H E R E T I C U S
-
-
-
-
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. 1I (2004.), No. 2
[email protected]
Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
DILEME OKO REHABILITACIJE
POLITI^KIH OSU\ENIKA I [email protected]
Vladimir Vodineli}
Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije . . . . . . . . . . . . . . . .
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju
`rtava politi~ke represije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neboj{a [arki}
Potreba dono{enja Zakona o rehabilitaciji
politi~kih osu|enika i ka`njenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar A. Miljkovi}
Osuda komunisti~kog re`ima, uslov rehabilitacije
`rtava komunisti~kog terora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prilozi
Predlog Zakona o rehabilitaciji
politi~kih osu|enika i ka`njenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
17
32
37
47
Istra`ivanja
Dragoljub Todorovi}
Dva Branka – kontroverze oko smrti Branka Miljkovi}a . . . . . . . . 53
Kosta Nikoli}
“Ne ose}am se krivim” – jedan pogled na sudski proces
generalu Dragoljubu Mihailovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Nenad Vukovi}
Jedan pogled na ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore . . . . . 123
Ogledi
Marko Ve{ovi}
Ples vje{ala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Ljiljana \ur|i}
Smrt romana ili pisac na izdisaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Krsto Perovi}
Neorealizam iliti neonaturalizam sa po~etka veka . . . . . . . . . . . . . 164
Tokovi
Drain~ev projekat balkanske kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Zbivanja
Stanko Pihler
Kako savladati zlo autoritarne pro{losti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . 195
Marinko M. Vu~ini}
Epigonstvo izme|u farse i tragedije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Polemike
Venceslav Gli{i}
Knjiga bez koncepcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Cenzurisani tekstovi
Jovica Trkulja
Cenzurisani tekst u Politici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Dragoljub Todorovi}
Izgon Ivana Ivanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zabrana knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reagovanja na zabranu knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Disciplinski postupak u gimnaziji u Kur{umliji . . . . . . . . . . . . . . .
Su|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reagovanja na su|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
239
249
267
273
285
316
Osvrti, recenzije, prikazi
Momir Milojevi}, @alosni paradoksi
(Ratne naredbe dr Radovana Karad`i}a, Beograd, 2003.) . . . . . . 327
Aleksandar A. Miljkovi}
Razmi{ljanja nad opusom slikara \or|a Ili}a . . . . . . . . . . . . . . . . 332
Jovica Trkulja, Savladavanje zla autoritarne pro{losti u Srbiji
(Prikaz tribina u gradovima Srbije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
Napomena redakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
................
UVODNIK
................
U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je veoma te`ak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine diktatorskih re`ima mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo va`e}ih pravnih
normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo,
osnov ka`njavanja bila je politika partijske dr`ave i njena rigidna ideologija. Time je `rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu istorijska sramota. Nakon sloma autoritarnih re`ima, ve}ina uspe{nih zemalja tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak su uspele
da putem uspostavljanja mehanizama vladavine prava i pravne dr`ave
prevazi|u ovu istorijsku sramotu (Slovenija, ^e{ka, Ma|arska, Poljska i
dr.). One su, izme|u ostalog, otvorile procese moralne, politi~ke, pravne
i ekonomske rehabilitacije.
Temat u ovom broju Hereticusa posve}en je problemima i dilemama pravne rehabilitacije `rtava politi~ke represije prvenstveno u Srbiji.
Pravna rehabilitacija u {irem smislu obuhvata mere ubla`avanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje, prekinuta karijera
i sl.). U u`em smislu pravna rehabilitacija ozna~ava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se nastoje otkloniti tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim re`imima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van
ikakvog ure|enog postupka.
Na`alost, u Srbiji pravna rehabilitacija predstavlja najzanemareniji vid pravnog savladavanja pro{losti. Posle ~etiri godine od oktobarskog
prevrata 2000. godine, nema ~ak ni vladinog predloga za zakon. Nakon
preuzimanja vlasti krajem 2000. godine od strane DOS-a i tzv. demokratskih snaga Srbije nije do{lo do diskontinuiteta. Naprotiv, na delu je bio i
ostao kontinuitet izme|u novog i starog, Milo{evi}evog re`ima. Iz tih razloga, nije izvr{en raskid sa zlom autoritarne pro{losti, a tzv. lustracioni
zakoni ostali su tek mrtvo slovo na papiru. Ta praksa }e se nastaviti i ubudu}e. Jer savladavanje autoritarne pro{losti ne spada za sada u prioritete
srpske politi~ke elite. [tavi{e, nakon parlamentarnih izbora 2003. i lokalnih izbora 2004. godine, na pomolu je odlu~an raskid, ali ne sa pro{lo{}u
ve} sa mehanizmima savladavanja zla autoritarne pro{losti .
Mere koje su do sada primenjivane u savladavanju autoritarne pro{losti u Srbiji ukazuju da srpska politi~ka elita nije spremna za otvaranje
pitanja autoritarne pro{losti (lustracija, dosijei tajne policije, rehabilitaci3
ja, denacionalizacija i sl.). Pripadnici te elite – voza~i i suvoza~i na{e pogibelji koji ne vide dalje od svojih partijskih kabineta i bankovnih ra~una
i koji se bezo~no otimaju o vlast – o~ito ne haju za na{a “juristi~ka cepidla~enja” i “zanovetanja” oko lustracije i pravnog savladavanja zla autoritarne pro{losti. Mi }emo i dalje biti njihovi taoci, sve dok se ne suo~imo
sa zlom autoritarne pro{losti, ~ije su `rtve gra|ani Srbije, kao i pravo, koje je bilo i ostalo slu{kinja politike.
U tom kontekstu tema ovog broja Hereticusa ima za cilj da kroz
priloge na{ih uglednih pravnika i teoreti~ara (Vladimira Vodineli}a, Nata{e Mrvi} Petrovi}, Neboj{e [arki}a i Aleksandra Miljkovi}a) odgovori
na otvorena pitanja i dileme pravne rehabilitacije politi~kih osu|enika i
ka`njenika. Namera nam je da uka`emo na ~injenicu da su demokratske
promene koje su nastupile u na{oj zemlji nametnule neminovnost distanciranja od odre|enih politi~kih sudskih procesa koji su vo|eni u prethodnom periodu, te da je iz tih razloga neophodno {to skorije dono{enje
Zakona o rehabilitaciji. Imaju}i u vidu tu neminovnost, Centar za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu pripremio je model Zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika, koji predajemo sudu stru~ne i {ire javnosti.
Nakon temata slede uobi~ajene rubrike Hereticusa. U rubrici Istra`ivanja objavljujemo tekstove Dragoljuba Todorovi}a o tragi~noj smrti pesnika Branka Miljkovi}a, Koste Nikoli}a o su|enju generalu Dragoljubu Mihailovi}u i Nenada Vukovi}a o ustavnopravnim odnosima
Srbije i Crne Gore. Kriti~ki i provokativni tekstovi Marka Ve{ovi}a, Ljiljane \ur|i} i Krste Perovi}a sadr`ina su Ogleda, a Tokovi su posve}eni
polemici koju je svojevremeno izazvao tekst Radeta Drainca o projektu
balkanske kulture. Rubrika Zbivanja, koja se bavi kriti~kim preispitivanjem neposredne pro{losti, posve}ena je ovog puta pitanju savladavanja
zla autoritarne pro{losti (Stanko Pihler) i pojavama epigonstva i farse na
aktuelnoj politi~koj sceni Srbije (Marinko Vu~ini}). Nakon toga slede rubrike Polemika, sa tekstom Venceslava Gli{i}a o knjizi Koste Nikoli}a, i
Cenzurisani tekstovi, sa tekstom Jovice Trkulje koji je cenzurisao glavni
urednik Politike. Rubrika Dosije ovog puta sadr`i dokumentaciju vezanu za su|enje, osudu i izgon Ivana Ivanovi}a zbog romana Crveni kralj.
Najzad, u rubrici Osvrti i recenzije objavljujemo prikaz knjige Ratne naredbe Radovana Karad`i}a (Momir Milojevi}), razmi{ljanja Aleksandra Miljkovi}a nad opusom slikara \or|a Ili}a i osvrt Jovice Trkulje na
tribine CUPS-a u gradovima Srbije posve}ene savladavanju autoritarne
pro{losti.
Beograd, 15. avgust 2004.
4
Uredni{tvo
.......................
TEMA BROJA
.......................
Dileme oko rehabilitacije
politi~kih osu|enika
i ka`njenika
Salvador Dali, Enfant géopolitique ovservant la naissance
de l’Homme nouveau, 1943.
Vladimir Vodineli}
Centar za unapre|ivanje pravnih studija
Beograd
PRAVNA REHABILITACIJA @RTAVA
POLITI^KE REPRESIJE
Rezime: I onda kada se “radom istorije na sebi samoj” razobli~i glupost
ili prevazi|e ideologija koja je bila osnov ka`njavanja, `rtvama politi~ke represije autoritarne vlasti postautoritarna vlast duguje pravnu rehabilitaciju. Uprkos
moralnoj rehabilitaciji, koja je ~ak i u osnovnoj stvari efikasnija od pravne, i uprkos zdru`enom delovanju obe rehabilitacije, ~ime se posti`e najvi{e mogu}e, `rtva politi~ke istorije ipak svagda ostaje `rtva. U u`em smislu, pravna rehabilitacija ozna~ava mere koje se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne.
Povod su joj sva tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim
re`imima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van ikakvog ure|enog postupka. Njome se sa `rtve pravno skida znak osu|enosti. U
{irem smislu, pravnu rehabilitaciju ~ine mere ubla`avanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje, prekinutu karijeru i sl.). Obema vrstama pravne
rehabilitacije markira se razlika izme|u prava i neprava u autoritarnom i demokratskom sistemu, i afirmi{e potreba otpornosti ljudskih prava spram politike i
ideologije. Pravna rehabilitacija je jasno razli~ita i od najsrodnijih pravnih ustanova (od brisanja osude, obligacionopravne naknade {tete). Svojim domenom
primene i u~inkom neodmenjiva je drugim sredstvima pravnog savladavanja
pro{losti (amnestijom, zakonskim ni{tenjem presuda, ponavljanjem postupka,
vanrednim preispitivanjem, naknadom za neopravdanu osudu). U Srbiji pravna rehabilitacija predstavlja najzanemareniji vid pravnog savladavanja pro{losti
(i posle ~etiri godine od Oktobra 2000. nema ~ak ni vladinog predloga za zakon).
Navode}i razloge za{to je taj deficit nemogu}e pravdati, zavr{ni deo ~lanka navodi i razloge koji obja{njavaju tu zanemarenost pravne rehabilitacije.
Klju~ne re~i:
`rtve politi~ke represije, pravna rehabilitacija, moralna rehabilitacija, pravno savladavanje pro{losti, stanje u Srbiji i Crnoj Gori.
1. Rad pro{losti na sebi samoj
“Tek, 1947. pre{ao sam u Beograd, ali pre toga sam pre`iveo hap{enje od partizana, zato {to sam na priredbi AF@-a pevao ljubavne operske arije. Po njihovom mi{ljenju, to su bile skaradne pesme i vre|ale su
AF@ i priredbu. Bio sam u jedinom zatvoru za celo ni{ko podru~je i glava mi je bila stalno u torbi. Iz tog zatvora svake no}i neko je izvo|en na
streljanje, a nikad se nije znalo ko }e to biti. .... Nisu me streljali, ali sam
7
Hereticus, 2/2004
Vladimir Vodineli}
bio su|en i osu|en na tri meseca prisilnog rada”. (Ljubi{a Ba~i}, Moj `ivote, malo li te ima – pesme, se}anja, priredio Feliks Pa{i}, Beograd, 1999,
str. 9-10.)
U slu~ajevima poput ovoga, rehabilitacija do|e sama od sebe. To
jest, glupost koja je bila osnov pravne kazne toliko se razgoliti da posle
nekog vremena svojom besprimerno{}u stvara ~ak nevericu da je slu~aj
uop{te stvaran – da je iko zbog ne~eg takvog mogao biti osu|en i ka`njen. Isto tako, u slu~ajevima neopozive prevazi|enosti one ideologije i
politike na ~ijem tragu su nastale tolike osude, odnosno kazne, sama
promena istorijske scene osudama i kaznama oduzme ozbiljnost – isprazni ih od svakog smisla.
Ali dok su takvim “radom istorije na sebi samoj” ad akta stavljeni
s m “zlo~in” – kao nepostoje}i i “kazna” – kao nezaslu`ena, dotle jo{
dugo mogu da opstanu vanpravne posledice dr`avnosamovoljnog “privo|enja pravdi” iz politi~kih motiva. ^ak i u slu~ajevima koji nipo{to ne
spadaju me|u najte`e. Doista dugo. A me|u tim posledicama je, recimo, kako svedo~i i uvodni citat, i do`ivotno se}anje na ose}aj egzistencijalne ugro`enosti izazvan procesiranjem iz politi~kih motiva.
@rtva politi~ke istorije, ukratko, trajno ostaje `rtva. Ni najbenevolentnije vlasti koje su smenile autoritarne prethodnike, ni one vlasti,
me|u njima, koje su imale najbolje uslove za to, ni one koje su i najvi{e
uradile, nisu bile u stanju, niti se to uostalom mo`e posti}i, da `rtve politi~ke istorije dovedu u polo`aj kao da nisu trpele vanpravne posledice
osu|enja: ni{ta, ba{ ni{ta ne mo`e izbrisati ni njihova poni`enja, `igosanja, strahove, ose}aj izgubljenosti ili beznade`nosti, psihi~ka optere}enja, ni vratiti izgubljeno zdravlje, nastaviti prekinute profesionalne
karijere, spojiti razbijene brakove, o`iveti rasturena prijateljstva, ni izbrisati ili popraviti mnoge druge {tete pretrpljene zbog osu|enosti, odnosno ka`njenosti. Za to bi bilo potrebno nemogu}e: `rtvi pru`iti drugi
`ivot, u kome bi bilo svega samo ne slu~aja o kome je re~. Mogu}e je tek
pone{to ubla`iti – moralnom i pravnom rehabilitacijom.
2. U~inci moralne i pravne rehabilitacije
Nijedan na~in reagovanja na samovolju dr`avne vlasti pri osu|ivanju i ka`njavanju, ni spontan ni organizovan, ne predstavlja sam za
sebe sredstvo koje bi za politi~ke osu|enike i ka`njenike dovoljno u~inilo. Ni u pogledu sredi{nje stvari – osude, odnosno kazne, ni u pogledu
njihovih pravnih i vanpravnih posledica. Maksimum ostvarivog dosti`e
se kombinovanim delovanjem moralne i pravne rehabilitacije.
Moralna rehabilitacija ima ve}u te`inu od pravne rehabilitacije u
pogledu same sredi{nje stvari – osu|enosti, odnosno ka`njenosti. Ni{ta
ne mo`e toliko obezvrediti nepravednu kaznu, bila ona pravna bila van8
Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije
pravna, kao {to to mo`e moralna osuda njenog izricanja. Ali `rtvi moralna rehabilitacija pru`a ograni~enu pomo} u pogledu nekih vanpravnih posledica osu|enja, odnosno ka`njenosti, jer je sposobna da pospe{i
prevladavanje samo nekih od njih, na primer, da ubrza proces socijalne
reintegracije, ponovne prihva}enosti od okru`enja.
Pravna rehabilitacija (rehabilitacija koja ima za osnov pravne mere dr`ave) ima druga~iju funkciju, druga~iji domen primene, druga~ije
uslove i u~inke. U pogledu osnovne stvari – osu|enosti, odnosno ka`njenosti, njena nezamenjivost po~iva na njenoj tehni~koj istovetnosti sa
osudom, odnosno kaznom. Po~iva na istovrsnosti prirode: u istom miljeu
i istim sredstvima – u miljeu prava i putem pravnog mehanizma, novom
pravnom merom diskvalifikuje se ranija pravna mera; nova pravna mera stupa na mesto ranije – pravno izre~ena osuda, odnosno kazna pravno
se ukida. Ukratko, iz sveta prava ne{to se mo`e ukloniti samo pravnim
na~inom. Osim toga, ne samo neke pravne, nego i neke od vanpravnih
posledica osu|enosti mogu se popraviti jedino pravnim mehanizmom
(koliko god to popravljanje nesavr{eno bilo). Na primer, pravna obaveza da se sprovede izre~ena kazna mora se pravno staviti van snage;
potrebno je dr`avi pravno propisati obavezu da `rtvama vrati ono {to
im je napla}eno ili oduzeto na ime kazne; potrebna je pravna norma da
bi se `rtvi u penzioni sta` priznalo vreme u kome nije mogla na}i posla
zbog osu|enosti, odnosno ka`njavanja; potrebna je nova prava norma
da bi se dr`ava obavezala da `rtve obe{teti za zaustavljeno napredovanje u profesionalnom `ivotu, za nemogu}no{}u {kolovanja osuje}enu
karijeru i sl.
3. Pravna rehabilitacija u u`em i {irem smislu
Pravna rehabilitacija slu`i tome da se sa `rtve politi~ke represije
skine znak osu|enosti, da se poprave, odnosno ubla`e posledice osu|enosti, odnosno ka`njenosti, kao i da se obele`i razlika izme|u prava demokratske dr`ave i neprava autoritarne dr`ave. O prvom se stara pravna rehabilitacija u u`em smislu, drugo je posao za pravnu rehabilitaciju
u {irem smislu, dok tre}em doprinose obe.
Pravna rehabilitacija u u`em smislu ozna~ava mere koje se odnose na ukidanje osude, odnosno kazne. Ona svoj povod ima u tri pojavna
oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim re`imima: politi~ko
zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van ikakvog ure|enog postupka.
Politi~ko zakonodavstvo progla{ava kriminalom, krivi~nim delom
ono {to u pravnoj dr`avi predstavlja vr{enje ljudskih prava. Recimo, mirno demonstriranje, okupljanje i udru`ivanje radi upotrebe uma, bez zlo~ina~kih namera, izra`avanje mi{ljenja, slobodno kretanje, prela`enje
dr`avne granice.
9
Hereticus, 2/2004
Vladimir Vodineli}
Politi~ko pravosu|e zna~i, osim primenu propisa politi~kog zakonodavstva, tako|e i politi~kim motivom rukovo|enu upotrebu niza
tehnika nespojivih sa pravnom dr`avom, kao {to su montirani procesi,
osu|ivanje politi~ki nepo}udnih za dela obi~nog kriminala koja nisu ni
po~injena, kvalifikovanje dela obi~nog kriminala kao dela politi~kog
kriminala, falsifikovanje dokaza, kori{}enje dokaza pribavljenih povredom ljudskih prava, prihvatanje za dokazano onoga {to se po pravilima
pravne struke ne bi smatralo dokazanim, neosnovano davanje te`e kvalifikacije, neosnovano podvo|enje pod te`i oblik koji onda povla~i stro`iju kaznu, izricanje neprimerene vrste kazne ili kazne nesrazmerne
te`ine, ekstenzivno tuma~enje, gospodarenje policije i izvr{ne vlasti sudijama.
Tre}i vid predstavljen je onim ka`njavanjem iz politi~kih motiva
koje ~ak nema ni privid sudskog postupka, ni nekog drugog: ka`njavanje u administrativnom postupku ili i bez ikakvog pravno ure|enog postupka, recimo, upu}ivanje u logor, ku}ni pritvor, konfinacija, upu}ivanje
u prinudno mesto boravi{ta, prisilni rad, otmica, prebijanje, likvidacija.
U prvom slu~aju, u pravnoj dr`avi bi takvo zakonodavstvo bilo
shva}eno kao nepravo, uprkos zakonskom obliku (ili obliku drugog izvora prava) koje je dobilo. U drugom, re~ je o tome da bi, ne samo u demokratskom poretku ve} i u onom pravnom poretku koji je va`io u vreme presu|enja takvo postupanje sudova bilo nepravno – protivno pravu.
Tre}i vid je optere}en praksom nezamislivom u pravnoj dr`avi, da se
kazne, nespojive sa ljudskim dostojanstvom, po svojoj prirodi i te`ini krivi~ne, izri~u van sudskog postupka opremljenog procesnim garantijama
za ljudska prava.
Mere pravne rehabilitacije u {irem smislu odnose se na posledice
osu|enosti, odnosno ka`njenosti. Neke posledice popravljaju se tim merama potpunije, a neke manje efikasno. @rtva se obe{te}uje za diskriminisanje u profesionalnom `ivotu (nemogu}nost zaposlenja, ili zaposlenje na poslovima koji ne odgovaraju kvalifikaciji `rtve), za neostvarenu,
prekinutu karijeru, imaju}i u vidu prose~an hipoteti~ki put u profesiji s
obzirom na okolnosti slu~aja, za naru{eno zdravlje, za pretrpljene fizi~ke bolove, patnje i strah. Priznaje joj se u radni sta` vreme provedeno
u zatvoru.
Obe, i pravna rehabilitacija u u`em i u {irem smislu, povla~e razliku izme|u prava i neprava u autoritarnom i demokratskom sistemu, i
pokazuju da pona{anja ljudi koja autoritarni re`im iz politi~kih motiva
kvalifikuje kao kriminal i ka`njava, nisu nedopu{tena u demokratskom
poretku opredeljenom za pravnu dr`avu i za po{tovanje ljudskih prava.
Tako obe rehabilitacije afirmi{u jednu otpornost ljudskih prava spram
10
Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije
politike i ideologije, afirmi{u stav da ljudska prava nisu na raspolaganju
politici i ideologiji.
4. Razli~itost pravne rehabilitacije od srodnih ustanova
I u pogledu sredi{nje stvari – osude i kazne, i u pogledu popravljanja posledica osude odnosno kazne, pravna rehabilitacija se sastoji iz
pravnih mera koje su jasno razli~ite i od onih pravnih ustanova koje su
im najsli~nije.
U pogledu osude i kazne, rehabilitacija se odvija (i {to se ti~e uslova i {to se ti~e postupka) po bitno druga~ijim pravilima od onih koja
va`e za brisanje osude iz kaznene evidencije: brisanje osude vr{i organ
nadle`an za vo|enje kaznene evidencije, bilo na osnovu re{enja o brisanju osude, pravnosna`ne sudske odluke o brisanju osude, odluke organa nadle`nog za davanje amnestije ili pomilovanja, bilo po{to po slu`benoj du`nosti utvrdi da su protekli rokovi propisani za brisanje osude.
[to se ti~e popravljanja posledica osude, odnosno kazne, kao {to
se ni kod vra}anja oduzete imovine i obe{te}ivanja za oduzetu imovinu
(nacionalizovanu, eksproprisanu i dr.) ne radi o restituciji i obe{te}ivanju po pravilima od{tetnog obligacionog prava (sadr`anog u Zakonu o
obligacionim odnosima), tako ni obe{te}ivanje u sklopu rehabilitacije
(obe{te}ivanje za konfiskovanu imovinu, za naru{eno zdravlje, patnje,
prekinuti radni vek i dr.) ne predstavlja obligacionopravnu naknadu
{tete (po pravilima tog zakona).
Razlika je dvostruka. S jedne strane, obe{te}ivanje u sklopu pravne rehabilitacije ne vr{i se po pravilima o potpunoj naknadi, koja va`e
u obligacionom pravu, niti va`e obligacionopravni uslovi odgovornosti
(krivica, protivpravnost). Obe{te}enje u sklopu pravne rehabilitacije ne
predstavlja potpunu naknadu {tete. Ne zato {to bi potpuna naknada
pravno bila nemogu}a. Nego – budu}i da je 20. vek ogromnim svojim
delom protekao u znaku autoritarnih re`ima koji su za dugog trajanja
proizveli ogroman broj `rtava – potpuna naknada nadilazi finansijske
mo}i dru{tva, ~ak i u najbogatijim sredinama. A u onim manje razvijenim, obe{te}ivanje po sistemu pune naknade ~inilo bi ~ak da u pogledu
finansijskog naprezanja dru{tva pro{lost predstavlja ve}u stavku od sada{njice.
Kako ni za sada{njicu ionako redovno nema dovoljno, raspolo`ivi
fond za rehabilitaciju ne dopu{ta da se obe{te}ivanje pribli`i principima
potpune naknade. S druge strane, u okviru pravne rehabilitacije obe{te}uje se i za neke posledice osude, odnosno ka`njavanja koje se po pravilima obligacionog prava ne bi ni mogle kvalifikovati kao {teta, po{to je
u takvim slu~ajevima obe{te}ivanje rukovo|eno socijalnim motivima.
11
Hereticus, 2/2004
Vladimir Vodineli}
5. Nezamenljivost pravne rehabilitacije u u`em smislu
drugim merama pravnog savladavanja pro{losti
Pravna rehabilitacija u u`em smislu jedan je od {est instrumenata
kojima se pravno savladava pro{lost politi~ki motivisanog osu|ivanja,
odnosno ka`njavanja. Uz rehabilitaciju tu su jo{ amnestija i poni{tavanje osude kao nespojive sa pravnom dr`avom, kao instrumenti namenjeni samo pravnom savladavanju autoritarne pro{losti. Ponavljanje
postupka, vanredno preispitivanje odluke (za{tita zakonitosti), i naknada za neosnovanu osudu, ina~e redovna sredstva pravnog poretka, upotrebljiva su u odre|enoj meri i za pravno savladavanje autoritarne pro{losti.
Pravna rehabilitacija u u`em smislu potrebna je uprkos postojanju tih pet drugih pravnih mera, zato {to svaka od tih mera ima neku
njoj svojstvenu ograni~enost u primeni.
Amnestija je neupotrebljiva u slu~ajevima kada je nad osu|enim
kazna ve} izvr{ena (li{enjem `ivota, li{enjem slobode, nov~ano, odnosno imovinski). Osim toga, amnestirani se ne rehabilituju amnestijom,
jer ona ne predstavlja, kao {to rehabilitacija jeste, priznanje da ono zbog
~ega su amnestirani svojevremeno bili krivi~no gonjeni, po va`e}em
pravu i sada{njim merilima pravne dr`ave i ljudskih prava, nije nedopu{teno delo.
Progla{avanje, putem zakona, ni{tavim odre|enih kaznenih presuda zbog njihove nespojivosti sa na~elima pravne dr`ave, primenjuje se
kada je re~ o presudama donetim po nekom zakonu koji je toliko o~igledno suprotan principima pravne dr`ave, da je i svaka presuda doneta na osnovu njega mogla biti samo isto takva, ili kada se radi o istim takvim odlukama u nekom ve}em sudskom procesu, vo|enom protiv niza
lica, ili pak o nizu istih takvih presuda jednog ili nekoliko ozlogla{enih
sudova. Takvo poni{tavanje zakonom nepodesno je, me|utim, za ve}inu slu~ajeva, zbog njihove pojedina~nosti i me|usobne razli~itosti.
Ali po prirodi stvari, ni amnestija ni zakonsko progla{avanje ni{tavosti presuda nije ni od kakve koristi kad god su ljudi ka`njavani bez
presude, van sudskog i drugog pravno ure|enog postupka. Tada ne mogu pomo}i ni ponavljanje kaznenog postupka, ni vanredno preispitivanje kaznene odluke, ni naknada za neosnovanu osudu.
Ponavljanje kaznenog postupka, kao redovno sredstvo pravnog
poretka, primenjivo je samo kada se kasnije saznaju nove ~injenice i dokazi koji bi, da su upotrebljeni u postupku, mogli bitno da uti~u na presudu. Saznavanje takvih novih ~injenica i dokaza retko dolazi u obzir u
odnosu na davna{nje slu~ajeve, zbog proteka vremena, a i zbog toga {to
se nove ~injenice i dokazi najpre mogu na}i u dosijeima politi~ke poli-
12
Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije
cije, ali tek ako se dosijei otvore. Osim toga, ponavljanje je dopu{teno
samo ako se tra`i u okviru propisanog roka, zbog ~ega je neupotrebljivo u odnosu na presude iz autoritarnog re`ima u pogledu kojih je ve} istekao taj rok; a dok autoritarni re`im traje mnogi zaziru od borbe za
svoje pravo ili je tada tra`enje ponavljanja bezizgledno, tako da sredstvo
nije ni moglo da ostvari svoju svrhu.
Vanredno preispitivanje kaznene odluke (zahtev za za{titu zakonitosti), kao redovno sredstvo pravnog poretka, upotrebljivo je samo
onda kada je presuda doneta ogre{enjem o propise va`e}e u vreme su|enja, tako da se njome ne mo`e ni{ta posti}i ni protiv jedne presude
koja je bila u skladu sa tada{njim zakonom autoritarnog re`ima, bez obzira {to je taj i sam predstavljao nepravo u zakonskom obliku. Osim toga, problemi u vezi sa rokom za njegovu upotrebu isti su kao kod ponavljanja postupka.
Iz tih razloga se u sklopu instituta pravne rehabilitacije ponavljanje postupka i vanredno preispitivanje (za za{titu zakonitosti) koriste
tako {to se `rtvama otvaraju novi, naknadni rokovi za njihovo tra`enje,
koji po~inju da teku tek od stupanja na snagu zakona o rehabilitaciji.
Sledstveno tome isto se ~ini u pogledu mogu}nosti da se tra`i naknada
zbog neosnovane osude, koja, naravno, tako|e ne dolazi u obzir nikada
kada se ni presuda protivna na~elima pravne dr`ave ne mo`e eliminisati
vanrednim pravnim lekovima ponavljanja postupka, odnosno preispitivanja.
Ali ni naknadno ponavljanje postupka, ni vanredno preispitivanje, ni naknada zbog neosnovane osude nisu primenjivi van njihovog
domena, tako da pravna rehabilitacija u u`em smislu ostaje jedini lek
protiv svih onih presuda, nespojivih sa na~elima pravne dr`ave, ~iji se
problem ne sastoji u tome {to `rtva nije mogla da upotrebi odre|ene dokaze, {to presuda nije protivna ranijem pravu ili {to nije mogla da tra`i
i dobije naknadu za neosnovanu osudu. Pravna rehabilitacija u u`em
smislu ozna~ava, dakle, samostalno sredstvo pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, upotrebljivo i onda kada druga sredstva to nisu. (U
tom smislu je ona ure|ena 2001. u modelu Centra za unapre|ivanje pravnih studija za Zakon o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika,
u ~lanu 5. i sled. /Sudska rehabilitacija/, dok su zahtev za ponavljanje
postupka i zahtev za ispitivanje zakonitosti ure|eni ~lanom 4. /Vanredni
pravni lekovi/)
6. Rehabilitacija, ta zanemarena: slu~aj Srbije
U Srbiji ni prva ni druga demokratska vlast posle oktobra 2000.
nije pokazala osetljivost za potrebe politi~kih osu|enika i ka`njenika,
`rtava politi~ke represije ranijih re`ima, a ujedno ni razumevanje za to
13
Hereticus, 2/2004
Vladimir Vodineli}
{ta za pravni poredak, a i za sebe samu, posti`e pravnom rehabilitacijom u u`em i {irem smislu. Pravna rehabilitacija politi~kih osu|enika i
ka`njenika onaj je vid pravnog savladavanja pro{losti za koji je najmanje ~injeno i u~injeno. (Recimo, neki represivni zakoni iz vremena
autoritarizma stavljeni su van snage; dosijei politi~ke policije stavljeni
su uredbom na uvid, makar samo delimi~no i neadekvatno; osim nevladinog sektora, i vlasti su radile, i rade, na pripremi zakona o vra}anju i
obe{te}ivanju oduzete imovine.)
To {to rehabilitacionog zakona, ~ak ni vladinog predloga rehabilitacionog zakona, nema ni sada, ~etiri godine posle okon~anja autoritarnog re`ima, predstavlja upadljivu komparativnu osobenost Srbije (jednako i Crne Gore). U zemljama Srednje, Isto~ne i Jugoisto~ne Evrope,
u toj nama najsrodnijoj porodici pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, pravna rehabilitacija bila je redovno prvi potez postautoritarne
vlasti. Recimo, rehabilitacioni zakoni doneti su i sprovo|eni u Ma|arskoj ve} 1989, u DDR 1990, u ^SSR, Poljskoj i Ruskoj Federaciji 1991,
i potom posvuda, na tragu nepresahlog staranja o rehabilitacionim potrebama, dopunjavani i menjani u vi{e navrata. (Imaju}i u vidu da su,
pri niskoj senzibilnosti ovda{nje vlasti za potrebe pravne rehabilitacije,
izgledi za zakon manji ako se odmah predlo`i celovita pravna rehabilitacija, tj. ako se predlo`e ne samo mere pravne rehabilitacije u u`em
smislu nego i one u {irem smislu /pogotovo {to ove podrazumevaju i
znatno finansijsko naprezanje bud`eta/, radna grupa Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu izradila je 2001. godine model Zakona o rehabilitaciji koji je sadr`ao samo odredbe o pravnoj rehabilitaciji u u`em smislu. Procenjivalo se da bi se tek kasnije vlast mogla
pridobiti da, dopunama zakona, rehabilitaciju kompletira i pravnom rehabilitacijom u {irem smislu. Tek po{to u me|uvremenu bude donet, za
razliku od zakona o rehabilitaciji, toliko obe}avani zakon o vra}anju
imovine i obe{te}ivanju za imovinu oduzetu u autoritarnim re`imima,
kojim bi bilo re{eno i pitanje jednog va`nog aspekta pravne rehabilitacije u {irem smislu: vra}anje imovine odnosno obe{te}ivanje za imovinu
konfiskovanu politi~kim osu|enicima i ka`njenicima. Me|utim, ni o`ivotvorenju makar tako redukovane pravne rehabilitacije nismo se nimalo primakli ni ~etiri godine posle promene.)
Ka{njenje vlasti sa pravnom rehabilitacijom, pogotovo sa pravnom rehabilitacijom u u`em smislu, nije jednostavno pravdati po{to je
mera rehabilitacije manje sporna od drugih mera pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti, po{to je manje slo`ena za ure|ivanje i sprovo|enje nego one, po{to predstavlja reakciju na izlo`enost `rtava najte`oj vrsti sankcija koje pravo poznaje (ka`njavanju), i po{to je re~ o nepravdama koje se te{ko podnose a relativno lako uklanjaju, odnosno ubla`avaju.
14
Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije
Ka{njenje nije jednostavno ni objasniti. Izgleda da ovda{nji put
ka pravnoj rehabilitaciji ote`ava, izme|u ostalog, ta osobenost {to, kako
u vlasti tako i u javnosti, postoji nerazumevanje nekih osnovnih konstrukcionih principa pravne rehabilitacije. Kao {to je na~elo da jedna
dr`ava pravno ne rehabilituje `rtve druge dr`ave, nego `rtve sopstvene
represije, tako dr`ava pravno ne rehabilituje ni `rtve iz vremena kada
dr`ave nije bilo, kao {to je, recimo, vreme rata. Uva`avanje ovog principa, na drugim stranama ina~e etabliranog, znatno bi pojednostavilo
problematiku pravne rehabilitacije kod nas, u onom delu u kome je ona
toliko optere}ena temom “~etnici i partizani” u vremenu ratnom. Tako|e, nema ra{irene svesti o tome da mere pravne rehabilitacije u {irem
smislu sleduju i `rtvama ~ija su ljudska prava ga`ena tokom izdr`avanja
kazne (`rtve torture, neljudskih postupaka i neljudskih uslova izdr`avanja kazne), sve i da je samo izricanje kazne bilo opravdano. Vo|enjem
ra~una o tome znatno bi se rasteretilo tra`enje mesta temi “Goli otok”
u problematici pravne rehabilitacije. Ne deluje obe}avaju}e za izglede
pravne rehabilitacije ni ~injenica, drugde nezabele`ena, da se ministarstvo pravde u ranoj postautoritarnoj vlasti poveri nekome ko je u autoritarnom re`imu u~estvovao u dono{enju presuda od kojih bi sada
tako|e trebalo rehabilitovati. Ni prethodnoj demokratskoj vlasti rehabilitacija nije bila prioritet, a sada{nja bi tek promenom stava prema
ratnim zlo~inima postala delatno sposobna na planu pravne rehabilitacije.
Vladimir V. Vodineli}
LEGAL REHABILITATION OF VICTIMS
OF POLITICAL REPRESSION
Summary
Today when by ‘history is working on itself’, the stupidity is revealed or
the ideology which was the basis for conviction is overcame, the post authoritarian power owes legal rehabilitation to the victims of political repression. Despite moral rehabilitation which is, in a basic matter, more efficient than the legal and, despite joint action of both types of rehabilitation, by which the most
can be achieved, the victim of political history anyhow for all times remains a
victim. In a narrow sense, the legal rehabilitation denotes measures which are
undertaken for abolishing a sentence, namely a penalty. The motive for this is
three emerging forms of political non-law, characteristic to authoritarian regimes: political legislation, political judiciary and conviction outside any regulated
procedure. Legal rehabilitation removes from the victim a sign of conviction. In
a wider sense, the legal rehabilitation entails measures for easing the consequen-
15
Hereticus, 2/2004
ces of conviction, namely a penalty (return of paid penalty, confiscated property, right to damages for damaged health, interrupted career etc). Both types of
legal rehabilitation denote a difference between law and non-law in authoritarian and democratic systems and affirm the need for the resistance of human rights against politics and ideology. Legal rehabilitation is clearly different from
most similar legal institutions (erasing of sentence, right to damages in accordance with law on contracts and torts). By its scope of application and outcome
the legal rehabilitation is irreplaceable with other means of legal overcoming of
the past (amnesty, legal annulment of judgments, repetition of procedure, extra
legal examination, right to damages for unjustified sentence). In Serbia, legal
rehabilitation represents the most neglected form of legal surmounting of past
(and four years after the October 2000 there is not even a draft law of the Government). By enumerating reasons why this deficit is impossible to justify, the
final part of the article enumerates reasons which explain this neglect of legal
rehabilitation.
Key words:
victims of political repression, legal rehabilitation, moral rehabilitation, legal overcoming of past, situation in Serbia and Montenegro.
Salvador Dali, Désintégration de la persistance de la mémorire, 1952-1954.
16
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
Fakultet za poslovno pravo
Beograd
POLITI^KA REHABILITACIJA – KORAK KA
OBE[TE]ENJU @RTAVA POLITI^KE REPRESIJE
Rezime: U svom radu autorka iznosi stav da uspe{na politi~ka rehabilitacija treba da bude povezana sa obe{te}enjem politi~ki rehabilitovanih lica.
Ali za razliku od politi~ke rehabilitacije, proces tzv. restitucije `rtava politi~ke
represije po pravilu te~e uz znatne te{ko}e. Analiziraju}i uzroke tih te{ko}a i
navode}i primere iz stranih zakonodavstava i prakse, kao i prakse Evropskog
suda za ljudska prava, autorka ukazuje na potrebu da na{ zakonodavac ve} u
trenutku dono{enja Zakona o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije mora imati izgra|en stav o na~inu na koji }e pristupiti zakonskom regulisanju prava na
obe{te}enje `rtava politi~ke represije.
Klju~ne re~i:
politi~ka rehabilitacija, `rtve politi~ke represije, restitucioni zakoni, ljudska prava
Uvod
Procesi rehabilitacije `rtava politi~ke represije, karakteristi~ni za
nekada{nje dr`ave komunizma i socijalizma, obele`ili su kraj osamdesetih i po~etak devedesetih godina dvadesetog veka. U tom periodu, tokom procesa pristupanja Savetu Evrope, u okviru procene postojanja
politi~kih uslova za prijem i sposobnosti “mladih demokratija” da prihvate i sprovedu osnovne standarde Saveta Evrope, postalo je zna~ajno
da se nove budu}e ~lanice Saveta distanciraju od ranije prakse kr{enja
ljudskih prava.1 Rukovodstva “mladih” dr`ava su “po`urila” da u punoj
meri izraze opredeljenje za raskid sa nekada{njom praksom masovnog
kr{enja ljudskih prava, izme|u ostalog i dono{enjem zakona o politi~koj
rehabilitaciji `rtava politi~ke represije i zakonima o denacionalizaciji i
dekonfiskaciji ranije oduzete imovine protivnika totalitarnih re`ima.
Rehabilitacija `rtava politi~ke represije, me|utim, ne izaziva probleme samo na nivou politike i prava. Proces politi~ke rehabilitacije ima
i poseban socijalno-ekonomski zna~aj, koji nikako ne bi smeo da bude
potcenjen. [tavi{e, ekonomsko siroma{tvo dru{tva u tranziciji mo`e u
znatnoj meri dovesti u pitanje dalje korake koji treba da slede posle po1
O po{tovanju ljudskih prava kao jednom od uslova za prijem u Savet Evrope {ire u: Nata{a Mrvi}-Petrovi}, Politika prijema dr`ava u Savet Evrope,
Beograd, 2002, str. 23-31.
17
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
liti~ke rehabilitacije. Jer politi~ka rehabilitacija se uobi~ajeno shvata samo kao jedan, prethodni uslov da se postigne kona~ni cilj obe{te}enja
`rtava politi~ke represije.
Brojne su dr`ave u kojima su zakoni o politi~koj rehabilitaciji `rtava politi~ke represije, a tako|e i denacionalizaciji i dekonfiskaciji, postali deo njihovih pravnih poredaka. Primera radi, u nekada{njoj Isto~noj Nema~koj, Ma|arskoj, ^e{koj, Slova~koj, Rumuniji, Bugarskoj,
Poljskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji ve} se uveliko primenjuje
zakonodavstvo kojim se, posle politi~ke rehabilitacije, obe{te}uju politi~ki rehabilitovana lica ili njihovi naslednici. I u Crnoj Gori je u me|uvremenu donet Zakon o povra}aju oduzetih imovinskih prava i obe{te}enju.2 Uprkos zalaganjima velikog broja gra|ana, ovaj proces u
Srbiji jo{ uvek nije otpo~eo. Kasni se sa dono{enjem Zakona o politi~koj rehabilitaciji, ali i sa prate}im Zakonom o denacionalizaciji, ~ije se
dono{enje najavljivalo jo{ 2001. godine.3 Nedostatak politi~ke volje je
sigurno osnovni razlog ovog ka{njenja. Pored toga, izgleda da je u na{im
uslovima te{ko jednim zakonom zadovoljiti interese svih onih koji smatraju da su u prehodnim decenijama bili `rtve politi~kih represija. Mo`da da je u tom pogledu situacija bila ne{to jednostavnija u zemljama isto~ne Evrope, gde su se politi~ka represija i teror odvijali u vidu tipi~nih
“partijskih ~istki” u biv{em Sovjetskom Savezu (naro~ito 1937. i 1938.
godine), ili kao represija nad pripadnicima etni~kih manjina unutar Sovjetskog Saveza (u Ukrajini, Kavkazu, Moldaviji i sli~no), ili nad neruskim stanovni{tvom prilikom “sovjetske aneksije” balti~kih dr`ava
(tako|e tridesetih godina dvadesetog veka). U periodu posle Drugog
svetskog rata, naro~ito u periodu od 1945. do 1949. godine, `rtve politi~kih represija u Isto~noj Nema~koj, ^ehoslova~koj i Ma|arskoj nisu
bili samo “narodni neprijatelji” (kulaci, odnosno pripadnici doma}ih
kolaboracionisti~kih snaga ili nema~ke manjine), nego i biv{i politi~ki
saradnici, koji su u jednom trenutku u ^ehoslova~koj ili Ma|arskoj postali `rtve nasilnih smena, sprovedenih pod pritiskom Sovjetskog Saveza. Ipak, ~injenica da su u nekim dr`avama koje su bile biv{e republike Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije u me|uvremenu
doneti zakoni o politi~koj rehabilitaciji `rtava politi~ke represije i o denacionalizaciji, pokazuju da se sa ovim procesom kod nas neopravdano
kasni.
Tema ovih razmatranja je pravo politi~ki rehabilitovanih na obe{te}enje. Zakon o politi~koj rehabilitaciji ima za cilj da poka`e oprede2
3
18
Slu`beni list RCG, br. 21/2004.
Videti detaljnije (uz primere iz uporednog prava) u: Vladimir Todorovi},
Denacionalizacija izme|u nacionalizacije i privatizacije, “Slu`beni list SRJ”,
Beograd, 2001.
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
ljenje za raskid sa pro{lo{}u “krcatom” praksom kr{enja ljudskih prava.
U tom cilju, rehabilitacijom po sili zakona ili na osnovu sudske odluke
pru`a se moralna satisfaskcija neopravdano osu|enim ili politi~ki proganjanim gra|anima u prethodnom razdoblju, po~ev od 1945. godine.
Ipak, ne smeju se zapostaviti ni uzgredna, dalja dejstva politi~ke rehabilitacije. Jer proces rehabilitacije `rtava politi~ke represije “otvara” neka nova, zna~ajna pitanja. Prvo od takvih pitanja vezano je za priznanje
prava na neku, makar simboli~nu, od{tetu onima kojima dr`ava “priznaje” da su u prethodnim vremenima bili `rtve politi~kih represija. U
poku{aje pravilnog razre{enja ovog zna~ajnog problema nisu se uklju~ili samo zakonodavci dr`ava iz sastava nekada{njeg Var{avskog pakta i
osamostaljenih dr`ava u sastavu biv{eg Sovjetskog Saveza i Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije: ovim povodom do danas su inicirani mnogi postupci pred Evropskim sudom za ljudska prava. ^injenica da je zakonodavstom tu`ene dr`ave prethodno sprovedena politi~ka
rehabilitacija `rtava politi~ke represije, omogu}ila je da se pokrenu sudski procesi protiv dr`ave koja nije ni{ta dalje u~inila na vra}anju ranije
neopravdano oduzete ili konfiskovane imovine tim `rtvama. Kako se
ve} najavljuje, protiv Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora pokre}e se
postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog neprihvatanja
zakonske inicijative udru`enja gra|ana za dono{enje odgovaraju}ih –
tzv., reparacionih zakona. Trebalo bi o~ekivati da }e, naro~ito posle dono{enja Zakona o politi~koj rehabilitaciji, porasti broj sporova u kojima
}e dr`ava Srbija biti tu`ena, kako u postupcima koji se vode pred doma}im sudovima, tako i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Smatram da uspe{ne politi~ke rehabilitacije nema ukoliko istovremeno ili ubrzo po dono{enju Zakona o politi~koj rehabilitaciji `rtava politi~ke represije dr`ava ne donese druge zakone i podzakonske propise kojima }e regulisati svoje materijalne obaveze u odnosu na politi~ki
rehabilitovana lica ili njihove naslednike. Ina~e, mogao bi biti stvoren
utisak da je dr`ava jednim zakonom koji je previ{e ne obavezuje (u materijalnom smislu) htela da popravi “sopstveni imid`”, bez nastojanja da
se u potpunosti otklone {tetne posledice kr{enja ljudskih prava u pro{losti. Ukoliko zaista postoji jaka politi~ka volja da se isprave istorijske
nepravde, trebalo bi prilikom dono{enja drugih zakona koji }e pratiti
Zakon o politi~koj rehabilitaciji imati u vidu one probleme sa kojima su
se druge dr`ave suo~ile prilikom dono{enja i primene zakona o obe{te}enju politi~ki rehabilitovanih lica, na koje ukazujem u ovom radu.
19
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
Te{ko}e prilikom regulisanja prava
na obe{te}enje `rtava politi~ke represije
Predmet Zakona o politi~koj rehabilitaciji svakako nije bilo, niti
je moglo da bude, propisivanje posebnih obaveza dr`ave u odnosu na
ostvarenje prava politi~ki rehabilitovanih lica na naknadu {tete. Otuda
se u Nacrtu predvi|a da }e u ovom cilju biti doneti posebni zakoni. Ovaj
pristup prihvatali su i zakonodavci drugih dr`ava u kojima su odvojeno
dono{eni zakoni o politi~koj rehabilitaciji i o denacionalizaciji, odnosno
dekonfiskaciji: u nekada{njoj ^ehoslova~koj, Ma|arskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Estoniji, Letoniji i Nema~koj.4 Pa ipak, ozbiljan pristup zakonskom regulisanju ovog pitanja name}e potrebu da ve} u momentu dono{enja Zakona o politi~koj rehabilitaciji zakonodavac ima
~vrsto opredeljenje u pogledu osnovnih re{enja budu}ih tzv. reparacionih zakona.
Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni i propisi kojima
je cilj denacionalizacija i dekonfiskacija mogu da budu doneti, a onda i
pravilno primenjeni, samo u uslovima socijalnog i politi~kog kompromisa. Takav kompromis je mnogo lak{e posti}i u pogledu Zakona o politi~koj rehabilitaciji nego u odnosu na tzv. restitucione zakone, kojima
se zadire u dosada{nji pravni re`im imovine radi vra}anja onoga {to je
davno bilo nepravedno oduzeto tada{njim “politi~kim protivnicima” re`ima. Te{ko}e su o~igledne i nastaju zbog otvoreno suprotstavljenih
ekonomskih interesa politi~ki rehabilitovanih lica i drugih, kojima je dr`ava ustupila na kori{}enje imovinu `rtava politi~ke represije, pri ~emu
su neki na njoj sticali izvesna prava. Drugi nivo problema, koji dodatno
komplikuje osnovno pitanje uspostavljanja ranijeg vlasni{tva i pravi~nog obe{te}enja biv{ih vlasnika, jeste {to je upravo nekada nacionalizovana i konfiskovana imovina “protivnika re`ima” najpre obuhva}ena
procesima privatizacije dr`avne imovine. Na taj na~in je prakti~no onemogu}eno vra}anje imovine in natura.5 Ne treba posebno podse}ati da
je to, istovremeno, najpravi~nija od{teta za koju su naro~ito zainteresovane `rtve politi~ke represije ili druga ovla{}ena lica.
U na{em jeziku i pravnoj terminologiji bez razloga se poistove}uju dve ustanove: gra|anskopravna kategorija naknade {tete i javno obe{te}enje, kao naknada koja se daje u upravnom postupku. Osnova sva4
5
P
20
U odnosu na pomenute dr`ave izuzetak je Poljska, u kojoj je nacrt zakona
o denacionalizaciji izra|en jo{ 1999. godine, ali nije izglasan u Sejmu.
Zbog tih i sli~nih te{ko}a u ^e{koj oko 80% lica zakonom ovla{}enih da
tra`e obe{te}enje nisu uop{te podneli zahteve za naknadu (prema: Jir Malenovsk , “'PrÆvo na restituci' ve stÆtech stredn a v chodn Evropy ve svetle judikatury Evropske komisØ a EvropskØho soudu pro lidskÆ pravÆ”,
r
Æ
v
-
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
kog pravnog zahteva za naknadu {tete jeste protivpravno delovanje kojim je {teta prouzrokovana drugome. Iz ove protivpravnosti ishodi pravo na naknadu {tete kao originerno pravo onoga ko je radnjom drugog
bio o{te}en. Kada se radi o pravu politi~ki rehabilitovanih lica, onda je
pravo na naknadu {tete ne samo pravno utemeljeno nego i pravi~no.
Pravi~no je da dr`ava vrati oduzetu imovinu i naknadi {tetu onima kojima istovremeno priznaje da su aktima dr`avnih organa bili neopravdano ka`njavani ili da su nezakonito bili izlo`eni represiji. Okolnost {to
dr`ava priznaje svoju odgovornost za akte represije koje su u ime biv{ih
re`ima preduzimali dr`avni organi prema pojedinim gra|anima, me|utim, govori u prilog tome da materijalna obaveza dr`ave ne sme biti ni~im ograni~ena. To bi zna~ilo da bi dr`ava bila obavezna na naknadu
celokupne vanugovorno prouzrokovane {tete (i materijalne i nematerijalne). Ova naknada {tete se neosporno razlikuje od javnog obe{te}enja, kod kojeg dr`ava, kao najja~i subjekt u dru{tvu koji raspola`e
sredstvima prinude, mo`e, zbog prioriteta javnih interesa, da ograni~i
izvesna prava pojedinca, istovremeno mu obezbe|uju}i naknadu za {tetu prouzrokovanu zakonitim radnjama dr`avnih organa.6 Upravo u dana{nje vreme svedoci smo razvoja i tre}eg oblika odgovornosti dr`ave
zbog kr{enja ljudskih prava (na nacionalnom i me|unarodnom nivou).
U slu~ajevima politi~ke rehabilitacije upravo se mo`emo pozvati na ovakav, novi osnov odgovornosti dr`ave, koji se temelji na nepo{tovanju
me|unarodnopravnih standarda ljudskih prava i ustavnih garantija prava ~oveka i gra|anina. Za razliku od tradicionalno razvijenih oblika odgovornosti dr`ave za rad organa uprave i sudova, novi vid odgovornosti
prote`e se i na akte zakonodavca. Tada se, osim konstatacije o kr{enju
ljudskog prava pojedinca, dr`ava uzgredno obavezuje i na naknadu pri~injene {tete.7 O~igledno je da je pravni osnov odgovornosti dr`ave za
{tetu nesporan. Time se, me|utim, ne otklanja dilema da li }e naknada
ovla{}enim licima biti data po gra|anskopravnom osnovu ili u re`imu
javnih obe{te}enja.
6
7
O razlikama u statusu dr`ave kao obveznika naknade {tete i davaoca javnog obe{te}enja videti u: Nata{a Mrvi}-Petrovi} i drugi, Vanugovorna odgovornost dr`ave za {tetu pri~injenu njenim gra|anima, Beograd, 2003, str.
129 i 212.
Upravo je u ~ehoslova~kom zakonu o restituciji br. 87/1991 ve} u § 1. st.
1. konstatovano da pravo na restituciju proizlazi iz Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih obavezuju}ih me|unarodnih sporazuma. Budu}i da je dono{enje ovog Zakona prethodilo
prijemu ^ehoslova~ke u Savet Evrope, ovom odredbom je “poslata poruka” o tome da dr`ava ispunjava uslove za prijem. I na{ model Zakona o politi~koj rehabilitaciji (dodu{e iz drugih razloga) ukazuje na ovaj osnov odgovornosti dr`ave.
21
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
Iako je nesporno pravo politi~ki rehabilitovanih lica da im se vrati nepravedno oduzeta imovina i da ostvare izvesnu satisfakciju za pretrpljene patnje, odmah se suo~avamo sa daljim te{ko}ama. Najpre, pravo
na vra}anje imovine ili od{tetu trebalo bi garantovati ne samo onome
ko je politi~ki rehabilitovan, nego i {irem krugu njemu bliskih lica (~lanova njegove porodice ili naslednika) i drugim licima, koja ne moraju
biti `rtve politi~ke represije, kojima je imovina oduzeta bez pravi~ne ili
tr`i{ne naknade.
Drugo, zbog siroma{tva dr`ave o~igledno je da potpuna {teta, ~ak
i kada bi bila zakonom priznata, ne bi mogla da bude nedokna|ena. Zakonodavac }e, prema tome, morati da se opredeli izme|u dva re{enja:
da se prizna opravdani zahtev `rtava za punom naknadom {tete, koji }e
u praksi biti neostvariv, i garantovanja su`enog prava na naknadu, koja
po pravilu ne}e odgovarati visini pretrpljene {tete. Zbog toga dr`ava
mora pribe}i limitiranju zahteva za naknadu, a ~ak i kada naknadu odre|uju sudovi, ovakav pristup podse}a na re`im javnih obe{te}enja.8
Primeri iz uporednih zakonodavstava pokazuju da se kod obe{te}enja
prioritet daje kompenzaciji (nov~anom obe{te}enju) u odnosu na naturalnu restituciju. Prioritet uspostavljanja restitutio in integrum i naturalne restitucije u odnosu na nov~anu naknadu proklamovan je jedino u
ma|arskom zakonodavstvu (ali nije dosledno sproveden).9
Me|utim, ~ak i kada dr`ava garantuje izvesnu (ograni~enu) naknadu `rtvama politi~ke represije, mo`e se dogoditi da ni ovakvu naknadu nije mogu}e efikasno isplatiti. Primera radi, Ukazom Prezidijuma
Vrhovnog Sovjeta SSSR-a “O dopunskim merama za sprovo|enje izvr{enja u odnosima prema `rtvama represije u periodu tridesetih do ~etrdesetih godina” od 16. januara 1989. godine bila je izvr{ena politi~ka rehabilitacija `rtava politi~ke represije u vreme Staljinovih “~istki”. Vladi
i organima jedinica lokalne samouprave predlo`eno je da razmotre na~in ostvarivanja penzionih, stambenih i drugih prava politi~ki rehabilitovanih lica, ali dr`ava nije preuzela obavezu naknade izgubljene zarade. Rehabilitovanim gra|anima garantovano je pravo na naknadu u
8
9
22
U crnogorskom Zakonu o povra}aju oduzetih imovinskih prava i obe{te}enju o zahtevu za povra}aj ili obe{te}enje odlu~uje se u upravnom postupku, {to zna~i u re`imu javnih obe{te}enja. Prihvatanje ovog re{enja upravo
ukazuje na prihva}eni osnov odgovornosti: dr`ava nije u obavezi da naknadi {tetu proisteklu iz kr{enja ljudskih prava, nego, u meri u kojoj mo`e, ex
gratiae, vra}a oduzetu imovinu ili obe{te}uje biv{e vlasnike.
U ve}ini drugih dr`ava prihva}eno je nov~ano obe{te}enje. Na primer, za
ovla{}ena lica iz nekada{nje Isto~ne Nema~ke priznat je isti iznos nov~anog
obe{te}enja koje se daje u upravnom postupku svakom licu kome su imovinska prava bila uskra}ena u periodu od 1945-1949. godine (tzv. Ausgleichgesetz).
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
iznosu od prose~ne dvomese~ne zarade radnika ili slu`benika, a obavezu isplate naknade imala je organizacija u kojoj je pre hap{enja radilo
sada rehabilitovano lice. Me|utim ni tako odre|ena naknada u praksi
nije ispla}ivana.10
Na sli~an na~in, Rezolucijom Vrhovnog Sovjeta SSSR-a iz 1991.
godine “O priznanju nezakonitih i prestupnih akata protiv naroda, podvrgnutih nasilnom preseljenju i osiguranju njihovih prava”, dr`ava je
politi~ki rehabilitovala pripadnike naroda i etni~kih manjina (ve}inom
tursko-tatarskog porekla ranije naseljenih na podru~ju Kavkaza), koji
su tridesetih godina bili prinudno raseljeni sa tog podru~ja i izlo`eni represiji. Dr`ava je pri tome priznala i svoju materijalnu odgovornost, ali
na prakti~nom planu ostvarenje ovih prava nije odmaklo, jer je objavljen moratorij na neodre|eno vreme, dok se ne steknu socijalni i ekonomski uslovi za isplatu {tete. Primera radi, u oblasti Kabardino – Balkarija sve je manji broj podnetih zahteva za politi~ku rehabilitaciju (koja
uklju~uje i pravo na naknadu), tako da je za prvih {est meseci 2002. godine u 80 slu~ajeva politi~ki rehabilitovano 101 lice u odnosu na 415 ljudi rehabilitovanih prethodne godine. Me|utim, za isplatu naknade nedostaje novac, pa je zakon prestao da se primenjuje 2002. godine.11 Ni
Zakon o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije donet 1991. godine, kao
ni kasnije doneti zakoni tokom 1993. godine, u tom pogledu nisu promenili praksu. Ina~e, `rtvama politi~kog re`ima bili su progla{eni oni
koji su stradali u politi~kim “~istkama” u Sovjetskom Savezu od 1917.
godine. Licima koja su bila podvrgnuta nezakonitom li{enju slobode ispla}ivala se naknada iz bud`eta u iznosu od 180 rubalja za svaki mesec
li{enja slobode (ali najvi{e do 25 hiljada rubalja u pojedina~nom slu~aju). Obe{te}enje je osim toga obuhvatilo vra}anje nezakonito oduzete
imovine, odnosno nov~anu od{tetu ako se imovina vi{e nije mogla vratiti, garantovanje prava po osnovu radnog odnosa, pravo na penziju, re{enje stambenih potreba i drugo, sa pozivom na primenu odredaba Gra|anskog zakonika kojima je regulisano pravo na naknadu {tete.12
Izneti primeri pokazuju da je u praksi te{ko obezbediti ~ak i naknadu ograni~enu po vrsti i visini. Ne samo da je gotovo nemogu}e ostvariti naturalnu restituciju oduzete imovine, nego je te{ko obezbediti i
nov~anu naknadu limitiranu po visini. Recimo, i u Ma|arskoj, gde je
Aktom XXII iz 1991. godine priznato pravo na naknadu {tete licima
10
11
12
Í. Ñ. Ìàëåèí, “Ñîâðåìåííûå ïðîáëåìû þðèäè÷åñêîé îòâåòñòâåííîñòè”, Ãîñóäàðñòâî è ïðàâî, 1994, áð. 6, ñòð. 24.
Irina Antonova, “Flow of cases under rehabilitation of victims of political
repressions grows”, Caucasian know, 13. 8. 2003. godine, dostupno na http:
//eng/kavkaz.memo.ru/newstext/engnews/id/581611.html.
Í. Ñ. Ìàëåèí, op. cit., str. 25.
23
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
prema kojima je vlast srpovela nedozvoljenu konfiskaciju i nacionalizaciju posle 8. juna 1949, Aktom XXXII iz 1992. godine (sec. 1, 4. i 5.) odre|eno je da dr`ava snosi obavezu parcijalnog obe{te}enja (limitirano
po visini) koje bi bilo ispla}eno u jednokratnom nov~anom iznosu ili u
vidu vau~era. No, ~ak i kada bi dr`ava bila ekonomski kadra da na pravi
na~in i u punoj meri obe{teti `rtve politi~ke represije, postavlja se pitanje da li time ne bi prouzrokovala nove nepravde, na {tetu onih koji
su u me|uvremenu savesno stekli prava na nekada{njoj dr`avnoj imovini koja bi sada trebalo da bude vra}ena ranijim vlasnicima.
Lica ovla{}ena na obe{te}enje i problem za{tite prava
savesnih sticaoca imovine koja podle`e vra}anju
O~igledno je da je najva`niji razlog ka{njenja na{eg zakonodavca
sa dono{enjem Zakona o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije i prate}ih zakona o denacionalizaciji i dekonfiskaciji vezan za te{ko}e u postizanju politi~kog i socijalnog kompromisa.13 Jer ovim zakonima se bitno
zadire u interese gra|ana: jedni o~ekuju vra}anje onog {to je nekada bilo njihovo ili njihovih porodica, dok drugi strepe od gubitka imovine.
Stoga se rad na dono{enju ovih zakona, a naro~ito tzv. reparacionih,
prati uz potpuno polarizovanje gledi{ta javnog mnjenja. Zbog toga ne
~udi da je odmah po dono{enju zakona o restituciji u Ma|arskoj, Sloveniji, Slova~koj i ^e{koj dolazilo do preispitivanja njihove ustavnosti. Odlukama ustavnih sudova naj~e{}e je konstatovano naru{avanje ustavnog
principa jednakosti gra|ana. Osim toga, ustavni sudovi su se izja{njavali
i o ustavnim aspektima procesa privatizacije kojima se naru{ava pravo
na naknadu lica legitimisanih po osnovu prethodno sprovedene politi~ke rehabilitacije. Primera radi, odlukom Ustavnog suda ^e{ke, donetom u julu 1994. godine, neustavnom je progla{ena odredba ~l. 3 ~e{kog
(a tako|e i slova~kog) Zakona br. 87 iz 1991. godine, u kojoj je propisan
uslov da lice koje tra`i restituciju imovine mora imati prebivali{te na teritoriji ^ehoslova~ke.14
Vra}anje oduzete imovine bitno ote`ava okolnost {to dr`ava naj~e{}e ne ukida i ne poni{tava dejstva ranijih pravnih propisa prilikom
~ije primene je dolazilo do kr{enja ljudskih prava. To zna~i da konstatovanje prakse kr{enja ljudskih prava i raskid sa tom praksom predstavljaju lak{i posao za zakonodavca, dok zadiranje u kasnije uspostavljena
prava vlasni{tva radi ispravljanja nepravdi iz totalitarnog re`ima predstavlja znatno te`i zadatak, ~ije je adekvatno re{enje te{ko mogu}e.
13
14
24
Podse}anja radi, jo{ 2001. godine Demokratska stranka Srbije se zalagala
za dono{enje ovih zakona. Do danas ovi zakoni nisu doneti, iako je ova
stranka u me|uvremenu formirala Vladu i obezbedila skup{tinsku ve}inu.
Jir Malenovsk , op. cit., str. 541.
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
Naime, tzv. reparacioni zakoni trebalo bi da va`e ex nunc, a to nije mogu}e bez {tete po savesne sticaoce prava na nekada{njoj konfiskovanoj ili nacionalizovanoj imovini. Postavlja se generalno pitanje da li
}e zakonodavac sve konfiskacije do kojih je do{lo po osnovu odluka sudova donetih u krivi~nim postupcima sprovo|enim u odre|enom periodu ({to bi kod nas, uslovno, odgovaralo periodu od 1945. do 1947. godine) smatrati nezakonitim, ili }e zahtevati da lica prethodno ostvare
sudsku rehabilitaciju. Sli~an problem se postavio i kod Zakona o politi~koj rehabilitaciji: na koji na~in odrediti krug lica koja podle`u rehabilitaciji po sili zakona u odnosu na druga lica koja se mogu osetiti `rtvama
politi~kih represija u prethodnom periodu i kojima ne treba uskratiti
mogu}nost da sudskim putem budu rehabilitovana. Neke dr`ave su ovaj
problem re{ile tako {to su precizno definisale krug lica za koje }e smatrati da su bila `rtve politi~ke represije (na primer Litvanski zakon iz
1992. godine), dok su druge (na primer Sovjetski Savez, Hrvatska, Slovenija, Ma|arska), sli~no kao i na{ model Zakona o politi~koj rehabilitaciji, prihvatile vremensko odre|enje perioda u kome su naj~e{}e kr{ena ljudska prava. Recimo, ma|arska vlada se izri~ito izjasnila da su svi
procesi nacionalizacije i konfiskacije imovine protivnika re`ima do 1950.
godine bili sprovedeni u periodu u kome su kr{ena ljudska prava po politi~kom kriterijumu.15
Pravo na obe{te}enje se uobi~ajeno priznaje fizi~kim, a po izuzetku i pravnim licima. Va`an izuzetak koji potvr|uje pravilo u~injen je u
zakonima ^e{ke i Hrvatske, kojima je priznato pravo katoli~koj crkvi
na naknadu celokupne oduzete imovine, ~ime je to pravno lice neopravdano favorizovano u odnosu na druga pravna lica. U na{im uslovima isti
problem }e se pojaviti povodom zahteva Srpske pravoslavne crkve za
vra}anjem oduzete imovine, a tako|e i u pogledu vra}anja imovine nekada{njih zadu`bina, ustanova i kulturnih spomenika. U tom smislu mo`e biti inspirativno slovena~ko zakonodavstvo, u kome su doneta brojna podzakonska akta kojima je detaljno regulisano pravo zadu`bina,
ustanova i kulturnih spomenika na vra}anje nekada{nje imovine. Neka
veoma prihvatljiva re{enja u ovom pogledu ponu|ena su i u objavljenim
rezultatima istra`ivanja Instituta za uporedno pravo, kojima je rukovodila dr Ivanka Spasi}. Konstatovano je da bi imovinu oduzetu od zadu`bina trebalo vratiti u njihov posed u svakom slu~aju, ali bi modus
vra}anja bio razli~it u zavisnosti od toga gde se pomenuta imovina nalazi u momentu stupanja zakona na snagu: ako bi imovina bila u dr`av15
Komentar ma|arske vlade u slu~aju Ivan Somers protiv Ma|arske naveden u odluci Komiteta za ljudska prava CCPR/C/57/D/566/1993 od 23. jula 1996. godine, par. 7.4., dostupno na www1.umn.edu/humanrts/undocs/
html/ VWS56657.htm.
25
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
noj svojini, ona bi mogla da se vrati ranijim imaocima, dok bi u drugim
slu~ajevima (kada vra}anje imovine nije mogu}e) bila utvr|ena naknada za oduzetu imovinu.16
Ovla{}ena lica mogu ostvarivati obe{te}enje od dr`ave ili od pravnog lica koje je sada{nji korisnik imovine koja podle`e vra}anju ili naknadi. Primera radi, u pomenutom ~ehoslova~kom zakonu isklju~ena je
mogu}nost da se tra`i obe{te}enje od fizi~kog lica koje je savesno, pravnim poslom, u me|uvremenu steklo imovinu koja sada podle`e denacionalizaciji. Prema tome, najve}i problem u uspostavljanju ranijeg imovinskog re`ima jeste to {to je tokom vremena dolazilo do promene oblika
svojine na istoj imovini, tako da se sada ne mo`e sprovesti naturalna restitucija koja ne bi istovremeno bila izvor novih nepravdi – za savesnog
sticaoca imovine. Jer zakoni kojima se vra}a imovina ne bi smeli da dovode u pitanje ex lege ste~eno vlasni{tvo. Naro~iti problem koji }e se pojaviti u praksi bi}e oni slu~ajevi u kojima je zbog proteka vremena te{ko
dokazati opravdane sumnje da je nezakoniti postupak dr`avnih organa
prethodio zaklju~enju pravnog posla kojim je dr`ava preuzela privatnu
imovinu (na primer, ugovorom o poklonu u korist dr`ave) ili kada formalno ispravna sudska odluka “pokriva” o~igledno “montiran” sudski
proces protiv politi~kih neistomi{ljenika u kome je kao sporedna kazna
izre~ena konfiskacija imovine.
Me|unarodnosudska za{tita prava na obe{te}enje
Upravo zbog svoje povezanosti sa kr{enjem ljudskih prava, pravo
na obe{te}enje `rtava politi~ke represije mogu}e je da bude za{ti}eno u
sudskom sporu pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zakoni o obe{te}enju `rtava politi~ke represije mogu biti preispitivani po osnovu ~lana 1. Protokola 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ovaj Protokol obavezne su da ratifikuju sve zemlje ~lanice Saveta Evrope. Zato
se i tokom postupka prijema u Savet Evrope naro~ito vodilo ra~una o
tome da li budu}e ~lanice ispunjavaju uslove iz tzv. restitucionog zakonodavstva (na primer, u slu~ajevima prijema Estonije, Letonije, Gruzije, Poljske, Moldavije, Litvanije), pa je ponekad odre|ivan i naknadni rok da bi dr`ave mogle da ratifikuju Protokol 1.17
Najzna~ajnija posledica usvajanja tog Protokola jeste mogu}nost
da se pred Evropskom komisijom i Sudom za ljudska prava mogu {tititi i prava lica koja su imovinu (predmet ranije nacionalizacije) stekla od
dr`ave. Tako je, na primer, 1998. godine Evropska komisija odlu~ivala
16
17
26
Ivanka Spasi}, “Pravni re`im zadu`bina i fondova u Dr`avnoj zajednici
Srbija i Crna Gora”, str. 29, u: Ivanka Spasi} i dr., Pravni re`im zadu`bina i fondova u uporednom pravu, Beograd, 2003.
Jir Malenovsk , op. cit., str. 547.
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
u slu~aju Ladislav i Zlatica Has protiv Slova~ke Republike. Bra~ni par
Has je 1989. godine kupio od dr`ave ku}u koja je pre toga bila konfiskovana paru koji je emigrirao iz ^ehoslova~ke. Oni su ku}u kupili za
32% ni`u cenu u odnosu na tada{nju tr`i{nu vrednost sli~ne ku}e, {to je
trebalo da uka`e na njihovu nesavesnost prilikom kupovine ku}e. Uprkos tome, Komisija je ustanovila da pravo vlasni{tva bra~nog para Has
ne mo`e biti ukinuto i prevedeno u pravo zakupa. Uskra}ivanje prava
vlasni{tva Hasovima ocenjeno je kao povreda ~l. 1. st. 1. Protokola 1, s
obrazlo`enjem da zakonodavac koji ima nameru da ispravi prethodnu
nepravdu mora voditi ra~una da svojim postupcima ne prouzrokuje
novu.18
Od polovine osamdesetih godina otpo~eli su prvi sudski procesi
zbog neizvr{enih ili nepravilno izvr{enih obaveza po osnovu denacionalizacije pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Rumunije.19 Od
kraja 2000. godine javljaju se i slu~ajevi u kojima su tu`ene ^e{ka, odnosno Slova~ka.20 U postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava
procenjuje se najpre da li se neki akt dr`ave kojim je naru{eno imovinsko pravo mo`e smatrati zakonom, a potom se utvr|uje da li je suprotan
me|unarodnim standardima. Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi da
je taj zakon protivan me|unarodnim standardima, otvoren je put mogu}nosti da su uz ocenu ratione materiae odlu~i i o naknadi {tete.
Ali pred Evropskim sudom za ljudska prava na{li su se ubrzo i
slu~ajevi u kojima su savesni sticaoci ranije nacionalizovane imovine
tra`ili za{titu svojih prava. Na primer u slu~aju Pincovi protiv ^e{ke,
koji je okon~an dono{enjem odluke 5. septembra 2002. godine, utvr|eno je da ~e{ka dr`ava nije dovoljno vodila ra~una o savesnosti korisnika imovine i da vra}anje kupoprodajne cene nepokretnosti za korisnika
predstavlja {tetu. Sud je naro~ito istakao da treba obezbediti da osobe
koje su bile savesne ne snose breme odgovornosti dr`ave koja je imetak
prethodnih vlasnika konfiskovala. Prema mi{ljenju ~e{kih stru~njaka, u
ovom slu~aju Evropski sud nije bio neutralan kada je ustanovio slede}e:
18
19
20
Isto, str. 550.
Vidi slu~aj Brumarescu protiv Rumunije, od 28. oktobra 1999. (dostupno
na http://worldlii.org/ev/cases/ECHR/1999/105.html).
Na primer slu~aj Malhouse protiv ^e{ke Republike (1996), po aplikaciji
br. 33071/96 koji je presu|en 13. decembra 2000. godine. U ovom predmetu interesantno je to da je konstatovano da razli~iti ~e{ki zakoni reguli{u pravo na restituciju za razli~ite kategorije lica pod razli~itim uslovima, a da pri tom ~e{ki Ustavni sud donosi razli~ite odluke (vidi: Jan Sammer, “European Court of Human Rights and the United Nations Human
Rights Committee, Comparative Study”, Czechoslovak Society of Arts
and Sciences od 1.2.2001. (dostupno na http://www.svu2000.org/issues/sammer1.htm).
27
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
“cilj koji ima zakon jeste da ispravi nasle|enu nepravdu oduzimanja
imovine u komunisti~kom re`imu a (sud) obavezuje ~e{ku dr`avu da
re{i ovaj problem jer je odgovorna za {tetu zbog svog (sada{njeg) demokratskog re`ima”.21 I u ovoj sudskoj odluci (kao i u citiranoj odluci
Evropske komisije) istaknuto je da cilj restitucije nije da dovede do nove deprivacije imovine, nego do obaveze da se uspostavi ranije pravno
stanje.22
S obzirom na to da je Republika Srbija bila u sastavu federativne dr`ave koja je u me|uvremenu prestala da postoji (a na ~ijoj je teritoriji dolazilo do kr{enja ljudskih prava), nije nebitno da li se Republika
Srbija, kao mogu}a tu`ena strana, mo`e pozivati na ovu okolnost u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava. Iskustva ^e{ke i Slova~ke u tom smislu mogu biti korisna. U slu~aju Brezny protiv Slova~ke,
aplikacija br. 23131/1993, (odlu~eno 4. marta 1996. godine), Evropski
sud za ljudska prava izjasnio se u pogledu procesnih pretpostavki kada
je do kr{enja prava do{lo na teritoriji dr`ave koja je u me|uvremenu
prestala da postoji. U konkretnom primeru, zbog razdvajanja ^e{ke i
Slova~ke iz sastava ^ehoslova~ke, sud je utvrdio da ovakvi zahtevi mogu biti podneti kako protiv ^e{ke tako i protiv Slova~ke, {to }e se procenjivati zavisno od toga na kojoj su teritoriji kr{ena ljudska prava (pa
u zavisnosti od toga u kojoj se dr`avi ta teritorija sada nalazi).23 Primenom analogije, ne bi se moglo isklju~iti pravo dr`avljana Srbije i Crne
Gore da podnose apelacije pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Republike Hrvatske, na ~ijoj se teritoriji nalazi Goli Otok.
Proteklih godina, veliku pa`nju medija i komplikacije u me|unarodnim odnosima izazvali su zahtevi sudetskih Nemaca protiv ^e{ke za
vra}anje imovine. Ove aplikacije su podnete Evropskom sudu za ljudska prava.24 Podse}anje na sudski ishod ovog slu~aja koristan je kad se
zna da se kod nas mogu o~ekivati zahtevi vojvo|anskih Nemaca za obe{te}enje imovine koja im je oduzeta u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata. Izme|u ostalih nema~kih dr`avljana, Princ od Lihten{tajna inicirao je najpre pred nema~kim sudovima niz sudskih sporova
radi vra}anja njegove imovine. Sudovi nisu blagovremeno odlu~ili o
21
22
23
24
28
Jir Malenovsk , op. cit., str. 561-562.
Pinsovi protiv ^e{ke republike, ECHR 706 od 5. novembra 2002. godine,
dostupno na http://www.worldlii.org/eu/casses/ECHR/2002/706.html.
Menno T. Kamminga, State Succession in Respect of Human Rights Treaties, European Journal of International Law, 1994, vol. 7, br. 4, dostupno
na http://www.ejil.org/journal/vol7/No41/art1-04.html, str. 469.
Andrea Gattini, “A Trojan Horse for Sudeten Claims? On Some Implications of the Prince of Liechtenstein v. Germany”, European Journal of
International Law, 2002, br. 13, str. 513-544.
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
ovim zahtevima. Princ je tako|e tu`io i ^e{ku Republiku. Naime, ~e{ka
dr`ava je na osnovu tzv. Bene{evih dekreta, donetih u periodu od 4. do
19. maja 1945. godine, konfiskovala imovinu sudetskih Nemaca, koji su
progla{eni za “neprijatelje dr`ave”. I imovina Princa od Lihten{tajna
do`ivela je istu sudbinu, budu}i da je Princ tada bio nema~ki dr`avljanin. Me|utim, povodom aplikacije podnete protiv ^e{ke pred Evropskim sudom za ljudska prava, sud je izbegao meritorno odlu~ivanje u
sporu, “zakloniv{i” se iza proceduralnih razloga. Sud je istakao da zbog
zabrane retroaktivnog preispitivanja prakse kr{enja zakona ne mo`e da
se izja{njava o kr{enjima ljudskih prava do kojih je do{lo pre nego {to
je Konvencija o ljudskim pravima bila prihva}ena u dr`avi ~lanici Saveta Evrope.25 Interesantno je da je tu`ena strana (~e{ka dr`ava) isticala
u sporu da konfiskacija imovine sudetskih Nemaca nije bila nepravedna, jer su oni svojim politi~kim delovanjem tokom 1938. i 1939. godine
izazvali “sudetsku krizu”, koja je dovela do Hitlerovog napada i okupacije ^e{ke.
U me|uvremenu Princ od Lihten{tajna ne odustaje od svojih zahteva i poku{ava da iskoristi drugi pravni put: po{to je ^e{ka pristupila
Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine, odmah je tu`ena Evropskom sudu
sa sedi{tem u Luksemburgu zbog neprimene komunitarnog prava. U tu`bi se tvrdi, uz navode da je prekr{en ~lan 12. ~lana Osniva~kog ugovora Evropske zajednice, da ^e{ka diskrimini{e pojedine gra|ane Evropske unije uskra}uju}i im na svom podru~ju izvesna imovinska prava.
Tim povodom ~e{ki stru~njaci isti~u da Osniva~ki ugovor ni na koji na~in ne mo`e da uti~e na pravni re`im svojine koji je uspostavljen u dr`avama ~lanicama, a tako|e da je isklju~ena mogu}nost da sud obave`e
^e{ku za postupke diskriminacije prema dr`avljanima sada{nje Evropske unije preduzete u davnoj pro{losti (kada Unija nije ni postojala, dok
je ^e{ka bila ~lanica Var{avskog pakta).26
Zaklju~ak
Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali stvarnost u drugim dr`avama, dok kod nas jo{ uvek nisu usvojeni.
Dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja restitucionih zakona bi}e
mnogo te`e posti}i nego kod Zakona o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije. ^ak i kada budu doneti, ovi zakoni, koji bi trebalo da prate Zakon o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije, te{ko da mogu biti primenjeni na na~in koji bi svima odgovarao. Ukoliko zakonodavac zanemari
25
26
Andrea Gattini, op. cit., str. 526-527.
Michal Tomá{ek, “Evropské právo a majetkové nároky z tzv. 'Bene{ových
dekretu'”, Pravnik, 2004, br. 7. str. 657.
29
Hereticus, 2/2004
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
o~igledne te{ko}e koje ote`avaju pravi~no re{enje ovog pitanja, rizikuje da se o{te}ena lica svojim tu`bama obrate me|unarodnim sudovima
radi ostvarenja svojih prava.
Nezavisno od ostvarenja prava na politi~ku rehabilitaciju, u sudskoj praksi se ve} javljaju slu~ajevi u kojima se tra`i sudska za{tita zbog
nepravedno oduzete imovine nacionalizacijom ili konfiskacijom. Izvesno
je, me|utim, da }e u najve}em broju slu~ajeva politi~ka rehabilitacija
prethoditi zahtevima za vra}anje ili nadoknadu nepravedno oduzete
imovine. U interesu je i o{te}enih gra|ana, ali i same dr`ave, da Zakon
o politi~koj rehabilitaciji ne ostane “mrtvo slovo na papiru”, nego da
osim rehabilitacije uslede konkretni i to dobro osmi{ljeni koraci ka obe{te}enju onih koji su stradali kao `rtve politi~ke represije.
Literatura:
Antonova, Irina, “Flow of cases under rehabilitation of victims of political repressions grows”, Caucasian know, 13. 8. 2003. godine, dostupno na http://
eng/kavkaz.memo.ru/newstext/engnews/id/581611.html.
Gattini, Andrea, “A Trojan orse for Sudeten Claims? On Some Implications of the Prince of Liechtensten v. Germany”, European Journal of International Law 13, (2002), no 2, s. 513-544. Dostupno na http://www.ejil.org/journal/Vol13/No2/130513.pdf, pretra`ivanje od 8. septembra 2004.
Kamminga, Menno T., “State Succession in Respect of Human Rights
Treaties”, European Journal of International Law, 1994, vol. 7, br. 4, str. 469484. Dostupno na http://www.ejil.org/journal/vol7/No41/art1-04.html.
Ìàëåèí, Í. Ñ., “Ñîâðåìåííûå ïðîáëåìû þðèäè÷åñêîé îòâåòñòâåííîñòè”, Ãîñóäàðñòâî è ïðàâî, 1994, br. 6, str. 22-32.
Malenovsk , Jir , “'PrÆvo na restituci' ve stÆtech stredn a v chodn Evropy ve svetle judikatury EvropskØ komise a EvropskØho soudu pro lidskÆ
prÆva”, PrÆvn k, 2003, vol. 142, br. 6, str. 537-563.
Mrvi}-Petrovi}, Nata{a, Politika prijema dr`ava u Savet Evrope, Beograd, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2002.
Mrvi}-Petrovi}, Nata{a, Mihailovi}, Nikola i Petrovi}, Zdravko, Vanugovorna odgovornost dr`ave za {tetu pri~injenu njenim gra|anima, VIZ “Vojska”
i Institut za uporedno pravo, Beograd, 2003. godine.
Sammer, Jan, “European Court of Human Rights and the United Nations Human Rights Committee, Comparative Study”, Czechoslovak Society of
Arts and Sciences od 1. 2. 2001. Dostupno na http://www.svu2000.org/issues/
sammer1.htm.
Spasi}, Ivanka, “Pravni re`im zadu`bina i fondova u Dr`avnoj zajednici
Srbija i Crna Gora” (str. 15-43), u: Pravni re`im zadu`bina i fondova u uporednom pravu (autori Marija Toroman, Ivanka Spasi}, Vesna Raki}-Vodineli},
Vladimir Cvijan, Igor Vukovi}), Institut za uporedno pravo, Beograd, 2003, monografija 144.
30
Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava politi~ke represije
Todorovi}, Vladimir, Denacionalizacija izme|u nacionalizacije i privatizacije, “Slu`beni list SRJ”, Beograd, 2001.
TomÆ{ek, Michal, “EvropskØ prÆvo a majetkovØ nÆroky z tzv. 'Bene{ov ch dekretu'”, PrÆvn k, 2004, vol. 143, br. 7, str. 650-661.
Nata{a Mrvi}-Petrovi}
POLITICAL REHABILITATION – A STEP TOWARDS
COMPENSATION OF VICTIMS OF POLITICAL REPRESSION
Summary
In her paper, the author presents her position that the successful political rehabilitation should be connected to compensation of politically rehabilitated persons. However, unlike political rehabilitation, the 'restitution of victims
of political repression' by rule encounters considerable difficulties. By analysing
the causes of these difficulties and providing examples from the foreign legislation and practice, as well as the case law of the European Court for Human Rights, the author points the need that legislators in Serbia, already at the moment
of the passing of the Law on rehabilitation of the victims of the political repression, must have a defined position on methods for legal regulation of right to
damages of victims of political repression.
Key words:
political rehabilitation, victims of political repression, restitutive
laws, human rights.
Salvador Dali, Explosion d´une montre molle, 1954.
31
Neboj{a [arki}
Fakultet za poslovno pravo
Beograd
POTREBA DONO[ENJA ZAKONA
O REHABILITACIJI POLITI^KIH OSU\ENIKA
I [email protected]
Rezime: Pitanje rehabilitacije politi~kih osu|enika je svakako od izuzetnog zna~aja za srpsku pravnu istoriju. ^injenica da su lica su|ena mimo va`e}ih
propisa ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa, mora biti najpre
konstatovana, a potom ispravljena. Ve}ina zemalja u na{em okru`enju prevazi{la je ovu istorijsku sramotu. Na{ pravni sistem mora se izboriti sa ovom neminovno{}u. Po na{em mi{ljenju, proces mora te}i u dva sinhronizovana pravca. Osnovna rehabilitacija mora biti odre|ena zakonom i odnosila bi se na sve
slu~ajeve osu|enih lica mimo tada va`e}e zakonske procedure. Rehabilitacija
bi bila proklamativna i obuhvatila bi neograni~en broj lica. Drugi vid politi~ke
rehabilitacije podrazumevao bi individualne postupke i za to zakonom posebno
predvi|enu proceduru. Nakon dono{enja zakona, lica koja smatraju da su su|ena iz politi~kih motiva u odre|enom roku mogu podneti tu`bu sudu. Procedura
bi bila specifi~na i odnosila bi se na ograni~en broj krivi~nih dela. Ipak, najspornije pitanje vezano za politi~ku rehabilitaciju je pitanje ostvarivanja prava na
naknadu {tete i povra}aj imovine, koja je u najve}em broju slu~ajeva bila konfiskovana. Nema prave rehabilitacije bez ostvarivanja moralne satisfakcije, ali i
naknade {tete. Sasvim je sigurno da aktuelni ekonomski trenutak ne pogoduje
ovim re{enjima. Svakako da bi se Zakon o rehabilitaciji politi~kih osu|enika
morao doneti {to pre. Re{enja predlo`ena u ovome ~lanku predstavljaju skroman doprinos u prevazila`enju ove situacije.
Klju~ne re~i:
politi~ka rehabilitacija, moralna satisfakcija, naknada {tete, Zakon o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika.
Demokratske promene koje su nastupile u na{oj zemlji name}u
neminovnost distanciranja od odre|enih politi~kih sudskih procesa koji su vo|eni u prethodnom periodu.
Razvitak pravne civilizacije svakako name}e distanciranje od svih
onih slu~ajeva u kojima su ljudi ka`njavani zbog razli~itih politi~kih,
ideolo{kih shvatanja ili, naprosto, zbog javnog izno{enja svojih stavova.
Po na{em mi{ljenju, ovakav zakon bi imao mnogo vi{e pravno-politi~ku, istorijsku, kulturolo{ku, sociolo{ku i svaku drugu vrednost, nego {to
bi mo`da re{avao pojedine slu~ajeve u za{titi individualnog prava. Iako
se radi o za{titi i rehabilitaciji pojedinih li~nosti, ipak u prvi plan stavlja-
32
Potreba dono{enja zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika
mo op{te vrednosti ovako donetog teksta. Svakako da protok vremena
~ini svoje, te da su mnogi gra|ani (koji su po ovim procesima bili tretirani) ili preminuli, ili su, spletom `ivotnih okolnosti, stavili u drugi plan
doga|aje koji su im se desili. Ipak, obaveza savremenog, demokratskog,
civilizovanog dru{tva je da svima onima kojima je u~injena nepravda,
ovu nepravdu otklone ili isprave.
Smatramo da bi zakon trebalo da uredi pitanje rehabilitacije lica
koja su `rtve politi~kih i ideolo{kih represija, koja su li{ena slobode, ka`njena ili osu|ena u periodu od konstituisanja nove jugoslovenske dr`ave, pa do danas. Rehabilitacijom lica smatra se poni{tenje svih pravnih
posledica koje su nastupile dono{enjem odre|ene odluke, te se takva lica ubudu}e imaju smatrati neosu|ivanim, a prava koja su im bila ograni~ena ili uskra}ena, vra}ena ili nadokna|ena.
Rehabilitacija bi podrazumevala sva lica koja su `ivela ili `ive na
teritoriji SCG.
Rehabilitacija bi, po na{em mi{ljenju, trebalo da se odvija u dva
osnovna pravca. Prvi pravac podrazumevao bi rehabilitaciju ex lege,
dakle, po samoj sili zakona. Tu bi bila sva lica koja su oslobo|ena po
odre|enim procesima koje bi sam zakon nabrojao. Druga grupa bila bi
rehabilitovana po posebnom zakonom predvi|enom postupku. Ovaj
postupak bi, na primer, podrazumevao da se formira posebna komisija
sastavljena od istaknutih pravnika, istori~ara, sociologa, kulturnih i javnih radnika, koji bi, za pojedina~ne slu~ajeve, utvr|ivali da li su odluke
donete u svetlu politi~kih okolnosti ili odre|enih politi~kih doga|aja.
Ova komisija radila bi odre|eni period i po individualnim zahtevima,
odlu~ivala bi da li su lica u kategoriji koja podrazumeva rehabilitaciju
osu|enika ili ka`njenika.
Rehabilitacija bi, najpre, morala da obuhvati sva lica nad kojima
je u periodu od 24. maja 1944. godine do 24. avgusta 1945. godine, bez
su|enja, ili na osnovu odluka vojnih sudova i operativnih vojnih jedinica, izvr{ena smrtna kazna. Naravno, izuzetak bi bio u slu~ajevima ako
postoji sumnja da je ovakvo lice izvr{ilo ratni zlo~in, ili neko drugo krivi~no delo koje po op{tim pravilima ne zastareva.
Rehabilitacija bi, po sili zakona, tako|e podrazumevala i lica koja su osu|ena ili ka`njena u krivi~nim ili administrativnim kaznenim
postupcima u vezi sa Rezolucijom Informbiroa KP od 28. juna 1948. godine. Rehabilitacija ovih lica podrazumeva i ona lica za koja nije vo|en
propisani postupak.
Rehabilitacija bi podrazumevala i razne druge oblike kr{enja ljudskih prava ili postupaka koji nisu vo|eni valjano, ili su vo|eni zbog ideolo{kih ili politi~kih razloga. Tu, na primer, spadaju lica osu|ena od strane sudova za zlo~ine i prestupe protiv srpske nacionalne ~asti, bez
33
Hereticus, 2/2004
Neboj{a [arki}
obzira za koja su dela su|ena, lica koja su osu|ena za krivi~na dela propisana Zakonom o krivi~nim delima protiv naroda i dr`ave od 1. septembra 1945. godine, lica koja su osu|ena za krivi~na dela propisana
Zakonom o zabrani izazivanja nacionalne, rasne ili verske mr`nje i razdora od 1. maja 1945. godine, lica koja su osu|ena za krivi~na dela
propisana Zakonom o suzbijanju nedopu{tene {pekulacije i privredne
sabota`e od 25. aprila 1945. godine, odnosno Zakonom o suzbijanju
nedopu{tene trgovine, nedopu{tene {pekulacije i privredne sabota`e od
24. jula 1945. godine. Pod ovu grupu mogla bi se podvesti i lica koja su
ka`njena prekr{ajno, protiv javnog reda i mira po Zakonu od 14. marta
1948. godine, kaznom li{enja slobode, kaznom proterivanja, ili kojima
je zbog navedenih prekr{aja, u cilju prevaspitavanja, izre~ena mera
upu}ivanja na dru{tveno koristan rad. Rehabilitacija bi obuhvatila i lica
osu|ena za krivi~na dela u vezi sa obaveznim otkupom propisanim po
~lanu 236. i 241. Krivi~nog zakona od 1. januara 1952. godine, lica osu|ena za krivi~na dela propisana po ~lanu 118., 119, i 174. Krivi~nog zakona od 1. januara 1952. godine, a sve u smislu rehabilitacije lica koja
su li{ena slobode, nakon ~ega nije vo|en propisani postupak.
Izuzeta od rehabilitacije bila bi lica osu|ena za krivi~na dela izdaje zemlje, za ratne zlo~ine, lica osu|ena za krivi~na dela prilikom ~ijeg
izvr{enja je primenjeno nasilje, za delo koje je imalo za posledice smrt
jednog ili vi{e lica, za uni{tenje imovine ve}e vrednosti ili za delo koje
je u~injeno iz koristoljublja.
Zakon bi mogao da predvidi varijantu da se licima kojima se uskra}uje pravo na rehabilitaciju, ili licima iz najbli`eg srodstva, prizna
pravo da povedu postupak ponavljanja okon~anih postupaka u odre|enom vremenskom periodu.
Pitanje rehabilitacije podrazumeva da se presude, odnosno re{enja, doneta protiv lica koja su rehabilitovana, po zakonu, imaju smatrati
ni{tavim, odnosno kao da nikada nisu ni doneta.
Zakon bi morao predvideti neku varijantu da se, na zahtev naslednika rehabilitovanog lica ili njegovog najbli`eg srodnika, po utvr|ivanju postojanja uslova, izdaje uverenje kojim se konstatuje da je to lice
rehabilitovano po sili zakona.
Rehabilitovano lice sigurno bi imalo i pravo na to da se konstatuje i ni{tavost presude odnosno re{enja o izdr`avanju kazne zatvora, ili
neke druge kazne. Sasvim je sigurno da bi lica koja su obuhva}ena zakonom, ili njihovi srodnici, imali pravo i na naknadu {tete. Ova {teta
mogla bi da ide od naknade materijalne {tete u vidu izgubljene zarade
ili izgubljenog doprinosa fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja, zbog toga {to u odre|enom vremenskom periodu nisu radili, dok su
34
Potreba dono{enja zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika
bili na izdr`avanju kazne. Tako|e, {teta bi mogla da sadr`i i elemente
nematerijalne {tete u vidu povrede ~asti i ugleda lica koje je bilo osu|eno. Ovo pravo pripadalo bi i najbli`im srodnicima. Prema re{enju koje
je usvojilo hrvatsko zakonodavstvo, lica koja su bila na izdr`avanju kazne imaju pravo na naknadu {tete, tako {to im se vreme provedeno na radu priznaje kao vreme provedeno u radnom odnosu do prose~ne zarade. Ova naknada podrazumeva pove}anje penzije, ukoliko je lice ve} u
penziji, odnosno pove}anje efektivnog penzijskog sta`a, ukoliko je jo{ u
radnom odnosu.
Pitanje naknade {tete svakako da otvara i izuzetno zna~ajno pitanje konfiskovane imovine. Op{te je poznata ~injenica da je u du`em
vremenskom periodu, kao prate}a kazna, po pravilu, uz kaznu li{enja
slobode ili smrtnu kaznu, izricana i kazna konfiskacije imovine. Lica koja bi do`ivela politi~ku i pravnu rehabilitaciju svakako da bi imala pravo i na nov~anu naknadu, odnosno povra}aj konfiskovane imovine. Kod
povra}aja konfiskovane imovine mogla bi se primenjivati op{ta pravila
o povra}aju, koja podrazumevaju da se, ukoliko postoji mogu}nost, odre|ena stvar ili dobra (zgrada, njiva, umetni~ki predmeti i sl.) vrate. U
slu~aju da je stvar nestala, uni{tena ili se iz drugih razloga ne mo`e vratiti drugom vlasniku, onda bi se odre|ivala pravi~na naknada po principu
naknade za vra}anje stvari.
Posebnu grupu ~inila bi lica koja su u prethodnom periodu ka`njena po osnovu pojedina~nih slu~ajeva politi~kih procesa. Ovo nisu masovniji slu~ajevi, pa ih zakonodavac ne mo`e svrstavati u neku od kategorija kao {to je to napred nazna~eno. To su svakako svi vidovi osude
za verbalne delikte ili drugi “montirani ili name{teni procesi”.
U ovakvim slu~ajevima, zakon bi morao da predvidi posebnu
proceduru u kojoj bi se ova lica mogla obra}ati nekom organu ili telu da
bi dokazala svoju nevinost i politi~ki prizvuk donete presude. Po na{em
mi{ljenju, najbolje bi bilo da se predvidi procedura podno{enja pojedina~nih zahteva za rehabilitaciju. Ova procedura bi bila regulisana zakonom i podrazumevala bi postojanje posebne komisije, kako je to napred
nazna~eno. Zahtevi bi se podnosili u odre|enom vremenskom periodu,
a potom bi komisija, tako|e u ograni~enom vremenskom periodu, morala da razre{i ove slu~ajeve. Vremensko ograni~enje za podno{enje zahteva i re{avanje zahteva treba da ima i simboli~no zna~enje. Osim a`urnosti u radu, zna~aj bi bio i u definitivnom razgrani~enju sa ne~im {to je
iza nas i sa ne~im {to se vi{e nikada ne sme ponoviti. Zbog toga bi vremenski period od, na primer, godinu dana za podno{enje, i tri godine za
re{avanje svih slu~ajeva, bio sasvim dovoljan za potpuno distanciranje
od ideolo{kih procesa, od neprimerenih i montiranih sudskih presuda i
politi~kih su|enja.
35
Hereticus, 2/2004
Neboj{a [arki}
Tako|e bi trebalo utvrditi obavezu da Savezno ministarstvo pravde, kao nadle`ni organ za poslove iz ove oblasti, javno objavljuje u slu`benom glasilu spisak rehabilitovanih lica. Ovo objavljivanje imalo bi
vi{estruki zna~aj. Ono bi podrazumevalo i satisfakciju za osu|ena lica
koja su rehabilitovana, ali i upoznavanje javnosti sa ~injenicom da je odre|eno lice, ili odre|ena grupa lica rehabilitovana.
Po na{em uverenju, kao {to je nazna~eno, ovakav zakon imao bi
izuzetan zna~aj. On bi definitivno zna~io razgrani~enje sa istorijskim razdobljem koje je iza nas. Zakon bi svakako otklonio pojedina~ne nepravde, ali i uverio javnost da se pravda mo`e do~ekati, uprkos op{tepoznatoj izreci “pravda je spora ali dosti`na”. Ovaj zakon bio bi i lu~ono{a za
budu}e generacije – da se, ni u kom slu~aju, ne povinuju odre|enim politi~kim pritiscima prilikom dono{enja sudskih odluka, da se za izneto
mi{ljenje ili stav ne mo`e niko kazniti, kao i da }e svako ko u~ini nepravdu ili prema kome se nepravda u~ini biti javno ozna~en.
Neboj{a [arki}
NEED TO PASS A LAW ON REHABILITATION
Summary
The issue of rehabilitation of politically convicted persons is certainly of
significant importance for the Serbian legal history. The fact that the persons
were convicted praeter lege or based on improper or uncivilized legislation
must be at the first place determined and then corrected. Most of the countries
in our surrounding surmounted this historical shame. Our legal system must
overcome this inevitability. According to our opinion, the process must be conducted in two synchronized directions. The basic rehabilitation must be determined by law and should refer to all cases of convicted persons praeter lege.
Rehabilitation would be declarative and would cover an indefinite number of
persons. The other form of political rehabilitation would entail the individual
procedures and a special procedure prescribed by law for this purpose. After
the passing of a law, persons who believe that were trialled for political reasons
may file a complaint to the court in determined time limit. A procedure would
be specific and would refer to limited number of criminal offences. Although,
the most disputable issue in regard to political rehabilitation would be the exercise of right to damages and restitution of property, which is confiscated in
most number of cases. There is no proper rehabilitation without the achievement of moral satisfaction but also right to damages. The current economical
environment definitely does not favour to these solutions. It is certain that the
Law on rehabilitation of politically convicted persons must be adopted as soon
as possible. The solutions proposed in this article represent a modest contribution in overcoming this situation.
Key words:
36
political rehabilitation, moral satisfaction, right to damages, Law
on rehabilitation of politically convicted persons.
Aleksandar A. Miljkovi}
publicista, Beograd
OSUDA KOMUNISTI^KOG [email protected],
USLOV REHABILITACIJE @RTAVA
KOMUNISTI^KOG TERORA
Rezime: U ovom radu autor obrazla`e tezu po kojoj je osuda komunisti~kog re`ima uslov rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora. Naime, da bi `rtve komunisti~kog terora bile rehabilitovane, neophodno je prethodno se odre}i
komunisti~ke pro{losti, kao {to su se Nemci odrekli svoje nacisti~ke pro{losti.
Me|utim, za razliku od posleratnih Nemaca, dana{nji Srbi i Crnogorci ili ne}e,
ili nemaju snage da odbace svoju komunisti~ku pro{lost. Autor smatra da je rehabilitacija politi~kih ka`njenika i `rtava jedan od klju~nih preduslova u procesu tranzicije iz autoritarnog u demokratski poredak, kao i u savladavanju zla
autoritarne pro{losti.
Klju~ne re~i:
komunisti~ki re`im, `rtve komunisti~kog terora, rehabilitacija
`rtava, ljudska prava.
Kod nas se ve} du`e vremena vrlo mnogo govori o rehabilitaciji
`rtava komunisti~kog terora. Ali do sada nije ni{ta preduzeto na tom
planu. To ne zna~i da nema predloga, ~ak i sasvim konkretnih, da se
pred sudskim organima pokrene postupak za rehabilitaciju pojedinih li~nosti. Da navedem, primera radi, jedan od njih. Jedan od zaklju~aka
nau~nog skupa posve}enog Slobodanu Jovanovi}u, koji je odr`an u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) od 17. do 20. februara 1997.
godine, bio je predlog da se “pred nadle`nim organima” pokrene “postupak za poni{tavanje neopravdane i drakonske presude” kojom je Slobodan Jovanovi}, kao biv{i predsednik emigrantske vlade u Londonu,
osu|en na dugogodi{nju robiju, i za “stavljanje van snage svih njenih
posledica”. Me|utim, siguran sam da su u SANU i na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji su od strane tog skupa zamoljeni da ovaj postupak pokrenu, na ovu molbu zaboravili valjda onog momenta kad je skup
zaklju~en. To je bio jedan od mnogobrojnih predloga koji se obi~no daju samo da bi se umirila savest, ali koji ne stvaraju nikakvu obavezu.
Ina~e, li~no ne da verujem, nego sam ube|en da Slobodan Jovanovi}
ne}e nikada biti sudski rehabilitovan, ili bar ne u nekom doglednom vremenu. Niti ijedna `rtva komunisti~kog terora. Da objasnim za{to tako
mislim.
Rehabilitacija `rtava komunisti~kog terora – svejedno da li u Srbiji, Jugoslaviji, Sovjetskom Savezu ili bilo kojoj drugoj dr`avi u kojoj je
37
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
vlast bila u rukama zlo~ina~ke (kriminalne) organizacije koja se zvala
komunisti~ka partija /komunisti~ke partije su u slobodnom svetu ~esto
nazivane i teroristi~kim, a ameri~ki socijalni patolog Edvin Lemert (Edwin Lemmert) je radikalna, revolucionarna shvatanja i pona{anje poput
Lenjinovog izjedna~io s drugim sociopatskim shvatanjima i pona{anjima/ – morala bi da podrazumeva prethodnu osudu re`ima koji je sprovodio teror kao zlo~ina~kog.
Nije mi poznato da li se politi~ka teorija posebno bavila pojmom
zlo~ina~kog re`ima i zlo~ina~ke organizacije. Me|utim, u XX veku se
Hitlerov nacisti~ki re`im u Nema~koj fakti~ki, pa i pravno, kvalifikuje
kao zlo~ina~ki. Najvi{im funkcionerima tog re`ima koji su pre`iveli rat
su|eno je u Nirnbergu za ratne zlo~ine, i ve}i broj njih je osu|en na
smrtnu kaznu ve{anjem, a ostali na dugogodi{nju robiju (uklju~uju}i i
do`ivotnu). Ali nisu osu|eni samo funkcioneri tog re`ima i neposredni
izvr{ioci zlo~ina. Osu|en je i sam re`im, proklamovana politika i ideologija nacisti~kog re`ima i, na osnovu te osude, u posleratnoj Nema~koj
je zabranjena svaka nacisti~ka delatnost. Kao zlo~ina~ki osu|en je i Staljinov re`im, ali ne tako odlu~no i do krajnjih konsekvencija kao nacisti~ki. Me|utim, od vremena Hru{~ovljevog referata na XX kongresu
KPSS, na kome je osu|en Staljinov kult li~nosti, otpo~elo se, dodu{e vrlo obazrivo i selektivno, s obelodanjivanjem sudbine `rtava bolj{evi~kog
terora u vreme Staljinove strahovlade, a mnoge `rtve tog terora su i rehabilitovane. Taj je proces, s povremenim zastojima i preskocima (Lav
Trocki i Nikolaj Buharin nisu rehabilitovani sve dok je sovjetski re`im
bio na vlasti), trajao je sve do zvani~nog pada sovjetskog re`ima, a produ`en je i posle toga. Nezavisna dr`ava Hrvatska (NDH) Ante Paveli}a,
koja je postojala od 1941. do 1945. godine, nikada nije progla{ena zlo~ina~kom, ali se na osnovu svih raspolo`ivih pokazatelja skoro ni u ~emu
nije razlikovala od nacisti~ke Nema~ke. Ona je zvani~no proklamovala
politiku istrebljenja (genocid) srpskog stanovni{tva na teritoriji NDH, a
tako|e i jevrejskog i ciganskog i, po ugledu na nema~ke koncentracione
logore, imala u Jasenovcu i jo{ nekim drugim mestima u Hrvatskoj (na
primer u Velikoj Gradi{ki) logore za likvidaciju Srba, Jevreja i Cigana
na rasnoj osnovi, mada ih je koristila i za likvidaciju i politi~kih protivnika Paveli}eve usta{ke dr`ave. Da napomenem da su i hitlerovci u svoje koncentracione logore tako|e zatvarali i svoje sunarodnike koji su bili protivnici nacisti~kog re`ima. Kad govorim o zlo~ina~kim re`imima,
imam u vidu isklju~ivo ~etiri re`ima: Staljinov bolj{evi~ki (uklju~uju}i i
druge komunisti~ke re`ime u Evropi i svetu), Hitlerov nacisti~ki, Paveli}ev usta{ki i Brozov komunisti~ki.
Paradoksalno je da javnost u SCG jo{ uvek ima ambivalentan stav
prema o~igledno zlo~ina~kom karakteru Brozovog re`ima. Jo{ uvek se
38
Osuda komunisti~kog re`ima, uslov rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora
toleri{u besomu~ni napadi, vre|anje i nipoda{tavanje `rtava komunisti~kog terora i javno brani Brozov re`im kao oslobodila~ki, napredan, narodni, progresivan, human, i ne znam kojim ga jo{ sve epitetima kite. To
{to je Hitlerov re`im ceo nema~ki narod u Evropi ujedinio u jednu dr`avu, {to je Nema~ku izvukao iz privredne krize, re{io problem masovne nezaposlenosti, pobolj{ao `ivotni standard obi~nih ljudi, {to je od
Nema~ke napravio najve}u industrijsku i vojnu silu u Evropi svog vremena – sve se to od posleratnog vremena ne ra~una u pozitivna dostignu}a koja su bila na korist nema~kog naroda. Jer zna se s kojim se ciljevima sve to radilo, koju je cenu nema~ki narod platio, a i ostali narodi
Evrope. Najzad, poznato je i kako se sve na kraju zavr{ilo.
Nasuprot Hitlerovom nacisti~kom re`imu u Nema~koj i Musolinijevom fa{isti~kom u Italiji, Staljinov sovjetski re`im se nije uop{te trudio da stvori makar privid boljeg `ivota ljudi i naroda koji su `iveli u “sovjetskom raju”. Da podsetim samo na glad koja je u Sovjetskom Savezu
harala decenijama. O njoj se nije mnogo pisalo, ali se nije skrivalo da
sovjetski ljudi u Rusiji gladuju. Glad je po~ela da hara jo{ u godinama
gra|anskog rata, a nastavila je i posle kona~ne pobede Oktobarske revolucije. Glad je u toj zemlji bila masovna pojava i trajala je sve do posle
Drugog svetskog rata. U Evropi i svetu se malo znalo o njenim pravim
razmerama, ali se ipak raspolagalo informacijama o njoj, a {to je nagnalo neke filantrope da pokrenu akciju pru`anja pomo}i narodu koji je
bukvalno umirao od gladi. Emil Ludvig (u knjizi Vo|i Evrope, prevod
Zlatko Gorjan, Beograd, 1935, s. 37) navodi re~i Fritjofa Nanzena da se
u Rusiji “20 do 30 miliona ljudi nalazi u opasnosti da pomre od gladi”,
kao i da u toj zemlji “mese~no umiru hiljade ljudi od gladi” (isto, s. 33).
Me|utim, ni Nanzen, a ni zapadni svet nisu u to vreme imali predstavu
o pravim uzrocima ove pojave, mada su mogli naslu}ivati da je glad bila direktna posledica nasilne kolektivizacije. Naime, glavni i jedini krivac {to je narod masovno umirao od gladi bio je bolj{evi~ki re`im, to
jest politika SKP(b), odnosno Staljina. O tome je tek mnogo kasnije,
po{to je Drugi svetski rat ve} odavno bio zavr{en, svet saznao pravu istinu. Danas se zna da su se Staljin i sovjetska vlast, da bi slomili selja~ki
otpor kolektivizaciji, slu`ili sredstvima koja normalan ljudski um ne
mo`e ni da zamisli. Na primer, u 1932. godini, u kojoj je `etva ionako bila slaba, dr`ava je zabranila isporuku `ita seljacima. Kao posledica toga, ra~una se da je u godinama 1932. i 1933. najmanje 5 miliona seljaka
umrlo “od vje{ta~ki izazvane gladi” (Stephen F. Cohen, Buharin i Bolj{evi~ka revolucija, Rijeka, 1980, s. 322). “Izvje{taji o~evidaca govore o
napu{tenim selima, (…) hordama od gladi izbezumljenih seljaka, o slu~ajevima ljudo`derstva i nepokopanim le{evima mu{karaca, `ena i djece, o opusto{enoj zemlji i pora`enom selja{tvu” (isto, s. 322). Sama ta ~i39
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
njenica je dovoljna da se na osnovu nje bolj{evi~ki re`im izjedna~i s drugim zlo~ina~kim re`imima.
U komunisti~koj Jugoslaviji se posle zavr{etka Drugog svetskog
rata doga|alo ne{to sli~no ovome, samo mo`da u ne{to bla`oj varijanti.
Ma koliko pristalice biv{eg komunisti~kog re`ima kod nas danas poku{avale da to ospore, op{tepoznato je da su se sovjetizacija, a specijalno
kolektivizacija sela, sprovodile na upadljivo sli~an na~in, to jest dr`anjem naroda namerno u krajnjoj bedi. Da podsetim na Brozovo nadmeno odbijanje da prihvati takozvani Mar{alov plan, pod izgovorom da
se time ho}e da se zemlje i narodi Evrope koji su bili pod okupacijom
Hitlerove Nema~ke dovedu u ropski odnos prema najmo}nijoj dr`avi
kapitalisti~kog sveta, Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Nema sumnje
da su Broz i jugoslovenski komunisti odbili ovu pomo} da bi bedu i siroma{tvo koristili kao sredstvo za ostvarenje ciljeva komunisti~ke politike
– pored toga {to su odbijanjem pomo}i na osnovu Mar{alovog plana istovremeno izvr{avali i direktive Moskve. I dok su se zapadnoevropske
dr`ave i narodi, zahvaljuju}i upravo Mar{alovom planu, ve} posle dvetri godine ekonomski oporavili u toj meri da su po~eli da `ive normalnim `ivotom, u Jugoslaviji su se hrana, ode}a i druge najelementarnije
potrep{tine mogle dobiti samo na “ta~kice” ili ih uop{te nije bilo, a narod je `iveo u bedi i bio gladan i `eljan svega. Jedini izuzetak je bila partijska vrhu{ka, to jest komunisti~ka elita, koja je `ivela rasko{nim `ivotom superbogata{a najrazvijenijih zemalja kapitalisti~kog sveta. To
namerno dr`anje naroda u bedi bilo je u funkciji sovjetizacije zemlje,
kao {to je Staljinu glad slu`ila u procesu kolektivizacije sela.
U stvari, i u pogledu kolektivizacije sela KPJ se slu`ila svim sredstvima koja joj je dr`avna vlast omogu}avala. To je bilo vreme surovog
i divlja~kog atakovanja na nezavisnost seljaka, koji su dotle `iveli uglavnom u individualnim porodi~nim gazdinstvima na sitnim selja~kim posedima. Kolektivizacija koja se vr{ila neodoljivo je podse}ala na onu iz
tridesetih godina u Sovjetskom Savezu. Robija{nice su se punile seljacima, koji nisu mogli da ispune zahteve vlasti i predaju dr`avi one koli~ine poljoprivrednih proizvoda koje je ona od njih zahtevala. To se, u
stvari, radilo svesno i planski, jer je to bio i na~in pritiska na seljake da
sa svom svojom nepokretnom i pokretnom imovinom stupaju u selja~ke
radne zadruge – koje su predstavljale jugoslovensku verziju sovjetskih
kolhoza. Seljaka, ako bi odbio da stupi u selja~ku radnu zadrugu, ne samo da je ~ekala robija, nego i da mu, dok robija, `ena i deca gladuju. U
ovim “revolucionarnim” merama Brozove vlasti komunisti~ki re`im se
razotkrivao kao zlo~ina~ki, podudaran s bolj{evi~kim re`imom u Sovjetskom Savezu. I ko zna {ta bi se s narodom u Jugoslaviji na kraju zbilo da posle Rezolucije Informbiroa nije pristigla pomo} u hrani i drugoj
40
Osuda komunisti~kog re`ima, uslov rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora
robi iz zapadnih zemalja, a specijalno iz Amerike, ali i da se nije dozvolilo seljacima da mogu slobodno i bez posledica da ponovo zasnuju svoja individualna seoska gazdinstva. I danas se se}am vre}a bra{na koje su
stizale iz SAD i na kojima je pisalo: “The gift of the people of the United States of America to the people of Yugoslavia” (“Poklon naroda
Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava narodu Jugoslavije”). To je bio kraj ambicijama jugoslovenskih komunista da sovjetizuju zemlju, ali, na`alost,
ne i odustajanje od svoje namere da od nje stvore komunisti~ku. U Jugoslaviji je, i pored izvesnog popu{tanja, i dalje na vlasti bio Brozov komunisti~ki re`im, koji je zadr`ao svoj zlo~ina~ki karakter. On je produ`io da `ivi i posle smrti Josipa Broza, pa i posle raspada zajedni~ke
jugoslovenske dr`ave, pod Slobodanom Milo{evi}em i Mirom Markovi}. Me|utim, kad se danas zahteva rehabilitacija `rtava komunisti~kog
terora, imaju se na umu poglavito `rtve iz prvih godina komunisti~ke
vlasti, to jest oni koji su stradali u razdoblju od ulaska partizana u Srbiju
1944. pa sve dok nisu prestali da postoje koncentracioni logori za “informbiroovce” na Golom otoku, u Bile}i i drugi.
Za raspravljanje pitanja rehabilitacije nevino osu|enih (mada je
daleko ve}i broj `rtava komunisti~kog terora me|u onima koji nikada
nisu ni izvo|eni pred partizanske sudove i sudije) od su{tinske je va`nosti utvrditi upravo taj zlo~ina~ki karakter samog re`ima. Jer u normalnim dr`avama se sudske rehabilitacije vr{e da bi se ispravile nenamerne
pogre{ke i zablude suda i sudija do kojih je do{lo iz bilo kog razloga.
Me|utim, u zlo~ina~kim re`imima kao {to su bili Brozov u komunisti~koj Jugoslaviji, Hitlerov u nacisti~koj Nema~koj ili Staljinov u Sovjetskom Savezu, najva`nije je bilo da jedno lice bude osu|eno, {tavi{e to
je bilo jedino va`no. Krivica se konstruisala odnosno izmi{ljala, s glavnim ciljem, a ~esto i jedinim, da bi se opravdalo vr{enje zlo~ina od strane re`ima. Nemilosrdnost i surovost vlasti prilikom izvr{enja kazne
predstavljale su dodatnu meru uz sudsku presudu, da bi osu|enicima bilo {to te`e. I upravo su ti u`asni zatvorski uslovi iz prvih godina partizanske vlasti imali kao posledicu da su zatvorenici, a naro~ito oni koji
su bili u godinama ili bolesni, masovno umirali po robija{nicama. Dovoljno je da ovde podsetim na imena Stevana Moljevi}a, advokata Dragi}a Joksimovi}a i “socijaliste” Aleksandra-Ace Pavlovi}a, koji su pod
neljudskim uslovima umrli u Brozovim kazamatima. Ali posledice optu`be i kazne nisu ose}ali samo oni koji su bili optu`eni i osu|eni, ve} i njihove porodice, a u ne retkim slu~ajevima i njihova okolina. To je bio ~est
slu~aj ka`njavanja onih koji su u tim prvim posleratnim godinama optu`ivani da su jatakovali takozvanim “odmetnicima” i “banditima”. A tako|e da pomenem i to da su mu`eve i `ene “ibeovaca” partijske organizacije, pa i sama Slu`ba dr`avne bezbednosti, primoravali na razvod.
41
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
To jest, u mnogim slu~ajevima je razvod bio uslov da suprug ili supruga
uhap{enog ili uhap{ene ostane u slu`bi, odnosno da zadr`i svoj raniji
dru{tveni polo`aj, stan i dr.
U nacisti~koj Nema~koj svaki Jevrejin bez razlike je bio najpre
obele`en, a zatim je sledilo njegovo izop{tenje iz dru{tva, da potom usledi njegovo fizi~ko maltretiranje i bezobzirna plja~ka svega {to poseduje. Najzad je bivao transportovan u neki od koncentracionih logora, u
kojima su Jevreji i protivnici nacisti~kog re`ima masovno ubijani i/ili bili
izlo`eni najstra{nijim zverstvima i i`ivljavanjima. A kad je re~ o Staljinovom Sovjetskom Savezu, nave{}u jedan citat iz knji`ice Marksizam i
religija Nikolaja Ber|ajeva: “Praksa ruskih komunista je (…) unela promenu u marksisti~ko u~enje u tom smislu {to je istakla posebnu potrebu za streljanjima, tamnicama i nasiljima” (prevod Dobrice Gaji}a, Palanka, 1994, s. 31). Sli~no nacistima i bolj{evicima pona{ali su se i srpski
i jugoslovenski komunisti prema onima koje bi proglasili narodnim neprijateljima, saradnicima okupatora, izdajnicima i protivnicima re`ima.
Streljali ih, punili njima zatvore i robija{nice, premla}ivali ih, organizovali hajke i batinanja, iznu|ivali priznanja izmi{ljenih krivica, plja~kali
ih nemilosrdno i ostavljali bez hleba, i radili {to ni najmonstruozniji um
ne bi mogao da smisli.
U oktobarskim danima 1944. godine u Beogradu sam bio svedok
masovnih streljanja nema~kih ratnih zarobljenika. Komunisti, kao i nacisti, imaju sklonosti prema masovnim likvidacijama. To je bilo prvo
masovno istrebljenje ljudi koje se odvijalo pred mojim o~ima. Nijednom
nema~kom vojniku koji je na ulicama Beograda digao ruke u znak predaje nije po{te|en `ivot. Svi su ubijani na licu mesta, bez ikakvog prethodnog ispitivanja krivice. Gledao sam, dan ili dva posle ulaska Crvene
armije u Beograd, jo{ dok su trajale borbe, sovjetske i partizanske borce
kako vode na streljanje celu jednu nema~ku diviziju zarobljenu na prilazima Beogradu, koja se povla~ila od Smedereva. Nacisti su ubijali Jevreje, a partizani u Beogradu i okolini nema~ke vojnike. ^ak i oni koji
su se bili prikrili u stanovima pojedinih Beogra|ana, odbijaju}i da se
povuku s ostalom nema~kom vojskom – jer im je verovatno bilo dosta i
Hitlera i rata – streljani su odmah ~im bi bili otkriveni. A ne retko streljani su zajedno s njima i Beogra|ani koji su ih krili.
Me|utim, nema~ki ratni zarobljenici ne predstavljaju najbrojniju
grupu onih koje su partizani masovno likvidirali. Tih dana, a i tokom
nekoliko narednih meseci, ipak je najvi{e pobijeno naroda iz Srbije.
Masovno vr{enje zlo~ina je bitna karakteristika zlo~ina~kih re`ima i organizacija. To je u XX veku predstavljalo su{tinsku razliku izme|u onih
re`ima koje sam nazvao zlo~ina~kim i svih ostalih. Italijanski fa{isti su,
ako se ceni po sklonostima ka masovnim zlo~inima, bili manje zlo~inci
42
Osuda komunisti~kog re`ima, uslov rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora
od nacista i komunista, jer su masovne zlo~ine vr{ili samo u izuzetnim
situacijama i u mnogo manjim razmerama. Komunisti su progla{avali
~etnike generala Dra`e Mihailovi}a zlo~incima, pored ostalog, i zbog
navodne masovnosti prilikom vr{enja zlo~ina. To je neta~no ~ak i na osnovu podataka iz izvora za koje se ni u kom slu~aju ne mo`e re}i da su
bili naklonjeni ~etnicima. Jozo Toma{evi} (Jozo Tomasevich), ne samo
Hrvat po narodnosti nego i po nacionalnim ose}anjima i simpatijama,
napisao je knjigu ^etnici u Drugom svjetskom ratu, ~iji je prevod objavljen u Zagrebu 1979. godine (Jozo Toma{evi} je ina~e Amerikanac).
U poglavlju o ~etni~kom teroru (isto, s. 232-236) on navodi da se “~etni~ke procjene o broju Srba koje su ubili usta{e kre}u od 600.000 do
800.000“, ali ne navodi nigde, makar provizorno, ukupan broj ~etni~kih
masovnih zlo~ina. Ali zato navodi nekoliko ~etni~kih akcija protivu muslimanskog i hrvatskog `ivlja, dok za pregled ~etni~kih zlo~ina upu}uje
na obrazlo`enje presude sa su|enja generalu Dra`i Mihailovi}u u leto
1946. godine. Me|utim, ono {to je va`no napomenuti jeste da Jozo Toma{evi} priznaje, kao prvo, da su usta{e “krivi za ve}i broj okrutnih zlo~ina” nego ~etnici, a, kao drugo, da je “~etni~ka teroristi~ka aktivnost
protiv hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva imala prirodu reakcije”
(isto, s. 234). Iz ovog izlazi kao o~igledno da ~ak i jedan Hrvat, uprkos
svojim simpatijama i averzijama, nije mogao da na|e pouzdanije i valjane dokaze kojima bi dokumentovao zlo~ina~ki karakter ~etni~ke organizacije generala Dra`e Mihailovi}a.
Na sve ovo ukazujem s ciljem da bih partizanski, to jest komunisti~ki pokret u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji izdvojio, uz usta{ki,
kao izrazito zlo~ina~ki, odnosno kao onaj koji se po svom zlo~ina~kom
karakteru izjedna~uje s re`imima u Sovjetskom Savezu, nacisti~koj Nema~koj i NDH. Bar u tih prvih nekoliko godina komunisti~ke vlasti u
Srbiji i Jugoslaviji. Zato i rehabilitacija `rtava komunisti~kog terora nije niti mo`e da bude istovetna s rehabilitacijama osu|enih u zemljama
~iji se re`imi ne kvalifikuju kao zlo~ina~ki. Na primer, ubistva komunista u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata (\ure \akovi}a, takozvanih
“sedam sekretara SKOJ-a”, Alije Alijagi}a, doktora Dragi{e Mi{ovi}a i
jo{ nekolicine) – na osnovu kojih su komunisti~ki politi~ari i istori~ari
govorili o Kraljevini Jugoslaviji kao o monarho-fa{isti~koj diktaturi, u
nameri da je izjedna~e s Hitlerovom Nema~kom i Musolinijevom Italijom – bila su ipak samo pojedina~ni slu~ajevi, i to oni koji su se dogodili,
u ve}ini, u oru`anim obra~unima komunista s policijom ili zbog toga {to
su komunisti bili osu|eni na smrt zbog atentata na istaknute jugoslovenske dr`avnike i politi~are (na primer, na Milorada Dra{kovi}a). Upravo u tome treba videti razlog {to se vladaju}i re`im u Kraljevini Jugoslaviji, nasuprot komunisti~kom, ne bi smeo i ne bi trebalo da smatra
43
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
kao zlo~ina~ki, odnosno, po komunistima, kao “monarho-fa{isti~ki”.
Uostalom, Zakonom o za{titi dr`ave bila je zabranjena komunisti~ka
aktivnost, a komunisti koji su bili osu|ivani na robiju na osnovu tog zakonskog akta bili su isklju~ivo oni koji su svesno kr{ili zakon ili javno
prkosili zakonskoj zabrani. Da ovde podsetim i na mnogo te`e komunisti~ke izazove, na primer na poziv KPJ iz, ~ini mi se, 1929. godine – na
oru`anu pobunu i ru{enje nasilnim putem legalnog politi~kog i ustavnog poretka, koji su oni nazivali nenarodnim. Uostalom, i Staljin i
Kominterna su od KPJ zahtevali da svim mogu}im sredstvima radi na
potpunom rasturanju jugoslovenske dr`ave, a ne samo na njenoj sovjetizaciji. (Sovjetizaciju Jugoslavije je uporno zagovarao Sima Markovi},
zbog ~ega je platio glavom u staljinskim ~istkama. Ina~e, komunisti su
posle Drugog svetskog rata javno priznali da su u predratnom vremenu
bili u sporazumu s Paveli}evim usta{ama o zajedni~koj akciji na obaranju postoje}eg re`ima u Kraljevini Jugoslaviji.)
Danas ne predstavlja problem da se izvedu dokazi o tome da ne
postoji krivica zbog koje su optu`eni i osu|eni i Slobodan Jovanovi}, i
general Dra`a Mihailovi}, kao i pripadnici Ravnogorskog pokreta. Mo`e se vrlo lako opovrgnuti gotovo u potpunosti i sva ona argumentacija
kojom je dokazivana krivica onih koji su, navodno, radili protiv interesa srpskog naroda, pa ~ak krivica i svih onih koji su za svoj rad i svoju
aktivnost imali saglasnost nema~kih okupacionih vlasti (Milan Nedi},
Petar Zec, ^eda Marjanovi}, Svetislav Stefanovi}, Milan Ka{anin, Todor Manojlovi}, Milo{ Trivunac, Ilija Pr`i} i toliki drugi). Ali da bi se
sve te `rtve komunisti~kog re`ima rehabilitovale u smislu kako je to
predlo`eno za Slobodana Jovanovi}a na nau~nom skupu u SANU odr`anom njemu u ~ast, neophodno je da se re`im u komunisti~koj Jugoslaviji prethodno proglasi zlo~ina~kim. Ali u tom grmu i le`i zec. Jer to
ne da je te{ko izvodljivo, nego je skoro nemogu}e. I to ne zbog toga {to
je komunisti~ka Jugoslavija bila me|unarodno priznata kao dr`ava. Me|unarodno je bila priznata i Kraljevina Jugoslavija, koju je za vreme rata predstavljala Kraljevska vlada u Londonu. Stvar je, u su{tini, u tome
{to ostaci komunisti~kog re`ima u dana{njoj SCG, biv{i komunisti, deca (potomci) komunisti~kih funkcionera i svi oni koji u ovoj zemlji profitiraju na nasle|u iz komunisti~kog razdoblja, ne pristaju na to da se
komunisti~ki re`im u Jugoslaviji, odnosno onaj posle raspada jugoslovenske dr`ave, proglasi za zlo~ina~ki. A njih ne samo da je veliki broj,
ve} u novouspostavljenom re`imu ~esto zauzimaju ugledne i uticajne
polo`aje. Da podsetimo samo na jedan podatak. Koliko je sinova i k}eri
biv{ih visokih funkcionera komunisti~kog re`ima nasledilo ili otkupilo
luksuzne stanove i rasko{ne vile koje su njihovi o~evi i dedovi nasilno
oteli od onih koje su proglasili narodnim neprijateljima, izdajnicima, sa-
44
Osuda komunisti~kog re`ima, uslov rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora
radnicima okupatora, ratnim zlo~incima ili kapitalisti~kim eksploatatorima i izrabljiva~ima, i pobili ih ili osudili na dugogodi{nju robiju “u ime
naroda”? A toj grupi treba pridodati i sve one me{etare i “lovce u mutnom” koji su se tako|e okoristili tom situacijom. To je dovoljan razlog
da se pitanje rehabilitacije `rtava komunisti~kog terora odla`e u nedogled. Druge razloge da ni ne spominjem. Komunisti~ki re`im je u Srbiji
i Crnoj Gori trajao najdu`e – od 1944. godine pa sve do samog kraja XX
veka (u Crnoj Gori su, po meni, komunisti jo{ uvek na vlasti). [tavi{e,
za radikalni prekid s komunisti~kom pro{lo{}u nisu bili ni svi oni koji u
vreme komunisti~kog re`ima nisu bili njegove pristalice. Bolno je saznanje da se ogromnoj ve}ini me|u `rtvama komunisti~kog terora ne
priznaje i da se ne}e priznati da su bili `rtve, i to nevine `rtve. Njihovo
progla{avanje `rtvama obavezno pretpostavlja da su morali biti ne~ije
`rtve. @rtve pojedina~nih mo}nih komunista, sa imenom i prezimenom.
Bez toga ne mo`e i ne}e biti rehabilitacije. A bez rehabilitacije `rtava
komunisti~kog terora nema ni demokratskog preobra`aja ovog na{eg
dru{tva. Jer ono pre svega mora da se oslobodi komunisti~kog nasle|a,
ali ne na re~ima, ve} stvarno. Demokratska Nema~ka je smogla snage
da se odrekne nacisti~ke pro{losti, da ne dozvoli da se nacistima priznaju zasluge. Najodgovornije nacisti~ke kolovo|e su fizi~ki uklonjene iz
posleratnog nema~kog dru{tva. Nije dozvoljeno negovanje njihovog
kulta ni u kom obliku. Dok se kod nas jo{ uvek pri~a i pi{e kako su partizani oslobodili ovu zemlju i ovaj narod, kako su napravili gigantski korak u industrijalizaciji i ekonomskom napretku itd. Grob Josipa Broza
jo{ uvek predstavlja kultno mesto, gde se ide na hodo~a{}e. Milo{ Mini}
i ostali zlo~inci mogli su da se izruguju sa zahtevima ravnogoraca da otkriju mesto gde je sahranjen general Dra`a Mihailovi} posle egzekucije. Oni koji su u nacisti~koj Nema~koj radili ono {to je radila partizanska vlast u Srbiji osu|ivani su u posleratnoj Nema~koj na smrt. U Srbiji
se imena Aleksandra Rankovi}a, Slobodana Penezi}a Krcuna, Ko~e Popovi}a, Milo{a Mini}a i drugih eksponenata zlo~ina~kog komunisti~kog
re`ima jo{ uvek izgovaraju s izvesnim respektom. A o institucijama (na
primer, institucija ordena narodnog heroja) i da ne govorim.
Da bi `rtve komunisti~kog terora bile rehabilitovane, neophodno
je prethodno potpuno se odre}i komunisti~ke pro{losti. Ba{ kao {to su
se posleratni Nemci odrekli svoje nacisti~ke pro{losti. Me|utim, za razliku od posleratnih Nemaca, dana{nji Srbi i Crnogorci ili ne}e ili nemaju dovoljno snage da odbace komunisti~ku pro{lost. Ili su ih sludili
komunisti~ki ostaci me|u njima, pa ne znaju kako da se izvuku iz tog vrzinog kola.
45
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
Aleksandar Miljkovi}
CONDEMNATION OF COMMUNIST REGIME,
CONDITION FOR REHABILITATION OF VICTIMS
OF COMMUNIST TERROR
Summary
In this paper the author explains the thesis according to which the condemnation of communist regime is a condition for rehabilitation of victims of
communist terror. In order to rehabilitate victims of the communist terror it is
necessary to previously disown the communist past, same as the Germans disowned their Nazi past. However, unlike post war Germans, Serbs and Montenegrins today do not want to, or do not have strength to reject their communist
past. The author believes that the rehabilitation of politically convicted persons
and victims is one of the key preconditions in the process of transition from the
authoritarian to democratic order as well as in overcoming the evil of the authoritarian past.
Key words:
communist regime, victims of communist terror, rehabilitation
of victims, human rights.
Salvador Dali, Sonate d´automne, 1945.
46
PRILOZI
PREDLOG
ZAKONA O REHABILITACIJI POLITI^KIH
OSU\ENIKA I [email protected]
^lan 1.
(1) Ovim zakonom ure|uje se rehabilitacija lica koja su kao `rtve politi~ke ili ideolo{ke represije suprotne op{te prihva}enim standardima o ljudskim
pravima i slobodama li{ena `ivota ili slobode, odnosno koja su ka`njena ili osu|ena u periodu od 29. novembra 1945. godine do dana stupanja na snagu ovog
zakona, bez obzira da li je protiv tih lica vo|en propisani postupak ili ne.
(2) Rehabilitacija iz stava 1. ovog ~lana odnosi se na lica koja imaju prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, kao i lica koja su pre smrti imala prebivali{te na teritoriji Republike Srbije, odnosno Republike Crne
Gore.
^lan 2.
Rehabilitovano lice smatra se neosu|ivanim.
^lan 3.
Po sili zakona rehabilituju se lica iz ~lana 1. ovog zakona koja su ka`njena:
– bez sprovedenog postupka ili
– nakon sprovedenog administrativnog postupka.
Pravo na vanredne pravne lekove
^lan 4.
(1) Lica iz ~lana 1. ovog zakona koja su osu|ena nakon sprovedenog krivi~nog postupka u periodu od 29. novembra 1945. do 1. januara 1954. godine
imaju pravo da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona, podnesu zahtev za ponavljanje krivi~nog postupka, ukoliko postoji neki od razloga
za ponavljanje postupka iz ~lana 407. i 413. Zakonika o krivi~nom postupku.
(2) Lica iz ~lana 1. ovog zakona koja su osu|ena nakon sprovedenog krivi~nog postupka u periodu od 29. novembra 1945. do 1. januara 1954. godine
imaju pravo da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona, podnesu zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosna`ne presude ukoliko postoji neki od razloga za iz ~l. 430. Zakonika o krivi~nom postupku. Na postupak povodom ovog pravnog leka primenjiva}e se odredbe ~l. 428. do 432. Zakonika o
krivi~nom postupku.
47
Hereticus, 2/2004
Postupak sudske rehabilitacije
^lan 5.
(1) Lica iz ~lana 1. ovog zakona koja su osu|ena nakon sprovedenog krivi~nog postupka mogu biti rehabilitovana u postupku sudske rehabilitacije. Postupak sudske rehabilitacije pokre}e zahtevom za ponavljanje postupka.
(2) Na postupak sudske rehabilitacije shodno }e se primenjivati odredbe
~l. 408. do 412. Zakonika o krivi~nom postupku, ukoliko ovim zakonom nije
druga~ije propisano.
(3) Zahtev za ponavljanje postupka iz stava 1. ovog ~lana mo`e se podneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 6.
(1) Zahtev za ponavljanje postupka iz ~lana 5. stav 1. mo`e podneti osu|eni, a ukoliko je osu|eni umro, lica koja su na osnovu ~lana 364. Zakonika o
krivi~nom postupku ovla{}ena da u korist optu`enog izjave `albu na presudu.
(2) U slu~aju da je osu|eni umro i da nema lica koja su na osnovu prethodnog stava ovla{}ena da podnesu zahtev za ponavljanje postupka, sud }e pokrenuti postupak sudske rehabilitacije po slu`benoj du`nosti.
^lan 7.
Zahtev za ponavljanje postupka iz ~lana 5. stav 1. podnosi se sudu koji
je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu, a ukoliko je sudio sud koji nema
sedi{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, zehtev se podnosi sudu na
~ijoj teritoriji osu|eni ima prebivali{te ili je imao prebivali{te pre smrti.
^lan 8.
U postupku sudske rehabilitacije, rehabilitacija koja se daje ovim zakonom predstavlja poseban razlog za ponavljanje postupka u odnosu na razloge
predvi|ene u Zakoniku o krivi~nom postupku.. Zahtev za ponavljanje postupka mora se potkrepiti ~injenicama da je na dono{enje presude uticala politi~ka
ili ideolo{ka represija.
^lan 9.
Na zahtev rehabilitovanog lica, kao i lica koja su na osnovu ~lana 6. ovog
zakona ovla{}ena da pokrenu postupak sudske rehabilitacije, Savezno ministarstvo pravde }e u “Slu`benom listu SRJ” objaviti podatke o licu i njegovoj rehabilitaciji.
^lan 10.
Visina i na~in ostvarivanja prava na naknadu {tete licima rehabilitovanim ovim zakonom bi}e ure|eni posebnim zakonom.
^lan 11.
Ovim zakonom stavlja se van snage odredba ~lana 573. Zakonika o krivi~nom postupku (“Slu`beni list SRJ”, br. 54/2001) i ~l. 6. i 7. Uvodnog zakona
za Zakonik o krivi~nom postupku (“Slu`beni list FNRJ”, br. 40/53).
48
Predlog zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika
^lan 12.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom listu SRJ”.
[email protected]
I. Ustavni osnov za dono{enje zakona
Ustavni osnov za dono{enje zakona sadr`an je u ~lanu 77. ta~ka 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije prema kome SRJ, preko svojih organa, donosi zakone i obezbe|uje sudsku za{titu u oblasti sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina utvr|enih Ustavom, kao i odgovornost i sankcije za povredu
sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina utvr|enih Ustavom i za povredu
saveznih zakona i drugih propisa i op{tih akata.
II. Razlozi za dono{enje zakona i ciljevi koji se njima `ele ostvariti
Rehabilitacija kao pravni institut u jugoslovenskom krivi~nom zakonodavstvu ure|ena je ~lanom 91. Krivi~nog zakona Savezne Republike Jugoslavije koji je sistematizovan u op{tem delu tog zakona – u glavi IX pod nazivom
“Rehabilitacija, brisanje osude i davanje podataka iz kaznene evidencije”. Me|utim, institut rehabilitacije kako je postavljen u ovom zakonu ne dovodi do
prestanka svih pravnih dejstava osude i davanja statusa neosu|ivanosti rehabilitovanom licu. Stoga se slobodno mo`e re}i da u su{tini Krivi~ni zakon Savezne
Republike Jugoslavije i ne sadr`i institut rehabilitacije, kako se on shvata u
uporednom zakonodavstvu.
S obzirom da se u proteklih pedeset godina u Jugoslaviji vodio veliki broj
procesa protiv politi~kih neistomi{ljenika u kojima je stradalo mnogo nedu`nih
ljudi, radi ispravljanja ovih istorijskih nepravdi nu`no je predlo`iti dono{enje
posebnog zakona (lex specialis), kojim }e rehabilitacija ovih lica biti regulisana
na druga~iji na~in u odnosu re{enje ovog instituta koje je predvi|eno u Krivi~nom zakonu SR Jugoslavije. Naime, lica rehabilitovana prema ovom zakonu
smatraju se neosu|ivanim.
III. Obja{njenje osnovnih pravnih instituta
Predlog ovog zakona sadr`i slede}a re{enja:
^lanom 1. ovog zakona predvi|eno je da se Zakonom rehabilituju lica
koja su kao `rtve politi~ke i ideolo{ke represije suprotne op{te prihva}enim
standardima o ljudskim pravima i slobodama li{ena `ivota ili slobode, odnosno
koja su ka`njena ili osu|ena u periodu od 29. novembra 1945. godine do dana
stupanja na snagu ovog zakona, bez obzira da li je protiv njih vo|en propisani
postupak ili nije. Stavom 2. ovog ~lana precizirano je da se rehabilituju ona lica koja imaju prebivali{te na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, odnosno
49
Hereticus, 2/2004
lica koja su pre smrti imala prebivali{te na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore.
U ~lanu 2. dato je obja{njenje instituta rehabilitacije, koji prema ovom
zakonu podrazumeva sticanje svojstva neosu|ivanosti.
^lanom 3. predvi|eno je da se lica koja su ka`njena bez prethodno sprovedenog krivi~nog postupka, odnosno nakon sprovedenog administrativnog
postupka rehabilituju po samom zakonu.
Prema ~lanu 4. stav 1. lica koja su osu|ena nakon sprovedenog krivi~nog
postupka u periodu od 29. novembra 1945. do 1. januara 1954. godine, imaju
pravo na ponavljanje postupka ukoliko postoji neki od razloga za ponavljanje
postupka iz ~lana 407. i 413. Zakonika o krivi~nom postupku, sa tim {to ta lica
zahtev za ponavljanje mogu podneti u roku od godinu dana od dono{enja zakona. Pravo na ponavljanje postupka daje se ovoj kategoriji osu|enih lica s obzirom da su ona, usled odr`avanja na snazi ~lana 6. i 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivi~nom postupku (“Slu`beni list FNRJ”, br. 40/53) bila uskra}ena u
pravu na kori{}enje ovog vanrednog pravnog leka. Stavom 2. istog ~lana navedenoj kategoriji lica daje se pravo na ulaganje zahteva za ispitivanje zakonitosti
pravnosna`ne presude, prema odredbama ~l. 428. do 432. Zakonika o krivi~nom
postupku.
^lan 5. odnosi se na postupak sudske rehabilitacije koji se sprovodi u
odnosu na lica iz ~lana 1. ovog zakona koja su osu|ena nakon sprovedenog sudskog postupka. Ovaj postupak pokre}e se zahtevom za ponavljanje postupka,
koji se tako|e mo`e podneti u roku od dve godine od dana dono{enja ovog zakona.
^lanom 6. odre|en je krug lica koja mogu podneti zahtev za ponavljanje
postupka iz ~lana 5. stav 1, a to su: osu|eni, a ukoliko je on umro to mogu u~initi lica koja su prema ~lanu 364. Zakonika o krivi~nom postupku ovla{}ena da u
korist optu`enog izjave `albu na presudu.
Prema ~lanu 7. zahtev za ponavljanje postupka iz ~lana 5. stav 1. podnosi
se sudu koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu, a ukoliko je sudio
sud koji nema sedi{te na teritoriji SR Jugoslavije zahtev se podnosi sudu na ~ijoj teritoriji osu|eni ima prebivali{te ili je imao prebivali{te pre smrti.
^lanom 8. je precizirano da je u postupku sudske rehabilitacije razlog za
ponavljanje postupka rehabilitacija koja se daje ovim zakonom, kao i da se zahtev za ponavljanje mora potkrepiti ~injenicama da je na dono{enje presude
uticala politi~ka ili ideolo{ka represija.
^lanom 9. predvi|ena je obaveza Saveznog ministarstva pravde da na
zahtev rehabilitovanog lica ili lica koje su na osnovu ~lana 6. ovog zakona ovla{}ena na pokretanje postupka sudske rehabilitacije objavi u “Slu`benom listu SRJ” podatke o licu i njegovoj rehabilitaciji.
^lanom 10. predvi|eno je da }e visina i na~in ostvarivanje naknade {tete
rehabilitovanim licima biti ure|eni posebnim zakonom.
Prema ~lanu 11, stupanjem na snagu ovog zakona, stavlja se van snage
odredba ~lana 573. Zakonika o krivi~nom postupku i ~lana 6. i 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivi~nom postupku.
50
Predlog zakona o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika
^lanom 12. predvi|eno je Zakon o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i
ka`njenika stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Slu`benom listu SRJ».
III. Ocena potrebnih finansijskih sredstava iz saveznog bud`eta
Za sprovo|enje ovog zakona nisu potrebna sredstava iz saveznog bud`eta.
Salvador Dali, Le pont détruit et le rêve, 1945.
51
Salvador Dali, La découverte de L´Amérique
par Christophe Colomb, 1958-1959
..........................
ISTRAZIVANJA
..........................
Dragoljub Todorovi}
advokat, Beograd
DVA BRANKA – KONTROVERZE OKO SMRTI
BRANKA MILJKOVI]A
U razgovoru sa Borom Krivokapi}em, koji je objavljen u NIN-u
18. novembra 1979. godine, Branko V. Radi~evi} se se}a svog prijatelja,
tragi~no preminulog pesnika Branka Miljkovi}a. Boro Krivokapi} najavljuje intervju slede}im re~ima:
“Branko V. Radi~evi} je onaj ~ovek kome je Branko Miljkovi}
poslao pismo kojim se odri~e svojih knjiga i Oktobarske nagrade Beograda.
Moje pesme tra`e moju glavu.
Oti{ao je nezadovoljan iz Beograda. Bio je ~ovek koji nije mogao
da izdr`i pritiske, intrige. Kad je po{ao te no}i u Zagreb, sedeli smo u Bezistanu. Sedeo je i onaj doktor iz NIN-a, onaj {to je pisao o sportu, onaj
plavi...
[inikovi}?
Da, on je sedeo i Radomir Stevi} Ras. Imao je modrice. Neko ga je
od beogradskih pisaca udario. Sumnjiva je ta smrt, ~udna je ta smrt. Jedini srpski pesnik koji se ubio.
Imate njegova pisma?
Imam fotokopije. Njegova pisma mi je, to je vrlo nepo{teno, uzela
policija...
Ubi me prejaka re~.”
U ilustrovanom listu Duga, u kojem je bio urednik, B. V. Radi~evi} u broju od 9. februara 1958. godine objavljuje na naslovnoj strani,
u boji, fotografiju Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a sa naslovom: “Susret
na{e kamere s pesnicima nove generacije”. Bilo je to, mo`da, prvi put
da se fotografija pesnika pojavi na naslovnoj strani ilustrovanog lista.
Tih dana u listu Mladost od 12. februara 1958. godine Branko Radi~evi} u~estvuje u anketi lista i na pitanje “Koju pojavu ili li~nost u poslednje dve godine (kod nas) smatrate iznena|enjem”, odgovara:
53
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
“Pitanje koje obavezuje na neiskrenost. Pa ipak, poku{a}u da ne
razo~aram sebe, jer je u pitanju i moja vlastita savest.
Ovih dana sreo sam se sa zanimljivim ~ovekom. Crnomanjast,
zdepast, br~i}i, zulufi. Sli~an je nekom truba~u, nekom zvi`da~u, nekom
navija~u. Mislio sam: {teta za Obrenovac! Divno bi dopunjavao svojim
izgledom taj mali posavski gradi}. A onda sam pro~itao njegovu knjigu
pesama, koja je nedavno iza{la iz {tampe. I odjednom pored imena koja
su meni draga: Slobodan Markovi}, Vasa Popovi}, Stevan Rai~kovi}, Risto To{ovi}, Radomir Konstantinovi}, Vladimir Paskaljevi}, Mladen Olja~a, Bo{ko Risimovi}, Vuk Krnjevi} – nametnulo se jo{ jedno ime – Branko Miljkovi}.
Da, Branko Miljkovi}. Crnomanjast, zdepast, br~i}i, zulufi. I knjiga pesama koja se zove Uzalud je budim. Mese~inasta, strasna, odnegovana i razguslana. Knjiga pesama – ~itav ~ovek. I ja sam – iskreno govorim – ~itaju}i njegove stihove, za`eleo da pi{em. Jer to je knjiga koja
povisuje ~itao~evu temperaturu i pomalo onespokojava. Ali nije u pitanju isklju~ivo estetski do`ivljaj. Branko Miljkovi} se potvrdio kao najbolji pesnik svoje generacije. A to zna~i: potvrdio je svoju generaciju.
Pitanje koje obavezuje na neiskrenost, jer je povod za razna skrivanja, jer golica lasku, izaziva udvornost. Ko zna kakve sve posledice
mogu da izazovu odgovori u eri literarnih bogova, polubogova, svetih
jar~eva, presvetlih poetskih devica. A pisac bi hteo da bude neboj{a. U to
ime i dajem ovaj odgovor.”
Kao veliki talenat, kao ve} formiran pesnik, kao najbolji pesnik
svoje generacije, {to ka`e Radi~evi}, Branko Miljkovi} sa 26 godina `ivota, 1960. godine, za zbirku pesama Vatra i ni{ta dobija presti`nu Oktobarsku nagradu Beograda. U zavidljivoj, surevnjivoj, pakosnoj sredini kakva je beogradska knji`evna scena tih godina, me|u piscima, koje
karakteri{e ta{tina, ljubomora i rivalitet, po~inju veliki problemi za mladog pesnika i u kafani u pesni~kom dru{tvu govori:
“Meni je sada te`e da stvaram, no kad me niko nije znao. I moj
problem je da izdr`im sve vas koji nasr}ete. Da vas podnesem. Sve vas
Salijerije – koji me nagrizate, trujete najrazli~itijim ~ar{ijskim medikamentima. Nesre}a vas Salijerija je u tome {to me niste o~ekivali, {to ste
se na{li zate~eni. I {to vas je jedan balavac, sa dvadeset i kusur godina,
prepi{ao! Da sam to ~inio natenane, ne bi vas toliko bolelo, a ja sam
istr~ao, i vi to do`ivljavate kao prevaru, to vam te{ko pada. To ne mo`ete da podnesete. Meni je ovde sve te`e. Neizdr`ljivo. Zato sam i odlu~an da odem odavde. Da promenim sredinu. To sam ve} rekao nekima. Najverovatnije }u u Zagreb. Imam prijatelje: Zlatka Tomi~i}a,
Zvonimira Goloba, Milivoja Slavi~eka... Moram da se negde priberem,
da radim... Idem da probam, pa ako mi godi osta}u, ako ne, vra}am se...”
54
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Prvih dana februara 1961. u Zagrebu, u Kazali{noj kavani, Branko Miljkovi} sre}e svog prijatelja iz neosimbolisti~kog pokreta, kome je
pripadao, Kostu Dimitrijevi}a, koji o tom susretu svedo~i:
“Eto me u mom Zagrebu, jer su me svi u Beogradu izneverili,
ka`e mi odmah Branko sa neskrivenim ogor~enjem u glasu, kao i nervoznim pokretima ruku koje je naizmeni~no povla~io kroz gustu kosu:
Bio sam skoro u Beogradu, napravio pri pi}u niz gluposti; zamisli, potukao sam se u Klubu sa na{im @ikom, pa sam mu se pred odlazak izvinio... I drugi su mi zlo naneli... [teta {to nisam na{ao Tasu, kao za pakost, bio je van redakcije, na nekom putu...
... Nema vi{e meni `ivota u onoj }iftinskoj, ~ar{ijskoj, cincarskoj
sredini zlih ljudi Beograda i zato sam odlu~io da ovde `ivim, gde je hiljadugodi{nja kultura. [ta me tako gleda{, dosta mi je luka i opanaka, ne}u
vi{e za Srbe ni da ~ujem, ovde se, u Zagrebu, kre}em me|u be~ke i pe{tanske doktore nauka, koji imaju razumevanja za moje nevolje, nemam
nikakvih problema ni da objavim svoje nove knjige poezije, a imam stihova koji }e zapanjiti svet.
... [ta da se vra}am u Beograd, kada mi tamo ni slu`bu, nasu{ni
hleb nisu hteli dati. Sve redakcije i izdava~ke ku}e zaposeli su sinovi i
k}eri predratne bur`oazije i okupacijskih slugu, koji su pakosni zbog
moje Oktobarske nagrade, a sada se kajem {to sam je uop{te i primio.
Ne zbog njih, nego zbog svojih uverenja, koje sam skoro u Beogradu
objasnio prijatelju – imenjaku Radi~evi}u... Ta pokvarena beogradska
gospoda, ti salonski komunisti, dosta su mi zagor~ali `ivot, zato sam ja i
pobegao ka gospodinu Krle`i, ali se ni njemu ne}u klanjati. Imam ja
svoj put, na{li su mi slu`bu, zavr{avam najbolju svoju zbirku Srbija na
istoku.”
Dakle, u takvoj atmosferi, Branko Miljkovi} pi{e pismo redakciji
Duge, koja ga u broju 792, od 5. februara1961. godine, objavljuje:
“Pre svega, zahvaljujem se Dugi i mom prijatelju Branku V. Radi~evi}u, koji mi omogu}uju da na ovim stranicama oglasim ono {to bi
ostali smatrali, mo`da smatrali, za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, ili,
{to je jo{ gore, la`nu megalomansku skromnost i licemerje, glumu, neiskrenost itd. itd. @elim da se zna da sam ja ra{~istio sa onim {to sam
na{krabao za ovo nekoliko godina. Odri~em se:
1. Knjige: Uzalud je budim
2. Zbirke: Poreklo nade
3. Zbirke: Vatra i ni{ta (@ao mi je {to nisam u stanju da vratim nagradu)
i 4. Zajedni~ke zbirke: Smr}u protiv smrti.
Bgd., 27. I 1961 g.
Branko Miljkovi}”
55
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Duga objavljuje ovo pismo pod naslovom “Odri~em se svojih knjiga pesama...” sa fotografijom pesnika, faksimilom pisma i dve pesme:
“Pohvala svetu” i “Uzalud je budim”. Komentar Miljkovi}evog pisma
daje Branko V. Radi~evi}, tada urednik Duge:
“Objavljujemo pismo Branka Miljkovi}a kome je na{a redakcija
uvek bila naklonjena. Uvereni smo da je povod odricanju sopstvene poezije – poezija koju pesnik sad pi{e. Ne}emo govoriti o hrabrosti i iskrenosti kao vrlini, niti o samozaljubljenosti kao grehu i mani. I Du~i} se
odrekao jednog dela svoje poezije. Isidora Sekuli} spalila je deo svojih
rukopisa. To nisu usamljeni slu~ajevi u svetu umetnosti. Dugo bismo nabrajali imena znamenitih ljudi koja su naj~e{}e bila nepravedna prema
svom delu. Trenuci sumnji! Ponekad – trenutci vi{ih saznanja.
Pesnik Branko Miljkovi} dobitnik je Oktobarske nagrade 1960. za
zbirku Vatra i ni{ta (odri~e se i nagra|ene zbirke!). Naklonjena mu je i
kritika i publika. Ali, izgleda da je sam prema sebi suvi{e strog!
Objavljuju}i pismo – `elimo pesniku da se jo{ zna~ajnije potvrdi
svojim novim delima i da nas time uveri kako je trenutak odricanja u
stvari – izvanredni preokret u njegovom pesni~kom radu.”
Za razumevanje kompletnog slu~aja Miljkovi}, ovaj Radi~evi}ev
tekst, objavljen uz pismo Branka Miljkovi}a kojim se odri~e poezije,
izuzetno je zna~ajan. Pored toga {to predstavlja prijateljsko, kolegijalno, pesni~ko tuma~enje jedne te{ke i sigurno duboko promi{ljene odluke o odricanju, ovaj tekst je krucijalni dokaz da su se doga|aji u vezi sa
odricanjem odvijali onako kako je to Branko V. Radi~evi} objasnio nakon smrti pesnika, u tekstu u Dugi od 19. februara 1961. godine. Radi~evi}eve konstatacije da je povod pesnikovog odricanja od sopstvene
poezije poezija koju sad pi{e i da je trenutak odricanja izvanredan preokret u njegovom pesni~kom radu imaju direktan dokaz, empirijski proverljiv dokaz, egzaktan i materijalan, u objavljenim izjavama Branka
Miljkovi}a.
Miljkovi} u odgovoru na anketu lista Mladost “Koju biste svoju
pesmu `eleli da zaboravite?” objavljenom 10. septembra 1958. godine,
ka`e:
“Svaku pesmu treba zaboraviti da bi postojala, jer poezija i muzika se odigravaju iza nas. Ako se budemo osvrnuli i{~ile}e san i magija.
Treba i}i napred, ne osvrtati se, zaboraviti. Jer pesmu moramo odvojiti
od sebe da bi mogla da po~ne svoj vlastiti `ivot, da bi, ve} jednom stvorena, samu sebe ve~ito stvarala i obnavljala iznutra. Treba zaboraviti
ono {to je rodilo pesmu, jer pesma sobom prevazilazi, ukida i pori~e ono
iz ~ega je nastala. Bio je bol i o~ajanje, a rodila se pesma koja je uteha i
prelepa bezbolnost. Da bi pesma `ivela, moramo je stalno ponovo otkrivati u njoj samoj, i zato je prethodno moramo zaboraviti.”
56
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
U intervjuu sa P.P. objavljenom u listu Mladost od 19. novembra
1960. godine pod naslovom “Branko Miljkovi} – dobitnik ovogodi{nje
Oktobarske nagrade”, Miljkovi} ka`e:
“Ja uvek namerno izgubim klju~eve od poezije koju sam ve} napisao, a kalauzima ne `elim da se koristim, mada ih imam u izobilju. To
je onaj nasu{ni poetski zaborav o kome sam ve} pisao. @elim da moja
poezija bude oslobo|ena svake interpretacije, koje pesmu uvek osiroma{e i suvi{e je ekspliciraju. Mnogo vi{e znam o pesmama koje }u napisati nego o onim koje sam ve} napisao.”
Upore|ivanjem Radi~evi}evog obja{njenja cele situacije sa ovim
Miljkovi}evim ranije objavljenim razmi{ljanjima, jasno se vidi i potvr|uje istinitost, uverljivost i ubedljivost Radi~evi}eve verzije doga|aja.
U slede}em broju Duge, broj 793, od 12. februara 1961. godine,
objavljene su izjave jo{ nekih pisaca o Miljkovi}evom pismu. Ako uporedimo te izjave sa Radi~evi}evim komentarom, tek tada se uo~ava veli~ina, otmenost, intelektualnost i poeti~nost Radi~evi}evog vi|enja pisma
Branka Miljkovi}a.
Predrag Palavestra, knji`evni kriti~ar:
“^ini mi se da je Branko Miljkovi} postigao ono {to je `eleo: ovde, evo, nekolicina ljudi komentari{e njegovu izjavu, koje }e ako bude
razuman morati da se odrekne ozbiljnije nego {to se sada odri~e svoje
poezije.
Morati, velim, jer niko ne mo`e da se odrekne sebe, a sve {to Miljkovi} danas zna~i i predstavlja postigao je svojim pesmama. Bez njih –
{ta bi on bio? Ako je Miljkovi} na taj na~in hteo da proklamuje svoj novi stav prema poeziji u svom stvarala{tvu, za{to tu odluku nije zadr`ao
u sebi – tamo gde bi joj bilo mesto i odakle jedino mo`e da se rodi ne{to
novo?
Miljkovi} voli da daje izjave. Razne i razli~ite. Ranije je govorio
jedno, sada drugo. Zar mi to ne daje prava da pretpostavim da }e sutra
govoriti tre}e. Pogotovu {to }e i tada, na ovaj ili onaj na~in, mo}i da bude u centru pa`nje.
A bolje bi mu bilo, i to mu prijateljski `elim, da iskreno, u ti{ini i
gluvom nemiru, revidira neke svoje stavove i da delom, a ne izjavama,
doka`e svoju zrelost, kriti~nost i stvarala~ku snagu.”
Milosav Mirkovi}, pesnik i knji`evni kriti~ar:
“Na vest o abdikaciji pesnika Branka Miljkovi}a, ~ije sam knjige
sa nadom obele`io i po~astio i ja, treba se smejati. Samo smejati! A po{to se pesnik u ovom tobo` odmerenom i samokriti~nom pismu odri~e
~itavog svog dela neopozivo, treba mu glasnije nego ikada do sada re}i
kako su gotovo svi srpski pesnici, kao po pravilu, ne{tedimice, me{ali
trenutke lucidnosti sa trenucima kompaktne gluposti. Sopstvene.
57
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
I jo{ ne{to: jalovo je ono odricanje kome u temelju nije – samoodricanje. Ne}u da preterujem i ne}u da zanovetam kakav je i koliki
zlo~in kada se pesnik verbalno podigne protiv sopstvenog dela, ali }e i
sam pesnik, ako se ikada bude vratio radu i pesni~kom ~inu, najbolje
razmotriti {tetnost i paradnost svoga bur`oaski nei`ivljenog gesta. Pred
kim?”
Kada se pro~itaju ove, najbla`e re~eno, maliciozne reakcije uglednih beogradskih kriti~ara, tek se vidi i spoznaje sva ozbiljnost, sva
korektnost i utemeljenost Radi~evi}evog komentara. Tako|e, obelodanjivanjem tekstova Palavestre i Mirkovi}a pokazuje se koliko su bili opravdani Miljkovi}eva ljutnja, protest i revolt protiv beogradske knji`evne ~ar{ije, zbog koje je i oti{ao u Zagreb.
U vreme kada je napisao pismo Dugi kojim se odri~e svojih knjiga, Branko Miljkovi} je od svog oca tra`io da spali njegove rukopise. O
tome svedo~i pesnikov prijatelj iz detinjstva Vidosav Petrovi} u knjizi
Pesnikov uzlet (Gradina, Ni{, 1988):
“Kraj je januara. Posetio sam svog cimer-kolegu u Ulici Todora
Dukina, a onda svratim i do Brankovih.
Branko je bio pre dva dana, ka`e mi ~ika Gli{a, koga zati~em u
dvori{tu. Dobro je, sna{ao se. Zlatkovi prijatelji primili su ga lepo i zadovoljan je. Na{ao je i stan.
^ika Gli{a mi ka`e da je Branko boravio samo dan-dva. Nismo
ga, veli, po{teno ni videli. Stalno je negde po gradu. A kad je po{ao dao
mi je silne papire, rukopise i rekao da ih – obavezno odmah spalim. I
eno, spalio sam, ka`e mi pokazuju}i na gomilu pepela u dnu dvori{ta,
koja se jo{ dimi.”
I ovaj detalj ukazuje da je Miljkovi}evo pismo Dugi bilo napisano
nakon ~vrsto donete odluke i da se nije radilo o pijanstvu ili afektu.
Ipak, Branko Miljkovi} se u me|uvremenu delimi~no predomislio, utoliko {to je ostao pri svom stavu, ali nije `eleo da o tome obavesti
javnost. Drugog februara 1961. godine iz Zagreba je napisao pismo
Branku V. Radi~evi}u.
“Dragi Branko,
Nemoj ni{ta objavljivati. Predomislio sam se. Za{to da se ispovedam neprijatelju. To {to mislim zadr`avam za sebe. Dosta je bilo buke.
A {ta ja u stvari mislim, ja sam ti to rekao. Dobro si jednom rekao: poezija je znak da se pogre{no `ivi. Ja sam iza{ao na pravi put.
2. II 1961. Zagreb
Voli te tvoj Branko”
Dakle, Miljkovi} ostaje u potpunosti pri svom stavu, samo {to ne
`eli da ga javno, preko novina, obznanjuje. Me|utim, bilo je kasno. Pi-
58
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
smo je stiglo kada je Duga sa Miljkovi}evim pismom ve} bila od{tampana.
U me|uvremenu, u no}i izme|u 11. i 12. februara 1961. godine, u
jednoj {umici na zagreba~koj periferiji, prona|en je obe{en o granu drveta Branko Miljkovi}.
U Dugi broj 794, od 19. februara 1961. godine, povodom smrti
Branka Miljkovi}a i njegovih pisama Dugi i njemu li~no, oglasio se Branko V. Radi~evi} tekstom sa naslovom “Pesnik se nije odrekao poezije”
i nadnaslovom “Rastanak sa pesnikom Brankom Miljkovi}em”:
“Nije to bilo tako davno kada smo osetili da se odjednom, iz ti{ine
i brzaka teku}e (takozvane – teku}e) poezije izdvoji buran i bujan talas.
Hteli ili ne – branili se branama ili peskovitim nasipima ravnodu{nosti –
zahvatio je mnoge od nas, pljuskom i pljeskom re~itosti pritajenih ali trajnih emocija. Rodio se pesnik. I to je trebalo re}i. Do~ekan horski, nastavio je svoje glasno pevanje. I pevao je, izdvojiv{i se i glasom i stasom, sve
do svoje prebrze i presurove smrti. Ostavio je legendu. Obnovio romantiku. Zbunio. Zamislio. I potresao.
Ve} prva knjiga koja donese {tedre darove poezije ponese prete`ak
naslov Uzalud je budim. I ta su uzaludna bu|enja budila i veru i sumnju.
A pesnik – ne`nog sastava – bio je sklon seti. Nije izdr`ao na tom ~udesnom putu kora~anja ka samom sebi i od sebe ka drugima.
[ta sve da unesemo u ro`danik ra|anja i nestanaka? Dvadeset i
{est godina `ivota. Ni{. Gimnazija. \a~ki stihovi i literarne dru`ine. Oslu{kivanje Beograda. I dolazak u Beograd. Oslu{kivanje i naslu}ivanje
grada koji }e brzo osvojiti. ^ak }e poneti i lentu pesni~kog odli~ja – Oktobarsku nagradu. Fakultet. ^asopisi, ~asopisi, ~asopisi. Prvi prevodi sa
francuskog, sa ruskog. I sastanci kod Pre{ernove kleti. Studentska veselja, letnji semestri. Tako se brzo `ivelo. Najzad – pripadnik je darovitog
pesni~kog plemena. Prijatelj i poznanik ve} priznatih knji`evnika. Ravan onima o kojima je samo slu{ao u svome mladenstvu. Napisa}e La`ne
svetlosti – ciklus pesama u no}nim bdenjima kada svi ljudi postanu isti,
i kada se sve~anosti gase sa prvim jutarnjim odsjajima sunca. I portretisa}e – stihom – stare drage pesnike, od Branka do Disa. Sumnje su smenjivale zdravlje, zdravlje – sumnje. Da bi buknula poezija. Kako definisati rodoljublje? Pesnik je na{ao prave re~i – smr}u protiv smrti. To je
onaj trenutak kada se potpuno izdvojio iz gromoglasnog pesni~kog hora. Siguran. I sam. Na svojoj zemlji. Pod svojim poetskim nebom. Uskoro }e potpuno osvojiti i publiku i kritiku knjigama Poreklo nade i Vatra
i ni{ta.
I ba{ u tom ~asu – kada se od njega najvi{e o~ekivalo – odlazi daleko. Sumnja i u sebe i u svoje delo. Za one koji su ga poznavali – ekscen-
59
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
tri~no, ali ve} znano bekstvo. On `eli da se ratosilja poezije koju je pisao.
Jer veruje samo u tek napisane stihove. I stihove koje }e napisati. Jednog
dana koji za njega nije svanuo. Jednog dana... koji }e kobno doneti neo~ekivani rastanak sa Brankom Miljkovi}em.
U trenucima sumnje napisao je pismo u kome se odri~e svoje poezije. Da li je to afekat? Trenutno nezadovoljstvo? Ne, odgovorio mi je –
sutradan. Odri~e se poezije u ime poezije koju pi{e. I moli da objavim
njegovo pismo. Posle nekoliko dana dobio sam drugo pismo u kome
moli da povu~emo izjavu. Me|utim, list je ve} bio od{tampan. A pismo
– suvi{e intimno. Zato sam ga molio da napi{e ~lanak ili op{irnije i prikladnije pismo koje }e objasniti i javnosti i prijateljima – njegov stav.
Prepisku prekide – smrt.
Ali opoziv – mada nedore~en – stoji. Pesnik nije mogao da se
odrekne svoje poezije. Pesnik se nije odrekao poezije. U te{kim tragi~nim
trenucima mo`da ga je mu~ilo ba{ to {to nam nije dorekao sve, a zaustio
je da ka`e.
Zato mi je du`nost kao prijatelja da njegovu poslednju poruku objavim i objasnim javnosti.”
Radi~evi} je ovim tekstom precizno, blagovremeno i potpuno objasnio svoju prepisku sa Brankom Miljkovi}em. Najbitniji detalj u celom
slu~aju je taj da je pismo u kojem se povla~i izjava o odricanju stiglo kasno. Stiglo je kada je list ve} bio od{tampan. Tu nije bilo pomo}i. Pismo
o povla~enju izjave nije bilo za objavljivanje. Bilo je privatno, drugarsko, prijateljsko i imalo je samo svrhu da povu~e iz {tampe, da spre~i
objavljivanje prve izjave o odricanju poezije. Kada tu svrhu nije moglo
da ispuni jer je zakasnilo, nije bilo nikakvog opravdanja da se objavi nakon objavljivanja izjave o odricanju. To bi pokazalo Miljkovi}a u vrlo
lo{em svetlu: kao neodlu~nog, kao ~oveka koji ne zna {ta ho}e, kao reklamera, neuroti~ara. Pogotovu {to je razlika izme|u prvog i drugog pisma samo u tome da li to treba javno objaviti ili ne.
U prilog Radi~evi}eve izjave da je drugo Miljkovi}evo pismo kojim moli da se njegova prva izjava ne {tampa zakasnilo, ide i svedo~enje
Tase Mladenovi}a, Miljkovi}evog prijatelja, u knjizi Usputne skice za
portrete (BIGZ, Beograd, 1993):
“Na Sv. Savu je, dakle, Branko dao svoju izjavu u kojoj ka`e da
se odri~e svega {to je napisao i objavio, a ve} drugog februara, samo deset dana od one kobne no}i izme|u 11. i 12. istog meseca kada se dogodila tragedija, {alje B. V. Radi~evi}u drugu izjavu, kojom sve to povla~i.
Proveravao sam, i proverio, da li je Duga mogla da obustavi {tampanje
njegovog odricanja vlastite poezije i do{ao do nepobitnog podatka da
to, na `alost, nije bilo mogu}e.”
60
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Kada je re~ o Miljkovi}evom odlasku u Zagreb i samoubistvu,
treba imati u vidu i njegovo pismo upu}eno Petru D`ad`i}u iz Zagreba
mesec dana pre samoubistva:
“Dragi prijatelju,
ne znam za{to, ali `elim da ti objasnim su{tinu svog poraza od koga se nikada vi{e ne}u oporaviti. Pre svega mora{ znati da moja nesre}a
nije puki ljubavni jad. Ili, ta~nije re~eno, jeste to, ako se moja ljubav
shvati kao eros u spinozisti~kom smislu. Ta `ena nije bila tek moja
ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i
moja duhovna za{tita i zaklon. Ona je bila za mene za{titni omota~ od
metafizi~ke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izlo`en kosmi~koj besmislici i no}i. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne
postoji oblast ~istog va`enja i pevanja. Sada moje pesme tra`e moju glavu. Vi{e nema ko da me sa njima pomiri. To je samo ona znala. A nije
znala da zna. Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomu~no kidi{e na mene.
Kada bih samo mogao pobe}i od onoga {to sam rekao! @ivim u u`asnom strahu. Bojim se da govorim, da pi{em. Svaka me re~ mo`e ubiti.
Ja sam najve}i deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali
tek sa Njom ja sam postao pesnik tj. onaj koji nije ugro`en onim o ~emu
peva, koji ima jedan povla{}en polo`aj u odnosu na ono {to kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog naj`e{}eg neprijatelja. Mo`da bih ja postao pravi pesnik da je ta divna @ena ostala
kraj mene. Ovako ja sam onaj {to se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne
mo`e biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubiv{i nju ja sam izgubio i svoju snagu i svoj dar. Ja vi{e ne umem da pi{em. Ostala je samo nesre}a
od koje se ni{ta drugo ne mo`e napraviti osim nove nesre}e. Se}a{ li se,
dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: Jedan nesre}an ~ovek ne mo`e
biti pesnik. Tek sada vidim koliko je to ta~no. Ja }u poku{ati da `ivim i
dalje, mada sam vi{e mrtav od svih mrtvaca zajedno, ali ova u`asna patnja je poslednji ostatak onoga {to je u meni ljudsko. Ako nju nad`ivim,
ne o~ekujte od mene ni{ta dobro. Ali ja ne verujem da }u je nad`iveti.
@eli ti sve najbolje
Branko
P.S. Ako `eli{ da mi pi{e{, pi{i mi o Njoj. Bilo {ta. Ne u vezi sa
mnom. [ta jede, kako spava, da li ima nazeb, itd.; ti sve to mo`e{ znati.
Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj, po~e}u da mislim o smrti.
Pono} je. Dovi|enja.
Branko”
61
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Se}anje koje je u Dugi izneo pesnik i dramski pisac Velimir Luki}, ina~e Miljkovi}ev prijatelj, upotpunjuje i bli`e obja{njava pismo Petru D`ad`i}u.
“Devojke smo uglavnom izmi{ljali, dodavali im osobine koje one
nisu posedovale, mi i na{e vr{njakinje bili smo dva sveta. Za njih smo
bili uglavnom budale. Zato nije ~udo {to su nas zanimale dame koje su
imale preko 30 godina. I potpuno je jasno da je Branko morao da se zaljubi u stariju `enu.
Ta `ena bila je Milica Nikoli}, sekretar redakcije Dela, slavista,
autor nekoliko briljantnih eseja o ruskoj knji`evnosti, prevodilac. Branko je s njom prevodio Mandelj{tama. Posle toga ona se udala za Oskara
Davi~a. Ona je imala trideset osam godina, Branko dvadeset sedam. Bila je lepa, jako elegantna, obrazovana, iz stare, otmene porodice. ^ak se
pri~alo da je ro|aka Kara|or|evi}a. Branka je potpuno fascinirala. Pred
svoj put u Zagreb pozvao me je u Ma`estik da se oprostimo i rekao mi
da odlazi jer ne mo`e da podnese da `ivi u istom gradu u kome `ivi ta
`ena, a nije njegova.
Danas se o Brankovoj smrti iznose novi detalji i teorije. Ali ja koji sam mu bio prijatelj mogu re}i da je on ~itavog svog `ivota i{ao ka samoubistvu. Postoji ~ak njegov stih koji proro~ki ka`e: Pa{}e sunce tamo
gde ja budem kle~ao. A zna se on je prona|en obe{en kako kle~i.”
Kada se zna sve ovo, jasno je da je Branko V. Radi~evi} u slu~aju
Branka Miljkovi}a postupio delikatno, profesionalno i prijateljski. Jedino je vodio ra~una o moralnom, knji`evnom i svakom drugom dignitetu i integritetu svog prijatelja, svog pesni~kog sabrata. Pored toga, trudio se da ustanovi da li je to {to mu Miljkovi} pi{e prava pesnikova
volja, da li je on o svim aspektima i posledicama izjave dovoljno razmislio. Nakon {to je dobio pismo ponovo ga je sutradan pitao da ga nije
napisao u afektu, na {ta mu je Miljkovi} odgovorio da nije. Branko V.
Radi~evi} je pri~ao da je Miljkovi} izjavu za Dugu pisao potpuno trezan, svestan i lucidan, isto kao i sutradan prilikom razgovora. U prilog
ovim Radi~evi}evim re~ima ide i se}anje Koste Dimitrijevi}a na razgovor koji je sa Miljkovi}em vodio neposredno pred njegovu smrt u Zagrebu, kada mu je Miljkovi} rekao: Ali pijan nisam napisao nijedan stih,
tebi je bar poznato. U prilog ~vrstine i utemeljenosti odluke objavljene
u izjavi o odricanju za Dugu govori i njegov nalog ocu Gli{i da spali ~itavu gomilu rukopisa.
Zbog svega ovoga deluju vrlo nekorektno, neukusno, maliciozno
sve kasnije {pekulacije, podmetanja, nepoznavanje ~injenica, izvrtanja i
izmi{ljanja fakata o tobo`e ne~asnoj ulozi B. V. Radi~evi}a u slu~aju B.
Miljkovi}a. U tom stilu pi{u Kosta Dimitrijevi}, Vidosav Petrovi} i Gojko Te{i}.
62
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Kosta Dimitrijevi} u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika (Prosveta, Ni{, 1995), pi{e:
“Kada sam nekoliko dana kasnije u reviji Duga pro~itao famoznu
Brankovu izjavu o odricanju od svojih pesni~kih zbirki, tog 5. februara
1961, bio mi je mnogo jasniji na{ poslednji razgovor u Zagrebu. Poku{ao sam da se ute{im veruju}i da }e to ~itaoci tuma~iti kao novi {tos
pesnika koji se predstavljao kao unuk nadrealista, i da }e u narednom
broju iza}i o~ekivana ispravka. Ali, posle razgovora sa @ikom Lazi}em
i drugim onda{njim Brankovim prijateljima, koji su mi sa puno zabrinutosti govorili o njegovom pona{anju i izgredima u Beogradu, sa zebnjom
sam se pitao kako }e se sve to zavr{iti.
Stigav{i sa slikarom Slavom Bogojevi}em oko petnaest ~asova na
Brankovu sahranu, na beogradskom Novom groblju, najpre sam sreo
@iku Lazi}a, koji mi tiho re~e: Ode na{ Branko!
U gu`vi vidim i Miodraga Bulatovi}a, jedinog sa {e{irom na glavi
koji zadirkuje neke kolege: Sad si ti na redu. Kraj Mihiza, prime}ujem
Miju Pavlovi}a, ali za~udo nema Du{ana Mati}a, kao ni Oskara Davi~a,
velikog Brankovog ranijeg prijatelja. Olja~a se raspituje kako se to Branko obesio, dok mu Milankov obja{njava da to Zagrep~ani jo{ dr`e u diskreciji zbog na{eg bratstva i jedinstva. Bio je tu i veoma bled Branko V.
Radi~evi} koji je u Dugi objavio ono Brankovo nesre}no odricanje od
svoje poezije u pijanom stanju, ali ne i kasnije upu}eno pesnikovo poni{tenje izjave koja }e ga ko{tati glave. Treba postaviti javno pitanje: Da
li su bili svesni oni koji su objavili to Brankovo haoti~no pismo u javnosti, posledica koje ono mo`e izazvati u onda{njem totalitarnom sistemu? [ta zna~i odricanje pesnika svih svojih stihova, u kojima je, izme|u
ostalog, veli~ao Josipa Broza, a izjavio je da je ra{~istio sa onim {to je
na{krabao za ovih nekoliko godina. Da li su se upitali kako }e reagovati
onaj, za koga je Branko isticao da nas je nau~io da stvaramo budu}nost,
jer on kada govori kao da zvezde padaju. Kako se Broz ose}ao kada su
mu njegovi pla}enici i dou{nici referisali da ga se njegov pesnik javno,
preko {tampe, odrekao zajedno sa celokupnim svojim delom? Da li su
oni koji su objavili ovo Brankovo odri~u}e pismo uop{te mislili na dramati~ne posledice? Jer, posle ovako sro~enog odricanja, Branko, da je
ostao u `ivotu, sigurno bi, po tajnom nare|enju odozgo, imao dalje veoma gorak `ivot.”
Dimitrijevi} ne veruje da je drugo Miljkovi}evo pismo stiglo prekasno, da je Duga ve} bila od{tampana. To je njegov problem. Za zaklju~ak o ka{njenju pisma ima dovoljno dokaza. Neke smo izneli u
ovom tekstu. Ocene Dimitrijevi}a vezane za reakcije Josipa Broza na
Miljkovi}evo odricanje su preterane i naivne. Nisu Broz i njegovi lakeji i seizi bili ba{ neki poznavaoci poezije, pesnika i boema i nisu ba{ to-
63
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
liko dr`ali do pesni{tva. Name}e se utisak da je Dimitrijevi}u bitno da
optu`i Radi~evi}a, kada se ve} ne zna kako je zavr{io Branko Miljkovi}.
I sam Dimitrijevi}, i to u istom tekstu, izri~ito ka`e, da ne veruje da se
Miljkovi} ubio. To pi{e ~ak na tri mesta:
“1. Branko, na{av{i podr{ku kod izvesnih mo}nika na polo`ajima
u kulturi, ~ini mi se da vi{e nije birao sredstva da bi stigao do `eljenog
cilja. Do zvezda. Zato nikada nisam ni poverovao u pri~e da je sebi oduzeo `ivot.
2. Kao grom me je pogodila kratka vest u Politici, 13. februara, o
tragi~noj Brankovoj smrti tako da sam odmah pomislio: Pa to je nemogu}e, Branko je voleo `ivot. Bio je ambiciozan, hrlio ka uspesima. On
bi bio poslednji iz na{e generacije koji bi se ubio...
3. Tu je i Bo`a Timotijevi}, koji, poput mene, nije verovao u Brankovo samoubistvo. Da sumnjaju i Brankovi.”
To mu, ipak, ne smeta da optu`i Branka V. Radi~evi}a prakti~no
kao glavnog krivca za njegovo samoubistvo (u koje ni sam ne veruje).
U svom tekstu u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika
Dimitrijevi} ide i dalje jer, ne samo da ne veruje u Miljkovi}evo samoubistvo, ve} navodi i neke konkretne podatke i imena ljudi koji znaju da
je Miljkovi} ubijen:
“Igrom slu~aja, tog leta, 1961. godine, posetio sam u Zagrebu svoju dobru prijateljicu Slavicu Ravli}, koja mi je tada poverila ove re~i, zapisane u mom Dnevniku, na strani 46, odakle prepisujem: Tvrdi se da se
Branko nije obesio ve} ga je Franjo video kraj tramvajske pruge, u krvi.
Klatio se na kai{u od pantalona, ali (zavezanom) preko pantalona, tu,
kraj tramvajske pruge, noge su mu dodirivale plo~nik... U susedstvu je
kafana ozlogla{enih pijanica... Po mi{ljenju Slavice, neko je od tih razbojnika, provociran od Branka, zapo~eo tu~u, u kojoj je on stradao. Sve
ostalo je kasnije bilo isplanirano, zbog bratstva-jedinstva, tako da je Slavica bila uverena da }e falsifikovati i zapisnik o Brankovoj smrti dok se
u njenim krugovima, me|u Dalmatincima, otvoreno govorilo da nije re~
o pesnikovom samoubistvu. Ina~e, Slavi~in poznanik Franjo, koji je
Branka ugledao te kobne zore u sasvim druk~ijem opisu od zvani~nih,
bio je i moj raniji poznanik: poticao je iz ranije imu}ne porodice, studirao na be~koj Muzi~koj akademiji, tada bio operski peva~ u penziji. Ranije, dobar prijatelj Tina Ujevi}a i nepopravivi pijanac. Na `alost, nema
odavno me|u `ivima ni Slavice, koja se otrovala ve}om koli~inom pilula za spavanje, kao ni Franje. Znam samo da po~ivaju na zagreba~kom
Mirogoju, a ostalo je tama.”
Bez obzira na izlo`eno, Dimitrijevi}, ipak, u istom tekstu, tvrdi da
je na Brankovo samoubistvo presudno uticalo odricanje od poezije koje je Radi~evi} objavio.
64
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Dalje, Dimitrijevi} detaljno opisuje sklonost Miljkovi}a da se u
pijanom stanju sva|a, da vre|a, da se tu~e i uop{te da je u pijanstvu bio
vrlo agresivan. Dimitrijevi} pi{e i o njegovoj tu~i sa prijateljem @ikom
Lazi}em, o izlasku iz kafane radi tu~e sa, tako|e, prijateljem Vecom Luki}em, zatim o sukobu na Medicinskom fakultetu sa studentima tog fakulteta koje je vre|ao i izazivao, o tu~i sa udba{ima u Pre{ernovoj kleti
zbog pevanja pesme o svetom Savi, napadu na stare knji`evnike u restoranu Kluba knji`evnika, mahnitanju u Skadarliji, incidentu u kafani Resava kada ga sam Dimitrijevi}, jedva, dok on posr}e, izvodi napolje.
Nijedna od opisanih situacija nije bila dovoljna i nije uticala da,
bar, razmisli o Miljkovi}evoj agresivnosti kada je pijan i da mo`da tu
le`i razlog njegovog tragi~nog kraja, po{to postoji mogu}nost da je u pijanom stanju do{ao u sukob sa nepoznatim ljudima, koji su ga ubili.
Dimitrijevi}u su poznati i problemi Miljkovi}a sa voljenom `enom
koja ga je ostavila, zatim njegovi poku{aji samoubistva, njegove pri~e i
preokupacije samoubistvom, zatim otvoreni poku{aj samoubistva, kada
je u poslednjem trenutku spasen, i sli~no, o ~emu on u svom tekstu pi{e.
Miljkovi}evi ljubavni problemi i opsesije samoubistvom jednostavno nisu bili predmet pa`nje Koste Dimitrijevi}a u kontekstu njegovog samoubistva.
Sve pomenuto nije uticalo na Dimitrijevi}ev zaklju~ak o nesre}nom odricanju od svoje poezije, o opasnosti koja Miljkovi}u preti od Josipa Broza, o famoznoj Brankovoj izjavi, izjavi koja }e ga ko{tati glave,
zbog ~ega je i izvr{io samoubistvo.
Iznena|uje, pre svega, sumnja koju je u pogledu Branka V. Radi~evi}a izrazio Kosta Dimitrijevi}. Njegov tekst o Branku Miljkovi}u
objavljen u knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika je daleko
najbolji, najsadr`ajniji, sa mno{tvom detalja, sa vrlo zanimljivim zapa`anjima; zatim, taj tekst je i najistinitiji, najubedljiviji, jer se u kontekstu
celog slu~aja Branka Miljkovi}a doga|aji koje Dimitrijevi} opisuje potvr|uju i poklapaju. Jednostavno, taj tekst predstavlja autenti~no, ubedljivo i precizno svedo~enje o Branku Miljkovi}u. Zbog svega toga ne
mo`emo da objasnimo otkud Dimitrijevi}u ideja da optu`uje Branka V.
Radi~evi}a.
Vidosav Petrovi} u knjizi Pesnikov uzlet (Gradina, Ni{, 1988), pi{e:
“Kao vojnik, sreo sam ga (B. Miljkovi}a) u Beogradu nekoliko
puta. Vide}emo se i pred njegov odlazak u Zagreb. Kao i u zimu, januara 1961. (Pretpostavljam da je to bio Brankov pretposlednji boravak u
Beogradu, pre ovog fatalnog kada se, pijan, odrekao svoje poezije.) I to
je bio kraj: na{e poslednje vi|enje i dru`enje... Zgranut, kao i svi prijatelji i po{tovaoci njegovog izuzetnog dela, saznao sam o njegovoj smrti,
neposredno pre sahrane...
65
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
... Zadr`avam se na faksimilu Brankovog pisma Dugi, i zbunjen
sam njegovim izgledom; znam Branka pedanta u komunikaciji sa redakcijama, sa onima koje uva`ava, a preda mnom je neuredno napisan tekst
na par~etu papira; sude}i po formatu, istrgnutog, mo`da iz novinarskog
ili konobarskog bloka! Sa pojedinim precrtanim re~ima koje je napisao
}irilicom (tekst pisma je ina~e napisan latinicom)! Datum i potpis su, reklo bi se, dopisani drugim perom.
Moji drugovi iz kasarne sa kojima me je zbli`ila Brankova poezija, jednostavno, istr`u mi Dugu iz ruku, ~itaju naglas Brankovo pismo i,
zanimljivo – niko ne veruje da je napisano u normalnom stanju!”
Zanimljivo je da i Petrovi} u svojim se}anjima na Miljkovi}a objavljenim u knjizi Pesnikov uzlet iznosi svoj stav o tome da Branko Miljkovi} nije izvr{io samoubistvo:
“Nikada nisam mogao, ni hteo da prihvatim da je to sâm u~inio.”
Takav stav, me|utim, ne uti~e na Petrovi}evo stanovi{te po kome
je odricanje od svojih knjiga Miljkovi}a dovelo do samoubistva.
U istoj knjizi, Petrovi} pi{e o jednom doga|aju koji zaslu`uje pa`nju. Naime, po{to je oti{ao u Beograd, na studije, Miljkovi} sve svoje
rukopise u Ni{u spaljuje:
“Me|utim, zati~em ga jednog prepodneva u dvori{tu, kraj gomile
pepela: Spalio sam rukopise, ka`e. Sve {to sam ranije ovde ostavio, sada
je pepeo.
]utim.
Ne brini, ono {to je valjalo ve} je u Beogradu. Mada se nikad ne
zna: Gogolj je spalio prvu verziju Mrtvih du{a, a veruje se da je ona bolja od ove koju znamo.”
Ve} smo opisali kako je prilikom napu{tanja Beograda, i odlaska
u Zagreb, dao nalog ocu Gli{i da spali rukopise, {to je ovaj i uradio.
Uni{tavanje rukopisa je svojevrsna opsesija Branka Miljkovi}a.
Na osnovu dva navedena primera, vidi se da on rukopise spaljuje nakon
{to se preseli iz grada u grad, prvo iz Ni{a u Beograd, a onda iz Beograda u Zagreb. Mnogi pisci su spaljivali i uni{tavali svoje rukopise. Najpoznatiji me|u njima je, svakako, Franc Kafka. Dakle, nije to neka osobenost i specifi~nost, karakteristi~na za Miljkovi}a. Me|utim, ako se
Miljkovi}evo javno, preko Duge, odricanje od poezije posmatra u kontekstu spaljivanja rukopisa u Ni{u i Beogradu, onda ovo odricanje nije
tako neobi~no, tako dramati~no, kobno i fatalno kako to predstavljaju
Dimitrijevi}, Petrovi} i Te{i}. Pre bi se moglo re}i da je razumljivo i da
predstavlja logi~an nastavak pomenutih spaljivanja.
Petrovi} u tra`enju uzroka eventualnog pesnikovog samoubistva,
analizira i njegovu li~nost, njegovu poeziju i tu dolazi do zanimljivih, reklo bi se, za odluku o samoubistvu fundamentalnih zaklju~aka:
66
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
“O samoubistvu, o `ivotu i smrti, o geniju i ludilu, Branko je uvek
sa uzbu|enjem ~itao. Promi{ljao. Govorio. I ne jednom se pitao: Gde je
granica izme|u `ivota i smrti? Izme|u genijalnosti i ludila? Takvim se
razmi{ljanjima svim svojim bi}em predavao.
Pretpostavljeni su mnogi uzroci njegovog tragi~nog udesa. Naj~e{}e se i{lo tragom njegovog epitafa: Ubi me prejaka re~ – kao razre{nici cele enigme.
I samom su mi bliska i logi~na ta istra`ivanja iznutra, iz poezije.
Iz Branka. I nimalo slu~ajno ne spominjem gimnazijska razmi{ljanja o
samoubistvu uop{te. Naro~ito o skon~anju Remboa, Majakovskog. Ostala je iz ovog perioda njegova malo poznata pesma Dalekom samoubici, u kojoj se on, POST FESTUM, rekao bih, danteovski zagrobno,
obra}a tragi~noj li~nosti, pesni~kom subjektu:
Samo da sam bio kraj tebe tada
da pomilujem re~ima tvoje namr{teno }utanje
i da u tvoje mra~ne o~i kanem drugarski
osmejak
– ti bi `iv bio sada
Kako me nisi naslutio kroz svoje lutanje!
Ili nisi bio toliko jak
da poveruje{ u dalekog mene!
I ugasile su se
ugasile
tvoje zene.
Ne znam kako bi ovu pesmu pro~itali psiholozi. Ali, meni se
nametnula Brankova bliskost sa tragi~nom li~nosti pesni~kog subjekta,
predusretljivost, toplina, pa i izvesno prikriveno razumevanje za ~in neznane li~nosti (da li – neznane?). Zar nije ta pesma mladog i tada jo{ jakog Branka – obra}anje kasnijem Branku, stvaraocu, ophrvanom isku{enjima, umornom, posustalom, koji kroz svoje lutanje vi{e nije toliko
jak da se osloni na mladog Branka? I zar to ve} nije pesnikovo predvi|anje da }e ba{ isto i sam zavr{iti? Jer, kod njega, kad je poezija u pitanju, nije ni{ta nepromi{ljeno, neo~ekivano, puka re~, fraza. Iza svega {to
je rekao, napisao, pokazalo se – stajao je svim svojim bi}em.”
Ni ovako precizna analiza, odli~no poznavanje pesnika i ubedljivi
razlozi koji obja{njavaju da razlog samoubistva le`i u samom pesniku, u
njegovom bi}u, duboko u njemu, nije pokolebala Petrovi}a u njegovoj
osnovnoj tezi da je razlog samoubistva odricanje od poezije:
“A strada}e, ubi}e ga, kako je predvi|ao (namerno ne ka`em:
predose}ao) i pevao – prejaka re~.
Mo`da i ona. Neodmerena. Ona o poni{tavanju svega {to je stvorio. Izre~ena u pijanom stanju. Koju je poku{ao da povu~e. Objasni. Ali,
67
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
koja je, i pored toga, oti{la u javnost. Odjeknula. I vratila mu se svom
svojom razorno{}u.”
Ovde moramo da ponovo istaknemo: Branko Miljkovi} u momentu pisanja pisma Dugi nije bio pijan. To izri~ito tvrdi Branko V. Radi~evi}. Radi~evi} je u svom tekstu, objavljenom u Dugi 19. februara 1961.
godine, napisao da je sutradan proverio kod Miljkovi}a da li ostaje pri
pismu i on je to potvrdio. Radi~evi} svedo~i da je Miljkovi} pismo napisao, i kasnije njegovu sadr`inu potvrdio, u potpuno treznom i svesnom
stanju, sa svom svojom lucidno{}u. U vi{e razgovora autora ovog teksta
sa Radi~evi}em, on je uvek insistirao na tome da je Miljkovi} u vreme
pisanja izjave o odricanju od poezije bio potpuno trezan. Pismo o tome
da se izjava ne objavljuje je zakasnilo. To je na osnovu upore|ivanja datuma lako utvrditi. Videli smo da je Miljkovi}ev prijatelj Tasa Mladenovi} to proveravao, i nepobitno utvrdio da je pismo zakasnilo, jer je Duga
bila ve} od{tampana. Napominjemo da Miljkovi} u pismu Radi~evi}u
nije povukao svoju izjavu o odricanju, ve} je samo tra`io da se ona ne
objavljuje.
Petrovi}, ~ak, pi{e i o Miljkovi}evom poku{aju samoubistva, kada je u toaletu kafane Pre{ernova klet stavio kai{ oko vrata, izgubio svest
i samo pukim slu~ajem ostao `iv:
“Jer, poznato je da je podigao ruku na sebe i u Pre{ernovoj kleti.
Njegov najbli`i drug, Ilija Drenovac, skinuo mu je kai{ sa vrata. Vratio
ga iz duboke nesvesti.”
^ak ni otvoreni poku{aj samoubistva, uz brojne nagove{taje samoubistva, nije dovoljno jak i ubedljiv razlog da bi ga Petrovi} prihvatio i oslobodio se uverenja o samoubistvu izazvanom objavljivanjem izjave o odricanju od poezije u listu Duga.
Kada je re~ o Petrovi}u, moramo se osvrnuti na njegov komentar
Radi~evi}evog obja{njenja pesnikovog odricanja od poezije, objavljenog
u istom broju Duge kad i izjava o odricanju. Naime, Radi~evi} pi{e:
“Objavljujemo pismo Branka Miljkovi}a kome je na{a redakcija
uvek bila naklonjena.”
To Petrovi} komentari{e:
“Kako? ^ime? pitam se, ne se}aju}i se da je Branko i{ta objavio
u Dugi, niti da se Duga osvrtala na njegovo stvarala{tvo. Dobro se, me|utim, se}am odu{evljenja Branka V. Radi~evi}a pojavom Miljkovi}eve
zbirke Uzalud je budim, objavljenog u Knji`evnim novinama: ‘^itaju}i
njegove stihove, za`eleo sam da pi{em’.”
Radi~evi} nije napamet i neosnovano napisao re~i o naklonosti
redakcije Duge prema Miljkovi}u:
1. U listu Duga, u kojem je bio urednik, B. V. Radi~evi} u broju
od 9. februara 1958. godine objavljuje na naslovnoj strani u boji fo-
68
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
tografiju Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a sa naslovom “Susret na{e kamere sa pesnicima nove generacije”. Bilo je to, mo`da, prvi put da se fotografija pesnika pojavi na naslovnoj strani ilustrovanog lista.
2. U knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika Matija Be}kovi} u tekstu “Zakasneli intervju sa pesnikom” pi{e:
“U decembru mesecu 1960. godine sedeli smo u jednoj beogradskoj kafani Branko V. Radi~evi}, Branko Miljkovi} i ja. To je bilo u vreme posle dodeljivanja Oktobarske nagrade Branku Miljkovi}u. Tada
smo se dogovorili da ja sa njim vodim jedan razgovor za Dugu. Pored
ove nagrade za to je postojao jo{ jedan razlog. Naime, jo{ po~etkom
1958. godine na predlog Branka V. Radi~evi}a – doneta je na naslovnoj
strani ovoga lista slika Branka Miljkovi}a i @ike Lazi}a. Tako su prvi
put najavljeni kao novi pisci. Sada je bio i ~isto novinarski razlog da se
u ovom listu pojavi ekskluzivni razgovor. Povod: izvanredni poetski uspeh jednog od njih – Branka Miljkovi}a.”
Be}kovi} navodi kako je razgovarao sa Miljkovi}em, navodi pitanja i odgovore iz tog intervjua, razgovor sa Miljkovi}em nakon napravljenog intervjua i njegovu molbu da se intervju ne objavljuje.
3. U listu Mladost od 12. februara 1958. godine, Branko V. Radi~evi}, u anketi lista i na pitanje “Koju pojavu ili li~nost u poslednje dve
godine (kod nas) smatrate iznena|enjem”, odgovara da je to Branko
Miljkovi} i njegova pesni~ka zbirka Uzalud je budim. Tu Radi~evi} pi{e
da se Branko Miljkovi} potvrdio kao najbolji pesnik svoje generacije.
4. U biblioteci Branka V. Radi~evi}a postoji knjiga Branka Miljkovi}a Uzalud je budim, izdanje “Omladina”, Beograd, 1957. godine, sa
Miljkovi}evom posvetom:
“Branku Radi~evi}u, pesniku i romanopiscu, ~oveku koji ve} 10
godina nosi baklju
29-I-1958
S ljubavlju
Beograd
Branko”
5. U redakciji Duge radio je Miljkovi}ev {kolski drug iz ni{ke
Gimnazije, Rade Vojvodi}, koji je bio upoznat sa pismom o odricanju.
U knjizi Branko Miljkovi} u se}anju savremenika Novak Kilibarda pi{e:
“Rade Vojvodi} je radio u redakciji Duge u Vlajkovi}evoj ulici.
Odlazio sam kod njega. I jednoga dana mi poka`e pismo Branka Miljkovi}a koje je uputio uredniku Branku V. Radi~evi}u. To je ono pismo
kojim se odri~e primljenih knji`evnih nagrada i poezije koju je napisao.
Nijesam vjerovao da je to pisano u predvorju smrti. No, zagreba~ka
Brankova smrt sve je objasnila. Tako eto, bio sam jedan od nekolicine
Brankovih poznanika koji su prvi ~itali njegovo predsmrtno pismo.”
Dakle, u redakciji Duge nije bio samo urednik Miljkovi}ev prijatelj Branko V. Radi~evi}, ve} i njegov {kolski drug iz gimnazije Rade
69
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Vojvodi}. Zar samo to nije dovoljno da se ka`e da je redakcija Duge bila naklonjena Miljkovi}u.
6. Svoje pismo Dugi Miljkovi} po~inje:
“Pre svega zahvaljujem se Dugi i mome prijatelju Branku V. Radi~evi}u...”
Dakle, Radi~evi}a zove prijateljem, smatra ga prijateljem i kao
takvom njemu upu}uje pismo. Poznato je da Miljkovi} tada i nema ba{
prijatelja u Beogradu, jer su ga mnogi izneverili, i to Miljkovi} navodi
kao razlog odlaska u Zagreb. Verovatno zbog toga {to Radi~evi}a smatra prijateljem, i to prijateljem koji ga nije izneverio, to pismo je uputio
njemu i redakciji Duge, a ne nekoj drugoj redakciji.
Smatramo da su navedeni detalji (1-6) dovoljni za zaklju~ak da je
Radi~evi} imao razloga da napi{e da je redakcija Duge prema njemu bila naklonjena. ^u|enje Petrovi}a zbog te re~enice treba pripisati njegovoj neobave{tenosti i nepoznavanju stanja stvari.
Petrovi} ne samo {to tvrdi da je izjava o odricanju dovela pesnika do samoubistva, ve} on imputira Radi~evi}u da je uzeo i objavio Miljkovi}evu izjavu o odricanju od knjiga poezije i nagrade koju je on napisao kada nije bio normalan, od pijanstva ili ne~eg drugog, to nije rekao.
Dakle, optu`uje Radi~evi}a za navo|enje na samoubistvo. Ta optu`ba
je toliko monstruozna, neljudska i nema nikakve veze sa prijateljstvom,
novinarstvom, poezijom, da je ne treba ni komentarisati.
Gojko Te{i} u listu Student, Beograd, 20. februara 1975. godine,
pi{e:
“Tragi~na 1961. u analima na{e knji`evnosti osta}e zauvek zagonetna. Da li je posredi tragi~an nestanak ili ne{to drugo, verovatno }e
ostati i ubudu}e nejasno. Kobno pesnikovo odricanje verovatno je doprinelo pogor{anju pesnikovog du{evnog stanja. Knji`evnoj javnosti
poznata je sadr`ina pisma koje je objavljeno u listu Duga, 5. II 1961.
god. Pismo, ili odricanje, nastalo je 27. I 1961. god. Me|utim, sasvim je
nepoznato pismo koje je Branko Miljkovi} uputio Branku V. Radi~evi}u, koji je i omogu}io {tampanje onog kobnog pisma – odricanja. Prelistavaju}i rukopisnu zaostav{tinu Branka Miljkovi}a prona{ao sam i fotokopiju tog pisma. (Ovde Te{i} citira pismo kojim se povla~i odricanje,
a koje smo u ovom tekstu naveli – primedba D.T.).
Na `alost, pesniku se nije iza{lo u susret. Njegovo odricanje od izjave nije shva}eno ozbiljno. Sigurno je jedno, da nije bilo mnogo buke i
skandala, moglo je do}i do povla~enja iz {tampe te Miljkovi}eve izjave.
Svakako, poslednji Miljkovi}ev intervju, koji je vodio Pavle Ki}evac,
objavljen nakon punih devet godina, osvetljava neke detalje u tom smislu. Evo najkarakteristi~nijih odlomaka: Ne se}am se ta~no kada – pri~ao
70
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
je Miljkovi} – ali pisao sam Branku Radi~evi}u i zamolio ga da povu~e
tu moju izjavu ~ijeg se teksta tog trenutka nisam setio, ali za koji sam bio
siguran da predstavlja ordinarnu glupost... Odgovorio mi je (da li on, ili
redakcija – ta~no se ne se}am), me|utim, da je Duga ve} {tampana i da
se mojoj `elji ne mo`e iza}i u susret... Mo`da nije trebalo da taj moj afekat toliko ozbiljno shvati.
– Zna{ pomalo mi je sme{no kad slu{am interpretacije te moje glupe izjave. Niko nije hteo da shvati da je takvu glupost mogu}no na~initi
– pijan. Sam sada moram da snosim posledice neozbiljnosti i neka mi se
oprosti {to sam se pomu}ene svesti, odrekao svih knjiga, Oktobarske nagrade i svega {to sam napisao...
... Istoga dana (11. februara 1961) oko 23 ~asa, Miljkovi}a sam ponovo sreo u zagreba~koj Kazali{noj kavani. Sedeo je u dru{tvu dva ~oveka i dve `ene. Ustao je i pri{ao mi. @eleo je da se pozdravi, jer je znao da
te no}i putujem. Ovoga puta – bio je pijan. O~i su mu bile mutne i snene.
Pomenuo sam predlog da sa mnom putuje za Split. Na nekoliko dana.
– Imam va`nog posla – rekao mi je.
Pozdravili smo se. (“Nemogu}e je odre}i se svojih dela”, v: Ve~ernje /Nedeljne/ novosti, 10.02.1970. godine.)
Miljkovi} je tragi~no nestao u no}i izme|u 11. i 12. februara u Jandrovi}evoj ulici broj 35, u Ksaverskoj {umi. Njegova smrt i dalje }e ostati zagonetna i nejasna.”
Iako Te{i}, kao i Dimitrijevi}, i na po~etku i na kraju svog teksta
ka`e da }e zauvek ostati zagonetka kako je umro Branko Miljkovi}, ipak
optu`uje Branka V. Radi~evi}a za njegovu smrt. Bez obzira {to ne citira korektno (ne pominje Miljkovi}eve re~i iz razgovora sa Ki}evcem:
Ne mogu da se ljutim na Radi~evi}a. Nemam pravo na to. On je moj drug
i prijatelj. Nije ta~no da me je terao da napi{em ovakvo pismo, kako to
neki tvrde. Uostalom, ko zna {ta sam ja tih dana pijan pri~ao? Mo`da nije trebalo taj moj afekat toliko ozbiljno da shvati), Te{i} je morao da uporedi Miljkovi}evo pismo o povla~enju odricanja i ono {ta o tom odricanju Miljkovi} navodno govori Ki}evcu. Sve se to de{ava u ciglo sedam
dana. Za{to u pismu Radi~evi}u Miljkovi} ne govori o afektu, o ordinarnoj gluposti, o pijanstvu, o neozbiljnosti, pomu}enoj svesti, u vreme pisanja izjave o odricanju, za{to ne govori o tome da teksta izjave ne mo`e
da se seti; za{to ni{ta ne pi{e o tome da treba da snosi posledice i da mu
se oprosti? Zatim, za{to Miljkovi} ne pi{e Radi~evi}u (kako pi{e u originalnom tekstu Pavla Ki}evca, a Te{i} ne citira) o tome da nije svestan
kada se susreo sa Radi~evi}em. Dalje, o njegovoj pretpostavci da je susret s njim bio verovatno negde na izmaku njegove snage i to onda kada
nije mogao da oceni i proceni svoje postupke. Postavlja se pitanje za{to
71
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Miljkovi} ne pi{e kao {to, navodno, pri~a Ki}evcu: Mislim da je nemogu}no odre}i se svojih dela... Pravo pisca je da se odrekne pesama i dela,
koje nije objavio. Njih neka baci, neka spali – njegove su.
Ni{ta od toga. Miljkovi} u pismu Radi~evi}u u celini potvr|uje
stavove iz prvog pisma o odricanju i ~ak ih produbljuje. Jedino {to ho}e
to je da se to odricanje javno ne objavljuje. To drugo pismo Radi~evi}u
je fakat, materijalna ~injenica, ono postoji u rukopisnoj zaostav{tini. Pominje ga Radi~evi} u tekstu objavljenom sedam dana nakon Miljkovi}eve smrti, video ga je i citira ga veliki prijatelj Branka Miljkovi}a, pesnik Tanasije Mladenovi}. Zna~i, ne{to {to postoji, {to je empirijski
proverljivo (drugo Miljkovi}evo pismo) potpuno je suprotno, i u detaljima, i kao celina, ne~emu {to je kao intervju objavljeno devet godina
nakon nastanka i pesnikove smrti (intervju Ki}evca sa Miljkovi}em).
Tom intervjuu mo`emo da verujemo jedino na ~asnu re~ Pavla Ki}evca.
Me|utim, imaju}i u vidu toliku razliku u stavovima izme|u intervjua i
postoje}eg papira (pisma), a i jedno i drugo izjavljuje isti ~ovek (B. Miljkovi}), o istom predmetu (odricanju od knjiga poezije i nagrade), i u isto vreme (u prvoj polovini februara 1961. godine), mora se vrlo ozbiljno
dovesti u pitanje verodostojnost tog intervjua, kao i da li je on uop{te
obavljen sa pesnikom, ili je plod ma{te i `elje za ekskluzivno{}u, pogotovu {to je objavljen ~itavih devet godina nakon, navodnog, nastanka.
Gojko Te{i}, me|utim, prihvata bez ikakve rezerve taj intervju kao autenti~an, iako se prostim upore|ivanjem Miljkovi}evog drugog pisma i
intervjua P. Ki}evca, koji su u Te{i}evom tekstu {tampani jedan ispod
drugog, uo~ava ogromna i su{tinska razlika. Te{i} ~ak i nekorektno citira taj navodni intervju jer izbacuje sve {to je pohvalno za Radi~evi}a.
To ukazuje da Te{i} ovaj tekst pi{e sa unapred utvr|enom tezom da
okrivi Radi~evi}a, da ga optu`i i prika`e kao ~oveka koji je hteo da iskoristi pijanog pesnika pomu}ene svesti, radi objavljivanja senzacionalne
vesti, zbog koje se pesnik kasnije ubija. To je neshvatljivo i nedopustivo za knji`evnog teoreti~ara i istori~ara i dovodi u sumnju i sva druga
Te{i}eva istra`ivanja i zaklju~ivanja iz knji`evne istorije, kojima se on u
vrlo {irokom opsegu bavi.
Zanimljivo je da Dimitrijevi}, Te{i} i Petrovi} (Ki}evca i ne ra~unamo, jer smatramo da je njegov intervju od prve do poslednje re~i
izmi{ljen, sastavljen nakon devet godina, da bi se on – Ki}evac – prikazao kao ~ovek koji je otkrio uzrok Miljkovi}evog samoubistva i kome je
to Miljkovi} li~no saop{tio 11. februara 1961. godine u 23 ~asa, dakle,
nekoliko sati pre samoubistva) za Miljkovi}evo samoubistvo isklju~ivo
optu`uju to objavljeno pismo o odricanju od knjiga: izjave koja }e ga
ko{tati glave (Dimitrijevi}), omogu}io {tampanje onog kobnog pisma
(Te{i}), onog fatalnog kada se, pijan, odrekao svoje poezije (Petrovi}).
72
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
U istim tekstovima, ina~e, sva trojica (Dimitrijevi}, Te{i} i Petrovi}) sumnjaju da je Miljkovi} uop{te izvr{io samoubistvo. Iako razmatraju i
analiziraju vrlo jasne, poznate i mogu}e razloge samoubistva, kao {to su
sukobi sa beogradskom sredinom, prelazak u Zagreb, nesre}na ljubav,
opsesija samoubistvom i u `ivotu i u pesni~kom delu, poku{aji samoubistva, to im ne smeta da optu`uju Radi~evi}a.
Na osnovu svega vrlo je jasno slede}e:
1. Branko Miljkovi} nije bio pijan kada je napisao izjavu da se odri~e knjiga poezije i nagrade.
2. Drugo pismo, kojim povla~i tu izjavu, stiglo je kasno, kada je
Duga sa izjavom ve} bila od{tampana.
3. Drugo pismo bilo je samo u funkciji povla~enja izjave o odricanju i nije bilo za objavljivanje, niti ga je Miljkovi} pisao da bude objavljeno.
4. Sve u vezi sa prepiskom s Brankom Miljkovi}em Branko V.
Radi~evi} je, u op{irnom tekstu, sedam dana nakon smrti Branka Miljkovi}a, koji je objavljen u Dugi 19. februara 1961. godine, argumentovano i vrlo precizno objasnio. Dakle, nije ~ekao devet godina, ve} je odmah sve izneo u javnost.
U vezi sa izjavom o odricanju koja je objavljena, isti~emo da je to
gest zrelog ~oveka, intelektualca, afirmisanog i nagra|enog pesnika, koji ima pravo na protest, na otpor, na svoje ja. To pismo o odricanju od
svojih knjiga i nagrade potpuno je razumljivo i, moglo bi se re}i, normalno i o~ekivano ako se posmatra u kontekstu svih doga|aja tih dana:
sukobi u knji`evnoj sredini Beograda, demonstrativni odlazak u Zagreb, osuda prilika i de{avanja u tzv. kulturnoj i intelektualnoj javnosti
Beograda, nalog ocu Gli{i da spali rukopise itd. Njegov prijatelj Tasa
Mladenovi} pi{e:
“Bio je to, me|utim, ogor~eni protest zbog nedoli~ne kampanje,
zakulisne i opada~ke, koja je dolazila, pre svega, iz redova knji`evnika,
od kojih su se neki predstavljali i kao njegovi prijatelji. Posebno mesto
u toj kampanji zauzima Oskar Davi~o, za koga se znalo da u mr`nji i netrpeljivosti ume da ne po{tuje ni granice ~ove~nosti. On je imao dvostruki razlog, da ne ulazimo u dalju i op{irniju analizu samog fenomena...”
O Branku Miljkovi}u i njegovoj tragi~noj smrti govorili su, svedo~ili, pisali najbliskiji pesnikovi prijatelji, kolege pesnici, zatim istkanuti
pisci i knji`evni kriti~ari: Tasa Mladenovi}, Petar D`ad`i}, Velimir Luki}, Bo`a Timotijevi}, Mi}a Danojli}, @ika Lazi}, Dragan Kolund`ija,
Sreten Perovi}, Zvonimir Golob, Zlatko Tomi~i}, Irena Vrkljan, Milivoj Slavi~ek, Pavle Stefanovi}, Pero Zubac, Radoslav Vojvodi}, Petar
Paji}, Novak Kilibarda, Predrag Palavestra, Milosav Mirkovi}, Vuk Kr-
73
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
njevi}, Husein Tahmi{~i}, Matija Be}kovi}, Bora Radovi}, Jovan Hristi}, Moma Dimi}, Vidosav Stevanovi}, Brana Petrovi}, Branko Ma{irevi}, Florika [tefan, Mira Ale~kovi}, Milo{ Jevti}, Petar Milosavljevi},
Zvonko Stojanovi}, Radovan Pavlovski, @arko \urovi}, Sa{a Vere{,
Radovan Popovi}, Pavle Zori}, Karlo Ostoji}, Aleksandar Petrov, Radomir Konstantinovi}, Vasilije Kalezi}, Marica Stoj{in, Ana Tomi~i},
Stevan Petrovi} i mnogi, mnogi drugi, i niko od njih ni u najudaljenijim
asocijacijama, ni u najskrivenijim mogu}nostima i razlozima samoubistva ne spominje pismo o odricanju, koje je Branko Miljkovi} preko
Branka V. Radi~evi}a objavio u Dugi. To rade samo Dimitrijevi}, Te{i}
i Petrovi}.
Ovde moramo da istaknemo jo{ jednom da Pavla Ki}evca ne uzimamo ozbiljno, jer je njegov intervju o~igledno izmi{ljen. Sude}i po “intervjuu” koji je objavio, Ki}evac je sigurno mitoman, neuspe{an pisac i
novinar, pa je satisfakciju tra`io u izmi{ljenom intervjuu sa Brankom
Miljkovi}em. Dakle, ne postoji nijedan razlog, nijedan detalj, nijedna
nijansa, nijedan promil mogu}nosti da je intervju Pavla Ki}evca autenti~an.
Za slu~aj Branka Miljkovi}a i Radi~evi}evu povezanost sa tim
slu~ajem karakteristi~na su dva dokumenta: jedan je tekst novinara
Miodraga A{anina o Miljkovi}evom samoubistvu, koji je pod naslovom
“Pore~eno odricanje?” sa nadnaslovom “Komponente jednog samoubistva”, objavljen u zagreba~kom nedeljniku Vjesnik u srijedu od 22. februara 1961. godine, dakle, samo deset dana nakon samoubistva; drugi
dokument je dnevni~ki zapis Branka V. Radi~evi}a o Branku Miljkovi}u od 25. februara 1961. godine, do sad neobjavljen, u kojem se Radi~evi} osvr}e i na A{aninov tekst.
Komponente jednog samoubistva
PORE^ENO ODRICANJE?
Pjesnika Branka Miljkovi}a sretali smo veselog u dru{tvu djevojaka i
prijatelja. Nije bio od onih kojima su priznanja dolazila kasnije, ponekad i nekoliko vjekova posle smrti; bio je zasut njima gotovo na samom startu. Godine
1960. dobio je i najvi{u knji`evnu nagradu grada Beograda za poeziju. Imao je
tada 26 godina!
Stekao je prijatelje, bio ~lan Saveza knji`evnika, govorio s najvi{ih literarnih tribina u zemlji, objavljivao eseje i pjesme u ~asopisima i novinama, izdao je nekoliko knjiga i vrata svih izdava~kih ku}a bila su pred njim otvorena
– pa ipak je prije nekoliko dana izvr{io samoubistvo na zagreba~koj periferiji,
ispod Sljemena.
Mnogi su dizali na sebe ruke u ~asovima du{evnih izobli~avanja i poreme}aja; zbog bijede ili novca, krajnje `ivotne dekadencije kad i igra brid`a i pijenje koktela i `ene samo produbljuju nesre}u ve} blaziranog mondena... Sli~ne
74
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
bismo slu~ajeve mogli nabrajati vrlo dugo, ali u toj konfrontaciji ne bismo na{li
ni najgrublje komponente o{trog psihi~kog konflikta zbog kojeg se ubio mladi
pjesnik Miljkovi}. Njegov slu~aj nije sli~an ni slu~aju Jesenjina u postrevolucionarnom razdoblju propagandne poezije pa zbog toga nema i ne}e imati onu jesenjinovsku romantiku. Nije sli~an ni slu~aju o kojem je 1934. godine pisao na{
istaknuti knji`evnik Marko Risti}, iako u Risti}a ima izvjesnih konstatacija koje bi se mogle primjeniti i u ovoj prilici jer je Risti} osudio one koji su na samoubicu gledali kao na upro{}enu lutku i stavljali ga pod jednu od {upljih formula
kao {to su: ga|enje na `ivot, nastup du{evnog rastrojstva ili nasledno optere}enje.
Zbog toga je Miljkovi}evo samoubistvo neobi~no iz vi{e razloga.
Bio je pun optimizma. Jednom se u beogradskom Klubu knji`evnika nakon prvih uspjeha sreo s jednim istaknutim pjesnikom i rekao mu: Ti si slavan,
ali ja sam ve}i pjesnik od tebe. I to mu nitko nije zamjerio, jer kako je rekao jedan knji`evnik tom prilikom mladost ima pravo i na mnogo ve}e ambicije. O
Miljkovi}evoj poeziji govorilo se kao o vrhunskoj poeziji generacije koja dolazi.
Ubrzo je postao jedan od prvih pjesnika te generacije. Dobio je 1960. godine
Oktobarsku nagradu grada Beograda. Sretali smo se s njime u klubovima ili na
knji`evnim ve~erima mladih kad je proklamirao stvaranje novih pjesni~kih pokreta.
Ali Miljkovi} nije slu{ao samo aplauze u dvoranama i primao priznanja.
Bilo je i o{trih re~i, kako je on znao kazati od izvjesnih prijatelja. Upravo zbog
tih prijatelja odlu~io je da promjeni mjesto boravka. Doputovao je u Zagreb,
namjestio se na Radio-televiziji i po~eo normalno da radi. Ipak je nakon nekoliko tjedana otputovao u Beograd. Iznenadilo ga je, kako nam je kasnije pri~ao,
neobi~no raspolo`enje koje ga je zahvatilo. Po~eo je piti! Satima se nije rastajao od ~a{e. Padao je i dizali su ga. Do`ivio je nekoliko o{trih sukoba.
– Pa {to predstavlja dana{nja poezija? – pitao je tada i sam odgovarao:
Ni{ta!
– A {to tvoja predstavlja? – prekinuo ga je njegov prijatelj kad su zapo~eli razgovor u jednoj beogradskoj kavani.
– Tako|e ni{ta – odgovorio je Miljkovi} – I ispijaju}i ~a{u za ~a{om nastavili su razgovor.
– Pa odreci se svoje poezije!
– Ho}u!
– A ho}e{ li to i napisati?
Miljkovi} je na trenutak iznena|eno pogledao i ponovio:
– Ho}u.
– Evo papira – pru`io mu je prijatelj i urednik jednog beogradskog ilustrovanog ~asopisa. – Miljkovi} je po~eo da pi{e (neizvjesno je da li sam ili uz
ne~iju pomo}) tekst pisma kojim se odri~e svoje poezije. Miljkovi} se zahvaljuje {to na stranicama toga tjednika mo`e da oglasi ono {to bi ostali smatrali, mo`da smatrali, za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, ili {to je jo{ gore, la`nu megalomansku skromnost i licemerje, glumu; neiskrenost itd. itd.
75
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
@elim – isti~e se u toj poruci – da se zna da sam ja ra{~istio sa onim {to
sam na{krabao za ovo nekoliko godina. Odri~em se: 1. knjige Uzalud je budim,
2. zbirke Poreklo nade, 3. zbirke Vatra i ni{ta (`ao mi je {to nisam u stanju da
vratim nagradu) i 4. zajedni~ke zbirke Smr}u protiv smrti – Branko Miljkovi}.
Miljkovi} ponovo dolazi u Zagreb. Nastupaju ~asovi kajanja zbog svega
{to je do`iveo u Beogradu i on {alje pismo spomenutoj redakciji da ne objavi
njegovu izjavu. Me|utim, prijatelj odgovara 6. februara u svojem pismu da je
njegova poruka stigla sa zaka{njenjem, a izjava Odri~em se... ve} {tampana.
Kad se ve} di`e pra{ina – nagla{ava Miljkovi}ev prijatelj u pismu – treba
je di}i do nebesa... Kad smo ve} krenuli, idemo do kraja. Ti zna{ da sam uvek
bio na Tvojoj strani. Dopada mi se {to si hrabar i {to si preduhitrio mnoge od nas
koji smo se mnogo puta dvoumili {to da ~inimo sa sobom. Uveren sam da }e{ ste}i jo{ vi{e prijatelja...
Miljkovi} je bio deprimiran. Pretpostavke njegova prijatelja nisu se obistinile: nije stekao ni vi{e prijatelja, niti se pra{ina digla do nebesa. Njegova izjava je pro~itana i zaboravljena. Ali je to bila opasna prepreka za normalan nastavak Miljkovi}eva `ivota, jer je on i zbog drugih stvari dolazio u velike krize.
U takvim ~asovima govorio je o samoubistvu, ali ga se i bojao, pa je, da bi se
makar donekle osigurao od samoga sebe kupovao kravate s gumielastikom. Jedne ve~eri kad se do besvjesti napio poku{ao je da se u zagreba~kom hotelu Internacional ubije.
U to vrijeme mnogi ga napadaju i upozoravaju: tko `eli vidjeti njegovo
pomra~enje da do|e u zagreba~ku Kazali{nu kavanu. Ali je Miljkovi} upravo u
toj kavani govorio o svojim planovima: Pisat }u studije za Radio-televiziju Zagreb. Recenzije se emitiraju i u njima nema ni{ta trajnije. Ostaju samo kao puke
informacije. Ipak treba ne{to re}i kad ve} pi{emo.
Igrao je ulogu bezbri`nog ~ovjeka, a bilo je o~ito da je nervozan. ^ak je
dobio i druk~iji izgled nego prije. Devetog februara prijatelj mu {alje stranicu
na kojoj je objavljen tekst Odri~em se... zajedno s faksimilom njegove izjave, fotografijom, njegovim pjesmama i komentarom u kojem su njegove sumnje ozna~ene kao trenuci vi{ih saznanja.
U istom pismu od devetog februara prijatelj tra`i od Miljkovi}a da op{irnije obrazlo`i svoju izjavu (jer ne treba na tome stati) koju bi {tampao u idu}em
broju i na kraju svojeg pisma zaklju~uje: Ima{ lepu priliku da se divno na{ali{.
Me|utim, za Miljkovi}a je to davno prestalo da bude {ala. Mnogi znanci i prijatelji pitali su ga za{to a on je u toj nezavidnoj situaciji odgovarao melankoli~no: Da, ja zaista mislim tako. Ali ni u intonaciji njegovog glasa, ni u
izrazu njegova lica nije bilo potvrde za to. Odre}i se vlastite poezije, odre}i se
logi~nog pjesni~kog kontinuiteta, pa ako se radi i o trenucima vi{ih saznanja –
dokazivao mu je jedan njegov prijatelj iz Zagreba – zna~i besmislicu, a Miljkovi} je prite{njen i shvataju}i prijateljevu iskrenost rekao:
Bio sam pijan... Ho}e{ li potpisati...? Pa, ho}u...! Napisao sam pismo da
ne {tampaju, nisu me poslu{ali...
Ni poslije toga njegov slu~aj nije pao u zaborav. Redakcija je objavila i
anketu pod naslovom Za{to se pesnik odrekao svojih knjiga?, a da se podsete
76
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
~itaoci ponovo je objavljena Miljkovi}eva izjava i uobi~ajeni komentar. Me|u
anketiranima jedni su, kao pjesnik Stevan Rai~kovi}, trijezno i ne pridaju}i tome nikakvu posebnu va`nost, rekli da pesnik ima pravo u izvesnim trenucima
da bude ili odu{evljen sobom ili razo~aran u sebe, i istakli (kriti~ar Palavestra)
da je Miljkovi} postigao ono {to je `eleo: ovde, evo, nekolicina ljudi komentari{e
njegovu izjavu, koje }e, ako bude razuman, morati da se odrekne ozbiljnije nego
{to se sada – odri~e – svoje poezije. Drugi su (uz ljekara) Miljkovi}u dokazivali
njegovu labilnost, a jedan od njih opravdano je posumnjao (Kolund`ija) da se
radi o trijeznom odricanju: Bio sam sa Brankom dok je bio u Beogradu i znam
sa kakvim je nestrpljenjem o~ekivao izlazak svojih knjiga pesama – Vatra i ni{ta
– i – Poreklo nade.
Tih dana dok se u novinskim kioscima prodavao taj ilustrirani ~asopis
uo~i samoubistva 11. februara, Miljkovi} je izgledao vrlo neobi~no. Usne su mu
bile stisnute, geste odsje~ne, nervozne i brze. Na njegovu licu nije bilo vi{e one
vedrine, ni `elje da bude kozer i zabavlja~ kao prija{njih dana... Na|en je 12. februara u jednom od najljep{ih djelova Zagreba obje{en o jednu vrbu.
^itali smo upravo Miljkovi}eve pjesni~ke krokije i njegovu posljednju
pjesmu koja, ustvari, predstavlja logi~an nastavak njegova poetskog `anra. To
potvr|uje da se Miljkovi} nije odrekao svoje poezije, da ju je ljubomorno volio
i da je uz svoju labilnost imao u sebi i doslijednosti koje nemaju njegovi kriti~ari. Jedan od njih je istakao: Da bi ideja `ivjela u poeziji, mora se roditi kao
poezija. Ne mo`emo je prepjevati iz Heraklita. To je objavljeno pod naslovom
Vatra, vatra, e pa {ta je... kad se pojavila Miljkovi}eva nagra|ena knjiga Vatra i
ni{ta. Me|utim, nakon njegove smrti upravo su se javili isti kriti~ari u Zagrebu
i u Beogradu s nekrolozima punim superlativa koji se dijametralno razlikuju od
prija{njih stavova.
Slu~aj Miljkovi} nimalo nije romanti~an. On ne}e obogatiti ni osiroma{iti opus pjesnika, jer samoubistvo ustvari, mo`e biti u ovom slu~aju samo ~in
samoka`njavanja zbog vlastitih ispada ili zbog prijateljskih intervencija. Istinu o
Miljkovi}u otkrivaju i njegovi roditelji. Kad su majci pri~ali o njemu, ona je neprestano nakon svake re~enice ponavljala: Ne, ne... nije to moj sin. On je druk~iji. Vi ga ne znate... Vedar, pametan... Ne sramotite mi sina...
Mo`da on zaista nije onakav kako su ga neki shvatili, mo`da je bio svijestan svojih slabosti (ina~e ne bi kupovao kravate s gumielastikom), svjestan
da ne umije iza}i iz vlastitog labirinta pod teretom slave, ali je sasvim pouzdano
da mu je bilo `ao poezije koje se u jednom nenormalnom stanju odrekao i koja mu je sa~uvala mjesto u knji`evnosti.
Kada se analizira tekst Miodraga A{anina, prosto se name}u pitanja:
1. Za{to se u tekstu odricanja Miljkovi} zahvaljuje, i to pre svega
drugog, Dugi i Branku V. Radi~evi}u {to mu omogu}uju da se javno oglasi, kada mu je tekst, po A{aninovom ~lanku, iznu|en ba{ od Radi~evi}a.
2. Za{to Miljkovi} nagla{ava da mu je Radi~evi} prijatelj, ako ga
taj Radi~evi}, po A{aninu, primorava da napi{e da se odri~e svoje poe-
77
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
zije, ako mu daje papir i ~ak, mo`da, poma`e u pisanju, iako taj Radi~evi}ev zahtev Miljkovi} prima sa iznena|enjem.
3. Za{to se u pismu Miljkovi} pravda i obja{njava svoj gest, navode}i da to neko mo`e smatrati za ~istu ludost, du{evnu pomu}enost, la`nu megalomansku skromnost, licemerje, glumu, neiskrenost. Iz toga se
vidi da Miljkovi} u trenutku pisanja teksta o odricanju ima u vidu ~ak
{est negativnih implikacija njegovog odricanja od poezije u javnosti (~istu ludost, du{evnu pomu}enost, la`nu megalomansku skromnost, licemerje, glumu, neiskrenost). To je dokaz da je pre pisanja te izjave dobro
razmislio i detaljno razmotrio sve aspekte takvog gesta. Nije Miljkovi}
mogao svega toga da se seti u jednom trenutku kada mu je Radi~evi},
po A{aninu, postavio ultimatum, dodao mu papir i tra`io: “Pi{i”, pri ~emu je Miljkovi}, opet po A{aninu, jo{ bio i totalno pijan. Velika je glupost, apsurd i ~ista besmislica tvrditi da je neko, pa makar bio i genije,
mogao u jednoj sekundi, po naredbi, da napi{e ovakav tekst o odricanju
od svoje poezije, a da bude i totalno pijan, kako to za Branka Miljkovi}a
tvrdi u svom tekstu Miodrag A{anin.
4. Ako je, prema tekstu Miodraga A{anina, bilo re~i samo o poeziji, o tome da dana{nja poezija ne predstavlja ni{ta, da i sopstvena poezija ne predstavlja ni{ta, i ako Radi~evi} od Miljkovi}a tra`i da se pismeno odrekne svoje poezije, otkud to da se Miljkovi} u tekstu odricanja
odri~e i Oktobarske nagrade i da `ali {to nema novca da vrati i nov~ani
deo nagrade, a odri~e se i zajedni~ke zbirke sa Bla`om [}epanovi}em
(zna~i odri~e se ne~ega {to Radi~evi}, ba{ po A{aninovoj interpretaciji
dijaloga, od Miljkovi}a i ne tra`i).
5. Zbog ~ega Branko Miljkovi} u drugom pismu Radi~evi}u, od 2.
februara 1961. godine, ne ka`e da je bio pijan, da ga je Radi~evi} nagovarao ili prisiljavao, ili tra`io od njega da se odrekne svoje poezije, kako
je, prema A{aninu, Miljkovi} pri~ao prijateljima u Zagrebu.
U pismu od 2. februara 1961. godine, Miljkovi} pi{e da je dosta
buke. Tu nije re~ o buci nastaloj objavljivanjem izjave o odricanju, jer
ta izjava, u momentu kad Miljkovi} pi{e pismo, nije objavljena – on upravo u pismu tra`i da se ne objavljuje. Dakle, postoji neka buka, o kojoj pi{e Miljkovi}, koja prethodi pisanju izjave o odricanju i uti~e na to
da ona bude napisana.
Miljkovi} u pismu pominje i to da ne `eli da se ispoveda neprijatelju, {to zna~i da ima neprijatelje i da ti neprijatelji imaju veze sa njegovom odlukom o odricanju. On se zapravo zbog tih neprijatelja odri~e,
zbog toga se ne kaje, ali ne}e da to radi javno, jer bi to moglo da se shvati kao ispovedanje neprijatelju.
Miljkovi} ne povla~i izjavu o odricanju, on ne menja njen sadr`aj.
Naprotiv, ka`e da Radi~evi} zna {ta on misli, jer mu je to rekao. Zna~i,
78
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
to {to mu je rekao misli i dalje i ostaje pri tome. Nije se predomislio.
Predomislio se samo u pogledu javnog objavljivanja te izjave. Ranije je
mislio da to treba javno objaviti. Sada je razmi{ljao {est dana i predomislio se.
Sve to Miljkovi} u pismu vrlo jasno formuli{e:
A. Isti~e {ta ho}e:
– nemoj ni{ta objavljivati
B. Obja{njava zbog ~ega da ne objavljuje:
– predomislio sam se
C. Navodi razlog zbog ~ega se predomislio:
– za{to da se ispovedam neprijatelju
D. Iznosi da ostaje pri svom stavu:
– to {to mislim zadr`avam za sebe
E. Saop{tava zbog ~ega tako postupa:
– dosta je bilo buke
F. Odre|uje i to precizno svoj stav:
– a {ta ja ustvari mislim ja sam ti to rekao
G. Citira izreku – sentencu B. V. Radi~evi}a:
– dobro si jednom rekao: Poezija je znak da se pogre{no `ivi
(citira se neko pametan, mudar, neko ko zna, neko ko se respektuje, ~ija
se re~, misao, stav ceni, uva`ava i po{tuje. Ne bi Miljkovi} navodio Radi~evi}eve re~i da ga je on na ne{to prisiljavao, prinu|ivao, tra`io da
uradi ne{to {to nije `eleo, kako tvrdi Miodrag A{anin u svom tekstu)
H. Izjavljuje da je usvojio Radi~evi}evu maksimu:
– ja sam iza{ao na pravi put
(ako te neko navede da uradi{ na svoju {tetu ne{to u`asno, ne{to stra{no, ne{to {to ti ugro`ava `ivot, {to mora{ da povu~e{, da demantuje{,
kao {to je Radi~evi} uradio Miljkovi}u, po A{aninu, onda je besmisleno
da ga u pismu citira{, pogotovu ne da mu pi{e{ kako njegove savete prihvata{ i usvaja{)
I. Upu}uje izuzetno srda~an, prijateljski pozdrav:
– voli te tvoj Branko
(tako se pi{e samo ljudima koji su pravi prijatelji, koji su odani prijatelji,
koji se stvarno vole, do kojih je onome ko pi{e izuzetno stalo, prema kojima se ose}a bratska bliskost i pripadnost. Takav pozdrav je potpuno
isklju~en ako bi ~injenice iz A{aninovog teksta bile ta~ne).
Sve izlo`eno vrlo jasno, logi~no i precizno pokazuje da je okolnosti pod kojima je Miljkovi} napisao izjavu o odricanju i navodni dijalog
tom prilikom Miljkovi} – Radi~evi} Miodrag A{anin u celini, u potpunosti i bez ikakve dileme izmislio i da je to njegovo svedo~enje la`no.
79
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Dakle, Miljkovi}evo drugo pismo, od 2. februara 1961. godine,
upu}eno Radi~evi}u, nije nikakav argument protiv Branka V. Radi~evi}a, ve} kolosalan, materijalni i krucijalni dokaz istinitosti Radi~evi}evog opisa okolnosti pod kojima je Miljkovi} napisao i njemu predao
27. januara 1961. godine u beogradskom Bezistanu cedulju o odricanju
od sopstvene poezije.
BRANKO V. RADI^EVI]:
O Branku Miljkovi}u
25. II 1961. – Beograd
Uzalud – ve} nekoliko dana – poku{avam da se sredim i, najzad, shvatim {ta se to dogodilo. Treba pisati. Za nekog. Za vreme koje dolazi. Dogodilo
se ne{to zaista stra{no. Ova na{a premeka poezija do`ivela je surovu smrt. Jedan jedini pesnik u istoriji srpske poezije dobrovoljno je oti{ao u smrt. Obesio
se! A ja sam – skoro – sau~esnik. Tako mi reko{e. A tako sam se i ose}ao.
Danas – oko podne – upoznao sam njegovu majku i brata. Neka ~udna
ne`nost dovela ih kod mene. Da me te{e. Da mi ka`u: ne slu{ajte {ta svet pri~a.
On vas je mnogo voleo.
Ima ne~eg stra{nog u optu`bi, pa makar ona bila sasvim neosnovana.
Optu`eni oseti jezu krivice. Ni kriv, ni du`an, a opet – kriv i du`an.
Dakle, to je taj njegov brat, mla|i 5-6 godina. Li~e. Tako je i Branko izgledao pre 5-6 godina. Uostalom, zar taj crni kaput, sa tankim, izlizanim pelcom
nije njegov? Mla|i brat nosi kaput starijeg brata. To su na{i obi~aji, sirotinjski.
Jo{ de~ak, sedi ~udno bled, kao da }e se onesvestiti. A ja pri~am. [ta pri~am?
Poku{avam da ne{to objasnim nesre}noj majci. Pa se setim: majka je to. Zar se
njoj mo`e govoriti jezikom logike. Ona pati. Ona }e – jedina – pamtiti do smrti.
O~ekivao sam da me pita: moj sin je bio bolestan, za{to ste objavili u
svom listu njegovu izjavu da se odri~e poezije?
Ne! Ona je gorko pribrana. Kao da se dugo zaricala: ne}u plakati! I sada – dok je glupo nudim kafom (– umorili ste se – rekoh – da se osve`ite! ose}am – tako je, valjda, svuda do~ekuju?) ona se osmehnu, ali zajeca (Zar je to
sve? Malo ljubaznosti – zbog sina. Zbog... drugog sina... zbog smrti koja baca
senku na sve nas...).
Odlu~io sam – po~e}u iz po~etka. Ali, ona samo {to ne odmahne rukom.
^emu sve to? ]utimo. Pelc na starom, crnom kaputu. Kafa – koja se hladi. Sre}om – neko me zove. Telefon! Mali prekid. Dobrodo{ao.
*
* *
Sve je po~elo – {alom. Sedeo sam sa Dejanom [. (uporno plav i uporno
dosadan) koji se pomalo bavi novinarstvom, pomalo studira medicinu. Bezistan
– oko devet ~asova uve~e. Tek poneki poznanik. Bio sam jo{ bolestan, operacija slepog creva. Razgovor – operacija. Odavno je popijena kafa i ja sam se spremao da po|em ku}i. (To je ustvari bio moj prvi izlazak posle bolesti.) Utom je
nai{ao Branko Miljkovi}. Bio je u dru{tvu slikara Rasa i neke tanke devojke.
Pozdravio sam se sa Brankom i poljubio (seli su za moj sto). Branko: crne nao~are, crveni prsluk, crno odelo. Devojka – ~ipkasti kombinezon. Ras – frizura a
80
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
la Brando. Sutra je – reko{e mi – knji`evno ve~e koje organizuje Zadu`bina Ras.
Pozivnica: budite obavezno spre~eni poslom (ili – tako ne{to!). Ras komplimentira: U srpskoj poeziji postoje samo tri pesnika – tri Branka. Devojka ne skriva
mr{ava kolena. Dejan [. je uporno plav (sve upornije). Branko skida crne nao~are. Levo oko – krvavo. Podo~je – modro. Tu~a? Ne, ka`e mi on – pao sam,
pijan, na WC {olju. (Sutradan sam saznao: tu~a u Klubu knji`evnika. Dobio je
te{ke batine. Dru{tvo: @ika Lazi}, Risto To{ovi}, Steva Rai~kovi}. Steva i Rista
su razdvajali...).
Pa ipak, pomenu neku pro{lono}nu sva|u sa @ikom Lazi}em. I re~e, iskreno, da je @ika L. bio strpljiv, vrlo strpljiv. – Narav mi je, – dodaje sme{e}i se,
sli~na tvojoj, burazeru.
Aja, burazeru. Ne bismo smeli piti. Imamo suvi{e ma{te. A to nije uvek
– bo`ji dar.
Ponekad je govorio i pravio pokrete ba{ kao ja. To su mu zamerali. Imao
je ~udesno pam}enje. Iznenadio bi me aforizmom koji sam ko zna kad (izmislio) rekao pa zaboravio. Stihom ili celom pesmom. Re~enicom iz ~lanka koji
sam objavio u Politici. Na{e prijateljstvo po~elo je jednog dana (1957) nakon izlaska njegove zbirke pesama Uzalud je budim: u to vreme Mladost je anketirala
pisce: Va{ najve}i umetni~ki do`ivljaj godine. Bez dvoumljenja sam napisao:
Branko Miljkovi}. Uz put pomenuh kako mu je izgled pomalo berbersko-frizerski. Nije se ljutio. Bio je sre}an. I bilo mu je drago {to sam ga svojatao. ^esto je navra}ao u Dugu. Istina, u poslednje vreme, pre bekstva u Zagreb, ~udno bled. Uvek sa rukavicama na rukama. Kao da se gadio prljav{tine. Golom
rukom nije hteo da otvara vrata.
U Dugi smo ga uslikali za naslovnu stranu. U boji. Prvi put pesnik na naslovnoj strani ilustrovanog ~asopisa. Mlad pesnik, umesto lepotice. Uz njega @.
Lazi}.
U Sarajevu me operisa{e. Slepo crevo. Kao medveda. Ba{ tako. Dr. Proti}, `eljan publiciteta, pozva novinare Oslobo|enja. U podne sam se onesvestio
u hotelu Evropa. A tek u no} posle preloma lista, po~e operacija. Nisam znao
zbog ~ega dulje! Odbih narkozu. Ali kad britva po~e da re`e, ne izdr`ah. Tada
ugledah Radivoja Papi}a, urednika Oslobo|enja i upamtih njegove prestra{ene
o~i!
Namu~en, posle sedam dana, u zale|enom vagonu, stignem u Beograd.
I prvi izlazak odvede me u Bezistan! Gde se i na|em s Brankom!
Beja{e nezadovoljan. Ali siguran u sebe. Nezadovoljan onim {to je do
tada uradio. Ali siguran da }e tek sada, kada se odvojio od Beograda, raditi kako ume i mo`e. A napu{ten je, pomalo. Osamljen je. I to je dobro kada je ~ovek
pesnik. Pisa}e i o meni, re~e. Treba da mu po{aljem svoju najnoviju zbirku. Pisa}e prikaz za Radio Zagreb.
Bilo je ve} vreme za pi}e. No, ja odbih. Bolestan sam. A on me ne htede
nagovarati. Mada za`ele da se ne rastajemo. Da tu no}, kao ranije, dojutrimo.
A bilo je prelepih no}i! I veoma neprijatnih. Jednom, u baru Metropol – ostadosmo sami – a na nas navali{e agenti i kelneri. Ostadosmo `ivi i mirni. Spremni
da se bijemo ako udare. Ni trunke straha. Drugom prilikom, uz velike napore,
81
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
i{~upao je iz mojih ruku bradu jednog beogradskog karikaturiste koji nam je
psovao srpsku majku!
Nisam mogao sa njim. A be{e ledeno napolju. @urio sam na autobus.
Strahovao sam da se ne povredim.
I, tada, na rastanku, on ne{to napisa i predade mi cedulju. Re~e jo{ da je
pro~itam kad stignem ku}i. Tako i u~inih. Na tom papiri}u on napisa da se odri~e Oktobarske nagrade! Prvi i poslednji kod nas. Nikad to niko ne u~ini. Afekat? [ta li je? Ili u`asni mamurluk! R|avo pi}e, na{e doma}e! Ostavi}emo to
za sutra. Vide}emo! Pita}u ga. Bi}e na Rasovoj priredbi. Uostalom, veoma zanimljivo! Prvi i poslednji kod nas. Svi i{tu odli~ja. Svi kukumav~e za priznanjem.
Skute ljube. A on – odri~em se! Ne}u s vama. Odri~em se svojih knjiga. Nagrade. Odri~em se sebe – zabludelog. Sebe – nedopevanog. Ko bi se nadao? A
ja napisah u Mladosti o tamo nekakvoj fizionomiji.
Plivali smo, leti. Sredinom Save, od `elezni~kog do novog mosta. On bi
otplivao najdalje. On bi se najdu`e zadr`ao u vodi. Ja bih iza{ao na obalu, a sunce bi me peklo, pa bih se vra}ao, da se opet okvasim, a on, na drugoj strani, uz
drugu obalu, me| {lepovima!
Gle, opet izmi~e, mislio sam, stavom svojim, nepriznavanjem priznanja,
odricanjem od onoga {to su ve} svi priznali. I ba{ sada – kad se odri~e svoje poezije – postaje pravi pesnik. Nepovratno!
Kada je do{la njegova mati, u crnom, sa crnim Brankovim bratom, mla|im sinom – ve} je neki A{anin pisao u Vjesniku u srijedu kako sam ba{ ja, i niko drugi, uz pi}e i svojstveni zulum, nagovarao mla|eg pesnika da se odrekne
nagrade. I to, otprilike, ovakvim re~ima:
^ I K !
Voleo bih da ga propustim kroz {ake! Prljavko!
A mati re~e kako ona najbolje zna ko je kriv. Ako uop{te ima krivaca. I
zna, najbolje, koga je Branko voleo. Zna ona sina svog. I mene zna iz sinovljevih pri~a. I zato – evo – jo{ sutra – otputova}e u Zgb. I ne}e dozvoliti da me iko
napada. Zna ona, re~e, za{to ba{ mene napadaju.
Sve {to sam imao – slike, filmove – dadoh nesre}noj majci. A pisma joj
nisam mogao dati. Uze ih zagreba~ka policija, dade sudu, sud ih svima pokaza.
A meni pisma ne povrati! Mo`da }u ih jednog dana dobiti. Moja su! Dao sam
ih, na revers, nekom beogradskom isledniku. Koji me je i saslu{ao. I pisma i saslu{anje prosledio u Zgb. Izgleda Branko je poslednje pismo napisao meni. I
sud je zanimalo {ta pi{e!
To pismo izazva veliku pometnju u Beogradu. Sva{ta se pri~alo. Neki su
verovali da u tom pismu Branko mnoge optu`uje. ^ak i Tanasije M. koji iznenada upade u kafanu Kosovo, u sred mog velikog pi}a. [ta sam mogao: uputih
ga svojoj ku}i – rekoh mu da }e mu moja `ena dati pismo da pro~ita. On ode.
Pro~ita pismo. I umiri se. Ve} sutradan sam morao da predam sva Brankova pisma policiji!
A tamo, u CZ-u, dok sam davao izjavu {ta bi mogao da bude uzrok te
u`asne smrti – slutio sam uzaludnost istrage. [ta pesniku navla~i om~u oko vrata? Otkrovenje! [ta li? Ko }e to ikad saznati!
82
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Pa ipak, siguran sam: on nije umeo da se udene u na{ knji`evni ~ar{irluk.
Nit htede da bude poslu{an. A nagrada, koju mu dado{e, podrazumevala je i
pravila pona{anja i slu`bu samo jednoj grupi! On be{e isklju~iv. I siguran u sebe. Se}am se kako mu se klanjao Milovan D. i kako bi mu on, ponekad, kad
pretera u ulagivanju, pomenuo da se liz – {to ti jednom re~e B.V.R. – udara nasamo izme| ~etiri zida, a ne javno, kako to ti ~ini{ Oskaru! On nije ni za liz. Ni
za Oskara. On nije u slu`bi V. Pope. On misli da je D`ad`i} nedou~en. Ne ceni
ga. On sumnja u M. Pavlovi}a. On veruje u mnoge pesnike koji nisu na vlasti.
Vlast i poezija ne idu zajedno. On se gadi prljave pesni~ke vojne kojoj je cilj samo jedna poetika iliti slu`ba jednoj jedinoj li~nosti! On ne}e s njima. On je oti{ao. Uvre|en. Ali – nepobe|en. On nije dobio nagradu za poslu{nost. On ne}e
kao M. D. ni me| ~etiri zida, ni javno da se dodvoruje nekim piscima – na~elnicima!
– Prvo zavr{i {kolu pa sedni da razgovaramo! – re~e jednom prilikom
mladom a savitljivom Danojli}u, koji odprve htede da se dokopa visokog knji`evnog dru{tva.
*
* *
Kafane su pesni~ke jaslice; kafane su pesni~ka obdani{ta. Tu se po~ne i,
~esto, zavr{i. I Branko je, u po~etku, kad se obreo u Beogradu, predanjivao u
tim na{im neveselim (i silom veselim) svetili{tima. Tako smo se, valjda, upoznali. Kod starog Pre{erna, gde je na cimbalu Ciganin Ma|ar svirao pesmu koju je
voleo Raka Drainac. Silazilo se strmim, uzanim stepeni{tem na lakat. ^inodejstvovao je Lepi Filip, {ef sale. A bogovali Slava Bogojevi}, slikar i Slobodan
Markovi}, pesnik. Ni meni ne beja{e mane.
Sasvim slu~ajno, posredstvom advokata dr Rajka Danilovi}a, 1.
oktobra 2001. godine u kafani hotela Ma`estik u Beogradu upoznao sam
Dejana [inikovi}a, koji je 27. januara 1961. godine sedeo u restoranu
Bezistan sa Brankom V. Radi~evi}em i koji je bio prisutan kada je u Bezistan u{ao Branko Miljkovi}, zajedno sa jednom devojkom i Radomirom Stevi}em Rasom. Gospodin Dejan [inikovi} je ro|en 1926. godine.
Sada `ivi u Braun{vajgu – Nema~ka, gde jo{ uvek radi kao anesteziolog.
Dobar je prijatelj sa advokatom Danilovi}em, jer je svojevremeno bio
{ef DESK-a u NIN-u, kad je glavni i odgovorni urednik bio Frane Barbieri. [inikovi} mi je odmah rekao da se se}a tog 27. januara 1961. godine, da je sedeo sa Brankom V. Radi~evi}em, da mu je on pri~ao da je
operisao slepo crevo u Sarajevu. Tako|e je rekao da se se}a da je u Bezistan do{ao Branko Miljkovi} zajedno sa slikarom Rasom i jednom devojkom i da je seo za njihov sto. [inikovi} ka`e da je Miljkovi} obja{njavao svoje vidljive modrice po licu tako da je pao u WC-u i udario glavom
u pisoar. [inikovi} se ne se}a ni~ega vi{e, nikakvih re~i i nikakvog dijaloga koji je te ve~eri vo|en. Ne se}a se da je Miljkovi} govorio o tome
da poezija ne predstavlja ni{ta, da ga je Branko Radi~evi} pitao da li se
to odnosi na njegovu poeziju i da je on odgovorio da se odnosi. Ne se}a
83
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
se ni nastavka tog dijaloga kako ga interpretira Miodrag A{anin u svom
tekstu o tome da je Radi~evi} pitao Miljkovi}a da li je spreman da se
odrekne poezije, da je on rekao da je spreman, da ga je pitao da li }e to
da napi{e, da se na to Miljkovi} malo iznenadio pa onda rekao da je
spreman i da je onda napisao. Ni~ega od svega se [inikovi} ne se}a, sem
Radi~evi}eve pri~e o operaciji i Miljkovi}evog obja{njenja kako se povredio. Da je vo|en dijalog onako kako to A{anin pi{e, sigurno je da bi
ga se [inikovi} setio. Taj dijalog o poeziji, da je stvarno vo|en te ve~eri
u Bezistanu onako kako ga opisuje A{anin, sigurno bi bio bu~niji, ubedljiviji, markantniji nego pri~e o operaciji i povre|ivanju, pa bi [inikovi}
to sigurno pre, bolje i preciznije zapamtio. Me|utim, on se takvog dijaloga ne se}a i smatra da te ve~eri o tome nije bilo re~i, jer bi on takav
razgovor sigurno zapamtio.
Dakle, jedini `ivi o~evidac susreta Radi~evi}a i Miljkovi}a u Bezistanu 27. januara 1961. godine, kada Miljkovi} Radi~evi}u predaje papir o odricanju od poezije, Dejan [inikovi}, ne mo`e da potvrdi insinuacije A{anina. Me|utim, [inikovi} ubedljivo i verodostojno potvr|uje
navode iz Radi~evi}evog opisa tog doga|aja u vezi sa Radi~evi}evom
operacijom i Miljkovi}evim obja{njenjem da se povredio padom u WCu. [inikovi}evo svedo~enje je jo{ jedan dokaz da je A{aninov opis susreta Miljkovi} – Radi~evi} u Bezistanu 27. januara 1961. godine i njihovog
dijaloga puka insinuacija.
Sadr`aj teksta o odricanju koji je pred Radi~evi}em napisao, zatim mu predao papiri} i rekao da ga pro~ita kad stigne ku}i, Branko Miljkovi} je sigurno dugo nosio u sebi. Po se}anju Mire Ale~kovi}, na oko
dva meseca pre predaje cedulje o odricanju Radi~evi}u, Miljkovi} se vi|a
sa njom:
“Nije pro{lo mnogo vremena, a opet smo se sreli... Ovog puta bio
je to ~as ispovesti, pri~ao mi je o svojoj neostvarenoj ljubavi, `eni koju
sam ja poznavala, bio razo~aran u svoje najbolje drugove, pominjao ih
poimence i molio me da nikome o tome ne govorim: Ne `elim da me niko sa`aljeva {to sam ostao sam...
Izdali su me, ponavljao je, da, izdali su me, da sam znao da }e tako
biti, ne bih ni primio tu Oktobarsku nagradu. Nisam mogao ni pomisliti
da je toliko zavisti u ljudima. Bio je poti{ten i tu`an. Naro~ito ga je razo~arao jedan od njih, jedan od najbli`ih drugova, nikako nije mogao da
se pomiri s tom izdajom...
Oktobarska nagrada koju je kao najmla|i od svih dotada{njih, ali
i otada{njih dobitnika primio, zagor~ala mu je `ivot. Ili pre mo`da – ljudi.”
Samo ne{to vi{e od mesec dana pre Svetog Save 1961. godine, kada se vi|a sa B. V. Radi~evi}em u Bezistanu, pi{e i predaje mu cedulju
84
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
o odricanju, Branko na Filolo{kom fakultetu pravi incident o kome pi{e
Vidosav Petrovi}, prema kazivanju Brankovog druga Zorana Kurtovi}a:
“Druga je polovina decembra 1960. U dru{tvu sam Zorana Kurtovi}a, Brankovog {kolskog druga (bili su u istom odeljenju do {estog
razreda, a i ovde su na istom fakultetu, Kurtovi} studira orijentalistiku).
[ta se ovo doga|a sa Brankom?, pita me. On je izgleda u nekoj
te{koj krizi?, vi|ao sam ga i ranije zagrejanog, ali ovo je ne{to drugo –
dublje i zlokobnije. I nastavlja: Pre neki dan, na fakultetu, posle jednog
sna`nog treska vrata i stakla koje se rasprskavalo po stepeni{tu, on se
sjuri u dvori{te. Sav unezveren. Krvavog lica, ruku. Ne znam da li je samo grunuo u vrata ili pro{ao kroz njih, ali pomo} mu je bila neophodna.
Pri|em mu i vidim da je pijan. O~igledno, posle neke danono}ne pijanke. Ne znam da li me je poznao, jer me je gledao nekim ~udnim pogledom, ali ja sam insistirao da ga sa jednim kolegom i stolarom Ladislavom Patorom odvedem u prvu ambulantu. On se opire, govore}i o
besmislu ovoga sveta. @ivljenja. O ni{tavnosti svega: bitisanja, stvaranja, pevanja... O ni{tavnosti i svoje poezije... Izlazile su iz njega re~i koje su odavale poljuljanog, razorenog ~oveka...
Besmisleno mu je i {to smo ga doveli u ambulantu, {to }e mu se
ukazati pomo} – pri~a sva{ta. Vre|a osoblje. I naravno, ne dobija pomo}. Neka do|e, ka`u, kad se otrezni...
I vratimo se u dvori{te fakulteta. Peremo ga na ~esmi. Ladislav
donosi iz radionice priru~nu apoteku i stavlja mu jod na posekotine.
Branko se opire nekom neobi~nom energijom, ~ak nas i odgurne dvatri puta, nastavljaju}i onaj svoj monolog o besmislu svega. Nekako uspevamo da ga savladamo i previjemo, ali uzalud. On odmotava zavoj i
kad poku{amo da ga spre~imo, istr~i na Knez Mihajlovu, i ode put Kalemegdana... Ostavio mi je mu~an utisak, zavr{ava Zoran Kurtovi} svoje kazivanje. Imao sam utisak da je ostavljen, prepu{ten sebi. Da je – sam.
Na ivici kakvog vlastitog ambisa.”
Kada se zna da je prosto pobegao u Zagreb, da je ocu Gli{i naredio da spali njegove rukopise, a imaju}i u vidu ova svedo~enja Ale~kovi}eve i Kurtovi}a, pisanje izjave o odricanju i njena predaja Radi~evi}u
doima se kao logi~an i normalan sled doga|aja i poteza i kao najbolja
potvrda istinitosti navoda iz Radi~evi}eve dnevni~ke bele{ke o Miljkovi}u.
^ovek koji je kao kriti~ar prikazao sve knjige Branka Miljkovi}a,
kome je Branko Miljkovi} pisao vrlo iskreno i otvoreno neposredno pre
smrti, koji je govorio na Miljkovi}evom pogrebu i koji je napisao mo`da
najbolju studiju o `ivotu i delu Branka Miljkovi}a, Branko Miljkovi} ili
neukrotiva re~, Petar D`ad`i}, vrlo samouvereno, i reklo bi se bez ikakve dileme, tvrdi:
85
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
“Da ka`em i to da je njegov odlazak iz Beograda u Zagreb (mogu
re}i da to znam bolje od drugih) uzrokovan ljubavnim jadom, koji, mislili smo, njegovi prijatelji, ipak }e preboleti. Postojala je jedna `ena:
uvek postoji jedna `ena, koju mo`emo i ne mo`emo identifikovati, i koja nanosi pesniku poraz, onda kada mu je taj poraz potreban.”
Drugi odani i vrlo bliski Miljkovi}ev prijatelj, zagreba~ki pesnik
Zlatko Tomi~i}, tako|e zastupa tezu o Brankovom prelasku u Zagreb
zbog razo~arenja u ljubavi:
“Kad je Branko do{ao, nakon dobitka Oktobarske nagrade, u
Zagreb, negde u jedanaestom mjesecu 1960. godine, on je rekao da je
napustio Beograd, zauvijek. I da }e `ivjeti u Zagrebu; i da se ne}e vi{e
vra}ati u Beograd. I ispisao se iz Udru`enja knji`evnika Srbije i upisao
se u Dru{tvo knji`evnika Hrvatske.
Kao {to sam rekao, bile su te spletke nakon {to je on dobio tu nagradu na jednom knji`evnom planu. Me|utim, bilo je tu jedno duboko
i bolno intimno razo~aranje. Naime, radilo se o jednoj njegovoj ljubavi,
gde se on osetio odba~en i izdan, i mislim da je zbog toga strahovito patio – i da je ta njegova velika tjeskoba i poti{tenost proizi{la iz tog ose}anja, ~uvstva razo~aranja u ljubav...”
O toj ljubavi Branka Miljkovi}a, njenom zna~aju u njegovom `ivotu, kao i uticaju na pojedine njegove postupke i poteze, pi{e veliki pesnikov prijatelj i za{titnik, ~ovek koga je Branko tra`io u redakciji Knji`evnih novina oko Svetog Save 1961. godine i nije ga na{ao, jer je ovaj
bio van zemlje, Tasa Mladenovi}:
“Desila se i ta koincidentna nesre}a da su se Branko i Oskar Davi~o sukobili zbog iste `ene. To u beogradskim intelektualnim krugovima nije nikakva tajna, pa ne smatram, s obzirom i na povod ovog mog
pisanja, da je nedopustivo i neukusno o tome i javno ne{to re}i. Utoliko
pre, {to nijedan od njih nije vi{e `iv. Dama je ina~e ugledna intelektualka, i treba joj po`eleti sve najbolje. Njoj mo`e samo da laska {to je jedno vreme bila predmet, manje ili ve}e, ljubavi na{a dva zna~ajna pisca.
Ali pored ljubavi postoji i ono {to je njeno nali~je, a to je ljubomora.
Branko mi je sam ispri~ao, u ~asu kajanja, da je napravio ru`an gest, kada je, u alkoholisanom stanju, jedne no}i, do{ao u stan svoje ljubljene, i
ne slute}i da se kod nje nalazi Davi~o. Nije mu, razumljivo, otvorila vrata. A on je napravio skandal. Nije to ni{ta nepoznato me|u piscima. I
Jesenjin je, na primer, pravio javne i tajne skandale u vreme kada je `iveo u zajednici sa Isidorom Dankan. ^ak je o tome ostavio za sobom vrlo poznatu pesmu. Pa za{to bi pesnik Branko Miljkovi} bio neki izuzetak?”
Kao razloge za Miljkovi}evo napu{tanje Beograda i odlazak u
Zagreb njegovi prijatelji i poznavaoci prilika naj~e{}e su isticali neu-
86
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
zvra}enu ljubav i zavist, zlobu i pakost beogradske knji`evne ~ar{ije. Ta
dva razloga bila su u direktnoj me|usobnoj vezi i usko povezana. Naime, tada{nji vrhovni `rec beogradske knji`evne ~ar{ije Oskar Davi~o
bio je u ljubavnoj vezi sa Milicom Nikoli}, `enom Brankovog `ivota, o
kojoj je Miljkovi} pisao kao o bo`anstvu sa natprirodnim svojstvima.
Dakle, ta dva razloga su se pro`imala, prelamala i predstavljala simbiozu koja je `ivot Branka Miljkovi}a u Beogradu ~inila nepodno{ljivim. Ilustraciju opisane Miljkovi}eve pozicije u Beogradu nalazimo u
tekstu @arka \urovi}a:
“Jednom sam Oskaru Davi~u rekao da se ~ovjek na ulici ili u kafani ne mo`e osje}ati sigurnim. Izazove ga neka bitanga i uzme mu mjeru. Pomenuo sam slu~aj Branka Miljkovi}a, koga je neki uli~njak tukao.
Kad je Branko prestao da mu pru`a otpor, ovaj mu je {e{ir pocjepao. U
prvi mah nisam znao ko je tu~eni. Tek kad sam vidjeo da je to Branko,
nasrnuo sam na siled`iju i jednim udarcem ga poslao na trotoar. Branko
je ustao, tresu}i sa odjela pra{inu. U ljutnji re~e:
– Od kakvih sve baraba ~ovjek mo`e da strada!
Po Davi~ovom reagovanju osjetio sam da mu je godilo {to je
Branko dobio batine. Htio je da sazna sve pojedinosti – redosljed udaraca, njihovu ja~inu. Mene je to zapanjilo. Otkud da se Davi~o stavi na
stranu siled`ije.
Klju~ te {ifre saznao sam nekoliko dana kasnije. Naime, dva pjesnika voljela su istu `enu. Davi~u nije bilo pravo da ga mla|i pjesnik
ometa u ljubavi. A opet ovaj nije mogao da shvati da se jedna mlada i
lijepa `ena mo`e vezati za starkelju. Dakle, ~u|enje je bilo obostrano, a
svega jedna `ena!
Brankove batine Davi~o je gledao iz ugla rivaliteta. [to je za jednog odurno, za drugog je poslastica. Davi~o nije skrivao zadovoljstvo
zbog Brankovog degeneka!
Znam samo da je pjesnik sjajnih zbirki pjesama Uzalud je budim
i Vatra i ni{ta i u vrijeme pijana~ke agonije u Zagrebu mislio na tu `enu.
Ona je vladala njegovim umom i ma{tom (o tome govori njegovo pismo
upu}eno prijatelju D`ad`i}u). Izgleda da je Brankova smrt donijela rasplet te drame. Vi{e nijesu postojala dva pjesnika i jedna `ena, nego jedan pjesnik i jedna `ena!
Vremenom se i taj odnos promijenio. Ostala je samo ta `ena. Mo`da tek sada dva velika (mrtva) pjesnika ravnopravno `ive u njenom srcu.”
Kada je u pitanju Miljkovi}evo samoubistvo, neophodno je analizirati njegove razgovore, diskusije i glasna razmi{ljanja na temu samoubistva, zatim nagove{taje, slutnje, inscenacije i otvorene pretnje i poku-
87
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
{aje samoubistva, od kojih ono u Pre{ernovoj kleti umalo nije tragi~no
zavr{eno.
Jo{ kao gimnazijalac u Ni{u pro~itao je sva, na na{ jezik prevedena, velika dela, od anti~kih do savremenih. Mnogo je ~itao i o velikim
knji`evnicima, slavnim slikarima i vajarima, kompozitorima, filosofima,
kao {to su Pu{kin, Gogolj, Tolstoj, Dante, [ekspir... Mikelan|elo, Leonardo, Me{trovi}, Roden... Betoven, List, Mocart, Mokranjac. ^itao je
~itave studije, biografije i znao sve o njima, njihovim uspesima, krizama,
padovima, intimama. Njegov {kolski drug iz ni{ke Gimnazije Vidosav
Petrovi} u knjizi Pesnikov uzlet pi{e:
“Zaokupljen time done}e iz antikvarnice jednu neobi~nu knjigu,
koju ~ita – grozni~avo. Koja ga {okira. Zbunjuje. Pa i pla{i. Knjigu, koja ga baca na prave muke. Jer, ukazuje mu na sva raspe}a, ponore, du{evna rastrojstva pisaca Besnog Rolanda, Junaka na{eg doba, Mrtvih
du{a, Bra}e Karamazovih... Bila je to nevelika knjiga doktora Vlade
Stanojevi}a: Ludilo i kultura (Beograd, 1924), sa~injena od vi{e literarno-medicinskih studija, u kojima se patografski, dosta detaljno, analizuju `ivot i delo Ljermontova, Gogolja, Tolstoja, Dostojevskog, @an @ak
Rusoa i Gi de Mopasana, pisaca o kojima je Branko ve} mnogo znao. U
Stanojevi}evoj knjizi je obilje informacija o bolestima mnogih poznatih
pisaca, slikara, filosofa, muzi~ara, pa i vojskovo|a.
Neverovatno, ka`e Branko, sa nagla{enim uzbu|enjem, kad upoznaje{ njihova izuzetna, genijalna dela, u`iva{ u njihovoj veli~ini, lepoti,
skladu, misaonosti, uzvi{enosti, a kad ~ita{ o njihovim tvorcima, kao da
se kre}e{ po nekakvoj svevremenoj ludnici, po paklu ~iji su najve}i mu~enici najgenijalniji ljudi.
Gledajte, nastavlja listaju}i stranice uvodne studije (po kojoj i
knjiga nosi naziv): Volter – neurasteni~ar i hipohondri~ar. Molijer – isto. Zola – halucinirao: vi|ao svetlosne pojave u mraku. Alfred de Mise
– toksikoman. Tolstoj – bolesno sumnjao u sve. Dostojevski – epilepti~ar. Gogolj – poludeo. I Mopasan. Torkvato Taso sam priznavao: Ne
odri~em da sam lud!...
Namah je ustuknuo pred tim u`asnim sudbinama. Kao da su zgasla njegova napadna grozni~ava usijanja. Kao da su mu se raspr{ili snovi. Ideali. Kao da je patio sa svim tim nesre}nim ljudima ~ija su ga dela
uznosila. Podsticala mu ma{tu. Kao da su se pomutile njegove uvek rozikaste beonja~e od danono}nih bdenja nad knjigama.
Zbunila ga je Aristotelova isklju~ivost u oceni da – nijedna genijalna stvar nije bez primesa ludila. I Paskalova: da se genijalnost grani~i
sa ludilom. Pa i Didroova: Kad priroda stvara genijalnog ~oveka, ona
mu zapali buktinju na glavi i ispra}a ga re~ima: idi, budi nesre}an.”
88
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Mnogo kasnije, u Beogradu, kada je ve} afirmisan pesnik, u biblioteci svog prijatelja Tase Mladenovi}a pronalazi i uzima na ~itanje
knjigu sli~nu Stanojevi}evoj. To je Tasa Mladenovi} zabele`io:
“Jednom prilikom smo razgovarali o nekoj francuskoj knjizi, koju sam kupio 1952. kod bukinista, na kejovima Sene. Ka`em nekoj francuskoj knjizi, jer se vi{e ne se}am ni naslova, ni imena autora; de{ava se,
eto, i to `ivom ~oveku. Knjiga je, ina~e, govorila o ludilu, samoubistvu i
smrti pojedinih velikih ljudi u pro{losti. Se}am se da mi je zatra`io da je
ponese ku}i, da bi je bolje prou~io i da mi je posle nekoliko dana vrati.
Sad je, me|utim, nema vi{e me|u mojim knjigama. Ose}ao sam da je
Branko bio prosto fasciniran izvesnim ~injenicama i sudbinama. Raspravljali smo, tako, o samoubistvu @erara de Nervala, ali i o samoubistvu Jesenjina i Majakovskog, verovatno i jo{ o ponekom iz plejade poznatih samoubica iz svetske literature.”
Za vreme studija Branko je prisustvovao jednom predavanju o
samoubistvu, u~estvovao u diskusiji i posle predavanja sa prijateljima
razgovarao o toj temi. O tome iznosi svoja se}anja Kosta Dimitrijevi}:
“U na{oj ~etrdesetpetici, jedan stru~njak iz Instituta za kriminologiju, ~ijeg se imena ne se}am, dr`ao je predavanje O samoubistvu. U
kasnijem razgovoru u~estvovao je Branko, posebno se interesuju}i za
jedan slu~aj gu{enja dveju devojaka plinom, od kojih je jedna bila gravidna. Pa to je za {ekspirovsku dramu iz savremenog `ivota, rekao je
izme|u ostalog. Bilo je ne malo pretpostavki i promi{ljanja o ovom slu~aju, pa i Brankovog pitanja: Ko da shvati ove `ene i problem samoubistva, kad on i najve}e stru~njake zbunjuje...
Vra}aju}i se, jedanaesticom, kasno u no}i, razgovarali smo o pesnicima – samoubicama, ~iji ~in Branko nije odobravao. Pri~ao sam tada Branku o poku{aju jednog na{eg pesnika da se ubije zbog neuzvra}ene ljubavi...”
Kada je do{ao u Zagreb u novembru 1960. godine, ~esto je sa njim
u kasnim ve~ernjim satima, po zagreba~kim kafanama, sedeo knji`evnik Sa{a Vere{. Njegove impresije o Branku Miljkovi}u su vrlo interesantne:
“Toliko je ve} godina pro{lo od Miljkovi}eva boravka u Zagrebu,
a kao sad da ga gledam u sred Zrinjevca i u Klubu knji`evnika i na radiju i za nekim kasnim stolom. Pu~kog porijekla imao je u sebi ne{to gospodstveno, otmjeno, aristokrati~no, govorio sam podse}a me na vladara
u izgnanstvu, ni{ta vulgarno za ovog se pjesnika ne prijanja. Odmjeren,
dostojanstven, stalo`en kao da se klonio svake brzopletosti, mentalitet
koji isklju~uje brzu brzinu, danas bi se kazalo duh izdvojen i elitisti~an.
Nenametljiv, postojan, svjestan svoje vrijednosti i onda kad to nije `elio
89
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
u sredi{tu pozornosti Miljkovi} je bio stjegono{a ne samo pesni~ke izvornosti, ve} i `ivotna iskusni{tva, sjajan subjesednik i nepristrasni tuma~ svoga vremena. Kao da je bio i utjelotvorenje privremenosti jer
sam slutio da u Zagrebu ne}e dugo ostati, nisam znao kakvi ga to demoni razaraju, ali osje}alo se da je nekako u prolazu. Znao sam da nema te sile koja bi ga na bilo kojem planu preusmjerila, da sve {to ~ini
mora biti tribut premijernosti. Ukratko, da je kreativac, a ne ponavlja~
tu|eg iskustva, da ga zanima samo onaj vrhunski, neraspletivi igrokaz.”
Sa{a Vere{ u svom se}anju pominje dva detalja iz razgovora sa
Miljkovi}em, gde on govori o samoubistvu:
“U tom kontekstu tuma~io mi je kako samoubojice mo`da upravo provjeravaju ima li nakon ovog poznatog, svakida{njeg jo{ ne{to,
nestrpljivi ubrzavaju datum nekih neslu}enih vi|enja. Dobro, mo`e i tako, ali ako je u pitanju kapitulacija, poraz ili samo trenutak neizmjerne
osamljenosti? Da je Jesenjinu one sudbinske no}i progovorio samo jedan relevantan znanac, da je ~uo samo jednu jedinu rije~ utjehe. Zapisah nakon razgovora sa Brankom: Jesenjin je mogao biti spa{en da je
samo zakucao na prava vrata.
Kad je Branko pri~ao jedne ve~eri u klubu o slavnim samoubojicama, mislio sam kako pretjeruje, literarizira, raspreda neke {kakljive
bizarnosti – zapravo vodi nujni monolog za kasnim stolom mo`da i zato jer nas je netko ostavio na cjedilu, zaboravio na cijenu nekog randesa. Spadam me|u one koji vjeruju u tzv. slu`benu, zvani~nu verziju o
pjesnikovu samoubojstvu, tu nema politike, na{a policija nije bila ljubitelj misterija. Slutio sam da Branko ne}e u Zagrebu dugo ostati, da ima
neki drugi scenarij i da }e nas jednog dana iznenaditi, ali da }e pak sve
ispasti onako kako je ispalo uklapa se ipak u jedan Brankov monolog i
ne proture~i tzv. literaturi. Toliko godina je pro{lo i mnogo toga oko
Brankova kraja ~ini mi se posve iracionalno, jedna velebna li~nost kao
da je u hitnji dramatizirala svoju biografiju.”
Stih Branka Miljkovi}a Ubi me prejaka re~ postao je simbol njegove prerane i tragi~ne smrti. Taj stih je uklesan na njegov spomenik na
Novom groblju u Beogradu, jedna knjiga njegovih izabranih pesama naziva se tako, kada se obja{njava njegova smrt ka`e se da ga je ubila prejaka re~. Pesnik Zlatko Tomi~i} iscrpno informi{e o jednom pismu koje je dobio od Branka godinu dana pre njegove smrti, iz koga se vidi kako,
kada i u kom obliku je nastao stih Ubi me prejaka re~:
“Branka je iz na{e sredine nestalo ima ve} {est godina (izdahnuo
je u Zagrebu 12. velja~e 1961. godine). Trinaest mjeseci prije tog nesretnog datuma stiglo mi je jednog dana Brankovo pismo. Bilo je to ta~no
16. sije~nja 1960. godine.
90
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Omotnica je sadr`avala samo jedan jedini list papira. Na njemu je
bila otipkana pjesma. Pjesmi bija{e naslov Epitaf, a ispod toga, na desnoj strani posveta: Za mene i tebe, dragi Zlatko. Pjesma – koju ovdje
prila`em – imala je devet redaka...
Pjesma je bila potpisana pisa}im strojem: Branko Miljkovi}, a ispod toga je Branko rukom crnilom napisao ukoso, prema desno nagore:
Voli te tvoj brat Branko.
U vrhu papira je pokojni Branko napisao jo{ crnilom: Zlatku
Tomi~i}u.
Osim toga dodao je jo{ crnilom ispod rije~i “Voli te tvoj brat Branko” slijede}e:
Smrt i smrt i smrt u nadi i otkri}u – Tin
O~ajavaj sav i umri – [ekspir
Neko mora umrijeti, a da se nije spasao – Zlatko
S lijeve strane, ispod teksta pjesme, Branko je nacrtao nekih 25
manjih i ve}ih kri`eva. Iznad kri`eva je napisao (tako|er sve rukom):
Groblje kraj mora.
Ispod kri`eva je napisao:
Gde je more.
Ispod toga je povukao strijelu, a ispod strijele rije~i:
Tin: Pored moje glave
SVAKO JE GROBLJE KRAJ MORA
I to je bilo cijelo Brankovo pismo. Pjesmu Epitaf Branko Miljkovi} nikada nije objavio. No, on je {tampao u zbirci Poreklo nade (Lykos,
Zagreb 1960) u ciklusu Smeli cvet, str. 52, samo posljednji redak koji
glasi Ubi me prejaka re~, pod istim naslovom (Epitaf), od kuda je ta pjesma, odnosno poetski aforizam poznat ~itaocima.
Nisam nikada upitao Branka za{to je odbacio ostale stihove te
pjesme i u zbirci tiskao samo posljednji stih. Vjerojatno zato {to je Branko pjesmu Epitaf, napisanu i poslanu 15. I 1960. godine napisao samo
za mene, kao pismo – {to ta pjesma, zajedno sa svim dodacima, gore citiranim, zapravo i jeste. Tako sam ja tu pjesmu shvatio i zato se i nisam
~udio {to je Branko nije nikada objavio, nego samo posljednje ~etiri rije~i te pjesme i zato ga nikada o tome i nisam pitao.
Kako smatram da pjesma nije sasvim privatnog karaktera nego,
dapa~e, danas – nakon Brankove smrti kad su se sve stvari izmijenile –
dobila sasvim drugi zna~aj i postaje va`na u izu~avanju njegove filozofije i tragedije njegove `ivotne sudbine – i kao posthumni klju~ istine i
kao njeno predodre|enje – ja se usu|ujem objaviti je i u~initi pristupa~nom javnosti.
91
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
EPITAF
Za MENE I TEBE DRAGI ZLATKO
Za `ivota urezah u svoj kamen ovo bilje i zvezde
bez no}i, Ko mo`e da izgazi moj vrt.
Usekoh i pticu u kamen zvezdovit. Pogiboh od
ptice.
Ko u snu spava ne sanja. Padoh.
Zemlja pade na mene. Padosmo jedno na drugo pomireni.
Brate, pozajmljujem ti ime; ono mi vi{e ne treba.
Ubi me prejaka re~.”
Kompletno pismo koje analizira Tomi~i} posve}eno je smrti: citati pesnika, crte`i, tekst ispod crte`a, naziv i sadr`aj pesme. To, svakako, nije uobi~ajeno. Naprotiv: pokazuje fasciniranost autora smr}u.
Vrlo je uzbudljiv opis susreta sa Brankom Miljkovi}em koji daje
crnogorski knji`evnik Sreten Perovi}. Perovi} navodi da je krajem 1960.
godine Crnogorsko narodno pozori{te gostovalo u Zagrebu i povodom
proslave stogodi{njice Hrvatskog narodnog kazali{ta izvelo Njego{ev
Gorski vijenac. Nakon predstave, gradona~elnik Zagreba Vje}eslav Holjevac priredio je prijem u hotelu Internacional za goste iz Titograda.
Perovi} je u kafe-baru Internacionala na{ao usamljenog i deprimiranog
Miljkovi}a. Poveo ga je na prijem gde ga je lepo, srda~no i sa uva`avanjem pozdravio gradona~elnik Holjevac. Da bi ga oraspolo`io, Perovi}
je zamolio mladu glumicu HNK da Miljkovi}u pravi dru{tvo, {to je ona
sa odu{evljenjem prihvatila. Me|utim, pri kraju prijema Miljkovi} je ponovo pao u depresiju, nije ~ak ni ispratio mladu damu:
“Potr~ao sam prema liftu kamo se Miljkovi} zaputio. Nijesam ga
stigao: bio je ve} u{ao, sre}om – u sporovozni lift. Po`urio sam i u{ao u
onaj ekspresni i (da li je to bio deveti sprat?) sa~ekao Branka kad je iz
lifta iza{ao. Nije me prepoznao! Zapravo, nije me ni primjetio, ili nije
htio da me primjeti. Bilo je to stanje njegove apsolutne odsutnosti. Tek
– do{ao je do svoje sobe, otklju~ao vrata i oti{ao na balkon. Bila je to
mogu}nost za skok, opasni izazov koji sa te visine vreba! Internacional
ina~e pobu|uje suicidne ideje. Zato sam mu pri{ao s le|a, oslonio ruku
na ogradu i }utao kao i on. Bila je snije`na zagreba~ka no}. Hladna no}.
Ali jo{ hladnije je njegovo }utanje.
Mo`da se, i bez moje intervencije, te no}i ni{ta ne bi dogodilo.
Mo`da je Branko iza{ao na balkon da pogleda grad u koji je doselio, ali
sigurno nije propratio pravac kojim je, mogu}e, oti{la njegova nova poznanica. Da li se kroz te igli~aste pahulje prisje}ao lika One koju je u
Beogradu ostavio? Mo`da je htio samo da se oslobodi verbalne prezasi}enosti i neplaniranog dru`enja s Crnogorcima, na prijemu kod Holjev-
92
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
ca, pa i dru`enja sa zagreba~kom glumicom?? Mo`da... Tek, onako obu~enog polo`io sam ga u krevet, i pokrio s dvije dekice, a zatim zaklju~ao
balkon i klju~ odnio sa sobom.
To je bilo moje posljednje vi|enje s Brankom Miljkovi}em. Nije
odgovorio na moje pismo kojim sam ga ponovo zvao u Titograd. Nijesam, dakle, kako tvrdi njegov brat, specijalno i{ao u Zagreb da ga dovedem u Crnu Goru, iako sam sve ~inio, pa i sa nadle`nima dogovorio da
nam on do|e. Nije do{ao. Ostala su dva-tri njegova pisma koja mi je pisao u ranijim prilikama, ostao je i klju~ od balkonskih vrata Internacionala u kojem je te no}i preno}io.
Ali klju~ njegovog definitivnog odlaska nijesam ni ja prona{ao.”
Zagreba~ki knji`evnik ^edo Prica se}a se da je Dru{tvo pisaca Hrvatske po~etkom 1961. godine organizovalo neki put u Novi Sad i da je
sa Brankom Miljkovi}em bio zajedno u hotelskoj sobi:
“Kako su nam kreveti bili naspram jednog ormara, videli smo kako su se njegova vrata otvorila, i Branko je rekao: Pogledaj, eno moja
kravata viri iz ormara. Ja sam rekao: Vidim. Rekoh: Ormari su, izgleda,
stari, i vrata se otvaraju sama, osim ako nisu duhovi unutra. Ma, ka`e
Branko, nisu duhovi. Nego, zna{ {ta gledam i slu{am i ho}u te pitati: da
li ti je, ikad, palo na pamet, da li si, ikad, do{ao u isku{enje da, kad si u
vreme boravka u hotelu, ovako, kad se do|e u sobu, kad se raspreme
sve stvari i kad su sve stvari u ormaru – da ispita{ otpornost, jakost kravate? Da li je uop{te mogu}e izvr{iti neki ~udan ~in, koji bi se zvao, recimo, jedno improvizovano vje{anje na kravatu?
Ja sam rekao: Slu{aj, stvarno nisam nikad o tome razmi{ljao, ali
mislim, to je nemogu}e. A on ka`e: Meni padne na pamet nekad neka
ideja, pa }u ti re}i razlog: ve~eras sam te zamolio da do|e{ u sobu da budemo zajedno. Nije zato {to ja imam bilo kakvu nameru, jer vidi{ da
sam sasvim solidan, da se dobro ose}am, da mi se ni{ta ne pije. Prema
tome, sve je u redu, ali ne volim u hotelima, ne volim ormar. I ne volim
te kravate koje vise u hotelima, bile one moje ili ne~ije druge.”
Oba doga|aja o kojima pi{u Perovi} i Prica ukazuju na Miljkovi}evu jasno izra`enu opsesiju samoubistvom, koju on vi{e ne mo`e ni da
prikrije. Indikativno je da se Brankove krize opisane u tekstovima Perovi}a i Price doga|aju na ne{to vi{e i ne{to manje od mesec dana pre
njegove tragi~ne smrti. Mnogo ranije, mnogo pre Perovi}evog i Pricinog
iskustva sa Miljkovi}em, on otvoreno nagove{tava mogu}nost svog samoubistva, a drugom prilikom ~ak poku{ava da se obesi u WC-u kafane
Pre{ernova klet, kada gubi svest i kada samo pukim slu~ajem ostaje `iv.
Prvi doga|aj opisuje Kosta Dimitrijevi}:
“Jedne zimske no}i, na Medicinskom fakultetu, odr`avalo se bruco{ko ve~e. Bio je tu i pesnik Slobodan Markovi}, koji je prednja~io u
93
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
pi}u, a Branko se po~eo s njim takmi~iti. Kad je dobro povukao, Branko, teatralno, na{oj koleginici Vukici Petrov re~e: Ove no}i }u da se ubijem! Bili su tu i mladi pesnici Bo`a Timotijevi} i Bora ]osi}, koji znaju}i Brankove cirkuzijade, nisu na ove re~i obra}ali pa`nju, sve dok on
nedopu{enom cigaretom, zapravo njenim `arom, ne po~e paliti svoju
ko`u na ruci. Kao da je u`ivao da pred svima prisutnima pati, da demonstrira bol? Kulminacija bi, obi~no, bila sa njegovim insceniranim
ve{anjima o kojima bi se posle svuda pri~alo...
Potom se Branko zatvorio u toalet, odakle dugo nije izlazio, tako
da se koleginica Vukica zabrinula, setiv{i se njegove pretnje. Oti{li su u
toalet, pozvali ga, lupali po vratima, ali bez odgovora... Kad su provalili
unutra, Branko, sre}om, nije visio, nego sede}i na WC-{olji, u stavu Rodenovog Mislioca, pu{io cigaretu. Svi su ga grdili, nazivali ekscentrikom, glupim avgustom, a Branko nije rekao ni re~i.”
Krajem 1954. godine u kafani Pre{ernova klet, Branko Miljkovi}
poku{ava samoubistvo, gubi svest i u poslednjem momentu ga spasavaju. O tome u knjizi Pesnikov uzlet pi{e Vidosav Petrovi}:
“Drenovac je u Ni{u i koristim priliku da proverim vest o Brankovom poku{aju samoubistva. Pretpostavljam da ne{to svakako zna o
tome. On, me|utim, okleva da bilo {ta ka`e, i imam utisak da ne}e o
tome progovoriti ni re~i. Ali, ka`em mu da se ovde o tome pri~a; da je
vest doneo @arkovi} koji je, ina~e, dobro obave{ten. Da su je potvrdili
jo{ neki na{i drugovi koji studiraju u Beogradu...
Na `alost, ta~no je, ka`e Drenovac. Bio sam svedok doga|aja, i
dodaje: Sa njim se ne{to doga|a. Radi mnogo, pi{e, ali nikako mu ne
polazi za rukom da objavi. I sve ~e{}e pada u depresiju. I pije.
U poslednje vreme, nastavlja Drenovac, nosi stihove pesniku... (i
Drenovac navodi ime onog istog pesnika i urednika koje mi je i Branko
naveo) – ali taj ga izgleda smi{ljeno voza. I potkrada. Branko je iznena|en, zbunjen, ogor~en, ali i dalje ide njemu, govore}i da taj ima jake
pozicije.
I Drenovac, do u detalje, pri~a {ta se dogodilo u Pre{ernovoj kleti,
gde, kako ka`e, nije bio samo svedok doga|aja ve} i prvi koji je Branku
pritekao u pomo}. Vratio ga sebi, osvestio.
Sedeli smo, pri~a Drenovac, u dru{tvu nekoliko Brankovih drugova pisaca. Pri~ali o poeziji. Umetnosti. Ko {ta pi{e. O izgledima za objavljivanje... I pili, uz muziku [andorovih cimbala i Vilijeve citre... Branko povremeno aplaudira [andoru. [alje mu pi}e. Bak{i{. A ovaj mu
uzvra}a sve ~arobnijim zvucima. Svira mu i po `elji...
I popili smo, bogami, ve} podosta, nastavlja Drenovac, i to svi.
Ali, Branko je ne{to za}utao, odveden nekuda svojim mislima. Potom
94
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
ustaje i odlazi u toalet. I, nema ga dugo. Da mu nije pozlilo, ka`em dru{tvu, ali ostajemo na svojim mestima, o~ekuju}i da se svakog ~asa vrati.
Ali, on se ne vra}a, i ja krenem da vidim {ta je. Kucam na vrata, niko se
ne javlja. Branko, pozovem ga, opet ni{ta. Otvaram vrata i ne pomi{ljaju}i da }u ugledati stravi~an prizor: Branko je na podu, kraj klozetske
{olje. Sa kai{em oko vrata, ~iji je iskidani deo na kazan~i}u.
Zovem drugove. Podi`emo ga, okre}emo: o~i su mu zakovrnute,
na ustima – pena. Polivamo ga vodom, on dolazi svesti.
Donosimo ga do prvog stola. On, kao da se vra}a iz bolnog magnovenja. Te{ko mu je. Negoduje {to pozivamo taksi, potom ga jedva
uguramo u auto i odlazimo u stan.
Pitam Drenovca da li je o ovome kasnije razgovarao sa Brankom.
Da li je {ta sam Branko rekao?...
Ne, ka`e, ni{ta. Mi jesmo bliski drugovi, ali o nekim stvarima nisam mogao s njim da govorim. I ovo smo o}utali. Da sam bilo {ta rekao,
znam, on bi me prekinuo... Pre ovog doga|aja u Pre{ernovoj kleti, do{ao
je jedne no}i isto, pijan, dr`e}i u ruci veliki no`. Govorio je sva{ta, izlivao iz sebe neki gnev, a onda zabo no` u krilo od ormara... U pijanom
stanju, ume da bude prek, nezgodan. Nepredvidiv.”
Petrovi} u svojoj knjizi pi{e da je knji`evnik @ika Lazi}, koji je
bio te ve~eri u dru{tvu sa Miljkovi}em u Pre{ernovoj kleti, pri~ao Brankovom bratu Dragi{i da je Branko hteo da izvr{i samoubistvo, po{to je
izvukao svoje ime iz {e{ira i da je to bila suluda igra pijanog dru{tva.
Petrovi}u je to potvrdio i sam @ika Lazi}, koji je u svojoj pripoveci Pri~a
se u Maderi taj doga|aj literarno obradio:
“Za{to se pesnik ubio na periferiji Zagreba? Kako je tamo stigao? Taksijem? Pe{ice? Mo`da ga je neko dovezao ne pro~itav{i mu
nameru, a potom se upla{io svedo~enja? Imao je lak{a re{enja: hotelsku
sobu, kao Jesenjin, recimo.
Neobi~no su se oprostili. Ve~erali su u klubu knji`evnika. Ustali
su, uzeli svoje kapute iz garderobe i oti{li u Lotos-bar. Pesnik je o~ajavao, jer je otkrio da `ena koju voli, `ivi s drugim. @ivot mu je bio obesmi{ljen, stezale su ga mengele ljubomore, bio je podlo izdan i uzalud je
pomo}u vina poku{avao da zaboravi. Tra`io je od muzike da mu svira i
toliko je pla}ao, da je harmonika{ jednog trenutka rekao da }e mu i dalje svirati, ali bez bak{i{a. Kada su iza{li iz bara, na ulici ih je do~ekala
gusta magla. Nije to bila magla, nego se gust oblak spustio na zemlju.
Prolaznici se nisu mogli videti na nekoliko metara udaljenosti. No} i
magla, rekao je pisac. Hitler, odgovorio je pesnik. Jevreji, nastavljao je
pisac, `eljan da nekakvim razgovorom odvoji pesnika od ljubavnih patnji. Bili su obojica pijani i tako u toj gustoj magli su se jednostavno izgubili.
95
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Kada se probudio kasno popodne, pisac je istr~ao na ulicu, kupio
ve~ernje novine i preleteo je preko naslova od prve do zadnje stranice,
a onda od zadnje do prve i s olak{anjem je odahnuo. [ta je tra`io da
pro~ita, ~ega se pla{io? Vesti o nesre}i. Pomislio je, skoro je bio siguran,
da }e se pesnik tog jutra ubiti. Digao je ruku na sebe, ali mesec dana
kasnije, u Zagrebu. Nije to bila samo crna slutnja, ve} i prise}anje na
jednu no}, kada se u Pre{ernovoj kleti, steci{tu beogradskih umetnika i
boema, odigrala jedna blesava igra. U toj prijatnoj rupi gde se uz Vilijevu citru i [andorovo cimbalo dertovalo, karasevdisalo; kada je sa filmom Tre}i ~ovek beogradsku boemiju zahvatio virus velt{merca, jedna
grupa mla|ih literata je izvla~ila cedulje ko }e izme|u njih prvi napustiti ovaj svet. Nije to bila imitacija ruskog ruleta, nego neka gorka, obesna
{ala. Pesnik je izvukao cedulju smrti, naru~ena je nova boca vina i ispilo se za opro{taj. Pisac re~e: Polako, moramo piti vina bar jo{ trideset
godina! I tako se zaboravila ta igra, a Vili je do~aravao Hari Lajma, potom je dopreo uzbu|en glas. Pisac je potr~ao i zatekao pesnika na klozetskom podu s kai{em oko vrata, samrtno bledog lica. On je igru shvatio ozbiljno! Sva sre}a da nije ba{ bio najspretniji vezuju}i kraj kai{a za
kotli}. Podigli su ga, umili, malo prekoreli, pa vratili za sto.
Vest je brzo obigrala Beograd. Na fakultetu je omiljeni profesor,
helenista, na jednom predavanju rekao: Helen se peo na visoku stenu
pored mora i pri zalasku sunca bacao se u vodu prelivenu ve~ernjim rujem. Tako su se ubijali pesnici, a ne kao danas neke budal~ine koje se
ve{aju po kafanskim klozetima... Ha-ha-ha! Bilo je sme{no zaista.
Neku godinu kasnije taj smeh je svima preseo, jer je iz Zagreba
stigla vest da je na periferiji na|en mrtav pesnik opet s kai{em oko vrata! Samoubistvo je izazvalo nedoumicu, po{to je drvo o koje se obesio
bilo tanko, skoro prut koji bi moglo dete slomiti. Samoubica je kle~ao,
okrenut prema istoku, a na glavi mu je bio njegov poznati crni {e{ir. Da
li se ubio ili je ubijen, ostaje pitanje. Mada, ako je ve} neko re{en da zavr{i `ivot, mo`e ve{ala napraviti i u vazduhu.”
Biv{a `ena Petra D`ad`i}a i Vladimira Stoj{ina, Marica Stoj{in,
sekretar redakcije ~asopisa Delo krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih, dru`ila se jedno vreme sa Brankom Miljkovi}em, koji je bio prijatelj njenog tada{njeg mu`a, knji`evnog kriti~ara Petra D`ad`i}a. U ~asopisu Kovine, koji izlazi u Vr{ci i ~iji je odgovorni urednik Petre Krdu,
u broju pet za 2003. godinu Marica Stoj{in iznosi svoja se}anja na Branka Miljkovi}a. Iz tih se}anja donosimo jedan uzbudljiv odlomak, koji na
poseban i vrlo originalan na~in ukazuje na Miljkovi}evu sklonost samoubistvu:
“To popodne nikad nisam zaboravila niti }u ikad. Recitovao je
Ko{tanu, koju sam i ja skoro ~itavu znala naizust. A komentari? Mada
96
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
sam Branka ve} poprili~no znala, bila sam zgranuta. Nije ga interesovala ni mlada Ciganka, ni njena zaslepljuju}a i zalu|uju}a lepota i nemirna, osetljiva umetni~ka du{a, ni patnja i tragi~na sudba; ni gore visoko ni dole tvrdo; ~ak ni njegov primitivni sabrat Mitke, bekrija i pesnik
u du{i, koji se lud i bolan i rodio – najlep{a Borina pesma. Interesovao
ga je Komita koji je po tavnoj gori ~etu vodio i mnoge ucvelio i rasplakao, a najvi{e majku Jovanovu. Sina jedinca, Jovana joj zaklao. Pa oca,
majku, sestru, sve ih naterao da pevaju! Otac igrao i plakao: Jovane, sine Jovane / Ti si mi, sinko prvenac! I majka je plakala: Jovane, sine Jovane / Ti si mi jagnje |ur|evsko! I sestra plakala: Jovane, brate Jovane!
/ Ti si mi cve}e prole}no!
Doga|aj je istinit – raspitivao sam se. To je moj zavi~aj. Interesovala me li~nost hajduka: stra{an, surov, zao i naopak, ogrezao u krv i
zlo~in – neprestano na ivici groba. Ne priznaje ni boga ni veru, u stalnom
krvavom ratu sa sobom i svetom oko sebe. A negde duboko u njemu, zri
ti{ina zla. [teta {to nije bio pesnik – kakva bi to poezija bila.
Crni Branko, {ta govori{!? A on se cereka. Hladan, neosetljiv, ~udan. Jedva sam ga namolila da po|emo. (Posle Brankove smrti, u jednom Frojdovom eseju pro~itala sam da su ubistvo i samoubistvo dve
manifestacije istog psiholo{kog sklopa. Zato ga je, zna~i, Komita toliko
interesovao).”
U zagreba~kom ~asopisu Hrvatski knji`evni list broj 11, od 28.
februara i 1. marta 1969. godine, objavljena su pisma koja je Branko
Miljkovi} iz Beograda upu}ivao svom prijatelju, zagreba~kom pesniku
Zlatku Tomi~i}u. I iz tih pisama provejava Brankov, najbla`e re~eno
~udan stav prema `ivotu. Iz pisama proizlazi permanentno depresivno
stanje u kome se Miljkovi} nalazio. Tako u pismu od 23. januara 1959.
godine Miljkovi} pi{e Tomi~i}u:
“Ako te interesuje kako sam, re}i }u ti: ose}am se kao u paklu,
razmi{ljao sam o tome kako si ti nesre}an u Zagrebu, a ja u Beogradu.
Mi sebe obmanjujemo kad mislimo da }e sve biti u redu ako otputujemo, ako promenimo mesto. Zlo nije u nama. Ali ko zna (to je jedina
uteha) nije li to zlo, to nezadovoljstvo, nemir i patnja postojanja ono {to
nas tera da pi{emo. Dakle, izgleda da je jedini spas ne nadati se spasu;
jedina sre}a umeti podnosti svoju nesre}u ili ~ak u`ivati u njoj kao umetnik artist. Treba sebe i svoja ose}anja u~initi svojim predmetima. To je
surovo, ali neophodno za ovakve ljude kao {to smo ja i ti. Neka patim,
neka crknem, ali }u sa zadovoljstvom koje samo umetnik zna ra{~istiti
svoju patnju i crkavanje.”
U pismu od 15. januara 1960. Miljkovi} iz Beograda pi{e Tomi~i}u u Zagreb:
97
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
“Dragi Zlatko,
I `ao mi je i drago {to ti je tako te{ko pao moj odlazak u Zagreb.
Godi mi taj znak prijateljske i bratske ljubavi sa tvoje strane, a `ao mi
je {to ti donosi du{evne nemire. Ja na tebe, dragi moj, nisam ljut, niti
imam za{to da budem. Pa ~ak kad bi mi ti i naneo neko zlo ja bih ti
oprostio jer te istinski volim kao brata. Kakav je bio razlog da odem bez
razloga ja ne znam. Znam da sam morao oti}i. Mo`da mi se smu~io ovaj
striptiz. Moje telo stalno srlja u neki razvrat, a duh se otima. Ja prezirem
samog sebe. ^esto se ose}am kao Orest koga proganjaju Erinije. Tako
sam se ose}ao i onda i morao sam oti}i, oti}i bilo kuda. Imao sam ose}anje da }u umreti, i po~eo sam da be`im. U zoru sam napisao ovaj epitaf koji ti {aljem. Ako misli{ da je dobar podaj ga Mihali}u za Tribunu.
Ne, nemoj. Zadr`i za sebe. Uradi kako ho}e{.
Tvoju sam knjigu pro~itao nekoliko puta. Ostavljam da se slegne
u meni. Ho}u da napi{em lepo i koncizno. Za kra}u stvar (mislim koncizniju) potrebno je vi{e vremena, nego li za neko razglabanje... Ja sam
mu obe}ao do 15. januara ali moje du{evno stanje je bilo takvo da nisam
mogao ni da ~itam, ni da pi{em, niti da se skrasim. Sada sam se sredio.
Ti me izvini. Ka`i da sam bio te{ko bolestan, {to ustvari i nije neistinito. Nemir je najte`a bolest, neizle~iva.”
Dok je `iveo u Beogradu, za Branka Miljkovi}a se ~esto govorilo
da je sklon vlasti i da je komunista. Za takav zaklju~ak i on sam je davao
povoda, pi{u}i pesme o Titu, Jugoslaviji, revoluciji i sli~no. Me|utim, iz
jednog dela pisma koje je 2. decembra 1959. godine poslao Tomi~i}u u
Zagreb, vidi se njegov duboko antikomunisti~ki i antimarksisti~ki stav:
“Pesma koju si ti napisao je pohvala bi}u koje je sve{}u dotaknuto tek toliko koliko je potrebno da bude iskazano. Ontolo{ka pesma.
Bi}e osve{}eno, ali ne i izmenjeno. Po{tena i samopregorna poezija koja sebi postavlja imperativ: menjaj re~i, al ne menjaj svet. Jer svi ti menja~i sveta su falsifikatori. Svet treba izre}i i ozvu~iti – to je sve. Ina~e
on je takav kakav je, bolji i uzvi{eniji od svih onih koji ho}e da ga menjaju.”
Sve izlo`eno smo sakupili, obradili i op{irno citirali samo radi upozorenja da je uzroke Miljkovi}evog samoubistva mogu}e potra`iti i na}i
izvan Branka V. Radi~evi}a i njegovog prijateljstva sa Brankom Miljkovi}em.
Nikàdà ni¼å îdbà~ånà mîgu}nîst dà Brànkî Miljkîvi} u stvàri
ni¼å izvr{iî sàmîubistvî, vå} dà ¼å ubi¼ån, dà mu ¼å mrtvîm stàvljånà
îm~à îkî vràtà i da je îstàvljån ispîd drvåtà, nà kî¼å ni¼å mîgàî dà zàkà~i îm~u i îbåsi så zbîg tànkih grànà i sàmîg stàblà tîg drvåtà. Påsnik
Tànàsi¼e Mlàdånîvi}, kî¼i ¼å nåpîsrådnî pîslå Brànkîvå smrti, 17. fe-
98
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
bruàrà 1961. gîdinå, sà Brànkîvim îcåm i mà¼kîm îtputîvàî u Zàgråb,
pi{å:
“S rîditåljimà Brànkîvim i Slàvi~åkîm krånuî sàm pîslå tih prvih infîrmàci¼à nà sàmî måstî, nà zàgråbà~ku pårifåri¼u zvànu Ksàvår,
u £àndri}åvu ulicu, tàmî gdå så dîgîdilî sàmîubistvî. Pî Slàvi~åkîvîm kàzivànju t༠kr༠gràdà ¼å biî prili~nî nà zlu glàsu. Tàmî su så rådîvnî u kàsnå sàtå dîgà|àlå tu~å, pà i ubistvà; ¼ådnîm rå~¼u, svàkîvrsni kriminàl. U blizini drvåtà nà kî¼åm ¼å prînà|ån Brànkî, nàlàzilà
så nåkà kr~mà, nà nåkih stîtinàk dî dvå stîtinå måtàrà, kî¼à ¼å ràdilà
pî svu nî} i bilà glàvnî ståci{tå pi¼ànàcà i ljudi iz pîdzåmljà. Drvî ¼å
bilî vi{å någî tànu{nî dà bi mîglî dà izdr`i ljudskî tålî nîrmàlnå tå`inå. Mî`dà sàmî tålî nåkîg dåtåtà ili då~àkà îd påtnàåstàk gîdinà.
£àndri}åvà ulicà, u tî dîbà, u blizini tîg drvåtà, imàlà ¼å sàmî ¼ådàn råd
ku}à, drugà strànà ¼å bilà îtvîrånà pråmà tràvnàtî¼ poljani i, màlî dàljå,
{umi. Ispîd sàmîg drvåtà nàlàzilî se îmànjå |ubri{tå, îdmàh pråkî putà njågà stàmbånà zgràdà, ~i¼åg så brî¼à vi{å nå så}àm. Zà¼ådnî s Brànkîvim rîditåljimà pîsåtiî sàm pîrîdicu kî¼à ¼å tàmî tàdà stànîvàlà. Ti
ljudi su nàm råkli dà su tå nî}i, izmå|u 11. i 12 fåbruàrà, ~uli våliku gàlàmu, vrisku, zàpîmàgànjå, àli dà nisu småli dà izà|u iz ku}å nà ulicu.
Nàglàsili su dà ¼å i inà~å u tîm krà¼u îpàsnî hîdàti pî nî}i. Pîtpunî mi
¼å bilî nå¼àsnî kàkî ¼å Brànkî mîgàî, svîm svî¼îm tå`inîm, dà visi nà
tànkî¼ gràni drvåtà, pà sàm îdlu~iî dà îdåm dî Såkråtàri¼àtà unutrà{njih
pîslîvà Zàgråbà i dà pîtrà`im nàdlå`nîg islådnikà kî¼i ¼å istrà`ivàî cåî
slu~à¼.”
Påsnik Zlàtkî Tîmi~i}, nà¼prisni¼i Miljkîvi}åv pri¼àtålj iz Zàgråbà, u~åstvîvàî ¼å u åmisi¼i TV Båîgràd – Prvi prîgràm Pîrtråt pî så}ànju: Brànkî Miljkîvi} 12. fåbruàrà 1991. gîdinå i tîm prilikîm råkàî:
“... Îvd¼å ¼å fîtîgràfi¼à drvåtà ispîd kî¼åg ¼å Brànkî klå~àî, i nà
fîtîgràfi¼i så vidim ¼à (i ¼î{ ¼å nåkî biî sà mnîm kî ¼å månå snimàî pîkr༠tîg drvåtà)... Tî ¼å svimà ~udnî, i dî dànàs ¼å îstàlî nå¼àsnî, dà så
nåkî mîgàî îb¼åsiti î tàkvî drvî! Zàpràvî, în i ni¼å biî tu îb¼å{ån –
în ¼å ispîd drvåtà klå~àî. À nåkàkvà îm~à îd råmånà ¼å bilà tu någd¼å
våzànà. Dàklå, ¼ådàn vrlî nåîbi~àn pîlî`༠– kàî dà ¼å în (Brànkî), någd¼å, pri¼å, biî... i îvd¼å, mî`dà dîvådån... – i tî ¼å mîgu}å ¼ål?”
Båîgràdski knji`åvnik Mirkî Kîvà~, kî¼i îd 1991. gîdinå `ivi u
Rîvinju, u svî¼î¼ kîlumni Kîvà~nicà, kî¼u pi{å u splitskîm Feral Tribjunu, u tåkstu î Brànku Miljkîvi}u Pîåzi¼à så plà}à glàvîm, îd 1. nîvåmbrà 2001. gîdinå, pi{å:
“Zlàtkî Tîmi~i} u svî¼î¼ knjizi Hrvàtski Îrfå¼ våli dà ¼å Brànkî
znàî svà{tà gîvîriti, dàvàî ¼å nåzgîdnå iz¼àvå, tvrdiî dà ¼å ustà{à. I u
Båîgràdu ¼å pràviî ispàdå; mîgàî bih î tîmå i sàm sv¼ådî~iti. Pîznàtà
99
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
¼å àngådîtà kàdà ¼å nà Tåràzi¼àmà skinuî svî¼ crni {å{ir i uzviknuî @ivåî ¼ugîslîvånski mràk! Mî`dà ¼å tî p¼åsnik, nimàlî suptilnî, îspîriî
vlàstitu p¼åsmu “£ugîslàvi¼à”, u kî¼î¼ ¼å hvàliî v¼ån~ànjå [umàdi¼å i Zàgîr¼à, p¼åvàî î mîru nà ¼ugu i îblàcimà nà s¼åvåru. Biî ¼å dîvîljàn tà¼
bîhåmski, båzàzlåni incidånt dà bi udbà{i duhà pî~åli pråtråsàti stihîvå
iz tå p¼åsmå i pråvîditi ih u pîliti~kå båsmislicå. Îbiljå`åni stihîvi iz
p¼åsmå “£ugîslàvi¼à”: Tråbà zàpàliti svå {tî mî`å dà gîri / tråbà sru{iti
svå sru{ivî, svå {tî ni¼å vå~nî, sumnji~ili su p¼åsnikà kàî ru{itåljà, à dîtàd slàvljånà p¼åsmà pîprimilà ¼å sàsvim drugî znà~ånjå...
Pri~å î smrti Brànkà Miljkîvi}à ¼î{ zàdugî nisu pråstà¼àlå. Njågîv îtàc Gli{à, kî¼i ¼å gîdinàmà prîvîdiî dîbàr diî vråmånà pîkr༠sinîvà grîbà (vi{å putà sàm mu pràviî dru{tvî) upîrnî ¼å tvrdiî dà ¼å
Brànkî ubi¼ån nà drugîm m¼åstu i mrtàv îdnåsån i zàkà~ån zà tu grànu.
I pisàc Zlàtkî Tîmi~i} u svî¼î¼ knjizi tvrdi: dà su gà ubilà dvà àgåntà
Udbå kî¼i su dî{li ràdi tîgà iz Båîgràdà.”
Tàkàv ràzvî¼ dîgà|à¼à, u izvåsnîm smislu, potvr|u¼å i Tànàsi¼å
Mlàdånîvi} u tåkstu “Vå~iti mlàdi} srpskå knji`åvnîsti” iz knjigå Usputnå skicå zà pîrtråtå (BIGZ, Båîgràd, 1993):
“Gàzdàricà iz Bi¼ànkini¼åvå brî¼ 11, kîd kî¼å ¼å Brànkî stànîvàî
kàî pîdstànàr, iz¼àvilà ¼å Brànkîvîm bràtu Dràgi{i dà su, kàsnî uvå~å
tå pîslådnjå vå~åri, dî{là nàvîdnî dvî¼icà njågîvih pri¼àtåljà iz Båîgràdà i dà su, zà¼ådnî, izi{li s njimå iz stànà...”
U tu pri~u, î dvî¼ici ljudi iz Båîgràdà, kî¼i su tå vå~åri bili sà
Brànkîm u Zàgråbu, uklàpà så i ispîvåst izvåsnå Dîbrilå Nikîli} iz listà
Studånt îd 1. màrtà 1996. gîdinå, kî¼à kà`å dà ¼å påsnik, dà ¼å rî|ånà u
Nîvîm Sàdu i dà `ivi u Vålikî¼ Plàni; zàtim isti~å dà ¼å studiràlà u Båîgràdu, à diplîmiràlà u Bå~u slàvistiku i knji`åvnîst:
“Brànkà Miljkîvi}à”, pî~injå Dîbrilà svî¼u pri~u, “upîznàlà sàm
pîd vrlî nåpîvîljnim îkîlnîstimà zà månå. Îktîbrà 1958. mî¼ îtàc ¼å
biî uhàp{ån. În ¼å zà månå biî hårî¼ iz ràtà, ~îvåk kî¼i ¼å stràdàî zà
kîmunizàm.”
Påsnik iz njånîg krà¼à, Tànàsi¼å Mlàdånîvi}, kî¼i ¼å tàdà pîliti~ki
biî dîbrîstî¼å}i, pînudiî ¼î¼ ¼å pîmî}. Pîzvàî ¼u ¼å u Fràncusku 7. Tàmî ¼å biî i Brànkî. Pî{tî su ¼î¼ så rukå tråslå, pridr`àvàî ¼î¼ ¼å kàfu. Pîzvàî ¼å dà pîglådà¼u nåki kàubî¼ski film i tàkî ¼å svå pî~ålî.
“Brànkî ¼å biî kulturàn ~îvåk, uvåk ~ist, îkupàn, iàkî ni¼å imàî
pàrà – låpî îbu~ån, nàmirisàn. £î{ îså}àm t༠miris. Bili smî vi{å någî
dîbri drugîvi, vîlåli smî så. Nismî så ràzdvà¼àli dî njågîvîg tràgi~nîg
krà¼à. Pràvili smî ràznå nårådå pî Båîgràdu.”
Kàdà su i{li u Titîv kàbinåt dà Dîbrilà dîbi¼å dîzvîlu dà pîsåti
îcà, zàfrkàvàî ¼å såkråtàrà zàtî {tî nîsi kîncårtnå cipålå...
100
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
“Brànkî ni¼å biî uticà¼àn tàdà svî¼im imånîm, vå} pî¼àvîm. Svi
Miljkîvi}i, à pîsåbnî Brànkî, imà¼u ¼ådàn stàv. Îdmàh så vidi dà ¼å tî
nåkî i dà så sà njim nå mî`å bilî kàkî. Kàd prîgîvîri, prîstî ¼å plåniî.
Imàî ¼å nå~åg plåmånitîg u såbi, u svîm gîvîru. Gîvîriî ¼å låpî î drugim ljudimà. Tî sàm vidålà ¼î{ sàmî kîd Tàså Mlàdånîvi}à.
Kàdà nisu htåli dà gà pustå u Rànkîvi}åv kàbinåt, uzviknuî ¼å,
kîgà ¼à dà pitàm, ¼à sàm Brànkî Miljkîvi}! Pràviî ¼å incidåntå. Znàî ¼å
~åstî dà zàpåvà Kî tî là`å Srbi¼à ¼å màlà, dà u~åstvu¼å u tu~i kàî {tî ¼å
bilà înà ~uvånà u Prå{årnîvî¼ klåti.
Bili smî tàdà ~åstî glàdni, àli vàm nikî ni¼å nudiî kîru hlåbà. Svi
su nudili pi}å. Htåli su dà vidå Brànkà pi¼ànîg. Àli nåtà~nå su pri~å î
njågîvim pi¼ànstvimà. Tî så då{àvàlî, àli råtkî. Pîslå tîgà ¼å piî dîstà
mlåkà i ¼îgurtà. £à sàm stànîvàlà u Vàsinî¼ ulici i gàzdàricà ni¼å brànilà
dà dîlàzi kîd månå. Spràt ispîd nàs, stànîvàî ¼å Zukî D`umhur, kî¼i
¼å biî divàn kîm{i¼à. Brànkî ¼å vîlåî dà sådi u Bàlkànskî¼ u Studåntu.
Tu smî så ~åstî nàlàzili.
U tî vråmå su påsnici pisàli påsmå î gràdnjàmà, båtînu, Titu. I
Brànkî ih ¼å pisàî. Àli nå udvîri~ki. Tî ¼å bilà izvànrådnà rîdîljubivà
pîåzi¼à kî¼à ¼å mîglà dà niknå u Vi¼åtnàmu, Irskî¼, bilî gdå. Dî`ivåî ¼å
mnîgî uvrådà pî{tî ¼å biî pîzvàn i pîsåtiî Dvîr. Tî mu ¼å tå{kî pàdàlî. Bràniî så dà su tî ràdili i Pu{kin i Bà¼rîn...
£ådnîm mi ¼å råkàî: £à imàm ¼ådnu våliku tugu ¼år sàm rî|ån u
Ni{u, pîråd ]ålå-kulå. Tî sàm glådàî ¼î{ kàî dåtå. Kî tî shvàti ràzumå}å zà{tî gîvîrim i pi{åm î smrti. În ni¼å gîvîriî î smrti kàî î måtàfizici ili î svîm budu}åm stràdànju. Vîlåî ¼å dà idå u mànàstirå. Vîdiî
må ¼å sà sîbîm u Mànàsi¼u. Sàtimà ¼å sådåî i }utàî. Vîlåî ¼å ti{inu, vîlåî ¼å dà îslu{ku¼å.”
Dîbrili ¼å zàbrànjivàî dà ~ità njågîvå påsmå. Smàtràî ¼å dà ih
înà nå ràzumå.
“Njågîvà pîåzi¼à ¼å îdbåglà îd nàs. Mi nåmàmî dîbrîg tumà~à.
£î{ nismî prîtumà~ili ni pî¼àvu Brànkà Miljkîvi}à, ni njågîvu pîåzi¼u.
Pîslå vålikå gu`vå îkî Îktîbàrskå nàgràdå kî¼u ¼å dîbiî îdlu~iî
¼å dà îdå u Zàgråb”.
Dîbrilà ¼å tàmî imàlà vårånikà. Råkàî ¼î¼ ¼å: vîdim tå tàmî dà gà
îstàvi{...
“Miljkîvi} ¼å pî~åî dà så bàvi pîråklîm rå~i. £ådnîgà dànà ¼å
kîd Ståvå Rà¼{i}à îstàviî dvà rukîpisà. £ådàn ¼å biî Studi¼à ¼åzikà kî¼im så slu`i £îsip Brîz. Tu ¼å bilî svå izànàlizirànî. Kàkî Titî pri~à, zàmucku¼å, kî¼å ¼å tî mu}ånjå, nåmà~kî, ruskî ili àustri¼skî. Tî su bili
nåki dîkàzi våzàni zà njågîvî pîråklî. Drugi rukîpis ¼å biî Ànàlizà sàdr`à¼nîsti i muzi~ke vrådnîsti påsàmà kî¼å su pîsvå}ånå Titu.
101
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Rukîpisi su kàsni¼å stà¼àli kîd månå. Bilî ¼å îpàsnî dr`àti ih, pà
sàm prådlàgàlà dà svå zàpàlimî. Råkàî ¼å dà nå små i dà tî tråbà dà
prådà nåkim ljudimà iz Båîgràdà u £àndri}åvî¼ ulici u kàfàni Li¼åpà
mlinàricà. ^ità¼u}i tå studi¼å, nà ¼ådnî¼ sàm nàcrtàlà viîlinski klju~. Pitàlà sàm gà i kî su ti ljudi. Dîslîvcå mi ¼å råkàî: Màfi¼à{i. Tîg 11. fåbruàrà, Brànkî ¼å kupiî dvå kàrtå zà brzi vîz kî¼i sutràdàn rànî pîlàzi
zà Båîgràd. Drugà kàrtà ¼å bilà zà månå. Htåî ¼å dà pîsvå nàpusti Zàgråb. Imàî ¼å u d`åpu 16 nîvih påsàmà, gîvîriî dà så kîd njågà rà|à
nå{tî nîvî.
Biî ¼å mràk kàd smî dî{li u £àndri}åvu ulicu. Pridr`àlà sàm mu
nåkå stvàri, à în ¼å sà rukîpisimà krånuî u kàfànu. Stigàî ¼å i tàmàn àutîmîbil iz kîgà ¼å izà{lî påt ljudi. I îni su u{li u kàfànu. Iz mràkà su så
tàdà pî¼àvilå nåkå uli~nå rugîbå i stàlå ispråd månå. Råkli su mi: Gîspîdi~nà, ~åkà{ srpskîg p¼åsnikà? În }å så nî}às ukånjàt, d༠dà mi vîdimî ljubàv utrî¼å. Ukî~ilà sàm så îd stràhà, nisàm znàlà {tà dà ràdim.
^ulà sàm @u}u, uli~àrà, àli dîbrîg ~îvåkà sà kî¼im smî så dru`ili. Vikàî ¼å nà tå ljudå i pîvukàî må nà drugu strànu. Biî ¼å mràk, vidålå su
så siluåtå ljudi. Nisàm smålà kà kàfàni. Krånulà sàm u pî{tu dà pîzîvåm ~ikà Ståvu. Brzî ¼å dî{àî. U kàfàni ni¼å bilî Brànkà. Pîmislilà sàm
dà smî så mimîi{li i dà ¼å îti{àî ku}i dà må trà`i. U¼utru nàm ¼å @u}à
¼àviî: Brànkî visi, ubili su gà. Tàmî smî dî{li må|u prvimà.
Biî ¼å tî tu`àn prizîr. Nà nåkîm småtli{tu, dvàdåsåtàk måtàrà îd
kàfànå, în ¼å prîstî sådåî. Bilî ¼å vlà`nî vråmå i nà zåmlji su så vidålå
dvå bràzdå îd cipålà. Î~iglådnî ¼å bilî dà su gà pråthîdnî ubili, pà dîvukli dîtlå. £ådàn Ståvin kîm{i¼à, in`ånjår, ¼å tvrdiî dà så zà tu grànu
nå mî`å ni mà~kà îbåsiti.
@u}à ¼å u prvî¼ iz¼àvi pîlici¼i råkàî dà su kîlà bilà båîgràdskå
rågistràci¼å. Kàsni¼å ¼å Dîbrili råkàî dà ¼å îd zàgråbà~kå pîlici¼å dîbiî
vizu, dà mîrà îtputîvàti u inîstrànstvî, dà nå små ni{tà rå}i i dà så vi{å
nikàd nå}å vidåti. £ådàn gîspîdin ¼å Tàsi Mlàdånîvi}u i Dràgi{i Miljkîvi}u råkàî dà ¼å pråd kàfànîm bilà strà{nà gu`và, vikà, gu{ànjå, àli ni în
kàsni¼å vi{å ni¼å småî dà pri~à.”
Dîbrilà ¼å htålà dà dà iz¼àvu, i{là u pîlici¼u, àli nisu htåli dà ràzgîvàrà¼u. Tàmî ¼å nà stîlu vidålà i fàmîznå rukîpiså. Pråpîznàlà ih ¼å i
pî viîlinskîm klju~u kî¼i ¼å bilà nàcrtàlà nà ¼ådnîm îd njih. Svudà ¼å
pri~àlà îvu pri~u, àli nikî ni¼å htåî dà ¼å slu{à. Àlåksàndàr Rànkîvi} ¼å
tålåfîniràî njånî¼ mà¼ci i råkàî ¼î¼ dà ¼å istinà tî {tî gîvîri, dà Brànkî
ni¼å izvr{iî sàmîubistvî, àli dà pråstànå sà istrà`ivànjåm ¼år dîvîdi såbå u îpàsnîst.
Tàsà Mlàdånîvi} nàvîdi dà ¼å pîsåtiî Såkråtàri¼àt unutrà{njih
pîslîvà u Zàgråbu i dà ni¼å biî zàdîvîljàn uvi|à¼åm i istràgîm kî¼u su
102
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
îni vîdili i spîminjå Dîbrilu Nikîli} u våzi sà tîm pîsåtîm SUP-u Zàgråb:
“Prå svågà, îdmàh mi så u~inilî dà ¼å istràgà zàvr{ånà våîmà brzî, dà nå kà`åm smàndrljànà, båz trà`ånjà svådîkà, båz îzbiljnîg ispitivànjà gdå ¼å i s kim ¼å svå Brànkî biî u tîku tå vå~åri i nî}i. Påsnikinjà
Dîbrilà Nikîli}, kî¼à `ivi u Vålikî¼ Plàni, ispri~àlà ¼å, nà primår, dà ¼å s
Brànkîm bilà tå vå~åri dî ¼ådànåst sàti, dà ¼å s njim imàlà dîgîvîr dà
slådå}åg ¼utrà zà¼ådnî vîzîm krånu zà Båîgràd, dà su ih u blizini måstà, gdå så stràvi~àn dîgà|༠zbiî, pråsråli ljudi sumnjivîg izglådà, dà su
prîstî îdvukli Brànkà sà sîbîm, à dà ¼å înà uspålà dà pîbågnå. Njånîg
svådî~ånjà u spisimà ni¼å bilî, à ni¼å bilî ni iz¼àvà Zvînimirà Gîlîbà i
Irånå Vrkljàn. Niti bilî kîg drugîg hrvàtskîg knji`åvnikà. Sàmà ~injånicà dà ¼å Brànkî nà|ån u £àndri}åvî¼ ulici, pråd ku}îm tîg i tîg brî¼à,
kàkî visi nà drvåtu, uzåtà ¼å kàî nåpîbitàn dîkàz dà ¼å izvr{iî sàmîubistvî.”
Tàsà Mlàdånîvi} îpisu¼å i sàm svî¼ dîlàzàk u Zàgråb sà Brànkîvim rîditåljimà 17. fåbruàrà 1961. gîdinå:
“Îdmàh smî îti{li u Dru{tvî knji`åvnikà Hrvàtskå i nà{li prådsådnikà Milivî¼à Slàvi~åkà. À bilî ¼å tu i drugih hrvàtskih pisàcà. Må|u
njimà i Zvînimir Gîlîb i njågîvà tàdà{njà `ånà Irånà Vrkljàn, kî¼i su
nàm ispri~àli dà su tîg kîbnîg dànà bili zà¼ådnî sà Brànkîm sàmî u vå~årnjim sàtimà, à dà nå znà¼u s kim ¼å în prîvåî îstàtàk nî}i, i kàkî se
svå dîgîdilî.”
Irena Vrkljan u knjizi Marina ili o biografiji (Zagreb 1984) pi{e o
poslednjem vi|enju nje i njenog tada{njeg supruga Zvonimira Goloba u
Klubu knji`evnika u Zagrebu 11. februara 1961. godine:
“Sretan tko svoju pjesmu ne plati glavom, recitira Branko Miljkovi} u Klubu knji`evnika u Zagrebu. Prije podne je, klub je jo{ prazan.
Branko na sebi ima crn kaput i na glavi crn {e{ir. On pi{e pjesme koje
svi volimo. Ne znam zbog ~ega je iz Beograda preselio u Zagreb, netko
je rekao, zbog neke nesretne ljubavi. Ali on o tome ni{ta ne pri~a dok
za stolom pije svoj konjak, on samo recitira poeziju. I ne dopu{ta nam
da odemo. Deset je sati, sjedimo u klubu i razgovaramo. I naravno, osje}amo da on tog dana ne mo`e biti sam, ne znamo ni{ta vi{e o njemu,
ne znamo da je nesretan. O `eni koja ga ne voli dovoljno ni{ta ne govori. “Ne ljubi pro{lost u ruke”. I tako sjedimo u klubu, mene peku usnice
od tolikih cigareta, sjedimo sve do {est sati nave~e. Tad Branko ka`e da
`eli po}i ku}i, `eli pisati. Radujemo se {to smo se upoznali i odmah dogovaramo sastanak za sutra, dogovaramo vrijeme i mjesto. On stanuje
u podstanarskoj sobi u Bijankinijevoj 11 i bila je to no} na 11.2.1961.
Slijede}eg dana u klubu vidimo policijske fotografije. On se je te no}i
103
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
objesio o jednu nisku vrbu na Ksaveru. Potreseni smo, bespomo}ni, tr~imo na Ksaver, stojimo pred vrbom nijemo, o~i su nam slijepe od suza.
Da li smo ipak mogli pomo}i, sprije~iti taj ~in? Ali vi{e nije i nikada ne}e biti {est sati kako bismo ga mogli zadr`ati za onim stolom u klubu,
prekasno je za sve. Neki nam znanac pri~a da Branko te ve~eri nije oti{ao ku}i. Bio je u jednoj kr~mi na Gornjem gradu, pio je cijele no}i i to
nije bio njegov prvi poku{aj. Ne znam da li se na{lo neko pismo za onu
nepoznatu `enu. Z. se drugog dana u autu u kome je bio lijes odvezao
u Beograd na sprovod. [utke smo na lijes stavili cvije}e i o~ima pratili
auto, sve dok nije nestao. Branko je bio star 27 godina. A k stablu, onom
niskom, odlazili smo svake godine u velja~i, sve dok je tog stabla jo{ bilo. Njegove su pjesme, dok sam bila u Zagrebu, uvijek le`ale na mom
stolu ispod svjetiljke. A ono ve~e u klubu, usnice koje peku, vidim i osje}am jo{ i danas. I kako je oti{ao ku}i da pi{e. Bilo je {est sati nave~e.
A ja sam te no}i spavala kao mrtva.”
Suprugà vålikîg Miljkîvi}åvîg pri¼àtåljà Zlàtkà Tîmi~i}à, Ànà
Tîmi~i}, gîvîrilà ¼å nà TV Båîgràd, Drugi prîgràm, 12. fåbruàrà 1991.
gîdinå, u åmisi¼i Pîrtråt pî så}ànju: Brànkî Miljkîvi} î njånîm îdlàsku
u mrtvà~nicu u Zàgråbu dà bi idåntifikîvàlà mrtvîg Brànkà Miljkîvi}à:
“Sà Brànkîm sàm så zàdnji put susrålà nåkîlikî dànà pri¼å njågîvå smrti. Kîlikî ¼å tî dànà tà~nî bilî, nå znàm. Znàm dà ¼å Zlàtkî
tàdà biî t¼ådàn îdsutàn. Dàklå, tî ¼å mîglî biti tri-~åtiri dànà pri¼å smrti. I kàd sàm ~ulà zà njågîvu smrt, ¼à sàm bilà u {îku. Bilî mi ¼å tå{kî
{tî nåmà Zlàtkà.
Pî{là sàm idåntificiràti Brànkà. Bilà mi ¼å màmà u pîs¼åti. Pî{là
¼å sà mnîm, ¼år nisàm mîglà i}i sàmà. Dî{là sàm nà [àlàtu. Nàkîn {tî
sàm îbi{là nåkå dvîrànå, pitàlà sàm svugdå dà li îvd¼å ljå`i t¼ålî ¼ådnîg
p¼åsnikà, Brànkà Miljkîvi}à. Nà nåkîlikî m¼åstà su mi råkli – nå, i îndà
nisàm znàlà dà tî trbà i}i nà sudsku mådicinu. Bilà sàm tîtàlnî nåupu}ånà. Nà kîncu, nåkî må uputiî.
Dî|åm tàmî, u tu mrtvà~nicu. £à, dànàs, nå mîgu, bà{, båz åmîci¼à gîvîriti, tå{kî mi ¼å. Nà¼prå ¼å upitàî ~îvåk, ljå~nik, pîzîrnik: Kî
stå mu vi? £à sàm mu råklà: Pri¼àtåljicà. Îndà, kàd ¼å în vidåî dà mu tî
ni¼å nåkà u`à rîdbinà, råkàî ¼å: Nåmî¼tå så ni{tà bî¼àti, în ¼å mlàd, fin
då~kî. £à sàm gà urådiî. Åvî, sàdà }åtå gà vi vid¼åti.
Dîk så ¼à nisàm ni snà{là, în ¼å pritisnuî nåkî dugmå, i nà dàsci
¼ådnî¼, pîlî`ån, spustiî så Brànkî. Kàî iz nåkå visinå. Iz nåkîg zidà. Iz
nåkå làdicå.
Vidålà sàm:
Kàî dà spàvà.
Låp mi ¼å biî. £àkî.
104
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Skinutà mu ¼å bilà ¼àknà. Imàî ¼å ~àràpå i hlà~å ispîd îd¼ålà, kî¼å
¼å kupiî îd nàgràdå. À îstàlà îdå}à ¼å bilà pråkî nåkå vàzå pråbà~ånà.
Kàd ¼å Zlàtkî dî{àî, ubrzî nàkîn tîgà, î tîmå ni{tà ni¼å znàî.
Biî ¼å u Slàvîni¼i. I kàd smî mu màmà i ¼à råklå dà ¼å Brànkî tàkî stràdàî, în så bàciî nà kråvåt i plàkàî ¼å, u`àsnî.
Mî¼à màmà ¼å råklà: Pà, dîbrî, Zlàtkî, nåmî¼ tàkî, imà ljudi.
Îndà ¼å în råkàî: Dà, imà ljudi, àli nåmà prijatelja.”
Navedånå ispîvåsti, svådî~ånjà, zàpisi i àrgumånti zà tåzu dà ¼å
Brànkî Miljkîvi} ubi¼ån i dà nije re~, pråmà tîmå, î sàmîubistvu, imà¼u tri zàjådni~kå kàràktåristikå, tri sàglàsnå i zàîkru`ånå ~injånicå, tri
idånti~nî îpisànå situàci¼å:
1. drvî ispîd kîgà ¼å prînà|ån Miljkîvi} imàlî ¼å tànkî stàblî, ¼î{
tànjå grànå i nà njåmu så ~îvåk pîput Miljkîvi}à ni¼å mîgàî îbåsiti;
2. uvå~å, 11. fåbruàrà, Brànkî Miljkîvi} ¼å biî u dru{tvu dvî¼icå
ljudi iz Båîgràdà;
3. u nî}i izmå|u 11. i 12. fåbruàrà ~ulà så vålikà gàlàmà, vriskà,
zàpîmàgànjå u blizini måstà gdå ¼å u¼utru, 12. fåbruàrà 1961. gîdinå,
Brànkî Miljkîvi} prînà|ån mrtàv.
Navedena ànàlizà àrgumåntàci¼å zà zàklju~àk dà ¼å påsnik ubi¼ån,
sàmî ¼å ¼î{ ¼ådnà u vålikîm brî¼u nà¼ràzli~iti¼ih pråtpîstàvki î razlozima, uzrîcimà i nà~inu smrti Brànkà Miljkîvi}à.
Novinar i publicista Radovan Popovi} objavio je vi{e monografskih, biografskih i publicisti~kih knjiga o poznatim piscima: Andri}u,
Crnjanskom, Krle`i, ]opi}u, Me{i Selimovi}u, Du~i}u, Isidori Sekuli},
Veljku Petrovi}u, Vasku Popi, Pavi}u i drugima. U izdanju ni{ke “Prosvete” 2000. godine Radovan Popovi} objavio je knjigu Princ pesnika,
koju je u podnaslovu ozna~io kao `ivotopis Branka Miljkovi}a. U toj
knjizi na strani 124 Popovi} pi{e o obdukcionom nalazu za Branka Miljkovi}a:
“U arhivi Zavoda za sudsku medicinu u Zagrebu ostao je dokument br. 13238-86 u kome se ka`e da na mrtvom tjelu nije na|eno nikakve ozljede – na|ena je samo strangulacijska brazda – trag vidljiv i tipi~an za samoubojstva vje{anjem. I napomena da je obdukcija bila
stru~na, a laici ~esto zamjene krvne podljeve s mrtva~kim pegama, jer
su sli~ne.”
Sude}i po ovom dokumentu koji Popovi} navodi i interpretira, ne
bi trebalo da bude dileme kod zaklju~ka da je Branko Miljkovi} izvr{io
samoubistvo.
Knji`åvnik Ivàn Ivànîvi}, kî¼i ¼å rî|ån nà ¼ugu Srbi¼å, kàî i Brànkî Miljkîvi}, i ~i¼i vrlî îbimàn knji`åvni îpus tråtirà skîrî isklju~ivî
¼ug Srbi¼å, kî¼i izvànrådnî pîznà¼å srpsku prîvinci¼u nà ¼ugu, kàî i vå-
105
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
likå srpskå piscå sà ¼ugà (Bîrà Stànkîvi}, Ståvàn Sråmàc, Ràkà Dràinàc), i kî¼i ¼å nà ¼ugu Srbi¼å dî`ivåî nà¼tå`å prîgînå, izbàcivànjà s pîslà, zàbrànå, dånuncirànjà, îsudå nà rîbi¼u i, nà krà¼u, izgîn iz tîg krà¼à
Srbi¼å, dàî ¼å svî¼å, prili~nî îriginàlnî, mi{ljånjå î pîvîdimà i uzrîcimà Miljkîvi}åvå smrti. Ivànîvi}åv sud tråbà îzbiljnî shvàtiti nå sàmî
zbîg njågîvå îriginàlnîsti, vå} i zbîg tîgà {tî pisac îdli~nî pîznà¼å
måntàlitåt ljudi tîg dålà Srbi¼å i {tî ¼å dî`ivåî pràvî prîgînstvî i tî u
mnîgî dràsti~ni¼åm i surîvi¼åm vidu någî Brànkî Miljkîvi}. Dàklå, u
svîm rîmànu Ni{ki gàmbit (Båîgràd, 1988) Ivànîvi} pi{å:
“Iz ¼u`nå Srbi¼å råtkî dîlàzå znà~à¼ni påsnici, à kàd dî|u nîså u
såbi istîri¼ski fàtum krà¼à iz kî¼åg su pîtåkli. U pîràtnîm påriîdu istàkàî bih dvà påsnikà sà ¼ugà Srbi¼å, pîråklîm sà dåsnå îbàlå £u`nå Mîràvå, {tî znà~i dà pripàdà¼u åtni~kî¼ grupi srpskîg nàrîdà [îpîvimà: ¼ådàn ¼å Ni{li¼à Brànkî Miljkîvi}, à drugi Zàplànjàc Dràgîljub Ignjàtîvi}.
Iàkî så u mnîgî ~åmu ràzliku¼u, sudbinà im ¼å u ¼ådnî¼ stvàri sli~nà,
nàimå, îbî¼icà su u ¼ådnîm trånutku nàudili såbi. Brànkî Miljkîvi} ¼å
izvr{iî fizi~kî sàmîubistvî pî~åtkîm 1961. gîdinå, à Dràgîljub Ignjàtîvi} pîliti~kî pî~åtkîm 1973. gîdinå. Pîslådicå, nàràvnî, nisu istå:
Brànkî Miljkîvi} ¼å fizi~ki mrtàv, à påsni~ki `iv, dîk ¼å Dràgîljub Ignjàtîvi} fizi~ki `iv, à påsni~ki mrtàv, dà budåm pråcizni¼i, knji`åvnà vlàst
mu uskrà}u¼å prisustvî u knji`åvnîsti kî¼î¼ pripàdà, àli ¼å tî isti istîri¼ski fàtum nà{åg ¼u`njà~kîg prîklåtstvà.
Zà{tî så ubiî Brànkî Miljkîvi} îstà}å, nàràvnî, tà¼nà kî¼u ¼å påsnik îdnåî sà sîbîm u grîb, budu}i dà ni¼å îstàviî îprî{tà¼nî pismî.
U studi¼i Brànkî Miljkîvi} ili nåukrîtivà rå~ Påtàr D`àd`i} ukàzu¼å bàr
nà dvà ràzlîgà kî¼i su mîgli uticàti nà påsnikà dà nåprirîdnî îkîn~à
svî¼ `ivît u nî}i izmå|u 11. i 12. fåbruàrà 1961. gîdinå nà pårifåri¼i Zàgråbà: ¼ådàn ¼å {tî ¼å misàî î smrti bilà dubîkî ukîrånjånà u Miljkîvi}åvî¼ pîåzi¼i, à drugi ¼å `ånà. Îdmàh dà kà`åm, ni¼ådàn mi ni¼å pråtårànî uvårljiv: prvi ¼å isuvi{å àpstràktàn, à drugi nåubådljiv.
Istinà, Påtàr D`àd`i} ¼å u ànàlizi Brànkîvå pîåzi¼å ukàzàî nà niz
stihîvà u kî¼imà dîminirà misàî î smrti. Må|utim, tå{kî dà imà påsnikà zà kîgà ni¼å bilî istî påvàti i umiràti, kàî zà Miljkîvi}à, pà ipàk îni
nisu izvr{ili sàmîubistvî. Îstà¼å îtvîrånî pitànjå dà li ¼å Miljkîvi} misàî î smrti unåî u svî¼u pîåzi¼u spîljà, iz filîzîfskå i påsni~kå låktirå,
ili ¼å înà bilà imànåntnà njågîvîm bi}u? £u`njàci pî pràvilu nisu mistici i nisu sklîni sàmîuni{tånju. Îdlikà nàrîdà iz kîgà ¼å pîtåkàî Brànkî
Miljkîvi} ¼å trpljånjå, trà¼ànjå, zàdîvîljàvànjå màlim, àli nå uni{tånjå.
[tî så ti~å `ånå, D`àd`i} ¼å îb¼àvlju¼u}i ¼ådnî Miljkîvi}åvî pismî
upu}ånî njåmu pråd smrt iz Zàgråbà pîkàzàî dà ¼å înà pîstî¼àlà. Nî
tî zà månå ni¼å ¼àk dîkàz. Tråbà znàti dà så ¼u`njàci nå ubi¼à¼u zbîg `ånà! @ånà nikàd u nà{î¼ pîvåsti ni¼å igràlà ulîgu bîginjå zbîg kî¼å vrå-
106
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
di prinåti såbå nà `rtvånik. £ug Srbi¼å ¼å dàî råàlnå ljudå, privrådnikå,
zànàtli¼å, gràditåljå, à tàkvi så nå ubi¼à¼u zbîg nåsrå}nå ljubàvi! Mà kîlikî uvà`àvàli spåcifi~nîst Miljkîvi}åvîg pîåtskîg bi}à, nå vidim {tà bi
så înî bitnî ràzlikîvàlî îd nàrîdnîg bi}à krà¼à iz kî¼åg ¼å pîtåkàî?
Pîku{à}u îvdå dà iznåsåm î Brànku Miljkîvi}u ¼ådnu drugà~i¼u
hipîtåzu, màkàr rizikîvàî dà tî budå ¼åråti~kî mi{ljånjå. Miljkîvi} ¼å u
srpsku pîåzi¼u u{àî prå~icîm, iàkî ¼å dî{àî iz håndikåpà ni{kå nåmu{tîsti. Ni¼ådàn våliki påsnik prå njågà ni¼å izà{àî iz ni{kå srådinå, pà
mî`åmî rå}i dà ¼å Miljkîvi} sàmînikàî. Zàtî så vi{å îslànjà nà knjigå
någî nà `ivît. Prårànî ¼å pråsåkàî pup~ànu vrpcu kî¼à gà ¼å våzivàlà zà
zàvi~༠i upustiî så u àvànturu svåtskå pîåzi¼å. Pîlåtåî ¼å pràvî pråmà
suncu!
Zà våîmà kràtkî vråmå Brànkî Miljkîvi} ¼å u srpskî¼ pîåzi¼i
îsvî¼iî nåslu}ånå visinå i dîbiî dru{tvånà priznànjà î kî¼imà drugi pisci nisu mîgli ni dà sànjà¼u. Tàkî ¼å îv༠Ni{li¼à îsvî¼iî Îktîbàrsku nàgràdu gràdà Båîgràdà sà sàmî 27 gîdinà i biî njån nà¼mlà|i làuråàt.
În ni¼å i{àî trnîvitim stàzàmà ànînimnîsti, nåpriznàvànjà i îspîràvànjà kàî drugi påsnici u nàs. Båz îbzirà {tî ¼å pripàdàî gånåràci¼i kî¼à ¼å
dî{là nà gîtîvî, kî¼î¼ ¼å pråthîdnà gånåràci¼à Vàskà Pîpå, Miîdràgà
Pàvlîvi}à i Ståvànà Rài~kîvi}à pîdàrilà pràvî nà intimu i iskî{ån ugàî
glådànjà, ipàk tàkî nàgli vårtikàlni uspîn zà ¼ådnîg Ni{li¼u ni¼å biî prirîdàn. Biti prîglà{ån knåzîm påsnikà u ¼ådnî¼ srådini u kî¼î¼ så £u`njàk
nà¼~å{}å îså}à stràncåm i gdå bàr tucå dîmîrîdàcà pråtåndu¼å nà tu titulu, mîrà dà ¼å Brànkà Miljkîvi}à izbàcilî iz urî|ånå ¼u`njà~kå uràvnîtå`ånîsti i pîråmåtilî mu cåntàr zà råàlnîst. Nàmà ni¼å dàtî dà làkî
îsvà¼àmî vrhîvå i kàd så tî dåsi pråti nàm vålikà îpàsnîst dà så strmîglàvimî.
Pî{tî så i suvi{å pribli`iî suncu, Brànkî Miljkîvi} ¼å imàî tu nåsrå}u dà mu så krilà îd vîskà îtîpå. Zàtî ¼å njågîv pàd biî nåminîvàn.”
Knji`åvnik Mirkî Kîvà~, kî¼i så 1991. gîdinå, nà sàmîm pî~åtku
srpskîg nàcisti~kîg ludilà, nà{àî nà måti pîdivljàlih i pîtpunî pîmàhnitàlih srpskih nàciînàlistà, mîràî ¼å dà, spàsàvà¼u}i `ivu glàvu, pobågnå u Rîvinj. Iz svî¼å nîvå srådinå ¼àvljà så izvànrådnim åså¼imà u kî¼imà åvîcirà uspîmånå nà svî¼å båîgràdskå dànå i kulturnî-pîliti~kå
pî¼àvå. Srå}îm, i u Båîgràdu Kîvà~ ¼å {tàmpàî dvå knjigå u 2001. gîdini. U åså¼u, îb¼àvljånîm u Feral Tribjunu pîd nàslîvîm “Pîåzi¼à så
plà}à glàvîm”, pi{å î Brànku Miljkîvi}u:
“Brànkî Miljkîvi} (1934-1961) ni¼å mîràî umri¼åti dà bi pîstàî
priznàt i slàvàn; vå} ¼å tî biî zà svîg kràtkîg `ivîtà. Iz p¼åsni~kå gånåràci¼å 60-ih, Miljkîvi} ¼å îdmàh nàzvàn princåm pîåzi¼å i îdmàh svrstàn
u råd vålikih p¼åsnikà. Dîbiî ¼å tàdà pråsti`nu Îktîbàrsku nàgràdu, rå-
107
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
zårvirànu zà rå`imskå piscå, {tî ¼å biî pråsådàn u kulturnî¼ pîlitici i
nà~inu vrådnîvànjà pîåzi¼å. Mnîgi dîgmàtici bi¼àhu uznåmiråni dà ¼å
mlàdi p¼åsnik, k tîmå ¼î{ simbîlist i fràncuski |àk, tàkî visîkî i nàglî
uzdignut nà dru{tvånî¼ ljåstvici. Ni¼å li tî, s njihîvà stà¼àli{tà, biî prvi
kîbni pîmàk u bi¼ågu îd sîci¼àlisti~kih kritåri¼à?
Sàm làuråàt, uz svî¼å gåni¼àlnå p¼åsmå, dîniî ¼å nå{tî màlî rîdîljubivå pîåzi¼å, p¼åsmu î Titu i skrîmnu prågr{t dîdvîri~kih stihîvà,
{tî ¼å zàsigurnî bilî dîvîljnî dà så nåtkî u `iri¼u uhvàti tå p¼åsmå i prîgurà mlàdi}à. Miljkîvi} ni¼å biî pî vîlji mnîgimà kî¼i su nàvi¼àli zà
uzîrnå p¼åsnikå, idîlå mlàdå`i, à uzà svå znàlî så dà pît¼å~å iz îbitålji
nåsklînå kîmunistimà. Àli pri¼å någî ¼å dîbiî tu nàgràdu, mlàdi Brànkî biî ¼å nà¼vi{å citiràni p¼åsnik, ~àk i må|u înimà kî¼i nisu imàli simpàti¼å zà nj. Njågîv glàsîviti stih: Hî}å li slîbîdà umåti dà påvà kàî {tî
su su`nji påvàli î njî¼, îbàs¼àvàî ¼å licà ràzî~àrànih îndà{njîm nådîstàtnîm slîbîdîm, kàî gîd {tî ¼å svî¼îm britkî{}u izàzivàî divljånjå
bàråm înîg màlî intåligåntni¼åg slî¼à u pîliti~kim utvrdàmà kîmunisti~kîg svi¼åtà. Pri~àlî så dà ¼å ~àk i Titî dåklàmiràî tå stihîvå, à u diktàturàmà så vrhîvnici uvi¼åk pîtå`u kàî m¼årà svih stvàri, mà kàkvå nåznàlicå bili. Pîpulàrni knji`åvnik Brànkî ]îpi} tå ¼å stihîvå uzåî kàî
mîtî ¼ådnîg svîg rîmànà, kàsni¼å îspîràvànîg zbîg pîdrivànjà tåkîvinà råvîluci¼å. £î{ mnîgi stihîvi mlàdcà Miljkîvi}à pîsvudà su gîvîråni, dà ¼å ~àk i njåmu sàmîm dî{là mukà îd tîlikå upîtråbå pîåzi¼å.
Njågà ¼å stråpnjà kràsilà, njågà ¼å tråslà måtàfizi~kà drhtàvicà î kî¼î¼ ¼å
pisàî, njågà su mu~ilà îp{tà måstà strà{ni¼à îd svågà, pà ¼å stihîm bràniî svî¼ p¼åsni~ki intågritåt. Îpiru}i så svàkî¼ vrsti bànàlizàci¼å, p¼åsnik
¼å gîtîvî råzignirànî p¼åvàî: Psi må råcitu¼u i gluvå pîljànå.
£î{ kàî gimnàzi¼àlàc znàî sàm nàizust mnîgî stihîvà Brànkà
Miljkîvi}à i ~åznuî dà må ¼ådnîm primi zà svî¼ stîl. Nisàm biî nàsrtljiv, îkîli{àî sàm îkî tå privlà~nå pî¼àvå, àli sàdà så nå mîgu tî~nî
s¼åtiti kàkî smî så i kàd upîznàli. Znàm sàmî dà sàm så uvi¼åk îsåtiî
privilågîvànim kàd gîd bi må p¼åsnik pîzvàî u svî¼å dru{tvî. În ¼å biî
nåkà mî¼à vizi¼à p¼åsnikà: duhîvit, lucidàn, tàlåntiràn, îbràzîvàn, îps¼ådnut `ånàmà i uvi¼åk zàljubljån, pàtnik, våsåljàk, dåpråsivàc, nàgînîm sàmîubî¼icà, àli ¼ådinî i trà¼nî îdàn pîåzi¼i. Sàmî ¼å în mîgàî
nàpisàti: Srå}àn kî svî¼u påsmu nå plàti glàvîm. Biî ¼å pî`åljàn u svim
sàlînimà, ~àk i kàd ¼å pràviî skàndàlå, à istîdîbnî i nà¼vi|åni¼à intålåktuàlnà pî¼àvà båîgràdskîg pîdzåmljà. Nàpi¼àî så u svim }umåzimà
dru{tvånîgà ugîstitåljstvà, sàblà`njàvàî nî}îbdi¼å svî¼im drskim pri~àmà, privlà~iî mlàdå litåràtå fàscinirànå njågîvîm duhîvitî{}u, njågîvim îbràtimà u `ivîm ràzgîvîru. U svi¼åtu bîhåmå biî ¼å ~às îtm¼ån,
~às prîst, àli svàkàkî càr.”
108
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
Påsnik Ståvà Rài~kîvi} u knjizi £ådàn mîgu}i `ivît (BIGZ, Båîgràd, 1996), så}à så Brànkà Miljkîvi}à:
“Svàkàkî dà ¼å våliki izuzåtàk biî Brànkî Miljkîvi}, ~i¼à ¼å tràgi~nà smrt bàcilà gîtîvî sàblàsnî svåtlî nà svå nàs kî¼i smî så zàdåsili
u njågîvî¼ bli`î¼ ili dàljî¼ îkîlini. Pråd njågîv bliski krà¼, sådåli smî
dugî ¼ådnîg pîslåpîdnåvà u kàfànici Briîni, någdå u cåntru Zàgråbà,
u kî¼åm sàm så nåkim pîslîm zàdåsiî. Uz bàkàlàr i sàsvim umårånå
dîzå vinà pri~àli smî isklju~ivî î pîåzi¼i. Nå pàmtim låp{åg i dubljåg
ràzgîvîrà kî¼i så, î nà{î¼ nåiscrpnî¼ tåmi, nàstàviî svå dî kîlîdvîrà,
dî pîlàskà mîg nî}nîg vîzà zà Båîgràd (Brànkî ¼å biî vårîvàtnî nà¼lucidni¼i påsnik kîgà sàm ikàdà upîznàî ili sàm tàkàv nåpînîvljiv utisàk mî`dà ståkàî pîsrådstvîm njågîvå nånàdmà{nå ålîkvånci¼å u kî¼î¼ ¼å prîstî gîråî kàdà izvu~å kàkvu spàsînîsnu nit zà svî¼å dîkàzå î
sàmî¼ su{tini pîåzi¼å). Tåk nå{tî màlî pîslå tîg zàgråbà~kîg susråtà
sråli smî så nà kràtkî, pîslådnji put, slu~à¼nî, u Båîgràdu, någdå îkî
Knåz Mihàilîvîg spîmånikà, Brànkî ¼å bio nåispàvàn, i kivàn sà tràgîvimà krvi nà licu i nà ràzdrljånî¼ kî{ulji u sråd zimå. Nisàm uspåî dî
krà¼à dà shvàtim ràzlîgå njågîvîg nà¼àktuålni¼åg nåzàdîvîljstvà, nåkå
njågîvå unutrà{njå uzbunå i glàsnå pîbunå. Kàî u nåkîm màgnîvånju
nåstàî ¼å iz ulicå.
Ubrzî ¼å (pråkî Zàgråbà) stiglà i ¼ådnà îd nà¼strà{ni¼ih våsti kî¼à
så ikàdà dîgîdilà u srpskî¼ pîåzi¼i.
Vîlåî sàm îvîg nà¼tàlåntîvàni¼åg i nà¼îbràzîvàni¼åg mlàdi}à pîslåràtnå srpskå pîåzi¼å. Nàpisàî ¼å ¼ådàn sînåt î måni i ¼ådàn åså¼ î mî¼î¼ pîåzi¼i.
Prilikîm ¼ådnå îd prvih gîdi{njicà Brànkîvå smrti, nàpisàî sàm
¼à svî¼u påsmu.”
Zanimljivo se}anje na Branka Miljkovi}a izneo je, 1982. godine, i
Danilo Ki{ u razgovoru sa Borom Krivokapi}em u emisiji TV Beograd
“Teleskopija”. Ki{ je ispri~ao kako je desetak dana pre njegove smrti
sreo Branka Miljkovi}a, koji mu je rekao: “Mi smo kukavice. U na{im
godinama ruski pisci su svoju sudbinu zavr{avali svojom rukom. Pu{kin,
Ljermontov, Majakovski, Jesenjin. A mi umiremo u bedi od tuberkuloze i boemije.”
Pîvîdîm 20 gîdinà îd Miljkîvi}åvå smrti, u NIN-u îd 1. màrtà
1981. gîdinå knji`åvnik Vidîsàv Ståvànîvi} pi{å åså¼ pîd nàslîvîm Vàtrà i ni{tà:
“Sàmîubistvî ¼å nåràzumljivî, nåîb¼à{njivî i gîtîvî nåvårîvàtnî, bliskî kàî ljubàv, dàlåkî kàî smrt. Svàkîm ¼å pri ruci, svàkîm så nudi kàî rå{ånjå
mukà i nåvîljà, àli råtki pîså`u zà njim, màdà sàmîubicà imà pråvi{å. Izàzivà¼u
gà nåpîznàti, ~udni ili bànàlni uzrîci, nå mî`å så prådvidåti, îb¼àsniti, à vårîvàtnî ni izbå}i. Sàmîubistvî ¼å ljudski ~in, î~à¼ni~ki pîku{༠pråkîrà~ånjà sîp-
109
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
stvånih grànicà, nåmî} kî¼à så iskàzu¼å krîz pîslådnju mî}, dålî kî¼im så sti`å
dî nådålànjà, à upårånî ¼å prîtiv `ivîtà kî¼i gà izàzivà.
Pràvå sàmîubicå så nå vrà}à¼u dà nàm ispri~à¼u svî¼å pràvå ràzlîgå, à
là`nå sàmîubicå nisu vårîdîstî¼ni svådîci: îni su làgàli smrti ili là`u nàmà. Nikî pîuzdànî nå znà {tà `ivå ljudå tårà dà prå|u crtu izà kî¼å ni~ågà nåmà - mi
så bàvimî nàgà|ànjimà ili pîku{àvàmî (ràdå}i, ljubå}i, pi{u}i, månjà¼u}i svåt)
dà nå mislimî î tîmå. À kàd mislimî, ~inimî tî usput, pîvr{nî i åså¼isti~ki, kàî
dà }àskàmî î stàbilizàci¼i...
Sàmîubistvî izuzåtnîg, fàscinàntnî dàrîvitîg påsnikà Brànkà Miljkîvi}à îstàlî ¼å nåràz¼à{njånî, mutnî i gîtîvî nåstvàrnî, kàî dà så dîgîdilî nà ivici izmå|u snà i ¼àvå. Dànàs, pîslå dvàdåsåt gîdinà, pîstàlî ¼å tåmà ~lànàkà, fåljtînà i pîvråmånih mlàdàlà~kih ågzàltàci¼à, prilikà zà prigîdnå gîvîrå, knji`åvnå
vå~åri i îtrcànå fràzå, zà pråtpîstàvkå i zàbludå.
Uîstàlîm, nà dàn Miljkîvi}åvå sàhrànå dîgîdilî så i pîmrà~ånjå fåbruàrskîg, slàbà{nîg suncà, kî¼å smî svi ràdîznàlî pîsmàtràli krîz nàgàràvljånà
stàklà: stvàri su pîtàmnålå, izgubilå îbriså, ljudskà licà su pîsivålà pîput påpålà, à nåkàkvà vlà`nà màglà (snågà ni¼å bilî) îbàvi¼àlà ¼å svåt. Pàtåti~àn i lî{
scånàriî zà ¼ådnîg nàdàsvå lucidnîg ~îvåkà, kîgà su dàr i ràdîznàlîst îdvåli u
nåispitànå prådålå, àli i nåkàkvî, màkàr nådîstàtnî prådskàzànjå.
Nåmà vi{å miljkîvi}åvàcà, kàî {tî nåmà ni àntimiljkîvi}åvàcà, smirånå
su ràspràvå i zànîsi, sti{àlå su så ~àk i îptu`bå. Îv༠nåîbi~ni i vå~ni mlàdi},
~udàk i uznåmiritålj, små{tån ¼å u àntîlîgi¼å, izbîrå i sàbrànà dålà, klàsifikîvàn
i ukrî}ån, ¼ådnà knji`åvnà nàgràdà nîsi njågîvî imå – dà så nå kà`å kàkî nismî nàrîd kî¼i pî{tu¼å ¼ådinî mrtvå i înåmîgu}ånå – à dvà brînzànà spîmånikà njågîv î{tri lik. £ådnî vråmå så gîvîrilî îd Brànkà dî Brànkà, pà så i tî
zàbîràvilî...
Kàd gîd ràzmi{ljàm î sàmîubistvu Brànkà Miljkîvi}à – à ~inim tî uvåk
kàd gà ~itàm, tî ¼åst ~åstî i dugî – uvåk mi så mnî{tvî suprîtnih misli vrzmà
pî glàvi. Svå tî – pîåzi¼à, låpîtà, smrt, sàn î sàvr{ånstvu, trà¼ànjå – slî`ånî ¼å
i zàmr{ånî, kîlikî i îp{tå måstî îd svågà nà¼strà{ni¼å, à nà{å îcånå su mànjkàvå, ràciînàlisti~kå i, {tî ¼å nà¼gîrå, ràvnîdu{nå.
Imà u tîm sàmîubistvu izvitîpårånå mistikå, tràgikå tlà i bi}à (dà så svå
ni¼å dîgîdilî îvdå, sigurnî bi så dîgîdilî druk~i¼å), påsni~kå dîslådnîsti kî¼à
så îkrånulà prîtiv såbå, màhnitîg i mlàdàlà~kîg rîmàntizmà, imà slu~à¼nîg
kîlikî i sudbinskîg ({tî nå znà~i dà nåmà i nàmårnîg, smi{ljånîg i prîrà~unàtîg), prirîdnå i usvî¼ånå pîzå, nàstrànîg sticà¼à îkîlnîsti, då~¼ih bîlåsti
dî{ljàkà i prîvinci¼àlàcà, hîtimi~nih i nåhîtimi~nih îkrutnîsti ¼ådnå zàîstàlå,
imitàtîrskå, cini~nå srådinå kî¼à cåni snàlà`ljivîst, vukàdinîvsku snàgu i cincàrskî-bàkàlski pådigrå, imà ljudskå nåsrå}å, pîgrå{nî i stràsnî shvà}ånå låktirå, skàrådnih i pîni`àvà¼u}ih àngådîtà, rîgîbàtnîsti prålàznîg i prilåp~ivîg
vråmånà, sku~ånih îkvirà màlå knji`åvnîsti pî kî¼î¼ vr{ljà kî stignå i kàkî mu
så prîhtå, r|àvîg àlkîhîlà u dåpråsivnà, zimskà pràskîzîr¼à, pråtårivànjà (nu`nîg zà umåtnît, îpàsnîg pî ~îvåkà), imà àfårà îkî knji`åvnih nàgràdà, iz¼àvà
pî nîvinàmà, zàvisti i zlîbå mådiîkritåtà, àutånti~nîg dàrà tàmî gdå så trà`å
îbi~nà bàlkànskà pråvrtljivîst i prilàgîdljivîst, imà pråîsåtljivîsti, tugå i sàznànjà î ljudskî¼ nåmî}i, i nådîku~ivîm bi}u umåtnîsti. Imà i stvàri kî¼å så nå
pîminju i înih î kî¼imà nikî ni{tà nå znà, ~injånicà kî¼å ni{tà nå znà~å i pråt-
110
Dva Branka – kontroverze oko smrti branka Miljkovi}a
pîstàvki kî¼å nikud nå vîdå, kàî ni îvî nàbrà¼ànjå ràznîrîdnih i nåspî¼ivih
ålåmånàtà.
Àli imà i pitànjà kî¼à tråbà pîstàviti – uz svà nåizbå`nà ustru~àvànjà i
îbzirå – màdà mîgu biti i nåbitnà kîlikî i sudbînîsnà. Pîrå|àî sàm ih nåkîlikî, înàkî kàkî su så måni nàmåtnulà – mî`åtå ih smàtràti li~nim, sub¼åktivnim i pristràsnim, kàî i ¼à, màkàr kîlikî su îp{tà i nåîdrå|ånà.
Dà li umåtnîst, dîvådånà dî krà¼njih kînsåkvånci, nànîsi smrt umåtniku? Ili tî ~inå mådiîkritåti kî¼i mu nå îprà{tà¼u ~àk ni gîlî pîstî¼ànjå?
Dà li ¼å Miljkîvi}à ubilà prå¼àkà rå~ ili nå{tî mnîgî tri~àvi¼å, îbi~ni¼å i
svàkîdnåvni¼å?
£å li Miljkîvi} biî nåurîti~àr, tî ¼åst bîlåstàn, ili ¼å tî bilà srådinà u kî¼î¼
¼å `ivåî?
Imà li umåtnîsti båz tràgikå i mîgu}nîsti dà så plàti svim {tî så pîsådu¼å, pîrîdicîm, sigurnî{}u, zdràvljåm, ~àk i glàvîm?
Mî`å li pîstî¼àti lådånà, nàu~nà, cåråbràlnà pîåzi¼à, kî¼à så îbrà}à
sàmî ràzumu?
Dà li }å pîåzi¼u svi pisàti ili }å înà spàsti nà ¼î{ mànji brî¼ sàmîpî`rtvîvànih?
Kî¼å ¼å drugî zànimànjå (ili pîziv, àkî hî}åtå) kî¼å tîlikî trà`i, à dà¼å
tàkî màlî, }udljivî, privråmånî ili kàsnî?
Mî`å li, suprîtnî Miljkîvi}åvîm mi{ljånju, srå}àn ~îvåk biti påsnik?
Dà li }å biti jî{ mrtvih påsnikà, àkî imà påsnikà?
Zà{tî så nà svà îvà pitànjà mî`å îdgîvîriti sàmî nîvim, nå¼àsnim
pitànjåm?”
Esejom Vidosava Stevanovi}a zavr{avamo pri~u o dva Branka,
potpuno uvereni da stariji Branko (Radi~evi}) nema nikakve veze sa
tragi~nom smr}u mla|eg Branka (Miljkovi}a).
Salvador Dali, Deux disciples (étude pour La Cène), 1955.
111
Kosta Nikoli}
Institut za savremenu istoriju
Beograd
“NE OSE]AM SE KRIVIM”
JEDAN POGLED NA SUDSKI PROCES
GENERALU DRAGOLJUBU MIHAILOVI]U
General Dragoljub Mihailovi} je uhap{en 13. marta 1946. godine,
u jednoj ku}i na putu Vardi{te–Priboj, pod jo{ uvek nerasvetljenim okolnostima. Zvani~na, i to literarna verzija, govori o izdaji Nikole Kalabi}a,
ali za to jo{ uvek nisu ponu|eni verodostojni dokumenti. Vest o hap{enju objavio je Aleksandar Rankovi}, ministar unutra{njih poslova FNRJ,
podnose}i ekspoze u jugoslovenskoj skup{tini, 24. marta: “Ja sam danas
u mogu}nosti, drugovi i drugarice, da pred vama izjavim da je izdajnik
Dra`a Mihailovi} od 13. ovog meseca u rukama organa narodne vlasti.
Pri tom moram priznati da je ovaj bandit bio neverovatno ve{t u skakanju s brda na brdo, u skrivanju svoje prljave i zlo~ina~ke glave po jazbinama na{ih brda i dolina. Ali, organi Uprave Dr`avne Bezbednosti bili
su ve{tiji, upravo oni su pokazali pravo majstorstvo u otkrivanju i hvatanju ovog izroda na{eg naroda.” Rankovi} je ~esto prekidan odu{evljenim poklicima narodnih poslanika.
Mihailovi} je ispitivan u Upravi dr`avne bezbednosti Jugoslavije
od 9. aprila do 21. maja. Ispitivala su ga istovremeno po dva islednika:
jedan mu se obra}ao sa Ti i ~esto je bio vi{e cini~an i neprijatan nego
grub. Drugi se Mihailovi}u obra}ao sa Vi i bio je veoma korektan pri
postavljanju pitanja i nije komentarisao odgovore. Za sve svoje ljude za
koje nije znao da li su jo{ `ivi, Mihailovi} je negirao sve za {ta je pretpostavljao da bi mogli biti optu`eni, ako su i kad budu uhap{eni, posebno veze sa Nemcima ili Nedi}em: “Ne mogu da se setim, doga|aji su mi
se izme{ali u glavi; Da me ubijete, ne znam.” Istraga je ukazala na metod
koji }e se primeniti na su|enju: ~este promene tema, insistiranje na detaljima. Mihailovi} je prekidan kada bi `eleo da objasni ne{to {to bi mu
moglo i}i u prilog; najvi{e se insistiralo na podacima obave{tajne prirode.
O svojim poslednjim danima, general je rekao: “Bilo je grozno,
hladno}a je bila u`asna. Zamislite, na tim planinama provesti tolike no}i.
Kretanje je bilo ote`ano mojom iscrpljeno{}u. Konje smo uzimali, ali retko i to samo od sigurnih seljaka. Meni je te{ko no}u, ne vidim, a to nas
112
“Ne ose}am se krivim”
je mnogo ometalo. Poslednja dva dana bila su mi najmu~nija. No}ili smo
pod otvorenim nebom. Padao je sneg. Ja sam se smrzavao. Vatru smo lo`ili posle pono}i i samo po nekoliko sati. Obi~no smo nosili hleb i suvo
meso. Kuvano jelo retko smo jeli. Za mene nije bilo te{ko: jedna konzerva sardine i glavica luka, sa malo hleba, bili su mi dovoljni za ceo dan.
Imao sam rezervu zlata, ali nju nisam tro{io mnogo.” Poslednjeg dana
saslu{anja, 21. maja, Mihailovi} je izabrao i advokate: Dragi}a Joksimovi}a i Nikolu \onovi}a iz Beograda.
Su|enje generalu odr`ano je od 10. juna do 15. jula 1946. godine,
u dvorani Vojnope{adijskog u~ili{ta na Top~ideru. Predsednik sudskog
ve}a bio je pukovnik Mihailo \or|evi}, a javni tu`ilac Milo{ Mini}. Mihailovi} je optu`en za izdaju svoje zemlje, koju je planirao i sprovodio
jo{ od po~etka rata: “Od samog po~etka, Mihailovi} je po~eo da vodi
borbu protiv svih onih koji su ustali u oslobodila~ku borbu protiv okupatora, raspiruju}i na taj na~in bratoubila~ki rat za ra~un Nemaca, Italijana, Bugara i Ma|ara. Stupio je u saradnju sa okupatorima, ostav{i u
saradnji sa Nemcima sve do kapitulacije Nema~ke. Parola Mihailovi}a i
njegove klike da nije vreme za borbu protiv okupatora, nije samo zna~ila
borbu protiv ustanka, nego i direktnu vezu sa okupatorom i sprovo|enje
njegove politike koji su hteli da od naroda Jugoslavije stvore mirno, pokorno roblje. Bratoubila~ka borba koju je za ra~un okupatora poveo
Dra`a Mihailovi}, dovela je ba{ do uni{tenja desetina hiljada srpskih glava, do masovnog uni{tenja Srba, kako od strane okupatora i Mihailovi}evih ~etnika zajedno, tako i od samih Mihailovi}evih ~etnika. Mihailovi} je vr{io istrebljenja Hrvata i muslimana pod izgovorom da je to
odmazda za pokolje Srba koje su vr{ile usta{e, a na delu je sara|ivao sa
usta{ama i protiv srpskog i protiv hrvatskog naroda. U toku istrage je ustanovljeno da je optu`eni Mihailovi} izvr{io u vremenu rata i okupacije
izdaju svoje otad`bine i da je sara|ivao sa nema~ko-fa{isti~kim okupatorima u borbi protiv narodno-oslobodila~kog pokreta naroda Jugoslavije. Na{i narodi to znaju, jer su svojim o~ima videli i na svojoj ko`i
osetili izdajni~ki rad optu`enog Mihailovi}a i ~etni~kih bandi kojima je
on komandovao.”
Samo su|enje predstavljalo je i`ivljavanje novih vlastodr`aca nad
bolesnim, izmu~enim i slomljenim ~ovekom. Javni tu`ilac ~esto je tra`io
od Mihailovi}a da se seti i najsitnijeg detalja, datuma, doga|aja i li~nosti; skretana mu je pa`nja da ne menja svoj iskaz iz istrage. Mini} je insistirao da su ~etnici prekr{ili sporazum od 26. oktobra 1941. godine i
izazvali gra|anski rat; `eleo je da i Mihailovi} to potvrdi. ^esto je tra`eno od Mihailovi}a da ponavlja iskaze; insistirano je da su samo ~etnici napadali a da su se partizani branili. ^im bi Mihailovi} po~eo detaljnije ne{to da obja{njava, bio bi prekidan i usmeravan na ne{to drugo;
113
Hereticus, 2/2004
Kosta Nikoli}
tu`ilac je spajao razli~ite doga|aje, u razli~itim periodima kako bi izveo
konstantu Mihailovi}eve politike. Advokatu Joksimovi}u nije dozvoljavano da Mihailovi}a oslovljava sa gospodine ve} samo sa optu`eni.
Kada je Mihailovi} obja{njavao prirodu odnosa sa SDS-om, Mini} je insistirao da je Nedi}eva vojska bila pod direktnom komandom Mihailovi}a i tra`io je da to tako u|e u zapisnik.
Mihailovi} je bio nemo}an: “Ja nisam pravnik, mo`ete na re~ da
me hvatate”. Dugo je trajalo ispitivanje kako bi Mihailovi} priznao da
su svi ~etni~ki komandanti u Jugoslaviji bili pod njegovom neposrednom komandom i da bi se dokazalo da je on li~no odgovoran za sve njihove postupke. Mihailovi} bi bio dugo ispitivan, na primer, o svojim vezama sa britanskom vladom, a onda bi iznenada bio vra}en na neki
detalj, vremenski i prostorno potpuno udaljen od prethodne pri~e. Centralno mesto posve}eno je doga|ajima u Crnoj Gori i zapadnim srpskim
zemljama, gde je Mihailovi} imao najmanje uticaja na lokalne komandante. Srbija je veoma retko fokusirana, kao i sve druge oblasti u kojima je general imao efektivnu kontrolu. Posebno se insistiralo na vezama sa Italijanima do najsitnijih detalja.
Optu`nica je advokatima uru~ena {est dana pre po~etka su|enja
i to je za predsednika suda bilo dovoljno vremena: “Imali ste dovoljno
vremena da se upoznate sa sadr`inom optu`nice i iza|ete na pretres, a
pretres slu`i za to da se celokupna radnja izvede i da se na kraju donese
zaklju~ak. Prema tome, glavno upoznavanje izvr{i se na glavnom pretresu, a kako se predvi|a prema materijalu, on }e trajati dosta dugo, tako
da }ete imati dovoljno vremena da se upoznate sa ovim {to je poznato.”
Optu`ba je po svaku cenu `elela da doka`e da nije postojao nijedan ~etni~ki komandant koji nije sara|ivao sa okupatorom, pa su kori{}ena i
falsifikovana dokumenta. Mihailovi} bi odgovarao: “Ne znam; Nije mi
poznato; Kako ho}ete; Ja ne znam da sam to rekao; Ne mogu znati dok
ne vidim depe{e; Ja ne mogu odgovarati ovako u skokovima.”
Jedan od glavnih “dokaza” bila su i navodna Mihailovi}eva pisma, ina~e o~igledni falsifikati, Stepincu i Paveli}u iz aprila 1945. godine. Sva Mihailovi}eva obja{njenja da su to izmi{ljena pisma, Mini} je
odbacivao, mada niko iz sudskog ve}a i zastupnika optu`be nije ponudio obja{njenje kako su se ta pisma na{la na procesu, po{to nisu prona|ena u Mihailovi}evoj arhivi.
Kad bi Mihailovi} uspeo da ka`e pone{to o nekoj borbi protiv
Nemaca ili snaga srpske vlade, Mini} bi ga brzo prekidao: “To ne verujem dok ne doka`ete”, ili bi odgovarao: “Dobro, to je druga stvar, to su
Va{i razlozi, o tome }emo posle govoriti”. Tri puta je odbio Mihailovi}eve re~i da je Dragoslav Ra~i} u~estvovao u blokadi [apca u jesen 1941.
godine: “Nije! I za to imam dokaza, kao i za sve {to god Vas pitam”. Ili
114
“Ne ose}am se krivim”
bi rekao: “Mihailovi}u, Vi se tako notorno trudite, da mi je veoma neprijatno {to }ete se na}i u neprijatnoj situaciji u dokaznom postupku”. Prvog dana su|enja, Mihailovi} je rekao da kao vojnik nije imao pravo da
vodi politiku i da je slu{ao svoju Vladu, ali da je imao “drugu tendenciju u pogledu naslanjanja, a to me je i ko{talo. Ne znam da li ste me razumeli?” – Razumeo sam dobro – odgovorio je Mini}. Dalji razgovor o toj
temi brzo je prekinut. Karakteristi~an je i slede}i dijalog Mihailovi}a i
Mini}a: – Ja sam 1943. godine napao Vi{egrad. – To iz 1943. godine bi}e
verovatno sutra. – Sabota`e su bile ogromne, naro~ito u Srbiji. – Sad ho}u jo{ malo da se vratim na ovo pitanje. Kad je @arko Todorovi} oti{ao
iz Beograda? Posle prvog pitanja koje je Joksimovi} postavio Mihailovi}u, usledila je intervencija predsednika suda: “Nemojte tako sugestivno”.
Mini} je znao i da se naljuti: – [ta ste Vi zvali sovjetskom republikom? – Prostore koje ste vi dr`ali. – Nisam ja dr`ao, to su dr`ali partizani! Kada je Mihailovi} pri~ao o Rakovi}evoj borbi protiv dobrovoljaca u ^a~ku, Mini} ga je vratio na drugu temu: “Vratimo se na ~etvrtu
ofanzivu”. Ponekad Mini} nije mogao na vreme da reaguje, pa je postavljao pitanja koja nisu imala veze sa optu`bom. Kada je Mihailovi}
po~eo da pri~a o tome kako Z. Ostoji} nije po{tovao njegova nare|enja
iz 1944. godine, Mini} je reagovao: “Pre}i }u sada na drugu stvar. Kad
je Bir~anin umro?”
U jednoj situaciji, Mini} se nije sna{ao. Kada je Mihailovi} pri~ao
o napadu partizana na jedinice JVUO kod U`ica u jesen 1943. godine,
Mini} je odgovorio: “Ja Vam sada u Va{em duga~kom zapisniku ne mogu da na|em {ta ste Vi sve pri~ali. Moram pre}i preko toga. Ne mogu da
na|em. Da pre|emo na drugo. Kad je kod Vas do{ao @ivko Topalovi}?”
Kad bi Mihailovi} ponovo poku{avao da govori o borbama protiv Nemaca, predsednik suda bi rekao: “Optu`eni Mihailovi}u, sud Vas opominje da budete iskreni, a to bi bila i jedna od olak{avaju}ih okolnosti”.
Mihailovi}u nije dozvoljeno ni da pri~a o savezni~kim misijama u
njegovom {tabu, posebno ameri~kim: “To nema veze sa predmetom i ne
obuhvata ovaj period. Apsolutno sada, u ovom periodu, to nema veze sa
predmetom”. Kada je ~etvrtog dana su|enje (13. juna) Mihailovi} tra`io
da se jedan navod iz optu`be dokumentuje, dobio je slede}i odgovor od
M. \or|evi}a: “Trebalo je da Vi pred sudom potpuno iskreno ka`ete {ta
znate, a ne da ka`ete: ako Vam se podnesu dokumenta”. Mini} je insistirao ~ak i na tome da su ~etni~ke jedinice sa Nemcima izvele desant na
Drvar. Ponekad je tu`ilac umeo da bude i “duhovit”. Kada se Mihailovi} po`alio na svoje zdravlje, dobio je odgovor: “Ja mislim da ste Vi
zdraviji od mene”. Mihailovi} nije `eleo da pri~a o svojoj bolesti u zatvoru, a nije mu dozvoljeno ni da bilo {ta ka`e o hap{enju: “Branilac
115
Hereticus, 2/2004
Kosta Nikoli}
Joksimovi}: – Da li biste mogli da nam ka`ete ne{to o Va{oj bolesti posle
Va{eg pada u zatvor? – Hvala Vam, ja smatram da to nije potrebno. Tu`ilac: – To odbrana ho}e da Vas napravi ludim. Branilac Joksimovi}: –
Molim Vas, jo{ samo jedno pitanje. Odbranu mnogo interesuje kako ste
Vi zapali u zatvor? Predsednik: – To sud ni najmanje ne interesuje. Ukoliko interesuje odbranu, neka potra`i sastanak sa optu`enim, pa }e im on
to objasniti.”
Kada je Joksimovi} tra`io da Mihailovi} objasni prirodu borbe
protiv partizana i karakter gra|anskog rata, usledila je intervencija predsednika suda: “Vi ste vrlo komplikovano pitanje postavili optu`enom i
Vi ste u samoj stvari zbunili optu`enog”. Kada je Joksimovi} postavljao
pitanja o antiosovinskom otporu, M. \or|evi} je dao kra}i odmor zbog
“umora optu`enog”, a kad je, u nastavku, Joksimovi} `eleo da zavr{i
razgovor, oduzeta mu je re~. Advokat Joksimovi} je 19. juna po drugi
put tra`io da se kao svedoci odbrane pozovu devet ameri~kih oficira koji su bili u Mihailovi}evom {tabu 1944. godine. Od Mini}a je dobio slede}i odgovor: “Zar mogu svedoci iz inostranstva svedo~iti i pobijati
~injenice za koje postoji nekoliko stotina pismenih dokumenata? Zar
mogu svedoci iz inostranstva pobijati iskaze saoptu`enika Mihailovi}evih, kojima se nepobitno utvr|uje istina za mene bar, ako ne za branioca Joksimovi}a, a sud }e re}i svoju re~.”
Mihailovi} nije mogao ni da ~ita novine za vreme su|enja. Mini}
je to ovako obrazlo`io: “Mislim da takav predlog jo{ niko nikada nije
u~inio. Ja smatram da se optu`enom ni u kom slu~aju {tampa ne mo`e
dati. A kad se pretres zavr{i i izrekne presuda, onda mu se mo`e dati.”
Sve predloge odbrane koji su se odnosili na neprijateljski stav Nema~ke
prema Ravnogorskom pokretu i Mihailovi}u, Mini} je odbacio. Najinteresantnije je njegovo obja{njenje nema~ke ucene za generalom iz 1943.
godine: “Predlog gospodina \onovi}a da se pro~ita tobo`nja nema~ka
ucena Mihailovi}a ne samo da je neumesan, nego ba{ dokazuje da su
Nemci time izveli jedan perfidan poku{aj da Mihailovi}a predstave pred
masama kao tobo`njeg neprijatelja Nemaca. Taj nema~ki proglas imao
je za isklju~ivi cilj da zaustavi diskreditovanje Mihailovi}a kod masa i
kod saveznika.”
Svode}i svoj `ivot, Mihailovi} je 8. jula rekao: “Na{ao sam se u
vrtlogu doga|aja i smetnji. Na{ao sam se u vrtlogu doga|aja i smernica.
Na{ao sam se pred smernicama i te`njama svoje sopstvene vlade. Bio
sam okru`en svim mogu}im obave{tajnim slu`bama, svim obave{tajnim
slu`bama sveta. Ostao sam vojnik. Ube|en sam da sam bio na pravom
putu. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najte`e vihore. Mnogo sam hteo, mnogo zapo~eo, ali vihor, svetski vihor,
116
“Ne ose}am se krivim”
odneo je mene i moj rad.” Zavr{na re~ D. Joksimovi}a vi{e puta je prekidana od strane Mini}a, re~ima: “Vi izdaju branite!”
Da }e hrabri advokat ispa{tati zbog svojih re~i, nagovestio je Branko Dra{kovi} u svom tekstu “Odbrana izdaje i kleveta slobode”, objavljenom u Borbi 14. jula: “Advokat Joksimovi} brani tu dra`inov{tinu kao
ideologiju pokreta koji je obele`en bezbrojnim zlo~inima prema narodu,
izdajom neprijateljima tog naroda, nema~ko-italijanskim fa{isti~kim
okupatorima i njihovim slugama u zemlji i van nje. Ovakva drskost advokata Joksimovi}a ne mo`e se objasniti smelo{}u branioca koja je prihvatljiva i razumljiva kad se radi o neodbranjivom {ti}eniku. Njeni motivi le`e dublje, skrivenije u osnovama jedne neiskorenjene mr`nje prema
na{im narodima.”
Dragi} Joksimovi} je i kasnije kao advokat pru`ao otpor totalitarizmu. Uhap{en je 1949. godine i osu|en na godinu dana robije. Kasnije
je ponovo uhap{en i osu|en na tri godine. Umro je jedne no}i avgusta
1951. godine, u robija{nici Sremske Mitrovice, od sr~anog udara.
Za{to je general prihvatio da u~estvuje u farsi? Za{to se nije branio }utanjem? Verovatno zbog svog duboko usa|enog ose}anja legalizma: on je novu Jugoslaviju, bez obzira na njen re`im, priznavao kao
svoju dr`avu. O Mihailovi}evom dr`anju na su|enju do sada je mo`da
najobjektivniju ocenu dao, bar kad su u pitanju jugoslovenski zvani~ni
krugovi, jedan Hrvat – Josip Hrn~evi}, ~lan ekspertske ekipe tu`ila{tva:
“Dra`a Mihailovi} je na procesu svojim dr`anjem i odgovorima na postavljena pitanja davao utisak sposobnog vojnog komandanta, zrelog politi~kog protivnika i obrazovanog ~ovjeka. Djelovao je vi{e kao profesor,
negoli kao vo|a ~etnika i njihov vrhovni komandant. Na pitanja suda i
javne optu`be, kao i na pitanja svojih branilaca, odgovarao je ozbiljno i
smireno. Vidjelo se da razmi{lja o tome {to ga se pita, kuda smjeraju pitanja i {to }e na njih odgovoriti. Njegovi odgovori bacaju svjetlo na mnoge doga|aje iz narodno-oslobodila~ke borbe, promatrane naravno sa
druge strane barikade. Takvim svojim dr`anjem Dra`a Mihailovi} je nedvosmisleno pokazao da sud pred koji je bio izveden priznaje kao sud
svoje zemlje – Jugoslavije, mada je bio svjestan da od njega nema {ta da
o~ekuje, osim najte`e kazne.”
Presuda generalu Mihailovi}u izre~ena je 15. jula. Progla{en je krivim za “izdaju zemlje i razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije
i raspirivanje nacionalne i verske mr`nje”. Osu|en je na kaznu smrti streljanjem, na trajan gubitak politi~kih i pojedinih gra|anskih prava i konfiskaciju celokupne imovine. Kada je i gde ubijen, pouzdano jo{ uvek
nije utvr|eno.
117
Hereticus, 2/2004
Kosta Nikoli}
Kakav je ~ovek bio general Mihailovi}? On se 1941. godine opredelio za zapadnu Srbiju, svestan koliko je ose}anje slobode i patriotizma tu bilo razvijeno. Njegov rad odlikovala je postupnost i sistemati~nost, bio je oslonjen na tradicije sela, a miris srpske zemlje stalno ga je
vra}ao u rodni kraj, iako je prostor bitke gde se odlu~ivalo o sudbini Jugoslavije bio daleko ve}i. ^ak ni u najte`im isku{enjima nije `eleo da ode
iz svoje zemlje, jer je sudbinski bio vezan za srpsko tle. Na kraju rata, isto kao i na njegovom po~etku, general je ~vrsto verovao u svoj put: “Mi
poru~ujemo Josipu Brozu Titu, koji je stra{ni vo|a usta{ko-komunisti~kog pokreta da isto onako kao i 1941. godine kada nismo kapitulirali,
ne}emo ni sada. Na{a je stvar narodna i pravedna. Treba iza}i otvoreno
pred narod i kazati mu {ta ga sve ~eka od la`nih oslobodilaca. Neka svi
budu ube|eni da krvolo~ne usta{e nikada ne mogu posti}i svoj cilj i mi
ne}emo nikada preboleti `rtve koje su nam naneli. Mi pojedinci smo sitni. @rtvujmo se do kraja.”
Mihailovi}ev li~ni uticaj bez te{ko}a je prevagnuo me|u onima
koji su se odmetnuli u {umu, a tako|e i me|u mla|im oficirima. Ali general nikada nije do kraja ostvario efektivnu vojnu kontrolu nad svim
jedinicama JVUO. On to nije ni mogao, s obzirom na teritorijalni karakter vojske koji je jedino bio mogu} u uslovima okupacije i projektovanog gerilskog rata. Sve je zavisilo od autoriteta kod lokalnih stare{ina, ali jo{ vi{e i od njihove spremnosti da izvr{avaju sve naredbe svog
komandanta, ma koliko ga li~no uva`avali. Mihailovi} je bio odli~an vojni stru~njak, ali ga je stalno razdirala dilema koga da slu{a: glas srpskog
naroda, ~iji je verni sin bio, ili glas onih na koje je bio upu}en, koji su na
njega uticali i njime manipulisali. Nije uspeo da se izbori za to da vodi
svoju politiku, bez obzira na ishod, pa je postao `rtva interesa onih ~inilaca koji su ga cenili samo prema njegovoj trenutnoj upotrebnoj vrednosti.
Da li je Mihailovi} mogao da bude revolucionar? Vezivanje za
kralja i emigrantsku vladu bilo je normalno i razumljivo, ali se pretvorilo u generalovu zlu kob, jer su ti faktori bili obi~ni pioni britanske vlade. Mihailovi} je sebi napravio i velike te{ko}e zbog insistiranja na jugoslovenstvu, iako su njegova upori{ta bila srpska. Klju~na Mihailovi}eva
gre{ka bila je u tome {to nije oti{ao u Bosnu i stavio se na ~elo srpskih
ustanika, makar od trenutka kada je to od njega tra`io M. Nedi}. U Bosni bi pre bio prihva}en kao svenarodni vo|a, jer je u Srbiji, koja nije
pre`ivljavala dramu kao Bosna, seljak bio mnogo kriti~niji prema oficirima posle aprilske katastrofe. Mo`e se re}i da je time Mihailovi}
napravio odlu~uju}u gre{ku i po sebe i po nacionalni pokret srpskog
naroda, koji se u Bosni silom prilika svrstao umesto pod nacionalnu zastavu, pod zastavu KPJ i postao njena udarna pesnica. I nema~ki isto-
118
“Ne ose}am se krivim”
ri~ari sla`u se u tome da je Mihailovi} na~inio gre{ku zbog zapostavljanja Bosne. Isti~e se da partizani nikada ne bi postali onaj ~inilac koji
su postali da u njihove redove, spasavaju}i glave od usta{kog no`a, nisu
masovno pohrlili Srbi iz Bosne i Kninske krajine. Posebno su Srbi zapadne Bosne bili idealna baza za regrutovanje partizana, bez obzira na
duboka religiozna ose}anja i patrijarhalni na~in `ivota. Spasavaju}i sebe, spasili su i partizansku vojsku posle njenog proterivanja iz Srbije i
Crne Gore.
Druga velika gre{ka bila je sklapanje neprirodnog saveza sa partizanima, septembra 1941. godine. Iako nisu imali gotovo ni~eg zajedni~kog, te dve vojske sklopile su borbeni savez za koji se odmah znalo
da }e biti kratkog veka i da }e se izroditi u gra|anski rat. Te{ko je re}i
za{to je general pristao na tako ne{to. On je svakako `eleo jedinstveni
oslobodila~ki front, u po~etku nije zazirao od partizana, ali se do prvog
susreta sa Brozom uverio u njihove krajnje namere i postao je nepoverljiv. Zna~i, ta se odluka mo`e pripisati ili njegovoj veri da se stvari
mogu promeniti, ili naivnosti. Ako uklju~imo spoljni faktor, ostaje samo
Rusija, jer tada veza sa Britanijom nije bilo. Ili je general bio ve}i rusofil
nego {to se to obi~no misli, ili je “posao odradio” ~ovek koji je spasao
prvi sastanak Mihailovi}-Broz i za koga se jo{ uvek ne zna da li je ili nije bio sovjetski agent – Dragi{a Vasi}. U svakom slu~aju, deo srpske emigracije ovaj Mihailovi}ev postupak smatra tragi~nom gre{kom: “Komunisti su se aktivirali na teritoriji kojom je Dra`a ve} duhovno vladao.
Me|utim, on nije imao snage da im se suprotstavi i da sprovede ono {to
je mogao kao komandant armije jedne zara}ene strane. On je kao vojnik
imao da postupi vojni~ki i da sve ove proglasi dezerterima, a zatim da ih
strelja. Da je Dra`a Mihailovi} postupio vojni~ki, u duhu revolucionarnih zahteva, a pri prvom susretu izme|u njega i komunista, makar se
tu radilo i o li~nosti J. Broz, njegova bi situacija tokom rata bila sasvim
druga~ija.”
Mo`da u ovom mi{ljenju ima i istine, jer {ta su general i svi oni
koji su ga sledili imali od jednog, ako je verovati Vladimiru Dedijeru,
Brozovog priznanja: “Kada sam 1941. godine do{ao na Ravnu Goru u
Mihailovi}ev {tab na pregovore, bio je pripreman atentat na mene. Njegov komandant Bo`a Javorski bio je pripremio da me ubije pri povratku
s Ravne Gore. Me|utim, o tome je ~uo Dra`a Mihailovi} pa ga je spre~io
da to u~ini, jer je meni bio dao ~asnu re~ da }u bezbedno do}i i oti}i s Ravne Gore.”
Mihailovi}ev karakter bio je me{avina jakosti i slabosti. Bio je
hrabar i lojalan, vrlo prirodan, sa respektivnom vojnom obukom. Jozo
Toma{evi} prime}uje da mu je nedostajala {irina vizije i energija da
sprovede zami{ljenu strategiju. Mihailovi} je bio nepopravljivi optimi-
119
Hereticus, 2/2004
Kosta Nikoli}
sta – nikada nije sumnjao u pobedu svoje ideje. Zidovi u koje je udarao
bili su prete{ki: Hitler i njegovi sateliti s desna, komunisti i njihov mo}ni
i nemilosrdni aparat, bili su na levoj strani. Mihailovi} se dr`ao svoje linije i srpskog puta. Verovao je do kraja u pomo} Zapada zbog svoje ideolo{ke osnove – demokratije i antikomunizma. Toma{evi} misli da je
Mihailovi} bio ube|en u realizaciju svojih “himerijskih planova”. Osnova strategije bila je vera u savezni~ku invaziju do koje nikada ne}e do}i.
Nije shvatao ni kompleksnost realizacije svojih planova, niti imao adekvatnu teorijsku zasnovanost pokreta otpora, a pre~esto su se doga|aji
otrzali kontroli.
Nikada, do kraja rata, general nije uspeo da sprovede ~vrstu kontrolu nad svojim snagama, niti da nametne striktnu hijerarhiju i centralizam, ali to je vi{e bila stvar karaktera srpske vojske nego sposobnosti
njenog komandanta. Formiranje pokretnih, tzv. lete}ih brigada u prole}e 1944. godine, usledilo je prekasno. Jedan od razloga neuspeha bilo
je i nepostojanje politi~ke indoktrinacije, tako nagla{ene kod partizana.
To je mo`da bilo ispravno sa moralne ta~ke gledi{ta, ali je bilo naivno
o~ekivati pobedu protiv onih koji su kroz slepu poslu{nost ~eli~eni u
mr`nji i pripremani za obra~un sa sunarodnicima. Politi~kom padu celog pokreta doprinela je i Mihailovi}eva netrpeljivost prema politi~arima i politici uop{te. Njegovi politi~ki savetnici tako|e nisu bili profesionalni politi~ari – Dragi{a Vasi} ih je prezirao vi{e i od samog Mihailovi}a.
Ma koliko taj stav bio opravdan, on je ipak zna~io gubitak politi~ke baze.
Rat koji se vodio u Jugoslaviji bio je pre svega gra|anski i ideolo{ki, vi{ezna~an i kompleksan, a u njemu su pobedili oni koji su od po~etka imali beskompromisan politi~ki kurs. Borba za srpski narod, za
Kralja i Otad`binu, nije mogla da bude adekvatan odgovor na veliku
promenu koja se odigrala. Mihailovi} se oslanjao na narod u naj{irem
smislu i on jeste imao ogromnu popularnost, ali “narod” je promenljiva
i difuzna kategorija, sa duboko usa|enim rajinskim mentalitetom, uvek
spreman na popu{tanje ja~em radi ~uvanja sitnih interesa. Srbi su, na
kraju krajeva, pasivno posmatrali dolazak partizanske vojske. Mihailovi} se nije u`iveo ni u ulogu ministra: toj funkciji nije pridavao neki ve}i
zna~aj, za razliku od Broza, koji je sa rastom svojih “prerogativa” i funkcija rastao i u sopstvenim o~ima, pridaju}i veliki zna~aj i sebi i svom
pokretu.
Mihailovi} nije bio vo|a: iznad sebe je i imao i priznavao hijerarhiju – kralja i vladu, a iznad njih Boga, za razliku od Broza, koji je bio
samoproklamovani mesija, koji nije priznavao ~ak ni autoritet Moskve,
kada mu je to odgovaralo. Od nje je tra`io samo pomo} i podr{ku. Generalove odluke bile su ~esto vi{e emotivne nego politi~ki racionalne.
Rat je primorao lojalnog oficira, vernog zakletvi, da ne poslu{a nare|e-
120
“Ne ose}am se krivim”
nje Vrhovne komande o kapitulaciji, ve} da povede narod u otpor, u kome je hteo istovremeno da taj narod za{titi od ratnih stradanja.
Stranjakovi} je poredio Mihailovi}a sa Ljubom Davidovi}em:
“Dra`a je bio Ljuba u vojni~koj uniformi”. Na drugoj strani, Broz je bio
profesionalni revolucionar, prekaljeni agent Kominterne, spreman da
se poslu`i svim sredstvima da bi ostvario cilj. Ambiciozan, prora~unat i
bezobziran pu~ista. U klju~nom trenutku, formalno se odrekao komunizma kako bi prevario zapadne saveznike i, ma kako to neverovatno
izgledalo, u tome je uspeo. Mihailovi} je do poslednjeg trenutka bio uz
svoju vojsku, narod i rodnu grudu. Posle katastrofe kod Drvara, Broz se
sklonio iz zemlje; odlazi na Vis, pa u Napulj i Bari, pod britansku za{titu. U Srbiju se vratio tek po padu Beograda, da bi se ustoli~io kao
“narodni vo|a”.
Oni koji su generala osudili i oni koji su to obrazlo`enje prihvatili,
ni danas se ne kolebaju: veruju da je Mihailovi} bio “velikosrpski {ovinista, reakcionar, izdajnik svoje zemlje i ratni zlo~inac”. Oni koji su generalu presudili da je velikosrbin, razbili su srpsku zemlju na ~etiri federalne jedinice, samoj Srbiji dodelili dve pokrajine, uspostavili Hrvatsku
na pobedni~koj strani, u granicama habzbur{ke trojedinice, o kojima su
i najtvrdokorniji hrvatski nacionalisti mogli samo da sanjaju. Oni su zabranili da se pri~a o pobijenim Srbima u NDH, tretiraju}i to kao neprijateljski akt, ka`njiv po krivi~nom zakonodavstvu. Omogu}ili su mnogim
usta{ama da odu u emigraciju ili su ih preveli u strukture nove vlasti, a
Srbima nametnuli hipoteku mr`nje prema svim ostalim narodima.
Oni koji su generalu presudili da je reakcionar i branilac bur`oaskog poretka, jo{ u toku rata svoje vrhovne {tabove pretvarali su u “luksuzne salone kurtizana”, vozili se u crnim mercedesima i izvr{ili “seksualnu emancipaciju `ene”. Posle rata “sebi su sagradili hramove a drugima
stavili amove”, punim ustima govorili o socijalnoj pravdi i jednakosti, a
sa jo{ punijim stomacima dokazivali {ta to konkretno na delu zna~i. Zaklinjali su se u nove vizije i oslobo|enje ~oveka, a uspeli su da stvore
dru{tvo bez ikakvih moralnih vrednosti, zasnovano na materijalizmu
najni`e vrste. Novi ~ovek koji je stvoren bio je zapla{en i bez sopstvene
volje, primoran na razli~ite nedostojne kompromise kako bi sa~uvao `ivot sebi i svojoj porodici.
Oni koji su generalu presudili da je izdajnik svoje zemlje, odr`avali su redovne kontakte sa Nemcima od leta 1942. godine pa sve do
kraja rata. Oni su sa njima potpisivali sporazume o zajedni~koj borbi
protiv Britanaca, u slu~aju invazije Balkana. Oni su, sa urednim usta{kim propusnicama i pod nema~kom za{titom, marta 1943. godine putovali u Sarajevo i Zagreb, pa posle mirno o tome pisali kao o ne~em normalnom i dozvoljenom, pozivaju}i se na sovjetska iskustva. Oni su
121
Hereticus, 2/2004
Kosta Nikoli}
be`ali pred nema~kim poterama, idu}i demarkacionom linijom, a kada
nisu znali kuda }e, ponizno molili Ficroja Meklina da im omogu}i prebacivanje na Vis, pod britansku za{titu. Kada je trebalo da povedu borbu za kona~no oslobo|enje zemlje, jo{ poniznije su molili sovjetskog
vo|u za pomo}. Kada je trebalo da poka`u kako su prava vojska, sposobna za operacije {irih razmera, bacili su srpsku omladinu na Sremski
front u krvavu klanicu i posle to slavili kao epopeju. Oni koji su sebe
slavili kao junake, napustili su, po Brozovoj direktivi, svoje ranjene drugove na Sutjesci, pa posle pateti~no pisali o podeljenim ose}anjima i
sopstvenim du{evnim bolovima.
Oni koji su generalu presudili da je ratni zlo~inac, otpo~eli su gra|anski rat u srpskim zemljama, ubijali svoje sutra{nje neprijatelje, proganjali petu kolonu po Crnoj Gori i Isto~noj Hercegovini, bacali u jame
kulake (sve one koje su imali vi{e od dve koze ili ovce) i sopstvene o~eve da bi raskrstili sa malogra|anskim slabostima i bur`oaskim sentimentalizmom. Nisu se pla{ili klasnih neprijatelja, pogotovu ne onih nemo}nih i neza{ti}enih, i tu su zaista iskazali prednost u odnosu na svoje
protivnike. Hrabro su kora~ali stazama revolucije, obele`enim bezbrojnim grobovima i jo{ ve}im brojem kostiju razbacanih po raznim pse}im
jamama.
Ameri~ki predsednik Hari Truman posmrtno je odlikovao zlosre}nog generala 29. marta 1948. godine Legijom za zasluge – Legion of
Merit Chief Commander. U obrazlo`enju je pisalo: “General Dragoljub
Mihailovi} odlikovao se izvanrednim dr`anjem. Kao vrhovni komandant
Jugoslovenske vojske i kao ministar rata, organizovao je i vodio va`ne
snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju. Kroz neustra{ive napore njegovih trupa, mnogo ameri~kih vazduhoplovaca bilo je
spaseno i vra}eno pod savezni~ku kontrolu. General Mihailovi} sa njegovim snagama, iako nije imao potrebno snabdevanje, vodio je borbu pod
ekstremnim te{ko}ama i doprineo materijalno savezni~koj stvari i kona~noj savezni~koj pobedi.”
Verovatno je najta~niju ocenu o generalu Mihailovi}i izrekao Slobodan Jovanovi}: “Za `ivota on je bio gonjen, klevetan, mu~en i najzad
umoren. Njegovo telo je razneto na komade i on nema groba. Ali on i
dalje `ivi u du{i srpskog naroda i tu }e `iveti uvek, dokle srpsko ime bude
trajalo.”
122
Nenad Vukovi}
student-postdiplomac
Pravnog fakulteta, Beograd
JEDAN POGLED NA SAVREMENE
USTAVNOPRAVNE ODNOSE SRBIJE I CRNE GORE
Rezime: Nova dr`avna zajednica, Srbija i Crna Gora, uspostavljena Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, suo~ava se sa istim ili sli~nim problemima koji su optere}ivali funkcionisanje biv{e savezne dr`ave. Ta zajednica
je sasvim specifi~na tvorevina, koju je gotovo nemogu}e pravno objasniti sa stanovi{ta poznatih i priznatih teorijskih modela federacije i konfederacije u ustavnopravnoj nauci. Iz vremena biv{e SRJ nasle|eno je vi{egodi{nje haoti~no
stanje i duboki jaz izme|u nominalno-ustavnog i fakti~kog stanja u odnosima
dr`ava ~lanica. Ustavnom poveljom je izvr{ena samo ustavnopravna verifikacija zate~enih odnosa politi~ke mo}i u korist dr`ava ~lanica, bez adekvatnih institucionalnih garancija za novu preraspodelu mo}i u korist zajednice. Danas su
perspektive politi~kog zajedni{tva Srbije i Crne Gore blede i neizvesne. ^ini se
nespornim da se razlozi degradacije ideje federalizma i ustavne dekadencije u
odnosima Srbije i Crne Gore uop{te ne mogu do kraja osvetliti ~isto egzegeti~ki, ve} samo pravno-politikolo{ki, pa i {ire dru{tveno, a u krajnjoj liniji i kulturno. Vi{edecenijske naslage autoritarne politi~ke kulture danas predstavljaju
klju~nu prepreku postizanju elementarnog konsenzusa oko osnovnih politi~kih
vrednosti, na kojima bi se bazirao i na{ ustavni konsenzus. Samo takav predustavni konsenzus, kao “eliksir `ivota” ustavnog konsenzusa, koji se kod nas jo{
uvek ne nazire, mo`e predstavljati zalogu za trajnije ustavno postignu}e.
Klju~ne re~i:
dr`avna zajednica, federacija, konfederacija, savezni ustav, Ustavna povelja.
Velika je mana svakog ustava {to ne ostavlja mo}nicima
drugu alternativu, osim ili njihove vlasti, ili gubili{ta.
(B. Konstan, Principi politike i
drugi spisi, Beograd, 2000, str. 29)
Uvod
1. – Dvadeseti vek u odnosima Srbije i Crne Gore obele`en je njihovim traganjem za odgovaraju}im dr`avno-pravnim okvirom zajedni~kog `ivota sa ostalim jugoslovenskim narodima, a poslednja decenija
ovog veka u njihovim odnosima, tra`enjem optimalne solucije za ravnopravnu koegzistenciju Srbije i Crne Gore u dvo~lanoj zajedni~koj dr`avi.
Decenija odnosa Srbije i Crne Gore, koja je sada za nama, decenija je ustavnog bespu}a i pravnog be{~a{}a. Mnogo je bilo dnevne poli123
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
tike i jednokratnih politi~kih re{enja, mnogo izbora, a malo istinske demokratije. Najmanje je bilo ustavnosti, vladavine prava i pravne dr`ave.
Da li su uzroci dana{njeg ustavnopravnog haosa locirani samo u
slabostima ustavnih re{enja, ili ih treba tra`iti u dubljim dru{tvenim
karakteristikama, visokom stepenu politi~ke netolerancije i autoritarne
politi~ke kulture i najzad, u istorijskoj i ideolo{ko-vrednosnoj polarizaciji na{eg dru{tva? Kako je mogu}e imati trajan i legitiman ustav u atmosferi tako dubokih podela izme|u vlasti i opozicije, koje nisu vi{e
samo redovna odlika politi~ke kompeticije za osvajanje vlasti? Kako ostvariti principe zapisane u ustavu i vrednosti i politi~ke nade koje on
otelotvoruje u politi~koj stvarnosti, nenaviknutoj na mirne promene
vlasti, na politi~kom tlu, na kojem svaka pobeda jedne politi~ke opcije
zna~i satanizaciju one druge, a svaki novi ustav zatire stari i {to je mo`da
najva`nije, na kojem se ustavne promene uvek javljaju kao sudbinsko
pitanje, a u novije vreme i kao pitanje opstanka dr`ave? Da li je mogu}e
biti optimista u situaciji u kojoj su nam ustavna re{enja sve vi{e privremenog karaktera, gde se prilikom svake promene ustava uvek kre}e iz
po~etka i odlu~uje “normativno ni iz ~ega” i u situaciji u kojoj su ustavna re{enja produkt isklju~ivo neke druge, a ne prvenstveno na{e dru{tvene i politi~ke realnosti? Ili je mo`da vreme da se prisetimo re~i jednog od politi~kih savremenika velikog predsednika De Gola: “To {to
je na{a zemlja imala sedamnaest ustava u toku sto pedeset godina neva`no je ako Francuska i dalje postoji”.1
Ustavne prilike u zemlji nisu se mnogo promenile ni posle petooktobarskih politi~kih promena. Nema ve}e stabilnosti unutra{njih
politi~kih odnosa, koja bi doprinela stvaranju zdravije i demokratskije
atmosfere za re{avanje ustavnog pitanja u zemlji. I dalje dominira stran~arski duh, nespremnost da se pojedina~ni interesi, ne individualni, ve}
pre svega egoisti~ni interesi politi~kih stranaka, podrede op{tem, nemogu}nost da se ozbiljna ustavna rasprava pretpostavi kratkoro~nim politikantskim ustavnim igrarijama. Govoriti i pisati o ustavnim pitanjima u
ovakvim uslovima nije nimalo lako. Toliko je veliki raskorak izme|u
normativnog i stvarnog, ustavom proklamovanog i politi~ki ostvarenog,
da su male {anse da nam bilo kakav ustav sve probleme odjednom razre{i. A ukoliko je taj raskorak ve}i – podse}a nas Najdan Pa{i} – “utoliko su ustavne iluzije opasnije”.2
Ni posle usvajanja Ustavne povelje Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, stvarnost se su{tinski nije promenila. Na nivou Dr`avne zaje1
2
124
F. Morijak, De Gol (sa francuskog prevela Zorica Had`i-Vidojkovi}), BeogradValjevo, 1996, str. 185.
N. Pa{i}, “Dru{tveno-politi~ke pretpostavke ustavnosti i zakonitosti”, Gledi{ta,
6-7/1964, str. 1000.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
dnice, Ustavna povelja donosi ve}i stepen poverenja u politi~kim odnosima dr`ava ~lanica, ali nikako ne doprinosi stvaranju ve}eg stepena ustavnopravne ravnote`e u tim odnosima. Na spoljnopoliti~kom planu, otklonjena je opasnost od direktnog vojnog anga`ovanja stranog faktora,
ali se zato taj faktor sve vi{e pojavljuje kao arbitar u na{im nesre|enim
politi~kim i ustavnim prilikama i to na na~in koji samo prividno olak{ava, a su{tinski ote`ava proces ustavnih promena, bitno dezavui{e njihov legitimitet, a sasvim sigurno stvara nepovoljan utisak o na{oj nesposobnosti da sami uredimo sopstvene politi~ko-pravne odnose. Istorija
nas u~i da su interesi velikih sila na ovim prostorima uvek, manje ili vi{e, predstavljali bitnu determinantu uspona i opadanja dr`avnosti, ali
dana{njica ukazuje da je uticaj spoljnog faktora prisutniji i presudniji
nego ikad.
2. – Poku{aj analize ~itavog novijeg perioda u “razvoju” na{e ustavnosti unapred nailazi na izvesnu te{ko}u. Naime, re~ je o ustavnim
dokumentima, koji su nastajali u bitno druga~ijim politi~kim uslovima,
iza kojih su bujali interesi razli~itih, me|usobno toliko konfrontiranih,
dvaju vladaju}ih re`ima i, {to je za ustavnopravnu nauku mo`da najva`nije, koji nemaju gotovo ni{ta zajedni~ko, kako u reviziono-proceduralnom, tako ni u supstancijalnom smislu. Stoga se neizbe`no na samom po~etku suo~avamo sa osnovnom dilemom – da li se uop{te mo`e
govoriti o protekloj deceniji odnosa Srbije i Crne Gore, kao o periodu
ustavnog razvoja, ili je pre re~ o ustavnoj dekadenciji? Drugim re~ima,
mo`e li se nazvati periodom ustavnog razvoja, u doslovnom smislu te
re~i, vreme u kojem je dominirala neustavnost i nelegitimnost, politi~ka
samovolja i arbitrarnost, nasuprot konstitucionalizmu, vreme u kojem
su se ustavni mehanizmi pokazali nedovoljnim da artikuli{u uzavrele
politi~ke sukobe, a ustavi nemo}nim da izdr`e napone dru{tvenih suprotnosti i nad`ive politi~ke snage koje su ih donele? Da li je potrebno
podse}ati da je savezni ustav od 1992, ina~e otpo~etka suo~en sa ozbiljnim probemima u primeni i grubim kr{enjima u praksi, doveden u
pitanje ve} 1997. godine, posle promene vlasti u Crnoj Gori, ~ija se nova vlast postepeno okre}e protiv ustavnog projekta u ~ijem stvaranju je
i sama u~estvovala? Ili na nelegitimne julske ustavne amandmane od
2000. godine, usvojene bez saglasnosti vladaju}e politi~ke ve}ine u Crnoj Gori? A kada je oktobra 2000. godine do{lo do promene vlasti i u
Srbiji, bilo je jasno da Ustav SRJ “`ivi” svoje poslednje dane. Ali umesto da dobijemo demokratske uslove za re{avanje ustavnog pitanja u zajedni~koj dr`avi, putem ustavotvorne skup{tine i referenduma, a time i
obe}ani legitimni ustavni diskontinuitet, dobili smo Ustavnu povelju
grubim kr{enjem Ustava SRJ. Tako se od ustavnog preure|enja federacije stiglo do njenog protivustavnog ukidanja.
125
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
I zaista, o protekloj deceniji odnosa Srbije i Crne Gore najmanje
se mo`e govoriti kao o periodu ustavnog razvoja. Ipak, bez obzira na
sve politi~ke kontroverze ovog perioda, ustavna ili neustavna zastranjivanja, kontinuitet ili diskontinuitet, gra|ani Srbije i Crne Gore i danas
`ive u dr`avnoj zajednici, dodu{e ustavnopravno bitno druga~ijoj u odnosu na biv{u federaciju. Dakle, poku{aji ustavnopravnog oblikovanja
odnosa Srbije i Crne Gore i politi~ki napori za obezbe|ivanje njihove
ravnopravnosti u dvo~lanoj dr`avnoj zajednici obele`ili su ~itavu proteklu deceniju u njihovim odnosima. Tim poku{ajima, kao i ustavnim
dokumentima, ~iji je cilj bio da te odnose formalno oblikuju, posve}en
je ovaj rad.
I
1. – Prva dvo~lana zajedni~ka dr`ava Srbije i Crne Gore, Savezna
Republika Jugoslavija, stvarana je na ru{evinama prethodne SFRJ, u
okolnostima ja~anja animoziteta me|unarodne zajednice prema tada{njim “novim starim” vladaju}im strukturama u Srbiji i Crnoj gori i u
uslovima me|unarodne izolacije i rata u okru`enju. Ta dr`ava, iako je
bila zami{ljena kao demokratska, federativna dr`avna zajednica ravnopravnih republika i gra|ana, suo~ila se sa demokratskim deficitom na
samom po~etku, ve} u postupku njenog konstituisanja.3
Mada se u prvi mah ~inilo sasvim prirodnim da jedino federativno ure|enje zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore mo`e obezbediti
“jedinstvo u razli~itosti”, kompromisom izme|u legitimne te`nje njihovih gra|ana za zajedni~kim `ivotom i potrebe za o~uvanjem istorijski potvr|ene dr`avnosti, ustavna teorija, kao i komparativna federalna
praksa, otpo~etka nisu i{le u prilog dvo~lanoj federaciji. Teorija ukazuje da su dvo~lane federacije, po pravilu, nestabilne, a praksa potvr|uje
da su se one uglavnom pokazale kao neuspe{ne.4
Budu}i da dvo~lana federacija, u oblasti funkcionisanja i odlu~ivanja, uvek, manje-vi{e, pretpostavlja postojanje saglasnosti obe federalne jedinice, posebno kod promene ustava, upu}uju}i time na {iroku
3
4
126
Videti: S. Samard`i}, “Legitimnost nove federacije?”, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 2/1994, str. 283. Videti i kriti~ke opaske na sam postupak dono{enja Ustava SRJ: Z. Ðuki}-Veljovi}, “Protivre~nosti ustavnog modela nove federacije”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 4/1992, str. 317-319; P. Nikoli},
“Proma{aj i pravna ni{tavost Ustava SRJ od 27. aprila 1992.”, Pravni `ivot, 78/1992, str. 956-961; L. Basta, “Neustavnost i nelegitimnost kao argumenti za
ustavni kontinuitet”, Pravni `ivot, 7-8/1992, str. 965-967.
Pakistan (1955-1971), ^ehoslova~ka (1968-1990), Ujedinjena Arapska Republika Sirije i Egipta (1958-1961). Jedinstveni izuzetak je Belgija, koja je novim
ustavom od 1994. godine konstituisana kao sui generis dvo~lana federacija. Vid.
~l. 1-4. Ustava Belgije od 1994.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
primenu principa konsenzusa, to konsekventno uvodi elemente konfederalizma u procese odlu~ivanja, ~ak i u onim slu~ajevima kada oni nisu
izri~ito ustavom utvr|eni.5
2. – Ustav SRJ od 1992. godine, polaze}i od relativno op{teprihva}enih federalnih standarda, ustanovio je model relativno savremene
federacije, zasnovane na dva temeljna na~ela – ravnopravnosti gra|ana
i ravnopravnosti republika ~lanica.6 Tako|e, u oblasti odnosa u federalizmu, Ustav SRJ je usvojio re{enja na liniji federalnih standarda, utvr|uju}i izvorni karakter nadle`nosti federacije, pretpostavku nadle`nosti u korist federalnih jedinica, princip suprematije saveznog ustava,
obezbe|en putem ustavnosudske kontrole, dvodomnost Savezne skup{tine itd. Iako je, me|utim, u pogledu obima nadle`nosti i instrumenata za njihovo ostvarivanje ustanovio relativno jaku federaciju,7 ovaj ustav uveo je u sferi federalizma odre|ene elemente konfederalizma, koji
su, kako se to ~esto isticalo, bili “cena ulaska manje i slabije Crne Gore
u dvo~lanu zajedni~ku dr`avu sa mnogostruko ve}om i ja~om Srbijom”
i koji su se u praksi funkcionisanja dvo~lane federacije sve vi{e {irili, ~ak
i na one oblasti u kojima konfederalni mehanizmi nisu bili izri~ito ustavom utvr|eni.
Praksa funkcionisanja biv{e federacije potvr|uje da su konfederalni elementi ote`avali funkcionisanje saveznih organa, ali ne toliko samim tim {to su bili ustavom predvi|eni, koliko ~injenicom da su tada{njim vladaju}im politi~kim garniturama slu`ili kao ustavno upori{te za
o~uvanje stvarnih centara vlasti u republikama. raskorak izme|u respektabilnih ustavnih ovla{}enja i stvarne politi~ke nemo}i saveznih organa bivao je sve ve}i, a parcijalni interesi politi~kih centara mo}i u republikama spre~avali su preraspodelu politi~ke mo}i u korist federacije.
Oni su koristili savezne organe samo onda kada im je to odgovaralo,
~ime su permanentno podrivali politi~ki autoritet organa federacije. Savezna skup{tina sve ~e{}e je donosila odluke {irokom primenom dvotre}inske ve}ine, ~ak i u onim slu~ajevima gde to nije bilo izri~ito ustavom zahtevano; dakle, prakti~no jednoglasno, tek po{to je postignuta
vaninstitucionalna saglasnost centara vlasti u republikama, a Savezna
5
6
7
M. Jovi~i}, Savremeni federalizam, Beograd, 1973, str. 85-86; M. Jovi~i}, “Federacija sa dve federalne jedinice”, Knji`evne novine, 848/1992, str. 3-4.
Vid. ~l. 1. Ustava SRJ od 1992.
“Materijalne nadle`nosti federacije su uobi~ajene, a formalni instrumenti za ostvarivanje nadle`nosti su potpuni, u osnovi federalni, ali pojedini od njih sa
znatnom dozom unitarizma”. R. Markovi}, Ustavno pravo i politi~ke institucije,
Beograd, 1998, str. 479. Vid. i: B. Nenadi}, “Raspodela zakonodavne nadle`nosti izme|u savezne dr`ave i republika ~lanica u SRJ”, Pravni zbornik, 1-2/94,
str. 27-28 i 37-38. Videti ~l. 77. Ustava SRJ od 1992.
127
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
vlada, ina~e ustavom zami{ljena kao jaka egzekutiva, su{tinski je posedovala “vlast bez mo}i”.8
Jedan od poznatih klasi~nih teoreti~ara federalizma Kenet Uer,
razmatraju}i problematiku odnosa normativnog i stvarnog u oblasti ostvarivanja federalnog ustava, pisao je da “dr`ava mo`e imati federalni
ustav, ali u praksi on mo`e funkcionisati tako da njeno politi~ko ure|enje nije federalno”. I obrnuto – nastavlja ovaj autor – “dr`ava ~iji ustav
nije federalni, mo`e funkcionisati tako da se njeno politi~ko ure|enje
mo`e smatrati federalnim”.9 Biv{a dvo~lana jugoslovenska federacija
predstavljala je u tom pogledu o~igledan primer. Kako je institucionalna asimetrija u federalnim odnosima u startu onemogu}ila, ili bar ote`ala, postizanje koherentnosti ustavnog sistema i kako je jasno ispoljena politi~ka namera shvatanja federacije kao onoga {to se dogovore
republike konstantno potkopavala politi~ki autoritet federacije, elementi konfederalizma su se sve vi{e {irili u ustavnom `ivotu, a ustavno ure|enje, ozna~eno kao federalno, sve vi{e je pokazivalo tendenciju da se
u stvarnosti izvitoperi u konfederalno. Ustavom definisana kao “suverena savezna dr`ava”, biv{a SRJ je u politi~kom `ivotu funkcionisala
prete`no kao konfederacija, a poslednjih godina svoga `ivota ~ak kao
vrlo labavi savez dr`ava, {to je navelo pojedine vode}e teoreti~are na{e
ustavnopravne nauke da ovaj ustavni model ozna~e kao “federalno-konfederalni”, ili ~ak kao “polukonfederalni”.10 Proklamovano federalno
ure|enje na ustavnopravnom planu postalo je konfederalno na prakti~nopoliti~kom planu, jer je “ispod sistema vlasti projektovanog Ustavom Jugoslavije uspostavljena struktura mo}i koja osuje}uje njegovo
ostvarivanje!”11
II
1. – Po~etak najve}e federalne politi~ko-institucionalne krize vezuje se, u principu, za odr`avanje predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 1997. godine. Rascep u Demokratskoj partiji socijalista
Crne Gore na dve politi~ke frakcije otvorio je i pitanje njihovog odnosa
8
V. Goati, “Dileme institucionalnog razvoja tre}e Jugoslavije”, Arhiv za pravne
i dru{tvene nauke, 2/1994, str. 265.
9 K. C. Wheare, Federal Government, London - New York - Toronto, Oxford University Press, 1946, p. 21-22. Videti i: V. Ko{tunica, “Novija shvatanja o federalizmu u politi~koj nauci”, zbornik Federalizam i nacionalno pitanje, Beograd,
1971, str. 289.
10 Z. \uki}-Veljovi}, “Ustavni model ‘nove’ jugoslovenske federacije (de constitutione lata i de constitutione ferenda)”, u zborniku Aktuelna ustavna i druga
pitanja konstituisanja Srbije kao pravne dr`ave, knj. 2, Beograd, 1994, str. 42; P.
Nikoli}, Ustavno pravo, Beograd, 1997, str. 452-453.
11
V. Goati, op.cit., str. 265.
128
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
prema saveznoj dr`avi. Premda su osnovni povodi formiranja nove politi~ke opcije iz nekada jedinstvenog DPS-a, prema oficijelnim izjavama,
bili zalaganje za reforme, nova spoljnopoliti~ka orijentacija i odbrana
ravnopravne ustavne pozicije Crne Gore u okviru zajedni~ke dr`ave,
kasnija politi~ka zbivanja pokaza}e da je jo{ tada za novu politi~ku opciju postojala alternativa – samostalna Crna Gora. Sukob izme|u nove
vladaju}e ve}ine u Crnoj Gori i saveznog politi~kog vrha odra`avao se
na odnose u federaciji na dva paralelna, me|usobno isprepletana plana
– politi~kom i ustavnopravnom. Na politi~kom planu, postepeno je dolazilo do zahla|enja u odnosima republika i ja~anja isklju~ivosti i klime
nepoverenja izme|u savezne dr`ave i manje republike. Na ustavnopravnom planu, politi~ki sukob se reflektovao na u~estale sukobe nadle`nosti izme|u Saveznog ustavnog suda i Ustavnog suda Crne Gore, koji su
zauzimali razli~ite stavove i donosili dijametralno suprotne odluke na
temelju istih ustavnih i zakonskih akata u ustavnim i izbornim sporovima tokom predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i posle
njih. Razli~ito odlu~ivanje ustavnih sudova i sukobi nadle`nosti bili su,
u stvari, samo “pravna forma za re{avanje politi~kog sukoba izme|u vode}ih politi~kih snaga u jednoj republici ~lanici i organa savezne dr`ave”.12 Savezna dr`ava klizila je u najve}u ustavnu krizu od svoga nastanka, a ustavno sudstvo, neuspevaju}i da se izdigne iznad partijskih
podela i parcijalnih dnevnopoliti~kih interesa, postalo je instrument dubokog politi~kog sukoba i tako podelilo sudbinu ustavnog projekta, ~iju
je postojanost trebalo da ~uva.
Kriza savezne dr`ave jo{ vi{e je zao{trena tokom 1998. godine u
sporovima oko sastava Ve}a republika Savezne skup{tine, naro~ito posle odluke Saveznog ustavnog suda da proglasi neustavnim crnogorski
zakon o izboru poslanika u Ve}u republika,13 utvr|uju}i da je Skup{tina Crne Gore kod dono{enja ovog zakona prekora~ila granice utvr|ene
Ustavom SRJ.14 Iako su postojali veoma jaki ustavnopravni argumenti
u prilog ovakvoj odluci, posebno onaj da se “ne mogu u federaciji ostvarivati, niti uobli~avati zajedni~ki interesi, ako se republike ~lanice kao
stvaraoci tih zajedni~kih interesa obavezuju da u federaciji ostvaruju samo svoje interese”, ova odluka ipak nije doprinela uravnote`enju fede12
13
14
Lj. Slavni}, Federalizam i ustavnosudska funkcija – slu~aj Jugoslavije, Beograd, 2000, str. 231.
Zakon o izboru i prestanku mandata saveznih poslanika u Vije}e republika
Savezne skup{tine, Slu`beni list RCG, 23/1998. Prema Ustavu SRJ (~l. 81. st.
2), izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Ve}u gra|ana Savezne
skup{tine ure|uje se saveznim zakonom, a izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Ve}u republika zakonom republike ~lanice.
Odluka Saveznog ustavnog suda, IY broj 90/98, Slu`beni list SRJ, 3/99.
129
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
ralnih odnosa, s obzirom na to da je autoritet Saveznog ustavnog suda
doveden u pitanje postupanjem u ovom ustavnom sporu suprotno jednoj ranijoj odluci ovog suda, kojom je odbio predlog za ocenu ustavnosti su{tinski istog srpskog zakona.15 Politi~ki vrh Crne Gore je ignorisao ovu odluku Saveznog ustavnog suda i pozivaju}i se na njihovo
neustavno delovanje i sam neustavno zapo~eo bojkot saveznih organa,
a Skup{tina Crne Gore je nastavila jednostrano preuzimanje nadle`nosti savezne dr`ave, isti~u}i da “ne priznaje nijedan pravni, niti politi~ki
akt, usvojen bez u~e{}a legalnih i legitimnih predstavnika Crne Gore u
organima savezne dr`ave”, {to je sa svoje strane doprinelo jo{ ve}em
zao{travanju odnosa u federaciji. U atmosferi isklju~ivosti i obostrano
izra`ene te`nje za dominacijom samo jedne strane, umesto spremnosti
za dijalog i kompromis, ustavni okvir postao je pretesan za toliku koli~inu politi~kih ambicija, a savezna dr`ava sve vi{e se “gu{ila” u lavirintu re`imskih tuma~enja ustava, blokadama i opstrukcijama. “Time je najavljena klini~ka smrt Savezne skup{tine, pa i savezne dr`ave”.16
Politi~ke `elje gra|ana za `ivotom u zajedni~koj dr`avi nisu se
osipale, a vladaju}e politi~ke garniture u republikama, izme|u kojih je
tinjao sve ve}i jaz i u domenu spoljnopoliti~ke orijentacije, okretale su
le|a, svaka na svoj na~in, ustavnom projektu u ~ijem stvaranju su igrale
klju~nu, gotovo jedinu ulogu. Vladaju}a ve}ina u Srbiji ispoljavala je
politi~ku nameru ja~anja federacije, dodu{e dozirano i poluotvoreno.
Na drugoj strani, vladaju}a ve}ina u Crnoj Gori sve vi{e se priklanjala
labavoj, konfederalnoj vezi dve dr`ave ~lanice i, pod parolom odbrane
ravnopravne ustavne pozicije Crne Gore, politi~ki je forsirala akte koji
su predstavljali izraz dr`avno-pravnog secesionizma. U uslovima sve
dubljeg politi~kog konflikta, malo je ostalo mesta za `elje gra|ana. U
nemogu}nosti da ostvare svoje interese na principima ustavnosti i legaliteta, politi~ki lideri su nastojali da svoje odluke zaodenu u ruho legitimiteta; i jedni i drugi smatrali su samo svoje odluke za legitimne, odri~u}i onim drugim demokratski karakter. Pa ako su oni stvarno verovali
u nesumnjive vrednosti legitimiteta, verovatno su bili svesni ~injenice
da legitimitet predstavlja upravo “omiljeno lovno podru~je politi~ke i
partijske propagande”.17 I svi su se pozivali na `elje gra|ana i njihovo
neotu|ivo pravo da odlu~e o sudbini zajedni~ke dr`ave, ali niko nije bio
15
16
17
130
Odluka Saveznog ustavnog suda, IY broj 22/93, Slu`beni list SRJ, br. 36/94;
Odluka Ustavnog suda Srbije, IY broj 29/93, Slu`beni glasnik RS, br. 34/93.
V. Ko{tunica, “{ta je neustavno u saveznom ustavu”, u zborniku Kriza i obnova prava, Beograd, 1999, str. 20.
K. J. Fridrih, Konstitucionalizam – ograni~avanje i kontrola vlasti (prevod i
pogovor N. Vu~ini}), Podgorica, 1996, str. 170.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
spreman da im na delu omogu}i demokratske uslove za re{avanje ustavnog pitanja. Ili su se, mo`da, politi~ki tvorci biv{e federacije rukovodili principom da se gra|ani su{tinski nisu ni pitali pri nastanku zajedni~ke dr`ave, pa da samim tim nisu du`ni da im obezbede ni uslove
demokratskog odlu~ivanja o njenoj ustavnoj rekonstrukciji ili nestanku?
U takvim okolnostima ostale su dve mogu}nosti – ili da se ceo
proces vrati u ustavne tokove, ili da se pregovara o novom ustavnom
aran`manu. Kako su, me|utim, od strane vladaju}ih elita u Srbiji i Crnoj Gori jo{ ranije ispoljene divergentne politi~ke namere u pogledu
sudbine federacije i kako je savezni ustav predvi|ao relativno komplikovan postupak svoje promene sa ustavnim pravom veta republi~kih
skup{tina, sve manje su postojale {anse da se u poodmaklom procesu
obostranog kr{enja saveznog ustava kriza prevazi|e ustavnopravnim
putem, a u nedostatku spremnosti za dijalog i kompromis, bilo je jasno
da ne postoje demokratski uslovi ni za ulazak u proces ustavnih promena. Savezna dr`ava nalazila se u pat poziciji, a u uslovima koncentracije
velike koli~ine vanustavne mo}i u rukama tada{njeg predsednika SRJ i
uzlazne putanje arsenala mo}i nove crnogorske vlasti, svaki jednostrani
potez bilo koje strane nosio je realnu opasnost ja~anja diverziteta.
2. – Iako je inicijativa za promenu Ustava SRJ u smeru ja~anja
federacije jo{ ranije energi~no odbijena od strane vladaju}e ve}ine u Crnoj Gori,18 Savezna skup{tina je, me|utim, po~etkom jula 2000. godine,
po hitnom postupku usvojila i proglasila ustavne amadmane.19 Ustavnopravna su{tina ovih amandmana trebalo je da ozna~i po~etak procesa ja~anja federacije, eliminisanjem konfederalnih elemenata, za koje se
pokazalo da su ote`avali funkcionisanje saveznih organa. Budu}i da je
vladaju}a ve}ina u Crnoj Gori jo{ ranije stavila do znanja da ne}e prihvatiti nikakve ustavne promene u smeru ja~anja federacije i budu}i da
je Crna Gora do tada uveliko odmakla u procesu zaokru`ivanja dr`avne
suverenosti, dodu{e neustavno, politi~ka su{tina ovih ustavnih promena
ogledala se ne toliko u stvaranju delotvornijeg federalizma, koliko u te`nji za dominacijom samo jedne strane, koja je u uslovima institucionalne asimetrije i potpuno opre~nih politi~kih koncepcija o ure|enju federacije, za vladaju}u ve}inu u Crnoj Gori po sebi zna~ila unitarizam i
centralizam.20 Mada za promenu ustavnih odredaba koje su ovim aman18
19
20
Rezolucija o naru{avanju pravnog sistema SRJ i republika ~lanica, broj 022552, 23. 12. 1997, Slu`beni list RCG, br. 44/97.
Amandmani II-IX na Ustav SRJ, Slu`beni list SRJ, br. 29/2000.
Skup{tina Crne Gore je, reaguju}i na ustavne promene, usvojila rezoluciju u
kojoj je, “potvr|uju}i svoje ranije iznijete stavove o nelegitimnosti i nelegalnosti saveznih organa..., konstatuju}i stalno kr{enje Ustava SRJ na {tetu Crne
Gore i njene ustavne pozicije... i da je najnovijim promjenama Ustava SRJ iz-
131
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
dmanima izmenjene, Ustav SRJ nije izri~ito zahtevao saglasnost republi~kih skup{tina, ve} samo saglasnu odluku oba ve}a Savezne skup{tine,
usvojenu dvotre}inskom ve}inom, u uslovima bojkota saveznih organa
od strane vladaju}e ve}ine u Crnoj Gori i jo{ ranije jasno izra`enih konfederalnih tendencija u funkcionisanju savezne dr`ave, bilo je logi~no
da se savezni ustav prakti~no ne mo`e menjati bez saglasnosti oba ravnopravna konstituenta savezne dr`ave i da }e svaka druga~ija promena
ustava, ma koliko bila ustavnopravno legalna, su{tinski biti nedemokratska i politi~ki nelegitimna. Jedno je, me|utim, sasvim izvesno. Iako
su, ustavnopravno gledano, uveli novine u smeru ja~anja federacije i to
novine koje su se, manje ili vi{e, kretale na liniji federalnih standarda,
zbog toga {to nisu bili izraz saglasnosti oba ravnopravna konstituenta
savezne dr`ave, julski amandmani 2000. godine imali su sasvim suprotne politi~ke efekte, od o~ekivanih ustavnopravnih – oni su sa svoje strane ubrzali konfederalizaciju i dezintegraciju savezne dr`ave.
Kraj savezne dr`ave sve vi{e se ose}ao u procepu izme|u novog
ustavnog izraza predominantnih politi~kih interesa vladaju}ih ve}ina u
Srbiji i federaciji koje nisu nosile demokratiju, ve} hegemoniju i unitarizam pod firmom ja~anja federacije i politi~ke stvarnosti, ~ijem je odr`anju te`ila vladaju}a ve}ina u Crnoj Gori, nastoje}i da pod demokratskom
parolom dovr{i proces konfederalizacije zajedni~ke dr`ave. Izgledalo je
kao da je jedini mogu}i spas za saveznu dr`avu u politi~kopravnom {ahu
– demokratska revolucija!?
III
1. – Osnovna ta~ka razila`enja koja je ote`avala po~etak pregovora o ustavnom preure|enju federacije, posle petooktobarske promene vlasti ogledala se u razli~itoj percepciji demokratskih dometa petog
oktobra na odnose u federaciji od strane politi~kih aktera u Srbiji i Crnoj Gori. Iako je izme|u politi~kih aktera nove vladaju}e ve}ine u Srbiji
relativno lako bio postignut konsenzus o ustavnom preure|enju odnosa
Srbije i Crne Gore u okviru federacije, vrlo brzo }e se i unutar nove vladaju}e ve}ine u Srbiji pojaviti pukotine politi~ko strate{kog razlaza oko
odnosa prema preispitivanju pro{losti,21 koje su odlagale i ote`avale po-
21
132
vr{ena klasi~na ustavna destrukcija”, istakla da “ne priznaje i ne prihvata izmjene Ustava SRJ, jer je njegove izmjene usvojila nelegalna i nelegitimna Savezna skup{tina, protivno ve}inskoj volji gra|ana Crne Gore i grubim kr{enjem ustavnih prava Republike Crne Gore kao ravnopravnog konstituenta
savezne dr`ave”. Rezolucija o za{titi prava i interesa Republike Crne Gore i
njenih gra|ana, br. 02-1812/4, 8 . jul 2000, Slu`beni list RCG, br. 37/2000.
[ire o tome videti: V. Pe{i}, “Dramati~an put ka dr`avi”, Republika, 324-325/
2004, str. 26-28; N. Dimitrijevi}, “Srbija kao nedovr{ena dr`ava”, Republika,
314-315/2003, str. 59-62.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
~etak rada na novom Ustavu Srbije, ali su se posredno odra`avale i na
nivou savezne dr`ave. Sa druge strane, opstajanje vladaju}e ve}ine u
Crnoj Gori na poziciji da i dalje ne priznaje legitimitet organa savezne
dr`ave odlagalo je po~etak procesa ustavnog preure|enja federacije.
Nisu se obistinila politi~ka o~ekivanja da }e se sa odlaskom starog re`ima promeniti i odnos vladaju}e ve}ine u Crnoj Gori, a savezna dr`ava,
politi~ki raspeta izme|u demokratskih o~ekivanja i novonastale politi~ke realnosti, nastavila je ustavnopravno vegetiranje u dubokoj institucionalnoj asimetriji, sa nominalno-ustavnim organima na marginama politi~kog odlu~ivanja.
Po~etak pregovora o preure|enju federacije bio je jo{ ozbiljnije
doveden u pitanje kada je politi~ka ve}ina u Crnoj Gori istupila sa novim projektom odnosa Srbije i Crne Gore, koji bi bio konceptualizovan
stvaranjem “saveza nezavisnih i me|unarodno priznatih dr`ava”, {to je
po sebi podrazumevalo potpunu demonta`u savezne dr`ave,22 sa argumentom da se dvo~lana federacija pokazala neodr`ivom i neuspe{nom,
ali zaboravljaju}i da “... ne postoji me|unarodni dokaz koji sugeri{e da
su dvo~lane konfederacije delotvornije nego dvo~lane federacije.”23 Politi~ka ve}ina u Srbiji zastupala je koncepciju o~uvanja federacije, iznose}i seriju ustavnih predloga o njenom ure|enju, ~iji je glavni “nedostatak” za vladaju}u ve}inu u Crnoj Gori bio upravo u tome {to su se
gotovo svi kretali na liniji, ustavnopravno gledano, manje-vi{e savremenog federalnog modela iz 1992. godine. Bilo je tu, dodu{e, i nekih novih
i druga~ijih predloga, za koje je malo ko imao sluha. Recidiv politi~kog
shvatanja starog re`ima da je federacija samo ono {to se dogovore republike, koji se ose}ao i u politi~kom pristupu novih lidera, sve vi{e je
vodio vanustavnom re{enju. U uslovima nepomirljivosti dvaju politi~kih koncepcija, bilo je jasno da je uz posredovanje Evropske unije jedini mogu}i kompromis – hibridno re{enje.24 To hibridno re{enje postignuto je potpisivanjem tzv. Beogradskog sporazuma, ~ime je po nekim
22
23
24
“Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbije”, Ve~ernje novosti, 3.1.2001. Prethodna platforma Vlade Crne Gore iz 1999. godine podrazumevala je punu
konfederalizaciju odnosa Srbije i Crne Gore, ali u okviru jednistvenog me|unarodnopravnog subjektiviteta zajednice. “Osnovi novih odnosa Crne Gore i
Srbije”, Blic, 6. 8. 1999.
R. Vots - T. Flajner - H. Peter [najder, Ustavno preure|enje SR Jugoslavije,
“Centar za liberalno-demokratske studije”, Beograd, 2002, str. 86.
“Neporeciv je ... pritisak Evropske unije da se ... postignu dva gotovo protivure~na cilja: da Savezna Republika Jugoslavija nestane, a da umesto nje ne nastanu dve posebne dr`ave!” Z. R. Tomi}, Struka i politika, deo “ Smisao i posledice sporazuma predstavnika Srbije, Crne Gore i Jugoslavije – Pirova pobeda
uz evropsko tutorstvo”, Beograd, 2003, str. 146.
133
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
mi{ljenjima savezna dr`ava prestala da postoji.25 Ali agonija savezne dr`ave u vanustavnom interegnumu nastavljena je jo{ skoro godinu dana
u procesu ustavnopravne realizacije politi~kog sporazuma, u kojem je
svaka politi~ka strana ~itala samo ono {to je odgovaralo njenim interesima i koji je zbog sopstvene lapidarnosti postao pravo popri{te federalisti~kih i konfederalisti~kih politi~kih aspiracija. Izme|u unitarne dr`ave i konfederacije mogu} je trajni kompromis u obliku federalne dr`ave
i to istorija najbolje potvr|uje na primeru Ustava SAD, ali izme|u federalne i konfederalne koncepcije jedini kompromis moglo je biti ustavnopravno neodr`ivo, politi~ki polivalentno i neobja{njivo hibridno
re{enje u vidu Ustavne povelje dr`avne zajednice, kakvu svet nije poznavao.
2. – Da li je jedan od osnovnih zadataka konstitutivnog akta svake politi~ke zajednice da uvek i svuda po svaku cenu izrazi politi~ku
stvarnost? Te{ko je na ovo pitanje eksplicitno odgovoriti. Budu}i da
smo u praksi funkcionisanja biv{e federacije imali stanje po mnogo ~emu bli`e dana{njoj ustavnoj povelji nego tada{njem nominalnom saveznom Ustavu, budu}i da su procesi konfederalizacije i dezintegracije na
ovim prostorima zapo~eti jo{ u vreme SFRJ, a produbljeni i nastavljeni
i u SRJ, i najzad, budu}i da je ideja federacije toliko kompromitovana
od strane prethodne politi~ke garniture, sasvim je razumljivo da se su{tina Ustavne povelje ne mo`e do kraja objasniti ustavnopravnim instrumentarijumom, jo{ manje da se ovaj dokument mo`e posmatrati i
vrednovati izolovano od svih ovih procesa, bez uva`avanja politi~kih
elemenata i njihovog objektivnog politikolo{kog vrednovanja.
Politi~ka stvarnost u vreme dono{enja Ustavne povelje bitno se
razlikuje od one u vreme stvaranja SRJ, pre ne{to vi{e od deset godina.
Dok su tada{nje vladaju}e politi~ke elite prete`no ignorisale realnost
novouspostavljenih me|unarodnih odnosa, me|unarodni detant posle
pada Berlinskog zida i nestanka “gvozdene zavese”, a SRJ, u uslovima
rata u okru`enju, ve} prvih dana svoga `ivota klizila u me|unarodnu
izolaciju, dotle je novim politi~kim elitama u Srbiji i Crnoj Gori ostao
naizgled prete`ak zadatak – da ustavno artikuli{u haoti~no stanje u odnosima dr`ava ~lanica, koje }e stvoriti institucionalne pretpostavke za
povratak zemlje iz vi{egodi{nje izolacije na me|unarodnu pozornicu, za
po~etak u Savet Evrope, najstariju panevropsku organizaciju. Bilo kakav novi konstitutivni akt, pa nazivao se on ustav ili ustavna povelja, volens-nolens, morao je da ponese teret ovih politi~kih prilika; drugo je pitanje da li su ovda{nji politi~ki lideri (posebno oni iz Srbije) dovoljno sa
25
134
“Polazne osnove za preure|enje odnosa Srbije i Crne Gore”, Glas javnosti,
15.3.2002.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
svoje strane u~inili da dr`avna zajednica dobije koliko-toliko kvalitetnije ustavnopravno obli~je i da li je Ustavna povelja ipak mogla biti prvenstveno na{e delo. Ali, kao {to }e se pokazati, Ustavnom poveljom
nisu stvorene nikakve institucionalne pretpostavke za novu preraspodelu politi~ke mo}i u korist zajednice, ve} je izvr{ena samo ustavnopravna verifikacija postoje}ih odnosa mo}i u korist dr`ava ~lanica. Sa druge
strane, u poku{aju objektivnog vrednovanja Ustavne povelje ne sme se
precenjivati zna~aj politi~kih elemenata i ovaj dokument braniti isklju~ivo politikolo{kim argumentima, jer bi to zna~ilo pristrasnost i degradaciju ustavnopravne nauke.
Politi~ki tvorci nove dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, ukazuju}i sa dosta argumenata na neodr`ivost jaza izme|u ustavnog i fakti~kog stanja u odnosima dr`ava ~lanica, oti{li su u drugu krajnost; neopravdano pojednostavljuju}i slo`eno pitanje odnosa ustava i politi~ke
stvarnosti, oni su u startu degradirali ~itav ustavotvorni proces. “Promene ustava mogu slu`iti prilago|avanju razvojima koji su se zapravo ve}
dogodili, ali one ih mogu tek izazvati. Valja dakle razlikovati prilago|iva~ku i oblikovnu promenu”.26 Dono{enje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore predstavlja klasi~an primer “prilago|iva~ke” promene ustava,
ali to nije i ne mo`e biti prednost ovog ustavnog dokumenta, pogotovo
ne prednost u odnosu na stari savezni ustav. Osim ukoliko jedini cilj Ustavne povelje nije bio da i formalno zatre prethodni savezni ustav, jer
kako druga~ije objasniti ~injenicu da je ovaj dokument usvojen grubim
kr{enjem ustava SRJ od 1992. godine, koji se u preambuli Ustavne povelje uop{te ni ne spominje, a da njegovom usvajanju nije prethodio izbor ustavotvorne skup{tine, koja bi jedina bila vlasna da oglasi politi~ko-pravni diskontinuitet sa biv{om federacijom? Ovako, ispada da je
Ustavna povelja, re~ima Karla Fridriha, ne toliko “proizvod pozitivnog
entuzijazma za neku ~arobnu budu}nost”, koliko “negativno ogra|ivanje od tla~iteljske pro{losti”.27 Jer, niti se od ustava o~ekuje da bude samo programsko-politi~ka projekcija budu}nosti, jo{ manje da mu jedini
cilj bude da gotovo opsednut njime, negativno `igo{e svoga prethodnika, niti je, pak, ustav samo recepcija politi~ke stvarnosti! Odnos ustava
i politi~ke stvarnosti mnogo je kompleksniji, reverzibilan odnos.
IV
1. – Konstitutivni akt nove dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore
nosi naizgled neuobi~ajeni naziv – “ustavna povelja”. Iako ovaj termin
nije potpuno nepoznat u uporednoj ustavnoj istoriji, on je danas gotovo
26
27
P. H berle, Ustavna dr`ava (s nema~kog preveo T. Martinovi}), “Politi~ka
kultura”, Zagreb, 2002, str. 102.
Nav. prema: R. Ratkovi}, Politika i ustav, Beograd, 1997, str. 14.
135
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
potpuno i{~eznuo iz uporednog ustavnog prava. Ustavna istorija, istini
za volju, poznaje i primere ustavnih povelja, koje su dono{ene prete`no
u periodu tzv. dualisti~kog (orleanskog) parlamentarizma u obliku oktroisanih ustava ili ustava-paktova, ~iji je cilj bio da ograni~e monarhovu vlast.28 Kasnije, me|utim, termin “povelja” sve vi{e se koristi za ozna~avanje politi~kih akata, dokumenata koji obavezuju na politi~kom,
a ne na pravnom planu. Danas, me|utim, termin “povelja” prete`no se
upotrebljava u me|unarodnom pravu, kao sinonim za ugovor, koji slu`i
“za ozna~avanje jedne iste pravne ~injenice, ... da saglasnost volja dvaju ili vi{e subjekata povla~i odre|eno pravno dejstvo”.29 Uporedno ustavno pravo poznaje i druge termine koji se upotrebljavaju u nazivima
najvi{ih pravnih akata pojedinih dr`ava (npr. osnovni zakon Nema~ke,
Ustavni zakon Kanade, Politi~ki ustav Sjedinjenih dr`ava Meksika itd),
ali su to, van svake sumnje, vrhovni pravni akti tih dr`ava, koji imaju
op{ti primat u odnosu na sve druge op{te akte kako saveza tako i dr`ava
~lanica. Ako je termin “ustavna povelja” skoro sasvim izop{ten iz savremenog ustavnog prava, a izraz “povelja” sinonim za ugovor u me|unarodnom javnom pravu, kakvo je onda zna~enje termina “ustavna povelja” u nazivu konstitutivnog akta Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora?
Nije ovde u pitanju nikakva ekvilibristika,30 ve} ustavna realnost novog
karaktera dr`avne zajednice. Zamena klasi~nog termina “ustav” specifi~nim terminom “ustavna povelja” u nazivu konstitutivnog akta zajednice bila je, u stvari, eklekti~ka formula za postizanje nategnutog kompromisa izme|u federalnih, ustavnih apetita, na jednoj politi~koj strani,
i konfederalnih, ugovornih apetita na drugoj. Upotreba termina “povelja” u nazivu konstitutivnog akta zajednice ima za cilj da uka`e, sa jedne
strane, na prete`no politi~ki karakter ovog dokumenta, a sa druge strane na njegovu ugovornu prirodu. Re~ je o hibridnom konstitutivnom
aktu zajednice, ustavnom ugovoru, koji treba da proizvodi implikacije
pre svega na politi~kom, a ne toliko na ustavnopravnom planu. Da je
re~ o jednom takvom aktu, pokaza}e analiza ustavnog ustrojstva Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora.
2. – Ustavnom poveljom je utvr|eno da je “Srbija i Crna Gora zasnovana ... na ravnopravnosti dve dr`ave ~lanice, dr`ave Srbije i dr`ave
28
29
30
136
Npr. Ustavna povelja Francuske od 1814. [arla X i Ustavna povelja od 1830,
doneta posle Julske revolucije u Francuskoj, dolaskom na vlast Luja-Filipa
Orleanskog. Nav. prema: R. Markovi}, Ustavno pravo i politi~ke institucije,
Beograd, 1998, str. 64-65.
S. Avramov - M. Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Beograd, 1999, str. 450.
Profesor Budimir Ko{uti} smatra da je Ustavna povelja SCG “i specifi~an dr`avni pravni akt najvi{e pravne snage, ali i poseban dvostran, mo`da i vi{estran
me|unarodni ugovor”. B. Ko{uti}, “Pravna priroda Ustavne povelje”, Brani~,
2/2002, str. 20.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
Crne Gore”.31 Kao {to se mo`e uo~iti, u pomenutoj odredbi Ustavne
povelje ne navodi se kakva je zajednica Srbija i Crna Gora, osim {to se
u nazivu “najvi{eg pravnog akta” i u ~lanu 1. Ustavne povelje navodi da
je re~ o dr`avnoj zajednici. Termin “dr`avna zajednica” je prili~no {irok
i neodre|en, ~ega su sigurno bili svesni i tvorci Ustavne povelje. Politi~ki gledano, on je u stvari ustavni izraz nategnutog kompromisa dve suprotstavljene koncepcije – jedne, koja je kao svoj politi~ki cilj imala
o~uvanje zajedni~ke, federalne dr`ave i druge, koja je, zagovaraju}i
konfederalizaciju, pokazala politi~ku nameru njenog ru{enja. Pravno
gledano, termin “dr`avna zajednica” je neodre|en, zato {to u sebe uklju~uje kako razli~ite oblike udru`ivanja sa dr`avnim svojstvima (unitarna, regionalna i federalna dr`ava), tako i razli~ite asocijacije nezavisnih dr`ava, pre svega konfederacije, odnosno dr`avne saveze. U istom
smislu i Slobodan Jovanovi} je pisao da su “dr`avne ... zajednice ili ugovorne zajednice ili organizovane zajednice (~itaj dr`ave, N. V.)”,32 prave}i razliku izme|u dr`avnog saveza i savezne dr`ave, ali ubrajaju}i i
jednu i drugu formu u oblike dr`avnih zajednica. Drugim re~ima, dok
se za svaku dr`avu mo`e re}i istovremeno da je dr`avna zajednica, dotle
se ne mo`e re}i da je svaka dr`avna zajednica u isti mah i dr`ava, jer da
bi bila dr`ava ona mora biti politi~ka zajednica, zajednica gra|ana. Ustavnom poveljom, kao politi~ki konstituenti dr`avne zajednice odre|ene su samo dr`ave ~lanice, a ne i gra|ani dr`avne zajednice kao celine.
To ne govori {ta ova zajednica jeste, ali samo po sebi govori da ova zajednica nije federalna dr`ava, jer postojanje federalne dr`ave uvek podrazumeva “priznanje prava svakom ~lanu politi~kog poretka u`e zajednice da bude ... gra|anin dve zajednice, koje deluju na dva nivoa,
regionalnom i nacionalnom (federalnom)”.33
3. – Organizacija vlasti u dr`avnoj zajednici je krajnje specifi~na,
bez jasne podele nadle`nosti izme|u zajednice i dr`ava ~lanica. Vr{enje
vlasti ure|eno je po principu vertikalnog preplitanja nadle`nosti izme|u zajednice i dr`ava ~lanica, sa prividom horizontalne podele vlasti na
zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, koja se u Ustavnoj povelji nigde izri~ito
ne pominje.34 Za razliku od savremenih federacija, koje raspola`u iz31
32
33
34
^l. 2. Ustavne povelje SCG. Uporedi sa ~lanom 1. Ustava SRJ od 1992.
S. Jovanovi}, O dr`avi, Beograd, 1990, str. 154.
K. J. Fridrih, op. cit., str. 84.
Ustavom SRJ od 1992. bilo je izri~ito utvr|eno da je “vlast u SRJ... organizovana na na~elu podele vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast” (~l. 12).
[to se ti~e vertikalne podele nadle`nosti, ona je u Ustavu SRJ bila izvedena
dosledno, u vidu isklju~ive nadle`nosti federacije i me{ovite nadle`nosti federacije i federalnih jedinica, sa pretpostavkom nadle`nosti u korist federalnih
jedinica. Federacija je raspolagala izvornom nadle`no{}u, tj. “nadle`no{}u za
137
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
vornim nadle`nostima sa punom zakonodavnom, izvr{nom i sudskom
vla{}u u njihovim okvirima, nadle`nosti Srbije i Crne Gore su izvedene
iz nadle`nosti dr`ava ~lanica, jer dr`avna zajednica “... ima one nadle`nosti koje su joj poverene (kurziv N. V.) Ustavnom poveljom” (~l. 17. st.
1. Ustavne povelje SCG). Budu}i da se nadle`nosti zajednice izvode iz
nadle`nosti dr`ava ~lanica i da je vr{enje vlasti u zajednici organizovano
po konfederalnom principu preplitanja nadle`nosti izme|u zajednice i
dr`ava ~lanica, to je logi~no da Ustavna povelja ne sadr`i odredbu kojom bi eksplicitno bile utvr|ene nadle`nosti zajednice i da organi
dr`avne zajednice imaju samo ograni~enu zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast, naj~e{}e uslovljenu saglasno{}u nadle`nih organa dr`ava ~lanica. Tuma~enjem odredaba Ustavne povelje (~l. 3, 19, 33, 40-45) mo`e
se izvesti zaklju~ak da su nadle`nosti dr`avne zajednice svedene na
odbranu, spoljnu politiku, me|unarodne i unutra{nje ekonomske
odnose, kao i za{titu ljudskih i manjinskih prava.
U pore|enju sa biv{om SRJ, nadle`nosti SCG ne samo da su bitno smanjene, ve} su mehanizmi za ostvarivanje nadle`nosti zajednice izrazito konfederalni. Skup{tina Srbije i Crne Gore o klju~nim pitanjima
iz svoje nadle`nosti, “o progla{enju i ukidanju ratnog stanja”, “~lanstvu
Srbije i Crne Gore kao subjekta me|unarodnog prava u me|unarodnim
organizacijama i pravima i obavezama koje proisti~u iz tog ~lanstva” i
“utvr|ivanju granica SCG”, odlu~uje uz prethodnu saglasnost skup{tina
dr`ava ~lanica.35 Na sli~an na~in funkcioni{e i savet ministara, zami{ljen
kao organ izvr{ne vlasti dr`avne zajednice, koji gotovo sve svoje nadle`nosti ostvaruje ili kroz saradnju sa njima, ili na osnovu saglasnosti vlada ili nadle`nih organa dr`ava ~lanica.36 Problemati~nu situaciju na polju ostvarivanja nadle`nosti zajednice dodatno komplikuje ~injenica da
jo{ uvek nije izvr{eno uskla|ivanje ustava dr`ava ~lanica sa Ustavnom
poveljom, a neizvesno je i kako }e se novi, ili novelirani, ustavi dr`ava
~lanica odrediti prema nadle`nostima dr`avne zajednice. Da je sada{nji
galimati~ni status quo na polju podele nadle`nosti neodr`iv, mo`da najbolje potvr|uje slede}a konstatacija: Srbija i Crna Gora je dr`avna zajednica koja je prema Ustavnoj povelji, “zasnovana na ravnopravnosti
dve dr`ave ~lanice, dr`ave Srbije i dr`ave Crne Gore” i “ima one nadle-
35
36
138
utvr|ivanje nadle`nosti”. (Vid. ~l. 77. Ustava SRJ od 1992.) Detaljnije o podeli nadle`nosti u federacijama uop{te videti: Z. \uki}-Veljovi}, “Ustavnopravni problemi raspodele funkcija izme|u federacije i federalnih jedinica”,
Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1-2/1974, str. 135-144; B. Nenadi}, op.
cit., str. 21-27.
^l. 19. st. 1. alineje 3, 5. i 6. Ustavne povelje SCG.
Vid. ~l. 34. st. 2. i 3, 40. st. 1, 43. i 45. Ustavne povelje SCG i ~l. 35. Zakona o
Savetu ministara SCG, Slu`beni list SCG, br.21/03.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
`nosti koje su joj poverene Ustavnom poveljom”; Crna Gora je, prema
svom i dalje va`e}em Ustavu, ~lanica biv{e SRJ i “suverena ... u onim pitanjima koja nije prenijela u nadle`nost SRJ”; a Srbija je, ina~e, svojim
ustavom konstituisana kao dr`ava sa punim kapacitetom i nadle`nostima, “jo{ uvek” ~lanica davno po~iv{e SFRJ!37
4. – Ustavnom poveljom je predvi|ena jednodomna skup{tina
koja ima 126 poslanika, od kojih se 91 bira iz Srbije, a 35 iz Crne Gore
(~l. 20. st. 1). Skup{tina SCG sve svoje odluke donosi kao da je sastavljena na na~elu pariteta, “ve}inom glasova od ukupnog broja poslanika,
s tim da za odluku glasa i ve}ina od ukupnog broja poslanika iz svake
dr`ave ~lanice” (~l. 23. Ustavne povelje), dakle, prakti~no jednoglasno,
{to dr`avama ~lanicama daje fakti~ko, a u odre|enim slu~ajevima i ustavno pravo veta na sve odluke skup{tine SCG. Jo{ je Hamilton pisao,
u pogledu obezbe|ivanja ravnopravnosti dr`ava ~lanica u odlu~ivanju,
da “ono {to u prvi mah nali~i leku zbilja je otrov. Dati manjini pravo veta u odnosu na ve}inu ... , zna~i te`iti tome da se mi{ljenje ve}eg broja
podredi mi{ljenju manjeg broja”.38 Ali, ovakvo re{enje ipak se uklapa u
specifi~nu prirodu dvo~lane dr`avne zajednice, iako se smatralo prevazi|enim jo{ u vreme kada su ameri~ki o~evi federalizma o njemu pisali.
Ustavna povelja utvr|uje neposredan izbor poslanika za Skup{tinu SCG
kao pravilo, a posredne izbore samo kao izuzetak za prvi saziv Skup{tine, ~iji mandat traje dve godine (~l. 20. st. 2. i 4). Ovakvo ustavno
normiranje na~ina izbora poslanika za skup{tinu zajednice posledica je
jasno ispoljenih dvaju suprotnih politi~kih shvatanja karaktera zajednice, koja su, svako na svoj na~in, imala povode u nejasnostima i nedore~enostima Beogradskog sporazuma i predstavlja samo ustavni izraz
u osnovi nere{enog politi~kog pitanja – neposredan ili posredan izbor
poslanika za Skup{tinu zajednice – a ne trajniji politi~ki kompromis.
Ipak, pitanje na~ina izbora poslanika u Skup{tini ovako specifi~ne dr`avne zajednice nije od prakti~nog zna~aja i to ne samo zato {to ona nije dvodomna po uzoru na parlamente u federalnim dr`avama, ve} pre
svega zato {to se poslanici u svakom slu~aju, bilo posredno, bilo neposredno, prema Ustavnoj povelji biraju iz dr`ava ~lanica, a ne od strane
gra|ana sa teritorije dr`avne zajednice kao celine.39 Iako Ustavnom po37
38
39
Upor. ~l. 2. i 17. Ustavne povelje SCG, ~l. 1. st. 3. i ~l. 2. st. 1. Ustava Republike Crne Gore od 1992. i ~l. 135. Ustava Republike Srbije od 1990.
Hamilton - Medison - D`ej, Federalisti~ki spisi (prevod i napomene dr V. Ko{tunica), Beograd, 1981, str. 269-270.
U Evropskoj uniji, koja predstavlja specifi~an hibrid dr`avne zajednice, poslanici u Evropskom parlamentu se biraju na neposrednim izborima, ali opet pojedina~no, sa teritorije dr`ava ~lanica, prema unapred utvr|enim kvotama za
svaku ~lanicu, mada Evropski parlament donosi odluke ve}inom glasova, za
139
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
veljom nije izri~ito re{eno pitanje karaktera mandata poslanika u Skup{tini Srbije i Crne Gore, Zakon za sprovo|enje Ustavne povelje i crnogorski zakon o izboru poslanika izri~ito predvi|aju predstavni~ki (slobodan) mandat poslanika, odnosno nemogu}nost njihovog opoziva
zbog na~ina glasanja u Skup{tini.40 Ako se ima u vidu ovakav raskorak
izme|u slova zakona i duha Ustavne povelje, postavlja se pitanje kakav
je stvarni efekat zakonske zabrane opoziva poslanika, s obzirom na prirodu dr`avne zajednice i njene skup{tine, koja odlu~uje kao konfederalna dieta? Na to ukazuje i Slobodan Samard`i} isti~u}i da “.... delegacije postoje prakti~no, a ne pravno.... “, ali i da “... ustavna upotreba tog
izraza (delegacija), ma koliko pravno nekorektna, nije slu~ajna. Politi~ka koncepcija Ustavne povelje je takva... da podrazumeva jedinstveni
politi~ki nastup strana~kih ili koalicionih ve}ina u Skup{tini SCG, koje
zapravo deluju na na~in delegatskog sistema.”41
5. – Predsednik Srbije i Crne Gore “predstavlja Srbiju i Crnu Goru u zemlji i inostranstvu” (~l. 26. alineja 1. Ustavne povelje),42 a pored
ostalih, manje-vi{e protokolarnih prerogativa {efa dr`ave, predsednik
SCG ima i dve zna~ajnije nadle`nosti; naime, on predsedava Savetu ministara i rukovodi njegovim radom i ~lan je Vrhovnog saveta odbrane
(~l. 26. alineje 2. i 4), ali ne i njegov predsednik.43 S obzirom na to da je
predsednik SCG istovremeno i predsednik Saveta ministara, ~ini se logi~nom odredba ~lana 28. Ustavne povelje, kojom je ustanovljena politi~ka odgovornost predsednika Srbije i Crne Gore pred Skup{tinom. Ali
40
41
42
43
140
razliku od Skup{tine SCG. Videti ~l. 190. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (pre~i{}en tekst), u knjizi Osniva~ki ugovori Evropske Unije (priredio
D. Lopandi}), Beograd, 2003. U literaturi se, me|utim, sa pravom isti~e da
neposredan izbor poslanika za Evropski parlament ne zna~i mnogo, jer on u
sistemu institucija Evropske unije ima prete`no savetodavna ovla{}enja. Evropski parlament je, “iako u~vr{}en u svom legitimitetu i autoritetu, koje crpi
iz samog izvora demokratije, ... ostao zarobljenik svoje prete`no savetodavne
mo}i”. D. Si|anski, Federalisti~ka budu}nost Evrope, Beograd, 1996, str. 164.
^l. 5. st. 3. Zakona za sprovo|enje Ustavne povelje SCG i ~l. 22. Zakona o
posrednom izboru poslanika u Skup{tinu SCG, Slu`beni list RCG br. 8/03.
S. Samard`i}, “Uticaj izbora u Srbiji na dr`avnu zajednicu”, Prizma, januar
2004, str. 20-21.
Dodu{e, u zajednici postoji samo privid dr`avnog jedinstva, jer u Ustavnoj
povelji ne stoji da je teritorija SCG jedinstvena, ve} samo da je ~ine teritorije
dr`ava ~lanica. (~l. 5. st. 1. Ustavne povelje SCG.)
Prema Ustavu SRJ od 1992, predsednik Republike komanduje Vojskom Jugoslavije u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane i predsedavaju}i je
Vrhovnog saveta odbrane po polo`aju (~l. 135). Prema Ustavnoj povelji SCG,
vrhovni komandant Vojske je Vrhovni savet odbrane, koji ~ine predsednik
SCG i predsednici dr`ava ~lanica, ali odluke donosi jednoglasno (~l. 56).
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
ovakvo re{enje je nepoznato kako zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti, u kojima politi~ku odgovornost {efa dr`ave preuzima vlada
posredstvom ustanove premapotpisa, tako i zemljama sa predsedni~kim
sistemom vlasti, u kojima je {ef dr`ave politi~ki odgovoran jedino gra|anima.44 Pravna odgovornost predsednika SCG, tj. odgovornost u slu~aju kr{enja Ustavne povelje, o kojoj odlu~uje Sud Srbije i Crne Gore,
a postupak pokre}e Skup{tina, nije sporna, ali njegova politi~ka odgovornost pred parlamentom deluje kao elemenat skup{tinskog sistema
vlasti i unosi odre|ene konfuzije na polju prestanka mandata predsednika. Naime, pored uobi~ajenih slu~ajeva prestanka mandata {efa dr`ave pre isteka vremena na koje je izabran – ostavke i razre{enja –
predsedniku SCG mandat prestaje i raspu{tanjem skup{tine SCG, “{to
je u zemljama sa parlamentarnim sistemom vlasti nezamislivo, jer je u
njima {ef dr`ave stabilan elemenat izvr{ne vlasti”.45 Ovakva ustavna
koncepcija polo`aja predsednika SCG u odnosu na dr`ave ~lanice svedo~i o tome da on nije zami{ljen kao autenti~ni predstavnik volje dr`avne zajednice kao celine, ve} pre svega, iako je inokosni organ, kao zajedni~ki organ dr`ava ~lanica, ~ijom voljom jedino mo`e biti izabran i
razre{en sa funkcije. Jer, iako samo njegovo postojanje u ustavnom sistemu dr`avne zajednice na prvi pogled deluje kao elemenat federacije,
na~in njegovog izbora i razre{enja, permanentna zavisnost u vr{enju
funkcije od volje dr`ava ~lanica, kao i su{tina njegove ustavne koncepcije uop{te, izrazito su konfederalni. Ali ako je samo postojanje predsednika zajednice, teorijski gledano, strano konfederaciji, onda bi se,
mo`da, ustavni polo`aj predsednika SCG uslovno mogao uporediti sa
polo`ajem zajedni~kog vladaoca u realnoj uniji. O tome Slobodan Jovanovi} ka`e: “... kad dve dr`ave imaju istog vladaoca, ne vidi se tako jasno da tu ima dve dr`ave, a ne samo jedna. Ali, treba znati da je taj vladalac samo u fizi~kom smislu jedan; u pravnom smislu on sadr`i dve
razne vladala~ke li~nosti, po{to on jednovremeno vr{i vladala~ku vlast
u dvema raznim dr`avama.”46
6. – Savet ministara je zami{ljen kao organ izvr{ne vlasti u dr`avnoj zajednici, ali se lako mo`e uo~iti da on u stvari ne poseduje autonomnu vlast u dono{enju odluka, ve} se nalazi u punoj proceduralnoj
kontroli vlada ili nadle`nih organa dr`ava ~lanica. Ustavna pozicija Sa44
45
46
[ire o tome: M. Jovi~i}, “Politi~ka odgovornost {efa dr`ave u uporednom pravu”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 2/1966, posebno str. 182-192.
R. Markovi}, “Ustavnopravna analiza Ustavne povelje”, Ustavna povelja dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, “Beogradski forum za svet ravnopravnih”,
Beograd, 2003, str. 13.
S. Jovanovi}, op. cit., str. 159-160.
141
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
veta ministara mnogo vi{e podse}a na zajedni~ko, me|uvladino telo dr`ava ~lanica, ~ije se funkcije iscrpljuju u uskla|ivanju politike i interesa
dr`ava ~lanica, nego na stvarni egzekutivni organ zajednice. Gotovo sve
svoje funkcije, posebno one najva`nije, Savet ministara vr{i uz konsultacije, ili na osnovu saglasnosti vlada ili nadle`nih organa dr`ava ~lanica. Savet ministara “utvr|uje i sprovodi politiku SCG, saglasno zajedni~koj politici i interesima dr`ava ~lanica (N. V.)”,47 odre|uje na~in
predstavljanja i zastupljenosti dr`ava ~lanica u me|unarodnim finansijskim organizacijama, kao i modalitete zastupljenosti dr`ava ~lanica u
diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima SCG, uz saglasnost nadle`nih organa dr`ava ~lanica (~l. 34. st. 2. i 3. Ustavne povelje). ^injenica
da Savet ministara ima odre|ena ovla{}enja u oblasti zakonodavne inicijative, izvr{avanja zakona dr`avne zajednice i da za svoj rad politi~ki
odgovara Skup{tini, ne bi smela da nas odvede pogre{nom zaklju~ku da
je re~ o autonomnom organu izvr{ne vlasti zajednice, kakav je karakteristi~an za federalne dr`ave sa parlamentarnim sistemom vlasti. Jer niti
dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora ima izvorne nadle`nosti, niti njena Skup{tina ima izvornu zakonodavnu vlast u okviru tih nadle`nosti,
niti je Savet ministara stvarni organ izvr{ne vlasti, niti se u Ustavnoj povelji uop{te pominje na~elo podele vlasti, niti se sistem “vlasti” u dr`avnoj zajednici Srbija i Crna Gora mo`e potpuno uklopiti u bilo koji sistem dr`avne vlasti!48
^injenica da Savet ministara, za razliku od skup{tine, odluke donosi ve}inom glasova, ne menja su{tinu njegove ustavne koncepcije kao
me|uvladinog tela iz vi{e razloga. Najpre, zato {to ovaj organ svoje nadle`nosti ostvaruje prete`no kroz koordinaciju, sa nadle`nim organima
dr`ava ~lanica, pa ~ak i na osnovu njihove saglasnosti. Dalje, zato {to je
Savet ministara politi~ki odgovoran Skup{tini i zato {to njegovo ve}insko odlu~ivanje pretpostavlja postojanje saglasne volje obe dr`ave ~lanice, izra`ene kroz skup{tinsku odluku o njegovom izboru i eventualnom
uskra}ivanju poverenja. Da je Savet ministara me|uvladin organ, a ne
izvr{na vlast zajednice kao takve, vidi se i po tome {to predsednik SCG,
kao mandatar za sastav Saveta ministara, nema nikakvu slobodu u izboru kandidata za ministre, ve} su mu “ruke vezane klju~em za sastav Saveta ministara”.49 Ustavna pozicija ministara, koji svoju politiku vode
47
48
49
142
^l. 33. alineja 1. Ustavne povelje SCG.
[ire o sistemu vlasti u dr`avnoj zajednici videti: R. Markovi}, “Sistem vlasti
prema Ustavnoj povelji”, u Ustavna povelja dr`avne zajednice SCG, sv. 7,
drugo pro{ireno i dopunjeno izdanje, “Beogradski forum za svet ravnopravnih”, Beograd, 2003, str. 20-24.
R. Markovi}, “Ustavnopravna analiza Ustavne povelje”, str. 12. Prema Ustavnoj povelji, predsednik SCG “predla`e Skup{tini kandidate za ministre ....
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
kroz koordinaciju sa nadle`nim organima dr`ava ~lanica, ili na osnovu
njihove saglasnosti, tako|e ide u prilog tvrdnji o Savetu ministara kao
me|udr`avnom telu bez autonomne vlasti u dono{enju odluka. Ali u
pogledu ministara spoljnih poslova i odbrane, kao da ni to nije bilo dovoljno, pa je predvi|ena njihova obavezna rotacija na pola mandata sa
svojim zamenicima, koji su iz druge dr`ave ~lanice (~l. 42). Ovde je obezbe|ivanje ravnopravnosti dr`ava ~lanica putem pariteta i rotacije dovedeno do apsurda!
7. – Ustavnom poveljom je ustanovljen i sudski organ dr`avne zajednice – Sud Srbije i Crne Gore – sa naizgled {irokim obimom nadle`nosti. Po svojim nadle`nostima, ovaj sud, na prvi pogled, podse}a na ustavne, odnosno vrhovne sudove u federalnim dr`avama, jer, izme|u
ostalog, re{ava sukobe nadle`nosti izme|u institucija SCG, izme|u SCG
i jedne ili obe dr`ave ~lanice i izme|u dr`ava ~lanica me|usobno, a odlu~uje i o uskla|enosti ustava dr`ava ~lanica sa ustavnom poveljom, o
uskla|enosti zakona SCG sa Ustavnom poveljom i zakona dr`ava ~lanica sa zakonima SCG (ne i sa Ustavnom poveljom!).50 Dok su, na jednoj
strani, njegove nadle`nosti po obimu ozbiljno {ire od nadle`nosti ustavnih sudova, dotle su, me|utim, na drugoj strani, institucionalni mehanizmi za ostvarivanje ovih nadle`nosti znatno redukovani, posebno u
oblasti ustavnih sporova, da se mo`e govoriti samo o kvaziustavnosudskoj nadle`nosti Suda SCG. Najpre, ustavnosudska nadle`nost suda
SCG je nepotpuna, jer pod lupu ocene uskla|enosti sa Ustavnom poveljom, kao “najvi{im pravnim aktom dr`avne zajednice”, pored ustava dr`ava ~lanica, potpadaju samo jo{ zakoni dr`avne zajednice, a ne svi zakoni, drugi propisi i op{ti akti kako zajednice tako i dr`ava ~lanica.
Dalje, umesto jasnog termina “saglasnost”, u Ustavnoj povelji upotrebljen je termin “uskla|enost”, koji ne poga|a dovoljno jasno su{tinu
jednosmernosti u postupku ocene uskla|enosti sa Ustavnom poveljom
zajednice, kao najvi{im pravnim aktom. Dodatnu konfuziju kod ostvarivanja ove nadle`nosti Suda SCG unosi kontroverzna odredba ~l. 51.
Ustavne povelje, koja utvr|uje da51 “Ustavna povelja, zakoni i nadle`-
50
51
i kandidate za zamenika ministra spoljnih poslova i zamenika ministra odbrane” (~l. 35. st. 1), ali dva kandidata za ministra mogu biti iz iste dr`ave ~lanice, kao i predsednik SCG, dok ostala tri moraju biti iz druge dr`ave ~lanice.
Ministri spoljnih poslova i odbrane, a tako|e i zamenici ministara spoljnih poslova i odbrane, moraju biti iz razli~itih dr`ava ~lanica (~l. 35. st. 2. i 3).
Vid. ~l. 46. st. 1. alineje 1, 2, 4, 5 i 6. Ustavne povelje SCG.
Ovu odredbu trebalo bi tuma~iti u smislu da ustavi, zakoni i nadle`nosti dr`ava ~lanica moraju biti u skladu sa Ustavnom poveljom, zakonima i nadle`nostima SCG, ali ukazujemo na opasnost i od obrnutog tuma~enja, da svi ovi akti moraju biti obostrano uskla|eni! Upor. ~l. 115. Ustava SRJ od 1992.
143
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
nosti SCG i ustavi, zakoni i nadle`nosti dr`ava ~lanica moraju biti uskla|eni”, ali koja je ustavnopravno neodr`iva, jer se iz nje uop{te ne vidi dovoljno jasno {ta se sa ~im uskla|uje, ~ime je primat Ustavne povelje doveden u pitanje.
Obesmi{ljavanje samog postojanja Suda dr`avne zajednice dovedeno je do apsurda uklju~ivanjem ustavnih sudova dr`ava ~lanica u rad
i odlu~ivanje Suda SCG kod re{avanja ustavnih sporova (~l. 49. Ustavne
povelje). Ustavna re{enja o organizaciji i odlu~ivanju Suda SCG, koji je,
pored toga {to je sastavljen na principu paritetnog predstavljanja dr`ava
~lanica, u punoj proceduralnoj kontroli dr`ava ~lanica kod odlu~ivanja
o ustavnim sporovima, otvaraju, me|utim, jedno su{tinsko pitanje – kolike su stvarne mogu}nosti ovako koncipiranog kvazisudskog organa u
institucionalnom prevazila`enju politi~kih sporova u zajednici? ^ak ni
Sud zajednice nije odoleo “zovu” specifi~ne prirode dr`avne zajednice,
ali su konfederalni mehanizmi u njegovoj organizaciji i na~inu odlu~ivanja jo{ drasti~niji i pogubniji u odnosu na one u organizaciji i na~inu odlu~ivanja Skup{tine i Saveta ministara, jer oni obesmi{ljavaju samo njegovo postojanje. Mada samo postojanje Suda i dodeljivanje nadle`nosti
za re{avanje ustavnih sporova, na prvi pogled, ohrabruje i deluje kao
elemenat federacije u ustavnom sistemu dr`avne zajednice, ipak se pouzdano mo`e zaklju~iti da su najva`nije nadle`nosti, u prvi mah dodeljene Ustavnom poveljom Sudu SCG, prakti~no oduzete odredbama te
iste Ustavne povelje o na~inu njegovog odlu~ivanja. Jer kako druga~ije
objasniti re{enje o uklju~ivanju ustavnih sudova dr`ava ~lanica u odlu~ivanje Suda zajednice kod re{avanja ustavnih sporova? Ko ovde zapravo odlu~uje, ko je ovde poslednji sudija – Sud SCG ili ustavne sudije
dr`ava ~lanica kao “sudije u svojoj stvari”? Prema Ustavnoj povelji, oni
odlu~uju zajedno, ali prakti~no, s obzirom na predvi|eni postupak odlu~ivanja Suda, poslednju re~ nema niko! Zakon o Sudu Srbije i Crne
Gore propisuje samo da “Sud na zajedni~koj sednici odlu~uje ve}inom
glasova od ukupnog broja sudija, s tim da za odluku glasa i ve}ina od
ukupnog broja sudija ustavnog suda dr`ave ~lanice”, a tek posle drugog
neuspelog poku{aja dono{enja odluke istom ve}inom, protekom roka
od 6 meseci, Sud mo`e odlu~iti ve}inom glasova prisutnih sudija.52 Tako
je, s obzirom na ustavnu mogu}nost veta dr`ava ~lanica ~ak i na odluke
suda SCG, preko njihovih ustavnih sudova, sudbina pravnih sporova ostavljena “na milost i nemilost” dr`avama ~lanicama i njihovim politi~kim dogovorima.
Te{ko je oteti se utisku da je i Sud Srbije i Crne Gore podelio sudbinu izgleda ~itave ustavne arhitekture dr`avne zajednice. Ne postoje ni
52
144
^l. 35. Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore, Slu`beni list SCG, br. 26/03.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
minimalne {anse da }e ovako koncipiran sud zajednice mo}i da se izdigne iznad parcijalnih politi~kih interesa dr`ava ~lanica i, doprinose}i afirmaciji zajedni~kih interesa, postane ~uvar Ustavne povelje i dr`avne zajednice. Njegov uticaj na pravno artikulisanje sporova u zajednici bi}e,
po svemu sude}i, minoran. Ako uop{te bude bio u prilici da re{ava neke va`nije, ustavne sporove, njegove odluke bi}e samo pravna verifikacija unapred postignutih politi~kih dogovora vode}ih politi~kih snaga u
dr`avama ~lanicama, jer ovaj sud ne samo da ne poseduje instrumente
za sprovo|enje svojih odluka mimo volje dr`ava ~lanica, ve} nema ni institucionalne mehanizme da druga~ije odluke i donese. A kad ne do|e
do politi~kog dogovora vladaju}ih ve}ina u dr`avama ~lanicama, Sud }e
se neminovno suo~iti sa blokadama i opstrukcijama, otvaraju}i time {irom vrata politi~kim sukobima, ucenama i partikularizmu, protivno ideji zajedni{tva.
V
1. – Ustavnom poveljom je uspostavljen jedan sasvim specifi~an
model dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je, kako se to ~esto isticalo za razne ustavne specifikume na na{im prostorima, sa stanovi{ta
teorijskih modela federacije i konfederacije u ustavnoj nauci, gotovo
nemogu}e objasniti i koji ustavna praksa ne poznaje. Na osnovu ustavnog ustrojstva zajednice, mo`e se relativno lako uo~iti da ona ni u kom
slu~aju nije federacija, ali je znatno te`e izvesti zaklju~ak kakva je to zajednica. Zajednica je hibrid sa apsolutno preovla|uju}im karakteristikama konfederacije (karakter i na~in ostvarivanja nadle`nosti zajedni~kih organa, ustrojstvo Skup{tine SCG, na~in odlu~ivanja uop{te itd),
pa i vrlo labave asocijacije nezavisnih dr`ava (posebno na ekonomskom
planu), a u ustavno ustrojstvo zajednice su ugra|eni, pored ovih, i pojedini, dodu{e prete`no dekorativni, elementi federacije, koji stvaraju privid njene dr`avnosti i koji u ovako specifi~noj zajednici vi{e deluju kao
elementi realne unije (posebno predsednik SCG i me|unarodni subjektivitet zajednice) i najzad, sasvim specifi~na re{enja, koja se ne mogu
uklopiti ni u jedan od postoje}ih teorijskih modela (npr. ustrojstvo Suda
SCG i na~in njegovog odlu~ivanja, polo`aj Saveta ministara, odnos Ustavne povelje i ustava dr`ava ~lanica). Iz analize Ustavne povelje sti~e
se neodoljivi utisak da su ustavopisci u pojedinim odredbama, posebno
u onim o postojanju zajedni~kih institucija, `eleli da zajednicu obogate
elementima dr`avnosti, ali su odmah potom odredbama o ostvarivanju
njihovih nadle`nosti i na~inu odlu~ivanja to demantovali, oduzimaju}i
tim zajedni~kim institucijama vlast, bez koje nema ni dr`avnosti, ni dr`ave. Bilo je previ{e me|usobno isklju~uju}ih politi~kih aspiracija, koje
se nisu mogle prevazi}i kompromisom, ve} su sve tra`ile svoj ustavni izraz. I zato je simbioza svih tih elemenata mogla biti samo ustavno neo-
145
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
dr`ivi politi~ko-pravni hibrid, sa neizvesnim {ansama kako }e sve to zajedno funkcionisati. I zato je taj hibrid u Ustavnoj povelji i definisan (!)
kao “dr`avna zajednica”, jer samo ona mo`e, ali i ne mora biti dr`ava –
zavisno od politi~kih obe}anja gra|anima – jer je samo ona mogla biti ta
eklekti~ka formula koja }e ustavno izraziti su{tinsku politi~ku nesaglasnost – ustavni sporazum kao pravni izraz za su{tinski politi~ki nesporazum!
To su osnovne te{ko}e zajednice, sa kojima se suo~avamo i kod
poku{aja odre|ivanja njene pravne prirode.
2. – Pravna priroda dr`avne zajednice je ambivalentna. Na jednoj
strani, deo nau~ne javnosti smatra “...da je neophodno da pro|e ne{to
du`e vreme i da se pored studije normativnog materijala uzme u obzir i
stvarna dru{tvena praksa” i zaklju~uje da je “... za sada... samo mogu}e
konstatovati da je re~ o dr`avnoj zajednici sui generis, koja u svojoj
strukturi ima vidne elemente dualizma dva pravno ravnopravna i stvarno po nizu svojih osobina razli~ita dr`avna entiteta, koje povezuje zajedni~ki interes normativno izra`en u Ustavnoj povelji”.53 Na drugoj
strani su oni autori, koji zajednicu kvalifikuju, ili kao “najbli`u realnoj
uniji ... “,54 ili kao “parafederalno – konfederalnu” tvorevinu, {to se, u
su{tini, manje-vi{e svodi na isto – da zajednica na spoljnom planu “deluje uglavnom kao parafederacija...., a na unutra{njem prete`no kao konfederacija”.55
Konfuziju kod odre|ivanja pravne prirode zajednice u javnosti
najvi{e unosi njen me|unarodni subjektivitet i to ne samo zato {to je, iako postoji, u stvari podeljen izme|u zajednice i dr`ava ~lanica i to tako
da ostavlja dilemu da li je prema spolja predstavljena zajednica, ili su dr`ave ~lanice predstavljene preko zajednice, ili su predstavljene i zajednica i dr`ave ~lanice istovremeno (!),56 ve} pre svega zato {to se potpuno
pogre{nom zamenom teza, iz postojanja ili nepostojanja me|unarodnog
subjektiviteta zajednice, izvla~i pau{alan zaklju~ak o tome da li je ona
dr`ava. ^ak i kada bi se postojanje me|unarodnog subjektiviteta zajednice uzelo kao, dodu{e samo jedna, differentia specifica federacije kao
53
54
55
56
146
A. Fira - D. Batavelji}, Ustavno pravo dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora,
Kragujevac, 2004, str. 99.
R. Markovi}, op. cit., str. 11.
Z. R. Tomi}, op. cit., str. 149. Sli~no i S. Vu~eti}, “Srbija i Crna Gora – od federacije do konfederacije”, u zborniku Izme|u autoritarizma i demokratije, knj.
1 – Institucionalni okvir, Beograd, 2002, str. 75.
^l. 14. st. 1. Ustavne povelje predvi|a da je SCG subjekt me|unarodnog prava ali “u predstavni{tvima SCG u me|unarodnim organizacijama, UN, OEBS,
EU, Savetu Evrope dr`ave ~lanice su predstavljene na paritetnoj osnovi putem
rotacije (N. V.)” . ~l. 34. st. 1. Ustavne povelje SCG.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
dr`ave, u odnosu na konfederaciju koja to nije, mada ni to u pravnoj teoriji nije nesporno, opet ostaje dilema da li Dr`avna zajednica Srbija i
Crna Gora uop{te poseduje puni me|unarodni subjektivitet, s obzirom
na predvi|eno predstavljanje dr`ava ~lanica “na paritetnoj osnovi, putem rotacije”, {to taj subjektivitet ~ini samo kvazifederalnim.
S obzirom na to da je predvi|eno direktno uklju~ivanje dr`ava ~lanica u predstavljanje zajednice u me|unarodnim organizacijama, kao i
da se zastupljenost dr`ava ~lanica u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima SCG odre|uje na osnovu saglasnosti dr`ava ~lanica, budu}i da
se u zajednici o progla{enju ratnog stanja odlu~uje opet samo na osnovu
saglasnosti dr`ava ~lanica i najzad, po{to dr`ave ~lanice imaju {iroku
ugovornu sposobnost, jasno je da nijedan od tri klasi~na elementa spoljnog suvereniteta – ius belli, ius tractatum i ius legationis – nije isklju~ivo
vezan za zajednicu, ve} da su sva tri, manje-vi{e, matemati~ki mo`da
pravilno, ali pravno neodr`ivo, podeljena izme|u zajednice i dr`ava ~lanica. Deljivost me|unarodnog subjektiviteta, ostavljaju}i po strani pitanje da li je on, kao i suverenitet uop{te deljiv, sa svoje strane otvara i
pitanje da li su i dr`ave ~lanice zajednice, pored toga {to su ugovorno
sposobne, u odre|enom obimu i subjekti me|unarodnog prava, {to je
prakti~no nemogu}e, a teorijski mogu}e samo u konfederaciji i to samo
ako se, bar za ovu priliku, odbaci kao suvi{e kruto i dogmatsko stanovi{te dela pravne teorije po kojem je federacija subjekt me|unarodnog
prava,57 za razliku od konfederacije koja to nije i prihvati teorijsko stanovi{te po kojem i konfederacija mo`e biti subjekt me|unarodnog prava, {to i praksa potvr|uje, a da u isti mah ne bude dr`ava. Postojanje
me|unarodnog subjektiviteta federacije samo je logi~na, spoljna konsekvenca njene dr`avnosti na unutra{njem planu, a ne ekskluzivni dokaz
da je ona dr`ava, dok u konfederaciji njegovo postojanje podrazumeva
da su se dr`ave ~lanice samo ugovorno obavezale da u odnosima sa drugim dr`avama, pa i me|unarodnim organizacijama, nastupaju kao jedan
subjekt i ni{ta vi{e, jer, kako nas podse}a Georg Jelinek, “kao ni ~ovek,
tako se ni dr`ava ne mo`e stvoriti ugovorom”.58 Ali ovde se u stvari vidi ne samo koliko je prakti~no nemogu}e da efikasno funkcioni{e jedna
dr`avna zajednica, koja je subjekt me|unarodnog prava, dakle, nesumnjivo nosilac prava i obaveza u tom poretku, ali nije dr`ava, ve} se pokazuje da je u poku{aju odre|enja pravne prirode zajednice SCG neop57
58
Vid. M. Milovanovi}, Dr`avno pravo i druge ustavnopravne studije (izbor, redakcija i pogovor R. Markovi}), Beograd, 1997, str.75; H. Kelzen, Problem
suverenosti i teorija me|unarodnog prava (prevod D. Basta), Beograd, 2003,
str. 259-263.
Nav. prema: H. Kelzen, op. cit., str. 242.
147
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
hodno odvojiti postojanje me|unarodnog subjektiviteta zajednice od pitanja da li je ona dr`ava. A da li je jedna zajednica dr`ava, mo`e se zaklju~ivati samo sa stanovi{ta unutra{njeg, javnog prava, pri ~emu je
klju~no pitanje da li ona poseduje vlast u odnosu na gra|ane, kao njene
politi~ke konstituente, pored one u odnosu na dr`ave ~lanice u slo`enim
dr`avnim zajednicama – vlast koja joj daje rang pravne li~nosti i snabdeva pravnim subjektivitetom unutra{njeg, javnopravnog karaktera, nezavisno od volje dr`ava ~lanica kao njenih konstituenata. Da li Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora poseduje takvu vlast na svojoj teritoriji?
Zajednica Srbije i Crne Gore, koja ima svoju teritoriju i stanovni{tvo, ali
~iji dr`avljani, kao gra|ani dr`ava ~lanica, ponavljamo, nisu uop{te politi~ki konstituenti zajednice kao takve, ne poseduje vlast nad sopstvenim
stanovni{tvom na svojoj teritoriji! Pa onda zajednica Srbije i Crne Gore,
~ak i da poseduje prva dva elementa dr`ave, nije ni pravni subjekt, sa
stanovi{ta unutra{njeg, javnog prava, a time nije ni dr`ava. Ali ovde se
istovremeno zajednica po svojoj prirodi pribli`ava konfederaciji, za koju Slobodan Jovanovi} ka`e da “izgleda pravni subjekt, iako to nije (N.
V.). Da on samo izgleda pravni subjekt, potvr|uje se time {to u dr`avnom savezu jedinstvo volje po~iva... na saglasnosti njegovih ~lanova. Kod
pravne li~nosti... jedinstva volje mo`e... biti i bez saglasnosti njegovih
~lanova.”59 U tom pogledu, zajednica zaista deluje kao “savez dr`ava”,
koji “nema pravnu li~nost na podru~ju dr`avnog prava, ali je ima na podru~ju me|unarodnog prava”.60 Ipak, za zajednicu SCG se ne bi moglo
decidno re}i da je u potpunosti konfederacija. Ali kakva je to onda zajednica?
Ostavljaju}i po strani ~injenicu da Srbija i Crna Gora u momentu
konstituisanja dr`avne zajednice nisu bile nezavisne i me|unarodno priznate dr`ave, gotovo svi elementi njenog ustrojstva – derivativni karakter nadle`nosti, me|udr`avni karakter njenih organa, pravo veta dr`ava
~lanica i jednoglasno odlu~ivanje i posebno pravo dr`ava ~lanica na istupanje iz zajednice – upu}uju na njenu ugovornu prirodu. Dr`ave ~lanice su, sa stanovi{ta unutra{njeg, ustavnog prava, gotovo u potpunosti
nezavisne dr`ave, a samo prema spolja nastupaju kao jedan subjekt me|unarodnog prava. Sve su ovo elementi ustavnog ustrojstva koji zajednicu pribli`avaju konfederaciji.
Ali u zajednici postoje organi koji su, teorijski gledano, ipak strani konfederaciji, kao {to su predsednik i Sud zajednice. Iako ovi elementi njenog ustavnog ustrojstva na prvi pogled mogu izgledati kao elementi federacije, videli smo da je su{tina njihove ustavne koncepcije
59
60
148
S. Jovanovi}, op. cit., str. 158.
H. Kelzen, op. cit., str. 246.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
izrazito konfederalna. Sa druge strane, me|utim, postojanje predsednika dr`avne zajednice, a posebno njegov ustavni polo`aj, koji isklju~ivo
zavisi od volje dr`ava ~lanica, pre je, uslovno re~eno, elemenat realne
unije, u kojoj zajedni~ki vladalac (dodu{e po pravilu monarh), “jednovremeno vr{i vladala~ku vlast u dvema raznim dr`avama”,61 a ne federacije, u kojoj je {ef dr`ave samostalan organ zajednice i stvarni predstavnik volje federacije kao celine. U tom pogledu, zajednica SCG se
mo`da pribli`ava realnoj uniji, kao ugovornoj formi, u kojoj “sastavni
delovi istina zadr`avaju internu individualnost, ali gube me|unarodnopravnu subjektivnost”.62 Me|utim, za zajednicu se ipak ne bi moglo re}i
da je ona u potpunosti realna unija, s obzirom na to da su u njeno ustavno ure|enje ugra|eni i odre|eni, sasvim specifi~ni elementi, koji se
ne mogu uklopiti ni u jedan teorijski model. Re{enje o zajedni~kom odlu~ivanju Suda zajednice i jednog ili oba ustavna suda dr`ava ~lanica u
ustavnim sporovima, re{enje o me|usobnom uskla|ivanju Ustavne povelje, zakona i nadle`nosti zajednice i ustava, zakona i nadle`nosti dr`ava ~lanica, a posebno re{enje o uskla|ivanju zakona i nadle`nosti dr`ava ~lanica me|usobno, ne samo da stvaraju nere{ivu enigmu koji pravni
poredak u krajnjoj liniji ima primat, ve} su nepoznata u praksi i toliko
specifi~na da se ne mogu pravno objasniti sa stanovi{ta nijednog teorijskog modela.
Izgleda da je jedino izvesno da je u pitanju sasvim specifi~na, polihibridna, ustavnopravno nedovr{ena i nesuverena dr`avna zajednica, ali
ako bi se ona po svaku cenu nastojala, pa makar i uslovno, uklopiti u neki od postoje}ih teorijskih modela, iako nije u pitanju nijedan, Dr`avna
zajednica Srbija i Crna Gora je ipak mo`da najbli`a realnoj uniji, ali opet
samo pod uslovom da se realna unija shvati manje-vi{e kao oblik konfederacije nezavisnih dr`ava, a ne kao “dr`avni savez”, koji je, kao na
primeru Austro-ugarske, “u stvari naro~ita savezna dr`ava”.63
3. – U dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore labavu politi~ko-pravnu integrisanost prati potpuna ekonomska dezintegrisanost u odnosima dr`ava ~lanica i to je verovatno najve}a slabost ustavne povelje. Ali
po tome se u stvari vidi ono {to se ne vidi dovoljno na institucionalnom
planu – koliko je ova zajednica u su{tini labava asocijacija nezavisnih
dr`ava. Za razliku od Ustava SRJ iz 1992. godine, koji je predvi|ao jedinstveno tr`i{te i monetu, Ustavna povelja samo priznaje zate~eno stanje dezintegrisanosti na ekonomskom planu, utvr|uju}i jedino me|u ci61
62
63
S. Jovanovi}, op. cit., str. 160.
Ð. Popovi}, O federalizmu, Beograd, 1933, str. 13.
M. Vladisavljevi}, “Realna unija kao stvarna savezna dr`ava”, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 5-6/1939, str. 5.
149
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
ljevima zajednice i “uspostavljanje i obezbe|ivanje neometanog funkcionisanja zajedni~kog tr`i{ta... (N. V.) kroz koordinaciju i harmonizaciju ekonomskih sistema dr`ava ~lanica, u skladu sa principima i standardima Evropske unije” (~l. 3. alineja 6), a nepredvi|aju}i ni njene
izvorne prihode, zajednicu ostavlja u finansijskoj zavisnosti od dr`ava
~lanica. Dakle, u Dr`avnoj zajednici Srbija i Crna Gora jo{ uvek ne postoji ono {to Evropska unija, kojoj te`imo, ve} odavno ima – jedinstveno
tr`i{te i zajedni~ka moneta. A “jedinstveni novac u sebi otelotvoruje
kraljevsku vlast kojom su obdarene federalne dr`ave”.64 Ovde se pokazuje koliko je eventualno pore|enje Evropske unije i Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, ma koliko u prvi mah delovalo logi~no, s obzirom
na to da je u oba slu~aja re~ o hibridnim i nesuverenim dr`avnim zajednicama, u principu neprimereno.65 Jer za razliku od dr`ava ~lanica Evropske unije, koje su pre{le dug put ekonomske integracije da bi tek
Mastrihtskim ugovorom od 1992. godine intenzivnije u{le u proces politi~ke integracije u cilju stvaranja neke budu}e evropske federacije, Srbija i Crna Gora su u okviru sve tri zajedni~ke dr`ave (prvoj unitarnoj i
druge dve federativne) koegzistirale u politi~koj i ekonomskoj integraciji da bi se danas na{le u situaciji da postavljaju nove politi~ko-pravne
temelje nekog njihovog budu}eg zajedni{tva ili definitivnog razlaza, u
uslovima potpune ekonomske dezintegracije.
Zaklju~na razmatranja
1. – Srbija i Crna Gora su, sva je prilika, za razliku od dr`ava ~lanica Evropske unije, kojoj te`e, ve} podu`e u procesu dezintegracije i veliko je pitanje da li se taj proces uop{te mo`e zaustaviti. Ali to nije ni{ta
novo: u Evropi integracija, na Balkanu – dezintegracija! Zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore na unutra{njem planu nije, me|utim, razorila
Ustavna povelja, bez obzira na sve njene ustavnopravne apsurde, ve} vi{egodi{nje nasle|eno stanje entropije u odnosima dr`ava ~lanica, svesno tolerisan, pa i politi~ki ohrabrivan, dugogodi{nji nepodno{ljivi jaz
izme|u nominalno-ustavnog i fakti~kog stanja u njihovim odnosima, koji je konstantno potkopavao, a na kraju i dokraj~io temelje federacije.
Nemogu}nosti postizanja pretkonstitucionalnog konsenzusa oko osnovnih vrednosti i politi~kih stremljenja na{eg dru{tva, na kojem bi se zasnovao i na{ ustavni konsenzus, nespojivosti mentaliteta ve}ine na{ih po64
65
150
D. Si|anski, op. cit., str. 320.
Za razliku od Srbije i Crne Gore, koje su bile delovi jedinstvene, suverene, federativne dr`ave, Evropska unija “se ne razvija u pravcu superdr`avne federacije, ve} u pravcu postsuverene nedr`avne nadnacionalne federacije”. S. Samard`i}, Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice, Beograd, 1998,
str. 50.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
liti~kih aktera sa logikom funkcionisanja konstitucionalne demokratije
i nespremnosti politi~kih elita da shvate koliko je za federalizam iznad
svega presudno odricanje od dominacije, ali i isklju~enje ideje partikularizma i stvaranje atmosfere za otvorenu politi~ku komunikaciju u kojoj “niko nema poslednju re~”,66 svakako su doprineli i ~inioci mo}i u
me|unarodnoj zajednici.
2. – U Ustavnoj povelji “ustavno” su blokirane institucije dr`avne
zajednice, a njihovo funkcionisanje prepu{teno riziku postizanja politi~kih dogovora, od kojih zavisi da li }e zajednica funkcionisati. Politi~ki
konsenzus u demokratskim dru{tvima jeste spiritus movens ustavnih institucija i ima svoj smisao i svoju vrednost, ali ne kao ustavni princip, ve}
samo kao po`eljan metaustavni ~inilac, koji, artikuli{u}i interese politi~ke manjine i blagotvorno deluju}i na harmoni~no funkcionisanje ustavnih institucija, prethodi politi~kom odlu~ivanju ve}ine. Umesto na~ela ustavnosti, podele vlasti i su{tinske ravnopravnosti dr`ava ~lanica, kao
temeljnih demokratskih principa, u Ustavnoj povelji “na svakom koraku” dominiraju veto, paritet i rotacija, antipodi demokratskih principa i
“neprijatelji” demokratskog odlu~ivanja!
Dr`avna zajednica je suvi{e udaljena od gra|ana. Gra|ani ne ose}aju njeno postojanje, oni ne do`ivljavaju u dovoljnoj meri dr`avnu zajednicu kao svoju.
Zajednica se svakodnevno iscrpljuje u dnevnopoliti~kim prepucavanjima, usmerenim na tra`enje jedinog krivca za to {to ona ne mo`e
da funkcioni{e, bez jasne volje i politi~ke vizije kako da po~ne da funkcioni{e. Ta zajednica sve vi{e kopni kao sneg u prole}e. Jaz izme|u delovanja ve}ine politi~kih aktera i `elja gra|ana za o~uvanjem zajednice
je nesumnjiv. Pred propilejima evropskih integracija, Srbija i Crna Gora
mora}e, uz pomo} svojih evropskih partnera, da se odlu~e za temeljnu
ustavnu reformu dr`avne zajednice u pravcu uspostave slo`ene, ali ustavnopravno koliko-toliko normalne, demokratske i delotvorne dr`avne zajednice, institucionalno sposobne da se “uhvati u ko{tac” sa izazovima savremenih integracionih trendova, ili }e nastaviti da tavore u
zajednici koja je osu|ena na propast.
Iako je savezni ustav od 1992. godine, bez obzira na mnoge svoje
slabosti, uspostavio znatno ~vr{}e i kvalitetnije ustavno-sistemske osnove politi~kog zajedni{tva Srbije i Crne Gore, politi~ko iskustvo sa funkcionisanjem dvo~lane federacije, kao i karakter novouspostavljenih
odnosa Srbije i Crne Gore, ne daju nam za pravo da se opredeljujemo
za restauraciju ove dr`avne veze. Biv{a federacija sada pripada istoriji i
66
C. J. Friedrich, Trends of Federalism in Theory and Practice, New York, 1968,
p. 8.
151
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
ona }e o njoj izre}i svoj sud, a Srbija i Crna Gora su ponovo i po ko zna
koji put zaokupljene re{avanjem ne samo ustavnog, ve} i svog dr`avnog
pitanja uop{te.
Klju~ni preduslov za otpo~injanje ustavne reforme, pod pretpostavkom postizanja politi~kog konsenzusa o njenoj neophodnosti, le`i,
me|utim, na ekonomskom planu. Radi stvaranja uslova za ja~anje temelja politi~ko-pravne integracije, potrebno je posti}i minimum ekonomske integracije u dr`avnoj zajednici, uskla|ivanjem ekonomskih sistema
dr`ava ~lanica i stvaranjem zajedni~kog tr`i{ta, koji bi rezultirali stvaranjem minimalnog kvantuma ekonomske mo}i, koji bi opet, sa svoje strane, uve}ao politi~ku mo} zajednice i u~inio je sposobnom da podupre
proces ja~anja sopstvenih institucija. Tek tada bi mogao otpo~eti proces
odre|enih izmena Ustavne povelje, ali sa oprezom da u tom postupku
klju~nu ulogu imaju skup{tine dr`ava ~lanica i da se ni{ta ne mo`e u~initi mimo saglasnosti bilo koje od njih. Pod pretpostavkom da postoji politi~ka volja, ustavna reforma imala bi za cilj “osloba|anje” zajedni~kih
organa od proceduralne kontrole organa dr`ava ~lanica (posebno Saveta ministara i Suda) i stvaranje koliko-toliko funkcionalnije dr`avne zajednice u okvirima Beogradskog sporazuma, ako je to u dana{njoj konstelaciji odnosa Srbije i Crne Gore uop{te mogu}e.
3. – Ali i na kraju, ~ini nam se kao da smo ponovo na po~etku. Jer
“ustav nije samo pravni poredak za pravnike, te da ga oni tuma~e prema
starim i novim pravilima ume}a – on deluje bitno i kao vodi~ za nepravnike: za gra|anina. ustav nije samo pravni tekst ili normativna zbirka
pravila, ve}, tako|e, izraz kulturnoga razvojnog stanja, sredstvo kulturnoga samoprikazivanja naroda, ogledalo njegove kulturne ba{tine i temelj njegovih nada”.67
Vi{egodi{nje i vi{edecenijske naslage svesnog nipoda{tavanja, kori{}enja ustava jedino kao instrumenta vlasti i pozivanja na njega samo
onda kada to mo`e doneti politi~ku korist, stvarane na na{em politi~kom tlu, najpre u procepu izme|u partijske dr`ave i njenih prate}ih ustavnih specifikuma, na jednoj strani, i federalisti~kog vapaja za demokratskim konstitucionalizmom na drugoj, a zatim i u poslednjoj deceniji,
negovane i produbljivane u agonijama izme|u fasadnodemokratskog
federalizma i zahteva za stvarnim federalnim konstitucionalizmom, rezultirale su visokim stepenom autoritarne politi~ke kulture, na ~ijem tlu
se, sasvim prirodno, ne mogu odjednom razvijati demokratske politi~ke
snage, koje bi u ovom nemirnom vremenu uzburkanih politi~kih i ustavnih smutnji “preko no}i”postale svesne zna~aja naj{ireg ustavnog konsenzusa i demokratske politi~ke kulture za ostvarivanje sistema demok67
152
P. H berle, op. cit., str. 16.
Jedan pogled na savremene ustavnopravne odnose Srbije i Crne Gore
ratski ograni~ene vlade. Te naslage pro{losti su danas tolike da ne pru`aju ni malo optimizma da }emo, kao dru{tvo, bez otvorene komunikacije, ~ak i izme|u najve}ih politi~kih protivnika, bez socijalnog u~enja i
usavr{avanja i bez svesti o tome da nemamo demokratsku tradiciju, ali
da imamo svetle demokratske trenutke, mo}i da sagledamo gde smo i
za{to smo gre{ili i za{to nam je istorija puna tolikih ustavnih proma{aja,
ali i {ta smo u pro{losti dobro ~inili, pa da, kao {to je Srbija sa svojim ustavom od 1888. stala “rame uz rame” sa demokratski najrazvijenijim
zemljama tada{nje Evrope, prevazilaze}i decenijama smi{ljane ideolo{ke obmane i istorijske resantimane te`njom ka istini, sa racionalnom
predstavom o sopstvenoj veli~ini i realnom percepcijom sopstvenih vrednosti, ali i onih koje delimo sa ostalim zemljama Evrope i civilizovanog
sveta, postignemo minimalni politi~ki konsenzus, zarad {to trajnijeg i
kvalitetnijeg ustavnog postignu}a, pa makar i u zoru tre}eg milenijuma.
Ustavna dekadencija odnosa Srbije i Crne Gore u protekloj deceniji jeste paradigma evidentnih granica mo}i demokratsko-deficitarnih
ustavnih re{enja, koja u prelomnim trenucima politi~ke nestabilnosti,
kada se politi~ki `ivot odvija mimo pravila ustavne vladavine, nisu u stanju da doprinesu konstitucionalizaciji vlasti i demokratskoj konsolidaciji politi~kih institucija i ustavnog sistema uop{te, ve} nestaju zajedno
sa politi~kim snagama koje su ih i stvorile. Ali ovaj period pouzdano
ukazuje ne samo da je na~elo gra|anske suverenosti tek jedna, ali ne i
dovoljna garancija demokratskog ustava i da je odgovornost politi~kih
elita za postizanje ustavnog konsenzusa nesumnjiva, ve} da mo`e predstavljati i putokaz o neophodnoj saglasnosti svih relevantnih politi~kih
aktera bar u ovome – u spremnosti da gra|ane uvere u neophodnost usvajanja savremenih, demokratskih i evropskih ustavnih re{enja, primerenih novoj koncepciji suverenosti u savremenim, izuzetno slo`enim me|unarodnim odnosima, ali i u dr`avotvornoj svesti da u finalnom procesu
odlu~ivanja o najva`nijim politi~kim pitanjima u zemlji – pre svih o ustavnom pitanju – ipak ne mogu zaobi}i jedinog nespornog politi~kog suverena – gra|anina. Jer “ustav je zacelo... i zakon s povi{enom snagom
valjanosti... ali nije dovoljno samo formalno posmatranje: po svome
predmetu i svojim funkcijama ustav je puno vi{e.”68
68
Ibid., str. 223.
153
Hereticus, 2/2004
Nenad Vukovi}
Nenad Vukovi}
ONE VIEW ON CONTEMPORARY CONSTITUTIONALLEGAL RELATIONS OF SERBIA AND MONTENEGRO
Summary
The new State Union Serbia and Montenegro, established by the Belgrade Agreement and the Constitutional Charter is facing the same or similar problems that burdened the functioning of the former federal state. This Union is
a completely specific establishment that cannot be explained in legal sense from
the point of view of known and recognized theoretical models of federation and
confederation in constructional and legal science. The multi-annual chaotic situation and deep gap between the formal-constitutional and factual situation in
relationship between member states was inherited from the time of former FRY.
The Constitutional Charter just executed verification of the observed relations
of political power in favour of member states without adequate institutional
guarantees for a new division of power in favour of the Union. Today perspectives of political unity of Serbia and Montenegro are faded and uncertain. It seems undisputable that the reasons of the degradation and constitutional decadence in the relations of Serbia and Montenegro cannot be fully revealed by
pure interpretation, but only legally and politically, thus in wider social and, at
the end, cultural context. Multi-annual layers of authoritarian political culture
today represent the key obstacle to achieving the elementary consensus on basic political values on which our constitutional consensus would be based. Only
this kind of consensus as the ‘elixir of life’ of constitutional consensus, which cannot be seen here, may represent a pledge for more durable constitutional achievement.
Key words:
State Union, federation, confederation, federal constitution, Constitutional Charter.
Salvador Dali, Les moutons, 1942.
154
..............
OGLEDI
..............
Marko Ve{ovi}
knji`evnik, Sarajevo
PLES VJE[ALA
Veliki broj stihova i pjesama iz Zogovi}evih “Prkosnih strofa”
(1947.) danas do`ivljavamo kao umjetni~ki uga{ene, ne uvijek i ne nu`no zato {to su po sebi r|avi, ve} stoga {to je umrla stvarnost za koju su
bili odve} tvrdo prilan~eni, {to je zauvijek upokojeno sve ~emu su bili
stavljeni u slu`bu, ali i zato {to je jezik u njima odve} ~esto bio prost prenosnik socijalnog ili moralnog stava, li{en mo}i da raznolika iskustva
pjesnikova okupi i stopi u knji`evnu {aru univerzalnijeg smisla. Te pjesme su bile, prije svega, oblik otpora aktualnoj zbilji, i prilog borbi za komunisti~ki ideal pravde i jednakosti na zemlji, zato ve}ina njih, van tog
otpora i te borbe, ne mo`e postojati: njihov smisao, neodvojiv od vremena u kojem su nastale, nije nam dovoljno ~itljiv ~ak ni u trenucima
kad vjerujemo da bi stvar za koju se pjesnik zala`e bila i na{a da smo
bili njegovi suvremenici.
Ali u “Prkosnim strofama” i o~igledno slabe pjesme nerijetko sadr`e odlomke koji jo{ uvijek imaju {ta da nam ka`u. Ne mislimo na pjesme koje su onda{njem ~itaocu govorile mnogo vi{e no nama – takva je,
na primjer, “Pjesma o biografiji druga Tita”, koja je u svom dobu odslu`ila svoje i pro{la skupa sa tim dobom. Ta~nije, ostala je u njega zatvorena: ono ~ime je nekad uzbu|ivala ~itaoce, bolje re~eno slu{aoce, ne
dobacuje i do na{ega sluha, stoga ovaj pjesni~ki tekst, mada se ne mo`e
re}i da je r|avo sro~en, ostavlja nas prili~no ravnodu{nim, ako se ne ra~unaju povremene poetske iskre koje jo{ mogu da izmame na{ odziv:
“Ma{ino, ma{inko moja, pi{i!” Ve} mislimo na pjesme koje su bile neuspjele i u ~asu kad su nastale, zato {to ih je komunist u njima, te`ak kao
olovo, odvla~io na dno, ili zato {to ih je nedjelotvornost izraza ostavila
u predsoblju umjetnosti, ili iz oba razloga – ~ak i takve pjesme nude trenutke istinske poezije, {to ponajprije zna~i trenutke kad se pjesni~ki jezik osloba|a fakata zbilje ne zaboravljaju}i ih!
Na primjer, u pjesmi “Radio i java Nedi}eve Srbije”, dugoj 106
stihova, prete`an njihov broj mo`emo zanemariti kao nepoeziju iz oba
ve} pomenuta razloga: pisao ih – odve} partizan, a premalo ~uvar jezi155
Hereticus, 2/2004
Marko Ve{ovi}
ka, ali i u njoj ima odlomaka koji istinski iznena|uju neo~ekivanim potezima ma{te:
“Srbija `ivi. Na svako raskr{}e stala / i {tit ko slu`avnik dr`i – nudi goste hljeba i soli”. Slika koja ratni~ki {tit pretvara u sluganski pladanj, a pokornost Njemcima prikazuje kao ~uveno srpsko gostoljublje,
izra`eno hljebom i solju, sama po sebi je vrlo uspjela. Ali njena snaga
nije isklju~ivo u njoj samoj, u jetko ironi~nom preslikavanju sada{njosti
na pro{lost, niske stvarnosti na uzvi{enu mitologiju. Ta slika je, zapravo, uvod u mnogo slo`eniju umjetni~ku igru.
Jer, pred kraj pjesme, iskrsava odlomak u kojem je jezik doveden
do velikog crnohumornog zamaha:
Vje{ala ska~u. Vje{ala dvostupa kod skele
igraju trupa~ke starinsko kolo u vrbaku.
I momci, u om~ama, plje{}u rukom o ruku,
i viju nogama, |ur|evku igraju u zraku
(jer jesen ide, dunjo moja, jesen rana!).
I majka-Srbija, ocu Srbije i mati i ino~a,
pred Baderom sjetnim, na carskom starostavnom piru,
igra – mesnata, gola, od no}i i zvukova pijana,
igra – s glavom partizanskom na ravnom Ma~va-tanjiru!
Igra~ka groznica, od koje se trese okupirana Srbija, nenadno je
“spopala” i “vje{ala dvostupa”, a realisti~ko “cjepidla~enje” u pridjevu
“dvostup” polu~uje fin poetski u~inak – izo{trava sliku, i ~vr{}e je motivi{e: da bi vje{ala mogla igrati, moraju imati dvije noge – zato su dvostupa! – a sli~noj svrsi slu`i i prilog “trupa~ke”: vje{ala se ne kre}u, ali
mogu u mjestu igrati, i to “starinsko kolo” – pridjev koji, ponovo, sada{nje preslikava na pro{lo (jer u “starinsko” spadaju i maloprija{nji
“{tit” i “hljeb i so”), i sugeri{e da se radi o zbivanju koje nije od ju~e,
nego se od davnina ponavlja.
Ali `elja za grozni~avom igrom uz nedi}evske orkestre “spopala”
je i obje{ene: njihovi stavovi, zale|eni u smrti, opisuju se jezikom plesa:
“momci” su, o~ito, svezani, i zato “pljeskaju rukom o ruku”, a noge su
im izvijene u samrtnom gr~u, otuda dojam da “|ur|evku igraju u zraku”. ^ak i rije~ “|ur|evka”, prizivaju}i prolje}e u sablasni krajolik smrti, u~estvuje u ukupnom knji`evnom u~inku slike. Potom do|e stih pozajmljen, u~ini vam se sprva, iz narodne pjesme: “jesen ide, dunjo moja,
jesen rana”, koji u ovom okviru dobija u`asnu snagu, jer vje{ala okru`uje seoskom idilom s jesenjim `enidbama i svadbenim kolima.
Tren potom, shvatite da je citat mnogo ubojitiji no {to se u prvi
mah ~ini. Radi se o stihu iz pjesme “Jesen sti`e” ~iji je autor Milorad
Petrovi} Seljan~ica, u~itelj ispod Kosmaja, koji je 1902. objavio knjigu
“Seljan~ice” i bio, kako re~e Radomir Konstantinovi}, “najpre primljen
156
Ples vje{ala
odu{evljeno (tamo gde je duh folkloriziraju}eg romantizma jo{ bio prisutan), kao Janko u pesmi”, ta~nije: “{to nam je Janko Veselinovi} u
pripoveci, ovaj Milorad M. Petrovi} obe}ava da }e to biti u pesmi”, kako je napisao Pavle Markovi} Adamov. Ali mu je, nastavlja Konstantinovi}, “ve} 1904. Sima Pandurovi} poru~io, iz samog jezgra beogradskih
‘dekadenata’, da je ‘bez talenta, bez znanja {ta je to poezija, bez ose}anja, bez markantnih linija’, i da je samo do{ao ‘na sre}nu ideju, istina ne
poetsku, ali prakti~nu, da podra`ava selja~kom govoru, da opisuje, u kakvim-takvim stihovima, selo, da opeva sesoke cigane, seoske ograde,
gunjeve, tojage, da ispisuje na hartiju sve ono {to je ~uo u seoskoj mehani’ ”.
Seljan~ica je umro 1921. godine, i bio posve pravedno zaboravljen, ali }e 23 godine docnije poku{ati da ga vaskrsne Svetislav Stefanovi}, koji je u svoju dvotomnu Novu antologiju srpske lirike, iza{lu u
Srpskoj knji`evnoj zadruzi, stavio 10 pjesama Milorada Petrovi}a Seljan~ice, a me|u njima i pjesmu iz koje Zogovi} citira prvi stih: “Jesen
sti`e, dunjo moja, / Jesen rana!/ Od jeseni do jeseni / Sve se selo ve} i`eni. / Dunjo moja, be`i meni, /Ne varaj jarana!”, i tako dalje. Na ovu antologiju koja, pored ostalog, odi{e nacisti~kim seljakoljubljem, ciljao je
Zogovi}.
Rije~ je o kvislingu Svetislavu Stefanovi}u, prvo prevodiocu Musolinijeve “Korporativne dr`ave” (za koga su bili “i Du~e i Firer daleko
iznad ostalih politi~ara i dr`avnika u dana{njoj te{koj krizi Evrope i ~ove~anstva”, kako je rekao 1938. godine), a potom ideologu Ljoti}evog
nacisti~kog pokreta. Stefanovi} je pozivao, kako re~e Konstantinovi},
“u duhu Ljoti}evih nacisti~kih mistifikacija, na povratak ‘selu’”, i to ba{
u vrijeme “kad su Ljoti}evi nacisti~ki odredi pod za{titom Hitlerovih
‘kaznenih ekspedicija’” “spaljivali to isto ‘ve~no selo’”.
Stefanovi} je, kao ‘komesar’ prinudne uprave Srpske knji`evne
zadruge pod okupacijom, sastavio pomenutu antologiju, koja je vrlo zanimljiv, da ne ka`em i neprolazan, spomenik poetici srpskog nacizma.
U njoj je, na primjer, [anti} zastupljen sa 17, Raki} sa 21, Dis sa 8, Pandurovi} sa 15, Veljko Petrovi} sa 8 pjesama, a sa druge strane, Stefanovi}, za koga nije sigurno da je uop{te bio pjesnik, stavio je svojih 26
pjesama. Jedino je Du~i}u (36 pjesama) priznao da je ve}i pjesnik. Re~eno po crnogorski: prvi je Du~i}, pa Stefanovi} do njega.
Ovaj mali izlet van teme mislim da ipak nije na odmet jer mo`e,
bar donekle, da nagovijesti koliko je savremenosti Zogovi} zakopao ~ak
i u temelje svojih neuspjelih pjesama. Koje nas, dakako, ne mogu zanimati previ{e. Ni one, niti aluzije u njima. Mislim, ne mogu zanimati dana{njeg ~itaoca, koji ho}e `ivu knji`evnu ~injenicu, a ravnodu{an je spram
literarne istorije. Ali ne mogu ga ne zanimati poetski jo{ uvijek dejstve157
Hereticus, 2/2004
Marko Ve{ovi}
ni fragmenti u takvim pjesmama, {to zna~i da ne mo`e biti ravnodu{an
ni prema njihovoj aluzivnoj pozadini, prema onome {to je u njima vrlo
uspjelo pre}utano. Stihove iz malo~as razmotrenog odlomka ~itamo sasvim druk~ije kad shvatimo da po njima pada Stefanovi}eva sjenka. Koja im udvostru~uje snagu. Kao {to i na te povje{ane srpske mladi}e druk~ije, o{trije svjetlo baca cijela Petrovi}eva pjesma, {to zna~i i njen stih
“Sve se selo ve} i`eni”. U njegovom sablasnom obasjanju, maloprija{ni
stihovi prerastaju u viziju “gole, pijane” Srbije koja igra svadbeno kolo
oko povje{anih.
Stihovi u ovom odlomku su, ina~e, ra|eni vrlo bri`ljivo, s punom
imaginativnom usredsre|eno{}u: koliko poetskog otrova ima, recimo, u
stihu o Srbiji koja igra “pred Baderom sjetnim, na carskom starostavnom piru”! Bader je bio komandant njema~kih okupacionih snaga u Srbiji. Taj nacist nam je, kako vidimo, ne{to “sjetan”, u Bosni bi rekli “kaharli”. Zogovi}ev cinizam je ovdje nesumnjiv, ali je nenapadno iskazan,
stoga }emo ga malo podebljati: lirski pridjev “sjetan” Badera pretvara
u ne{to – gotovo ljudsko! Srbija svojom igrom trebalo bi da ga “razgovori”, da mu razbije tugu, ~ak smo u isku{enju da ga, kao Milijin Jug
Bogdan Banovi} Strahinju, upitamo: “Ra{ta si se tako razdertio?”
Nije nam slu~ajno na um pao taj stih, jer se radi o “carskom starostavnom piru”, rije~i koje nam prizivaju u svijest suludi vakrs Du{anovog carstva pod njema~kom okupacijom. To nije sve.
“Pir” je gozba, ali i svadba – oba su zna~enja te rije~i aktivirana u
Zogovi}evim stihovima. Jer ne radi se samo o “carskim starostavnim”,
to jest nemanji}kim bahanalijama pod Hitlerovim pokroviteljstvom, nego i o aluziji na Du{anovo rodoskrvnila{tvo opjevano u srpskoj epici. Jer
“majka-Srbija”, je “ocu Srbije” Milanu Nedi}u “i mati i ino~a” – u ovom
stihu su se zna~enja rije~i naprosto rasplesala: Nedi} je Srbiji otac, koja
je njemu majka i nalo`nica – pravo vrzino kolo! Ali ovo je i aluzija na
pjesmu “Du{an ho}e sestru da uzme” iz Vukovih zbirki. Ni tu nije kraj.
Pjesnikova puna duhovna i imaginativna usredoto~enost na temu
omogu}ila je prizoru, ~vrsto vezanom za aktuelno, da preraste u mitski:
razigranost Nedi}eve “mesnate, gole” Srbije pod okupacijom neo~ekivano se pretvara u ples, za koji je Saloma, kao nagradu, dobila tanjir s
glavom Jovana Krstitelja. U isti mah, ta “Ma~va-tanjir”, sa glavom koja je istodobno partizanska i biblijska, vra}a nam u sje}anje ve} pomenuti “slu`avnik” s po~etka pjesme, i ovaj lanac preobrazbi: “{tita” u
“slu`avnik” sa hljebom i solju, “Ma~ve” u biblijski tanjir “s glavom partizanskom”, povje{anih u igra~e na jesenjoj svadbi, potvr|uje punu poetsku djelotvornost ma{te koja duhovito mijenja stvarnost da bi je definisala: to je crnohumorna duhovitost, dodu{e, ali nepore~na i poetski
ubojita.
158
Ljiljana \ur|i}
knji`evnica, Beograd
SMRT ROMANA ILI PISAC NA IZDISAJU
NIN-OVA NAGRADA: PATOLOGIJA JEDNE
KULTURNE ^INJENICE
Dakle, i posle nove NIN-ove nagrade za roman Pisac izdaleka
Vladanu Matijevi}u, ostaje na snazi – vi{e nego ikad – ona Isidorina izreka: “Srbi nemaju roman! Sve su to, osim Ne~iste krvi, hronike. I ta~ka.” Utoliko je NIN-ova nagrada ba{ za roman koliko korisna za pisca
i izdava~a, toliko kontraproduktivna za knji`evnost samu, ili ono {to je
od nje ostalo. Treba li, zaista, ponovo da se podse}amo da je pitanje romana civilizacijsko pitanje koliko i knji`evno, i da vi{e od svih drugih
`anrova podle`e dru{tveno-istorijskim prilikama naroda u kojem nastaje. Svi veliki romani-reke odavno su napisani, i na Zapadu i na Istoku.
Pri~a, iliti fabula kao osnovica svakog “pravog” romana, odavno je ispri~ana, a njena informativna uloga (nekada veoma va`na!) gotovo da
uop{te vi{e i ne postoji. Knji`evnost se ve} tokom dvadesetog veka raspala na svoje sastavne delove – esej, pesma u prozi, kratka proza, fragmenti, fraktali itd. – i roman vi{e nije `anr nad `anrovima. To ~uveno –
`anr nad `anrovima – oduvek je podrazumevalo i volumen: bez trista
strana knjiga se jedva mogla smatrati romanom. I na{i pisci su se upregli
u ta kola i vukli koliko je ko mogao: najvolumenozniji romani su romani
Dobrice ]osi}a. Njegovo delo se meri metrima kao {to je to nekad preporu~ivao Maksim Gorki u biv{em SSSR-u: {to vi{e metara to bolje, nije va`no {ta je unutra, glavno da je ideolo{ki ispravno. Kod nas su se tzv.
postmodernisti, poku{avaju}i da sa sebe skinu famu ]osi}a i njegovih
trabanata, na{li tu negde izme|u sto pedeset i dvesta strana trude}i se
da o~uvaju “~isto” estetske vrednosti, ali im to uglavnom nije po{lo za
rukom: hronike, istorijske i druge hronike, i po neka pogolema nedarovita pesma u prozi. C’est tous! Nigde Flobera, Tolstoja, Dostojevskog,
Dikensa, pa kona~no ni onih poslednjih velikih, Nabokova i inih. D`.
M. Kuci je nedavno dobio Nobela za svoju bo`anstvenu prozu – nekoliko tankih knji`ica koje se te{ko mogu nazvati romanima u tradicionalnom smislu te re~i.
I {ta onda, danas, na po~etku dvadeset prvog veka, usred totalno
vizuelizovane ere, da radi pisac koji barata re~ima namesto kompjuterskim programima i ho}e da dobije nagradu upravo za roman, a knji`ev159
Hereticus, 2/2004
Ljiljana \ur|i}
nost tek {to nije izdahnula. Vladan Matijevi} nas veoma precizno obave{tava o tome u svom romanu od trista strana – {to se toga ti~e, dr`ao
se utvr|enih pravila: nema romana bez trista strana! Sve ostalo podvrgao je ruglu pi{u}i o tome da su romanopisac i njegov proizvod odavno
mrtvi; ovde, naravno, pisac ne misli na komercijalnu knji`evnost i nove
gotske romane, koji su u tesnoj vezi sa video medijima i stripovima. Oni
su itekako `ivi i uticajni, ali mi ne pri~amo o nusproizvodima vrste ili
`anra, mi pri~amo o `anru nad `anrovima (kako pi{e na koricama nare~ene knjige) – o “pravom” romanu u `anrovskom i vrednosnom smislu
te re~i.
Pisac takvog romana danas zapravo nema vi{e {ta da radi osim da
kao Buda posmatra svoj trbuh i povremeno nas obave{tava da li je neka muva sletela na njega kao na avionsku pistu usput nas zatrpavaju}i
asocijacijama koje otud slede. Na primer: opis stanja muvinog prednjeg
i zadnjeg trapa te nemogu}nosti pravilnog poletanja sa oznojene ljudske
ko`e itd. itd. I Beket je napisao antiroman. Ko je zaboravio, zove se
“Moloa”. Nije re~ o muvi, ali je rakurs sli~an. Gospodin Matijevi} je sigurno ~itao Beketov roman, u to nimalo ne sumnjam. Beket je rekao: to
je kraj, svi su se slo`ili, ali niko nije poslu{ao.
Pa, po{to je roman izgubio svoju informativnu dimenziju, istorijsku, filozofsku, potom psiholo{ku pa i dru{tveno-politi~ku (mi nismo
uhvatili ni jednu od tih brzih ko~ija, vozova i aviona !) on se svodi na davanje izve{tajao o fiziolo{koj dimenziji samog pisca kao biolo{ke jedinke. Izdi{u}i, tj. umiru}i, a nemaju}i ~ime da ispuni vreme – pisac Matijevi} nas u svom “romanu” ponajpre podrobno obave{tava o stanju svog
probavnog sistema, svojih genitalija i njihovoj ulozi u njegovom kreativnom `ivotu, zatim o nekom bombardovanju (sasvim normalnom za svet
u kojem `ivi, a i treba biti aktuelan!) i nekakvim `enama koje se muvaju tu oko njega i koje nose sasvim neprimerena imena za sredinu iz koje poti~e (^a~ak!): one su ve} odavno knji`evno ofucane, samim tim i
trivijalne, sve te Klare i Sofije! On pi{e priru~nik za odr`avanje jedne
prose~ne ljudske ma{ine koja je on sam, i opisuje sva njena stanja i manifestacije. Dobro, sve je to ve{to smi{ljeno i napisano, ali i nebitno, jer
se jo{ Leopold Blum, tj. D`ojs nije stideo svoje biolo{ke elementarnosti, ali on je i mislio, i jo{ o ~emu sve ne! Po{to je najpre ostao bez Boga
(Ni~e), potom se otu|io od sopstvenog duhovnog bi}a (Kami), ~ovek se
o~igledno otu|io i od sopstvenog fizi~kog obli~ja posmatraju}i ga sa
udaljenosti dovoljne da to mo`e biti bilo ko! Otuda se ono “izdaleka” u
romanu Vladana Matijevi}a odnosi na duhovnu udaljenost ne ve}u od
one sa koje bi Buda mogao da poljubi sopstveni trbuh, ali ni manju.
Ukoliko bi se ova udaljenost jo{ smanjila nestalo bi i Bude i stomaka i
mu{ice; na{ pisac bi pojeo samog sebe.
160
Smrt romana ili pisac na izdisaju
Vrlo duhovito i inventivno, koriste}i sva svoja knji`evna iskustva,
koja neosporno poseduje, Matijevi} je dokazao: najpre da roman kao
`anr nad `anrovima vi{e ne postoji, a potom da je NIN-ova nagrada potpuno obesmi{ljena upravo davanjem nagrade piscu koji je to i dokazao.
Pa za{to su mu onda uva`eni ~lanovi `irija dali nagradu ba{ za roman, a
ne za “kreativno iskori{}enu gomilu papira” (mo`da novi `anr?!), koja
bi kasnije mogla da se upotrebi i u druge svrhe i tako uka`e na ubrzano
izumiranje knji`evnosti koja u sajber svetu postaje ne{to krajnje jednozna~no i sme{no – sa svim tim emocijama – glupavo i nekorisno? Zato
{to nisu pristali da ukinu i sami sebe? Da, upravo zato! Zato {to su interpretacija i stroga kanonizacija tako dugo bili njihov strate{ki posao u
okvirima jedne “naduvane” knji`evnosti koja je toliko dr`ala do sebe,
da oni mogu da podnesu i smrt pisca i smrt knji`evnosti, ali ne i sopstvenu smrt – smrt autoriteta!
Razmotrimo stvar iz malo bli`e, takore}i entomolo{ke pozicije.
^lanovi `irija ove ugledne nagrade oduvek su bili profesori univerziteta i etablirani knji`evni kriti~ari; dakle sloj zadu`en za utvr|ivanje knji`evnih vrednosti koje su potom zakucavane studentima u glavu, a vrednosti su bile ono {to se oni dogovore da su vrednosti! Normalno. Ako
nema toga, kako }emo bilo {ta vrednovati? U op{toj krizi vrednosti oni
su tako na{li pribe`i{te u metodi, tj. u teorijskom diskursu koji ovde
predstavlja najbe`ivotniji zabran kojem pribegavaju najbe`ivotniji knji`evni komesari, poput Aleksandra Jerkova i njegovih sledbenika, a kojima je zadatak oduvek bio da dobro nabubaju uvozne teorije, a onda ih
nametnu studentima i dalje, agilnijem ~itala~kom `ivlju, tj. konzumentima NIN-ove nagrade. Povla~enje za per~in – ponekad i bez citiranja
izvora – trenutno kurentnih teorija, onih u opticaju, a ~e{}e i onih ve}
podobro zastarelih, bilo je i ostalo njihovo osnovno polazi{te. Vaspitavani na apsolutnoj poslu{nosti autoritetu i zadatoj hijerarhiji vrednosti,
a bez li~ne darovitosti koja bi ih izbacila u neku nepoznatu ali nenaplativu orbitu, oni izigravaju univerzitetske policajce u uslovima ovda{nje
jedva postoje}e kulture ~iji najnoviji kredo glasi: odr`ati se po svaku cenu premda je dru{tveni zna~aj knji`evnosti gotovo gotovo na nuli.
I jedan pisac poput Danila Ki{a morao je, svojevremeno, da ostane u okvirima strogo zadatih knji`evno-teorijskih postulata vezanih za
podelu `anrova. Dana{nji pisac, u sklopu op{te dru{tvene i kulturne dezintegracije, to ne mora – naravno, ukoliko nije slep, gluv i ne pripada
uvla~arskom sloju kulturnih poslenika, koji samo u okrilju mraka, skliskog i ljigavog, mogu prona}i podlogu za ozbiljnost svoga posla i uspostaviti red u “ku}i” – on nije du`an da se povinuje starom socijalisti~kom
knji`evnom pravilu (ali i srednjeevropskom ili evropskom samo u drugom klju~u!) ili devetnaestovekovnom i dvadesetvekovnom, da je pisac
161
Hereticus, 2/2004
Ljiljana \ur|i}
samo onaj koji napi{e roman, pesmu, esej, pri~u, tj. ~ije se delo mo`e
`anrovski odrediti.
Ja ne moram ni{ta i ne mogu ni{ta osim da ispisujem korektne
metre i metre re~enica da bih udovoljio vama (~lanovima `irija!) i dobio NIN-ovu nagradu, na{ao se na bilbordu i TV, jer moj maternji jezik
– kao da nam poru~uje pisac oven~an NIN-ovom nagradom – moja savr{ena alatka, s kojom sam nekad mogao napraviti i skulpturu i sliku i
knjigu od re~i, klizi danas u meni nepoznatom pravcu pretvaraju}i se u
nekakav transjezik koji podrazumeva stalno siroma{enje pisane komunikacije na putu ka ponovnom sporazumevanju znakovima gestikulacije. Matijevi}u se dopada da se bavi anatomijom i patologijom, tj. da
kao pisac izigrava knji`evnog forenzi~ara; u stvari, odavno je jasno da je
dr. prof. knji`evni kriti~ar samo patolog, i da na isklju~ivo mrtvim uzorcima podu~ava svoje studente, ~itaoce i pri tom deli nagrade. Patologija
je va`an deo medicine, bez nje hirurgija ne bi danas presa|ivala srce; tu
se mo`emo slo`iti, ali ipak niko danas ne mora najpre da napi{e roman
od trista strana ni o ~emu da bi bio pisac, nije, strogo uzev{i, morao ni
ranije, ali svako ~vrsto integrisano dru{tvo tra`i da se uvede red u “ku}u” – ovoga puta knji`evnu – koji se mora po{tovati ili ostaje{ bez ku}e
tj. na ulici i postaje{ deo homeless people ili bezimene mase.
Ovo pravilo va`ilo je za sve oblasti `ivota, pa i za knji`evnost samu. Postoji nekoliko koliko ~uvenih, toliko otrcanih re~enica koje treba da poka`u eventualnom “bund`iji” gde mu je mesto: “Prvo napi{i
Karamazove, pa onda izigravaj Dostojevskog!” A gde, molim vas, danas da na|emo Karamazove, tj. ljude koji misle, bave se moralom, religijom, uop{te metafizikom i svim tim nekurentnim delatnostima koje
ne donose pare? To je kao da ste rekli Andri}u: “Slu{aj ti, najpre napravi onakvu }upriju na Drini, pa onda pi{i o njoj!” Tako nekako. Oni ~ija
je misao stalno bila otvorena oduvek su ose}ali da je u pitanju neka vrsta prevare, te{ke profesorske budala{tine pred kojom zastaju i oni drugi koji podrazumevaju i Karamazove i Dostojevskog i }upriju i Andri}a,
a ipak se usu|uju da pi{u i idu dalje. Tako je Ki{ morao da napi{e Pe{~anik i Grobnicu za Borisa Davidovi~a da bi svi pro~itali ^as anatomije
– najvirtuozniju, najduhovitiju i `anrovski najinovativniju knjigu posle
Kod Hiperborejaca. Ali, nisu ga shvatili. Da je danas ne{to `iv, u`asnuo
bi se nad gomilama nedotupavih knjiga koje su napisane o njegovom
sveukupnom knji`evnom delu.
Da li integracija dru{tva, bilo koja i bilo na kojoj osnovi, podrazumeva slepljenu gomilu istomi{ljenika ili je ipak mogu}no dru{tvo od
dobro integrisanih pojedinaca koji se voljno udru`uju u odre|eni oblik
zajednice? Profesorska i knji`evnokriti~ka plejada (kojih je, uzgred, daleko vi{e nego pravih pisaca!) koja kod nas danas uvodi red u knji`evnu
162
Smrt romana ili pisac na izdisaju
“ku}u” i dalje ~ezne za socijalizmom i njegovom dobrom integrisano{}u,
gde su netalentovani, u ~vrsto zbijenim redovima, tvorili `anrovsku knji`evnost, i gde se znalo ko je ko, i kako se gde sti`e: na univerzitet, u
SANU itd. Ali, dana{nje dru{tvo je duboko dezintegrisano i ne postoji
na~in da se po istom principu uvede red u bilo koju “ku}u” – sad je potrebno i}i protiv struje i podr`ati li~nu integrisanost pojedinca, originalnost jezika i sve vrste inovacija kako bi se stvorio sloj koji }e ponovo postati kreativna baza za stvaranje neke druge i druga~ije knji`evnosti,
ukoliko je tako ne{to uop{te vi{e mogu}no. Stvarati imitatorsku kulturu po svetskim modelima, zna~i ubacivati etno zapise u knji`evnost, lomiti jezik i mozak po svaku cenu na na~in na koji to rade Pavi} i njegovi
srpski sledbenici, zna~i u krajnjoj liniji biti naivan i komi~an. Matijevi}u
je uspelo da sve to izvrgne ruglu, ali oni su mu se (uva`eni ~lanovi `irija) ipak i na`alost, lukavo osvetili: dali su mu odavno devalviranu i sumnjivu NIN-ovu nagradu, pa i bilbord i zaboravili ga. U malenoj korpi iliti korpusu srpske knji`evnosti, oni }e, sasvim sigurno, podi}i pijedestal
– `anrovski i tematski – proverenom i osvedo~enom romanopiscu Goranu Petrovi}u, a ne Vladanu Matijevi}u.
Salvador Dali, Combat, 1955.
163
Krsto Perovi}
knji`evnik, Beograd
NEOREALIZAM ILITI NEONATURALIZAM
SA PO^ETKA VEKA
Ovaj koloplet sitnih prikaza ispisan je tokom 2001. godine,1 godine koja je bila presudna za ponovno uspostavljanje prevlasti realisti~ko-naturalisti~kog prosedea na srpskoj pripovednoj sceni, nakon decenije u kojoj je dominirala postmoderna, ludi~ka, eksperimentatorska,
metaprozna, metafikcionalna, ta~nije re~eno, neoavangardna proza.2
Poeti~ki izuzetak u tekstu koji sledi je jedino prikaz knji`ice Pisama
Adrijani, ~iji autor je Goran Jovi}, a na~injen je jer je Jovi} daleko najmla|i me|u ovde zastupljenim piscima, koji su svi, osim njega (“budu}eg pisca”), predstavnici mladog, “novog” i “crnog” talasa, kome dadosmo ovom prilikom dvogubo ime: neorealizam i neonaturalizam (u
nastavku teksta koristi}emo skra}enicu NEONEO, podrazumevaju}i
nastavke realizam, odnosno, naturalizam).
STARINSKA STVAR
Dosledan samom sebi, ali i sna`nim uticajima ameri~ke knji`evnosti, ni{ki pripoveda~ i pesnik Zoran ]iri} (1962), poznat i pod umetni~kim pseudonimom “magi~ni ]ira iz Ni{vila”, evo ve} desetak godina
sve izjedna i izbliza, do u sitna crevca, opisuje golu stvarnost i varljive
ideale sex and drugs and rock’n’roll and alcochol `ivota.
Ukratko, taj opis je blago intelektualisti~ki, po svaku cenu vickast,
brutalan koliko i sladostrasan, mestimice psihodeli~an i na momente
poeti~an. Otuda je svaka ]iri}eva knjiga, od prve – Rio Bravo (pesme,
1992), do najnovije3 – Starinska stvar (pri~e, “Narodna knjiga”, Beograd,
2001), zgodno {tivo za tinejd`ere svih uzrasta. Zapravo, za idealnog ~itaoca tog pogolemog opusa, koji je sav posve}en utopijskom i distopijskom Ni{vilu, a dosad se protegao ~ak na 16 naslova i preko 1000 strani1
2
3
164
Prikazi(}i) su izmenjeni i dopunjeni, no te naknadne intervencije su zaista
neznatne.
Vi{e o tome pisano je u prethodnom broju ovog ~asopisa.
To “najnovije” se odnosi na prole}e dve hiljade i prve. Iste godine, kao {to
je poznato, ]iri} je objavio i roman Hobo, nagra|en “Ninovom nagradom”.
Po mom mi{ljenju, taj knji`evni lovor je trebalo dati romanu Opro{tajni dar
Vladimira Tasi}a, mada se ne mo`e pore}i da Hobo ima originalnosti i dobrih strana.
Neorealizaim iliti neonaturalizam sa po~etka veka
ca, mogao bi da se kandiduje onaj ko bi uspeo da se tokom jedne te iste
ve~eri ludo zabavi bistre}i naizmeni~no: Bukovskog, Keruaka, Kapora,
Albaharija i Arsenijevi}a, i to uz pratnju izabranih numera gospela, Sinatre, Lu Rida, B. B. Kinga, Toma Vejtsa i Mili}a Vuka{inovi}a. Pa ko
pre`ivi, neka mu je u zdravlju!
Ono najbolje u ni{vilskoj poeziji i prozi, pa i u zbirci od 11 kratkih
pri~a Starinska stvar, nastaje kada ]iri} svrsishodno pokrene smehotvorni potencijal psovki i ostalih “bezobraznih” izraza, toliko karakteristi~nih za na{ jezik i mentalitet. U tim lucidnim, ali na`alost vrlo retkim
intervalima, grune razularen i sirov (takore}i: orgijasti~ki) humor, u kojem do vrhunca dosti`e autorova te`nja da naglim obrtima u estetsku
stvarnost premetne sve {to se po kulturnim standardima odbacuje kao
neukusno, ru`no, nisko, vulgarno...4
Kao drugo, po redu i po kvalitetu, istakao bih hladnu i o{tru liriku
koja tu i tamo zatitra na nebu nad Ni{vilom, i prenosi ~itaocu bespomo}ni drhtaj egzistencije usred savremenog sveta od kojeg je, ka`u, a i ]iri} bi se, verujem, sa tim slo`io, i Bog digao ruke.
Posredi je, dakle, jedan manje-vi{e realisti~ki (i vi{e-manje naturalisti~ki) “svet bez Boga” dan iz perspektive tipi~nog stvaraoca “kontrakulture”. Takav koncept je u drugoj polovini devedesetih postajao
sve popularniji kod mla|ih srpskih NEONEO pisaca. Me|u prvima u
nas ga je primenio, naravno, Zoran ]iri} – ve~iti talenat koga su nagra|ivali, prevodili, birali za antologije, ali i `estoko, bogami, kritikovali.
TRAGA^I
Od 11 kratkih pri~a koje ~ine knjigu Traga~i, prvu zbirku mladog
i sve boljeg srpskog pripoveda~a Igora Marojevi}a (1968), makar jedna
}e u}i u antologije.
Ta antologijska Marojevi}eva pri~a je, rekao bih, krimi-novela
“Rat za ~ast Moane Poci” (Moana Poci je porno diva iz Italije koja se
pred kraj `ivota predala humanitarnom delanju). “Rat za ~ast...” }e se
najpre dopasti poklonicima Tarantinovih Petpara~kih pri~a ili Almodovarove Kike, jer u njoj je izvedena originalna parodija krimi zapleta a
da pri tom nisu naru{ena na~ela verovatnog i mogu}eg. Marojevi} je,
naime, po{ao od ~injenice da su neodgovorni a mo}ni pojedinci zarad
raznih “bizmisa” zloupotrebili bokokotorski zaliv, i u taj aktuelni `ivotni okvir uveo je pet-{est i{~a{enih likova i sumnjivih tipusa sklonih
svakojakim, pa i sumanutim rabotama: italijanskog porno glumca i {vercera \anluku Oksu (~ije prezime kao da je albansko), zatim jednog mra~nog intelektualca i kriminalca, Germana (ovo je ime nema~ko, narav4
Najbolje tekstove Zoran ]iri} upravo pi{e u svojoj kolumni u SCG Plejboju,
prepu{taju}i se do mile volje naivnom i lukavom, elegantnom i perverznom Erosu.
165
Hereticus, 2/2004
Krsto Perovi}
no, ali ga nosi lik na{ijenca, ~oveka iz Perasta); jedini koliko-toliko pozitivan je lik naiv~ine Borisa, tako|e Pera{tanina ~ije ime autor nije tek
tako izabrao, ono o~igledno vu~e na “maj~icu Rusiju”. Njih veselnike i
mu~enike objedinjava jedna evergrin tema: zlo~in iz strasti, s tim {to je
re~ o strastima poteklim koliko iz seksualnih nagona toliko i od fiks-ideja. Sve to pro`eto je izvanrednom koli~inom komike, od naizgled bezazlenih {tosova do najcrnjih cinizama. No ovaj crnohumorni krimi}, premda povremeno prerasta u pravi urnebes, gotovo ni u jednom trenutku
ne promi~e kontroli prili~no savesnog pripoveda~a.
Osim {to je izuzetno zabavan, napet i kvalitetan, “Rat za ~ast...”
je i reprezentativan za ~itavu zbirku Traga~i, jer u toj se noveli susti`u i
upli}u mnogi od motiva karakteristi~nih za ostale Marojevi}eve kratke
pri~e. Recimo, na{ politi~ki, ekonomski i moralni sunovrat iz Slobine
decenije tvori op{tu pozadinu i za~inje radnju i u kratkom, vrlo dobrom
“Putopisu za utehu”; zatim, mesto zbivanja i lajtmotiv paranoje povezuju ~etiri pri~e u ciklus o Perastu; jo{ vi{e pri~a se ispreda oko prestupa
ili zlo~ina, od maloletne delinkvencije do bratoubistva...
Najposle, kao prevashodna literarna svojstva Traga~a izdvojio
bih sveprisutnu ironiju, onda filmi~nost kojom je postignuta svedenost
teksta i “ubrzanost” jezi~kog zbivanja, pa pripovedanje o nastanku pri~a, i, s tim u vezi, asocijacije na stvarala{tvo drugih umetnika (Tomas
Bernhard je, recimo, inspirisao Marojevi}a na ciklus o crnogorskom primorskom mesta{cu Perastu), ali i asocijacije na vlastite romane Obmana Boga i 24 zida, sa kojima Traga~i ~ine proznu trilogiju. Primenjuju}i
ba{ te postupke, Igor Marojevi} uspeva da izmesti svoj fiktivni svet s
one strane tradicionalnog realizma, a ipak ostaje duboko privr`en `ivotnoj zbilji.5
VALCERI I SNO[AJI
Valceri i sno{aji (“Samizdat B92”, Beograd, 2001), ~etvrta zbirka
kratkih pri~a Vuleta @uri}a (1969), ima daleko vi{e nedostataka negoli
vrlina. Posredi su nedostaci koji uobi~ajeno nastaju ili usled prebrzog
pisanja, ili su pak posledica nedope~enog pripoveda~kog zanata, a najvi{e dolaze do izra`aja na jezi~ko-stilskom planu. Zarad kratko}e, prikaza}u ih po principu “deo za celinu”, ekspresnom, “blickrig” analizom
dva reprezentativna uzorka iz ove @uri}eve zbirke.
Prvi uzorak je jedan pasus iz pri~e “Blue Valentine”, ~iji su akteri
dvojica bibap d`ezera. Pasus glasi ovako:
5
166
Za rukopis romana sa temom sukoba “bjela{a” i “zelena{a” u Crnoj Gori u
prvoj polovini XX veka, Igor Marojevi} je pre neku godinu (mislim, dvehiljadite) stekao stipendiju “Borislav Peki}”. Me|utim, taj roman, iz koga je nekoliko delova {tampano u knji`evnoj periodici, i dalje je, koliko znam, samo rukopis.
Neorealizaim iliti neonaturalizam sa po~etka veka
“Heroin je cvr~ao i Pauel iglu zaroni u vrelo jezero ka{ike gdje
{pric, nalik alavoj a`daji, popi i posljednju kap. Rukav njegove sive ko{ulje bje{e zagrnut i vena je {tr~ala u jo{ jednoj ki{noj no}i na Zapadnoj
obali.”
Uz desetera~ku intonaciju (“iglu zaroni”), @uri} je kroz dve perspektive opisao pripremu heroinske doze. Jedna perspektiva je realisti~ka, dok je druga simboli~ka, ona zadire u mit. Tako je autor sakrojio
jednu smelu, pomalo baroknu, ali neuspelu poetsku sliku u kojoj se prizor igle, {prica i ka{ike sa rastopljenim heroinom napre~ac hiperboli~ki
uve}ava i prepovezuje sa mitskom predstavom o a`daji koja ispija jezero. A onda se ve} u narednoj re~enici taj nategnuti mitopoetizam razliva u bledunjavu i u literaturi pre~esto rabljenu liriku dugih, depresivnih
ki{nih no}i.
Drugi a jednako reprezentativan uzorak brzopletosti (ili, mo`da,
neve{tine) uzeo sam iz pri~e “Starfucker”. U toj pri~i(ci) koja se odvija
u nekoj zapu{tenoj meksi~koj kantini, negde usred nigde, @uri} triput
fokusira ~a{ice za tekilu. Dvaput ih opisuje kao “prividno ~iste”, a jednom kao “prividno dobro oprane”.
Zarad ~itaoca, valjalo bi iscela navesti tu vrlo ~udnovatu i pogolemu frazu, dakle, citiram: “prividno dobro oprane ~a{ice”!? Zaista ne
razumem ~emu ovakva jezi~ka konstrukcija, koja deluje kao nekakav
r|avo posrbljeni germanizam. Njome je autor, naravno, hteo da izbegne trostruko ponavljanje jednog te istog opisa. Ali to je mogao da izvede druga~ije (preko nekog specifi~nog detalja, recimo pomo}u dlake
ili ~ak mu{ice na dancetu). Verovatno je @uri} hteo i da doda malo groteske. Ali i to je mogao na neki drugi na~in, svakako u skladu sa duhom
srpskog jezika.
Da podcrtamo: prvi uzorak je simboli~ki, drugi je mimeti~ki; jednako su vrlo lo{e izvedeni.
Ne bih da vi{e razmatram ono {to je elementarno, nego da na kraju istaknem ~etiri glavne odrednice Valcera i sno{aja. To su: “prljavi”
realizam, minimalisti~ki prikaz, pop-art i urbani polusvet. Preciznije re~eno, Vule @uri} najdoslednije u nas zastupa “karverizam”, ali ga me{a
sa rifovima “nju primitivsa” i “ni{vila”.6
LABUDOVA PESMA FAUSTINA ASPRILJE
Devet kratkih tragikomi~nih pri~a o zlu na{em svakida{njem ~ine
zbirku Labudova pesma Faustina Asprilje (“Samizdat B92”, Beograd,
6
U me|uvremenu Vule @uri} je drasti~no unapredio vlastiti stil, sude}i po
njegovoj pri~i “]engina smrt”, koja spada me|u tri-~etiri najbolje pri~e objavljene u zborniku Nema toliko do Lajkovca (prire|iva~ Miodrag Rai~evi}; Novi Sad 2004).
167
Hereticus, 2/2004
Krsto Perovi}
2001), prvu knjigu prozaiste i knji`evnog kriti~ara Mihajla Spasojevi}a
(1974).
Predmeti Spasojevi}evih kratkih pri~a su zaista mra~ni: nasilje u
porodici, te{ka bolest i smrt bliske osobe, fizi~ke i psihi~ke traume iz rata, otu|enost i su{tinsko nerazumevanje me|u ljudima, seksualna izopa~enost itd. Ideja vodilja ~itave zbirke je, rekao bih, pesimisti~ka misao o osu|enosti ~oveka na usamljenost, gubitni{tvo i patnju.
Ali, uprkos tome, autorov pripovedni ton bezmalo ni u jednom
trenutku ne zvu~i srceparatelno. Naprotiv. Prezasi}en je humorom, i to
crnpurastim, neretko krajnje morbidnim. Karakteri su realisti~ni, ali
izobli~eni u sarkasti~ke karikature, pa mnogi od njih deluju kao prave
moralne rugobe, ili, pak, kao puki ni{taci. Pri opisu zbivanja istaknuti su
komi~ni detalji, do te mere da svaka pri~a u nekim svojim delovima poprima karakter burleske, “slepstik” vratolomije, “vudialenov{tine” i t.
sl. Otuda se sti~e utisak da je autor hteo da izvrgne poruzi, a ne samo da
iznese na videlo i preispita razli~ite vidove i oblike zla kojima je zahva}en onaj prostor u kome pojedinac treba da na|e kakvu-takvu za{titu i
elementarno zadovoljstvo (porodi~ni dom, obli`nja kafanica, bolnica na
kraju grada itd).
Jedna od glavnih meta rugala~kog `igosanja je kult mu{ke mo}i,
oli~en u idealima ma~o-ljubavnika, epskog ratnika i pater familijasa.
Autor je tim idealima, koji jo{ uvek oblikuju ovda{nji mentalitet, osporio svaku vrednost, prikazav{i ih kao patrijarhalne atavizme od kojih
uzalud stradaju svi, pa i oni koji im te`e. E upravo potonji su prikazani
ili kao ni{taci, ili kao nakaze. To su mali ku}ni tirani, potajni pedofili,
nesposobnjakovi}i koji utehu za polnu nemo} (duh pati, telo pokazuje,
re~e bla`eni Avgustin) tra`e u fudbalskim spektaklima, ljudi koji }e,
suo~eni sa izborom da li spre~iti pad supruge ili tanjira sa pe~enom }urkom, izabrati }urku, jakako.
To su ljudi, dakle i avaj, iz na{eg susedstva. Iz ogledala, ~ak. Ima
u tom prepoznavanju izvesnog katarzi~nog dejstva, zaista.
I ina~e, Labudovu pesmu Faustina Asprilje vredi pro~itati. Njome
je ve} na po~etku svoje pripoveda~ke karijere Mihajlo Spasojevi} iskazao zavidnu ozbiljnost i promi{ljenost. Posebno pleni i puno obe}ava
njegova jezi~ko-stilska zrelost, po kojoj barem za koplje prema{uje ve}inu ostalih njemu srodnih srpskih pisaca mla|e generacije.7 No treba
re}i i to da je on svaku od svojih devet pri~a, pa i onu najbolju, po kojoj
je zbirci dao naslov, isuvi{e podredio `elji za isterivanjem po/eti~ke
pravde. Dodu{e, ima dra`i i u tom (neko bi rekao, mladala~kom) `aru.
7
168
Mihajlo Spasojevi} ve} dve godine `ivi u Njujorku, i pi{e naporedo na srpskom i engleskom.
Neorealizaim iliti neonaturalizam sa po~etka veka
NEPREMOSTIVE RAZLIKE
“Jaca mi pri~a pri~u koju je Vi{nja ~ula od neke drugarice: ‘I{la
baba, da, da u Beogradu, no}u kroz groblje i sretne nekog de~ka i ka`e
mu, kao, jao de~ko, ba{ dobro {to sam te srela, ja se pla{im da idem no}u sama kroz groblje. A on njoj ka`e pa da, i ja sam se pla{io dok sam
bio `iv’. Baba u momentu umre, a ovog osude na dve godine za ubistvo
iz nehata. Pa bio `iv, normalno da je bio `iv. Pa zezao se. [ta misli{ Papi}u, je l’ to istina?”
Crticu “Rekla – kazala”, koju ste malo~as pro~itali (i nasmejali
se, valjda) nije napisao `ivot. A mo`da i jeste. Bilo kako bilo, tu selind`erovsku (po|emo li korak dalje, re}i }emo ~ehovljevsku) humoresku
potpisao je Papi} Sr|an (1977), student knji`evnosti koji je polo`io sve
ispite u “Centru za stvarala{tvo mladih” iz Beograda, koji je izdava~ Papi}eve debi knjige – zbirke pri~a Nepremostive razlike (2001).
Osim gore navedene humoreske, nastale ume{nom preradom jednog ko zna koliko starog ali uvek sve`eg vica, jo{ jedna pri~a iz Nepremostivih razlika nagove{tava da smo u Sr|anu Papi}u (zapamtite to
ime!) dobili pisca na kojeg treba ozbiljno ra~unati. Ta druga pri~a je tako|e kvazidijalo{kog karaktera a i obele`ena je prepoznatljivim knji`evno-istorijskim belegom, s tim {to nije posredi (ne)svesni poziv na Selind`era (i ^ehova, posredno), ve} kao {to se vidi po naslovu: “Prevrnuo
se ~amd`ija Cvajg?”, na Cvajga, [tefana.
U dvema navedenim pri~ama autor je najuspe{nije prepovezao
lako}u niskomimetskog pripovedanja i mitopoetsku simboliku. Ali dok
je se}anje na mit putem onoga ‘rekla-kazala’ (Jaca Vi{nji a Vi{nja piscu)
sprovedeno krajnje diskretno kroz motiv groblja i la`nog mrtvaca, mitske reference su sveobuhvatnije razvijene i iznijansiranije u “~amd`iji”,
koji je tako|e htonski stilizovan.
Iz tog ugla gledano, strukturno te`i{te ove zbirke predstavlja simbolika vode kao pramaterije. Voda, takore}i, te~e i kroz glavni tok i kroz
gotovo svaki rukavac pripovedanja. Tu je i more i Haron i Stiks i mudrac Tales, ali i |us, sir}e, alkoholi razni, miri{ljave vodice, boce i bo~ice, pa strah od zalivanja paprika i zalivanja kao takvog, ni mokra}a nije izostala… To te~no prostranstvo se mo`da i ne vidi na prvi pogled jer
Papi} pripada klasi “karverovaca”.
S obzirom na najbli`i poeti~ki (pa i generacijski) kontekst, zbirka
Nepremostive razlike ukazuje da njen autor niukoliko ne zaostaje za,
recimo, brzopiscem Vuletom @uri}em, ali mu za par kilometara be`i
Mihailo Spasojevi}. Dakle, Sr|an Papi} je “de~ko koji obe}ava”, a dokle }e sti}i vide}emo.8
8
Uskoro, Sr|an Papi} bi trebalo da stigne do nove prozne knjige.
169
Hereticus, 2/2004
Krsto Perovi}
PLOMBE
Premda sadr`i jedanaest zasebnih literarnih celina, to jest deset
kratkih pri~a i jednu poduga~ku pesmu (takore}i, poemu), zbirka Plombe (“Samizdat B92”, Beograd, 2001) Nenada Jovanovi}a (1973) mo`e
se ~itati i kao roman u fragmentima. Takvo, latentno romaneskno jedinstvo ove zbirke le`i kako u {krtom i lakonski jednostavnom stilskom izrazu {to daje osnovnu boju svakoj Jovanovi}evoj pri~i, tako i u prisustvu
mnogih lajtmotiva iza kojih slutimo autobiografsku gra|u, te u NEONEO perspektivi koju je autor primenio od prve do poslednje stranice
svoje nove knjige. (Iako mlad po godinama, i reditelj po vokaciji, Nenad
Jovanovi} ve} iza sebe ima pet pesni~kih knjiga.).9
^ak bih rekao da se iz njegove zbirke pri~a lako mo`e i{~itati svojevrsni (auto)portret umetnika od malih nogu do praga zrelosti. Ali,
prevashodni autorov cilj nije bio da izdvoji i podrobno oslika onaj specifi~ni psiholo{ki proces koji korak po korak vodi ka formiranju umetni~kog stvaraoca. Umetnost, u svojim razli~itim vidovima, konstantna je,
no sporedna tema njegovih pri~a. Ona je podre|ena glavnoj temi, a to
je sveukupno emotivno sazrevanje pojedinca, njegovo probijanje kroz
zamr{ene i nikada do kraja definisane puteve porodi~nih, prijateljskih i
najposle polnih odnosa. To mukotrpno razvojno pute{estvije kroz `ivotno okru`enje ka vlastitoj li~nosti autor nazna~ava uglavnom posredno:
dijalozima, opisom gestova ili naizgled bezna~ajnim motivima koji ~ine
ambijent pripovednog zbivanja. Njegov pogled zadr`ava se na povr{ini,
klizi po njoj, ostavljaju}i ~itaocu da intuitivno dopre do duhovnih sadr`aja koji se iza nje skrivaju. Zato svet prikazan u Plombama, iako sazdan od prepoznatljivog stvarnosnog materijala. deluje tajanstveno, s tim
{to su posredi proste i male, ali u biti nedoku~ive misterije svakodnevne
egzistencije.
Me|u kratkim pri~ama Nenada Jovanovi}a po estetskoj uspelosti
isti~e se “Umetnost moje sestre”. Ova pri~a se, mimo ostalih, odlikuje
laganom baladi~nom intonacijom, ~emu je svakako doprinelo Jovanovi}evo lirsko iskustvo. K tome, on je u ovoj pri~i, kojom u hronolo{kom
pogledu zapo~inje razvijanje (auto)portreta, uspeo da svoju perspektivu
prilagodi de~a~koj vizuri kroz koju pripoveda o prvim koliko-toliko
osve{}enim do`ivljajima i predstavama o ljubavi i smrti i, izme|u njih, o
umetnosti.
BEOGRADSKO ^ISTILI[TE
Pogovori i odlomci iz recenzija se u na{em izdava{tvu mahom
iskoriste da bi se nova knjiga gromko ishvalila i tako privukao koji ~italac vi{e. Zato mnoge doma}e “predgovord`ije” i “recenzentlije” sma9
170
[estu pesni~ku knjigu Nenad Jovanovi} je objavio 2003.
Neorealizaim iliti neonaturalizam sa po~etka veka
tram nezvani~nim piscima reklamno-propagandnih poruka. Ima i u tom
poslu, dodu{e, izuzetaka.
Za Beogradsko ~istili{te (“Odjek”, Beograd 2001), drugi roman
Branislava Bjelice (1969), zavr{nu kriti~ku re~ sastavio je urednik doti~nog izdanja Mileta A}imovi} Ivkov. Pri tom, A}imovi} Ivkov ne samo
{to nije preterao u pohvali, nego je, naprotiv, ovaj kratki NEONEO roman samo tako okrpio. ^ak mu je prilepio etiketu – “poeti~ki anahrono”! Kakva neverovatna antireklama! I te{ka optu`ba, zar ne?!
No, osim {to je te{ka, ova optu`uju}a etikecija, otvorena denuncijacija, jeste i neta~na. Iliti, popularno i agramati~ki re~eno, ona je ni~im motivisana sankcija. Jer Beogradsko ~istili{te je, kao {to malo~as
rekoh, NEONEO delo, a za taj pravac se nipo{to ne mo`e re}i da je zastareo i prevazi|en. Uostalom, tome se pravcu priklanja sve vi{e srpskih
pisaca, pre svega mla|ih. Jedan od njih je, eto, i Branislav Bane Bjelica.
Definitivno, Bane nije autor velikog formata, ali ume, zaista ume da izabere provokativnu temu i da je ispripoveda na aktuelan na~in. Pod tim
aktuelan podrazumevam spoj te{kog, prljavog, `ivotnog jezika sa prosedeom u kojem glavnu ulogu imaju parodijsko-ironijska zakrivljenja, kao
i tehnika citatnosti itd.
Radnja ^istili{ta odvija se u javnim nu`nicima, po sobama koje se
iznajmljuju na sat, u “picinom” parku kraj beogradske “{tajge”, u “Jajcu”, “Belom gradu”, “Poslednjoj {ansi” i sli~nim kafanama i birtijama…
Kakvi prostori, takvi i likovi. Me|u njima je junakinja – Kristina. Njeno
radno mesto je “higijeni~arka javnih nu`nika”, iliti prosto – babasera.
No, ona nije prosta `ena, lozom je iz gledne i nekad bogate gra|anske
porodice Vlajkovi}, ~iju imovinu je nacionalizovao Brozov re`im. Uz to,
Kristina Vlajkovi} je obrazovana, {to u porodici, {to samouko. Ima originalnosti u takvoj koncepciji junakinje, koju autor bezmalo non-stop
koristi kao svog portparola.
Netom opisana stvarnosna radnja je, me|utim, jedan poeti~ki stub
prvog srpskog romana o babaseri; DRUGI je poigravanje sa umetni~kim
tekstom radi uspostavljanja jedne autonomne i fiktivne stvarnosti. U romanu, naime, ima mnogo i otvorenih i skrivenih poziva na druge knji`evne tekstove (Ko{tana, Omer i Merima, Feliks Krul, Borina “Lutka
sa naslovne strane” itd.). Ima i parafraza TV serija i filmova (Otpisani,
Pozori{te u ku}i,10 Ko to tamo peva…). To ~ini DRUGI poeti~ki (upravo: metapoetski) stub romana. I samo onaj ko NJEGA previdi, a on je
vidljiv i iz aviona (zato GA obele`ismo velikijem slovima) – mo`e se
bezrazlo`no usuditi da Banetovu pripovednu koncepciju proglasi ana10
Prvu i dobro skrojenu pri~u Bane Bjelica je objavio u listu Ekspres, u prole}e 2002. godine, upravo pod naslovom “Pozori{te u ku}i”.
171
Hereticus, 2/2004
Krsto Perovi}
hronom. Takav ~udestan previd na~inio je niko drugi do recenzent ~ije
smo ime, prezime i o~evo ime pomenuli po~etkom ovog teksta. Pomenimo ga opet, tek da se olako ne zaboravi: Mileta A}imovi} Ivkov.
I {ta nam preostaje, osim da poru~imo Banetu Bjelici da za slede}u knjigu uzme za recenzenta nekog ko vi{e zna o prozi novog pravca.
Ili bar nekog ko vodi ra~una o literarnom marketingu.
PLES SITNIH DEMONA
Za Ples sitnih demona (“Narodna knjiga”, Beograd, 2001), prvi
roman Marka Vidojkovi}a (1976), re~eno je da predstavlja manifest dana{njeg andergraund nara{taja; i jo{ je re~eno da je posredi jedan iskren
i autenti~an tekst, pla}en `ivotom – u ke{u.
Bez sumnje, Ples sitnih demona bi}e bestseler11 i omiljena knjiga
svih koji se ose}aju mladala~ki. Tome }e, osim specifi~ne tematike i stilskih osobenosti, doprineti lak a nepokolebljiv stav Marka Vidojkovi}a.
Naime, bez ikakvog kompleksa, Marko nastupa u medijima i {iri vlastitu harizmu a da pri tom ne zapada u foliranje i nadobudno proseriozno
intelektualisanje. Zato bi se za ovog mladi}a moglo re}i: “Zvezda je ro|ena”.
No njegov debi-roman ima i prave literarne kvalitete, pred kojima i nam}orast kriti~ar poput mene zastaje sa uva`avanjem. Li~no, a
ovaj roman do`ivljavam krajnje li~no (razloge za to ne bih navodio),
smatram da je Vidojkovi} svojim prvencem iskazao vi{e talenta negoli
Arsenijevi} u U potpalublju. Ne samo da Vidojkovi}evo pripovedanje o
prolasku kroz mali li~ni, pubertetski pakao, deluje uverljivije negoli Arsenijevi}evo pripovedno (i polupismeno) prelamanje porodi~nog i dilerskog, kao i u{togljenog, bajagi-filozofskog sveta, ve} je re~ o tome da
se Vidojkovi} u poeti~kom opsegu koji je izabrao, a ~ije su “centrale”
Bukovski i Selind`er, kre}e sa lako}om u kojoj ima i podra`avanja uzora, ali i vidnog autorskog otklona.
Marko je izuzetno duhovit narator. Svaka njegova stranica vrca
komi~kim momentima. Od njih ~itav tekst prosto pr{ti, pa i ~italac svaki ~as prasne u smeh. Sa druge strane je `ivotna mudrost kakva bi se
o~ekivala od mnogo starijeg pisca, a o~ituje se u naizgled sporednim
segmentima Plesa sitnih demona. Za umetni~ku premijeru – to je i vi{e
nego dovoljno.
Najposle, citirao bih maestra “repovanja”, poete }o{karenja, moraliste i pravovernog hri{}anina – Vudu Popaja:
“Mi duvamo da naduvamo svet,
da bi jasnije videli slike.
11
172
I bi bestseler Ples sitnih demona...
Neorealizaim iliti neonaturalizam sa po~etka veka
Od vutre smo dobili stond-i-lozu,
smeh nije humor nego Uma Tumor.
Imamo samo lenjinizam –
mi smo lenja pokolenja,
spavamo i {etamo po sobi kao Baltazar.
Samo pravimo tro{kove.
O Bo`e, {to nas dr`i{
za uli~ne }o{kove.
Praznujemo prazne dane,
svi smo gre{nici,
bi}emo le{-nici”.
P.S. The Star is Born, Marko Vidojkovi}u; no, da li }e{ zasijati
kao Pisac? To zavisi jedino i samo od tebe, zar ne, Marko!?12
PISMA ADRIJANI
“Dragi mladi kolega, Gorane Jovi}u.
Zahvaljuju}i uputama tvojega urednika – Sini{e @ivadinovi}a iz
izdava~ke ku}e “Srpska knjiga” iz Rume, do{ao mi je do ruku tvoj prvenac – Pisma Adrijani, epistolarna pripovetka o stradanju na{ih najmla|ih, pa i tvom li~nom stradanju, u vihoru rata, koji nas je minule decenije sve potresao, i duhovno i fizi~ki.
Gorane, umetni~ka pisma koja si namenio, ali nikada nisi odaslao
svojoj drugarici iz detinjstva i prvoj simpatiji – Adrijani, lepo su napisana, pa ih, za razliku od nekih drugih literarnih sastava dobijenih tokom
Sajma knjiga dvehiljadeprve, pro~itah rado, u jednom dahu. I, bi}u iskren, prate}i tvoja izgnani~ka svedo~anstva, vi{e puta po{la mi je suza.
A opet, ima u njima i duhovito sro~enih re~enica i anegdota. No, ono
{to mi se najvi{e dopalo jeste tvoja sposobnost promi{ljanja ozbiljnih tema, o kojima mnogi tvoji vr{njaci, pa i stariji, “pojma nemaju”. I zaista,
pristaje ti nadimak: “Mali filozof”.
Kao omladinska knjiga jednog {esnaestogodi{njeg gimnazijalca,
Pisma Adrijani su pun pogodak. Ali i ovo ti moram re}i, ne trudi se da
pi{e{ onako kako misli{ da bi odrasli i ozbiljni pisci trebalo da pi{u. Pi{i
po svome, pa kako ispadne. A ispa{}e, veruj, kako treba. Jer mo`da i nisi znao da tvoj pismopisac i tvoja Adrijana “srcastog lica” predstavljaju
tragi~ne potomke mla|anih, zlom sudbinom rastavljenih parova, kakvih
je u romanima bilo jo{ od anti~kog doba.
12
^itanjem novijih romana Marka Vidojkovi}a, a i njegovih novinskih tekstova i kolumni, sti~e se utisak da ovaj mladi autor ne razvija svoj kreativni potencijal u pravcu jezi~ko-umetni~kom, nego `urnalisti~kom.
173
Hereticus, 2/2004
Krsto Perovi}
I ovo bi valjalo da zna{, Gorane, ako do sad nisi saznao. Najbolji
metod da neprestano podi`e{ svoje pisanje na sve vi{u i vi{u razinu, ka`em, za to ti je najbolji metod – ~itanje. Star je to i proveren put i na~in.
^itaj, kad god stigne{ i gde god stigne{. I kad ti se koji odlomak dopadne, ne ~ekaj, no ga odmah prepi{i. I nau~i napamet. Tako }e knji`evna
ve{tina naizgled sporo, ali zanavek, u}i u tebe i ostati tu, u tvom bi}u. I
to ti nikada niko ne}e mo}i da oduzme. I kakva god vremena do{la (a
idu, nadamo se, bolja od onih u kojima si stradao), duh i re~ knji`evnosti bi}e u tebi. U tome je, mislim, su{tina.
P. S. Da ne zaboravim. Pisci su, koliko ih poznajem, kao i ostali
ljudi. Ima ih, dakle, svakojakih, a na|e se i koji plemenit i slobodouman.
Ovo ti napominjem zato {to ti je `elja Piscem biti.
P. P. S. Od stvaranja lepe knji`evnosti ne}e{ se najesti onih |akonija o kojima si u te{kim, pro{lim vremenima, kao i mnogi, ma{tao. Imaj
to na umu!”13
Salvador Dali, Hommage à "L´Angélus" de Millet, 1934.
13
174
Na`alost, nemam nikakvih vesti o “budu}em piscu” Goranu Jovi}u.
..............
TOKOVI
..............
DRAIN^EV PROJEKAT BALKANSKE KULTURE
Za Radeta Drainca mo`e se re}i da je kao pisac bio ratnik i kavgad`ija. Za sebe je napisao da je uvek bio sam protiv svih. Uzalud je tra`io svog Boga, nije ga na{ao ni u Hristu ni u Marksu. Bio je najnapadanija literarna figura izme|u dva rata. Napadi su dolazili i zdesna i sleva.
Ro|eni pamfletista i negator, Drainac nije ostajao nikome du`an, gotovo da nema tog pisca koji nije do{ao pod njegov udar. Nametnuo se kao
glavni negator svoga vremena i ljudi koji su ga oblikovali.
Ipak, Rade Drainac je umeo da bude i konstruktivan. Nave{}emo
dva projekta u kojima se zalagao za saradnju i koegzistenciju suprotstavljenih strana: jedan je projekt balkanske kulture, a drugi projekt nacionalnog pomirenja. Nas ovde zanima projekt balkanske kulture.
U bugarskom Literaturenom glasu Drainac je objavio tekst koji je
izazvao veliku polemiku i podelio javno mnjenje. U tekstu se on zala`e
za stvaranje jedne nove kulture i civilizacije, koja bi protuma~ila genije
rase kojoj pripadamo, dakle slovenske balkanske rase. Srbe i Bugare }e
prilike naterati da se na|u na istom idejnom stanovi{tu stvaranja autenti~ne balkanske kulture. Zasad su oba naroda u velikoj dilemi da li da
budu u posedu Zapada ili da budu svoji.
Po{to su na ovu inicijativu neki bugarski intelektualci odgovorili
negativno (Ludmilo Stojanov, Konstantin Konstantinov, Vel~ev i drugi),
Drainac nalazi za potrebu da im odgovori. Ka`e da govori u ime one jugoslovenske inteligencije koja ne gleda samo u pro{lost, nego i u budu}nost. “Moju misao ne mo`e niko da potkupi, a ja nisam rekao da bih
pokretao tu|e vodenice; ja sam, nadam se, slobodni mislilac, koji ima
svoje uverenje i koji za isto povla~i li~no sve konzekvence.” Iako Drainca humanitarnost univerzalne misli vi{e zanima i dra`i od svih sitnih i regionalnih moralnih zabluda, on se zala`e za “imanentnu balkansku kulturu”, jer to je imperativ sutra{njice. Bugarskim piscima zamera {to su
postavili problem na teren politike, koji je on hteo apsolutno da izbegne.
Drainac ukazuje na ~injenicu da su se balkanski narodi (pogotovu
Srbi i Bugari) u pro{losti ~esto sudarali i da su se na Balkanu odigravali
175
Hereticus, 2/2004
takvi sukobi i konflikti da se ~ini da je saradnja nemogu}a, i to zagovaraju bugarski konzervativci. Stoga se ~ak ni re{avanju op{te~ove~anskih
problema ovde ne pristupa bez izvesne rezerve, sumnje i predube|enja.
On je ~ak spreman da pru`i ruku pomirenja bugarskim intelektualcima, iako zna da istorijsko pitanje Bugara i Srba iz pro{losti nije ra{~i{}eno. Ali za to pitanje nije odgovorna sada{nja generacija. Stoga on
poru~uje bugarskom kolegi Nikoli Filipovu da se okrene sasvim budu}nosti i da jednom za uvek shvati da je pro{lost “jedan otrov, jedna barijera, jedna zabluda”, koja samo ometa ra{~i{}avanje aktuelnih problema
u svakom, pa i politi~kom pogledu. Tako je jedan Topli~anin bio spreman da pre|e preko bugarskih zlo~ina u Topli~kom ustanku, ali na drugoj strani nije nai{ao na odgovaraju}i odgovor. A urednik Literaturena
glasa, Mitov, otpisao mu je da to nije nova ideja i da ju je prvi sanjao bugarski pisac Ljuben Karavelov, ali da na drugoj strani nije bilo odgovaraju}eg odjeka. Drain~eva misija pomirenja Bugara i Srba je propala,
kao {to }e propasti i poku{aj mirenja ~etnika i partizana na po~etku Drugog svetskog rata.
Drain~eva ideja o balkanskoj kulturi o{tro je napadnuta i u Jugoslaviji. Komunista Vinko Vinterhalter (posleratni novinar i funkcioner
u komunisti~koj vlasti) reagovao je posprdno na Drain~ev tekst o balkanskoj kulturi. “Uskoro }e svi levofronta{i da se dignu pod vo|stvom
g. Rade Drainca sa lopatama, motikama i pijucima, da od Istre do utoka Dunava sagrade kineski zid, kojim }e se Balkan ograditi od Evrope,
da se ne sru{i u sveop}em propadanju Zapada!” Vinterhalter podu~ava
Drainca da Balkan nije nepokvaren – on je jo{ primitivan, a ni Zapad
nije pokvaren – on je samo u vi{em stepenu razvoja.
Sa oba projekta Drainac je poranio bar pola veka: njegovi projekti danas su aktuelniji nego ikad dosad. Projekt balkanske kulture sti~e
sve vi{e pristalica i svi su izgledi da ulazi u institucionalnu fazu. Projekt
nacionalnog pomirenja izme|u ~etnika i partizana postaje imperativ opstanka srpskog naroda. Stoga mo`emo da ka`emo da je Drain~eva uloga u tom smislu bila profetska.
Ivan Ivanovi}
176
Drain~ev projekat balkanske kulture
OTVORENO PISMO G. D. B. MITOVU, UREDNIKU
BUGARSKOG LITERATUREN GLAS – SOFIJA
Dragi gospodine Mitov,
Do pre dve godine bilo nam je tesno na ovoj zemlji, koja, sre}om,
nije tako mala ni neznatna kao globus na stolu, uz koga liri~ar zaneto
sanjari. Ve} deset godina na balkonu ~itavim generacijama noge vise u
zraku. Ve} deset godina samo se stvaraju programi i nastavljaju balkanska lutanja.
Bilo je i takvih koji su u tim lutanjima tra`ili odista put i sudbonosni izlaz, li~ni i rase kojoj pripadaju. Pa kad ga nisu na{li izvan ovog
zapaljivog trougla zemlje, vratili su se da ga u najve}em po`rtvovanju
potra`e jo{ jedanput. Vi{e i ne misle da je onaj “prvi” meridijan, {to
se~e ugao Senata u Luksembur{kom vrtu, jedna `iva stvar. Ne}e ni da
ulaze u proizvoljnost te linije i jedne opservatorije. Za njih je prvi meridijan onaj koji ih jasno deli od Zapada, pa bilo to u etnografskom ili kulturnom pogledu.
Ima nas koji smo kroz purgatorijum zapadne kulture do{li do ovog
stanovi{ta da se najzad sasvim predamo stvaranju jedne nove kulture i
civilizacije, koja ne bi bila plod knjiga, niti kopija, nego koja bi protuma~ila najta~nije genije rase kojoj pripadamo. I spremni smo da uletimo u centar bure za njeno ostvarenje, za uvek sa nogu stresaju}i prah
lakejstva i trabanstva.
Mislim da i vas ti{ti isto pitanje. Jer i vi `ivite na istom stepenu
geografske {irine, pod istim okolnostima materijalne i duhovne kulture? Ma {ta da nas je delilo u pro{losti, ma koliko granica i istorijskih
predrasuda, ovde, u domenu duha, na terenu jedne nove balkanske kulture i civilizacije ne}e nas ni{ta razdeliti. Prilike }e nas naterati da se na|emo na istom idejnom stanovi{tu: da pre|emo definitivno u posed Zapada, ili da budemo svoji. Tre}eg izlaza ne postoji.
Zato vam, gospodine Mitov, i s obzirom na na{e srda~no prijateljstvo, kao vidnom predstavniku bugarske kulture, upu}ujem javno ovo
pismo, da se prokomentari{e, da bude prvi povod jedne zajedni~ke borbe, koja treba odsudno da re{i na{e sutra{nje stanovi{te u formiranju
snaga na stvaranju jedne nove balkanske kulture. Dozvoliti da se Balkan i dalje cepa u bezbrojno neznatnih psihologija, pod firmom lokalnih
patriotizama, velika je zabluda jer je Balkan nedeljiv u svome dosadanjem trabanstvu i istorijskoj borbi.
Evo nam jedne zajedni~ke baze, sa koje bi nam borba urodila plodom, li{ena svake uske regionalisti~ke tendencije. Ovde, kao i tamo, i
sada `ive fanati~ni prista{e oksidentalne misli i kulture. Ima i takvih, koji su sasvim postali lakeji u svom fanatizmu. Otu|uju}i se sasvim od rase
177
Hereticus, 2/2004
kojoj pripadaju pojmljivo je za{to nisu bili tuma~i naroda, niti njegovi
uzvi{eni simboli. I najtipi~nija otkri}a u na{oj kulturi i umetnosti samo
su individualisti~ki protesti, ~esto po svom akcentu vrlo zna~ajni, ali bez
ikakve dodirne psihologije sa narodom.
Ovde, kod nas, prvoklasne snage i talenti izgubili su se u idejnim
programima, u lutanju. Ve}i deo je zapadna kultura sasvim onesposobila za rasna i epohalna dela. Dobilo se 50% pismenih, solidnih ljudi,
koji su za sve i ni{ta. Nagomilala se inteligencija bez stvarala~ke mo}i i
li{ena svakog smisla za inicijativu. Na{ had`iluk je jo{ uvek Pariz. Balkan nam se ~ini uzan, mali. Izgubila se vera u sopstvenu mo}, u stvarala~ki genije. Lakejstvu se ne nazire kraj.
Zabluda je postala pravilo. No, pojedinci ne mogu da u~ine ono,
{to istorija nije u~inila. Evropa se ne}e zaustaviti da je stignemo. Mi }emo tr~ati jo{ dugo za njom, odeljuju}i se sve vi{e od raspukle zemlje Balkana. Tr~alo se sa dijalekti~kim ve{tinama, te re~i nisu bile boja vremena, a dela izraz narodne du{e. Jednom zauvek treba da nas sudbonosni
pad ve`e za zemlju, na kojoj smo se rodili i na kojoj }emo umreti.
U tu svrhu, ako se za to uka`e vi{e ljubavi i razumevanja, vi{e tolerancije od zagri`ljivosti, mi smo gotovi da balkanski pokret postavimo
na jednom planu, koji bi za rezultat doneo, nadajmo se, sutra{njeg imanentno balkanskog pisca, a ne zapadnog trabanta i lakeja.
Verujem da }e vas ovo otvoreno pismo iznenaditi, ali za jedan cilj,
za jednu opravdanu ljubav, ni~im ne umrljanu sa leva ili desna, javnost
ne bi trebala da ostane neobave{tena.
Nadam se da }e vas problem postavljen s moje strane zainteresovati i da }ete otvoriti javno stupce va{eg Literarnog glasa za jednu anketu, koja }e ra{~istiti sve ono {to sam u skicama poku{ao da ozna~im.
Budite uvereni da }e ta {irokogrudost sa va{e strane ozna~iti jednu istorijsku liniju, od koje mnogi s ove i sa te strane be`e.
Ja vas prijateljski pozdravljam i pru`am vam ruku, oslobo|en svake pro{losti, da se na|emo na istom terenu za novu borbu, ~ove~anskiju i opravdaniju pred budu}no{}u Balkana.
Srda~no Va{,
Rade Drainac
“ISTINA PRE SVEGA”, ALI LOJALNOST NAD SVIM
(Na odgovor g. Ludmila Stojanova, bugarskog pisca)
On prØtend que le Seigneur rassasie l’estomac avant
les veux, je ne m’en aper ois pas: mes yeux sont rassasies et excedØs de loux, et pourtant; ai faim.
(Kierkegaard)
178
Drain~ev projekat balkanske kulture
Ako su istine samo konstatacije one su za pravoga
~oveka vi{e nego moralno ~istili{te.
(^lanak “Bez maske” - R. Drainac)
Ljubazno{}u g. D. B. Mitova, urednika sofijskog Literaturen glas
problem o stvaranju balkanske kulture u veliko se komentari{e. Taj se
problem ne komentari{e samo u Bugarskoj, nego se njegova va`nost sa
najplemenitijim namerama isti~e i u najvidnijim knji`evnim revijama u
Jugoslaviji. G. Dim. @ivaljevi}, urednik @ivota i rada, dotakao je taj problem, a dr Ivan Nevisti}, u svojoj reviji }e i sam to pitanje isterati do svih
mogu}ih granica, idealnih i socijalnih. Svi ovi pobornici balkanske kulture, njene nezavisnosti od svega zapadnoga, nisu ni~iji mostovi i svi su
spremni da povuku krajnje konzekvence za svoje misli i teorije. Prema
tome otpada svaka zadnja misao, a va`nost postavljenog problema ne
mo`e se uniziti nikakvim skretanjima u levo ili desno. Nama je svima
jasno u kakvom smo polo`aju i na{a inteligencija, bar ona napredna, koja ne gleda samo u pro{lost, nego i u budu}nost, ona je sva na strani na{e
nekompromisne misli. Istorijske zablude, njene fatalne gre{ke, svi problemi pro{losti bri{u se pred onim {to treba da do|e, {to mora da do|e.
Nema te prepreke koja }e spre~iti ostvarenje sutra{nje balkanske kulture. Ni jedan front ne}e u budu}nosti biti jak i mo}an da zaustavi njeno
nadiranje. Balkanski rasni izra`aj, balkanska nezavisnost, ne samo u kulturnom nego i u socijalnom pogledu (da ne upotrebim politiku tu profanisanu re~) name}e se kao zakon gravitacije. Zato je `alosno, pa ma
dolazilo i od strane g. Ludmila Stojanova, da se sumnja u iskrenost te
`ivotne potrebe balkanskih naroda. A jo{ je `alosnije da se jednom dobrom delu naroda osporava najbolja volja, njegovo u~estvovanje u stvaranju i pobolj{anju prilika, zamrljanim mastilom istorijskih predrasuda.
Mi nemamo na koga da se pozivamo niti nam je to potrebno. Nove generacije, ~iji sam ~lan, isklju~uju svako upore|enje. Pro{lost je za nas
pau~ina, {imera, fatum, mrlja mastila, kao {to ne `elimo posle nas da se
zaustavi svet na na{im teorijama. Produbljenja su u svim vremenima potrebna, a mi smo, isti~em sa ponosom, samo izraz vremena u kome `ivimo i ni{ta vi{e. Samo sa problemima postavljenim na planu sada{njosti
mo`emo da govorimo. Samo o mogu}im solucijama koje su plod na{ih
{irokih, liberalnih i vremenskih problema. Sve aforisti~ne teze, svi }orsokaci, makar oni nekoga vodili u {ovinizam, mi odbijamo, jer nam nije
stalo ni do kakvog profita, ni do kakvih ra~una, sem duhovnih, altruisti~kih zadovoljenja. Moju misao ne mo`e niko da potkupi, a ja nisam rekao da bih pokretao tu|e vodenice; ja sam,nadam se, slobodni mislilac,
koji ima svoje uverenje i koji za isto povla~i li~no sve konzekvence.
Literatorima ne pristaju trgovine, mada mnogi na svetu te`e da
postanu Danunciji i Kardu~iji. Humanitarnost univerzalne misli vi{e me
179
Hereticus, 2/2004
zanima i dra`i od svih sitnih i regionalisti~kih moralnih zabluda. Sa svog
stanovi{ta isklju~ujem svako reakcionarstvo, svaku zadocnelu misao.
Mene ~ak ne interesuje ni to {to je prvi Jugosloven bio knez Mihailo, a
u Bugarskoj Ljuben Karavelov; za mene je va`an problem sutra{njice:
stvaranje jedne imanentne balkanske kulture.
G. Ludmilu Stojanovu nikako ne uspeva da se izdigne iznad postoje}ih stvari, da pre|e granice obi~nih politi~kih mislilaca ~iji su horizonti onoliki koliko odrede bira~ke kuglice. On misli da “tamerlanovski
moral” te~e kao reka, koja je slu~ajno svoje korito iskopala samo kroz
jugoslovensku zemlju. Ja se u to ne upu{tam, jer nikakav politi~ki problem nisam postavljao, a najmanje bi se taj problem mogao postaviti
imanentnim knji`evnicima. Moje ideje behu jasne jednom delu bugarskih naprednih pisaca, jer postavljeni problem o duhovnoj nezavisnoj i
rasnoj izra`ajnosti Balkana, nadam se, nije imao veze nikakve sa mirovnim ugovorima, sa nekom tendencijom “asimilacije”, niti poku{aja “bratimljenja”. Najmanje bih to poku{avao sa literatorima ma koje zemlje
na svetu koji nisu u kursu mojih ideja i mnjenja. Ako g. Ludmilo Stojanov misli da je Vazov genije, ja ne mislim da je u nas Milutin Boji} neka pesni~ka veli~ina. Jo{ ne{to: malo je ekskluzivno i neumesno njegovo tvr|enje da se iz jedne “neprijateljske” zemlje ne mo`e ni govoriti sa
knji`evnicima. [ta bi rekao na to g. Ludmilo Stojanov kad mu podvu~em samo jedan fakat, da je moj najve}i prijatelj Ru|ero Vazari, nerazdvojni Marinetijev drug? Kategori~ki i sigurno tvrdim da nikome s ovih
strana nikad na um nije palo da posumnja u ideje, mislim ~isto knji`evne jednoga naroda, makar ga zvani~ne i promenljive politike ubrajale
~ak i u “neprijateljske”. Ono {to nas interesuje, to je po{tena misao jednoga pisca, njegov nekompromisan stav u odbranu jedne teze ili jednog
knji`evnog pokreta. Po teoriji g. Ludmila Stojanova bi zna~ilo da bi sve
jugoslovenske konstruktiviste po tipu Ember Zoltana, koji je sre}om
ostavio knji`evnost i otvorio trgovinu drva, trebalo streljati, a pogotovu
onu ogromnu falangu futurista, dadaista, ima`inista, ma{inista i ostalih
ista. Taj uzani horizont Ludmila Stojanova gu{i i sputava polemiku. Ili
u najmanju ruku odvodi je na jedan mrzak teren, na koji ne}e stupiti
moja noga, a jo{ manje moja misao.
Dakle, nije u pitanju {ta je bilo, nego {ta treba da do|e. Glavni cilj
mi be{e da podvu~em zavisnost balkanske kulture u svakom pogledu i
`alosno balkansko lakejstvo, oslanjaju}i se na materijalne i kulturne prilike svih balkanskih zemalja. Zajedni~ko i lojalno re{enje toga problema ~inilo mi se da bi nas odvojilo od mnogih zabluda u pro{losti i sada{njosti.
I ja sam hteo iskrenost izvan svega, ali i lojalnost izvan svega. Svakako tu iskrenost i lojalnost nisam mogao da tra`im od starih generaci-
180
Drain~ev projekat balkanske kulture
ja, niti bih se oslonio na njih. Njihove gre{ke i zablude su neoprostive i
nepremostive. Nikakvo pesni~ko, knji`evno, pa ~ak ni moralno uzdignu}e nije mogu}e sa njima.
Oni koji misle da je zemlja u kojoj `ivim tera inkognita, ne mogu
da im verujem. Knji`evnici koji ne znaju koliko je na{e li~no saose}anje
u svim granama javnoga `ivota Bugarske, bratske i slovenske susetke,
ne zaslu`uju da im se pru`i ruka. Oni koji zlonamerno iskrivljuju postavljeni problem, sumnjaju}i u njegovu iskrenost ti polaze od sebe i nose dva lica, ili u najmanju ruku solidnu masku.
Ne, ne}emo stati na pola puta! To nam ne pada na pamet. Do
krajnjih granica, jer misao nije ni dinar ni lev. Onde gde nas razdeljuju
granice veza}e nas ba{ ta misao, nekompromisna i iskrena. A drugo
nam, nadam se, nije ni potrebno.
BUGARSKI LIST MIR I BALKANSKA KULTURA
G. V. T. Vel~ev smatra da mo`e da govori u prilog balkanske kulture
Jo{ u prvom ~asu publikacije moga pisma u Literaturen glas bilo
mi je jasno da su idejni problem, neosporan i fakti~an po kulturnu budu}nost Balkana, konzervativni bugarski pisci postavili na teren politike,
koju sam sistematski i sa apsolutno svesnim planom izbegavao, prvo {to
me takav problem ne zanima, a drugo {to bi takav problem demantovao
sve moje napredne teorije o istorijskom materijalizmu. Dakle, apsolutno nisam smeo da padnem s konja na magarca i da u dana{nje vreme
tretiram uske {ovinisti~ke probleme koji su u nauci i modernoj sociologiji odavno na{li re{enje a koje sam ja akceptirao, pre no {to je mogao
da sluti g. Konstantin Konstantinov, Vel~ev i ostala kompanija regionalisti~kih i lokalnih patriota. I ma koliko se trudili ne}e im uspeti da me
svedu sa ovog terena, gde je u pitanju grandiozno budu}e, kulturno, balkansko stvaranje, ne za njih i njihovu kompaniju, nego za one istinski
mlade generacije, kojima su jasne istorijske ~injenice u pro{losti i bistre
perspektive u budu}nosti.
Politika je oduvek bila ne~asna, prljava i nedostojna ljudska rabota. Bar politika li{ena svake humanitarnosti i saose}anja ljudske ekonomske nevolje u svetu. U dana{nje doba kad ekonomske potrebe udru`uju i rasno opre~ne dr`ave, ovakvo koprcanje jednog dela bugarske
inteligencije li~i na bedni anahronizam. Ali, nadajmo se, bugarsku inteligenciju ne predstavljaju g. g. Ludmilo Stojanov, Konstantin Konstantinov i g. Vel~ev. U Bugarskoj ima i takvih, poput pokojnog i velikog
Geo Mileva, koji razumeju jasno savremene probleme duhovne i materijalne kulture. Za njih je poglavito i upu}eno ono pismo, puno eksplo-
181
Hereticus, 2/2004
zivnog i borbenog odu{evljenja, a ne za one koji sanjaju “revan{e”, kao
da u svetu nisu tekle reke nevine ljudske krvi i kao da }e za svoj duh na}i zadovoljenje u razbijenim ljudskim lobanjama, a ne u blagostanju naroda i mirnom re{enju njegovih `ivotnih i nacionalnih problema.
Vel~ev kao i ostali njegovi prethodnici misli da mi ovde nemamo
drugih va`nijih duhovnih i dru{tvenih problema, nego da ismejavamo,
falsifikujemo njihove “ideje” i “licemerno” da sipamo fraze u lice kulturnim radnicima pojedinim zemalja. Kao {to postoje za decu bauci u
Andersenovim pri~ama, tako za jedan nepremostivi deo bugarske inteligencije, zastarele i zaostale na pola puta, postoje bauci i u li~nostima
imanentno nekompromisnih javnih radnika. Oni smatraju za svetu du`nost nikome da ne veruju, kao da je neko klekao na kolena da ih moli.
Ma koji problem postaviti ovim mladim starcima, izbrisanim iz akcija
naprednih svetskih ideja zna~i uniziti ga, omalova`avati ga. Lojalna diskusija je nemogu}a sa njima a jasan problem postaje zagonetka i rebus.
Ne ide to tako, gospodine Vel~ev. Postoje u svetu javni radnici koji ula`u savest u svaku re~. Njihov moral nije ba{ tako labilan i savitljiv
kako vi apodikti~ki tvrdite. Ima ljudi kojima je ne{to pre~e u svetu od
jedne obi~ne dijalektike i frazeologije. Ne tra`e svi bratstvo iz straha i
za podvalu, niti ljubav da se drugu kradomice zarije no` u le|a. Moral
imanentnog bratstva niste nosili vi, politi~ari, niti dnevna {tampa, nego
ljudi koji su spremni za pravi~nu, slobodoumnu, narodnu tezu, da `rtvuju sve.
Mir se buni {to sam Mitovu cenzurisao jedan pasus. Svakako: cenzurisao sam njemu jedan pasus, ne bez izvesnog `aljenja, jer je prvi skrenuo pitanje na politi~ki teren, a Ludmilu Stojanovu i Konstantinu Konstantinovu sam cenzurisao celu misao. Da li je to bar sada jasno – Miru? ...
U Bugarskoj ima veliki broj inteligentnih, neosporno naprednih
ljudi, koji }e u du{i osuditi ovaj {ovinisti~ki gest nekolicine reakcionarnih pisaca. U razgovoru sa nekompromisnim knji`evnikom g. Vladimirom Poljanovom osetio sam da je on shvatio moj problem i da mu je o~ito `ao bilo {to su ga tendenciozno politi~ki predstavili. Rekao mi je da
je i sam jednom isti problem dodirnuo u jednoj svojoj studiji.
Zar bi bilo potrebno i po tre}i put da naglasim, da nije u pitanju
sociolo{ko re{enje balkanskih dr`ava u postavljenom problemu, nego
na{e `alosno balkansko servilno tapkanje za Zapadom. Mi, balkanski
pisci, imamo prava, nadam se, da vodimo ra~una o na{em izra`aju. Kad
mogu Poljaci, Nemci, Francuzi, Italijani, Norve`ani i Englezi da imaju
jasne tendencije i oznake u kulturi, valjda i mi mo`emo da stvorimo jednu balkansku kulturu, koja vi{e ne bi bila lakejska i trabantska, nego
koja bi bila izraz sredine kojoj pripadamo. Ali {ta znaju o tome poli-
182
Drain~ev projekat balkanske kulture
ti~ari? Da li imaju o tome pojma zadocneli knji`evnici? Za{to sam ba{
uzeo ime “Balkanska kultura”? Zato {to na Balkanu `ive ljudi sli~ni po
karakteru i mentalitetu, a u ve}ini srodni elementi u svakom pa i u jezi~kom pogledu.
Likvidacija ovog pitanja je jasna. G. g. Konstantin Konstantinov,
Ludmilo Stojanov, Vel~ev i ostali koje je zainteresovao ovaj problem
neka malo iskrenije i bez one primitivne srd`be koja degradira kulturnog ~oveka, pristupe komentarisanju ankete preko Pravde, u kojoj }e
jo{ ovih dana uzeti u~e{}a na{i nekompromisni javni radnici. Za moju
li~nu utehu i nadu da }e se u borbi za novu balkansku kulturu, rame uz
rame, na}i iskreni ljudi u velikom i jakom broju, svedo~e mi razumni i
lojalni komentari ostale jugoslovenske {tampe, koja ovo pitanje ne mo`e da zaobi|e. Ta {tampa koja s ponosom doti~e ovo pitanje prvenstveno vodi ra~una o neizbe`nim problemima sutra{njice i ona, ma u malom
broju, stoji visoko nad svim uzanim tendencioznim i regionalisti~kim zabludama.
Likvidacija pro{losti je na dnevnom redu. Nju ne mo`e niko zaobi}i ni sa ove ni sa one strane. Nju ne mo`e da spre~i ni g. Vel~ev sa svojim zadocnelim politi~kim principima, a najmanje }e bugarska i na{a inteligencija da poveruje onima koji prema politi~kom kursu kotiraju svoje
misli i ideje.
Gospodinu Vel~evu treba da bude jasno da mi nismo ljudo`deri
ni varvari, i da se sa nama mo`e razgovarati – naravno, kako ko zaslu`uje. Prema tome otpada svaki ra~un, a najmanje neki poku{aj romanti~nog bratimljenja i ljubljenja. Narod vezuju ekonomske i `ivotne potrebe, a ne pla~ibabe i sentimentalci.
ODGOVOR G. SIMEONU ANDREEVU, BUGARSKOM PISCU
Posle mnogih komentara o “balkanskoj kulturi” u sofijskom dnevniku Zora
pojavilo se iznenada otvoreno pismo g. Simeona Andrejeva
Gospodine,
Ne znam da li vam je poznato da sam u tri maha dolazio u Bugarsku i da sam, nadam se, formirao mi{ljenje o aktuelnim i kulturnim doga|ajima va{e zemlje. Imao sam prilike i retku ~ast da upoznam jedan
deo napredne omladine, a vi{e puta, presecaju}i Balkan i krstare}i obalama Crnoga mora, dolazio sam u kontakt sa bugarskim narodom, o kome ne mogu da promenim mi{ljenje, makar vi i podrobni vama sumnjali u moju iskrenost. Ja sam taj narod gledao u svakodnevnim poslovima,
u radosti i brizi i ~asovima odmaranja; razgovor sa njim ostavio je na
mene dubok i neizbrisiv utisak. I tada, komentari{u}i u svesti sve nacio-
183
Hereticus, 2/2004
nalne, socijalne i kulturne njegove neda}e, do{ao sam do zaklju~ka da
je za sve to kriva inteligencija, ta inteligencija, koja je ve~ito bila odvojena od njega i koja ni u jednom trenutku nije bila tuma~ njegove volje i
`elje.
Tako je i danas. Sa `eljom i voljom tog dobrog i miroljubivog naroda vi, zastareli i konzervativci, igrate se kao sa mrtvim stvarima. Vi
ho}ete da budete njegovi tuma~i, ali va{a dela se ne poklapaju sa njegovim ose}ajima. Bugarska inteligencija i bugarski narod to su dva sveta, dve razli~ite hemisfere.
Ta inteligencija koja se u svakom trenutku pokazuje suverena i
nekompromisna, nepomirljiva u svojim zabludama, pogre{no je gledala
oduvek na budu}nost i njeni su ose}ajni i `ivotni horizonti bili oduvek
tesni, zagu{ljivi i ubila~ki. Ta inteligencija, u ve}ini slu~ajeva neoprostivo pogre{no orijentisana, u svakom poslu nametala je svoju volju, tako
da su istinski i napredni elementi bili ugu{ivani silom, ako nisu hteli milom da se uklone sa terena borbe.
Ja sumnjam da bi mogao da se ma gde drugde desi takav misteriozni nestanak Geo Mileva, pesnika, a da se za to ne pobuni inteligencija, makar i ne delila mi{ljenje sa nestalim pesnikom. Nije li ista sudbina postigla i Jasenova, ve} da ne govorimo o Konstantinu Aleko, kasnije
i Pundevu, ~lanu Pen-kluba? Zar nije u jednom trenutku li~ne i krvave
tragedije bio osumnji~en i sam Javorov, koji je re{io problem `ivota revolverskim metkom. A onda, da li je iko do sada u Bugarskoj napisao
takvu poemu o septembarskoj revoluciji kao Geo Milev? Ja se pitam:
Zna li da se ceni u Bugarskoj talenat Jasenova i ~itave jedne falange
mladih, kojima nikako ne uspeva da do|u do izra`aja? Uvek kad je u
pitanju neki problem jave se ve} patentirani {ovinisti, sa “odre|enom”
linijom, sumnjala u sve i svaku teoriju. Jave se ljudi tipa Konstantina
Konstantinova, Ludmila Stojanova, a jedan miroljubivi i divan pesnik
kao Nikolaj Lilijev, koji ume da odvoji sumnju od iskrenosti, koji je suvi{e fini da bi se bavio ljudskim prljavim rabotama, – njemu nikad ne bi
ni na um padalo ono {to gospodu va{ega stila i u snu pose}uje.
Pre svega, gospodine Andrejevu, da li ste razumeli postavljeni
problem? Da li je vas kao pisca mu~ilo ikad pitanje izra`aja, problem
rasnog izra`aja, ne{to {to bi bilo formula za na{u specijalnu balkansku
kulturu? Znate li {ta to zna~i “germanski duh i pedanterija”, francuska
“le`ernost” i nizozemska osetljivost? – Ali vi znate samo da sumnjate.
Pa dobro je: unesimo va{e sumnje kao glavnu oznaku i lajtmotiv budu}e
balkanske kulture. Unesimo ono balkansko nepoverenje, gledanje svakog ~oveka kroz nao~are predube|enja. Unesimo to balkansko potcenjivanje sviju vrednosti, va{e fikcije i zablude. Ja sam u odgovoru va{im
jednomi{ljenicima ve} rekao da ja nemam potrebe ni ra~una da nosim
184
Drain~ev projekat balkanske kulture
masku, niti da se krijem iza nekog zida zadnje misli. Mi, mladi, nismo
krivi za ono {to se desilo i {to je stvorilo istoriju. Na{e dobre namere nemate prava ni da potcenjujete ni da osu|ujete. Za trenutak treba ostaviti sve predrasude o pro{losti, sve istorijske zablude. O tome niko nije
ni govorio. Na tom klizavom terenu ima}e ko da razbija glavu s va{e i s
na{e strane.
Ne `alim {to se sve naopako i pogre{no predstavilo. Ni u jednom
trenutku nisam ni o~ekivao druk~iji ishod. Jasno mi je otkuda poti~u sumnje, `u~nosti i neobjektivnosti. Meni je isto tako jasno da se sa ve}im
delom bugarske inteligencije ne mo`e objektivno tretirati ni najpotrebnije pitanje, pogotovu ako se postavi s ovih strana.
Ja znam da bi ta “nekompromisna bugarska inteligencija” sve one,
koji bi se u prilog balkanske kulture izjasnili, samim tim faktom, `igosala kao izdajnike. I psihologija takvog postupka mi je odavno rasvetljena. Sa ljudima koji ne umeju da se uzdignu iznad vremenskih zabluda,
gospodine Andrejevu, ja ne}u da govorim a jo{ manje da tretiram jedan
delikatan problem.
Neka vam bude jasno da se sa mnom ne mo`e govoriti ako je u
pitanju i najmanja sumnja i tendencija i da ja ne pravim trgovine sa idejama, a najmanje da ih izvr}em po volji politi~kih kurseva.
Moja ljubav, ni~im neumrljana prema bugarskom narodu i prema
izvesnom delu bugarskih jednomi{ljenika, ostaje trajna i nepokolebljiva, a svima kojima na srcu le`i `elja tendencioznih izvrtanja, stavljam do
mile volje da sumnjaju i da se brane koliko `ele proizvoljnim kombinacijama, a jo{ proizvoljnijom dijalektikom.
POSLEDNJI MOJ ODGOVOR
U Bugarskoj su stvorena dva fronta. Za i protiv balkanske kulture
U svojoj studiji “La trahison des cleres” @ilijen Benda tvrdi da su
se u dana{nje vreme “politi~ke strasti popele do nepoznate univerzalnosti”. I fakti~no: strasti su u svetu dobile konkretno obele`je; one su danas kulturno i materijalno obele`je sviju naroda i sviju rasa. Do ju~e sve
{to je bilo mutno u teorijama danas je jasno opredeljeno. Frontovi su
opredeljeni i sve dru{tvene klase sa ve} izgra}enom ideologijom i sa jasnim ciljevima znaju {ta ho}e i {ta tra`e. I sa dr`avama u svetu je isti princip: ne luta se, nego se sve sile upravljaju ka ostvarenju ve} formiranih
kulturnih i ekonomskih teza.
I mi na Balkanu znamo {ta nam nedostaje, gde le`i tajna nesporazuma, mimoila`enja, i gde se mo`e na}i zlatan klju~ bolje sutra{njice, ne
samo za tako bliske narode kao {to su Bugari i Jugosloveni, nego i za os-
185
Hereticus, 2/2004
tale susede, koji u ovom slu~aju ne mogu da se zaobi|u kad je u pitanju
balkanska kultura.
Ali, eto, dobre namere, bole}ive iskrenosti preokre}u u tendenciozno politi~arenje, jer, na`alost, vi{e nego igde drugde, na Balkanu ima
ljudi i ideologa, kojima ne ide u ra~un da se po|e napred, da se izbri{u
zablude pro{losti i da se mu{ki i sa ujedinjenim snagama po|e dalje. Na
Balkanu `ive opre~ne generacije, sa pojmovima koji nikad ne mogu da
imaju dodirnih ta~aka. Na Balkanu su se odigravali takvi sukobi i konflikti da su pojmovi o re{enjima ma kakvog pitanja isklju~eni, a {to je jo{
`alosnije ni op{te~ove~anskim problemima se ne pristupa bez izvesne
rezerve, sumnje i predube|enja. Nasle|uju}i vizantijska u~enja, ovde se,
re~eno iskreno ne veruje ni ro|enom bratu, potovu ako su u pitanju oni
koji su te konflikte i frontove stvarali u minuloj i mrskoj pro{losti.
Ne bez dubokog odu{evljenja postavio sam problem balkanske
kulture, stvaraju}i time ~ist teren za jedno nekompromisno sara|ivanje,
specijalno Jugoslovena i Bugara. Taj problem sam po sebi je jasan i dovoljno konkretiziran. Mo`da je nametnut silom prilika u smislu: “sens
de l’Øolution”, au “developpement profond de l’historie”. Nametnut je,
jer ga je vreme izbacilo kao kategori~ki imperativ. Nama je jasno za sva
vremena u budu}nosti da na{e sli~nosti, specijalno Bugara i Jugoslovena, ne mo`e niko pobiti i da }emo se mi kad-tad na}i na istom terenu
stvaranja zajedni~ke duhovne i materijalne kulture, jer smo jedno i nedeljivo u jezi~nom, rasnom i etnografskom pogledu!
Postoji zakon istorije, koji nisu negirali Marks, ni M. Maras, ni
^emberlen. Postoji zakon evolucije koga su se dr`ali svi reformatori u
svetu, po~ev od Kalvina do Lenjina, i ono {to mora da do|e do}i }e protivu volje sviju koji gledaju regionalisti~ki, {ovenski i oslanjaju se na
pro{lost, na pau~inu minulih vremenskih zabluda. @ilijen Benda, dakle
jedan konzervativac, ka`e: “Moderna Francuska nema pretenzija da reinkarnira ambicije Luja XIV, makar to i bilo na programu nekih ljudi
od pera”. Pojmljivo, mora se i}i napred. U ~emu gledamo mi napredak?
U Francuskoj se predstavljaju katolicima da se predstave “najfrancuskijim”, u Nema~koj protestantima da se predstave “najnema~kijim”. Sve to ima svoj postament za ostala materijalna i kulturna razvi}a.
To {to ih odvaja jeste i njihova karakteristi~na osobina u svakom pogledu. Jedan italijanski ministar prosvete dr`ao je govor ovakve sadr`ine
na otvaranju jedne izlo`be u Veneciji 11. decembra 1926. godine: “Moraju umetnici da se spreme za novu imperijalisti~ku funkciju koju treba
da izvr{i na{a umetnost. Izvan svega treba kategori~ki nametnuti princip italijan{tine. Koji god kopira inostranstvo ~ini zlo~in prema domovini kao {pijun koji uvodi neprijatelja na tajna vrata”. Kad se tako brinu
u pojedinim domovinama za svoju kulturu i svoj specijalni izra`aj, za{to
186
Drain~ev projekat balkanske kulture
mi ne bismo malo poveli ra~una o na{oj balkanskoj kulturi, tim pre kad
nas apsolutno ni{ta u tom ne razdvaja?
Kad sam u otvorenom pismu D. B. Mitovu izrazio `elju da se to
pitanje prokomentari{e u redovima bugarske inteligencije, javili su se
`u~ni protivnici, koji u duhovnom razvi}u nemaju nikakve veze sa istorijskim materijalizmom, a koji su, me|utim, videli u balkanskoj kulturi
“metafizi~kog fantoma”. Generacije koje sa mnom kora~aju sutra{njici,
te su, bez svake sumnje, i same taj problem osetile odavno. Jedino je za
utehu da su u ovom ~asu podeljeni frontovi, tamo i ovde, i da nam je ostalo da ra~unamo na jedan zdravi i sna`an deo omladine, kojoj je ovaj
problem `ivotno pitanje na prvom mestu.
Sent Evremond ka`e: “Ljubav prema domovini je ljubav prema
sebi”: ostaje nam da upotpunimo sve nacionalne aspiracije u balkanskoj
kulturi. Ostaje nam preko jedne duhovne veze, da ve`emo sve ostalo.
Moramo priznati, ako }emo za jedan milimetar skrenuti sa ovog pitanja,
da se danas udru`uju i narodi opre~nih rasa i religija, te prema tome i
na tom terenu nema nikakvih smetnji da se i mi ve`emo, ne kako misle
reakcionarni ideolozi, nego onako i na onaj na~in, koji daje garancije za
maksimum slobode u svakom pogledu. Uveren sam, da ovom problemu
nije toliko duboko mislio niko ni sa ove ni sa te strane i da su njegovu
va`nost zapostavljali oduvek tragedijom tu|inskih i zlonamernih uticaja.
Jedan teoreti~ar i istra`iva~ filosofije ka`e: “U najmanjem selu
ono {to traje, to je zemlja, a ne ljudi”. Svakako, Balkan ostaje, a sve {to
se na njemu zlonamerno ili sa opravdanjem radi, ulazi samo u istoriji.
To je jedna teza, koju mo`e da dopuni potpuno revolucionarna doktrina: ovo {to tra`imo odgovara potpunoj stvarnosti. Ni{ta nije neprirodno
ujediniti balkanske zemlje i dati im zajedni~ko obele`je. Evo za{to sam
skrenuo da objasnim za trenutak jedan problem, ~ije se ostvarenje name}e u najskorije vreme.
Civilizacija se izlizala do krajnjih granica. Svet se nalazi u agoniji. I mi smo u agoniji. Tradicije su nas inficirale najopakijim bolestima.
Moramo ustati protivu nje, da otklonimo neprirodnu smrt, a to }emo
mo}i samo tako, ako odista ujedinimo balkanske zemlje i stvorimo novu
balkansku kulturu.
Ja ne}u da ulazim u jedan suvoparni intelektualizam, u ono qui
g te le style, i da vezujem stvari nemogu}e za vezivanje. Preda mnom je
jasan `ivotni problem u ovom pitanju i ne postoje druge teorije. Svaka
borba protivu ovoga okarakterisa}e se u bliskoj budu}nosti kao neizbrisiva zabluda i zlo~in.
Lisjen Farni-Rejnod gre{i kad ka`e, kritikuju}i izlizani demokratizam Gastona Rija, da doktrine ujedinjuju svet. Ni{ta pogre{nije od te
187
Hereticus, 2/2004
ultrakatoli~ke fraze, pod maskom revolucionarstva. Ujedinjenja su `ivotni problemi, a ne intelektualisti~ki traktat o istoriji i filosofiji. Svaka
doktrina je nemo}na onde gde je u pitanju biti ili ne biti.
Prema tome jo{ jedno ute{no preimu}stvo: u ovom {to se nekima
za sada ~ini samo “metafizi~ka magla” le`i na{ ekonomski i kulturni spas.
Ostaje mi samo jo{ da postavim ovo pitanje: Imaju li prava intelektualci i ljudi od pera da rade protivu narodnog dobra? I mogu li ti misionari svetlosti da zavode svet u }orsokake i da im navla~e kapuljice na
glavu u sred beloga dana?
Smatram da je svako revolucionarstvo, koje odeljuje ljude od
ekonomskog i kulturnog blagostanja, zlo~in najzadnje vrste. Prema tome: svi koji se bore protivu balkanske kulture, delom, re~ju ili perom,
koji se {tite slabim zavesama lokalnih i regionalnih patriotizama, da su
romanti~ari i da im nije vreme u dana{njem stole}u.
Ali, ja ne mogu i ne}u da ustajem protivu vetrenja~a: neka bude
jasno samo jedno, da povremene politike nisu spasle dr`ave ni dru{tvo.
Ono {to }e nas jednom zauvek ute{iti i vezati, to je nekompromisna misao i zajedni~ko delo u `estokoj borbi koja nam i onako ide u susret jednom zauvek i za sva vremena. Ako ne bude re{enje do{lo mirno, do}i }e
metodama dvadesetog stole}a i sa opravdanjem jedne zaista napredne,
nekompromisne i revolucionarne teorije.
APEL NIKOLE FILIPOVA JUGOSLOVENSKIM PISCIMA
(Pitanje balkanske kulture nije jo{ likvidirano)
Idejno obrazlo`enje balkanske kulture ja sam ve} izneo u pro{lim
brojevima Pravde. Na to pitanje ne mislim da se vratim jo{ jedanput.
Moju tezu ve} su potkrepili nekoliko uva`enih pisaca s ovih strana, a nisu isklju~eni komentari u budu}nosti jo{ od mnogih drugih, koji povodom ovog problema objavi{e svoju objektivnu re~ i nekompromisno mi{ljenje.
Dakle, pitanje balkanske kulture je ve} jedan fakat. U to se ne
mo`e sumnjati. O tome svedo~e komentari u inostranoj presi, i kojima
me, usput uvr{tavaju radoznali {penglerovci u red najve}ih protivnika
oksidentalne kulture sa balkanskih strana.
Ne bunim se protivu tog fakta. U meni je Zapad, u koliko mi sile
dopu{taju, odista, na{ao najve}eg protivnika. Naro~ito takozvana “zapadna kultura”, u ~iju sam mo} prestao da verujem otkako je nauka sasvim dominantno preovladala nad ~ovekom.
Svoje verovanje u novu balkansku kulturu, koja ima tek da do|e
i ~iji po~eci jasno odbleskuju originalnom i sve`om notom, podvukao
188
Drain~ev projekat balkanske kulture
sam ne bez izvesne gordosti i ponosa. I ne samo to, gotov sam na ovom
izvanrednom i delikatnom problemu da primim borbu protivu svih mogu}ih frontova, pa ma oni dolazili s ove ili s one strane. [tavi{e i pad na
ovom pitanju ne ~ini mi se uzaludan, beskoristan i bez izvesne satisfakcije.
Zato svako budu}e osvrtanje na ovaj problem bi}e odbrana jedne
jasne i konkretne ideje koja je dobila svoj izraz i svoju fizionomiju.
Na redu je “Apel srpskim piscima” od g. Nikole Filipova koji po
drugi put, op{irno govori o ovom problemu, a kome, iz izvesnih neprijatnih razloga, nisam odgovorio na prvi odgovor. Nisam mu odgovorio,
jer, na`alost, bila mi je i suvi{e jasna njegova tendencija i njegovo skretanje u desno. Razlog za to }utanje ne le`i u tome {to mi fakta nisu le`ala na raspolo`enju: namerno sam pre}utao da ne bih do{ao u neprijatan polo`aj da ra{~i{}avam istorijsko pitanje Bugara i Srba iz pro{losti,
jedno pitanje za koje moja generacija ni u kom slu~aju nije odgovorna:
Negiraju}i svaku pro{lost, pa i proizvoljno istorijsko izvrtanje, u samom
po~etku i upu}enom pismu g. D. B. Mitovu, ja sam se, kao {to je poznato, kategori~ki ogradio od svega u pro{losti i sav se zalo`io za budu}nost. Iz tog razloga, dijametralno opre~nog mi{ljenja, nisam `eleo niti
`elim da prekopavam grobove pojedinih istorika s ove ili sa one strane i
da svoja uverenja potkrepljujem proizvoljnim citatima i la`nim faktima.
Mojoj generaciji je apsolutno jasno gde smo `iveli, gde `ivimo i
gde }emo `iveti ko zna jo{ koliko godina. Njoj su tako|e jasne metode
u borbi za opstanak bugarskog i jugoslovenskog naroda. Nema fakata
koji bi nas razuverili u tome! Sredstva u borbi behu nam ista. Prema tome, s obzirom na sutra{njicu, na budu}nost za koju se borimo i zala`emo, svako osvrtanje u pro{lost bilo bi za nas mla}enje prazne slame. Ne
razumem za{to to ne bi bilo jasno i g. Nikoli Filipovu? ...
Pa da odem jo{ dalje: {ta bi ute{ilo g. Nikolu Filipova i celu jednu
plejadu pisaca koji ovako gledaju, ako bi, recimo, na{li krivice na ovoj
ili na njihovoj strani? Da li bi takvi zaklju~ci doneli pozitivan rezultat?
I ne bi li to bila samo jedna istorijska hipoteza, koja pred faktima i stvarno{}u dana{njice nema nikakvog zna~enja? ...
A iznad svega: ume li ta generacija Nikole Filipova da se okrene
sasvim budu}nosti i da jednom zauvek shvati kako je pro{lost jedan otrov, jedna barijera, jedna zabluda, koja nam samo ometa ra{~i{}avanje
aktuelnih problema u svakom, pa i u politi~kom pogledu? ...
G. Filipov ka`e:
– Kad dopu{tamo, da me|u srpskim piscima i me|u drugim javnim dejcima se nalaze li~nosti, koje iskreno `ele zbli`enje, pa ~ak i federiranje dva srodna naroda – srpskog i bugarskog, mi smatramo, da izvan
189
Hereticus, 2/2004
svega treba da se objasnimo, jer do sada ta lepa `elja nije mogla da se
postigne i jer i najnapredniji deo bugarske inteligencije (?) odnosi se prema tom pitanju sa skepticizmom i nepoverenjem.
^udnovato! Ja se, ipak, nisam prevario kad sam jednom podvukao to nepoverenje, tu sumnju velikog dela stare bugarske inteligencije, koja u sve {to dolazi sa ovih strana, sumnja, u ve}ini slu~ajeva pogre{no i nepravedno.
Ovakva fakta daju dragocenih podataka za psihologiju stanja u
kome se nalazi bugarska inteligencija i jedan znatan deo bugarskog naroda. Otuda poti~u sve nesuglasice, svako odstupanje od dobre volje za
re{enjem raznih pitanja, jer sumnja nad svim dominira. Zalud }e ~ovek
bratski pru`ati ruku, nastojati da od srca razuveri za kratko vreme ste~enog prijatelja, ipak, ovaj, u su{tini, odnosi}e se prema njemu kao prema “sumnjivom” ~oveku, koji pored lepe re~i krije negde u d`epu jedan
no` sa dve o{trice. E, to je `alosno! ...
Meni je sasvim jasno ovo nepoverenje. ^itaju}i u Bugarskoj knjige za decu ja sam video, na `alost, kakvim baucima tamo predstavljaju
specijalno nas. Tako se vi{e ne predstavljaju ni ljudo`deri sa Melanezijskog arhipelaga. A ne samo to: u vojnim bukvarima, nekim istorijama
za vojnike, koje mi slu~ajno pado{e u ruku, kao i u raznim istorijama,
kategori~ki se nare|uje mlade`i da gaje mr`nju prema nama.
Koliko mi je poznato, ni u jednoj |a~koj knji`ici u nas ja ne nai|oh na takvu vrstu pedago{kog sistema vaspitanja mlade`i, a jo{ manje
u vojni~kim bukvarima.
Zatrovani reakcionari, ona fatalna, stara bugarska inteligencija,
zatrovala je i du{e mlade`i. Tek kad pre|emo granice, jedni i drugi, vidimo koliko smo jedno i koliki je greh i zabluda sve {to se izme|u nas fatalno postavlja kao barijera.
Filipov smatra da mi s ovih strana ne smemo ni da mislimo, da su
nas okovali lancima, a mozak betonirali kineskim zidom! Kao {to se vidi, svakom intelektualcu je slobodno da brani jednu opravdanu teoriju,
i nema te prepreke koja bi zagu{ila slobodnu misao. A, me|utim, {ta se
de{ava tamo? Ne bi i{lo u prilog g. Filipovu nekoliko citata iz one mnogobrojne korespondencije, koja me iz dana u dan povodom ovog pitanja zasipa s ove i sa te strane. Njemu je i samom jasno da u ovoj anketi
nije uzeo u~e{}a onaj broj inteligencije u Bugarskoj, koji je apsolutno na
mojoj strani, prema tome za balkansku kulturu, a svakako preko toga i
za definitivno zbli`enje bratskih naroda.
Ne, pred ovim ciljem treba izbrisati pro{lost mrljom mastila! Ne
le`i li pitanje ostvarenja svih nacionalnih i kulturnih aspiracija bugarskog
naroda ba{ u ovoj tezi o balkanskoj kulturi? Neka promisli g. Filipov o
190
Drain~ev projekat balkanske kulture
svemu ovome, pa }e i sam do}i do zaklju~ka, da nikome, bar u dana{nje
doba, nije stalo da kupuje ma~ku u d`aku i da nisu uzaludni napori na{e
inteligencije da ulije poverenje onom delu bugarske inteligencije, koja
u nama gleda sa sumnjom u srcu i sa vezanim o~ima maramom istorijskih predrasuda. Kad g. Filipov uvidi kolika je na{a borba, koliko nam
je stalo da ra{~istimo jednom zauvek to nesre}no pitanje izme|u nas.
Vide}e da u tom ra{~i{}avanju le`i spasenje dve nacije, dva naroda, bratska po krvi i mesu. Ne samo to, nego }e uvideti, da u re{enju tog pitanja i primanju ideje nove balkanske kulture, ostvaruju se svi ideali za
kojima `udimo mi i oni.
Nas, javne radnike, niko ne bije po u{ima da taj problem re{avamo u moru drugih problema, koje nalazimo u literaturi i drugim kulturnim granama, ali s obzirom na pitanje i opstanak slovenskih naroda
na Balkanu, mi smo vi{e nego du`ni da ovom problemu pristupimo najiskrenije i damo mu punu va`nost koju i zaslu`uje. Ovaj most, ovaj ponton na vodi ne bacamo za ra~un jedne zadnje misli i ideje, – to neka bude jasno za sva vremena – nego za bratsko spasavanje jedan drugog.
Ina~e... drugog izlaza nema, gospodine Filipovu.
G. D. B. MITOV, UREDNIK BUGARSKOG LITERATUREN
GLAS, ODGOVARA G. R. DRAINCU
Otvoreno pismo g. Drainca izazvalo je `ive komentare me|u
bugarskom inteligencijom.
U Pravdi od 25. decembra pro{le godine g. Rade Drainac uputio
je otvoreno pismo g. D. M. Mitovu, uredniku bugarskog Literaturen glas,
u smislu stvaranja jedne nove balkanske kulture i civilizacije, koja bi za
rezultat donela sutra{njeg pravog balkanskog pisca. Pismo je bilo pro`eto iskrenom namerom da se balkanski problemi postave na jedan
nedeljivi plan, na kome bi sara|ivali Jugosloveni i Bugari u smislu zajedni~ke borbe protivu lakejstva i trabanstva Zapadu. Dakle, nikakve
politi~ke tendencije, no prosto ideolo{ko re{enje jednog od najva`nijih
problema za novu balkansku kulturu.
Ne samo da je pismo izazvalo iskreno odu{evljenje i razumevanje
kod ve}eg dela bugarske inteligencije, koja shvata te`inu ovog postavljenog problema od strane g. Drainca, nego je g. Mitov na kraju svog odgovora otvorio stupce svoga lista za jednu zna~ajnu i iscrpniju anketu.
Tako, nadajmo se, da je pred postavljenim problemom, smelim i zna~ajnim, otvorena opse`nija i `e{}a borba nego {to se moglo i o~ekivati.
Problem balkanske kulture i civilizacije nametnuo se i njegovo re{enje
mo`e se o~ekivati sa simpatijama, nepomu}eno s one strane. Svakako,
191
Hereticus, 2/2004
mi }emo odgovore donositi i nije isklju~ena mogu}nost da Pravda ponudi stupce jugoslovenskoj inteligenciji za diskusiju o ovom va`nom problemu.
Odgovor g. D. B. Mitova
POETSKI MOSTOVI
(Ka novoj Balkanskoj kulturi. Dosta lakeisanja Zapadu!
Dosta trabanstva za Zapadom! Gde treba da bude balkanski had`iluk?)
Mi potpuno verujemo u iskrenost poznatog srpskog pesnika g.
Rada Drainca. Tako odu{evljeno pismo mo`e da se pi{e samo pri izbijanju istinskih ose}aja. Mi verujemo, da on nije sam me|u pesnicima na{e zapadne i slovenske susetke, mi znamo ~ak, da ima isto tako iskrenih
kao on. Verujemo, stvarno, kako tamo, tako i kod nas robovi zapadne
kulture, pedeset procenata od obrazovanih, da su za sve i ni za {ta. Mi
znamo, da je njihov zadatak tamo vrlo te`ak, u polo`aju prekaljenog samoose}anja pobedioca.
Ube|eni smo duboko, jednoga dana balkanska kultura, za kojom
odu{evljeno sanjari g. Rade Drainac, da }e se ostvariti ali smatramo, da
se njeno ostvarenje ne}e nalo`iti od politi~ara, niti od literarnih teoreti~ara, ve} od naroda i pesnika, koji su kroz sva vremena i sve dr`ave videli najdalje. Nije li tu na Balkanu prvi sanjao o op{toj balkanskoj kulturi bugarski pisac Ljuben Karavelov? Apelu g. Rada Drainca mi bismo
pridru`ili na{ novi apel: “Pomozite vi otuda, zajedno sa nama odavde,
ideje Rakovskoga, Ljubena Karavelova. Da omladina pobedi i tada }e se
staviti zdrave osnove budu}oj balkanskoj kulturi”. Oslobo|eni skora{njosti, istinski, ne zaboravimo dalju pro{lost. Ponavljamo, mi znamo vrlo dobro koliko je slab glas pesnika, pisaca, u dana{njem politi~kom momentu, ali najiskrenije bismo `eleli da vidimo i tamo i ovde stremljenje
da se oslobodi re~ od veriga, ideje slobodno da prelaze granice i da proniknu u ~ove~joj du{i. Samo kroz slobodu mo`e da se do|e do istine.
Lakeisanje Zapadu, trabantstvo za mnogim literarnim zapadnim {kolama istinski obezli~ava balkanske pisce no ipak mi imamo jo{ mnogo da
u~imo od Zapada. Toliko godina proteko{e, pa ipak nismo sviknuli da
po{tujemo slobodu u takvoj razmeri koliko jedna zapadna strana. Ali,
te{ko}e su odista vrlo velike. Izvanredni napori su potrebni, da se slome
verige, koje okivaju slobodnu misao.
No izvan svih tih te{ko}a mi s odu{evljenjem pu{tamo otvoreno
pismo g. Rada Drainca i stavljamo na raspolo`enje stupce Literarnog
glasa svima, koji bi `eleli da ka`u ne{to cenjeno i zna~ajno po ovom pitanju.
D. B. Mitov
192
Drain~ev projekat balkanske kulture
RADE DRAINAC SPASAVA BALKAN
Mi, grije{ni i kreposni Balkanci (ve} prema tome, da li nas je trula zapadna kultura pokvarila ili nije) svake no}i mirno spavamo, a da i
ne znamo, kakovoj opasnosti jurimo u susret.
[ta? Ne znate?!! Pa prijeti opasnost, da jednoga dana propadnemo zajedno sa prkvarenom Jevropom! Ali zaboga, ne uzrujavajte se toliko. Budite spokojni. Sva je prilika, da do toga ne}e do}i, za to }e se ve}
pobrinuti g. Rade Drainac.
^ini se, da se njegov “levi front” po~eo da mi~e. Bi}e za njih sve
posla, ako se time ne rije{i i sveukupna na{a kriza. Uskoro }e svi levofronta{i da se pod vodstvom g. Rade Drainca dignu sa lopatama,
motikama i pijucima, da od Istre do utoka Dunava sagrade kineski zid,
kojim }e se Balkan ograditi od Evrope, da se ne sru{i u sveop}em propadanju Zapada. Da, kineski zid vjerovatno od ~erpi}a (cement ne}e
upotrebljavati, jer je to produkt gnjilog Zapada). I jednoga dana, kad
propadne siroma{na Evropa, mi spa{eni Balkanci mo}i }emo lijepo {etati rubom zida i sa njega mjesto u Evropu pljuckati – u prazno.
Drain~ev napis “Za balkansku kulturu” ne mo`e se uz najbolju
volju tretirati ozbiljno. Poku{ajmo ipak. Materijalizam shvata on u najzagri`ljivijem }iftinsko-malogradskom smislu, koji koincidira sa pojmom
nagomilavanja ekonomskih dobara ili na na~in, kojim ga tretiraju {iparice kad govore o idealnoj i materijalnoj ljubavi.
Evropa mora propasti zbog tog materijalisti~kog shvatanja svijeta, zbog ma{inizacije. Kad g. Rade Drainac ka`e, da }e propasti, to onda jo{ ne zna~i, da }e propasti, a on ne ukazuje na fakte, koji }e dovesti
do propasti. (Jer valjda }emo mu vjerovati na po{tenu rije~?)
Najve}i i najnegativniji rezultat lo{eg poretka je serijska produkcija mehaniziranih ljudi i sport (Drainac se zapravo oborio na nogomet,
koji stvara ljude sa loptom-glavom). Zbog toga }e, eto, Evropa da propadne i Balkan, ako se ne ogradi kineskim zidom u svakom pogledu od
trulog Zapada.
To je neka vrsta curikcurnaturizma, neka modifikacija ruskog slavenofilstva na balkansko tlo samo neargumentisanog, kontradiktornog,
bespreglednog i kratkovidnog. Drainac nevjerovatnom lako}om i bez
ikakove logi~ne veze ska~e sa Forda i ma{inizirane produkcije na materijalisti~ko shvatanje svijeta, da onda u~ini salto mortale u kretenizam
navija~kih vozova daju}i sebi kona~no titulu inicijatora u spasavanju
Balkana, {to je zabilje`ila “gotovo sva svjetska {tampa!!” ^udno. Govori o dekadentnoj i negativnoj Evropi, ali dopu{ta, da se u njoj ispravnije tj. pozitivnije gleda na Balkan, nego li {to to ~ine sami Balkanci. Govori o Balkancima kao ljudima, koji se daju jo{ spasiti, a dopu{ta, da smo
nepovjerljivi i Vizantinci.
193
Hereticus, 2/2004
A kako da se spasemo? Da oremo njive i da se ne selimo u Ameriku. Lijepo. Zar Drainac ni{ta ne tra`i od Evrope i Amerike. Je li mu
dosta, da se najede hljeba, uvije u gunj i legne negdje u kolibi sa podom
od nabijene ilova~e? Mo`da, ali tko da mu vjeruje. [ta }e nam kultura?
Bolje je da oremo drvenim plugom, vatru palimo gubom i kremenom a
na rane privijamo pau~inu. [ta }e nam tekovine tehnike? Bolja su kola
sa drvenim osovinama od automobila, vrijednija neo~etkana krava od
cepelina. To zna~i: ostanimo neprosvije}eni, konzervativni sa tipi~nim
balkanskim metodama opho|enja u svim stvarima, razvijmo jo{ vi{e `alosne tekovine na{e rasne kulture.
Rade Drainac dosljedan svom naziranju vrijednota izvjesno ne
zna ni{ta o sociologiji i ekonomiji. Za njega je Zapad jedna kompaktna
cjelina bez unutra{njih diferencijacija. Zapadna je kultura kopile Zapada (da tko mu je otac, jer mati je bludnica Evropa), a balkanska ne{to
neodre|eno, ali ipak rasno na{e, tako otprilike kao jogurt ili }evap~i}i.
On ne zna, da Balkan nije izuzetak. Balkan nije nepokvaren – on je jo{
primitivan, a ni Zapad nije pokvaren – on je samo u vi{em stepenu razvoja.
Balkan je bio vje~iti kusur u razra~unavanju svjetske politike; on
je bio interesna sfera njenih imperijalisti~kih te`nja, ali ja ne vjerujem,
da je g. Rade Drainac od njih htio da spasi Balkan.
Neka se Rade Drainac ne boji. Ne}e propasti Balkan a jo{ manje
Evropa i Zapad (bar ne onako, kako on zami{lja). Niti se treba bojati
proizvodnje ljudi u serijama (to treba da je udar za kolektivizam!!) A da
se i proizva|aju, kli{eji serije R. Drainca su sigurno odmah nakon njegove formacije uni{teni. Slu~ajno ili namjerno, potpuno svejedno, tek
on je svakako jedini svoje vrste. (A opet mnogi ne bi ni svoju loptu-glavu htjeli zamjeniti Drain~evom individualno balkanskom).
Ja bih g. Radi Draincu savjetovao, da sam sebe ogradi jednim kineskim zidom, u koliko mu nije zgodnije da ~askom na jednoj neo~etkanoj kravi-cepelinu ne odleti i sakrije se iza pravog kineskog zida, jer
postoji opravdana bojazan, da ga vatreni navija~i BS kluba, kojih se zapravo ti~e navija~ki voz za [abac i Zagreb, ne do~epaju na ulici i ne lin~uju.
Velikog inicijatora nove balkanske kulture bilo bi zaista {teta.
U svemu njegov je napis jedan {aljivi balon naduven frazama do
neba, da zahvata ~itav horizonat, ali koji proboden iglom brzo splasne
ukazuju}i jedino od duvanja zajapureno lice jedinog primjerka kolektivnih ljudi iz serije “Rade Drainac”.
Vinko Vinterhalter
194
..................
ZBIVANJA
..................
Stanko Pihler
Pravni fakultet
Novi Sad
KAKO SAVLADATI ZLO AUTORITARNE
PRO[LOSTI U SRBIJI
1. U jednoj zabele{ci Franc Kafka je primetio da ~ovek ima dva
velika neprijatelja: pro{lost i budu}nost, a povodom toga i veliku nevolju: kako savladati pro{lost i ovladati budu}no{}u. Gradnja tog mosta je
problem sada{njosti. Taj problem je za mnoga dru{tva bio i ostao te`ak
i bolan, suo~en sa mnogim dilemama i rizicima. U pitanju su dru{tva nestabilnih institucija, ispunjena te{kim i dugotrajnim konfliktima, koji nisu uvek re{avani na legitiman i legalan na~in.
Suo~avamo se sa neobi~nom, mra~nom pro{lo{}u – autoritarnom.
Bitna njena odlika je kr{enje ljudskih prava i to temeljito, masovno, metodi~no. Ona je ispunjena surovom stranom ~ovekove prirode, koja na`alost ima ogromnu snagu da obnavlja svoju destruktivnu mo} sa nepredvidivim i ma{tovitim oblicima zla. Zato je pitanje: kako stvoriti
bolji svet, zajednicu u kojoj }e se to spre~iti i, povezano s prethodnim
pitanjem, da li se i koliko se mogu pravom konsolidovati tako rovita
dru{tva? Drugim re~ima, koliko pravom mo`emo ~ovekov svet u~initi
bar podno{ljivim? Ako je pro{lost ve} mra~na i puna zla, da li nekim novim odnosom prema njoj mo`emo i tu njenu mra~nu stranu iskoristiti da
budemo mudriji, ne da bismo je stavili u zaborav, ve} naprotiv, da sve{}u o njoj spre~imo mogu}a tragi~na obnavljanja? Iskustva s njom su raznovrsna, milioni ljudi sveta su trpeli ili trpe zlo ove vrste, ogromna je
gra|a o njoj i iskustvima njenog prevladavanja, od Srednje i Ju`ne Amerike, Afrike (pre svega ju`ne), nekih mediteranskih zemalja Evrope, a
posebno zemalja u tzv. tranziciji. Lokalne prilike odre|ivale su i odre|uju pristupe problemu – toga dakako treba biti svestan, ali one odre|uju i ne{to drugo – granice mogu}nosti njegovog re{avanja.
Razgovor o ovim temama podrazumeva ne samo identifikovanje
problema i njegovu aktualizaciju na na{em prostoru, ve} i uo~avanje nekih modela i sredstava njihovog re{avanja, kao i osvrt na na{e dosada195
Hereticus, 2/2004
Stanko Pihler
{nje iskustvo, odnosno poku{aje da se re{ava velika enigma i ujedno
zamka pro{losti.
2. Razli~iti su izrazi kojima se artikuli{e i dimenzionira ova tema:
“suo~avanje”, “savladavanje”, “prevladavanje” pro{losti; “ovladavanje”
pro{lo{}u; “prekid”, ~ak “obra~un” s pro{lo{}u (sa o~igledno sna`nim
emocionalnim nabojem, koji nagove{tava represivnost, isklju~ivost, “~vrsta” i “odlu~na” sredstva); suprotno: “pomirenje i poverenje”. Iako se
radi o na~elno istom problemu, o~igledno je da su ovako razli~iti na~ini
njegovog imenovanja podre|eni, s jedne strane, njegovom shvatanju kao
i putevima njegovog re{avanja, i, s druge strane, konkretnim prilikama
u kojima se on re{ava, pre svega odnosom snaga u konfliktu. Ova shvatanja i prilike odre|uju i pristupe, odnosno modele re{avanja problema.
Na osnovu dosada{njih iskustava mnogih dru{tava, mogu}e je identifikovati tri takva pristupa:
a) netolerantan, radikalan obra~un s pro{lo{}u, sa svojim “tvr|im”
i “mek{im” varijantama; on se zasniva na ideji pravde i podrazumeva
ka`njavanje, denacifikaciju, lustraciju, revindikacione zahteve; najstro`a forma ovog modela zagovara tehnologiju “~istki” kao revolucionarne pravde; njena filozofska osnova je tzv. pozitivna moralnost – univerzalizovanje “sre}e”, a ne “nesre}e” – nagla{avanje “ispravnog” puta ka
onome {to je vredno i “pozitivan” cilj (ideja ina~e neliberalna i isklju~iva);
b) tolerantno radikalno pomirenje, sa nagla{enom idejom pra{tanja, amnestiranja, dijaloga, odustajanje od ideje pravde, insistiranje na
konsenzusu izme|u strana u sukobu, dogovorenoj “istini”, prihvatanju
nove platforme zajedni~ke budu}nosti, zanemarivanje interesa `rtve i
njenog ose}aja pravde i potrebe za kaznom;
c) raznovrsna me{ovita re{enja (naj~e{}a) – kombinovanje raznih
sredstava zavisno od prilika, odnosno snaga u sukobu, percepcije budu}nosti, opasnosti od snaga retrogradnih procesa itd.
U okviru ovih pristupa mogu se registrovati naj~e{}e kori{}ena
pravna ili parapravna sredstva u prevladavanju autoritarne pro{losti:
– komisije za istinu i pomirenje,
– amnestija,
– razni oblici rehabilitacije,
– denacifikacija,
– denacionalizacija,
– sudske procedure i kazneno pravo (unutra{nje i me|unarodno),
– lustracija i lustraciona odgovornost, sa konceptom tzv. tranzicijske pravde,
– otvaranje dosijea i drugih baza podataka u cilju informisanja i
razobli~avanja subjekata kr{enja ljudskih prava, itd.
196
Kako savladati zlo autoritarne pro{losti u Srbiji
Me|utim, nezavisno od metoda koji se koriste, potrebno je imati
u vidu dva osnovna zahteva koji se pred njih postavljaju:
a) prvo, odnos prema pro{losti mora biti racionalan, tj. odnos budnog, a ne sanjivog pogleda na nju, i
b) drugo, osnovni rezultat kori{}enja ovih metoda morao bi biti
mir, “pomirenje” pre svega kao svetovna, profana kategorija.
Ovako shva}ena ideja mira posebno je va`na sa stanovi{ta mogu}nosti prava u ovom procesu. Naime, mir u kontekstu prevladavanja
pro{losti putem prava ima dvostruki smisao:
a) prvo, najbitniji uslov za racionalizaciju ljudskih odnosa jeste
ambijent mira i izvesnosti, i
b) drugo, mir je po sebi – cilj prava, tj. stvaranje izvesnosti u ljudskim odnosima i racionalno, nestrasno i nearbiterno re{avanje konflikata.
3. Razume se, osnovno je za nas pitanje – kako do}i do mira, do
“pomirenja”, jer je o~igledno da postoje dve Srbije: jedna koja `ivi u
pro{losti i druga koja vapi za budu}no{}u. Obe su ukorenjene u njenoj
dvojnoj tradiciji: jedna je autoritarno-plemensko-patrijarhalno arogantna, a druga liberalna i racionalna. Jedna je antimoderna, a druga moderna. Te dve Srbije se odavno suo~avaju i to je ovda{nja politi~ka i moralna scena. Na toj sceni se odvija ozbiljna drama. Srbija jo{ uvek `ivi u
jednoj na mitski na~in percipiranoj autoritarnoj pro{losti. Ona se i dalje
neguje, mada o~igledno spre~ava modernu samoidentifikaciju Srbije.
“Druga Srbija” i civilno dru{tvo u njoj – potisnuti su, mada je u njoj budu}nost. Na toj relaciji odvija}e se zbivanja koja nas o~ekuju. Mi nismo
samo njihovi svedoci, ve} i odgovorni u~esnici u tom procesu, koji ne}e
biti ni kratak ni lak.
Bajke o “doma}inskoj” patrijarhalnoj Srbiji, kojima se podgrejava patrimonijalna svest, lako obuzimaju neupu}eni puk i dalje omogu}avaju prostor populizmu u kojem safunkcioni{u dve vrste mase ili rulje:
jedna je vulgarna i banalno nasilna, druga je sofisticirana – jednostavno
re~eno, intelektualna rulja. To je prostor za perzistiranje lokalnih provincijalnih formi autoritarnosti, koje se lako pretvaraju u “sistem”.
Me|utim, pored ovog, “unutra{njeg” pomirenja Srbije same sa
sobom, postoji i drugi problem, ne znam da li manje ili vi{e slo`en od
prethodnog problema, uspostavljanja poverenja drugih prema Srbiji. Oni
su u me|usobnoj vezi, ali o tome ovde ne govorimo, iako je i ta tema vezana za pri~u o “dve” Srbije, koje taj problem razli~ito vide.
4. Za budu}nost Srbije je va`no da se celovito i uverljivo identifikuje ovda{nja autoritarna pro{lost. Prisutna je upro{}ena predstava o toj
pro{losti, pri ~emu se obi~no identifikuju dva harizmatska perioda, iz197
Hereticus, 2/2004
Stanko Pihler
me|u kojih se uspostavlja navodni kontinuitet: harizma do osamdesetih
i harizma nakon toga. Te su se harizme zasnivale na bitno razli~itim ideolo{kim osnovama i na bitno razli~itim rezultatima. Ona prethodna je,
mora se priznati, na svoj na~in ipak otvarala dru{tvo i znala da se donekle adaptira vremenu u kojem je `ivela, stvarala prijatelje i negovala ideju mira, na svoj na~in ipak utirala put da zajednica, u kojoj je i Srbija bila, ostvari najbolje {anse za tranziciju. Ova druga je upravo obrnuta:
stvarala je ambijent nesporazuma i unutar zemlje i sa svetom, bila je i
ostala autisti~na, mrzovoljna i krajnje netolerantna prema vremenu koje name}e druga~ije kodove `ivota, da bi se postupno ekstremno kriminalizovala i dru{tvo uvela u “organizovani haos”.
Postoji, me|utim, jo{ jedna autoritarna pro{lost u Srbiji, o kojoj
se, bar u ovom smislu, ne govori ili nerado govori. To je monarhofa{isti~ka autoritarna pro{lost, koja se na svojevrstan na~in “obnavlja” i Srbiju udaljava od njenih liberalnih i demokratskih potencijala.
5. Prema tome, Srbija se suo~ava sa raznim formama autoritarizma, {to zna~i da je njena situacija slo`ena. Ta slo`enost se izrazila i kroz
dosada{nje poku{aje suo~avanja sa tom pro{lo{}u. Pomenu}emo neke,
a sve neuspe{ne:
(1) pre svega, u Srbiji jo{ uvek nema {irih procesa denacifikacije,
bez koje nije mogu}a njena moderna identifikacija; procesi te vrste, koji su krenuli u okviru “druge Srbije”, su nedovoljni;
(2) procesi denacionalizacije su izuzetno komplikovani i prete ozbiljnim konfliktima, bez obzira da li se izvode dosledno ili diskriminatorno, kako su ina~e delimi~no i zapo~eli, a ima nagove{taja da }e tako
i da se nastave;
(3) pravosudne mere, kojima bi se udovoljilo ideji pravde, o~igledno su neefikasne, nedosledne, a pretpostavke da se one institucionalno obezbede su vrlo slo`ene i nisu na vidiku;
(4) kod nas je poku{aj formiranja tzv. komisije za istinu (odlukom
Predsednika Republike od marta 2001. g.) podbacio: prvo zbog toga {to
je sama koncepcija bila pogre{na (eventualno: nejasna) i, istovremeno,
jednostrana – o~igledno se htela instrumentalizacija tzv. istine u prizemne politi~ke svrhe; poznato je da u tome smislu ni{ta nije ura|eno i da
su se ve} nakon formiranja Komisije neki njeni ugledni ~lanovi – povukli (svakako svesni nedostatka ~itave koncepcije);
(5) oko tzv. lustracionog zakona (Zakon o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava, od juna 2003. g.) bilo je puno rasprava i pre, i tokom,
i nakon njegovog dono{enja, kako u vezi njegovog smisla tako i njegove sadr`ine, a sada smo svedoci dve ~injenice: da se ne primenjuje iako
je davno stupio na snagu i nastupio momenat njegove primene, i, drugo, da neke sna`ne parlamentarne stranke nameravaju da ga ukinu;
198
Kako savladati zlo autoritarne pro{losti u Srbiji
(6) kod nas se rehabilitacija razli~ito shvatala i shvata, a odavno
se javlja ideja da se putem prava obezbedi moralna i politi~ka rehabilitacija, {to strogo uzev pravnim sredstvom nije mogu}e (ve} samo politi~kim, odnosno eti~kim) – pravom je mogu}e da se ostvari rehabilitacija
samo u pravnom smislu, za {ta uostalom postoje odgovaraju}i pravni instrumenti koje treba primeniti;
(7) amnestija je kod nas kori{}ena pod sna`nim pritiskom me|unarodne zajednice (delimi~no pod pritiskom civilnog sektora, iako taj,
unutra{nji pritisak, nije bio odlu~an); javno mnjenje je oko nje bilo podeljeno; ona je, me|utim, kori{}ena druga~ije nego u nizu zemalja koje
su se suo~avale sa autoritarnom pro{lo{}u (^ile, Argentina, Ju`na Afrika) – da se aboliraju pre svega mladi gra|ani koji su se suprotstavili militarizmu; uzgred, njeno dejstvo je bilo i ostalo ograni~eno;
(8) kona~no, sa javnim informisanjem o sadr`ini policijskih dosijea ima problema; zakon se ne donosi iako postoje projekti zakona, jer
o~igledno ne postoji politi~ka volja da se to u~ini; me|utim, ako bi i bio
donet, zakon bi mogao biti lako izmanipulisan, ~ime bi izgubio kredibilitet zbog odgovaraju}ih odnosa u strukturama aktuelne vlasti.
6. Na kraju, ~ini mi se da je va`no ukazati na jedan me|unarodni
akt zna~ajan za zemlje u tranziciji i procese prevladavanja zla autoritarne pro{losti, o kojem se kod nas {ire malo zna, a zna~ajan je i za op{tu
ocenu na{eg stanja, pa ga zato i pominjem. To je Rezolucija 1096 o merama za razgradnju biv{ih komunisti~kih totalitarnih sistema, koju je donela Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope 27. juna 1996. godine.
Zna~ajna je posebno zbog toga {to se bavi pitanjima institucionalizacije, a to zna~i i pitanjima uloge prava u procesima tranzicije i posebno
“razgradnje” autoritarne pro{losti.
Ve} u svom nazivu, a posebno u sadr`ini, prime}uju se neke va`ne karakteristike ovog akta, koji bi trebalo da bude sna`na politi~ka
poruka i kojim kao da se postavlja neka vrsta “doma}eg zadatka” zemljama u tranziciji, sa dosta detaljnim uputstvima {ta da ~ine. Ona je: nagla{eno ideologizovana, ispunjena ose}anjem straha od demokratskih
izbora (koji su ukazali na mogu}nost revitalizacije prethodnih sistema),
stavljanje u prvi plan ne ljudskih prava, ve} mira i bezbednosti u Evropi ({to dodu{e nije mogu}e bez ljudskih prava), nagla{avanje relativno
o{trog kursa u primeni “tranzicijskih” sredstava, itd.
Ne mogu ovom prilikom ulaziti u neke paradoksalne i antinomi~ne iskaze u ovom dokumentu. Nagla{avam samo njegovu percepciju “totalitarnih sistema” koje treba “razgraditi”. Re~ je o sistemima sa slede}im institucionalnim karakteristikama: centralizacija, militarizacija,
birokratizacija, monopolizacija i prekomerna regulacija. Zato se ~itav
proces “razgradnje”, po Rezoluciji, mora zasnivati na principima demi-
199
Hereticus, 2/2004
Stanko Pihler
litarizacije, decentralizacije, demokratizacije, privatizacije i debirokratizacije. U Rezoluciji, pored ostalog, izri~ito se ka`e da ovaj proces zahteva “izmenu mentaliteta” (“promene u srcima i glavama” ljudi), ~iji osnovni cilj treba da bude “uklanjanje straha od odgovornosti”. Dakle, da
se konstitui{e (dakako, pre svega putem prava) – odgovorno dru{tvo,
institucije i pojedinci!
Ako se sada vratimo na na{e aktuelno stanje, postavlja se pitanje
kakvi su nam izgledi da se ovo ostvari? Ako smo zaklju~ili da Srbija (jo{
uvek) `ivi u svojoj (mitskoj) percepciji pro{losti i da ta percepcija, a ne
sama pro{lost, odre|uje njenu sada{njost, tada moramo zaklju~iti da se
mi (jo{ uvek) ovde bavimo i moramo baviti percipiranom pro{lo{}u. Mi
tu percepciju moramo menjati da bi problem uop{te po~eo da se re{ava.
Kako, me|utim, ovo pitanje javno postaviti i u~initi ga moralnim,
politi~kim i pravnim problemom kao op{tim problemom, kada su u Srbiji na javnoj sceni poja~ani procesi nacionalizma, centralizma i klerikalizma? Ovde se jo{ uvek neguje bekstvo od slobode, a time i bekstvo od
odgovornosti, pod toplo krilo mitski percipirane autoritarne pro{losti,
pod kojim nije mogu}e videti celinu autoritarnih zala niti do`iveti ose}aj
sramote.*
Salvador Dali, L´Homme à la tête d´hortensia bleu, 1936.
*
200
Izlaganje na tribini “Kako savladati zlo autoritarne pro{losti u Srbiji”, koju je organizovao CUPS u Novom Sadu (Forum juris) 20. aprila 2004. godine.
Marinko M. Vu~ini}
publicista, Beograd
EPIGONSTVO IZME\U FARSE I TRAGEDIJE
Predstavljen na stranicama Politike kao ~ovek za specijalne operacije DOS-a i najbolji u~enik Zorana \in|i}a koji i dalje vodi bespo{tedni li~ni rat protiv Vojislava Ko{tunice i ~eka pravi trenutak da se vrati u igru, ^edomir Jovanovi} je jo{ jednom demonstrirao svoje shvatanje
politike i politi~ku koncepciju koja je ve} okarakterisana kao pragmati~na i ideolo{ki beskompromisna. Njegovo glavno ideolo{ko upori{te je
sadr`ano u tvrdnji da je posao politi~ara da re{ava probleme a ne da ih
izbegava, i pri tome je va`an isklju~ivo rezultat. Mene interesuje uspeh.
Najiskrenije ja bih ponovo radio na isti na~in, {to zna~i da je jasno da
postoji samo jedan put i jedna trasa, ka`e ^edomir Jovanovi} u velikom
razgovoru koji je objavljen u dva nastavka u na{em najuglednijem dnevnom listu.U ovim stavovima se jasno ocrtava ta pragmati~na i makijavelisti~ka politi~ka pozicija u kojoj jednostavno nema mesta za institucionalno i proceduralno re{avanje problema. Po{to postoji samo jedan
ispravan put koji ina~e jedino poznaje najbolji u~enik Zorana \in|i}a,
onda i ne treba da nas ~udi {to je u vreme kada je ^edomir Jovanovi}
bio visoki strana~ki i dr`avni funkcioner do{lo do najve}eg uru{avanja i
razaranja Parlamenta u post-milo{evi}evskoj Srbiji. Kra|a poslani~kih
glasova u Parlamentu je u stvari istinsko nali~je te beskompromisne politike koja vodi ra~una samo o efikasnosti politi~ke tehnologije a institucije joj slu`e samo kao obi~na fasada. Ali po{to je uspeh jedino va`an
i samo se on ra~una, nije ni bitno kojim se sredstvima dolazi do odre|enog cilja. U politi~koj teoriji je upravo rasprava o odnosu cilja i sredstva
jedna od najva`nijih za zasnivanje politike kao racionalnog izraza odre|enog sistema moralnih i civilizacijskih vrednosti. Jo{ je Mahatma Gandi govorio da je u politici sve u sredstvima. Ali to za na{eg beskompromisnog modernizatora nema nekog velikog zna~aja jer jedino on kao
najbolji u~enik i nastavlja~ poseduje svest i znanje o jedinom putu kojim treba da ide najnepo{tenije dru{tvo u Evropi. Do kog stepena mo`e
i}i grandomanija i odsustvo realnog kontakta sa stvarnim `ivotom jasno
kazuje i uverenje ^edomira Jovanovi}a da upravo on oli~ava ideju beskompromisne modernizacije. I svako onaj ko dovodi u pitanje to njegovo istorijsko pozvanje rizikuje da bude obele`en kao pripadnik anti-modernog i anti-evropskog sveta. Na pitanje ko mu je dao mandat i ovla{201
Hereticus, 2/2004
Marinko M. Vu~ini}
}enja da re{ava probleme koji su bili iz domena ministarstva unutra{njih
poslova, on u svom ve} poznatom stilu odgovara da je pri~a o funkcijama op{te mesto i da je ministar policije dobio ipak podr{ku prilikom pobune JSO bez obzira {to je ona bila izra`ena na netipi~an na~in. Poklonu se i u politici ne gleda u zube. Su{tinsko je pitanje kako je bilo mogu}e
da politi~ki funkcioneri koji nisu imali nikakva jasno utvr|ena ovla{}enja do|u u poziciju da kao komesari za specijalne operacije re{avaju
najte`u krizu u dru{tvu za ~ije smirivanje je bio nadle`an pre svega predsednik vlade i ministar unutra{njih poslova. To vaninstitucionalno delovanje je kasnije i postalo ~esto kori{}eni na~in pona{anja i u Parlamentu
koji se na kraju potpuno uru{io izgubiv{i ugled i mo} odlu~ivanja i dono{enja zakona. Ako menja{ zemlju, menjaj je preuzimanjem odgovornosti, ne pozivanjem institucija. Upravo je u ovim re~ima ^edomira Jovanovi}a sasvim ogoljeno demonstrirana njegova politi~ka koncepcija
beskrupuloznog makijavelizma koji se uvek mo`e odbraniti i nesmetano primenjivati, dovoljno je samo da se pozivamo na spremnost da menjamo zemlju. To je u stvari univerzalni odgovor koji se uvek u politi~koj istoriji koristi da bi se opravdala politi~ka praksa koja se slu`i tzv.
beskompromisnim sredstvima. Modernizacija Srbije traje skoro dva veka i njena sudbina sigurno ne zavisi od politi~kih specijalaca ~ije delovanje uvek zavr{ava u }orsokaku politi~kog nasilja i nepovratnog razaranja demokratskih institucija. Kao svaki ambiciozni epigon koji nema
svoja originalna i posebna politi~ka uverenja i vokaciju, ^edomir Jovanovi} se neprestano poziva na politi~ke koncepcije demokratizacije i
reformisanja Srbije koje je sa puno svojstvenog i autenti~nog duha zastupao Zoran \in|i}. Kao samoprogla{eni beskompromisni nastavlja~
politike prvog demokratskog premijera, on sebe i svoju ogoljenu makijavelisti~ku beskompromisnost nudi kao jedino mogu}e re{enje za nastavljanje demokratizacije na{eg dru{tva. Za ovog ambicioznog politi~kog epigona vreme kao da je stalo i kao da nije primetio da su gra|ani
Srbije pobedom Borisa Tadi}a na proteklim predsedni~kim izborima pokazao jo{ jednom svoj demokratski potencijal i istorijsku te`nju da se
demokratija institucionalizuje i ostvari toliko potrebna stabilnost i politi~ka ravnote`a u dru{tvu koje se nalazi pred mnogobrojnim politi~kim
i pre svega socijalnim izazovima. Slobodan Gavrilovi} potpredsednik DS
je nedavno najbolje izrazio promenu politi~kog okru`enja posle predsedni~kih izbora. “Ali sigurno }e i dalje biti razli~itih mi{ljenja, jer su
ponu|ena dva razli~ita koncepta politike: jedan – rat sa svima, drugi –
pru`anje ruke svima. I to je normalno. Za nas bi jednoumlje bilo nenormalno. “Za pobedu na predsedni~kim izborima bili su potrebni objedinjeni glasovi svih demokratskih snaga i demokratskih stranaka, pa i
onih koje ^edomir Jovanovi} ozna~ava kao epicentar otpora moderni202
Epigonstvo izme|u farse i tragedije
zaciji u Srbiji. On govori i o kontinuitetu sa Milo{evi}evom politikom a
pri tome nam ne daje odgovor za{to vlada DOS- nije rezolutno ra{~istila
sa tim pogubnim politi~kim i ideolo{kim nasle|em. Tvrdnja da je najve}a smetnja bio tada{nji predsednik SR Jugoslavije Vojislav Ko{tunica ne
odgovara u potpunosti stvarnim odnosima koji su bili uspostavljeni u Srbiji posle 5. oktobra 2000 godine. Za{to na{i pragmatisti i politi~ki operativci nisu svoje ume}e i sposobnost demonstrirali dok su tri godine vr{ili vlast i ra{~istili sa Milo{evi}evim nasle|em. Neubedljivo je obja{njenje
da nisu imali sve poluge vlasti u rukama.
U tome i jeste svojevrsna zaslepljenost i ograni~enost tog pragmati~nog shvatanja politike koje ne vodi ra~una o svoj slo`enosti i kompleksnosti politi~kog `ivota u Srbiji. Ako priroda ne pravi velike skokove ta zakonitost va`i i za dru{tvene i politi~ke odnose. Ti veliki istorijski
i ideolo{ki skokovi u istoriji su se kao po nekom nepisanom dru{tvenom
pravilu zavr{avali ili kao somnabulna i isprazna ideolo{ka iluzija ili je taj
jedini put bio posut strati{tima i logorima.
Ako postoji neka doslednost u politi~kim shvatanjima ^edomira
Jovanovi}a ona se ogleda u upornoj i beskompromisnoj negaciji institucionalnog utemeljenja i funkcionisanja demokratije. O tome svedo~i i
njegovo bahato i osiono reagovanje, {to ga je ina~e i krasilo dok je bio
na vlasti, na skora{nju odluku Ustavnog Suda o zloupotrebama u operaciji Sablja. Radi se ve} sada o potpunom nedostatku ose}aja za elementarno uva`avanje odluka Ustavnog suda kao najvi{e sudske instance koja je ~uvar dostojanstva zakona i same zakonitosti. U svom dobro
poznatom maniru on ne samo da omalova`ava Ustavni Sud, ve} se i slu`i najprizemnijim diskvalifikacijama predsednika Ustavnog Suda Slobodana Vu~eti}a koji je u ovi te{kim i burnim tranzicionim vremenima
uspeo da sa~uva dignitet i zna~aj Ustavnog Suda i koga je upravo DOS
u Skup{tini Srbije izabrao za predsednika Ustavnog Suda. Ovakav odnos glavnog operativca DOS-a prema Ustavnom Sudu jasno nam govori za{to Ustavni Sud nije bio izabran skoro dve godine po preuzimanju
vlati od strane DOS-a. On je bio samo jo{ jedan u nizu institucionalnih
balasta za velikog pragmati~ara koji ceni samo uspeh i rezultate bez obzira kojim se sredstvima do njega dolazi. Verovatno bi bilo najbolje da
izme|u njega kao velikog reformatora i modernizatora i dremljivog i nedostojnog naroda ne postoji nikakav posrednik pa da on mo`e u potpunosti da se razma{e i nesmetano nam oktroi{e modernizacijske promene
u dru{tvu. Ustavni Sud kao ~uvar zakonitosti i ustavnosti u ozbiljnoj demokratskoj zemlji mora biti iznad dnevno-politi~kih interesa i posebno
van doma{aja politi~kih pragmatista i beskompromisnih epigona koji su
uvek spremni da u ime tzv. politi~ke efikasnosti i svrhovitosti poni{te temeljne demokratske principe i na~ela. Pragmatizam u politici ~esto skli203
Hereticus, 2/2004
Marinko M. Vu~ini}
zne u obi~no politikantstvo i likvidatorstvo ~im se neko usudi da ne sledi naloge i vizije politi~kih operativaca. Ovakvim odnosom prema predsedniku Ustavnog Suda ^edomir Jovanovi} pre svega govori mnogo o
samom sebi. Sve ono {to ne odgovara beskompromisnoj politici modernizacije u koju nas uteruje veliki reformator ^edomir Jovanovi} bi}e izlo`eno klasi~noj politi~koj hajci, a sve u ime odbrane stavova Saveta Evrope koji se o~igledno sasvim uklapaju u njegovu politi~ku koncepciju
beskompromisne odbrane politike koju je vodio DOS u vreme vanrednog stanja. Te sre}e nije bio biv{i ameri~ki ambasador V. Montgomeri
koji je tako|e ozna~en kao remetila~ki faktor.
Posebno je dirljiva briga koju je ovaj beskompromisni i tvrdi politi~ki operativac iskazao u ovom razgovoru za svog saradnika i prijatelja
Bebu Popovi}a koji je kako to ka`e ^edomir Jovanovi} radio veoma te`ak posao i bio uspe{an {to mu je dodatno komplikovalo `ivot. Samo je
propustio da nam ka`e koje je to epohalne uspehe postigao njegov tako|e beskompromisni prijatelj. Mo`da se u uspehe mo`e ra~unati njegovo komesarsko delovanje u na{em javnom `ivotu koje je u mnogome
o i doprinelo da prethodna vlada izgubi te{ko ste~eni i odr`avani legitimitet.
Politika je izuzetno slo`ena dru{tvena delatnost koja zahteva od
politi~kih aktera koji u noj u~estvuju mnogo znanja, `ivotnog i radnog
iskustva, izgra|en politi~ki rezon i jasno profilisanu i uobli~enu politi~ku filozofiju koja }e se oslanjati na najbitnija demokratska na~ela. U
na{em razorenom dru{tvu de{ava se upravo obrnuto da se politikom bave ljudi koji nemaju sve ove osobine koja savremena i moderna politika
nu`no zahteva. To su politi~ki juri{nici i strana~ki vojnici koje je veliki
istorijski talas promene izbacio na povr{inu i oni zaslepljeni lako osvojenom vla{}u odjednom poku{avaju da se predstave kao stvaraoci istorije, veliki modernizatori i beskompromisni reformatori. Njihova sudbina
je ~esto tragi~na i farsi~na jer ostaju bespovratni zarobljenici odre|enog
istorijskog trenutka kada su sticajem iznenadnih okolnosti predstavljali
deo te sudbonosne istorijske matice. Ali u svojoj zaslepljenosti i narcizmu ne shvataju i ne prime}uju da su se vremena izmenila i da je na dnevnom redu istorije doba stabilnosti, nu`nih kompromisa, neprestane izgradnje i uva`avanja demokratskih institucija ali i po{tovanja osnovnih
civilizacijskih vrednosti. Epigonstvo uvek u sebi ima ne~ega otu`nog i
farsi~nog. Demokratija ne mo`e biti uspostavljena ako njeni uzvi{eni
ideali nisu ostvarivani sredstvima koja nisu negacija same demokratske
ideje. Pragmatizam i aktivizam su u politici neophodni ali oni moraju biti pro`eti i oplemenjeni temeljnim demokratskim na~elima, kako pragmatizam ne bi postao samom sebi svrha i tako ugrozio i samu ideju postojanja i delovanja demokratskog dru{tva. To je istinska pouka koju
204
Epigonstvo izme|u farse i tragedije
mo`emo izvu}i posle uspostavljanja demokratske vlasti u Srbiji. Ona
mo`e funkcionisati samo ako u sebi postigne sklad i ravnote`u izme|u
potrebe da se pragmati~no donose te{ke i sudbonosne odluke, i te`nje
da se ostvari institucionalizacija demokratskog sistema u kome }e iznad
svega biti po{tovana temeljna demokratska i liberalna politi~ka na~ela.
Salvador Dali, Fantôme de Vermeer
de Delft pouvant servir te table, 1934.
205
Salvador Dali, Paranonïa, 1935-1936.
..................
POLEMIKE
..................
Venceslav Gli{i}
Institut za savremenu istoriju
Beograd
KNJIGA BEZ KONCEPCIJE
Kosta Nikoli}, Pro{lost bez istorije,
ISI, Beograd, 2003, str. 476
O istoriji jugoslovenske istoriografije posle Drugog svetskog rata
nije pisano sve do pojave knjige Istorija pod nadzorom, koju su objavili
\or|e Stankovi} i Ljubodrag Dimi} 1996. godine. U drugom delu ove
knjige Ljubodrag Dimi} je obradio nastanak i razvitak istoriografije o
Jugoslaviji na osnovu dostupne arhivske gra|e, obuhvataju}i vreme i institucije koje su se bavile tom istorijom, istori~are i izvore.
Za razliku od ove knjige, Kosta Nikoli} je u svom najnovijem radu istra`ivao kako se istoriografija o Jugoslaviji odra`avala u {tampi i
periodici kroz polemike njenih poslenika od 1961. do 1991. godine. Knjigu je koncipirao u osam osnovnih tematsko-hronolo{kih celina, ukazuju}i da se ome|ivanje tih celina nije moglo striktno sprovesti, jer su se
mnoge teme preplitale.
Prva celina, pod naslovom “Od istorijskog materijalizma do nacionalnog marksizma” (13-71), obuhvata diskusije oko Pregleda istorije
SKJ (1963) i Istorije Jugoslavije (1972), koju su pisali Ivan Bo`i}, Sima
]irkovi}, Milorad Ekme~i} i Vladimir Dedijer. Uz to je kratko pomenuto kako je organizovano pisanje Istorije srpskog naroda tokom sedamdesetih godina pro{log veka i diskusija povodom knjige Ljube Bobana
o sporazumu Cvetkovi}-Ma~ek (1965). Uz ovaj naslov uzgred treba napomenuti da ne postoji pojam nacionalnog marksizma, mada je bilo poku{aja da se pi{e o jugoslovenskom doprinosu marksizmu. U drugoj
celini, “Polemike o nacionalnoj politici KPJ i jugoslovenskom federalizmu” (71-147), obra|uje se polemika o nasle|u Oktobarske revolucije, o ugnjeta~koj i ugnjetenim nacijama, o sudbini Jugoslavije, o pisanju
istorije KPJ/SKJ i kontroverzama iz istorije socijalisti~ke Jugoslavije.
Tre}a celina, “O ujedinjenju Srbije i Crne Gore i etnogenezi Crnogoraca” (147-169), nije tako razu|ena kao prethodne dve celine i skon207
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
centrisana je na u`u temu, odnosno na rasprave koje su vodili prete`no
crnogorski istori~ari o crnogorskom nacionalnom pitanju. Tako|e je takva i ~etvrta celina, sa u`im tematskim okvirom, “Kosovo, pro{lost i sada{njost” (169-203). Peta celina posve}ena je Drugom svetskom ratu
(203-279); {esta genocidu u NDH i prebrojavanju `rtava (279-319); sedma kultu Josipa Broza (319-379) i poslednja tematska celina obuhvata
{ta su istori~ari rekli o sebi (379-455).
Ova knjiga je napisana u periodu kada se Srbija nalazi u interegnumu, u veoma uzburkanom vremenu restauracije kapitalizma, kada
su poni{teni rezultati revolucije i postoje}i sistem vrednosti. Tacit je govorio kako je te{ko i nezahvalno pisati istoriju za vreme `ivota careva,
ali i posle njihove smrti. Najnovija knjiga Koste Nikoli}a o polemikama
u jugoslovenskoj istoriografiji po svom metodolo{kom pristupu i sadr`aju izazovno deluje na sve one koji su u~estvovali u tim polemikama, a
koji su jo{ `ivi da se oglase, jer je to pogled predstavnika nove generacije istori~ara stasalih 90-tih godina pro{log veka na svoje prethodnike
iz posebnog ugla kroz njihove polemike u dnevnoj {tampi i periodici.
Najpre nekoliko re~i o izvorima koje je koristio Nikoli} i njihovoj selekciji. Po{to ne postoji spisak listova i ~asopisa koje je koristio, sem {to
je u predgovoru (str. 10) napomenuo da mu je analiza srpske i hrvatske
periodike NIN-a i Danasa omogu}ila da stekne “dosta dobar uvid u instrumentalizaciju pro{losti u skladu sa trenutnim politi~kim odnosima”.
Lako se prime}uje da su zapostavljene diskusije u drugim sredinama Jugoslavije, u Sloveniji, Makedoniji, pa i Bosni i Hercegovini, oko nastanka muslimanske nacije, tako da je kori{}enje izvora prete`no su`eno na
srpsko-hrvatske odnose, mada se pominju neke polemike slovena~kih i
makedonskih istori~ara objavljene uglavnom u Beogradu. Uglavnom su
citirani izvodi iz polemika 80-tih godina pro{log veka, dok su zapostavljene one nastale 60-tih i po~etkom 70-tih godina, posebno prilikom diskusija o ustavnim amandmanima u kojima su u~estvovali i istori~ari.
^asopis Gledi{ta je 1971. godine organizovao diskusiju na temu “Istoriografija i revolucija” sa ciljem “da nau~nici koji se bave savremenom
istorijom pretresu stanje istoriografije o ratu i revoluciji naroda Jugoslavije 1941-1945, sa posebnim osvrtom na nere{ena pitanja u njoj” (br. 1,
1972, str. 7-79). U toj diskusiji u~estvovalo je 14 istori~ara, koji su izneli
svoja mi{ljenja o dotada{njim istra`ivanjima NOR-a i revolucije. Pored
ove, ispu{tene su jo{ neke diskusije i kritike, koje su objavljivane u ~asopisima.
[to se ti~e sadr`aja knjige, u podnaslovu je nagla{eno da su to
Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 1961-1991, a u predgovoru da se
autor opredelio da ispri~a pri~u o jugoslovenskoj istoriografiji “kroz polemike poslenika muze Klio”. Me|utim, u navedenim brojnim citatima
208
Knjiga bez koncepcije
iz polemika za trideset godina nisu navo|eni samo istori~ari nego i novinari, politi~ari i generali, tako da su istori~ari pomalo ostali u njihovoj
senci. To se u knjizi pravda da su oni znatnije od istori~ara uticali na oblikovanje nove istorijske svesti u na{em dru{tvu. Ako bismo tako posmatrali, onda su na istorijsku svest srpskog naroda daleko vi{e uticaja
i od istori~ara i od novinara izvr{ili knji`evnici preko svojih polemika u
Udru`enju knji`evnika Srbije i napisima u {tampi, naro~ito Dobrica ]osi}, Antonije Isakovi}, Borislav Mihajlovi} i drugi. Sama tema knjige
nije najsre}nije izabrana, bez prethodnih studija o jugoslovenskoj istoriografiji nastaloj posle 1965. godine, odnosno bez obrade vremena, institucija i istori~ara, koji su stvarali za to vreme, onako kako je obradio,
iako nepotpuno do 1965. godine, Ljubodrag Dimi}. Bez tih neophodnih
informacija bi}e ote`ano kori{}enje ove knjige. Treba imati u vidu da su
te polemike nuzprodukt istoriografije, u kojima je bilo bezpotrebnog
nadgornjavanja bez ula`enja u su{tinu problema i da se na osnovu tih
polemika ne mogu donositi vrednosni sudovi o toj istoriografiji, kao {to
je to poku{ao da uradi Nikoli}.
Kad je u pitanju obuhva}eni vremenski okvir, 1961-1991, sa aspekta razvitka istoriografije ipak je to negde sredina 60-tih godina, kada stasavaju mladi {kolovani istori~ari, koji po~inju ozbiljnije istra`ivati
istoriju Jugoslavije, pa je mo`da trebalo nastaviti tamo gde je stao Ljubodrag Dimi}.
U metodolo{kom pristupu nema jasne koncepcije, sem da mu je
u centru pa`nje bilo ono {to je najvi{e optere}ivalo istorijsku nauku:
“karakter jugoslovenske dr`ave i me|unacionalni odnosi”. Jo{ u predgovoru Nikoli} je nagovestio da se u tim polemikama “mogu na}i naznake i za tuma~enje da se radilo o nepovratnom i autohtonom procesu
ali i da je istoriografija bila instrumentalizovana od centara politi~ke
mo}i, a {ta je posredi nije na ovom radu da prosu|uje”. Me|utim u glavnom tekstu nije se dr`ao tog kriterijuma, nego je prosu|ivao i osu|ivao
prethodne generacije istori~ara, koji su stvarali u periodu socijalizma,
da su bili sluge komunizma, ideolo{ki indoktrinirani dogmatski istori~ari, manipulisani od centara mo}i. Prema njegovim ocenama, naro~ito
je lo{e pro{la srpska istoriografija, koja je “nacionalnu istoriju potpuno
utopila u jugoslovenski milje, dok su drugi po{tovali republi~ki (nacionalni) okvir. Tek od sredine 80-tih godina primetan je ne{to sna`niji
otklon i kod pojedinih srpskih istori~ara u tom pravcu, ali i tada je taj
proces bio direktno uzrokovan politi~kim odnosima” (str. 11). Jo{ te`e
kvalifikacije izre~ene su na ra~un te istoriografije u daljem tekstu knjige: “konformizam i nizak intelektualni nivo bili su najzna~ajniji razlozi
za to da je ve}ina poslenika muze Klio izgubila trku sa vremenom, ostaju}i verna tradicionalnom poimanju struke, koje je posebno po nekom
209
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
zlehudom pravilu dolazilo do izra`aja u prekretnim vremenima, kada je
trebalo odgovoriti na izazove epohe. Te{ko se mo`e govoriti o strahu od
represije re`ima u ovom periodu, osim mo`da o strahu za gubljenje olako ste~enih pozicija, koje su se jo{ lak{e mogle zadr`ati neradom. Moralna hipokrizija nezaustavljivo je nagrizala deo kulturne elite, prete}i
da uni{ti svaku nau~nost. Sitni interesi i dogmatsko slepilo zako~i}e za
dugi niz godina razvoj srpske istoriografije, bez jasnijih naznaka izlaska
iz te krize” (131-132). U jednoj pesmi T. S. Eliot je za istoriju rekao da
je “vra`ja zbrka”, a E`en Jonesko, pisac drama apsurda, da je istori~ar
“prorok okrenut natra{ke”. Na malo prostora na{ prorok ispisao je zbrku kontradiktornih pojmova, da bi pokazao kako je bila jadna ta srpska
istoriografija, pa joj je pripisao istovremeno tradicionalnu metodologiju i dogmatsko slepilo, {to je te{ko spojivo, a da se ne pominju i druge
njene odlike, kao {to su nizak intelektualni nivo, lako ste~ene pozicije,
nerad, tako da je ru`enje prethodnika, biv{ih u~itelja, izvedeno do kraja. Ne znamo kako je ova ocena spojiva sa onim {to je izre~eno kasnije,
u odeljku “Istori~ari o sebi”. “Rasprave o etni~kom i nacionalnom identitetu bile su sve `ustrije i nosile su sna`an ideolo{ki naboj, isto kao i
specifi~na podela zajedni~ke pro{losti u skladu sa projekcijama vladaju}ih republi~ko-pokrajinskih elita. I dok je kod hrvatskih, slovena~kih,
makedonskih i albanskih istori~ara taj proces daleko odmakao, srpski
poslenici muze Klio istrajavali su na principu nau~nosti, ne `ele}i da
svoju nauku upregnu u nacionalne deobe. Bar ve}ina njih.” (str. 375)
Ipak u epilogu knjige i ono malo pozitivno {to je napisano o toj istoriografiji pore~eno je zaklju~nom ocenom: “Tako su generacije jugoslovenskih istori~ara ostavile gorke plodove nekriti~ke, ideolo{ke istoriografije i na konkretan na~in pokazale kako nauka gubi ugled u dru{tvu,
zato {to se odri~e osnovnog principa na kome po~iva – traganja za istinom. Nekada{nja centralna i politi~ka funkcija istoriografije(nacionalna integracija) bila je napu{tena, a samim tim je i istorijska nauka diskreditovana u intelektualnoj javnosti, da ne govorimo o {iroj ~itala~koj
publici, naravno onoj koja nije prihvatila zvani~ne ideolo{ke postulate.
Zbog sna`nih ideolo{kih nanosa, istoriografija je izgubila trku prvo sama sa sobom, jer se odrekla nau~nosti, pa je onda neminovno potisnuta na marginu humanisti~kih disciplina. Takva istoriografija nije `elela
znanje o pro{losti da bi se iz nje u~ilo i da bi se ubla`ile, odnosno prevazi{le eventualne posledice u sada{njosti.” (str. 456)
U svojoj knjizi Nikoli} se kretao od olako danih pau{alnih do protivre~nih ocena i li~nih utisaka, bez objektivnih merila i dubljeg poniranja u istoriju istoriografije o Jugoslaviji. Da bi dokazao svoje negativne ocene te po njemu dogmatske istoriografije, vr{io je nedovoljno
objektivnu selekciju citata iz polemika o istoriji Jugoslavije, ponekad
210
Knjiga bez koncepcije
prepri~avaju}i misli polemi~ara, ili kombinuju}i re~i iz razli~itih re~enica, {to je nedopustivo za nau~nika sa ozbiljnim kriti~kim pretenzijama.
Pored toga svoje prethodnike neozbiljno je stavljao pod znake navode
nazivaju}i ih “elita”, “poznati”, “zvani~ni”, “srpski klasici marksizma”,
“rekla-kazala” istoriografija, odnosno da nisu sledbenici nau~ne istoriografije. Neke navedene citate iz polemika generala Stani{i}a i Pejnovi}a i drugih nije uop{te komentarisao nego je samo podsme{ljivo dodao
“lepo” ili “jo{ lep{e”. Sve to nije svojstveno re~niku ozbiljne nau~ne studije.
Nemam nameru da iscrpno kritikujem metodologiju i sadr`aj ove
knjige, ve} da kao savremenik i u~esnik u tim polemikama na osnovu
pre svega li~nog iskustva, ma kako to bilo subjektivno, prika`em kako
sam te diskusije video i da li je istoriografija bila i koliko pod nadzorom
Partije i da li je tragala za istinom. To }e biti svedo~enje o jednom vremenu o kome se danas govori uglavnom u negativnim konotacijama.
Po~e}u od kraja 50-tih godina kada se prilikom rada na Pregledu
istorije SKJ brzo uvidelo da se istorija Partije ne mo`e ad hoc pisati i da
su za to potrebni stru~ni kadrovi, kojih nije bilo. To je bio odlu~uju}i
trenutak da se po~nu organizovati institucije za prou~avanje istorije
radni~kog pokreta i SKJ a time i istorije Jugoslavije. Dotada{nje istorijsko odeljenje Instituta dru{tvenih nauka sa malim brojem saradnika
smatralo se nedovoljnim, pa su se u svim republikama od istorijskih arhiva CK formirale ustanove za prou~avanje radni~kog pokreta, koje su
nosile razli~ite nazive: u Srbiji Zavod za prikupljanje i obradu dokumenata o razvoju radni~kog pokreta u Srbiji, koji smo naziv ubrzo skratili
i preimenovali u Zavod za istoriju radni~kog pokreta Srbije, u Hrvatskoj u Institut za historiju radni~kog pokreta, tako|e i u Sloveniji i u Bosni i Hercegovini, a u Makedoniji i Crnoj Gori u istorijske institute. U
sve te ustanove primljen je za ono vreme veliki broj mladih istori~ara
po~etnika. Kriterijumi za primanje su bili da su bili dobri studenti i da
su obavezno ~lanovi SKJ, jer su u po~etku tretirane kao partijske ustanove. Nave{}u moj slu~aj, koji je karakteristi~an. Iako sam na diplomskom ispitu u februaru 1959. ocenjen kao najbolji student od 90 kandidata i kao takav tra`en od Zavoda, po{to nisam bio ~lan Partije nisam
se mogao zaposliti dok to nisam postao, a svi drugi koji su bili ~lanovi
odmah su primljeni. Uzgred da napomenem da jo{ dok sam bio apsolvent krajem 50-tih godina neko je me|u studentima istorije pokrenuo
inicijativu za osnivanje kluba studenata, koji bi se bavio prou~avanjem
istorije radni~kog pokreta. Na osniva~ki sastanak do{li su rukovodioci
Partije na univerzitetu Vlada Neori~i}, sekretar UK, Andrej Mitrovi},
~lan komiteta SKS filozofskog fakulteta, Jadran Ferluga, profesor, i
drugi. Neupu}en u tehnologiju odlu~ivanja u Partiji, jedini sam zastu-
211
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
pao mi{ljenje da nema uslova da se taj klub formira, jer studente ne interesuje istorija radni~kog pokreta i da o tome ne znamo ni{ta po{to nismo slu{ali nijedno predavanje na fakultetu iz istorije Jugoslavije posle
1918, a kamoli iz istorije radni~kog pokreta. Posebno se zalagao da se
osnuje taj klub student Andrej Mitrovi} i on je formiran, ali ne znam kakvi su bili njegovi rezultati, jer nisam u~estvovao u njegovom radu.
U tim novostvorenim institucijama mi {kolovani istori~ari smo
bili u manjini. Zate~eni saradnici uglavnom su bili biv{i borci, koji nisu
bili perspektivni da se bave politikom i do~ekali su nas sa velikom rezervom. Taj Zavod u po~etku je bio servis SKS i direktora Ediba Hasanagi}a. Po{to se 1959. slavila 40. godi{njica KPJ/SKJ, kada su srpski
rukovodioci putovali po Srbiji i dr`ali govore povodom jubileja, mi smo
morali za svako mesto gde su nastupali da pripremimo podatke iz istorije radni~kog pokreta. Istovremeno smo pripremali zbirku dokumenata iz istorije KPJ do 1941. godine i spise Filipa Filipovi}a u dve knjige,
koje je potpisao direktor kao da je on to uradio. Po{to je tada direktor
bio i autor jednog dela Pregleda istorije KPJ za period od 1918-1921. godine, dao mi je zadatak da za mesec dana napi{em pregled istorije gra|anskih stranaka za taj period i u~e{}e Jugoslovena u Ma|arskoj revoluciji. Radili smo pod stresom, jer se nije znalo radno vreme, bez obzira
na niske plate. S druge strane, od tih mnogih poslova malo se moglo raditi za sebe, a kad sam te iste godine objavio nekoliko ~lanaka u novinama iz istorije radni~kog pokreta i NOB-e, direktor me je pozvao i rekao da radim za sebe a ne za ustanovu, da nisam za takvu ustanovu i da
}e on mene pod hitno premestiti u unutra{njost Srbije. Tu pretnju je poku{ao da ostvari, ali zahvaljuju}i sretnoj okolnosti da me je poznavao
tada{nji kadrovik RIV-a Srbije ona nije ostvarena. S pravom je primetio Veljko Vlahovi} te 1959. godine da stari kadrovi spre~avaju mla|e
ljude, koji su do{li u institute, da se razvijaju.
Prvih pet godina rada nepovratno su izgubljene u prikupljanju
dokumenata i se}anja u~esnika u radni~kom pokretu i NOB-i i pra}enju
pisanja seoskih hronika o NOB-i. Tek 1962. godine usvojili smo program rada, u koji sam uspeo da ubacim temu “Teror i zlo~ini nacisti~ke
Nema~ke u Srbiji 1941-1944”. Vodili smo se kao kulturna ustanova, a
zvani~no smo bili slu`benici republi~kog izvr{nog ve}a bez zvanja. Sredstva smo najpre dobijali od RIV-a, a zatim od zajednice za kulturu, jer
nismo imali nijednog doktora nauka sve do 1968. godine, kada sam kao
prvi odbranio tezu. Slobodno vreme van ustanove iskoristio sam da zavr{im postdiplomske studije 1962. godine. Potom sam dobio jednogodi{nju stipendiju vlade NDR, {kolske 1963/1964. godine, koju sam iskoristio za usavr{avanje jezika i prou~avanje nema~ke istorije, {to je
nepovoljno ocenjeno u Zavodu kao moja privatna stvar. Po~etkom 60-
212
Knjiga bez koncepcije
tih godina po~eli su se ocenjivati slu`benici RIV-a i kao slu`benik imao
sam najgore ocene u Zavodu. ^ak nisam dobio najvi{u ocenu iz stru~nog usavr{avanja, iako sam poha|ao postdiplomske studije. Te postdiplomske studije iz socijalisti~ke revolucije organizovao je Vasa ^ubrilovi} 1958. godine kao {ef katedre za nacionalnu istoriju, a ne Jovan
Marjanovi}, kako pi{e Ljubodrag Dimi}. On je do{ao te godine na fakultet i po{to jo{ nije bio odbranio tezu vodio se kao predava~ istorije
Jugoslavije, a te studije }e preuzeti kad doktorira. Na postdiplomske
studije prijavili smo se svi koji smo imali nameru da prou~avamo Drugi
svetski rat i revoluciju u Jugoslaviji, osim Vasilija Kresti}a, Vasinog asistenta, koji se bavio 19. vekom. Bili smo {areno dru{tvo sastavljeno od
Vasinih asistenata \or|a Kne`evi}a i Vasilija Kresti}a, nas koji smo tek
zavr{ili studije, srednjo{kolskih profesora istorije, do oficira iz Vojnoistorijskog instituta. Vasa nam je predavao nacionalnu istoriju 19. veka i
zahvaljuju}i njegovom autoritetu, koji je u`ivao kod nau~nika {irom Jugoslavije, uspeo je da nam obezbedi vrhunske profesore iz cele Jugoslavije iz svih oblasti istorijskih i dru{tvenih nauka. U toku dve godine
imali smo prilike da slu{amo predavanja i vodimo diskusije sa profesorima istorije, filozofije, sociologije, prava, ekonomije i drugih nauka.
Osim istorije polagali smo usmene ili pismene ispite iz ekonomske istorije, me|unarodnog i ustavnog prava kod profesora Nikole Vu~a, Milana Barto{a i Jovana \or|evi}a. Pored toga bili smo obavezni da napi{emo jedan seminarski i magistarski rad. Ukupno do 1966. godine
postdiplomske studije zavr{ilo je 25 istori~ara. Te postdiplomske studije bile su dobra priprema za po~etak nau~nog rada na savremenoj istoriji. Zbog toga se ne mogu prihvatiti pau{alni prigovori nekih mla|ih istori~ara da smo vi{e knjiga napisali nego {to smo pro~itali, odnosno da
smo bili jednostrano usmereni i sa sku~enim znanjima. Naprotiv, daleko
smo vi{e znali nego {to smo napisali. Uzgred da napomenem da u toku
studija, a i na postdiplomskim, nismo posebno izu~avali marksizam, pa
se pre mo`emo smatrati sledbenicima tradicionalne metodologije istorijskih nauka a znatno manje marksisti~kog pristupa, jer takva {kola nije tada postojala, a ne verujem da se i kasnije ukorenila. Mi smo se
povremeno pozivali na marksisti~ko shvatanje istorije, ali ga nismo primenjivali u svojim radovima sem kad je bila re~ o istoriji Partije. Tu se
nije moglo pobe}i od marksizma i lenjinizma. Uostalom i Erik Hobsbaum je Marksovo materijalisti~ko shvatanje istorije smatrao daleko najboljim vodi~em za istoriju i nije mu smetalo da napi{e neprevazi|ene
sinteze istorije 19. i 20. veka.
U Republici Srbiji, njena istorija u 20. veku nije izu~avana u jednoj ustanovi i celovito. Naporedo sa Zavodom u Srbiji su formirani zavodi za istra`ivanje istorije Vojvodine i Kosova i Metohije, tako da se
213
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
Zavod u Srbiji bavio samo istorijom u`e Srbije. Jedino smo u po~etku,
sredinom 60-tih godina, imali zajedni~ki ~asopis Tokovi revolucije, ali
su se oni ubrzo odvojili kad je po~ela rasprava o ustavnim amandmanima po~etkom 70-tih godina. Tako je od po~etka 60-tih godina svako u
svojoj republici i pokrajini obra|ivao svoju istoriju, a rezultate do kojih
smo dolazili izmenjivali smo na jugoslovenskim kongresima i nau~nim
skupovima iz istorije radni~kog pokreta i iz perioda Drugog svetskog
rata. Izuzetak su ~inili: katedra za istoriju Jugoslavije na istorijskoj grupi
Filozofskog fakulteta, Vojnoistorijski institut, istorijsko odeljenje dru{tvenih nauka i odeljenje za istoriju radni~kog pokreta Jugoslavije, ~ijim
se spajanjem 1969. godine formirao Institut za savremenu istoriju. Oni
su prou~avali istoriju Jugoslavije u Beogradu i imali daleko bolje istori~are nego oni po republikama. Verovatno je na njih mislio Nikoli} kad
pi{e da su srpsku istoriju utapali u jugoslovenski milje. U ~emu je bila
razlika izme|u srpskih i istori~ara iz drugih republika? Ne samo u tome
{to su srpski istori~ari bili jugoslovenski orijentisani, a drugi su zastupali
samo svoje republi~ke interese, nego i {to su svi drugi u`ivali podr{ku
svojih republi~kih birokratija, a u Srbiji nikad politi~ari nisu tako podr`avali svoje istori~are, niti su imali sluha za njihove probleme. To je
nedavno priznao Dra`a Markovi} – da su srpski partijski lideri na sve
na~ine potiskivali artikulisanje srpskih nacionalnih interesa, pa i administrativnim sredstvima, dok su hrvatski partijski rukovodioci bezrezervno najpre podr`avali Franju Tu|mana, zatim Zlatka ^epa, a u Vojnoistorijskom institutu generala Fabijana Trga, koji su ve{to isticali
hrvatske nacionalne interese.
Rad na Pregledu istorije KPJ/SKJ zapo~et 1959. godine, mimo
o~ekivanja, trajao je ~etiri godine. Na njemu su uglavnom radili akteri
iz istorije radni~kog pokreta i SKJ sem Dragoslava Jankovi}a, koji je
bio istori~ar dr`ave i prava, tako da su istovremeno bili pisci i glumci
sopstvene drame, kako se to figurativno ka`e. Kako bi koju glavu pregleda zavr{ili, nosili su je Titu da pro~ita i da svoje primedbe. Po{to se
taj kolektivni rad otegao, Tito je pokazivao znake nervoze, pa je ^olakovi}u, zadu`enom za Pregled govorio za{to mi nemamo jednog Meringa da nam napi{e tu istoriju. Kad je objavljen Pregled, organizovane
su diskusije po svim republikama. Nikoli} je u svom radu citirao ne{to
iz diskusija u Zagrebu i Beogradu, u kojima je vidnu ulogu imao Franjo
Tu|man. Prisustvovao sam i u~estvovao u raspravi u Beogradu, zahtevaju}i da se u istoriji Partije pomenu i zlo~ini koji su izvr{eni u Jugoslaviji u toku Drugog svetskog rata, jer sam se time tada bavio. Na tu primedbu nije niko reagovao, ali je Tu|manova izjava da je Hrvatima bilo
bolje pod Austro-Ugarskom nego u kraljevini Jugoslaviji izazvala iznena|enje. Po{to je u`ivao podr{ku politi~kog vrha Hrvatske, na tu nje-
214
Knjiga bez koncepcije
govu izjavu nisu reagovali predsedavaju}i skupa Rodoljub ^olakovi} i
Milka Mini}. Jedino se suprotstavio Tu|manu pukovnik Bogdan Gledovi}, ratni komesar divizije i saradnik Vojnoistorijskog instituta, re~ima: “Kad vam je bilo bolje tamo, za{to se do{li ovamo, a mo`ete ponovo da se vratite tamo”. Zbog ovakvog otvorenog suprotstavljanja
hrvatskom i albanskom nacionalizmu za trideset godina posle rata napredovao je samo od ~ina majora do pukovnika. Kasnije sam kao recenzent
dnevnika ^olakovi}a saznao da je on oti{ao da se `ali kod Tita na ove
Tu|manove stavove i da mu je Tito uzvratio: “Ne pakujte Tu|manu”.
Tek tada je saznao da iza Tu|mana stoji i Krle`a. Samo tri godine kasnije, kada je Tu|man potpisao Deklaraciju o hrvatskom jeziku, odrekli
su ga se i Tito i Bakari}. Ohrabren istupom Gledovi}a, kritikovao sam
Tu|manovu knjigu Okupacija i revolucija, ukazuju}i na njegovo nekriti~ko pisanje o pona{anju hrvatskog naroda za vreme Drugog svetskog
rata, da ga prikazuje u povoljnijem svetlu nego {to se dogodilo u
stvarnosti (Istorijski glasnik, br. 4, 1965.).
Kada je na Osmom kongresu SKJ 1964. godine otvoreno nacionalno pitanje, odnosno kada se do{lo do saznanja da Partija nije uspela
da re{i nacionalno pitanje uprkos raznih simetrija, sve je vi{e narastao
nacionalizam u razli~itom stepenu kod svih nacija i nacionalnih manjina u Jugoslaviji, a i u SKJ, koji se po~eo poistove}ivati sa nacionalnim
sredinama. Posle tog kongresa iz raznih partijskih foruma napadana je
istoriografija kao jedan od izvora nacionalizma. Ve} tada su zapo~ele
diskusije preko {tampe da li je jugoslovenska istoriografija nacionalisti~ka. Se}am se razgovora sa Vasom ^ubrilovi}em o tome 1966. godine,
kada smo se lako slo`ili da treba udariti po nestru~njacima i da su stru~ni ljudi jedino pozvani da daju ocenu o stanju u istoriografiji. Te godine organizovali smo nau~ni skup povodom 25. godi{njice ustanka u
Jugoslaviji u Institutu za istoriju radni~kog pokreta Jugoslavije, kome
su prisustvovali: Kardelj, Ko~a Popovi}, Milo{ Mini} i drugi. Prvog dana
rada izbile su varnice u diskusiji izme|u @ike Bo{kovi}a i Ali Hadrija.
Naime, @ika je tvrdio da Hadri falsifikuje istoriju Albanaca na Kosovu
i Metohiji, naro~ito za vreme NOB-e. Umesto @iku, jo{ tada su makedonski i hrvatski istori~ari podr`ali Hadrija. Kad se vratio u Pri{tinu,
@ika je najpre isteran iz Partije, a zatim sa posla u Zavodu za istoriju
Kosova i Metohije i morao je da se preseli u Srbiju. Zbog navodnog ispoljavanja nacionalizma, svako i najmanje pominjanje srpskih interesa
nailazilo je na osudu istori~ara iz drugih republika.
Srpski Zavod za istoriju radni~kog pokreta preimenovan je 1965.
godine u Institut, ali je i dalje tretiran kao ustanova iz oblasti kulture,
jer nije imao nijednog doktora nauka. Situacija je po~ela da se menja
kad je do{ao za direktora Instituta Bogumil Hrabak, relativno mlad ~o-
215
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
vek a ve} afirmisan istori~ar, koji je od nas zahtevao da vi{e vremena
posvetimo istra`ivanjima istorije nego do tada, ako mislimo da se bavimo naukom, i odmah je uspostavio normu da svaki saradnik treba najmanje godi{nje da napi{e i objavi devet tabaka. Nesebi~no je podr`avao
mlade istori~are, koji su pokazivali smisao da se bave savremenom istorijom i zahtevao je od njih da {to pre pripreme i odbrane doktorsku
tezu na bilo kom univerzitetu. Profesor Jovan Marjanovi}, {ef katedre
za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu, nerado je prihvatao
prijavljivanje teza iz istorije rata i revolucije iz Beograda pod izgovorom
da ne mo`e da prihvati tako veliki broj doktorata iz savremene istorije,
jer ga zbog toga na fakultetu kritikuju filozofi i sociolozi, iako je istovremeno kao jugoslovenski orijentisan istori~ar prihvatao takve teze iz
Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Imaju}i to u vidu, Hrabak je neke saradnike odveo da doktoriraju na Pri{tinskom univerzitetu, gde je predavao istoriju, a ja sam doktorirao na Humbolt univerzitetu u Berlinu i Marjanovi}u je odgovaralo da se pojavi u komisiji
za odbranu doktorata na jednom takvom univerzitetu. Osim toga, zahvaljuju}i uvo|enju samoupravljanja, a delimi~no i Hrabaku, prestali
smo da budemo servis partijskih organa u Srbiji, jer je Hrabak kod partijskih i dr`avnih birokrata va`io za ~oveka koji voli da se sva|a, po{to
je znao da ih kritikuje za bespotrebno tro{enje para, kao prilikom proslave 50. godi{njice Oktobarske revolucije.
Tokom 60-tih godina u Institutu je uvedeno dru{tveno samoupravljanje, od koga smo o~ekivali unapre|enje nau~nog rada i ve}u slobodu istra`iva~a u odabiranju tema prema svojim znanjima i afinitetima.
Me|utim, ono se ubrzo pretvorilo u svoju suprotnost, umesto unapre|ivanja nau~nog rada postajalo je ko~nica njegovog razvoja. Ve} od po~etka samoupravljanja, po{to su odlu~ivali svi o svemu, do{lo je do formiranja neformalnih grupa prose~nih i u nauku zalutalih ljudi, koje su,
vode}i ra~una samo o svom uskom interesu, ometale br`e napredovanje
pojedinaca i instituta kao celine. Uvedena je metodologija rada da o
svakom radu ili referatu za nau~ni skup pored recenzenata daje svoje
mi{ljenje i radna jedinica, odnosno svi saradnici, i na kraju redakcija, tako da se jedan rad mogao dva-tri puta vra}ati na doradu i ometati oni
koji su vi{e pisali od ostalih. Bez dozvole i preporuke radne jedinice nije se moglo konkurisati kod Republi~ke zajednice za nauku za istra`ivanje u inostranstvu ili u~e{}e na me|unarodnim skupovima. Umesto
da se saradnicima omogu}i {to nesmetaniji razvoj i afirmacija u zemlji i
inostranstvu, oni su sputavani na razne na~ine i kad bi poku{ali da se
izvuku iz te `abokre~ine samoupravljanja i da konkuri{u na neko bolje
radno mesto van svog instituta, onda bi se krenulo sa izno{enjem njihovih tobo`njih negativnih osobina i upotrebljavan je sav uticaj i veze
216
Knjiga bez koncepcije
da to ne ostvare. Nije se lako pobolj{avala kadrovska struktura, a i Hrabak je dao ostavku, jer su samoupravlja~i doneli odluku da je za njih
mnogo da godi{nje napi{u devet tabaka. Osim toga, oni saradnici koji su
imali {ire vidike i ostvarivali me|unarodnu saradnju i u~estvovali na
me|unarodnim skupovima bili su uznemiravani i ometani na poseban
na~in van samoupravljanja. Iako je posle pada Rankovi}a sa vlasti Slu`ba bezbednosti reorganizovana i smanjen njen nadzor nad institutima,
u svakom institutu ostali su i dalje dou{nici koji su potkazivali svoje kolege, koje su uspele da ostvare saradnju sa istori~arima van Jugoslavije
ili su pak, u interesu istorije, razgovarale sa odstranjenim ljudima iz vrha Partije i vlasti. Tokom 70-tih godina bio sam nekoliko puta uznemiravan zbog poseta nema~kih, sovjetskih i britanskih istori~ara, razgovora sa Aleksandrom Rankovi}em, ~ak i zbog zajedni~kog rada na jednoj
knjizi sa Nadom Jovanovi}, koja je 60-tih godina do{la iz SSSR-a i radila u na{em Institutu.
Uprkos navedenih nedostataka, Institut je postepeno postajao
nau~na ustanova. Biv{i borci su oti{li u penziju do kraja 60-tih godina.
Od tada nau~ni kadar Instituta su uglavnom ~inili istori~ari i poneki
saradnik sa prava i knji`evnosti. Zvani~no je priznat kao nau~na ustanova tek 1979. godine. Iz toga se mo`e zaklju~iti da je Institut sporo
izrastao u nau~nu ustanovu. Tome je doprinelo navedeno grupa{enje u
samoupravljanju, jer je zahvaljuju}i njemu 1970. godine za direktora
izabran Jovan Dubovac, ~ovek bez inicijative i vizije da unapredi rad Instituta, uz to nedovoljno ambiciozan i radan i malo poznat van Instituta.
Za njegova tri mandata Institut je 70-tih godina stagnirao naro~ito u
kadrovskom podmla|ivanju, ne primaju}i mlade istori~are stipendiste,
iako sam kao predsednik komisije za kulturno-istorijske nauke u Zajednici za nauku Srbije svake godine institutu obezbe|ivao sredstva za
jednog stipendistu. Nezadovoljan nau~nom i kadrovskom politikom,
koju je direktor sprovodio preko svoje grupe kroz samoupravne organe,
kad je poku{ao da obnovi i tre}i mandat, ne vide}i perspektivu daljeg
razvoja Instituta, a ni svoju, napustio sam Institut 1979. godine.
Od polovine 60-tih godina, a naro~ito posle pada Rankovi}a sa
vlasti, ~inilo se makar i prividno da se Srbija kre}e putem demokratizacije. Na to su ukazivali relativno slobodni izbori 1967. godine, zatim
studentske demonstracije 1968. i dolazak takozvanih liberala na vlast u
Srbiji krajem te godine. Sve to kao da je nagove{tavalo bolje dane za istoriografiju o Jugoslaviji i posebno o Srbiji. Me|utim nije tako bilo, jer
su liberali jo{ energi~nije suzbijali artikulisanje srpskog nacionalnog interesa pod vidom borbe protiv nacionalizma, pa su bile izlo`ene napadima srpske nacionalne institucije kao Srpska knji`evna zadruga i druge. Toga nije bila po{te|ena ni istoriografija. Po~etkom 70-tih godina
217
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
Institut za istoriju radni~kog pokreta preba~en je sa kulture na finansiranje Zajednice za nauku i ve} na prvom koraku Komisija za kulturnoistorijske nauke te zajednice predlo`ila je da se finansira samo projekat
iz istorije radni~kog pokreta do 1918, a svi ostali projekti da se ukinu, sa
obrazlo`enjem da se savremena istorija ne mo`e nau~no obra|ivati i da
nema nau~nog opravdanja za postojanje ovog Instituta. Najpre smo se
`alili CK SKS Srbije. Koliko se CK interesovao za Institut najbolje smo
videli kod sekretara CK Latinke Perovi}, koja nije znala da postoji taj
Institut. Ironijom sudbine, samo tri godine kasnije, oni koji su je smenili
tra`ili su od nas da se Latinka zaposli u tom Institutu. Ni Marko Nikezi}
nije pokazivao zainteresovanost za rad Instituta, kada sam mu predo~io
da hrvatski nacionalisti za vreme Maspoka intenziviraju prou~avanje
NOP-a u Hrvatskoj. Odgovorio mi je da je to ispoljavanje tendencija za
samostalnom dr`avom Hrvatskom i dodao da smo mi Srbi imali svoju
dr`avu i istoriju i da smo mi to na odre|en na~in i`iveli a Hrvati nisu i
otuda te`nja da se afirmi{e sve {to je hrvatsko, pa i NOP. Tada{nji predsednik Skup{tine Srbije Dra`a Markovi}, kome smo se tako|e `alili na
te`ak polo`aj Instituta, govorio nam je: “Idite sa va{im knjigama na tr`i{te”, na {to smo mu u {ali replicirali: “Idite Vi sa va{im govorima”. Na
kraju smo ipak uspeli kod Republi~kog izvr{nog ve}a da se nastavi finansiranje svih projekata Instituta preko Zajednice za nauku, s tim {to
sam bio delegiran u Komisiju za kulturno-istorijske nauke da branim institutske projekte. Te 1971. godine pozvali su nas istori~are u Komitet
SKS Beograda da iznesemo svoja mi{ljenja o odnosima izme|u Hrvata
i Srba u Hrvatskoj za vreme Maspoka, kada smo bili o{tro napadnuti od
Rajka Danilovi}a, tada ~lana Komiteta, a danas advokata koji zastupa
porodicu \in|i} na procesu ubicama \in|i}a, da smo nacionalisti,
posebno Vasilije Kresti} i Veselin \ureti}. Tako|e iste godine zbog
predavanja na Tjenti{tu o 27. martu i aprilskom ratu kritikovani su od
strane bosanskih partijskih organizacija kao beogradski emisari Branko
Petranovi} i Veselin \ureti}. Od tada se Petranovi} distancirao od \ureti}a i bio je veoma oprezan {ta }e re}i u javnim nastupima.
Rukopise doktorskih teza nismo objavljivali do 1970. godine, jer
za to nismo dobijali sredstva. Prva sredstva za tu namenu od 80 tada{njih miliona uspeo sam da izborim 1969. godine kao ~lan Odbora za
proslavu 50. godi{njice KPJ u Srbiji, uz podr{ku predsednika Dobrivoja
Radosavljevi}a, sa kojima je Institut objavio prva samostalna izdanja.
Posle dve godine dobili smo od odbora za proslavu 30. godi{njice ustanka u Srbiji 30 miliona da organizujemo nau~ni skup o ustanku 1941.
i da objavimo stenografske bele{ke sa Osniva~kog kongresa KPS. Tada
su Jovan Marjanovi} i V. Gli{i} pokrenuli inicijativu za pisanje pregleda istorije pod naslovom Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945. godine. To
218
Knjiga bez koncepcije
je bio prvi istorijski pregled NOB-e za celu teritoriju republike, na kome je radilo deset istori~ara i publicista, sa Marjanovi}em kao redaktorom na ~elu. Najpre smo imali problema oko koncepcije knjige i anga`ovanja autora. Jedva sam uspeo da ubedim autore iz Vojvodine da
treba celovito da prika`u NOP u Vojvodini, jer su oni zastupali koncepciju o tri posebne celine: Banat, Ba~ka i Srem. Zahvaljuju}i Risti To{ovi}u, predsedniku Srpske knji`evne zadruge, uspeli smo da taj pregled objavimo u ovoj izdava~koj ku}i. Kad je knjiga objavljena, nai{la je
na nepovoljnu ocenu politi~ara, ne samo zbog izdava~a SKZ, koja je jo{
za vreme liberala progla{ena za nacionalisti~ku ku}u, nego i zbog sadr`aja knjige. Prema knjizi, srpski narod je odigrao zna~ajnu ulogu tokom
rata i revolucije. Iako je bila prva knjiga takve vrste, pro{la je nezapa`eno u javnosti, jednostavno je pre}utana kao da nije postojala.
Sedamdesetih godina pro{log veka posebno se razvijala lokalna
istorija, pi{u se istorije gradova i organizuju lokalni nau~ni skupovi.
U~estvovao sam u pisanju istorija Bora, Po`ege, U`ica i ^ukarice, a za
druge lokalne istorije sam bio recenzent, podupiru}i amatersko pisanje
lokalne istorije. U U`icu, zajedno sa Muzejom, Arhivom i Bibliotekom
pokrenuo sam godi{njak U`i~ki zbornik, ~iji sam jedno vreme bio urednik, tako da je Branko Petranovi} govorio u {ali da Andrej Mitrovi}
pi{e evropsku istoriju, on istoriju Jugoslavije, a Gli{i} lokalnu istoriju.
Oko lokalne istorije u drugom svetskom ratu problem su nam predstavljali borci u~esnici doga|aja, ~ije su organizacije finansirale te radove,
a oni odlu~ivali da li }e se i {ta objaviti. Tako se dogodilo da sam tri godine istra`ivao i pisao rad “Po`e{ki kraj u ratu i revoluciji”, u kome sam
poku{ao da objasnim kako je izbio gra|anski rat u Zapadnoj Srbiji i za{to je bio masovan ~etni~ki pokret u Po`egi i okolini, odnosno za{to su
mu pristupali ~lanovi Zemljoradni~ke i Demokratske stranke, opisuju}i
nastajanje i aktivnosti Po`e{kog ~etni~kog korpusa, koji je bio jedan od
udarnih korpusa Ravnogorskog pokreta od trenutka kad je zatrven
NOP krajem 1941. Do obnavljanja prvih ilegalnih organizacija na toj
teritoriji bio je dominantan Ravnogorski pokret. Redakcija knjige u kojoj su glavnu re~ vodili prvoborci iz ovog kraja vra}ala mi je rukopis tri
puta da ga dora|ujem, ne navode}i prave razloge za{to to ~ini. Na kraju se ispostavilo da su nezadovoljni {to u tekstu ima mnogo ~etnika.
Kako nisam pristao da menjam rukopis pisan na osnovu arhivskih izvora, taj rukopis mi nisu objavili, nego su ga dali publicisti, biv{em borcu
Jovi Radovanovi}u, koji je izbacio ~etnike, ostavljaju}i samo njihove
zlo~ine, i objavio ga pod svojim imenom. Tako|e i iz istorije U`ica recenzent Petar Vi{nji} tra`io je da izbacim ~etnike. Slovilo se da nema
cenzure, ali su postojale brojne prepreke van instituta i u institutu da bi
se jedan rad objavio.
219
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
Sedamdesetih godina pro{log veka dr`ano je puno lokalnih nau~nih skupova o NOB-i, pa je maltene svaki ve}i grad dr`ao takav skup.
U~estvovao sam na ve}ini tih skupova. Izme|u ostalih pozvali su me na
skup u Leskovac 1975. da odr`im uvodno izlaganje zajedno sa Milanom
Borkovi}em o aktivnosti KPJ i SKOJ-a na teritoriji OK Leskovac u
toku okupacije 1941-1944. U svom izlaganju sam postavio pitanje da li
se mo`e govoriti o kontinuitetu NOP odreda u Ju`noj Srbiji, kako se do
tada tvrdilo, jer su oni u prole}e 1942. bili podeljeni u grupe boraca, koje su se krile po terenu ovog kraja. Postavljanje tog pitanja shva}eno je
od biv{ih boraca kao ru{enje mita o kontinuitetu NOP-a na jugu Srbije
i time potkopavanje u~e{}a u vlasti istaknutih politi~ara sa juga Srbije,
od Milije Radovanovi}a, potpredsednika Srbije, do Mila Veljkovi}a,
predsednika Leskovca, koji je predsedavao skupu, pa je po~eo frontalni napad na moj referat, najpre od Milije Radovanovi}a, pa svih ostalih
biv{ih rukovodilaca NOP-a sa juga Srbije. Jedino je u moju odbranu stao
penzionisani general @ivojin Nikoli} Brka. Rekao da je “drug doktor
Gli{i} u svom referatu ukazao na neke dileme. Njegov referat na ovom
simpozijumu nije postavljen tako da nas stavlja pred dilemu da ga odobrimo ili odbacimo, nego ima za cilj da podstakne sve nas da mnoge doga|aje i dileme objasnimo, razjasnimo i upotpunimo, ~ime se pru`a mogu}nost da se objektivnije sagleda uloga na{e Partije na ovom terenu”.
Zahtevao sam da se ceo materijal te diskusije objavi i to je u~injeno u
Leskova~kom zborniku za 1976, str 228-270. U znak zahvalnosti prihvatio sam da budem Brki recenzent njegovog rukopisa Jugoisto~na Srbija u ratu i revoluciji. Bio je to dosta nesre|en i obiman rukopis, koji se
morao temeljno preraditi. Kad je rukopis objavljen, na udaru se na{ao
recenzent da je pustio knjigu u kojoj se kriti~ki ocenjuje aktivnost Partije na jugu Srbije. Titova bolest kriti~are knjige je omela da odmah organizuju raspravu, pa je ona odr`ana odmah posle Titove smrti u junu
1980. u Ni{u. Tra`io sam da se umno`i recenzija i u~estvovao sam u raspravi. U posebnoj knjizi su objavljene te diskusije i recenzije. Kosta Nikoli} je usput pomenuo ovu raspravu, kako ju je novinar prikazao u
NIN-u.
Na jugoslovenskim kongresima istori~ara od 1969. u Ohridu, a ne
1973. kako navodi Nikoli}, pa sve do poslednjeg kongresa 1987. u Pri{tini, raspravljali smo o pisanju istorije Jugoslavije. Nikako se nismo mogli
dogovoriti, jer su srpski istori~ari zastupali koncepciju istorije Jugoslavije, a ostali da to bude istorija naroda i narodnosti Jugoslavije. Poslednji put smo organizovali o tome raspravu u Institutu za savremenu
istoriju 1987. godine, i to o projektu pete knjige istorije Jugoslavije, koja je trebalo da obuhvati period Drugog svetskog rata, a koji su skicirali
Antoni} i Gli{i}. Uvodna izlaganja podneli su Vasa ^ubrilovi} i Branko
220
Knjiga bez koncepcije
Petranovi}. Tokom diskusije izra`ena je sumnja da }emo tu knjigu uop{te napisati s obzirom na odnose koji su tada vladali u Jugoslaviji. Usput
da pomenem da su se srpski politi~ari izuzev pojedinaca, kao {to je Petar Stamboli}, malo interesovali za istoriju Srbije, pa i za istoriju Partije,
sem kad bi se slavila neka godi{njica AVNOJ-a, Osniva~kog kongresa
KPS, oslobo|enja Beograda i druge. Tada bi se setili nas istori~ara i tra`ili da im pomognemo oko pisanja prigodnih referata. Postojala je Komisija za istoriju SKS pri CK Srbije, koja godinama nije uspela da organizuje rad na pisanju istorije SKS, niti je obezbe|ivala sredstva, dok
istovremeno istorija Partije nije bila popularna u Zajednici nauke. Pri~e
da smo u`ivali neke privilegije, mi koji smo se bavili ratom i revolucijom i koje pominje i Nikoli}, nemaju osnova. [to je jo{ gore, bili smo
uokvireni programom Instituta da se bavimo u`om Srbijom, tako da smo
tro{ili vreme i svoje potencijale na sitne teme prostorno i vremenski ograni~ene, ne istra`uju}i klju~ne probleme i procese dugog trajanja, kako
se radilo u svetu. U tome je proma{aj tih generacija, koje su vr{ile pionirska istra`ivanja istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku.
Zbog toga sam kad god mi se pru`ila prilika poku{avao da pobegnem iz tih ome|enih okvira za koje smo bili pla}eni. Jo{ za vreme
boravka u NDR 60-tih godina istra`ivao sam nema~ko-jugoslovenske
odnose od stvaranja Jugoslavije do 1945. godine. Kasnije sam 70-tih godina svoja saznanja o tom pitanju dopunjavao istra`ivanjima u arhivima
u Bonu, Koblencu, Frajburgu i Kilu i u~estvuju}i na me|unarodnim
skupovima posve}enim Tre}em rajhu i Jugoslaviji i povodom 30. godi{njice zavr{etka Drugog svetskog rata. Po~etkom 70-tih godina bavio
sam se istra`ivanjem bugarsko-jugoslovenskih odnosa i koautor sam
knjige Bugarska vojska u Jugoslaviji, objavljene na 6 jezika 1971. godine, koja je pre}utno bila u bunkeru dve godine i tek kad su propali
pregovori sa Bugarskom sa dozvolom Tita pu{tena je u svet. Tako|e
sam tokom 70-tih godina istra`ivao britansko-jugoslovenske odnose.
Sticajem okolnosti 1975. godine prvi sam pregledao sve dostupne izve{taje britanskih misija kod partizana i ~etnika u Publice Recorde Office u Londonu, oko 520 fascikli. Rezultate tih istra`ivanja iskoristio je
Jovan Marjanovi} za pisanje monografije o Dra`i Mihailovi}u. Jo{ tada
sam raznim arhivskim ustanovama predlagao da se ta gra|a mikrofilmuje i dr`i na jednom mestu. Me|utim nije se na{la takva ustanova pa
su brojni istra`iva~i britansko-jugoslovenskih odnosa putovali u London da pregledaju tu gra|u uz utro{ak sredstava, koji se mogao izbe}i.
Ali u Jugoslaviji nije postojala koordinacija nau~nog rada. Pogotovu
posle Ustava od 1974. godine svako je radio na svoju ruku. U~estvovao
sam i bio jedan od organizatora dva nau~na skupa sa Britancima 1978.
221
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
i 1987. godine. Me|utim, iz tih me|unarodnih odnosa Jugoslavije nisam
odmah napisao zna~ajnije delo, a kasnije su me pretekli mla|i istori~ari.
Od 1959. godine, kada sam se zaposlio kao istori~ar, po~eo sam
da pi{em prikaze knjiga iz istorije, najpre u Radu, Borbi, Prosvetnom
pregledu, zatim u Politici, gde me u po~etku nisu potpisivali, ili samo sa
inicijalima kao sve novinare po~etnike, da bi mi osamdesetih godina nudili da budem stalni prikaziva~ knjiga iz istorije u kulturnoj rubrici. Od
svih tih prikaza i polemika koje sam vodio u {tampi i ~asopisima Nikoli}
je naveo citate iz svega 2-3 kako bi me prikazao kao marksisti~kog dogmatu, koji neguje revolucionarni mit. Jo{ je \ureti} u polemici sa
mnom po~etkom 90-tih godina pro{log veka na stranicama Duge postupio sli~no kao Nikoli}, navode}i dva za mene po njihovom shvatanju
kompromituju}a primera: moj istup prilikom diskusije o \ureti}evoj
knjizi Saveznici i jugoslovenska ratna drama i prikaz Knjige o Kosovu
akademika Dimitrija Bogdanovi}a. Po{to sam vodio neku vrstu dnevnika, radi istine moja je du`nost da objasnim kako je do{lo do ta dva nastupa.
Najpre kako je do{lo do diskusije o \ureti}evoj knjizi. Ova diskusija nije vo|ena u normalnoj atmosferi ve} u aferi iskonstruisanoj oko
knjige. Verovatno da sam bio upu}en u zakulisne radnje oko knjige ne
bih u~estvovao u raspravi, jer nama koji smo trebali da u~estvujemo u
diskusiji o knjizi ni{ta od toga nije re~eno. Kako sam kasnije saznao, slovena~ki istori~ar Du{an Biber, ne velikog dometa po svojim rezultatima
u istoriografiji, voleo je ~esto da intrigira naro~ito na ra~un srpskih i hrvatskih istori~ara, pa je ovom prilikom Josipu Vrhovcu, tada{njem vode}em hrvatskom politi~aru, koji nije simpatisao Srbe, prokazao \ureti}a kao pisca knjige koja rehabilituje ~etni{tvo. To je Vrhovac jedva
do~ekao kako bi izvr{io pritisak na srpsko partijsko rukovodstvo, koje
je predvodio Ivan Stamboli}, ukazuju}i mu na narastanje srpskog nacionalizma. Nije se uop{te radilo ni o kakvoj recenziji, kako navodi \ureti}, ve} o usmenoj re~i, rekla-kazala. Biber je kasnije napisao svoje mi{ljenje o knjizi, koje citira \ureti}. Dobro je primetio zagreba~ki novinar
Kru{elj da je sve te stavove u ne{to bla`oj formi izneo \ureti} u svojoj
prethodnoj knjizi Vlada na bespu}u, koja je pro{la nezapa`eno u javnosti, a o kojoj sam objavio prikaz u Borbi.
Evo kako sam ja tu aferu oko \ureti}eve knjige neposredno video, odnosno kako sam zapisao u dnevniku.
14. oktobar 1985.
Od nas se o~ekuje da napadnemo \ureti}a. Tutnje sva sredstva informisanja o njemu kao ~etni~kom ideologu, koji ru{i revolucionarne mitove a rehabilituje ~etni~ki pokret i srpski nacionalizam. Sad }e po~eti progon svih onih
koji su u~estvovali ili su na ma koji na~in odgovorni za objavljivanje ove knjige.
222
Knjiga bez koncepcije
Izdr`ao sam pritisak i nisam hteo da se oglasim u {tampi, odbio sam Novosti,
Politiku i RTS, jer su novinari digli galamu na istori~are za{to }ute, prebacuju}i
loptu na njihovu stranu. Kad sam napisao prikaz prethodne \ureti}eve knjige,
Vlada na bespu}u, novinari nisu pokazivali interes da ga objave, jedva sam ga
objavio u Borbi. Svakog dana ove nedelje u svim novinama i uve~e na televiziji pominje se ime \ureti}a. Ne znam {ta }e se dogoditi, knjiga je osu|ena, jo{
samo da osude autora.
15. oktobar 1985. godine.
Ju~e sam bio kod Vidaka Peri}a, direktora “Narodne knjige”. On je prili~no zbunjen kampanjom protiv \ureti}eve knjige, mada se na ve{t na~in izvla~i, da on nije izdava~ nego Balkanolo{ki institut i da je on samo do{tampao
2000 primeraka i odmah prodao. Dok sam pri~ao sa Vidakom nai{ao je Sveta
Luki}, predsednik izdava~kog saveta “Narodne knjige”. “Treba ostati hladnokrvan dok se ovo ne istutnji”, ka`e Sveta, “ali bi Samard`i} kao direktor Balkanolo{kog instituta morao dati izjavu. Dosta smo mi knji`evnici bili na udaru,
sad vi istori~ari malo izdr`ite”, ka`e na kraju Sveta.
21. oktobar 1985. godine.
Ju~e sam bio na predaji oktobarskih nagrada Beograda. Razgovarao sam
sa vi{e ljudi. Mnogi raspravljaju o \ureti}evoj knjizi, da nije trebalo i}i na ~oveka. To se zna ~ija je du`nost da proverava da li je on pro~etni~ki orijentisan.
Milutin ^oli} mi ka`e da bi objavio \ureti}ev odgovor, a ja ga obave{tavam da
je Borba to odbila, kako mi je rekao \ureti}. Taman kad sam po~eo da obja{njavam Bo`i Mani}u, sekretaru za kulturu Srbije, da novinari i izdava~i ho}e da
prebace loptu istori~arima i Republi~koj zajednici za nauku, nailazi Sveta Luki}
sa pitanjem: “Ne razgovarate valjda o \ureti}u umesto o dobitnicima oktobarske nagrade?”
Mene su upleli u igru oko knjige. Komisija za kulturno-istorijske nauke
je predlo`ila a Zajednica za nauku prihvatila da Petranovi}, Mitrovi}, Stankovi} i ja izvr{imo neko ve{ta~enje. Balkanolo{ki institut se nije slo`io, ve} je predlo`io da se organizuje nau~ni skup ili okrugli sto o knjizi, na kome bi mi dali
uvodna izlaganja. Sreo sam Branka Petranovi}a, koji mi ka`e da je ve} napisao
mi{ljenje o knjizi i da }e nastupiti na tom skupu, ali da je u~e{}e Andreja i \or|a suvi{no, jer oni nisu istra`ivali niti pisali o tom periodu.
29. oktobar 1985. godine.
Pozvao me Vidojko Veli~kovi}, sekretar Zajednice za nauku Srbije, i
saop{tio mi odluku Zajednice da treba da dam mi{ljenje o \ureti}evoj knjizi.
Ja sam svoje u~e{}e u diskusiji o knjizi uslovio nastupanjem Petranovi}a. Nas
dvojica kad smo se na{li u Zajednici po~eli smo im dokazivati da u nauci ne postoji pojam naknadne recenzije, kako su oni zami{ljali, ve} da zajedno sednemo
za sto sa autorom i recenzentima da raspravljamo o knjizi, {to je na kraju i prihva}eno. Da bi se za svaki slu~aj osigurali da }emo u~estvovati, po~eo je da nas
zove [piro Galovi}, zadu`en za ideologiju u CK Srbije. Zvao me je pet puta i
na kraju me na{ao uve~e u 10 ~asova da me zamoli da u~estvujem u raspravi.
Prethodno sam bio na otvaranju sajma knjiga, 24. oktobra uve~e, gde
sam sreo Ivana Stamboli}a. Posle pozdravljanja ka`e mi: “Mora}u da opalim po
knjizi i srpskom nacionalizmu”. Izme|u ostalog me pita da li me je tra`io [piro
Galovi} radi neke komisije. “Ta nam je knjiga pala u nezgodno vreme, kad vo-
223
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
dimo politi~ku borbu na raznim frontovima za srpske interese”, dodaje Ivan.
Uspeo sam da mu stavim do znanja da se mistifikuje ta knjiga, da to nije ba{ tako, ona ima propusta ali ne treba anatemisati ~oveka. Branko Petranovi}, koga tako|e sre}em na sajmu, ube|uje me da napi{em primedbe na \ureti}evu
knjigu i da do|em na raspravu. Morao sam da prekinem pisanje referata za u`i~ki skup da bih se pripremio za diskusiju o pomenutoj knjizi. U me|uvremenu
sreo sam Radovana Popovi}a, novinara Politike, koji mi pri~a da je bio svedok
kad su me zvali iz Politike zbog prikaza \ureti}eve knjige i da je dobro {to nisam pristao. Politika je izdala neki interni bilten, u kome su imena svih istori~ara koji su odbili da napadaju knjigu. Ose}am pritisak {to sam odre|en da u~estvujem u diskusiji o \ureti}evom radu, koji nije ~isto istoriografskog karaktera.
To je me{avina eseja i istoriografskog rada, u kome ima dosta teza nedovoljno
potkrepljenih analizom dokumenata, sa prili~no nemarnim odnosom prema nau~nom aparatu i nekim ~injenicama. Delo je uglavnom pisano na osnovu literature, na{ih, britanskih i delimi~no ameri~kih dokumenata. Mislim da je on to
malo ishitrio, da se to sleglo mogao je to da bude bolji rad.
31. oktobar 1985. godine.
Prezrivo se odnose}i prema analizi doga|ajne istorije i prate}i procese,
\ureti} se upu{tao u sociologiziranje istorije, nemaju}i strpljenja da svoje analize izvede do kraja. Pretrpeo je od Branka i mene kritiku na sastanku u Zajednici nauke, kome sam predsedavao, a prisustvovali su Radovan Samard`i},
autor, Savo Skoko, Zoran Laki}, Branko Petranovi}, Du{an Luka~ i Vidojko
Veli~kovi}. Svi su izneli svoje mi{ljenje o knjizi, s tim {to su recenzenti branili
sebe ali i autora, posebno Skoko, dok je Laki} poku{ao da pojasni svoje primedbe, tra`e}i da se to po{alje u Titograd, {to je tra`io i \ureti}, da za{titi Laki}a.
Branko je sistematski i po problemima izlo`io svoju kritiku \ureti}eve knjige,
koja se delimi~no poklopila sa mojim izlaganjem, mada sam ja imao vi{e konkretnih primedbi, jer sam se sticajem okolnosti najvi{e slu`io arhivskim izvorima i literaturom koju je koristio \ureti}. On je bio zbunjen, kao da nije o~ekivao ovakav sud o svojoj knjizi. Branio se da je Gli{i} pre 15 godina pisao prvi o
~etni~kom pokretu kao antifa{isti~kom pokretu, pa mu se ni{ta nije dogodilo.
Uglavnom neuspe{no je odgovorio na brojne primedbe. Normalno je {to smo
se svi zalo`ili da se ljudi ne gone, da ova knjiga i pored propusta nije pro~etni~ka i da je ne treba zabranjivati. Na kraju smo se dogovorili, po{to je to bila preliminarna diskusija, da Balkanolo{ki institut organizuje okrugli sto o knjizi.
Aferi oko \ureti}eve knjige Nikoli} je u svojoj knjizi posvetio
znatno vi{e prostora nego drugim polemikama (str. 226-242). Svi mi
u~esnici u raspravi o toj knjizi dobili smo 20. oktobra zvani~ne pozive
br. 5581/1 da smo odre|eni da u~estvujemo u “stru~noj raspravi”, koja
}e se odr`ati 30. oktobra u Zajednici. Odmah posle diskusije dobili smo
novi akt br. 5765 od 6. novembra da autorizujemo svoja izlaganja uz
napomenu da “ne treba praviti novi, ve} postoje}i tekst treba urediti i
u~initi jasnijim, time bi se omogu}ilo njegovo kori{}enje u organima
Zajednice”. U svim tim aktima nije bilo re~i da }e se to objavljivati. Dok
sam se ja dr`ao uputstava i ni{ta nisam dopisivao, \ureti} je napisao
sasvim nov op{iran odgovor, a i Branko je dopisao svoje primedbe na
224
Knjiga bez koncepcije
\ureti}ev odgovor. Jo{ u toku diskusije primetio sam da sam ja tu sporedan igra~, da se radi o nadgornjavanju dvojice Crnogoraca, koji su
glancali svoju bistu, odnosno ko }e biti glavni u istoriografiji o Jugoslaviji za period Drugog svetskog rata. Za vreme kratke pauze u Zajednici
Branko mi ka`e za \ureti}a da je “prerano kukuriknuo, neka sa~eka
bar jo{ deset godina, ho}e odmah da bude slavan”. Nesumnjivo da je
Branko me|u nama bio najvredniji i objavio je najvi{e knjiga, ali je bio
i sujetan, pona{ao se kao ~ovek koji suvereno vlada istorijom Jugoslavije i sad da ga \ureti} svojim inovacijama poku{ava da ugrozi. To Branko nije mogao da podnese, zato je bez ogra|ivanja kritikovao i ru{io
\ureti}eve teze.
Od cele moje diskusije, koja iznosi deset {tampanih strana, Nikoli} je jedva citirao dve re~enice, a ostalo je prepri~ao sa tendencijom da
me prika`e kao dogmatu i zvani~nog dr`avnog istori~ara: “Venceslav
Gli{i} je na po~etku svog izlaganja, u stilu srpskog klasika marksizma,
zamerio \ureti}u da njegov pristup nije marksisti~ki i da u knjizi malo
ima istorijskog materijalizma” (str. 236). On je ovde prepri~ao samo prvi deo re~enice iz mog teksta, koja celovito glasi: “\ureti}ev filozofskoistorijski pristup nije marksisti~ki i malo je u njemu istorijskog materijalizma, ve} se grani~i sa nekom vrstom idealizma u kome fatalizam,
odnosno sre}ne ili nesre}ne okolnosti, ratna sre}a, mitovi i inat odre|uju sudbinu pojedinih naroda, a znatno je prisutno i sociologiziranje istorije”. Retko sam se pozivao na marksizam ali sam to u~inio namerno,
jer se \ureti} prethodno ne samo deklarisao kao marksista, nego je to
pokazivao i u svojim radovima o narodnoj vlasti u Bosni i Hercegovini,
predavanjima 110 dana u Sibiru, kada je pohvalno govorio o sovjetskoj
vlasti, prilikom diskusije o knjizi Pere Mora~e o ustanku 1941. u Jugoslaviji hvalio je Mora~in pristup ustanku da je ravnomerno obradio i
revolucionarnu i kontrarevolucionarnu dimenziju ustanka i u drugim
slu~ajevima. Drugu moju re~enicu je sasvim pogre{no protuma~io. Evo
kako ju je prepri~ao: “uprkos neoborivim ~injenicama, Gli{i} nije prihvatio \ureti}eva tuma~enja o tome da su sredinom 1942. jugoslovenski komunisti uz podr{ku Moskve poveli me|unarodnu kampanju radi
kompromitovanja nacionalnog pokreta”. Taj deo teksta kod mene doslovno glasi: “jedna od tih mistifikacija je i jedna od osnovnih teza u radu da je NOP (ovaj termin autor koristi tek od 1943, do tada upotrebljava izraze: komunisti, komunisti~ke snage, komunisti~ki centar itd.)
uz pomo} Sovjetskog Saveza poveo u prvoj polovini 1942. ve{tu me|unarodnu igru kompromitovanja Jugoslovenske vlade i kralja diskreditovanjem ~etni~kog pokreta DM kao saradnika okupatora. Toj ve{toj i
lukavoj igri nasedaju ^er~il i britanska diplomatija i najpre uspostavljaju kontakt a zatim priznaju NOP kao jedinu borbenu snagu u Jugoslaviji
225
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
odbacuju}i ~etnike DM i na kraju pristaju na kompromis izme|u Jugoslovenske kraljevske vlade i Nacionalnog komiteta oslobo|enja Jugoslavije”. Iz ovog citata se jasno vidi da ja ne pori~em propagandnu kampanju, koju je organizovao NOP, nego samo navodim jednu od osnovnih
teza \ureti}evog rada o naivnim Britancima. Nikoli} dalje pi{e: “za Gli{i}a su neprihvatljive i ocene da je NOP svoju strategiju gradio bez obzira na `rtve”, {to tako|e nije ta~no. Neka navede citat, a ne da napamet
to tvrdi, jer sam obradio odmazde okupatora u Srbiji, koje su po~injene
zbog akcija NOP-a i ne znam da li je neko o tome vi{e pisao od mene.
Ta~no je da sam tada smatrao da je cela ~etni~ka koncepcija bila anahrona za uslove, koji su nastajali u toku Drugog svetskog rata u okviru
antifa{isti~ke koalicije, kada se vr{ila preraspodela svetske mo}i.
Na neki na~in moja diskusija je zloupotrebljena od Zajednice za
nauku, po{to ju je objavila bez moje saglasnosti, jer je to bio preliminarni sud o knjizi, a tek je trebalo da se utvrdi njena prava vrednost na
skupu, koji je trebalo da organizuje Balkanolo{ki institut. Kasnije u promenjenim politi~kim okolnostima ova diskusija i prikaz Knjige o Kosovu tendenciozno su tretirani najpre od \ureti}a, a zatim u knjizi Nikoli}a. ^injenica je da je posle na{e diskusije kampanja protiv \ureti}eve
knjige prestala. U dogovoru sa \ureti}em i Laki}em napisao sam pismo
u ime Zajednice za nauku Srbije partijskoj organizaciji Titograda da se
Laki} kao recenzent ne proganja, ali sekretar Komiteta Svetozar Durutovi}, koji nije trpeo Laki}a, jedva je ~ekao da ga kazni. Da sam pomiruju}e delovao svedo~i i moja zavr{na re~ prilikom diskusije o \ureti}evoj
knjizi iz koje se jasno vidi da ja nisam bio nikakav partijski egzekutor,
kako me je kasnije prikazivao \ureti}. “Smatram da nije potrebno da
donosimo bilo kakve zaklju~ke, sem {to smo se dogovorili da se u doglednom vremenu odr`i okrugli sto povodom \ureti}eve knjige, koji }e
organizovati Balkanolo{ki institut i Zajednica instituta za savremenu istoriju. O~ekujem u me|uvremenu da }e kolega \ureti} malo bolje i celovito razmisliti o izre~enim primedbama na njegovu knjigu i da }e do}i
do drugih zaklju~aka nego {to ih je danas formulisao, o~igledno prili~no
uzbu|en, u kojima odbacuje skoro sve izre~ene primedbe, upotrebljavaju}i jedan neprimenljiv izraz u istoriografiji da smo se bavili asocijacijama, obezvre|uju}i na taj na~in bilo kakvu kritiku. O~igledno je da
su na \ureti}evu knjigu stavljene ozbiljne primedbe, ne samo {to se ti~e
konceptualnog okvira, nego i interpretacija istorijskih ~injenica i da se
one moraju uzeti daleko ozbiljnije u obzir nego {to ih je u ovom trenutku mogao da shvati autor knjige Saveznici i jugoslovenska ratna drama.
Kako je do{lo do prikaza Knjige o Kosovu akademika Bogdanovi}a. Otkako sam sa Borkovi}em objavio dokumenta sa Osniva~kog
kongresa KP Srbije 1972, po~eo sam se baviti problemima Kosova i Me-
226
Knjiga bez koncepcije
tohije, jer sam jo{ tada uo~io na osnovu diskusija albanskih predstavnika D`avida Nimanija i drugih, njihovu osnovnu strategiju: oni su jo{
1945. godine, vode}i ra~una prevashodno o svojim nacionalnim interesima, tra`ili za Albance zemlju. To je bio strate{ki nacionalni cilj: da se
najpre dobije zemlja i stvore etni~ki ~ista albanska sela, a gradovi }e se
posle lak{e preuzeti. Od tada sam se interesovao za istoriju Albanaca na
Kosovu i Metohiji, pa su me pozivali da promovi{em knjige o srpsko-albanskim odnosima, kao na primer Sukobi na Kosovu Spasoja \akovi}a
1984. godine, kada su Prvoslav Rali}, Halit Trnavci i Venceslav Gli{i}
napadnuti u Rilindiji. “Neki pojedinci, kao ovi prilikom promocije Spasojeve knjige Sukobi na Kosovu, oslanjaju}i se na slobodu i na{u socijalisti~ku samoupravnu demokratiju, ne ostavi{e gotovo ni{ta nere~eno
protiv revolucionara i rukovodioca Kosova, a i Jugoslavije i Srbije. Ovi
pojedinci su oti{li toliko daleko da su upravo najzdravije jezgro Kosova,
najbliskije saradnike druga Tita, koji su rukovodili NOB-om i revolucijom i socijalisti~kom izgradnjom na Kosovu, proglasili ni{ta manje nego
lu~ono{ama iredente!” S obzirom na to da sam se bavio problemima
Kosova i Metohije, od mene se sa raznih strana zahtevalo, pa i od tada{njih urednika Politike, da se oglasim povodom Knjige o Kosovu akademika Bogdanovi}a, navodno u cilju smirivanja me|unacionalnih sukoba. U tekstu koji sam napisao sa`eto sam prepri~ao sadr`aj ove knjige i
stavio dve primedbe: da je Dimitrije Bogdanovi} preterano kritikovao
stavove Tucovi}a o Albancima i da je “uglavnom koristio izvore i literaturu srpskog porekla ignori{u}i dela albanskih istori~ara, {to nije u skladu sa metodologijom istorijske nauke i {to je dovelo do jednostranih tuma~enja srpsko-albanskih odnosa sa aspekta usko shva}enih srpskih
nacionalnih interesa”.
Evo kako je Nikoli} video taj prikaz. “I Venceslav Gli{i} se osetio
pozvanim da progovori o knjizi Bogdanovi}a. Za njega je to bila knjigaiznena|enje, jer se jedan istori~ar stare srpske knji`evnosti upustio u tuma~enje savremenih slo`enih me|unacionalnih problema na Kosovu sa
namerom da ih razmotri u svetlu istorije da bi se shvatila aktuelna politi~ka situacija. Gli{i}u je posebno zasmetala teza o nametanju ve{ta~ke
simetrije, po{to je on smatrao da jesu Srbi vi{e ugnjetavali Albance, kao
i to {to Bogdanovi} nije koristio knjige albanskih istori~ara, {to je sve
dovelo do jednostranih tuma~enja srpsko-albanskih odnosa na Kosovu
sa aspekta usko shva}enih srpskih nacionalnih interesa” (str. 185). Po{to je on ovde spojio dva pasusa delimi~no ih prepri~avaju}i, a ja sam
ve} citirao jedan, nave{}u drugi da poka`em kako tendenciozno zloupotrebljava moj tekst. Taj deo glasi: “Za istori~are i ~itaoce bilo je nemalo iznena|enje da se jedan istori~ar stare srpske knji`evnosti upustio u
tuma~enje savremenih slo`enih me|unacionalnih problema na Kosovu
227
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
sa namerom da ih razmotri u svetlu istorije da bi se shvatila aktuelna
politi~ka situacija, odnosno ‘domet albanskih namera’ nagove{tavaju}i
da se dugo vremena stvarala ‘formula ve{ta~ke simetrije’ izme|u dvestagodi{njeg nasilja Albanaca i fikcije dvadesetogodi{njeg ‘velikosrpskog nasilja’. Umesto simetrije Bogdanovi} nudi ‘prava i potpuna istorijska saznanja’ koja ‘imaju za srpski narod osve{}avaju}i zna~aj, ona
ga vra}aju k sebi, osposobljavaju ga da stvari vidi u pravoj boji i u stvarnim dimenzijama’ .”
Ako se uporedi Nikoli}ev citat sa ovim jasno proizlazi da ta knjiga nije bila samo za mene iznena|enje, zatim da Bogdanovi} nije zastupao nikakvu pa ni ve{ta~ku simetriju u srpsko-albanskim odnosima, naprotiv u odgovoru meni, koji ne citira Nikoli}, zastupa mi{ljenje da sam
ja pristalica simetrije. Nikoli} je izmislio da sam ja smatrao da “jesu Srbi
vi{e ugnjetavali Albance”, toga nema u prikazu. Naprotiv, u svim svojim radovima kao {to su: “Albanizacija Kosova i Metohije”, “Bujanska
konferencija”, “Neki aspekti ideologizirane istoriografije o Kosovu” i
dr. upravo tvrdim suprotno. Mogao je bar navesti jednu re~enicu iz moje polemike sa Horvatom o zlo~inima i genocidu na Kosovu koje su po~inili Albanci u toku Drugog svetskog rata, a naveo je sve druge citate
autora koji o tome nisu pisali. Nije potrebno da mi se ukazuje da ta dva
moja istupanja imaju politikantski prizvuk, jer sa distance i ja ih smatram propustom i da nije trebalo u njima da u~estvujem, pogotovu {to
sam se prili~no dugo opirao da to u~inim. Me|utim ne mora se preterivati kao da su ta dva prikaza karakteristi~na za sve moje javne nastupe.
Uostalom da sam bio zvani~ni dr`avni istori~ar imao bih bar neku nagradu, a nemam ni zna~ku.
U svojoj knjizi Nikoli} je pomenuo i moj prikaz knjige Martovski
pregovori Mi{e Lekovi}a o pregovorima izme|u partizana i Nemaca u
martu i aprilu 1943. godine. Prilikom obrade ovog pitanja nailazilo se na
brojne smetnje. Po{to sam bio u toku od pronala`enja prvih dokumenata pa do pojave knjige, `eleo bih to da objasnim. Prilikom istra`ivanja u dr`avnom arhivu NDR u Potsdamu {kolske 1963/64. nai{ao sam
na izve{taje nema~kog generala Gleza Horstenaua i poslanika Ka{ea u
Zagrebu o tim pregovorima. Za mene je to bilo otkri}e i ta sam dokumenta mikrofilmovao i doneo u arhiv Vojnoistorijskog instituta. Poku{avao sam na razne na~ine da ne{to od toga prvi objavim, pa sam iskoristio priliku prikazuju}i knjigu Der Kroatische Ustascha-Staat od Horija
i Broscata, da pomenem te pregovore. Evo {ta sam o tome napisao:
“Autori isti~u da je u toku ofanzive (misli se na bitku na Neretvi) postojala mogu}nost da se ostvari primirje sa partizanima, jer su se oni tada nalazili u te{kom polo`aju, a hteli su najpre da se obra~unaju sa ~etnicima. U stvari radi se o kontaktima predstavnika NOVJ sa Nemcima
228
Knjiga bez koncepcije
od avgusta 1942. u vezi sa razmenom zarobljenika, ~ime su Nemci pre}utno priznali NOP kao ratuju}u stranu. Ovaj podatak poslu`io je nekim istori~arima na Zapadu za naga|anja {ta bi bilo da su partizani
1942. sklopili primirje. ^injenica je, me|utim, da se i sam Ka{e, jo{ prilikom prve razmene zarobljenika, zanosio mi{lju da se partizanima stavi
do znanja mogu}nost primirja. Ka{e je svoje gledi{te branio s pretpostavkom da bi primirje smanjilo odlu~nost, borbenu volju i unutra{nje
jedinstvo NOV. On je u martu 1943. ponovo insistirao na primirju sa
NOVJ, smatraju}i da bi Nemci na taj na~in ‘jednu cenjenu borbenu grupu izbacili iz stroja’. Prema tome, ideja je potekla sa nema~ke strane, ali
nikada nije bila ostvarena, jer je Hitler zastupao gledi{te da sa ustanicima ne treba pregovarati, ustanike treba pobiti.” (VIG br. 6, 1965.) O
tom otkri}u razgovarao sam sa istori~arima, ali i sa politi~arima. Kad je
Ko~a Popovi}, potpredsednik Republike, do{ao na na{ skup o ustanku
1966. godine, iskoristio sam priliku da o tome sa njim razgovaram. Rekao mi je da on zna da su Amerikanci posedovali ta nema~ka dokumenta, ali da ih nikad nisu zloupotrebili dok je on bio sekretar za inostrane poslove Jugoslavije i da bi dobro bilo da neko od nas istori~ara
zajedno sa njim objasni to pitanje, jer kru`e razne pri~e. Ohrabren njegovom podr{kom, kad su potom stigla mikrofilmovana nema~ka dokumenta iz Va{ingtona i kad smo imali celovitiju nema~ku dokumentaciju o tom pitanju, dogovorio sam se sa Mi{om Lekovi}em, koji je tako|e
o tim pregovorima prikupljao dokumentaciju, da zajedno istupimo na
nau~nom skupu Neretva-Sutjeska 1968. sa referatom. Me|utim, tada{nji na~elnik Vojnoistorijskog instituta general Borojevi} navodno je pitao Tita i on to nije dozvolio, da bi tek o tome govorio na mitingu u Jablanici 1978. godine. Kad je Ko~a oti{ao u penziju, ponudio sam da to
zajedni~ki uradimo. Odgovorio je da ga to vi{e ne interesuje: “Eto Branka i tebe”. Mi{a Lekovi} je ostao uporan i uspeo je da o tim pregovorima objavi knjigu tek 1985. godine. Sasvim je bilo logi~no {to sam mu
knjigu promovisao i napisao prikaz. I taj prikaz nije mogao da pro|e
bez pogre{nih Nikoli}evih interpretacija. “Lekovi}eva knjiga pozitivno
je vrednovana od strane zvani~ne istoriografije. V. Gli{i} je smatrao da
su ovom studijom sada otklonjene sve primedbe emigrantskih i neprijateljski raspolo`enih krugova u inostranstvu prema socijalisti~koj Jugoslaviji. Iako je tema knjige bila saradnja partizana i Nemaca, Gli{i} nije
ni ovom prilikom propustio da naglasi kako su ~etnici `eleli da u saradnji sa Nemcima potuku partizane. Ocenio je i da je Lekovi}evim radom
skinuto sa dnevnog reda jugoslovenske istoriografije pitanje pregovora
partizana i Nemaca u NDH a onemogu}ena je i dalja manipulacija kada je re~ o ovim pregovorima” (str. 224). Opet nije moglo da pro|e bez
pogre{nog ili namerno iskrivljenog citiranja mog teksta. Nije bilo moje
229
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
mi{ljenje da su ovom studijom otklonjene sve primedbe “emigrantskih
i neprijateljski raspolo`enih krugova u inostranstvu prema socijalisti~koj
Jugoslaviji”, nego sam doslovce napisao: “Prema mi{ljenju jednog od
u~esnika u ovim pregovorima, nepotrebno se od ove epizode stvarala
tabu tema, koja je samo poja~avala radoznalost na{ih i stranih istra`iva~a, a emigrantskim i neprijateljski raspolo`enim krugovima u inostranstvu prema socijalisti~koj Jugoslaviji pru`ala mogu}nost za razne mistifikacije i proizvoljna tuma~enja”. Koliko se se}am, naveo sam mi{ljenje
Ko~e Popovi}a.
Druga primedba da sam nepotrebno pominjao ~etnike kad je re~
o pregovorima partizana i Nemaca tako|e ne stoji, jer je bilo neophodno prikazati trenutnu politi~ku situaciju i namere sve tri sukobljene
strane: Nemaca, partizana i ~etnika. Evo kako sam to objasnio u prikazu: “To je vreme kada se na Balkanu o~ekuje iskrcavanje britanskih trupa. U o~ekivanju invazije svaka od sukobljenih strana u Jugoslaviji:
okupatori, ~etni~ki pokret DM i NOP imaju ne samo vi|enje ovog doga|aja, nego u vezi s njim `ele da za{tite svoje interese. Nemci ve} vode
borbe i `ele da suzbiju NOP, svesni da ga je nemogu}e uni{titi, a zatim
da razoru`aju ~etnike. ^etni~ki pokret DM poku{ava da iskoristi nema~ku ofanzivu protiv NOP-a i da nanese udar na Neretvi u saradnji sa
Nemcima i Italijanima pre nego {to se iskrcaju Britanci.” Zaista, i danas
mislim da je taj problem Lekovi} dosta korektno istra`io, jer je bio marljiv u prikupljanju ~injenica, pa je u svojim radovima iznosio i nepotrebne detalje. Partizanska ponuda da }e u slu~aju iskrcavanja Anglo- Amerikanaca dejstvovati zajedno sa Nemcima protiv njih pomenuta je u
njegovom radu, a da li bi se to i dogodilo u istoriji se ne mo`e naga|ati.
To je bila optimalna ponuda, ali kako \ilas tvrdi ni sa jedne ni sa druge
strana nije se ozbiljno mislilo na postizanje sporazuma, tako da od sporazuma do kraja rata, sem pomenute razmene zarobljenika, nije bilo ni{ta.
Kad je re~ o genocidu u NDH i prebrojavanju `rtava, neta~no je
da o tome nije pisano i da je to pitanje preskakano sve do osamdesetih
godina dvadesetog veka, kako ~esto izvode zaklju~ke savremeni istori~ari, pa i Nikoli}. Po{to sam rano do{ao do nema~ke dokumentacije o
NDH, jo{ 1965. prikazuju}i knjige o usta{koj dr`avi Hrvatskoj, iznosio
sam o tome neke va`nije ~injenice. “Zlo~ina~ki Paveli}ev plan po kome
je stvaranje NDH trebalo iskoristiti za njeno ~i{}enje od nehrvatskog
stanovni{tva, prekr{tavanjem, iseljenjem i istrebljenjem srpskog stanovni{tva, Jevreja i Cigana iz NDH, kao i njegovo sprovo|enje u delo, autori su samo dotakli, tako da se iz njihovih izlaganja ne mo`e sagledati
zlo~ina~ka delatnost usta{a za vreme njihove ~etvorogodi{nje vladavi-
230
Knjiga bez koncepcije
ne. Za karakteristiku odnosa usta{a prema Srbima mo`da }e najbolje
poslu`iti Vezenmajerov izve{taj o razgovoru sa Paveli}em u aprilu 1943.
godine. Tada je Paveli} izjavio da je u vreme osnivanja NDH srpski elemenat ~inio 27 do 30 posto njenog stanovni{tva, a da je taj procenat za
dve godine smanjen na 12 do 15 posto. Pri tome je naglasio da su ‘ekscesi’ imali pozitivno dejstvo, jer je otklonjena opasnost koju je izazvao veliki procenat Srba. Ipak, priznao je, morao je priznati da }e srpsko pitanje i u budu}nosti ostati goru}i problem i da bi se represivne mere
protiv Srba ubudu}e mogle ograni~iti na razmere jedne asimilacije, odnosno planskog iseljavanja. Pitanje zlo~ina u NDH igralo je izvesnu ulogu i u Memorandumu, koji je Nema~koj vrhovnoj komandi uputio komandant Jugoistoka, zahtevaju}i da se u NDH izvr{i reforma, po{to se
pokazala nesposobna za samostalni razvitak. Izme|u ostalog u izve{taju
se navodi da je do 1943. u NDH ubijeno 400.000 Srba. Nema~ki poslanik u Zagrebu poku{ao je da pobije Lerovo tvr|enje, navode}i da je do
leta 1942. u NDH izgubilo `ivote oko 250.000 Srba, Muslimana i Hrvata,
na{ta je njegov prvi savetnik Trol stavio primedbu: ‘Na`alost to nije ta~no’. Ka{e je u istom izve{taju, da bi odbranio NDH, naveo njene zasluge za Nema~ku, da je NDH dala 130.000 radnika za nema~ku industriju, da njenih 6.000 vojnika u~estvuje u Staljingradskoj bici i da se oko
90.700 nalazi u nema~koj vojsci i policiji i da je NDH poslu`ila kao
sirovinska baza za nema~ku industriju.” (VIG, 6, 1965).
Prikazao sam sve knjige o Jasenovcu i genocidu u NDH: Antuna
Mileti}a, Vladimira Dedijera, Milana Bulaji}a i drugih. U~estvovao sam
na skupovima u Jasenovcu i nisam odobravao preterivanje u licitiranju
`rtava ni sa jedne ni sa druge strane. Na jednom od tih skupova u Jasenovcu sam izme|u ostalo rekao: “Da se izbegavalo pisati kojoj su nacionalnosti pripadale `rtve a kojoj zlo~inci, iako nam se od strane nema~ke
istoriografije stavljalo do znanja da su daleko ve}i gubici nastali u bratoubila~koj borbi nego {to su po~inili okupatori, bez obzira na to {to su
oni omogu}avali te bratoubila~ke procese. Umesto toga pravile su se simetrije da su se svi jugoslovenski narodi podjednako borili i da su srazmerno brojnom stanju imali gubitke i pri tom se poku{avalo da se retu{iraju zlo~ini koje su po~inili njihovi saradnici okupatora”. Iako sam
malo pisao o zlo~inima usta{a, dobio sam pred odlazak na istra`ivanje u
Saveznu Republiku Nema~ku 1976. prete}e pismo usta{a iz inostranstva
u kome je stajalo: “Dosta ste pisali o zlo~inima usta{a, pi{ite malo o zlo~inima Srba u Hrvatskoj”. Nije mi poznato da je neko od srpskih istori~ara dobio pismo takve sadr`ine. Interesantno je primetiti da se ve}ina
u~esnika diskusija o ratnim zlo~inima i genocidu nije uop{te bavila tim
problemima sve do 80-tih godina pro{log veka, kad je to postalo konjunkturno. Mnoge te polemike koje je naveo Nikoli} sa aspekta istori-
231
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
je su prazne, a tipi~an je primer polemika izme|u Ljube Bobana i Slobodana Kljaki}a, jer se nisu uop{te bavili tim pitanjem.
Tako|e sam reagovao i na tri knjige zbornika se}anja Hercegovina u NOB koje pominje Nikoli}, a o kojima je 1986. godine raspravljala
Komisija za istoriju CKSK BiH i koje su osu|ivane od partijskih organizacija Neuma i ^apljine. Posebno su pominjana dva se}anja: Veljka
Bulata “Borbe i pobjede nadomak ^apljine” i Danila Bukvi}a “Gavranica, hri{}anska grobnica”. Kod mene je do{ao urednik ovih knjiga i zamolio me da napi{em prikaz, koji je objavljen u Politici, u kome izme|u
ostalog pi{e: “U zborniku se ose}a te`nja da se iznesu doga|aji onako
kako su se odigrali. Pa ipak on pokazuje da se istoriografija nije razvila
do tog stepena da bi se moglo nau~no objasniti kako je do{lo do masovnih zlo~ina usta{a, ne samo u Hercegovini nego i drugde a da to ne uzvitla me|unacionalne strasti. Bez obzira na osetljivost ovog pitanja, genocidne pojave, njihovi uzroci i posledice moraju se jednog dana pre ili
kasnije objasniti. Dva se}anja na zlo~ine iz ovih knjiga izazvala su proteste, ali ne i osporavanja, koja se mogu vr{iti samo nau~nim pristupom
o odre|enom pa i ovom problemu.” Kasnije sam saznao za{to su na
udaru partijskih struktura u Neumu i ^apljini bila ova dva priloga, a naro~ito o jami Gavranica, u koju su pobacani pobijeni Srbi u leto 1941.
godine, jer se u njemu iznosi da je otac tada{njeg predsednika Socijalisti~kog saveza Bosne i Hercegovine Dubravka Jel~i}a, Hrvata, delio hrvatskim seljacima zemlju pobijenih Srba.
Uzgred, u Nikoli}evoj knjizi pomenut je rad na istoriji KPJ/SKJ i
istorije SK Srbije na osnovu napisa u {tampi Teodora An|eli}a i Save
Dautovi}a. U vezi sa istorijom SKS u knjizi se navodi da je na sednici
Komisije za istoriju CK SK Srbije 18. marta 1987. “postignut dogovor
da glavni urednik ~itavog posla bude Venceslav Gli{i} i izra`ena sumnja
da }e se rad uspe{no privesti kraju” (str 129). Drugih informacija nema
kako se na tom poslu dalje radilo. Zbog toga }u ukratko izneti kako je
tekao rad na istoriji SKS. Komisija CK SKJ za istoriju SKJ formirana je
1976. godine i ubrzo potom obrazovana je i Komisija CK Srbije za istoriju SKS. Na njenom ~elu menjali su se biv{i borci i rukovodioci SKS:
Milija Radovanovi}, general Brana Joksovi}, Mihailo [vabi} i drugi.
Kako posao za {est godina nije pokrenut sa mrtve ta~ke, na inicijativu
Rodoljuba ^olakovi}a i Petra Stamboli}a predlo`en je 1982. godine V.
Gli{i} da vodi taj posao, ali kako se odlu~ivalo u u`em krugu, taj predlog nije pro{ao, niti je kandidatu odgovoreno za{to nije podoban. Po{to
sam bio napustio Institut za istoriju radni~kog pokreta Srbije, kao ~ovek
bez baze, kako se tada govorilo, bio sam isklju~en sa posla oko pisanja
istorije SKS, zahvaljuju}i mojim biv{im kolegama iz Instituta. U taj posao sam bio tek naknadno uklju~en polovinom 80-tih godina, kada se
232
Knjiga bez koncepcije
pojavila knjiga Beograd u ratu i revoluciji, ~iji sam bio redaktor i pisac
najve}eg dela teksta za period od 1941-1944, koja je objavljena 1984. godine povodom 40. godi{njice oslobo|enja Beograda. Tada se tek privodio kraju projekat pisanja istorije SKS, odnosno bio je ostvaren dogovor sa predstavnicima Vojvodine i Kosova da zajedni~ki budu delovi o
ekonomsko-politi~koj situaciji, a da se odvojeno radi istorija SKS do
1945. godine za sva tri dela republike Srbije, a potom kao celina.
Od trenutka kad su mene odredili da vodim redakciju za pisanje
istorije SKS od marta 1987. pa do juna 1989. godine kada sam podneo
ostavku, za dve godine uspeo sam ne samo da organizujem rad na pisanju te istorije nego i da najve}i deo teksta bude gotov, oko 2.000 stranica,
za predvi|enih pet knjiga. Ceo posao uglavnom se svalio na glavnog
urednika, koji je snosio odgovornost, skoro bez materijalne i moralne
podr{ke Komisije. Istovremeno se nije bilo lako nositi u redakciji sa albanskim nacionalistima i vojvo|anskim autonoma{ima. Od istori~ara
koji su pisali istoriju SKS zahtevao sam “da se {to je mogu}e vi{e oslobodimo ideologizirane istorije i da se {to vi{e pribli`imo istorijskoj istini. Potrebno je izme|u ostalog uo~iti ne samo uspehe u istoriji SKS, ve}
sagledati i ona raskr{}a, kada je SKJ a time i SKS po~eo tro{iti moralni
kapital ste~en u revoluciji i borbi protiv staljinizma, odnosno kada je ru{io sopstveni ugled u narodu birokratizovanjem i otu|enjem od naroda” (Politika, 22.02.1989.). Tra`io sam da se autorima obezbede bar minimalni radni uslovi i adekvatno nagra|ivanje za pisanje ove istorije.
“Dok dr`avne i partijske birokrate menjaju stanove kao odela, nau~nici
od kojih se tra`i da pi{u istoriju SKS nemaju gde da rade”, rekao sam
izme|u ostalog podnose}i ostavku. Na to je Branko Petranovi} dodao
da u “~itavom esnafu istori~ara {to se materijalnih prohteva ti~e nema
skromnijeg ~oveka od Gli{i}a”. Cela Komisija je stala na moju stranu da
nam se obezbede bolji uslovi za rad, ali predsednik Komisije Mihailo
[vabi} je presekao diskusiju i uva`io moju ostavku. U sredstvima informisanja pojavili su se brojni komentari, od kojih navodim samo jednu re~enicu: “Posle ostavke glavnog redaktora Venceslava Gli{i}a, redakcija ovog projekta, koji je uskoro trebalo da bude zavr{en, takore}i
se raspala”. Rad nije nastavljen, a uskoro posle raspada SKJ i SKS je
prestao da postoji 1990. godine.
U~estvovao sam i u pisanju istorije SKJ za period Drugog svetskog rata. Bila su formirana ~etiri tima za ~etiri hronolo{ka perioda u istoriji SKJ. Prvi tim sa~injavali su istori~ari koji su se bavili radni~kim i
socijalisti~kim pokretima u jugoslovenskim zemljama do kraja Prvog
svetskog rata i stvaranja zajedni~ke dr`ave 1918. godine. Drugi tim je
bio za period izme|u dva svetska rata, pod naslovom “KPJ u borbi protiv bur`oaskog poretka i pripremi za revoluciju1918-1941”. Tre}i tim za
233
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
“KPJ u oslobodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji 1941-1945.” i ~etvrti tim za socijalisti~ki period, pod naslovom “Savez komunista Jugoslavije u razvoju samoupravnog socijalisti~kog dru{tva 1945-1978.” U
na{em timu za period NOR-a i revolucije bilo je oko 13 istori~ara iz svih
republika i pokrajina, koji su predstavljali svoje sredine, sem istori~ara
iz Instituta za savremenu istoriju. Taj rad se otegao nekoliko godina, jer
je istorija objavljena tek 1985. godine. Najpre smo taj kratki period istorije KPJ podelili i hronolo{ki i prostorno na sve ~lanove tima, pa smo
Zdravko Antoni} i ja uzeli da obradimo period od savetovanja u Stolicama do kraja 1941. godine, prethodni period od aprilskog rata Fabijan
Trgo, 1942. godinu Pero Mora~a itd. I na kraju da to sve objedini Trgo
za 1941. godinu, a sve ostalo Mora~a, tako da su u~esnici NOB-e i ovog
puta vodili glavnu re~. U toku pisanja istorije Partije sastajali smo se
svaki put u drugoj republici. Posle pobune Albanaca na Kosovu 1981.
sastali smo se na Brionima i na taj sastanak do{ao je Ali Hadri, koji je
obra|ivao temu: “Odnosi izme|u KPJ i KP Albanije”. Znali smo da je
on jedan od ideologa albanskog nacionalizma, pa smo Antoni} i ja tra`ili od predsednika Komisije Bo{ka [iljegovi}a da ga udalji iz tima. Me|utim, Bo{ko nam je kratko odgovorio da treba ~uvati kadrove. Na na{e pitanje upu}eno Hadriju kako }e se dalje razvijati situacija na Kosovu,
on je odgovorio da }e se posle intervencije vojske i policije situacija smiriti ali da ostaju problemi. U toku daljeg rada sukobio sam se sa Trgom,
zbog umanjivanja doprinosa Srba pobedi nad fa{izmom, pa sam od slede}eg predsednika Komisije Stanislava Stojanovi}a tra`io da Trgo ne
bude onaj koji }e objedinjavati na{e tekstove za 1941. godinu. Kako to
nije smeo da u~ini, odbio sam zajedno sa Antoni}em da dalje dora|ujemo na{ tekst, a da se na kraju potpi{e Trgo. Prilikom rada na istoriji SKJ
svaki od istori~ara iz osam delova Jugoslavije hteo je da {to vi{e preko
te istorije afirmi{e svoju sredinu, pa je to na neki na~in bila dogovorna
istorija.
U delu knjige “Kult Josipa Broza” pomenut je projekat “Titovo
vojno delo”, koji je vodio Centar za strategijska istra`ivanja JNA. Propu{teno je da se ka`e da je to bio samo deo velikog i pretencioznog projekta “Titov doprinos savremenom marksizmu i socijalizmu”, koji je zami{ljen od strane politi~ara 1977. godine u vreme njegovih jubileja: 40
godina na ~elu Partije i 85 godina `ivota. Koordinator celog projekta
bio je Institut za savremenu istoriju. Kad sam se zaposlio u tom Institutu
1983. godine odredili su me da budem koordinator tog projekta. Do tada je bio samo ura|en glomazni projekat od 200 strana, koji je predvi|ao vi{e potprojekata, koji su bili podeljeni na sve republike i pokrajine i JNA. Tako su Slovenci uzeli da rade “Tito i samoupravljanje”,
Hrvati “Tito i revolucija”, Bosanci “Tito i Partija”, Makedonci “Tito i
234
Knjiga bez koncepcije
nacionalno pitanje”, Albanci “Tito i nacionalne manjine”, Vojvo|ani
“Tito i poljoprivreda” i “Tito i obrazovanje”, dok smo mi u Institutu
trebali da obradimo Titovu spoljnopoliti~ku strategiju. Ni{ta nije bilo
ura|eno kada sam preuzeo da koordiniram taj projekat. Uspeo sam da
formiram samoupravna tela: Savet i redakciju projekta i da zapo~nemo
sa radom. Po{to je projekat bio dosta razu|en, predlagao sam tada{njem
kolektivnom rukovodstvu SKJ da mi kriti~ki obradimo Titovu biografiju, jer se ve} ose}alo da }e ga napasti zbog privatnog `ivota, a da odustanemo od tog glomaznog projekta. Nevolja je bila {to je isticalo vreme za
izvr{avanje projekta, a zajednice za nauku po republikama i pokrajinama nisu bile spremne da daju pare za tako ne{to, a ni Titovi naslednici
u CK SKJ nisu dali ni dinara. Jedino smo dobijali ne{to sredstava od
SIV-a zahvaljuju}i vi{e li~nim poznanstvima, a i to je kratko trajalo. Ipak
su bile ura|ene neke teme: Bosanci su obradili “Tito i KPJ”, Vojvo|ani
dve pomenute male teme i Crnogorci “Tito i sukob sa IB”. Centar za
strategijska istra`ivanja je ozbiljnije pristupio ovom poslu i obradio je
dve teme iz projekta “Titovo vojno delo”. Kosovski akademici umesto
da prou~avaju Titov odnos prema nacionalnim manjinama u Jugoslaviji,
putovali su u Kinu i [paniju da u tim zemljama prou~avaju odnos prema nacionalnim manjinama, zbog ~ega sam ih kritikovao da su nepotrebno tro{ili sredstva. Kad sam uvideo da ni Titovi naslednici nisu zainteresovani za taj projekat, dao sam ostavku i na kraju objavljen je jedan
moj intervju o projektu u Dugi pod naslovom: “Ide Tito preko istorije”.
Iz svega onoga {to sam tada rekao izdvajam samo jednu misao: “Bez
kriti~ke ocene Titovog dela mi ne mo`emo iskora~iti napred, ni u istoriji
ni u re{avanju savremenih problema. Ukoliko to pre u~inimo, bi}e bolje za ovu zemlju.” (Duga, 30.09.1989.)
U Nikoli}evom radu pored nekorektnog citiranja, od ~ega nije
bio po{te|en ni Branko Petranovi}, bilo je i ~injeni~kih neta~nosti. Tako na primer za Tomislava Mar~inka se navodi da je bio {ef vojvo|anskih komunista, {to on nikada nije bio; za Milorada Vu~eli}a pi{e da je
bio ideolog, a on je tada bio samo novinar, mo`da je prenosio neke partijske stavove ili mi{ljenja istori~ara, ali nije bio nikakav ideolog. Neke
od istori~ara je {tedeo i nije pominjao u negativnom smislu, kao svoga
“{efa” Milana Vesovi}a, kome je posvetio knjigu, da je u~estvovao na
skupu i diskutovao povodom Dedijerove knjige o Titu. Pi{u}i o inicijativi SUBNOR Srbije da se napi{e istorija revolucije u Srbiji pod naslovom Srbija u jugoslovenskoj revoluciji, na {ta se pobunio Pokrajinski
odbor SUBNOR Vojvodine da se Srbija prika`e kao jedinstvena celina,
Nikoli} je zaklju~io da “od knjige ipak nije bilo ni{ta, kao ni od druga~ijeg pristupa u srpskoj istoriografiji o Drugom svetskom ratu. Dogmatski pristup je i dalje bio na snazi, uprkos rastakanju nekada{njih ideala,
235
Hereticus, 2/2004
Venceslav Gli{i}
koji su sve vi{e pokazivali svoje nali~je” (str 215). Ova tvrdnja Nikoli}a
nije ta~na. Uprkos protesta Pokrajinskog odbora SUBNOR Vojvodine,
sredstva za izradu ove monografije obezbedio je SUBNOR Srbije i preko “Narodne knjige” preneo ih Branku Petranovi}u, koji je napisao tu
knjigu pod naslovom Srbija u Drugom svetskom ratu, a koju je objavio
Vojnoizdava~ki centar 1992. godine. Na promociji knjige, po{to sam bio
skeptik prema dostignu}ima u istoriografiji o ratu i revoluciji, rekao
sam: “Olju{ti}e vreme sve {to su nadogradili dvorski istori~ari”. Biland`i} mi je rekao da treba da pocepamo sve {to smo napisali, sa ~ime se
nisam slo`io, na {to mi je Branko uzvratio da se upu{tam “u razmatranja koja nali~e na mazohizam o vrednosti dosada{nje istoriografije i
problemu revizije istorije”.
Jo{ je britanski istori~ar Trevelijan pisao:“Na obali gde je pro{lost izbacila svoje ostatke mi sakupljamo ~epove i polomljene daske, iz
njih se mo`e mnogo izvu}i i naga|ati, ali ono {to je bio veliki brod koji
je oti{ao na dno, ne}emo nikad videti. Ne}emo i ne mo`emo, dakle, videti svu slo`enost, ~itavo bogatstvo i raznovrsnost pro{losti, zato {to se
ona {ematskim interpretacijama, formulama i generalizacijama ne malo zamagljuje i prikriva”. U svojoj knjizi Pro{lost bez istorije Nikoli} je
od ~epova i polomljenih dasaka polemika, koje su vodili jugoslovenski
istori~ari i novinari tokom osamdesetih godina pro{log veka, poku{ao
da izvu~e nekakve generalne zaklju~ke, ne shvataju}i njenu slo`enost,
bogatstvo i raznovrsnost, pa se iz ove njegove zbirke citata sa komentarima ne mo`e sagledati pravo lice istoriografije. O~igledno je da to treba uraditi na osnovu drugih izvora i literature, a ne samo na osnovu polemika. Bez obzira na sve primedbe koje se mogu staviti ovoj knjizi,
pozitivno je {to je u njoj pokrenuto pitanje jugoslovenske istoriografije
u periodu socijalizma.
Salvador Dali, Les plaisirs illuminés, 1929.
236
.......................................
CENZURISANI TEKSTOVI
.......................................
Jovica Trkulja
Pravni fakultet
Beograd
CENZURISANI TEKST U POLITICI
REVOLUCIJA IZNEVRENIH NADA
Dve godine nakon petooktobarskog prevrata puno je razloga da
se prisetimo upozorenja B. Konstana: “Politi~ke promene ne zna~e skoro ni{ta. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama
dru{tva.” U toj optici politi~ki prevrat u Srbiji zna~io je odbacivanje nepodno{ljive stvarnosti i rokadu dojako{njih voza~a i suvoza~a srpske pogibelji. Dramati~ni kraj Milo{evi}eve vladavine mo`da je krah starog re`ima, ali ne i kraj starog dru{tva.
Preuzev{i vlast Demokratska opozicija Srbije nije uspela da uspostavi diskontinuitet sa prethodnim re`imom. Glavni problemi nisu re{eni ve} su produbljeni. Umesto izlaska na evropski drum on nam name}e
la`ne dileme i anahrone teme o obliku vladavine, o crkvi, veronauci i sl.
koja su nebitna za demokratsku tranziciju. Letimi~an pogled na dvojno
knjigovodstvo dvogodi{nje vladavine DOS-a jasno ukazuje da na istorijskim terazijama minusi daleko prete`u nad plusevima, da je tzv. dosovska demokatija krhka i ranjiva, jer njene slabosti daleko nadma{uju vrline. Time su {iroko otvorena vrata pretvaranju dosovske vladavine u
demago{ku demokratiju. Iza simulakruma liberalne demokratije skriva
se istina o izopa~enoj autoritarnoj stvarnosti, odnosno spolja (demago{ki) gladac, iznutra (demokratski) jadac.
Politi~ka praksa vladavine DOS-a jo{ uvek nije iza{la izvan okvira autoritarnog modela. Gotovo svi elementi prethodnog re`ima prepoznatljivi su u stvarnosti dosovske Srbije. Osnovni stubovi, poluge vlasti
Milo{evi}evog re`ima (monopol nad finansijama i ideolo{kim aparatima, lojalni partijsko-dr`avni apart i vojno-policijski kompleks) su ostali
nepromenjeni. Lideri DOS-a na ~elu sa premijerom \in|i}em i predsednikom Ko{tunicom, vi{e su energije i vremena utro{ili u borbi za preuzimanje ovih poluga vlasti, nego njihovoj promeni i reformama. Lideri
DOS-a, koji su olako obe}ali oporavak zemlje odmah sa njihovom izbor237
Hereticus, 2/2004
Jovica Trkulja
nom pobedom, sada ne haju}i za to bezo~no se otimlju o vlast i tuku oko
plena. Zauzeti time, oni su deo svoje oktobarske pobede prepustili snagama pora`enog re`ima. Revolucionarni zanos i patos ubrzo su na{li
svoj smiraj u ambijentu predmoderne nu{i}evske Srbije. O~ekuje se samo ~as da “mali od Nu{i}a” uleti me|u nas i vikne “Pala vlada”!
Osnovni uzroci neuspeha reformi i mr{avi rezultati dvogodi{nje
vladavine DOS-a proizilaze iz neuspele modernizacije i nedovr{ene dr`ave, jer su suspendovana dva klju~na faktora zapadne modernizacije –
gra|anin i preduzetnik. Zato na dvogodi{njicu oktobarskog “bljeska
slobode” sa mnogo rezignacije mo`emo zaklju~iti: U Srbiji ni{ta novo!
Uprkos zaglu{uju}oj buci i velikim o~ekivanjima od na{e tzv. oktobarske revolucije Srbija nije raskinula sa autoritarnim, niti je uspostavila
demokratski poredak. Zapravo, oktobarski prevrat je predstavljao samoodbrambeni refleks masa od brutalno kriminalizovanog re`ima. Po
svemu sude}i, to je jo{ jedna revolucija izneverenih nada, ~iji je najve}i
domet “oslobo|enje prostora za nadokna|ivanje propu{tenog razvoja”
(Habermas).
Otuda jo{ ne mo`emo govoriti o postmilo{evi}izmu ve} o antimilo{evi}izmu u kojem se odvija, u raljama “anti” i “post”, magisjki obred
poni{tenja, ne su{tine starog re`ima ve} njegovih pojavnih posledica.
Stoga kako god borbeni dosovci svojom revolucionarnom retorikom poku{avali negirati Milo{evi}ev re`im, oni ga zasad, uistinu samo dopunjuju. Time je dosovska vlast stavila gra|ane Srbije pred dilemu sli~nu isku{enju supruge koja se, be`e}i iz bra~nog pakla sa pijancem, preudala za
kockara, te sada na novim mukama razmi{lja o novom braku, ili vra}anju pijancu.
Pomenute slabosti i mane dosovske demokratije ne smeju se potcenjivati, a jo{ manje prikrivati. Njih valja biti svestan pogotovu danas
kada se u Srbiji ponovo u~vr{}uje autoritarni poredak i kada na politi~ku scenu sve arogantnije stupaju zakleti protivnici i neprijatelji demokratije.
Sve u svemu, dosovski vitezovi demokratije umesto radikalne promene dru{tva, zasad su uspeli da promene sebe. Postali su rentijeri demokratije. Demokratija u Srbiji se na{la na kriti~noj ta~ki sa koje se prevladavaju nejne mane i slabosti, ili se ona deformi{e i survava u kaljugu
predgradjanskog, predmodernog dru{tva.
*
238
Tekst je napisan 3.10.2002. godine kao odgovor na pitanje novinarke Politike, Ljiljane Milisavljevi} o bilansu dvogodi{njih promena u Srbiji posle 5.
oktobra 2000. godine. Odgovorni urednik Milan Mi{i} nije dozvolio objavljivanje teksta u Politici.
.........................................
DOSIJE O IVANU IVANOVICU
.........................................
Dragoljub Todorovi}
advokat, Beograd
IZGON IVANA IVANOVI]A
U bogatoj tradiciji montiranih, politi~kih, sudskih procesa, su|enja za verbalni delikt, mi{ljenja, zabrana umetni~kih i nau~nih dela, sudskih progona politi~kih neistomi{ljenika na ovim stranama, od presude
Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije,
koja je objavljena na naslovnoj strani Politike 27. novembra 1944. godine i kojom je 105 uglednih gra|ana Beograda osu|eno na smrt i streljano, samo zato {to su bili ideolo{ki neistomi{ljenici komunista, koji su
upravo osvajali i otimali vlast, pa do petka 7. decembra 2001. godine,
kada je Osnovni sud u Podgorici osudio na tri meseca zatvora novinara
A{anina {to je u svojim novinama preneo tekstove koji in flagranti hvataju u kriminalnoj delatnosti aktuelnog crnogorskog vlastodr{ca, procesi Ivanu Ivanovi}u pre vi{e od ~etvrt veka odlikuju se nizom specifi~nosti i posebnosti sa velikim brojem karakteristi~nih detalja, koji slu~aj
Ivana Ivanovi}a ~ine izuzetnim, osobenim i druk~ijim od svih progona
ljudskog mi{ljenja koje traje skoro 60 godina. Te originalnosti Ivanovi}eve golgote i, ~ak i za Srbiju, nezapam}enog i nezabele`enog progona,
tema su ovog teksta.
Ivan Ivanovi} je kao profesor gimnazije u najdubljoj srpskoj provinciji, 1969. godine, napisao roman Crveni kralj i objavio ga 1972. godine kod privatnog i nezavisnog izdava~a Slobodana Ma{i}a. Prijem romana kod kritike, ~italaca i naj{ire javnosti bio je izuzetan, moglo bi se
re}i briljantan. O kakvim relacijama i razmerama pohvala i visokog
vrednovanja romana se radilo dovoljno je, primera radi, podsetiti da su
dvojica zna~ajnih i vrlo uglednih beogradskih knji`evnih kriti~ara ocenila da je Crveni kralj bolja knjiga od romana Dragoslava Mihailovi}a
Kad su cvetale tikve.
Crveni kralj je iza{ao iz {tampe 31. avgusta 1972. godine. Ve} u
septembru objavljeni su izuzetno povoljni prikazi knjige u dnevnim novinama (Politika i Borba), ve~ernjim listovima (Ve~ernje novosti, Politika ekspres), nedeljnicima (NIN, Ilustrovana politika), zabavnim revija239
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
ma (Je`, Radio i TV revija), knji`evnim glasilima (Knji`evne novine,
Knji`evna re~), omladinskoj {tampi (Mladost, ^IK), ~asopisima (Savremenik, Izraz), na radio-talasima (Radio Beograd); odr`ana su dva javna
~itanja romana uz u~e{}e autora, poznatih knji`evnih kriti~ara i najpopularnijih glumaca; autor je zaklju~io ugovor sa filmskom ku}om Dunav film o snimanju filma po romanu, koji je trebalo da re`ira Dejan
\urkovi}; u to vreme najpoznatije i najpresti`nije pozori{te Atelje 212
stavilo je Crvenog kralja na svoj okvirni repertoar; svaki dan u {tampi
pojavila bi se neka vest, crtica, komentar, intervju u vezi sa romanom.
U posleratnoj srpskoj knji`evnosti takav publicitet u tako kratkom periodu nije do`iveo nijedan autor za objavljeno delo, uklju~uju}i Andri}a
i Krle`u, kao i partizanske pisce i pesnike. Nestvarno i prosto neverovatno deluje podatak da su istog dana (9. septembra 1972.) Politika i
Borba objavile knji`evnu kritiku o Crvenom kralju, a da su to isto uradili sutradan (10. septembra 1972.) i Ve~ernje novosti i Politika ekspres.
Opisani publicitet i ogromni uspeh romana Crveni kralj kod knji`evne
kritike, kada se posmatra u kontekstu ~injenice da je autor Crvenog
kralja Ivan Ivanovi} do tada apsolutno anoniman profesor knji`evnosti
iz najdublje srpske provincije, dobija dimenzije svojevrsnog i neobja{njivog fenomena.
Dakle, Crveni kralj je autenti~no i po svim merilima i kriterijumima potpuno nesporno umetni~ko delo, koje podle`e samo esteti~kim
ocenama, vrednovanjima i tuma~enjima. Glavni junak romana Crveni
kralj Zoran Jugovi} plod je autorove imaginacije i predstavlja romansijerski lik par excellence, koji je autor stvorio i umetni~kim sredstvima u
njega ugradio `ivot, karijeru i sudbinu stvarno postoje}ih fudbalera toga doba, Ostoji}a, Milutinovi}a, Be~ejca, Lamze, [ekularca i drugih.
1. Ivan Ivanovi} je bio `rtva tri procesa:
28. decembra 1972. godine Okru`ni sud u Pan~evu trajno je zabranio rasturanje romana Crveni kralj.
13. januara 1973. godine Radna zajednica gimnazije Rado{ Jovanovi}-Selja u Kur{umliji, u kojoj je Ivanovi} bio profesor srpskohrvatskog jezika, izrekla mu je disciplinsku meru isklju~enja iz radne organizacije, sa prestankom radnog odnosa danom uru~enja odluke o
isklju~enju. To je istovremeno fakti~ki zna~ilo proterivanje iz Kur{umlije i sa juga Srbije uop{te, pa se prognani Ivanovi} ve} 16. januara 1873.
godine na{ao u Beogradu.
23. oktobra 1974. godine Okru`ni sud u Prokuplju osudio je Ivana
Ivanovi}a na dve godine zatvora zbog krivi~nog dela povrede ugleda dr`ave, njenih organa i predstavnika iz ~l. 174 KZ, koje je po~inio objavljuju}i roman Crveni kralj. Dispozitiv presude glasi:
240
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Kriv je {to je u knjizi Crveni kralj {tampanoj 1972. godine izlo`io
poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju nazivaju}i je na
vi{e mesta Juga i Jugovina u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a omalova`avao Jugoslaviju i slede}im re~ima: “Nemam ni domovinu. [to da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka. Isuvi{e toga mi se desilo. A i da nije, ja sam internacionalac.
Mi internacionalci nemamo ni ku}u ni zemlju. Za Jugu me ba{ briga! Pa
ipak, volim je, majke joj ga...”.
Tu nema nikakve poruge za Jugoslaviju, ve} samo pohvala i vrednosnih sudova potpuno neutralnih u odnosu na Jugoslaviju.
Nikome nije organizovano toliko procesa i to u intervalu od dve
godine (oktobar 1972 - oktobar 1974.) koji su svi bili zasnovani na eklatantnom i vrlo otvorenom i bahatom kr{enju zakona. U drugim slu~ajevima makar je fingirana primena zakona, primenjivane su, ina~e vrlo rastegljive, a bezobalne zakonske norme. Kod Ivanovi}a ni takav napor
podvo|enja dela pod nekakav zakonski tekst, makar nasilno, nije u~injen.
2. Od sva tri procesa, najte`i, najnemoralniji i najmonstruozniji
bio je onaj u kome su Ivanovi}u presudile njegove kolege, profesori
gimnazije Rado{ Jovanovi}-Selja u Kur{umliji. Po tada{njim komplikovanim i birokratskim pravilima samoupravnog socijalizma, predlog Disciplinskog suda o Ivanovi}evom isklju~enju iz {kole trebalo je da potvrdi Radna zajednica gimnazije. Svi profesori, njih 24, prisustvovali su
sednici Radne zajednice i na tajnom glasanju ~ak 18 izjasnilo se za isklju~enje Ivana Ivanovi}a, samo dvoje je bilo protiv, a ~etvoro su se uzdr`ali od glasanja.
Ivan Ivanovi} nije napravio nikakav propust, prekr{aj ili bilo {ta
nedozvoljeno kao profesor. Naprotiv, bio je jedan od najuglednijih profesora, posebno omiljen kod u~enika. Sa svim kolegama bio je u dobrim,
korektnim i kolegijalnim odnosima. Me|utim, sve to, kao ni tajnost glasanja, nije pomoglo. Kod profesora je prevladao strah koji ledi krv u
`ilama, atavizam, malogra|ansko poimanje sveta, tipi~no provincijsko
licemerje i hipokrizija, podani~ki mentalitet, beskrajna prose~nost, neinventivnost, moralna tupost i ravnodu{nost, karakteristi~ni za provincijske prosvetne radnike i, u poslednjoj instanci, zavist, po{to je Ivanovi} potpuno neo~ekivano visoko uzleteo i vinuo se do, za njih, nedosti`ne
i nezamislive visine.
3. U svim ostalim slu~ajevima su|enja umetni~kom ili nau~nom
delu tu`ioci i sudije su se trudili da izbegnu eksplicitno priznanje da se
krivi~no delo vr{i umetni~kom ili nau~nom tvorevinom, jer nauka i
umetnost mogu se podcenjivati samo nau~nim i umetni~kim metodama
i za njih va`e samo estetska i nau~na merila. U tom izbegavanju kori241
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
{}eni su termini {tampana stvar, spis, materijal, tekst i tako je stvoren
privid da se ne sudi umetni~kom ili nau~nom delu.
Kod Ivanovi}a otvoreno se priznaje da je u pitanju knji`evno delo i da se sudi piscu za knji`evno delo.
Tako u krivi~noj prijavi stoji:
Iz napred citiranog i ~itave knjige o~igledno je da je knjiga knji`evno delo utoliko {to je na|ena pogodna forma da se zlonamerno i neistinito prika`u dru{tveno-politi~ke prilike u zemlji, a da je to u stvari politi~ki pamflet i politi~ko-ideolo{ka diverzija u obliku knji`evnog dela.
Ovakvih genijalnih misli i zapa`anja nema u teatru apsurda, u
Kralju Ibiju, kod Joneska ili Beketa, u negativnim utopijama kod Svifta,
Orvela ili Hakslija. U presudi se tako|e govori da je Crveni kralj roman,
dakle, umetni~ko delo, i to na vi{e mesta.
4. Kada je re~ o su|enjima piscima i drugim umetnicima, uvek je
odbrana predlagala saslu{anje u svojstvu ve{taka, eksperta iz oblasti estetike, umetni~ke teorije i kritike ili stvaraoca iz oblasti u kojoj stvara
okrivljeni, da bi se utvrdilo da li je predmet optu`be umetnost, umetni~ko delo i, prema tome, slojevito, vi{ezna~no i asocijativno delo koje nije pogodno za tuma~enje po krivi~no-pravnim i zakonskim merilima.
Skoro uvek sudovi su odbijali predlog za anga`ovanje sudskih ve{taka
navedenog profila. Me|utim, u procesu zabrane knjige Ivana Ivanovi}a
pred Okru`nim sudom u Pan~evu na~injen je izuzetak i za ve{taka je
odre|en profesor etike dr Vuko Pavi}evi}.
Istaknuti komunisti~ki intelektualac, nesporna i u vladaju}oj nomenklaturi izuzetno cenjena i komunizmu odana li~nost, profesor etike
na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Vuko Pavi}evi}, u svojstvu ve{taka, pred Okru`nim sudom u Pan~evu, u procesu zabrane knjige Crveni
kralj rekao je da je Ivanovi}eva knjiga roman, umetnost i izneo vrlo pozitivne, afirmativne i na estetskim kriterijumima zasnovane ocene Crvenog kralja. U svom izlaganju potpuno je opovrgao mi{ljenje javnog tu`ioca i istakao saznajne, umetni~ke, vrednosne i ukupno ljudske poruke
romana, sna`no podr`avaju}i duboke i na {irokom spektru prezentirane
vi{ezna~ne asocijacije koje Crveni kralj izaziva kod ~italaca.
Me|utim, sud Pavi}evi}ev nalaz ne prihvata i roman Crveni kralj
zabranjuje. To se nikad nije dogodilo. To je stopostotni i totalni izuzetak od svega {to se u montiranim sudskim procesima u toku 60 godina
desilo.
5. Moderno krivi~no pravo po~inje od dono{enja francuskog krivi~nog zakona 1804. godine. Tu je predvi|eno da gra|anin mo`e krivi~no da odgovara i da bude osu|en samo za ono za {ta je optu`en. Ivan
Ivanovi} je optu`en {to je u knjizi Crveni kralj, {tampanoj 1972. godine,
242
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
izlo`io poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, a osu|en je i zbog pri~e “Moj brat Dinda Arizanovi}”, koja je objavljena na
osnovu anonimnog knji`evnog konkursa u NIN-u 28. juna 1970. godine,
pri~e “Ku~ka i njeni sinovi”, objavljene u ~asopisu Savremenik 1973. godine i zaplenjenog, prilikom pretresa, neobjavljenog dnevnika Roman
oko romana Crveni kralj. To je tako|e apsolutni izuzetak i specifi~nost
ovog procesa u odnosu na sve vi|eno po srpskim i jugoslovenskim sudnicama od 1945. do danas.
6. Bez obzira {to nije bio u zatvoru, niko od `rtava montiranih sudskih procesa nije pre`ivljavao tako te{ke posledice kao Ivan Ivanovi}.
Njegov branilac, ugledni beogradski advokat i knji`evnik, legendarni ratnik Toplice, ~ovek koji je zbog moralnih nazora napustio ministarsku fotelju, dr Milivoje Perovi}, u `albi na prvostepenu presudu
isti~e:
U stvari on (Ivanovi}) je bio gotovo formalno proteran iz Toplice,
preselio se u Beograd, u selo @arkovo, kod tasta...
Sam pisac, posle mnogo godina, se}aju}i se svog otpu{tanja iz
{kole i progona iz ju`ne Srbije, gde je progla{en za dr`avnog neprijatelja broj jedan, pi{e:
Od svih zala koja su mi naneli komunisti, najte`e mogu da im oprostim {to su mi uzeli zanimanje, jer posle otpu{tanja s posla i uvo|enja
moralno-politi~ke podobnosti kao uslova za rad u {koli, moja diploma
Filolo{kog fakulteta izgubila je svaku vrednost, sa njom jednostavno nisam vi{e mogao da se zaposlim. Gde god sam konkurisao, svuda su mi
tra`ili potvrdu o moralno-politi~koj podobnosti. Drugim re~ima, pitali
su me jesam li ~lan Saveza komunista, {to, razume se, nisam bio.
Primera radi, Gojka \oga, nisu otpustili sa posla, po izlasku iz zatvora vratio se na svoje radno mesto. Osam smenjenih profesora Filozofskog fakulteta nisu mogli da predaju studentima, ali su dugo godina
primali platu, a kada su prestali da ih pla}aju osnovan je Institut na kojem su radili. Mi{a Mihajlov, Seli} i Lazar Stojanovi} dobili su paso{ –
oti{li na Zapad i tamo se snalazili.
Samo je Ivan Ivanovi} zabranjen, isteran sa posla, proteran, osu|en, izba~en na ulicu i ostavljen.
7. Rudolfu Slanskom i Arturu Londonu su|eno je u Pragu, Josifu
Brodskom u Sankt Peterburgu, Sinjavskom i Danijelu u Moskvi, Amerikancima za rat u Vijetnamu pred Raselovim sudom u Parizu, Milo{evi}u u Hagu, [e{elju u Sarajevu, `rtvama Dahauskih procesa u Ljubljani, Vladi Gotovcu i ^i~ku u Zagrebu, \ogu, Seli}u, \ilasu, Lazi
Stojanovi}u, profesoru \uri}u i Zoranu Glu{~evi}u u Beogradu, a Ivanu Ivanovi}u u Prokuplju.
243
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Pored totalitarne komunisti~ke dr`ave, nesamostalnog, poslu{nog
i policijskog sudstva, Ivanovi}u je sudila i provincija. Provincija je najsuroviji, najstravi~niji i najpodmukliji sud od svih sudova, a srpska, uz to
i komunisti~ka provincija je sve to, ali na kvadrat.
Su|enje Ivanu Ivanovi}u organizovano je u Prokuplju nezakonito, suprotno izri~itim zakonskim propisima koji su nalagali su|enje, pre
svega, u Pan~evu, gde je roman Crveni kralj {tampan, ili u Beogradu,
gde je tada bilo Ivanovi}evo prebivali{te. I to je osobenost Ivanovi}evog
slu~aja u odnosu na druge. U drugim montiranim procesima makar je
sudio nadle`ni sud, a Ivan Ivanovi} nije imao ni mogu}nost da odgovara
pred mesno nadle`nim sudom.
To je svakako ura|eno namerno, jer se Ivanovi}ev otac Bo`idar
Ivanovi}, kapetan predratne Jugoslovenske vojske, pridru`io ~etnicima
– gerilskom pokretu biv{e vojske za odbranu zemlje od okupatora. Delovao je u Toplici i {ire u ju`noj Srbiji. Posle pobede komunista u gra|anskom ratu, kapetan Bo`idar Ivanovi} je u op{tem mete`u i povla~enju nestao i verovatno poginuo negde u bosanskim planinama. Posle
rata, neopravdano i bez ikakvih dokaza ili ~ak indicija satanizovan je u
ju`noj Srbiji, posebno u Toplici.
U progonu, su|enju i uop{te kampanji protiv Ivana Ivanovi}a, u
prvoj polovini sedamdesetih godina pro{log veka, zna~ajno, a mo`da u
klju~no i odlu~uju}e mesto sadr`e razni izve{taji sastavljeni od insinuacija, poluistina i ~istih falsifikata o aktivnosti Bo`idara Ivanovi}a u ratnom periodu. Tako je Slu`be dr`avne bezbednosti sa~inila izve{taj o
ocu Ivana Ivanovi}a 9. oktobra 1974. godine, koji se nalazi u sudskim
spisima. Povodom su|enja Ivanovi}u, mesna organizacija Udru`enja
boraca NOB-a iz sela Gornji Brestovac, op{tina Bojnik, uputila je pismo Okru`nom sudu u kojem se govori o Dindi Arizanovi}u, partizanu
iz Gornjeg Brestovca, koga su prepoznali u Ivanovi}evoj pri~i objavljenoj u NIN-u. Vrhovnom sudu, koji je razmatrao `albu Ivanovi}a, upu}eno je pismo Op{tinskog komiteta SK Kur{umlija u kojem se osu|uje
knji`evnik Milovan Vitezovi} zbog teksta napisanog u odbranu Ivana
Ivanovi}a i u kojem se konstatuje:
Me|utim, Op{tinski komitet Saveza komunista u Kur{umliji je jednoglasno zaklju~io da je odluka Okru`nog suda u Prokuplju, kojom je
osu|en Ivan Ivanovi}, nai{la na {iroko odobravanje radnih ljudi u ovoj
komuni, i radnih ljudi i gra|ana Toplice.
Sigurno je da su otac i njegova opredeljenost za ~etni~ku – pora`enu stranu u gra|anskom ratu, u vreme kada Ivan Ivanovi} ima
samo pet godina, odlu~uju}e doprineli pogromu organizovanom protiv
profesora gimnazije u Kur{umliji i knji`evnika po~etnika Ivana Ivanovi}a u periodu od 1972-1974. godine.
244
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Iskustva ste~ena `ivotom u srpskoj provinciji za vreme komunizma i sva stradanja u njoj poslu`ila su Ivanovi}u da ostvari zapa`en romansijerski opus o najskrivenijim fenomenima provincije. ^injenica da
ceo `ivot pro`iveo pod hipotekom oca, ratnika pora`ene strane u gra|anskom ratu, pod vla{}u pobednika, omogu}ila mu je da napi{e izuzetne stranice o gra|anskom ratu na jugu Srbije u romanu Crni dani
Rake Drainca i egzegezi tog romana Drainac izme|u ~etnika i partizana.
8. U socijalisti~koj Jugoslaviji bilo je mnogo montiranih sudskih
procesa za delikt, mi{ljenja, politi~ki anga`man, a odgovarali su umetnici, nau~nici, politi~ari i druge javne li~nosti. Me|utim, nije zabele`en
slu~aj da su tzv. politi~ki krivci fizi~ki maltretirani bilo od policije, bilo
po njenom nalogu.
Ivan Ivanovi} je i u tom pogledu izuzetak. Opisuju}i svoje stradanje u Kur{umliji, tom reprezentativnom uzorku i paradigmi za jalovost, podmuklost i surovost srpske provincije, Ivanovi} navodi pakleni
scenario, koji su na~inili politi~ki mo}nici u Kur{umliji, da ga uz pomo}
policije i lokalnih siled`ija pretuku. Bilo je predvi|eno da grupa mladi}a
isprovocira Ivanovi}a na ulici, da ga unapred pripremljeni milicioneri
privedu u stanicu milicije, gde bi ga isprebijao batina{ najva`nije politi~ke li~nosti u Kur{umliji Kor~agina, sa nadimkom Ro|a. Po{to je Ivanovi} o ovom scenariju unapred obave{ten i na provokacije mladi}a nije reagovao, prisutni milicioneri nisu mogli da ga privedu. Ipak su uspeli
da mu izbu{e prednje gume na automobilu.
9. Bez obzira na izrazito totalitarni karakter Titovog re`ima, ipak
se de{avalo da umetnici i nau~nici budu progonjeni u nekoj od republika biv{e Jugoslavije, a da na|u uto~i{te u drugoj. Poznato je da je iz Sarajeva u Beograd pre{lo mnogo umetnika u nau~nika. Po{to su u Sarajevu bili onemogu}eni, proganjani, neki ~ak i hap{eni, mnogi su do{li u
Beograd, u kome su dobili stanove, posao, katedre na Univerzitetu i u
kome su mogli potpuno slobodno i nesmetano da pi{u i objavljuju. Tako
su se u Beograd doselili Me{a Selimovi}, Esad ]imi}, Bo`a Jak{i}, Vojislav Lubarda i mnogi drugi. Beogradski filmski reditelj @ivojin Pavlovi} bio je u Beogradu pod embargom zbog filmova tzv. crnog talasa i
zbog u~e{}a u komisiji koja je najvi{om ocenom ocenila film Plasti~ni
Isus Lazara Stojanovi}a. Me|utim, u Sloveniji je Pavlovi} potpuno normalno snimao filmove i u`ivao veliki ugled. Pozori{na predstava Druga
vrata levo Aleksandra Popovi}a bila je zabranjena u beogradskom Ateljeu 212, a normalno je, u re`iji Mira Me|imorca, igrana u Zagrebu, u~estvovala na pozori{nim festivalima i dobijala nagrade. Hrvatski Faust
Slobodana [najdera nije mogao biti postavljen u Zagrebu, a u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozori{tu do`iveo je veliki uspeh.
245
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Ivan Ivanovi} se posle izgona iz Kur{umlije na{ao u Beogradu,
prakti~no na ulici. Bio je bez posla, bez stana, bez mogu}nosti objavljivanja. Po{to se na{ao u prakti~no bezizlaznoj situaciji, bez sredstava za
`ivot porodice, Ivanovi} je pribegao jednom bizarnom i vrlo specifi~nom
na~inu da do|e do makar minimalnih sredstava za `ivot. Naime, preko
prijatelja do{ao je u vezu sa lekarom ^edom Bra{ancem, koji bio i knji`evnik i koji je radio u invalidskoj komisiji. Ivanovi} je dva puta odlazio
kod Bra{anca, ali se nije usudio da ode na unapred zakazan i dogovoren
pregled, posle ~ega bi bio penzionisan. Tek u tre}em poku{aju sa~ekao
je doktora Bra{anca i dobio minimalnu invalidsku penziju, od koje nije
mogao da omogu}i normalan `ivot porodici. Dakle, i na ovom primeru
vidimo da je Ivanovi}ev slu~aj specifi~an i druk~iji od svega {to se doga|alo sa knji`evnicima i umetnicima u Titovoj despotiji zvanoj Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija.
10. Za razliku od drugih politi~kih su|enja, u kojima je vi{i sud
pove}avao kaznu okrivljenom, potvr|ivao kaznu ili je vra}ao na novo
su|enje, u slu~aju Ivana Ivanovi}a Vrhovni sud je svojom presudom K`I-2192/74 od 14. februara 1975. godine preina~uje presudu Okru`nog
suda iz Prokuplja, kojom je Ivan Ivanovi} osu|en na dve godine zatvora, pa ga oslobodio od optu`be. Dakle, u slu~aju Ivana Ivanovi}a Vrhovni sud Srbije doneo je osloba|aju}u presudu.
Karakteristi~no je obrazlo`enje ove presude Vrhovnog suda, u
kojem Vrhovni sud, u maniru knji`evne kritike, daje apsolutno negativnu ocenu romana Crveni kralj, pa navodi:
Roman Crveni kralj ~itavom svojom sadr`inom, uklju~uju}i i njegov inkriminisani deo, pre svega ilustruje samog pisca kao knji`evnika
koji, bez neophodne intelektualne objektivnosti i sposobnosti da dru{tvene pojave tretira u njihovoj celokupnosti govori o odre|enoj pojavi u Jugoslaviji, koja je daleko pre literarnog kazivanja optu`enog, dru{tveno
osu|ena kao negativna pojava, suprotna tokovima razvoja socijalisti~kih
dru{tvenih odnosa u nas, optu`eni, bezmalo u tekstu ~itavog romana, izra`ava svoj oponentni stav i omalova`avaju}i odnos prema ukupnim
dru{tvenim zbivanjima u na{oj zemlji. Me|utim, dru{tvena zbivanja o
kojima optu`eni govori u svom romanu nisu predmet inkriminacije po
~lanu 174 KZ. Za{tita dru{tva od takvog na~ina tretiranja odre|enih dru{tvenih odnosa postignuta je zabranom rasturanja knjige.
Dakle, i Vrhovni sud smatra da je ta knjiga {tetna, da pisac nije
sposoban, da je roman negativna pojava, da je suprotan tokovima razvoja socijalisti~kih dru{tvenih odnosa kod nas i sli~no, ali nalazi da pisac
ne treba da ide u zatvor, ve} je dovoljna kazna {to je knjiga kao opasna
i {tetna zabranjena.
246
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
U vezi sa ovom odlukom Vrhovnog suda iznosimo jedno li~no
svedo~enje. Naime, autor teksta, budu}i u prijateljskim odnosima sa
Brankom V. Radi~evi}em, nakon dono{enja presude u Prokuplju, kojom je pisac osu|en na zatvor zbog knji`evnog dela, tra`io je od
Radi~evi}a mi{ljenje o tome. Radi~evi} je odgovorio da je bio u kontaktu sa tada visokim politi~kim funkcionerom Dra`om Markovi}em i
da mu je on rekao da ta knjiga ni{ta ne valja, ali da }e presuda biti
preina~ena i pisac – Ivan Ivanovi} – oslobo|en od optu`be. To je
Markovi} rekao odmah posle dono{enja prvostepene presude, dok ona
jo{ nije stigla u Vrhovni sud, niti je u Vrhovnom sudu razmatrana. U
svojim dnevni~kim bele{kama, koje su {apirografisane i{le iz ruke u
ruku u Beogradu, Dra`a Markovi} je ne{to sli~no napisao, s tim {to je
naveo da mu je njegov prijatelj Muharem Pervi} rekao da ta knjiga nema nikakvu umetni~ku vrednost. Sve to govori da je kompletan proces
Ivanu Ivanovi}u organizovan od strane politi~ara, da je prvostepena
presuda (osu|uju}a) doneta po nalogu politi~ara, da je drugostepena
(osloba|aju}a) presuda tako|e doneta po nalogu politi~ara i da tu sud
nije imao nikakvu ulogu.
Ovih dana u jednom beogradskom ~asopisu objavljen je esej Amerika u prozi i dramama srpskih pisaca, u kojem pi{e:
Za protagonistu svog romana Crveni kralj Ivan Ivanovi} je uzeo
~oveka iz stale`a privilegovanih. Crveni kralj je daroviti fudbaler i dr`avni reprezentativac, ~ovek koji je u najranijoj mladosti osetio nali~je i lepotu finansijskog i dru{tvenog uspona.
Pred povratak iz Amerike, dakle, s jedne prostorne i vremenske
distance, on se se}a svoje sportske karijere propra}ene mnogim ujdurmama. Na pojednostavljen na~in govori o dehumanizovanosti urbanog
sveta u kojem va`i matemati~ka logika primanja i zadavanja udaraca –
Zadaj ih vi{e nego {to ih primi{.
Ova proza, koja se i{~itava u jednom dahu, i paralelno odvija u
Kaliforniji i Beogradu, poseduje osobenu tehniku postepenog fabulativnog razvoja, {to romanu pru`a `ivotnost koja je neophodan za~in prozi
ispovednog karaktera.
O Americi Zoran Jugovi} govori cini~no i rezignirano. U toj zemlji se i pored toga {to je zaradio veliki novac te{ko snalazi. Konstatuje da
u Americi nema lepote i da se tamo sve radi za pare. Kada govori o vezi
sa nekada{njom filmskom divom D`ord`ijom Vud, King, koji se tokom
~itave ispovesti hvali kako je imao puno devojaka i `ena, ne krije svoje
zaprepa{}enje. Tako, na primer, u svingerske igrarije nikako nije mogao
da se uklju~i:
– Kada sam jednom poku{ao, ose}ao sam se kao da sam medu majmunima. Odmah sam se ispovra}ao.
247
Hereticus, 2/2004
Dragoljub Todorovi}
Na primedbu nekada{nje lepotice da ga je sramota da se svu~e pred
gerlama, King odgovara:
– I jeste, mislim se, ja sam ponikao iz jednog ~estitog naroda u kojem se obraz i ~ast jo{ uvek ~uvaju! Moje baba i majka su imale u `ivotu jednog ~oveka!
Poput ameri~kih prozaista Ivanovi} uspeva da u bizarnim situacijama, kroz jedno tipi~no sportsko pojednostavljenje, do|e do filozofskih
uop{tavanja o `ivotu. Od ekspozicije do zapleta King, provincijalac koji je prvo krenuo u osvajanje velikog grada, a potom i Amerike, Jugoslaviju stavlja iznad, i pored toga {to je u Americi zaradio mnogo vi{e love.
Zato na kraju i odlu~uje da se vrati u rodni kraj.
Na osnovu ovog krokija o romanu Crveni kralj, trideset godina
nakon {to je objavljen, najbolje se vidi apsurdnost, besmislenost i proma{enost progona Ivana Ivanovi}a. Me|utim, to je Ivanu Ivanovi}u zagor~alo i potpuno izmenilo `ivot, ali ga mo`da i na~inilo zna~ajnim i plodnim srpskim piscem, mada je on to bio ve} avgusta 1972. godine, kada
je iza{ao Crveni kralj.
Salvador Dali, Araignée du soir - Espoir!, 1940.
248
ZABRANA KNJIGE
RE[ENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI
[email protected] JAVNO [email protected][TVO
Broj: A.41/72
27. oktobar 1972. godine Pan~evo
VN/JT
Na osnovu ~l. 50 st. 1 i 2 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija /”Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71/ donosim
RE[ENJE
Privremeno se zabranjuje rasturanje knjige “CRVENI KRALJ” od pisca Ivana Ivanovi}a, profesora knji`evnosti iz Kur{umlije, {tampane u Grafi~kom
preduze}u “6. oktobar” iz Pan~eva u 1.000 primeraka, a ~iji je izdava~ Slobodan
Ma{i} iz Beograda, zbog povrede ~l. 49 st. 1 ta~. 7 i 8 i st. 2 istog ~lana Zakona
o {tampi i drugim vidovima informacija /”Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71/.
Obrazlo`enje
Pisac Ivan Ivanovi} u knjizi “Crveni kralj” {tampanoj u Pan~evu u 49
pri~a a kroz moralna shvatanja glavne li~nosti Zorana Jovanovi}a krcatom pornografskim, najvulgarnijim izrazima, veli~a na najodvratniji i najnegativniji na~in njegovo pona{anje, prikazuju}i takvo pona{anje kao vrlinu. Tako na primer
u 36-oj pri~i opisuje kao vrlinu scenu silovanja neke devojke pa ka`e: “u stanu
sam je silovao. Janez je dr`ao za jednu ruku, Ned`a za drugu a ja sam je zasko~io. Prvo se d`ilitala nogama kao makazama, a onda nije imala kud. Pokazalo
se da je izbu{ena kao cev za kanalizaciju”. Nadalje u 35-oj pri~i pi{e kako je polno op{tio sa `enom svoga ro|enog brata pa ka`e: “A najve}a mi je glupost {to
sam uleteo me|u noge moje snaje Ljubice, `ene mog ro|enog brata po ocu Jugoslava, koji je lekar u Ni{u. Ali sada {ta je tu je. Posle kokanja nema kajanja.”
U jednoj pri~i pisac dalje ka`e da je u Jugoslaviji svaka petnaestogodi{nja cura
probu{ena itd.
Na vi{e mesta kroz lik Zorana Jugovi}a pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji, nazivaju}i je “Juga”, “Jugovina” itd. Tako na str. 110 ka`e: “Nemam ni
domovinu, {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka, i suvi{e toga mi se desilo. A i da nije ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}e ni zemlje. Za Jugu me ba{ briga. Pa ipak je volim, majke joj ga ...”
U celini knjiga je amoralna i kao takva mo`e imati negativan uticaj na
gra|ane a posebno na omladinu.
Na osnovu navedenog o~igledno je da su u knjizi povre|eni propisi ~l. 49
st. 1 ta~. 7 i 8 i st. 2 istog ~lana Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija
/”Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71/.
[email protected] JAVNI [email protected]
Dostaviti:
1. Okru`nom sudu Pan~evo
2. SUP-u Pan~evo
Vladeta Nedeljkovi} s.r.
3. Izdava~u
249
Hereticus, 2/2004
EKSPERTIZA PROFESORA VUKA PAVI]EVI]A
[email protected] SUDU U PAN^EVU
Najpre `elim da se zahvalim sudu na ukazanom poverenju da u~estvujem kao ve{tak na pretresu o knjizi CRVENI KRALJ od Ivana Ivanovi}a. Smatrao sam da me moj poziv profesora etike, a i shvatanje da je svaki gra|anin
du`an da doprinese koliko mo`e re{avanju dru{tvenih i moralnih problema,
obavezuje da se primim ove uloge i du`nosti. Nastoja}u da je ispunim po savesti
i na osnovi one mere znanja i razumevanja za moralne i dru{tvene probleme s
kojom raspola`em. Dodajem ovu ogradu zato {to su moralni problemi takve
prirode da se u njima ne mo`e posti}i apsolutna ujedna~enost stavova, pa se ni
od stru~njaka ne bi moglo prigovoriti.
Svoj zadatak ja ovde shvatam u prvom redu kao analizu, kao ra{~lanjavanje moralne i dru{tveno-politi~ke sadr`ine knjige Crveni kralj. No ako na osnovi analize iznesem i svoje mi{ljenje o pitanju da li knjigu treba zabraniti ili ne,
o ~emu odlu~uje Sud, pretpostavljam da time ne prekora~ujem svoje pravo.
Ali pre pristupanja analizi knjige s obzirom na njenu moralnu i politi~ku
podobnost ili nepodobnost, moram re}i da mi za ocenu knjige s ovog stanovi{ta, pa i za njenu analizu, izgleda presudno va`no jedno metodolo{ko pitanje,
naime pitanje: da li tu ocenu donositi na osnovi pojedinih izolovanih, ma koliko
brojnih, mesta i njihovog tekstualnog zna~enja ili pak po{av{i od nastojanja da
se odredi ukupni smisao knjige odnosno ono {to se mo`e nazvati “porukom”
pisca u knjizi. Mislim da je prvi postupak sporan, pa i neprihvatljiv, s obzirom
na strukturu knji`evnog dela uop{te. Jer, prvo, knji`evnik mo`e uvoditi u svoje delo razne tipove li~nosti, i gledi{ta koja te li~nosti iznose na pojedinim mestima ne moraju izra`avati osnovnu misao i ideju koju autor ho}e da u svom delu
izrazi; drugo, pojedina mesta dobijaju svoje zna~enje tek iz konteksta i dovo|enjem u vezu s ukupnim smislom dela; tre}e, o moralnom zna~enju pojedinih izjava koje neka li~nost u knji`evnom delu ~ini mo`e se ispravno suditi tek uo~avanjem motiva i situacija koji datu li~nost opredeljuju da daje odre|ene izjave
i sudove. Previdimo li motivaciju koju autor daje za postupke svojih li~nosti, ne
mo`emo objektivno suditi o te`ini i moralnoj problemati~nosti pojedinih mesta
knji`evnog dela.
Mislim, dakle, da i pri analizi dela koje je pred nama i pri oceni njegove
moralne podobnosti moramo i}i ka utvr|ivanju osnovnog njegovog smisla i poruke. No taj smisao i poruka se ne mogu konkretno pokazati pre analize li~nosti glavnog junaka knjige. A ova analiza treba da obuhvati psiholo{ke osobine
li~nosti tog junaka, socijalne i socijalno-psiholo{ke odrednice te psihologije,
vrednosti za kojima ova li~nost ide, postupke koje ona pri tome ~ini i njene kriti~ke osvrte na vlastite postupke, kroz koje u stvari dolazi do izraza autorov stav
u pitanjima `ivotnih i dru{tvenih vrednosti. Taj autorov stav i prema tome osnovna poruka knjige vidi se i iz na~ina na koji glavna li~nost predvi|a da }e zavr{iti svoj `ivotni put. Moramo, dakle, u}i u podrobniju analizu Kinga, glavnog
junaka knjige Crveni kralj.
A glavna li~nost je, psiholo{ki gledano, preosetljiva, mo`da emocionalno nestabilna, i pored sve, ili uprkos svoj drzovitosti koju ispoljava, i koju autor uvek nastoji da prika`e kao reakciju na li{enosti i traume kojima je glavna
250
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
li~nost izlo`ena, na nepoverenje koje je prema toj li~nosti ispoljavano. Na primer, autor naro~ito nagla{ava ~injenicu da njegov glavni junak nije u detinjstvu
i de~a{tvu mogao da se dru`i sa ocem, pa da budu “pajda{i”. I uop{te, “uvek
sam bio sam”, ka`e jednom glavni junak za sebe. (“Kevu nisam zapamtio, a }ale
mi je dugo bio u }uzi. Nikad nisam imao porodicu! Uvek sam bio sam. S }aletom nisam uspeo da se sprijateljim. Dok sam ja ukop~ao njegov slu~aj, bilo je
kasno. I posle nikad nismo uspeli da postanemo drugari, pajda{i.” – str. 110)
Osim toga kod glavne li~nosti je izrazita te`nja za spontano{}u u pona{anju i za
slobodnim izra`avanjem.
Jo{ kao dete, na poljanama i po pijacama provincijske palanke King igra
fudbal i pri tome ispoljava za njega znatan dar. Ta spontana igra, u kojoj divljenje drugova ostaje najvi{a i najlep{a nagrada, trajni je njegov ideal, naro~ito i
upravo onda kad se kao profesionalni igra~ bude proslavio i kad mu takav fudbal bude doneo novac i sva druga na njemu zasnovana u`ivanja. Ali njegovu
te`nju da bude primljen u poznati provincijski klub osuje}uje za izvesno vreme
predsednik kluba, major UDB-e Ristovi}, jer je glavna li~nost – ~etni~ki sin!
Iako ro|en tek 1940. god., pa ve} i kao takav potpuno neodgovoran za dr`anje
svog oca u ratu on ipak eto do`ivljava prepreke i osuje}enja svojih `elja zbog
krivice koja je tu|a a ne njegova. To je osnovna trauma glavnog junaka, i on se
od nje ne}e nikad zale~iti, pogotovu {to mu i beogradska publika kad bude pre{ao u jedan od glavnih beogradskih klubova pozle|uje ranu i dovikuje: “~etnik,
~etnik!”. Zbog te traume on se ne}e mo}i da uzdigne do pra{tanja, do razumevanja li~nosti majora Ristovi}a, koji mu se izvinuo. “Mnoge no}i nisam spavao
zbog tebe, King”, ka`e Ristovi} (str. 28), a King mu ipak sprema neku malu osvetu, prihvataju}i tako i sam onu moralno osudljivu pojavu primenjivanja kolektivne odgovornosti ili odgovornosti li~nosti za ono {to nije u osnovi njeno
delo ve} izraz kolektivnih dr`anja i ~injenica.
Prelaze}i u Ni{ a kasnije i u Beograd (“Crvenu zvezdu”) nakon natezanja i cenjkanja klubova oko njega, King po~inje da se pona{a sasvim po logici i
etici sistema odnosa u sportu koji je po~eo da preovla|uje. A osnovne karakteristike tog sistema su slede}e: fudbal je postao “biznis” za one koji ga organizuju i u njemu u~estvuju, a za publiku – prilika za i`ivljavanje agresivnih instikata i {ovinisti~kih nastrojenja (odmah treba re}i da od takvih nastrojenja King
nikad ne pati; naprotiv, osu|uje ih). Nije, dakle, vi{e re~ o igri, o utakmici u kojoj treba pobediti ve{tiji, ve} o pobedi po svaku cenu (“Da nisam ja slomio nogu
D`unovi}u, mo`da bi on to u~inio meni. Pitam ja te pedere sa tribina {to bacaju fla{e da li bi ih boleo |oka da je njihov D`unovi} meni prebio nogu. Ne bi se
uzbu|ivali, `ivota mi. Rekli bi: Be`i, molim te, zaslu`io je. Vidi{, bolan, da nasr}e kao june.” – str. 56). I tako, sada i King igra sasvim po pravilima “igre”, u
kolu u kome se uhvatio: te`i da zaradi {to vi{e novca, cini~no ucenjuje one koji `ele da ga prevedu u svoj tim, pona{a se kao “zvezda” jer, uostalom, sve novine pi{u o njemu kao o “zvezdi”, pa je sasvim sujetan i sebeznalast, u~i nove
{tosove kako da onesposobi protivni~kog igra~a... [to je jo{ relevantnije za ovu
analizu, King se odaje “slatkom `ivotu” i pri tome se dr`i na~ela da uvek uzme
ono {to mu se nudi, makar to bila i `ena njegovog prijatelja ili }erka predsednika kluba; {ta vi{e, odr`ava seksualne odnose i sa `enom svog brata po ocu, pa
je ~ak izvr{io i jedno silovanje (str. 75)!
251
Hereticus, 2/2004
Ali glavni junak je jednog dana bio ka`njen zabranom igranja od godinu
i po dana, no ne zbog svog “slatkog `ivota” ve} zbog sukoba sa upravom kluba.
I on tada odlu~uje da napusti Jugoslaviju i da po|e u Ameriku, tamo gde dobro
pla}aju fudbalere, ne bi li “skupio {to vi{e zelemba}a” (dolara), pa da posle “u
Jugoslaviji `ivi kao ~ovek” (kako ka`e King, str. 8). “A i za{to da ne idem”, ka`e glavni junak, kada danas “nijedan igra~ ne bi rekao ono {to su rekli ^ajkovski i Miti} kada su im nudili velike pare u inostranstvu, a oni odbili, kao nema
tih para za koje bi se prodali fudbaleri Socijalisti~ke Jugoslavije ili tako ne{to”
(str. 12).
I tako, dok se glavni junak nalazi u Americi, autor ga pu{ta da iska`e nekoliko sudova o ameri~kim biznismenima i sportu, o ameri~kom dru{tvu uop{te, ali i o Jugoslaviji. Ta mesta je ve} inkriminisao javni tu`ilac, ali i ja ovde ipak
navodim nekoliko njih radi celovitosti pregleda i analize. Tako, povodom ubistva Martina Kinga na{ glavni junak ka`e: “Jebem ti ja gangstersku Ameriku! I
svaku drugu pokvarenu dr`avu, makar to bila i moja ro|ena Jugoslavija. I ne
bojim se da to ka`em. Boli me |oka da li se to kome svi|a ili ne. Ne bojim se ja
nikoga, pa ma to bio D`eki ^arlton (golman) ili Lindon D`onson, [esternjev
(fudbaler) ili Leonid Bre`njev, takav sam ja” (str. 38).
Ili: “Tako smo svi mi, koji smo ovde u Ameriki, na neki na~in zajebani
u Jugovini. Ali ni{ta zato, nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila. Leba mi!” (str. 7).
Ili: “Nemam ni domovinu, {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je
Jugovina majka, isuvi{e toga mi se desilo. A i da nije, ja sam internacionalac.
Mi internacionalci nemamo ni ku}e ni zemlje. Za Jugu me ba{ briga. Pa ipak,
volim je, majke joj ga...”(str.).
Tako da sada imamo glavnog junaka koji ~ini postupke neprihvatljive i
osudljive sa stanovi{ta jednog razvijenog morala. Me|utim, kao {to smo rekli
na po~etku, bilo bi veoma sporno ako navedena mesta posmatramo sama za sebe i zanemarimo celinu dela, njegove osnovne poruke, na~in na koji je autor
prikazao celinu li~nosti glavnog junaka i socijalne odrednice njegovih dr`anja.
Tek pristupaju}i delu celovito, mo`emo, mislim, dobiti osnovan odgovor na pitanje da li se navedena inkriminisana mesta moraju ozna~iti kao apologija nemorala, kao ne{to {to te{ko vre|a javni moral. Po|emo li ovim drugim putem,
onda mogu da skrenem pa`nju bar na slede}e od brojnih sli~nih ~injenica. Najpre, autor knjige je na kraju, predvi|aju}i da }e King izvr{iti samoubistvo (jure}i Bjuikom koji je kupio za dolare zara|ene u Americi), samim tim pokazao
bezvrednost i ispravnost Kingove trke za novcem i seksom, a time i osudio takav `ivotni model. Drugo, autor nam pokazuje kroz celu knjigu kako je glavni
junak kao de~ko ne samo usko~io u tu i takvu trku, ve} je u stvari u nju uvu~en.
Ne juri King `ene toliko koliko mu se one name}u, kao slavnom i bogatom fudbaleru. Pa ako `ivi sa `enom svog prijatelja pa ~ak i sa `enom svog polubrata, i
to je zato {to su ga one na to navele (str. 70 i 74). Isto tako, ako odr`ava odnose
s }erkom predsednika svog kluba, na prigovor njenog oca King mo`e da ka`e:
“I one druge cure {to sam ih ja tebi namestio imaju nekog. Kad bi znali njihovi
roditelji s kim one idu, zaklali bi ih. A tebe za to ne boli kita... I sad si do{ao da
mi ~ita{ lekciju. Pa kad si toliko svestan i napredan, {to ne pomisli{ malo na onu
studentkinju iz Para}ina? Njen }alac duva staklo u fabrici i odvaja od usta da
{koluje }erku, a ti mu je upropa{tava{!” (str. 52).
252
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Ali s moralnog gledi{ta najte`i je problem scena sa silovanjem. No ni nju
autor nije ostavio bez odre|ene motivacije koja ako ne izvinjava glavnog junaka, a ono psiholo{ki i sociolo{ki obja{njava njegov postupak. U stvari, mislim
da je ta scena poslu`ila piscu da na najdrasti~niji na~in poka`e vrlo mogu}e te{ke psiholo{ke i moralne posledice kulta fudbalskih veli~ina ili “zvezda” – kulta
koji stvara sama gledala~ka masa tra`e}i neke svoje idole, uzore i “heroje”. Ponesen tim kultom, koji uostalom stvara i {tampa, “slavni” i uz to bogati fudbaler
po~inje da veruje kako je njemu kao “veli~ini” sve dozvoljeno, kako niko ne
mo`e da se odupre njegovim zahtevima. Upravo tim ose}anjem la`nog ponosa
i veli~ine autor obja{njava postupak svog junaka. Jer devojka na koju je King
bacio oko i za koju on pouzdano zna da je “kamenjarka” a ne devica, ne podaje se dobrovoljno. “A ja”, ka`e King, “da po{izim. Nije mi toliko do ribe koliko
{to mi je dirnula ponos. Treba da joj je ~ast da legne pod jednog fudbalskog
kralja!” (str. 74). I po{to nije htela, King je s drugovima siluje. Posle ona mirno
spava s njim, a kroz tri dana podnosi sudu tu`bu za silovanje, ali tu`bu odmah
povla~i ~im je King iz crnih fondova fudbalskih klubova dobio milion i predao
joj ga!
Nije, dakle, po mom mi{ljenju i razumevanju stvari, u svim ovim slu~ajevima na sceni i na tapetu sam glavni junak King koliko dru{tvo i sredina koja
ga je prvenstveno na~inila onim kakav je. A re~ je o dru{tvu i sredini u u`em
socijalnom i socijalno-psiholo{kom smislu (o stanju u fudbalu i u upravama klubova, o labavom moralu ili nemoralu u gradovima). A smisao navedenih mesta
ja vidim, i pored svega cini~kog jezika kojim si iznesena, ili upravo na osnovu
tog jezika, u kritici a ne u afirmaciji zla, u drasti~nom pokazivanju kakvim monstruoznim postupcima mo`e da dovede jedna naopaka hijerarhija vrednosti, a
ne u propagiranju nemorala. Uostalom, sama glavna li~nost ka`e za neke svoje
postupke, kao {to je odr`avanje odnosa sa snahom: “To je skotski, leba mi!”
Da kroz prikazane postupke glavnog junaka autor knjige ho}e u stvari
da osudi zlo i da nasuprot zlu afirmi{e neke pozitivne vrednosti, dokaz je i ~injenica {to se ni glavni junak nije u stvari identifikovao u svom pravom i istinskom
bi}u s postupcima koje ~ini i nevrednostima za kojima ide. Naprotiv, autor nam
prikazuje kako je u glavnom junaku stvarno prisutna te`nja ka pravim vrednostima, ali koje on vi{e ne mo`e da ostvari kad je ve} duboko zagazio ili ta~nije, kad je duboko uvu~en u blato. Na primer, iako King stalno govori o novcu
kao svom idolu, o “zelemba}ima” kao idealu zbog kojeg ide u Ameriku da tamo igra fudbal, on ipak na brojnim mestima izra`ava svoju ~e`nju za fudbalom
kao igrom, kao inspiracijom (str. 61, 63). Isto tako, jure}i za seksom, za `enama
koje mu se podaju, King zna i posredno kazuje da tu i na taj na~in nema pravog
ljudskog zadovoljstva, da seks jo{ nije ljubav, i da tek ljubav mo`e u~initi ~oveka sre}nim i uzdi}i ga. Pa se eto i cinik i razvratnik King bio zaljubio, ali proma{eno, kao {to je }o{kasto sve {to ~ini. Naime, zaljubio se u devojku svog brata.
Ona nije mnogo lepa, ali ima “drugu krvnu grupu”, kako ka`e King, to jest odana je radu i duhovnim vrednostima. I kad ga je ova devojka odbila, King je osetio kako je u njemu “pukla osovina”. I danas to “plandara i trokira u meni” veli
on (str. 83), pa }e mu se ova devojka privi|ati i kad bude u milionskom Njujorku. Ali kasno je vi{e misliti na ljubav, suvi{e je daleko za{ao stranputicom i Kingu preostaje da cini~ki govori o `enama uop{te i o ljubavi. Taj cinizam je samoodbrana od te`nje za ljubavlju koju vi{e ne mo`e ostvariti. To je u stvari navu~ena
253
Hereticus, 2/2004
maska iza koje se krije suvi{e osetljiva, pomalo ~ak palana~ki sentimentalna du{a Kingova.
Ali autor nije ostavio svog junaka ni bez razumevanja za politi~ke i patriotske vrednosti, o kojima ina~e junak tako ~esto govori cini~kim jezikom. Jer
iako ka`e da ga je Jugoslavija “nagrdila” kao i mnoge druge, on je ipak voli, iako to ka`e svojim soka~kim `argonom. A sasvim je vidno i ubedljivo na nekim
mestima to da glavni junak kad govori o Jugoslaviji koja ga je osujetila stvarno
misli na sportske krugove i njegov sukob s rukovodiocima sportskih organizacija (vidi, na primer, str. 12-13). Zatim, kad se nalazi u zemlji s druga~ijim dru{tveno-ekonomskim, to jest kapitalisti~kim sistemom, u kojoj ne mo`e da nosi ni
svoje pravo ime ve} ga mora promeniti u interesu i na zahtev svog poslodavca,
King ipak ose}a kako poredak u Jugoslaviji ima svoje vrednosti. Pa tako, on stalno tamo, u toj drugoj zemlji – nosi crvenu ma{nu! “Doneo sam je iz Jugoslavije”, veli King, “i ne bih je dao ni za {ta na svetu... Ova ma{na mi slu`i kao amajlija. Gazda Hjuova `ena, ona dark gerla {to mi je u{la u oko, nosi na sebi nekoliko
miliona. A ja nosim ma{nu od stopedeset jugoslovenskih banki. Ali vi{e vredi
moja ma{na nego njeni dijamanti” (str. 37).
Na osnovu ove analize, i po svom uverenju i ose}anju, ja mogu u zaklju~ku re}i da knjiga Crveni kralj autora Ivana Ivanovi}a, ako se uzme u celini i
po|e sa njenim op{tim i dosta vidljivim smislom, ne vre|a javni moral kad taj
pojam uzmemo u normativnom smislu, to jest u smislu skupa na~ela i normi koje bi trebalo da vladaju u dru{tvu. Ona u stvari `estoko kritikuje stvarni moralni indiferentizam pa i nemoral koji se bio prili~no ukorenio naro~ito u izvesnim
sportskim sredinama. Uostalom, nije li i sekretar SKJ Stane Dolanc nedavno izjavio: “Mladi ljudi se u sportskim organizacijama susre}u s korupcijom, mitom,
karijerizmom... To je po~etak ru{enja moralnog lika. Kad sportista vidi da se
mo`e materijalizovati, on to prihvata jer mu se nudi, pa i oni koji to gledaju zauzimaju takav stav. A to je sve ono protiv ~ega se borimo” (“Politika” od 13. novembra 1972.) Knjiga Crveni kralj je pre svega upravo kritika materijalizovanja
sporta i sportista, odnosno, kritika vulgarno-materijalisti~kog sistema vrednosti
u dru{tvu uop{te i pre svega u sportu ukoliko je u njemu novac postao najvi{a
vrednost. A kad se motiv novca udru`i s motivom slave velikih “zvezda”, onda
su date i osnove za moralne devijacije. Vrednost Crvenog kralja je u tome {to
su u njemu ubedljivo pokazane negativne konsekvence ova dva faktora i njihovi socijalni izvori. Knjiga osim toga pokre}e i delikatni problem negativnog uticaja dr`anja roditelja za vreme rata na dru{tveni i li~ni polo`aj dece posle rata.
Ne znam koliko je ta pojava bila ra{irena; verujem da je bila dosta retka: ali je
moralno potpuno osudljiva, pa je autor, mislim, imao pravo da je kroz knjigu
osudi, makar se javljala u vrlo ograni~enom broju slu~ajeva. Mislim, dakle, ako
je umesno moje izra`avanje u takvoj formi, da knjiga Crveni kralj ne zaslu`uje
da se na nju primeni ta~ka 8 ~l. 49 Zakona o {tampi APV, tj. da ona ne vre|a
te{ko javni moral. Naveo sam i neke pozitivne ~injenice koje sadr`inski ~ine
problemati~nim i primenu ta~ke 7 istog ~lana, koja predvi|a zabranu napisa u
kojima se vre|a ~ast i ponos na{ih i stranih naroda i njihovih najvi{ih predstavni~kih organa. Naravno, ostaje kao problem postojanje psovki na ra~un na{e i
jedne strane zemlje, ali je sadr`inski psovka uperena na u`e dru{tvene krugove
iako su formalno upu}ene zemljama.
254
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Me|utim, li~no sam gotov da pitanje da li ove psovke smatrati kao povrede ~asti i ugleda tretiram u okviru slede}ih razmatranja. Prvo, psovka postoji i u `ivotu, u raznim dru{tvenim sredinama i situacijama. Ona je odavno po~ela da sti~e, u ve}oj ili manjoj meri, pravo gra|anstva ~ak i u delima (filmovima,
na primer) koji se daju preko najmasovnijeg sredstva javne komunikacije, to jest
preko televizije. U ovoj ~injenici vidim pre izraz te`nje da se postavi kao problem dvojnost javnog i privatnog dr`anja nego neko propagiranje morala. Naravno, bilo bi po`eljno da se jedinstvo u izra`avanju postigne uklanjanjem psovki i iz javnog i iz privatnog komuniciranja, ali... Drugo, autor je uzeo u obradu
jednog od predstavnika onog dela na{e omladine kojem je psovka i ironi~nodrasti~na re~ postala skoro neotklonjivi deo njegova `argona i izraz posebnih,
svakako socijalno uslovljenih, stavova prema brojnim problemima i pojavama
u dru{tvu i `ivotu. Zato mislim da je autor imao potrebu da ve} i radi realisti~nosti prikaza dopusti glavnom junaku da se poslu`i psovkom i ironi~nim
obrtima (mislim da je uspeo da ~ak i u tom `argonu ostvari neka literarno uspela mesta). Ali upravo zato {to je autor uzeo za predmet takav socijalni tip ili
sloj, mislim da onda i psovka kojom se doti~na li~nost slu`i na neki na~in degenerira u svom uvredljivom zna~enju i te`ini. U svakom slu~aju, ne bih mogao
smatrati da ovakve psovke treba i da je nu`no tretirati ih kao povrede ~asti i ponosa naroda (iako mislim da se autor mogao poslu`iti “skra}ivanjem glagola” i
time olak{ati problem).
Beograd, 20. novembra 1972.
Dr Vuko Pavi}evi}, s.r.
profesor etike
na Filozofskom fakultetu u Beogradu
RE[ENJE O TRAJNOJ ZABRANI KNJIGE
[email protected] SUD U PAN^EVU
K. broj 159/72
28. decembar 1972. god.
Pan~evo
Okru`ni sud u Pan~evu, u ve}u sastavljenom od sudije Stojkovi} Antonija kao predsednika ve}a i sudija porotnika Todorovi} Milana i Karanovi} Branka, kao ~lanova ve}a, sa zapisni~arem Pavlovi} An|elkom, u postupku povodom predloga Okru`nog javnog tu`ioca u Pan~evu broj A 41/72 od 30. oktobra
1972. god. i 6. novembra 1972. god., koju zastupa Nedeljkovi} Vladeta, okru`ni
javni tu`ilac, za zabranu rasturanja knjige “Crveni kralj” od pisca Ivanovi} Ivana i izdava~a Ivanovi} Ivana i Ma{i} Slobodana, nakon odr`anog glavnog pretresa doneo je i javno objavio u prisustvu izdava~a, njihovog punomo}nika Popovi} M. Sr|e, advokata iz Beograda i OJT-a Pan~evo, slede}e
RE[ENJE
Na osnovu ~lana 49 stav 1 ta~. 7, u vezi ~lana 58 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacije ZABRANJUJE SE RASTURANJE KNJIGE
“CRVENI KRALJ” OD PISCA Ivanovi} Ivana,
zbog slede}ih delova u knjizi:
Na vi{e mesta kroz lik Zorana Jugovi}a pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji nazivaju}i je Jugovina, pa tako na stranici 110 izme|u ostalog ka`e: “ne-
255
Hereticus, 2/2004
mam ni domovinu {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka, suvi{e toga mi se desilo a i da nije ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}e ni zemlje. Za Jugu me ba{ briga. Pa ipak je volim, majke joj
ga...”.
Pri kraju XVI poglavlja u vezi smrti Martina Lutera Kinga ka`e: “i to
moram da ka`em jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu dr`avu, pa makar bila to moja ro|ena Jugoslavija. Ne bojim se da to ka`em. Boli
me |oka da li se to kome svi|a ili ne. Ne bojim se ja nikog, pa makar to bio D`eki ^arlton ili Lindon D`onson, ili bio [esternjev ili Leonid Bre`njev, takav sam
ja. Tako smo svi mi koji smo ovde u Ameriki na neki na~in zajebani u Jugovini.
Ali ni{ta zato, nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, leba mi,
va`no je da smo se u Ameriki dobro sna{li”.
U poglavlju V: “Mene su u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge, a kada im je taj King pokazao zube, a kada je prestao da bude ovca, kada se setio
da i on ima neka prava udarili su mu kveker.”
Na strani 32: “stopostotno je posleratni proizvod onakav kakvim smo ga
mi napravili, a nije ni lo{ momak, otvoren je, ne uvija, ne radi iza le|a, a fudbalski je talenat kakav se ra|a jednom u 20 godina. Ako ne{to kod njega ne valja, to je samo zato {to ne valja ni kod nas. Trebalo bi da ga vaspitamo a mi govnamo, {aljemo mu milicajce.”
Na str. 109: “primi}u u hotel sve same bud`ovane neka se provode drugari. Dr`a}u za njih kol gerle one koje prodaju pal~eve na auto putu. Tako }u
najzad da steknem naklonost srpskih bud`ovana, niko ne}e re}i da sam protiv”.
^ime se nanosi povreda ~asti i ugleda na{ih naroda, ~l. 49 stav 1 ta~. 7
Zakona o {tampi i drugim vidovima informacije.
Nare|uje se da se svi primerci knjige “Crveni kralj” ODUZMU.
Tro{kovi postupka padaju na teret bud`etskih sredstava.
O b r a z l o ` e nj e
Okru`ni javni tu`ilac iz Pan~eva je svojim predlogom A 41/72 od 30. oktobra 1972. godine koji je precizirao podneskom od 6. novembra 1972. god., u
smislu ~l. 49 stav 1 ta~ke 7 i 8 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacije,
predlo`io zabranu rasturanja knjige “Crveni kralj” od pisca Ivana Ivanovi}a navodi inkriminisana mesta koja su citirana u dispozitivu ove presude kao i inkriminisana mesta koja se odnose na razloge ~lana 49 stav 1 ta~. 8 istog propisa.
Punomo}nik izdava~a protivio se predlogu Okru`nog javnog tu`ioca u
Pan~evu da se zabrani rasturanje knjige “Crveni kralj”.
Sud je sproveo dokazni postupak ~itanjem knjige “Crveni kralj” – inkriminisanih mesta, te saslu{anjem ve{taka Pavi}evi} Vuka, pa je nakon izvedenog
dokaznog postupka utvrdio slede}e ~injeni~no stanje:
Na vi{e mesta kroz lik Zorana Jugovi}a pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji nazivaju}i je Jugovina, pa tako na stranici 110 izme|u ostalog ka`e: “nemam ni domovinu {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka, suvi{e toga mi se desilo a i da nije ja sam internacionalac. Mi internacionalci
nemamo ni ku}e ni zemlje. Za Jugu me ba{ briga. Pa ipak je volim, majke joj
ga...”.
256
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Pri kraju XVI poglavlja u vezi smrti Martina Lutera Kinga ka`e: “i to
moram da ka`em jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu pokvarenu dr`avu, pa makar bila to moja ro|ena Jugoslavija. Ne bojim se da to ka`em. Boli
me |oka da li se to kome svi|a ili ne. Ne bojim se ja nikog, pa makar to bio D`eki ^arlton ili Lindon D`onson, ili bio [esternjev ili Leonid Bre`njev, takav sam
ja. Tako smo svi mi koji smo ovde u Ameriki na neki na~in zajebani u Jugovini.
Ali ni{ta zato, nismo mi ni prvi ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, leba mi,
va`no je da smo se u Ameriki dobro sna{li.”
U poglavlju V: “Mene su u Jugoslaviji zajebali kao i tolike druge, a kada im je taj King pokazao zube, a kada je prestao da bude ovca, kada se setio
da i on ima neka prava udarili su mu kveker.”
Na strani 32: “stopostotno je posleratni proizvod onakav kakvim smo ga
mi napravili, a nije ni lo{ momak, otvoren je, ne uvija, ne radi iza le|a, a fudbalski je talenat kakav se ra|a jednom u 20 godina. Ako ne{to kod njega ne valja, to je samo zato {to ne valja ni kod nas. Trebalo bi da ga vaspitamo a mi govnamo, {aljemo mu milicajce.”
Na str. 109: “primi}u u hotel sve same bud`ovane neka se provode drugari. Dr`a}u za njih kol gerle one koje prodaju pal~eve na auto putu. Tako }u
najzad da steknem naklonost srpskih bud`ovana, niko ne}e re}i da sam protiv”.
U XXXVI poglavlju opisano je silovanje devojke: u stanu sam je silovao.
Janez je dr`ao za jednu ruku, Ne|a za drugu, a ja sam je zasko~io. Prvo se d`ilitala nogama kao makazama, a onda nije imala kud. Pokazalo se da je izbu{ena
kao cev za kanalizaciju. U 35. pri~i pi{e: “a najve}a mi je glupost {to sam uleteo
me|u noge moje snaje Ljubice, `ene mog brata po ocu Jugoslava koji je lekar
u Ni{u. Ali sada {ta je tu je. Posle kokanja nema kajanja”.
U knjizi su pored ostalog navedeni slede}i izrazi:
“...obri{e dupe u jednom od ameri~kih klozeta”, “te{ka jebancija”, “kenjanje kroz gusto granje”, “puna kita njega”, “va`no je da su se mangupi prihvatili a profesori neka idu i neka se jebu”, “bogu iza muda”, “mazili me po mudima” i dr.
Sud je ovako ~injeni~no stanje utvrdio na osnovu ~itanja knjige “Crveni
kralj” od pisca Ivana Ivanovi}a a koju su izdali izdava~i Ivan Ivanovi} i Slobodan Ma{i}, dok je ocenu predloga Okru`nog javnog tu`ioca iz Pan~eva delimi~no izveo i na osnovu dokaza izvedenih saslu{anjem ve{taka Pavi}evi} Vuka.
Na osnovu ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja, sud je na{ao da je predlog Okru`nog javnog tu`ioca osnovan u delu koji je citiran u dispozitivu ove
presude, a da u ostalom delu nije osnovan.
Delove romana koji su citirani u dispozitivu re{enja Sud je ocenio kako
posebno, tako i na osnovu ocene celokupnog romana “Crveni kralj”, pa je na{ao da je ovim delovima knjiga nanela povredu ~asti i ugleda na{ih naroda, kako je to ozna~eno u ~l. 49 st. 1 ta~. 7 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija. Sud je prilikom pravne ocene inkriminisanih delova imao u vidu da je
naziv Jugovina, Juga upotrebljen ironi~no na {ta ukazuje celokupan smisao i
kontekst re~enice koje su citirane u dispozitivu ovog re{enja. Knjiga za domovinu glavnog junaka a kroz njegova usta ka`e da ne mo`e da ka`e da mu je ta Jugovina majka. Odmah zatim glavni junak obja{njava taj svoj odnos prema domovini i dodaje “suvi{e toga mi se desilo”. Posle izvesnog vremena - dve re~enice,
257
Hereticus, 2/2004
svoje gledanje na otad`binu zavr{ava re~ima: “za Jugu me ba{ briga”. Na ovakvu pravnu ocenu sud se odlu~io imaju}i u vidu i delove knjige iz XVI poglavlja koji se citiraju u dispozitivu ovog re{enja. U prvim re~enicama ovog dela
knjige upu}uje psovku prvo “gangsterskoj Ameriki” koju prote`e na svaku drugu “pokvarenu dr`avu”, “pa makar to bila i Jugoslavija”. Posle dve re~enice
knjiga obja{njava svoj stav gde glavni junak ka`e: “tako smo svi mi koji smo ovde u Ameriki na neki na~in zajebani u Jugovini, ali ni{ta zato, nismo mi ni prvi
ni poslednji koje je Jugoslavija nagrdila, leba mi...”. Ovakva pravna ocena zasniva se i na delu koji je citiran u dispozitivu ovog re{enja iz poglavlja V. Knjiga
u tom delu govori kroz usta glavnog junaka da su njega “u Jugoslaviji zajebali
kao i tolike druge...”, a tako|e i citirani delovi sa stranice 32. Napred ozna~ena
pravna ocena zasniva se i na osnovu citata sa stranice 109 inkriminisanog romana gde su izrazi bud`ovani, srpski bud`ovani bili upotrebljavani u kontekstu
sa “provodom sa kol gerlama”. Pravnom ocenom ovih citiranih delova koji su
ocenjivani ne samo posebno, ve} i u celini sa sadr`ajem knjige “Crveni kralj”,
sud je na{ao da se ovom knjigom nanosi uvreda ~asti na{ih naroda, iz ~l. 49 st.
1 ta~. 7 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacije. Na ovakvu pravnu kvalifikaciju ukazuje i sadr`aj inkriminisane knjige koji govori isklju~ivo o negativnostima, u ve}ini negativnih tipova – li~nostima ostavljaju}i knjigu bez uo~ljive
poruke.
U pogledu delova knjige koje je citirao Okru`ni sud, javni tu`ilac u svom
pismenom predlogu, a kvalifikovao ga kao te{ko vre|anje morala ~l. 49 st. 1 ta~.
8 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija, sud je na{ao da predlog o zabrani rasturanja knjige “Crveni kralj” iz ovih razloga nije osnovan. Sud je u celosti prihvatio mi{ljenje ve{taka u tom delu koji je dao jedno visoko stru~no,
prihvatljivo i obrazlo`eno mi{ljenje koje je u potpunosti odre|eno, te je sud stao
na stanovi{te da knjiga ne vre|a javni moral iznose}i amoralnosti, amoralne
prilike i amoralne odnose, ve} da knjiga na ovaj na~in sve ove prilike izla`e kritici. Sud je ovakvu ocenu dao i zbog toga {to je knjiga pisana jednim jezikom
koji je odoma}en u krugu ljudi ~ijoj sredini pripada i glavni junak romana. Ovi
izrazi odoma}eni su danas i u literarnim delima koja su pobrala mnoga kvalifikovana priznanja, a tako|e su na{le “svoja mesta” i na radiju i na televiziji.
Kako je ve} napred nagla{eno sud je nalaz i mi{ljenje ve{taka Pavi}evi}
Vuka u pogledu vre|anja morala prihvatio obzirom da je ve{tak kao profesor
etike Filozofskog fakulteta u tom delu stru~an obzirom da knjizi prilazi stru~no
kompetentno kao kvalifikovani eti~ar. Me|utim, u ostalom delu njegovog nalaza i mi{ljenja u kome se ve{tak izja{njavao po pitanju da li je knjiga nanela povrede ~asti i ugleda na{ih naroda, po oceni suda sud je prekora~io svoje ovla{}enje obzirom da se radi o pravnom pitanju i pravnoj oceni. Sa tih razloga sud
nije ni tra`io dokazivanje saslu{anjem novog ve{taka koji bi se u pogledu ovih
~injenica izja{njavao. Po stanovi{tu suda sud je potpuno kompetentan i stru~an
da izvr{i ocenu inkriminacija u pogledu nano{enja povrede ~asti i ugleda na{ih
naroda.
Sud je odbio dokazni predlog punomo}nika izdava~a za dokazivanje –
izvo|enje dokaza, ~itanje prilo`enih kritika i prikaza romana “Crveni kralj”,
obzirom da ovi dokazi nemaju nikakvog bitnog zna~aja za odlu~ivanje o predlogu obzirom da je to ~isto usko stru~ni prilaz romanu “Crveni kralj”, {to nije
258
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
od zna~aja za ocenu predloga da li knjiga treba da se zabrani ili ne.
Kako je sud odlu~io da se zabrani rasturanje knjige “Crveni kralj” to je
doneo re{enje u smislu ~l. 58 Zakona o {tampi i ostalim vidovima informacija,
ozna~iv{i navode knjige i odluku o oduzimanju knjiga.
Sa svih napred izlo`enih razloga sud je doneo re{enje kao u dispozitivu.
Protiv ovog re{enja nezadovoljna stranka ima pravo `albe u roku od 3
dana putem suda na Vrhovni sud Vojvodine u Novom Sadu.
Zapisni~ar
PREDSEDNIK VE]A
An|elka Pavlov, s.r.
Stojkovi} Antonije, s.r.
@ALBA PUNOMO]NIKA
K - 159/72
[email protected] SUDU U PAN^EVU
DOPUNA @ALBE
Slobodana Ma{i}a i Ivana Ivanovi}a, kao izdava~a knjige “Crveni kralj”
protiv re{enja Okru`nog suda u Pan~evu od 28.12.1972. godine K-159/72
VRHOVNOM SUDU VOJVODINE – NOVI SAD
Primerka: 1
Priloga: 24
Izdava~i ovom dopunom `albe dostavljaju obrazlo`enje svoje `albe izjavljene protiv prvostepene odluke 3. januara 1973. godine i prila`u fotokopije
kritika inkriminisane knjige koju su objavili najugledniji jugoslovenski listovi i
~asopisi.
4. januara 1973. god.
SLOBODAN MA[I]
u Beogradu
IVAN IVANOVI]
koje zastupa:
Sr|a M. Popovi}
I.
Izdava~i smatraju da je zabrana neosnovana i da se zasniva na jednoj zabludi, koja }e biti otklonjena u drugostepenom postupku.
Naime, svakako da je nesporno da autor, koji je istovremeno i izdava~,
ne bi nikada izneo, a najmanje objavio kao svoju misao ili kao izraz svoga ose}anja inkriminisane iskaze i stavove.
Jasno je da autor ne bi nikada rekao da “nema domovine”, da je “internacionalac”, da ga je “Jugoslavija nagrdila”, da ga je “za Jugu ba{ briga” itd.
Autor to kao svoju misao, kao izraz svoga ose}anja nikada ni nije napisao.
Nema nikakve sumnje da je to i prvostepenom sudu jasno, kao {to bi bilo jasno i svakom ~itaocu.
Isto tako, autor ne bi nikada, najmanje javno i pisanom re~ju, izra`avao
svoje misli i ose}anja vulgarnim, psova~kim `argonom glavne li~nosti svoga romana.
259
Hereticus, 2/2004
Dalje, autor, koji je ina~e profesor knji`evnosti, ne bi nikada rekao da se
“nalazi u Ameriki” (str. 1), da je “u najboljoj snagi” (str. 65) i da ima “debelu
knji`icu u banki “ (str. 35), jer ne postaje slavan “u sportu i zabavnoj muziki”
(str. 78).
Dalje, tako|e je savr{eno jasno da autor ne bi nikoga silovao (glava
XXXVI), da autora nisu “iskvarile koke” (str. 74), niti da autor smatra sebe za
“|ubre” (str. 51), kako to smatra glavna li~nost njegovog romana.
Tako|e je jasno da se autor sa ovakvim na~inom izra`avanja, ovakvom
gramatikom i ovakvim moralom ne sla`e i da je cilj romana da negativan odnos
prema ovakvoj li~nosti izazove i kod ~itaoca.
Sve je to jasno uvideo i prvostepeni sud.
“...i sud je stao na stanovi{te da knjiga ne vre|a javni moral iznose}i
amoralnosti... ve} da knjiga na ovaj na~in ove prilike izla`e kritici.” (str. 4 re{enja)
i na slede}oj, 5-oj strani re{enja jo{ jasnije:
“Sud je ovakvu ocenu dao {to je knjiga pisana jednim jezikom koji je
odoma}en u krugu ljudi ~ijoj sredini pripada i glavni junak romana.”
Prvostepeni sud je, dakle, pravilno ocenio da knjiga objektivno predstavlja kritiku `ivotne pozicije glavnog junaka.
“Kada se filosofske maksime upletu u ulogu jednog lica u tragediji ili
komediji, one nisu tu vi{e kao pojmovi, ve} imaju ulogu da okarakteri{u ona lica koja ih izgovaraju” (Kro~e, Estetika)
Naravno, kada autor slika jednu negativnu li~nost, onda i njeni postupci, stavovi i ose}anja moraju biti za prose~nog ~itaoca, samog autora i sud – neprihvatljivi.
Li~nost romana “Crveni kralj” jeste negativna li~nost – to je mi{ljenje
koje usvaja i prvostepeni sud, prihvataju}i nalaz i mi{ljenje ve{taka da se radi o
li~nosti ~iji “`ivotni model autor osu|uje”, jer ima “jednu naopaku hijerarhijsku vrednost”. (str. 6 i 7 ve{ta~kog nalaza)
Vrhovna i jedina vrednost glavne li~nosti u toj hijerarhiji vrednosti je
novac.
Dovde, izdava~i u potpunosti prihvataju metodologiju i zaklju~ke prvostepene odluke.
II.
Jasno je, dakle, da prvostepeni sud pravilno utvr|uje da se radi o negativnoj li~nosti sa kojom je nemogu}a identifikacija ~italaca, ve} da autor sugeri{e ~itaocu da li~nost osudi i njenu `ivotnu poziciju odbaci.
Me|utim, prvostepeni sud nije svoju misao dosledno primenio na ~itavo
delo.
Tako, prvostepeni sud inkrimini{e stavove u kojima glavna li~nost “sa
ironijom govori o Jugoslaviji”, iako i sam autor te stavove osu|uje i poziva ~itaoce da isto tako postupe. Radi se jednostavno o postupku dvostruke negacije: glavna li~nost negira patriotizam kao vrednost, a autor negira sistem vrednosti glavnog junaka.
260
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Isto kao {to glavna li~nost negira gramati~ka pravila, a autor negira gramatiku glavne li~nosti.
Isto kao {to glavna li~nost negira ljubav, a autor negira brutalnu seksualnost glavne li~nosti.
Isto kao {to glavna li~nost negira sve vi{e moralne vrednosti, a autor negira moral glavne li~nosti.
Time, naravno, autor afirmi{e i patriotizam i ljubav i moral.
III
Prvostepeno re{enje samo je za trenutak napustilo pravilnu metodologiju ispitivanja romana i suprotno kriterijumima koje sam prvostepeni sud prihvata, cenilo inkriminisane stavove van konteksta, ~ime oni gube svaki smisao.
Umetni~ko delo je veoma slo`ena tvorevina i u njemu svaka re~ dobija
svoj smisao jedino u sklopu celine.
Kriti~ka poruka knjige bila bi zamagljena da je autor svoju li~nost ukrasio patriotizmom. [tavi{e, time bi mo`da i amoralni stavovi glavnog junaka dobili protivte`u i opravdanje.
^italac bi bio samo zbunjen patriotizmom glavnog junaka, kada taj junak o~igledno smatra da mu je domovina tamo gde bolje zara|uje. Novac je
njegova jedina vrednost.
Patriotizam takve li~nosti ne samo {to bi bio neuverljiv, on bi upravo bio
uvredljiv za Jugoslaviju, jer takvoj li~nosti moraju biti strane vrednosti za koje
se ovo dru{tvo zala`e.
Pri oceni inkriminisanih delova knjige prvostepeni sud je o~igledno na~inio gre{ku identifikuju}i formu sa sadr`inom tj. uzimaju}i manifestni, spoljni,
pojavni element oblika, koji ima svoju strogo limitiranu funkciju u delu, za samu sadr`inu dela.
Ovaj propust utoliko vi{e pada u o~i, {to je sud kroz celo prvostepeno re{enje primenio druga~iju, pravilnu metodologiju ispitivanja sadr`ine.
IV.
Me|utim, valja priznati da je autor prikazao glavnog junaka kao li~nost
koja nije samo “crna”, da se radi o ambivalentnoj li~nosti. Ova ~injenica va`na
je za ocenu samih inkriminisanih stavova.
Naime, li~nost junaka podeljena je na svetlu i tamnu stranu. Ta “pozitivna” i “negativna” li~nost sukobljavaju se u glavnom junaku.
Na primer, pozitivna li~nost Kinga se zaljubljuje u studentkinju Branku,
“negativna” vr{i silovanja. “Pozitivna” li~nost te`i igri, fer-pleju, vite{tvu, “negativna” te`i slavi, materijalnim vrednostima, novcu. “Negativna” li~nost osporava patriotizam (“Jugoslavija ga je nagrdila”), “pozitivna” li~nost “ipak voli
Jugoslaviju”.
Sukob te dve li~nosti zavr{ava se porazom “pozitivne” li~nosti – King
tone u cinizam. Taj cinizam je “jedan vid samoodbrane”. (ve{ta~ki nalaz, str. 8)
Pora`ena li~nost prividno odbacuje i ljubav i domovinu i vite{ku igru, jer
za njih nije sposobna.
Ta {ema pona{anja glavne li~nosti veoma je jasna i ~ak mo`da, sa ostatkom stanovi{ta i previ{e upro{}ena, da je ne bi prozreo svaki prose~an ~italac.
261
Hereticus, 2/2004
Da je prvostepeni sud posmatrao inkriminisane iskaze u kontekstu ~itavog dela i u svetlosti sopstvenih zaklju~aka, svakako da bi doneo druga~iju odluku.
Na primer, prvostepeni sud smatra da izrazi Juga i Jugovina, kako glavni
junak naziva Jugoslaviju, predstavljaju vre|anje ~asti na{ih naroda.
Me|utim, sam prvostepeni sud ka`e da glavni junak govori “jezikom ljudi ~ijem krugu pripada”.
Notorno, jugoslovenski radnici u inostranstvu listom upotrebljavaju ovaj
izraz za Jugoslaviju. To se najbolje mo`e videti iz jedne reporta`e koju je 2 dana
pre rasprave pod naslovom PET DEVOJAKA IZ MALE JUGE objavila “Ilustrovana politika”. (“Ilustrovana politika” br. 738 od 26.XII 1972, str. 50 i 51).
Iz ove reporta`e vidi se, ~ak, da se ovaj izraz koristi upravo u kontekstu izra`avanja nostalgije.
Ili drugi primer, glavni junak psuje “gangstersku Ameriku” i svaku drugu pokvarenu dr`avu “pa makar to bila moja ro|ena Jugoslavija”.
Kada bi bila pokvarena! A mi vidimo kroz celu knjigu da glavni junak
stavlja tu Jugoslaviju iznad Amerike, koja mu nudi vi{e novca (iako je to za njega najva`nije), da je “ipak voli”, da je naziva “moja ro|ena”. O~igledno je da
iskaz “pa makar to bila moja ro|ena Jugoslavija” ima isklju~ivo za cilj da podvu~e moralnu indignaciju nad ubistvom Martina Lutera Kinga. (Na isti na~in,
na koji se ka`e npr. “udario bih ga pa makar to bilo moje ro|eno dete”.)
Ili tre}i primer, prvostepeni sud inkrimini{e iskaz glavnog junaka u kome ovaj ka`e: “pa ipak volim je (Jugoslaviju), majke joj ga...” Psovka koja je
ovde upotrebljena mora se posmatrati s obzirom na jezik sredine kojoj li~nost
pripada. Ova psovka izra`ava ne`nost, a mo`da i otpor glavnog junaka prema
toj ne`nosti, koju ose}a uprkos svom cinizmu, ne`nost kojoj ne mo`e da se odupre, jer je ja~a od njega. Ve{tak u svom nalazu na glavnom pretresu naziva ovo
mesto dirljivim!
Ono to i jeste. Glavni junak nije toliko cini~an koliko bi `eleo da bude.
V.
Posebno izdava~i isti~u da je prvostepeni sud propustio da uo~i da glavni
junak o Jugoslaviji ne govori nikada kao o politi~ko-administrativnom ili etni~kom entitetu.
Dakle, njegovi iskazi ne mogu ni biti uvredljivi za NARODE Jugoslavije.
Za glavnog junaka Jugoslavija je onaj uzan krug ljudi koji ga je okru`ivao. Njega je “nagrdila” Jugoslavija tako {to mu je izrekla zabranu igranja od
godinu i po dana! Jasno je da to nije u~inila Jugoslavija, a jo{ manje NAROD,
ve} odre|eni fudbalski forumi.
Dalje, ta zabrana je izre~ena u cilju saniranja nezdravih prilika u fudbalu, koje su i predmet kritike same knjige kao celine. Tu meru knjiga ne kritikuje, ona se ne sagla{ava sa ocenom junaka da je uop{te “nagr|en” tom zabranom
nad kojom on jadikuje.
Prema tome, ogor~enost koju junak ose}a prema tim forumima (“Jugoslavija me je nagrdila”) knjiga ne odobrava.
262
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Sve ovo prvostepeni sud propu{ta da ceni, jer je za trenutak odstupio od
svoga ispravnog metodolo{kog postupka.
VI.
Svakako da je formalno-pravno prvostepeni sud ispravno postupio kada
je ocenio da je ve{tak prekora~io svoje kompetencije izra`avaju}i sud o tome
da se inkriminisanim izrazima ne vre|a ~ast na{ih naroda.
Ta~no je da ve{tak za to nije imenovan i da se o tome nije mogao ni izja{njavati, niti je sud takva izja{njavanja morao posebno ceniti.
Me|utim, ugled, ozbiljnost i savesnost sa kojom je ve{tak nastupio govore protiv ovakvog formalisti~kog pristupa.
Kako je, naime, mogu}e da ve{tak, makar kao obi~an ~italac nije uo~io
ono {to uo~ava sud? Zar je mogu}e da tako kvalifikovan ~italac ne uo~i da se
knjigom vre|a ~ast na{ih naroda i da inkriminisana mesta naziva dirljivim?
Ovo tim pre kada se radi o ~itaocu koji je eti~ar, a ~ast je prevashodno
eti~ka kategorija!
Kona~no, mo`da najvi{e sumnje na pravilnost odluka prvostepenog suda baca ~injenica da je jugoslovenska javnost (koju Zakon o {tampi u stvari {titi) odu{evljeno prihvatila knjigu!
O romanu su pisali najugledniji i najpoznatiji jugoslovenski knji`evni
kriti~ari u najuglednijim jugoslovenskim listovima i ~asopisima: “Politika” (Predrag Palavestra), “Borba” (Ljubi{a Jeremi}), “Vjesnik” (Savo Dautovi}), “NIN”
(Du{an Puva~i}), “Knji`evna re~” (Blagoje Jastrebi}), “Knji`evne novine” (^edomir Mirkovi}), zagreba~ki “Telegram” (Risto Trifkovi}), “Savremenik” (Ivan
[op i Pavle Zori}), “Izraz” (Bo`idar Ze~evi}), “Ve~ernje novosti” (Mirjana
Vlaj~i}), “Ekspres politika” (Milosav Mirkovi}), “Mladost” (Anastas Ne{i}),
“Ilustrovana politika” (Predrag Proti}), “Novosti” (Milan Vlaj~i}) itd., itd.
Svi ovi ugledni kriti~ari, redakcije i glavni urednici preporu~ivali su svojim ~itaocima ovu knjigu kojom se po nala`enju suda vre|a ~ast na{ih naroda!
Knjiga je nedeljama bila prva na listi bestselera!
Celokupna jugoslovenska javnost pozdravila je knjigu onako kako to
odavno nije u~injeno ni sa jednim drugim delom. U toku su pripreme za pozori{nu adaptaciju i ekranizaciju romana od strane “Ateljea 212” i “Dunav filma”!?
Zar je mogu}e poverovati da se celokupna jugoslovenska javnost tako
katastrofalno prevarila u jednoj tako jednostavnoj ~injenici kao {to je ocena: da
li to delo vre|a ~ast na{ih naroda!?
Zar je mogu}e da bi celokupna jugoslovenska javnost, bez ijednog usamljenog glasa, obasula pohvalama knjigu kojom se vr{i krivi~no delo iz ~l. 174
KZ?
Mnogo je lak{e poverovati da je pogre{io prvostepeni sud.
SLOBODAN MA[I]
4. januar 1972. godine
u Beogradu
IVAN IVANOVI]
Sr|a M. Popovi}
263
Hereticus, 2/2004
ODLUKA VRHOVNOG SUDA VOJVODINE
VRHOVNI SUD VOJVODINE
Posl. br. K`. 25/73
15. januara 1973. god.
NOVI SAD
/DG
Vrhovni sud Vojvodine u krivi~nom ve}u sastavljenom od sudija: Budakov Milutina kao predsednika ve}a, Beli} Vladislava i Hegedi{ Franje kao ~lanova ve}a, te Gusman Dragice kao zapisni~ara, u predmetu zabrane rasturanja
knjige Ivana Ivanovi}a “Crveni kralj”, odlu~uju}i o `albi izdava~a Slobodana
Ma{i}a i Ivana Ivanovi}a koje zastupa Sr|a M. Popovi}, advokat iz Beograda,
izjavljenoj protiv re{enja Okru`nog suda u Pan~evu K broj 159/72 od 28. decembra 1972. godine, na sednici ve}a odr`anoj dana 15. januara 1973. godine,
po pribavljenom mi{ljenju i predlogu javnog tu`ioca SAP Vojvodine od 12. januara 1973. godine, doneo je
RE[ENJE
ODBIJA SE kao neosnovana `alba Slobodana Ma{i}a i Ivana Ivanovi}a, izdava~a knjige “Crveni kralj” i POTVR\UJE re{enje Okru`nog suda u
Pan~evu K broj 159/72 od 28. decembra 1972. godine.
O b r a z l o ` e nj e
Prvostepeni sud je navedenim re{enjem a na osnovu ~lana 49 st. 1 ta~. 7
i stava 2 u vezi ~lana 58 Zakona o {tapi i drugim vidovima informacija SAPV,
zabranio rasturanje knjige “Crveni kralj” pisca Ivanovi} Ivana a izdava~a Slobodana Ma{i}a i Ivana Ivanovi}a, iz Beograda, zbog delova u knjizi kojima se
nanosi povreda ~asti i ugleda na{ih naroda u smislu ~lana 49 st. 1 ta~. 7 Zakona
o {tampi i drugim vidovima informacija, pa je naredio da se svi primerci knjige
oduzmu i odredio da tro{kovi krivi~nog postupka pre|u na teret bud`etskih
sredstava.
Protiv tog re{enja su izjavili `albu izdava~i Slobodan Ma{i} i Ivan Ivanovi} putem svog zastupnika kojom pobijaju prvostepeno re{enje u celosti zbog
bitnih povreda odredaba krivi~nog postupka, zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~injeni~nog stanja i zbog pogre{ne primene materijalnog prava.
Predlo`ili su da se `alba uva`i i prvostepeno re{enje ukine te predmet
vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da se preina~i tako da se odbije predlog okru`nog javnog tu`ioca u Pan~evu A 41/72 od 30. oktobra 1972. godine za zabranu rasturanja knjige “Crveni kralj”. U dokaz `albenih navoda prilo`ili su ise~ak iz lista “Ilustrovana politika” broj 738 od 26.XII 1972. godine
strana 50 i 51 i fotokopije kritika objavljenih o romanu “Crveni kralj”, objavljenih u listovima “Politika” od 2. septembra 1972. godine, “Ve~ernje novosti” od
1. septembra 1972. godine, “Vjesnik” od 15. decembra 1972. godine, “Mladost”
od 14. decembra 1972. godine, “Savremenik” od 11. novembra 1972. godine,
“Telegram” od 10. novembra 1972. godine, “TV revija” od 22. septembra 1972.
godine, “Knji`evne novine” od 16. septembra 1972. godine, “Borba” od 9. septembra 1972. godine, “Ekspres politika” od 4. septembra 1972. godine, “NIN”
od 3. septembra 1972. godine i saop{tenje Uprave udru`enja knji`evnika Srbije
od 28. novembra 1972. godine, kao i saop{tenje objavljeno u Knji`evnim novinama od 16. decembra 1972. godine.
264
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Okru`ni javni tu`ilac u Pan~evu je podneo odgovor na `albu izdava~a,
pa je predlo`io da se `alba odbije kao neosnovana i re{enje suda o zabrani rasturanja knjige potvrdi, po{to iz sadr`ine knjige nesumnjivo proizilazi da su nanete povrede ~asti i ugleda na{ih naroda, te{ko vre|a javni moral i negativno
deluje na vaspitanje omladine.
Vrhovni sud Vojvodine je nakon razmatranja spisa i ispitivanja pobijanog re{enja, te ocene `albenih navoda i prilo`enih spisa kao i navoda u odgovoru na `albu, na{ao da `alba nije osnovana.
Prvostepeni sud je u postupku o predlogu javnog tu`ioca za izricanje zabrane rasturanja {tampane stvari – knjige “Crveni kralj” – izveo sve potrebne
dokaze, te dokaze pravilno cenio i naveo razloge iz kojih nije prihvatio dokazne
predloge zastupnika izdava~a, pa je, na osnovu toga, obrazlo`eno naveo zbog
~ega je na{ao da se inkriminisanim napisima u navedenoj knjizi nanosi povreda ~asti i ugleda na{ih naroda, pa takvo ustanovljenje prihvata i ovaj sud.
Naime, ne stoji `albeni navod da se izrazi i mi{ljenja glavnog junaka ne
mogu pripisati autoru jer iz sadr`ine knjige nesumnjivo proizilazi da je glavni
junak upoznat ne samo sa stanjem u fudbalskom sportu u Jugoslaviji, {to bi bilo sasvim prihvatljivo, ve} da je izvanredno politi~ki upu}en, jer govori o karakteristikama kapitalizma, nezaposlenosti u njemu, o odnosima u socijalizmu i
upore|uje kapitalizam i socijalizam kada navodi “Jenki” ne}e soker ali ne}e ni
socijalizam”, i pri tome, upore|enje uvek ispada na {tetu socijalizma. Iz navoda da je King i njegove negativnosti “stopostotno posleratni proizvod”, nesumnjivo proizilazi da autor misli da je glavni junak proizvod lo{ih dru{tvenih odnosa u na{oj zemlji. Stoga je prihvatljivo stanovi{te optu`be da je autor iskoristio
fudbalere i fudbalski teren za izno{enje svojih li~nih stavova.
Iz sadr`ine knjige ne proizilazi da autor negira vrednost glavnog junaka
i njegova shvatanja i postupke, jer ih uvek opravdava uslovima pod kojima je
glavni junak odrastao i dru{tvom u kome se kretao, pa se ne mo`e prihvatiti da
se negiranjem vrednosti glavnog junaka, koji nesumnjivo negira patriotizam,
ljubav i moral, u stvari afirmi{e patriotizam, ljubav i moral, kako se u `albi navodi.
Prvostepeni sud je u izreci re{enja naveo kao inkriminisane napise samo
one navode u knjizi koji su najkarakteristi~niji, ali se iz obrazlo`enja re{enja vidi da je cenio sadr`inu knjige u celini, jer je naveo i druge napise, pa se ne mo`e
uzeti da je cenio inkriminisane stavove van konteksta celine, usled ~ega bi ti
stavovi izgubili svoj pravi smisao, kako se u `albi navodi.
Sama `alba prihvata da se sukob dve li~nosti – pozitivne i negativne – kod
glavnog junaka zavr{io porazom pozitivne li~nosti te da King tone u cinizam.
Me|utim, po stanovi{tu `albe taj cinizam nije uperen protiv Jugoslavije i njenih
naroda kada sa cinizmom govori o Jugovini i Jugi, jer su ti izrazi prihva}eni kao
uobi~ajeni kod na{ih naroda na radu u inostranstvu, u dokaz ~ega se poziva na
napis u “Ilustrovanoj politici” prilo`en `albi. Me|utim, iz navoda “nemam ni
domovinu, {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka... za
Jugu me ba{ briga” i “...da smo svi mi koji smo ovde zajebani u Jugovini” nesumnjivo proizilazi da glavni junak navedenim izrazima ne tepa Jugoslaviji i da
je ne voli iznad svega. Sem toga glavni junak upotrebljava i puni naziv Jugoslavije kao dr`ave kada navodi “jebem ti gangstersku Ameriku i svaku drugu po-
265
Hereticus, 2/2004
kvarenu dr`avu, pa makar to bila i moja ro|ena Jugoslavija”, i “mene su u Jugoslaviji zajebali kao i mnoge druge koji su ovde”, {to nesumnjivo ne predstavlja pohvalu za Jugoslaviju i njene narode. Usled toga pozivanje na napise iz “Ilustrovane politike” u vezi sa izrazima Juga i Jugovina, ne mo`e biti od nekog
bitnijeg zna~aja za utvr|ivanje navodne nostalgije kod glavnog junaka, kako se
u `albi isti~e.
Iako se u knjizi izri~ito ne govori o dru{tveno politi~kom sistemu i etni~kom sastavu Jugoslavije, iz okolnosti da glavni junak navodi Jugoslaviju kao
dr`avu, da govori o “srpskim” bud`ovanima, da fudbalski klub naziva “krila Srbije” i “krila Jugoslavije” nesumnjivo proizilazi da glavni junak kada navodi Jugoslaviju misli na nju kao dr`avu i zajednicu ljudi i naroda, te da se sve “osobine” koje pripisuje Jugoslaviji odnose i na njene narode. Usled toga je pravilan
zaklju~ak prvostepenog suda da se sadr`inom knjige a naro~ito inkriminisanim
napisima, nanosi povreda ~asti i ugleda na{ih naroda. Pri takvoj oceni prvostepeni sud je pravilno na{ao da ve{tak nije ovla{}en da daje zaklju~ke o tome da
li se inkriminisanim izrazima nanosi takva povreda, ve} da je za to ovla{}en jedino sud po{to se ne radi o stru~nom pitanju – prevashodnoj eti~koj kategoriji
– ve} o pravnom zaklju~ivanju.
Prvostepeni sud je naveo ubedljivo razloge iz kojih nije prihvatio predlog izdava~a da se pribave i pro~itaju napisi u nekim dnevnim i nedeljnim listovima i ~asopisima u kojima je data povoljna ocena o knjizi “Crveni kralj”, jer
su i po oceni ovog suda te kritike samo autonomno pravo kriti~ara da izra`avaju svoj stav o knji`evnom delu i napisu kao njihovo li~no i privatno mi{ljenje,
usled ~ega takvo mi{ljenje ne mora biti od odlu~nog zna~aja za ocenu tog dela
sa aspekta nano{enja povrede ~asti i ugleda na{ih naroda. Ovo pogotovo {to iz
prilo`enih napisa kriti~ara proizilazi da kriti~ari nisu dovoljno imali u vidu da
se u konkretnom slu~aju ne radi samo o uo~avanju i kritikovanju negativnih pojava u fudbalskom sportu i u tom domenu, ve} da se radi o izno{enju, negativnom uop{tavanju i kritizerskoj oceni dru{tvenih odnosa u na{oj zemlji, likova
na{ih gra|ana i da se sve to na vulgaran na~in “neskra}enim glagolima” obele`ava i isti~e kao uzrok zle sudbine glavnog junaka i drugih koji su napustili Jugoslaviju.
Ne mo`e biti od odlu~nog zna~aja ni `albeni navod da su inkriminisani
izrazi odoma}eni u sredini u kojoj se glavni junak kretao i `iveo, te da usled toga ne mogu imati negativan uticaj jer je knjiga javna publikacija, dostupna svima, pa je i njen uticaj na sve slojeve ~italaca nesumnjivo mogu}.
Iz navedenih razloga je Vrhovni sud Vojvodine na{ao da ne stoje razlozi
iz kojih se prvostepeno re{enje pobija `albom, te da ne postoje povrede usled
kojih bi to re{enje trebalo ukinuti ili preina~iti, kako se u `albi predla`e, pa je
na osnovu ~lana 365 st. 3 ZKP-a u vezi sa ~lanom 61 Zakona o {tampi i drugim
vidovima informacija, `albu kao neosnovanu odbio.
Zapisni~ar
Predsednik ve}a
Gusman Dragica, s.r.
Budakov Milutin, s.r.
266
REAGOVANJA NA ZABRANU KNJIGE
Iz Okru`nog suda u Pan~evu
[email protected] SU\ENJE O ZABRANI ROMANA “CRVENI KRALJ”
IVANA IVANOVI]A
Sud prihvatio predlog izdava~a Slobodana Ma{i}a da se
kao ve{tak pozove poznati eti~ar prof. dr Vuko Pavi}evi}
Raspravu o privremenoj zabrani rasturanja romana “Crveni kralj” pisca
Ivana Ivanovi}a, profesora knji`evnosti iz Kur{umlije, koju je izrekao okru`ni
tu`ilac Pan~eva Vladeta Nedeljkovi} 27. oktobra, krivi~no ve}e sudije Antonija
Stojkovi}a Okru`nog suda u Pan~evu odlo`ilo je ju~e na neodre|eno vreme, po{to je sud uva`io zahtev nezavisnog izdava~a Slobodana Ma{i}a, da se kao ve{tak pozove poznati eti~ar i profesor univerziteta dr Vuko Pavi}evi} i da se od
njega zatra`i ocena da li je knjiga “Crveni kralj” amoralna ili nije.
Su|enje je po~elo ju~e u 12 ~asova. Okru`ni javni tu`ilac Vladeta Nedeljkovi} je obrazlo`io svoje re{enje o privremenoj zabrani i zahtev da sud trajno
zabrani rasturanje ovog dela navodima da se: “u knjizi ‘Crveni kralj’ kroz moralna shvatanja glavne li~nosti Zorana Jugovi}a, krcatoj pornografskim, najvulgarnijim izrazima veli~a na najodvratniji i najnegativniji na~in njegovo pona{anje, prikazuju}i takvo pona{anje kao vrlinu”, a zatim dalje da “na vi{e mesta
kroz lik Zorana Jugovi}a pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji, nazivaju}i je
“Juga”, “Jugovina” i tako dalje...” da bi na kraju svog 0brazlo`enja zaklju~io
kako je “u celini knjiga amoralna i kao takva mo`e imati negativan uticaj na
gra|ane a posebno na omladinu”.
Po{to u dispozitivu re{enja nisu navedeni delovi zbog kojih tu`ilac tra`i
trajnu zabranu romana, advokat Sr|a M. Popovi} je zamolio da se ta poglavlja
pro~itaju na sudu. Posle ~itanja pojedinih poglavlja ove knjige, o~igledno se ne
sla`u}i s ocenom tu`ioca, izdava~ Slobodan Ma{i} je zamolio da se kao ve{tak
pozove profesor dr Vuko Pavi}evi} i da se od njega, kao od na{eg poznatog eti~ara, zatra`i mi{ljenje da li je delo “Crveni kralj” amoralno ili nije. Posle kra}eg
ve}anja, sud je ovaj zahtev uva`io i odlo`io raspravu o ovom romanu na neodre|eno vreme. Kritika je ina~e, veoma povoljno ocenila ovo delo. Roman je
{tampan u hiljadu primeraka, od kojih je do privremene zabrane ve} rastureno
777 primeraka.
Politika, 2. novembar 1972. god.
P. Kosin
MORALNA PROCENA “CRVENOG KRALJA”
NA JU^ERA[NJEM su|enju romanu “Crveni kralj” Ivana IVANOVI]A, u Okru`nom sudu u Pan~evu, odlu~eno je da na{ poznati eti~ar, profesor Univerziteta u Beogradu, dr Vuko PAVI]EVI] da mi{ljenje o knjizi. Na
osnovu toga }e se doneti presuda.
Romanu “Crveni kralj” se sudi posle zahteva javnog tu`ioca Pan~eva,
Vladete NEDELJKOVI]A, koji za delo ka`e da je: ... “amoralno i kao takvo
267
Hereticus, 2/2004
ima negativan uticaj na gra|ane a posebno na omladinu...” Me|utim, kako na
ju~era{njem pretresu i pored ~itanja izvesnih delova iz romana sud nije mogao
da donese presudu, pozvan je poznati nau~nik da ka`e poslednju re~.
Delo Ivana Ivanovi}a, koje je ina~e {tampano u Pan~evu u Grafi~kom
preduze}u “6. oktobar”, beogradska kritika je pozdravila superlativima. Od polovine avgusta, kada se roman pojavio u prodaji, objavljeno je ve} tridesetak
napisa i ni u jednom se “Crveni kralj” ne naziva amoralnom knjigom.
DRUGI pretres romanu “Crveni kralj” je zakazan za 9. novembar.
Ve~ernje novosti, 2. novembar 1972. god.
M. Vlaj~i}
SLU^AJ “CRVENI KRALJ”
NAJNOVIJA od ina~e u~estalih literarnih afera doga|a se u Beogradu
oko romana “Crveni kralj” Ivana Ivanovi}a (neovisna naklada Slobodana Ma{i}a). Knjiga je, zapravo, iza{la jo{ u rujnu, ali “slu~aj” po~inje zabranom koju
je izrekao pan~eva~ki javni tu`ilac (jer se knjiga tamo tiskala). I pisac i nakladnik na{li su se tako pred sudom, optu`eni za pornografiju, veli~anje nepodob{tina na najodvratniji i najnegativniji na~in i amoralan odnos u cjelini, pa ~ak i
za to {to se u knjizi navodi da je “... u Jugoslaviji svaka petnaestogodi{nja cura
probu{ena ...” {to je, naravno, podatak koji te{ko izvr}e pravo stanje stvari i ima
negativan utjecaj na mlade`. Sud je, nadalje, prekinuo proces usvojiv{i zahtjev
obrane da se na vje{ta~enje pozove na{ uva`eni eti~ar Dr. Vuko Pavi}evi}, koji ima utvrditi da li je ova knjiga zaista amoralna i u kojoj mjeri.
Javnost o~ekuje ishod procesa. A “Crveni kralj”, koji je krajem rujna
svratio pozornost najuglednijih beogradskih knji`evnih kriti~ara, sada budi interes {ireg auditorija. Mi{ljenja kriti~ara se, uzgred, dijametralno razlikuju od
pravni~kih formulacija. Tako je M. Mirkovi} (“Ekspres”) govorio o “novom tematskom prodoru”, D. Puva~i} (“NIN”) o “ozbiljnom dru{tvenom romanu”,
kome je pridodao “autenti~nost” i “sugestivnost” – a P. Palavestra (“Politika”)
jo{ i “gor~inu” i vrsnu “kriti~ku komponentu” – dok je ^. Mirkovi} (“Knji`evne
novine”), u op}em suglasju zaklju~io: “... Odavno nismo dobili knjigu u kojoj je
jezi~ki medij toliko kompaktan s atmosferom i psihologijom ...”
O ~emu se, zapravo, radi? Glavna li~nost romana, biv{i nogometni as Jugovi}-King, “poratna fudbalska zvezda i Franken{tajn za bekovi” (kako bi rekao njegov literarni prethodnik Ljuba Moljac) na kraju profesionalne karijere,
negdje u Kaliforniji – pri~a o stanju u “jugonogometu”, svom usudu i ljudima.
^itatelj prepoznaje jednu vi{e ili manje standardnu pri~u, gotovo zaboravljena
novinska izvje{}a o kupo-prodaji nogu i “aferi Ostoji}”, niz stvarnih osobnosti
kojima su imena tek neznatno izmijenjena ... No, sadr`aj ove knjige te{ko da bi
ikoga mogao uvrijediti. Osim nekoliko britkih ali uop}enih opaski na ra~un pojedinih dru{tvenih grupacija (jedne doista zanimljive radionice na{eg suvremenog folklora) i nekoliko uspjelih krokija karaktera i situacija, u njoj nema ni~ega {to zaista miri{e na ozbiljan anga`man – a kamo li razloga za bojazan da mo`e
ostvariti ikakav poguban utjecaj. “Zoka King” se vrti u krugu manje-vi{e bezna~ajnih ljudi koje razvrstava u jedva nekoliko kategorija i to nogometnom logikom, u krugu provincijalnih trange-frange kombinacija i (zaista!) povr{nih rezona. Stoga je pretjerano i u najmanju ruku ~udno tvr|enje da Kingova pri~a
ima vrijednost globalne metafore ili pak implicitne kritike dru{tva, u kome je
268
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
on “tipi~an predstavnik vremena”, koji ni{ta manje nego “predstavlja ovo grozni~avo, laissez-faire doba” (P. Zori} u “Savremeniku”). Tako je i s jezikom. On,
znala~ki sveden na funkciju (u kojoj argo i psovke, kao i uvijek, zamjenjuju nedostatni smisao za izri~aj) zaista otkriva svu bijedu ispovijedanog te poantira i
njegov socio-psiholo{ki status. No, ovaj se postupak iscrpljuje dvjema ili trima
formulama ne karakternog govora, ve} literarne transpozicije tog govora i ve}
u po~etku – umjesto jednoli~nosti i praznine koju `eli sugerirati – otkriva samo
pomanjkanje literarnog umije}a. Sre}a je, zaista, {to za usporedbu postoji roman
sli~nog `anra – Mihajlovi}ev “Kad su cvetale tikve” – koji i na planu sadr`aja i
jezika i zna~enja pokazuje naznake za ono {to bi trebalo biti autenti~an dru{tveni roman, pisan `ivim i sugestivnim jezikom.
Ipak, slu~aj se nastavlja. Dok klubovi bruje o “Kralju”, dok eti~ari vagaju njegovu moralnost a filmski redatelji u`urbano pripremaju ekranizaciju – ima
i onih kojima je sve to naprosto smije{no. Oni }e radije misliti o dobu i ljudima
koji ovakve vatrice svjesno raspiruju i kroz njih iskazuju sopstveni weltbild. I
naravno, o razlozima ...
Telegram, 10. novembar 1972.
Bo`idar Ze~evi}
ZABRANJEN ROMAN “CRVENI KRALJ”
Protiv autora Ivana Ivanovi}a, profesora knji`evnosti
iz Kur{umlije, pokrenut krivi~ni postupak
Prokuplje, 26. novembra
Na zahtev Okru`nog javnog tu`ila{tva u Pan~evu zabranjen je roman
“Crveni kralj”, autora Ivana Ivanovi}a, profesora knji`evnosti gimnazije u Kur{umliji. Ovaj bu~no najavljeni roman {tampan u Pan~evu, u privatnoj re`iji, povu~en je iz prodaje i zaplenjen, o ~emu je ve} bilo re~i u na{oj javnosti.
Protiv autora, Ivana Ivanovi}a, Okru`no javno tu`ila{tvo u Prokuplju,
nadle`no zbog njegovog mesta stanovanja, pokrenulo je krivi~ni postupak.
– Autor je sadr`ajem romana izvr{io i krivi~no delo povrede ugleda dr`ave, ka`njivo po ~lanu 174. Krivi~nog zakona, – ka`e Miodrag Bojovi}, – okru`ni javni tu`ilac u Prokuplju. Osim toga, roman je pun amoralnih tekstova, koji negativno uti~u na vaspitanje omladine.
U Kur{umliji smo doznali da je autor, Ivan Ivanovi}, suspendovan s du`nosti profesora tamo{nje gimnazije.
Politika, 27. novembar 1972. god.
V. D.
KVARI LI “CRVENI KRALJ” OMLADINU?
Ljeto{nji bestseler na optu`eni~koj klupi zbog
nemorala, pornografije i vulgarnosti
Roman provincijskog profesora Ivana Ivanovi}a “Crveni kralj”, {to ga je
ljetos u beogradsku knji`evnu orbitu ubacio “nezavisni izdava~” Slobodan Ma{i}, bit }e ovih dana pred Okru`nim sudom u Pan~evu predmet nesvakida{nje
arbitra`e. Sudsko vije}e i poznati beogradski profesor etike dr Vuko Pavi}evi}
poku{at }e, naime, pred ovom institucijom ustanoviti: da li je Ivanovi}eva knjiga nemoralna i da li mo`e imati negativan utjecaj na gra|ane, a posebno na omladinu, kako je konstatirano u ranije izdatom rje{enju o privremenoj zabrani.
269
Hereticus, 2/2004
Jednodu{ni hvalospjevi
“Crveni kralj” se pojavio u Beogradu krajem kolovoza i tokom sezone
roman profesora iz Kur{umlije, u kojem se na surov i drasti~an na~in projektira ispovijest jednog nekrunisanog nogometnog kralja – Zorana Jugovi}a, suvremeno je vladao na top-listama knji`evnih best-selera. Podijeljena i me|usobno
antagonisti~ka beogradska knji`evna kritika odavno nekoj knjizi nije priredila
tako jednodu{nu dobrodo{licu.
U dijeljenju komplimenata ovoj prozi neki su ~ak bili i prekarda{ili, poput filmad`ija i kazali{nih ljudi (iz “Dunav-filma” i “Ateljea 212”) koji su po`urili da osiguraju sebi ekskluzivno pravo na ekranizaciju i dramatiziranje ove
nesvakida{nje nogometne pri~e o jednom centarforu.
I tek {to je nakon takvog publiciteta na ime Ivana Ivanovi}a pao prvi sloj
zaborava ili, preciznije, po{to je nastupila prva faza otre`njenja “Crveni kralj”
se, neo~ekivano, ponovno na{ao u fokusu javnog mnijenja, ali ovoga put zbog
tu`io~eva zanimanja za nj.
Su|enje “Kralju” i autoru
Pan~eva~ki okru`ni javni tu`ilac, nadle`an u ovom slu~aju po{to je knjiga tamo od{tampana, izdao je nedavno rje{enje o privremenoj zabrani “Crvenog kralja”. Tu`iocu su zapale za o~i dvije stvari: stekao je utisak da je jezik
Ivanovi}evog junaka pornografski i vulgaran, te da, pored toga, o Jugoslaviji
“govori s ironijom”. U cjelini uzev, tu`ilac je zauzeo stav da pisac i njegov junak imaju istovjetno mi{ljenje, pa je na osnovu toga izvukao zaklju~ak da Ivan
Ivanovi}, kroz moralna shva}anja svoga junaka, “na najodvratniji i najnegativniji na~in” veli~a nemoral kao vrlinu.
Iako rasplet cijelog spora tek predstoji, Ivanovi} je u Prokuplju od Okru`nog javnog tu`ioca optu`en za povredu ugleda SFRJ i njenih organa i predstavnika, a u gimnaziji u Kur{umliji, gde je radio kao profesor, suspendiran s
du`nosti i predlo`en za isklju~enje iz radne organizacije.
Paradoksi
Paradoks u ovom slu~aju predstavlja okolnost da je Ivanovi}ev roman
od dva dru{tvena organa u istoj republici, i u dva susjedna grada, nai{ao na ocjene koje potpuno isklju~uju jedna drugu. U Beogradu, odmah nakon objavljivanja, Republi~ki sekretarijat za kulturu oslobodio ga je poreza na {und, ~ime
se “Crveni kralj” uvrstio u red knji`evnih dela. Okru`no javno tu`ila{tvo u Pan~evu optu`uje sada istu knjigu, pored povreda ugleda SFRJ, upravo za nemoral,
pornografiju i vulgarnost, dakle za ne{to ~emu je zajedni~ka etiketa {und. Razli~itost tretmana je o~igledna.
Novo polje nesporazuma otvara u cijeloj stvari i ovih dana izdato saop}enje uprave Udru`enja knji`evnika Srbije, u kojem se “Izra`ava zabrinutost
povodom zabrane knjige”, te istra`nog postupka i suspenzije koji su pokrenuti,
na osnovu pomenute zabrane. “Poistovje}ivanje rije~i i misli glavnog junaka
knjige sa stavom autora predstavlja su{tinski nesporazum u tuma~enju i vrednovanju knji`evnih dela”, konstatira se potom, a iza toga slijedi upozorenje da
“primjenjivanje takvog metoda predstavlja permanentnu opasnost za razvoj literature”.
Vjesnik, 15. decembar 1972.
S. D.
270
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
TRAJNA ZABRANA “CRVENOG KRALJA”
Autor Ivan Ivanovi} - prema javnom tu`iocu ovim tekstom vre|a ugled i ~ast na{ih naroda
VE]E trojice Okru`nog suda u Pan~evu, kojim je predsedavao sudija
Antonije STOJKOVI], ju~e je trajno zabranilo rasturanje knjige “Crveni kralj”
Ivana IVANOVI]A, profesora knji`evnosti iz Kur{umlije. Razlozi za zabranu
su u tome {to autor na vi{e mesta, kroz lik Zorana Jugovi}a, sa ironijom govori
o Jugoslaviji, nazivaju}i je “Juga” i “Jugovina”.
Na pretresu je ve{tak Vuko PAVI]EVI], profesor etike na Filozofskom
fakultetu u Beogradu, u~inio spornim psovanje kao na~in izra`avanja ali je dozvolio mogu}nost da sa stanovi{ta etike to bude tolerisano, jer je glavna li~nost
negativan junak i govori “soka~kim” `argonom.
Okru`ni Javni tu`ilac Vladeta NEDELJKOVI] u zavr{noj re~i je naglasio:
– Smatram da se tekstom nanosi povreda ~asti i ugleda na{ih naroda i to
veoma grubo. Nedopustivo je da neko, makar i kroz knji`evno delo, najvulgarnije psuje majku Jugoslaviji i naziva je pokvarenom. Radi se o nedopustivoj
provokaciji autora.
Ve~ernje novosti, 31. decembar 1972.
R. ].
Posle prijema autora “Crvenog kralja” u Udru`enje knji`evnika
PROTEST IZ KUR[UMLIJE
NI[, 27. – Ivan Ivanovi} knji`evnik iz Kur{umlije, autor zabranjenog romana “Crveni kralj”, postao je nedavno ~lan Udru`enja knji`evnika Srbije. Njegov prijem u Udru`enje knji`evnika nai{ao je na `estok protest u Kur{umliji.
Jer, kao {to je poznato, Okru`no javno tu`ila{tvo u Pan~evu zabranilo je roman
“Crveni kralj” a tu`ilac u Prokuplju, Milo Bojovi}, pokrenuo je i krivi~nu istragu protiv pisca.
Kur{umlijska gimnazija, u kojoj je Ivanovi} dugo predavao srpskohrvatski jezik i knji`evnost, najpre je suspendovala autora “Crvenog kralja”, a zatim
i isklju~ila iz svojih redova.
U razgovoru sa predstavnicima dru{tveno-politi~kih organizacija (Skup{tina op{tine, Op{tinski komitet, Op{tinsko sindikalno ve}e) doznali smo da se
postupak Udru`enja ocenjuje kao akt provokacije, i da }e, zbog svih okolnosti,
Udru`enju biti upu}en i zvani~an protest.
Ekspres, 27. januar 1973. god.
M. Stojanovi}
PROTEST ZBOG PRIJEMA AUTORA “CRVENOG KRALJA”
U [email protected] [email protected] SRBIJE
Vest da je Ivan Ivanovi}, autor romana “Crveni kralj” (koji je, svojevremeno, posle objavljivanja u privatnoj ediciji Slobodana Ma{i}a, knji`evna kritika, listom, do~ekala sa hvalospevima) primljen u Udru`enje knji`evnika Srbije,
izazvala je u dru{tveno-politi~kim organizacijama Kur{umlije, Prokuplja i drugih mesta Toplice zaprepa{}enje i ogor~enje. Jer, zbog objavljivanja svog knji`evnog prvenca, romana “Crveni kralj”, Ivan Ivanovi}, profesor knji`evnosti u
gimnaziji u Kur{umliji, najpre je odlukom kolektiva gimnazije suspendovan s
271
Hereticus, 2/2004
du`nosti, i zatim i udaljen iz kolektiva. Okru`ni javni tu`ilac u Prokuplju Milo
Bojovi} ~ak je pokrenuo i krivi~ni postupak protiv Ivanovi}a. U me|uvremenu,
na predlog Okru`nog javnog tu`ila{tva u Pan~evu, posle privremene zabrane
romana “Crveni kralj”, okru`ni sud u Pan~evu je izrekao i trajnu zabranu rasturanja ovog knji`evnog dela.
Kako su nas ju~e obavestili sekretar OK SKS i predsednik op{tine u
Kur{umliji, prijem Ivana Ivanovi}a u Udru`enje knji`evnika Srbije, ocenjen je
u ovom kraju kao drska provokacija. Zbog okolnosti koje je objavljivanje “Crvenog kralja” izazvalo u dru{tveno-politi~kim zbivanjima na podru~ju Toplice,
dru{tveno-politi~ke organizacije ovoga kraja uputi}e i zvani~an protest Udru`enju knji`evnika Srbije.
– Protestova}emo i protiv svih koji su roman hvalili i spremali se da po
njemu snimaju film “Za{to Soker ne}e u Ameriki” – rekli su nam u Kur{umliji.
Ina~e, Ivan Ivanovi} je u me|uvremenu oti{ao iz Kur{umlije i zaposlio
se u Beogradu.
Politika, 27. januar 1973. god.
P. Jankovi}
Salvador Dali, Études pour Severage de mobilier-nutrition,
Cannibalisme d´automne et Le criquet, 1932-1933.
272
DISCIPLINSKI POSTUPAK U GIMNAZIJI
U KUR[UMLIJI
POKRETANJE DISCIPLINSKOG POSTUPKA
DISCIPLINSKOJ KOMISIJI GIMNAZIJE
“RADO[ JOVANOVI] - SELJA”
KUR[UMLIJA
Na osnovu ~l. 64 st. 1 ta~. 1 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima
Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, donosim
RE[ENJE
Pokre}em postupak, zbog naro~ito te{ke povrede radne du`nosti, protivu Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji,
Zbog toga:
[to je u {tampanoj knjizi “Crveni kralj” ~iji je on autor, a koja je {tampana meseca avgusta 1972. godine, u Pan~evu, a koja sadr`i 49 pri~a, kroz lik nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao dru{tvene i moralne norme, koje prema
njegovom mi{ljenju, vladaju u na{em dru{tvu i to u najcrnjem negativnom obliku. Tako na vi{e mesta, kroz lik Zorana Jugovi}a, okrivljeni kao pisac sa ironijom govori o Jugoslaviji, nazivaju}i je: “Juga”, “Jugovina” itd.; na strani 110 ka`e: “Nemam ni domovinu, {to da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina
majka, i suvi{e toga se tamo desilo...; u knjizi, dalje, kroz moralna shvatanja Zorana Jugovi}a (koji je produkt sredine) se veli~aju najnegativnija i najodvratnija pona{anja s tim {to pisac takva pona{anja veli~a kao vrlinu, u 36. pri~i, kao
vrlinu opisuje kako je silovao neku devojku, pa ka`e: “u stanu sam je silovao.
Janez je dr`ao za jednu ruku, Ne|a za drugu, a ja sam je zasko~io. Prvo se d`ilitala nogama kao makazama, a onda nije imala kud. Pokazalo se da je izbu{ena
kao cev za kanalizaciju”. U 35. pri~i, pi{e kako je polno op{tio sa `enom svog
ro|enog brata pa ka`e: “a najve}a mi je glupost {to sam uleteo me|u noge moje snahe Ljubice, `ene od ro|enog brata po ocu Jugoslava, koji je lekar u Ni{u.
Ali sada {ta je tu je, posle kokanja nema kajanja”. U jednoj pri~i ka`e, kako je
u Jugoslaviji svaka petnaestogodi{nja cura “probu{ena”.
Dakle, okrivljeni je kao autor knjige “Crveni kralj” u negativnom obliku
prikazao prilike u na{em socijalisti~kom dru{tvu kroz pornografske i najvulgarnije izraze, vre|aju}i pri tome Dr`avu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije te u radnji okrivljenog stoje naro~ito te{ke povrede radne du`nosti,
povrede radne du`nosti koja u isto vreme predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona u smislu ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji.
S toga, zasnivaju}i nadle`nost Disciplinske komisije Gimnazije “Rado{
Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, na propisu ~l. 64 Pravilnika o me|usobnim
radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji,
273
Hereticus, 2/2004
[email protected]
1. Da se pred Disciplinskom komisijom, kao stvarno i mesno nadle`nom
odr`i usmeni javni pretres radi odlu~ivanja o ovoj disciplinskoj-pravnoj stvari;
2. Da se na pretres pozove okrivljeni Ivan Ivanovi}, profesor Gimnazije
“Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, i ovla{}eno lice za pokretanje postupka direktor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji;
3. Da se na pretresu pro~ita prijava Okru`nog javnog tu`ila{tva u Prokuplju, Ut. br. 35/72. od 8.11.1972. godine, i da se izvede dokaz uvidom u knjigu
“Crveni kralj”, ~iji je autor okrivljeni Ivan Ivanovi}, koju pribaviti od Okru`nog javnog tu`ila{tva u Prokuplju, obzirom da je knjiga zabranjena;
4. Da se nakon odr`anog pretresa okrivljeni oglasi krivim za u~injene
naro~ito te{ke povrede radne du`nosti i predlo`i Radnoj zajednici Gimnazije
“Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, da se okrivljeni Ivan Ivanovi}, ISKLJU^I IZ RADNE ORGANIZACIJE.
Obrazlo`enje
Okrivljeni Ivan Ivanovi}, profesor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”
u Kur{umliji, u knjizi “Crveni kralj” koja je {tampana u Pan~evu, meseca avgusta 1972. godine, kroz lik nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao je dru{tvene i
moralne norme, koje prema njegovom mi{ljenju vladaju u na{em dru{tvu i to u
veoma negativnom obliku.
Knjiga sadr`i 49 pri~a koje su me|usobno povezane. U knjizi se kroz
moralna shvatanja Zorana Jugovi}a (koji je produkt sredine) veli~aju najnegativnija i najodvratnija pona{anja, s tim {to pisac takva pona{anja veli~a kao vrlinu.
Sve te pri~e iz knjige krcate su pornografskim i najvulgarnijim izrazima,
kako je to, pored ostalog opisano u dispozitivu ovog re{enja.
Na opisani na~in, okrivljeni je povredio ugled Dr`ave SFRJ i u su{tini
delovao sa neprijateljskih pozicija.
Zbog toga je Okru`no javno tu`ila{tvo u Pan~evu, stavilo predlog Okru`nom sudu u Pan~evu, da trajno zabrani ovu knjigu, {to je i u~injeno.
Pored toga, u ovakvoj radnji okrivljenog Ivana Ivanovi}a, ima elemenata krivi~nog dela povrede ugleda Dr`ave, njegovih organa i predstavnika iz ~l.
174 KZ, pa ja Okru`no javno tu`ila{tvo u Prokuplju, protivu okrivljenog u tom
pravcu predlo`ilo otvaranje istrage i pokretanje krivi~nog postupka, {to se vidi
iz pisma Okru`nog javnog tu`ila{tva u Prokuplju, Ut. br. 35/72. od 8.11.1972.
godine.
Ovakva radnja okrivljenog sadr`i i naro~ito te{ke povrede radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije
“Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji. Ovo s toga, {to je kao naro~ito te{ka
povreda radne du`nosti pomenutim ~lanom 60 Pravilnika utvr|ena povreda radne du`nosti koja u isto vreme predstavlja krivi~no dalo i svesnu povredu zakona. U konkretnom slu~aju, radnja okrivljenog Ivana Ivanovi}a, kako je to predstavljeno, sadr`i i predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona
Po{to je u pitanju naro~ito te{ka povreda radne du`nosti zbog koje se
mo`e izre}i mera isklju~enja iz radne zajednice, a obzirom na na~in izvr{enja
dela i posledice, kao i ~injenicu da je okrivljeni na ovaj na~in grubo napao socijalisti~ki poredak SFRJ, i delovao kao klasni neprijatelj, to se prema okrivlje-
274
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
nom samo merom isklju~enja iz radne organizacije mo`e ostvariti svrha ka`njavanja. Ovo tim pre, {to u smislu ~l. 99 Zakona o srednjem obrazovanju, pored
stru~ne spreme predvi|ene ovim Zakonom, nastavnici, i druga lica saradnici u
nastavi svojim `ivotom, radom i moralnim osobinama, treba da pru`aju garanciju za ostvarivanje cilja obrazovanja i vaspitanja.
Kakvu garanciju u smislu ovog zakona, mo`e da pru`a neprijatelj samoupravnog demokratskog socijalizma, kakav je i okrivljeni Ivan Ivanovi}. S toga,
okrivljenom nema daljeg mesta u nastavi niti pak on kao takav mo`e vaspitavati omladinu.
Sa svih izlo`enih razloga doneo sam re{enje o pokretanju postupka i
predlo`io meru isklju~enja iz radne organizacije.
Re{enje dostaviti:
1. Okrivljenom;
DIREKTOR,
2. Komisiji.
Dragoljub Vuksanovi}, prof.
ODLUKA O UDALJAVANJU SA RADNOG MESTA
Radna zajednica Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, u
postupku protivu Ivana Ivanovi}a, profesora iste {kole, zbog naro~ito te{kih
povreda radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim
odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, na svojoj sednici
odr`anoj na dan 17. novembra 1972. godine, a na osnovu ~l. 73 pomenutog Pravilnika, donela je
ODLUKU
1. IVAN IVANOVI], profesor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u
Kur{umliji, UDALJUJE SE sa radnog mesta i iz radne organizacije sve do
okon~anja pokrenutog postupka zbog naro~ito te`ih povreda radnih du`nosti iz
~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima.
2. Za vreme udaljenja sa radnog mesta i iz radne organizacije radnik ima
pravo na naknadu li~nog dohotka u visini od jedne polovine u skladu sa Pravilnikom o raspodeli sredstava za li~ne dohotke.
3. Protiv ove odluke nema mesta prigovoru, te je odluka izvr{na danom
uru~enja.
Primerak re{enja uru~iti: radniku, Disciplinskoj komisiji, blagajni i personalnoj slu`bi Gimnazije.
Obrazlo`enje
Direktor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, svojim re{enjem od 16. novembra 1972. godine, pokrenuo je postupak protiv Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije zbog toga {to je u knjizi “Crveni kralj”, koja je
{tampana u Pan~evu, meseca avgusta 1972. godine, kao autor, kroz lik nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao dru{tvene i moralne norme u na{em dru{tvu u
veoma negativnom obliku i pri tome povredio ugled Dr`ave socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.
Radi ovoga, protivu Ivana Ivanovi}a, Okru`no javno tu`ila{tvo u Prokuplju, pokrenulo je krivi~ni postupak, kako je to utvr|eno iz akta Okru`nog javnog tu`ila{tva u Prokuplju, Ut. br. 35/72. od 3. novembra 1972. godine.
275
Hereticus, 2/2004
U ovakvoj radnji Ivana Ivanovi}a, stoje i obele`ja naro~ito te{ke povrede radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima, pa je direktor Gimnazije, predlo`io da se okrivljeni radnik isklju~i iz
Radne organizacije.
Radna zajednica Gimnazije, na svojoj sednici od 17. novembra 1972. godine, na{la je da su ispunjeni uslovi iz ~l. 73 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima za udaljenje sa radnog mesta i iz radne organizacije, po{to je protivu radnika pokrenut krivi~ni postupak zbog dela u~injenog na radu
i u vezi sa radom i po{to je protivu okrivljenog radnika pokrenut postupak za
izricanje mere isklju~enja iz radne organizacije, te je odlu~ila kao u dispozitivu
odluke.
Za vreme udaljenja iz radne organizacije radnik ima pravo na naknadu
li~nog dohotka u visini jedne polovine, kako je to utvr|eno i ta~kom 2 dispozitiva odluke.
Po{to je odluka doneta od strane Radne zajednice, kao najvi{eg samoupravnog organa, to protivu iste nema mesta prigovora niti `albe te je ista kona~na, kako je to utvr|eno i ta~kom 2 dispozitiva odluke.
Radna zajednica Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, dana 17. novembra 1972. godine.
Potvr|ujem da mi je dana
PREDSEDNIK RADNE ZAJEDNICE
__________ 1972. godine
__________________________
uru~en primerak Odluke.
__________________________
Odluku uru~io:
POZIV NA USMENI JAVNI PRETRES
Disciplinska komisija
Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”
Broj 602/2.
16.12.1972. g.
Kur{umlija
U postupku protivu Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” iz Kur{umlije, zbog naro~ito te{kih povreda radne du`nosti iz ~l.
60 stav 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima, predsednik Disciplinske komisije, je odlu~io da se pozivanje okrivljenog za usmeni javni pretres izvr{i:
ISTICANJEM OVOG POZIVA NA OGLASNOJ TABLI GIMNAZIJE
I PRIBIJANJEM POZIVA NA VRATIMA STANA
OKRIVLJENOG RADNIKA
1. Usmeni javni pretres po disciplinskoj stvari okr. Ivana Ivanovi}a, zakazujem za sredu na dan 27. decembra 1972. godine. u prostorijama Gimnazije,
sa po~etkom u 13.00 ~asova.
2. Poziva se okrivljeni Ivan Ivanovi}, da prisustvuje usmenom javnom
pretresu, s tim {to mo`e dovesti branioca, koji }e ga zastupati u ovoj disciplinskoj stvari.
276
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
3. Ovo saop{tenje – poziv ista}i na oglasnu tablu Gimnazije a jedan primerak ista}i na vratima stana okrivljenog Ivana Ivanovi}a, iz Kur{umlije, na
dan 18. decembra 1972. godine.
Razlozi
Disciplinska komisija Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” iz Kur{umlije, vodi postupak protivu okr. Ivana Ivanovi}a, profesora iste Gimnazije, zbog
naro~ito te{kih povreda radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima.
Na dan 4. decembra 1972. godine, pozivom Disciplinske komisije, okrivljeni Ivan Ivanovi}, pozvan je za usmeni javni pretres odre|en za dan 9. decembra 1972. godine.
Okrivljenom Ivanu Ivanovi}u, nije mogao biti uru~en poziv po{to nije
zate~en u prostorijama svoga stana u Kur{umliji, u ulici Prvomajskoj broj 1.
Supruga Ivana Ivanovi}a, Radmila Ivanovi}, je izjavila da je okrivljeni
Ivan oti{ao za Beograd i da ne zna njegovu adresu.
Iz tih razloga, poziv Ivanu Ivanovi}u nije mogao biti uru~en.
U smislu ~l. 87 Zakona o op{tem upravnom postupku, ako se lice kome
se dostava ima izvr{iti ne zatekne u stanu ima mu se nalo`iti kada mora biti u
stanu radi uru~enja dostave. Po{to dostava okrivljenom Ivanu Ivanovi}u, nije
mogu}a na ovaj na~in, jer se ne nalazi u stanu a njegova supruga Radmila, ne
zna gde je oti{ao, to se dostavljanje poziva ima izvr{iti u smislu ~lana 86 ZUPa. Ovo tim pre, {to je stranka obavezna da ako u toku postupka promeni prebivali{te du`na da o tome obavesti organ koji vodi postupak, kako je to regulisano ~l. 96 ZUP-a.
Okrivljeni Ivan Ivanovi}, je jo{ uvek u radnom odnosu kod Gimnazije,
bez obzira {to se vodi disciplinski postupak i {to se nalazi pod suspenzijom. S
toga, okrivljeni Ivanovi} zna da se protiv njega vodi postupak jer je primio re{enje o pokretanju postupka i re{enje o udaljenju iz radne organizacije pa je bio
du`an da Gimnaziji prijavi svoj odlazak iz Kur{umlije.
Po{to tako nije uradio, to dostavlja~ i pored istra`ivanja ne mo`e saznati
kuda se okrivljeni odselio, te su ispunjeni uslovi iz ~l. 96 st. 2 ZUP-a da se sva
dostavljanja u ovoj pravnoj stvari izvr{e isticanjem pismena na oglasnoj tabli
Gimnazije i pribijanjem na vratima stana okrivljenog.
U smislu stava 3 ~l.96 ZUP-a, dostavljanje se smatra na ovaj na~in izvr{enim po isteku 8 dana od dana pribijanja pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak.
Sa izlo`enih razloga odlu~io sam kao u dispozitivu.
PREDSEDNIK KOMISIJE
Potvr|ujemo da je ovo pismenopoziv istaknuto na oglasnoj
tabliGimnazije i pribijeno na
vratima stana Ivana Ivanovi}a,
u Kur{umliji, dana 18. decembra,
1972. godine.
___________________________
Miloje Vukoji~i}
_____________________
277
Hereticus, 2/2004
PREDLOG ZA ISKLJU^ENJE IZ RADNOG ODNOSA
Poslovni broj 595/2
Disciplinska komisija Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”, u Kur{umliji, u ve}u sastavljenom od predsednika Komisije Miloja Vukoji~i}a, i ~lanova
Komisije Alekse Ne{i}a i Miladije Popovi}, uz sudelovanje zapisni~ara Zdravka Kosti}a, u disciplinskom postupku protiv Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije, zbog naro~ito te`ih povreda radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2. Pravilnika
o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”, u Kur{umliji, na usmenom javnom pretresu odr`anom na dan 27. decembra 1972. godine, u prisustvu direktora Dragoljuba Vuksanovi}a, a u odsutnosti okrivljenog
Ivana Ivanovi}a, donela je
ODLUKU
IVAN IVANOVI], profesor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”, u
Kur{umliji,
Kriv je :
[to je u {tampanoj knjizi “Crveni kralj”, ~iji je on autor, a koja je {tampana meseca avgusta 1972. godine, u Pan~evu, a koja sadr`i 49 pri~a, kroz lik
nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao dru{tvene i moralne norme, koje prema njegovom mi{ljenju, vladaju u na{em dru{tvu i to u najcrnjem negativnom
obliku. Tako je na vi{e mesta, kroz lik Zorana Jugovi}a, okrivljeni, kao pisac,
sa ironijom govorio o Jugoslaviji, nazivaju}i je: “Juga”, “Jugovina” itd.; na str.
110 ka`e: “Nemam ni domovinu, {to da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je
Jugovina majka, isuvi{e toga se tamo desilo...; u knjizi, dalje, kroz moralna
shvatanja Zorana Jugovi}a (koji je produkt sredine) se veli~aju najnegativnija i
najodvratnija pona{anja s tim {to pisac takva pona{anja veli~a kao vrlinu. U 36oj pri~i, kao vrlinu opisuje kako je silovao neku devojku, pa ka`e: “U stanu sam
je silovao. Janez je dr`ao za jednu ruku, Ne|a za drugu, a ja sam je zasko~io.
Prvo se d`ilitala nogama kao makazama, a onda nije imala kud. Pokazalo se da
je izbu{ena kao cev za kanalizaciju”. U 35-oj pri~i, pi{e kako je polno op{tio sa
`enom svog ro|enog brata, pa ka`e: “A najve}a mi je glupost {to sam uleteo
me|u noge moje snahe Ljubice, `ene mog ro|enog brata po ocu Jugoslava koji je lekar u Ni{u. Ali sada {ta je, tu je. Posle kokanja nema kajanja”. U jednoj
pri~i, ka`e, kako je u Jugoslaviji svaka 15 godi{nja cura “probu{ena”.
Dakle, okrivljeni je kao autor knjige “Crveni kralj” u negativnom obliku, prikazao prilike u na{em socijalisti~kom dru{tvu kroz pornografske i najvulgarnije izraze, vre|aju}i pri tome Dr`avu socijalisti~ke Republike Jugoslavije,
te u radnji okrivljenog, stoje naro~ito te{ke povrede radne du`nosti, povreda
radne du`nosti koja u isto vreme predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona u smislu ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima
Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”, u Kur{umliji.
S toga, a na osnovu ovla{}enja iz ~l. 65 i 66. Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} – Selja”, u Kur{umliji,
Predla`e
Da radna zajednica Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji,
okrivljenom IVANU IVANOVI]U, zbog ozna~enih naro~ito te`ih povreda
radnih du`nosti, IZREKNE MERU ISKLJU^ENJA IZ RADNE ZAJEDNICE.
278
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Obrazlo`enje
Direktor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja”, u Kur{umliji, svojim re{enjem br. 595 od 16.11.1972. godine, pokrenuo je postupak zbog naro~ito te{ke
povrede radne du`nosti iz ~l. 60 st. 1. ta~. 1 i 2. Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima, protiv Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije, da je izvr{io naro~ito te{ke povrede radne du`nosti na na~in opisan u dispozitivu ove odluke.
Ovo re{enje okrivljeni je primio na dan 18. novembra 1972. godine i svojeru~no potpisao dostavnicu o uru~enju re{enja.
Odlukom radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, od 17. novembra 1972. godine, okrivljeni je udaljen sa radnog mesta i iz
radne zajednice do okon~anja pokrenutog postupka. I ovo re{enje, okrivljeni je
primio na dan 18. novembra 1972. godine, {to se vidi iz dostavnice o uru~enju
ovog re{enja.
Disciplinska komisija zakazala je usmenu javnu raspravu za 9. decembar
1972. godine, prvobitno, pa okrivljenog nije mogla prona}i radi uru~enja poziva za usmeni javni pretres.
S tim u vezi, Radmila Ivanovi}, supruga okrivljenog Ivana Ivanovi}a je
izjavila da je okrivljeni Ivan oti{ao za Beograd i da ne zna njegovu adresu.
Iz tih razloga, disciplinska komisija je na dan 16.12.1972. godine, odlu~ila
da se dostavljanje okrivljenom Ivanu Ivanovi}u, poziva za usmeni javni pretres,
izvr{i isticanjem poziva na oglasnoj tabli Gimnazije i pribijanjem poziva na vratima stana okrivljenog Ivana Ivanovi}a, na dan 18. decembra 1972. godine, s
tim {to je rasprava zakazana za sredu, na dan 27. decembra 1972. godine.
Disciplinska komisija, je na usmenom javnom pretresu na dan 27. decembra 1972. godine, utvrdila da je poziv istaknut na oglasnoj tabli Gimnazije
i pribijen na vratima stana okrivljenog Ivana Ivanovi}a, iz Kur{umlije, te da je
time dostava, ustvari, izvr{ena.
Po{to se okrivljeni nije odazvao pozivu na dan 27.12.1972. godine, to je
Disciplinska komisija, donela odluku i usmeni javni pretres odr`ala u odsutnosti okrivljenog, jer je Komisija zaklju~ila:
a) Da je na ovaj na~in izvr{ena dostava poziva za pretres okrivljenom
radniku i da se radnik bez opravdanog razloga, nije odazvao na poziv, te da su
ispunjeni uslovi iz ~l. 92 st. 1 Osnovnog zakona o radnim odnosima;
b) Da je pozivanje izvr{eno u skladu sa odredbama ~l. 36, 87 i 97 Zakona
o op{tem upravnom postupku, te da se pozivanje ima smatrati urednim i u skladu sa zakonom.
Potom je Disciplinska komisija utvrdila da je okrivljeni izvr{io naro~ito
te{ke povrede radne du`nosti, na opisani na~in u dispozitivu odluke. Ovo i ovakvo ~injeni~no stanje utvr|eno je: re{enjem o pokretanju postupka direktora
Gimnazije br. 595 od 16.11.1972 godine; uvidom u {tampanu knjigu “Crveni
kralj”, ~iji je autor okrivljeni Ivan Ivanovi}; pismom Okru`nog javnog tu`ila{tva
u Prokuplju, Ut. br. 35/72. od 8.11.1972. godine, te je ~injeni~no stanje u ovom
pogledu, nesporno i ni~im nije dovedeno u sumnju.
Disciplinska komisija je zaklju~ila da u radnji okrivljenog stoje naro~ito
te{ke povrede radne du`nosti, povreda radne du`nosti, koja u isto vreme predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona u smislu ~l. 60 st. 1 ta~. 1 i 2. Pra-
279
Hereticus, 2/2004
vilnika o me|usobnim radnim odnosima. Ovo s toga, {to je okrivljeni u negativnom obliku u knjizi “Crveni kralj”, prikazao prilike u na{em socijalisti~kom dru{tvu, kroz pornografske i najvulgarnije izraze, vre|aju}i pri tome Dr`avu SFRJ,
te u radnji okrivljenog stoje opisane naro~ito te`e povrede radne du`nosti.
Komisija je istovremeno zaklju~ila da se samo merom isklju~enja iz radne zajednice, prema okrivljenom, mo`e ostvariti svrha ka`njavanja, obzirom na
na~in izvr{enja dela i posledice, kao i ~injenicu da je okrivljeni na ovaj na~in grubo napao socijalisti~ki poredak SFRJ i delovao kao klasni neprijatelj, te da se
samo merom isklju~enja iz radne zajednice, mo`e ostvariti svrha ka`njavanja.
Ovo utoliko pre, {to je ~l. 99 Zakona o srednjem obrazovanju, regulisano da pored stru~ne spreme predvi|ene ovim Zakonom, nastavnici i druga lica
saradnici u nastavi, moraju svojim `ivotom, radom i moralnim osobinama, pru`ati garanciju za ostvarivanje cilja obrazovanja i vaspitanja. S tim u vezi, Disciplinska komisija smatra da okrivljeni Ivan Ivanovi}, ne mo`e da pru`i nikakvu
garanciju za vaspitanje i obrazovanje omladine, jer je neprijatelj samoupravnog
demokratskog socijalizma. S toga, okrivljenom, po stanovi{tu komisije nema
mesta u nastavi, te se samo merom isklju~enja iz radne zajednice, mo`e ostvariti svrha ka`njavanja.
Sa izlo`enih razloga, Komisija predla`e meru isklju~enja iz radne zajednice.
PREDSEDNIK KOMISIJE
Primerak odluke dostaviti:
1. Okrivljenom Ivanu Ivanovi}u
Miloje Vukoji~i}
2. Direktoru Gimnazije
3. Sindikalnoj organizaciji
4. Predsedniku radne zajednice
POZIV ZA OKRIVLJENOG RADNIKA
Ivanovi} Ivan, profesor Gimnazije, poziva se da na dan 8. januar 1973.
godine do|e na sednicu Radne zajednice na kojoj }e se odlu~ivati po predlogu
Disciplinske komisije a po svojoj krivici, zbog naro~ito te`ih povreda radnih
du`nosti iz ~lana 60. st. 1, ta~ke 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima. Sastanak Radne zajednice odr`a}e se u nastavni~koj zbornici sa po~etkom
u 12,35 ~asova.
Ako se pozivu ne odazovete, Radna zajednica done}e odluku i u va{oj
odsutnosti.
U prilogu ovog poziva, dostavlja vam se i Odluka Disciplinske komisije.
U Kur{umliji, 4.1.1973. god.
Predsednik Radne zajednice
\olovi} Bo{ko, prof.
280
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
ISKLJU^ENJE IZ RADNOG ODNOSA
Socijalisti~ka Republika Srbija
Skup{tina op{tine Kur{umlija
Gimnazija “Rado{ Jovanovi} - Selja”
Broj 03-617/2
Dana 13.1.1973. godine
Kur{umlija
Radna zajednica Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, na
svojoj sednici odr`anoj na dan 8. januara 1973. godine, u postupku protiv Ivana
Ivanovi}a, profesora Gimnazije, zbog naro~ito te`ih povreda radnih du`nosti iz
~lana 60. stav 1. ta~ka 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije, re{avaju}i po predlogu disciplinske komisije Gimnazije, broj 617/1 od 27.
decembra 1972. godine, da se okrivljenom radniku zbog ovih naro~ito te`ih povreda radnih du`nosti izrekne mera isklju~enja iz radne zajednice, a u odsutnosti okrivljenog radnika, donela je
ODLUKU
Ivan Ivanovi}, profesor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji,
Kriv je
[to je u {tampanoj knjizi “Crveni kralj”, ~iji je on autor, a koja je {tampana meseca avgusta 1972. godine, u Pan~evu, a koja sadr`i 49 pri~a, kroz lik
nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao dru{tvene i moralne norme, koje prema njegovom mi{ljenju, vladaju u na{em dru{tvu i to u najcrnjem negativnom
obliku. Tako na vi{e mesta, kroz lik Zorana Jugovi}a, okrivljeni, kao pisac, sa
ironijom govori o Jugoslaviji, nazivaju}i je: “Juga”, “Jugovina” itd.; na strani
110 ka`e: “Nemam ni domovinu, {to da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je
Jugovina majka, i suvi{e se toga tamo desilo...”; u knjizi, dalje kroz moralna
shvatanja Zorana Jugovi}a (koji je produkt sredine) se veli~aju najnegativnija i
najodvratnija pona{anja s tim {to pisac takva pona{anja veli~a kao vrlinu. U 36.
pri~i, kao vrlinu opisuje kako je silovao neku devojku, pa ka`e: “U stanu sam
je silovao. Janez je dr`ao za jednu ruku, Ne|a za drugu, a ja sam je zasko~io.
Prvo se d`ilitala kao makazama, a onda nije imala kud. Pokazalo se da je izbu{ena, kao cev za kanalizaciju”. U 35. pri~i pi{e kako je polno op{tio sa `enom
svog ro|enog brata, pa ka`e: “A najve}a mi je glupost {to sam uleteo me|u noge moje snahe Ljubice, `ene mog ro|enog brata po ocu Jugoslava, koji je lekar
u Ni{u. Ali sada {ta je, tu je. Posle kokanja nema kajanja”. U jednoj pri~i, ka`e,
kako je u Jugoslaviji svaka petnaestogodi{nja cura “probu{ena”.
Dakle, okrivljeni je kao autor knjige “Crveni kralj” u negativnom obliku, prikazao prilike u na{em socijalisti~kom dru{tvu kroz pornografske i najvulgarnije izraze, vre|aju}i pri tome dr`avu Socijalisti~ke Republike Jugoslavije,
te u radnjama okrivljenog, stoje naro~ito te{ke povrede radne du`nosti, povreda radne du`nosti koja u isto vreme, predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona u smislu ~lana 60 stav 1 ta~ka 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim
odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, pa mu Radna zajednica Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, na osnovu ~lana 66.
pomenutog Pravilnika,
281
Hereticus, 2/2004
Izri~e meru
Isklju~enja iz radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u
Kur{umliji, tako da rad i radni odnos okrivljenom Ivanu Ivanovi}u, profesoru
Gimnazije, prestaje danom uru~enja ove Odluke a u smislu ~lana 113. Osnovnog zakona o radnim odnosima.
Danom uru~enja ove Odluke prestaje da proizvodi pravno dejstvo Odluka Radne zajednice od 17. novembra 1972. godine broj 596/1 o udaljenju sa
radnog mesta i iz radne organizacije Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije.
O b r a z l o ` e nj e
Direktor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji, 16.11.1972.
godine pod brojem 595 pokrenuo je postupak protivu Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije, zbog naro~ito te{kih povreda radne du`nosti iz ~lana 60. stav 1
ta~ka 1 i 2 Pravilnika, kako je to opisano u dispozitivu i ove Odluke.
Odlukom Radne zajednice Gimnazije pod brojem 596/1 od 17.11.1972.
godine Ivan Ivanovi}, udaljen je sa radnog mesta i iz radne organizacije do
okon~anja pokrenutog postupka.
Obe ove odluke okrivljeni Ivan Ivanovi}, je primio i to kako re{enje o
pokretanju disciplinskog postupka tako isto i Odluku o udaljenju sa radnog mesta i iz radne zajednice, {to je utvr|eno dostavnicom o prijemu pomenutih odluka.
Disciplinska komisija je radi toga na dan 4.12.1972. godine pozivom za
9.12.1972. godine, pozvala okrivljenog Ivana Ivanovi}a na usmeni javni pretres
po ovoj disciplinskoj stvari. Poziv okrivljenom nije mogao biti uru~en jer nije
zate~en u svom stanu u Kur{umliji u ulici Prvomajskoj br. 1 a supruga okrivljenog Ivanovi}a, Radmila Ivanovi}, je izjavila da je okrivljeni Ivan Ivanovi},
otputovao za Beograd a da ona ne zna njegovu adresu.
Iz tih razloga je disciplinska komisija na dan 16.12.1972. godine odlu~ila
de se okrivljeni Ivan Ivanovi}, ponovo pozove na usmeni javni pretres za 27.12.
1972. godine u 13 ~asova i da se to u~ini pribijanjem poziva na vratima stana,
okrivljenog radnika i isticanjem poziva na oglasnoj tabli Gimnazije. Tako je i
postupljeno, pa je to u~injeno na dan 18.12.1972. godine {to se vidi iz potvrde
radnika Gimnazije Jovana Jovi}a i Radosava Ivanovi}a.
Na usmenom javnom pretresu na dan 27.12.1972. godine okrivljeni se nije pojavio, pa je Disciplinska komisija odlu~ila da usmeni javni pretres odr`i u
odsutnosti okrivljenog, jer je na{la da je na ovaj pretres okrivljeni uredno pozvan. Ovo stoga, {to je okrivljeni Ivan Ivanovi}, bio du`an da Gimnaziju obavesti o promeni stana i mesta boravka a po{to to nije u~inio i adresa se nije mogla prona}i onda se pozivanje na opisani na~in smatra zakonitim i urednim.
Po{to je Disciplinska komisija utvrdila ~injeni~no stanje to je svojom odlukom br. 517/1 od 27.12.1972. godine predlo`ila da se okrivljeni Ivan Ivanovi},
zbog ozna~enih naro~ito te`ih povreda radnih du`nosti isklju~i iz radne zajednice Gimnazije.
Na svojoj sednici odr`anoj na dan 8. januara. 1973. godine Radna zajednica Gimnazije razmotrila je predlog disciplinske komisije br. 617/1 od 27.12.
1972. godine i ostale spise ove disciplinske stvari pa je tom prilikom zaklju~ila:
282
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
– da u radnji okrivljenog Ivana Ivanovi}a, stoje ozna~ene naro~ito te{ke
povrede radne du`nosti, koje su opisane u dispozitivu Odluke i da je za po~injene povrede radne du`nosti okrivljeni disciplinski i pravno odgovoran.
– da se okrivljeni nije odazvao pozivu za sednicu Radne zajednice iako
je pozvan putem javnog ogla{avanja isticanjem poziva na oglasnoj tabli i na vratima stana, okrivljenog a pismo upu}eno na adresu koju je dala supruga Ivana,
Radmila, u Beogradu, ulica 39. Nova br. 42 se vratilo sa napomenom dostava
poku{ana – nepoznat.
Kod ovakvog stanja stvari i Radna zajednica Gimnazije, je na{la da je
okrivljeni na opisani na~in uredno pozvan da u~estvuje u ovom postupku i da
se pozivu nije odazvao te da je postupak bilo mogu}e voditi u odsutnosti uredno pozvanog okrivljenog koji se pozivu nije odazvao a u smislu ~lana 92. stav 1
Osnovnog zakona o radnim odnosima.
Radna zajednica je dalje utvrdila da je disciplinska komisija pravilno i
potpuno utvrdila ~injeni~no stanje i da je nedvosmisleno utvr|eno da je okrivljeni Ivan Ivanovi}, izvr{io delo koje mu se stavlja na teret. To je utvr|eno: re{enjem o pokretanju postupka direktora Gimnazije br. 595 od 16.11.1972. godine, uvidom u {tampanu knjigu “Crveni kralj” koja sadr`i inkriminisane
tekstove kao u dispozitivu ove Odluke i pismom Okru`nog javnog tu`ila{tva u
Prokuplju, Ut. br. 35/72. od 8.11.1972. godine, iz koga se vidi da je zbog ozna~enog dela protivu okrivljenog Ivana Ivanovi}a, pokrenut krivi~ni postupak
zbog krivi~nog dela iz ~lana 174. KZ.
Pored toga, na dan 30.12.1972. godine u “Novostima” objavljen je izve{taj iz Okru`nog suda u Pan~evu, iz koga se vidi da je “Crveni kralj” trajno zabranjen.
Iz izlo`enih razloga Radna zajednica je na{la da ~injeni~no stanje ni~im
nije dovedeno u sumnju i da u radnji okrivljenog stoje naro~ito te{ke povrede
radne du`nosti iz ~l. 60. stav 1 ta~ka 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima.
U smislu ~lana 66. pomenutog Pravilnika Odluka o isklju~enju iz radne
zajednice donosi se tajnim glasanjem. Stoga je po zaklju~enju pretresa izabrana
komisija, od Zdravka Kosti}a, Velinov Panajota i Radenka Todorovi}a, radi
sprovo|enja glasanja.
Sa~injeni su glasa~ki listi}i i obavljeno glasanje, pa je nakon toga, po
podnetom izve{taju od strane komisije Radna zajednica utvrdila slede}e:
Da je prisustvovalo Radnoj zajednici 24 ~lana i da su svi glasali. Za odluku o isklju~enju iz Radne zajednice Ivana Ivanovi}a glasalo je 16 ~lanova; za
odluku odnosno protiv isklju~enja 2 ~lana, a 6 ~lanova su se uzdr`ali od glasanja. Budu}i da oni ~lanovi koji nisu glasali se smatraju da su protiv, to je Radna
zajednica konstatovala da je time 16 ~lanova glasalo za isklju~enje, a 8 ~lanova
protiv, a Radna zajednica broji ina~e 26 ~lanova.
Na osnovu ovakvog rezultata glasanja Radna zajednica, je zaklju~ila da
je okrivljeni Ivan Ivanovi}, isklju~en iz Radne zajednice jer se odluka donosi
ve}inom prisutnih ~lanova, a ustvari za isklju~enje je glasala ve}ina ra~unaju}i
od ukupnog broja ~lanova radne zajednice.
Radna zajednica je istovremeno saglasna sa stanovi{tem Disciplinske komisije da su ovo u pitanju naro~ito te{ke povrede radne du`nosti, da je okriv-
283
Hereticus, 2/2004
ljeni grubo napao socijalisti~ki poredak SFRJ i da je delovao kao klasni neprijatelj, te da se jedino merom isklju~enja iz radne zajednica mo`e posti}i svrha
ka`njavanja. Stoga je okrivljenom takvu meru i izrekla.
Okrivljenom radni odnos i rad po ovoj Odluci prestaje danom uru~enja
ove Odluke, koga dana prestaje da proizvodi pravno dejstvo Odluka o udaljenju okrivljenog sa radnog mesta i iz Radne zajednice, kako je to i odlu~eno u
dispozitivu Odluke.
Odlu~eno od strane Radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi} - Selja” u Kur{umliji na dan 8. januara 1973. godine pod brojem 617/2.
Predsednik Radne zajednice
\olovi} Bo{ko
__________________
Pouka o pravnom sredstvu: Protiv ove Odluke nema mesta `albi. Okrivljeni mo`e protivu Odluke podneti tu`bu Op{tinskom sudu u Kur{umliji, u roku od 30 dana, od dana, prijema Odluke.
Ovu Odluku po{to je adresa okrivljenog nepoznata ista}i na oglasnoj tabli Gimnazije, a jedan primerak pribiti na vratima stana okrivljenog u ulici Prvomajskoj broj 1.
Smatra se da je Odluka uru~ena istekom 8 dana od dana isticanja na opisani na~in.
Ova Odluka istaknuta je na oglasnoj tabli i pribijena na vratima stana
okrivljenog, dana 13. januara 1973. godine, tako da radni odnos okrivljenom
prestaje 22. januara. 1973. godine.
Salvador Dali, Christ en perspective, 1950.
284
SU\ENJE
KRIVI^NA PRIJAVA
[email protected] JAVNO [email protected][TVO
P R O K U P LJ E
Na osnovu ~lana 140. stav 3, u vezi ~lana 137. i 139. Zakona o krivi~nom
postupku, podnosim
Krivi~nu prijavu
Protiv
IVANA IVANOVI]A, profesora knji`evnosti iz Kur{umlije, ro|enog
1936. godine u Ni{u, od oca Bo`idara i majke Milje, srpske nacionalnosti, dr`avljanina SFRJ, zaposlenog u Gimnaziji u Kur{umliji, stalno nastanjenog u
Kur{umliji – ul. Prvomajska br. 1,
jer postoji osnovana sumnja da je izvr{io krivi~no delo neprijateljske
propagande iz ~l. 118 st. 1 Krivi~nog zakona.
Imenovani je u vi{e navrata pisao i objavljivao literarne radove, koji ustvari, obu~eni u knji`evno ruho, predstavljaju politi~ke pamflete uperene protiv na{e dru{tvene zajednice u celini i socijalisti~kog dru{tvenog ure|enja kao
sistema, sa ciljem da ocrni, obezvredi i omalova`i socijalisti~ku Jugoslaviju kao
dru{tvo i socijalizam kao ideologiju postoje}eg dru{tvenog ure|enja u zemlji.
Time je, napisima, zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u zemlji i podsticao na protivustavnu promenu dru{tvenog i dr`avnog ure|enja, {to je inkriminisano ~l. 118 st. 1 Krivi~nog zakona.
Poslednji, najizrazitiji primer ovakvog neprijateljskog literarnog anga`ovanja jeste politi~ki pamflet izdat u vidu knjige sa naslovom «Crveni kralj», a
{tampan kao privatno izdanje avgusta 1972. godine u 1.000 primeraka.
U ovoj knjizi, koja navodno predstavlja ispovest jednog fudbalera, koji
postaje fudbalska zvezda, pisac prividno predstavlja stanje u na{em fudbalu i
fudbalskom sportu, a ustvari ~itava o{trica knjige je uperena protiv dru{tvene
zajednice.
Tako se Jugoslavija kroz celu knjigu naziva «Jugovina», {to o~igledno ~ini da sam ovaj izraz sadr`i nipoda{tavanje, omalova`avanje i vre|anje na{e zemlje. Ime glavnog junaka je Jugovi}, {to tako|e nije slu~ajno odabrano. Kroz
ispovest glavnog junaka zastupaju se poznati neprijateljski emigrantski stavovi,
stavovi ljudi koje je «Jugovina zajebala» kao i stavovi da }e se on jednoga dana
vratiti u Jugovinu. Upore|uju}i stanje u kapitalizmu, sa stanjem u socijalisti~koj Jugoslaviji, on napada «bud`ovane» u zemlji, koji se «zezaju, ban~e, hvataju tu|e `ene i devoj~ice, mu}kaju, gu{e slobodu, lome ljude, a radnici – rade,
rintaju, crn~e», ne ograni~avaju}i ovakve stavove na jedno mesto ili odre|enu
sredinu, ve} na ~itavu zemlju. Kroz napade na «supovce», organe unutra{njih
285
Hereticus, 2/2004
poslova, on ih crta kao saradnike neke strane agenture, oni su za njega glupi,
besposleni, blesavi, mamlazi, od kojih pi{~ev junak ne mo`e da «{ora, u Ni{u
nema slobode za njega» itd. Pisac preko svog junaka, koga navodno predstavlja kao apoliti~nog, nastoji da rehabilituje ~etni{tvo, jer je njegov otac poreklom
iz ~etni~ke porodice, robijao je u socijalizmu, njegova imovina je konfiskovana,
pa je njegov sin – junak Jugovi} «upoznao mnoga govna i ispa{ta za grehove
svoga oca».
U ~itavoj knjizi puno je stavova koji u potpunosti potvr|uju neprijateljsku – propagandu delatnost pisca, {to se naro~ito odra`ava kroz neke izraze
kao: «va`no je da nisam crnac u fabrici», «danas niko nikoga ne jebava», «ko
tebe jebe {to je tebi te{ko», «u Kurvingradu obavezno povra}am», «nemam domovinu», «za Jugu me ba{ briga», «neka bude {ta ho}e, neka izbije III svetski
rat», «Jugoslavija nema puteve za mene» itd.
Kroz celu knjigu pisac obra|uje tri sloja ljudi u na{oj zemlji: fudbalere
koji `ive, SUP-ovci koji {pijuniraju i bud`ovani koji vole sladak `ivot i radnici
koji rintaju i crn~e.
Iz napred navedenog i ~itave knjige o~igledno je da je knjiga knji`evno
delo utoliko {to je na|ena pogodna forma da se zlonamerno i neistinito prika`u
dru{tveno-politi~ke prilike u zemlji, a da je to ustvari politi~ki pamflet i politi~ko-ideolo{ka diverzija u obliku knji`evnog dela.
Pisac knjige nije slu~ajno kroz ovakvu formu knji`evnog rada poku{ao
da zlonamerno i neistinito prika`e dru{tveno-politi~ke prilike u zemlji, {to se
posebno mo`e da sagleda iz ~injenice da isti poti~e iz poznate ~etni~ke i neprijateljske porodice. Njegov otac Bo`a Ivanovi}, pre rata oficir biv{e jugoslovenske vojske, za vreme rata bio je komandant ~etni~kih i nedi}evskih jedinica na
reonu Toplice, u kome svojstvu je izvr{io bezbrojne zlo~ine i ostao po zlu zapam}en me|u narodom toga kraja. Bo`a Ivanovi} je nestao prilikom oslobo|enja, tako da se i sada ne zna da li je poginuo ili se nalazi u redovima politi~ke
emigracije u zapadnim zemljama. ^itava posleratna aktivnost Ivana Ivanovi}a,
a naro~ito delatnost kao profesora knji`evnosti gimnazije u Kur{umliji, ukazuje na njegove neprijateljske stavove i dr`anje pa je i ova knjiga samo rezultat
takve njegove neprijateljske orijentacije.
Sem knjige «Crveni kralj» Ivanovi} je i u nekim drugim literarnim radovima isto tako zlonamerno i neistinito prikazivao dru{tveno-politi~ke prilike u
zemlji. To pre svega va`i za slede}e napise:
1. Napis «Ikar Jugovi} – centarfor na radu u Ameriki», objavljen u broju 8 lista «Mladi 1968» u Ni{u, od 6.3.1969. godine, koji je svojevremeno izazvao
op{te negodovanje kod dru{tveno-politi~kih organizacija u Ni{u,
2. Novela «Vo iz Ni{a», objavljena je u ~asopisu «Stig» u Malom Crni}u,
decembra 1970. godine.
3. Odlomak iz neobjavljenog romana «Mika Konjovi}, fudbalski radnik», koji se objavljuje u nastavcima u listu «Knji`evna re~» tokom 1972. godine
i dr.
Tako|e jedan od njegovih literarnih pamfleta, koji do sada nisu objavljeni, kru`i me|u prijateljima u Kur{umliji do kojih se mo`e do}i pretresom njegovog stana u selu @itni Potok.
286
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
S obzirom da postoji osnovana sumnja da je kroz literarne radove, pisanim i objavljivanim politi~kim pamfletima izvr{io krivi~no delo neprijateljske
delatnosti iz ~lana 118. KZ, dostavljamo krivi~nu prijavu Naslovu na dalju nadle`nost.
U prilogu se dostavljaju:
1. Knjiga «Crveni kralj», {tampana u privatnom izdanju Slobodana Ma{i}a, iz Beograda – Vojvode Brane 7, avgusta 1972. godine.
2. Prikaz knjige «Crveni kralj» i njenih neprijateljskih i antisocijalisti~kih
stavova na liniji neprijateljske propagande,
3. List «Knji`evna re~» br. 2 od maja 1972. godine u kome je objavljen
deo pi{~evog romana «Mika Konjovi}, fudbalski radnik», kao i
4. Ise~ak iz ~asopisa «NIN» br. 1016 od 28.6.1970. godine, u kome je objavljena pri~a «Moj brat Dinda Arizanovi}».
Podnosilac prijave
(Du{an Mili})
IZVE[TAJ O PRETRESU STANA
[email protected] JAVNOM [email protected]
P R O K U P LJ E
PREDMET: Izve{taj o predu
zetim merama.
V E Z A:
Krivi~na prijava podneta
protiv Ivanovi} Ivana,
prof. iz Kur{umlije
Na osnovu ~lana 195. ZKP, dana 3.11.1972. godine izvr{ili smo pretres
stana IVANOVI] IVANA, profesora iz Kur{umlije i IVANOVI] MILJE, u~iteljice iz @itnog Potoka, u cilju obezbe|enja dokaza u smislu podnete krivi~ne
prijave protiv Ivanovi} Ivana.
Pretres je izvr{en u smislu odredbi ~lana 195 ZKP, jer se osnovano moglo pretpostaviti da se u stanu Ivanovi}a i njegove majke Milje mogu nalaziti
drugi spisi i politi~ki pamfleti, a bilo je o~igledno da se ovi dokazi druk~ije ne
bi mogli obezbediti. Pretresu se sem toga moralo pristupiti bez odlaganja, jer je
Okru`no javno tu`ila{tvo u Pan~evu, Re{enjem br. 41/72. izreklo privremenu
zabranu rasturanja knjige «Crveni kralj», od pisca Ivanovi} Ivana, {to je moglo
imati uticaja da Ivanovi} sli~ne pamflete i rukopise prikrije.
U prilogu se dostavljaju kopije zapisnika o izvr{enim pretresima u stanovima Ivana Ivanovi}a i Milje Ivanovi}, kao i kopije potvrda o oduzetim stvarima.
Pretresom stana Ivanovi} Ivana, prona|eni su i oduzeti slede}i predmeti, koji su u vezi sa svrhom pretresanja, i to:
1. Knjiga «Crveni kralj», {tamparsko izdanje br. 0346,
2. Rukopis «Roman oko romana Crveni kralj» u kome se zlonamerno i
neistinito prikazuju dru{tveno-politi~ke prilike u Toplici u periodu od 1965. do
1972. godine,
287
Hereticus, 2/2004
3. Rukopis «Arizani» (dramatizacija) u kome se neistinito prikazuju dru{tveno-politi~ki odnosi u zemlji,
4. Rukopis «Su|enje u filozofiji u Ju`noj Srbiji» sli~ne sadr`ine kao i
prethodni rukopisi,
5. Rukopis «Ku~kini sinovi»,
6. Rukopisi «Garin~a», «Vo iz Ni{a», «Smrt pesnika» i «Skretanje u desno», tako|e politi~ki pamfleti,
7. Pismo upu}eno Ivanovi}u, sa datumom 24. avgust 1972. godine u zaglavlju «Savremenik» - Beograd, a u potpisu «Du{ko», u kome po{iljalac obave{tava Ivanovi}a kakve se mere u Beogradu preduzimaju da bi se «istovremeno pojavilo {to vi{e prikaza, {to je dosta va`no», kako u pismu doslovno stoji,
8. Radna sveska-kalendar sa vi{e napisa – rukom pisanih,
9. Pismo upu}eno I. Ivanovi}u od Bo{ka Rudnji~anina iz Vrnja~ke Banje, sa `igom po{te 9.10.1972. godine.
Pretresom stana Ivanovi} Milje u selu @itnom Potoku, prona|eni su i
oduzeti slede}i predmeti:
1. Knjiga «Crveni kralj» od Ivana Ivanovi}a, {tamparski broj 0103,
2. Knjiga «Kad su cvetale tikve» od Dragoslava Mihajlovi}a,
3. Pismo upu}eno Milji Ivanovi} u vezi zabrane knjige «Crveni kralj»,
koje joj {alje lice iz Kur{umlije sa potpisom «Rada»,
4. Fotografije (9) devet komada, na kojima se nalazi Bo`a Ivanovi} biv.
oficir, a za vreme rata ~etni~ki komandant.
Izve{taj o izvr{enom pretresu sa zapisnicima i potvrdama o oduzetim
predmetima, kao i materijalima prona|enim u vezi sa svrhom pretresanja dostavljaju se u smislu ~lana 140. stav 3 i 143 stav. 1. ZKP.
OVLA[]ENO [email protected] LICE
Operativni radnik SDB
Milorad Kozi}
RE[ENJE VRHOVNOG SUDA JUGOSLAVIJE
O ODRE\IVANJU [email protected]
Vrhovni sud Jugoslavije u ve}u sastavljenom od sudija dr Bo`idara Drecuna, kao predsednika ve}a, Du{ana Simi}a, Vojislava Kne`evi}a, Benjamina
Maru{i}a i Nikole Perovi}a, kao ~lanova ve}a, sa stru~nim saradnikom mr Milicom Zdravi}, kao zapisni~arem, u predmetu Ivana Ivanovi}a zbog krivi~nog
dela iz ~lana 174. KZ, odlu~uju}i o sukobu o nadle`nosti izme|u Okru`nog suda u Pan~evu i Okru`nog suda u Prokuplju, po saslu{anju zamenika saveznog
javnog tu`ioca Bo{ka Brajovi}a, na sednici ve}a od 16. maja 1973. godine, doneo je
RE[ENJE
Za vo|enje krivi~nog postupka protiv Ivana Ivanovi}a zbog krivi~nog
dela iz ~lana 174. KZ, nadle`an je Okru`ni sud u Prokuplju.
288
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Obrazlo`enje
Okru`ni javni tu`ilac u Prokuplju podneo je istra`nom sudiji Okru`nog
suda u Prokuplju zahtev za sprovo|enje istrage Kt-144/72 od 13. novembra
1972. godine protiv Ivana Ivanovi}a iz Kur{umlije, zbog osnovane sumnje da je
izvr{io krivi~no delo povrede ugleda dr`ave, njenih organa i predstavnika iz ~lana 174. KZ.
Re{enjem Kio-105/72 od 30. januara 1973. godine, koje je doneo istra`ni
sudija Okru`nog suda u Prokuplju, taj sud se oglasio mesno nenadle`nim za postupanje u ovoj krivi~noj stvari i predmet ustupio Okru`nom sudu u Pan~evu
kao mesno nadle`nom sudu. U obrazlo`enju ovog re{enja se navodi da je roman «Crveni kralj», ~iji je autor Ivan Ivanovi}, {tampan u Pan~evu. U smislu
~lana 27. stav 1. ZKP ako je krivi~no delo u~injeno {tampom nadle`an je sud na
~ijem je podru~ju spis {tampan, a da se nadle`nost po mestu prebivali{ta sastavlja~a spisa odre|uje tek ako mesto u kome je spis {tampan nije poznato. Osim
toga, u re{enju je navedeno da nema dokaza da je spis rasturan na podru~ju
Okru`nog suda u Prokuplju, te da Ivan Ivanovi} vi{e nema prebivali{te u Kur{umliji, dakle na podru~ju tog Okru`nog suda, jer se odselio u Beograd.
Istra`ni sudija Okru`nog suda u Pan~evu, po{to se nije slo`io da prihvati
nadle`nost, re{enjem Kio-56/73 od 22. februara 1973. godine pokrenuo je postupak za re{avanje sukoba nadle`nosti i dostavio je predmet Vrhovnom sudu
Jugoslavije na odluku u smislu stava 2. ~lana 37. ZKP.
Vrhovni sud Jugoslavije je razmotrio predmet i cenio razloge iznete od
strane oba suda, pa je na{ao da je za vo|enje postupka u ovoj stvari nadle`an
Okru`ni sud u Prokuplju i to iz ovih razloga:
Prema ~lanu 27. stav 1. ZKP, ako je krivi~no delo u~injeno {tampom mesno je nadle`an sud na ~ijem podru~ju je spis {tampan. Kako je roman «Crveni
kralj» {tampan u Pan~evu, to bi po ovom propisu bio nadle`an Okru`ni sud u
Pan~evu. Me|utim, po stavu 2. ~lana 27. ZKP ako po zakonu odgovara sastavlja~ spisa, nadle`an je i sud mesta u kome sastavlja~ ima prebivali{te, ili sud mesta gde se odigrao doga|aj na koji se odnosi spis. U ovom slu~aju za delo odgovara sastavlja~ spisa, zbog osnovane sumnje da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana
174. KZ, koji je u vreme stavljanja zahteva za sprovo|enje istrage od strane
okru`nog javnog tu`ioca u Prokuplju istra`nom sudiji Okru`nog suda u Prokuplju imao prebivali{te u Kur{umliji, {to zna~i, na podru~ju Okru`nog suda u
Prokuplju. Stoga se Okru`ni sud u Prokuplju nije mogao oglasiti mesno nenadle`nim da postupa u krivi~noj stvari, jer je Ivan Ivanovi} u vreme kad je sudu
podnet zahtev za sprovo|enje istrage imao prebivali{te na podru~ju toga suda,
te je stoga Okru`ni sud u Prokuplju nadle`an za vo|enje ovog krivi~nog postupka na osnovu ~lan 27. stav 2. ZKP.
Iz ovih razloga odlu~eno je kao u izreci ovog re{enja – ~lan 37. stav 2.
ZKP.
Vrhovni sud Jugoslavije u Beogradu, 16. maja 1973, Kr-100/73.
Zapisni~ar,
Predsednik ve}a
Mr Milica Zdravi}, s.r.
Dr Bo`idar Kraus, s.r.
289
Hereticus, 2/2004
[email protected]
Socijalisti~ka Republika Srbija
[email protected] JAVNO [email protected][TVO
KT. 144/72
7.12.1973. godine
Prokuplje
BM/MM
[email protected] SUDU
P R O K U P LJ E
Na osnovu ~lana 19. stav 1, i ~lana 44. stav 2, ta~ka 3. ZKP, podnosim
[email protected]
PROTIV:
IVANOVI] IVANA, ro|enog 1936. godine u Ni{u, od oca
Bo`idara i majke Milje – ro|ene Dini}, sa stanom u Beogradu
– @arkovo, ul. 39. nova broj 42, Srbina, dr`avljanina SFRJ,
o`enjenog, oca jednog deteta od 8 godina, knji`evnika, zavr{io Filolo{ki fakultet, vojnu obavezu regulisao 1962. godine,
srednjeg imovnog stanja, neosu|ivanog, nije pod istragom za
drugo krivi~no delo, brani se sa slobode,
ZATO:
[to je u knjizi «Crveni kralj», {tampanoj 1972. godine izlo`io poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, nazivaju}i je na vi{e mesta «Juga» i «Jugovina», u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a omalova`io Jugoslaviju i slede}im re~ima: «Nemam ni domovinu. [to da se
la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka. I suvi{e toga mi se tamo
desilo. A i da nije, ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}u,
ni zemlju. Za jugu me ba{ briga! Pa ipak je volim, majke joj ga...»,–
– ~ime je u~inio krivi~no delo povrede ugleda dr`ave iz ~lana 174. Krivi~nog zakonika.
Stoga
[email protected]
Da se pred tim sudom, kao stvarno i mesno nadle`nim na osnovu ~lana
19. ta~ka 1. i ~lana 25. Zakonika o krivi~nom postupku, zaka`e i odr`i glavni
pretres, na koji pozvati:
I. Okru`nog javnog tu`ioca iz Prokuplja.
II. Okrivljenog Ivanovi} Ivana, iz Beograda, @arkovo – ul. 39. nova broj 42.
III. Perovi} dr Milivoja, advokata iz Beograda – M. Gorkog 39 – branioca okrivljenog.
IV. Da se u dokaznom postupku pro~itaju i kao dokazi upotrebe: knjiga
«Crveni kralj» i spisi Okru`nog suda u Pan~evu K. broj 159/72.
O b r a z l o ` e nj e
Okrivljeni Ivan Ivanovi} ro|en je u Ni{u 1936. godine. Zavr{io je Filolo{ki fakultet. Do konca 1972. godine bio je profesor Gimnazije u Kur{umliji,
kada je suspendovan sa du`nosti profesora. Posle ovoga u januaru 1973. godine
preselio se u Beograd, gde je iste godine primljen u Udru`enje knji`evnika Srbije.
290
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Knjigu «Crveni kralj», okrivljeni Ivanovi} napisao je 1969. godine i ista
je avgusta 1972. godine iza{la iz {tampe, kao tzv. samostalno izdanje. Ozna~ena
knjiga je {tampana u 1.000 primeraka.
Iz knjige «Crveni kralj» se vidi da pisac okrivljeni Ivanovi} u istoj sa ironijom govori o Jugoslaviji, koju na vi{e mesta naziva «Juga» i «Jugovina», a na
stranici 110. ka`e: «Nemam domovinu. [to da se la`emo, ne mogu da ka`em da
mi je Jugovina majka. Isuvi{e toga mi se tamo desilo. A i da nije, ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}u, ni zemlju. Za Jugu me ba{ briga!
Pa ipak je volim, majke joj ga...».
Zoran Jugovi} je glavna li~nost knjige, te pisac svoje stavove prema Socijalisti~koj Jugoslaviji iznosi kroz usta svog glavnog junaka. Inkriminisani izrazi i mi{ljenja glavnog junaka, u odnosu na SFRJ su o~igledno omalova`avaju}i
i uvredljivi. Zbog ovoga nalazim da se u radnji okrivljenog Ivanovi} Ivana sti~u
svi elementi povrede ugleda dr`ave iz ~lana 174. Krivi~nog zakonika.
Okrivljeni Ivanovi} se brani da je za pisanje knjige «Crveni kralj» inspirisan uglavnom Marksovom mi{lju «da novac izopa~ava osnovne dru{tvene
vrednosti». No, on se u knjizi manje bavi prednjim problemom, a mnogo vi{e
problemima politi~ke prirode. Glavni junak knjige upu}en je u probleme kapitalizma i socijalizma i kada o ovima govori, upore|enja se uvek zavr{avaju na
{tetu socijalizma. Pisac u knjizi iznosi da su svi oni (Jugosloveni) koji `ive u
Americi na neki na~in «zajebani u Jugoslaviji» i sl. Njegov King otvoreno ka`e
da u Ni{u za njega «nema slobode» i da }e oti}i negde gde ga cajkani ne}e saslu{avati zbog toga {to je koje{ta radio u Be~u. Tako|e, u poglavlju 14, kroz usta jedne li~nosti, pisac svog Kinga karakteri{e da je najbolji igra~ Krila Srbije...
Stopostotno karakteri{e da je najbolji igra~ Krila Srbije... Stopostotno je
posleratni proizvod. Onakav kakvim smo ga napravili, te i to «Ako ne{to
kod njega ne valja to je samo zato {to ne valja ni kod nas». O~igledno je da
okrivljeni pisac karakteristike i osobine Kinga zlonamerno poistove}uje sa socijalisti~kim dru{tvom u Jugoslaviji. Zbog izlo`enog smatramo da je odbrana
okrivljenog Ivanovi}a neumesna i neta~na, te da je kao takvu treba odbaciti.
[email protected] JAVNI [email protected]
Miodrag Bojovi}
PISMO BORACA
[email protected] SUDU
P R O K U P LJ E
Od strane Mesne organizacije i gra|ana sela Gornjeg Brestovca dobili
smo pismo slede}e sadr`ine:
Povodom napisa u NIN-u, u broju 1016, od 28. juna 1970. godine, «Moj
brat Dinda Arizanovi}» od Ivana Ivanovi}a, jo{ jednom smo svedoci grubog nasrtaja na likove boraca koji su u krvi rata nosili na ple}ima, ne `ale}i svoje `ivote, borce slobode koji su svoje ideale slili u izgradnji novog dru{tva – socijalizma.
Umesto da im se divimo, a i svi im se divimo, zato {to su bili borci i ostali su, zato {to su heroji, deca revolucije, da ih nadma{imo u izgradnji samou-
291
Hereticus, 2/2004
pravnog socijalizma, kako bi im bili ravni, Ivan Ivanovi}, inspirisan putem koji
mu je trasirao njegov otac, tobo` «njegovim umetni~kim stvaranjem», `eli da
kroz lik Dinde omalova`i i falsifikuje zasluge Pustore~kih boraca, kako bi time
opravdao zverske postupke i zlo~ine koje je na~inio njegov otac u ovom kraju,
`eli da mra~nom slikom naslika `ivot seljaka.
Mesna organizacija Saveza boraca NOR-a sela Gornjeg Brestovca povodom time daje slede}e saop{tenje:
Ime Dinde Arizanovi}a nije nepoznato Ivanu Ivanovi}u i slu~ajno uzeto
za glavnu li~nost u njegovoj pri~i. Lokalizmi koje navodi u pri~i «Burazer, Bejograd, slamnja~a, onodite» i sl. uzeti su iz sredine u kojoj je `iveo Dinda Arizanovi}.
Dinda-Radisav Arizanovi} je ro|en 1914. godine u selu Gornji Brestovac, sin selja~ke porodice, gra|evinski radnik u biv{oj Jugoslaviji koji je okusio
gor~inu radni~kog `ivota, smelo i hrabro je po{ao u borbu protiv fa{izma i doma}ih izdajnika. Izrastao je i sazrevao u radni~kim {trajkovima na beogradskim
ulicama.
Po kapitulaciji zemlje 1941. godine vra}a se u rodno mesto i oko sebe
okuplja ljude pripremaju}i ih za odlu~uju}i poziv Komunisti~ke partije Jugoslavije. Gra|ani Gornjeg Brestovca ga nisu izneverili. Kao istaknutog izme|u sebe
biraju da bude komandir Pustore~ke ~ete – Brestova~ke.
Povratkom Stojana Ljubi}a – Vujanovskog u Pustoj Reci Dinda odmah
uspostavlja vezu sa njim (bili su prijatelji, Stojanova sestra Vela bila mu je snaja za najstarijeg brata).
Stalno je odr`avao vezu sa Nikolajem Dini}em, Bo{kom Krsti}em i Vojom Risti}em, zajedno sa njima aktivno radio na organizaciji ustanka i formiranju pomo}nih partizanskih desetina.
9. oktobra 1943. godine govori na zboru u Gornjem Brestovcu, a 10. oktobra 1943. godine sa sobom odvodi 26 boraca u redove Prve Ju`nomoravske
brigade.
U knjizi – Prva Ju`nomoravska pi{e: «Ovo je drugovi partijski sastanak
na kome prisustvuje Radisav Arizanovi}. Na prvom, Arizanovi} je bio primljen
u ~lanstvo Komunisti~ke Partije Jugoslavije. Arizanovi}a su zvali Dinda, bio je
rodom iz Puste Reke. Komandir ~ete...».
Komandovao je ~etom na Sokolovom visu protiv Bo`e Ivanovi}a na Deveraku, {irom Bosne sve do 1944. godine kada je imenovan za komandanta grada Leskovca i predsednika Vojnog suda u Leskovcu.
Posle rata bio je na~elnik Vojnog odseka u Leskovcu u periodu od 1946.
do 1951. godine. Na raznim vojnim du`nostima je bio i u Prokuplju 1951. i 1952.
godine. Na raznim vojnim du`nostima je bio i u Ni{u od 1953. do 1956. godine,
zatim u Sremskoj Mitrovici od 1957. do 1961. godine. Od 1961. godine ponovo
je vra}en u Ni{. 1963. godine penzionisan je kao major Jugoslovenske Narodne
Armije.
U knjizi «Tito u Leskovcu» pi{e: «Danas Tita ne}e mo}i da pozdravi njegov borac Radisav Arizanovi}, gra|evinski radnik iz Gornjeg Brestovca u Pustoj Reci. Umro je 1963. godine od te{ke i opake bolesti, umro je u zoru, na dan
proslave njegove brigade...».
292
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Radisav Arizanovi} Dinda nosilac je «Partizanske spomenice 1941. godine» i mnogobrojnih ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
Danas kada ~itamo pri~u «Moj brat Dinda Arizanovi}» zgnu{avamo se
«umetni~kom stvaranju» Ivana Ivanovi}a. Ivan Ivanovi}, sin Bo`e Ivanovi}a
(Bo`a Ivanovi} je bio komandant ~etni~kog bataljona), svojom pri~om prikazuju}i negativan lik Dinde Arizanovi}, bezo~no ru`i ugled boraca i saboraca Dinde Arizanovi}a. Bo`u Ivanovi}a dobro poznaje Pusta Reka i dobro zna njegova nedela i njegove bezbrojne zlo~ine me|u kojim je i zlo~in od 26. januara
1944. godine. Toga dana zlo~inci su ubili sve starije ljude koje su zatekli kod ku}e. U toj akciji poginuli su Vojislav Petkovi}, Trajko Reckovi}, Dobrosav Stoiljkovi}, Mita Staji}, Toma Nikoli}, Jani}ije Sreganovi}, Milovan Nikoli} i Gli{a
Pavlovi}, svi iz Gornjeg Brestovca. Tom prilikom je izgubio `ivot i Dobrosav
Peji} iz Gornjeg Runjevca i jo{ 15 lica iz drugih sela. Svi pohvatani su pobijeni
iz pu{ke ili zaklani. U toj akciji su ~etnici pod vo|stvom Bo`e Ivanovi}a u Gornjem Brestovcu zapalili vi{e ku}a i stanova. Pre`ivelim gra|anima sela Gornjeg
Brestovca zapalili su vi{e ku}a i {tala. Pre`iveli gra|ani Gornjeg Brestovca kao
i danas da ~uju rafale iz ~etni~kog radaca i riku goveda u zapaljenim {talama.
Ubili su ih ~etnici i za sobom ostavili te{ke zlo~ine.
Pre`iveli gra|ani sela Gornjeg Brestovca i danas se zgra`avaju pri pominjanju imena Bo`e Ivanovi}a. Pre`iveli borci se}aju se borbi protivu Bo`e Ivanovi}a.
Na kraju, ne mo`emo a da ne zapitamo Ivana Ivanovi}a: {ta misli o ulozi
njegovog oca, Bo`e ~etnika, u Drugom svetskom ratu, njegovoj direktnoj pomo}i okupatorskim snagama – Bugarima na podru~ju Puste Reke, Jablanice i
Toplice? Ima li mesta ovakvom njegovom «umetni~kom stvarala{tvu» u na{oj
knji`evnosti?
Umesto o~eve pu{ke lati se pera kako bi dehumanizovao likove boraca,
mra~nom slikom slikao `ivot seljaka koji svesno kora~a u samoupravni socijalizam svojom banalno{}u: «\i, Cvetko {to se rep~i{, jeb’o te op{tinski poreznik»
iskrivljuje na{u stvarnost, svojom idejom negativno deluje na vaspitanje mladog nara{taja.
Njegovo ovakvo «knji`evno stvarala{tvo» je te`e nego li neprijateljsko
delovanje njegovog oca, jer niko nema pravo na to, pa ni Ivan Ivanovi}, da baca crne mrlje na svetle likove na{ih boraca, da zamra~uje na{u revoluciju, koja
danas sja i bdi nad Jugoslavijom.
Otuda tra`imo najo{triju presudu za njegovo neprijateljsko delovanje.
MESNA ORGANIZACIJA SUBNOR-a
I GRA\ANI SELA GORNJEG BRESTOVCA
Milorad Vukadinovi}, s. r.
Prednja sadr`ina pisma Mesne organizacije Saveza boraca NOR-a sela
Gornjeg Brestovca koja se odnosi na Ivana Ivanovi}a, sada okrivljenog za te{ko
krivi~no delo, dostavlja se naslovu kao materijal.
ZA OP[TINSKI ODBOR SUBNOR-a
P r e d s e d n i k,
Kostadin Vidojevi}
293
Hereticus, 2/2004
STAV [email protected] [email protected] SRBIJE
[email protected] [email protected] SRBIJE
ASSOCIATION DES CRIVAINS DE SERBIE
11 000 BEOGRAD
FRANCUSKA 7 TEL. 626-081
BROJ: 610
Beograd, 22.04.1974.
[email protected] SUDU
PROKUPLJE
Obave{ten o pokretanju krivi~nog gonjenja druga Ivana Ivanovi}a, knji`evnika iz Beograda, Upravni odbor Udru`enja knji`evnika Srbije je na jednoj
od svojih skora{njih sednica razmatrao ovaj slu~aj. Tom prilikom odlu~io je da
radna grupa, u sastavu: Radonja Ve{ovi}, Mirko Vuja~i}, Pavle Zori} i Dragan
Jeremi}, d svoje mi{ljenje o romanu “Crveni kralj” druga Ivanovi}a, zbog koga se pokre}e krivi~no gonjenje, s tim da se njeno mi{ljenje uputi tom Sudu.
U prilogu vam {aljemo mi{ljenje koje su pomenuti knji`evnici napisali,
isti~u}i da su se u ovoj grupi nalazili istaknuti predstavnici na{ega Udru`enja,
da su svi ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije, da je drug Ve{ovi} sekretar Savetovanja komunista-pisaca u Beogradu, a drug Jeremi} predsednik Udru`enja
knji`evnika Srbije.
Uvereni smo da }ete mi{ljenje, koje su doneli ovi istaknuti pisci, uzeti u
ozbiljno razmatranje prilikom odlu~ivanja o daljem postupku.
Za Upravni odbor
sekretar Udru`enja knji`evnika Srbije
/Vladimir Stoj{in, s.r./
UPRAVNOM ODBORU
[email protected] [email protected] SRBIJE
Na osnovu odluke tog Odbora na sednici od 5. februara o.g. da vas pismeno obavestimo o svom mi{ljenju o romanu “Crveni kralj” Ivana Ivanovi}a,
povodom postupka koji je poveden protiv ovog pisca, dostavljamo vam slede}e
mi{ljenje:
Roman “Crveni kralj” Ivana Ivanovi}a napisan je na osnovu mnogobrojnih novinskih izve{taja o aferama koje su potresale na{ sportski `ivot. Ivanovi}
je naslikao slo`eni, protivre~ni lik fudbalera-zvezde Zorana Jugovi}a koga je
slava opila i zbunila, koji se u jeku najraznovrsnijih mahinacija oko kupoprodaje igra~a, name{tanja rezultata itd. na{ao u sredi{tu publiciteta, sasvim nepripremljen, nemo}an da lako iza|e iz situacije u kojoj se na{ao. Osion zbog op{te
pa`nje koja mu se ukazuje, on se izra`ava primitivno, o{tro i sirovo, ali to su
njegove re~i, njegova ispovest i to moramo uvek imati na umu. Pi{~evo gledi{te
se ni u kom slu~aju ne mo`e identifikovati sa mi{ljenjem njegovog “junaka”. Sa
knji`evno-teorijske ta~ke gledi{ta pogre{no je svako poistove}ivanje pona{anja
i govora junaka sa stavovima samoga pisca, koji je svoje delo napisao da bi kriti~ki osvetlio jednu negativnu pojavu, koja je tako okarakterisana od mnogih
na{ih istaknutih dru{tveno-politi~kih i sportskih radnika.
294
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Ivan Ivanovi} prikazuje u svom romanu jedno vreme koje upravo sada
prevazilazimo: vreme raznih prolaznih i ve{ta~kih kultova, sportskih zvezda koje su stvarale mo}ne mlade ljude za koje se niko ne brine. Mi danas uvi|amo i
u {irim razmerama sve negativne aspekte takvog stanja. Mo`da je u izno{enju
podataka i u slikanju atmosfere pisac bio fragmentaran, jednostran i nedore~en, ali ovaj njegov roman sigurno nije politi~ki pamflet, ve} umetni~ko delo o
jednom nesumnjivo negativnom fenomenu na{e skora{nje stvarnosti. ^injenice
u njemu opisane nisu izmi{ljene; likovi su gra|eni prema modelima iz `ivota.
Nema sumnje da je re~ o knji`evnom delu koje svedo~i o nekim izopa~enostima koje je ostalo za nama i koje upravo, nakon Pisma Predsednika i Izvr{nog
komiteta SKJ, nastojimo da prevazi|emo.
Na osnovu ~itanja romana “Crveni kralj”, mi potpisani smatramo da, iako ova knjiga name}e niz pitanja literarne i ideolo{ke prirode, ne daje povoda
za sudsko gonjenje, ve} samo za knji`evno-kriti~ke analize.
/Radonja Ve{ovi}, s.r/
/Mirko Vuja~i}, s.r./
/Pavle Zori}, s.r,/
/Dragan M. Jeremi}, s.r./
PRESUDA [email protected] SUDA
K. br. 99/73
U IME NARODA
[email protected] SUD U PROKUPLJU, kao prvostepeni u ve}u sastavljenom od sudije Niketi} \. Branislava, kao predsednika ve}a i sudija porotnika
Radivojevi} Jovana i Stani{i} Milisava, kao ~lanova ve}a, uz sudelovanje zapisni~ara Man~i} Mirke, u predmetu krivice okrivljenog IVANOVI] IVANA, iz
Beograda, optu`enog optu`nicom Okru`nog javnog tu`ioca u Prokuplju Kt. br.
144/72 od 7.12.1973. godine zbog krivi~nog dela povrede ugleda dr`ave, njenih
organa i predstavnika iz ~l. 174. KZ koju zastupa zamenik OJT-a Miju{kovi}
Velizar, po odr`anom usmenom, javnom i glavnom pretresu, na dan 23.10.1974.
godine, posle kona~nih predloga optu`be i odbrane, doneo je i javno objavio u
prisustvu stranaka istoga dana 23.10.1974. godine slede}u
PRESUDU
[email protected]: IVANOVI] IVAN, od oca Bo`idara i majke Milje, ro|ene Dini}, ro|enog 19.12.1936. godine u Ni{u, `ivi u Beogradu – @arkovo, ul. 39
Nova br. 42, Srbin, dr`avljanin SFRJ, knji`evnik, o`enjen – otac jednog maloletnog deteta, pismen, zavr{io filolo{ki fakultet, vojsku slu`io 1962. godine u
Umagu, vodi se kod VO pri SO ^ukarica, zaposlen kod Udru`enja knji`evnika
Srbije u Beogradu, prima na ime li~nog dohotka 1.500 dinara, do sada neosu|ivan,
KRIV JE
[to je u knjizi «Crveni kralj», {tampanoj 1972. godine, izlo`io poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, nazivaju}i je na vi{e mesta «Juga» i «Jugovina», u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a omalova`io Jugoslaviju i slede}im re~ima: «Nemam ni domovinu. [to da se
295
Hereticus, 2/2004
la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka. Isuvi{e toga mi se tamo
desilo. A i da nije, ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}u,
ni zemlju. Za Jugu me ba{ briga! Pa ipak je volim majke joj ga...», –
– ~ime je u~inio krivi~no delo povrede ugleda dr`ave, njenih organa i
predstavnika iz ~l. 174. KZ,
– pa ga sud na osnovu ~l. 3, 30, 38, 174. – KZ i 10. i 318. ZKP
OSU\UJE
Na kaznu zatvora u trajanju od dve godine dana, koju }e po~eti da izdr`ava po pravosna`nosti presude, kada slobode bude li{en.
Optu`eni se obavezuje da plati sudu na ime pau{ala 200 dinara u roku
od 15. dana po pravosna`nosti presude pod pretnjom izvr{enja.
Obrazlo`enje
Izvedenim dokazima na glavnom pretresu, savesnoj i bri`ljivoj oceni
ovako izvedenih dokaza, koji su cenjeni na osnovu ~l. 10. i 318. ZKP, sud je na{ao i utvrdio slede}e ~injeni~no stanje:
Optu`eni je zavr{io filolo{ki fakultet. Zapo{ljava se kao profesor Gimnazije u Kur{umliji, sa ove du`nosti biva suspendovan 1972. godine. Januara
1973. godine preselio se u Beograd i iste godine primljen je u Udru`enje knji`evnika Srbije.
Knjigu «Crveni kralj» optu`eni Ivanovi} napisao je u Kur{umliji 1969.
godine. Iza{la je iz {tampe 1972. godine, kao tzv. samostalno izdanje. [tampana
je u 1.000 primeraka.
Okru`ni sud u Pan~evu re{enjem K. br. 159/72, od 28. decembra 1972.
godine, zabranio je rasturanje knjige «Crveni kralj» od pisca optu`enog Ivanovi} Ivana. Ovo re{enje potvr|eno je re{enjem Vrhovnog suda Vojvodine K. br.
25/73 od 15. januara 1973. godine.
Optu`eni u knjizi «Crveni kralj» izla`e poruzi Socijalisti~ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju, jer je na vi{e mesta naziva «Juga» i «Jugovina». Ovi izrazi Jugoslaviju nipoda{tavaju, omalova`avaju je i izla`u poruzi. Optu`eni ovo
~ini kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a, kojeg slika kao priprostog mladi}a,
stavlja mu mnoge re~i, mnoga razmi{ljanja i mnoge psovke, pa i ove izraze: «Juga» i «Jugovina» kojima je cilj da ocrne, okaljaju i obezvrede i omalova`e Socijalisti~ku Jugoslaviju kao dru{tvo i Socijalizam kao ideologiju. Optu`eni omalova`ava Jugoslaviju i re~ima: «Nemam ni domovinu. [to da se la`emo, ne mogu
da ka`em da mi je «Jugovina» majka. Isuvi{e toga mi se desilo... Za «Jugu» me
ba{ briga! Pa ipak je volim, majke joj ga...». Kroz ove inkriminisane izraze jasno se vidi da mu je Jugoslavija domovina, koju istina ne priznaje, jer mu se ne
svi|a ovakva kakva je – socijalisti~ka, a da bi bila njegova, mora biti neka druga, a ne ova sada{nja. Zbog toga sa ponosom isti~e u razgovoru sa gazdom u
Americi da u Jugoslaviji nije bio ~ak ni ~lan Socijalisti~kog saveza. Isti~e da sa
jugoslovenskim paso{em u d`epu «samo budale ostaju u zemlji» (str. 12). U Jugoslaviji vladaju «bud`ovani» i ka`e: «dovoljno je da mrdnem malim prstom i ti
si naj... za ~itav `ivot» (str. 13). Ti isti «bud`ovani» van zemlje su niko i ni{ta.
«Mene su u Jugoslaviji izjeb... kao i tolike druge» (str. 12). Ne samo to da psuje, vre|a i omalova`ava Jugoslaviju izrazima «Juga» i «Jugovina», ve} psuje i
vre|a pod punim nazivom kad ka`e: «J.... ti ja gangstersku Ameriku! I svaku
296
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
drugu pokvarenu dr`avu, pa makar bila to i moja ro|ena Jugoslavija» (str. 38).
Optu`eni ne samo da ovo pi{e u knjizi «Crveni kralj», ve} ovo ponavlja i u odlomku objavljenom 1969. godine u listu «Mladih 68» gde isti~e da ga za Jugoslaviju ba{ briga, da mu je Jugovina poslednja rupa na svirali, Amerika je zemlja
velikih mogu}nosti i ne bi je menjao ni za {ta na svetu». Ide toliko daleko da se
najvulgarnije izra`ava o Jugoslaviji, isti~u}i da ga za Jugoslaviju boli k...., da nema nikakvog razloga da je voli i da su ga u Jugoslaviji zaj... i to su ~inili na hoh{taplerski na~in. Optu`eni ovakvim inkriminisanim izrazima nanosi povredu
~asti i ugleda na{ih naroda, i te{ko vre|a moral SFRJ.
Optu`eni je obrazovan ~ovek. Ve{t je pisac koji se, negde prikrivenije a
negde otvorenije, ispoljava kao politi~ki i klasni protivnik socijalizma, iako svuda uverava da se ne bavi politikom. Politi~ki je izvanredno upu}en kad ka`e:
«za politiku sam duduk» (str. 33), ipak njegov junak Zoran Jugovi} zna da vodi politi~ke razgovore koji se uvek zavr{avaju na {tetu Jugoslavije i njenog socijalizma. Ova njegova politi~ka upu}enost dolazi do izra`aja u razgovoru fudbalera Zorana sa francuskim studentom (str. 34, 35, 36) kad ka`e: «Dole u mojoj
Ju`noj Srbiji ima mnogo te sirotinje» (str. 34). On ne zna «nikog u partiji koji
se odrekao svojih primanja» u korist siroma{nih (str. 35). Radnici primaju
«50.000 dinara mese~no» (str. 35), za Jugovi}a postoje dve kategorije ljudi u Jugoslaviji «neko crn~i a neko se zeza». Iz ovoga se da zaklju~iti da po optu`enom
crn~e radnici u fabrikama i rudnicima, a «zezaju» se «bud`ovani» u kancelarijama i kabinetima. Radnici po njemu rintaju u fabrici za 50.000 mese~no. U ovim
slu~ajevima optu`eni nastoji da na{iroko ocrni Jugoslaviju i njeno dru{tveno
ure|enje. «Bud`ovanima» naziva sve funkcionere klubova, politi~ke radnike,
privrednike, oficire JNA i po njemu su oni svi siti, zezaju se, ban~e, hvataju tu|e
`ene i devoj~ice, mu}kaju, gu{e slobodu, lome ljude, a radnici – rade, rintaju,
crn~e. Iz ovako date mra~ne slike o Jugoslaviji francuski student izvodi zaklju~ak da je kapitalizam g..o, a potom dodaje «samo ja bih rekao da je i socijalizam ...» (str. 36). Ovde autor prekida re~enicu, ali svaki ~italac mo`e da je zavr{i, onako kako ju je komponovao i usmerio optu`eni kao autor, a to je – da
je socijalizam jednak kapitalizmu.
Po optu`enom i njegovom romanu «Crveni kralj» crna je i izopa~ena slika organa SUP-a, kada upore|uje SUP sa ameri~kom policijom i ka`e: u Americi je policija «naoru`ana na konjima, ali te ne dira ~ak i kada demonstrira{»,
a na{i supovci te prate po re~ima autora i kad ide{ na k...{, kad ide{ kurvi i kad
nema razloga. Tako optu`eni ~itavo poglavlje jedno u svojoj knjizi posve}uje
«supovcu Bo`i}u». Taj supovac «palamudi, glup je, besposlen, blesav, mamlaz»,
(str. 28-33). Od tog «supovca» junak ne mo`e da {...a. U «Ni{u nema slobode za
njega». Za njegovog fudbalera Jugovi}a on je «gazda», fudbaler zeza «blesavog
Bo`i}a», izjedna~ava ga po blesavosti sa emigrantima u Be~u. Ironija optu`enog je jo{ ve}a kada se Jugovi} `ali na {pijuniranje ni{kom «bud`ovanu» Mi{i
Peri{i}u koji, ~ak u prisustvu nekih «bud`ovana» iz Republike, brani fudbalera
a za supovca ka`e: «eto, ... godinama strpljivo gradimo, ciglu po ciglu, i onda
do|e neki mamlaz i jednim udarcem repa sve poru{i!» (str. 32) i epilog ~udan –
supovac Bo`i} je ude{en, on ide pognute glave, fudbaler Jugovi} trijumfuje.
Optu`eni se u poglavlju 43. ponovo vra}a SUP-u i ponavlja najcrnju sliku. Ovoga puta je na udaru «Cvele», koji sara|uje sa SUP-om. Po njemu je «Cvele» cin-
297
Hereticus, 2/2004
karo{, «~ovek koji li`e du..e, ~ovek od koga svi strepe, koji upropa{}uje ljude»
sad «sa sitnom decom» i tome sli~no. Njegov junak Jugovi} obra~unava se sa
njim – tu~e ga na Kalemegdanu, izaziva ga «udri prvi». «Ti radi{ za SUP!» (str.
95). Dakle, na ovom slu~aju je najjasniji stav i junaka knjige i optu`enog kao
pisca, da tako mo`e da misli i pi{e jedino protivnik socijalizma, potu~eni protivnik i protivnik SFRJ.
Ovakvo ~injeni~no stanje sud je utvrdio na osnovu pro~itane knjige «Crveni kralj», dnevnika optu`enog «Roman oko romana Crveni kralj», pri~e «Moj
brat Dinda Arizanovi}», objavljene u NIN-u 28.6.1970. godine, izve{taja Saveza
boraca u Bojniku br. 141/1 od 11.10.1974. godine, pri~e «Ku~kini sinovi» objavljene u «Savremeniku» 1973. godine, pri~e iz 1969. godine objavljene u ~asopisu
«Mladi 68» i najzad pri~e «Zoran Jugovi}, centarfor na radu u Ameriki».
Kod ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja sud nalazi da se u radnji optu`enog sti~u sva obele`ja krivi~nog dela povrede ugleda dr`ave, njenih organa i
predstavnika iz ~l. 174. KZ, jer je optu`eni izlo`io poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju nanose}i joj povredu ~asti i ugleda i njenih naroda, te{ko vre|aju}i moral u Jugoslaviji, omalova`avaju}i Socijalisti~ku Jugoslaviju kao dru{tveno ure|enje i socijalizam kao ideologiju.
Optu`eni je punoletna i psihi~ki zdrava osoba. Ovo je krivi~no delo u~inio sa umi{ljajem, jer je bio svestan da upotrebom inkriminisanih izraza izla`e
poruzi SFRJ, povre|uje njenu ~ast i ugled i ugled njenih naroda, pa je hteo izvr{enje ovog dela.
Da je optu`eni bio zaista svestan i hteo da inkriminisanim izrazima izlo`i
poruzi SFRJ, povredi njenu ~ast i ugled i ugled njenih naroda, proizilazi iz njegovih objavljenih pri~a i to, pri~e «Ku~kini sinovi» objavljene u «Savremeniku»
1973. godine, nakon zabrane rasturanja knjige «Crveni kralj» od strane Okru`nog suda u Pan~evu, re{enjem K. br. 159/72 – od 28. decembra 1972. godine,
gde na strani 9. ka`e: «... milicioner je ~ovek samo kad ne nosi uniformu».
U pri~i «Moj brat Dinda Arizanovi}», objavljenoj u NIN-u 28.6.1970. godine, jasan je stav optu`enog prema komunistima, prema socijalizmu, predstavnicima vlasti i Savezu komunista uop{te, njegova mr`nja prema borcima
NOB-a, gde prvoborca pok. Dindu Arizanovi}a, iz G. Brestovca i prvog komandira Pustore~ke ~ete u Brestovcu, koga prikazuje kao negativnu li~nost da
je Dinda «direktor», koji je sticajem okolnosti («zato {to je bio `ilav») postao
prvoborac, da novac ~uva u [vajcarskoj, sin mu studira u inostranstvu, a ku}u
ima na Banovom Brdu u Beogradu.
Cilj pisanja romana «Crveni kralj» i obja{njenje sadr`ine ovog romana
mo`e se shvatiti iz dnevnika optu`enog «Roman oko romana Crveni kralj»,
stav optu`enog prema komunistima i kriti~arima ovog romana, njegov stav prema ljudima politi~arima u Kur{umliji, gde optu`eni sve svoje kriti~are poku{ava
da diskvalifikuje, da ih predstavi kao nedou~ene, tupave, moralne i politi~ke
propalitete, karijeriste, provincijalce, udba{e, ortodoksne komuniste, partija{e
i sl. Daje iskrivljenu politi~ku sliku situacije u Toplici i njene vode}e ljude u najmra~nijem svetu prikazuje – posme{ljivo i zlurado, nastoje}i da sve diskredituje, a naro~ito one iz komiteta, jer komitet naziva menzom i ljude iz SUP-a i privrede. Ova zluradost naro~ito je uo~ljiva kod optu`enog u opisivanju boravka
Predsednika Tita u Toplici (na str. 28).
298
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Sud je cenio odbranu optu`enog, da mu se potkrala gre{ka u romanu
«Crveni kralj», nazivaju}i Jugoslaviju «Jugom» i da je njegov kiks kada je u ovoj
knjizi rekao «za Jugu me ba{ briga, ipak je volim majke joj ga...», pa je na{ao
da je ovakva odbrana optu`enog neosnovana, jer je optu`eni profesor srpskohrvatskog jezika, knji`evnik i vrlo ve{t pisac. Naprotiv, ovim je hteo da omalova`i SFRJ kao socijalisti~ku zemlju. Sud optu`enom nije poverovao da mu je u
pri~i «Moj brat Dinda Arizanovi}» izmi{ljena li~nost, ve} je uzeo Dindu Arizanovi}a, prvoborca i komunistu da bi prikazao kao negativnu li~nost. Optu`eni
je Arizanovi}a poznavao, u~io je gimnaziju u Prokuplju, gde je Arizanovi} bio
na~elnik Vojnog odseka 1951. i 1952. godine. Iz same odbrane optu`enog proizilazi da je znao da inkriminisani izrazi u knjizi «Crveni kralj» vre|aju moral
SFRJ, da }e negativno uticati na ~itaoca a posebno na omladinu, jer sam optu`eni ka`e da ovu svoju knjigu nikako ne bi dozvolio svom detetu da ~ita dok ga
prethodno ne bi pripremio, i objasnio mu sadr`inu iste. I, najzad, sud nije mogao prihvatiti kao osnovanu odbranu optu`enog da je za pisanje knjige «Crveni
kralj» bio inspirisan i vo|en Marksovom mi{lju «da novac izopa~ava osnovne
dru{tvene vrednosti», jer se optu`eni ovim problemom u knjizi veoma malo bavi, a mnogo vi{e problemima politi~ke prirode, upore|ivanje kapitalizma i socijalizma, koja se upore|enja uvek zavr{avaju na {tetu socijalizma i socijalisti~ke
Jugoslavije.
Prilikom odmeravanja kazne optu`enom sud je cenio sve okolnosti, kako olak{avaju}e tako i ote`avaju}e, koje stoje na strani optu`enog, a u smislu
~l. 38. KZ, pa je od olak{avaju}ih okolnosti na{ao da na strani optu`enog stoji:
da do sada nije osu|ivan, da je relativno mlad ~ovek, otac jednog maloletnog
deteta, da mu supruga nije u radnom odnosu, njegovo detinjstvo i ~injenicu da
je u toku rata ostao bez oca. Sud je optu`enom od ote`avaju}ih okolnosti posebno cenio ~injenicu da optu`eni kroz celokupan svoj knji`evni rad nastoji da
negira dru{tveno i politi~ko ure|enje u Jugoslaviji, da prema njemu ovom zemljom vladaju korisnici revolucije, da su radnici obespravljeni politi~ki a ekonomski degradirani, tako da jedva vegetiraju. Da je zbog svega toga nastupila
kod svakog pojedinca totalna dezintegracija li~nosti, svaki gra|anin u Jugoslaviji je izgubio i elementarno po{tenje, da nema nikakvih ideala, da su ljudi u Jugoslaviji postali krajnje amoralni i nihilisti, pa mu je u oceni svih ovih okolnosti izrekao kaznu zatvora u trajanju od dve godine, nalaze}i da je ovako izre~ena
kazna srazmerna dru{tvenoj opasnosti u~injenog krivi~nog dela i radnji optu`enog i da }e se njome posti}i cilj i svrha ka`njavanja iz ~l. 3. KZ – da optu`eni
i druga lica ne ~ine ovakva i sli~na krivi~na dela.
Sud je optu`enog obavezao na pla}anje sudskog pau{ala u iznosu od 200
dinara imaju}i u vidu imovno stanje optu`enog i trajanje krivi~nog postupka.
[email protected] SUD U PROKUPLJU, dana 23.10.1974. – K. 99/73
Zapisni~ar,
Predsednik ve}a-sudija
Man~i} Mirka s. r.
Branislav Niketi} s. r.
PRAVNA POUKA: Rok za `albu je 8. dana od dana prijema otpravka presude. @alba se podnosi ovome sudu za Vrhovni sud SR Srbije u Beogradu.
299
Hereticus, 2/2004
@ALBA PISCA
VRHOVNOM SUDU SR SRBIJE
Presudom Okru`nog suda u Prokuplju K. br. 99/83 od 23. oktobra 1974.
godine osu|en sam na dve godine zatvora zbog romana «Crveni kralj» koji sam
napisao tokom 1969. godine a 1972. godine objavio. Moj branilac, dr Milivoje
Perovi} je ulo`io `albu na presudu Okru`nog suda, a ja ovim `elim da tu `albu
u nekim aspektima dopunim. Pritom }u se osvrnuti na eti~ku stranu ovog slu~aja, iz prostog razloga {to je svako pisanje eti~ki ~in, a pisac u tom smislu odgovoran pred dru{tvom i samim sobom. Ne `elim, dakle, da be`im od odgovornosti, ali smatram da imam osnovno pravo da zahtevam da moje delo bude
pravilno tuma~eno i interpretirano.
1. Roman «Crveni kralj», zbog koga sam osu|en od strane Okru`nog suda u Prokuplju, je umetni~ko delo. Mislim da to uop{te nije sporno; celokupna
knji`evna kritika, koja je, bez sumnje, najkompetentnija da ocenjuje knji`evno
stvarala{tvo, proglasila je roman uspelim umetni~kim delom i dala mu pozitivne estetske ocene. Po{to se radi o umetni~kom delu, onda je jasno da svaka
slika, svaki iskaz u njemu, imaju pre svega estetsko zna~enje, istrzanje pojedinih delova i re~enica i njihova interpretacija van celine zna~i naru{avanje estetskog integriteta dela i mo`e da ima svako drugo zna~enje od onog koje mu
je pisac namenio. Samo detaljna estetska analiza, sa~injena na odgovaraju}em
nau~nom nivou i od strane stru~njaka kojima je to poziv, mo`e da osvetli sve
druge aspekte koje jedno knji`evno delo mo`e u sebi da nosi: biolo{ki, psiholo{ki, socijalni. Kako je sud deo dru{tva i sudi u ime njega, dakle, u ime naroda,
on mora da vodi ra~una, po mom skromnom lai~kom ube|enju, o dru{tvenom
tretmanu pomenutog dela. Okru`ni sud u Prokuplju je ovo potpuno zanemario
i o mom romanu dao svoje kvalifikacije koje se dijametralno razilaze od ocena
koje su o njemu date javno i od strane kompetentnih stru~njaka. Sud je imao
pred sobom niz takvih dru{tvenh dokumenata i da je pokazao makar samo jedan promil dobre volje mogao je da ih ceni. A ti dokumenti su: napisi u «Borbi», «Politici», «NIN-u», «Mladosti», «Knji`evnim novinama», «Knji`evnoj re~i», «Vjesniku», «Savremeniku», «Politici ekspres», interesovanje «Dunav filma»
i «Ateljea 212» za ekranizaciju i prikazivanje mog romana; zatim ve{ta~enje vode}eg jugoslovenskog eti~ara, univerzitetskog profesora, dr Vuka Pavi}evi}a,
izra|eno na zahtev Okru`nog suda u Pan~evu; najzad mi{ljenje specijalne komisije koju su sa~injavali istaknuti pisci komunisti, me|u njima i sekretar Aktiva pisaca komunista, drug Radonja Ve{ovi}. Ovo nisu «privatna knji`evni~ka
mi{ljenja», jer su istaknuta javno a u nekim slu~ajevima u okviru dru{tveno-politi~kih organizacija, kakvo je Udru`enje knji`evnika Srbije. Ignorisati ih zna~i
odbaciti dru{tvenu svest, dru{tveni aspekt vi|enja jednog umetni~kog dela. Kad
se to uradi, onda se ne sudi u ime dru{tva nego u svoje ime ili u ime nekih pojedinaca koji ne dele dru{tveno mi{ljenje niti prihvataju dru{tvene stavove.
@elim da uverim Vrhovni sud Srbije – a Okru`ni sud u Prokuplju nisam
mogao jer je on, jednostavno, odbacio svaku moju odbranu – da sam pi{u}i «Crvenog kralja» imao krajnje po{tene namere da u okviru svog talenta napi{em
delo koje }e dru{tvu da koristi, da mu pomognem da otkloni neke svoje slabosti
i nedostatke, ili bar da ih uo~i. A ~injenica je, koju je te{ko opovrgnuti, da je u
300
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
fudbalu tih slabosti i deformacija bilo napretek, o ~emu }u kasnije re}i jo{ neku
re~.
2. Nisam mislio da o ovome govorim u `albi, ali me je nedavno istupanje
knji`evnika Oskara Davi~a, istaknutog dru{tveno-politi~kog radnika, na RT Zagreb ohrabrilo. @elim da Vrhovni sud Srbije oceni u kojoj meri je presuda Okru`nog suda u Prokuplju protivustavna. I stari i novi Ustav SFRJ isti~e kao jedno od neotu|ivih prava ~oveka slobodu umetni~kog stvarala{tva. Po{to je u
vreme kad je moj roman nastajao va`io stari Ustav, citira}u njegov 45. ~lan:
«Nau~no i umetni~ko stvaranje je slobodno. Stvaraoci nau~nih i umetni~kih dela, kao i nau~nih otkri}a i tehni~kih izuma, imaju moralna i materijalna prava
na svoje tvorevine. Obim, trajanje i za{tita tih prava odre|uju se saveznim zakonom». U obrazlo`enju presude Okru`nog suda u Prokuplju stoji da sam ovako ka`njen da ubudu}e «optu`eni i druga lica ne ~ine ovakva i sli~na krivi~na
dela». Dakle, kazna ima pre svega pedago{ki zna~aj. A po{to je moje krivi~no
delo roman, ovo se ne mo`e druga~ije shvatiti nego kao preventiva od ovakvih
i sli~nih romana. Poznato je, me|utim, da u istoriji isti roman nikad nije dvaput
ponovljen, niti da dva pisca mogu isto da pi{u. Ako se ovom kaznom hteo posti}i cilj da se upozore pisci budu}ih romana, onda je njima uzeta osnovna pretpostavka stvarala{tva, slobodan izbor teme, polifonija mi{ljenja, suprotstavljanje
shvatanja, mi{ljenja li~nosti itd. Ne verujem da je cilj na{eg dru{tva da unapred
odredi razvoj umetnosti. Ne znam nijedan dokumenat, bilo SFRJ kao dr`ave,
bilo SKJ, u kome je tako {to zapisano.
Isto tako, nadam se da kao ~ovek i pisac imam ista prava pred dru{tvom
i njegovim zakonima kao ostali ljudi. Prevedeno na jezik svakodnevice, to zna~i
da je nelogi~no da ja dobijem dve godine robije {to moj junak ka`e ne{to {to bi
se moglo podvesti pod ta~ku Krivi~nog zakonika, a da drugi pisci ne budu ni
pozvani na odgovornost, a nekmoli osu|eni, kad njihovi junaci postupaju sli~no! Ako bi se ovaj metod primenio generalno – a zakon je op{teva`e}i, ne primenjuje se samo na pojedinca – onda bi trebalo pozvati na odgovornost jo{
mnoge pisce: Oskara Davi~a za monolog agenta Gestapoa Klausa u romanu
«Pesma», Mihaila Lali}a za monolog zlo~inca Rika Gizdi}a u romanu «Pramen
tame», i ~itav niz mla|ih pisaca. Pomenuti pisci ne samo da nisu pod udarom
zakona, nego su op{te priznati i nikome na pamet ne pada da ih optu`i {to su u
svojim delima dali polifoniju razli~itih mi{ljenja. Bi}u jo{ konkretniji u slu~aju
pisca Miodraga Bulatovi}a u njegovom romanu «Ljudi sa ~etiri prsta», koji upravo izlazi u «Knji`evnoj re~i». U broju 27, jun 1974. godine, mogu se na}i i slede}i izrazi, koje, ako ih istrgnemo iz konteksta, predstavljaju daleko ve}u krivicu nego inkriminisani izrazi u mom romanu: «Domovino, bezdu{na i nezasita
kurvo!» (iz konteksta se vidi da se re~enica odnosi na Jugoslaviju i da je izgovara kriminalac emigrant); «...za balkansku, neprovetrenu tamni~inu Jugoslaviju
ozidanu po srpskom ukusu» (re~i izgovara usta{a emigrant); «Nisam mogao dokazati da sam politi~ki gonjen i onemogu}avan u Jugovini. Niti da sam od komunisti~kog terora, i `eljan ove, njihove slobode, pobegao na Zapad». Sam autor daje obja{njenje u fusnoti da su izrazi «Juga i Jugovina, argon emigranata i
posleratnih migranata, posebno gastarbajtera, nazivi za Jugoslaviju». Isto tako,
pomenute izraze obilato koriste novinari (@ika @ivulovi} Serafim, Gojko Banovi}, Dragan Golubovi}) u reporta`ama o `ivotu na{ih radnika u inostranstvu,
301
Hereticus, 2/2004
a sudija beogradskog Okru`nog suda Ilija Simi} je u ~asopisu «Delo» od maja i
juna 1969. godine objavio re~nik {atrova~kih re~i i izraza, koji sam ja koristio,
a u kome uz re~ Jugoslavija stoji izraz Jugovina.
Iz svega ovoga mi ni{ta drugo ne preostaje nego da zaklju~im da za mene
va`e posebni zakoni nego za druge pisce i ljude. Ili, da sam osu|en pre su|enja,
ve} samim svojim postojanjem.
3. Po{to je Okru`ni sud u Prokuplju imao sve ove ~injenice u vidu, jer
sam mu ih ja predo~io, on je morao, da bi opravdao svoju presudu, da je obrazlo`i slede}im pretpostavkama: a) Ivan Ivanovi}, tj. ja, je protivnik socijalizma,
potu~eni protivnik, i protivnik SFRJ, b) li~nost romana «Crveni kralj» Zoran
Jugovi} alijas Zoka King i pisac romana su jedna te ista li~nost i pisac kroz usta junaka izra`ava svoja shvatanja, c) da mi imputira niz stavova i shvatanja o
prilikama u Jugoslaviji koje ja, ni u najte`im `ivotnim prilikama i okolnostima,
ne bih prihvatio kao svoje jer su neistiniti, la`ni, a po mom dubokom ube|enju
i primitivni.
Ovde }u se pozabaviti metodologijom kojom se slu`i Okru`ni sud u Prokuplju da bi opravdao o{tru i drakonsku kaznu od dve godine zatvora. Istina, u
obrazlo`enju presude Okru`ni sud pominje neke olak{avaju}e okolnosti, ali izri~e kaznu koja je daleko bli`a gornjem nego donjem zakonskom limitu. Prakti~no, olak{avaju}ih okolnosti nema.
a) Okrivljeni Ivan Ivanovi} je potu~eni protivnik socijalizma i Jugoslavije. Ovakvo «~injeni~no stanje» sud je utvrdio na osnovu: pro~itane knjige «Crveni kralj», dnevnika optu`enog «Roman oko romana Crveni kralj», pri~e «Moj
brat Dinda Arizanovi}», objavljene u «NIN-u» 28.6.1970. godine, izve{taja Saveza boraca u Bojniku br. 141/1 od 11.10.1974. godine, pri~e «Ku~kini sinovi»
objavljene u «Savremeniku» 1973. godine, pri~e iz 1969. godine u ~asopisu «Mladi 68» i najzad pri~e «Zoran Jugovi}, centarfor na radu u Ameriki». Nisam bio
u mogu}nosti da na ove optu`be odgovorim jer sam za njih prvi put ~uo na pretresu pa stoga to ~inim u `albi. Odmah da ka`em, u navedenom materijalu ima
dva falsifikata: pri~a u «Savremeniku» ima naslov «Ku~ka i njeni sinovi», a re~enica citirana u obrazlo`enju «da je milicioner ~ovek samo kad skine uniformu» uop{te ne postoji; dve poslednje navedene pri~e su u stvari jedna. Okru`ni
sud u Prokuplju mi, dakle, dvaput stavlja na teret jednu te istu stvar! [to se ti~e
smisla i zna~enja romana «Crveni kralj», o njemu }u govoriti kasnije. «Dnevnik
oko romana...» su moje bele{ke o nekim doga|ajima i ljudima u Toplici koje nisu objavljene niti su pisane za objavljivanje. Kada su slu`benici Slu`be bezbednosti izvr{ili pretres u mom stanu u Kur{umliji, izme|u ostalog, zaplenili su mi
i te bele{ke; zatim su ih pokazivali ljudima na koje se one odnose, {to je navuklo taj ogromni odijum na mene; otud protest kad sam primljen u Udru`enje
knji`evnika Srbije, {to je u najmanju ruku neuobi~ajeno. Mada te bele{ke nisu
predmet optu`nice, du`an sam da ka`em slede}e: u njima sam, pored niza intimnih stvari, zabele`io i neke zloupotrebe socijalizma od strane lokalnih rukovodilaca, kao {to su: poznata «eksera{ka afera» u Toplici, proslava godi{njice
jednog preduze}a koja je stajala grdne novce u gradu koji nema ni ~estitu biblioteku, davanje bespovratnih kredita za postdiplomske studije ljudima koji ih
nikada nisu zavr{ili, zloupotrebe oko kupovine dru{tvenih stanova po bagatelnoj ceni itd. Iz toga Okru`ni sud izvla~i zaklju~ak da sam «potu~eni protivnik
302
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
socijalizma»! i dalje, da na ovaj na~in diskreditujem kriti~are svog romana. Me|utim, bele{ke su napisane pre objavljivanja romana i ja, po prirodi stvari, nisam mogao da znam da }e oni biti kriti~ari mog romana; bele{ke se upravo prekidaju pred objavljivanje «Crvenog kralja». Pri~a «Moj brat Dinda Arizanovi}»
je otkupljena i objavljena na anonimnom konkursu «NIN-a» 1970. godine. Njenu estetsku i dru{tvenu vrednost stavljam na du{u `iriju, redakciji «NIN-a» i tada{njem glavnom i odgovornom uredniku. To je, u stvari, odlomak iz romana
«Arizani», koji nije objavljen. Iz ovog romana, pored pomenutog dela, objavio
sam jo{ odlomke u «HIS-u» (nagrada titogradske «Pobjede») u «Savremeniku»,
«Knji`evnim novinama» i deset odlomaka u «[email protected]». Po presudi Okru`nog suda u Prokuplju u njoj se vidi «jasan stav optu`enog prema komunistima, prema
socijalizmu, predstavnicima vlasti i Savezu komunista uop{te, njegova mr`nja
prema borcima NOB-e...» «gde prvoborca pok. Dindu Arizanovi}a, iz G. Brestovca prikazuje kao negativnu li~nost...». Tim povodom je napisan izve{taj Saveza boraca iz Bojnika koji se pominje u obrazlo`enju. Sa tim izve{tajem sam
upoznat na samom po~etku su|enja, a on se sastoji iz biografije pok. Radisava
(ako sam dobro zapamtio ime) Arizanovi}a, biografije mog oca, sa osnovnom
poentom da je za}utala ma{inka mog oca ~etnika, ali da je progovorilo pero njegovog sina koje bolje poga|a od ma{inke, te Savez boraca iz Bojnika tra`i najstro`u mogu}u kaznu. Simptomati~no je da je pismo napisano deset dana pre
su|enja, a da je pomenuta pri~a objavljena pre ~etiri godine. ^injenica je da je
za te ~etiri godine rodbina pok. Arizanovi}a mogla vi{e puta da me tu`i ili da
preduzme neke druge korake. Me|utim, najpovr{nije slu{anje pomenutog izve{taja o biografiji Arizanovi}a (kakvo je bilo moje na Sudu) i ~itanje mojih tekstova pokazuje da stvarna li~nost i moj junak nemaju apsolutno nikakve veze!
Pokojni Arizanovi} je bio prvoborac, svetla li~nost, hrabar i po{ten ~ovek, itd.
Moj junak je mobilisan pri kraju rata, politi~ki je otpadnik, tehnomenad`er, isteran iz SKJ. Radi se o dva brata, Aleksandru i Stojadinu Arizanovi}u, prvome
je nadimak Sanda a drugome Dinda, i to su, verovatno, dva naj~e{}a nadimka
u Ju`noj Srbiji. Sud je odbacio moju odbranu da ja za pomenutog druga uop{te
nikada nisam ~uo, a kao argument isti~e da je pok. Arizanovi} ‘51. i ‘52. godine
bio {ef Vojnog odseka u Prokuplju, gde sam ja u~io gimnaziju. Ja sam tih godina imao 15 i 16 godina i ne samo da nisam znao ko je {ef Vojnog odseka u Prokuplju, nego nisam ni znao da postoji takav odsek. Dakle, jedna slu~ajna koincidencija progla{ava se za moj politi~ki i ne znam kakav jo{ stav i iz njega se
izvla~e krajnje negativne konsekvence po mene. Ali kad treba da se neko osudi na dve godine robije onda se ne biraju sredstva. Kad je re~ o mom ocu, koji
je u izve{taju zauzeo bar tri stranice sitno kucanog teksta, gotovo da nemam {ta
da ka`em. Za njegova dela, odnosno nedela, u toku rata ne mogu da odgovaram, a ako moram, onda me je trebalo izvesti na optu`eni~ku klupu znatno
ranije, a ne sad kad sam zrela li~nost i priznat pisac. ^ovek se ne mo`e braniti
od svog porekla, jer ga nije sam izabrao. I najzad, pri~a «Zoran Jugovi}, centarfor na radu u Ameriki» za koju me Sud dvaput tereti, je odlomak iz romana
«Crveni kralj», iz njegove prvobitne verzije, pod radnim naslovom «Centarfor».
U to vreme sam se kolebao da li da junak bude potpuno otu|ena li~nost, totalni negativac, koji je izgubio svaku vezu sa otad`binom, ili da bude nesre}ni mladi} koji `udi za svojom «Jugom». Kona~no, pobedilo je ovo drugo shvatanje i
Jugovi} je ispao ovakav kakav je. Smatrao sam da moram da ga humaniziram
303
Hereticus, 2/2004
da bi bio dostojan da u|e u literaturu. Mo`da su na promenu moje koncepcije
uticale i izvesne primedbe koje su izre~ene, istina ne u pisanoj formi, i sa kojima sam ja bio upoznat privatno. U to vreme je glavni i odgovorni urednik «Lista mladih ‘68» bio Ljubi{a Igi}, istaknuti dru{tveno-politi~ki radnik (sada sekretar Me|uop{tinske konferencije SKJ Ni{), a urednik proze pesnik Zoran Mili}
(sada sekretar KPZ Srbije). Smatrao sam da je njihovo prihvatanje negativnog
junaka stav Partije, s obzirom na njihovo mesto i ugled u njoj.
Vr{e}i «ovako savesno i bri`ljivo» vivisekciju svega {to sam napisao, Okru`ni sud u Prokuplju je pa`ljivo izbegao da uzme u obzir sve ono {to bi moglo
kao pisca da me predstavi u drugom svetlu. Tako, iako u zaplenjenom materijalu to ima, Sud nigde ne pominje dramu «Crni dani Rake Drainca», koja govori o su|enju poznatom pesniku Radetu Draincu od strane ~etnika, u Toplici, iz
koje se jasno vidi moj stav prema ~etni~koj ideologiji. Isto tako, Sud zanemaruje sve pozitivne junake komunista, boraca i drugih (na primer, Vuk Palibrk u
pri~i «Ku~ka i njeni sinovi»). Ali, treba dokazati da sam ja «kolja{ki sin» (ove
re~i sam ~uo na su|enju), «potu~eni protivnik socijalizma» itd.
A {ta drugo mo`e da misli «kolja{ki sin» i «potu~eni protivnik socijalizma» nego ono {to smatra Sud, ~ak i kad pi{e onako kako je drugima dozvoljeno? Dispozitiv treba po svaku cenu opravdati!
b) Da bi dokazao da sam ja «politi~ki i klasni protivnik socijalizma», Sud
sve ono {to ka`e moj junak izjedna~ava sa onim {to bih ja rekao kada bih govorio. Me|utim, Sud pritom nije dosledan. Tako, ako bi se i{lo ovom logikom, optu`nica protiv mene bi morala da bude znatno {ira; trebalo bi me optu`iti i za
postupke junaka. Morao bih da odgovaram za delo silovanja, rodoskrvnu}a,
nano{enja te{kih telesnih povreda, neopravdanog prisvajanja dru{tvenog novca, jer moj junak sve to ~ini. Ali, Okru`ni sud u Prokuplju me ne izjedna~ava
sasvim sa junakom romana, on to ~ini samo onda kad njemu odgovara. Tako,
Sud nigde ne pominje re~i koje bi mogle da predstave junaka u pozitivnom svetlu, kao {to su njegove kriti~ke primedbe na ra~un kapitalisti~kog sistema u
Americi ili njegov ponos {to je odrastao u socijalisti~koj zemlji. No, za Okru`ni
sud u Prokuplju je malo da me identifikuje sa jednom li~no{}u u romanu. Kad
treba on to ~ini sa dve! Tako me identifikuje i sa francuskim studentom, go{istom, koji zastupa ideje koje su karakteristi~ne za tzv. levi pokret na Zapadu i o
kojima je moglo mnogo toga da se pro~ita u na{oj {tampi. Ali zato me Sud nikad
ne identifikuje sa pozitivnim junacima romana, kakvi su, na primer, pesni~ki
par. Na taj na~in Sud bolje zna od mene samoga {ta sam ja hteo, {ta ja mislim,
{ta ja ose}am! Sud zna da sam ja znao da inkriminisani izrazi vre|aju moral
SFRJ i da }e negativno uticati na ~itaoce, a posebno na omladinu. Ovaj dokaz
Sud izvodi iz moje izjave da knjigu nikako ne bih dao svom detetu dok mu
prethodno ne objasnim smisao iste. Da ostavimo na stranu to {to re~ «nikako»
nisam upotrebio, ali moje dete je staro devet godina i ide u ~etvrti razred osnovne {kole. Zna se {ta je de~ja lektira i kakve se knjige preporu~uju deci. Ja
isto tako ne bih dao svom detetu, u ovim godinama, ni Dostojevskog, ni [ekspira. Ali Sud je izveo jak dokaz!
c) Tre}u vrstu dokaza o mojim navodnim devijantnim stavovima Okru`ni sud u Prokuplju izvodi imputiraju}i mi kao op{te stavove pojedina~ne replike junaka koje su kazane u konkretnim situacijama i odnose se na konkretne
304
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
ljude. Tako, iz postojanja li~nosti u knjizi koja se zove Bo`i} i koja radi u SUPu, sa kojom junak romana dolazi u sukob, Sud izvodi zaklju~ak da je moj stav
prema ovoj slu`bi negativan. Sli~no postupa i kad uop{tava scenu tu~e izme|u
Jugovi}a i Cvetkovi}a, obojice fudbalera, u kojoj se oni me|usobno vre|aju, i
od toga gradi moj generalni stav. Uop{te, Sud se stalno slu`i metodom generalizacije. Tako, ja nastojim da na{iroko «ocrnim Jugoslaviju i njeno dru{tveno ure|enje». «Bud`ovanima» nazivam sve funkcionere klubova, politi~ke radnike,
privrednike, oficire JNA»... po meni, «oni su siti, zezaju se, ban~e, hvataju tu|e
`ene i devoj~ice, mu}kaju, gu{e slobodu, lome ljude...». Kad ~ovek ~ita ovo izolovano, pomislio bi da sam napisao maltene proglas politi~ke prirode. Po{to
ovakvih re~enica i re~i nema u romanu, Sud ih nalazi valjda u mojoj glavi ~im
mi ih tako pripisuje. Nikako mi nije jasno kojim to sredstvima Sud ~ita moje misli. Jo{ je drasti~niji kad mi pripisuje da mislim da «ovom zemljom vladaju korisnici revolucije, da su radnici obespravljeni i politi~ki i ekonomski degradirani, tako da jedva vegetiraju. Da je zbog svega toga nastupila kod svakog
pojedinca totalna dezintegracija li~nosti, svaki gra|anin u Jugoslaviji je izgubio
i elementarno po{tenje, da nema nikakvih ideala, da su ljudi u Jugoslaviji postali krajnje amoralni i nihilisti...». Ne znam ~ije su to misli i stavovi i kakvi su
mu ciljevi kad mi ih pripisuje, ali namera je dosta prozra~na: ocrniti okrivljenog
po svaku cenu. Jedino {to mogu da ka`em to je da su ovakva shvatanja daleko
od moga ljudskog bi}a i da ih odbijam s indignacijom. I da prepustim savesti
presuditelja da mi poveruje. Jer, ~ovek nije {koljka i u njegovu intimu se ne mo`e u}i silom.
4. Moj roman nije politi~ki roman, mada u njemu ima politike, u onoj
meri u kojoj je to, po mom ose}anju teme, bilo neophodno. Osnovna tema mog
romana je fudbal, ili preciznije, ~ovek u fudbalu. Fudbal je ljudska delatnost,
njome se upravlja, organizovana je kao institucija. Ako je organizacija fudbala
politika, onda moj roman ima i taj aspekt. No, ja se ne bavim organizacijom kao
takvom, niti me ona u krajnjoj liniji interesuje, nego ljudima koji rade u njoj.
Isto tako, mene ne interesuje fudbal kao igra, nego sudbina ~oveka u njemu.
Budu}i da sam se bavio jednim konkretnim vremenom i konkretnim junakom,
koji je plod moje imaginacije, ja sam morao da se dotaknem i problema organizacije; i nastojao sam da se na taj problem osvrnem sa kriti~kog aspekta. ^injenica je da je oficijelna politika zauzela kriti~ki stav prema fudbalu, o ~emu
}e biti jo{ re~i. U tom pogledu ja nisam u~inio nikakav zna~ajan korak, moj stav
se uop{te ne razlikuje od stava zvani~ne politike. No, ~ak i da nije tako, zar bi
to bilo krivi~no delo? Zar pisac nema pravo na stav? Zar je zabranjeno mi{ljenje?
Ovde moram da upozorim jo{ na jednu gre{ku koja proisti~e iz generalizacije kojom se slu`i Okru`ni sud u Prokuplju. Postojanje Zoke Kinga ne mo`e
da zna~i da su svi drugi fudbaleri takvi. ^ak i u samom romanu mo`emo da
sretnemo sasvim druga~ijeg junaka; to je savezni kapiten Mi{ko Kosti}, koji nije oti{ao u pe~albu, nego je ostao veran jugoslovenskom fudbalu. Jo{ je jasnije
i bli`e zdravoj pameti da stanje u fudbalu ne mo`e da bude op{ta oznaka stanja
u drugim delatnostima; ako nam fudbal nije bio na odgovaraju}oj visini, to ne
zna~i da nisu bile druge delatnosti: politika, privreda, prosveta, zdravstvo itd.
^ak i u okviru igara postoje velike razlike izme|u fudbala, ko{arke, rukometa,
305
Hereticus, 2/2004
{aha itd. U presudi Okru`nog suda u Prokuplju se tvrdi da je moj junak upu}en
u probleme socijalizma i kapitalizma (ili ja: Sud stalno to me{a) i da se pore|enja izme|u ova dva sistema uvek zavr{avaju na {tetu socijalizma. U romanu,
me|utim, junak romana nigde ne upore|uje ova dva sistema; a po{to ih ne upore|uje, pore|enje ne mo`e da ide na {tetu jednog ili drugog. Zoran Jugovi} nikako nije politi~ka li~nost. On je, izme|u ostalog, degradiran kao ~ovek i zbog
toga {to je neupu}en u politiku. On bi se sasvim druga~ije razvijao da su ga vi{e
i bolje vaspitavali, da su u fudbalu bili razvijeni samoupravni odnosi, da je on
bio subjekt a ne objekt fudbala. Jo{ je Aristotel definisao ~oveka kao `ivotinju
koja se bavi politikom (zoon politikon). To {to je junak nezainteresovan za svoju sopstvenu sudbinu, {to je smisao `ivota izjedna~io sa koli~inom novca koji
poseduje, rezultat je nedostatka politi~ke dimenzije u njemu. Sud optu`uje mog
junaka za ono {to mu nedostaje! Tek kad se na|e u Americi, kad bude degradiran na nivo roba, koji ne mo`e ni da ima svoje ime, junak romana shvata zna~aj eti~ke dimenzije u ~oveku. Zato on sa ponosom isti~e da dolazi iz crvene
zemlje, nosi crvenu ma{nu i svuda govori da je bio ~lan komunisti~ke partije u
Jugoslaviji. On shvata da nije sve u novcu, ali za njega je to kasno; na ljudskom
i na eti~kom planu je ve} propao. Ali Okru`ni sud u Prokuplju to ne interesuje, on ne ceni, nego osu|uje. Iako ima pred sobom briljantnu analizu mog romana profesora etike, Sud je ignori{e, jer ona ne ide u prilog bezuslovnoj osudi i autora i romana.
Okru`ni sud u Prokuplju mi stavlja na teret ideje koje iznosi u razgovoru francuski student. Ovaj student pripada levici, o kapitalizmu ima jako lo{e
mi{ljenje, bori se za socijalizam, kao i ~itavom ~ove~anstvu, njemu je socijalizam
velika nada. Ali ba{ zato, on zamera socijalizmu {to nije do kraja re{io neke
protivure~nosti koje su karakteristi~ne za kapitalizam; tako, on zamera sovjetskom socijalizmu {to u njemu nema vi{e slobode i demokratije; jugoslovenskom
{to nije re{io pitanje nezaposlenosti i socijalnih razlika. Ovo su op{ti stavovi na
koje junak romana ne mo`e da na|e zadovoljavaju}i odgovor. Ti stavovi su priznati od strane na{e zvani~ne politike i ja ih nisam nikako izmislio. Nevolja za
mog junaka je u tome {to on ne}e ni da tra`i odgovor na ova pitanja; on je, kao
fudbaler, povla{}en, i njega nije briga {to «^ehoslova~ka nema more». Njemu
nedostaje samosvest, on je dehumanizirana i nerazvijena li~nost, proizvod tehnomenad`erskog shvatanja, on nije predstavnik socijalisti~kog morala. Tek u
Americi, kad se na|e u situaciji da nije super zvezda, u njemu se javljaju klice
ljudskosti i socijalisti~ke etike. Otud u njemu gr~evi, kajanje, neurasteni~nost.
5. Ono za{ta ja eventualno mogu biti kriv, to je {to sam u literaturu uveo
negativnog junaka, sa shvatanjima koja nisu u duhu socijalisti~kog morala. Tako {to u literaturi nije neobi~no, niti novo. Moj osnovni cilj je bio da na primeru
Zorana Jugovi}a poka`em {ta nije socijalisti~ka etika i kakav sportista ne bi trebalo da bude. Fudbalski talenat, sam po sebi, ni{ta ne zna~i bez humanisti~ke
etike. Jo{ je Eshil, da bi pokazao smisao gr~ke borbe protiv Persijanaca, uveo
na scenu Persijance; time on nije veli~ao neprijatelja atinske demokratije, nego
je pokazao opasnosti koje prete od persijskog autokratskog sistema. U na{oj literaturi sli~nom metodologijom se slu`io slepi guslar Filip Vi{nji} kada je u pesmi «Po~etak bune protiv dahija» dao anatomiju turskih nasilnika. Duboko sam
uveren da kroz li~nost fudbalera Zorana Jugovi}a razobli~avam jedan moral
kakav mora biti stran socijalizmu.
306
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Zato se ovo pitanje postavlja u drugom obliku: da li je mogu}e da u na{em dru{tvu egzistira jedna takva li~nost? Na ovo pitanje }u odgovoriti dokumentovano izvodima iz jugoslovenske {tampe.
U intervjuu koji je sekretar IB SKJ, drug Stane Dolanc, dao «Sportskim
novostima», a ~ije je delove prenela «Politika» od 18. novembra 1972. godine
pod naslovom «Sport postaje sve vi{e fenomen politike», stoji, izme|u ostalog:
«Organizacije za fizi~ku kulturu i sport imaju zna~ajnu vaspitnu ulogu kod
mladih. Ali, ta uloga mo`e biti i suprotna od na{ih `elja. Mladi ljudi se u sportskim organizacijama sre}u s korupcijom, mitom, karijerizmom... To je po~etak
ru{enja moralnog lika. Kada sportista vidi {ta se mo`e materijalizovati, on to
prihvata jer mu se nudi, pa i oni koji to gledaju zauzimaju takav stav. A to je
sve ono protiv ~ega se borimo. Sagledavamo uspostavljanje takvih odnosa, me|utim, ne vidimo uzroke. Nije re~ samo o odnosima u nogometu, ko{arci, boksu, vaterpolu. Takav odnos je preovladao u mnogim sportskim organizacijama».
Pod naslovom «Novac u sportu je i crn i nije crn» «Politika» je iz pera Z.
Popovi}a donela komentar, ~ije izvode navodim: «Za{to je me|u vrhunskim
sportistima sve manje formiranih ljudi, sve manje dobrih stru~njaka, fakultetski
obrazovanih gra|ana, zanatlija?»... «I, {ta je novac u~inio? Stvorio je kod mnogih sportista la`nu predstavu o `ivotnoj sigurnosti, delovao je na njih kao droga, u~iniv{i im dana{njicu lepom, omogu}iv{i im da razmi{ljaju o sutra{njici.
Okrenuo je sportiste protiv sporta, jer fudbal, ko{arka, tenis, vaterpolo, sport
jednom re~ju – prestali su da budu zabava, razonoda, prilika da mladi budu zajedno u igri i takmi~enju. Sport je postao u mnogim slu~ajevima posao. Odnos
sportiste prema sportu menjao se kao i vrednost novca koji su primali. Onih,
recimo, 3000 dinara u osamnaestoj godini, kada postoje i drugi motivi, kada mu
je vi{e stalo do imena u novinama nego na platnom spisku – kasnije, kada je kupio kola, stan, name{taj, tih 3000 za njegov apetit postaju 300 dinara – toliko
mogu da ih zainteresuju, pokrenu, anga`uju...».
«Politika» od 8. novembra 1972. godine prenosi diskusiju dr Sr|ana Savi}a sa sastanka SOFK Srbije: «Nijedna organizacija nije se tako brzo uklopila
u dru{tvene organizacije kao sportska. Neophodno je ispitati ko amaterski radi
u sportu i ko sme tako da radi. U dosada{njoj praksi naj~e{}e su to bili oni koji donose novac. U tome je po~etak svega zla».
«Politika» od 31. marta 1973. godine donosi pod naslovom «Stanje i{~ekivanja u fudbalskom sportu» komentar o aktuelnim problemima fudbala iz pera Radeta Stanojevi}a: «Ni u vreme raznih afera, trke za igra~ima sa torbama
punim novca – nije bilo takve polarizacije oko posebnih interesa i tako nepomirljivih stavova... Fudbal mo`e da ima ogromnu vaspitnu ulogu, naro~ito me|u omladinom, a ako se ona potisne – dolazi do bujanja negativnih tendencija
koje je kasnije sve te`e obuzdati. Tada se lako mo`e i najplemenitiji motiv u
sportu pretvoriti u nov~ani ekvivalent, posao pedagoga zameniti menad`erstvom, tada se sudijska organizacija mo`e opasati visokim zidom, vrata zatvarati pred javno{}u... Ali, fudbalska aktivnost ne prestaje na terenu; ona, izgleda, tek po~inje da se razvija i {iri oko stadiona. Fudbal je i omladina u njemu, i
dru{tvena sredstva koja se tro{e ovako i onako; fudbal je ovde tombola, tamo
sporazum sa Televizijom; fudbal je premija gimnazijalcu u iznosu punog li~nog
dohotka nekog zaposlenog, fudbal su, na`alost, i neke zakulisne radnje koje sa
sportom nemaju veze».
307
Hereticus, 2/2004
«Politika» u broju od 14. jula 1973. godine donosi komentar o prelasku
fudbalera «Jedinstva» iz Stare Pazove, centarfora reprezentacije Vojvodine,
Milo{a [esti}a, u «Crvenu zvezdu» iz pera Z.P. pod naslovom «Da ne bude fudbalska pijaca...»: «Onaj drugi deo pri~e o Milo{u [esti}u, na`alost, samo je fudbalu svojstven, podse}a na one dane koje smo `eleli da zaboravimo, podse}a na
storiju iz crnih serija o prelascima vezanim za imena Milutinovi}a, Ostoji}a...»
«Tragi~no je to {to je taj de~ak Milo{ [esti} tek napunio 17 godina, {to je zbunjen, {to nam je kada smo ga u Zaje~aru, ne slute}i {ta }e se zbiti, upitali «[ta
mislite o va{oj fudbalskoj karijeri», odgovorio: «Ne zavisi to od mene», i dalje:
«Ovakve i sli~ne rabote kojih ovog leta na`alost nije mali broj u na{em fudbalu
navode nas na pomisao da najodgovorniji ljudi u pojedinim klubovima smatraju da im je sve dozvoljeno. Dok se u svim domenima na{eg `ivota ~ine veliki napori da se sprovedu u delo ideje i zadaci iz Pisma druga Tita – ti ljudi se pona{aju kao da za njih va`e druga pravila pona{anja ili pripadaju drugom svetu»,
na kraju: «Ideja da omladinski turniri budu smotra najlep{eg fudbala, manifestacija drugarstva i uzornog pona{anja propa{}e vrlo brzo i ti turniri bi}e ono
{to pojedini klupski radnici i `ele da budu: obi~na pijaca».
«Politika» od 25. jula 1973. godine donosi komentar o stanju u fudbalu
pod naslovom «Fudbal nije samo lopta...»: «Greh je stvarati afere tamo gde ih
nema, ali je jo{ ve}i greh biti slep i gluv, pustiti da vozovi prolaze, da pare odlaze, da se stvaraju odnosi koji su strani dru{tvu u kome `ivimo... » «U pitanju
je lo{ manir, lo{a navika, lo{a praksa, termin nije va`an, da se okalo tro{e tu|e
pare, da se predimenzioniraju potrebe, da se stvaraju zvezde, asovi i tamo gde
ih nema, da se leti u oblacima».
«NIN»u ~lanku «Tiho na prstima» iz pera Sergija Luka~a donosi komentar o stanju u fudbalu: «Mi smo u jednom trenutku prihvatili novac u sportu kao
realnost ili nu`nost, ali neamaterizam je tako duboko si{ao u korene sporta, da
je postao izraziti antipod na{eg pogleda na svet i sport u njemu. Nikada nije postalo jasno za{to visoka politika tako bri`ljivo i na prstima obilazi sport. Mo`da
zato {to je sport, na svoju nevolju, ostao izvan politike, mada ne i izvan politi~ara».
«NIN» u broju 1173 od 1. jula 1973. godine donosi ~lanak Sergija Luka~a o fudbalu pod naslovom «Da nije tako nemoralno bilo bi stra{no sme{no».
«Eskalacija podvala, prevara, skandalozno lo{e odglumljenih {timovanja rezultata dovela je u dane ovogodi{nje bitke za prvoliga{ko nad`ivljavanje do potpune moralne zaga|enosti u kojoj je, bez ekolo{ke patetike, sport, ili ono {to je
u profi fudbalu ostalo od njegovog duha, bio do kraja ugu{en. I tako je ponovo
otkriveno da na{oj sportskoj civilizaciji – da ne pote`emo izraz kultura – povremeno nestaje snage da savlada stoglavu a`daju profesionalizma, tog smrtnog
neprijatelja ~istih muza masovnog i {ampionskog sporta i rekreacije u socijalizmu. Profesionalizam u sportu – ispovedaju dekubertenovski monasi amaterizma – isto je {to i prostitucija u ljubavi»... «Ako postoji {kolski primer za studij
tehno-menad`erskog otu|ivanja onda su to na{i profesionalni fudbalski klubovi, te uveliko ve{ta~ke tvorevine. To su u stvari ve~ite politi~ke fabrike (od
18 prvoliga{kih i ~etiri puta po 18 drugoliga{kih klubova samo tri `ive bez dotacije privrede i komuna) koje ispla}uju najvi{e li~ne dohotke u SFRJ. Svojevrsni veseli bankroti odr`avaju se na sujeti komuna i gradova da poseduju bar
fudbalski klub na saveznom nivou»... «Golotinja koja se ukazala prikazuje pot-
308
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
punog eti~kog invalida, da ne ka`emo nakazu...»... «Nikakvi propisi, komisije,
kazne, preina~enja, cela ta pravni~ka metafizika ne mo`e da odr`i jedan sport
u kome je moral trenutno bio nokautiran». Luka~ se posebno osvr}e na pona{anje komunista u fudbalu: «Profesionalni sport iza{ao je iz marksizma, istupio
iz samoupravnog socijalizma. Me|u sportskim takmi~arima komunisti se broje
u malim procentima (u poslednje vreme situacija se pobolj{ava), ali ne i me|u
funkcionerima. Ovi se, me|utim, pona{aju u profesionalnom sportu kao komunisti na odmoru u nekom malogra|anskom rezervatu gde se gotovo sve mo`e i
sve sme».
«NIN» u broju 1181 od 26. avgusta 1973. godine donosi op{iran ~lanak o
posleratnom jugoslovenskom fudbalu pod naslovom «Od lakrdije do kriminala» iz pera Radeta [o{ki}a. Zbog du`ine ~lanka mora}u da ga interpretiram. Na
po~etku ~lanka je definisan fudbalski trenutak u kome se nalazimo: titule ne osvajaju jaki – nego ve{ti, iz elitnih liga ne ispadaju slabi nego naivni; fudbaler
«Hajduka» Miroslav Bo{kovi} tra`io je za{titu Ustavnog suda od fudbalskih
propisa koji ugro`avaju elementarne ljudske slobode (ovih dana je ishod poznat – moja primedba); Socijalisti~ki savez u ^a~ku je zauzeo stav da njihovi
sportisti ne mogu da prelaze u beogradske klubove koji su se okomili na njihove talente (saop{tenje je izdato povodom «slu~aja Barali}»); fudbalski klub iz
Subotice «Spartak» darivao je sudije skupocenim bundama, pa su trojica sudija iz Makedonije do`ivotno diskvalifikovana; ozbiljno se sumnja da je fudbalsko prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1972/73. neregularno. Zatim je hronolo{ki
pokazano kako je do{lo do ovog trenutka. Od rata naovamo na{ fudbal je pro{ao kroz tri faze: amaterizam, neamaterizam i profesionalizam. U prvoj fazi
amaterizma novac se nije davao igra~ima. U prvom takmi~enju za Kup Mar{ala
Tita pobedio je «Partizan», a igra~i su dobili na dar knjigu «Kako se kalio ~elik». Ipak, «Partizan» je prvi formirao jaku ekipu po ugledu na vojne timove na{ih isto~nih suseda; svi fudbaleri su postali vojni slu`benici, iako iz rata nisu iza{li u uniformama. Drugi klubovi su se dovijali kako su znali i umeli: tako je Bata
Ognjanov dobio kuhinjski kredenac za dolazak u Beograd. Druga faza neamaterizma, koja je za moj roman veoma va`na, u ~lanku je okarakterisana kao sistemsko nedono{~e, neodre|enih pravila i pona{anja. «Neamaterizam je dugo
trajao, iako je od po~etka do kraja napadan. On je odgovarao klubovima, jer su
na taj na~in odr`avali svoju prividnu sportsku nevinost i dobijali naklonost i
materijalnu podr{ku dru{tva, a novac je uveliko vladao fudbalskim klubovima».
Za to vreme fudbal je `iveo dvostruki `ivot: jedan za javnost i drugi koji je bio
sasvim razli~it. To je vreme mnogih afera: prelazak Zebeca u «Partizan» zatim
u «Crvenu zvezdu», prelazak Vasovi}a iz «Partizana» u «Zvezdu» itd. Zabele`en je i slu~aj testerisanja stativa; autor ovog patenta je Hugo Ru{evljanin. O
tome kako je Zebec pre{ao iz zagreba~kog «Borca» u «Partizan» op{irno je pisao sportski list «Tempo»; iz ~lanka se vidi da je Zebec bio doslovce kidnapovan. Posebno mesto u ovom pogledu zauzima «afera Ostoji}», koju sam ja
koristio za roman. «Najbesmisleniji rat u nemaloj istoriji ratova ‘Partizana’ i
‘Zvezde’ odigrao se 1964. godine. Nastao je zbog igra~a ni{kog ‘Radni~kog’
Stevana Ostoji}a, trajao je nekoliko meseci, ispitivanja fudbalskih foruma jo{
nekoliko, da bi na kraju zbog ove afere iz fudbala oti{lo nekoliko uglednih ljudi i sportskih funkcionera. Iz filma doga|aja o prelasku Ostoji}a iz Ni{a u Beograd vidi se: da je ta afera stigla u vreme va`nih dru{tvenih promena (Titov go-
309
Hereticus, 2/2004
vor u Splitu, borbe protiv bespravnog boga}enja, ‘plavih koverata’, korupcije,
uvo|enja crvenih tablica za automobile); da je Ostoji} u isto vreme koketirao i
sa ‘Partizanom’ i sa ‘Zvezdom’; da je od ‘Partizana’ uzeo ‘akontaciju’ od pola
miliona dinara; da je najpre bio do`ivotno diskvalifikovan; da je zamenik saveznog javnog tu`ioca Bo{ko Brajovi} izjavio da ovaj organ pokre}e istragu u ‘slu~aju Ostoji}’; da je kasnije slu~aj stavljen ad acta na taj na~in {to je kazna Ostoji}u smanjena na godinu dana zabrane igranja, predstavnici klubova su ka`njeni
ukorom, klubovima su vra}eni bodovi; FSJ je dao izjavu da se ne sla`e s tim odlukama, ali je ‘slu~aj Ostoji}’ time zavr{en». Iz istog ~lanka se vidi da je Be~ejac
otkupljen od «Partizana» za 65 miliona starih dinara, da je jedanaest najskupljih igra~a tog prelaznog roka stajalo blizu pola milijarde, a nov~anice koje su
za njihovu vrednost ispla}ene opasale bi zemljinu kuglu. Ovi podaci tako|e
imaju veliku va`nost za moj roman. Tre}i period je uvo|enje profesionalizma.
Prema navedenom ~lanku igra~ je postao rob i roba. Citirana je jedna izjava doskora{njeg saveznog kapitena Vujadina Bo{kova. «Igra~ je potpuno obespravljen, klubovi su gotovo privatne firme. Oni nikada ne mogu da izgube nijedan
spor, kao {to fudbaler ne mo`e da ga dobije. Na{ profesionalizam je hibrid englesko-italijansko-jugoslovenski, i ne mo`e da raste na na{em tlu. Menjamo i
doterujemo Ustav, vreme je da menjamo i fudbalske propise. Sada{nji pravilnik udru`enja klubova prve lige izglasan je pre dve godine pod pritiskom pojedinih klubova koji su `eleli da za{tite vlastite interese». U takvim uslovima igra~ je potpuno u inferiornom polo`aju. A kao vrhunac apsurda navedena je
kazna od 5 miliona starih dinara koju je zagreba~ki «Dinamo» izrekao svom
fudbaleru Marjanu Novaku zato {to je oti{ao u vojsku a nije pitao klub. «U zakr`ljalom i formalnom samoupravljanju u klubovima, igra~i su kompletno dru{tveno otu|ene i neadaptirane li~nosti. U fudbalskim klubovima nema doma}inskog odnosa, poverenja i stabilnosti. Igra~i sve dobijaju na par~e: slobodu,
odmor, premiju, dostojanstvo. Klubovi ih ostavljaju u utisku da sve to dobijaju
zbog dobre volje u klubu, a ne zbog toga {to im to, normalno, pripada. Bez pravog prijatelja i poverenja u sopstvenoj sredini, u sistemu ‘}uti – dobro si pla}en’,
igra~i su okru`eni ‘savetnicima’, zbog popularnosti i novca la`nim prijateljima,
pa je me|u njima malo stabilnih li~nosti, mirnih kada razmi{ljaju o budu}nosti,
ne `ive sa ose}anjem da sve {to ide i dolazi normalno im pripada»... «Na{i fudbaleri su dobro pla}eni, ali u njihovu cenu svakako treba ura~unati i to neuroti~no stanje, odnose bez dostojanstva i sigurnosti». Nije li to razlog {to fudbaleri tako ~esto dolaze u sukob sa zakonom?, pita se komentator. U razmaku od
samo nekoliko meseci polovina tima «Crvene zvezde», koja najbolje pla}a i najvi{e pla}a i najvi{e tra`i, do{la je u sukob sa zakonom: sa milicionerima su se tukli A}imovi} i \ori}, trgovinom kradene robe i diploma bavio se Krivoku}a,
saobra}ajni udes sa ljudskim `rtvama po~inio je Karasi, sa te{kim telesnim povredama Bogi}evi}; ovaj poslednji je po~inio i niz povreda javnog reda i morala. Me|utim, funkcioneri uvek na|u na~ina da «pomognu» igra~u da ne bude
ka`njen – tako je \ori} oti{ao u [paniju iako je osu|en na mesec dana zatvora,
u slu~aju A}imovi}a utvr|eno je da je milicioner bio ispod obaveznog nivoa,
dosije Bogi}evi} je dvadesetak dana nosio obele`je «nepoznati voza~». U navedenom ~lanku govori se o trenerima i sportskim funkcionerima. «Nigde u svetu treneri nisu tako stavili u inferioran polo`aj svoje igra~e kao u Jugoslaviji,
nigde nisu toliko istr~ali napred»... «Otkad je fudbala oko njega su i sportski
radnici. S obzirom na to da je me|u njima veliki broj onih koji su na polo`aji-
310
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
ma u privredi, komunama, SUP-u, raznim rukovodstvima, to su koristi fudbala
od njih veoma velike. Njihov doprinos klubovima je ogroman, i materijalno i u
sferi raznih usluga. Oni prihodi {to se ostvaruju pod ‘ostalo’, a to je polovina
klupskih bud`eta, zasluga su ovih sportskih entuzijasta. Bez njih, opstanak ve}ine klubova nemogu}e je zamisliti». Ovakva atmosfera stvara utisak kod mladih
ljudi «da su oni sabrani da rade jedan posao, da tr~e dok mogu, a da ne mogu
da uti~u na tok doga|aja i svoju sudbinu, da je ona u rukama nekih ‘bogova’...
Posle svega, zaista, nije ~udo da su fudbaleri zapla{eni, nepoverljivi i otu|eni».
^lanak se zavr{ava ovako: «Ne mo`e se dozvoliti da se fudbal i dalje klima izme|u lakrdije i kriminala i da se bez kraja ~eka da ga zdrave dru{tvene snage
vrate na prave puteve. ^ekanja je, vala, bilo dosta?»
«NIN» u broju 1198 od 23. decembra 1973. u ~lanku «Devojke kao delije», iz pera Sergija Luka~a daje ovakvu kvalifikaciju jugoslovenskih fudbalskih
zvezda: «Profesionalizam na jugoslovenski na~in u~inio je od na{ih fudbalera
razma`ene, neuroti~ne milionere. Ali takvi, oni su samo posledica, spoljna manifestacija duboko obolelog sporta».
Ovo su sve izvodi iz jugoslovenske {tampe: ja ih nisam izmislio. Atmosfera koja se iz njih ose}a sli~na je atmosferi u mom romanu. Da li je kriv moj
roman za stanje u na{em fudbalu? Moji knji`evni junaci su proizvod ovakvog
stanja, «stanja nedonesenosti», kako bi rekao marksisti~ki filozof Ernst Bloh.
Oni su izmi{ljeni, ali su mogu}i.
Ne mogu a da ne postavim pitanje: [ta bi sve bilo da sam kojim slu~ajem
ja autor navedenih ~lanaka? Koga li bih sve povredio? Za {ta li bih sve bio tu`en? Koliko godina robije bih dobio od Okru`nog suda u Prokuplju?
6. Pi{u}i roman i razmi{ljaju}i o stavu prema domovini fudbalera koji su
iz nje oti{li, nisam mogao a da ne postavim pitanje da li je do{lo kod njih do gubitka patriotizma ili bar do njegovog pomanjkanja. Moj junak, to se da videti
na vi{e mesta u knjizi, voli Jugoslaviju i ~ezne za njom; ali na nekim mestima on
je napadne, kao u tekstu koji je naveden u dispozitivu presude Okru`nog suda
u Prokuplju. Poznato je da su mnogi jugoslovenski fudbaleri, neki pri kraju karijere, a neki u punom zamahu, oti{li u pe~albu u inostranstvo; neki su, ~ak,
emigrirali kao reprezentativci: Peru{i} i Radenkovi}. Da li je moje pitanje umesno? Da li je kod tih super zvezda patriotizam zdrav, jak, kao kod ostalih gra|ana SFRJ? Kod nekih, svakako, jeste. Ali, ima i suprotnih primera. Tako je
poznat slu~aj fudbalera Fikreta Mujki}a, koji se na{ao na sudu jer je falsifikovanim dokumentima poku{ao da smanji du`inu svog vojnog roka sa godinu i po
na godinu. Isto tako, javnosti je poznat slu~aj tenisera Nikole Pili}a, koji je odbio da igra za svoju zemlju u takmi~enju za Devisov pehar jer je u isto vreme
igrao na profesionalnom turniru za novac. O ovome je op{irno pisao «NIN» u
broju 1172 od 24. juna 1973. godine pod naslovom «Patriotizam i profesija» iz
pera Zorana Popovi}a. «Prvi i jedini jugoslovenski teniski profesionalac i verovatno i najbolji jugoslovenski teniser svih vremena Nikola Pili}, po kriterijumima na{e etike i shvatanja `ivota, u~inio je te`ak prestup kada je odbio da igra
u dr`avnoj reprezentaciji u me~u protiv Novog Zelanda, u takmi~enju za Devis
kup»... «Pitanje koje se postavlja glasi: kako je Nikola Pili}, nekada vredan, disciplinovan momak, koji je radom i energijom umeo da nadoknadi odsustvo elementarnog talenta, sin starog mesara Krste, i{~a{io svoja shvatanja, izmenio se
u svet nama stran, i {to je najgore i najbolnije, veruje da je u pravu?» «Za{to je
311
Hereticus, 2/2004
i kako oti{ao me|u profesionalce, bio i ostao jedini teniser socijalisti~ke zemlje
koji je stavio potpis na profesionalni ugovor?»... «Sportska i dru{tvena obaveza Teniskog saveza Jugoslavije jeste da ne stane, da se ne zadr`i na zbilja ~vrstom stavu u slu~aju Nikole Pili}a, ve} da defini{e sve nedefinisane stavove, da
stvori klimu koja stopama Nikole Pili}a ne}e u svet poslati Dragana Stojovi}a,
Igora Ko{aka ili nekog ~etvrtog iz generacije danas mladih jugoslovenskih igra~a».
Problem, dakle, postoji i bez mog romana.
7. Na vi{e mesta moj junak isti~e da mu je u Jugoslaviji u~injena nepravda, da su ga u Jugoslaviji z.......i itd. Da li je to plod moje uobrazilje, bolesne ma{te, ili je takva situacija `ivotno mogu}a? Ovde }u navesti slu~aj fudbalera koji
nije oti{ao u Ameriku, poput mog junaka, ali kome je stvarno u~injena nepravda, mnogo ve}a nego izmi{ljenom Zoki Kingu; re~ je o fudbaleru Milo{u Milutinovi}u, o kome je pisao «NIN» u broju 1176 od 22. jula 1973. godine pod
naslovom «Milo{ nije sam» iz pera Sergija Luka~a. «Dramu ‘Proleterovog’ ponovnog ulaska u fudbalsku elitu nadma{uje jedino drama Milo{a Milutinovi}a,
direktora zrenjaninskog kluba. Iza tog hoda kroz trnje u zvezde stajale su tri
ambicije: gradska, klupska i Milo{eva»... i dalje: «Milo{ Milutinovi}, ‘na{ Mi{a’,
‘zlatna ~igra’, ‘plavokosi princ’, ‘`ongler iz Jugoslavije’, inspirator izbezumljeno
neinventivnih slatkore~ivosti i objekt izliva `u~i, zavisti, pakosti i malverzacija
u ime vi{eg sportskog interesa; ~etrdesetogodi{njak sa mimikom temperamenta i nervoze, sanjar koji tamani cigare lan~ano, prise}ao se svoje dve decenije –
bez gor~ine, ali sa sen~enjem crnopam}enja. Plavokosog centarfora promovisali su u zvezdu kada su ga posle jedne autojurnjave Beograd – Bor 1951. godine,
tada visoki i odgovorni drugovi funkcioneri, dovukli da zapanji fudbalski Beograd. Do dresa ‘Partizana’ dovezao je najtalentovanijeg omladinskog reprezentativca ~ovek koji je br`e vozio automobil i ve{tije organizovao ‘otmicu’ od
konkurenata iz ‘Crvene zvezde’ (danas se te stvari – slu~aj Barali} – izvode profesionalno, pravno-finansijski uz manje romantike i na bezna~ajnom politi~kom
nivou). Plavokosi osamnaestogodi{njak odmah je isplatio investiciju avanturizma i sam je banuo za jedan jedini dan, iz `ivota krajnje skromnosti u metropolsku va`nost i izobilje. Od 1952. do 1958. godine ‘Partizanov’ i dr`avni napada~,
fudbalski {armer, bio je jedna od onih li~nosti koja se nametnula kao model uspeha time {to je sportski i po `ivotnom stilu bio sasvim izvan reda». Zatim: «^etiri godine su ga ‘vra}ali’ u formu, bledog i ispijenog, ‘krpili’ za reprezentaciju,
a da mu uprkos brojnih pregleda nikada niko nije rekao ni koliko je bolestan,
~ak ni da je bolestan na plu}ima. Kada je najzad, kao ~lan drugoliga{a OFK
‘Beograd’ – posle razlaza sa ‘Partizanom’ – 1958. godine, ostao da le`i u jesenjem blatu Karaburme, konstatovali su proces na plu}ima». Prema navedenom
~lanku, predsednik minhenskog «Bajerna» izdejstvovao je Milutinovi}u le~enje
kod prvog evropskog plu}nog hirurga, profesora Brunera u Cirihu. Veliki majstor skalpela usekao je na tom stamenom sportskom toraksu rez dug 50 cm – i
danas vrlo vidljiv – i odstranio mu bolesni deo plu}a. «Jo{ u bolni~koj postelji
prijatelji iz Beograda su ga ‘obradovali’ ve{}u da u Fudbalskom savezu Jugoslavije smatraju da je njegova operacija inscenirana da bi zaradio pare. I odista
FSJ, koji mu je – po ‘stru~noj’ oceni neupotrebljivom – za vreme beogradskog
le~enja jedanput poslao ~etiri pomorand`e, prisilio je Fudbalski savez Nema~ke
da zabrani igranje ‘beguncu Milutinovi}u’, u zakonskom roku od jedne godine...»
312
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Ovaj ~lanak nikada nije demantovan. Prema njemu, Milutinovi}u je u
Jugoslaviji nanesena velika nepravda, ili, kako bi rekao junak mog romana, on
je z.......n.
Zoran Jugovi}, alijas Zoka King, je izmi{ljena li~nost, ali je mogu}a.
Iz svih ovih razloga molim Vrhovni sud Srbije da pristupi mom romanu
kao umetni~kom delu i sagleda ga u svoj njegovoj slo`enosti, a ne kao obi~nom
pamfletu, kako je to uradio Okru`ni sud u Prokuplju.
Ivan Ivanovi}, knji`evnik
Bitoljska 42
11132 Beograd
PRESUDA VRHOVNOG SUDA SRBIJE
K`.I.2192/74
U IME NARODA
Vrhovni sud Srbije u Beogradu u ve}u sastavljenom od sudija: Slobodana Radakovi}a, kao predsednika ve}a, Dobrivoja Simi}a i ^aslava Ignjatovi}a,
kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Save Ivani}, kao zapisni~ara, u krivi~nom
predmetu opt. Ivana Ivanovi}a, zbog krivi~nog dela iz ~l. 174. KZ, re{avaju}i o
`albama optu`enog i njegovog branioca, izjavljenim protiv presude Okru`nog
suda u Prokuplju K. 99/73 od 23. oktobra 1974. godine, posle sednice ve}a odr`ane u smislu ~l. 341. ZKP, dana 14. februara 1975. godine, u prisustvu zamenika Javnog tu`ioca Srbije Milo{a Aleksi}a, optu`enog i njegovog branioca Milivoja Perovi}a, doneo je
PRESUDU
PREINA^UJE SE presuda Okru`nog suda u Prokuplju K. 99/73 od 23.
oktobra 1974. godine tako {to se opt. Ivan Ivanovi} OSLOBA\A od optu`be
zbog krivi~nog dela povrede ugleda dr`ave, njenih organa i predstavnika iz ~l.
174. KZ, za koje je tom presudom ogla{en krivim i osu|en na kaznu zatvora u
trajanju od 2 – dve godine.
Tro{kovi krivi~nog postupka padaju na teret bud`etskih sredstava.
O b r a z l o ` e nj e
Navedenom presudom ogla{en je krivim opt. Ivan Ivanovi} zbog krivi~nog dela povreda ugleda dr`ave, njenih organa i predstavnika iz ~l. 174. KZ
i osu|en na kaznu zatvora od 2 godine. Obavezan je da plati pau{alni iznos od
200 dinara na ime tro{kova krivi~nog postupka.
Protiv ove presude izjavili su posebne `albe optu`eni i njegov branilac
pobijaju}i je zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~injeni~nog stanja, povrede krivi~nog zakona i odluke o kazni s predlogom da se ista presuda ukine ili preina~i osloba|anjem optu`enog
od optu`be ili smanjenjem izre~ene kazne.
U `albi branioca istaknut je i zahtev da on i optu`eni budu obave{teni o
sednici ve}a drugostepenog suda.
Vrhovni sud je u smislu ~l. 341. ZKP u prisustvu zamenika Javnog tu`ioca Srbije, optu`enog i njegovog branioca odr`ao sednicu ve}a na kojoj je razmotrio sve spise ovog predmeta i saslu{ao obja{njenja i predloge stranaka. Zame-
313
Hereticus, 2/2004
nik Javnog tu`ioca Srbije predlo`io je da se pobijana presuda preina~i izricanjem
bla`e kazne, dok su optu`eni i njegov branilac ostali pri predlozima iz svojih `albi. Zatim je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu ~l. 346. ZKP, pa je
po oceni navoda u `albama na{ao da su `albe osnovane, jer je prvostepeni sud
povredio krivi~ni zakon na {tetu optu`enog – ~l. 335. ta~. 1. u vezi ~l. 321. ta~.
1. ZKP. Do tog zaklju~ka Vrhovni sud je do{ao rukovode}i se slede}im razlozima:
Pravosna`nim re{enjem Okru`nog suda u Pan~evu K. br. 159/72 od 28.
decembra 1972. godine zabranjeno je rasturanje romana «Crveni kralj» koji je
napisao optu`eni. Prema izreci ovog re{enja zabrana se zasniva na propisu ~l.
49. st. 1. ta~. 7. Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija. Izme|u ostalog, u izreci istog re{enja se navodi da se kroz lik junaka romana Zorana Jugovi}a vre|aju ~ast i ugled na{ih naroda izrazima «Juga» i «Jugovina» kao i re~enicom: «Nemam ni domovine {ta da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je
Jugovina majka; suvi{e toga mi se desilo, a i da nije ja sam internacionalac, mi
internacionalci nemamo ni ku}e ni zemlje; za Jugu me ba{ briga, pa ipak je volim, majke joj ga...».
Isti ovi izrazi stavljeni su optu`nicom na teret optu`enom, kao radnja izvr{enja krivi~nog dela iz ~l. 174. KZ. Me|utim, da bi optu`eni mogao u ovoj
stvari biti krivi~no odgovoran potrebno je da budu ispunjeni uslovi odre|eni
krivi~nim zakonom.
Krivi~no delo povrede ugleda dr`ave iz ~l. 174. KZ i uslovi za zabranu
rasturanja {tampanih stvari po Zakonu o {tampi mogu se u izvesnim slu~ajevima objektivno podudariti. Me|utim, za postojanje krivi~nog dela iz ~l. 174.
KZ mora biti ostvarena i subjektivna strana, {to po Zakonu o {tampi nije neophodno.
Prvostepeni sud nalazi da navedeni izrazi predstavljaju podrugljivo izra`avanje o Jugoslaviji kao dr`avi, a zaklju~ak o umi{ljaju optu`enog izvodi iz op{teg politi~kog stava optu`enog, o kome zaklju~uje i na osnovu drugih (objavljenih i neobjavljenih) literarnih radova optu`enog.
Me|utim, ovakvi pravni zaklju~ci prvostepenog suda nisu u skladu sa ~injenicama i okolnostima koje treba da ~ine obele`ja krivi~nog dela iz ~l. 174.
KZ. Politi~ka opredeljenost, ma koliko da je negativna, ne povla~i za sobom
krivi~nu odgovornost sve dok osoba ne u~ini neku radnju koja po zakonu predstavlja krivi~no delo. Sve dotle takva osoba mo`e biti izlo`ena dru{tveno-politi~koj osudi, ali ne i osudi po krivi~nom zakonu. Izrazi koji su predmet optu`be
mogli bi predstavljati obele`ja objektivne strane ovog krivi~nog dela samo ako
bi bili upotrebljeni umi{ljajno na izlaganje poruzi SFRJ kao dr`ave. Me|utim,
iz samog romana se ne mo`e izvesti takav zaklju~ak.
Roman «Crveni kralj» ~itavom svojom sadr`inom, uklju~uju}i i njegov
inkriminisani deo, pre svega ilustruje samog pisca kao knji`evnika koji, bez neophodne intelektualne objektivnosti i sposobnosti da dru{tvene pojave tretira u
njihovoj celokupnosti, govori o odre|enoj pojavi u Jugoslaviji, koja je, daleko
pre literarnog kazivanja optu`enog, dru{tveno osu|ena kao negativna pojava,
suprotna tokovima razvoja socijalisti~kih dru{tvenih odnosa u nas. Optu`eni,
bezmalo u tekstu ~itavog romana, izra`ava svoj oponentni stav i omalova`avaju}i odnos prema ukupnim dru{tvenim zbivanjima u na{oj zemlji. Me|utim,
314
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
dru{tvena zbivanja o kojima optu`eni govori u svom romanu, nisu predmet inkriminacije po ~l. 174. KZ. Za{tita dru{tva od takvog na~ina tretiranja odre|enih dru{tvenih odnosa postignuta je zabranom rasturanja knjige.
S obzirom na izlo`eno, Vrhovni sud je na{ao da delo za koje se optu`eni
goni, po zakonu nije krivi~no delo, pa je zato, po pravilnoj primeni zakona, optu`enog trebalo osloboditi od optu`be preina~enjem prvostepene presude na
osnovu ~l. 357. st. 1. ZKP.
Zapisni~ar,
Predsednik ve}a-sudija,
Sava Ivani}, s. r.
Slobodan Radakovi}, s. r.
Za ta~nost otpravka
Upravitelj pisarnice
B\.
Miroslava Kova~evi}
Salvador Dali, Pastiche (d´après Dürer), 1936.
315
REAGOVANJA NA SU\ENJE
ODZVONILO “CRVENOM KRALJU”
Vrhovni sud Jugoslavije doneo je re{enje, po{to je do{lo do sukoba nadle`nosti izme|u suda u Prokuplju i istog u Pan~evu, da krivi~ni postupak protiv
Ivana Ivanovi}a, biv{eg profesora iz Kur{umlije, vodi Okru`ni sud u Prokuplju.
U pitanju je krivi~no delo, iz ~lana 174 KZ. Naime, u pitanju je inkriminisana
knjiga “Crveni kralj” u kojoj je autor Ivan Ivanovi}, izme|u ostalog, izlo`io poruzi SFRJ.
Interesantno je da su neki listovi i ~asopisi objavili niz napisa u kojima
je pozitivno ocenjena pomenuta knjiga, a posle svega Ivanovi} je primljen u
~lanstvo Udru`enja knji`evnika Srbije. Spor, koji je okon~ao Vrhovni sud Jugoslavije, nastao je zbog toga {to je istra`ni sudija Suda u Prokuplju smatrao da
je mesto njega nadle`an Okru`ni sud u Pan~evu, pa je predmet tamo i dostavljen. No, sada je sve jasno. “Crvenom kralju” i njegovom autoru sudi}e se u
prokupa~koj ku}i pravde.
Narodne novine, br. 3320, 2. jul 1973.
ZA “CRVENOG KRALJA” DVE GODINE ZATVORA
Okru`ni sud u Prokuplju osudio beogradskog knji`evnika
Ivana Ivanovi}a za knji`evno delo kojim je,
prema oceni suda, povredio ugled dr`ave
AUTOR “Crvenog kralja”, jednog od najkontroverznijih knji`evnih
dela u nas poslednjih godina, osu|en je na dve godine zatvora. Takvu presudu
donelo je u sredu po podne Ve}e trojice Okru`nog suda u Prokuplju, na ~elu sa
Branislavom Niketi}em, posle {esto~asovnog veoma pedantnog i savesno vo|enog postupka.
Knji`evnik iz Beograda Ivan IVANOVI] kriv je {to je u svom romanu,
koji je u po~etku do~ekan sa mnogo hvala da bi na kraju bio zabranjen, povredio ugled dr`ave iz ~lana 174 KZ.
Optu`nica
[email protected] javni tu`ilac u Prokuplju Miodrag Bojovi}, u svojoj optu`nici od 7. decembra 1973. godine, napisao je, izme|u ostalog, da je pisac “u knjizi CRVENI KRALJ, {tampanoj 1972. godine, izlo`io poruzi SFRJ, nazivaju}i
je na vi{e mesta ‘Juga’ i ‘Jugovina’, u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a, omalova`io Jugoslaviju i slede}im re~ima: ‘Nemam ni
domovinu. [to da se la`emo, ne mogu da ka`em da mi je Jugovina majka. Isuvi{e toga mi se tamo desilo. A i da nije, ja sam internacionalac. Mi internacionalci nemamo ni ku}u, ni zemlju. Za Jugu me ba{ briga! Pa ipak je volim, majke joj ga...’ ”
Time je, smatra tu`ilac, Ivan Ivanovi} u~inio krivi~no delo povrede ugleda dr`ave iz ~lana 174 KZ, jer je kroz usta glavnog junaka Zorana Jugovi}a iz-
316
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
nosio svoje stavove prema SFRJ. “Inkriminisani izrazi i mi{ljenja ‘Crvenog kralja’, u odnosu na Jugoslaviju su omalova`avaju}i i uvredljivi, pa nalazim da se u
radnji okrivljenog sti~u svi elementi pomenutog krivi~nog dela” – zaklju~uje tu`ilac.
Odbrana
U [email protected] postupku i na sudu Ivan Ivanovi} je, bez pomo}i advokata, poku{ao da objasni smisao i poruku dela, kroz analizu glavnog junaka:
– Pravu inspiraciju za knjigu na{ao sam u poznatom Marksovom stavu o
novcu koji ka`e da “novac izopa~ava osnovne ljudske vrednosti”, u knjizi holandskog knji`evnika Jana Huizingea “Homo ludens”, zatim francuskog pesnika Ro`e Krajoa “Igre i ljudi”, kao i u jednoj misli novinara Sergeja Luka~a koji ka`e da je “ovo vek organizovanog nasilja i mo`e li fudbal da ne bude ~edo
svoga veka”. Po{to sam na tim osnovama zamislio glavnog junaka, stavio sam
ga u konkretne `ivotne situacije najvi{e iz `elje da knjiga bude zanimljiva za ~itaoce. Te `ivotne situacije pokupio sam iz jugoslovenske sportske {tampe.
– Glavni junak Zoran Jugovi} je izmi{ljena li~nost i kroz njega sam hteo
da demitiziram la`ne vrednosti i da poka`em do koje je mere pogibeljna uloga
novca po psihu ~oveka i po njegovu etiku. Fudbaler Jugovi} je koncipiran kao
negativna li~nost koja u 28. godini `ivota do`ivljava katarzu i kaje se za postupke koje je u~inio u `ivotu. Kaje se {to je bio grub fudbaler, grub prema devojkama i dolazi do zaklju~ka da je gotov kao ~ovek i da je jedino {to mu preostaje da zavr{i u nekom jarku pored puta. I sam je shvatio da je novac nedovoljan
i da njime nije mogao da kupi ljubav, dru{tvenu sigurnost niti domovinu. Me|utim, on tek u Americi, koja je u knjizi zami{ljena kao tehnolo{ki najrazvijenija zemlja, ali u osnovi nehumana, shvata do koje mere je voleo Jugoslaviju
i knjiga se zavr{ava tako {to on ka`e da }e da ode u ju`nu Srbiju, odakle je poreklom, da kupi par~e zemlje, da tu legne i da spava deset dana, jer je ~ovek bez
domovine potpuno izgubljen. On shvata da je ~ovek bez domovine potpuno
otu|ena li~nost. Ja mislim da se samo u tom kontekstu mogu tuma~iti re~i
“Juga” i “Jugovina” i ceo citat, ali nisam imao nameru niti sam pretpostavljao
da se ovim bilo ko vre|a. Naprotiv, ja kritikujem ~oveka koji ima takav stav. To
su prava zna~enja ovih re~i koje i na{a {tampa ~esto upotrebljava – zaklju~uje
38-godi{nji pisac.
[email protected] sud u Pan~evu je krajem 1972. godine zabranio “Crvenog
kralja”, a delo je {tampano ovde u 1.000 numerisanih primeraka.
Revija 92, br. 113, 29. oktobar 1974.
M. Bajovi}, Z. Stevi}
ZA[TO JE OSU\EN IVAN IVANOVI]?
Sretne me prijatelj koji dobro pri~a politi~ke viceve i pita: “Jesi li ~uo kako je Ivan Ivanovi} osu|en na dve godine zatvora?” “Nisam” – velim, – “taj vic
jo{ ~uo, bar koliko se se}am!” “Nije vic” – ka`e prijatelj – “nije u pitanju Ivan
Ivanovi} iz vica, ve} je u pitanju Ivan Ivanovi}, pisac, iz presude na dve godine
zatvora!” “Nisam, stvarno, ~uo taj vic u kome, je Ivan Ivanovi} pisac iz presude!” “Nije vic, ~itaj!”
I pro~itam!
I nije vic!
317
Hereticus, 2/2004
I nije u pitanju Ivan Ivanovi} (Ivanovi~) legendarna li~nost i gra|anin
viceva o ~vrstoj ruci, koji na svojoj ko`i trpi ~vrste poente staljinizma i u gor~ini
crnog vica pru`a otpor, smeju}i se direktno u brkove, a la d`uga{vili!
^itam, osu|en je Ivan Ivanovi}, ~lan Udru`enja knji`evnika Srbije, na
dve godine zatvora presudom Okru`nog suda u Prokuplju! Osu|en je kao pisac
romana o fudbaleru Jugovi}u “Crveni kralj”!
TREBA LI OSUDITI IVANA IVANOVI]A ZATO [TO
NIJE IZNEO SVE ISTINE O NA[EM FUDBALU?
Sude}i prema novinama (“Politika ekspres”), koje nije nadle`ni sud demantovao, Ivanu Ivanovi}u je presuda izre~ena zato {to je vre|ao jugoslovensku stvarnost, kroz li~nost fudbalera Jugovi}a, tvrdio da uop{te ne valjaju fudbalski propisi, kako oni ne {tite fudbalere i kako je on prinu|en da ide iz ove
zemlje trbuhom za hlebom...
Ivan Ivanovi} je uvredio ovu zemlju {utnuv{i njen fudbal.
^udi nas kako to da knji`evnik Ivan Ivanovi} nije kao glavnog svedoka
odbrane pozvao fudbalera Miroslava Bo{kovi}a koji je tek na Ustavnom sudu
dokazao da je punopravan gra|anin ove zemlje i da kao takav ima pravo da slobodno, i samostalno, i svojom glavom (i nogama), van propisa FSJ, odlu~uje u
kom }e fudbalskom klubu (~itaj radnoj organizaciji) Prve lige, zara|ivati svoj
hleb, ne nasu{ni, ve} fudbalerski!
Mogao je da pozove, bar, Stevana Ostoji}a. Se}ate ga se: dribla s obe noge, izvrstan u igri glavom, pokriva sredinu, veoma pokretljiv, mudro igra bez
lopte, izvrsno organizuje napad, {utira iz svake pozicije. Stevan Ostoji} je bio
takav fudbalski profesionalac koji je napravio samo dve solidnije afere, od kojih je prva sa prelaskom iz “Radni~kog” u “Zvezdu” udaljila ~ak i jednog poznatog politi~kog radnika iz igre skoro dve godine, a druga – njegova ~uvena
igra, toliko nezaboravna, za dr`avnu reprezentaciju JUGOSLAVIJE (podvu~eno) od dva minuta (neki tvrde i celih osam), da bi svoje noge bolje prodao jednoj turskoj ekipi koja je skupljala samo reprezentativce! [to je to bilo dirljivo,
Ivane Ivanovi}u, zar te to vre|a?! Niko se tada nije sprdao sa ovom zemljom!
Mo`da je trebalo pozvati, kao svedoka, neposlu{no dete (do tridesete
godine) jugoslovenskog fudbalera Dragoslava [ekularca, nezaboravnog reprezentativnog ~ista~a cipela (svojih, na javnim mestima, pred publikom, uvek brojnom) nov~anicama koje kao sredstvo pla}anja izdaje Narodna banka ove zemlje! Koji je poslu`io kao ~astan primer, mnogim fudbalerima, ~ak i Druge lige
(a druge, tre}e i ~etvrte klase!) za nove, sve`e i uvek originalnije egzibicije takve vrste i sa tim sredstvom (pla}anja). Za{to je platio Ivan Ivanovi}?
SLU^AJEVI:
– Silovanje na Ta{majdanu (dva reprezentativca i jedna glumica)!
– Ivan [ibl - “Tre{njevka” - Zagreba~ki velesajam!
– ^uvena trampa Vladimira Beare za autobus (ala su to bila naivna vremena, uz skrivanje po manastirima, {to pokazuje uticaj religije na na{ fudbal)!
– Golman Planini} i brda problema!
– Vila za saveznog kapitena (u pokrajini)!
– Vila sa ~ijeg je balkona pao Stjepan Lamza!
– Bekstva reprezentativaca Perice Radenkovi}a i @eljka Peru{i}a u inostranstvo!
318
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
– Crni fondovi!
– Adidas i Puma: Jugoslovenska dr`avna reprezentacija!
– Afera sportske prognoze!
– Slu~aj [email protected]!
– Vukeli}!
– Vardi} i Holcer!
– Vasovi}!
– ^ebinac!
– Cvetkovi}!
– Mu{ovi}!
– Lomovi nogu: D`emidi}, Zemko, Bajevi}, Stojanovi}, Raci}, Amer{ek...
– Gra|enje stadiona “Crvene zvezde”.
– Hiljadu i jedan na~in na koji se vrhunski fudbaler osloba|a slu`enja vojnog roka!
– Name{teni rezultati u fini{ima prvenstava!
– Skra}ivanje vojnog roka (Mujki}, hranilac brata fudbalera)!
– Intervju Bogi}evi}a o samoupravljanju!
– Kamenovanje i skamenjivanje, na stadionima, na sudije, na autobuse!
– Suboti~ke bunde!
– Trovanje gostuju}ih ekipa hranom, vodom i vazduhom!
– Kupovina mercedesa i BMW automobila, {vercovanih na carini (Oblak, Bogi}evi}... i raniji).
– U reprezentaciju umesto u zatvor, potom u inostranstvo ili kako je opro{tena kazna za ubistvo pe{aka. [amaranje milicionara... (Karasi, \ori}, A}imovi}, Mu{ovi}...)
– Jugoslovenski fudbalski socijalisti~ki samoupravlja~i u {panskim timovima.
– itd...
TO ZNA^I...
Iz pobrojanih i nepobrojanih slu~ajeva mogu da se sastave najmanje tri
dr`avne reprezentacije, zajedno sa stru~nim i politi~kim rukovodstvima.
[ta ti zna{, {ta oni misle o jugoslovenskoj fudbalskoj stvarnosti i drugoj
stvarnosti u Jugoslaviji, dru`e Ivane Ivanovi}u, knji`evni~e, duhovni o~e fudbalera Jugovi}a, autoru romana “Crveni kralj”?
Mo`da je i trebalo da bude{ osu|en jer je tvoj Jugovi} ipak jedan naiv~ina prema svima njima skupa i ve}ini pojedina~no! A sve to pi{e u novinama,
ne}emo li to ~itati i u romanima?
Da ove oko fudbala treba osu|ivati, to je ta~no, ali, drugovi sudije, treba li osu|ivati jednog pisca?
SLU^AJ PISCA
Ova presuda se ne mo`e posmatrati vi{e ni kao presuda za u~injeno delo, koje, primeri pokazuju, ne postoji, prema stanju koje je u stvarnosti i koje je
u knjizi, ni kao presuda piscu, ve} kao presuda jednom kriti~kom stavu prema
takvom stanju!
319
Hereticus, 2/2004
Potom, ovo je presuda i jednom delu koje se nalazi u sklopu savremene
jugoslovenske knji`evnosti. Na stranu to {to su sudije preuzele ulogu knji`evnih
kriti~ara, oni su ovakvom presudom preuzeli rizik, ako su ga svesni, pred istorijom, koja se stvara i na osnovu dokumenata, a sudska presuda je dokumenat.
Istorija nas u~i da je svaka presuda piscima od Ovidija, do Dostojevskog
i posle (kod nas Ko~i}, Domanovi}...) pretvarala u osude doba koje ju je donosilo.
Ima li pravo jedan Sud da nanese, pred istorijom, makar fudbalskom,
svakako knji`evnom, mrlju jednom dru{tvu? Jesu li toga sudije svesne? Nisu li
promislili o ovoj odgovornosti? Mo`e li jedna neodgovorna presuda biti isto {to
i diverzija? Jesu li to politi~ki poeni, kad svaka op{tina `eli da ima svoj knji`evno-politi~ki slu~aj (Valjevo, Titovo U`ice, ^a~ak...)?
Misli li se, {to nisam siguran, da nije isto suditi piscu i suditi bilo kom politi~kom krivcu? Vodi li se ra~una kako }e to odjeknuti u inostranstvu? A kod
nas (nije va`no)?
Ako se to ~e{}e upra`njava, mislim na ovakve osude, onda stvarno treba biti dobronameran prema na{oj zemlji i prema na{oj knji`evnosti, pa shvatiti (svuda u svetu) da na{im piscima nisu “verba praescripta” (propisane re~i)!
“Krivi~no delo” Ivana Ivanovi}a je takvo da zavisi od slobodne procene
i tu`ioca i sudija (a da se ta procena ne kosi sa ustavnom odredbom o slobodi
stvarala{tva). Da bi ta ocena bila {to jasnija i {to preciznija, Sud je tra`io ve{ta~enje u formi recenzija, od pozvanih. Poznato je (prema intervjuu u “Borbi”)
da je recenzija profesora etike na Beogradskom univerzitetu, dr Vuka Pavi}evi}a, izri~ito tvrdila da u romanu “Crveni kralj” nema politi~ke diverzije! Za{to
je Sud tra`io recenziju, ako je nije uva`io, da li se porota smatrala pozvanijom,
da je da?
Postoje i verovanja da se iza toga sti~u li~ne te`nje i lokalne raspre... U
to ne treba verovati... Premda, i to je mogu}e... Nekakve netrpeljivosti ima prema Ivanu Ivanovi}u. Toj netrpeljivosti sud nije mogao podle}i... Sin nikad ne
mo`e odgovarati za o~eve grehe... Ne verujem i bilo bi tu`no da je tako. Kao
{to ne treba verovati da je Prokuplju potrebno proganjanje Ivana Ivanovi}a kao
{to je to nekad Vranje u~inilo od Bore Stankovi}a da bi danas bilo poznato kao
Borino Vranje (nemam nameru da poredim Ivanovi}a i Boru Stankovi}a, ali bi
se po kriterijima ove kazne da je `iv Bora Stankovi} mogao osuditi na do`ivotni zatvor). Prokuplje ima razumevanja za knji`evnost, primer su Drain~eve ve~eri. Nije li dug prema mrtvim pru`iti `ivim mogu}nost da stvaraju?
Nije to slu~aj samo Prokuplja, to je slu~aj svih, uz ~asne izuzetke, gradova u Srbiji i njihov odnos prema stvaraocima iz njihovih sredina. Koliko je gorka {ala Brane Petrovi}a: “Ja sam oslobodio ^a~ak onog dana kad sam iz njega
oti{ao!”
ZAKLJU^AK
Zaklju~ak iz presude i iz `ivota Ivana Ivanovi}a mogao bi da glasi:
“Nema prava obesni Ivan Ivanovi} da vre|a sirote fudbalske proletere
koji se prodaju za stotine hiljada dolara, a u njegovu tro~lanu porodicu ve} tri
godine nije stigla nijedna plata (svoju profesorsku izgubio je objavljivanjem
“Crvenog kralja”).”
320
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Pravi zaklju~ak glasi:
Nekoliko ovakvih presuda mogu u}utkati (ili bar u~initi nesigurnim) sve
one kojima je zanimanje pisana re~!
Kada bi Ivan Ivanovi} mogao da spremi svoga Jugovi}a za reprezentaciju, pa da nas svojim golom Grcima uvede u neko takmi~enje, onda bi presuda
od dve godine postala neva`e}a!
Je`, br. 1846, 15. novembar 1974.
Milovan Vitezovi}
POVODOM NAPISA “ZA[TO JE OSU\EN IVAN IVANOVI]”
OVO JE I ODGOVOR VRHOVNOM SUDU SR SRBIJE
Nedavno je Okru`ni sud u Prokuplju, Ivana Ivanovi}a, biv. iz Kur{umlije, sada sa stanom u Beogradu, osudio zbog izvr{enog krivi~nog dela na {tetu
SFRJ, njenih organa i predstavnika.
U listu “Je`”, broj 1846, od 15. novembra 1974. godine objavljen je ~lanak Milovana Vitezovi}a, pod naslovom: “Za{to je osu|en Ivan Ivanovi}”?
U ovom ~lanku Milovan Vitezovi} napada sud zbog osude Ivana Ivanovi}a, poku{avaju}i da, u ovom ~lanku, Ivana Ivanovi}a, pisca romana “Crveni
Kralj” i drugih publikacija, predstavi kao ~oveka koji kriti~ki ocenjuje odre|ene pojave i da nema namere za povredom ugleda SFRJ, njenih organa i predstavnika.
Op{tinski komitet Saveza komunista u Kur{umliji na pro{irenom sastanku odr`anom na dan 12. decembra 1974. godine, osudio je delovanje Ivana Ivanovi}a, kao i pomenuti ~lanak druga Vitezovi}a, kojim se poku{ava da se pod
vidom stvarala{tva omogu}i pojedincima kakav je Ivan Ivanovi}, nesmetano
neprijateljsko delovanje protivu na{eg samoupravnog sistema.
Me|utim, Op{tinski komitet Saveza komunista iz Kur{umlije je jednoglasno zaklju~io da je odluka Okru`nog suda u Prokuplju, kojom je osu|en Ivan
Ivanovi}, nai{la na {iroko odobravanje radnih ljudi u ovoj komuni i radnih ljudi i gra|ana Toplice.
Sve publikacije Ivana Ivanovi}a, knjiga “Crveni Kralj”, “Roman oko romana Crveni Kralj”, pri~e “Moj brat Dinde Arizanovi}” i “Ku~kini sinovi”, su
uperene protiv dru{tveno-politi~kog sistema SFRJ, protiv linije Saveza komunista, protivu samoupravnog socijalizma u na{oj zemlji.
Pri tome, Ivan Ivanovi}, napada politiku Saveza komunista Jugoslavije i
organizaciju Saveza komunista u Toplici, napada organe dr`avne bezbednosti i
unutra{njih poslova, u~esnike narodnooslobodila~kog rata i narodne revolucije, {to zna~i vitalne interese na{eg samoupravnog socijalisti~kog dru{tva.
Knjiga Ivana Ivanovi}a “Crveni Kralj”, predstavlja politi~ki pamflet najcrnje vrste. Kao takva knjiga je i kona~no zabranjena odlukom Okru`nog suda
u Pan~evu i Vrhovnog suda Vojvodine.
Time su i na{i pravosudni organi, kao nadle`ni, dali svoj sud ovoj knjizi
“Crveni kralj”. Takve su mu i sve druge publikacije, jer Ivan Ivanovi}, svesno
nastoji da sve vidi crno u ovom dru{tvu i poku{ava da ga ocrni iz neprijateljskih
pobuda.
Ivan Ivanovi}, je bio i profesor Gimnazije u Kur{umliji. Isklju~en je iz
Radne zajednice Gimnazije u Kur{umliji, zbog neprijateljskog rada i delovanja.
321
Hereticus, 2/2004
Na suprot tome, odmah je primljen u dru{tvo knji`evnika Srbije.
Publikacijama Ivana Ivanovi}a, “Roman oko romana Crveni Kralj”, pojedinci u raznim knji`evnim listovima i ~asopisima dali su puno pohvale i pozitivnih ocena. To je slu~aj i sa ~lankom u “Je`u”” druga Vitezovi}a.
Op{tinski komitet Saveza komunista u Kur{umliji, s pravom postavlja
pitanje, ko su ti pojedinci, da li oni dovoljno poznaju Ivana Ivanovi}a, kada za
njegove publikacije koje predstavljaju politi~ku diverziju protiv samoupravnog
sistema SFRJ, daju pozitivne ocene koje to nisu, jer se publikacijama Ivana Ivanovi}a, napada dru{tvo u celini.
Ivan Ivanovi}, kroz sve svoje publikacije, napada Savez komunista, organe dr`avne i javne bezbednosti, u~esnike NOR-a i druge vrednosti na{eg dru{tva. On to sve ~ini kao protivnik ovog na{eg samoupravnog socijalisti~kog dru{tva.
Ivanu Ivanovi}u, je ovo socijalisti~ko dru{tvo pru`ilo dosta. [kolovalo
ga i dalo mogu}nost da radom i doprinosom postane koristan ~lan dru{tva. No,
Ivan Ivanovi} ovakvim radom uperenim protivu SFRJ, na delu dokazuje da mrzi ovo dru{tvo i da radi protivu njega zato {to mu je likvidiralo oca Bo`u Ivanovi}a, poznatog ~etni~kog zlikovca.
Kod ovakvog delovanja i pona{anja Ivana Ivanovi}a, mi moramo da se
podsetimo i da istaknemo, da jo{ uvek ima majki koje nose crninu za svojim najbli`ima, koje je likvidirala ruka Bo`e Ivanovi}a.
Op{tinski komitet Saveza komunista u Kur{umliji, je zaklju~io, da je
neophodno da svi oni koji daju ocene o publikacijama Ivana Ivanovi}a, i smatraju publikacije bezazlenima, i sve ovo imaju na umu. Ivan Ivanovi}, nije “bezazlen”, kao {to nije bio ni njegov otac Bo`a Ivanovi}.
U pomenutom ~lanku, u “Je`u”, Milovan Vitezovi}, zaklju~uje da bi nekoliko ovakvih presuda, kakva je izre~ena Ivanu Ivanovi}u, mogle u}utkati sve
one kojima je zanimanje pisana re~. Mi smatramo ovakav zaklju~ak u najmanju
ruku neprihvatljiv, ali istovremeno, polaze}i od Dvadeset prve sednice Predsedni{tva Saveza komunista Jugoslavije, odluka Desetog kongresa Saveza komunista Jugoslavije i Sedmog kongresa Saveza komunista Srbije, da je obaveza
Saveza komunista, radni~ke klase i radnih ljudi, a posebno organa gonjenja i
dru{tva u celini, da energi~no i beskompromisno se suzbijaju svi vidovi neprijateljske aktivnosti i rada. Stvarala{tvo nema nikakve veze sa donetom odlukom suda. Ovo nije osuda stvarala{tvu i pisanoj re~i, kako to zaklju~uje Vitezovi}, ve} osuda neprijateljskog rada druga Ivanovi}a.
Svi oni koji pod vidom stvarala{tva, poku{avaju da neprijateljskim radom rade protiv interesa radni~ke klase i radnih ljudi, bi}e onemogu}eni i dobi}e zaslu`ene sankcije.
Pod vidom stvarala{tva, kao {to je poznato, su dejstvovali i poznati neprijatelji Veselica i \odan, kao i neki drugi, kao {to je slu~aj Buri}a u Beogradu
i sli~nih.
Ovo je i odgovor Op{tinskog komiteta SKS u Kur{umliji, na ~lanak druga Vitezovi}a, {ta }e o nama misliti i oni van zemlje. Svi neprijatelji socijalizma
u zemlji ili inostranstvu, moraju znati da za njih nema i ne mo`e biti prostora za
neprijateljsko delovanje i da }e u tome biti onemogu}eni svim sredstvima, uklju~uju}i tu i odluke koje donose organi pravosu|a.
322
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
U ~lanku druga Vitezovi}a, se kritikuje Okru`ni sud u Prokuplju, zbog
ove odluke izre~ene Ivanu Ivanovi}u.
Op{tinski komitet Saveza komunista u Kur{umliji, daje punu podr{ku
organima gonjenja i pravosudnim organima.
Posle Dvadeset prve sednice Predsedni{tva Saveza komunista Jugoslavije, otklonjene su mnoge slabosti u organima gonjenja i pravosudnim organima.
Sada su oni efikasniji u za{titi Ustavnog poretka, te su i sankcije adekvatnije
prema u~iniocima krivi~nih dela.
Sada kada pravosudni organi efikasnije deluju, a pogotovu prema u~iniocima krivi~nih dela uperenih protiv na{eg sistema, onda se ovakvim, neosnovanim napadima u {tampi, poku{ava da se ponovo pravosudni organi u~ine
neefikasnim, onako kako je to bilo u doba cvetanja liberalizma. To pogoduje
protivnicima novog kursa Saveza komunista Jugoslavije i svim neprijateljskim
elementima.
Iz tih razloga potrebno je da se ovo na{e pismo dostavi i Osnovnoj organizaciji Saveza komunista, gde je ~lan Milovan Vitezovi}, kako bi Savez komunista zbog navedenog ~lanka druga Vitezovi}a, uzeo na politi~ku odgovornost.
Istovremeno ovo pismo dostavljamo Vrhovnom sudu Srbije, Javnom tu`ila{tvu Srbije i drugim organima, kako bi znali na{ stav po pitanju osude Ivana
Ivanovi}a i na{ stav po pitanju ~lanka Milovana Vitezovi}a.
Drugarski vas pozdravljamo.
Dostavljeno:
1. Vrhovnom sudu Srbije Beograd;
2. Javnom tu`iocu SRS Beograd;
3. Izvr{nom komitetu CK SKS;
4. Sekretaru MOK-a Prokuplje;
5. NIP “Je`”, Beograd, Vlajkovi}eva 8.
ZA OP[TINSKI KOMITET SKS KUR[UMLIJA
Sekretar, Ranko \or|evi}
Je`, br. 1855, 17. januar 1975.
POZNAJEM LI IVANA IVANOVI]A
Postavljeno mi je pitanje poznajem li Ivana Ivanovi}a, kad sam pisao
tekst “Za{to je osu|en Ivan Ivanovi}?”
Ne. Ne, bar toliko, priznajem, koliko ga poznaje OK SK Kur{umlija. Sreo
sam ga nekoliko puta sa “dobar dan”, sa – ja njemu: “Kako ste?” I on meni:
“Kako si?”
Jesam li pogre{io {to sam pisao, ne poznaju}i ga bolje?
Nisam. Mene je tu, u tom tekstu, zanimao samo slu~aj pisca Ivana Ivanovi}a, a ne slu~aj sina! Pisao sam o jednom knji`evnom delu koje sam dvaput
pro~itao (drugi put zbog tu`be) i koje je progla{eno krivi~nim. Pisao sam o
onom {to je u koricama tog dela, neoptere}en stra{nim avetima pro{losti (kakvo jeste ~etni{tvo). Pisao sam o onom {to sam pro~itao u redovima i izme|u
redova inkriminisanog romana “Crveni kralj” ~iji je najkra}i sadr`aj `ivot (karijera) jednog fudbalera, negativca, la`ne veli~ine na{eg dru{tva, primitivca i `i-
323
Hereticus, 2/2004
votom i govorom i izjavama, jednom re~ju jedna {und li~nost, protiv kakvih su
sve vaspitne institucije na{eg dru{tva. Sadr`aj romana nije ni bleda slika mnogih iz galerije stvarnih, `ivih i negativnih “velikana” na{e fudbalske stvarnosti.
Feljton koji upravo izlazi u “Politici ekspres” o odlascima na{ih fudbalera u
inostranstvo ima vi{e crnih, u bilo kom pojedina~nom nastavku, podataka o nesre|enoj i nesocijalisti~koj situaciji u na{em najmasovnijem sportu, nego u celom romanu “Crveni kralj” (za{to za feljton niko ne odgovara?).
Pisca nikad ne smemo identifikovati sa li~no{}u iz njegovog knji`evnog
dela (kako bi bilo da identifikujemo Igoa sa Kvazimodom, Dostojevskog sa
knezom Mi{kinom, Mihaila Lali}a sa monstruoznim likovima ~etnika ili Krle`u
sa gospodom Glembajevim?), pa ni Ivana Ivanovi}a sa likom fudbalera Zorana
Jugovi}a (~ije prezime ne mora biti sinonim za Jugoslovena, ve} i za bra}u Jugovi}e, majku Jugovi}a i desetog starog Jug Bogdana). Ivanovi} (pisac Ivan) je
poku{ao da napravi novi tip negativca – surogat. A negativac jedne zemlje ne
mo`e o njoj govoriti lepo! Koliko je uspeo, stvar je estetike (ja koji sada branim tu knjigu, ne mislim o njoj u superlativima kako su to pisali, po pojavi knjige, mnogi koji sada “mudro” }ute). Ove stavke, preciznije, o{trije i argumentovanije da se ne mo`e pisac identifikovati sa njegovom li~no{}u, izneli su dr Vuko
Pavi}evi}, profesor etike na Beogradskom univerzitetu i znameniti politi~ki i
kulturni radnik, kao sudski ve{tak (u su|enju Ivanu Ivanovi}u) i komisija Udru`enja knji`evnika Srbije ~ije je mi{ljenje dostavljeno sudu. U sastavu ove komisije nalazili su se slede}i knji`evni i esteti~ki autoriteti: Radonja Ve{ovi}, Mirko
Vuja~i}, Dragan Jeremi} i Pavle Zori}. Njihovo mi{ljenje je kategori~no da u
romanu nema osnova za krivi~no gonjenje.
Krivice Bo`e Ivanovi}a nisu krivice Ivana Ivanovi}a i ne smeju biti. Treba ih razdvajati. U ime ljudskosti. U ime najsvetlijeg onog {to ima u na{em narodu. U ime slobode! U ime trideset godina koje nas dele od velike i ~asno
okon~ane borbe na{ih naroda u kojoj smo bili i toliko tragi~ni sa tolikim brojem izdajnika. U ime op{te `elje da se nikad ne ponovi! Tamo gde je bila mr`nja, ne treba odgovarati mr`njom! Naro~ito ne treba odgovarati mr`njom prema onima koji nisu krivi za tu|a zlodela. Ivan Ivanovi} nije mogao da izabere
oca. Ako se nosioci (i tvorci) knji`evne proleterske etike Radonja Ve{ovi} i
Mirko Vuja~i} nisu obazirali ~iji je sin Ivan Ivanovi}, onda ni mi ne smemo povre|ivati stare rane uz po{tovanje bola mr`njom prema onima koji nisu krivi,
jer krvna osveta nikada nije bila eti~na! Te{ko je sinu koji ima velikog oca! Kako li je tek sinu koji ima takvog oca kao Ivan Ivanovi}? Ima li Ivan Ivanovi}
prava da bude ravnopravan sa svima nama?
Ukoliko Ivan Ivanovi} bude osu|en (zbog romana “Crveni kralj”), bi}e
prvi pisac posle rata koji }e biti osu|en za knji`evno delo! Ne vidim nikakvu vezu Ivana Ivanovi}a sa drugim slu~ajevima i ne znam kako bi se to dokazalo (naro~ito ne znam te romane Veselice i \odana, a o njima sam nekad, kad je to bila stvarna hrabrost, me|u prvima ~ini mi se pisao).
[to se ti~e pominjanog liberalizma, ja sam u tom periodu bivao jednom,
kao novinar, u Kur{umliji, kad je u njoj igralo liberalisti~ko kolo slu~ajeva i pisao – ispravno, za svedoka imam i druga Pa{ka Romca!
U tekstu “Za{to je osu|en Ivan Ivanovi}?” nisam napadao sud ve} sam
osporavao jednu presudu koriste}i se ustavnim pravom.
324
Dosije o Ivanu Ivanovi}u
Ja podr`avam drugove iz Kur{umlije koji se pozivaju na kongresne i druge odluke i na iste se, tako|e, i ja pozivam i ne samo na njih, nego na Ustav i
program SKJ.
U pominjanom tekstu nisam verovao da je ovo lokalni obra~un sa Ivanom Ivanovi}em, pa u to ne}u verovati i dalje!
I najzad, ja se li~no ne sla`em sa poslednjom re~enicom koju ispisujem,
jer je suprotna socijalisti~koj etici: Ivan Ivanovi} ima i decu, i ako }e ona biti
kriva zato {to im je otac pisao “Crvenog kralja” (zbog koga je otac otpu{ten i u
porodicu ne sti`e plata), presudimo im odmah!
Je`, br. 1855, 17. januar 1975.
Milovan Vitezovi}
[email protected] O SPORTU
U anketi VUS-a o tome za{to pisci ne pi{u o sportu i drugim pitanjima
u vezi sa ovom temom, odgovarali su neki poznati pisci. Prenosimo izvode iz
njihovih izlaganja:
BRANKO ]OPI]:
– Istina je da pojedine utakmice dignu na noge milione, ali to su milioni
mu{karaca, upaljenih galamd`ija, koji se ispucavaju u prazno jer je to potreba
svakog mu`jaka, doju~era{njeg gorile koji se jo{ jednom rukom dr`i za drvo sa
kojeg je tek ju~e si{ao. @ene su pametnije i sre|enije. One nikad ne podle`u
masovnoj fudbalskoj histeriji. Isto tako ni ratnoj, ni nacionalisti~koj, pa ~ak i religiju lako menjaju ako to udaja zahteva. U proseku: istinski pismene `ene vi{e
vole knjigu nego fudbal, a `ene su mnogo bolja polovina ~ove~anstva. Za knjigu je potrebna pismenost a za fudbalskog navija~a ne treba nikakva sprema. U
na{oj knji`evnosti fudbalski motivi su malo prisutni. Najvi{e pra{ine uzvitlao je,
koliko znam, “Crveni kralj” mladog pisca Ivanovi}a. Pisan je uverljivo i po{teno, u njemu je data prava slika razma`ene fudbalske zvezde, primitivne kao i
sredina koja ga lansira. Pisac je izba~en iz slu`be, a bio je nastavnik u Kur{umliji. Eto ti pa sad pi{i na teme o fudbalu!
Novi ^IK, br. 9, 14-21. mart 1973.
ISTA KRIVICA [email protected] KAZNA
Zamenik republi~kog javnog tu`ioca ostao pri optu`bi da je
inkriminisani tekst pisca Ivana Ivanovi}a namerno uvredljiv po dr`avu SFRJ,
ali da kaznu od dve godine strogog zatvora smatra prestrogom
U VRHOVNOM sudu Srbije odr`ana je Javna sednica na kojoj se razmatrala presuda knji`evniku Ivanu Ivanovi}u, piscu zabranjene knjige “Crveni
kralj”. Pred Krivi~nim ve}em, kome je predsedavao sudija Slobodan Radakovi}, Ivanovi} i njegov advokat dr Milivoje Perovi} obrazlagali su ju~e svoje `albe na presudu Okru`nog suda u Prokuplju. Kao {to je poznato, autor romana
osu|en je, zbog izlaganja poruzi dr`ave SFRJ, na dve godine strogog zatvora.
Posle re~i sudije izvestioca ^aslava Ignjatovi}a i razmatranja svih ~injenica i dokaza, na osnovu kojih je Ivanovi} osu|en 23. oktobra pro{le godine, ve}e je saslu{alo i usmena obrazlo`enja dr Perovi}a, zamenika republi~kog javnog
tu`ioca Milo{a Aleksi}a i optu`enog.
325
Hereticus, 2/2004
– Optu`eni Ivanovi} bio je okrivljen samo za jedan pasus u knjizi, a su|eno mu je za sve {to je dotad napisao, rekao je dr Perovi}. Time je optu`ba
prekora~ena. On je i nepravedno identifikovan sa junakom svog romana.
Milo{ Aleksi} objasnio je da ostaje pri optu`bi da je inkriminisani tekst
uvredljiv za na{u zemlju i da je Ivanovi} to u~inio namerno, ali je naglasio da
kaznu smatra prestrogom:
– Optu`eni je pretrpeo i druge sankcije – izgubio je posao, napustio
mesto gde je `iveo, a knjiga mu je zabranjena, pa zato predla`em bla`u kaznu.
– Osu|eni pisac kratko je obrazlo`io svoju `albu re~ima da nikad nije
bio, niti }e biti neprijatelj Jugoslavije, na {to je javni tu`ilac odmah intervenisao, isti~u}i da ga ne tereti za neprijateljsko delovanje protiv zemlje, ve} za
njeno omalova`avanje.
Presuda Vrhovnog suda bi}e dostavljena strankama pismeno.
Ve~ernje novosti, 15. februar 1975.
M. Zari}
“CRVENI KRALJ” OSLOBO\EN
Ivan Ivanovi}, knji`evnik iz Beograda, koga je Okru`ni
sud u Prokuplju osudio na dve godine strogog zatvora,
oslobo|en optu`nice za krivi~no delo povrede ugleda dr`ave
AUTOR romana “Crveni kralj”, oko koga se svojevremeno podigla velika pra{ina, oslobo|en je optu`be za krivi~no delo povrede ugleda dr`ave.
Vrhovni sud Srbije pod predsedni{tvom Slobodana RADAKOVI]A,
utvrdio je da delo za koje odgovara Ivan Ivanovi} po zakonu nije krivi~no delo, pa je knji`evnika iz Beograda oslobodio svake odgovornosti.
Kao {to smo ve} pisali, Ivan Ivanovi} (38), osu|en je 23. oktobra pro{le
godine u Okru`nom sudu u Prokuplju na dve godine strogog zatvora zbog toga
{to je, prema prvobitnoj optu`nici, u svom romanu “Crveni kralj” izvrgao ruglu
i s nipoda{tavanjem govorio o Jugoslaviji.
Najvi{a sudska instanca u republici, na `albu dr Milivoja PEROVI]A,
branioca mladog knji`evnika, preina~ila je ovu presudu i Ivanovi}a oslobodila
svake odgovornosti.
Ve~ernje novosti, 22. mart 1975.
Z. Stevi}
Salvador Dali, Les accommodations des désirs, 1929.
326
................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
................................
Momir Milojevi}
@ALOSNI PARADOKSI
Ratne naredbe dr Radovana
Karad`i}a, Beograd 2004, str. 366.
Vi{emilenijumska istorija je oduvek poznavala heroje i “jeretike”, otpadnike od “prave” vere, politike ili
ideologije koji su progla{avani otpadnicima od dru{tva. Njih je bilo i u na{oj istoriji i pre i posle Vuka Brankovi}a, a ima ih i danas, makar u knji`evnosti. To mo`da najlep{e ka`e pisac
Dobrica ]osi}: “Koliko znam ni u jednom verskom ratu, revoluciji i inkviziciji nije bilo toliko zna~ajnih jereti-
ka i otpadnika kakvi su ovi bolj{evi~ki
– Trocki, Buharin, Zinovjev, Kamenjev,
Rikov, Tuha~evski, Bliher i njihovi drugovi. [ta je onda s tom ideologijom i
tim dru{tvom ako su ih toliki i takvi
ljudi izdali?” Na to “narod” reaguje
na na~in koji mu je svojstven: “Trockisti~ki gade! [pijun~ino! Izdajico! ^iju istinu ti brani{?” U tom reagovanju
“mase” me{aju se politi~ko opredeljenje i kriminal, Ivan Kati} je metafora
istovremeno politi~kog heroja i gre{nika, zavisno od toga ko ga posmatra.
Kao nekada Katilina, D`on Viklif, Jan
Hus, Nikola Kopernik, Galileo Galilej,
\ordano Bruno, Tomas Mor... Neki su
proterivani, neki `ivi spaljivani, a nekima je telo izva|eno i spaljeno kao
Svetom Savi.
Nisu nimalo slu~ajno inkvizitori
svojim `rtvama pripisivali najve}a zlodela, jer su samo tako mogli da opravdaju svoje postupke pred uglavnom
nepismenom masom, koja se nije razumela u filozofiju i teologiju niti je bila
sposobna za dublje razmi{ljanje. U na{e `alosno vreme po~inioci najve}ih
zlo~ina imaju mo} da svoja dela pripi{u drugima, koriste}i staru istinu da
pobednici pi{u istoriju i potomstvu ostavljaju zapise koji im odgovaraju. Zato je vredan hvale svaki napor fizi~ki
327
Hereticus, 2/2004
“malih” i slabih da makar poku{aju da
se tome suprotstave svojom istinom. U
toj meri mo`e da bude koristan rad i
Me|unarodnog odbora za istinu o Radovanu Karad`i}u, kao i svih sli~nih
odbora ~ije ~lanove ne poznajemo ali
~ije napore cenimo bez obzira da li se
sla`emo s njihovim stavovima i zaklju~cima.
Pomenuti odbor je nedavno objavio zbirku od 50 dokumenata koji se
odnose na vreme od 12. maja 1992,
kada je Radovan Karad`i} izabran za
predsednika Predsedni{tva Srpske Republike, do 25. novembra 1995, kada
su prestali oru`ani sukobi u Bosni i
Hercegovini. Prema re~ima Koste ^avo{kog u Predgovoru, ovim zbornikom
po~inje izdavanje manje poznatih radova i priloga Radovana Karad`i}a i
radova o njemu. Razlozi da se po~ne
sa zbirkom ratnih naredaba su razumljivi, pa je suvi{no pominjati, a kamoli
govoriti o vite{tvu i nastojanjima Karad`i}a da u te{kom vremenu deluje
na najbolji mogu}i na~in. O tome treba da govore dokumenti, a stereotipni sudovi unapred mogu samo da umanje njihovu uverljivost. Me|utim, korisno je ukazivanje na izvesne izmene u
optu`nici, iako je op{ti stav tu`ila{tva
ostao nepromenjen u pogledu `elje da
se doka`e krivica Radovana Karad`i}a, bez obzira da li se zasniva na neposrednoj (za podsticanje) ili komandnoj odgovornosti (za nespre~avanje
krivi~nih dela ili neka`njavanje njihovih u~inilaca).
Kada nema dokaza za krivicu ni
po jednom osnovu vr{i se pritisak da
optu`eni prizna bar ne{to, a ostalo mu
se “opra{ta”, iako su sve ta~ke optu`nice manje-vi{e sli~ne ili iste (na primer u slu~aju Biljane Plav{i} i drugih).
U vezi s tim se s pravom ukazuje na
smanjene mogu}nosti delovanja komandanta u sistemu podele vlasti, a
328
Momir Milojevi}
pored toga u ratnom stanju va`e druga~ija pravila za rad svih organa. Otuda bi mo`da mi{ljenje Koste ^avo{kog
da je Radovan Karad`i} morao vi{e
puta neposredno da interveni{e, kad
god bi saznao za neki postupak koji bi
mogao da bude protuma~en kao protivan pravilima ratnog prava, moralo
da bude dopunjeno bar ~injenicama
da u gra|anskom ratu, u druga~ijim
odnosima snaga, va`e i neka posebna
pravila i da pored toga nije mogu}e u
jednim rukama dr`ati sve komandne
poluge. Bar mi u Jugoslaviji to dobro
znamo iz na{eg iskustva 1941-1945.
Osim toga, intervencije Radovana Karad`i}a se pre mogu objasniti humanitarnim pobudama nego `eljom da
se po{tuju sva pravila me|unarodnog
prava za koje on nije stru~njak. On se
na{ao u politi~kom vrtlogu i delovao
je kako je najbolje znao i umeo. U svakom slu~aju, ovaj zbornik pokazuje
Radovana Karad`i}a kao li~nost, a da
li je i koliko gre{io tek treba da se nepristrasno ispita.
Zbirka sadr`i Zapisnik sa prve
sednice Predsedni{tva Srpske Republike Bosne i Hercegovine i dokumente s razli~itim nazivima od kojih je neke o~igledno dao Ure|iva~ki odbor
(naro~ito “pismo” ili “dopis”). S obzirom na to dobro je {to su objavljeni
pod zajedni~kim nazivom “Ratne naredbe”, iako svi nisu naredbe u pravnom smislu. Naro~itu vrednost im daje to {to su u pitanju fotokopije originalnih dokumenata, ali je {teta {to nije naveden izvor, jer je samo manji
broj dokumenata objavljen u Slu`benom glasniku srpskog naroda u Bosni
i Hercegovini, odnosno Slu`benom glasniku Republike Srpske. Neki dokumenti su, svakako s razlogom, izdati i
na engleskom jeziku, a kada to nisu,
objavljeni su u prevodu (naj~e{}e). Me|utim, na{i prevodioci se u tom odgovornom poslu nisu proslavili ta~no{}u
@alosni paradoksi
koja je potrebna bar kad su u pitanju
akti najvi{ih dr`avnika. Na neujedna~enu terminologiju redaktora (“akt”,
“pismo”, “dopis”, “raspis”) nadovezalo se nedosledno prevo|enje (“letter”,
“writ”). Ponekad se neta~no ozna~avaju nazivi pored rednog broja dokumenta na na{em i engleskom jeziku, a
u tekstu dokumenta i prevoda pi{e
drugo (npr. dokument br. 30), ponekad je u pitanju samo neta~an prevod
(npr. u dokumentu br. 31 “uputstvo”
je prevedeno sa “direction”, a u tekstu dokumenta ispravno “instruction”,
dok je u prevodu komentara “direction”), a ponekad su pogre{no prevedeni i naziv dokumenta i prevod (npr.
dokument br. 44 nosi naziv “dopis”,
prevod “writ”, a u tekstu je “nare|enje”, odnosno “order”). To je verovatno u~injeno u brzini. Skloni smo da time objasnimo ne uvek dobar redosled
dokumenata, koji su opravdano hronolo{ki navedeni. Sva~iju pa`nju mora da
privu~e svojeru~na bele{ka na dnu kopije pisma koje je, 14. oktobra 1995,
vojni posmatra~ uputio potpredsedniku Nikoli Koljevi}u sa sadr`inom naredbe koju }e predsednik izdati dva
dana kasnije (str. 338). To je dodatni
razlog da ova bele{ka bude objavljena
tako|e hronolo{ki, jer prethodi naredbi.
Na{im ~itaocima mogu da budu
zanimljivi (nepotpisani) komentari. Neki su suvi{ni jer je tekst dokumenta toliko jasan da ne zahteva nikakvo obja{njenje ili tuma~enje. Me|utim, neki
komentari ne sadr`e potpuna obja{njenja. Tako se, na primer, ne zna za{to
su na engleski prevedene samo odluke o postavljenjima sudija i tu`ilaca iz
redova muslimana i Hrvata (str. 65).
One su ozna~ene zaokru`ivanjem rednog broja kao jedino va`ne (str. 47 i
54), i li~nih imena ako su u spisku i
Srbi. Multietni~nost je nesumnjivo va`na ali se, sude}i po prevedenim tek-
stovima, sti~e utisak da su sve odluke
takve, iako kopije drugih odluka pokazuju da to nije tako niti je bilo logi~no i mogu}e.
^itaju}i neke komentare, sti~e se
utisak kao da se }utke prelazi preko
onog {to je u tekstu glavno i pa`nja usredsre|uje na manje zna~ajno, mo`da
i zbog redosleda u samom dokumentu. Nije potrebno da se “poja~ava” ono
{to je u dokumentima odmereno i na
op{ti na~in re~eno. Nasuprot tome ima
su`avanja, opet zbog komentarisanja
samo jedne ta~ke i to manjeg zna~aja.
Nedovoljna pa`nja u komentarisanju
teksta dokumenta dovodi do neta~nog
prikazivanja sadr`aja. U pismu predsednika Republike Srpske, od 28. januara 1994. (dokument br. 23), upozorava se na potrebu intenziviranja rada
“posebno na predmetima koji se odnose na krivi~na djela protiv osnova
ustavnog ure|enja, oru`anih snaga, `ivota i tijela, sloboda i prava gra|ana i
privrednog kriminala u celini” i poo{travanja kaznene politike (str. 181),
a u komentaru se govori o “spre~avanju vr{enja ratnih zlo~ina ka`njivih po
@enevskim konvencijama i drugim odredbama me|unarodnog ratnog prava. Naro~it naglasak je stavljen na za{titu `ivota i tela, slobode i prava gra|ana, to jest na spre~avanje i ka`njavanje ratnih zlo~ina” (str. 183). Dok se
u Karad`i}evom pismu sva dela posmatraju jednako u okviru krivi~nog
prava dotle se ona u komentaru predstavljaju kao ratni zlo~ini. Ispod nivoa
dokumenta je i komentar pisma (treba naredbe) Radovana Karad`i}a od
1. septembra 1995. (dokument br. 44),
u kome se govori o predstavnicima i
stalnoj misiji EU (str. 317, 318), dok
su u komentaru to “diplomatski predstavnici Evropske unije” i “diplomatska misija” (str. 321). Mo`da tome doprinose izvesne nepreciznosti u pismu,
jer se pominju “ambasador i njegovi
329
Hereticus, 2/2004
saradnici” koji imaju “za{ti}eni status
diplomata i parlamentaraca” (!) i podse}a na polo`aj vojvode Putnika u Austrougarskoj u po~etku njenog rata protiv Srbije.
Nema sumnje da svojom sadr`inom ovi dokumenti pokazuju mnogo
vi{e od stavova Radovana Karad`i}a
prema kr{enju ratnog prava, zbog ~ega su objavljeni. Oni pru`aju velike mogu}nosti za analize sa stanovi{ta teorije ustavnog i me|unarodnog prava, iako su o~igledno iznu|eni politi~kom
situacijom. Oni su svojevrsno ogledalo polo`aja u kome se na{ao deo srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Posle vi{evekovnog ropstva i nekoliko decenija `ivota u svojoj dr`avi, primoran je da stvara novu dr`avu, pla}aju}i to krvlju i `ivotima u oru`anim
sukobima, ~iju pravnu prirodu mnogi
odre|uju prema posebnim interesima.
Pri tom se mora priznati da to nije jednostavno, kako nekome mo`da izgleda, jer treba prvo odrediti polo`aj Bosne i Hercegovine (da li je jugoslovenska republika ili nezavisna dr`ava), a
zatim prirodu sukoba tri naroda u njoj,
sa tri vere, koji stvaraju svoje u najmanju ruku upravne ili paradr`avne jedinice. Od odre|ivanja njihovog polo`aja zavisi ocena sukoba sa stanovi{ta
me|unarodnog prava, koje poznaje samo me|unarodne oru`ane sukobe ili
ratove izme|u dr`ava (~lan 2. @enevskih konvencija od 1949) i oru`ane sukobe koji “nemaju karakter me|unarodnog sukoba” koji mogu da izbiju
“na teritoriji” jedne dr`ave ~iju prirodu ne mo`e da promeni primena me|unarodnog humanitarnog prava (~l.
3). Bez obzira kakav bio polo`aj Bosne i Hercegovine, sukobi u njoj predstavljaju gra|anski rat, bilo u Jugoslaviji (ako se smatra da je Bosna i Hercegovina njen deo), bilo u Bosni i Hercegovini. Na prvu mogu}nost ukazuje
i u~e{}e jedinica JNA, zbog kojeg je
330
Momir Milojevi}
Jugoslavija tu`ena Me|unarodnom sudu pravde, a pred Tribunalom se koristi za dokazivanje odgovornosti pojedinih optu`enih. Oru`ani sukob u
Bosni i Hercegovini je bio me|unarodni samo ako se njene teritorijalne
jedinice (naro~ito Republika Srpska i
Federacija BiH) smatraju za dr`ave ili
ako je Bosna i Hercegovina kao dr`ava napadnuta od neke dr`ave kojoj su
oru`ane snage Republike Srpske pomagale (kao {to je u tu`bi Me|unarodnom sudu pravde). Ali onda ~itava
konstrukcija o odgovornosti mora da
bude druga~ije postavljena.
Objavljeni dokumenti pokazuju
da je po spolja{njim obele`jima Republika Srpska bila dr`ava. Stoga se
postavlja pitanje ne samo obaveze po{tovanja celokupnog me|unarodnog
ratnog prava (a ne samo dela tog prava obuhva}enog @enevskim konvencijama od 1949. i protokolima od 1977),
nego i dr`avnosti druge zara}ene strane, koja je ina~e pretendovala da predstavlja celu Bosnu i Hercegovinu, u
~emu je, na`alost, nai{la na podr{ku
me|unarodne zajednice. U Republici
Srpskoj je to re{eno jednostavno Naredbom predsednika republike (a treba predsednika Predsedni{tva) od 13.
juna 1992. (dokument br. 2, str. 25, 26)
i Uputstvom ministra odbrane o postupanju sa “zarobljenim licima” od istoga dana, sa obrascima po ~lanu 70.
Konvencije o polo`aju ratnih zarobljenika (str. 28-29). Sasvim je drugo pitanje koliko je po{tovanje tih pravila bilo mogu}e. Pre bi se reklo da mnogi
dokumenti govore o haosu i nemo}i da
se sve dr`i pod kontrolom kao u dobro organizovanoj dr`avi. Kakva je to
dr`ava u kojoj {ef dr`ave mora da izdaje nare|enje (ne naredbu kao normativni akt) da se puste zarobljena lica i da se vrate oduzeta vozila?
Objavljeni dokumenti na svoj na~in obelodanjuju i, donekle, obja{nja-
@alosni paradoksi
vaju ono {to se zbivalo u Bosni i Hercegovini. Oni pokazuju ne samo pravnu tehniku i jezik dokumenata (od ijekavice preko me{avine do ekavice), ve}
i evoluciju institucija (predsednik Predsedni{tva kao nasle|e na{e dr`avnopravne pro{losti i predsednik republike, Slu`beni glasnik srpskog naroda u
Bosni i Hercegovini i Slu`beni glasnik
Republike Srpske). Sve to u jeku krvavog me|uetni~kog sukoba i prividnog mira. Kako druga~ije protuma~iti
odluku o progla{enju ratnog stanja u
op{tini Srebrenica-Skelani, od 14. jula
1995. (dokument br. 40), kojom prestaje da va`i prethodno doneta odluka
o progla{enju neposredne ratne opasnosti (str. 293)? “Neposredna ratna
opasnost” i “ratno stanje” usred rata
koji godinama traje i u kome se od
1992. primenjuju pravila me|unarodnog ratnog prava. Jasno je da se “ratno stanje” moralo proglasiti da bi se
mogle primeniti posebne mere. To su
`alosni paradoksi koji su nametali odstupanja od pravne logike u normalnim prilikama. Imaju}i u vidu konkretan slu~aj, mo`emo samo da `alimo
{to, makar kao prilog ili dodatak, nije
objavljena naredba od 1. aprila 1996,
koja se pominje u komentaru (str. 296).
Izuzetno izla`enje iz zadanog vremenskog okvira opravdava svrha objavljivanja ovog zbornika, jer se neposredno odnosi na komandnu odgovornost
za jednu od najte`ih optu`bi pred Ha{kim tribunalom.
Salvador Dali, Mémoire d´une femme-enfant, 1932.
331
Aleksandar A. Miljkovi}
RAZMI[LJANJA NAD OPUSOM
SLIKARA \OR\A ILI]A
Povodom izdanja njegove monografije i retrospektive
u Paviljonu “Cvijete Zuzori}”
U prole}e pro{le godine pojavila
se monografija posve}ena na{em poznatom savremenom slikaru \or|u Ili}u, a u prole}e ove godine otvorena je
retrospektivna izlo`ba njegovih slika
u Paviljonu “Cvijete Zuzori}”. \or|e
je za svoj predani rad i ranije dobijao
mnoga priznanja, a u poslednjoj godini, posle tolikih decenija, kao da se
htelo da se definitivno potvrdi njegova neosporna vrednost za na{e likovno stvarala{tvo. Na izlo`bi su ponovo
izlo`ene sve one njegove divne slike
koje su nam toliko drage, dok monografija koja je njemu posve}ena ne samo da zaslu`uje pa`nju na{e kulturne
javnosti zbog toga {to daje presek kroz
njegovo celokupno delo, nego ~itaocima predstavlja i njegovu li~nost, onaj
divan lik koji je dobro poznat svima
nama koji ga poznajemo. On je odavno zaslu`io da se o njemu pi{e i govori kao u tekstovima gospo|a Nade
Marinkovi} i Milanke Todi}. Bilo je
potrebno da se ukloni njegova prevelika skromnost da ne bi smetala njegovoj veli~ini i zna~aju kao slikara, umetnika, intelektualca i ~oveka. Uvek je
za mene bila osobita ~ast to {to me je
smatrao svojim prijateljem. Ali to nije razlog {to sam se odlu~io da pi{em
povodom otvaranja njegove retrospektivne izlo`be i pojave ove monografije. Ne nameravam da govorim o \or|u sve~arski. ^ini mi se da bi ga to vre-
332
|alo. Ne mislim ni da ponavljam ocene o vrednosti njegovog likovnog izraza. O tome su s mnogo razumevanja i
odu{evljenja pisale gospo|e Nada Marinkovi} i Milanka Todi} u pomenutoj
monografiji. Ono o ~emu nameravam
da pi{em kad je slikarstvo \or|a Ili}a
u pitanju je ne{to drugo, sasvim osobeno. Da objasnim.
Kad je Du{an J. Popovi} hteo da
Cincare opi{e antropolo{ki, on se u svojoj ~isto nau~noj studiji poslu`io odlomcima iz pripovetke Stevana Sremca Kir Geras. I zaista niko nije mogao
stvarnije od Sremca da do~ara kako su
Cincari izgledali kad su se doseljavali
iz svoje postojbine u pravoslavnu Srbiju tek oslobo|enu od Turaka. Nenadma{an u zapa`anju detalja, samo je
on umeo da ~itaocima do~ara njihov
izgled. Dao nam je njihovu autenti~nu
sliku. Da bi ih o`iveo za antropologiju
i etnografiju, Du{an J. Popovi} se poslu`io Srem~evim opisom. Da nije to
uradio, na{a slika o njima samo na osnovu nau~nih istra`ivanja bila bi apstraktna, a oni bi nam ostali neprepoznatljivi, nepostoje}i.
Ali taj dokumentarni karakter
koji mo`e da ima neko umetni~ko delo, ne ograni~ava se samo na pisanu
re~, na knji`evnost. I slikarstvo nam
je ~esto prikazivalo onu skrivenu faktografiju do koje se ina~e mnogo te`e
dolazi i koja bi bez umetni~ke slike ili
Razmi{ljanje nad opusom slikara \or|a Ili}a
crte`a kao dokumenta bila svedena na
~istu apstrakciju. Pritom mora da se
zna da nije u pitanju faktografija koju
bele`i fotografska kamera. Beogradski fotografi Anastas Jovanovi} i Milan Jovanovi} ili bitoljski Milton Manaki ostavili su nam fotografije koje
su od izvanredne vrednosti, ali najvi{e
s istorijskog stanovi{ta. Srem~ev opis
Cincara u Kir Gerasu je antropolo{ki
precizan, ali i `iv, i mi Cincare vidimo
neposredno, mogli bismo da ih prepoznamo kad bismo ih sreli me|u na{im
sugra|anima, pa ~ak i u slu~ajevima
kad ni oni sami ne bi znali ni{ta o svom
cincarskom poreklu.
Na svojim slikama i svojim crte`ima \or|e Ili} isto tako slika jedan
svet koji je nestao u istorijskom smislu, ali koji je ipak i danas jo{ uvek prisutan me|u nama i u nama. On “hvata” ljude u pokretu, njihove korake
pod prevelikim teretom kada nose ~itavu gomilu korpi na ramenima ili
kante za |ubre na le|ima (slike Mali
korpar, Uspon, Niz stepenice, No}na
smena). Ali izgled tih ljudi nije apstrakcija. To su upravo `ivi ljudi i, {to je za
mene najfascinantnije, ljudi na{ih krajeva u antropolo{kom i sociolo{kom
smislu, s ovih balkanskih prostora,
odakle smo i \or|e i svi mi poreklom.
To su egzemplari na kojima se jasno
zapa`aju, usu|ujem se da ka`em, ~ak
izvesne rasne osobenosti koje su svojstvene raznim delovima na{eg naroda. U nauci je na{ Jovan Cviji} imao
smelosti da prou~ava jedan specifi~no
balkanski rasni tip, dinarski. Ali on ih
je prou~avao kao nau~nik. Me|u ljudima koje \or|e slika ima i tih Cviji}evih Dinaraca (na slikama Nosa~i, ^ekanje, Drugarska re~). To su oni krupni Li~ani koji sede na svojim nosa~kim
kolicima i ~ekaju mu{terije. Sve je na
njima tipi~no za taj soj ljudi. Ali na
njegovim slikama ima isto tako egzemplara i sa prostora Pelagonije, Trakije,
jugozapadnog Balkana ili Makedonije. I to naro~ito s tih geografskih prostora. \or|ev Fatalist mo`da ne govori istim jezikom kojim govore njegovi
korpari koji se penju i silaze stepenicama natovareni korpama. Ali oni pripadaju istoj rasi, svejedno da li su u
pokretu ili se odmaraju, kada su pod
teretom ili ga tog trenutka nemaju na
svojim ramenima ili le|ima. Na odre|enim ljudskim figurama koje \or|e
slika zapa`aju se njihova antropolo{ka, rasna obele`ja. Oni su vi{e Dinarci
nego {to su, na primer, Al`irke E`ena
Delakroa iz Al`ira (uostalom, ko zna
odakle su sve te “Al`irke” na njegovim platnima bile dovedene u Al`ir).
\or|evi nosa~i s kolicima imaju telesne, pa i neke folklorne osobenosti na{ih Li~ana koji su se u jednom vremenu bavili tom profesijom ovde u Beogradu. \or|e je “uhvatio” njihovo karakteristi~no dr`anje dok sede na svojim kolicima i ~ekaju mu{terije; pa ~ak
i taj folklorni detalj da na krupnim i
nezgrapnim nogama nose bele vunene ~arape pletene ru~no od grubo predene vune, i sandale koje neodoljivo
podse}aju ne samo na njihove opanke
iz Like, nego i na obu}u koja je prethodila tim opancima, koja na Balkanu poti~e vrlo verovatno jo{ iz pradavnog doba i o ~emu jedva da postoje
neki tragovi u arheolo{kom i etnografskom materijalu. Ne samo osobenost po kojoj se razlikuju od ostalog
sveta, nego i osobenost po svojim tradicionalnim obele`jima, onim arhai~nim, prepoznatljivi su na \or|evim
slikama.
Taj specifi~no na{ svet odlikuje
se pre svega po svojim ~isto fizi~kim,
telesnim osobinama. Pogledajte ~oveka koji vozi bicikl na slici Kinetika. U
antropolo{kom smislu, on kao da je
preslikan lik `itelja Trakije ili Makedonije, i koji se u geografskom smislu
javlja na prostorima mo`da sve do Ni-
333
Hereticus, 2/2004
{a i Aleksinca. Po gra|i tela i konfiguraciji glave, kao i po crnoj kosi i uop{te po svom celokupnom izgledu, on
neodoljivo podse}a na mladi}a ba{ iz
tih na{ih ju`nih krajeva (uklju~uju}i i
Severnu Gr~ku) koji je skinuo ko{ulju
da bi se fizi~ki nadmetao, svejedno da
li u vo`nji biciklom, bacanjem kamena s ramena ili u hrvanju poput pelivana. To kako je gra|en otkriva nam
da pripada specifi~nom rasnom tipu, s
kojim se sre}emo na ju`nijim delovima Balkanskog poluostrva. U Sloveniji, Hrvatskom Zagorju i uop{te preko Save i Dunava takvih tipova nema;
a ako bi se i na{ao poneki egzemplar
sli~an njemu, on svakako nije starosedelac, ve} do{ljak. \or|e nam kao slikar prenosi upravo te njihove tipske
karakteristike.
Mnogi od ljudi na njegovim slikama nose na glavi kapu koja se kod
nas naziva radni~kim ka~ketom. Taj
se ka~ket posle rata, u komunisti~koj
Jugoslaviji, smatrao kao nekim proleterskim odevnim obele`jem, u klasnom smislu. Ali tamo gde je na{ narod prihvatio ovu kapu da bi njome
pokrivao glavu, da ne bi i{ao gologlav,
ovaj ka~ket ima drugo zna~enje. Ne
simbolizuje se njime pripadnost klasnom proletarijatu, mada ga i kod nas
uglavnom nose siroma{ni slojevi naroda, i to opet prete`no u ju`nijim krajevima (od Leskovca ka jugu). Nosi ga
narod seoski koliko i gradski. Drugim
re~ima, on u tim krajevima kao da
predstavlja folklorno obele`je. I \or|evi ljudi koji nose korpe kao i |ubretari ~esto su s ovim ka~ketom natu~enim na glavu. To je kapa koju nose i
obi~ni seljaci, ali i svi sitni, bezna~ajni
ljudi, koji se mahom bave tradicionalnim poslovima: uli~ni prodavac na
\or|evoj slici Farmerice (koji bi isto
tako mogao da prodaje i svaku drugu
robu), ki{obrand`ija na slici Popravljam ki{obrane, uli~ni ~ista~ na slici
334
Aleksandar A. Miljkovi}
Pauza, seljak na selja~kim kolima s
konjskom zapregom na slici Kuda i dr.
Da napomenemo da na slici Kolona
~ista~a jedan od njih nosi radni~ki ka~ket; drugi nosi neku kapu sli~nu {e{iru, dok bih za tre}eg rekao da nosi
bere, koji su u Beogradu obi~no nosili
[iptari umesto ke~eta, odnosno muslimani umesto svoje tradicionalne kape.
Me|utim, svi su oni vi{e od svega drugog na{ doma}i balkanski svet i u antropolo{kom i u folklornom smislu.
\or|e ima istan~an ose}aj za slikanje
upravo ovih ljudi i njihovih osobenosti, jer je dubokim korenima uronio u
ovo na{e tlo.
Ima u Pismima sa sela Sretena
Vukosavljevi}a (Beograd, 1962) jedan
~lanak o nadni~arima (Nadni~ari). Evo
{ta u tom ~lanku Vukosavljevi} o njima pi{e: “Ti ljudi ~esto nemaju ni ku}e, po pravilu nemaju zemlje, kapitala, ili kakvih svojih proizvodnih sredstava, ve} `ive samo od svoje radne
snage – od nadnice. Proleteri – ta~no
po definiiji” (s. 70). I to je ta~no – ali
samo spolja. Jer nadni~ari, kako ih
Vukosavljevi} pojednostavljeno defini{e kao proletere, daleko su od klasnog proleterijata u savremenom smislu. To je dru{tveni sloj koji predstavlja
specifi~ni tip balkanske sirotinje, koja
je na ovim na{im prostorima duboko
srasla s na{im selom i balkanskim kasabama. Istina je da `ive isklju~ivo od
svog rada, ali i u ekonomskom i sociolo{kom smislu su daleko od savremenog proletarijata, od toga kako taj proletarijat zara|uje za goli `ivot, a razlikuje se i po stavu prema `ivotu i pona{anju. Da je zapravo u pitanju jedna
tradicionalna kategorija tipi~no na{ih,
balkanskih ljudi, a ne radni~ka klasa u
savremenom smislu, vidi se ve} iz samog Vukosavljevi}evog opisa kako oni
zara|uju svoj hleb. “Deset dana rada
uzastopce jedan za drugim – i to se
smatralo nekim stalnim zaposlenjem.
Razmi{ljanje nad opusom slikara \or|a Ili}a
Ina~e: nadnica-dve rada u ne~ijem vrtu, pola nadnice cepanja drva, nadnica-dve da se dotera ili otera ne~ija stoka. Sitni radovi raskomadani danima
besposli~enja...” (s. 70). Vukosavljevi}
je i svoje ~itaoce, ali i samog sebe, doveo u zabunu zbog toga {to je nadni~are uzeo da defini{e slu`e}i se apstraktnim pojmovima iz marksisti~kog pojmovnog inventara. Jer u stvarnosti,
ovi na{i nadni~ari i zapadnoevropski i
ameri~ki proletarijat nemaju stvarno
gotovo ni~eg zajedni~kog. Ovi nadni~ari se mogu sresti jo{ samo u na{im
zaba~enim krajevima, i to onim tipi~no balkanskim, i naj~e{}e su relikt pro{lih vremena. Koliko znam, \or|e nema sliku na kojoj bi bio naslikan ovaj
na{ nadni~ar. Ali da ga je i naslikao,
sigurno da bi izgledao mnogo vi{e nalik njegovim nosa~ima, korparima i
|ubretarima nego fabri~kim radnicima u velikim industrijskim gradovima
Zapada. \or|ev svet je isklju~ivo balkanski, s ovih na{ih prostora, nimalo
sli~an zapadnoevropskom.
Me|utim, odmah da ka`em da
\or|e Ili} na svojim slikama uop{te
ne raspralja pitanja ove vrste. Jednostavno zato {to on nije nau~nik, ve}
umetnik. Ali zato duboko slikarsko
ose}anje, uz ~injenicu da je ponikao
na ovom na{em balkanskom tlu i iz
ovog na{eg naroda kome je Balkan
udario trajni `ig, upravlja nepogre{ivo ki~icom u njegovoj ruci. On o tome
ne razmi{lja, ali zato posmatra svojim
izo{trenim slikarskim okom i gotovo
instinktivno ose}a ljude koje slika. Ta,
da tako ka`em, izvorna dokumentarna vrednost njegovih slika ~ini ih jo{
vrednijim. Da napravim s tim u vezi
jedno upore|enje. Kao {to je izvorni
ruski narodni melos dobio svoj naj~istiji muzi~ki izraz u delima Modesta
Musorgskog, tako taj na{ specifi~no
balkanski tip ljudi, koji svoje korene
vu~e jo{ iz ko zna kog doba, otkriva za
nas slikar \or|e Ili}. I upravo zahvaljuju}i njemu, kao i jo{ nekolicini na{ih slikara i umetnika, sa~uva}e se `iva slika o ovim ljudima, o njihovim antropolo{kim i etnografskim, folklornim
obele`jima, o njihovim fizi~kim svojstvima, njihovom pokretu, gestu i dr`anju. Kao {to nam je Stevan Sremac
u Kir Gerasu sa~uvao fizi~ki (pa i psihi~ki) izgled Cincara, tako nam je i
\or|e Ili} na svojim slikama ostavio
`ivo svedo~anstvo o ovim specifi~no
na{im ljudima.
Da ka`em ne{to i o \or|evom
slikanju `enskih figura. Pogledajte njegove slike Seljanke putuju, Vodono{a,
Tu`na je nedelja, zatim one `ene koje
sede na {pediterskim kolima na slici
Odlazak, a i one na slikama Pijeta,
Govedarice, Trpeza i Tri seljanke. Nije
u pitanju samo taj detalj {to su sve one
zabra|ene maramom i {to su neke od
njih bose (do pre pola veka bilo je u
obi~aju da siroma{nije i primitivnije
`ene, naro~ito iz ju`nih krajeva, idu
bose po ku}i ali i van ku}e), nego {to
one kao tipovi na izvestan na~in mogu da se posmatraju kao {to posmatramo svima nama dobro poznatu Me{trovi}evu Majku, ili one `ene ~iju nam
vernu sliku daje Marko Miljanov u svojim Primjerima ~ojstva i juna{tva. To
je onaj tip na{ih `ena koje ulivaju po{tovanje i koje svoje mu~eni{tvo nose
u sebi, bez roptanja. I one su relikt iz
neke daleke pro{losti koji je produ`io
da `ivi sve do najnovijeg vremena i
koje nam otkriva slikar \or|e Ili}.
I mnogi drugi na{i slikari slikali
su tipi~no na{e ljude i na{ ambijent:
Ivan Radovi} vojvo|anske seljake, Lazar Li~enoski makedonske, Zora Petrovi} seljanke i varo{anke u koloristi~ki bogatoj no{nji iz okoline Beograda i Srbije, Paja Jovanovi} gor{ta~ke i
herojske likove. \or|e je svojim slikarstvom potpuno u tokovima ovih i
335
Hereticus, 2/2004
Aleksandar A. Miljkovi}
ovakvih likovnih inspiracija. Samo niko od onih koje sam spomenuo, ili koje nisam, ne otkriva ono {to nam otkriva slikar \or|e Ili}. Kroz osobenosti
motiva i toga kako ih likovno izra`ava
on je potpuno svoj i neponovljiv.
Me|utim, ono {to je za \or|a tako|e karakteristi~no jeste da na nekim
njegovim slikama nalazimo i natalo`ene slojeve iz neke vrlo daleke pro{losti. Bacite pogled na njegovo ulje
drugom ambijentu, izronili iz jednog
dalekog, neznanog i izgubljenog sveta, koji, iako naizgled neprepoznatljiv,
produ`uje da `ivi u dana{njici.
Naravno, sva ova razmi{ljanja nad
slikarstvom \or|a Ili}a o~igledno je
da se ti~u samo jednog dela njegovog
opusa. Me|utim, njegova paleta motiva i njihovog oblikovanja je daleko bogatija. Jer \or|e nije veliki slikar samo po produbljenosti jednog ili svega
koje je nazvao Spomenik. Zar ono obrazovanog gledaoca ne podse}a na
srednjovekovne ste}ke ili, jo{ dalje,
na gr~ke nadgrobne spomenike? Zar
na ove srednjovekovne i anti~ke motive ne podse}a isto tako i slika Granice `ivota. Ne mari {to je na slici kontejner za |ubre po kome jedna `ena u
uspravnom stavu ~eprka, dok verovatno jedno njeno dete sedi, a drugo mu
dodaje neke krpice koje su mu na dohvatu ruke. Dete koje sedi je u belom
i izgleda kao figura na gr~kim nadgrobnim stelama na kojima se u sede}em
stavu prikazuje lik i telesni oblik umrlog, a de~ko izgleda kao ~ovek koji je
okrenut gledaocu le|ima i kao da ho}e da se odvoji od umrle. Za mene obe
ove slike kao da su inspirisane prastarim uzorima. U ovim slikama \or|e
meni izgleda kao spontani slikar iskona, ljudi koji su, samo u drugoj ode}i i
nekoliko motiva (kao, na primer, ameri~ki slikar Henri Vajat), ve} je veliki
i po raznovrsnosti i bogatstvu inspiracije. Njegova nadahnutost muzikom,
koja mu je usa|ena u du{u mo`da jo{
u kraju gde se rodio, iz Strumice, nije
ni{ta manje vredna kao ostvarenje.
Skerco, Carmina i Susret boje i zvuka
otkrivaju gledaocu njegovu duboku
ose}ajnost za muzi~ki izraz.
Ne}u dalje da navodim sve ono
{to volim u slikama \or|a Ili}a. Jer to
i nije cilj ovog mog ogleda. @eleo sam
samo, povodom pojave njegove monografije i odr`avanja njegove retrospektivne izlo`be, da iznesem misao
koja mi se neprestano name}e kad
posmatram neke od njegovih slika. I
to da iznesem zato {to sam uveren da
i to tako|e doprinosi vrednosti njegovog slikarstva, i to onoj neprolaznoj.
336
Jovica Trkulja
SAVLADAVANJE ZLA AUTORITARNE
PRO[LOSTI U SRBIJI
Tribine u gradovima Srbije
1. – Centar za unapre|ivanje pravnih studija i Fondacija Konrad Adenauer realizovali su tokom 2003. i 2004.
godine projekat “Kako savladati zlo
autoritarne pro{losti u Srbiji?”. Projekat je koncipiran u vidu deset tribina,
na kojima su u~estvovali zaposleni u
pravosu|u, prosveti, kulturi, medijima,
predstavnici vlasti, odgovaraju}a udru`enja i nevladine organizacije i dr.
Uvodna izlaganja na tribinama su imali istaknuti stru~njaci i autori studija o
problemima savladavanja autoritarne
pro{losti u Srbiji.
Predmet projekta nametnuo se
snagom svoje predominacije u sumornoj pravnoj stvarnosti Srbije. To je
pravno-politi~ka destrukcija i pusto{
koju su u proteklih pola veka za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi, koji u svom malignom nastupu
gotovo da nisu ostavili prazan prostor. Njihove `rtve su bili i ostali gra|ani Srbije i pravo, koje je pretvoreno
u slu{kinju politike.
Uprkos demokratskim promenama krajem 2000. godine, mi se jo{ uvek
nismo suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti. Valja nam iza}i na kraj sa minulim mra~nim vremenima, ovladati
pro{lo{}u koja je gospodarila nama, a
i dalje }e ukoliko se ne ovlada njome.
Kategori~ki imperativ na{eg dru{tva
glasi: zlo autoritarne pro{losti se mora savladati da se ne bi ponovilo!
Ova zapostavljena pitanja o kojima se od Brozove i Milo{evi}eve vla-
davine do danas tako malo govorilo i
pisalo, neophodno je izneti na svetlo
dana. Ta pitanja je neophodno sagledavati u kontekstu za{tite ljudskih prava. Me|utim, danas se za ta prava bore oni koji su ih najvi{e kr{ili, biv{i lakeji i beneficijari autoritarnih re`ima,
koji su uspeli da operu svoje biografije i proglase se avangardom demokratije. Oni koji su bili od njih proganjani
ponovo su na margini i u nemilosti.
Novim vlastima ni na pamet ne pada
da rehabilituju ljude koje su prethodni autoritarni re`imi progonili. Naprotiv, postigli su sporazum sa biv{im re`imom o nenapadanju.
U tom smislu odgovori na pitanja
pravnog savladavanja autoritarne pro{losti zna~ili bi svojevrsnu optu`nicu i
raskid sa totalitarnom politi~kom praksom biv{ih satrapskih re`ima i njihovih
dana{njih recidiva, koji su svojevrsna
potvrda kako je zlo bilo (i ostalo) odoma}eno i sveprisutno.
Dramati~ni doga|aji iz protekle
decenije, potresi i ratovi u~inili su da
pitanje savladavanja zla autoritarne
pro{losti bude potisnuto. Otuda se aktuelizovanje tog pitanja name}e iz vi{e razloga: 1) kao poku{aj raskida sa
biv{im diktatorskim re`imima i kao vid
nesprovedene diferencijacije sa njihovim eksponentima; 2) kao zadovoljavanje potrebe da se sazna, zabele`i i
zapamti kakva su nedela ~injena i ko
ih je ~inio; 3) kao bar delimi~no isprav-
337
Hereticus, 2/2004
ljanje nepravde kroz zalaganje za obe{te}enje stradalnika, gde je to jo{ mogu}e izvesti; 4) kao potreba za moralnim i psiholo{kim pro~i{}enjem `rtava i nedobrovoljnih saradnika autoritarnih re`ima; 5) kao potreba obezbe|enja uspe{nog tranzicijskog procesa
od strane onih koji su u prethodnom
re`imu kr{ili ljudska prava a sada pretenduju na javne funkcije; i 6) bez savladavanja zla autoritarne pro{losti
nema nam izlaska na evropski put ka
dru{tvu pune slobode i istinske demokratije. Jer sva na{a dana{nja politi~ka sporenja, neprijateljstva i spoticanja, koja su trajna dru{tvena opasnost
i velika prepreka na tom putu, korene
vuku iz bliske i dalje totalitarne pro{losti. Ukoliko se zlo te pro{losti gurne pod tepih, ono }e nam se vratiti kao
bumerang.
2. – Cilj tribina je bio da putem
stru~nih izlaganja i rasprava upoznaju
stru~nu i {iru javnost sa teku}im promenama vezanim za probleme savladavanja autoritarne pro{losti. Te`i{te
je bilo na analizi zapo~etih i predlo`enih zakonodavnih promena u ovoj
oblasti. U tom smislu su kriti~ki razmatrani modeli zakona o lustraciji,
dosijeima, denacionalizaciji, rehabilitaciji i sl. Posebno su osvetljene mere
koje su nova vlast i resorna ministarstva preduzeli na planu pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, nakon petooktobarskog prevrata 2000.
godine.
Zadatak tribina je bio da kriti~ki
istra`e i osvetle (ne)mogu}nosti pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji. Tribine su odr`ane u krajevima Srbije koji su zapostavljeni i
stavljeni na periferiju politi~kih zbivanja, a u kojima postoji interesovanje
za ovakva gostovanja eksperata.
Tribine su imale formu otvorenog skupa, na kome su obra|ivane tri
338
Jovica Trkulja
teme, s tim {to su uvodni~ari imali po
20 minuta za svoja izlaganja, nakon
~ega je vo|ena rasprava. Teme su podeljene u tri grupe, tako da je pred
u~esnicima bila {iroka lepeza oblasti
u vezi sa savladavanjem autoritarne
pro{losti: (1) Pravno savladavanja autoritarne pro{losti, (2) Progon intelektualaca u autoritarnom re`imu i (3)
Na~ini savladavanja autoritarne pro{losti (otvaranje dosijea tajne policije,
lustracija, rehabilitacija, denacionalizacija).
Rasprave na tribinama su obuhvatile slede}a pitanja:
z upoznavanje stru~ne i {ire javnosti
sa stanjem, problemima i mogu}nostima pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti;
z prezentacija rezultata do kojih je do{ao Centar za unapre|ivanje pravnih
studija u Beogradu na planu pravnog
savladavanja autoritarne pro{losti (istra`ivanja, monografije, studije, ~asopis za preispitivanje pro{losti – Hereticus, modeli zakona o rehabilitaciji,
lustraciji, dosijeima, denacionalizaciji,
medijima, antidiskriminaciji i dr.);
z pru`anje mogu}nosti na{im istaknutim pravnim stru~njacima da upute svoja znanja, ideje i poruke radi uspostavljanja pravne dr`ave i vladavine prava
u Srbiji;
z kriti~ko preispitivanje i valorizacija
predlo`enih modela zakona o lustraciji, dosijeima, denacionalizaciji i rehabilitaciji, i zalaganje da se oni na|u
na dnevnom redu Narodne skup{tine
Srbije.
3. – Rukovodilac projekta je bio
prof. dr Jovica Trkulja iz Centra za
unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu. Organizator i sekretar projekta je bila je Jelena Jablanov Maksimovi} iz Fondacije Konrad Adenauer.
Saradnici na projektu bili su: prof.
dr Vladimir Vodineli}, direktor CUPS-a,
Savladavanje zla autoritarne pro{losti u Srbiji
prof. dr Stanko Pihler, prof. dr \uro
[u{nji}, prof. dr Vesna Raki} Vodineli}, dr Slobodan Beljanski, advokat, dr
Ivan Jankovi}, advokat, Dragoljub Todorovi}, advokat, prof. dr Zoran Ivo{evi}, ex sudija Vrhovnog suda Srbije,
Ivan Ivanovi}, knji`evnik, dr Neboj{a
Popov, sociolog, prof. dr Neboj{a [arki}, mr Nikola [uica, asistent, Marinko Arsi} Ivkov, knji`evnik.
Odr`ano je jedanaest tribina na
temu “Kako savladati zlo autoritarne
pro{losti u Srbiji?”:
1) 4. jun 2003. u 20 h Vr{ac (Skup{tina op{tine) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Zoran Ivo{evi} i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj
Ljiljana Spasi};
2) 5. jun 2003, u 20 h Kikinda (sve~ana sala Skup{tina op{tine) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, dr
Ivan Jankovi} i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Branko Ljuboja;
3) 11. jun 2003. u 20 h Para}in (Op{tinski sud) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Vesna Raki}
i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Radosav Simi};
4) 17. jun 2003. u 19,30 h Kru{evac
(Okru`ni sud) – uvodni~ari prof. dr
Vladimir Vodineli}, dr Ivan Jankovi}
i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Dragan Stevovi};
5) 24. jun 2003. u 19,00 h Be~ej (hotel
“Bela la|a”) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Jovica Trkulja i mr Nikola [uica, voditelj dr Zoran Suboti~ki;
6) 27. jun 2003. u 19,00 h Prokuplje
(Okru`ni sud) – uvodni~ari prof. dr
Vladimir Vodineli}, prof. dr Jovica Trkulja i knji`evnik Ivan Ivanovi}, voditelj Dragan Dobra{inovi};
7) 2. jul 2003. u 19,30 h Sombor (Sala
politi~kih organizacija) – prof. dr Stanko Pihler, prof. dr Jovica Trkulja i knji-
`evnik Marinko Ivkov Arsi}, voditelj
dr Gojko Mi{kovi};
8) 12. april 2004. u 20 h Kragujevac
(Narodna biblioteka) – uvodni~ari prof.
dr Vladimir Vodineli}, prof. dr \uro
[u{nji} i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj Jovanka Mihailovi}, novinar “Nezavisne Svetlosti”;
9) 15. april 2004, u 20 h Ni{ (Studentski kulturni centar na Pravnom fakultetu u Ni{u) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr \uro [u{nji}
i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj mr
Natalija @uni}, asistent Pravnog fakulteta u Ni{u;
10) 20. april 2004. u 20 h Novi Sad (Forum juris) – uvodni~ari prof. dr Vladimir Vodineli}, prof. dr Stanko Pihler i
prof. dr Jovica Trkulja, voditelj dr Slobodan Beljanski;
11) 13. maj 2004. u 14 h Beograd (Media centar, Beograd) – uvodni~ari prof.
dr Vladimir Vodineli}, dr \uro [u{nji} i prof. dr Jovica Trkulja, voditelj
Gordana Mladenovi}.
4. – Organizatori tribina su narodnim bibliotekama gradova u kojima
su odr`avane tribine dostavili slede}e
knjige i materijal koje su u~esnici tribine koristili za pripremu: ~asopis Hereticus br. 1/2003, br. 2/ 2003 i br. 1/2004;
Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu – srpska strana pravnog savladavanja pro{losti, izd. CUPS i Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji,
Beograd 2002; Rajko Danilovi}, Upotreba neprijatelja, Beograd 2002; Marinko Arsi} Ivkov, Krivi~na estetika –
progon intelektualaca u komunisti~koj
Srbiji, izd. CUPS i Astimbo-knjiga,
Beograd, 2003; Kriza i reforma pravosu|a, izd. CUPS, Beograd, 2002; Model Zakona o lustraciji (ured. Jovica
Trkulja), izd. CUPS, Beograd 2003;
Modeli antidiskriminacionih zakona
(ured. Jovica Trkulja), izd. CUPS, Beograd 2003.
339
Hereticus, 2/2004
Jovica Trkulja
O raspravama na tribinama javnost je obave{tavana u lokalnim medijima i dnevnim listovima Danas, Blic
i Politika. Organizatori i saradnici na
ovim tribinama, kao i {ira stru~na javnost, smatraju da bi ih trebalo organizovati i u narednom periodu, kao vid
informisanja i edukacije zaposlenih u
pravosu|u, medijima i prosveti. Pred-
lo`eno je da se Ministarstvu pravde
sugeri{e da ono bude organizator sli~nih tribina i da se njihov sadr`aj podigne na vi{i stru~ni nivo, da na njemu
budu obra|ivane najaktuelnije i najrelevantnije teme od strane stru~njaka
koji bi ponudili odgovore na otvorena
pitanja uspostavljanja pravne dr`ave
u na{em dru{tvu.
Sa tribine održane u Novom Sadu
Sa tribine održane u Media centru
340
NAPOMENA REDAKCIJE
U ~lanku Vladimira V. Vodineli}a, Otvaranje dosijea politi~ke
policije: dockan je ili ipak nije, objavljenom u broju 1. za 2004. godinu,
u delu ~lanka “V. Legitimnost velikog otvaranja, neokrnjena proteklim
vremenom”, u kome autor govori o devet funkcija otvaranja dosijea,
gre{kom je na str. 39. izostavljen peti pasus, tako da su i svi pasusi posle
4. ozna~eni rednim brojem manje.
Izostavljeni pasus glasi: “5. Otvaranje dosijea predstavlja uslov
i za rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika i za denacionalizaciju (vra}anje oduzete imovine odnosno obe{te}enje). Kako god da rehabilitacija bude ure|ena zakonom, primena zakona o rehabilitaciji }e
iziskivati da se politi~kim ka`njenicima i osu|enicima dosijei u~ine dostupnim da bi uop{te mogli da ostvare rehabilitaciju, budu}i da dosijei
sadr`e niz podataka i dokaza koji su relevatni u postupku rehabilitacije. U delu u kome }e denacionalizacija predstavljati vra}anje imovine ili
obe{te}enje za imovinu konfiskovanu politi~kim ka`njenicima i osu|enicima, denacionalizacija }e zavisiti od prethodne rehabilitacije. Tako
}e otvaranje dosijea biti neophodno i za ostvarenje denacionalizacije.
Ni sa ovog stanovi{ta, dakle, nije kasno za otvaranje dosijea, nego je to
posao koji }e tek morati da se obavi kada rehabilitacija i denacionalizacija zapo~nu.”
Uredni{tvo se izvinjava autoru i ~itaocima.
Redakcija
341
H E R E T I C U S
Journal for re-examination of the past
Vol. 1I (2004.), No. 2
TABLE OF CONTENTS
Introduction . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
DILEMMAS OF REHABILITATION OF POLITICALLY
CONVICTED AND PUNISHED PERSONS
Vladimir Vodineli}
Legal rehabilitation of victims of political repression . . . . . . . . . . . .
Nata{a Mrvi}
Political rehabilitation – a step towards compensation
of victims of political repression . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Neboj{a [arki}
The need to pass a Law on Rehabilitation
of Politically Convicted and Punished Persons . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar A. Miljkovi}
Condemnation of communist regime, condition
for rehabilitation of victims of communist terror . . . . . . . . . . . . . . .
Supplements
Draft Law on the Rehabilitation of Politically
Convicted and Punished Persons . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
17
32
37
47
Research
Dragoljub Todorovi}
Two Branko’s – Why the poet Branko Miljkovi}
killed himself? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Kosta Nikoli}
‘I don’t feel guilty’ – one glance at the court process
against Dragoljub Mihailovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Nenad Vukovi}
One glance at the contemporary constitutional-legal
relations of Serbia and Montenegro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Essays
Marko Ve{ovi}
Dance of gallows . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Ljiljana \ur|i}
Death of a novel or an author upon death . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 159
Krsto Perovi}
Neo-realism or neo-naturalism from the beginning
of the century . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Developments
Drainac’s project of the Balkan culture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Events
Stanko Pihler
How to conquer the evil of the authoritarian past in Serbia . . . . . . 195
Marinko M. Vu~ini}
Non-originality between farce and tragedy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Controversies
Venceslav Gli{i}
A book without a concept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Censored texts
Jovica Trkulja
Censored texts in “Politika” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Dossier on Ivan Ivanovi}
Dragoljub Todorovi}
Exodus of Ivan Ivanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prohibition of a book . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reaction to the prohibition of a book . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Disciplinary procedure in the Secondary School
in Kur{umlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trial . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Reaction to the trial . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
239
249
267
273
285
316
Retrospectives and Review Article
Momir Milojevi}, Sad paradoxes
(War Time Orders of Dr. Radovan Karad`i}, Belgrade, 2003) . . . . 327
Aleksandar Miljkovi}
Thoughts on complete works of the painter \or|e Ili} . . . . . . . . . 332
Jovica Trkulja, Overcoming the evil of the authoritarian past in Serbia
(Public debates in cities of Serbia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
Editor’s note . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
Hereticus 1/2003.
cena: 200 dinara
Hereticus 2/2003.
cena: 200 dinara
Hereticus 1/2004.
cena: 200 dinara
POZIV NA
PRETPLATU
(u {tampi)
Naru~ite telefonom:
011/249-77-88
011/369-09-80
TEMA BROJA:
CENTAR ZA
UNAPRE\IVANJE
PRAVNIH
STUDIJA
DILEME OKO
REHABILITACIJE POLITI^KIH
OSU\ENIKA I
[email protected]
Ljiljana \ur|i}
cena: 280 dinara
Beograd,
Danijelova 32,
I sprat, soba 26
Hereticus 2/2004.
cena: 200 dinara
Ivan Ivanovi}
cena: 600 dinara
Ivan Ivanovi}
cena: 300 dinara
Marinko Arsi} Ivkov
cena: 650 dinara
Download

Hereticus 2004/2