broj 199 / 2012
broj 199 / 2012
MILO[ JANKOVI] DIMITRIJE
NIKOLAJEVI] KAROLINA FON
GINDERRODE VALTER KALE ERNST GOL
GEORG KULKA INGE MILER SAMJUEL
KISIN MUNI [email protected] QVOVA
ALEKSANDAR ROM VJA^ESLAV
KONDRATJEV VLADIMIR POLETAJEV
K W I @ E V N I
broj 199
^ A S O P I S
2012
Prvi broj ~asopisa Savremenik iza{ao je januara 1955.
Seriju Savremenik plus objavquje Apostrof od novembra 1992.
POEZIJA//PROZA
Milo{ Jankovi}
IZ RANARNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Dimitrije Nikolajevi}
KAD LELEKNE ZVONO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Karolina fon Ginderrode, Valter Kale, Ernst Gol,
Georg Kulka, Inge Miler
NEMA^KI UKLETI PESNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Samjuel Kisin Muni, Nade`da Qvova, Aleksandar Rom,
Vja~eslav Kondratjev, Vladimir Poletajev
RUSKI UKLETI PESNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Brana Dimitrijevi}
BELVEDERSKI APOLON MILO[A VELIKOG . . . . . . . . . 29
Vladimir Kone~ni
TRI PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Zoltan Baba
O VERI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Milivoj An|elkovi}
MILENIJUM PRED KAMERAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Olga Lali} Krovicka
USPAVANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Pol Oster
ISTINITA PRI^A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Nedeqko Bogdanovi}
TRI PRI^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Branislav Goldner
DVE PRI^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Bogdan Jamexija
LU[A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Milka ^abrilo
BEOGRADSKI NOKTURNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Stojan Bogdanovi}
VUK I EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
TUMA^EWA
@arko \urovi}
DUBINSKI REFLEKSI BEZNA\A/ O POEZIJI
NOVICE TADI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Miroslav Radovanovi}
POETIZOVANI OBLIK REALIZMA/ O ROMANU
ALEKSANDRA TI[ME “ZA CRNOM DEVOJKOM„ . . . . . . . 76
Du{an Stojkovi}
METAFIZI^KI POETSKI SLOVAR PREDRAGA
BJELO[EVI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
KRITIKA
Radomir Putnik
SPOMENIK OD STIHOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Miomir Petrovi}
TRANSFORMACIJA STEREOTIPA U ARHETIP . . . . . . . 90
Radomir Putnik
SRBI I EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Du{an Stojkovi}
NOKAUTERSKA POEZIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Radomir Putnik
SPOMEN NA LAZU KOSTI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Qubi{a \idi}
DUHOVNI PROPLAMSAJI U [email protected] RE^I . . . . . 98
An|elko Erdeqanin
^LOVEK I PISAC \URVIDEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Danko Stoji}
DA LI JE SVAKA PROZA AUTOBIOGRAFSKA? . . . . . . . 102
Radomir Putnik
ANEGDOTE O TEATRU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Voja Marjanovi}
SVETLOST JEZIKA I MISLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Milijan Despotovi}
PUT U BESTRAGIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Nikola Todorovi}
TUGU NE [email protected][ NAPISATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Danko Stoji}
KA IDEALNOJ LEPOTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Du{an Stojkovi}
I SINTETI^NO I ESTETI^NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Miroslav Todorovi}
JAVA PESNI^KOG SNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Miodrag Mrki}
NOVA ZBIRKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Danko Stoji}
OPSEDNUTOST STRASTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
PLUS BIBLIOTEKA “SAVREMENIKA„
Milo{ Jankovi}
APSURDNIK
Na korici: Gavran, fotografija; Gregor ([}e}in, Poqska)
POEZIJA//PROZA
Milo{ Jankovi}
IZ RANARNIKA
DVADESETERAC
Onu prvu jutarwu, grku, rakiju
u sebe ulivam polako, pri~esno,
kao naforu da uzimam, ili panahiju,
od koje mi postaje u meni tesno.
I druga rezi, glasa se gor~inom,
pa drhtaj damara ko`u mi nabira,
dok se nadvikujem sa svojom ti{inom
i dre{im vre}u zabluda i nemira.
Sa tre}om po~iwe vrewe u krvi,
titraji na licu, magla pred o~ima,
po~iwe kamen sam sebe da mrvi
i jauk da se, bezglasan, otima.
^etvrta nosi sa sobom tajnu,
ve~itu istinu o tro{nosti svega,
bude}i nadu – jalovu, a beskrajnu,
da ipak postoji mogu}nost bega.
Sa petom – svi}e, opet, i ponovo,
srce zawi{ti kao divqe `drebe,
iznova po~ne sve odavno gotovo
i vi{e se ne pla{im ni sam sebe.
[esta je skliska, sama se pije,
kr~e}i venama ka omami stazu,
na koju sunce {tedro zrake lije,
a lipe cvetaju i uprkos mrazu.
Uz sedmu trunu kowi i junaci,
iz pepela sinu kosti svetiteqa,
u blato tonu krsta{-barjaci
i svet se pretvara u grobqe `eqa.
5
Osma je granica izme|u dva sveta,
pokvareni vremeplov, vremenska kapija,
trenutak kad du{a po~iwe da smeta
i sebi i svemu {to u woj proklija.
Deveta je dozvala ^u Dea i Bran~ila,
posle burne sva|e, tamo, sa Draincem.
Svoj trojici nikla su an|eoska krila,
da megdan podele sa storukim svicem.
Deseta podse}a na svemirski brod,
~iji su motori netom ukresani.
Plafon se, uz wu, pretvara u pod,
po kom skaku}u `une i gavrani.
Jedanaesta grlo kao {mirgla grebe,
nozdrve {iri, a su`ava vidik.
Od we po~iwe teme da mi zebe
i u drobu da se gnojem puni plik.
Dvanaesta tera demone na igru
i posipa latice u vinu provrele.
Odnekud vadi klikere i ~igru.
Majmun, na ramenu, lupa u ~inele.
Trinaestu, sujeverno, pijem na brzinu,
nameran da poni{tim kletve i uroke.
Govorim glasno, a izgovaram – ti{inu,
od svih posledica prave}i uzroke.
^etrnaestu pijem u ~ast Vladimira1,
~ije tane slutim i u svojoj glavi,
svestan da sam trina u tami svemira
i mrav izgubqen u visokoj travi.
Petnaesta i{te pa`wu bezobalnu,
tihovawe skrojeno po meri udesa,
spremna da udavi pripovest `alnu,
punu moga ludila i moga mesa.
Sa {esnaestom sti`u i jaha~i crni,
na krilatim kowima, oki}enih griva
i dok du{a lagano ledi se i trni,
ja postajem tvar, tek naoko `iva.
1 Vladimir Vladimirovi~ Majakovski, jedan od najzna~ajnijih ruskih pesnika;
ubio se 14. 04. 1930.
6
Sedamnaestu li`em, ili – ona mene,
obasjan dugom od najlu|ih boja.
^ekam da s neba ka meni krene
zvezda {to neko} zvala se moja.
Niz osamnaestu puzim poput pu`a,
{to sluzavim tragom meri vaseqenu.
Moja su mi bezna|a od kajawa du`a,
mada `iv i nisam, sem u ovom trenu.
Devetnaestu pijem sebi za du{u,
za ve~ni spomen i oprost greha.
Silazim u sebe, niz spaqenu gu{u,
nose}i u rukama le{eve osmeha.
Dvadeseta mozak pretvara u ka{u,
po kojoj plutaju opiqci rima.
Iz mene, mrtvog, mrtvaci ma{u,
onima {to jo{ su nalik `ivima.
POPIS LICA I STVARI
IZ MOJIH SNOVA
@ene, mu{karci, gavrani,
korwa~e, uzengije i parketari,
kowi beli i kowi vrani,
~etnici, partizani i musketari,
va{ke, stenice, ko{nice p~ela,
@ivojin Mi{i} i Drainac Rade,
ekseri, podvezice, pojci sa prela,
razigrani skakavci sa neke livade,
tri bela goluba – visokoleta~a,
skupqa~i zna~aka, salveta i maraka,
suprasna krma~a i `aba krasta~a,
stanovnici neba i vlasnici oblaka,
~ita~i jo{ uvek nenapisanih kwiga
i pisci stihova koje niko ne ~ita,
moj dvojnik koga niza{ta nije briga
i onaj drugi – {to uvek ne{to pita,
{i{mi{i, borovi, ministri, gipseri,
^u De i Fjodor, i jo{ mnogi Rusi,
opsenari, mese~ari i krotiteqi zveri,
Krcun, Rembo i rotvajleri kusi,
bra}a Jugovi}i, bez starog Bogdana,
pradeda Matije, u robija{kom odelu,
stara i duboka, nezarasla rana,
patuqak {to `ivi u mom `drelu,
7
krilate gliste i tu|i stihovi,
brada Rasupu}ina, turban Mehmed-pa{e,
biv{i – a nikad dosawani snovi,
ruka iz Golubwa~e {to, krvava, ma{e,
jedan beli mi{ i fla{a rakije,
nekoliko klikera, crno-bela krava,
oficirska sabqa, gola, bez kanije,
buzdovan od zlata, Lazareva glava,
ovan – ~ije runo bukti u plamenu,
svrake {to se sva|aju oko trule {qive,
moje ime uklesano na nadgrobnom kamenu,
jedan iznad vira, o grani vrbe krive,
kandilo {to sija u kripti manastira
nad inokom neznanim, koji glasno jeca,
Miqkovi}, nasmejan, bez crnog {e{ira,
ne~ija sre}na, meni nepoznata, deca,
parna lokomotiva sa [arganske osmice,
truba~ki orkestar, sa vi{kom truba,
jedan {to tvrdi da je upravnik ludnice
i jedan {to me grize, mada nema zuba,
nekoliko wih – znam ih sa rati{ta,
Staqin koji samo }uti i pu{i,
moj pokojni otac, kome nije ni{ta,
jedna ista om~a – {to isto me gu{i,
jednonogi vrabac i jednooki xin,
}ilibarska mu{tikla, kresta petla,
probu{eno lon~e, zar|ali klin,
trotega{ sat, jedna stara metla,
{estar, lewir i tuce igala,
ikona svetog Antonija Velikog,
{tenara ozidana od pravih cigala
i muflon kome fali levi rog,
rendgenski snimak slomqenih rebara,
par jaha}ih ~izama, tegla krastavaca,
raskovnik – trava {to sve brave otvara,
lula nalik lulama drevnih pomoraca,
mrav iz Carigrada, Bakovi}ev drug,
pa jato svitaca, par bronzanih bista,
Justin ]elijski, {to po vodi crta krug
i neko ko li~i, ba{ li~i, na Hrista.
8
Dimitrije Nikolajevi}
KAD LELEKNE ZVONO
NARODNA KUHIWA
Izmu~ena otaxbinskim ratovima
Srbija i `edna i gladna
Umesto da igra i peva u svatovima,
Pred “narodnom kuhiwom„
U redu pognute glave, jadna,
Od sveta se zaklawa crnom maramom.
Kao socijalni slu~aj, evo, ~eka
Tu dr`avnu milostiwu
Bilo da je ci~a ili letwa upeka
– Tek jedan obrok dnevno
I uz muke {to joj grudi raspiwu
Kako zna i ume ste`e srce gnevno.
Da ne presvisne od toga stida
[ta je, grdna, do~ekala
Mogla bi sve da salomi i pokida,
Al se uzdr`ava i }uti
Mada bi iz svoje istorije zaridala
[to joj krvcom bistro oko muti.
A nadala se i zdu{no verovala
Kako }e je sunce ogrejati,
Ali joj deca sve pa i nadu prodala
I gde }e sada i kome
Do u znoju svom argatovati
Za drugoga, skoro tu|a na svome.
Kuda su je vetrovi sve vodili
E da ne bi opstala,
Nije ni ~udo {to su joj se smu~ili
I san i `ivot neizdr`iv
U kome je Srbija spala
Na kazan, a da niko nije kriv!
^EKAJU]I GODOA
Srbi neo~ekivano postaju
Neki mnogo dobar narod.
Unapred na sve pristaju
Kao da su poslu{nicima rod.
9
Nisu vi{e kakvi su bili –
Bunxije, ratnici, heroji,
Ve} se svojim u{ima pokrili
Da im drugi kapu kroji.
Kai{ do ki~me prite`u
Gluvare}i iz dana u dan
Il se sami u kola upre`u,
A carski put im preoran.
Oni {to ga ko slepog vode
U wegovo ime ~uda ~ine
Po jevropski da ga preporode,
Izvuku iz magle i pra{ine.
On pristaje na bilo {ta,
Mada mu nije svejedno ba{
Al se privikao na sva{ta,
Pa ko veli daj {ta da{!
Takav narod niko nema,
Samo wegove prvovo|e.
]uti, trpi pa zadrema
^ekaju}i Godoa da do|e.
U KORIST SVOJE [TETE
Najgore {to se Srbiji mo`e desiti
To je da iz we po~nu i Srbi da be`e,
Jer se, kolebqiva, ne ume dosetiti
Da se pru}e ne polomi kada se prive`e.
Bojim se, u svemu }e u pomawkawu
Na kraju ostati, ali dusi joj prete
Raskolom iznutra. Ili nije u stawu
Da ne radi u korist sopstvene {tete?
Kosovo joj oteli zbog {iptarskog plemena,
Crna Gora bratstvo raskinula, pobeguqa,
A Vojvodina se gipko ~upa iz korena,
Samo Republika Srpska k Srbiji bauqa.
A ona nikako da se Istoku okrene,
Svom slavjanstvu, pravoslavqu, ve} glavu
Zapadu okre}e. A on }e je za stene
Prikovati il nagnati da pase travu.
10
Wena }e sudbina u tu|inskim rukama
Za vavek biti ako li se ne prizove
Svojim hrisovuqama pisanim na mukama:
Vreme je da se preko wih sebi odazove!
Jo{ za izbavqewe nije sasvim kasno
I mogu se iskoristiti onih pet minuta
Do dvanaest, ispraviti i ~asno
Skrenuti sa besputa tragom pravog puta.
Najgore {to se Srbiji mo`e desiti
To je da iz we po~nu i Srbi da be`e,
Jer se, kolebqiva, ne ume dosetiti
Da se pru}e ne polomi kada se prive`e.
OD NEMILA DO NEDRAGA
Bacani od nemila do nedraga
I kroz mnoge prolaze}i zablude,
Srpstvo se boqitku mnogo ne nada
Sve u strahu da mo`e biti gore.
A to ve{to koriste odrodi
I na siromasima se bogate,
Dok la|a kroz nepoznata mora vodi
I jedne i druge – nezvane svate!
Gde }e, dokle i kada sti}i tako
To ni dalekovidi ne kazuju,
Tek kroz Scile i Garibde nekako
Teskobama ugruvani putuju.
Tamo gde budu uz obalu pristali,
Drugi su ve} podigli {atore
Srpstvo }e morati sve da batali,
A natrag ne}e mo}i, {to je najgore.
Takvu mre`u nema ko da razmrsi
Koja jedino slu`i da bez rata
Gospodarima brkove omrsi
Svim onim {to se na bu}kalo hvata.
SRBIJA U JEVROPI
Srbija nam omawuje skoro u svemu,
Samim tim posebice i u qudima
Dok poslu{ni~ki snosi anatemu
Na putu za Jevropu i to ka onima
11
Kojima }e revna slu{kiwa biti
Jer od svoga ne}e imati ni{ta.
Sve }e prodati i jo{ prezadu`iti
^itavo potomstvo bez svog ogwi{ta
Na rodnoj grudi, {to }e pristizati
Iz budu}nosti al u sve mawem broju,
Zbog ~ega }e dugove rastezati
Uprkos svekolikom trudu i znoju,
Ali ko da brine jo{te i o tome
Upravo sada kad je vreme podele
Na siromaha i bogatuna kome
Alavom male su i najve}e zdele,
A glavu mu naero pokriva kapa
I ~ak ga ni uvo ne boli vi{e.
Takvima Jevropa u svemu “klapa„.
Dok se Srbiji urok-slovo pi{e.
SRBIJA – ^ARDAK NI NA ZEMQI
NI NA NEBU
Srbija je ~ardak ni na zemqi niti na nebu
U kojem kora~a natra{ke i dubi na glavi,
Dok poodavno istrajava na belom hlebu
I ~eka da joj se Bog sa svog prestola dojavi.
Samo On mo`e wen Gordijev ~vor da odre{i
Ako se smilostivi i bude dobre voqe
Da joj poka`e put na kojem se mawe gre{i
I {to vodi ka izbavu kroz ono {iroko poqe.
Dru~ije }e te{ko opstati, a da ne do|e
Do raskola u ~ardaku koji se ve} klati,
Dok Srbija u gnevu sopstvene kosti glo|e
I ne zna da l’ }e zemqi il’ na nebo da se vrati!
MOGU]A SRBIJA BUDU]A
Niko ne zna {ta }e sve jo{ sa nama biti
I da l’ }emo se svi pod jedno drvo sviti?
[ta }e potomcima re}i gde su im preci,
Na nebesima il’ zlato kupe u reci
Koja ih je sa sobom usred dana bela
Kao jesewe li{}e zauvek odnela.
12
Za{to su nestali i kako objasniti
Da su bili Srbi udesa kao Skiti,
A Srbija koju izgubi{e iz vida,
Nije potonula k’o {to je Atlantida.
Jo{ uvek ~vrsto stoji nogama obema
Na Balkanu, u Jevropi, ali je nema!
Kako je to mogu}e, pita}e potomci,
Gde su koreni i mnogi drugi oslonci?
Zar od sveg {to je stvorio srpski neimar
Da ostane, al’ u Gr~koj, samo Hilandar
I freske, kwige, poveqe i tapije
U kojima se ~uva sve srpsko `itije?
Ko sada Srbiju ore, seje i `awe
I ~ije noge gaze predakovo imawe?
^udi}e se za{to ne mogu da se vrate
Svoji na svoje, ma dukatima da plate!
I ne}e znati koga da prokliwu i krive –
Nas, pretke, il’ sebe {to u tu|ini `ive?
Pita}e jo{ mnogo {ta o ote~estvu svom
I dalekoj pro{losti, ali ne na srpskom!
Tu odgovor le`i, a i nije jedini;
Kriju ga belosvetska ~uda, u maglini.
SA JURODIVIMA
Ve} smo odavno otu|eni,
Jedni za druge ne hajemo.
Kao preko no}i zalu|eni,
Sa vucima na mesec lajemo.
Svakog goda sve nas mawe ima,
Jo{ smo i `rtve u mnogoj drami
Pa zajedno sa jurodivima
Tr~imo za svicima u tami
Misle}i da su svetla na kraju
Decenijama dugog tunela;
Zave{tavamo se la`nom sjaju
Jer onaj pravi voda odnela!
13
Slutimo {ta }e sa nama biti –
Polako }emo sa svoga praga
Prostor zaborava nastaniti;
Za toliko ostala nam snaga.
Sve {to se vekovima sticalo
Sa nama je nemi{qenih glava
K’o malter s vla`ne ku}e otpalo,
A drugom do{lo skoro badava.
^ekaju nas velike seobe
U nepovrat gde }e nas odvesti
Svi na{i raskoli i deobe
I od nas vi{e – nikakvih vesti!
Ve} smo odavno otu|eni,
Jedni za druge ne hajemo.
Kao preko no}i zalu|eni,
Sa vucima na mesec lajemo.
KAD LELEKNE ZVONO
Kad narod na levu nogu ustane
Doveden do prosja~kog {tapa,
Mnogima }e
Zlojutro da svane
Koji su preveli `ednog preko vode
I ostavili od besposlice da skapa
Tu| na svome {to mu je
Oduvek sveto
I blagosloveno bilo.
Re{en na sve ili ni{ta
Ra{iri}e krilo
I u pohod krenu}e
Da povrati na prevaru oteto
Od rasku}enog ogwi{ta
Pa do gole ko`e.
Lomot }e veliki da se ~uje
Iz Srbije.
Dakle bi}e ono
[to biti ne mo`e,
^im lelekne zvono.
A odjeknu}e
Kako nikad nije!
14
NA[A 2012.
U{li smo u godinu po mnogo ~emu novu
Koja }e nam pod to~kove podmetati klipove.
Vreme je da se usijane glave prizovu –
Za trpqewa nek nas bogovi blagoslove!
Glad je razjapila suva usta, zapoma`e,
Bose noge po trwu htele iliti ne gaze
I senke na{e izgubqene zalud nas tra`e,
A u bespu}a skrivaju se svetle staze.
Bilo kako da nam je mi idemo natra{ke,
Ali ne smemo odustati makar nas i zmije
Usput ujedale i krv nam pile va{ke –
Nijedno postradawe prvotno nam nije!
I Isus bi izdan i razapet bez milosti,
Pa je vaskrsao da ve~it kroz vremena bude.
Tako }emo i mi putem zla i pakosti,
Dok se u nas mudrost i qubav ne probude –
A s wima u `ivotu i smrt se premosti.
Karolina fon Ginderrode, Valter Kale,
Ernst Gol, Georg Kulka, Inge Miler
NEMA^KI UKLETI PESNICI
Karolina fon Ginderrode
VAZDU[NI BRODAR
Putovah sred quqaju}eg broda
Kroz plavet okeanskih voda,
[to se kraj zvezda svetle}ih slila,
Nebeske sam mo}i pozdravila,
U wihov sam pogled pala,
Ve~ni etar ispijala,
Od sveg zemaqskog be`ati sam htela,
Da zvezdana ja upoznam dela,
Kru`nice i vrtloge {to plove
I u wima bujne pobo`ne ritmove,
I svaki se snagom kre}e
Prema stisku talasave sre}e,
Ah! Vu~e me ne{to, dole da se predam,
15
Pogled moj gase magline,
Zemaqske granice ponovo da gledam,
A oblaci vuku natrag da se vinem.
Avaj! Sila te`e
^uva pravo {to je stekla,
I niko se otrgnuti ne sme
Od svog zemaqskog porekla.
DE^AKOV VE^ERWI POZDRAV
O, pono}i, pono}i sva,
Ve} budan sam ja!
Mese~ina sjajem
Kroz zrak svetla traje,
U mojoj sobi sva je
Ja `alostan postajem,
Jer uz mesec {to zri sjajem,
Kraj mene je na prozor umela da staje
Magdalena {to joj `arku qubav dajem,
Sad `alostan ja postajem,
Dok uz mesec {to zri sjajem
Samo}u upoznajem.
JADIKOVKA
Kome dubina svake rane
Du{u i ~uvstva gane,
I gor~ina razdvojene boli,
Ko je ono {to qubi dao,
Ko ostaviti mora ono {to je znao
I {to srce voli,
Ko suze u radosti na}i ume,
Ko ve~nu ~e`wu qubavi razume,
Da se jedno u drugome na|e,
Da granica dvojstva za|e
I bol prestane da biva.
Ko sav u srcu i ~ulima ima
I narav dobijene qubavi prima,
O, tome nije `ao da daje,
Da se za radost koja ode
Nove radosti pojave i rode,
Al` svaka jo{ uvek ne postaje!
16
PRO[LO I NOVO VREME
Uska, gruba staza obasjavala je zemqu,
A na bregove, nad wom, isijavalo je nebo,
Bezdan joj uz bokove be{e pakao,
Vodila je staza i u nebo i u pakao.
Al’ sve postade ne{to sasvim drugo
Nebo se surva, bezdan je pun.
Trezvenost je prekriva, hodu se prijatno daje.
Visine vere sad su uru{ene,
Preko plitke zemqe razum gazi,
I sve premerava cipelom i hvatom.
NOVALIS
Novalise, tvoje svete poglede otvara
Sav prostor sveta i u wih se sliva,
Dobro svako tebi se otkriva,
Ogleda{ se u zanosu proro~koga `ara.
Zametak gleda{, pun budu}eg znaka,
U kom sudbina ve~nog svemira le`i,
[to uvek qudskim o~ima be`i,
Pro}i }e{ kroz snove prepune predaka.
Istinu, pravo i lepotu gleda{,
Vreme se samo u ve~nosti slama,
I Eros se bla`eno svemiru preda,
Du{a sveta vole}i, poverena `ivi,
I traje u Novalisovim pesmama,
Kao {to se ogleda Narcis zaqubivi.
Karolina Ginderrode, ,,Sapfo romantizma” (1780–1806), ro|ena u bogatoj, gra|anskoj porodici u Karlsrueu. Na univerzitetu
studirala filozofiju, istoriju i mitologiju. Wena prva zbirka poezije Pesme i fantazije skrenula je pa`wu intelektualne i kulturne javnosti na osoben, izraziti talenat i na ranu, artikulisanu pesni~ku zrelost ove devojke. Gete je rekao da wena kwiga predstavqa
,,istinski, neobi~an fenomen„, dok je Klemens Brentano bio za~u|en
snagom wenih ose}awa, neobi~nim poetskim jezikom i zrelo{}u.
Ipak za Brentana su se tek otvarali putevi pesni~kog uspona dok je
Karolina, povu~eno{}u i nenametqivo{}u svoje prirode, ostala u
senci kwi`evne scene. Zaqubila se u Georga Fridriha Krojcera, tada ~uvenog antropologa, biologa i mitologa koji je, pak, bio o`ewen
drugom `enom. Iako je obe}ao da }e se razvesti i o`eniti Karolinu
do toga nikad nije do{lo. Oti{la je na obalu reke i u pli}aku se izbola no`em. Tek posle wene smrti wena poezija je dobila zaslu`eno
17
priznawe. Kriti~ari su je upore|ivali s Helderlinom, Bajronom i
Klajstom. Motivima iz svog privatnog `ivota dala je sna`no, do`ivqeno i univerzalno zna~ewe. Sa`eta u izrazu, jake ekspresije, precizna i dovr{ena, wena poezija danas privla~i sve vi{e ~italaca.
Valter Kale
TEBI
[ta vredi {to ti se iz bolnih kontura slije
Dan za danom, i pla{qivo k’o lopov iskrade,
Iz svakog zlatnog pehara treba da ispije{
Napitak {to svaki zlatni ~as ti dade.
Svaki cvet, kom skrhanost nisi dao,
Zvuk svaki strune neodslu{ane,
Svaka sre}a koju nisi izrekao,
Ko kap pokajawa u pi}e tvoje kane.
Stvari {to su pro{le pro{lost bi i bile,
Iz novog dana nova svetla plove,
Mrtve su pesme {to ju~e su zvonile,
Za{to te to brine? Zategni `ice nove!
Trenutak je `ivot i napor s mukom ste~en,
Izgubqena sre}a i zvuk {to se gasi,
Ako je odzvonio, gde }e da pote~e?
Ti jo{ si tako lepa i mladost te krasi.
Valter Kale (1881–1904), ro|en u Berlinu. Studirao prava
u Berlinu i Frajburgu. U proznim radovima blizak je Hofmanu,
dok mu je poezija ispuwena sna`nim romanti~arskim patosom, lirskim motivima i setom naslawaju}i se na poetsko delo Huga fon
Hofmanstala. Dela: Nachgelossene Schriten (1907), Und keine Brücke
ist von Mensch zu Mensch (1989).
Ernst Gol
RASTANAK
Ponovo kre}u bedne staze moje,
Daleko od tvojih se zbra{e,
Pred prozorom mra~nim nas dvoje
Stojimo, i pla~u du{e na{e.
Godine dani i sati }e za}i,
Na ba{tama mojim je ~ama,
Znam samo da qubav htedoh na}i,
Na mra~nim ulicama.
18
MOLITVA
Moje si ~e`we golub belog pera,
I cvetni venac svih lepota,
Majski dan, mom istoku vera,
Svetlo si i sjaj stazi mog `ivota.
Tvojih devoja~kih haqina skute
Pra{ina sveta ne}e da pokvari,
Nit’ vetri mu{kih odora da pomute
Tvoj de~iji lik {to ~istotom zari.
Ti si, zvezdo, sa nebesa stigla
Da hladnu no} blagoslovi{ nama,
I opet bi se, zvezdo, na nebesa digla,
Ako se delo tvog spasewa slama.
Spokoj si divni, moja krajwa sre}a
U vrevi bu~noj {to vri,
Sve {to mislim i {to ose}am,
Kroz tebe }e biti ~isto kao ti.
CVETOVI
Kroz jorgovan beli da{ak vetra hoda
Stotinu cvetnih zvezda svija se do poda
Jedna lebdi i na ruku moju sle}e,
Jesi li zalog budu}e sre}e?
Ili nosi{ jednu tihu opomenu
Iz koje mra~ne slutwe smrti krenu
^as me taj k’o tebe razvejava.
Ernst Gol (1887–1912 ), ro|en u Vindi{gracu. Nakon gimnazije u Marburgu studirao na univerzitetu u Gracu. Izvr{io je samoubistvo sko~iv{i sa prozora univerziteta. Za `ivota wegova
poezija nije bila naro~ito prime}ena. Gol je pesnik prevashodno
lirske intonacije, blizak romanti~arskom nasle|u. Seta i ~e`wa
za smr}u dominiraju u motivima wegove poezije. Golov jezik je
otvoren, komunikativan i ~esto sveden na kratku formu.
Georg Kulka
SPOZNAJA
Razdvojna granica odra`enih slika,
Izgled {to potresa, jad sa bolovima,
U {umama zure o~i divqeg lika,
Veliko sunce isijava po wima.
19
To bit vi{e nije, za ~im me ~e`we gone,
Za no} uspravqenog sjaja {to }e sjati,
Ako ja sena, sena na kwizi, utonem
Dole, tamna }u vina uzrujati.
PUTNIKOVOJ DU[I
Objava se izli, smrt se probudila,
Hristovim je rekvijemom u`asnuta bila.
U travi se zdenac trgne u crvenom sjaju,
Sloboda krajweg trijumfa usahnu}e na kraju.
Qubqenih snova kroz mrske doktrine,
Nevreme tu je. I dobro~instva Eon }e da sine.
Sja iz starine alfabeta tvojih
Zaboravqen zakon, najlep{i {to postoji.
Sredstvima starim orawe jo{ ku{a{,
Ni{tavnih dr`ava buja seme, usred du{a.
Neumorno krv u vrevi }e da se pewe,
Ostariti ne}e tvog smeha nestrpqewe.
U svakom od ranije stvorenih dela,
Budi pokret onih {to su pre`ivela.
Mir izme|u genija i `ivota bednih
Potvr|uje smrt i ~ini ga vrednim.
Vreme nagiwe smrt dana. Smernim plamom sada veli:
“Nisam lovac, a vi ste sagoreli.
U delima {to traju kakve le`e mo}i,
Skoro da ne `ivimo i smrt }e brzo do}i?„
Kao Uranov drevni hvata~ se javi{,
Ko Majster Ekart, vladar il’ prijateq krvavi.
Zvezda tvoja zvezdi qudskoj pozdrav {aqe,
Zajedni{tvo tvojih usta nije od nas daqe.
Ti rukom, o~e, drhtaj stvara{ u nama,
Svog sina gleda{ u pustim zemqama,
^uj wegovu molitvu u lutawu i zabludi,
Tebe usksrsava, a nas budi.
Zahtevaj kao nekada ~ast,
Rekvijemom Hristovim u`asni sad nas!
20
OBMANA
Bez nade, iz ~ela isisava se meni
Slawe jedno {to mi snove ru{i,
Prijateqica nad mozgom posunovra}enim,
Daqine sluti uz krovove, u maglenoj tmu{i.
Zatvara se levak {to poziva nas,
Be{e to smrt (blizinom grmi kroz prazninu)
Ostavqamo `ivot ko pro{li pija~ni tas,
To be{e `ivot. Ni do jednog mora pogled se ne vinu.
Sjaj `ive}ih lica k’o ciq je kru`no sjao,
Re~i su mu testere, fino nazubqene,
Rascepqene sasvim, profilom je pao,
O, poverewe koje ru{i list {to vene!
Nametnut stisak tvrdoglavo sledi,
Samo}om obavijen omota~a svog,
Ne razvejava neispuweno, kako malo vredi
Odora u koju odenu ga Bog.
Obru{ava se poigravaju}i jadno,
Posuda usta mojih {to mra~nu toplinu daju,
Na upornim stenama sveta koje skladno
Sa svojim skokom prvobitnim traju.
Najednom, kao posunovra}ena dama,
Pe~a}ewe beskrajno iz mene isti~e,
Bolovi i zlato svetle bez dovoqno plama,
Buntovni~ke staze na seoske li~e,
Jasne su, mada im se smer u bedi sti~e,
I plavi boja u winim senama.
Ostrvo peni, da zaboravi od tog doba
Gde se lak{e pada, tvoj trag da pratim
I susrete nemerqivo, lako, preko groba,
Kolebqivo }u po}i, krik svoj promucati.
UZLET
Lako sena oblaka juri nad ba{tama lepr{avim
U zaboravqeni grad nosi mene gore,
Iz kog se sjaj svetle}ih bregova javi,
Kada ih tovarom plamnih kapi olujni oblaci du{e umore.
Smeju li svoje posledwe detiwstvo pevati na kraju
I opet samotni biti, mada blizu im je dom
21
Ipak zbore stablima {to se zlobno povijaju:
“Tako se bujno pru`a, blizu je svr{etku svom.„
Georg Kulka (1897–1929), ro|en u Vajdlingu, dowa Austrija.
U Prvom svetskom ratu bio oficir austrougarske vojske. Studirao filozofiju u Be~u. Iz wegovog `ivota poznata je mu~na epizoda kada ga je Karl Kraus u ~asopisu Frackel optu`io da je plagirao @an Pola. Iako je Kulka kasnije doktorirao na @an Polu poku{aji da se odbrani od napada samo su mu {tetili i potresali ga.
Poeziju je objavqivao u ~asopisima Das Gedicht i Action. Kulka je
duboko intelektualan pesnik hermeti~nog izraza koji povremeno
podse}a na Celana i poznog Rilkea, a katkad i na [trama. Wegova
poezija je puna slo`enih simbola polivalentnih smislova i sna`nog energetskog naboja i predstavqa liriku ekspresionizma i
simbolizma u jedinstvenom veoma zanimqivom izrazu.
Inge Miler
DO]I ]E
^ovek kog ste poslali
I kroz slutwe zvali
Jednom.
Hvalite se,
Vi koji ste nam po plo~niku
Na stopala stali.
U ZEMQU SMO POSA\ENI
Sa obe strane
Ki{a nas odnosi
Iz korena potresa
Jedan `u}i rasad, koga
Sunce vi{e ne}e sresti.
NE TREBA MI OSLONAC U SMEHU
Plakawem nijednog jada
Od vas sam i kao vi rawena postala
Nisam sasvim ni samo u jedna usta stala.
Dvanaesti ton i terca sam sada.
Inge Miler (1925–1966), ro|ena u Berlinu. Za vreme rata
radila kao pomo}nik u Luftvafe. Prilikom savezni~kog bombardovawa izgubila je roditeqe, i to tragi~no iskustvo ostavi}e dubok trag u woj. Bila je udata za dramskog pisca Hajnera Milera sa
kojim je sara|ivala na mnogim dramskim komadima i predstavama.
Godine 1966, obolela od depresije, izvr{ila je samoubistvo pustiv{i plin. Bilo je potrebno da pro|e dvadeset godina da jedna
berlinska muzi~ka grupa skrene pa`wu na wenu minimalisti~ku,
22
melanholijom obojenu, elipti~nu i nadasve ekspresivnu poeziju
koja dobija sve vi{e priznawa. Cinizmom, gor~inom, elementima
crnog humora i kratkom formom donekle je bliska Brehtu.
Preveo sa nema~kog Bojan Beli}
Samjuel Kisin Muni, Nade`da Qvova, Aleksandar Rom,
Vja~eslav Kondratjev, Vladimir Poletajev
RUSKI UKLETI PESNICI
Samjuel Kisin Muni (1885–1916)
DVOJNIKU
Od tebe moj brate surovi,
Nikuda oti}i ne}u znati.
Uputi}u se u mrak jezovit –
Ti }e{, kao bledi mesec,
Pred put moj stati.
Kapke }u ~vrsto zaklopiti,
Kraj vrata }u do~ekati zoru, –
Nada mnom }e{ se sa`aliti,
Pticu }e{ u pono} uputiti,
Ka mome prozoru.
Daqe od mene! Ostani u grobu svom!
(Zar ne spavaju svi umrli?)
Ili ti nisi u grobu tom?
Zar ti nisu parastos
Slu`ili?
Zar nisi ovim rukama
Ubijen ti?
Ne, nije mrtav svaki ubijeni:
Poneki pomeri grob kameni,
Probudi se i vrati.
Tako i ti, iza{av{i iz seni,
Svuda me uporno prati{.
Lidino, 25 juna 1907.
PROLE]E
U modrom vazduhu snene niti,
Vi srebrnim zvonom umete zvoniti.
Vi ste ne`nije, lak{e nego iwe,
Tiho se topite u beskraju siwem.
23
Skrile su se reke. ^emu na ledu prorub?
Ka nebu beli cvet – beli golub
Visoko, sve vi{e leti, kao da pliva.
Sigurno se, kao i iwe, u oblacima razliva.
*
* *
Mi ~eda smo haosa. Maske karnevala.
Slepog bezumqa oli~ewe, buncawa.
Carstva razuma sad su kaquga postala,
I providan je ogaw praznih obe}awa.
Mi deca smo haosa, slobode re~i i slova.
Sawamo, rone}i po stihiji uporno.
O prao~e, tamo, opet si kraj prestola,
Tvoj se crni barjak vijori slobodno.
Od pamtiveka uspavani u dubini svesti.
Ali, izvukli smo se. Prepreke uklowene.
I svet drevni je dalek, ko svetle ispovesti,
I opet smo to mi – buncawa oli~ewe.
Mi kru`imo u tami, u mraku kola se vode,
Pokorni haosu – ko vladici u hramu.
Prete~e smo budu}ih dana slobode,
Mi opevamo svetlost, prori~u}i tamu.
Nade`da Qvova (1891–1913)
*
* *
Htela bih da pla~em uz jecaj orkestra.
Tu`an i strog je sad moj profil.
Danas sam ne~ija posmrtna nevesta...
Ne}u kafu popiti. Uzmite vi.
Mi slavimo moju blisku smrt.
Kao buktiwa bro{ je u kosi zablistao.
Nasme{i}ete se... O, slu~ajno, usput,
Verujte, ja ...poetesa sam samo.
^ujete li kako po stolovima kora~a No}?
Wene li il’ Va{e poqupce snujem?
Poro~nim mirisom di{u u pono}
Nad nama nagnute tuje.
24
U duginim bojama komadi}i kristala –
Krhotine mog bespomo}nog stawa.
Violina se zamrzla na `alosnom la...
Nema i ne}e biti svitawa.
Jesen 1913.
*
* *
Ja }u pokorno primiti sve {to si spreman da da{:
Bol stradawa, muku sre}e i tvoje }utawe – la`.
Ne}u pitati {ta skriva sumrak tih o~iju i glas:
Pa ipak, ja znam, ja znam, sre}a nije za nas.
Znam da si u ~arima no}i, u osmesima dana svih,
Da si pokoran, da si zaqubqen, da ne voli{ me ti.
Kidaju}i na{e lance, ti ipak o povratku sni{,
I znam da stidqivo na{u prvu qubav voli{.
[to rumenija ona biva, ja sam sve tamnije boje...
Ne sa mnom, ne sa mnom, s drugom su misli tvoje.
Ko avet no}i kopnim, padam od qubavi najve}e,
Ali, svejedno, tuga moga osmeha ugristi tebe ne}e.
Ti ne vidi{, ne zna{ da bijem sa mra~nim mukama boj,
Moj tajanstveni, moj neverni, daleki dru`e moj.
I nikad ne}e{ znati raskr{}a svih puteva qubavi...
Bolno mi je. Stra{no mi je. Gde si? Pozovi!
Aleksandar Rom (1898–1943)
*
* *
U pro{lost odlaze no}ni razgovori sad.
Ogromnu ti{inu kao da je upio grad.
Na mekim trgovima krupni se sneg sjaji.
Zaboravio sam sve {to me je {kola u~ila,
Tu|a me voqa po ulicama vodila,
I prijatni su mi ne~iji brzi kora~aji.
U uti{anom gradu ose}am veselu prazninu,
Lako je pod nogama, i lepo je kora~ati;
25
Kao niko sam dobro izu~io ve{tinu –
Kako bez vazduha disati, iznad zemqe stajati.
Ku}e su se okupile kao stado da se odmara.
Svetlucaju feweri du` {irokih bulevara
I u duginim bojama oreol stoji nad svima.
Opustela ulica – usred uspavane prirode,
Sjaj fewera, bezbrojne zimske zgode,
I let lakog snega {to ravna se po wima.
15. decembra 1927.
*
* *
Ko }e savremenika, ko vr{waka razumeti?
Avaj, bezglasan si ti, moj bedni savremeni~e!
Kroz moje stihove tvoj }e se duh uzneti,
O, rodnog vremena zarobqeni~e!
Ja vremena sam rob – ko }e vr{waka razumeti? –
Ja duh sam pevaju}i za nemo pokoqewe.
Ko }e zvonkom nemotom znati i umeti
Da pove`e tvoje karike pogubqene?
Al mi{i}i i ki~ma imaju dobru stranu:
Da nemom vr{waku nose i mere breme –
I ~ini se da }u, pro{av{i kroz zabrane,
U}i u ispravqeno vreme.
I sazreva polako gipki preokret –
Ne u du{i, ve} u onom izvan we {to je...
Na tankoj niti kao da stvarnost raste,
Ali, tu nit ne}emo pokidati nas dvoje.
1. decembar 1926.
Vja~eslav Kondratjev (1920–1993)
*
* *
Stoji pred nama – crna i blistava.
Plo~ica nekakva, ni uska ni {iroka...
A nas ~eka – prava bitka, krvava,
I ~uvati je moramo kao zenicu oka.
U woj – prezime, krv po Jonskom,
Uzrast dvadeset godina kratkih.
26
Za{to u woj nema, nije mi jasno,
Mesta za voqenu? A hteo bih znati.
Jer kad sa zemqe u juri{ poleti{,
Savla|uju}i strah i stra{nu drhtavicu,
Zar tog trenutka na wu ne misli{,
Zar zapravo ne priziva{ wu?
Zar ne}e biti nimalo va`no,
Makar qudima koje si znao,
Koga si iz rovova tako odva`no
Svakoga dana juri{aju}i ~uvao?
I evo, ne pla{e}i se {ta }e se potom zbiti,
Mene ve} vi{e me|u `ivima nema,
Pi{em... I svakom }e poznato biti,
Ime te, koja mi ne}e postati `ena.
Vladimir Poletajev (1951–1970)
*
* *
O~i dlanovima
Zatvaram,
Kora~am po svetu
Nasumice,
Sada
U Tbilisiju,
Sigurno li{}e
Pada
I zborani su
I vla`ni
Listovi platana
I jasna stvar
Pada na
Trotoar,
Hladnim
Plamenom
Odva`nim...
Moj
Trem se
Smrzao,
Presvlakom belom
Umotan.
U velikim
Prolazima,
27
Povazdan,
Klinaca
Kasni
Razgovor.
O majkama
Stihovi sneni,
Nazeb,
Ka{aq,
Jedva di{u.
Trep}e
Lampica
I seni
Nad na{im se
Glavama
Wi{u.
Mladi}i }e
Sawati
Staze snova
Ka vrhovima gore,
I kao oklop sneg.
A ja –
Strofe
Galaktiona
I vol{ebnog
Kowa
Beg.
*
* *
Evo tog jezera,
Evo i stra`arnice,
I nas dvoje
Idemo
Preko stazice
Put vla`nog
Skliskog
Bolni~kog
Vrta
Pokislog.
Ne boj se
Devojko
Ne}e nas ostaviti
Nikada
Ni ova siva
Voda,
Ni brbqawe
Listopada.
28
Hladnih
Oblaka kru`ewa –
Neravni prolaz
[to preti,
Sve su to samo
Uverewa,
Da nikada
Ne}emo umreti.
Preveo sa ruskog Svetislav Travica
Brana Dimitrijevi}
BELVEDERSKI APOLON
MILO[A VELIKOG
Mo... mo... molim vas, jeste li vi taj i taj? Imao bih za vas
ne{to istorijski vr...vr... vrlo zanimqivo. Jesam, odgovorih mu,
ali ga upozorih da se ne bavim ba{ onom “pravom„ istorijom, nego
istorijom medicine. Na {ta glas sa one strane telefonske `ice
odvrati da mu je to do... do... dobro poznato. Slu{ao sam neka va{a
predavawa, nastavi, ali i predavawa drugih. Uvek je gu`va. U stvari, kako kad.
Wegovo mucawe i{~ezavalo je postepeno. Prihvatih da se
na|emo za sat vremena kod Ruskog cara.
Otkako su prou~avawa istorije srpske medicine `ivnula
sve ~e{}e mi se javqaju raznorazni da me pou~e, upute, da mi, kao,
~estitaju ili barem poka`u neki od zabataqenih dokumenata u wihovom li~nom posedu. Jednom, a nekad i dva puta tokom meseca
imam susrete s tim ~estitim, mada poprili~no dezorijentisanim
svetom, mahom bez nekog opipqivog rezultata; {to opet, na neki
na~in, unapred znam. Ovoga puta, me|utim, moja ose}awa behu izrazito protivure~na. ^im spustih slu{alicu, po~eh odmah da se kajem {to sam olako prihvatio sastanak, dok me je s druge strane ne{to vrlo sna`no bodrilo i sokolilo, izazivaju}i ~ak neku vrstu
nestrpqewa. Mo`da ne{to od svega toga i bude! Pa u tom ho}u–ne}u otkidawu latica stigoh do Ruskog cara, minut-dva pre ugovorenog vremena. Nepoznati je, me|utim, bio ta~an kao smrt. Opaziv{i
me on se osmehnu, pa pri|e ~iviluku, gde je “sto godina„ skidao svoj
zimski kaput, odmotavao {al i ka~io ga, uz, naposletku, svoj skoro
pa ofucani {e{ir.
Onda po~e da {mr~e, bri{e nos, gladi kosu, popravqa kravatu... Naposletku mi pri|e. Rukovasmo se i on sede.
Odmah }u u sr` stvari, po~e on, blago zamuckuju}i. Vama je
svakako poznato ime dr Bartolomea Kuniberta... Doktorova kula i
te stvari... Kasnije je to bila ludnica, Guberevac; danas ve} ne
znam {ta... Kunibert je bio u mladosti, kao {to i sami znate, karbonar, a to vam je... eh, svakako i to znate, ko su vaistinu bili kar29
bonari... Ujediwewe Italije, neka vrsta prete~a... Tragao sam po
Internetu, o wima podosta znam, {to i nije toliko va`no. Najva`nije je da je dr Kunibert bio Italijan koji se, pobegav{i iz Italije koja je u to doba bila samo niz patuqastih dr`avica, okolo naokolo dokopao Beograda, u po~etku kao lekar pa{e beogradskog.
Kasnije je postao blizak, ~ak vrlo blizak Velikom Gospodaru, knezu Milo{u Obrenovi}u, postav{i, usu|ujem se da i to ka`em, wegov do`ivotni obo`avateq. Kunibertovi memoari su prevedeni i
svakako ste ih pro~itali...
Pri tom se, jo{ uvek nepoznati, jer je smandrqao svoje ime i
prezime dok smo se rukovali, a o tome {ta je po zanimawu (mo`da
bio) nije jo{ progovorio ni slovca, osvrtao levo-desno rasipaju}i
svoj prepla{eni pogled na sve strane, sasvim nalik na paranoika
uverenog da ga ba{ ovog ~asa prislu{kuju i sve snimaju svojim maju{nim nevidqivim aparatima. Osim toga povremeno bi mu se trzala ili ~itava leve strana lica, ili samo dowi kapak levog oka.
Ali od svega najupadqiviji behu wegovi zubi, pqosnati, {iroki,
izdu`eni, do te mere upe~atqivi da mi se ~inilo dok je izgovarao
re~i, kako mu ba{ oni smetaju sasvim te~nom govoru, {to je naravno besmislica. Kako god, ti zubi su na neki na~in dominirali ~itavom wegovom pojavom, ali samo dok je govorio. ^im bi u}utao
“i{~ezli„ bi kao ~arolijom. Ostajalo bi wegovo sasvim obi~no,
dosadno lice.
Koga |avola ovde tra`im, pomi{qao sam na trenutke, a
opet me je ne{to prikivalo i namoravalo da slu{am taj wegov s brda s dola uvod.
Moja je pretpostavka, nastavi nepoznati s dotad neo~ekivanom samouvereno{}u, da je ba{ taj Italijan dr Bartolomeo Kunibert napunio glavu Gospodar Milo{u... Da ga je prosto op~inio, to
jest zarazio pri~om o Belvederskom Apolonu... A vi, naravno, i to
znate, to o Belvederskom Apolonu... Sjajno je to opisao Mere{kovski u svom romanu Vaskrsli bogovi. Taj istorijski tren kada je otkopana nevelika ta skulptura bo`anskih proporcija, i kada se svekolika Italija, duhovno ili du{evno, ili ve} kako ho}ete, preobrazila preko no}i. Nastala je renesansa, italijanska renesansa,
boqe re}i, i kao {to ka`e Ipolit Ten...
Osim toga, prekidoh ga, Belvederski Apolon }e se na istorijskoj sceni pojaviti i krajem XIX , po~etkom XX veka, ali u istoriji medicine, ta~nije zubnog lekarstva, i pomo}i }e u nastajawu
ortodoncije, koja se bavi poreme}ajima razvoja zuba, vilica i lica. Tada }e Amerikanac Engl objaviti da postoje univerzalna
estetska pravila, makar samo na tom poqu...
Divno! Eto, vidite... Mada ne smemo u {irinu. Jo{ mawe
ovako kako sam ja zapo~eo: pre{iroko.
Nepoznati u}uta i najednom se, kao, snu`di. Oborio je glavu
(i pogled) te{ko uzdahnuv{i, nalik na ~oveka koji je u trenu prozreo sve lekarske smicalice, {arene la`e i zamajavawa, shvativ{i surovu istinu da ima rak, i da mu predstoji jo{ samo koji mesec
tumarawa po ovom svetu.
Ne smemo, zbiqa ne smemo daqe... Mrmqao je. Ne smemo ovde.
Jer }ete me, ina~e, smatrati za {arlatana, budu}i da dokaze sa sobom poneo nisam. Ali ako ste voqni, to jest spremni za jedno ne{to malo du`e putovawe autobusom, mogli bismo do mene, da vam
sve to poka`em i uverim vas da sve ovo {to pri~am ima svoje vrlo
~vrste osnove.
30
Klimnuh glavom, a on ustade, vrlo `ivahno, za svojih {ezdesetak i kusur godina, pa se izgubi da plati ra~un.
Bio sam ~inovnik... ~as dr`avni, ~as bankarski.... mogao bih
~ak re}i – kwigovo|a, ali mi je ta re~, ne znam zbog ~ega – odvratna. Rodom sam iz Vaqeva, ali sam dosta rano do{ao u Beograd. Klepetao je zatim u taksiju kojim smo odlazili, na moj ra~un, u bestragiju, u lavirint ulica i uli~ica, poznat pod nazivom Kalu|erica.
Stanovao je na spratu – jedinom uostalom – ku}e za koju re~e da nije wegova, ali da u woj sre}om stanuje badava (takore}i)... Prostorije su, kada kro~ismo, bile svetle, ~ak privla~ne, ali je vazduh
bio ustajao, ispuwen stara~ko-le{inskim doma}inovim bazdom...
Sedite, molim Vas sedite, raskomotite se... evo... evo... Odmah }emo. Nije ni pomi{qao da makar od{krine prozor, te ga zamolih za dopu{tewe da zapalim... Izvol’ te. Kako da ne, samo, izvol’ te... A sve vreme se osvrtao. Jedino {to mu se lice smirilo, te
onih tikova vi{e nije bilo.
Evo dokumenata! Re~e likuju}i. Vide}ete da nismo uzalud
dolazili, a i da sve ovo do sada {to ispri~ah nije buncawe, ili,
bla`e re~eno – kwi`evna fantazija. Ja sam neznatan ~ovek, Akakije Akakijevi~, a istorija me nikada nije posebno zanimala. Ali
ova zagonetka jeste. Izgovoriv{i to on pa`qivo pred mene spusti
na sto neveliku, pohabanu svesku “na kocke„, ispisanu dosta lepim,
}irili~nim rukopisom od korica do korica. Ovo je svedo~ewe moga dede.
Dedin otac, dun|er, bio je nepismen; ne ba{, ba{... Jer i dun|eru katkada ustrebaju olovka i papir, ali da ne{to ovako pribele`i – jok! A i pitawe je da li bi smeo. Odmah }ete ~uti za{to,
ali pre toga... Moram objasniti kako je nastao ovaj rukopis. Mom
dedi je dodijavao wegov ro|eni otac, dun|erin, nekakvom sulidom
svojom pri~icom, uo~i smrti. Izgledalo je, u po~etku, da je starac
izlapeo.... Jer... Ali, oprostite, zaboravih da vas upitam, je li vo...
voqi ~a{a doma}e, ili {to god...
A i daqe se sve ne{to osvrtao.
Pri~a koju sam sklopio ne{to kasnije kada smo sve ve} rastali izgleda otprilike ovako: pradeda tog nepoznatog, od sada
Akakija Akakijevi~a, be{e poreklom negde iz Makedonije. Wegov
sin (pisac) se ba{ i nije potrudio da to u vezi porekla sasvim rasplete, pa ostaje kao pretpostavka da je re~eni dun|erin potekao
negde iz okoline Prilepa. I tek {to be{e izu~io zidarski zanat,
a otac mu se razbole i umre, ali ga pre smrti zakle da be`i u Srbiju, Milo{ begu. Tamo je sloboda. Ovde, pod Turcima, jeste propast.
Pisac daqe ne obja{wava da li je wegov otac (dun|er) koga u toj
svojoj zabiti od roda ostavio. Ne pomiwe mater, ako je jo{ bila
`iva, bra}u, sestre, ako ih je imao. Izri~it je samo kada je re~ o
o~evom dolasku u Srbiju,1835. godine, kada je na grani~nom prelazu Supovac, severozapadno od Ni{a, legao, zaridao i izqubio zemqu Milo{ bega pomiwu}i i svog pokojnog “tatka„.
Jeste, lasno je bilo u}i. Lasno je bila prihva}ena wegova
pri~a za{to je be`anac, jer je, navodno, pukim slu~ajem, nenamerno, ubio jednog Tur~ina, pa sad spasava `ivu glavu, i tako daqe, i
tako daqe... Ali se, bogme, potom i napatio pe{a~e}i od sela do sela u kojima dun|erskog posla za wega nije bilo. Svako je umeo da sebi skpepa kolibu, a za nevoqu u svakom selu bi se uvek na{ao po
koji dovoqan znalac “posla neimarskog„, predstavnik jednog od, po
Vuku Karaxi}u, tada{wih seoskih zanata... Te je mla|ani imigrant
31
gorko `alio za nekada{wim svojim dragomanom koji ga je jo{ mlada i neuka, zajedno s ostalim pe~albarima, vodio ~ak do Ru{~uka.
Tek u \upriji, a mo`da u Po`arevcu (tako pi{e) uspeva da se kako
treba lati posla dun|erskog, da zida opekom, malterom, ve} kako
ide... Ta~no vreme – od do – koliko je to, da ka`emo, potucawe potrajalo opet se ne da utvrditi. Mo`da je ve} bila 1836. godina, ili
naredna, ako ne i 1838! Nemogu}e je da se sazna. Tek be{e izi{ao na
glas kao ve{t, marqiv, ~estit... Pa mu u skladu s tim jednom pri|e
nekakav ~ovek koji je “sav mirisao na pandura„. Jeste. ^ovek je bio
otmen na svoj, onda{wi na~in. Odevao se “po turski„, ali wegov
ton, wegova pitawa i raspitivawa odavala su – ne be{e te{ko dokonati – ~oveka vlasti i neku daqu, skrivenu nameru. Tog ~oveka
kao da be{e dovoqno obradovao ve} sam podatak da je deda dun|er
inokosan, i da je stigao iz daleka... A i videlo se da se doti~ni ve}
poprili~no raspitao o wemu, da bezmalo sve ve} zna, {to je, po zadatku, za “vi{e potrebe i ciqeve„, trebalo da sazna. Bi}e ~ak da je
deda dun|er bio, danas bi se to tako reklo, pomno pra}en, ispo~etka tajno i izdaleka, a potom javno. Tek, onaj mu se ~ovek predstavi
kao (veliki?) gazda, spreman da ga kapari{e, i sa~eka da dun|er zavr{i svoj ve} ugovoreni posao, pa da ga zatim povede sa sobom i da
mu mnogo boqi.
Tako je dun|er navu~en obe}awem da se (u Po`arevcu?) zida
(kowi~ka?) kasarna, ali da u prvi mah ne treba da izgleda ba{ kao
kasarna, sve zbog Turaka, koji su protiv stvarawa srpskog voinstva... Ali ko bi na kraj mogao da izi|e s Milo{em? Sve je to dun|er slu{ao, ~ak s nekom vrstom strahopo{tovawa, ne razumevaju}i
uop{te o ~emu je re~, ali je pamtio, i sve, sve dobro upamtio.
Pa kad stigo{e u Po`arevac dun|eru reko{e iznenada: a
sad ide{ Velikom Gospodaru. Pa ga uvedo{e u gospodarev konak, i
postavi{e pred Milo{a. ^ini{ ‘voliko, dun|erine, ume{ li da
sazida{ podrum a da uop{e nema memle? On promisli neko vreme,
uzdahnu, ra{iri ruke... Gospodaru, tako ne{to je nemogu}e. Opeka,
pe~ena cigla, upija vlagu, ‘o}e i kamen. Razlika je samo kojom brzinom. Kod opeke je br`e, kod kamena je sporije, ali kad tad memla
do|e na svoje... Milo{ ga je, za sve vreme, pratio nepoverqivim
svojim pogledom. A kako dun|er be{e sitan rastom, sticao se utisak da se na prvi pogled nije svideo Velikom Gospodaru, Samo, ko
bi znao.
^ini{ ‘voliko, ~estit si, dun|erine, re~e Milo{ i otpusti ga. Potom dun|eru dado{e ru~ak... I tako redom. Ali o velikom poslu, o kasarni, niko ni re~ da progovori. Izve~eri ga odvedo{e u nekakvu kolibicu, da preno}i. Jeste da mu je, kada je od Velikog Gospodara izlazio, u ruke sve~ano tutnut dukat, lepo je to,
ali {ta sledi daqe? Mi{qa{e sve vreme dun|er. Probudi{e ga ne
ba{ ne`no u cik zore. U dvori{tu su ga ve} ~ekala dvojica na kowima a tre}i, pitomo kquse, be{e za wega. On nikad pre toga ne
be{e kowa uzjahao, te ga nekako pope{e i smesti{e u sedlo i ve} su
polako odmicali, }utke, ka bestragiji. I tako letwi dan do podne.
Onda sjaha{e, obedova{e, kowe nahrani{e i napoji{e, pa nastavi{e... Preno}ili su u nekakvom selu, a dun|er be{e toliko smla}en
celodnevnim jahawem da je potom jedva zaspao. Izjutra, u cik zore,
nastavi{e, probijaju}i se kroz sve gu{}u i gu{}u {umu, neko vreme nekakvim, kao, puteqkom, a onda, sam Bog zna... Ali znala su ona
dvojica kuda treba, mada oko wih sve izgleda{e krajwe divqe i neprohodno. Stado{e opet oko podne da otpo~inu, ali to be{e vrlo
32
kratko. Ve} su kasnili zbog dun|era koji se jedva dr`ao u sedlu
ste`u}i zube i te{ko uzdi{u}i. Pa zano}i{e u sred {ume; zalo`iv{i se poga~om i s ne{to sira uvi{e se u opaklije, i zahrka{e.
Svi osim dun|era, koji je tiho cvileo neko vreme svaki ~as u nedrima opipavaju}i onaj kne`ev dukat. I tek {to je usnio vaqalo je
putovati... Razdawivalo se, ali sunce be{e daleko, dugo, dugo jo{
zakloweno ogromnim razgranatim stablima. Neko vreme su jahali,
a onda nastavi{e pe{ice, zbog strmine. Oko ru~ka izbi{e na proplanak koji je qudska ruka, videlo se, napravila. Evo, stigosmo,
dun|er~i}u. Vaqa nam ru~ati, ali pre toga... I oni kreto{e da razgr}u, da uklawaju silno neko grawe koje skriva{e iskopanu jamu,
pravih “zidova„, sa ~ijeg dna se uzdizahu pravilni zidovi od pe~ene cigle, omalani katranom, pa naredi{e “dun|er~i}u„ da tu si|e.
‘Ajde, ‘ajde... uzvikivahu, zbog ovoga smo te i doveli. Zatim, ali kada ve} be{e dole, okru`en onim katranisanim zidovima, oni po~e{e da mu obja{wavaju da je wegov sada posao da tu gra|evinu zasvodi, pa mu po~ekav{i malo pomogo{e da se popne. Ne}e{ je ba{ sasvim prekriti svodom, nego odavde dovde, i odavde dovde... Obja{wavahu mu vrlo polako, ali kao nabubanu lekciju. Zatim ga odvedo{e malko daqe, gde opet posklawa{e silno grawe.
Ukaza{e se daske, pesak, opeka, kre~ana do vrha napuwena
ga{enim kre~om. Koliko ti treba da zavr{i{, upita onaj ne{to
malo stariji. Dva, mo`da tri, a mo`da i ~etiri dana... Po~e da zamuckuje dun|er... Jer mi }emo te, nastavi potom onaj drugi, sada
ostaviti. Hrane ima{, a izvor ti je, tanak dodu{e, nedaleko. Pa
prioni. Dun|er po~e da drk}e, ali mu oni spokojno obja{wavahu da
nema ~ega da se pla{i. Maw’ ako nai|e kakav kurjak, ali evo ti dve
kubure, napuwene su, samo zapne{, nani{ani{, povu~e{ oroz i,
bum – kurja~ina se ve} koprca... U`ivali su. (Tako pi{e.) Pa po{to slatko ru~a{e ostavite ga samog samcitog.
Kasnije je dun|er uvrteo u glavu da je jedan od te dvojice koji su ga u bestragiju tamo odveli, i ‘ladno ostavili, bio glavom Sava Pa{trmac Amixa, isti onaj koji se pomiwe u pesmi \ure Jak{i}a Jedanput ide stari amixa, k’o neki sedi mandarin..., isti
onaj koji je u Takovu 1815. godine iz ruke Gospodar Milo{a primio
barjak posle ~uvenih onih Milo{evih re~i: “Eto mene, eto vas, rat
Turcima.„
[to, razume se, nije ta~no. Pa{trmac je, naime, promenio
svetom avgusta 1836. godine, u svojoj {ezdesetoj. Pa i ako dun|er zidawe onih svodova sme{ta u letwe doba oko Ivawdana, to opet ne
mo`e biti Pa{trmac, jer pitawe je da li je dun|er u to doba, 1836.
godine, ve} stigao do Milo{a, a gde su sva ona wegova potucawa pre
toga. Starost je svakako u~inila svoje, ali je pomiwawem Pa{trmca kao ~oveka od najve}eg mogu}eg Milo{evog poverewa – ~ak su i
Turci gledali da se Pa{trmcu dodvore, jer to je zna~ilo dodvoriti se samom Milo{u – hteo da istakne da ga tamo u bestragiju nije
odveo makar ko i da je misija bila ne samo zna~ajna nego i tajna.
Oko toga sam se, ali kasnije, neko vreme raspravqao i sa
Akakijem Akakijevi~em kome be{e promakao ba{ taj detaq. Zahvaqujem vam, iskreno vam zahvaqujem – nije zamuckivao – ali to
doista govori da je moj pradeda ubrzo shvatio da mu je glava u torbi. Ne toliko zbog {ume, vukova i hajduka, nego zbog naru~ioca, jer
je poznato da se tajna takvih gra|evinskih poduhvata najboqe ~uva
ako se graditeqi pobiju. I prosto mi je blisko pameti da je moj
pradeda izgubio, mo`e biti, ostatak tog prvog dana tumaraju}i po
33
okolini, tra`e}i humke pobijenih svojih prethodnika. No, sva je
prilika da se Veliki Gospodar nije dr`ao ba{ te krvave tradicije, da je postupao onako kao {to je postupao i sa pismima koja su mu
stizala iz daleka. Budu}i nepismen, davao bi svakom od svojih pismenih saradnika samo deo pisma da mu naglas pro~ita, pa bi rekao: dosta! A potom zvao drugog. Taj metod Milo{ je primenio i
prilikom izgradwe tog – kov~ega. Jedan po~ne, drugi nastavi, tre}i ili peti, ili ~ak sedmi sve zavr{i.
Kov~eg! Akakiju se veoma svidela ta re~ koja je meni na um
pala negde oko polovine pomenutog rukopisa, budu}i da je deda dun|er sve lepo izmerio i upamtio. Taj prostor – ra~unaju}i wegov iskoristivi, sme{tajni deo – imao je u du`ini ne{to mawe od dva ar{ina (metara), a u {irini ar{in i po, koliko je imao i u visini.
Zadatak deda dun|era be{e da na~ini dva jednaka svoda, u visini
ne{to mawoj od pola ar{ina, oba na krajevima, pri ~emu je ostavqeno da ih neko kasnije “spoji„, jer je izme|u wih ostavqen “prazan„ prostor od ~etrdesetak, mogu}e je, centimetara. Lako mi je bilo, potom, da pomenuti “kov~eg„ sam nacrtam slobodnom rukom, i
da tu svoju rukotvorinu poka`em Akakiju. Vidite... Kov~eg ili
{kriwa, mada podse}a i na grobnicu, slo`i se on.
[to se, pak, dun|era ti~e, on se ve} sutradan rano izjutra
latio posla. Od dasaka je na~inio korito za pravqewe maltera.
Na~inio je jednake oplate za oba svoda... Zidao ih je po redu i spokojno, sasvim se predav{i svome poslu, ne prime}uju}i ni proticawe vremena... Te mu naredna tri dana prolete{e kao treptaj oka.
^etvrtog dana oko podne stigo{e ista ona dvojica taman kada je
trebalo ukloniti oplatu. Deda dun|er se spusti u jamu, prekrsti
se, i stade ispod svoda po starinski, pa po~e da je uklawa. (Jer, ako
nije sve ura|eno kako treba, neka se na wega sva ta cigla i malter
sru~e! Ali, svodovi su bili ura|eni kako vaqa. )
Aferim, dun|er~i}u! Ote se slo`no iz grla one dvojice koji najverovatnije za taj drevni obi~aj stajawa ispod svoda dok se
uklawa oplata nisu znali.
Po ru~ku prionu{e da uklone tragove, da grawem prekriju
sve {to je vaqalo da se prekrije, pa preno}i{e. Sutradan, u cik zore, kreto{e natrag.
Dun|eru se potom ~inilo da napreduju mnogo br`e nego kada
su dolazili, ne samo zbog nizbrdica, kad blagih a kad strmih, a i
wegove ve} naviknutosti na jahawe, nego, ~inilo mu se, i zbog pre~ica. Kako god, oni su drugog dana, uve~e, ve} bili u Po`arevcu,
ali odmah sutradan nastavi{e za Kragujevac, Velikom Gospodaru.
Pored kirixijskih kola na kojima je kuwao dun|er jaha{e onaj stariji gospodarev doglavnik koga dun|er, u svojim se}awima, uporno
naziva Amixom. A koji je, ve} na svoj na~in, uspeo da dun|eru stavi
do znawa da mu ne savetuje da ikad vi{e kro~i u ovaj deo Srbije. U
Kragujevcu, opet, dun|era nije primio Gospodar Milo{ ve} mu
drugog ili tre}eg jutra po dolasku do|e (navodni onaj) Amixa i dade mu kesu dukata. Ovo ti je od Gospodara, re~e kratko, a sad se rastajemo nas dvojica, a i ti s Kragujevcem. Gospodar Milo{ {aqe te
svome bratu Gospodar Jevremu u [abac, s preporukama. A ti, ako si
dovoqno bistre pameti, ni do Kragujevca nemoj dolaziti.
[ta vi ka`ete na sve ovo!
Sedeli smo u istoj onoj svetloj a zagu{qivoj prostoriji koja zaudara{e po stara~ki. Akakije je `iveo sam samcit, mada je nastojao da se nedostatak `enske ruke ne zapazi.
34
Vi recite, odgovorih vra}aju}i mu dragoceni dokument.
Deda dun|er je od strane Gospodar Jevrema bio lepo primqen ali je nekako vi{e voleo da se udaqi i od wegovih skuta.
O`enio se i oku}io u Vaqevu. Wegov sin, a ni unuci, a ni moj otac
nisu se kasnije bavili zidarskim zanatom... Ali... Vratimo se
osnovnom pitawu. ^emu je ta grobnica u bestragiji, ili kov~eg,
trebalo da poslu`i? I kakve to ima veze sa pri~om o Belvederskom Apolonu i doktoru Kunibertu? Izne}u odmah pretpostavku.
Prvo, meni ono vi{e li~i na kov~eg nego na grobnicu, vi{e
me podse}a na {kriwu u koju treba ne{to ostaviti, ne{to {to nikad nije ni bilo `ivo – neku stvar. Blago? Hm. Plitki duhovi bi
se odmah zalepili za tu – pogre{nu – pretpostavku.
Akakije potom nastavi da pri~a jo{ neko vreme u tom pravcu, mahom o pogre{nim pretpostavkama, dok sam se ja – ni sam ne
znam po koji put – pitao: a {ta kog |avola tra`im ovde, s wim? Uz
to prethodne no}i nisam spavao kako treba. Mu~ili su me ru`ni
snovi koji su se, sve u svemu, svodili na neki umi{qeni moj neuspeh, da bih se na kraju probudio s nekakvim, ipak, optimizmom, i
usklikom – Mili}evi}! Ta re~ mi je dugo bubwala po svesti dok
sam se rasawivao i dolazio k sebi. Pa, da, Milan \. Mili}evi}, na
wega sam slu~ajno pomislio, wega sam (mo`da) i prizivao, ostaju}i jo{ uvek pod sna`nim utiskom toga sna, dok sam pio jutarwu kafu. Malo potom zazvonio je telefon. Akakije!
Od na{eg susreta be{e proteklo ve} nekoliko meseci a ja
niti sam upamtio/zabele`io wegovo pravo ime i prezime, ni broj
wegovog telefona (ni stabilnog ni mobilnog), a ni adresu u nasequ Kalu|erica. Kao da sam ga odmah otpisao? Ili sam ra~unao da
}e mi se on ubrzo javiti, ali se ubrzo javio nije. Povrh toga sve{~ica wegovog priqe`nog dede nikako se nije dala fotokopirati.
Bejah obi{ao nekoliko uglednih fotokopirnica a onda shvatih da
mi se Akakije gadi. Smetala mi je wegova preop{irnost, wegova
nesposobnost da se otrese sporednog; nije umeo da pri~a samo i samo o glavnoj stvari, in medias res, kao {to bi stari Latini rekli.
A opet sam, nasuprot tome, pomi{qao s vremena na vreme da mu ponudim da odr`i prigodno predavawe, ali o ~emu... Ni to se jo{ nije dalo uhvatiti.
A sada, po~e Akakije kada smo se, kona~no, ponovo sreli,
~ujte moju pretpostavku koja je 100% ta~na! Milo{ je nameravao da
u toj grobnici, tom sanduku, u toj {kriwi sa~uva stare }irilske
rukopise za potomstvo.
Nisam imao utisak da se i{ta na mom licu pomerilo, nikakav mig, pokret, osmeh, koji bi svedo~io o mom iznena|ewu, mada ga
je, priznajem, bilo.
Ha! Re}i }ete, nepismeni Milo{ i stari }irilski rukopisi!
Dozvolite mi da obrazlo`im. Ali pre toga, moramo se podsetiti ko
je bio Antun Mihanovi}. Vi to, svakako, znate... No, ja ga prekinuh,
rekav{i da, na`alost, ne znam. [to Akakija veoma obradova.
Godine 1836. re~eni Mihanovi} be{e izaslat u Srbiju kao
poslanik austrijskog }esara. Predaju}i gramatu, danas ka`emo
akreditive, knezu Milo{u, Antun Mihaqevi} izgovori i ovo: “Dozvolite, presvjetli gospodaru moj, da vam iskreno i po na{ki ka`em da sam ja Hrvat, pa se radujem i oholim {to sam postavqen za
prvog ugarskog konzula u toga hrabroga naroda i u onu slavnu zemqu
~iji su krv, jezik i slava meni srodni, i {to }u biti uz jednog kneza
ilirskog plemena...„ [to se do dana dana{weg ponavqa i pre{tam35
pava kao lep primer bratstva i jedinstva u za~etku, ali ja sumwam
da su se ba{e te re~i tada svidele Knezu Milo{u koji, ako }emo
pravo, ne be{e ilirski ve} srpski knez! A ve} danas znamo to {to
znamo, ali nikako i da priznamo, da sama ta re~ “ilirski„ be{e, od
vremena do vremena, zgodna po{tapalica. Ilirski a ne slovenski,
a ne slovinski, a ni slavjanski, zgodna zamena da se ne{to otupi,
ubla`i, skrene na stranputicu... Danas su, navodni Iliri, niko drugi do – Arnauti. Koji se di~e i ohole time, kao neko} Hrvati, samo
da dodam. Ja i ne sporim, niti pori~em da re~eni Antun Mihanovi},
upara|en, u uniformi austrijskog oficira, nije tom prilikom iz
srca govorio. On je u Be~u prava izu~io upoznav{i se tom prilikom s dva Dimitrija – Davidovi}em i Fu{i}em, izdava~ima Srpskih novina, a ne{to kasnije i sa Vukom Stefanovi}em Karaxi}em;
on je 1815. godine {tampao kod Davidovi}a kao bro{uru, istina na
kajkavskom nare~ju, Re~ domovini o korisnosti pisawa u narodnom
jeziku, on je tra`io da se u hrvatskoj administraciji latinski jezik
zameni narodnim. Bio je vukovac pre svih ostalih Ilira, ali....
Sve to ne pori~e (na{u) konstataciju da se to umilno cvrkutawe Mihanovi}evo nije dopalo Velikom Gospodaru koji je duboko
u sebi zazirao od Austrije daleko vi{e nego od Turske ~iji je vazal bio.
Podse}am vas {ta je o tome zabele`io Milan \. Mili}evi}. Tamo gde uti~e Kamenica u Moravu (jedna prito~ica Zapadne
Morave u rudni~kom okrugu), ima jedna stara, opala zidina. Tu su
Nemci, dok su – u XVIII veku neko vreme – dr`ali Srbiju, ~ak i u tu
zidinu bili metli svoje vojnike. Od wih je (od Nemaca) kneza bio
strah sto puta vi{e nego od Turaka. Mustavino bi i pro|e, on se,
vek i amin, ne}e vratiti da sudi po Srbiji... I jo{ vas podse}am na
stav Milo{ev prema “neme~karima„, na{im Srbima iz Preka, koje je trpeo jer je morao da ih trpi jer su svi redom bili pismeni.
Jednom je Milo{, okupiv{i svoje najvernije nepismene saradnike,
doslovce rekao ovo: dr`im “neme~kare„ {to moram da ih dr`im!
Zar su mi mile wihove kuse haqine, ili wihovo benavqewe u besedi; ali – trebaju nam. I treba}e nam sve dokle god ne stignu da ih
zamene na{i sinovi.
Treba se, dakle, udubiti i proniknuti u karakter tog vladaoca koji je bio trezven i mudar natprose~no... A koji je nadodoqenog, vitkog i kao strela pravog Antuna Mihanovi}a morao primiti s podozrewem, a ne onako kako je kasnije sve to tuma~eno.
Akakije se nije dao prepoznati. Glas mu je grmeo, o~i caklile, mucao nije, niti se osvrtao na sve strane, podse}aju}i na uve`banog oratora (i demagoga) pred ve} raspaqenom svetinom. Uz to
me je kosnulo pomiwawe Milana \. Mili}evi}a s ~ijim sam se imenom na usnama jutros probudio... Ali vremena za analize nije bilo.
A da nevoqa bude ve}a, nastavi Akakije, taj Mihanovi} }e se
uskoro zatreskati do u{iju u k}er Gospodar Jevrema, ro|enog brata Milo{evog, u gospo|icu Anku Obrenovi} koju su neki pisci ve}
zvali “Ru`a od Istoka„. I sami znate da je Jevrem Obrenovi}, pomalo i hipohondar (po mom mi{qewu), silno nagiwao evropejstvu
za razliku od svoga brata kneza Milo{a koji se uporno dr`ao “starog zakona„ i navika. Anka je bila ne samo lepotica. Bavila se ona
pomalo i kwi`evno{}u i muzikom, pa se, spoqa gledano, nije ni
mogao na}i pristaliji par, uprkos razlike u godinama, imaju}i u
vidu – kako jo{ Gete veli – izbor po srodnosti. A i Anka se be{e
zagrejala, i – zaqubila. I sve je neko vreme glatko i{lo, brak wi36
hov be{e na pomolu... Ali... Iako zaqubqen, i ve} na sedmom, osmom nebu, Antun Mihanovi} ne be{e fantasta, umeo je i on da procewuje qude, izvla~i zakqu~ke i postupa, podozrevaju}i naposletku da najve}a opasnost wegovom budu}em sre}nom braku preti ba{
od – Milo{a. I tu je, vide}emo, bio u pravu. Stoga Mihanovi} blagovremeno zatra`i prijem pa, pristupiv{i Knezu, re~e otprilike: presvjetli gospodaru moj, va{e hrabro i bratsko srpsko pleme
ima i svoju veliku istoriju, oli~enu ne samo u ratovima i u stvarawu va{e mo}ne sredwovekovne dr`ave ve} posebice u – kulturi. U
znak toga poklawam Vam jedan od retkih }iriliskih rukopisa, koji datira iz XIII vjeka, te najponiznije molim da ga primite kao
znak bezgrani~ne moje odanosti...
E, sad, {ta je na sve to mogao da odgovori nepismeni Milo{.
No sve i da je pismen bio po onda{wim merilima, bio bi nepismen
po onim malo drevnijim. A sva je prilika da se ni sam Mihanovi}
nije razumevao u nekada{wi jezik Svetog Save. Tek, primaju}i poklon, Milo{ upita Mihanovi}a gde je i kako to nabavio. A ovaj re~e “od nekih trgovaca Grka„, ukazav{i zatim da se ta velika kulturna pro{lost naroda srpskog ve} vekovima kr~mi. Kad br`e, kad
sporije, ali kr~mi... Trguje se, muqa, trampi. Ko zna gde sve to dospeva, u ~ije ruke ide...
Mo`emo li da zamislimo Milo{a u tom trenu. S jedne strane Mihanovi} mu je otvarao o~i ukazuju}i na ne{to o ~emu Milo{
do tada nije ni mislio, dok je s druge strane, ali istovremeno, Milo{ poku{avao da protuma~i velikodu{ni ovaj gest (i poklon) nao~itog i upara|enog }esarskog poslanika. Nalaze}i naposletku da
je re~ o prostom podmi}ivawu, da uva`eni }esarski poslanik radi
isto ono {to i on sam, Milo{, sa ovim ili onim turskim glave{inom, koje podmi}ivawe treba da poslaniku olak{a put ka braku s
Je{inom Ankom. E, pa ne mo`e! To be{e Milo{ev kasniji odgovor. Ne mo`e jer si, ~ini{ ‘voliko, katolik. [to se i danas tuma~i kao udarac “srda~nom razvoju tada{wih srpsko – hrvatskih odnosa.„ Kasnije }e Antun Mihanovi} (1838. godine) Anki posvetiti
svoju baladu Kamena djeva koja se jedno vreme pevala uz citru ili
gitaru, a i samu Anku }e neko vreme wena okolina tako zvati.
Ali, ako je pomenuta qubavna pri~a Milo{evom zabranom
bila – kao na pawu – prese~ena, pri~a o starim }irilskim rukopisima nije. U doju~era{woj Jugoslavenskoj Akademiji znanosti i
umjetnosti jo{ postoji ~uvena Mihanovi}eva kolekcija starih }irilskih rukopisa. Mihanovi} je, naravno, jo{ neko kratko vreme
ostao }esarski poslanik u Beogradu, tu`an i neute{an. Podseti}u
vas da je on napisao re~i za dana{wu hrvatsku himnu Lijepa na{a
domovino, dok je arija za wu uzeta iz Donicetijeve opere Lu~ija od
Lamermura. Jo{ neko vreme, ka`em, budu}i da mu je od strane austrijskog Ministarstva spoqnih poslova nare|eno da }esarovu `equ da doktor Bartolomeo Kunibert bude proteran iz Srbije prenese Knezu Milo{u. Be{e to ustvari `eqa Mektarba{e (Meterniha) koja sasvim razjari Kneza te se sav wegov bes sru~i na Mihanovi}a. Knez odmah re~e da “odsad ne}e vi{e ~itati ni jedan wegov
(Mihanovi}ev) akt„, a ve} sutradan otpravi pismo u Be~ u kome je
izrikom zatra`io nekog drugog diplomatskog predstavnika “koji
se ne}e me{ati u unutra{we stvari Srbije„.
I tu se, sasvim naglo, uti{a grmqavina Akakijeva. U}utao
je, zgrbio se, ~ak mu je lice na tren visilo iznad nekakve fascikle
po kojoj po~e da pretura di{u}i ubrzano i sipqivo.
37
Dokazi! Dokazi... Evo, evo... Izvolite, gledajte. Re~e ba{ sasvim tihim, promuklim glasom, pru`aju}i mi po`uteli papiri}
formata A 4. Ovo je – Mili}evi}evo. Ne pi{e Milan \. Mili}evi}, niti je potpisano, ali ako se uporede rukopisi... Evo, evo, izvolite, ovaj je Mili}evi}ev, iz arhiva je kopiran, ima pe~at i
broj... Nema la`i, nema prevare... Pa, ako oba uporedimo iz aviona
se vidi da ih je pisala ista ruka. A nabavio sam ovaj, ovaj bez potpisa, ne od putuju}ih trgovaca Grka ili Cincara, nego od jednog na{eg ~oveka, koji ga je otkupio od Cigana... ^itajte, slobodno ~itajte, duga~ko nije, evo i lupe, ako vam je potrebna.
Pri~aju, pisalo je, da je Gospodar Milo{ dobro pla}ao starinske neke srpske }irilske rukopise, no gde su oni sada niko ne zna.
Sumwa se da ih je Milo{ negde zakopao... Ali i to je nesigurno. Niko
o tome, navodno, ni{ta ne zna, a oni koji ne{to znaju ne}e ili ne smeju da govore.. A pri dnu lista, sa strane, be{e dodato: beskorisno...
Sve i da nije bilo onog no}a{weg, u stvari jutra{weg neprijatnog sna, mada sa “sre}nim zavr{etkom„, ipak bih bio, priznajem, uznemiren pomiwawem Milana \. Mili}evi}a. A i pri~om
koja, slutio sam, jo{ nije zavr{ena. Kockice su se do sad ipak slagale, istina nategnuto, ali ne ipak kao puka kwi`evna ma{ta.
Vreme je, dakle, da sve ovo uve`emo i pove`emo sa Belvederskim Apolonom koji je samo simbol, samo metafora. Prenu se Akakije. Dr Bartolomeo Kunibert be{e taj koji je – istina vrlo, vrlo
upro{}eno – Milo{u opisivao i prepri~avao taj istorijski doga|aj, upli}u}i i nostalgiju za rodnim svojim krajem (Severnom Italijom) i lament nad sudbinom svog nesre}nog i rascepkanog naroda. Taj trenutak u istoriji Italije, nala`ewe i otkopavawe eto
ba{ te skulpture, bio je nebeski znak, poziv za otre`wewe, za uvi|awe da na ~itavom Apeninskom poluostrvu `ivi jedan jedini narod kome, ako se samo prizove pameti, predstoje veliki dani, ali
samo i samo pod jednim uslovom – da se {to pre ujedini. To tada, na`alost, nije tako shva}eno. Umesto toga do{lo je do kulturnog
preporoda, italijanska renesansa je prodrmala Evropu, ali ne silom oru`ja nego novim pogledima na svet, novom mi{qu... Ujediwewe je ostavqeno za budu}nost, koja, eto, nikako da zapo~ne...
O tim razgovorima uz ~ibuk i kahvu nije ostao nikakav pisani trag, ali nije daleko od pameti da se makar pretpostavi da je
iskusni Milo{ ubrzo shvatio da u `ivotu svakog naroda postoje
kqu~ni trenuci kada bi ne{to moralo ili trebalo da se hitno
u~ini, i da takvom trenutku ~esto prethodi nebeski znak. Setite
se, uostalom, kako i kojim stihovima po~iwe Vi{wi}eva pesma Buna na dahije. I oslobodite sebe dosadnog onog blebetawa da je Milo{ bio nepismen. Bio je, ne sporimo. I da o slikarstvu italijanske renesanse pogotovu nije mogao imati ama ni najble|eg pojma, i
to stoji, ali sve to ne zna~i da nije shvatao o ~emu mu to pri~a dr
Bartolomeo Kunibert.
Utom je stigla 1839. godina! Te godine }e Milo{ biti prinu|en da odstupi s vlasti i ode u progonstvo. Pa, hajde, stavimo se na
tren psiholo{ki, psihofiziolo{ki, misaono, ili kako ve} ho}ete,
na wegovo mesto. Zaboravite, na tren, na pri~e istori~ara od zanata. U`ivimo se u ono {ta je on u tom prelomnim trenucima mogao da
misli. Je li oslobodio Srbiju osmanskog jarma? Jeste, mada donekle,
ali dovoqno za po~etak. Je li spasao Srbiju od kuge 1837. godine? Jeste. Stavimo samo to dvoje kao teg na jedan tas, a na drugi sve ono
{to mu se spo~itava do dana dana{weg, pa da vidimo koje prete`e...
38
Ne mora u na{oj, ve} u wegovoj svesti. Nisam obo`avalac apsolutizma i vladarske samovoqe, ali setimo se samo nekih detaqa iz pri~e o Milo{evoj uspe{noj borbi protiv kuge. O karantinima, i sanitarnom kordonu... Jer Turci niti su svoje karantine imali, niti ih
je taj vid borbe protiv “crne smrti„ uop{te zanimao. Srbija Milo{
bega be{e deo wihove dr`avne teritorije, stoga uop{te nisu mogli
da shvate da ih neko zadr`ava na takozvanim granicama, i jo{ ih nagoni da tu dangube, sede, ~ekaju po nekoliko nedeqa, dok ne istekne
vreme karantinskog ispita, da bih bili pu{teni daqe. [ta je to moglo da – u wihovim o~ima – zna~i, ako ne kao neku vrstu pobune, pa je,
u skladu s tim, pa{a beogradski ve} uperio svoje topove nameran da
bombarduje Beograd, od ~aga su ga strani konzuli jedva odvratili...
A da ne pomiwem onog vezira koji se be{e zaputio na krunisawe
britanske kraqice Viktorije, koji se, potom, dosa|ivao u Aleksincu slu{aju}i svakodnevno oblagivawa i uveravawa Milo{evih saradnika da tako, na`alost, mora biti jer je to u obostranom zdravstvenom interesu, ne razumevaju}i u stvari o ~emu je re~. Da i ne govorim o gun|awima srpskih trgovaca koji su, bilo oni, bilo wihovi
poverenici, sa svojim espapom po karantinima tako|e dangubili.
Sve vi to naravno znate, pa ne verujem da bi mogla da vam se u~ini
neverovatnom pretpostavka da se sve to vaqalo i kotrqalo i po svesti Milo{a Velikog koga posle svega – vrag bi ga znao za{to – ho}e
da najure iz Srbije. A {ta bi ostalo od Srbije da je kuga tada prodrla – ba{ ih briga! Uz to mu je sin jedinac tiho, ali neumitno umirao
od “proklete su{ice„ u Zemunu. Kriza se u prole}e 1839. godine bli`ila svom vrhuncu, ali nemojmo misliti da je Veliki Gospodar nije o~ekivao. Kriza je u wegovim o~ima bila ve{ta~ka, “uvezena„. Velike evropske sile prosto su se poigravale s tada{wom Srbijom.
Oti}i ili ostati, to pitawe pretvaralo se u Milo{evu no}nu moru.
Obuzet tim ko{marom Milo{ je pomi{qao i na Mihanovi}a, i na
staru srpsku slavu i gospo{tinu, na rukopise iz tog doba koje se
kr~me, razvla~e i rasprodaju, a koji }e se, saobrazno tome, sasvim
razvu}i i nestati. I onda. I {ta onda? Onda }e se srpska istorija
brojati od Kara|or|ijinog, pa potom wegovog, Milo{evog, ustanka,
a to je tanko. Nedovoqno ~ak ni da opravda wegove poteze na obnovi
kulta Svetog Save. Na sva ona natezawa sa Cincarima i Grcima u
beogradskoj ~ar{iji u ~ijim kalendarima pomenuti srpski svetiteq
i prosvetiteq ne be{e upisan crvenim slovom, te se moralo posegnuti i za pretwom. Da! Setimo se...
Ponovo se Akakije be{e razgoropadio. Wegov stara~ki glas
pretvorio se opet u grmqavinu, ne ba{ te~nu, nego pomalo skandiranu, koja podse}a{e na prve znake Parkinsonove bolesti... Dok
sam ja sedeo odbijaju}i dimove, pale}i cigaretu za cigaretom...
I evo {ta je odlu~io Milo{ Veliki ugledaju}i se, a mo`da
i poslu{av{i Mihanovi}a: pribavqa}e stare }irilske rukopise,
ali ih ne}e pokloniti dr`avi koja – po wegovom odlasku s vlasti
– kre}e prema propasti, nego }e ih zakopati tajno, na nekom skrovitom mestu. Pa kad sveta ora do|e oni }e biti prona|eni.
Usledila je dramska pauza.
Potrudio sam se ne samo da mu ne odgovorim, nego i da zadr`im sasvim miran izraz lica jer, ra~unao sam, taman je postao kratak i sa`et, a o wegovim pretpostavkama kasnije }u ve} razmisliti natenane. Ali on navali: {ta vi ka`ete na sve ovo?
Imam utisak da niste zavr{ili. Izmigoqih se, a on me odmeri s iskrenim divqewem.
39
U pravu ste... Pa, evo... Mehtarba{a je, naravno, povukao Mihanovi}a iz Srbije i poslao ga u Solun. A u Solunu }e Mihanovi}
kompletirati svoju ~uvenu zbirku }irilskih rukopisa, ali }e naposletku u Zagreb odneti samo deo. Drugi deo – ne znamo jo{ uvek
da li ve}i ili mawi – dostavio je (ili dostavqao je) svrgnutom
knezu Milo{u. Pretpostavqam da su se, uprkos prvobitnom onom
gnevu Milo{evom koji se sru~io na tog nesre}nog “Ilirca„, oni
ipak morali jo{ koji put sresti, makar prilikom opro{tajne posete Mihanovi}eve, a tom prilikom Milo{ be{e veoma blag, ~ak,
reklo bi se, “umiqat„ na svoj na~in. Rekao je Mihanovi}u da oni
kao jednoplemenici ipak mogu da u budu}nosti poma`u jedan drugom jer je on, Milo{, tako|e zainteresovan za stare }iriliske rukopise “i ostale drangulije„ koje je Mihanovi} ve} sakupqa, a to,
~ini{ ‘voliko, zna da ko{ta. Ovo je sve, naravno, magla. Dokaza nema, ni okoli{nih. Posle Soluna Mihanovi} je slu`bovao u Trapezuntu, ali se, docnije, u Bukure{tu sretao ~ak i sa svojom “Kamenom djevom„, sre}no udatom Anakom ro|enom Obrenovi}, lepoticom. Milo{ mo`da, iz ovih ili onih razloga, nije trpeo tog
“Ilirca„ kao austrijskog poslanika u Srbiji, ali je u izgnanstvu
sara|ivao s wim.
Sve to, razume se, nisam mogao da proverim i da i{~a~kam,
ni da prona|em jo{ kakav trag koji se mo`da mo`e, a mo`da i ne
mo`e vi{e na}i po arhivama, recimo, be~kim. Ali, otkud mi novac
da tamo odem, u Be~. Ili u Zagreb, jo{ i gore, posle skora{wih na{ih “ilirskih„ sva|a. Ruku na srce, ja i ne znam kako se to po arhivama ba{ i radi; neuk sam, sve to i nije moja struka.... Ko }e mi verovati, ko mi mo`e pomo}i, a da naposletku od svega toga ne ispadne }orak. Dokaze koje sam prikupio ve} sam vam dao...
I sad? [ta – sad!?
Klatilo se u vazduhu.
Ni{ta, ba{ ni{ta, odgovori on sam na svoje te{ko pitawe.
Ube|en sam da je Milo{, bilo uz pomo} Mihanovi}a, bilo uz pomo}
drugih, ipak do{ao do – hajde da ka`emo, do obiqa, jer tako lep{e
zvu~i – starih }iriliskih rukopisa, i da je, za vreme svoje druge
vladavine, naredio da se sve to zazida u onom “kov~egu„, i zaboravi
i ostavi kao nebeski znak za potomstvo. Naravno da tu sad iskrsava
~itav niz tehni~kih pitawa na koja nisam u stawu da odgovorim. Na
primer, kako je, vrativ{i se nanovo u Srbiju, znao da prona|e ba{
ono mesto, ili u kakvom stawu ga je tada zatekao... Pa onda koji su
sve qudi bili u to upu}eni... O tome me, molim vas lepo, ne pitajte.
Znam samo da je ta pri~a mogla da se zavr{i samo i samo ovako kako
vam rekoh, i to za vreme druge Milo{eve vladavine.
Neko vreme sam poku{avao, nastavi Akakije, da na osnovu
one sve{~ice moga dede sa~inim mapu eventualnih lokaliteta. Ne
znam da li vas i to zanima... Imam ih, ~uvam ih jo{ uvek. Ogroman
je to trud. A onda pomislih: {ta ja to radim, zbog ~ega mlatim praznu slamu, pori~u}i i samog sebe. Belvederski Apolon jeste, ako
jeste – nebeski znak! Otkopan je, na|en i shva}en u pravom trenu,
kada se o~ekivalo, kada je moralo da ne{to dogodi. A ja? Ko sam i
{ta sam? Jesam li ja blagosloven od neba!? Je li Srbija spremna da
ovog trena ne{to shvati!?! Mogu, mo`da, da se pojavim ali samo
kao prete~a, kao neko koji napa}enoj ovoj Srbiji predvi|a, predose}a, naslu}uje boqe dane... I to je sve, a i ni{ta.
Rastasmo se. A onda, dan za danom... Teglilo se. ^ekao sam da
mi se on ponovo javi pitaju}i se, u me|uvremenu, a {ta i ako se ja40
vi, {ta bih s wim. Naposletku ga potra`ih telefonom, jednom, pa
drugi, pa tre}i put... Ne na|oh ga. Posle malo du`eg vremena odlu~ih da ipak odem u Kalu|erice. Sam Bog zna {ta me je k wemu vuklo. Ali ne be{e ga. Nikog vi{e ni u toj ku}i, dok su kom{ije na
moje uporno raspitivawe mahom slegale ramenima, gledaju}i me
sumwi~avo. Oti{ao je u bawu... nije se odselio. Nije umro, ne daj
Bo`e... Digoh ruke.
Nepune dve godine kasnije na jednoj slavi gde behu mahom
gra|evinski in`eweri jedan mla|i ~ovek, terenac, po preplanulom, wegovom zdravom licu videlo se, po~e pri~u kako su nedavno,
u nekoj bestragiji, na nekoj ~uki, kopaju}i temeqe za dalekovod naleteli na neobi~nu grobnicu koja u stvari to nije bila. Neki su,
pri~a{e on, odmah povikali: eto nam opet Rimqana, ali kad iz
obli`we varo{i stigo{e stru~waci, oni svi listom odmahivahu
glavama. Rimsko, na`alost, nije. A nije bila ni grobnica jer nije
bilo, da tako ka`em, pravog poklopca. Zidovi, svod, ali sve povezano i zazidano u celo, a kako je sve to izvedeno shvatili smo malo
kasnije, kada je pala odluka da se to ipak razvali pa da vidimo {ta
je unutra. Tamo ne be{e mrtvac ve} samo grdna neka vo{tana platna, i u wih ne{to uvijeno, nekakvi, reko{e, rukopisi. Sve to
stru~waci pokupi{e i odne{e zamoliv{i nas da, ako mo`emo, temeqe ipak kopamo malko daqe.
Sa~ekah da on zavr{i svoju op{irnu in`ewersku pri~u kako je to sa tim svodom sve bilo tehni~ki izvedeno da sve zbiqa izgleda kao kov~eg, ali koji se ne otvara, pa ga upitah odakle su, iz
koje varo{i ti stru~waci, tada, stigli, i zapisah. Sutradan sam se,
bogme, namu~io dok sam prona{ao u toj i toj varo{i nadle`nu
ustanovu. Javi se neka ne ba{ preterano qubazna `ena koja na moje
pitawe {ta je to od starina nedavno prona|eno u wihovom kraju,
odmah za~eketa. Nemojte sada i vi o – Rimqanima. Ne}u, rekoh, samo pitam da li su tamo u tom kov~egu od opeke, u toj, na prvi pogled, grobnici na|eni stari }iriliski rukopisi. Otkud znate!
Skoro se brecnu ona. Na|eno je {ta je na|eno, jo{ se ispituje i
razvrstava, nisam ovla{}ena da dajem informacije. Ako vas sve to
ba{ toliko zanima, evo vam slu`beni telefon direktora. Poku{ah da wega na|em, ali uzalud. Na kraju pomislih. A {to se pa ja
bak}em time, obavesti}u Akakija Akakijevi~a, da ga obradujem.
Ali wega ni od korova. ^ak sam i do Kalu|erice dva-tri puta odlazio. U bawi je, reko{e mi... A i wega bi sasvim sigurno otka~ili. Srbija je ionako puna tajni, ludaka i birokrata. A {to se
nebeskih znakova ti~e, wih jo{ nema, ili ih prosto – ne vidimo...
Vladimir Kone~ni
TRI PESME
VMD ILI VAPAJ I MOLITVA DU[E
Vidim. Ja, kr{ten po kijevskom Vladimiru
Vladimiru, kwazu Svjatoslavi~u. Vidim.
Vidim ~oveka, vidim ~ak `enu
41
Vidim ~etu, pa puk i armiju
Vidim ogromnu vojsku, daleko
Ve}u od one {to beja{e srnula na
Veqka kad junak brani{e N. A ovi
Vazdan razbojnici, ali i no}om sve
Ve}i – pustahije s bombama milosrdnim
Ve}ma an|eli prekomorski, a i vazali
Vazma u kom{iluku videli korist – hej,
Videli korist videli da ugrabe videli,
Va{i krvopijne, videli telo, gu{u belu
Videli. Vow wihov vidim.
Motrim ih, wu{im: vow di`e se vaseqenski
Modrina beskraja dubqa je od o~iju i o~aja
Moje du{e Mirjane. Al kako nau~iti wu
M., moju du{u, da mrzi, a da se ne
Mewa, da su joj kao i pre, zauvek,
Mesec i more... na pu~ini mla|ana
Mese~ina – ali: jo{ pet puta re}i: da!
Mr`wa du{manina opovrgava sve.
Du{man na delu, a Du{an tek ro|en,
Dobro, ne ba{, ~etri su mu godine bile i
Detence to kako nau~iti, kako tom
Detetu maleckom {apnuti da voli qude, a
Da nequde mrzi? Mada Pavle nije tako reko.
Da li da mrzi, kada da voli, kada da
Misli samo o sebi, kada da deli, kada da
Voli, kada da mrzi, kada da ne zna, kada da
Deli, kada da voli, kada da stremi: i kada
Du{anu, blagorodnom, dati mitraqez?
Dati metu, dati blagoslov za osvetu.
Dati mu metu da osveti zlo prole}e to
Devedeset devete dvadesetog veka.
Da li je bilo, tata, krvavog tako veka?
Dvanaestogodi{wi Du{an – ne pita,
Dakle ve} sam istinu zna. A otac na to,
Du{ane, sine, poganijeg veka bilo nije
Do toga u kom smo se i ti i ja rodili.
Da li da voli? Da, Du{an da
Voli da voli – da voli ko V. i M.
Dati mu bombu.
Vaqanu, stra{nu.
Minu i pu{ku.
42
Mlazwak, raketu.
Mra~nim wima
Mra~wacima
Da bol predo~i naroda svog.
Majke im mra~ne wine
Da ogrne pomr~inom.
Majke im wine u la`nom belom
Da prozre i prezre.
Moj dobri Bo`e, {ta gore je ne znam –
Da se du{man nametne ko brat la`ni il
Da te ro|eni brat kroz ki~mu bode?
Daj Sr|ane biv{i brate no` mi poka`i.
Mene si slago, Du{ana ne}e{
Mirjanu ne}e{
Vide}e{.
Vide}e{ da izdaja zla je,
Mr`wa jo{ gora.
Vide}e{ da
Vapijemo za pravdom nebeskom,
Volimo se, nas troje,
Molimo se,
Dobri na{ Bo`e.
U Beogradu, septembra 2011.
OBLACI ZA TEBE
Za Andreja Bitova
Oblaci su leteli po dvoje,
debequ{ni kao obrazi beba
{to skliznu{e s krila
slikarskih madona.
Duboko, duboko plavo,
nebesko plavo, plavo kao...
kao... pa dobro, neopisivo
plavo kao nebo. A {ta je
neopisivo u tome {to je
kao nebo, meko kao pamuk,
kao Arktik, kao vasiona?
Ti{ina je neopisiva.
Svuda okolo stajala je
neopisiva ti{ina. Ne,
boqe je da napi{em –
svuda okolo staja{e
43
ti{ina. Dubqa je tako
i ruskija. Staja{e ti{ina
kao stub – ili boqe, kaza}u
da stub staja{e kao ti{ina.
Mo`da je to dovoqno.
Ti{ina – a sve u woj je.
Izgore}e tvoj roman u
plavom plamenu. Plavom?
Ne odbijam da se okrenem
i gledam. Nisu plameni jezici
plavi, ni crveni, ve} crni
kao more. Ka belom nebu
s loma~e se`e spirala dima.
U dimu ptica od ri|eg zlata.
Kroz krik i pla~ peva i te{i.
Nad morem mrak. Vitla}e
no} wim, roji}e se misli.
Nebo sad je slinasto-`u}kasto.
2. januar 2012.
[email protected] I SAVR[ENSTVO
Andreju Bitovu
“Eh, kad bi ja bio qudo`der,„
zapo~e tvoj Pjotr Pavlovi~,
“ne bih poreklo mesa razvrstavao
po plemenskoj pripadnosti.
Sve rase odreda bih jeo
za dobrobit prirode i sebe.
Jeo bih ~oveka da je ukusan,
al nije. Jasno ti je bez da ga
proba{ da je gadan i odvratan.
Ne postoji poganije vrste
u prirodi, a nije ni ~udo kad
nesavr{enijeg roda nema.
[ta je, |a~e, blene{, nisi znao?
Lagali te u~iteqi. E pa zapamti:
s napretkom opada savr{enstvo.
Muva je savr{enija od slona, a
va{ka od muve. Sve {to se
makne iz svoje postojbine
i tr~ka naokolo, mawe je savr{eno
od ukorewenog. Zato je biqka najboqa,
jer ona klija u zemqi, a dose`e
44
do neba; ako ne dose`e, bar se
trudi – i propiwe! Te`i ka nebu
u `ivotu i svetlosti i u mraku
i... zna{ u ~emu ve} drugom.
I tako, pametni |a~e, shvati:
svaki je list ukusniji od tebe,
svaka je travka boqa od tebe.
Nesavr{enstvo je ~ove~ija kazna.
I tvoja. Jer ~ovek si i kao takav
gre{ka. Slepo si crevo razvitka,
sam wegov kraj. Kad te ugleda,
tvorac ustuknu. Prestade da stvara„
– tako re~e Pjotr |aku i le`e na pe}.
\ak iza|e iz izbe i kle~e u sneg,
kroz bele breze pogleda u no}.
Zadrhti to malo nejako stvorewe,
sagne se i poqubi smrznutu zemqu.
Promrmqa molitvu i prekrsti se.
Upravi pogled ka najsvetlijoj zvezdi:
meseca nema, veliki je mraz.
2. januar 2012.
Zoltan Baba
O VERI
Moj prvi ulazak u crkvu zbio se dok sam jo{ bio nesvesno dete. Krstili su me, po rimokatoli~kom obredu, i tako ostavili neizbrisiv trag u meni.
*
Kada sam prohodao, po~eli su me voditi na mise. Pri~ali su
mi u slikama o slikama. I sve je bilo nekako materinski ne`no: i
kipovi, i pojawe, i miris tamjana...
*
Posle mise deda i ja bismo se zadr`ali u biskupiji. Jednom
nas je biskup odveo u hor, da mi poka`e orguqe. Kada je kantor zasvirao, u~inilo mi se da sam ogluveo.
*
Hristovu molitvu sam nau~io u ~etvrtoj godini. Pre nego
{to mi je san pao na o~i, baka mi je tiho pro{aptala da je i to dovoqno.
45
*
Sa polaskom u {kolu sve se promenilo. Govorilo se samo
srpski – jezikom moje majke.
*
Pamtim weno neslagawe sa bakom koja je `elela da postanem ministrant. Rekla je da se tako nikada ne}u o`eniti, ali je baka uporno tvrdila da je to moja sudbina. Ipak je prevagnula maj~ina voqa: nisam postao ministrant.
*
Vi{e me nisu vodili u crkvu. U {koli sam bio depresivan,
poput majke u ku}i. To nije bio moj svet.
*
Majka mi je izabrala drugaricu, a ja sam imao tajnu simpatiju.
*
U pubertetu, kad se u mojim vr{wacima probudilo ne{to
novo, u meni se jo{ vi{e produbilo staro.
*
Bio sam preosetqiv mladi} kad sam se smrtno zaqubio. Be{e to divqa i divna bespolna bogiwa lova.
*
Ocu se nisam poverio zbog stida, a majci jer me je lako ~itala ali bez razumevawa.
*
A onda me je baka iznebuha urekla.
*
Ostao sam prepu{ten samom sebi,
*
nekrizman i bez prava na pri~est.
*
Ponovo sam po~eo odlaziti u crkvu. Zbog slika i mirisa tamjana, zaglu{uju}eg bruja orguqa i palijativne ti{ine koja bi usledila.
*
I iznova sam se idealno zaqubqivao. Daleko od Boga, daleko od drage. Zbog greha koji nisam umeo sebi da objasnim i okajem.
*
^ovek umire zato {to stari, a stari zato {to se wegova metafizi~ka smrt ne poklapa sa wegovom fizi~kom smr}u. Tako sam
ve} u dvadesetoj izgledao kao starac.
*
Jo{ kao de~ak ~eznuo sam za siroma{tvom. Moja majka je ro|ena u siroma{tvu. Mo`da me je zato povredilo weno bogatstvo duhom.
46
*
Religija je prokletstvo.
*
Ali time ne `elim da ka`em da sam hri{}anin.
*
Od oca sam nasledio sklonost prema `rtvovawu,
*
a prorokovano vaskrsewe kvari Isusov podvig.
*
Uostalom, kom mu~eniku je stalo do besmrtnosti.
*
Bliskiji mi je Don Kihot od Hrista.
*
Svako se ne~em novom (starom) prilagodi kad do|e vreme. Ja
se, me|utim, neprestano odlago|avam.
*
Mene nikad nisu pitali.
*
Religija je opijum,
*
a meni je potrebna totalna anestezija...
*
Da sam bar slomio vrat onomad.
*
(Ubistvo u lovu ne podle`e gowewu.)
Bele{ka o piscu
Zoltan Baba je ro|en 1961. godine u Zrewaninu. Po obrazovawu je pravnik.
Objavio je prozne kwige Poetika mikrobajke (1996), Be~kere~ki mirakulum (1997) i Banatski brevijar (2005), kao i pesni~ke kolekcije Jodokus Vejt sa zaklopqenog poliptiha zuri u rasklopqeni poliptih (2008) i San planine (2008). Prire|iva~ je izbora iz novijeg srpskog haikua Ispod belog {e{ira (2003).
Brojni autorski i kriti~ki tekstovi publikovani su mu u
~asopisima Sveske, Koraci, Ulaznica, Savremenik, Kwi`evna re~,
Hekeida. Izme|u 1995. i 2007. godine pisao je za gradsku i kulturnu rubriku regionalnog lista Zrewanin.
Vi{e puta je nagra|ivan na doma}im i stranim literarnim
konkursima. Prevo|en je na engleski, ma|arski i rumunski. Zastupqen je u proznim i haiku antologijama.
Od 2001. ~lan je Dru{tva kwi`evnika Vojvodine.
47
Milivoj An|elkovi}
MILENIJUM PRED KAMERAMA
Studio je bio u uglu hale – improvizovan “salon„ usred haosa skladi{ta. Ure|eni deo je bio u{u{kan u somot teget i `ute boje; ispred wega gomilale su se kamere i reflektori, zmijolike spirale kablova, visoki paravani, pokretni redovi sedi{ta, nedovr{eni zidovi... Nekoliko osoba nejasnih zadu`ewa muvalo se okolo.
– Idemo, za deset sekundi! – za~uo se metalni glas.
Voditeq popravi kravatu, zagladi kosu i osmehnu se. Muvatori se prikqu~i{e na kamere i aparate, “pecaqka„ tona opisa polukrug, o~i kamera staklasto zasvetluca{e obele`ene crvenim
ta~kama. Asistenti i pomo}nici se ispravi{e i zagleda{e u Petra i druga dva gosta emisije kao da su umetni~ke slike ~iju unutra{wu tajnu treba razotkriti i zumirati.
Petar je sa interesovawem je saslu{ao najavu emisije i zabrinuo se: voditeq je desetak vekova strpao u jednu re~enicu koja
je bila zvu~na kao provokacija, ali neta~na kao rezime. Surogat
blizak istini koji sve toliko pojednostavquje da se opasno pribli`ava la`i.
Oko reflektora koji se okretao ka wemu drhturili su ostaci neke pro{le scenografije nalik na xinovske sapi, mikrofoni
su ~ekali da budu upotrebqeni, izbo~eni kao prete}i rogovi. Da,
pomislio je i osmehnuo se, televizija je elektronska monstrumkrava. Izmuze instant-~iwenice od kojih stvara fikcije koje zovemo istinom.
Na ekranima koncentrisanim sa obe strane “salona„ cureli
su segmenti porodi~nih `ivota i ratnih haosa, prirodnih lepota
i katastrofa, de~jih igara i nasilnih smrti. Divote i u`asi sveta
izme{ani u haoti~an {pil. A od nas se o~ekuje, pomislio je, da ih
tako upakujemo da se gledaoci osete kao sre}ni dobitnici.
– Sponzor ove serije razgovora – obja{wavao je voditeq –
pro{ao je kroz te{ku `ivotnu borbu. Wena prostota, grabe` i nasiqe duboko vre|aju, ka`e on i pita: da li je to neizbe`no?
On zna~ajno za}uta, zaokru`i pogledom po sagovornicima,
zagleda se u kamere i nastavi uti{ana glasa:
– Na licima monaha i kalu|era koje je sretao video je smirenost, spokojstvo i blagost. Tada se zapitao: kako to posti}i? Mogu
li wihova saznawa i `ivotna iskustva da ubla`e `ivotne tegobe
svih nas?
On teatralno, pokretom ruke, obuhvati studio i gledaoce
ispred ekrana: – [ta mogu da nam otkriju na{i ceweni gosti? – i
on ubrzano izre|a imena, zvawa i titule: iguman Sava... u~iteq
Bhava iz budisti~kog hrama... doktor nauka Petar ... iz instituta...
Saslu{ajmo ih pa`qivo, ovo mo`e da bude zna~ajan dan na{ih `ivota. Da li je ostvarewe `ivotne sre}e dostupno i nama?
Auh! – pomisli Petar. Ali ovo nikako nisam mogao da odbijem.
I {ta sad: istinu ili dodvoravawe gledaocima sa blago{}u na licu?
Pogledao je drugu dvojicu u~esnika i shvatio da mu pomo}
ne}e do}i sa te strane. Oni imaju svoje istine i pri~e. A koja je
moja istina? Koja je to velika i sre}na pri~a nauke?
– Doktore – obratio mu se voditeq – vi imate zanimqivu teoriju o sre}i.
48
– Ne ba{ o sre}i – odgovori on nagiwu}i se napred kao da se
sprema za borbu. – Ali o zadovoqstvu `ivotom, svakako. Naime, danas je mnogo mawe qudi koji ose}aju `ivot kao teret nego {to je to
bilo ranije. Svet se mewa naboqe. Me|utim, uvek }e biti onih koji
}e ru{iti sve pred sobom da bi postigli svoje ciqeve. Se}ate se,
jo{ je [ekspir napisao “~asno je gadno” jer se veli~ina ne mo`e dosegnuti sredstvima sveca. Ona tra`i ~vrstu usmerenost ka ciqu i
eliminisawe prepreka. Pro{lo je pet vekova i jo{ uvek je tako.
– Na{ sponzor upravo to `eli da ispravi – ume{ao se voditeq, me{koqe}i se u stolici. – Da zavladaju pravo i pravda.
– To `ele svi. Oni koji se ose}aju potla~eni, ali i oni koji
su osvojili bogatstvo, mo} ili vlast. Prvi se nadaju boqem i druga~ijem, a ovi drugi da zakoni i sistem obezbede stabilnost postoje}eg stawa.
– Takvi ula`u u razvoj. Sponzori{u i va{ institut – opomenuo ga je voditeq za~u|eno.
– Oni investiraju u svoju `equ da se ni{ta bitno ne mewa i
da svi postanemo smireni i spokojni.
– To i jeste pohvalno...
– Pitajte one koji su odgurnuti u stranu, zatim mlade poslovne qude i ambiciozne firme koje hvataju zamah i izvla~e se sa
margine. Pravda i spokoj, to da, ali koja i za koga? I od kog dana i
sata po~iwe da se primewuje ta odabrana pravda? Ho}e li ispraviti ranije nanete nepravde, da li }e i ona oduzimati umesto da daje?
– Pravo ja~eg kao uslov progresa? – sugerisao je voditeq.
– Ne, ve} po kojim pravilima se progres doga|a, za koga ona
realno va`e, kakvi su politi~ki, demokratski i civilizacijski
uslovi? Na primer, na~elo nasle|ivawa u svetskom zakonodavstvu.
Sve je vi{e mi{qewa da je to ostatak varvarstva. Trebalo bi da se
razlikujemo po tome kako koristimo svoju slobodu, a ne {ta smo
nasledili i {ta posedujemo. Ima jo{ primera...
Voditeq iskoristi priliku da prekine ne`eqenu temu.
– [ta misle ostali? – upita on nagla{eno i zagleda se u budisti~kog monaha.
Bhava je smireno gledao kroz wega, ne pomeraju}i ni jednu
crtu lica, i voditeq se zagleda u pravoslavnog sve{tenika.
– @eqe i ambicije... Wih ograni~ava moral – progovori
iguman Sava i uspori prste kojima je prebrojavao brojanice. – Moralne norme su osnov religijskog i tradicionalnog, i obrazovawa
uop{te... Osnovni dru{tveni pojmovi, sloboda i dostojanstvo, poreklom su iz hri{}anstva.
On za}uta i ubrza rad prstiju, brojanice su klizile u krug u
wegovom krilu. Voditeq se u nedoumici okrete budisti~kom monahu.
– To pitawe – progovori u~iteq Bhava tiho – postavqa se
samo na Zapadu. On je u haosu. Ure|uje spoqa{we odnose, a unutra{we vrednosti i{~ezavaju. Budizam traje du`e od 2.500 godina i za
sve to vreme u wegovoj osnovi je Budino u~ewe o bolu svesti i bolu
mi{qewa kao op{toj tragici ~ovekove psihe. Jer, znate, osetili
ste i sami – iz li~nosti proizilazi patwa. [ta nas to boli? Na{e
ja! Odre}i se “ja„ za potpuno smirewe. Ali evropski individualizam ne mo`e da podnese potiskivawe li~nosti.
Petar se podi`e iz foteqe i vrati u wu, skrenuv{i svu pa`wu na sebe: – Hri{}anstvo jeste u rezignaciji – potvrdi on. –
Ali to je i Istok jer vekovima razvija unutra{we vrednosti dok
one spoqa{we, one propadaju. Stalna je napetost izme|u vere i
49
sveta – svet tra`i maksimum li~nog iskazivawa, a vera wegovo potiskivawe. Da li je to ravnote`a?
– O kojim spoqa{wim vrednostima govorite? – upita budista odmah. Izgledalo je kao da se statua pomerila: – Onima koje Zapad razvija i populari{e da ostvari prevlast? Istok `eli harmoniju, prosvetqewe i trezvenost. On u~i umerenom i razumnom na~inu `ivota i zabrawuje da mrzimo.
– Istorija – progovori Petar – istorija i `ivot to ne potvr|uju. I Istok i Zapad imaju svoje inkvizicije, konc-logore, zla
i nasiqa!
Nastade ti{ina, ledena i te{ka, kao da je sve zatrpala lavina. Najzad monah Bhava tiho progovori, kao da otkida ledenice
jednu po jednu:
– Naslednici smo prethodnih bivawa i tvorci budu}ih. Dobre namere vode dobrim delima i novom ra|awu dobrog...
– U osnovi hri{}anstva je qubav – progovori iguman Sava
dok su se brojanice me|u wegovim prstima jedva pokretale. – Hristos nas u~i da volimo i neprijateqe jer je na{a qubav pozitivna.
Ona je aktivna i stvarala~ka. Ko ne vidi drugog, ne vidi ne sebe. A
qubav, ona je izbor i proizilazi iz li~nosti, iz onoga {to neka
u~ewa negiraju. Ona znaju samo za saose}awe, ne i za qubav.
Bhava odmahnu lagano rukom kao da odstrawuje ~ini ispred
sebe.
– Moj osmeh ka`e: Ja razumem tebe, a da li ti mo`e{ mene?
Buda nas u~i: Izbegni borbu mi{qewa...
– Svet, priroda, kosmos – nabroja Petar odvajaju}i prst po
prst – oni ne sadr`e dobro i zlo, a qubav postoji samo kao biolo{ki nagon. Sve ostalo je na{a odluka, stvar na{eg izbora.
Voditeq odmah preuze temu oponiraju}i jedinom kome je to
mogao: – Mitovi – re~e on – ta na{a kolektivna prasvest, vrlo
sli~na kod razli~itih naroda i civilizacija, govore druga~ije.
Nau~nik se `ivahno okrete ka novom protivniku: – Da, Homer i ostali ka`u da se bogovi poigravaju sa na{im `ivotima i
sudbinama. Dana{wi fizi~ari pronalaze nesta{ne atome koji su
jo{ u vreme Velikog praska skrenuli sa putawe i svet je postao nepredvidqiv. Zar to nije su{tinski isto: poigravawe je nepredvidqivost, nepredvidqivost je poigravawe.
Iguman Sava se te{ko okrete ka Petru: – Uvek kada je neka
katastrofa ili velika nesre}a, qudi pohrle u crkve. Odgovor im
ne daje nesta{ni atom ni nauka i nau~nici ve} vera i crkva. Velike revolucionarne promene nisu donele dobro – ni revolucija u
Francuskoj ni potom u Evopi, ni boq{evi~ka revolucija u Rusiji
i delovima Evrope – uvek su ih pratili jaha~i apokalipse: nasiqe,
ubistva, pqa~ke, veliko prolivawe krvi. Hristos, Bogo~ovek i
Mesija je alfa i omega, po~etak i kraj qudske istorije i ovaplo}ewe svih bo`anskih poruka.
Petar `ustro prigovori: – Nauka je uvek, pa i sada, najmla|a i najstarija, ona se neprekidno obnavqa...
Iguman Sava odmahnu rukom: – Nauka jednu zabludu zamewuje drugom, jednog boga drugim. Ona je uvek u pravu jer veruje u novootkriveno. Ona je marketing novih saznawa, a crkva, ona je znawe.
Nauka je dete koje u~i da hoda, a crkva ~ovek kome je svaki korak
dobro poznat.
Petar klimnu glavom: – Dobro re~eno, o~e. Ali kakva je nauka crkve? Nije li to iluzija barona Minhauzena? Ona kada je ve50
rovao da }e sam sebe izvu}i iz blata tako {to }e se vu}i za per~in? @eqa i voqa nisu dovoqne. @eqa je san, voqa je metafizika.
A blato je... realno...
– Blato je `ivot – umetnu se Bhava. – Buda ka`e: @ivot je
prqav. Osamqen se kre}i, kao nosorog.
– Blato je pali svet – ispravi ga iguman. – Prihvata ga qubav da bi ga preobrazila. Filozofija hri{}anstva se temeqi na
li~noj qubavi, dok neke druge...
Bhava prihvati izazov: – Hri{}anstvo svoje izvore ima u
azijskim religijama i tamo }e se jednom vratiti. Sveto Trojstvo,
zar to nije ostatak paganstva? Hri{}anstvo je san. Objavilo se u
snu vladara, realizovalo u vizijama. @ivot je drugo. On tra`i poni{tavawe pojavnog “ja„ da bi se `ivelo istinskim bi}em, a ne u
snu ili vizijama.
Petar se okrete ka kamerama: – Hri{}anstvo je dalo moralne norme. Ali one se mogu potpuno ostvariti jedino ako se “pro~iste„ kroz razvoj dru{tva, demokratske procese i komunikaciju.
Ina~e, postaju dogme. Zato je neophodno “samoograni~ewe„ – da se
iskqu~ivost religija zameni tolerancijom. A to zna~i da religije treba ograni~iti umom i dru{tvenim odnosima.
Iguman Sava odmah odgovori, razmahnuv{i brojanicama: –
Atomska bomba je proizvod uma. Biotehnologija u kojoj ~ovek proizvodi sebe – tako|e. Nauku je neophodno ograni~iti moralnim
normama koje daje religija.
– Zapadni svet je – progovori Bhava i o~i kamera se uperi{e na wega – pun velikih sistema koji sebe name}u kao jedine: rimsko carstvo, hri{}anstvo, krsta{ki ratovi i inkvizicije, pobednici u svetskim ratovima, novi svet profitne globalizacije. Ali
uvek jedno. Za{to samo jedno? Zar to nije ograni~avawe mogu}nosti cele civilizacije? Ka`ete: tolerancija, ograni~ewe sve{}u...
Kako osvestiti sve razli~ite, ~esto suprotne, samodovoqne ili
iskqu~ive dru{tvene sisteme jedne civilizacije?
Petar `ustro ra{iri ruke: – Tako {to }emo {iriti poqa u
kojima se dopuwujemo, a ne jahati na razlikama. Neverica u druge
priziva jednoumqe. Tek kada se uzdignemo iznad nametnutog, spa{}emo se osmog smrtnog greha.
– Osmi... smrtni greh? – upita otac Sava za~u|eno.
– Da, po Borhesu. Veliki argentinski pisac je priznao pri
kraju `ivota: “Na~inio sam najve}i greh – nisam bio sre}an u `ivotu„.
Iguman Sava rezignirano odgovori: – Biti sre}an, {ta to
zna~i? Zarobqeni smo fascinacijama pa ne vidimo su{tinu, ono
uzvi{eno i trajno. Na{e realno postojawe ne prepoznaje dubqu duhovnost.
Petar mahnu voditequ i sa~eka da se kamere okrenu ka wemu.
– Ne poznajemo jo{ ni ono {to nazivamo “realno postojawe„. Znamo za tri dimenzije, poznato nam je i vreme, nedavno smo
otkrili jo{ {est mini-dimenzija sabijenih u svetu atoma... Kako
one deluju, koliko ih zaista ima, {ta }emo jo{ otkriti... Tome dodajte i slu~ajnost. Ona se ne sme zaboraviti; onaj mali, nesta{ni
atom je uvek negde blizu nas...
Iguman Sava se nadmo}no nasmeja.
– Nauka je Tvorca zamenila Slu~ajem. Sve {to qudski um ne
mo`e da objasni proizvod je neke “slu~ajnosti„: Veliki prasak,
evolucija, lutaju}e komete, nesta{ni atomi, lov na “bo`ju„ ~esti51
cu koja }e sama, slu~ajno da isko~i... Previ{e slu~ajnosti da bi bilo slu~ajno.
Bhava se pomeri ali ga Petar preduhitri.
– Ta~nije je re}i po zakonima koje jo{ nismo otkrili. Nauka nije dogmatika, ona tra`i, gre{i i otkriva. Me|utim, ni nauka
ni religije nisu razjasnile su{tinska pitawa onih u ~ime ime postoje i deluju. Bavimo se sve novijim objektima, a subjekte oblikujemo po starim kanonima...
I dok je Petar uzimao vazduh da nastavi, Bhava najzad do|e
do re~i: – Na{a bi}a su tek male ta~ke svesti u ni{tavilu.
Voditeq se ubaci, pogleda uperenog ka re`iji.
– Me|usobne odnose treba uravnote`iti, saglasni smo svi u
ovoj polemici. [ta jo{ mo`emo da zakqu~imo? Prvo...
Prekri ga visok i o{tar glas, metalnog prizvuka, o{tar
kao se~ivo.
– Program... prekidamo! Zbog vanrednih okolnosti u studiju! Ugasite reflektore! Iskqu~ite kamere! Napustite studio!
Va`i za sve! Odmah!
Trenutak ti{ine. Uzbu|eni `amor. Svetla po~e{e da trnu.
@enski vrisak.
Petar je video kako se kamerman nagiwe nad kameru, weno
crveno oko utrnu.
Hala utonu u tamu, nekoliko plavi~astih svetiqki visoko
pod svodom zatrepta i ostade da svetli, preslabe da osvetle veliki prostor. One su putokaz, pomisli Petar, pokazuju pravac izlaza i okrete se ka drugim u~esnicima razgovora.
Nadam se da mi nismo uzrok ove pometwe, hteo je da ka`e.
Me|utim, foteqe su bile prazne. Pult voditeqa je odbleskavao
slabom, fosforescentnom svetlo{}u.
Na kraju studija nazreo je pokret – ne~ija tamna le|a su zamicala u lavirint prolaza i on po`uri za wima.
Hodnik je bio zgusnuti mrak, blede mrqe su se pojavqivale
i gubile kao otisci duhova i pretvarale u zidove. Negde napred ~uli su se uzbu|eni daleki glasovi. Petar pru`i korak i nalete na
hodnik zakriqen svodom. Zavijao je udesno i on ponovo uroni u
mrak, opipavaju}i zid jednom rukom.
Iza|e na {iri prostor bez paravana i zidova, otvoren ka
krovu hale. Visoke plave svetiqke, jedva dovoqne da osvetle same
sebe, bile su pomerene ulevo i on obeshrabreno zastade – izlaz nije bio u pravcu wegovog kretawa.
– Hej! – uzviknu sa notom panike. – Hej!!! Gde ste? Gde je izlaz?
Odgovori mu jeka wegovog glasa i ti{ina. Poku{a da se
orijenti{e po svodu, ali je mrak bio potpun, ~ak ni svetlosti grada se nisu nazirale. Nisu se videli lukovi hale, samo plavi~aste
ta~ke koje lebde u praznini. Ispred sebe napipa nisko postoqe i
sede na wega oslu{kuju}i i zagledaju}i u mrak.
Ujedna~ena gustina tame se lagano raslojavala, velovi tmine slo`eni jedan preko drugog sada su se razdvajali. Potpuno crnilo zidova, sivo pramewe hodnika koji su se ra~vali u prazninu, gusti stub tame u visini ~oveka...
Ili ~ovek?
Nazirala se okruglina glave; Petar pretrnu i obradova se.
– Bhava? – upita on tiho. – Bhava, molim vas, javite se! O~e
Savo?
52
Nije bilo odgovora. Figura se ne pomeri. Stub ili mo`da...
Mo`da ipak qudsko bi}e sa nejasnim namerama...
Petar se uko~i, sliven sa postoqem na kome je sedeo, sa nadom da je tako mawe vidqiv.
Mrak se talasao izme|u wih, velovi su se navla~ili i razmicali.
Ili se to On pokre}e?
Petar ostade nepomi~an. Nevidqiv, nadao se. Nepostoje}i.
Ulazak u jednu od onih {est mini-dimanzija je sigurnost. Tu smo,
jedni do drugih, a ne vidimo se, ne ~ujemo se, ne ose}amo...
Ne postojimo.
Kratak blesak svetlosti protr~a krovom hale.
Za~u{e se glasovi.
– Profesore! – razumeo je povike. – Gde ste? Javite se!
Petar osmotri figuru ispred sebe. Nije se micala. Stajala
je nepomi~no i }utala kao bi}e iz druge dimenzije.
Nekoliko svetlosnih mlazeva pro{ara prostor ispod krova.
– Profesoreeee!!! Bezbedni ste, dojava o bombi je bila la`na!
Bomba?! – za~udi se Petar. Zato sva ova panika, i mrak, i
bezizlaz. Privremeni su, obradovao se, kao i ova pojava ispred...
– Ovde sam! – odva`i se da odgovori. – I jo{ neko...
Figura se ne pomeri, kratak rez svetlosti prelete preko we
obasjav{i konture koje su... Nesumwivo... Bile qudske.
– Ostanite gde ste! – iz blizine se javi vedar glas. – Na}i
}emo vas!
Na}i }e me – obradova se Petar. Ali kako kad sam ja sakriven? Uvu~en u mini-dimenziju. Jednu od {est. Ili koliko ih ve}
ima. Nema me, i zato sam bezbedan. U ovoj tami koja se quqa...
Kulisa se zaklati i prelomi, figura se pokrenu i krenu ka wemu.
– BuuuUUUmmmMMM! – odjeknu sa razdelom.
Vi{estruko prelomqena i prejaka svetlost ga zaseni i podi`e uvis.
Video je sle|eno lice i uko~en pogled. Kroz prazninu hrlili su ka wemu.
Pogled statue praznih o~iju.
Susreli su se, grudi na grudi, kao u qubavnom zagrqaju.
Dva sli~na oblika, razglobqenih udova i isko{enih glava
– jedan koji je za trenutak o`iveo i drugi iz koga je isticao `ivot.
Olga Lali}-Krowicka
USPAVANKA
DESETOG JANUARA
vjerovatno je to ta borba
da se oslobodim od tunela
ba{ to smije{no zvu~i
vjerovatno ni{ta nije ostalo
samo odjek u iluziji
skamenut
53
izbuxana tijela uma
obogatila su
prokleta iskustva
to isto smije{no zvu~i
sve mora da stane
samo Gospod Bog
mora da `ivi!
PATWA
bol je bio od grana snova
bol je imao pakao
raj je bio ve}i
nikoga nije bilo
ti{ina je prestala da sawa
zamalo da nije umrla
u meni smrt
o, Bo`e,
da li me uvijek tako
lijepo obla~i{
u radosnu patwu
kao pravoslavne horove!?
KAD SITNICE POBJE\UJU
sigurno jo{ uvijek postoje stihovi
kao kamene dalmatinske ku}ice
ne, ne vidim vi{e tamo nas
dr`im u ruci
ru{evinu sunca
USPAVANKA ZA MRTVE
Quqam tvoje o~i
od betona
Quqam tvoju du{u
od safira
Quqam tvoj svijet
u ritmu gluvog oru`ja
LUTKA
le`ala je u blatu
ispred sru{ene ku}e
54
pogledom je tra`ila vlasnicu
koju su zajedno sa roditeqima
u no} odvezli
*
* *
na papiru je bilo napisano
NI[TA
rastrgnute ruke
isparale su svijet
POVRATAK
kucnula je ura bezvremenska
smijelo je gurnula vrata
slikaju}i pogledom potiqak
suze je skrila
na kraju neba
pored kolijevke ~ekala je
ostarjela lutka
Prevela s poqskog autorka
Bele{ka
Olga Lali}-Krowicka, ro|ena 1980. u [ibeniku, poqsko je
srpskog porijekla. Apsolventkiwa slavistike na Univerzitetu Jagjelowskom u Krakovu (Poqska). Objavqivala je u mnogim poqskim, srpskim, hrvatskim, bosanskim, slovena~kim, makedonskim,
bugarskim ~asopisima, kao i u ~etrdeset antologija i almanaha objavqenih na Balkanu, u Poqskoj i Nema~koj.
Pi{e pjesme, kratke pri~e, haiku i drame na poqskom i srpskom. Prevo|ena na engleski, bugarski, litvanski, makedonski,
slovena~ki, {panski i nema~ki jezik. Laureatkiwa petnaestak
kwie`vnih nagrada u Poqskoj i na Balkanu. Prevela je oko dvadeset zbirki pesama i proze autora iz Poqske, Srbije, Hrvatske i
Slovenije. Osniva~ je i urednica veb-stranice www.poezija.com.pl
za prevode na slovenske jezike.
Objavila je zbirke pesama Dzisiaj przyjdzie w br¹zowym 2006
(reizdawe 2007), Iza oblaka (Vaqevo, 2008) Niepokoje Niepokoju
(2009, Krosno), Vrh v temi (Koper, Slovenija, 2009 – preveo Frawo
Fran~i}), Gdy wybuchnie mina (Krosno, 2010), Livewe pesme/Odlewanie wiersza (dvojezi~no, koautori: Dejan Bogojevi} i Obren Risti}, Mladenovac, 2010), Mrvice vremena u prostranstvu, Beograd, 2011. i zbirku drama Debiut pana Chwastowskiego (Krosno,
2007). Prevela je i uredila antologiju slovenske umetnosti Izme|u Ohrida i Buga (Krosno, 2011).
Stanuje i stvara u Dukli (Poqska) i u ^istoj Maloj (Hrvatska).
55
Pol Oster
ISTINITA PRI^A
U obdani{te moga sina i{la je jedna mala devoj~ica ~iji su
se roditeqi razvodili. Ja sam posebno voleo wenog oca, borbenog
slikara koji je zara|ivao za `ivot poma`u}i arhitektama u poslu.
Iako su mu slike bile vrlo lepe, B. nije imao sre}e da ubedi galeriste da podr`e wegov rad. Jedanput, kad je otvorio izlo`bu, galerija u kojoj je izlagao ubrzo je prestala da radi.
Iako mi B. nije bio intiman prijateq u`ivali smo u dru`ewu i kad god bismo se videli vra}ao sam se ku}i dive}i se wegovoj
postojanosti i unutra{wem miru. On nije bio ~ovek koji gun|a ili
se sa`aqeva. Ma kako bile mu~ne wegove situacije ovih godina,
beskrajni problemi s novcem, nedostatak umetni~kog uspeha, pretwe izbacivawem iz stana, te{ko}e sa biv{om `enom, ni{ta od svega toga nije ga izbacivalo iz ravnote`e.
Nastavqao je da slika sa istom stra{}u kao uvek i, za razliku od mnogih drugih, nikada nije izra`avao gor~inu ili zavist prema mawe talentovanim umetnicima koji su bili uspe{niji od wega.
Kad ne bi radio na svojim platnima odlazio bi u Metropoliten
muzej da kopira slike starih majstora. Se}am se da je jednom naslikao
kopiju Karava|ove slike koja me je potresla jer je bila izvanredno
ura|ena. To je bila vi{e replika, precizan duplikat originala.
Tokom jedne od poseta muzeju teksa{ki milionar je ugledao
B.-a na poslu i bio je toliko impresioniran da je naru~io da mu uradi kopiju Renoarove slike. Sliku je potom poklonio svojoj verenici.
B. je bio veoma visok, dobro je izgledao, imao ugla|ene manire. To su bili kvaliteti koji su ga ~inili privla~nim za `ene.
Kad se najzad razveo i po~eo da izlazi nije se naprezao da bi
na{ao `ensko dru{tvo. Vi|ao bih ga dva-tri puta godi{we i svaki put bi s wim bila druga `ena. Wegove veze nisu dugo trajale.
Posle dve ili tri godine B.-ov gazda je ostvario svoje pretwe i izbacio ga iz potkrovqa. B. se odselio iz grada i izgubio sam
vezu sa wim.
Pro{lo je jo{ nekoliko godina i jedne no}i B. je do{ao u
grad da bi prisustvovao nekoj ve~eri. Moja `ena i ja smo tako|e
bili tamo i po{to smo znali da je pred `enidbom zatra`ili smo
da nam ispri~a kako je upoznao svoju budu}u `enu.
Pre oko {est meseci, rekao je, razgovarao je sa jednim prijateqem telefonom. Prijateq je bio zabrinut zbog wega i po~eo je
da mu zamera {to se ponovo ne o`eni. Razveden si ve} sedam godina, re~e, i za to vreme si mogao da se skrasi{ sa jednom od dvanaest
privla~nih `ena. A tebi nijedna nije dovoqno dobra, sve si napustio. [ta nije u redu s tobom, B.? [ta `eli{, za ime sveta? Nije
mi ni{ta, re~e B. Samo nisam na{ao pravu osobu, to je sve. Po na~inu na koji tra`i{ nikada ne}e{ ni na}i, kazao je prijateq. Da
li si ikada upoznao `enu nalik onoj koju tra`i{? Imenuj jednu.
Usu|ujem se da tra`im da imenuje{ jednu.
Iznena|en `estinom svog prijateqa B. je stao da bri`qivo
razmatra pitawe. Da, odgovorio je, bila je jedna `ena. @ena koja se
zvala E., koju je poznavao kada je studirao na Harvardu pre vi{e od
dvadeset godina. U to vreme ona je bila u vezi sa drugim ~ovekom a
B. sa drugom `enom. Ni{ta se nije desilo izme|u wih. Nije znao
56
gde je E. sada, ali kad bi mogao da upozna neku koja li~i na wu, ne
bi oklevao da se ponovo o`eni.
To je bio kraj razgovora. B. nije mislio na tu `enu vi{e od
deset godina ali ona je sada bila ponovo `ivo prisutna u wegovom
se}awu i bilo mu je mu~no da misli o ne~emu drugom.
Slede}a tri, ~etiri dana mislio je neprekidno na wu, nesposoban da potisne ose}awe da je wegova jedina {ansa za sre}u izgubqena pre mnogo godina. Kao da je ta snaga wegovih misli poslala signal u svet, telefon je jedne no}i zazvonio. Bila je to E. na
drugoj strani linije. B. je dr`ao na vezi vi{e od tri sata. Jedva je
znao {ta joj govori, ali je nastavqao da govori do posle pono}i
shvataju}i da se ne{to zna~ajno dogodilo, i da ne sme da dozvoli da
je ponovo izgubi.
Posle diplomirawa na kolexu E. je stupila u plesnu trupu i
dvadeset godina `ivota je posvetila iskqu~ivo karijeri. Nije se
nikad udala i sada je, kao performerka pred penzijom, po~ela da
poziva prijateqe poku{avaju}i da ponovo uspostavi kontakt sa
svetom. Nije imala porodicu (roditeqi su joj poginuli u saobra}ajnoj nesre}i kad je bila mala) i odgojile su je dve tetke koje vi{e nisu bile `ive. B. je organizovao da se vide slede}e no}i.
Nije mu trebalo dugo vremena da shvati da su wegova ose}awa prema woj isto onako jaka kako je i zami{qao. Ponovo se zaqubio u wu i nekoliko nedeqa kasnije su se verili a potom ven~ali.
Da bi pri~a bila jo{ savr{enija, ispostavilo se da je E. nezavisna i bogata. Wene tetke su bile bogate, i posle wihove smrti
ona je nasledila sav wihov novac. To je zna~ilo da je B. na{ao pravu qubav i da su te{ki nov~ani problemi koji su ga mu~ili mnogo
godina iznenada i{~ezli. Sve u jednom naletu.
Godinu ili dva posle ven~awa dobili su dete. Prema posledwem izve{taju majka, otac i dete su ba{ dobro.
Prevela s engleskog Milka ^abrilo
Nedeqko Bogdanovi}
TRI PRI^E
[UMSKE O^I
Za M. R.
[ta? Nije ti ni{ta poznato o {umskim o~ima?! A jasno ti
je {ta je to {umski miris, {umski vazduh, {umski mir, {umski raj,
pa i {umski duh, ali {umske o~i...!?
Ne postoji ni {umska ku}a, ali upravo sam ja napravio takvu ku}u, i ona je bila predmet mnogih razgovora, otvarawa i naga|awa mojih me{tana.
Tamo, ispod Vetrila, u dubravi, u pravoj {umi. I u pravoj
nameri da se u woj `ivi.
To je jedino mesto koje sam posedovao, jer ga ostali naslednici nisu hteli, po{to je daleko od naseqa i puta, uz to zaba~eno.
57
Iskoristio sam ga da se tu nekako smestim kad ve} nisam mogao da
budem s porodicom i sa rodbinom.
Oni koji me nisu poznavali, a i takvih je bilo naro~ito me|u lovcima koji su luwaju}i planinom obilazili i moju naseobinu,
mislili su da ja to pravim ku}u za odmor, i davali mi za pravo. Okolina je bila kao stvorena za bekstvo od gradske vreve, od uli~ne gu`ve ili od porodi~nih rasprava. Ali ni oni nisu znali, a nisu ni
prihvatali, da je to prosto – ku}a, i nije re~ ni o kakvom odmoru.
Oni koji su me malo poznavali ~udili su se za{to sam to radio, {to nisam na{ao mesto u rodnom selu, bli`e putu i qudima,
ali ja tamo zaista nisam imao ni pedqa zemqe za neki mogu}i temeq. Da molim nisam hteo, da kupim nisam mogao, da obja{wavam...
Oni koji su me jo{ boqe poznavali, nisu mogli ispustiti
pomisao da ja to iz nekog inata be`im iza brda i sme{tam se u zavetrinu koja me skriva s vidika.
To i nije bila neka ku}a, spoqa je izgledala nedovr{eno,
ali se unutra moglo `iveti. Imala je ~ak i prozore i upravo kroz
jedan prozor ja sam video te o~i.
Prve zime moga bivaka u {umi, o~ekivao sam kada }e se to
dogoditi. I dogodilo se. Nedaleko od ku}e pro{ao je ~opor. Bila
je mese~eva no}, sneg se prosto sijao pred o~ima, naro~ito kad vetar pokrene grane nate`ale od snega, pa se te oborine po~nu osipati i, seku}i mese~eve zrake, u padu zrcaju kao sitne, o{tre
iskrice koje prati lagan {um smrznutog cerovog li{}a. Na takvim
{umaricama ve} je bilo iwa s prethodnih padavina, pa su sabqaste
grane izgledale jo{ sjajnije.
Vukove sam najpre osetio po zvuku. Nije to bio neki zastra{uju}i urlik, ni zavijawe, ili cviqewe. Prosto, neko se iz ~opora oglasio. Da li je to onaj koji je prvi ugledao neobi~no stra{ilo od moje gra|evine koje dotle nije bilo uo~eno na tome prostoru,
da li vo|a koji je dru`ini skrenuo pa`wu na dim koji se od moje vatre ose}ao, {ta li... Kad sam ih ugledao, bili su stali, okrenuti
mome domu, ali su ubrzo produ`ili. Imali su svoje namere i ja sam
im se slu~ajno na{ao na putu. O tome “susretu„ nisam mnogo razmi{qao. Znao sam da to mora da se dogodi, da }e to biti obi~na stvar
na prostoru gde sam se doselio, te da bi trebalo, mo`da, da budem
obazriviji kad zverima ne bude drago {to }e me sresti u svojoj okolini. [ta bi bilo da se nekako dawu sretnemo, da se ne mo`emo mimoi}i? Ka`em, nisam razmi{qao sve dok mi se u jednom trenutku
nije nametnula luckasta pomisao da se to, mo`da, neki od vukova iz
~opora nije javio meni, kao novom susedu, da me pozdravi.
U {umi se rano smrkne, brzo se spava i duboko sawa, ~ovek
se ve} posle nekoliko sati sna budi odmoran, iako je svuda okolo
duboka no} i celi je prostor ispuwen {umovima i zvucima koji se
samo u zavejanoj planini mogu ~uti. Tada obi~no nisam ustajao, a
nametnutu pomisao koja se sama javi nisam umeo ugasiti, niti zapretati, kao {to ponekad zapretem cerovu glavwu da bih je u praskozorje raspalio. A razmi{qao sam o tome {ta li vukovima padne na pamet kad pro|u pored moje ku}e. Mora biti da me oni nekad
vide pred ku}om, i iza ku}e, da znaju da sam ne{to `ivo, {to mo`e
biti i opasno, ali {to bi moglo poslu`iti da se utoli glad.
Vi{e ih nisam vi|ao, iako su lovci tvrdili da ih ima u Devici. Dva su te zime ubijena, ali ne u mojoj blizini. Nisam i{ao da
ih vidim, mada su bili izlo`eni na seoskoj raskrsnici. Ne znam kakva je to potreba da ~ovek izlo`i plen, da se pohvali ubijenim
58
stvorom, tim vi{e ako je zver bila opasnija. Hvalili su se i kad
ubiju ne{to umiqato, zeca, na primer, ili tetreba... Bilo mi je `ao
zbog tih odstrela, iako to nije u saglasnosti s mi{qewima me{tana koji su se, kako sam jo{ u detiwstvu video, divili ulovu, dok bi
fla{a s rakijom kru`ila, dolazila do svakog od wih, a graja lovaca i drugih prolaznika se uve}avala. Neki su i blagosiqali, a lovci se hvalili da je to samo po~etak. Pu{ka je to, i oko sokolovo!
U sobi je bilo ba{ hladno, drva su u pe}i brzo izgorela, a ja nisam vi{e `eleo da je lo`im. Ustao sam, pri{ao prozoru. ^istina pred
ku}om bila je sva u sjaju, jedino nije bilo senki. Izgleda da pri punom
mesecu ipak ne mogu da spavam. ^esto me u takvim no}ima boli glava.
Zurio sam u {umu koja je pod mese~inom bila u dubini mra~na, i samo je povr{ina oku dostupna mogla da se razaznaje.
U~ini mi se kao da negde na ivici {ume, tamo gde po~iwe moja oku}nica, ne~ega ima. Kao da je `ivo, samo nakratko primireno.
Dotad nisam prime}ivao da bi to mogao biti `bun, ili neka senka,
mada su se oblaci prevla~ili nebom, pa je kroz hladnu no} neprestano tekla i igra meseca i oblaka, a s wom se {arala livada prekrivena tankim snegom na kojem do sino} nije bilo nikakvih tragova.
[ta sam mogao pomisliti nego da je to vuk. Neki samotwak,
zaostao od ~opora ili iz wega izgnan. Nije se ogla{avao i zato me
je mogao navesti na svakojake pomisli. Ali pomisli nije bilo, jer
se mesec tada iskrade iz oblaka i svetlost blesnu, a u tom trenu iz
one tamne senke kresnu{e dva qubi~asta sjaja, suknu{e kao dva
plami~ka i namah utrnu{e.
Znate li kako izgleda sjaj vu~jih o~iju u hladnoj mese~noj
no}i, kad je {uma gusta, ku}a usamqena, a ti pred prozorom?! A ja
sam stajao pred wim, i video te o~i. Osetio sjaj. I silinu.
Ka`u da vuk takve o~i dobije samo u no}ima najve}e studeni,
kad je nebo vedro a zemqa okovana suvomrazicom. On je tad samo –
oko, i uzalud tra`i da vidi to {to ga je sna{lo, a ne vidi jer opasnost je svud oko wega. Onda uporno gleda kao da zna da }e samo dotle
biti `iv dok su mu o~i otvorene. I ko zna da li mu to sjaje o~i, ili
suze koje mu od zebwe na o~i ispadaju, a mesec ih hvata, i puni sjajem.
I on gleda, gleda i sija; vuk koji zatvori o~i, prestaje da postoji.
Zato su ove o~i uporno gledale. Tako sam i ja u wima mogao
videti strah, svoj ili...
Sigurno je da su i one mene videle jer vuk jo{ ima neke sposobnosti koje je ~ovek davno izgubio. ^ovek je izmislio mnoga
oru`ja za odbranu, a vuku je jo{ bio dovoqan pogled.
^ini mi se da se jo{ jednom docnije pojavio nedaleko od ku}e i poizdaqe me osmatrao. Posle ga nije bilo, niti se ~ulo da su
lovci slavili. Skoro da znam {ta bih mu mogao re}i ako se opet
bude pojavio.
U prvoj zori posle Svetog Save 2009.
MOTKA I GRANA
U dnu dvori{ta, naspram glavnih ku}nih vrata, nikle su dve
biqke, nedaleko jedna od druge, istoga prole}a. Seqak u ~ijem su dvori{tu rasla mlada stabla negovao je i jedno i drugo. Mladice su rasle
59
naporedo kao pravi susedi. Kad vetar duva, povijale su se na istu stranu; kad sneg pada, na kro{wama bi im se obrazovale skoro jednake bele
loptaste kape, a iwe ih je ~inilo podjednako lepim, ki}enim. Posle
neku godinu drveta su nadvisila svoga doma}ina i on ih je mogao samo
pogledom pratiti. Jedna mladica pokazivala je da voli visinu, druga
se malo {irila, ali su oba drveta bila vitka i ne`na. Biqka koja se
jo{ u mladosti po~ela {iriti, i granati, rasla je kao neko rodno drvo i na woj su se jednog prole}a pojavili cvetovi. Postala je vo}ka.
Druga mladica bila je jalova.
Seqak se radovao i jednom i drugom drvetu, ali kad je video
da vo}ka po~iwe da se krivi, jer je sna`na kro{wa jalovaka sputava i uskra}uje joj svetlo i sunce, odse~e ovu, okresa je i ostavi da se
onakva prava i glatka su{i pod nadstre{nicom, paze}i da se ne iskrivi. Tako je ta mladica postala motka. Bila je to dobra motka,
koja u seoskom doma}instvu ima svoju namenu, ako je duga~ka, ako je
tanka i ako je laka.
Vo}ki kao da bi `ao {to ostade bez suseda, pa se jo{ vi{e
razgrana i prevlada bol novim rodom, jo{ obilnijim i lep{im.
Seqak je otad pazio samo na {qivu koja pokaza sve svoje vrednosti: lepo i visoko stablo, sna`nu kro{wu ravnomerno raspore|enu oko debla u visinu, krupan i lep plod, dok zri malo kiselkast, ali
kad sazri, vrlo sladak. Bobice su bile ~vrste, i nisu se odmah kvarile, a retko su i opadale. [qiva je bila dobra za su{ewe, za pekmez, a
bogme i za rakiju. Plod je imao sna`nu peteqku, pa se te{ko odvajao
od grana. Trebalo je dobro zatresti stablo pa da se po travi povaqaju krupne modre loptice, koje su i starom i mladom zapadale za oko.
Berba je bivala radosna i svi su uku}ani u woj u~estvovali.
Kako je deblo oja~alo, a doma}in onemo}ao, vi{e nije mogao,
kao nekad, zaquqati kro{wu da s we popadaju plodovi, seti se davno
spremqene mlatine pod nadstre{nicom. Motka se bila sasu{ila i
olak{ala, pa je bilo zgodno dr`ati je i wome zamahivati. Kad je malo
na ruku oproba, ustremi je na najvi{e i najgu{}e {qivine grane i zamahnu. U~ini mu se kao da motka sama polete granama i kao da se dva
davno rastavqena drveta, kao stari poznanici, skoro squbi{e. Kao da
su godinama ~ekale, vo}ka i motka, da se dodirnu, da se poqube u ime
starih vremena kad su naporedo rasle i mamile poglede prolaznika jer
je doma}inovo dvori{te bilo neposredno uz put kojim su qudi prolazili i ~esto skretali pogled na dve ~udne i lepe mladice na ~istini.
Jedva ju je odvojio i povukao nazad. Za to vreme cela kro{wa {u{tala je od zrelih, nabreklih, modrih plodova koji su se osipali niz
grane i gran~ice, obaraju}i i li{}e pred sobom i s mekim, tupim, ne
mnogo glasnim udarcima, koji li~e na odjeke, ili jauke, padali po tlu.
Seqak je bio zadovoqan. Obra}e {qivu a i motka }e potvrditi svoju svrhu.
[qiva je, me|utim, posle svakog udarca izgledala sve `alosnije. Bez plodova, mestimi~no i bez li{}a, izgledala je kao o~erupana lepotica. Mestimi~no su joj najne`nije gran~ice odavale
probleske na mestima gde su od siline udaraca bile polomqene. To
su mesta koja su ponajvi{e li~ila na ogoqena i povre|ena mesta
jednog tela koje je dotad krasila zelena boja li{}a, bela boja cvetova i plava boja plodova. Ponegde bi se, naro~ito ako su gran~ice bile tawe i ne`nije, letorasti i lastari, na prelomima pojavqivala neka sluzava te~nost, kao suza.
Zar je to taj susret kome se toliko radovala, sa prijateqem koga nikad nije pre`alila, s kojim se odavno rastala, {to bi se reklo u
60
cvetu mladosti?! Kako je samo naivno pohrlila pri prvom udarcu, {ire}i grane, otvaraju}i se, o~ekuju}i blagi dodir negda{weg mom~ine
koga su nasilno uklonili iz wene blizine, ne veruju}i da taj dodir mo`e biti porazan po wu, po wene plodove, li{}e, izdanke i lastare, koji su se pod silinom ne~ijeg zamaha pretvarali u oxivele, nepotrebne
brstine, s li{}em koje se i pre nego {to po`uti raspada u trule`...
A motka, ona kao da je iskazivala svu snagu qubomore na {qivu, nekada{wu slabiju susedu, {to je rasla, {to je svake godine mogla da se podmla|uje, da ra|a i da se obnavqa. Dok je {qiva rasla i
ra|ala, raduju}i svakog prole}a prolaznike lepotom svojih cvetova
i oblikom svoje krune, a onda i svojim hladom kad leto za`ega pa ~eqade u vreme pripeke legne na mladu zelenu travu blizu stabla, i
onda, kroz kro{wu ogrozdalu plodovima {to svakim danom mewaju
veli~inu i boju, gleda i {are plavog neba i sunce koje se jedva, tek
po kojim zrakom, probija, motka je u pripeci neposredno pod vrelim
crepom krova zgu{wavala svoje telo, postajala ~vr{}a i zrela...
Sada je skoro quta na svoju sudbinu udarala po granama kao
da je no{ena osvetom za sve godine {to je probdela pod nadstre{nicom, ni od koga zapa`ena, niti kome potrebna. Tu bi mo`da i
istrulila da se ne dogodi dan kada }e, najzad, iskazati svoju silinu, koju je od svega jo{ jedino mogla pokazati, ne mare}i za lom koji je pri svakom udaru za sobom ostavqala. ^ak i kad bi fijuknula
kroz vazduh, to nije bila pesma, to je bila pretwa od koje se wegova miqenica iz mladosti nije mogla ukloniti.
Jedino je seqak, kao pravi gospodar koji ima {qivu i koji
dr`i motku, bio zadovoqan: ispe}i }e rakiju i nazdravqati rodnoj
godini. Ni motka ni grana ne}e ga zaboleti i wihovu dramu ne}e
ni primetiti.
[qiva je gubila lepotu svoje kro{we, ali je wen koren i daqe bio mlad, i `ivotan, i mogla je iz svake `ilice da pojavi izdanak. Svoju `ivotnost pokazala je narednog prole}a, kada se jo{ bogatije ogrozdala cvetom, a motka je pod nadstre{nicom u }utawu,
kao neki krivac, i zlikovac, ~ekala svoju priliku.
Na pojedinim mestima nekada vitkog tela, sjajne crvene kore, pokazivala se crvoto~ina, a nekada glatka kora qu{tila se i
otpadala. Starost se pokazivala u obliku trule`i po krajevima i
~vorovima iz kojih su nekad izbijali lastari. Sada je bila kruta,
nije se mogla povijati, i ~inilo se da je ja~i udarac, ili otpor grane u koju udara mo`e na~eti ili prelomiti.
Jedno vreme `iveli su kao skladna trojka koja se me|usobno
ipak nije dobro razumevala. Dok je {qiva istrajavala svoju prirodnu sudbinu, povinuju}i se zakonima prirode, motka je dobijala
svoj smisao tek stavqaju}i se u ruke ~oveku, a ~ovek je i od jedne i
od druge stvarao civilizaciju. On je uostalom i izmislio motku,
stvaraju}i od nekada `ive mladice stvar koju je mogao po svojoj voqi usmeravati na svoj ciq.
Bu~um, 22. 7. 2008.
PRI^A O GRANI I OLUJI
Vetar odavno nije tako besneo.
Te godine, ina~e, orah pred ku}om bio je toliko narastao da
su mu grane stigle do krova ku}e, a jedna je skoro obuhvatila strehu
61
kao da }e je progutati. Upravo je to bilo iznad prozora sobe u kojoj
je spavao. Kad nije bilo vetra voleo je tu da spava, s glavom pored
prozora, a miris mlade orahove krune kao da ga je opijao. Pri~alo se
da ispod oraha i ne treba spavati, naro~ito ako si slab, i ako pati{
od zaduha, ali wemu nije smetao taj opojni, opori i te{ki dah li{}a
koje je vazda mirisalo, istina pomalo qutkasto, druga~ije u jesen nego u prole}e. Jednom, za vreme obilaska nekih potplaninskih sela u
tragawu za neobi~nostima, put ga je naneo u selo koje se di~ilo orasima. Dok je zastao da se napije vode i malo odmori, doma}in ga je
obave{tavao kako u tome selu treba na~initi neko obdani{te za decu jer je tu vazduh ~ist, okolina mirna i bez vetrova, voda je dobra, a
san dugo, dugo traje. Pre neki dan, rekao je, do{la mi snaja iz grada
pa tu vezala quqku i ostavila dete. Satima potom dete je spavalo ne
bude}i se, pa mu je vi{e puta prilazila da ga podoji, ali ono je jednako spavalo. A tamo, u gradu, pri~ala je, nije moglo da se smiri da
zaspi. Vi{e puta na pamet mu se javqala opaska da to mo`da ipak nije od senovitih kro{wi oraha koji opija, i da ba{ i nije dobro da se
pod wim spava, niti da tu deca u quqkama odrastaju.
Sada su grane bile gole, ki{a ve} danima pada, kao da }e
skoro i susne`ica jer se na kolovozu u jesewim jutrima ose}ala neka klizavica. Posle nedavne ki{e okrunili su i posledwi orasi
ovogodi{weg roda, kojima je upravo ki{a i pomogla da se raspuknu
i da izlete iz svoje zelene kore koja je ve} po~ela da crni. Kad su
no}u padali, budili su ga, a tako se i uspavqivao sve ~ekaju}i kad
}e pasti slede}i. Naro~ito bi bilo grgoqavo kad orah padne u
oluk, a potom se dugo vaqa do tla i nastavi pobetowenom stazom
du` ku}e, niz plac malo nagnut ka ogradi. Po{to je orah bio visok,
pad je bio zvu~an, ~oktav, jer je plod padao na beton. Ujutru bi uvek
na{ao i nekoliko slomqenih. Dok ih je sakupqao, setio se pri~e
da vrane na sli~an na~in spremaju sebi poslastice: vrana ukrade
orah, digne se u visine i onda ga ispusti, pa se on, pav{i na tvrdo
tle, kamen ili beton slomi i vrana lako izvadi jezgro.
No}as je oluja po~ela ne{to kasnije. Zaspao je sa tihom ki{icom koja je obe}avala dubok san, ali se iz toga sna trgao kada je
orahova grana potresala najdowe crepove krova, neke i podi`u}i
od letava, tresu}i i oluk niz koji se skotrqa{e orasi dotle zaustavqeni mokrim li{}em u grlu oluka. Jedva se privikao na to neprestano dobovawe po krovu, kad ga neki tresak na ulici upla{i.
Ustade, i ba{ kad pogleda kroz prozor javi se muwa i no} se rascepi. Svetla su ina~e bila poga{ena, jer po ovakvom vremenu iskqu~uju struju po{to je mre`a stara i mo`e lako da se pokida. Bilo je
tamno, ali onaj blesak sru~i se na osobu koja se upravo ru{ila, kao
da s neba pada ili kao da ju je neka sila podigla i prepustila vetru
da je potom slo`i u kaqugu. Dok su ruke pridr`avale pokriva~ na
glavi, noge odo{e uvis i jedna butina sevnu kroz no}.
– Ubi je – izlete iz wega, a onda hvataju}i pantalone i bacaju}i mantil preko glave str~a niz stepeni{te svoje dvospratne zgrade.
Kapija je bila zatvorena, uvek su je u besanim i tamnim no}ima zakqu~avali. ^u se lave` iz okolnih dvori{ta, i dok se mu~io da prona|e
kqu~ kapije, neka kola ponovo za{kripa{e, ali kao idu}i unazad, i
dok on otvori kapiju, jurnu{e u no}. ^ini mu se da je video deo broja,
ali se danas u to ne bi zakleo. Marku automobila ina~e nije prepoznao, jer tehnika nikad nije bila u poqu wegovih interesovawa.
Ujutru su ga kom{ije ~udno gledale dok je na plo~niku tra`io krv, ne veruju}i da slaba ki{a to mo`e za no} sprati.
62
Nije bilo tragova.
Ni~eg nije bilo ni u novinama, niti na radiju, niti se o tome pri~alo u trgovinama i du}anima koje je, no{en svojim razlozima, danima obilazio. O~ekivao je da }e bar policija dati neki izve{taj, ali ni otuda ni{ta.
Sve je ponovo ko zna po koji put pro`ivqavao, pa se nosio
mi{qu da sam prijavi slu~aj policiji ali, sem one bele `enske puti vinute u no}, u {ta nije sumwao, o celom slu~aju vi{e ni{ta nije znao. Bojao se da sam zapo~ne razgovor jer su qudi, znao je, lako
ogla{avali nestvarnim stvari koje su se wemu doga|ale, a, opet,
nije mogao zaboraviti ono {to je video, niti je prestao da misli
da se te no}i, makar i nehajno dogodio zlo~in. Sude}i po obliku
osvetqene noge zakleo bi se da se radi o mladoj osobi, devojci, i
ve} je mogao da zamisli kako se osamqeno kre}e ulicom koja je u
olujnoj no}i ipak mirna i jedva primetna, kako ubuqena, sa pokriva~em stegnutim preko glave, uz o{tru ki{u i hujawe grana mnogih
stabala u svakom dvori{tu koje je nalegalo na ulicu i nije mogla
~uti kola koja je susti`u. Mogla je, dodu{e, videti svetlo, ali da
li je dobro odmerila stazu kojom je hodala, da li se okliznula, i da
li je onaj u kolima video wu... i kako je izgledala ulica na klizavici..., orahova kora koja u gruqkama truli na kolovozu, pa ona
{kripa... i – ni{ta... Od te slike ni traga, od udarca ni glasa...
Od tada je spavao sve te`e, snovi su mu bili ko{marni, rastrzani, bu|ewa ~esta, a i kad bi trebalo da potvrdi da li je zaista
spavao, to bi te{ko mogao. Kao da je uvek bio budan, ili snatri
otvorenih o~iju, ili tr~i niz stepeni{te navla~e}i ode}u i `ure}i na ulicu. Iz no}i u no} – tako. Naro~ito ako je no} mra~na, naro~ito ako pada ki{a i vetar duva, a orahova grana udara po oluku...
Posumwao je i u orah. To se ne sadi, govorili su stariji qudi, to raste samoniklo. Jer, zna on i tu pri~u, orah ima jednu `ilu
glavnu, kurwu, koja raste pravo u zemqu, jednako duboko koliko vrh
stabla dosti`e visinu. Koliko gore – ka suncu i svetlosti, toliko dole, u dubinu, u pakao... Kad se orah sasu{i, onaj ko ga je sadio
– umire. Sve je to ko zna koliko puta preturio preko glave, jedva
~ekaju}i prole}e da vidi nije li orah po~eo da se su{i. Nije se obradovao kad je orah ponovo olistao, jer se to desilo sa novom olujom, i sve se ponovilo. Nije se ponovila usmr}ena devojka koja je za
sobom ostavila samo onaj beli trzaj noge s koje vetar snima pe{eve mokre haqine.
Dok je stoje}i na jednoj grani zamahnuo da odse~e onu koja mu
se doticala krova i prozora, sekira ga zanese ba{ u trenutku kad
mu se u svesti pojavi{e prve brojke sa tablice kola koja je video
one no}i. Kakav zamah, kakav oslonac, kakva pa`wa... sve je nestalo u tome magnovewu kad se u blesku muwe, kao na modernim ruletima smewuju cifre 8...6...1...2!
Pri~ali su mu da je te{ko pre`iveo, da se nikada nije `alio na bol u polomqenim kostima, na prelome i rane u gipsu i zavojima, ve} kao da je otad uvek gledao nekuda u stranu, odakle su ga
jako te{ko mogli dozvati... Sestre su primetile da u takvim trenucima odsutnosti kao da mrmqa uvek iste re~i, nalik na nepovezane brojeve.
Dugo bolovawe pomoglo mu je da potpuno razradi slede}e namere. Tu su se i prijateqi iz slu`be za registraciju vozila na{li
na pomo}i, iako nije otkrivao za{to se interesuje za vozilo sa tim
brojevima uz koje vaqa dodati jo{ dva, zasad nepoznata.
63
Karakter mu se naglo promenio kad se vratio iz jedne {etwe, i to, ko bi rekao, iz ne tako {iroke okoline. Preobratio se u
neverovatnog veseqaka koji se ~esto pojavqivao nasme{en, iako
qudi i ovoga puta nisu uspevali da ga odgonetnu: nekima je to bio
osmeh, nekima podsmeh, a nekima je blesast sjaj wegovih o~iju bio
posve neprirodan i bezrazlo`an. U toj {etwi pred jednom ku}om
ugleda kola s registracijom za koju nije bio siguran da li poti~e
iz one tragi~ne no}i ili ju je kasnije, dok je jo{ `iveo bez sna, negde nesvesno uhvatio i kasnije vezao za ceo slu~aj.
Kola su bila u hladu neke velike lipe, koja je senila skoro
pola dvori{ta. S lipe na jabuku bila je oka~ena quqa{ka, lelejka, u woj neko odoj~e koje se rasplaka upravo kad se zbuwen zagleda
u kola. Iz ku}e iza|e mlada `ena od ~ije se pojave strese. @urila
je quqa{ci i odoj~etu, na jednu nogu jedva primetno hramqu}i.
Zastao je kao o{amu}en, kao da ga je neka nova muwa, samo sada bez svetla, o{inula do najdaqih slojeva svesti i se}awa.
Zato se o onome ni{ta nije znalo, pomisli. On ju je krio. Da
izbegne krivicu. A no} kao no}, nestanak svetla i oluja samo su mu
pomogli da se niko ne seti {ta je bilo one kasne ki{ne jeseni.
Nikog nije pitao, ali verovao je da je to odgonetka pri~e koja se mogla u wegovu svest za navek smestiti kao tragi~an slu~aj da
se nije, dok je sekao granu nad prozorom, zadr`ao na viwagi koja mu
je ubla`ila pad.
A da je pitao, mo`da bi saznao da se te no}i posle nesvesti
jedna mlada `enska osoba probudila u naru~ju, gledaju}i u lice nepoznatog mladog ~oveka od koga se vi{e ne}e odvajati. Ne}e se ~ak
se}ati ni ble{tave jesewe muwe koja je svemu {to se kasnije dogodilo odredila smer.
Bio je namiren, sre}an. Samo bi ponekad, kao za sebe, promrmqao: dobro je {to dete quqaju pod lipom, {to nije privezana
za orah.
Ali ni to, kao ni ono pre, niko mu nije uzimao za ozbiqno.
O Svetom Marku, 2007.
Branislav Goldner
DVE PRI^E
HRAST KITWAK
Dok sam bio na radu u inostranstvu nisam dolazio u na{e selo jer nisam ni imao kod koga da svratim. Sve je raseqeno, pobeglo
u grad ili, pribogu kao i ja, krenulo trbuhom za kruhom, a ono staro pomrlo. Tako se, u to vreme meni drag te~a Joca, ina~e in`ewer
{umarstva, poznatiji u kraju kao Joca {umar, iskrao iz `ivota,
posledwi iz na{e rodbine. Do danas ga nisam o`alio. Bio je vezan
za na{e selo, posebno {umu. U woj je ostavio i trag svoje ve~ne qubavi prema tetki Mileni koju je iskreno i toplo dr`ao u svom srcu. Posle tetkine smrti ostao je da samuje i tuguje. Sa tetkom nije
imao dece, a nije se vi{e ni `enio jer tetku nije mogao da pre`a64
li. Voleo je tetku najvi{e na svetu. Wegova Milena za wega be{e
svetiwa. A nije {to mi je bila tetka! Lep{e devojke nije bilo u selu i okolini. Tako su govorili i drugi. Vredna, radna, hitra, vrsna
doma}ica i uvek vedra lika, nasmejana. Nikad joj ni{ta nije bilo
te{ko da uradi ili da nekome pomogne. Mene je posebno volela jer
sam joj bio prvi sestri}, uz to prvo mu{ko u porodici. A tek te~a
Joca! Gorostas. Se}am se kao malog me je uzimao u krilo, pri~ao mi
pri~e, pevao mi pesme, a imao je divan glas, ili se prihvatao gusala i uz wih krojio nove pesme. I danas ih sve znam napamet!
Kada sam imao sedam-osam godina po~eo je da me vodi u {umu.
Pokazivao mi razno drve}e, ali i ptice koje ga nastawuju. Tada nisam znao da se i ptice vezuju za pojedino drve}e gde ~e{}e borave i
rasa|uju imelu. Tako sam jo{ od malih nogu doznao ono iz prirode
{to moji vr{waci to doku~e tek u kasnijim godinama. Qubav prema {umi i biqkama mi je otkrio te~a Joca, zato sam se i opredelio
da studiram {umarski fakultet.
Ve} sam bio student tre}e godine {umarstva i tog leta sam
te~a Joci pravio dru{tvo pri obilasku {ume. Pozvao me je da ne{to vidim, a istovremeno i nau~im, i posle mogu da se pravim va`an me| kolegama. Bio sam kao i svaki mlad ~ovek radoznao, pa sam
krenuo sa te~a Jocom. Zadr`ali smo se ispred jednog ogromnog razgranatog stabla rasko{ne kro{we i prvo {to me je te~a Joca zapitao bilo je da li znam kome drvetu pripada. Ja, kao iz topa – hrastu.
Ali kom tipu hrasta? Odgovor nisam znao. Onda sam o~ekivao da
mi on odr`i kratko predavawe, a on se samo sme{kao, da bi mi na
kraju rekao da je to hrast “kitwak„, plemenita jednodomna biqka,
jer se na istom stablu nalaze i mu{ki i `enski cvetovi koje u
aprilu i maju opra{uju {umske p~ele ili povetarac.
Hrast ispred nas je bio visok sigurno preko trideset metara i delovao je impozantno. A ime? Po~eo sam da naga|am da mu ime
poti~e od kitwaste kro{we, daqe da je samo drvo kitwasto oblikovano, da je oki}eno imelom, na {ta je te~a Joca samo odmahivao
glavom neprestano se sme{kaju}i. Onda je rekao: – Pogledaj boqe!
Razume se da nisam znao {ta to treba pa`qivije da gledam. Na pojedinim mestima se videla gusta mahovina, skoro crne boje na delu
gde su se odvajale grane, a ispod wih su se isticala dva zaobqena
loptasta izbo~ewa hrapavo-izbrazdane kore. Au, uzviknuo sam ja!
Ne misli{ vaqda na grane i ove izrasline ispod koje podse}aju na
|oku i testise? Bravo, mom~e!, radosno uskliknu moj te~a Joca. Samo umesto “|oke„ mi ovde ka`emo “kita„, pa otud hrast “kitwak„. –
Dobro, te~a Joco, pa kome to pade na pamet da hrastu da takav epitet? – Kome }e drugom nego bratu Srbinu! Vidi kakvi smo gor{taci, ko hrastovi, pa nije ni ~udo da smo i mi s takvim bo`jim darovima. Ali, nisam te doveo ovde samo zbog toga. Jo{ treba da izo{tri{ dobro o~i i zapazi{ i ono {to se na prvi pogled ne vidi.
Kada gleda{ drvo uvek to ~ini od nivoa zemqe do vrha, i to postupno. Onda ti ni{ta ne}e proma}i.
Ponovo sam krenuo u razgledawe. Nije vredelo. Nisam zapazio ovo na {ta je te~a Joca ciqao. Videv{i da se mu~im moj te~a
Joca pokaza prstom na deo stabla bez kore na kome su se videli urezani inicijali M i J, pri ~emu se po sredini slova M, tamo gde se
spajaju unutra{we kose crte slova, nalazi urezano du`e slovo J. Ti
inicijali imena tetka Milene i te~a Joce su se isticali na oqu{tenom delu stabla jer su bili kao u ramu operva`eni izbrazdanom korom. – Da li razbira{ taj detaq? – pitao me je te~a. Klim65
nuo sam glavom. – To sam ja urezao kada sam bio tvojih godina, a ludo zaqubqen u tvoju tetku Milenu. Ve} sam tada zavr{io sredwu
{umarsku {kolu, odslu`io vojsku, dobio divnu uniformu i postavqewe za {umara ovog na{eg kraja. Bo`e, {to mi je lepo stajala
zelena boja uniforme prema mojim zelenim o~ima, a kosa ko gavranovo krilo, ne proseda, kao sada! Ba{ sam se tada svi|ao sam sebi!
Pa kad pro|em selom sa svojih dva metra visine, sve devojke istr~e
u dvori{ta ili kri{om viruckaju kroz zavese. Samo Milene nema.
Jednom dovedem Milenu na ovo mesto (jo{ se nismo uzeli), ne bih
li se pohvalio {ta sam uradio da bih ovekove~io na{u qubav. Ona
se dobro zagledala u moju rezbariju a onda mi je iz sve snage opalila {amar. Okrenula mi je le|a i trkom se vratila u selo quta i besna. [ta misli{ za{to?
Opet sam sva{ta naga|ao, ali nisam utrefio za{to je tetka
Milena ~astila te~a Jocu {amarem. Posle du`eg i{~ekivawa mog
odgovora te~a Joca re~e: – Ovde u selu bi ti svako odmah dao odgovor, a ti, {kolarac, ne mo`e{ da se sna|e{! Sve je ovde u selu
usmereno na rad,a kad se seqak odmara, a to je naj~e{}e tokom zimskih meseci, onda ima vi{e vremena za druge aktivnosti, a najva`niju upravi na seks. I to kad se obru{i sneg i usplamte vatre u
telu. Toplo i podatno `ensko telo greje i razgaquje pod pokriva~em tokom dugih zimskih no}i. Pitaj nekog na{eg me{tanina kad
je ro|en, ta~nije u kom mesecu. Bi}e{ iznena|en. Najve}i broj je
do{ao na svet u kasnim jesewim mesecima. Ima}e{ odgovor. A sada da zavr{im! Vidim da gubi{ strpqewe {to ti ne objasnih za{to dobih {amar. Ja sam ti ono M po sredini razdvojio, da ne ka`em drugu bezobrazniju re~, sa onim du`im J. Milena, bistra ko
izvorska voda – zato mi se i svidela – kad to vide razroga~i o~i,
izvi ruku i svom snagom mi {akom zalepi {amar. Ose}am i danas
kako mi od miqa bridi lice.
[UMSKI SAN
Danima sam u zatvorenom prostoru s kompjuterom u dru{tvu.
Pravim pauze da “pro{etam noge„ po ku}i, otvorim prozor da udahnem vazduh i to mi je savkodnevna rekreacija, eto – punih dvadesetak dana. [ta }u, morao sam! Trebalo je i ranije da dovr{im tekst
kwige koju sam pisao ali nisam stizao od brojnih obaveza a sada se
rok predaje rukopisa pribli`io i nema se kud! A onda sam se zakleo da taj posao moram zavr{iti kakko znam i umem. Me|utim,
imam i ja svog kontrolora. Ne}ete odmah pogoditi ko je, a on je va`an, da va`niji ne mo`e biti! Prijateq veliki, koji radi danono}no i nikad se ne umara, iako smo istogodi{waci i zajedno rasli. Lepo me upozorava, daje mi signale, quti se na mene i, na kraju, ipak me natera da ga poslu{am. I opet niste pogodili! Ja, kao u
onoj emisiji Slagalica, navodim sve {to mo`e da pomogne oko re{ewa tra`ene re~i. I o~ekujem odgovor, i to brzi, jer donosi poene ako ste domo{qati. Me|utim, ja nisam bio brz na mislima, malo sam zatajio, vaqda sam bio iscrpqen...
Misaono premoren, zaspim odmah. Usnim kako se gu{im i da
mi neka velika obla~asta masa nale`e na grudi, prosto me davi, nemam vazduha. @ena me budi i pita: “[ta ti je? Gu{i{ se, stewe{„.
Ska~e iz kreveta i otvara prozor ne bi li u{ao sve` vazduh, {to
me nakratko i probudi. Popih i ~a{u vode koju mi donese i odmah
66
utonuh u novi san. Sada sam u {umi, blistavo zelenoj, sa divnim visokim stablima kroz koja se probijaju sun~evi zraci. Hodam, zavirujem levo-desno jer pred mene istr~avaju ili se tu zadese razne
{umske `ivuqke. Tako sam nagazio i na je`a, sre}om imao sam patike na nogama. Ostavim je`a postrani, proverim da li je `iv i,
kad utvrdih da mu nije ni{ta ({tite ga te nakostre{ene bodqe na
le|ima), potr~im prema proplanku koji se beli od tek procvetalih narcisa. Ose}am i wihov miris u snu. [to je najv`nije svestan
sam da je to sve san, ali ga ja nastavqam jer je prijatan. Na to me tera kontrolor, moj policajac, star koliko i ja, ipak jo{ stamen, pomalo i okrutan, ali prijateqski nastrojen. Udi{em punim plu}ima, ose}am sve`inu mirisnog vazduha u nozdrvama, ali i ono {to do
tada nisam: struji mi br`e krv, obrazi mi se `are, noge mi gipke,
telo lagano, mogao bih i da poletim! Zvi`dim neku pesmicu, ptice mi pojawem odgovaraju, tra`im ih pogledom po granama i kro{wama a one se kriju kao da sa mnom igraju `murke...
Supruga me ponovo budi, bri`na je, ~uje i kad trava raste:
“Svira ti u grudima, pi{ti{, zvi`di{, daj da te poslu{am!„ Lekar je. Jo{ sam bunovan, ali vidim da uzima slu{alice, stavqa ih
na u{i i stetoskopom prelazi preko grudi, a zatim me pomera na
bok ne bi li s le|a i plu}a poslu{ala. Kao iz daqine ~ujem wen
glas, vaqda sam opet zaspao: “Di{i duboko, naka{qi se! Ne di{i!
Di{i!„ Ispuwavam nare|ewa a onad me ona ponovo budi i ka`e:
“Ve} sam se zabrinula {ta ti je. Dijagnoza ti je: – Ti si lud, prekarda{io si s tim radom, razumem ja i `urbu i potrebu, i tvoju odgovornost i savest, ali zar ne prepoznaje{ da te tvoj sopstveni mozak, tvoj centralni rukovodilac opomiwe da smawi{ radnu tenziju, iza|e{ napoqe, pro{eta{ se koji kilometar, istr~i{ nekoliko krugova oko naseqa„... A ja se nadovezujem – i padnem mrtav – qutito odgovaram! Na to }e moja `ena: “Mora{ slu{ati svoje telo i
poruke iz wega. Telo ti pati za vazduhom, za pokretom, za fizi~kom aktivno{}u, i zato sneva{ ono {to treba da u~ini{ umesto da
mene prestravquje{. Posle doru~ka pravac u Ko{utwak, i to ne
kolima ve} pe{ke„. “Jeste, pa da me tamo kidnapuju„, {alim se ja.
“A ko bi to mogao mog mu`a da kidnapuje i s kojim razlogom?„ “Neka `enska! Vidi usamqenog mla|eg sportistu zajapurenog od zdravqa, a takav joj ba{ treba!„ “E, al’ zaboravio si da ti ja pravim
dru{tvo. [ta znam, stariji si ~ovek, mo`e ti se ne{to i desiti
ako prekarda{i{, pa da ti se na|em kao lekar!„
I tako od danas moja supruga i ja postasmo atleti~ari na malo podu`e staze, a kada se zamorimo sednemo u jedan lep kafi} i tu
naru~imo limunadu od ce|enog limuna – pravu, da po~astimo mog
kontrolora koji se hrani {e}erom i vitaminima. Prethodno sam mu
obezbedio dovoqno kiseonika jer sam se svojski istr~avao. Tako sedimo moja supruga i ja,pijuckamo limunade,udi{emo punim plu}ima
ko{utwa~ki vazduh, kad eto ti ga na{ prijateq “[umski„. Tr~i on.
Tako ga svi zovu, pa i mi. Nadimak mu dala wegova `ena jer je maqav
od glave do pete, pa podse}a na {umskog ~oveka obraslog u dlakavu
{umu. Pitamo se za zdravqe, on se ~udi otkud ja da izigravam “Ristu
Sportistu„. Objasnim mu kako sam se premorio, mnogo sam radio na
toj kwizi, ali mu ispri~am i san. Slatko se nasmejao pokazuju}i svoje lepe, negovane bele zube koji za{qa{ti{e u crnilu guste brade.
“Zna{ li ti da ja u tom snu nagazih i na je`a! Da, da, na pravog {umskog je`a. Sre}a moja {to imadoh patike na nogama, ba{ ove koje i
sada nosim.„ A “[umski„, onakav kakvog ga je Bog stvorio, odvali:
67
“Taj tvoj prijateq, mozak, ba{ vodi ra~una o tebi! I time te
je upozorio: ako nastavi{ sa dosada{wim nezdravim na~inom `ivota najeba}e{ kao je`!„
Sko~i “[umski„ na noge lagane, pozdravi nas, {piclovski
se nasmeja i otr~a u {umu. Ostasmo `ena i ja da se slatko smejemo.
Navikli smo mi na wegov re~nik. A, s druge strane, bio je u pravu.
Mozak je taj moj prijateq, a i va{. Slu{ajte ga, jer vam `eli dobro. Samo da znate. Mnogo mi je pomogao da zavr{im kwigu
jer sam bio sve`iji, mentalno spremniji, bez zamora. Vrcale su mi
misli i nove ideje. A drugo, lepo je tr~ati u dru{tvu, pogotovu pored lepe i pametne `ene.
Bogdan Jamexija
LU[A
Selo planinsko, sa preko stotinu ku}a, ve}inom radnih i
sposobnih doma}ina. Najsiroma{niji seqanin imao je pedeset ovaca. Bogati qudi sa velikim i brojnim uku}anima imali su kowe,
volove, krave i ostalu marvu. Kowe su samo samarili a nikad ih
uprezali u kola ili druge poslove, na primer da oru zemqu. Volovi su vukli kola, orali zemqu i ~inili druge poslove koje je od
wih tra`io doma}in. Obi~no su u orawu u~estvovala ~etiri vola
a, Boga mi, ponekad i {est, dakle nepotrebno.
Junak na{e pri~e, Luka, koga su kom{ije iz milo{te zvale
Lu{a, bio je iz siroma{nije porodice, tako da je bio spreman da se
otisne u beli svet i da zauvek napusti selo. Luka je bio lep ~ovek,
visok, stasit, prodornog glasa i gospodstvenog izgleda. Lu{i se
pru`ila prilika da selo napusti po{to je po{ao na odslu`ewe
vojnog roka. Kad je zavr{io vojni rok, on se prijavio za `andarsku
slu`bu. Bio je `andar preko dvadeset godina, nije imao nikakve
{kole, bio je samouk ali pismen. Imao je lep i ~itak rukopis. Za
`andara primqen je tamo negde u Vojvodini, ta~nije u dana{wem
Zrewaninu. O`enio se me{tankom koja se zvala Milica a iz milo{te su je zvali Mica. Mica je Lu{i bila jako privr`ena. Sa Milicom, odnosno Micom, stekao je sina koji se zvao Ivan. Lepotan i
dobri~ina.
Kako je Lu{a napustio `andare ne znamo, ali se ipak vratio
u selo, iako je obe}ao da se nikad ne}e vratiti. Do{ao je sa Micom
i Ivanom. Ivan je tada imao devetnaest godina i spremao se za regrutaciju. U selo je prvi put od wegovog postojawa doveo bicikl.
Vozio nas je po livadi a mi smo u wemu gledali velikog ~oveka i
divili mu se. Mica je uredila ku}u tako da je li~ila na gradsku.
Sve je u ku}i bilo na svom mestu.
Zna se da je Lu{a napustio `andarsku slu`bu, a {ta je mislio kako }e `iveti i kako }e izdr`avati porodicu, to niko ne
zna. Zna se da se zajedno sa ostalim kom{ijama opredelio da ostane na selu i, dabome, da se zaposli u {umsko-industrijskom preduze}u kako bi mogao da obezbedi minimalne uslove za porodicu, sina i `enu. Radio je u Potocima, Stevilovi}u, Pale`u i drugde. Zara|ivao je toliko da wih troje mogu `iveti.
68
Mica je bila vredna doma}ica, znala je da sprema jela, tako
da se u wihovoj ku}i `ivelo pristojno. Ivan se spremao za vojsku,
bio je regrutovan ali, avaj, Hitler je napao Jugoslaviju, bombardovao Beograd, tako da od Ivanovog odlaska u vojsku nije bilo ni{ta.
Sa ostalim kom{ijama, wegovim vr{wacima i malo postarijim od
wega tavorio je u selu.
Po{to je Hitler okupirao Jugoslaviju, podelio je pojedine
delove Hrvatima, Bugarima, Albancima, a na{ kraj je pripao nezavisnoj usta{koj dr`avi. ^ulo se u selu da usta{e koqu, ubijaju, odvode u logor, tako da se odrasli mu{karci nisu usu|ivali da spavaju u ku}ama, be`ali su i sklawali se.
Vidi se da se sprema veliko zlo; Ivan i Lu{a su tako|e na
oprezu. Da bi se izbeglo klawe i ubijawe, odvo|ewe u logore i
sli~no, narod je ustao protiv Nezavisne Dr`ave Hrvatske i poveo
oru`anu borbu. Tako je bilo do februara, odnosno marta 1942. godine, a tada, na na{u nesre}u i veliko zlo koje nas je sna{lo, ustanici i narod se podeli{e na ~etnike i partizane. Ivan se opredelio za ~etnike, na {ta su ga nagovorile kom{ije, i rekle mu da }e
i oni sa wim da po|u. Me|utim, ostali iz kom{iluka oti{li su u
partizane. Ivan je bio u ~etnicima komandanta \ure Kukobata sve
do napu{tawa Knina i puta za Austriju.
Poginuo je na Pa|anima. Za grob mu se ne zna. Jadni Lu{a,
na oprezu da ga partizani ne likvidiraju, odmetnuo se u {umu. Nije bio ni ~etnik, ni partizan, bio je odmetnik, ra~unaju}i da }e na
taj na~in spasiti goli `ivot. Obi~no je boravio u nekoj od {piqa
i gledao {ta se zbiva u selu a uve~e, kad oceni da nema nikakve
opasnosti, dolazio bi ku}i, Mici, ili u ku}e nekih od kom{ija.
Do{la je velika studen, on ostario ~ovek, jednog dana odlu~i da se
preda partizanima.
Odvedo{e ga u srez, tamo, posle nekoliko dana, likvidira{e
ga najverovatnije. Jadna Mica ostade sama ra~unaju}i i nadaju}i se
da je Ivan `iv. Znala je da Luka nije vi{e me|u `ivima. Preselili su je u ku}u kod {kole, tamo je radila poslove da bi pre`ivela,
kuvala, prala, do~ekivala {ofere, ostale putnike i namernike, a
oni su joj za to davali neku naknadu. Jednog dana uputili su je u stara~ki dom i tamo je zavr{ila `ivot. Napisao sam i pri~u o woj.
Milka ^abrilo
BEOGRADSKI NOKTURNO
Mirisno prole}no ve~e. Neimar pun rascvetalih lipa, cve}a i trava. Volela sam da {etam tihim, duga~kim ulicama sve do
Crvenog krsta. U ku}ama su qudi ve~erali, slu{ali vesti, radili,
~itali, pisali, svirali. Iz nekih vila dopirali su zvuci klavira,
violine i flaute. Mnogo mi je prijalo slu{awe muzike iz tih pomalo tajanstvenih ku}a u mraku, obavijenih mirisima prole}a i
probu|ene zemqe.
Tu je `iveo svet koji je nasledio te ku}e iz jednog drugog
vremena, sada zapu{tene, s tragovima nekada{weg sjaja na fasadama i u enterijerima. Ba{te su jo{ bile pune rastiwa, `bunovi ru69
`a i krinova {irili su jak miris, sitno ba{tensko cve}e je odavalo neku radost i vedrinu a dostojanstvene stare lipe i kestenovi svedo~ili su o ve~itim promenama. Volela sam to drve}e jer mi
je stvaralo iluziju prirode u gradu koji je postajao sve ve}i i sve
suroviji.
Gubile su se zelene povr{ine pod soliterima koji su {tr~ali
uvis. Mrzela sam solitere i zaklela se da nikada ne}u da `ivim u wima. Hvala Bogu, `ivim u kraju gde ima zelenila dovoqno da stvori
iluziju. Me|utim, vreme je u~inilo svoje. Sa Neimara su se odselili
starosedeoci, sad su tu novokomponovani stanari ~ije su ku}e promenile izgled samog Neimara. Te nove ku}e su projektovane uz upotrebu
novih, skupih materijala, deluju neprirodno, nametqivo, bez du{e i
stila. ^esto su okru`ene visokom ogradom, imaju velike, neukusne gara`e koje ru`e pitomu neimarsku vedutu. [teta. Ali tu nema pomo}i. Neimar je stvar presti`a i kvadrat je tu skup i preskup.
Vi{e ne odlazim na Neimar. Nemam kod koga. Prijateqi se
raselili, stare kom{ije su pomrle. Sad idem u posete na Dediwe,
Dor}ol, Mirijevo, Novi Beograd, Bor~u. Sve se mewa, ni{ta ne
ostaje zauvek. Godine me sti`u ali se se}am svog oca koji je i u
osamdeset i petoj za druge umeo da ka`e “ti starci„...
Stojan Bogdanovi}
VUK I EVROPA
Najzad mi se javio Vu~i}
Iz dubine moje du{e.
U svom Bu~umu na Tresibabi bu~i,
Po vejavici ja{e na Evropi.
Ja{e on wu,pa ona wega.
Na wemu je dojahala u Svrqig,
Pa u Bu~um.
Za rogove ga ~vrsto dr`i
Ne mo`e nikako da je se rotosiqa.
Od silnog snega u glavi ne vidi se prst
Tako je godinama
Tokom ~itavog ledenog doba,
Sa lisicama po Bu~umu kolo igra
Zajedno koko{ke ~uvaju,
^ekaju}i pijani medved iz sna da se vrati,
Pa o vremenu karte da otvore.
(Bu~umci boja`qivo mi natuknu{e
Da je medi wu{ka vidno ote~ena,
Kao bumbari da su ga izujedali.
Pro~ulo se po selu
Da su ga u vrh Tresibabe p~ele zatekle
Med kako krade
Iz {upqara krive kru{ke oskoru{e.)
70
Stari vuk, negda Vu~i} be{e,
Visoko na Tresibabi
Na prestolu cveta,
Mo`e ga samo Gospod ubrati.
Vu~i} je procvetao kao quti}.
Usred zime cveta,
Kao quti} u prole}e
Svakog stigne wegovo vreme:
Quti}u je vreme na prole}e.
(Samo Gospod stalno cveta,
Ponekad predve~erje pojavi se
Da Ga qudi vide
Kako cveta ru`i~asto,
Pa da spokojno idu na spavawe.)
Pi{e tavne pesme,
Iz tavnih dubina Tresibabe
Tavne misli na videlo izlaze.
Kao lekovito biqe bere ih
Jednu po jednu,
Uredno u kwigu ih sla`e,
Kao pravi srpski doma}in,
Brine da loza bude dugove~na.
One najboqe i najzdravije ostavqa za seme,
Za setvu se sprema.
(Zna ~ovek kad se seje.
A bere se kad je zrelo.)
Kad prole}e grane poseja}e
Svoje tavne misli po srpskim savremenicima,
Kako bi kulturna javnost Srbije
U wegovim mukama mogla da u`iva.
71
TUMA^EWA
@arko \urovi}
DUBINSKI REFLEKSI
BEZNA\A / O POEZIJI
NOVICE TADI]A
Misao sti~e oblik ako je oplo|ena duhom. To je ono stawe
koje s razlogom nazivamo kretala~kim, u svim pravcima. Najve}ma
u dubinu jer se jedino wome mogu razotkrivati tajne bi}a. Misao
koja nema takvo svojstvo bez odziva je. Korjenom se ve`e za intuitivni sloj. Zato je i spremna da zavede oslu{kiva~a.
Novica Tadi} je pjesnik intuitivnog bezna|a, ne pla{e}i se
{to }e takvo kakvo je izazvati traumati~ne naplave. Ne samo kad
su u pitawu wihovi op{ti nego i li~ni rascjepi, od iskona satvoreni od svakakve gube. U gradu je ta guba umno`enija, pa }e poeta,
zahva}en rezignacijom, glasno kriknuti: U bari ja sam barsko svetlo/ Bezumqu uzrok bezuman. Pogrije{i}emo ako ka`emo da se
krikom `eqela odagnati ravnodu{nost. Svaka zamisao, ~ak i ona
sna`ne kineti~ke siline, zavr{i u ni{tavilu. Tada ne poma`u ni
postulacije ka bogu!
U takvoj konstelaciji stvari logi~no je {to patwa sama sebe determini{e i kao spoznaju i kao isku{ewe. @ivjeti u stalnom isku{ewu, rovariti po wemu neposustalo, mogu}e je samo uz
iracionalne zahvate. I uz “zamu}eno„ vizijsko so~ivo.
Tadi}eva misao, u svom kretala~kom hodu, sti~e oblik dobro zasnovane esencije. Ona je najubojitija kada je rugala~kog karaktera. U jednoj misli sa`ima vi{e pojmovnih indikata i refleksija, u uvjerewu da }e takvi kakvi su biti efektno prenijeti
u izraz magnovenog sklopa. Kod poete sve je u magnovenom vrewu. I
groteskno u Tadi}evim stihovima dobija ozra~je poja~ane zna~ewske fluidizacije.
Te{ko je utvrditi porjeklo pjesnikovog nemira. ^esto se
pitamo gdje i kada nastaje. Vjerujem da wega uzrokuje “sudar„ stvari i misli prelomqenih kroz prizmu stvarao~eve imaginacije. Po
svojoj prirodi imaginacija mora da ih pretekne, da bi samim preticawem mogla da stekne svoje puno kreacijsko osna`ewe.
Ovaj pjesnik ne daje vremenu neku posebnu odredivost. Vrijeme postoji ali ga nadvla{}uje do`ivqaj. Wegova vlastita supremacija. Obi~no se misli da se jad mo`e izbje}i bijegom u pro{lost. Specifi~nost Tadi}eve poezije zapravo se ogleda u tome
{to on od jada ne bje`i. Kad bi bje`ao iznevjerio bi sebe. On i
sun~ev sjaj do`ivqava kao izdaju. Jad se toliko natalo`io da za wega lijeka nema. Du{a u procijepu, du{a je izgnana. Bezizlazom opsjednuta: Jutrom me/ kad prozor otvorim/ sun~ev sram oblije. Pjesnik je do{ao do najvi{eg rezignacijskog stupwa. Iz wega, u omr72
klini svijesti, nadnosi se avet smrti. Ona se mo`e nadvisiti samo
mudro{}u patwe. Kao {to je to ~inio Tin ili Sima Pandurovi}.
Kao {to to ~ini i ovaj pjesni~ki ukletnik.
Od pjesnika se tra`i neka vrsta stoi~kog stava. Li~no mislim da to nije preporuka za wegovu stvarala~ku autonomnost. U
spontanoj nestalnosti svoga ja mogu se na}i najdubqi korjeni poezije. Smrt ozna~ava zavr{nu ta~ku `ivota, ali se wome ne prekidaju
niti (u)pam}enog pakla koji sa `ivotom isklijava da bi, kroz slutwu
ili neki drugi oblik, iskrsao i sa~uvao se u pjesnikovom osje}awu.
Kako je duh zavisan od mnogih satvorewa, on poku{ava da ih
“pro~ita„. Pjesnici ih s razlogom smatraju rasadnikom naracije.
Pribavqaju bi}u egzistentni priklon. Ako bismo Tadi}a posmatrali kroz taj fokus, uvidjeli bismo da ga sna`no raspiwu zamke `ivota. Difuzuje ih u izvrnutom ogledawu. To je onaj trenutak kad se tonira bi}e i prelaz ka wemu. Rije~ je o kontrapunktnoj i dejstvenoj artikulaciji. Mo`emo misliti {ta ho}emo ali je jedna stvar neosporna. Da raspolo`ewe diktiraju okolnosti, a evokativnu dubinu iskqu~ivo uzrokuje unutra{we bilo. Ono formira misao i tonalitet.
Paradoksalno je ali ta~no da Tadi} vidi bi}e u egzistenciji bez ciqa. Na svakom koraku razbija se wegovo ja. Sve do poricawa. To je poricawe infiltrirano veoma vje{to. Rekao bih putem
diskretnih simboli~kih skala i pritajene energije zanosa. Misao
mu je kadra da iska`e najdubqu posjekotinu srca. Evo primjera: Da
mi nije re~i, pomisli, igrarija/ ostala bi samo moja/ nesre}a savr{enija od/ sunca na crte`u de~ijem.
Zamke `ivota za pjesnika su privilegija uz uslov da im zna
otkrivati obli~ja pojavnosti. Posebno u nutrenoj zoni gdje se sjemene i razrastaju. Tadi}eva poetska misao iskqu~ivo obitava u do`ivqaju. Zbog toga posjeduje `ivu transfernu mo} i igrivost. Treba znati da duh i svijet jedino mogu opstajati ako ih spajaju unutarwe veze. Tu je nezaobilazan uticaj mi{qenog faktora koji “{eta„
od ma{te do spoznaje.
Stihovi ovoga pjesnika iskazuju se u odori ~iste subjektivnosti, sa nagla{enom sklono{}u introspekciji. Otuda ona tanana
pre|a pri tkawu do`ivqajnih stawa. Okrenuti su tragici kao epilo{kom kqu~u za snatrene {ifre.
Zapa`am da je Tadi}eva misao neprestano u predmetu. Da zanemaruje spoqne uslovnosti, kitwastost lirske fraze i sli~no.
Wemu je glavni povjerilac pjeva snaga i duh invencije. Sadr`e
afektivan naplav, odvla~e}i nas u neo~ekivano iskrsle svjetove.
Ono {to pjesnika zaokupqa kao motiv odra`ava se putem ~ulnih
registara. Umije}e tvorewa ih “preparira„ u imaginaciju dubokog
zahvata. Saznawe o svijetu ne limitira se stvarno{}u nego i mogu}im dosezima mi{qenog uzroka. Oni prvo lebde kao lelujava masa,
da bi u svom daqem toku dobili svojstvo zgu{wavawa.
Ne zgu{wava se samo misao. I forma podlije`e sli~nom reduktu. Ima pjesama koje su svedene na kroki. Na jednu distihovnu
rezoluciju: Hrom }u stajati pred sudijama gluvim/ Sa znakom kru`ne testere na ruci.
Svijet i nepogoda nalaze se jedan kraj drugoga. Poeti preostaje da im zbli`i vidna poqa i da ih preobli~i u jedan {iri vizijski sklop. To mo`e biti rije~ o gradu ili nekoj drugoj tematskoj vrsti. Tadi} grad imenuje kao vra`je `drijelo. Kao sablast
koja pogubavi ~ovjeka stvaraju}i od wega “ni~ijeg sina i ni~ijeg
brata„. Pjesme vezane za grad apokalipti~kog su tonaliteta, neiz73
qe~ive groznice i ludila. Sve je u wemu od mete`a, bezli~no i kad
lik ima. Mra~an kad ga ocrtamo u sebi. ^ak je i draga nedraga. Kao
tu~na no} prosuta iz ovala neba. Draga je “s kosom od `ice i stakla„. Kao da je neko bunilo ugurano u na{u udvojenu prirodu!
Svuda uokolo “zli duhovi„ kolo vode. Kobi je dato da pora|a
zlo. Figurira kao vid traju}e mu~ine. Kao neka vrsta ni{tavnosti
u postojawu. Nije bez osnova jednom pjesnikovom izboru dat naslov
@drelo. Simbolizuje osje}awe krivice i apsurda. @ivot odabira
kakve }e namjene imati. [ta i koga zaokupqati. Iz proste jedna~ine rezona sele se u imaginativan prostor, ne bi li tu o`ivio utisak o bezna|u i anticipirao slobodnije saznawe o egzistenicji.
Imaginacija nepoznatoj stvari ukida udaqenost. Zato {to
je posvojava. Preoblikuje je u intimu, makar wenom vatrom prlili
vlastite prste. Ni{ta kao vizija ne mo`e intimizovati pjesnikov
svijet. Makar se radilo i o razornim nepogodama koje su hrupile u
wega. Intimizovati ne{to zna~i osvojiti ga. Dati mu supstanciju
su{tine. Tadi} bijele stvari hotimi~no zacrwuje svikavaju}i ih
na novu poziciju.
I{~itavaju}i Tadi}eve zbirke poezije uo~io sam da je wegova stvarala~ka uobraziqa veoma razvijena i osje}ajno{}u poduprta. Nije to osje}ajnost anahrone ve} moderne tipnosti koja razgrani~ava uzrok nezadovoqstva od uzroka vedrije du{evne obojenosti. I u jednoj i u drugoj sferi primjetan je upliv metafori~ke nijanse koja pjesmi osigurava punu do`ivqajnu dubinu. Dakako, ne mo`e se zamisliti pjesma bez plime strasti, bez onog unutra{weg
plamiwawa koje dr`i emotivne impulse na okupu. Ne treba da nas
zbune ni akordi entropijskog sadr`aja. Mnogi Tadi}evi stihovi su
pod vla{}u takve obuzetosti dr`e}i se, bar {to se ti~e kvaliteta, najvi{e vokacijske skale. Pjesme tamnog bruja odlikuju se unutra{wom slojevito{}u, pa i nekim vidom nesuzdr`ane destrukcije koja primorava subjekt da se otvori. Otvara se pomo}u vizuelnih
slika natopqenih kontrastom. Po tome je karakteristi~na pjesma
Izlet, vlati. U woj se gradacija pewe ka ka uzvisju mitizovane
misli o svetu kao zbrkanom obiqu. Sve je predato zanosu – voda,
trava, br{qan, ~a| i drugo. Poeta to uvodi u egzistentni atlas,
prilago|avaju}i ga zahtjevu profilirane vizijske kodizacije.
Tadi} izrazu daje vi{ezna~no opredme}ewe. Ono se ogleda u
raznolikoj simbolici koja u svakom fiksiranom odredi{tu pronalazi kreacijski prostor za sebe. Simbolika je ujedno i znak da je
sve sklono pomjerawu i preobra`aju spoznajnih tetiva. Ona rije~
u~i uznesewu i virtuelnosti. Dubinskom smislu.
Poeta je taj smisao prihvatio kao osnovu koja pru`a obiqe
zrelih kreacijskih entiteta. Stvarao~eva ruka u tome poslu bila
je smjela i sigurna!
Tra`iti od pjesnika da se striktno povjerava vremenu suvi{no je. Ono mo`e biti predmet drugog `anra – kwi`evne kritike,
romana ili drame. Poezija ne trpi nikakav okov. Ono se zamjewuje
osobenim fenomenom: do`ivqajnim medijem. To drugim rije~ima
zna~i da se unutra{we ja razvla~i u mnoge zone, u prvom redu one
koje formiraju poetsku fascinaciju.
Pjesnici patalogene dikcije najbli`i su takvoj vrsti projicirawa svijeta, budu}i da se u fascinaciji ideje i slike neprekidno mno`e i ukr{taju. Ako i postoji vrijeme, ono je ekstati~nog
tipa. Podlo`no je mijewawu u profile razli~itih semanti~kih i
drugih refleksa.
74
Tadi} je brzo uvidio da tamnina misli daje dubqi sloj. Energetika koju posjeduje izvire iz vlastite depresije. To zvu~i kao paradoks. Me|utim, mi znamo da poezija iz paradoksa izvla~i niti
svojih spoznaja. Te`i samo onom mediju koji ima magnoveno svojstvo.
Rekli smo da je poezija ovog poete sazdana od slika tamnog
porijekla. Slika proizi{lih iz ko{mara. Wena demonska magija
obuzima uznemireni posjed ~ovjekovog bi}a. Tadi} je rezignaciju
nosio ne kao teret, nego kao osje}awe bla`enosti, gdje su ~ula
stalno u znaku pune mobilnosti. Povu~en u sebe, nije `elio da mu
bilo ko naru{ava tu osobinu. U wu su ~vrsto udjenuti bol i gor~ina. Ispuweni dubokim misaonim zamra~jem. Ono je obznaweno u prvoj zbirci, da bi u narednima, wih desetak, tu crtu zamra~ja sve vi{e produbqavao i poetski kristalizovao.
Mo`da je samo pisawe poezije dijagnosticirawe du{evne uznemirenosti koja katkada, kao u slu~aju Tadi}a, ima neku vrstu
epidemijskog svojstva. Tragi~kog u svojoj osnovi, sli~no poeziji
Sime Pandurovi}a.
Tadi} je po{ao daqe i od Pandurovi}eve crte. Wega zanima
`ivot kao udes. Kao boqka vje~itog trajawa. U wegovom stihu nema tiho}e, ali ni jake glasnosti. Odabrao je ne{to izme|u toga.
Autorova melanholija nas upu}uje da je sve u egzistenciji uslovno
i podre|eno kazni. Otuda mnoge wegove pjesme inkliniraju takve
obojenosti, gdje je sve u izokrenutoj realnosti.
Ne}u re}i da Tadi}eva poezija uzdi`e haos. Po mnogo ~emu
je haosu bliska. Sa vidnim oblicima patwe. Gnusoba svijeta ne mo`e se iz `ivota odagnati. Kakav bi to bio svijet kad one ne bi opstojavale u dekoru zagonetke! Zagonetka se ~esto tretira kao preimu}stvo egzistencije. Ogrnuta je velom nedoumice. Robuje zahtjevu stalne upitnosti `ivota koji se osipa i opet odijeva u klupko
novih zagonetnosti i ~u|ewa.
Danteovskog lika, malo poguren, nije te`io sagovorni{tvu.
Wegova }utqivost upu}ivala ga je nakoj vrsti samotni~ke slobode
koja je govorqiva samo kada je pred piscem prazan list hartije. On
je za wega zna~io dom pesimisti~kog posvojewa.
U poeziju nije ni{ta unio milostivo. To {to je unio li~ilo
je na bodqe. Na te se bodqe svikavao kao na dosu|enu kaznu. Sa otporom ju je primao. Otpor je bio stalan. Ali ne znam koliko utje{an.
Tadi} je posjedovao jaku uobraziqu. Poigravaju}i se grubostima svijeta ra~unao je da }e ih nadrasti. Muka je bila ja~a od takvog nauma. Dopu{tao je da ga nagriza gle| grube svakodnevice pitaju}i se da li tu ima granice. Kad je osjetio da je nema, poeziju je
pretvarao u pritajene odbqeske ~emera.
Najvi{e je bio okrenut onim tematima koji su bili okrenuti krugovima mraka, no}nim tlapwama i zebwi. Bje`ao je iz realnog u nerealni svijet, svjestan da se realni ne mo`e {iriti. Uobraziqni upliv kod wega je bio izrazit i moderno koncipiran. Nije ga
zanimala mirno}a poetskih povr{ina ve} sam nemir bi}a ~ija je
plima ve}a u trenucima rezignacije. Odve} ga je raspiwala i vukla
ka onim temama ~ije je jezgro bilo uvijek u znaku drame i bola.
Pobjegao bi i od svoje sjenke da je mogao. Ne da potra`i spasa svojoj du{i, nego da istakne da je `ivot, i sve u wemu, jedna velika zavjera protiv intime ~ovjekova bi}a.
Skon~ao je `ivot sa tim uvjerewem. Svojom poezijom zaputio se svijetu autenti~ne i duboke iskaznosti. Kao svaki istinski
pjesnik.
75
Miroslav Radovanovi}
POETIZOVANI OBLIK
REALIZMA / O ROMANU
ALEKSANDRA TI[ME
“ZA CRNOM DEVOJKOM„
Roman Za crnom devojkom Aleksandra Ti{me nastao je na liniji dominantne evropske i svetske literarne teme o usamqenosti
i izgubqenosti savremenog ~oveka sme{tenog u vojvo|ansku ravnicu, ta~nije u grad Sentu na Tisi. ^ulne igre i naknadne fantazije
su osnove pri~e o glavnom junaku i naratoru koje se kasnije pretvaraju u tragawe za fascinantnim bi}em, crnom devojkom koja postaje simbol sre}e, neostvarena mogu}nost `ivota: “U toku dana, a i
docnije dugo vremena, ~esto mi je izlazila pred o~i slika crne devojke: kako u`urbano i poslu{no odlazi, po{to mi je preko ukosnice stisnute me|u gustim zubima dobacila onaj ispitiva~ki pogled.
Za{to je nisam zaustavio tamo na vratima? Za{to joj nisam rekao
da je u`ivawe koje mi je pru`ila, koje smo – znao sam – jedno drugom
pru`ili, bilo jedinstveno, duboko, i da sam joj na wemu zahvalan, i
da `elim da ga do`ivim ponovo jo{ mnogo i mnogo puta?„1
Ti{mina poetika romana Za crnoam devojkom samo u formalnom smislu ima dodirnih ta~aka sa “klasi~nim realizmom„.
Wegov roman predstavqa stepen svesti i razumevawa koji je ~itav
qudski `ivot podigao na jedan vi{i nivo. Stvarnosna komponenta
wegovog pripoveda~kog podviga mnogo je uverqivija od stvarnosti.
Insistiraju}i na poznatim toponimima, na gradi}u Senti kao faktografskom sedi{tu svoje pri~e, Ti{ma je u poetici romana oti{ao korak daqe i oblikovao jednu nadrealnost stvarnosnog uspevaju}i da narativnom udahne poetizovani oblik. Doktrinarni realizam je pora`en jer je osvetqen iz neo~ekivanog ugla ~ovekove intime – nadgradwe i snova, potrage za obuhvatnim i mnogostrukim kazivawem u kome }e se razli~iti detaqi prelamati kroz svest glavnog junaka. Unutra{wa pri~a, sa svim {to podrazumeva, postala je
dominantna i odredila sadr`aj i formu romaneskne tvorevine. Realni doga|aji, prelomqeni kroz prizmu unutra{wih do`ivqaja, postaju virtuelna igra, oblikovni proces subjektivne svesti. Glavni
protagonist biva op~iwen neuhvatqivim, vrednosti i zna~ewa se
dobijaju kroz tokove naknadne oblikovne igre: “Najednom, dok sam
stajao tamo na uglu ispod fewera, sva moja ~ula zavapila su za crnom devojkom, tako osetqivo kao da sam se od we ju~e rastao. Se}ao
sam se jasno wenog osmeha, wenog krotkog ali slobodnog dodira, se}ao sam se cele one no}i koja je, ista kao ova, le`ala preda mnom
prostrta sve do dalekog jutra ali s wom pored mene.„2
Ti{min kratki roman Za crnom devojkom pokazuje antropolo{ko usmerewe autora u `eqi da svoj tematski okvir obogati najraznovrsnijim sadr`ajima koji, pored istorijskog koncepta, nose i
1 Aleksandar Ti{ma: Za crnom devojkom, Prosveta, 1996, str. 31
2 Isto, str. 104
76
odlike qudske drame i prevazilaze svet ~ovekove svakodnevne zbiqe. Ti{mina poetika konstitui{e se u rascepu izme|u ~ovekovog
istorijskog nasle|a i utemeqewa i ~ovekovog duhovnog sveta koji
odnosi prevagu. Umetni~ko stvarawe predo~ava u ovom romanu, iza
privida realne pri~e, domen refleksije, lavirinte ~ovekovog psihi~kog bi}a i posebno snove. Slu~ajni, realni susret pretvara se u
psihi~ku dramu i svesnu te`wu da se eros pretvori u autonomne oblike jednog sveta, da se vlastiti snovi dodirnu sa realnim okvirima `ivota: “Govorio bih o jedinstvenosti toga trenutka, o wegovoj
neponovqivosti, o tome kako trenutak mo`e ponekad da vredi vi{e
od godina praznog, neplodnog vremena, o tome kako je susret izme|u
`ene i mu{karca sve, kako dva stvora mogu jedno drugome dati najvi{e {to je qudski mogu}e, a nikad se ne zna koja }e dva stvora, i
kad, to jedno drugom u~initi. Trebalo je dakle oku{ati se, zgrabiti trenutak ne propustiti ga; trebalo je pre}i preko uobi~ajenih
pregrada opasnosti i stida i pru`iti ruke za do`ivqajem koji se
tako velikodu{no, tako nenadoknadivo i tako neizvesno nudi!„3
Ti{min roman Za crnom devojkom predstavqa specifi~nu i
posebnu duhovnu stvarnost koja prevazilazi turobnost vremena o
kome govori jer junak je prevashodno zaokupqen kontemplacijom,
sawarewem i epifanijom (koju je definisao Xojs kao “iznenadno
otkrovewe su{tine stvari„). Slu~ajni susreti i qubavno zbli`avawe sa devojkom u Senti tvore zna~ewe koje prevazilazi sva druga
zna~ewa. Glavni junak prikazao nam je posleratnu stvarnost, ali
akcenat nije na woj ve} na psiholo{koj urowenosti glavnog junaka
u vlastitu egzistenciju, zaokupqenosti sobom i isku{ewima slu~ajne qubavi. Sveznaju}i pripoveda~, sli~no francuskim egzistencijalisti~kim piscima, name}e ispovedni ton sa razli~itim varijacijama `ele}i povremeno da stvori privid stvarnosti, da ostvari dimenziju drugog, imaginarnog `ivota koji u wemu budi slu~ajni
susret. Unutarwe vizije glavnog junaka prerastaju u istinsku stvarnost, emocionalno mi{qewe pretvara se u otkrivawe `ivotnih zakona i smisla. Sawarija, kao dinami~ni duhovni proces, stvara nov
kosmos – svet umetni~kog dela, romana: “U o~ekivawu, zapravo, crne devojke, jer sam pomi{qao na popodnevno sastavqawe izve{taja
i na ve~e u Rojalu mislio uvek na to da }e se mo`da, odnekud, ipak
pojaviti crna devojka, sa svojim krupnim, kosim, mirnim o~ima, sa
svojim uravnote`enim ne~ujnim hodam, da }e mi pri}i i staviti na
mene svoju meku pitomu ruku, da }e me zagrliti i povu}i jo{ jednom,
i opet, i opet, u biqurno more one svoje neuporedive prisnosti.
Woj sam se nadao i dok sam tra`io druge devojke; ili sam se nadao
da }e se do`ivqaj s wom i kod drugih ponoviti?„4
Roman Aleksandra Ti{me opisuje svet povr{nih erotskih zadovoqstava koja se naknadnom rekonstrukcijom i meditacijom glavnog junaka pretvaraju u opsesivne su{tine, u veli~inu istinskog `ivota. Do`ivqajna stawa bude se mimo na{e voqe, u wima je pro{lost
izvan svesne kontrole. Tragaju}i za krajwim granicama ose}awa i
misli zapravo tragamo za stabilnim osloncem, za upori{nom ta~kom. Pouzdane izvesnosti u razmi{qawima i vizijama glavnog junaka nema, a scene i do`ivqaji se razbijaju i do nas dopiru preobra`eni. Zarobqeni vremenom i logikom wegovih zakona osu|eni smo na
3 Za crnom devojkom, Prosveta, 1996, str. 73
4 Isto, str. 94
77
jednostranost na{ih saznawa i prolaznost vlastitih susreta. U retrospektivnom posezawu formiraju se apstraktne predstave i uspomene kao jedini sadr`aj koji `ivi u svesti ulep{an i transformisan. Mitologija se}awa postaje za glavnog junaka smisao, neuni{tiva su{tina lepote i puno}e `ivota: “Da }e zauvek ostati se}awe, na
jednu no}, na jedan vrhunac, koji me|utim ni{ta ne dokazuje, sem mo`da siroma{tvo dana i no}i koji su joj prethodili i sledili je„.5
U Ti{minom romanu posebno mesto zauzima plava devojka
Ka}a koja je kao i glavni junak ostala “u niziji, u mi{olovci„ i izgubila “veru„, postala “ogrubela i naru{ena `ena„ u tra`ewu li~ne sre}e. Glavni junak i plava devojka povezani su u stvarnosti
prizemno{}u svakida{wice, dubokim prijateqstvom, potrebom za
snom, bekstvom od ru`nog i dozama dopadawa: “Gledao sam je. Bila
je skoro nepodno{qivo lepa, sva ru`i~asta, tanka, a ~vrsta, pokretqiva, osvetqena lampom vi{e ramena kao malim, toplim suncem. Pomislio sam koliko sam nepametan {to je prepu{tam kojekakvim stranim razvratnicima, za qubav bezna~ajnih, hladnih devojaka, mesto da se ja sa wom grlim u ovom uskom krevetu ~iji pitomi miris ve} poznajem i volim.„6 Ipak wihovi susreti su retkost,
vrlo ~esto prekinuti godinama samo}e i li~nog propadawa.
Poku{aj glavnog junaka da otkrije dubqi identitet crne devojke, wenog zagonetnog bi}a koje zauvek zra~i u wemu, do`ivqavamo kao porazno iskustvo o krhkosti na{eg znawa o li~nostima koje nam zna~e, koje volimo, o mawkavosti i nemogu}nosti potpune
komunikacije. U tom paradoksu osvetqen je i sam ~in `ivqewa.
Hronika izgubqenog vremena preneta je na fiktivni plan, na simboli~ko posezawe za su{tinama i istinama na{eg bi}a. Samo je
neuni{tiv fond dragih uspomena, tragawe je pateti~ni gest da se
osvetli lucidna svest glavnog junaka ~iji svet snova po~iwe naseqavati prostore dela: “Ovaj dekor pro{losti delovao je pusto, suvi{no, kao bakino dvori{te pre podne; samo {to ovde u praznini
nije bilo ute{ne ~istote, jer je sred we jo{ uvek stajao jedan nesmiren, neprevazi{ao, `eqan u~esnik, to jest ja. Nikad u `ivotu
nisam tako jasno osetio zna~ewe proma{enosti kao u tom vrelom
podnevnom minutu na glavnom trgu Sente, dok sam stajao nepomi~no i zurio u prostor svojih nekada{wih ambicioznih kretawa.„7
Ti{min romaneskni svet je zapravo svet samo}e, iskonske
qudske usamqenosti koja najmu~nije pritiska wegove junake. Samo}a nije neprilago|enost stvarnom svetu ve} odsutnost istinskog
qudskog kontakta, a kada se to dogodi kroz erotski do`ivqaj, glavni junak biva opsednut trenucima zadovoqstva i qudske puno}e,
ali ga istovremeno sve to opomiwe na turobnost koja je dominantna i nedostatak istinske sre}e: “Sad vi{e nisam bio gord na samo}u ve} zbog we o~ajan, izgubqen, i jedino za ~im sam `udeo bilo je
da se i{~upam iz tog o~aja, da se uz nekog privijem, potvrdim, da
doka`em da nisam sasvim otupeo, mrtav, da jo{ mogu da dajem i da
primam sre}u, da se o tom osvedo~im makar jo{ samo jednom, posledwi put, i makar sa ogrubelom, naru{enom Ka}om.„8
5 Za crnom devojkom, Prosveta, 1996, str. 149
6 Isto, str. 65
7 Isto, str. 93
8 Isto, str. 105
78
Uo~qivo je da u romanu Za crnom devojkom postoji trenutak
takozvanog psihi~kog sre|ivawa, fantazije mogu}eg dosezawa sre}e i spajawa ~ovekovog duha sa duhom prirode kao u u~ewima drvenih indijskih tekstova. Subjekt i objekt, kosmi~ki i psihi~ki
princip su se dodirnuli i na trenutak odre|eni ~ovek, u odre|enim
okolnostima, do`iveo je sre}u i preobra`aj sa svim elementima
fantastike. ^ovekovo bi}e u ekstazi dodirnulo se sa najdubqim
osnovama bi}a, otreslo se zemnih okvira i postalo beste`inska ~estica: “Bio sam sada oslobo|en svih tereta, lebdeo sam slobodno u
reci, kao neki ispran, lak predmet, nevidqiv, ne~ujan, neosetan,
neoptere}en svetom, mi{qu, postoje}i samo u tom telesnom dodiru
s vodom, koji me je s wom izjedna~avao. Tek kad sam osetio da mi nedostaje vazduha, izronih. Ali ~im sam uzdahnuo, zaronih ponovo. Zatim sam se bacio na le|a, i piju}i vazduh iz nebeskog vimena, pustio
sam se niz vodu, sklopqenih o~iju, slep i pitke posteqe.„ 9
Du{an Stojkovi}
METAFIZI^KI POETSKI
SLOVAR PREDRAGA
BJELO[EVI]A
Predrag Bjelo{evi}, pesnik, pisac kratkih pri~a i drama,
kriti~ar, prevodilac sa ruskog jezika, objavio je do sada sedam pesni~kih zbirki: Gorka slad (1977), Lice sa zatiqka (1979), Re{etka i san (1985), Iz me|uprostora (1987), Govor, Ti{ina (1995), U
strahu od svjetlosti (2001) i Sjenka i svod (2005). Wegove izabrane pesme pojavile su se na italijanskom (Il linguagio del silenzio, Napuq, 1982) i francuskom jeziku (Le Ræ, Pariz, 2002). Kod nas, pre
kwige Pod kro{wom tro{nog drveta, dvojezi~nog izbornika (pesme je znala~ki preveo na makedonski jezik Risto Vasilevski; samo
oni ~itaoci koji su bili u prilici da pa`qivo i{~itaju Bjelo{evi}eve jezi~ki igrive, ali i jezi~ki dubinske u isti mah, pesme, znaju koliki je trud morao prevodilac da ulo`i i koliko jezi~ko ume}e da ispoqi i shvate kako je Vasilevski, tvorac antologijskog Su{ta, bio jedini sposoban da se sa ovim i ovakvim izazovom uhvati
u ko{tac i iza|e iz wega kao pobednik), Bjelo{evi} je imao ve} jedan – tako|e izvrstan – izbornik naslovqen Vodena ko{uqa (1996).
Sami naslovi svih Bjelo{evi}evih zbirki pa`qivo su probrani: “pokrivaju„ ono {to je pesnik bio nauman da u~ini, ono {to
je poeti~ki i esteti~ki ostvario i, pomalo tajnovito, ukazuju na
pesnike koje je na{ pesnik dr`ao pred o~ima dok je vlastite pesme
skladao. Za posledwe pribele`eno dovoqno je ukazati samo na jedan jedini primer. Dve imenice, re{etka i san, koje se nalaze u naslovu Bjelo{evi}eve zbirke iz 1985. godine, prizivaju, prva – Paula Celana, a druga – Georga Trakla, dvojicu velikih nema~kih pesnika ~ije su pesni{tvo premre`ile kao re~i-teme. Naslovi: Gor-
9 Za crnom devojkom, Prosveta, 1996, str. 100
79
ka slad, Lice sa zatiqka i, zanemarimo li zapetu, Govor, Ti{ina
upu}uju nas i vi{e nego jasno na to da je Bjelo{evi}eva poezija sva
u duhu i okru`ju oksimorona. Me|uprostor je, pak, osnovni prostor u kojem wegova poezija nastaje, di{e, sawa, opstaje i traje.
Zbirka Pod kro{wom tro{nog drveta sadr`i izabrane i
nove pesme (Arka, Smederevo, 2011), a ima moto preuzet od velikog
finskog pesnika Pava Havika: “Poezija, samo je poezija moja jedina domovina, o woj da govorim, to je moja qubavnica {to kroz pjesmu procvjetava„. Bio je to moto i Vodene ko{uqe. I to svedo~i o
pa`qivo cizeliranom, promi{qenom, integralnom radu na vlastitoj poeziji i wenom predstavqawu drugima.
Nimalo slu~ajno, zbirku “otvara„ pesma “Ribari„ u kojoj se
govori o ocu ribaru i sinu pesniku koji ribari glasove, te ribe du{e, i sklada pesme:
A ja plovim tako
{to uplovim ~unom misli
u tijesan kawon grla
do bu~nog brodoloma srca
i tu prevrnem ~un
Sve metafori~ke slike (~un misli; tijesan kawon grla; brodolom
srca) plovi}e i kasnijom pesnikovom poezijom. One, u ovoj ranoj
pesmi, ali i u ~itavom Bjelo{evi}evu pesni{tvu, brode upu}uju}i
na brodsku / re~nu metaforiku, zna~ajnu jo{ u anti~koj lirici, pokazuju}i da emocije i misao igraju u zajedni~kom poetskom kolu, da
su glasovi ste{weni i zarobqeni dok ih pesni~ko ume}e ne oslobodi, da se unutra{we opriro|uje dok se priroda pounutra{wava,
odu{uje, a posledwa (brodolom srca, kombinovana sa prevrnutim
~unom) asocijacija je na sliku – poentu ~uvene pesme “Beskrajnost„
\akoma Leopardija: Tako / u tu beskrajnost se misao utapa, / i
brodolom meni drag je na tom moru.
Druga, tako|e rana, pesma, “^ovjek i vrijeme„, na najboqi mogu}i na~in “pokriva„, drugi, fonetski, neodadaisti~ki, letristi~ki pol Bjelo{evi}eve poezije. Oto Jespersen tvrdi kako postoji, iako smisao svih re~i svih jezika ne odgovara wihovim glasovima, nesumwivi simbolizam glasova. Moris Gramon ide korak daqe, odre|uju}i “impresivne„ vrednosti pojedinih glasova, i pristi`e ~ak i do
same muzikalizacije lirike. Andre Spir, razmi{qaju}i o sonornosti, uvodi u igru vezu koja postoji izme|u impresivne vrednosti glasova i pokreta artikulacije. Nisu svi dadaisti potpuno “prebrisali„ semanti~ku ravan u svojim pesni~kim ostvarewima. Wihova sveop{ta negacija postoje}eg zasnivala se, u su{tini, na crnom humoru
i apsurdu koji su “provirivali„ iza svakog stiha, ili “stiha„, i ludisti~koj jezi~koj igri. Zna~ewe su sasvim “zatamnili„, ne samo izjedna~uju}i re~ i krik, ve} daju}i prednost drugom, letristi, ti dadaisti na kvadrat. Predrag Bjelo{evi} je bli`i dadaizmu nego letrizmu: zvuk i gest u wegovim pesmama nadma{uju krik. Glas je u korenu
re~i i govora. ^ovek je, pre no {to je postao govorno, bio zvu~no bi}e. On mora, i ne samo s mene na u{tap, da se u matericu jezika vrati
e da bi se, i duhovno, (o)krepio. U umetni~kom kontekstu prividni,
samo prividni, besmisao dose`e lepotu izraza. Dadaizam nije – ma
{ta mislili tradicionalisti i tvrdili, nekada davno, izvorni dadaisti koji su ga i u reci utopili – zauvek pro{ao. On je u srcu poezije i povremeno se – svakako, izmewen – na kratko vra}a. Ne mo`e
80
ni u poeziji da postoji bitak a da se, negde u prikrajku, ne zaceri i
nebitak. Dadaizam je nasu{no potreban poeziji makar stoga {to jeste, izvan svega jeste, (pro)govor ni{tavila. On nosi, u sebi – bili
mi spremni to da priznamo ili ne – nekolike arhetipove poezije
uop{te, i moderne poezije svakako. Onomatopeizacija, zvu~na rasko{ (ali, jednako i vizuelno poetsko stripovawe), nagla{avawem
zvu~ne ravni, poeti~ki nas podse}aju na davni sinkretizam kada je
sve umetni~ko bilo, u isti mah, i pra-pesma, pra-igra, praslika, pramuzika... Na semanti~koj ravni, u ovoj pesmi se otkriva onomatopeja
vremena (ogla{avawe sata) i na wenom po~etku i na wenom kraju. Tako se, tragi~no, zatvara krug. Prolaznosti i tro{nosti ~oveka suprotstavqena je trajnost i ve~nost vremena. Vreme je, zapravo, qudska izmi{qotina kojom se poku{ava pokriti temporalni prostor
izme|u prvog uzdaha i posledweg izdaha. Ono, gradativno, prati ~oveka od wegova ro|ewa do wegova upokojewa.^ovek je po ro|ewu slobodan kao ptica, nakon toga po~iwe da kqucka, ispituje, kre}e se neprestano, uzdi`e i pada, e da bi se– od sredine svoga `ivota kada ga
vreme (simboli~no ga predstavqa lave` psa) napada i preuzima vode}u ulogu – dokoturao do trenutka u kojem se opru`a u smrt, u ve~iti san, zaspav{i i za sebe i za okolni svet i za sam `ivot.
Bjelo{evi}, koji zna kako su nad nama, ali i u nama, i britki jezici neba (“Izlet u podsvijest„), lovi svojim stihovima i podsvesni tok pesme. Misao koja se nahodi u woj misao je sa snovnim
dodacima Wegovi snovi nisu samo odsawani, oni su i do`ivqeni
na javi, promi{qeni. Bjelo{evi}eva poezija totalna je poezija,
i ne samo stoga {to sve mo`e biti povod za pesmu ve} i stoga {to
se ona do`ivqava svim ~ulima u isti mah: i ko`om / telom; i duhom, i srcem, i umom, i snom, i ma{tom. Svesno je uroweno u nesvesno i vice versa. Na delu je lirsko Id – ovawe. Ono koje nije zaboravilo Ich – ovawe.
Li{ena interpunkcijskih znakova (posebno u prvoj fazi;
tada gotovo sasvim), Bjelo{evi}eva poezija jeste lirska wihalica
koja treperi, ne zaustavqaju}i se ni da predahne, u osobenom me|uprostoru: drhti i zebe i ovamo i onamo, i usred i pored, i u i na, i
u ovostranom i u onostranom. Kada peva o ona peva iz. Zna da opeva
gest; zna da osnovi vi|eno; zna da dopeva `ivotom i snovima jo{ ne
propevalo. Wena “pri~a„ lirska je pri~a puna krhotina sna. Svet
je to vi|en o~ima deteta koje je pesma, pesme koja je jo{ dete.
Pod kro{wom tro{nog drveta ima samo dva, potencijalna,
neologizma: zapisak i odrhtati.
Nekolike “junake„ / pesni~ke maske: Hajam; Hlebwikov;
Apoliner; Pikaso; Modrijan; astronom Meleh{ah; Mi{el Fuko.
U pesmi “U {etwi sa prijateqem„ umrle na grobqu do~ekuje vrhovni dirigent slavjanskog hora Svevid sa Bjelobogom, ^rnbogom,
Vjesnom, Da`bogom, Troglavom.
Pamtimo nekolike dojmqive sintagme (posebno posledwu
navedenu koja na{ `ivot odre|uje ne samo kao prolazan ve} kao
krajwe potro{en: ako su se senke istro{ile, jeste li uop{te bilo
bi}a, i kada, za kojim se bar vukla, ako nije mogla da ga prati, wegova senka?): zar|alo nebo (“Zapisak o bolu„), poledici jezika
(Isto); ruke vremena (“U trenucima dok misli{„); na{e istro{ene sjenke (“U {etwi sa prijateqem„). Jednako i pesni~ke slike koje na{ pesnik majstorski gradi: bez glave prolazim nag sa ispla`enim jezikom (“Privid„); plod wegov Plovka je premudra / sa korijenom zadebqalim / u svakom slovu / i cvijetnim mirisom izvan /
81
svake prolaznosti (“Zapisak o bolu„); Pro{lost je asmati~ni
bumerang (“P/lovka, 3„); svuda oko nas / stra`are na{i ostvareni
snovi (“Sad, nekad, pomislim„); ba{ kao ru`a / ba{ kao ru`a / miri{e truli dom / ba{ kao om~a ba{ kao om~a / vise prazni oblaci
(“Ru`a, sqepilo, om~a„); otkriti sebe u odnosu na nebo / a ne pozajmiti izma{tano (“XX vijek„); Idem unatrag / mo`da kroz zid
mo`da izvan vremena (“Povratak unaprijed„); tu`i{ {to si osvajaju}i prostor postao / gost samome sebe – samome sebi dovoqan
(“U trenucima dok misli{„); Moja zemqa je mala / moja mala zemqa
/ ima mali sasvim maju{ni / i natprirodno elasti~an himen (“Patriotska pjesma„); hrskaju meci po krovu (“29. 12. 92„); Slu{ao sam
ih o~ima / [...] / Onda su pendreci po~eli da dr`e / duge monologe /
onda su pu{ke po~ele da recituju / jednoli~ne stihove / onda su se
u refrenima pojavqivali / soni~ni avioni / nesnosno bombarduju}i moje u{i / [...] / Bo`e – kako je no} `ivotna / O – kako si Moro
stvarna (“Mora, stvarnost, pobuna pjesme„); spasi me Bo`e / od
svih onih koji me godinama spasavaju / od svega i svakoga oko mene
/ ali ne i od mene samoga (“Gospodu, sebi, vodi„); Nestati u Sebi /
U Pjesmi / U Snu // zaveden / Tim Ne~im Izme|u (“Biti, zaveden„);
^ovjek i jo{ jedan ~ovjek su qudi / mno{tvo qudi je ~opor (“Qudi,
kome da se priklonim„); Sve bilo je nevino i ~isto / samo je san
kao snijeg / padao iz nas na zvijezde (“Istim putem, pahuqo„). Lako
se da uo~iti izuzetno {irok raspon obuhva}enog i upotrebqenih
stilskih figura. Osim metafore i personifikacije, tu su i metonimije, hiperbole, ironija, gotovo sve zvu~ne figure. Ne zaboravqa se ni sinestezija. ^esta su apostrofirawa. Posebno Gospoda,
ali i sebe samoga (tako se dospeva do lirskog unutra{weg monologa, vode (~itavim Bjelo{evi}evim pesni{tvom i struje i huje praelementi), ptica (mahom sa simboli~kim nabojem).
Bjelo{evi} otkriva svoje poeti~ke stavove. U pesmi “Ptica
sa praporcima„ su i stihovi: a horska pjesma je tu`na pjesma / let u jatu odraz nemo}i (“Ptica sa praporcima„). Na{ pesnik nije ni u kakvom jatu. On pravi distinkciju, preuzetu od Edgara Alana Poa, izme|u pojedinca (umetnika, sawara) i ~oveka gomile. Jo{ gori od ~oveka
gomile, jeste pesnik koji je sebi dopustio da se ugomili, u{u{ka me|u druge, svejedno da li slabije ili pesni~ki mo}nije od wega samoga.
Svaki pravi pesnik mora, volterovski, obdelavati svoj vrt. Malo je
pesni~kih vrtova; mnogo je javnih parkova s trulim drve}em i la`nim
ukrasnim, uvenulim cve}em. I u cvetnicima je to slu~aj; ne antologiziraju se autenti~ni pesnici, ili se to ne radi u dovoqnoj meri.
Evo cele poeti~ke pesme “Biti ~ovjek, forma, pjesma„:
Biti ~ovjek – omogu}iti pjesmi
da se ispoqi kroz najrazli~itije forme
Biti forma – nedovoqno za pjesmu
nerazumnoga ~ovjeka
Biti pjesma – nadvisiti ~ovjeka
iza}i iz forme
Podse}amo se antologijskih stihova pesnika seqaka Milo{a R. Lukovi}a, iz pesme “Poezija„: I kad te ne be{e / bila si pesma. U pesmama Predraga Bjelo{evi}a, koji se kloni spla~ina li82
rizma (“29. 12. 92„), nema nimalo napadnog, busaju}eg, antipoetskog
lirizma. Iako je wegova poezija “otvorena„ za poetiku ludizma,
ona ne zaboravqa – zapremaju}i sveop{ti me|uprostor, borave}i
na wihalici koja se ne zaustavqa – ni na pitawa na koja poku{ava
najzna~ajniji filosof dvadesetog veka Martin Hajdeger odgovore
da ponudi. Jedan od wih, iznet u antologijskoj studiji “^emu pesnici?„, glasi: “Vreme svetske no}i je oskudno vreme zato {to postaje sve oskudnije. Ono je ve} postalo tako oskudno da nije vi{e u
stawu da nepostojawe Boga uo~i kao nedostajawe. [...] Epoha koja je
izgubila temeq visi u bezdani. [...] Okret epohe ne}e se dogoditi
tako {to }e u nekom trenutku, pred nama iskrsnuti neki novi bog
– ili stari, ponovo. Kud bog da se vrati ako mu prethodno qudi nisu pripremili obitavali{te?„
Qudi su u Bjelo{evi}evim pesmama nalik na lutke. “Krase„
ih automatizacija pona{awa, sterilnost (ne)mi{qewa, banalizacija govorewa, izan|alost pevawa ukoliko umi{qaju da pesnici jesu.
Dvojnici su – eliotovskih – {upqih qudi. Provokacija je jedini izlaz – uzdrmavawe ove{talog i uko~enog, obezqu|enog i postvarenog,
davno opevanog. Ona omogu}ava ulazak u qudsko. Stanovawe u wemu.
O~ove~ewe govorom. Makar i pukim mrmqawem. OGlasiti se i oGlasiti se vi{e je nego neophodno. Glas nije trun re~i ve} wena osnova.
Svesti se na glasove jednako je {to i ukoreniti se. U sebe. U Bi}e.
Francuski lingvisti uobi~ajeni termin lingvisti~ko obele`je zamewuju terminom sem. U na{em jeziku se zgodilo da, glasovno, on priziva seme iz kojeg, i ne samo na semanti~koj ravni, re~ ni~e.
Stih lice je nepotrebno – maske su neophodne (“Sad, nekad,
pomislim„; treba pogledati i naslov pesme: sad se ne razlikuje od
nekad, dovode}i do temporalnog otu|ewa: izgubqeni smo i u svemiru i u vremenu: nijedan prostor nije na{, nijedno vreme nije na{e;
najboqe je smestiti se / biti u me|uprostoru, ni ovamo, ni tamo, no,
ni tako se od obezqu|enosti, od ni{tavila pobe}i ne mo`e), naslov pesme “Ja nisam ja„i brisawe lica u pesmi “Slikawe porodi~nog portreta„, izme|u ostalog, pripremaju nas na susret sa nominalizovanim lirskim junacima u pesni{tvu Predraga Bjelo{evi}a.
O ovakvim junacima teorijski je pisao Milenko Popi}, tvorac jednoga od wih – Spontaniste. Ovome bismo mogli pridru`iti Alfreda J. Prufroka Tomasa Sternsa Eliota, Gospodina Testa Pola
Valerija, Izvesnog Plima Anri Mi{oa, sirotog B. B. Bertolda
Brehta, Pal{trema Kristijana Morgen{terna, Petricu Kerempuha Miroslava Krle`e, Gospodina Kogita Zbigweva Herberta, Anu
Brane Petrovi}a, Gurija Stevana Rai~kovi}a, Rado{a Modri~anina Radomira Andri}a, Negledu{a Adama Pusloji}a. Popi} svoj
tekst zakqu~uje: “Ime je zamrznuto otkrivawe stalnog onti~kog sada u tematizovawu deskriptivne biografije. [..] Ono {to poseduje
vremensku i prostornu dimenziju ostvaruje se daleko prepoznatqivije i upe~atqivije ako je svedeno u okru`je imenovanog lirskog junaka.„ Na Mi{oovog Plima, po apsurdnosti (humornoj) situacija u
kojima se nalazi i apsurdnim (humornim) reagovawem na wih, nalik
je Drug Quo (za izbornik su odabrane pesme “Ve~era sa drugom Quo„
i “Opro{taj od druga Quo„), obezli~eni, prazan “~ovek„. No, da bi
se neko obezli~io neophodno je potrebno da najpre ima lice.
Bjelo{evi}ev “junak„ je i Mrak: Gospodar svjetlosti /
Mrak / [...]./ Lice mraka / skriva se u oku mraka / oko mraka / u du{i
mraka // Kad progovori Du{a / Mraka / nastane Dan (“Gospodar
Svjetlosti„; slika se “pakuje„ poput babu{ki; ~inio je to u svojim
83
pesmama i Vasko Popa). Bjelo{evi} ima jo{ dve pesme u kojima je
Mrak glavna persona: “Dobar dan, Mra~e, U~itequ vrhovni„ i
“Mrak, sloboda„ (ovu drugu navodimo iscela):
Dok Mrak vlada
`ivimo slobodno
Bez sjenki
Kao pjesma
bez rije~i
Kao tijelo
bez du{e
Kao `ivot
Bez sna
I slutimo te
O Bo`e
po liku sopstvenom
Sve je (iz)okrenuto natra{ke u poenti pesme. Ne samo u woj, nalazimo odavno zaboravqenu, iz zna~ajnog pesni{tva, nezaslu`eno i
neuspe{no pritom, proteranu alegoriju, onu koja je bila samo srce
sredwovekovnih pozorja. Danas, kada je u pesni{tvu tako malo ima,
ona se ukazuje kao izvori{te osobene oneobi~enosti.
U novijim Bjelo{evi}evim pesmama kao junak pojavquje se
R`. Wegovo ime je glasovni kur{lus. U zbirci Pod kro{wom tro{nog drveta su tri pesme o wemu: “R`„, “R` sneva~„ i “R`izam„.
Evo dva citata: R` sneva~ / ne zna da sawa / va{e snove (“R` sneva~„); R`izam je prepoznavawe smisla / U slijepoj predmetnosti
besmisla / Koji osvaja sve // R`izam je / Na tragu du{e besmisla
(“R`izam„). Pesma iz koje je drugi manifest je novog poetskog
pravca. Da li smo se u`eleli novih pesni~kih pravaca? Ho}emo li
r`izam? Nije li on samo, ludisti~ki jo{ jednom, podsmeh teoriji
kwi`evnosti, nauci kojoj je, po mnogim tuma~ima kwi`evnosti
(me|u wima je i na{ Bo{ko Toma{evi}), odzvonilo.
Ako je – a jeste – riba simbol koji se javqa u Bjelo{evi}evim
pesmama [dovoqno je obratiti pa`wu na pesmu “Mamac„ u kojoj je
ichthus (rebus koji “pokriva„ Hristovo ime) i smrt, ali, u isti mah,
i Hristos sam koji je daruje], wegova Plovka kqu~ni je, humorno i
apsurdno, humorno-apsurdno, nominalizovani lirski junak ~itava
wegova pesni{tva. I ostali pesnici “pozajmquju„ ptice e da bi naj~e{}e wima simboli~no ozna~ili samoga pesnika: Katul vrapca,
stari kineski pesnici ~apqe i laste, Edgar Alan Po, Artir Rembo,
Kristijan Morgen{tern, Lu}ijan Blaga, Ted Hjuz i Silvija Plat gavrana, \akomo Leopardi modrokosa, Persi Bi{ [eli, Atanasij
Fet, Horhe Giqen i Rene [ar {evu, [arl Bodler i Nikolaj Labi{
albatrosa, \ura Jak{i}, @oze Marija XEredija, Johan Bobrovski,
Gunar Ekelef, Nikita Stanesku i Dumitru Jon orla, Pol Verlen i
Julijan Tuvim slavuja, Stefan Malarme, Vilijam Batler Jejts, Dejvid Herbert Lorens i Jan Skacel labuda, Xerald Manli Hopkins
84
sokola, Nikolaj Gumiqov papagaja, Velimir Hlebwikov `drala, Georg Trakl i Volans Stivens kosa, Vilijam K. Vilijams drozda i detli}a, Boris Pasternak, Nikola [op, Radovan Pavlovski i Eva
Lipska petla, Rafael Alberti golubicu, Vasko Popa patku, Ginter
Gras rodu, Rejmond Karver vranu, Artur Lundkvist, Viktor Sosnora i Gunar Harding sovu, Toma` [alamun sokola, Xems Tejt plavu
blunu, Novica Tadi} kopca. Ptica je simbol duha, du{e, transcendencije. Plovka, odnosno patka, simbol je blebetawa i prevare. No,
u isto~wa~kim religijama weno simboli~ko zna~ewe je mnogo metafizi~kije. U egipatskoj tradiciji vezana je za Izidu, u hebrejskoj
simbol je besmrtnosti, u indijanskoj posreduje izme|u neba i vode, u
kineskoj i japanskoj simboli{e vernost, blagostawe i lepotu. Ona
je ptica jinga, dok je petao ptica koja se vezuje za jang.
Naslov pesme ({estodelne, mini – poeme), jedne od najboqih
i najzna~ajnijih koju je uop{te Bjelo{evi} napisao, je “/P/lovka„
(o~igledna je wegova vi{esmislenost: plov; plovka; lov; lovka; sve
sastavnice vezane su za vodu). Kada, u prvom delu, pro~itamo stihove – odre|ewa: Ona ulazi u prostor / napu{taju}i sopstveno tijelo, do`ivqavamo ih kao, oneobi~enu “razradu„ ~uvenih stihova
iz Nastasijevi}eve pesme “Re~i u kamenu„: Love, / a ulovqeni. Navodimo stihove koji nesumwivo pokazuju, i dokazuju, o kakvoj je poetskoj dubini i simboli~koj slo`enosti u ovoj poemi re~:
Prostor je apsolutna
Pjesma – Ona
vodena metafora
{to izvire i uvire
na istom mjestu (Isto, 1);
Ko je Ona sad
ka`i mi
Gospode
dok slu{am vapaj
tog vje~nog srca
i skidam mrenu
sa wenog oka
[...]
Ko je Ona sad
ka`i mi
O~e
ili bar zguli wen lik
sa svoga lica (Isto, 2);
U prozorskom staklu
gubi se izgled ptice u daqini
iz wenog tamnog obrisa
izrawa bo`anski lik voqene (Isto, 3);
Ona je bog – ja sam wen pouzdani sluga
ona je prostor ona vlada vremenom
[...]
Ona je bog – glasova
[...]
Ona je bog – svjetlosti (Isto, 4);
85
Ona je nastala iz /K/
/K/ je potmuli prasak
Ona se vratila u /K/
Ona se preobrazila u napetost
neizmjerna }e biti wena
(O) eksplozija (Isto, 6; sam kraj poeme).
Patka se na kraju fonetizuje, ozvukovqava. Pretvara se, me|utim, i u nejasnog, neuhvatqivog, Kafkinog K-a, lik – simbol...
(Uputno je mo`da pripomenuti kako se Jozef K. – junak Procesa;
kraj pesme “/P/lovka„ aludira, mogu}e je na zemqomera K., junaka
Zamka – zaqubquje u Leni koja ima upravo relikt, prapotopsku, ko`icu izme|u dva prsta i to je ono na woj {to ovoga junaka, izme|u
ostalog, sna`no seksualno privla~i.)
Osnovne re~i-teme (kod Bjelo{evi}a nesumwivo dosegnuti
simboli), su, pored svih praelemenata (me|u wima, posebno voda),
srce, ptica, let i – nadasve – plovka. U Bjelo{evi}evoj pesmi
“/P/lovka„ pesni~ki o`ivqavaju, jednako pesni~ki koliko i teorijski stavovi Gastona Ba{lara izneti u wegovoj studiji Voda i snovi, Ogled o imaginaciji materije: “Bi}e posve}eno vodi obuzeto je
vrtoglavicom. Ono umire u svakom trenutku, deo wegove supstance
se neprestano ru{i. Ova svakodnevna smrt nije rasko{na smrt vatre koja strelama probada nebo. Voda uvek te~e, voda uvek pada, ona
uvek zavr{ava vodoravnom smr}u. [...] Nestati u dubokoj vodi ili
nestati u dalekom obzorju, pridru`iti se dubini ili beskraju, takva je qudska sudbina kjoja svoju sliku nalazi u sudbini voda. [...] ...
qudski jezik organski poseduje izvesnu te~nost, proto~nost, (da)
ima vodu u suglasnicima. [...] Voda }e nam se tako ukazati kao potpuno bi}e: ona ima telo, du{u, glas.„ Ba{lara treba ~itati uz (duhovno) talasawe izazvano uporednim i{~itavawem Thalasse, Teorije genitalnosti [andora Ferencija, kojoj je polazi{te – preuzeto donekle od Ota Ranka i Geze Rohajma – ono po kojem se kosmogonija da
tuma~iti kao simboli~ki prikaz ro|ewa: “Pad u vodu opet bi bio
arhai~niji simbol, simbol povratka u uterus, dok se ~ini da se u
spasavawu iz vode nagla{ava motiv ro|ewa ili izgona na kopno.„
Za{titni znak ~itava dosada{wa Bjelo{evi}eva pevawa nesumwivo je sjajan ciklus “Uvod u slovar„. On ima dva mota: prvi je preuzet od Hegela, drugi od meksi~kog romansijera Huana Rulfa. Ve} samo wihovo moto “orta~ewe„ pokazuje {ta je pesnikov naum: eminento
filosofsko, dubinski i su{tinski metafizi~ko, dovesti u vezu sa izma{tanim, fantazmagorijskim, snovnim, nadrealnim, poetskim. Pevaju}i o nekolikim slovima na{ pesnik to radi sasvim osobeno. On ne
opeva glas, ve} peva IZ glasa. Ne nudi nam opis, nego oTpis. Prikqu~uje se tako, unutar “jezi~ke„ tradicije srpske poezije, samom wenom
jezgru, lirskoj ki~mi koja, po nama, izgleda ovako: \or|e Markovi}
Koder – Mom~ilo Nastasijevi} – Nikola Cincar Poposki – Risto
Vasilevski – Predrag Bjelo{evi}. Ostali pesnici jezi~ari, ovladav{i jezikom nesumwivo, uzvihoruju wegovu melodiju tako {to se igraju i proigravaju glasovima. Petorica izdvojenih pesnika “boluju„ glasove. Oni im dopu{taju da sami ispevaju pesme, ne o sebi, ve} sobom.
Evo kako to sami glasovi ~ine. Pesma “(G) slovo embrion„
ima nezahvalan zadatak po{to je primorana da poka`e, i doka`e,
svoju embrionalnu fonetsku funkciju. Ona to ~ini tako {to se
ogla{ava sa samog dna pakla: grak}e, / epilepti~na svraka / [...] /
86
`drijelom sa dna pakla / [...] / tiska / [...] / napor struna / da se ka`e / [...] / iz wega govor ot/r/gao se / [...] / GR^, smrt je il `ivot, /
il za wih predznak tek / [...] / /G/ nije slovo znak je.
Mnogo lak{e je samoglasniku o. Ovaj, uz u, vokal zadweg reda, kao i on je nizak, taman, mawe eufoni~an od vokala predwega reda. Da se wime mogu ostvariti najrazli~iti utisci potkrepi}emo
primerom, re~enicom preuzetom iz Marinkovi}eva Kiklopa, kojom
se – uz pomo} upravo vokala o – oslikava sme{no veliko uvo: “Uho
golemo, ogromno, natprirodno na kakvoj god krumpirastoj glavi.„
Evo kako se ono samoopevalo u pesmi “(O)blik savr{enstva„: kopno opkoqeno morem / [...] / Obli~e u kom energija po~iva / oko / sunce
/ topovska cijevi / [...] / kao dva nezaja`qiva ja / pred ponorom usana / [...] / crni San i bijela Re{etka / [...] / O – psihopata sa bo`anstvenim likom / O – moja utroba / [...] / O – cjelina koja se dijeli /
O – dio jedne nedjeqive cjeline. Ovo, osobeno rizomsko slovo (mo`e se napadati s bilo koje strane a da se ne mo`e prodreti unutar
wega), slovo ram, obru~ koji {titi slobodu tako {to je sloboda sama, i okvir i uokvireno u isti mah, ne “spomiwe„, nimalo slu~ajno,
ono {to bi moglo – a, ogledalski, to i jeste – biti – nulu. (Trebalo
bi napisati zasebnu studiju u kojoj bi bili upore|eni nekoliki
glasovi koji se nahode u ciklusu “Uvod u slovar„ Predraga Bjelo{evi}a sa istim tim glasovima i wihovim “likom„ i “slikom„ u
/Z/aumu Sandeta Stoj~evskog i Su{tu Rista Vasilevskog.)
U “Canina littera, Pjesma o (R) nestalnom„ R je mi{oovski “junak„: ~ak je i malo r / Canina littera u najbezazlenijoj rije~i / revolucionarno / i preo{tro za ostala slova / [...] / R }e otvoriti
(O) / spoznati wegovu energiju / [...] / postati mo}no / zatvoriti
se u sebe. U pesmi o ovom slovu prisutna je wegova dominacija. Ono
je i sasud i sadr`ina.
Ako ima ne~eg zaumnog u pesmama Bjelo{evi}eva slovara,
wega je najvi{e u pesmi naslovqenoj “/A/ prostorno / /AAA/ za~udno„: /A/ {umsko nebesko / [...] / /A/ jutarwe plavo – solarno / AA/ podnevno crveno – grudno / /A/ ve~erwe crno – grleno / [...] / van doma{aja rije~ima / [...] / blisko samo sebi / prisutno svugdje kao gnijezdo / na vjetru. Boje koje se vezuju za doba dana i pojedine organe,
podse}aju na prikrivenu obojenost pojedinih poglavqa i, tako|e
wihovu povezanost sa pojedinim organima qudska tela, svakako kudikamo razvijeniju, u Uliksu Xejmsa Xojsa.
Pesma “/S/ kao nada„ ovako se samoocrtava: sred sebe i svega oko
sebe / /S/ `ivot materije / u svijesti smrti snu / [...] / /S/ `uto kao
pjesma / pred ponovno ~itawe / crveno kao sloboda u nastajawu / [...] /
/S/ resko slijepo bezvu~no / [...] / /S/ led na vatri / britva na obrazima
/ [...] / /S/ kosmi~ko svrdlo, pesma “/[/i/[/mi/[„: mrak svjetlosti / [...
] / o beskrajna Plovko / ako posegne{ rukom / ti ne vidi{ / /[/ tvoja je
uloga / bar{un i izrasta{ usred bar{una, a ona koja je naslovqena
“Iz /P/redjela /P/lamena„: bilo samo`ive vasione / predio ispred uma
– kqun ptice / [...] / tvorac u vlastitoj slobodi / [..] / sa vrha svoda
poletje}e ribar / vinuti se pro`drqivo u prostor vode / [...] / – P –
bog povr{ine / pitke vode i plamena {to laska / na usni kao pakleni
poqubac – protiv / vremena i tmine / otrovnog sna i pjesme iz nigdine // osposobqen za let kroz zid i usijano prizemqe / naoru`an pjesmom
– apsurdom – neprevidive logike / – o tlom – / koje sve otrpi i onda
kada zaum svlada / rije~ izgubi smijer – /P/ra glas /p/o~ne da stvara.
U pesmi “/T/ koje li~i na nas same„ su i stihovi: Va{a ptica li~i na /T/ / ali / ⊥ / ne leti / ono tr~i / ono pada / kao olovni
87
uteg sa neba / [...] / ono obitava u na{oj podsvjesti / [...] / /T/ mo`da
i li~i na tebe /P/tico / ali va{i putevi su dijametralno razli~iti. Na{i romanti~ari, ali i Milo{ Crwanski, potkresivali
su re~ ptica na tica. Obrnuto T Bjelo{evi}u ozna~ava ~etvoroglavo t: te`inu, tlo, tamu, tiraniju.
Gotovo uz svako slovo Bjelo{evi}eva slovara leska se voda
iz koje izrawamo, u koju tonemo, istovremeno `ivotodajna i voda
smrti. (Ponovo bi trebalo – ali sada ne samo potpomognuti se citatima – i{~itati iscela spomenute kwige Gastona Ba{lara i
[andora Ferencija.)
Na{ pesnik je preko dadaizma stigao do letrizma a da pritom
nije bio – to bi i delovalo anahrono – ni dadaist ni letrist u pravom smislu te re~i. “Zagradio„ je nekolika slova, npr. (~), (o) i (j) u
pesmi “Pri~a, pjesma, +„. Interesantan je sam grafi~ki izgled te pesme: pojedini stihovi svode se na interpunkcijske znakove ili krsti}e. “Aj sonet„, napisan ratne 1993. godine, sastoji se od dvostuba~no
upisanih krsti}a. Svaki stubac ima, svakako ne slu~ajno, po trinaest znakova; samo {esti “stih„ se zaustavqa na petom. (Poznata Sterijina pesma “Davorje na Poqu Kosovu„ tako je oblikovana da stihovi u svakom od ~etrnaest wenih delova tvore oblik krsta). Bjelo{evi} nesumwivo zna za Apolinerove kaligrame i “muzi~ke„ i kola`ne
pesme Pjer Alber-Biroa i drugih dadaista. On zna i koje je magi~no
ime smrti: AAA (“I{~ekivawe smrti„). Wime se sve otvara. Ono sve
zatvara. Kretawe `ivotom povratak je u smrt. Zatvarawe kruga. Alfa je jednako omegi. A je slovo urobor. Ono koje }e, jer je i kraj i po~etak, pojesti sebe da bi se iznova, feniksovski, rodilo.
Predrag Bjelo{evi} je pesnik antologijskih pesama, velikih pesama srpskoga jezika. One su pesme – `i`e, one koje amalgami{u, upijaju u sebe i zra~e poetskom energijom. Ovo je na{ izbor:
~itav ciklus “Uvod u slovar„, “U jatu komaraca prepoznao sam brata„, “Varvari„ (oni su ve} do{li i nisu bili nikakvo re{ewe);
“Preko„ (u woj postoji metafizi~ka skala: Tamo – Ni{ta – ^udo);
“Qudi, kome da se priklonim„, “O wemu koji misli da postoji„ i
“Kona~na slika„. Citiramo po~etne strofe posledwe:
Na kraju
ako ste ga do`ivjeli
ili ga tek slutite
ne ~ini vam se
da sve pjeva
skladno iz jednog srca
jednim ustima
na harfi
samo tvoga istro{enog vremena
Ovo je pesma o Bogu, o pesniku, o vremenu, o prolaznosti, o pesmi...,
u isti mah. U woj se upu}uje na skladni pev iz srca. Bjelo{evi}e
pesme nisu plod istro{enog vremena. U wima }e se i budu}e vreme
udobno gnezditi.
88
KRITIKA
Radomir Putnik
SPOMENIK OD STIHOVA
Jovan Sterija Popovi}: Exegi monumentum,
priredio Du{an Bel~a, Ugao, Vr{ac, 2011.
Edicija Ugao Steriana je biblioteka oformqena da bi se
bavila izu~avawem ali i tuma~ewem dela i `ivota Jovana Sterije Popovi}a. Osniva~ ove edicije, kwi`evnik Du{an Bel~a – nesumwivo danas najboqi poznavalac dela velikog pisca – veli u
najavi da }e se u ovoj biblioteci objavqivati radovi Jovana Sterije Popovi}a u izboru i tuma~ewu razli~itih autora, kao i zna~ajni prilozi o Steriji koji su vremenom bezrazlo`no, pod uticajem novijih kwi`evnih teorija, potisnuti ili u drugi plan ili
sasvim u zaborav, a koji zaslu`uju da se ponovo perdstave ~itala~koj publici i nau~noj javnosti. Du{an Bel~a nudi jo{ jedan
zanimqiv pristup: on, naime, smatra da }e radovi autora koji `ive u Vr{cu – ili koji su `iveli u ovom gradu – doneti, mo`da, neki novi ugao posmatrawa Sterijinog dela ili pojedinih perioda
wegovog `ivota.
Prva kwiga nevelikog obima Exegi monumentum, a izvanredne grafi~ke i likovne opreme ~iji je autor slikar Javor Ra{ajski,
sadr`i sedam Sterijinih pesama i esej Du{ana Bel~e Poezija i
sudbina Jovana Sterije Popovi}a. Sam naziv kwige poti~e od Horacijevog stiha iz poeme Karmina i moga bi se prevesti kao “spomenik podignut sebi trajniji od bronze„, {to bi svakako bila simboli~na oznaka proistekla iz celokupnog Sterijinog dela.
Du{an Bel~a odabrao je pesme iz Sterijine kwige Davorje.
Re~ je o pesmama Jerotika na moju kwigu, Mojim pesmama, Moja te`wa, Srbskom stihotvorcu, Pohvala sliku, Siroma{ni pevac i
Opro{taj s ~itateqem. Svih sedam pesama {tampano je slovima
crkvenoslovenskog jezika kjoima je {tampana i kwiga Davorje. U
ovih sedam pesama, po mi{qewu prire|iva~a Du{ana Bel~e, nalazi se pristup Sterijinoj poetici. ^itaocima }e, nema sumwe, biti
najzanimqiviji susret s pesmom Jerotika na moju kwigu nastalom
1838. godine. Ova pesma sadr`i dvojstvo karakteristi~no za Sterijino poimawe qubavnih ose}awa i poezije. Poznato je – na tu~iwenicu se pozivaju Sterijini biografi – da je Sterijina verenica
Marta Pe{a poginula od udara groma 1835. godine, a da potom, sve
do okasnele `enidbe s imu}nom udovicom, kada se vratio u Vr{ac,
Jovan Sterija Popovi} nije imao bliskih veza sa `enama. Utoliko iznena|uje otvoreno izricawe qubavnih ose}awa u pesmi Jereotika na moju kwigu. Pesnikovi stihovi “O, {to nisam moja kwiga/Ja bih Mili ne`no pevo/ @arke pesme Mili spevo/ [to mog srca ka`e kwiga„, kao i neki drugi, svedo~e o tananim ose}ajima koje pesni~ki subjekt neguje prema voqenoj devojci Mili ali se isto89
vremeno mogu tuma~iti i kao Sterijina identifikacija devojke s
poezijom, odnosno transcendirawe qubavne ~e`we u pesni~ki poj.
Ovo stanovi{te o izjedna~avawu erotike i poetike mo`e se posredno prepoznati i u preostalim pesmama u ovome izboru.
Du{an Bel~a odabrao je pesme koje govore o Sterijinom
odnosu prema kwi`evnosti uop{te, a posebno prema poeziji. Nastale u periodu od 1854. do 1856. – godien Sterijine smrti – ove
pesme prelivene su rezignacijom pa i o~ajem neshva}enog pesnika ~ija se poezija nikako nije uklapala u trend romanti~arskog
pevawa koje je predvodio Branko Radi~evi}. Sterijina klasi~na
retorika i metrika ve} su polako prelazile u arhai~ne pesni~ke
tvorevine kojima je odre|eno smetwu pridodavalo i crkvenoslovensko pismo kojim je pesnik ispisivao svoja Davorja. Duboko
svestan istorijskih promena i sopstvene odgovornosti prema narodu kome je posvetio sve svoje radne i intelektualne sposobnosti Jovan Sterija Popovi} ispisuje testamentarne stihove Moje
je le~iti rod, zakqu~uju}i time svoju spisateqsku i kulturolo{ku misiju.
Ogled Du{ana Bel~e Poezija i sudbina J. St. Popovi}a sagladava – na uzorku od sedam pesama – Sterijino pesni{tvo kao pesimisti~ko tuma~ewe qudske ali i nacionalne sudbine. Pronicqivim okom darovitog posmatra~a qudskih vrlina, a jo{ vi{e
qudskih slabosti, Jovan Sterija Popovi} uo~avao je sve nedoli~nosti u pona{awu, mi{qewu i tuma~ewu sveta svoga naciona i o
tome pisao svakome daju}i prema zasluzi: kore}i nepodop{tine a
uznose}i hrabrost i juna{tvo, posebno ih isti~u}i u tragedijama.
Bel~a, dakle, zakqu~uje da je Sterijino kona~no izmirewe sa svetom koji vi{e ne razume proisteklo iz pesnikovog voqnog povla~ewa perd novim vremenom i zahtevima koje ono postavqa pred qude. Tako i Sterija privodi svoje spisateqsko delo kraju: “U vrtlogu svaki svoju/ A ja tra`ih polzu svoju/ Daj da idem sasvim bogu/
Oprosti}e moje grehe/ [to }u trpet bedu strogu/ Nek me smire vali reke„. Tom rekom kojom se du{e odvoze na drugu stranu `ivota
Sterija je otplovio u mitske prostore se}awa a potomstvu je ostao
spomenik sazdan od wegovih stihova i drama. To je, horacijevski
re~eno, Exegi monumentum, bista podignuta u vremenu koja svedo~i
o trajnom Sterijinom daru svome narodu.
Miomir Petrovi}
TRANSFORMACIJA
STEREOTIPA U ARHETIP
Petar Zec: Sunce se ra|a na istoku, a i gde bi,
Prosveta, Beograd, 2011.
@ivot i “prikqu~enija„ jednog taksiste – posmatra~a sveta
i povremenog aktivnog u~esnika u svetu, pripoveda~a i autopripoveda~a povesti koje pripadaja realnosti a ne fikciji, pre Aristotelovom “mimezisu„ nego Platonovom “diegezisu„... – ~esto je ob90
ra|ivana tema u savremenim narativnim medijima, bilo romanu,
kolumni, filmu ili dramskom tekstu.
Imaju}i u vidu, i posebno nagla{avam imaju}i u vidu, dakle,
da je tema kojom se u svom najnovijem romanu Sunce se ra|a na istoku, a i gde bi bavi dramati~ar, rediteq i pripoveda~ Petar Zec
~esto kori{}ena, meandriraju}i izme|u pripovedawa o voza~ima
uslu`nih vozila kakvim ih vidi Xim Xarmu{ u svom kultnom omnibusu No} na zemqi i onih kakvim ih vide Pedro Almodovar, Pol
Oster ili Kventin Tarantino, Petar Zec ispisuje povest o Beogradu s po~etka novog milenijuma koja je potpuno nova, pomalo vodviqska (jer voza~ ostaje a putnici se, po prirodi stvari, mewaju
tokom svojih komi~kih situacija), izuzetno duhovita i, istovremeno, za dobru literaturu dovoqno mra~na jer refleksija stvarnosti
(“sada i ovde„), koju posti`e wegov pogled kroz retrovizor ulupanog i jedva kotrqaju}eg taksija, i te kako predstavqa ogledalo u
koje nas je, nema sumwe, sramota da pogledamo. U tom se retrovizoru mi ipak ogledamo. A takvi smo kakvi smo, ba{ takvi kakvim nas
opisuje pripoveda~ u svom najnovijem romanu. Da ne bude zabune o
poreklu stvari i wihovom tretirawu, teoreti~ar Danijel Bjut
ima jednu od, za pisca ovih redova, najboqu defininiciju “duple
ironije„ odnosno Kemp estetike: “Kemp je podsmevawe onima koji
se podsmevaju prizoru koji vide„.
Tako, u tipi~nom Kemp tretmanu, podsmevaju}i se onima koji komediju svog `ivota ne vide kao sopstvenu tragediju, Petar Zec
svog solidno obrazovanog Taksistu, introspektivnog, punog razumevawa ali i jeda zbog stvari koje nas sve jede predstavqa u svetlu
renesansnog ~oveka koji vidi ono {to vidi i o tome, jednostavno,
ne mo`e ili ne ume da }uti. A {ta je to {to vidi Ze~ev taksista u
svom retrovizoru? To smo mi, ni boqi ni gori, samo malo zabavniji usled svojih muka, uzaludnih stremqewa ili zato~eni u raznoraznim “zlatnim kavezima„ iz kojih bi voleli da se i{~upamo ali ne
znamo jo{ uvek kako.
U srpskoj savremenoj kwi`evnosti ima mnogo poku{aja (naro~ito od strane takozvanih “Generacijskih pisaca„ – Napomena:
nikada mi nije bilo jasno {ta to ~ini, u umetni~kom smislu, Generacijskog pisca?) da se pronikne u dijalekt i wegove implikacije u biografskom i bilo{kom odre|ewu, u backgroundu literarnog
lika, ali mi se nijedna ne ~ini tako autenti~nom i ve{tom kao
{to to u svom romanu posti`e Zec. Jednostavno, bilo da se radi o
Zemuncu ili la`nom politi~aru, studentkiwi glume ili porno
divi, replike koje izgovaraju putnici kroz ovaj roman su autenti~ne, ta~ne i ~esto ih mo`emo ~uti svuda oko nas samo ako dobro
oslu{nemo. Dramati~ar Zec ne napu{ta formu dijalo{kog romana koju je primenio i u svom prvencu, romanu Otrovani Balkanom
(Laguna, 2010) ali je ona ovog puta oboga}ena podnaslovima i antrfileima na po~etku svakog novog poglavqa. To je iskustvo komedije del arte (Marin Dr`i} izaziva isti, povoqan efekat na svoje
~itaoce/gledaoce), Voltera ali i Umberta Eka, kao iskqu~ivo
proznog pripoveda~a, kojim se ne naru{ava “horizont o~ekivawa„
~itaoca – koji u kratkim crtama biva obave{ten o doga|ajima koji }e uslediti – ve}, naprotiv, ulazi u svako novo poglavqe “oboga}en„ znawem koje je i wegovo li~no znawe ili pretpostavka. Za{to? Zato {to pripoveda~ `eli da, u mimeti~kom smislu, budemo
upoznati s obi~nom a zapravo neobi~nom situacijom koja predstavqa na{u realnost.
91
Na tome bi mu pozavideo i Bertolt Breht sa svojim Fauefektom koji repepcijenta stavqa u poziciju dubokog, kriti~kog
razmi{qawa o onome {to – i van korica kwige koju ~ita ili predstave koju gleda – vidi i do`ivqava ba{ svakog dana. Pripoveda~ev Taksista i jeste svojevrsni Jedermann ili Everyman iz klasi~ne dramaturgije: on je jedan od nas; on je ~ovek za sva vremena; on je,
na posletku, ~ovek na{eg vremena! Takva je i wegova naratolo{ka
funkcija. Taksista je, naime, rezoner na{eg doba.
Zec, rediteq pa pisac, ne zaustavqa se na tome ve} i precizno odabranim Soundtrackom – izborom pesama koje slu{a i koje
“poru~uju„ wegovi putnici – proizvodi potpunu i ubedqivu iluziju svojevrsnog Road-moviea koji se, ovog puta, ne odigrava na auto-putu za (neki, tamo) Pariz, Teksas, ve} na ulicama zagrejanog,
bu~nog, korumpiranog, uzavrelog grada Beograda. Kao {to i sam
na jednom mestu ka`e glavni junak ovog romana: “Vodim dnevnik
koji je neka vrsta fiction-faction, istinitih la`i„. Ostarela profesorka klavira, diplomirana glumica/eskort dama, pokvareni
advokat, student, manekenka, rediteq/pisac (alter-ego na{eg
pripoveda~a!?), `ena udata za (pseudo)politi~ara i sam (pseudo)politi~ar... oni, izme|u ostalih, predstavqaju klijentelu na{eg Taksiste. To je ekipa koja na razli~ite na~ine reprezentuje
i vreme u kome `ivimo. Ali atmosfera u ovom romanu se ne zadr`ava na fonu “komedije karaktera„, u wenom formirawu pisac
ide, naravno, daqe i predstavqa nam pakao na ulicama tranzicionog Beograda, mnogobrojne {trajkove nezadovoqnika, akcije interventih brigada policije, karakazan u kome `ivimo... dok su na
zadwoj tabli taksi vozila razbacane kwige, svetski klasici ali
i izdawa pi{~evih prijateqa (Srbe Igwatovi}a, Dragana Nikodijevi}a pa i moje malenkosti, pisca ovih redova) koji pokazuju
radoznalost, o{troumnost, erudiciju Ze~evog Taksiste, nekoga
kome je zadatak stereotipom – prevo`ewe stranaka – unapred odre|en ali time nije i limitiran. Ili determinisan. Wegov pravi “fatum„ je to {to je, u redovima ovog romana, stereotip taksiste transformisan u arhetip: on je, dakle, ponekad Jedermanna ponekad Rezoner iz klasicisti~ke dramaturgije – mudri posmatra~
i komentator nemudrog i definiciji te{ko podlo`nog tranzicionog vremena u kome, po pravilima alhemije, ono {to je bilo gore za~as biva dole.
Ponekad polemi{u}i s situacijama i sentencama iz popularne TV-serije Seks i grad, a ~esto zalaze}i u sobe, budoare i
prostore koji su van kabine taksija (gde pisac priprema ~itaoca
na situaciju koja }e se razre{iti upravo u taksiju), Zec izaziva
pravu pripremu za takozvani hronotop, literarno mesto gde }e se
ukrstiti sudbine “prolaznih„ i “neprolaznog„ Taksiste/svedoka.
Tako je ovo, u stvari, roman u kome }e iz retrovizora (dakle “na
kontra stranu„, kao i u svakom ogledalu), gotovo svako ugledati samog sebe a svi mi, sigurno – videti vreme i mesto u kome i na kome
smo nekim fatumom – zate~eni. Treba napomenuti da makar ve} od
^ehova znamo da je Zate~enost kao stawe (namesto Delawa) po pravilu tragikomi~nija situacija od one u kojoj se od nas jo{ ne{to i
o~ekuje. Petar Zec i wegov Taksista ne o~ekuju od nas delawe nego
suo~avawe i u tome le`i najve}a vrednost ovog romana.
92
Radomir Putnik
SRBI I EVROPA
Srbi u Lajpcigu, priredio Du{an Ivani},
Zadu`bina Dositej Obradovi}, Beograd, 2011.
Lajpcig je administrativni ali i industrijski centar Saksonije; u pro{losti je ovaj grad bio trgova~ko, zanatlijsko, {tamparsko i univerzitetsko sredi{te u kome je 1409. godine osnovan
univerzitet. Upravo je ova visoko{kolska ustanova postala izuzetno privla~na za srpski `ivaq i kwiga koju je priredio profesor
Du{an Ivani} nastoji da brojnim prilozima ve}eg broja nema~kih
autora i prilozima nekolicine na{ih pru`i preciznije informacije o tome kako je i koliko je autoritativni lajpci{ki univerzitet formirao srpskih intelektualaca, nau~nika i umetnika, od
vremena Dositeja Obradovi}a pa do prve polovine XX veka.
Od dostupnih i na{oj nau~noj javnosti poznatih tekstova
koji nisu prevedeni na srpski jezik Du{an Ivani} priredio je nekolike tematske celine koje pregledno i hronolo{ki precizno govore o kontinuitetu studirawa u Srba u Lajpcigu. Bilo da je re~ o
celokupnim ili parcijalnim studijama, bilo da je re~ o disertacijama ili specijalisti~kim studijama, broj studenata srpskog `ivqa je izrazito veliki. Hilmar Valter i Alojz [maus pi{u o Dositeju Obradovi}u i wegovom boravku u Lajpcigu istra`uju}i kojim je tokovima i{lo wegovo studirawe. Herbert Pojkert pi{e o
nema~ko-srpskim kwi`evnim vezama u doba Vuka Karaxi}a. Tako|e o Vuku Karaxi}u i wegovom doprinosu uzajamnom upoznavawu
dveju kultura pi{e Ditrih Frojdank. Najzad, Erhard Heksel{najder pi{e o boravku Sime Milutinovi}a Sarajlije u Lajpcigu. Ovoj
prvoj i drugoj generaciji srpskih studenata u glavnom gradu Saksonije pripadaju jo{ i Emanuil Jankovi}, Marko Dobri} i, ne{to
docnije, Atanasije Stojkovi}.
Qubinka Trgov~evi} pi{e o promocijama i habilitacijama
srpskih studenata izme|u 1885. i 1914. godine.
Posebno poglavqe posve}eno je predstavqawu profesora
kod kjoih su na{i studenti u~ili ili koji su im bili mentori. Me|u tim imenima isti~u se, kako vele poznavaoci, Johan August
Eberhard kod koga je studirao Dositej, zatim Avgust Leskin i Vilhelm Vunt koji su postavili temeqe studijama linfvistike, komparativne kwi`evnosti i slavistike.
Sledi spisak srpskih studenata raznih generacija u Lajpcigu, a posle Dositeja to su Dimitrije Mati}, Milan Savi}, Vojislav Baki}, Mihailo Vuji}, Jovan Miodragovi}, Stevan Mokrawac, Qubomir Nedi}, Qubomir Stojanovi}, Milenko Vesni},
Krestov Kresto, Milorad Pavi}-Krpa, Milan [evi}, Milorad Jovi~i}, Milivoj Jovanovi}, Rista Odavi}, Jefta Ugri~i}, Maksim
Arer, Milo{ Petrovi}, Branislav Petronijevi}, Petar Bogdanovi}, Aleksandar Beli}, Vasa Staji}, Veselin ^ajkanovi}, Vi}entije Raki}, Stevan Hristi} i Svetimir Risti}. Kako se iz ove liste vidi, er~ je o vode}im nau~nicima, filozofima, umetnicima i
javnim radnicima koji su sve svoje umne snage posvetili razvoju
Srbije a potom i Jugoslavije. Nekolicina wih, osim univerzitetske profesure i statusa akademika, prihvatila se i odgovornog za93
datka perdstavqawa svoje dr`ave u inostranstvu u statusu ambasadora. Kako se vidi, iz redova nekada{wih lajpci{kih studenata
regrutovana je nau~na, umetni~ka i politi~ka elite Srbije.
Du{an Ivani} u uvodnom tekstu obja{wava istorijski kontekst koji je svakako uticao na to da srpski studenti biraju lajpci{ki Univerzitet kao uglednu nau~nu instituciju na kojoj }e ste}i
najboqu stru~nost. Ivani}, me|utim, podse}a i na ~iwenicu da je
ve} krajem osamnaestog veka jedino u Lajpcigu bilo mogu}no {tampawe kwiga }irilicom, te da je ovaj, kao i neki drugi podaci, imao
uticaj na opredeqewe budu}ih studenata. Najzad, razvijene trgova~ke, zanatske i bankarske veze Lajpciga i okolnih zemaqa odigrale su va`nu ulogu u gra|ewu autoriteta Lajpciga kao kulturnog
sredi{ta koje je tolerantno prema `ivqu, kulturi i veroispovesti drugih naroda.
Zavr{no poglavqe pod naslovom Srbi, Srbija, Balkan, isto~no pitawe, jugoslovensko pitawe posve}eno je analizi politi~kih prilika i u wemu se nalaze prilozi Dejana Medakovi}a i
Tomislava Beki}a. Na kraju kwige objavqen je pregled validne literature uz kratko podse}awe nema~kih ~italaca, kojima je kwiga
i namewena, na veoma dobru recepciju kwi`evnih dela srpskih pisaca Ive Andri}a, Aleksandra Ti{me, Danila Ki{a i Biqane Srbqanovi} u Nema~koj.
Prevodioci Tomas Dice, Gudrun Krivokapi}, Mirjana Vukovi} i Katja Vadevic korektno su preveli tekstoev na{ih autora
na nema~ki jezik, kao {to je i likovni i grafi~ki urednik Dobrilo Nikoli} zaslu`an za izvanrednu opremu kwige.
Kwiga Srbi u Lajpcigu pored drugih vrlina poseduje i jednu
koja dobija na zna~aju u na{em vremenu; re~ je o potvrdi istine da
postoje tradicionalno dobre veze izme|u Univerziteta u Lajpcigu
i srpske inteligencije, {to }e re}i da su Srbi od kraja osamnaestog
veka bili prihva}eni u kulturnim i nau~nim krugovima Evrope.
Du{an Stojkovi}
NOKAUTERSKA POEZIJA
Miloje Don~i}, Kopqarnica, Apostrof,
Beograd, 2011.
Posle pesni~kih zbirki Tro{na katedra (1987), Zobnica
(1996), Bukvar rasula (2004), Glodar nad humkom (2009) i Crvqi rasad (2010), evo ponovo pred nama Miloja Don~i}a, ovaj put s pesni~kom kwigom – najboqom u wegovu dosada{wem opusu – Kopqarnica (2011).
Don~i} je nesumwivo jedan od osobenih, prepoznatqivih, izdvojenih srpskih pesnika. Ono {to ga takvim ~ini jeste o{trina,
kriti~nost, duboka satiri~nost, izvorna polemi~nost wegovih pesama. Koliko su `estoke slike koje su u jezgru wegovih pesama, jednako toliko `estoke su i wegove pesme. One su rugawe mlakim pesnicima i razvodwenim pesmama koje ovi, kao na traci, “proizvode„. Svaka wegova pesma je, futuristi~ki, direktni {amar ~itao94
cu s namerom da ga osvesti i da mu uka`e da se od problema ne mo`e pobe}i tako {to }e se nojevski zabiti glava u pesak ili tako
{to }e se zatvoriti o~i. Pravi pesnici, i kada zatvore o~i, unutra{wim o~ima vide ono {to se vi|ewu nudi. Don~i} ide korak
daqe. Wegova poezija istinski je anga`ovana. Ne postoji tema
pred kojom }e on uzmaknuti. Ne postoji ~ir koji on svojim poetskim skalpelom ne}e rase}i. Imamo – i dobro je {to tako jeste –
pesnika koji je hrabro u{ao u pesni~ki ring i, ne{tedimice, deli
udarce, spreman i da ih, nekukavi~ki, primi. Wegova poezija, u sada{wem trenutku srpske lirike, poezija je koja – ube|eni smo u to
– najvi{e uznemirava.
Kopqarnica ima {est ciklusa: “Drhtarnica„ (9 pesama),
“]utarnica„ (12), “Kle~arnica„ (10), “Qigarnica„ (6), “Griwarnica„ (7) i “Svetlarnica„ (11). Kao {to se, jo{ jedan od provokativnih srpskih pesnika, Milo{ Jankovi} odlu~io da ~itavu seriju
svojih pesni~kih kwiga naslovi imenicama koje se okon~avaju na –
ik (Ro`danik; Tor`estvenik; Godovnik; Slovarnik; Sveta~nik;
Suicidnik; Stare~nik; Ota~nik; Sabirnik; Manastirnik; Molebnik, Sanovnikm Sva{tarnik, Letovnik, Jeznik, Quboslovnik,
Inatnik, Jerejnik, Nebesnik, Apsurdnik), tako je Miloje Don~i}
sve cikluse svoje najnovije kwige imenovao imenicama koje se zavr{avaju na – ica. Uz to su ti naslovi, svi odreda, potencijalni
neologizmi. U Don~i}evoj kwizi nalazimo ih jo{ nekoliko: votkomer; votkocentrala; vratodr`aqka; pepejac; {pijunarnica.
Tu je i nekoliko poluslo`enica: bele`nica-komarac; gej-prostirka.
Nekolike Don~i}eve pesme posve}ene su kwi`evnicima:
Branku Miqkovi}u, Mihajlu Panti}u, Slobodanu Stojadinovi}u i
Andreju Jeli}u Mariokovu. Trojici pesnika nipo{pto ne slu~ajno, po{to su oni upravo oni kod kojih je Don~i} pekao i ispekao
zanat, e da bi se odvojio od wih i izgradio vlastitu, prepoznatqivu poetiku i skladao vlastitu, osobenu poeziju.
Kao “junaci„ u pesmama se, u dru{tvu sa Aragonom, Pikasom,
Borhesom, Beketom, Heseom, Borom Stankovi}em, Tinom Ujevi}em, Jakovom Grobarevim, Andrejem Jeli}em Mariokovim, patrijarhom Pavlom, obrela i skupina “negativaca„: Musolini, Gebels,
Ginter Gras (onaj koji je zdu{no prizivao i odobravao bombardovawe na{e zemqe). Sava [umanovi} je dobio simboli~ki oreol. I
ne samo u pesmi po wemu naslovqenoj. On i wegove slike javqaju se
lajtmotivski u ~itavoj zbirci.
Nekolike pesme mogli bismo odrediti, i pored pone{to
oniri~kog odstupawa od realnog, i kao pesme-anegdote: “Ujevi}ev
pono}ni uranak„ ili “Grobarov na trotinetu„.
Re~i-teme ~itave zbirke su: ad / pakao; jeza; strava; zid; oko;
u`e; crv; gavran. U kwizi je prisutno, tematsko, po`ivotiwewe: u
pse se qudi preme}u.
Sna`ne sintagme, pune kriti~kog naboja i osobene “isko{enosti„ (ona o crnom snegu – oksimoranska je), pamtqive, jesu: dresirana stoka (“Oblak u ramu„); gospo|a drowak (“Vrisak U~iteqskog doma u Ni{u„); crni... sneg (“[umanovi}„); u~iteqice trule
(“Pozdravno slovo„).
Pregr{t pesni~kih slika (po pravilu, dinami~kih, izuzetno
ekspresivnih, jarkih) ono je {to nam otkriva kolika je pesni~ka snaga (pravi rs) pesnika o kojem pi{emo: Sa mati~nim brojem za tobom
grobna je jurila daska (“Vozna karta sa mati~nim brojem„; onaj za ko95
jim se stu{tila daska veliki je i tragi~ni Branko Miqkovi}); Pohap{ena stra{ila na wivama (“[pijunarnica za barske kongresmene„); Raskopani oblak smreke bele (Isto); Na vazduh naslowen ratni vojni invalid (“O~i ratnog vojnog invalida„; ~vrstinu zida zamenila je – funkcionalno – prozirnost, neuhvatqivost vazduha koji nikakav oslonac – i pored sve wegove `ivotodajnosti – ne mo`e biti);
Sunce u krilima slepog mi{a, {to visine truje (Isto); Raskoqnikov u 12 tomova (“Vrisak u~iteqskog doma u Ni{u„); Prazne re~enice po trgu same sebe qube (“Oblak u ramu„); Ra{~iwena zvezda, mesec
ubijen, / Na ni{anu [umanovi}evi drvoredi (“Simonidino oko„);
Slavjanska humanitarka iz Krakova Kornelija Koni, / U ko~ijama
svojim, zavojima du{e svoje, raweni previja vek (“Misija slavjanske
humanitarke iz Krakova„; humani potezi drugih izazivaju – primer je
sasvim o~igledan – promenu osnovnog pesni~kog odazivawa na izabrane teme; humanost postupawa ovde zaziva blagost i ne`nost pesni~ke slike); Otvoren mesec otrovom je punio otvorenu jabuku iz
nedara svetog Save (“Katedra trpeza„; podvukao – D.S.; o~ita je igra
re~i: otvoren ... otrovom ... otvorenu, zasnovana na aliteracijama i
asonancama, koja ovaj put dovodi do osobene isko{enosti slike; mesec se ne otvara, jednako kao {to se i ne zatvara); Sudaraju se fetusi (“Krik protektorata„; ovo je jedna od najjeznijih slika svekolike
srpske poezije); Na mrtvom starcu gerontolozi igraju poker
(“Gradski graditeq„; jeza se u ovoj slici kombinuje sa crnim humorom). Evo i primera za humornu sliku, ovaj put provu~enu kroz kriti~ko i satiri~no mlivo: Kroz balegu kowsku i poslugu gradsku /
Vladini su se probijali gabariti (“Gradska slava„).
Kqu~na stilska figura u zbirci je metonimija. Ne, `enskasta previ{e za ovu o{tru liriku, metafora: jedna se punxa bunila
~esto / [...] / @ari}ev mantil u sede}em stavu. / Jedan je ka~ket pogre{nu tra`io glavu (“Pesni~ki kombi sa ivi~waka Francuske 7„).
Don~i}ev stih je ~esto, indirektno, nalik na psovku, viku,
krik.
Nije zaboravqen Rade Drainac. Jo{ mawe, wegov jedini legitimni pesni~ki sledbenik, samosvojni Slobodan Stojadinovi},
neprikosnoveni vo|a posledwe boemske divizije, one koja se javqa
posle onih koje su predvodili najve}i pesnici boemi srpske lirike: \ura Jak{i}, Slobodan Markovi} i Branislav Petrovi}.
U zbirci ima i kratkih pesama. Najkra}a se svodi na ciglo
dva stiha: Bronzana truba na keju arome. / Poslastica za ~ar{iju
i rome (“Kej arome„).
Postoje teme od kojih pesnici, bogme i ~itaoci ne retko, be`e. Miloje Don~i} – pripomenuli smo ve} – to ne ~ini. Istorija
se secira na wegovom pesni~kom stolu: Kosovo, Simonidine iskopane o~i, ^egar, krimska kora~nica, Barski kongres, svuda prisutni i neiskorewivi {pijuni, trgovci qudskim organima, Europejci koji su potpuno prebrisali Kosovo...
Posebno treba obratiti pa`wu na gorke pesme: “O~i ratnog
vojnog invalida„ i “Smrt sedam sekretara SKOJA„, kao i na ironi~ne, satiri~ne, do bola kriti~ke: “Svetica skribomanije„, “Trag
postmoderne muve„, “Jefimijin vez„, “Karavan de~jih pesnika„ i
“Pesni~ki kombi sa ivi~waka Francuske 7„. U drugima je na tapetu sme{na, nalik na cirkusku, {atra pesni~ka, koja, u `eqi za krkanlukom, li{ena svega duhovnog, gotovo muvqi, tumara Srbijom.
@ivot je hrupio u poeziju. Ispunio ju je jezom, gorkim humorom, ironijom, satirom, blagotvornom, ma koliko o{trom, zaslu`e96
no o{trom, pesni~kom kritikom. Miloje Don~i} je Kopqarnicom
pokazao kako, u rukama i u duhu pravog pesnika, i ono {to, komforisti~ki, nepesni~kim nazivamo i te kako zna~ajna i vredna poezija mo`e da bude. Kada nas bace na pod wegove nokauterske pesme nas
ne lepe za wega ve} nas od iluzija i samozavaravawa trezne.
Radomir Putnik
SPOMEN NA LAZU KOSTI]A
Vektoraj Laze Kosti}a, priredio Haxi Zoran
Lazin, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2010.
Haxi Zoran Lazin, prire|iva~ ove nadasve zanimqive i podsticajne kwige posve}ene pesniku Lazi Kosti}u, nije ni pisac, ni
kriti~ar; za wega se mo`e re}i da je po{tovalac nacionalne kwi`evnosti koji stupa u akciju kada uvidi da institucije kulture ne odgovaraju na izazove koje sobom donose jubileji zna~ajnih srpskih pisaca. Ovoga puta Haxi Zoran Lazin na~inio je kwigu u slavu Laze
Kosti}a povodom sto sedamdeset godina od pesnikovog ro|ewa, sto
godina od wegove smrti, kao i povodom stogodi{wice nastanka Kosti}eve najlep{e pesme Santa Maria della Salute. Velim ovoga puta jer
je 2006. godine, povodom Sterijinih jubileja, Haxi Zoran Lazin priredio dvotomno izdawe raznovrsnih priloga savremenih pisaca posve}enih Jovanu Steriji Popovi}u; permda su neke zna~ajne institucije preduzele izvesne korektne poteze u obele`avawu Sterijinih
godi{wica ostalo je zabele`eno da je najimpersivniji prilog Sterijinoj proslavi dao Haxi Zoran Lazin upravo pomenutim publikacijama. Pet godina kasnije opet se javqa Zoran Lazin, ne samo kao
inicijator obele`avawa Kosti}evih jubileja, ve} i kao prire|iva~
jedinstvene kwige pesama napisanih u pohvalu i slavu Lazi Kosti}u.
Lazin pokazuje da su pesnici prepoznali zna~aj i veli~inu poetskog dela Laze Kosti}a, a posebno wegove himni~ne pesme Santa
Maria della Salute, te da od Kosti}eve smrti pa do dana{wih dana
neprekidno ispisuju stihove u kojima iskazuju po{tovawe prema
omiqenom pesniku. Taj niz pesama zapo~eo je jo{ Jovan Jovanovi}
Zmaj 1866. godine, nastavio ga Jovan Gr~i} Milenko 1875, da bi u
dvadesetom veku pesme prigodnice ali ne i nazdravi~arske napisali i Svetislav Stefanovi}, Gv ido Tartaqa, Trifun \uki}, a u
drugoj polovini minulog stole}a i Branko Miqkovi}, Stevan Rai~kovi}, Miroslav Anti} i Branislav Petrovi}. Ove pesni~ke
“korifeje„ koji su napisali stihove posve}ene “Prometeju„ – kako
veli Lazin – prire|iva~ je izdvojio u posebnu celinu, tvore}i time antologijski izbor pesama posve}enih Lazi Kosti}u.
Prire|iva~ potom, u sedam delova ili poglavqa, objavquje
pesme napisane u dvadesetom veku, a posve}ene Lazi Kosti}u. U obiqu stihova mogu se sersti izuzetna pesni~ka ostvarewa Milovana
Vitezovi}a, Du{ana Bel~e, Pere Zupca, Milenka Popi}a, Qubomira Simovi}a, Vojislav Karanovi}a, Rajka Petrova Noga, \or|a
Sladoja, Simona Grabovca i Qubivoja R{umovi}a, da bi ovu svojevrsnu pesni~ku {tafetu zakqu~io mla|ani Stefan Pantovi}.
97
U posebnom odeqku prvi put zajedno pojavquju se prevodi
pesme Santa Maria della Salute na ma|arski, slova~ki i rusinski jezik. Pesmu su prevodili Karoq A~, Qubomir Feldek i Franti{ek Lipka, Mihal Rama~ i Joan Flora.
Prire|iva~, na kraju, donosi i hronologiju `ivota i rada
Laze Kosti}a uz biografske i bibliografske podatke.
Treba re}i da je veliki doprinos lilkovnom izgledu kwige
dao slikar J. M. Jofke.
Kwiga Vekotraj Laze Kosti}a predstavqa nesvakida{wi
kulturni doga|aj, ~ak i podvig. Prire|iva~ Haxi Zoran Lazin bri`no je prikupio sve pesme srpskih pesnika – i ~etvorice stranih –
posve}ene Lazi Kosti}u i objavio ih u pesni~kom vencu koji povezuje period od jednog stole}a, dokazuju}i time da je Kosti}eva poezija
izdr`ala ispit vremena i ostala jednako moderna i danas kao pre jednog veka. Ali Lazin je u~inio i vi{e od jednostanog sabirawa time
{to je ~itaocima pru`io uvid i u osnove Kosti}eve poetike kakko
je tuma~e wegove kolege pesnici razli~itih nara{taja. Najzad, prire|iva~ je pru`io noviugao tuma~ewu mita o nastanku verovatno najlep{e qubavne pesme napisane na srpskom jeziku i samoj qubavnoj
romansi izme|u poznatog pesnika i prelepe devojke. Sabrav{i pesme
srpskih autora posve}ene Lazi Kosti}u, Lazin je pokazao da u najve}em delu ovih stihova pesnici nastoje da proniknu u tajnu qubavnih
ose}awa Kosti}a prema Lenki – da li i obrnuto? – dokazuju}i time
daje qubav osnovna i istovremeno univerzalna tema pesni{tva. Od
Haxi Lazina smo, dakle, dobili kwigu koja u isti mah slavi pesnika,
wegovu poeziju, qubavna ose}awa ali i poeziju uop{te. Kwigom Vekotraj Laze Kosti}a Haxi Zoran Lazin odu`io je i deo na{eg zajedni~kog duga prema velikom pesniku srpskog romantizma.
Qubi{a \idi}
DUHOVNI PROPLAMSAJI
U [email protected] RE^I
Slobodan Kosti}: PUT (sazrcawa smirenog srca),
Hri{}anska misao, Vaqevo, 2011.
Kada vrsni teoreti~ar kwi`evnosti dr Slobodan Kosti} ne
mo`e da odredi `anr kwige koju je napisao ~itaocu je mnogo lak{e
jer }e pravo na svoja ~ula mo}i da opredequje po sopstvenom ose}awu u ovoj proznoj materiji.
Pa ipak, PUT – sazrcawa smirenog srca koliko je autobiografski putopis kroz detiwstvo i odrastawe, toliko je i roman,
ali i zbirka eseja i lirike istovremeno, u duboko zapretenoj duhovnoj magmi, koja ne predstavqa samo “zadovoqstvo u tekstu„, kako bi rekao Rolan Bart, ve} u tananoj i titravoj kori re~i samo
ideju nosiqu. Tako }e wegove ispovesti biti zapravo ispovedawa
pred ~itaocem koji wihovu unutra{wu ~istotu nemo`e primiti
druk~ije nego kao sve{teno lice zadu`eno da saslu{a svog ispovednika. Re~ je o mo}noj energiji qubavi koju pisac neodoqivo da98
ruje svom ~itaocu, kao svom sve{teniku, neprestano paze}i da ga
negde svojim darovima ne povredi.
Kompozicioni ram kwige ima nekoliko poglavqa od kojih
se prva dva, Predawe o precima i Se}awa smirenog otroka, u svojih
tridesetak pri~a, preta~u u narativni tok koji }e veoma dokumentrano ulaziti u duboku istoriju kako porodice Kosti} na Kosovu,
a to je Novo Brdo, Prilepac i Prizrenac, odnosno Kriva Reka, odnosno manastir Tamnica, tako i u onaj dru{tveni sloj u kojem }e se
zametnuti wegovo bosonogo siroma{no detiwstvo, ali pre svega
wegovo duhovno bi}e koje je, zapravo, glavni junak ove povesti.
U ovoj kwizi nema opisa ratova, ukoliko nisu u slu`bi duhovnih tokova pomenutih epizodno, kakva je Velika seoba Srba
1690, ili prelaz preko Albanije. Ona ne dodiruje ni savremenu kosovsku dramu, ukoliko je ~italac ne oseti u pi{~evom srcu. Ima jedan detaq u pri~i Kelija mati Antuse, kada pisac, kao izgnanik
sa Kosova a stanovnik Vaqeva, preuzima keliju po~iv{e mati Antuse u Manastiru ]elije ~iji je glas ~uo da treba da se vrati na
svoje Kosovo jer je wegova kelija tamo. I on }e se vratiti u svoju
seosku izbu, izbu svog detiwstvav.
I potowa narativna, boqe re}i duhovna brojanica u ciklusima Neo~ekivne pri~e, Susreti, detaqi i Nova gre{na pisanija, tako|e sa tridesetak pri~a, prate tu osnovnu duhovnu }eliju u kojoj pisac strepi sa svojim ~itaocem zbog qudskih sagre{ewa, zbog lepote
uzvi{enog, zbog smernosti u vrlini, snazi u bo`anskoj qubavi...
Kada me|u freskama u Tamni~kom manastiru tra`i o~ev lik,
koji bi, po wegovom de~a~kom do`ivqaju oca, morao biti tamo, pisac
ka`e: “Mo`da je ono nevidqivo najsna`nije u na{em do`ivqaju, jer
nevidqivost bo`anske sile prevazilazi sve vidove zemaqske sile„.
Ispovedni ton u ovoj kwizi ima neprestano svog naratora (koji u
tre}em licu Elevterije, odnosno Lev Re~anski) koji polemi{e sa ~itaocem nude}i mu, kad god mu se stilski uka`e kakav intermeco, onaj
jedini i jedino pravi put ka Vi{wem u okviru wegovog sopstva i
{tostva. Ba{ kao {to Hajdeger ka`e da prethodnik nije onaj koji
nas odvodi u svetlu budu}nost, ve} onaj koji dolazi iz we. Kod Kosti}a `iveti u budu}nosti zna~i `iveti ohristovqen kroz veliku
galeriju pobo`nih qudi, makar da su to u pi{~evoj du{i sveta~ki
likovi oca i majke, sve{tenici i monasi, perci i starosedeoci.
Smerni i ~estiti `iteqi sela, u~iteqi, drugovi i drugarice, prvi neokaqani dodiri qubavi promi~u kao lepe uspomene. Kako je ve} rekao pisac Bra}e Karamazovih: Za budu}i `ivot nema ni~eg vi{eg i zdravijeg nego kakva lepa uspomena. Uspomena na qude
koje blaga i topla ruka Kosti}eva miluje svojim skru{enim molitvama perom nosi mo}na duhovna iskustva, nosi onaj duhovni energnet koji ~ovek, bilo gde i bilo kad, u sebi treba da prona|e. Zato
ova se}awa svode svoej zavr{nice na taj trenutak qudskog `ivota.
Kwige ovakve vrste su stoga posebnost. U ovom trenutku u na{oj kwi`evnoj orbiti ima tako|e (veoma glasnih) ispovednih naracija: Emir Kusturica, Smrt je neproverena glasina, @arko Lau{evi}, Godina pro|e, dan nikad, Miodrag B. Proti}, Nojeva barka i dr.
Kosti}eva drama je druk~ija. Ona je u unutra{wem vapaju,
wegovi likovi kao da dolaze iz onog glasa “vapiju}eg u pustiwi„,
oni tra`e hri{}ansku blagost i blagovest, du{evni smiraj i, kako
je u pri~i Praznik opisao prisustvo u svetiwi, u crkvi: neprimetno blagouhawe i duboku sve~anu ti{inu, tihu umilnu radost kakva
se javqa u susretu sa ne~im dragocenim, tajno o~ekivanim darom.
99
Kosti}evi opisi prirode, zavi~ajni pejza`i, dokumentarnost
enterijera, eksterijera, tro{nih izbi, siroma{nih zaseoka i ubogih gradskih ~etvrti, odevawe i no{we, odre|enog vremena prirodnog i istorijskog imaju ne~eg od meke olovke slavnog grafi~ara Qube Ivanovi}a koji je ostavio mnoge likovne zapise iz ovih krajeva,
a u odnosu na kolorit neku {agalovsku toplinu ili liri~nost impresioniste Milana Milovanovi}a. Iz wih kapqe jo{ uvek sve`a
boaj mo}ne emotivnosti, du{evne uznesenosti i duhovne blagosti.
Iako je ceo roman protkan detiwstvom i do`ivqajem detiwstva ~iju je lepotu dragih se}awa kao tovar pun biserja prosuo
pred ~itaoca, Kosti} je zapravo u drugim (Neo~ekivanim pri~ama,
u Susretima) ostvario neka ~ehovqevska topla i borhesovska
fluidna sa`imawa i domete u poetici kratke prozne forme. Miris jabuke koja truli, {to nosi qubavni motiv, antologijska je
pri~a. Pisaqka oca Justina kojom je samo jednu molitvu napisao
pla{e}i se da je ne potro{i, iako je qubav nepotro{iva, Trebnik
oca Trijana, kada po zavetu majke da bude epitrop, sada kao univerziettski profesor ide u selo Devet Jugovi}a gde svete vodicu u porodicama nekih wegovih studenata, ili ~esto se}awe na mo}nog
Hilandarca, duhovnika Pajsija u Prohoru P~iwskom sa wegovom
dramom – pisac je kao dete saplev{i se pao ba{ na mestu gde }e wegov duhovnik biti sahrawem – samo upotpuwavaju mo}nu duhovnu
okosnicu cele ove povesti. Koja je tkana na duhovnom razboju wegove du{e u kojoj je klupko svilenog konca bilo duboko u srcu. A podjednako ga je krao i duhovnik, i pesnik i p ripoveda~. I sam pri~alac. Potpomognuti jednim akvarelistom.
Dok ceo taj “greh„, po sugestivnoj snazi iskrenosti, ne pre|e na ~itaoca.
An|elko Erdeqanin
^LOVEK I PISAC \URVIDEKA
“Bernardijeva soba„ ili oslobo|ewe Ti{me
Nisam u stawu ni{ta da pi{em. Ne umem to da radim.
Piskarawe je ubijawe vremen, nikakva potraga, ni{ta se ne
mo`e vratiti. Nema povratka. Vreme je nemilosrdno. Sama ve~nost.
Pi{u}i samo izaziva{ sujetu drugih qudi. Svi su qudi pisci, svi pi{u, ba{ svi, ~ak i oni najprostiji, najnaivniji, kao i
najlukaviji.
Ali, sujeta je uvek prisutna, znam to dobro po sebi, pogotovu ako je to {to pi{e{ dopadqivo, ugo|ajno, ve~ito vrednovawe,
stavqawe ne~ega ili nekog ana neki nivo.
I zato svaki pisac, u stvari, voli da vidi nespretnost, neznawe,
tu|u bedu, onda mu je srce na mestu, ose}a tako osloba|aju}i prezir.
Svaki pisac je |ubre, to tvrdokorno “ja„ i “moje„ ne prestaju nikad. Eto, a ka`e{ kako ne `eli{ ni{ta {to drugi `ele.
Ali kako oni znaju da je ne{to dobro? Nau~ili su to negde
ili imaju nepogre{iv ose}aj, neku neverovatnu intuiciju. Na primer, ovaj najnoviji soj pisaca, u~iteqi kreativnog pisawa, profe100
sori, okoreli profesionalci, oni sve znaju i prili~no su nepristrasni. Ali, po{to mnogo, ili sve, znaju, do kraja im sve izgleda
banalno, poznato, ve} napisano, sve im izgleda kao neko besmisleno ponavqawe. I onda verovatno pomisle: ^emu sve to? Na Zapadu
ej pisawe postalo surovo takmi~ewe, iako to nije ni{ta novo, oduvek je tako bilo. Pisawe je uop{te zapadni fenomen. ^ak i oni
koji pi{u na Istoku pi{u, u stvari, na Zapadu.
Trebalo bi da prestanem sa bele`ewem trivijalnosti.
Ipak, pisawe mora biti instrument nadawa, iskrenost bar
kao namera (zahtev), kao polazna ta~ka, mora postojati, to je ta dobronamernost o kojoj sam ve} ne{to natuknuo.
Prihvatio sam taj unutra{wi nalog, ne}u vi{e ni{ta da
{krabam, da piskaram... Oni koji pisawe vide kao li~ni problem i
za koje je pisawe pitawe `ivota i smrti igraju se vatrom i ledom.
Pisati bez emocija, ni{ta melanholija, ni{ta ironija. Bez
patosa. Da li je to mogu}e? Naravno, svaka ironija se do kraja izvrgne u najcrwu patetiku.
Uop{te nije va`no da ~lovek razmi{qa, da i{e. Za{to je
to potrebno?
*
Sad moram ne{to da priznam. Imao sam (podlu) nameru da napravim prikazawe kwige Bernardin~eva ku}ica1 Lobodana Sti{me,
~loveka i pisca slobodnog grada \urvideka, ali sve ono ispred ovog
pasusa prepisao od wega, i to ne iz re~ene kwige, dobiteqke NINove nagrade, nego iz neke raniej wegoev romanijade pod talijanskim
naslovom Tventi kvatro mila ba~i2. Nisam se setio da ne{to maznem i iz Sti{minog Kurvideka3, zbog ~ega se toplo izviwavam bilo
kome. Ina~e, pravo prikazawe nagra|enog romana dao sam u SIN-u,
Sremskim informativnim novinama4, }irili~no izdawe za Intelektualni Srem, du` brze ju`ne pruge od Zemuna do Sremskih Karlovaca, koji se grani~i sa vi{e poznatim regionima Vinski Srem i Sviwski Srem, jo{ 3. avgusta leta gospodweg 2011, na pojutarje Svetog Ilije, koji se slavi u Staroj Pazovi, Sti{minom rodnom gradu, kao seoska slava Srpske pravoslavne crkve (Ilija Gromovnik je svetac Starog zaveta, zato se slavi u Staroj Pazovi, jer ne}e grom u koprive).
Objavqivawe prikazawa u SIN-u dogodilo se gotovo pola
godina per onog u NIN-u, pa se i s tim u vezi ose}am nelagodno, prvenstveno azto {to Lobodanu pomiwem atmo puno kr{teno ime
(ako je kr{ten) koje se poklapa s onim kome smo tepali Loba,
premda ima teorija po kojima je Sti{ma dobio ime po narodnom
heroju Lobodanu Penezi Krckavom, {to mene ne opravdava. Kad je
suo~en s mojim prikazawem u SIN-u, Sti{ma mi je, nasred Futo{ke pijace u \urvideku, priznao: “Nemoj misliti da ti podilazim,
ali to je najboqe {to je ikad napisano o nekoj mojoj kwizi!„ To je
neporecivo svedo~anstvo o mojoj ksromnoj kriti~arskoj veli~ini.
1 U katalogizaciji Biblioteke Matice srpske pogre{no stoji: Bernardijeva
soba.
2 Pogre{an naslov u katalogu Narodne biblioteke Srbije: Quattro stagioni.
3 Urvidek, stoji u mati~nom katalogu, ali u ve}im gradskim bibliotekama nailazimo i na varijante: Gurvidek, Curvidek, Furvidek, Hurvidek...
4 ^itaoci ka`u prosto: Sremske novine (list u kojem je, pre vi{e od pola veka, ro|en pisac ovog prikaza).
101
U to ime (kako bi rekao onaj Loba), odri~em se nov~anog dela
SIN-ove nagrade koja zasad ne postoji!
Na kraju ovog ~udnog prikazawa citira}u, kao zakqu~ak, misao klasika uvrnute srpske kwi`evnosti i ~asnog slu{aoca
ozbiqne muzike, Slobodana Ti{me:
“Ni{ta nema zna~aja, prijatel! Mo`e{ da pi{e{ ili ~ita{ ovako ili onako. Nije uop{te bitno {ta neko misli o ne~emu,
kako to drugima izgleda„.
Danko Stoji}
DA LI JE SVAKA PROZA
AUTOBIOGRAFSKA?
Mirjana Markovi}: Intrigantno {kakqivo,
Liber, Beograd, 2011.
Mirjana Markovi} (1965) objavila je pet zbirki pesama.
^lan je UKS. Kwiga Intrigantno {kakqivo wen je prvi roman.
Toje prihvatqiva i ~itka kwiga o mladoj `eni, Mini Peher, koja se posle demokratskih promena u SR Jugoslaviji bavi poslom urednika u jednoj pariskoj izdava~koj ku}i povremeno tako|e
borave}i u rodnoj Sremskoj Mitrovici.
Sr` romana predstavqa odnos doti~ne Mine i jedne sredove~ne ruske kwi`evnice koja joj je donela rukopis. ^itaju}i delo
urednica je predosetila da budu}a kwiga razotkriva `ivot spisateqice. Rukopis ruske kwi`evnice bio je do te mere uverqiv da je
bilo o~igledno da je to proisetklo iz `ivota. Ispostavilo se,
{to je Ruskiwa priznala Mini, daje zrela gospo|a imala odraslu
}erku koja je umrla od droge. Po~ela je da pi{e i to joj je pomoglo
da prebrodi najte`u `ivotnupsihi~ku krizu.
Kod Mine je veoma jaka potreba za seksom, o ~emu Mirjana Markovi} na vi{e mesta u svom romanu s pohotom pi{e. Me|utim, ~itaoci, zapitajte se da li je ovako ne{to mogu}e:„Mada retke su `ene koje
bi mogle da prate wegov tempo, u stawu smo da vodimo qubav celu no},a
onda posle doru~ka opet...„ Po na{em shvatawu to mogu jedino atlete.
Mina je u Parizu videla kako mladi mu{karac stariju `enu
bezo~no drpa na javnom mestu. Naravno, tako ne{to se u Sremskoj
Mitrovici ne mo`e ni zamisliti. Kwi`evnica lepo ka`e: “Stege
koje nose provincijski gradovi veliki grad raskriva„.
Markovi}eva je napravila vrlo uspelu digresiju uvo|ewem
siroma{nih izbeglica koja u narativnom tkivu ima karakter kontrapunkta.
Hteli bismo da kritikujemo pisca Karla Astrahana, recenzenta ove kwige, zbog nepotrebnih egzaltacija. On ka`e da je re~ o izazovnom i bezumno smelom proznom delu koje na virtuozan (podvukao D.
S.) na~in `igo{e sve qudske mane. Astrahan daqe ka`e da je ovaj roman primer maestralnog ponirawa u qudsku du{u (podvukao D. S.).
Ovakav paroksizam mo`e se dati romanima F. M. Dostojevskog i Bore Stankovi}a, nikako Mirjani Markovi}. Ona je obra102
zovana i solidan pisac koji vlada tehnikom romana, pisac koji ima
{ta da ka`e i pri tom pru`i zadovoqstvo ~itaocu, inteligentan
pisac koji ima dar zapa`awa, pisac koji bi kroz nekoliko godina
mogao javnosti da pru`i ne{to neuporedivo zna~ajnije nego {to je
roman Intrigantno {kakqivo.
Radomir Putnik
ANEGDOTE O TEATRU
Milan Caci Mihailovi}: Uspomenar 212, I, II,
Izdawe autora, Beograd, 2010.
Autorsko izdawe kwige Uspomenar 212 Milana Cacija Mihailovi}a govori o potrebi autora, iskusnog i poznatog glumca, da
predstavi javnosti deo svakodnevnog `ivota istaknutih dramskih
umetnika kada uglavnom nisu na sceni. Re~ je, dakle, o nizu anegdota vezanih za zbivawa u klubu Ateqea 212 u kojima su glavni junaci glumci ovog pozori{ta.
U istoriji srpskog pozori{ta nije ni nova ni nepoznat apojava da se bele`e {aqive pri~ice o glumcima. Kao javne li~nosti,
kao istaknuti umetnici, glumci su uvek izlo`eni radoznalim pogledima a wihova stresna profesija ~esto ih dovodi u polo`aj nevoqnog junaka koji se od svih pritisaka brani {alom, psovkom ili
autoironijom. [to je glumac poznatiji i omiqeniji, anegdote o
wemu su ~e{}e i paprenije; setimo se velike glumice Qubinke Bobi} o kojoj se i danas ~esto prepri~avaju dogodov{tine u kojima je
uz wenu duhovitu opasku ~esto po{tapalica i wen so~ni jezik.
Milan Mihailovi} je stasavao u Ateqeu 212 u~e}i gluma~ki zanat od starijih kolega (Radmilovi}a, Stojkovi}a, Todorovi}a, Stojiqkovi}a, Ba~i}a, Butkovi}a i drugih); gluma~kom zanatu
pripada i na~in mi{qewa koji se formira unutar kolektiva jednog pozori{ta. Duhovitost ~lanova ansambla preduslov je za scensku i uop{te umetni~ku duhovnost. Mihailovi} je imao sre}u i zadovoqstvo da gluma~ki sazreva uz iskusne umetnike, pri ~emu nikako ne treba zaboraviti zna~ajan udeo koji su formiarwu na~ina
mi{qewa primerenog Ateqeu 212 davali i istaknuti stvaraoci
koji nisu glumci: Mira Trailovi}, Qubomir Dra{ki}, Borislav
Mihailovi} Mihiz, Du{an Kova~evi}, Vojislav Kosti} i drugi.
Spisak imena stalnih i povremenih saradnika Ateqea 212 impresivan je i pokazuje da je upravnica pozori{ta Mira Trailovi}
imala jasnu sliku savremenog teatra koji je mogu}no ostvariti.
Ali, ovaj spisak upoznaje nas i sa grupom radoznalih stvaralaca
kojima je jezik jednako brz kao i pamet i koji reaguju na svaki izazov sredine duhovitim, opakim, cini~nim ili lascivnim komentarima. Milan Mihailovi} i sam se lagodno uklopio u preovla|uju}i na~in mi{qewa bifea Ateqea 212 gde je bilo zborno mesto za
sve dnevne doga|aje i susrete. Istini za voqu, vaqa re}i da se Mihailovi} vremenom izborio za istaknuto mesto me|u tvorcima javnog mwewa Ateqea 212, {to se vidi iz niza objavqenih pri~ica i
drugih {tiva u dvema kwigama Uspomenara.
103
Pa`qivi pozori{ni analiti~ar na}i }e u Mihailovi}evim kwigama, osim anegdota, jo{ i pregr{t podataka koji se mogu
prihvatiti i kao gra|a za istoriju Ateqea 212. re~ je o odabranim
izvodima iz recenzija pojedinih predstava, podacima o “uskakawu„
u predstave, impresijama o gostovawima pozori{ta u zemqi i inostranstvu, a u prvom tomu sre{}e ~italaca i precizne podatke o
pojedinim Mihailovi}evim pozori{nim i televizijskim ulogama.
Time se javnosti predstavqa i razvoj Mihailovi}eve gluma~ke karijere koja se odvijala na vi{e beogradskih pozori{nih scena i
paralelno u televizijskom studiju. Kada se pregledaju ovi podaci,
~italac dolazi do saznawa o impresivnom prisustvu Milana Mihailovi}a u na{oj pozori{no umetnosti i televiizijskoj delatnosti, ~ime se ovaj glumac u punoj zrelosti legitimie kao jedan od vode}ih srpskih glumaca.
^italac koji `eli da se upozan as stvaraocima “duha„ Ateqea 212 posle ~itawa Uspomenara vide}e da su taj duh naj~e{}e
stvarali komentarima Qubi{a Ba~i} i Miodrag Andri}, ali da
su doprinos davali i Zoran Radmilovi}, Milutin Butkovi}, Qubomir Dra{ki}, \uza Stojiqkovi} i Zoran Ratkovi}. ^italac }e,
potom, otkriti da su ovi umetnici poruzi izlagali ponajpre sebe
same, pa tek onda druge.
Oba toma Uspomenara bogato su ilustrovana fotografijama
aktera; treba ista}i veoma lep izgled kwiga za koji su zaslu`ni
autor predlista Bo`ena Jovi~evi} i likovno-grafi~ki urednik
Predrag Popovi}.
Voja Marjanovi}
SVETLOST JEZIKA I MISLI
Du{an ^olovi}: Mleko jezika, [umadijske
metafore, Mladenovac, 2011.
U {esnaest dosada{wih zbirki (od Zaveta, 1984, preko
Stabla ve~ne {ume, 1986, zatim Treba progovoriti, 1995, i zbirke Svetlosne dveri, 2009, pa do najnovije zbirke `ivotne i poetske vokacije Mleko jezika, 2011) Du{an ^olovi} je pokazao svojevrstan poetski legimitet. On se nije ogledao samo u samosvojnosti
pesni~ke vokacije `ivota i stvarnosti, nego i neprestalnom tragawu za fenomenom jezika koji je ki~ma pesme i svega napisanog pa,
samim tim, i izgovorenog.
U ranijim zbirkama poezije vi{e narativan, sklon evokaciji tradicije i patrijarhalnosti, rodoqubqa i zavi~ajnog gnezda,
onda ushita religiji i istoriji, rodnom Ora{cu i legendarnoj
epopeji Srbije i wenog ustani{ta, ^olovi} je daqim tokom lirskog korespondirawa sa `ivotnom datosti mewao diskurs svoga pevawa; sve vi{e je te`io ka sa`imawu “onoga {to `eli da ka`e„,
sve vi{e je svodio poetsku re~ u levak mudrosti, reflektivnosti,
meditacije i filozofske mudrosti. Tako su wegove nekolike zbirke, posle 2000. godine, sve vi{e “mudro akcentovane„. Rekli bismo:
pesnik je grade}i poetiku vlastitog pevawa i mi{qewa dolazio do
104
saznawa da se sa`imawem naracije dolazi do zgu{wavawa poetske
i `ivotne istine mada, pri tom, wegova pesma postaje “za nepoetski svet„ te`e ~itqiva i za nijansu nerazumqiva.
Mleko jezika je zbirka poezije koja to re~ito govori, ona je
rekapitulacija `ivotnog stvarala~kog iskustva; ta~nije: to je lirika koja ho}e da se predstavi kao “mudra gnoma„ ili razmi{qawe
u ti{ini, koja nije samo “sestra stvarawa„ ve} je i posticajni agens
da se sublimi{e misao na najdarovitiji na~in. Uglavnom sklon
kra}oj formi pesme, poput haikua, ali pro{irenom do logi~nosti,
^olovi} sa`ima sve {to je do danas rekao, izustio i perom napisao: o rodu svom, o Bogu i silama vaseqene, o zemqi kao postojbini
istorije, o svetu neba i qudskog uma, o svome rodoslovu, samo}i, nesnu dana i no}i i naslu}ivawu “odlaska u daleke svetove nigdine„.
Pa`qivi ~italac, iako je ponekad primoran da metaforu
Du{ana ^olovi}a odgoneta, da wegove epitete tuma~i na svoj na~in, da metonimijske iskaze posmatra kao “vid ovozemaqske i onozemaqske„ vizije stvarnog i apstraktnog, mo`e osetiti da je pesnikovo ume}e da vlada jezikom, a u wemu i da vodi misao, doseglo
“plafon„. Iznad wega se ne mo`e daqe. On je vrh. @arna ptica.
Sve {to se do`ivelo i pro`ivelo – i opet, ho}e da se ponovi – ali
“ponavqawa kao da nema„.
^olovi} je retko ciklizirao svoje pesme. Ni ovoga puta on to
ne ~ini. Zato pesme “teku svojim tokom„ kao {to te~e i wegova aura
radosti i vere u “sutra{wi dan„, jer to govore pesme Iz kremena se}awa, Blagosiqawe, Beseda na gori (poput Velimirovi}evih ortorskih ekstaza), O nero|enim, Pitomina i druge, pa i one koje su “prekora~ile zavi~ajni nemawi}ki jezik„, pa se usidrile u velike jezike
sveta (Dvoglasje). U tim pesmama je prekora~io region srpskog jezika pa se predstavio svetu. Jer tek tada `ivi stvarala~ko delo izlazimo na poligon svetske etike i estetike. Tek tako bivamo “~uveni
van na{e avlije„. U tim prevedenim ^olovi}evim pesmama (na engleski i druge jezike, M.N.Matari}, G. ^olovi}) kao da je vi{e naracije a mawe zgusnute gnome. Te pesme deluju internacionalno (Iz sna,
Naknadni sjaj, Ko to mo`e, Kvasac qubavi, itd.). Dimenzija evropske re~i kao da se pribli`uje svetskoj. Ona se ne “stidi pred mudro{}u ovoga sveta„ koju su qudima ponudili Valeri, Bodler, Jejts ili
Maralme. U ovim ili ovakim odabranim ^olovi}evim pesmama kao
da se slegao zlatonosni talog “misli jezika„, poruka i nadawa.
Ako je jezik ki~ma pesme, odnosno umetnosti i pisawa, onda
wu mo`emo nazvati armaturom pevawa. Me|utim, amatura je prazna
ako nema muskulature. U nekim pesmama Du{ana ^olovi}a kao da
muskulture nema, pa ostaje samo armatura koja je izgra|ena na igri
jezika, i to arhai~kog, teolo{kog, starovremenskog, pa ipak savremenog. To ume}e i strpqewe pesnika da kombinuje starinu u jeziku
i savremenost u mi{qewu posebni je kvalitet. Ro`denije, Snovi|ewe, [umoven~ani, Po`elice, a sintagme @itna ~itanka, Mleko jezika, Utroba zaborava, Zlatno tame – samo su primeri da jezik ima svoju dubinsku logiku i etiku. On je dar nad darovima onih
koji umeju da prepoznaju wegova zna~ewa i zra~ewa. On je vaskrs
neuhvatqivog. ^olovi}, jerej srpskog pesni{tva, najpre je “ro|en
u svom gnezdu govora i mi{qewa„ pa je sasvim prirodno zablistao
i na drugim merdijanima i i uzdigao se do albatroskih visina svoga pevawa radom duha i qubavqu prema `ivotu i qudima, uvek strpqiv, spokojno dobronameran i ~estit u `ivotu i umetnosti kao
“lepoti koja }e spasiti ovaj svet„ (Dostojevski).
105
Milijan Despotovi}
PUT U BESTRAGIJU
Dimitrije Nikolajevi}: Ve~erwa rosa,
Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac, 2011.
Jezik je univerzalni medijum za sporazumevawe a poezija deo
jezika koji dosti`e rasvetqavawe istine iskustvom. Poezija nas
u~i da prvo razumemo sebe, potom okru`ewe, vreme i ono odgonetnuto bezvremqe. Dakle, pesni~ki jezik, ma koliko se usmeravao na odre|enost, nikako nije, i ne mo`e biti van univerzalnog jer ima hermeneuti~ke dimenzije. Treba, naravno, uvek imati na umu da je poezija u po~etku emotivni blesak koji izrasta u svetlost iskustvom.
To kazuje da se mora stalno voditi briga o jeziku uop{te, o pesni~kom jeziku posebno, jer pesni~ki jezik je “dah i duh `ivota„. Ni~eovski sasvim mnoge pesnike hvata strah od propadawa jezika, ~emu je
“u najve}oj meri doprineo upravo ~ovek s obzirom na to da je wime
po~eo da postupa na svoju ruku i time izazvao bezgrani~no rasipawe
jezika sada{weg vremena. Stoga se sasvim realno mo`e o~ekivati da
}e jezik kroz odre|eni vremenski period toliko propasti da vi{e
niko ne}e mo}i pravilno da razume nijednog klasi~ara budu}i da ne}e znati nijedan drugi jezik osim skitni~kog `argona.„1
Uostalom “sve je tvoje„, to ti je “imovina„, kaza}e pesnik od
jezika i iskustva Dimitrije Nikolajevi}2 u svojoj kwizi strepwe i
dostojanstva koju je naslovio Ve~erwa rosa. Ve~e koje pada nije uvek
blagosiqano rosom, i wu nekad ~ekaju i suve o~i. ^itaju}i stihove
Dimitrija Nikolajevi}a uvi|amo da pro~itano pleni prvim glasom. Tek nakon ~itawa sledi dubqe razumevawe koje, i pored o~iglednosti poruka, dobro koristi i razli~ita ume}a pro~itavawa.
Virtuelni svet doneo je i svoja virtuelna bogatstva, pro{irio vidike i povadio nam o~i. “I sve je to tvoje„, ka`e Nikolajevi}, ali
i nije, tvoje je samo ono {to “u dva stalo je oka„. Toliko o imovini
koja se kao i ~ovekov `ivot meri onim {to se zove pedaq sudbine.
Tako je bilo “od pamtiveka„, ka`e na{ pesnik kome je idol vazda
bila Volterova trska koja misli. Wu je trebalo podeliti u velikom zemaqskom grabe`u, da se ne bi do{lo u situaciju, kao {to ve}
jeste, da ono {to imamo “mo`e stati u jednu kap rose„.O~ito se ~ovek, u dobrom delu tehnolo{kih zabluda i medijskih obmana koje
olako prihvata, odrekao poezije i sve stavio “`ivotu na muku„ i tako se lako predao onom {to se zove “vladarka ni{tavila„.
Mogu li proro~ki na{i snovi spasiti svet, pitamo se? Dimitrije Nikolajevi}, pesnik koji nije pesimista i ni u ~emu nije
protivre~an, negde duboko u sebi, a to prenosi i na svog revnosnog
~itaoca, ostavio je samo po mrvu nade. Kad umre svet i ni~ega vi{e
ne bude,/ Neka se bar na{i snovi jednom probude./ A kad zemqa sredi ispreme{tane stvari,/ Ponudi}emo se kao weni vi~ni neimari.
I ovaj pesnik, eto, potvr|uje da su san i ma{ta u poetici `iva i ob-
1 Andrea Ratkovi}: Hermeneutika jezika i kriza umetnosti, Zlatna greda,
br. 121/122, novembar/decembar 2011, str. 51.
2 Dimitrije Nikolajevi} (Beograd, 1935), pi{e poeziju i kwi`evnu kritiku.
Objavio 21 kwigu. @ivi u Kragujevcu.
106
novqiva realnost, i da su “boqa vremena„ daleko iza nas i ispred
nas, no “ona ne dolaze sama„. Vreme je “kao svaka plemenita biqka„.
Zato svako, uprkos tom silnom vremenu koje misli da ima na raspolagawu, uspeva tek onda kad do~eka “onih pet minuta„. “Ne `uri„,
ka`e pesnik, “ona {to te na kraju puta ~eka,/ Neka se na~eka„3.
Ne `uri! Pusti vremenu da i ono ne{to umesto tebe uradi;ponekad je boqe okasniti nego li pre sti}i. A treba znati kad se
{ta mo`e i sme. Ne zna{ i to sve mora{ sam po~iwati i zavr{avatii naj~e{}e u `urbi. I zato kadikad upregni vreme koje ionako
zaludno stoji jer se ne}e pokrenuti samo ako ga ne pogura{.Treba
verovati u blesak muwe jer tako verujete u `ivot, “a `ivqewe sevom muwe pro|e„. No taj blesak se doga|a Tu i Sad, kao u zenu, pa je
`ivot svevremen i kad ga svedemo u samo onih 17 slogova, koliko u
sekundama traje da se zapi{e haiku pesma, na primer. Ali treba
uporno pevati, to je glas `ivota. Na drugoj strani: “Smrt jo{ nikada nije zapevala/ Niti se da ikome videti„. Zato Nikolajevi}ev
put, koji ~esto ide i “tragom snova„, ima smisla, a sawali su i oni
sudbinski vezani za dve suprotne krajnosti: Orfej i Prometej.
Ako pesnik Dimitrije Nikolajevi} na toj Orfejevoj svirali izvla~i boju pesni~kih re~i, on ne zaboravqa ni prometejsku
sudbinu rano umrlog pesnika Pauna Petronijevi}a4 koji je bio op~iwen Malom pticom kao i Dimitrije pa, oti{av prerano, kao da
ponovo sad progovara iz stihova Dimitrija Nikolajevi}a: “Tvoja
pesma i molitva nek bude/ Dok ja kle~im i do cika zore bdim;/ Ptico mala, ti {to moje ponude/ Nagra|uje{ glasom tim, veli~ajnim.„
Pozna poezija Dimitrija Nikolajevi}a otvara se prema svetu koji
je surov, i jedino mogu}. Wegove pesme su sa`etak `ivotne mudrosti sagledane kroz {pijunku, gde se sti~u svi va`ni uvidi. “Smrt
nas je vodila tamo gde je najte`e„, ka`e Nikolajevi}, “pre we da
stignemo„. I “onda kad ne mo`e/ ni{ta da se popravi„ progovara
to izmicawe smrti koje je, istovremeno, osvetna sa~eku{a osve{}enog ~oveka. Iz te zasede, iz tog “zaturenog mesta„, Nikolajevi}
je lovio “izdisaje„ koji umeju zapevati i iz pepela kao oslobo|ena
du{a “Jer je u woj/ Tvor~ev zametak„. Surov je i hladan svet, a ova
poezija je zagrejana tihom molitvenom nadom, jednom mogu}om milo{}u, ne samo za pesnika, ve} i za qude uop{te, “da nas sunce i na
dnu no}i prona|e„.5 Pesni~ko predskazawe o opakom vremenu ne napu{ta ni Dimitrija Nikolajevi}a. Jer kad se jednom slome putokazi, onda svet lako zaluta. ^ovek na zemqi sve ~ini da uni{ti i najmawi element slobodnog `ivota. Iz tog naopakluka jo{ se izmi~e
umetnost kao osoben organon `ivota iz kojeg Nikolajevi} poetski
opomiwe: “I sam |avo }e se zapitati/ Za koga je Bog zemni {ar
stvorio?„ ^ovek je sam sebi postao nepogo|e i meta. Nije se nikad
|avo mogao odobrovoqiti, zato ne treba prestizati sopstvenu senku. Umiven ve~erwom rosom ovaj pesnik sa dovoqno bolnog iskustva opomiwe ~oveka ovog doba da se okane onih pre~ica koje “vode u bestragiju„. Ozbiqne poruke {aqe ova kwiga poezije ~oveku
danas, ~oveku koji to mora shvatiti kao podsticawe na razmi{qa-
3 Dimitrije Nikolajevi}: Ve~erwa rosa
4 Ovu pesmu Dimitrije je sa posvetom Paunu Petronijevi}u objavio u kwi`evnim novinama Svitak, br. 68, 2011, str. 43.
5 Vladimir Jagli~i}: Pozna poezija Dimitrija Nikolajevi}a..., iz recenzije
za kwigu Ve~erwa rosa, zadwa korica.
107
we, bar. Pesma je vrsta ra|awa, pa onda treba verovati u sve wene
elemente koji su ugra|eni i u qudski `ivot jednako.
Poezija ne mewa svet, to radi ~ovek sam, ali su{tina i ove
poruke govore za sebe dovoqno: @ivot je doveden do one ta~ke/ Sa
koje se, izneveren, ve} brani/ Od bahata, suludi i od pqa~ke,/ Zbog
~ega }e ovaj svet da odstrani./ Neki drugi zahvalan da se rodi/
Druk~ijeg poimawa, sna i kova,/ Koga }e qubav za ruku da vodi/ Putem dobre nade i blagoslova. I mada Dimitrije Nikolajevi} veruje u `ivot “do posledweg ugarka„ i on se pridru`uje onoj grupi poeti~kih mislilaca {to o~ekuju da }e “`i}a vidarka„ stvoriti “novog
~oveka„ koji se, pou~en, mora koristiti semioti~ki raznolikim resursima a ne staviti sve u slu`bu militantnih normativa. Vaseqena se nakrenula ka ambisu, wen zlovladar uspeo je da u~ini nemogu}e, od sentence “ne postoje zaista apsolutno dobre i apsolutno lo{e stvari u `ivotu„ stvorio je stawe “sad postoje samo lo{e stvari„. Ma koliko da poezija ra~una na glasnost misli, na optimizam,
pesimizam nije mogu}e ukloniti iz realnog stawa. Ipak, pesnici su
oni koji }e se posledwi odre}i iluzije, a we se olako ne osloba|a ni
pesnik Dimitrije Nikolajevi} tvrde}i da je “nesamerqiva zasluga
iluzije„: Iluzija je veliko, ako i ne najve}e ~ovekovo uzdignu}e.
Zato se vaqda se i dr`i one misli koju negde zapisa Barbara En Kifer i koja glasi: “Ako mislite da mo`ete ne{to uraditi,
onda mo`ete.„ To je, u stvari, i moto pevawa Dimitrija Nikolajevi}a. On veruje u sebe, to potvr|uje wegova poetika, sasvim zrela i
sa potporom `ivotnog iskustva. Re}i i ne pore}i, veruju}i da se
ima kome kazati, jo{, uprkos virusu elektronske “kulture„ i komunikacije kojoj nije verovati da joj se dobro pi{e u eventualnim
dru{tvenim prevratima, u kojima su ~esto stradala wihova bratstva i sestrinstva. Od koga? Od ~oveka! Na`alost!
Nikola Todorovi}
TUGU NE [email protected][ NAPISATI
Miroslav Todorovi}: Vetar ponad gora, Sven,
Ni{, 2011.
Poezija Miroslava Todorovi}a posebno je ostrvo u moru srpskog savremenog pesni{tva: na prvi “kontakt„ zagonetna, pri prvom
“rasklapawu„ {ifrovana, kod prvog ~itawa – topla i neposredna. I
pored prepoznatqivih diskurzivnih matriksa kroz koje nam se predstavqa – ili upravo wima zahvaquju}i – dopadqiva je i zavodqiva.
Mo`da }emo wene imanentne atribute najlak{e prona}i na transverzali koju ~ine dve Todorovi}eve zbirke iz prethodne decenije,
Tamno i duboko (2002) i Spram rasutih zvezda (2007), kwige koje autora defini{u kao demijurga samovladaju}eg u prostorima privatnim, intimnim, ali i univerzalnim, kosmi~kim. To Miroslav Todorovi} i jeste: iskren, ogoqeno emotivan, potresan, ali, istovremeno,
sklon (neo)postmodernisti~kom eksperimentu, palimpsestu, citatnosti, igri i poigravawu, slobodnim asocijacijama, fusnotama. A to
je danas, ~ini se, jedini preostali modus zapitanosti pred (bes)ko108
na~nim: (hiper)senzibilnost sme{ana sa samoironijom, neposredovana ispovednost hibridizovana sa elegancijom tajnovitosti.
Vetar ponad gora (Sven, Ni{, 2011) je jo{ jedno Todorovi}evo prepoznavawe ve~nog, kwiga pesama o se}awu, trajawu i zavi~aju. Ovaj neprekid(a)ni dijalog sa kosmi~kim pesnik otvara eksplikacijom svoje pozicije i postavqawem teme ve} u uvodnim stihovima, sme{taju}i lirski subjekt u habitus lutalice kroz se}awa (U zavi~ajni pejza` iz kojeg sam negda de~ak gledao liniju horizonta na kojoj evo stojim s ovim stihovima u plavetnoj izmaglici). Sinkreti~nost neizbrisivog ovde je i prustovska, i (post)modernisti~ka, dok zapravo donosi elemente konkretne poezije:
^uo sam planinske vrhunce
Slu{ao radost jutarwe u seti ve~erwe svetlosti
Na ovaj na~in postignuta semanti~nost nije tek jo{ jedna
po-mo-igrarija ve} vrhunski ve{to artikulisana evokativnost pesme iz koje }e zapevati svemir glasom mojim, spokojstvo dosegnuto
kroz talog iskustva, govor slika koje odbijaju da se zaustave na svojoj ikoni~nosti. To je ono steci{te u kome se pra-govor se}awa
transformi{e u poeziju, vanredno mudar poku{aj odgovora na neodgovorivo (“Je li uistinu postojao ovaj `ivot?„), fragment onog
trenutka kada se slika talo`i u re~.
Zato lirski subjekt Vetra ponad gora u potrazi za izgubqenim detiwstvom na sebe mo`e i sme da uzme lik vetra, oblaka, neba,
lista, praha: on `ivi u saglasju sa prirodom do te mere potpun da
~itaoca ne iznena|uje identifikacija sa janomamima koji broje samo do dva, niti `ivot u mikrokosmosu u kome se “trave na svom jeziku do{aptavaju da sve ima svoj jezik„. Istina je da ova poezija traga za ~itaocem koji }e je do~itavati, ona pokre}e i traga za sau~esnikom, ali nije ni kripti~na, ni neodgonetiva, ve} predstavqa jedno su{tinsko pevawe u potrazi za apsolutom ritmi~ke evokacije.
Kako, osim u pojedinim elementima pesni~kog postupawa neophodnim za pesni~ku kreaciju, poetski diskurs Miroslava Todorovi}a
nije artificijelan, wegovo pevawe ne zahteva erudiciju ve} spontanost do`ivqaja i nesuspregnutu slobodu asocijativnosti. Do~itavawe se, naime, odvija u prostoru dogra|ivawa iskonske slike a
ne obiqem referenci i linkova sa senkom vavilonskom:
Dok sa zemqom razgovaram
poimam wen jezik bez ijednog znaka
danima gledam drevni rukopis oblaka
Mo`da je najva`niji kvalitet, kako ranijih Todorovi}evih
kwiga, tako i Vetra ponad gora upravo u tom naslu}ivawu, u obrisu slike, u zadatim granicama. Pesnik eksplicira taj i takav kredo: pesmu {to iskonski svetli iz mirisa zemqe sam dopisuje re~ima, tim konkretnostima, koliko nezgrapnim i neprikladnim, toliko i neophodnim, jer od wih poezija i jeste.
Sklonost eksperimentu i (povremenoj) grafi~nosti tako|e
su od atributa koje poznajemo iz ranijih zbirki: sinteza arhetipskog i budu}eg je za pesnika neostvariva bez korenitih propitivawa (mogu}nosti) trajawa poezije, govora, jezika, slova (“MRVA
zemna/ Ep i LOG„), ali i bez originalnog osmi{qavawa li~nih
poetsko-semanti~kih intencija. Stvarnost poezije jednaka je
109
stvarnosti jezika, koja je jednaka stvarnosti stvarnosti, ali samo
onda i ako je stvarnost jednaka poeziji, {to je mo`da najvidqivije
u sinteti~kim formama poput Idem kroz {umu ili Motriti, biti kao steci{tima formi, slikovitosti, zvu~nosti i citatnosti.
Ali i sasvim uspele autopoetike, najpre ~itqive u pesmama-manifestima koje, iako obiluju semanti~ko-grafi~kim poigravawima,
od ~itaoca ne tra`e ni do~itavawe, ni intervenciju.
AKO je poezija drvo koje posmatram
Nisu li ove re~i li{}e
...
AKO je poezija drvo koje me posmatra
Nisam li i ja onaj listak trepet
U poku{ajima da iskustvo svede na sliku i trajawe na stih
Todorovi} bri{e granice (i razlike) izme|u sawanog i se}anog, zami{qenog i stvarnog, istorijskog i trenutnog (“minulih godina
nadomak ni~ega„), dok se iskustvenost, ba{ kao i smirewe koje ona
sa sobom nosi, u stihovima javqaju kroz priloge poput “zave{tajno„
i “oporu~no„, ali i kroz repetitivnost sintagme “posle svega„.
[email protected]{ka stiha u pepelu uspomena„ zapravo i jeste kvintesencija ove
zbirke, ona je taj ve~no tragani rezime, koda, ep-i-log, razlog.
Dok, nadnesen na uspomenama, “slu{a perom„ i “motri stihom„, Miroslav Todorovi} kreira rodoslov se}awa, mapu neodse}ane pro{losti, gleda i zna kao {to “zemqa zna istinu trajawa„.
Nepouzdanost se}awa on znala~ki ve{to transponuje u pouzdanost
stihova, krhku i fragmentarnu:
SAMO fragmenti
Krhotine slika
Eho re~i
Odsjaji `ivota
Za pesmu ti{ine
Posle svega
[to poezija, su{tinski, jeste. A, kako tugu ne mo`e{ napisati, i `ivot.
Danko Stoji}
KA IDEALNOJ LEPOTI
Laura Barna: Crno telo, Zavod za uxbenike,
Beograd, 2010.
Kako prolaze godine romani srpske kwi`evnice Laure Barne (1964) dobijaju na zna~aju. Pored dela kojim se ovde bavimo wen
najve}i uspeh predstavqaju kwige Moja posledwa glavoboqa (2008)
i \or|oneova kletva (2011). Barna je pisac koji se inspiri{e zna110
~ajnim li~nostima koje pripadaju istoriji, radilo se o Isidori
Sekuli} ili zlatnom veku italijanske renesanse.
Roman Crno telo predstavqa preplitawe izmi{qenih junaka s kraja XX i po~etka XXI veka u odnosu na qubav Laze Kosti}a
i Lenke Dun|erski.
Grade}i roman Barna je pokazala sposobnost inventivne
konstrukcije odnosno baratawa slo`enim kwi`evnim vremenima
i te{ko spojivim zbivawima. Na{a kwi`evnica je krenula od
uspe{ne ovovekovne modne kreatorke Jelisavete Zalad koja, me|utim, ima neke probleme i `ivotnu nesre}u za koje posetioci wenih revija u kristalnoj dvorani Centra Sava ne znaju; to je nepokretna i do izvesne mere zanemarena }erka Lenka, to je Jelisavetina paranoja zbog koje ide na psihoterapiju, kao i ~iwenica da joj
je brak razru{en. @ena je od detiwstva naumila da postane modni
kreator i sada je zvezda beogradskog xet-seta.
Barna je nadahnuto isplela sudbine Jelisavete, Lenke i jo{
jednog broja mawe va`nih, ali funkcionalnih i dobrom karakterizacijom oso~enih likova. Me|u wima se isti~e preskupi psihijatar
koga Barna slika groteskno i, reklo bi se, s ironijom, pa i prezirom.
Me|utim, spisateqica s velikom toplinom, saose}awem i
prijateqstvom koje mo`e da ose}a prema svome junaku gradi lik nepokretne Lenke Mar~eti}. Lenka Dun|erski, wena imewakiwa, koja je bila izvor nadahnu}a za najve}u pesmu srpskog jezika Santa Maria della Salute, bila je tragi~an lik neusli{ene qubavi i umrla u
devoja~kim godinama a do`ivela je nervno rastrojstvo.
Barna beskona~no delikatno gradi tok svesti Lenke Mar~eti}. Ose}a se da je hendikepirana devoj~ica-devojka rawena stoga
{to je majka zbog svog umetni~kog presti`a do izvesne mere zanemaruje, ali je ponosna i ne `eli da se to oseti. (Ovaj motiv je naro~ito poznat u filmu Ingmara Bergmana Jesewa sonata.)
Reklo bi se da Barna ubacuje i sebe kao junakiwu L. B., “anonimnu personu„, autora romana Sanatorijum pod belim. Ina~e, u bele{ci
o piscu prime}ujemo da je to autenti~an Barnin roman. Zanimqivo je
da je Jelisaveta Zalad ro|ena iste godine kad i romansijerka.
Me|u velikim svetskim kwi`evnicima ovde se pomiwe Hulio Kortasar. Barnin smisao za kwi`evno izra`avawe je na visokom nivou, {to zna~i da je u~ila od najboqih, pa je smatrala za
shodno da nekoga od wih i pomene. Kao istori~ar umetnosti, {to
joj je fakultetska struka, ova kwi`evnica pomiwe Van Goga, socrealizam, Maqevi~a i suprematizam.
Tako Crno telo pr{ti neobuzdanom poetskom atmosferom,
spisateqskim virtouzitetom koji sve to dr`i pod kontrolom – da
ne ode u anarhiju, najtananijom psihologijom i visokom erudicijom, naro~ito smislom za dokument, rekonstrukciju pro{losti, boga}ewe te rekonstrukcije i narastawe fantazije.
Ima Barna smisao za do~aravawe seksualnih strasti i wihovih nali~ja. Pro~itajte samo: “Uronio je u mene, neo~ekivano
otpozadi, sna`nim trzajem od kojeg mi se otimao urlik najdubqe,
godinama odlagane strasti. Zar je mogu}e da bol ume da bude tako
uzvi{en? Bila sam preuska za wegovu goleminu (...)„.
Bogatstva Crnog tela su tolika da kriti~ar mo`e da uka`e
samo na ono najbitnije, da ponekad umi{qa (uobra`ava) da je, analiziraju}i, prona{ao ne{to samo wemu svojstveno... Treba biti
skroman pred jednim ovakvim romanom i po`eleti da ovaj kriti~ki osvrt bude putokaz ponekom ~itaocu koji `ivi za kwigu.
111
Du{an Stojkovi}
I SINTETI^NO I ESTETI^NO
Ivan Zlatkovi}: Sinteti~ari, Laguna, 2010.
Romani koji su se pojavili 2010. godine nisu romani za istorijsko pam}ewe. Nekolike, ipak, vredi zapamtiti. Me|u wima posebno se izdvaja ovaj o kojem pi{emo. Kao i prethodni Zlatkovi}ev
roman, Povratak (2003; 2006), i on je izuzetno pitko romansijersko
{tivo. Oba su kratki, nikako ne i kratki kratki, romani nalik, po
du`ini, na one koji su proslavili posebno francusku kwi`evnost
(Volterovi, Kamijevi, Verkorovi, itd). Sinteti~ari su, posebno u
drugom delu, svedeni na ve{to ostvarenu dijalo{ku formu. Jezik je
izrazito plasti~an. Roman je pisan filmi~no, kadrirano i mogao bi
bez velikih problema “o`iveti„ na bioskopskom platnu. Jednako
uspe{no i na pozori{nim daskama. U wemu je primetan kriti~ki
realizam i mogli bismo ga, bez ikakvih problema, ukqu~iti u kategoriju novih socijalnih romana. U wima se obra|uju egzistencijalno krizne situacije. Konkretno, u Zlatkovi}evom – pogubnost droge. Tako se on ukqu~uje u seriju romana, na{ih i stranih, koji su se
poneli sa ovim zlom i do`iveli, i ne samo kratkotrajnu, afirmaciju u savremenoj prozi. Me|u wima izdvajamo Vilijama Barouza (Xanki; Goli ru~ak; La Porte – lame), Xejmsa Boldvina (Sonijev bluz),
Hjuberta Selbija (Posledwe skretawe za Bruklin), Mihaila Bulgakova (Morfij), Fransoaz Sagan (Toxique), Martina Ejmisa (Crknute lutke), Breta Iston Elisa (Mawe od nule), Hanifa Kurej{ia
(Buda iz predgra|a), Frederika Begbedea (Praznici u komi). O drogi se govori i u romanima na{ih pisaca Milana Oklopxi}a i Sr|ana Vaqarevi}a, izme|u ostalih. Posebno se izdvaja Irvin Vel{ u
~ijim je delima ona sveprisutna (Trainspotting; Smetli{te; Lepilo;
Porno; Ku}a droge). Godinama je kultni roman bio, i ostao je to do
danas, Mi deca sa stanice Zoo Kristijane F(el{erinof).
Na samim koricama Zlatkovi}eve kwige je moto preuzet od
Irvina Vel{a: “Okrenuo sam se heroinu, jer su mi kao detetu stalno govorili: “Nemoj da pu{i{ marihuanu, to }e te ubiti!„ Roman
“otvara„ razbrajalica:
Vutrica
Okica
Mokica
Ekser~i}
Kiselinica
Kokica
Horsi}...
Umire{!
On ima sedam (taj broj, na simboli~koj ravni, jeste broj svemira koji
zna~i potpunost i sveukupnost, objediwuje duhovno i svetovno a sedmi
sun~ev zrak jeste onaj kojim se ~ovek sa ovoga sveta preseqava na onaj
drugi, ve~ni) poglavqa sa pedeset osam glava (saberemo li sastavne
brojke – pet i osam – nimalo slu~ajno, pristi`emo do zlokobne brojke trinaest). Okon~avaju ga “Mali junkie re~nik„ i “Junkie imenik„.
112
Roman po~iwe, antivalerijevski: “Blagoje se osmehnu...„
(str. 9). Markiza nije iza{la u pet i ne}e nikada iza}i ni u koje
doba dana ili no}i.
Postoje nekoliki krugovi junaka.
Najpre onaj oko Blagoja Mi}i}a u kojem su wegova `ena Kosara (umrla je pre nego {to je temporalno roman otpo~eo te se javqa samo u brojnim retrospekcijama), wegova sestra Vaska, majka
Jovanka i sin Marko (nadimak mu je ]ima) – glavni junak romana.
Dakle – porodi~ni.
Potom, epizodni, ruski – g|a Natalija Ivanovna i wena
k}erka Ivanu{ka.
Zatim, najrazgranatiji, dilersko-heroinski, koji obuhvata
i ~lanove wihovih porodica i one koji poku{avaju (naj~e{}e neuspe{no, da im pomognu; uz veliki broj likova datih u Junkie imeniku pribele`eno je, surovo, pokojni ili pokojna): Tarzan, Tawa, Justa, Jelena, Bokser, @abac, Lola, Mitke, ^era, Rajli, Milica, wen
otac – Vidoje, Bokser (odlazi u Amsterdam, dopisuje se sa glavnim
junakom, i umire u ovom evropskom paklu droge, omogu}uju}i romanu da, sa ruskom i holandskom epizodom, postane delimice i internacionalni na prostornoj ravni), Mina Kifla, Boske, Vawa, Vidoje, Bora Pevac, u~enik sedmog razreda Mika Crv, slepa Vuka, mama Nata (spasava sina Iliju), Edi Kow, Joca Gan, Kaja, ^era, dr
@anka, Beli....
Romanom promi~e, ali i urezuje nam se – gotovo iglom – u
pam}ewe, ~itav kaleidoskop likova. Poprili~no je onih koji kao
da su sleteli sa nadrealnih i paklen(sk)ih Bo{ovih platana.
Mnogi od wih su, no samo na prvi pogled, `estoki momci i
surove, i sirove, cure. U su{tini, slomqeni, obezqu|eni, prave
lelujave senke. Nad glavom i u srcu im pi{e – vidimo se u ~ituqi.
Pred nama je mlada (de)genaracija. Nesvesna mlade smrti koja je
otvorila vilice da ih proguta. U `ivotu im je dovoqna i ze~ja sre}a. Kao i onima kraj wih. Qiqana, Xaretova `ena, veli o Xaretu:
“Samo da ga niko ne ubije. Neka umre kao {to umiru qudi. Da mo`e
da pozove popa, i da ga se ne stidi i mrtvog„ (110).
Pri~awe je, prividno, sasvim jednostavno. Imamo tanani,
filigranski prozni vez. Novi mini – realizam. Ali i kompoziciona “osve`ewa„: Bokserovi mejlovi; odlomci “Iz ]iminog ’explorera’„ dati u fusnotama; “Mali junkie re~nik„; promena uglova posmatrawa, ovla{no, na par~e... Re~i pod navodnicama uvode nas u
jezik pojedinih junaka. Pisac pribegava govornoj karakterizaciji
likova. Govor je psiholo{ki motivisan. Re~i su ~esto pravi, ili
prikriveni, krici. Ne smemo zaboraviti kako je na{ psiholog Milovan Milovanovi} (na `alost, i sam je `ivot okon~ao samoubistvom) u suicidologiju (to mu se ne priznaje gotovo uop{te) uveo
termin alarm tvrde}i kako je gotovo svaki samoubica najpre upu}ivao dru{tvu (ono se naj~e{}e – pre svega stoga {to ga nije ni
prime}ivalo – o wega oglu{ivalo) poziv upomo}. U davnoj svojoj
kwizi Samoubistvo (1929), pribele`io je, izme|u ostalog, i: “Od
uvek je samoubistvo bilo zagonetka nad zagonetkama... [...] ... poku{ajima samoubistva i samoubistvima prethodi samopovreda u pravom smislu te re~i. Ona ima za svrhu iskqu~ivo alarm: skretawe
pa`we na se, ukazivawe na opasnost, prizivawe pomo}i.„
Mo`e li tema da spase roman? Mo`e ako je pisac majtorski
psiholo{ki uobli~i. Ivan Zlatkovi} upravo to ~ini ostvaruju}i,
te{ko ostvarivu, slo`enu jednostavnost.
113
Osnovni pridev u romanu je mr{avkasti, osnovna imenica
ubijawe, osnovni glagol uraditi se (posledwe dve re~i `argonski
su upotrebqene).
Glavni junak dodiruje dno kada ukrade maj~ine lekove dok je ona
le`ala na samrtni~koj posteqi. Potom po~iwe o`ivqavawe. ^itav
]imin `ivot sme{ta se izme|u dve re~enice: “Povu~en u sebe, u svoj
`ivot„ (str. 10) i “Znam samo da sam bio umorniji od grobqa...„ (146).
Upe~atqivi su mnogobrojni realisti~ki detaqi: “S kravatom urezanom u debeli vrat, ~ovek do wega spavao je kao obe{en„
(18); “Kad god se seti Kosare, ~ini mu se da mu u{i pocrvene. I jagodice„ (18); “O~i joj do{le ve}e nego glava„ (24); “... uperi u wega
svoej plave o~i, velike kao razglednice s mora„ (159).
Ima i metafori~nih slika: “Prole}e je. Sunce za zubima„
(77; druga re~enica je, daleko efektnija, zamena za zubato sunce);
“Ose}ala se kao slinavi dan koji se razvla~io ispod prozora. U
glavi joj trule`„ (82): “Jesewe sunce se oka~ilo o kro{wu velikog
kestena...„ (119); “Duga~ke Blagojeve ruke, kao dve uspavane `ivotiwe, kuwale su u wegovom krilu...„ (155). Ali i metonimijskih /
sinegdo{kih: “Jo{ uvek ulicom promi~u kaputi. [alovi„ (77). Jedna je ponorno snovidelna. Javqa se u Blagojevom snu. On, koji ~esto
Kosaru sawa, “Kad joj pri|e da je dodirne, ona otkqu~a vrata na
grudima. Od{krine. Samo {to joj krv nije crvena, nego kao da si
bitumen rastopio. Kuqa kroz tu rupu...„ (25).
Posle skoka Mine Kifle ono {to se vidi je “...ne~ije telo
nalik na zga`enog skakavca„ (168).
Sinteti~ari su kratak roman koji je, u isti mah, i venac, i
edukativnih i potresnih, “pri~ica„. Pravo otvoreno delo. Tekst
sa tematikom za koju se na{ pisac odlu~io, jedino takav, neokon~an, i mo`e zavr{en biti. ^itaoci su ti koji `ivotne sudbine junaka moraju sami daqe u ma{ti ispisivati. ^uvaju}i se, pritom, da
se sa wima ne poistovete.
U Ivanu Zlatkovi}u, kwi`evnonau~nom radniku, antologi~aru, pesniku – posle Sinteti~ara to je sasvim jasno – dobili smo
vrsnog romansijera. Hrabrog i spremnog da se uhvati u ko{tac sa
pravim problemom i sposobnog da se sa wim obra~una literarnim
sredstvima. Wegov roman nas navodi da se priupitamo da li je pro{lo vreme, kvantitativno, velikih romana. Pojava nekog novog romana-mastodonta, zna~ajnog pritom za kwi`evnost kojoj pripada i
za svetsku kwi`evnost uop{te, ube|eni smo sasvim, bi}e vi{e izuzetak nego pravilo.
Miroslav Todorovi}
JAVA PESNI^KOG SNA
Qubi{a R. Mitrovi}: Lirski fragmenti,
Studentski kulturni centar, Ni{, 2011.
Lirski fragmenti (Zapisi iz vrta Nikete Remizijanskog)
su svojevrsna duhovna freska, mozaik sastavqen od tercina i
“kratkih„ pesama duboke saborne s/misaonosti. Podnaslov Zapisi
114
iz vrta Nikete Remizijanskog sugeri{e metafori~ne i arhetipske sadr`aje sa univerzalnim porukama duhovne sfere ove poezije,
nit {to se provla~i povezuju}i ova pevawa koja izra`avaju pesnikovu misao i istra`uju mo} pesni~ke vizije da kroz hiqadu reakcija i ~udnih asocijacija, i blagodare}i najzad jeziku kojim se
transponuje, iska`e sam nemir Bi}a.
S druge strane Mitrovi}eva poezija uspostavqa luk i sa bitom duhovne i misaone poezije izra`ene u najlep{oj i najdubqoj
hri{}anskoj himni propovednika Nikete Remizijanskog Te Deum
Laudeamus (Tebe Boga hvalim) . Ova himna posve}ena Svetoj trojici – Hristu, Ocu i Duhu, inspirisala je stotine kompozitora, pa i
Betovena, Mocarta, Berlioza, [erpentjea, ^ajkovskog... Od na{ih
muzi~ara Stevana Mokrawca i protu Mirka Pavlovi}a.
Otuda je i nadahnuta duhom Iz vrta Nikete Remizijanskog
(2003) ostvarena Molitvom do zvezda (2011). Pesni~kim dahom kao
svojevrsnom inkarnacijom duhovnog principa wegovog uzora Mitrovi} je ispevao vlastitu himnu pesmi kao vrhovnoj umetnosti onoj
koja je u osnovi svega. Iskra niketinske duhovnosti se nahodi svojim univerzalnim dahom umetnosti u Mitrovi}evoj pesni~kom delu.
Ovaj pesnik stvara poeziju iz `ivota, saznawa, promi{qawa,
misao udru`uje sa znanim, svojom pesmom uve}ava svepesmu koju svi
pesnici sveta od iskona ispisuju. U stih unosi istoriju vlastitog
`ivota, do`ivqajnog i duhovnog, koji je protkan li~nim poimawem
pesni~kog do`ivqaja, a taj do`ivqaj, ma koliko bio subjektivan, u
biti je univerzalan i potvrda je samog smisla poezije i ~ovekove potrebe za poezijom. Pesnik je u svom bi}u nosio i `iveo poeziju, ona
je fermentirala do zrewa i natopqena iskustvom i sa/znawima ispevala svog pesnika. Wime sumarno ispisala: Godine mi / Obele{e
kosu / A jo{ tr~im / Za svojim snovima. U ovoj tercini izra`ena je
pesnikova `udwa za onim vremenom kada su snovi bili na horizontu
kao izazovi nepoznatog, kada je pesnik de~ak otkrivao svet, a sada,
sa obelelom kosom, on }e evokativnim obasjawem ispevati sumarne
stihove ~ija je puno}a u do`ivqaju prizora de~aka koji tr~i za svojim snovima, u onome {to u ~itaocu ova pesma inicira, da i sopstveni do`ivqaj “vidi„ u ovim stihovima. Jasna je pesnikova i slika, i
misao, a kako je jasno}a “najistinskija dubina„ (Valeri) pesnik Mitrovi} ispisuje jasne stihove. Tako je versifikovao mno{tvo li~nih tema: impresija, do`ivqenih, kontemplativno promi{qenih.
Introspektivno viziraju}i svet, i sebe u tom svetu, on stvara pesni~ku fresku u kojoj je svaka minijatura ove zbirke kami~ak wegove pesni~ke freske, iliti belutak u kojem je “iskra bo`anskog `ivota„, stvarawa koje kru`e}i neprekidno traje. Pesnik je sve vi{e
u pesmi koju ispisuje, a kako je svaka wime re~eno “putovawe u dva
smera...„ ona nam predo~ava polifoniju jezika i slika sumarno predo~enu u minijaturama. Na “putovawu u dva smera„ (Boske) odvija se
klupko `ivota i sve {to vredi zabele`iti je wegova poezija, a ostalo zaborav su{ti. Pesnik sublimira u rafinirane stihove su{tinske slike jave i sna. On tvori vi{estruke kratke pesme, tercine
svojevrsne poente, kojima prethodi do`ivqeno kao osnova pesme.
Mitrovi}eve minijature sadr`e supstancijalne teme, u wima “Pesma pi{e svog pesnika„ dok “Zagledan u nepoznate horizonte„ meditira, evocira minulo, saop{tava znane istine i zaumnu
mo} poezije: “Sve je prolazno / Samo je / Prolaznost ve~na„, “^ovek
je / Antejski vezan za zemqu / Oslobodila~ka mo} / Imaginacije /
^ini ga / @ar pticom / Feniksom„; “Ne ra|amo se / Kao tabula ra115
za / Prazna belina svitka / Ve} sa duhovnom mapom / U nama„/. U tu
duhovnu mapu ovaj pesnik upisuje zvuk/e se}awa, izme|u nemira i samo}e suo~ava se sa saznawem da “Na po~etku bejahu snovi / Posle
svega / Osta{e o`iqci uspomena„, da treba pamtiti, jer : “[to ne
zapamti{ / Zaslu`uje da umre / Odnesu ga vode zaborava / U zagrqaj
ve~nosti / Bogiwe Lete„. I o stvarawu pesme, wenoj objavi, ispisuje stihove: “Pesma do|e i ode / kao nezvani gost / Iznenada / Kao
zvezda padalica // Za wom ostaje / O`iqak u du{i„.
Korona wegovih minijatura spli}e i teme iz ovog vremena i
“promena„ kada: I spomenici / Osta{e bez glave...
Wegova minijatura rezimira, ona je crna crta ~ija je fabula u drami petokrake i krsta. @i`a kroz koju se prelamaju vremena i istorija ovog prostora...
I kada meditira o poeziji i `ivotu, kada u zvuku se}awa
o`ivqava pro{lo, to pro{lo {to traje pesnik zapisuje u stihove
– misli u kojima nalazi “svoj cvet„ i svet. Taj cvet je simbol wegove poezije, `ivota koji je kao zrela pesma, jer: ^itav jedan narod/Izmi{qa / Stvara / Svet re~i/Kao raznobojni vrt/Pesnik
bira / U wemu / svoj cvet.
Meditativno promi{qawe i versifikovawe zavi~ajnih prizora i motiva pesnik vaznosi u sfere simbola, on je lirik koji je i
spoznao da je: Pesnik zavi~aju/ Kao dete u maj~inom zagrqaju/ Antejski vezan/ Za zemqu/ Krilima /Razigrane ma{te/ Dodiruje nebo.
Otuda ova bremenita poezija `ivota zra~i oplemewuju}om
energijom jezika i blagodatnom snagom zemqe, slikama zavi~ajnim
koje je ovaj zato~enik zavi~ajne lepote preto~io u pesme uzbu|uju}e lepote i slojevite sadr`ajnosti.
O misteriji nastajawa pesme ispisano je mnogo tekstova.
Ovaj pesnik wu izra`ava na lirski na~in, onako kako je do`ivqava, kao sev iskre bo`anskog, onog {to je dano pesniku da u najsre}nijem trenutku do`ivi. Iza toga ostaje povratak u realnost, i
o`iqak u du{i. I kada ispisuje stihove o sebi pesnik pi{e o pesmi, o metafizi~kim sferama. To su stihovi intimnog do`ivqavawa i suo~avawa sa prolazno{}u i osloba|awa zemaqske sputanosti, jer: Sve je mawe / Mene u meni / kroz sebe / Ponirem u nebo....ili
Moje se bi}e / pretvara u nebi}e/ Poput `ar-ptice /Odlete}e u
astralni svet... Uzalud silazim / Na dno sebe.
Motiv sna, kao i `ar-ptice u wegovom pesni{tvu refleksivnog diskursa li~nom bojom i filozofijom obezbe|uje autenti~ne vrednosti visokog umetni~kog uzleta. Nagla{ena su i melanholija i rezignacija pesnika koji je spoznao i iz te spoznaje istihovao univerzalne istine iskazane kroz odabrane motive ~ovekove
`udwe za sa-znawem i osvajawem.
@ivot bo sen i san (Sv. Sava); @ivot je san (Kalderon); u Mitrovi}evom pevawu san o`ivqava i bdi nad sawa~em. Ogla{ava se dah
eshatolo{kog, ona nevidqiva linija je sve jasnija. I bli`a. Pesnik
traga za svojom zvezdom, on je odapeta strela, mudrac sa “Sveta~ki/m oreol/om koji trascendentno zna vaskolikost metafizi~kog, on
je sawar koji kopa bunar, da bi se `edan radovao zvezdama, da bi nam i
na taj na~in umstveno predo~io i zen filozofiju svoje poezije-du{e
kroz bo`ansku umetnost radovawa vi|enog. I do/`ivqenog...
U stvarnom svetu pesnik Mitrovi} je stvorio li~ni, pesni~ki vrt u kojem meditira “Zagledan u vrhove Suve planine„. On se
“uvija u snove„, “viri u sebe„ i peva o `ivotu, o ve~nim `ivotnim
istinama i zavetno ispisuje poeziju: U potrazi / Za Bogom / I sobom.
116
Miodrag Mrki}
NOVA ZBIRKA
Radovan Miladinov [turanovi}: Neke stare i
neke nove pjesme, autorovo izdawe, Beograd, 2010.
Radovan Miladinov [turanovi} nastavqa svoju pesni~ku
aktivnost. Do sada je objavio deset zbirki poezije (1995–2009), od
toga dve posebne zbirke poezije o deci.
Pored pesama pi{e i prozu. Objavio je osam zbirki novelisti~kih nekrologa (1992–2009) i kwigu O Wego{u kao pjesniku. Priredio je i (o{tar) izbor epske poezije pod naslovom Biseri. Objavio
je ve}i broj rasprava i ogleda iz oblasti ustavnog sistema (1962–2000).
U kwi`evnoj periodici objavquje i daqe napise o Wego{u i GV.
Mislim da u wegovom opusu posebno mesto zauzimaju nekrolo{ke
novele. Vidim u wima izvestan poeti~ki, kwi`evno-teorijski doprinos
nekrologu kao `anru. Mali, ali zna~ajan doprinos poetici nekrologa.
[turanovi} je majstor prigodnosti o poznatim i nepoznatim. Qubiteq `enske rime...
Supsidijarija kwige
Najnovija [turanovi}eva kwiga pesama Neke stare i neke
nove pjesme je u pogledu supsidijarija (sporednih delova kwige)
uzorna. Pada u o~i diskretan {arm boje peska korica. Klapne daju
neku ~vrstinu kwizi. Tip slova i na naslovnoj strani, na rikni
(hrbatu) i na drugim mestima kwige je sa merom i bojom i veli~inom – formatom (20:13). Tehni~ki urednik nije bio {krt u vaktima (praznim stranama) i drugim sporednim delovima kwige...
Sadr`ina kwige
Kwiga sadr`i tri grupe pesama: I autobiografske pesme; II
za odrasle i III pesme o deci.
U poglavqu Umjesto pogovora dati su odlomci iz kritika
[turanovi}evih kwiga poezije.
Na kraju je data, dosta koncizna, biobibliografska bele{ka.
Op{ti utisak je da [turanovi}eva kwiga nije dosadna. Raznovrsna je. Ima `ivi ritam. Nije pretenciozna...
I Autobiografske pesme
Sa merom je u tri pesme (Radovan Miladinov, Kada sam se
rodio i Fragmenti `ivota) data stihovana autobiografija (i
`ivotna i stvarala~ka). Malo u {aqivom tonu, vi{e kao pri~a
unucima kako je i “`ivota tajnu htio da otkrije„. Naravno, u wegovom stilu, stilu majstora prigodnosti.
II Pesme za odrasle
U pesmama za odrasle ima misaonih pesama sa provokativnim
naslovom. Na primer: Tragawa, Bilo `ivota... Vrlina pesama ove
grupe je {to ih ne optere}uje “dubokoumno{}u„. Ima i qubavnih
pesama... Porodi~no prigodnih. Skre}u pa`wu pesma o dramskom
umetniku Gojku [anti}u Ja, Gojko [anti} i Oma` Branku ]opi}u.
Evo stihova iz druge grupe pesama:
– “Razmahao se slikar sa bezbroj ki~ica„ (Oda vjetru)
117
– “Tra`im u plo~niku damar./ Tra`im u smrti `ivqewe.„
(Tragawa)
– “Nek zgusnutim damarawem nadoknadi prolaznost svoju.„
(Bilo `ivota)
– “Daske mene od malena mame, a/ posebno [ekspirove drame...„ (Ja, Gojko [anti})
– “al’ se (svak) sje}a i satire britke, i/ na Mostu izgubqene
bitke„ (Oma` Branku ]opi}u)...
III Pesme o deci
Tre}u grupu ~ini izbor iz pesama o deci. Izabrane su one
koje zaista reprezentuju tu vrstu [turanovi}evog pevawe. Prigodne pesme majstora prigodnosti sa motivima iz neposrednog okru`ewa. Zavidan rimarij je veoma pou~an, uspeo i u smislu ritma, muzike... To su pesme koje, u krajwem, govore i o svetu u kome `ive deca. Wegove pesme su i neki otpor modernoj standardizaciji poezije o deci, osnosno “za decu„.
Sve u svemu, [turanovi}eve pesme imaju svoju jasnu saznajnu,
vaspitnu i estetsku funkciju, pa ponegde i politi~ku...
Umesto pogovora
Posle tre}e grupe pesama dati su odlomci iz kritika [turanovi}eve poezije. Odlomci su, naravno, funkcionalni delovi
supsidijarija kwige koji prirodno posreduju izme|u we i ~itaoca.
Evo nekoliko misli iz kritika:
– “Lako}a sa kojom [turanovi} sla`e rije~i, iza kojih su
osje}awa u pokretu, krajwe je podsticajna i lako vidqiva. Ona se,
prije svega, ogleda u spontanosti izraza i iskaza, `ivoj asocijativnosti...„ (Jovan Strikovi})
– “Ovaj stihovni mozaik pun je oblika koji ga objediwuju u
celinu i koji prirastaju srcu...„ (Radomir M. Velimirovi})
– “Mada ih potpisuje [turanovi}, pesme nisu {ture. Protkane
su humorom, ~istim ose}awima i porukama...„ (Radomir Mi}unovi})
*
Neke stare i neke nove pjesme je kwiga poezije, lirike, svojevrsna smotra, autorov izbor iz wegovih kwiga za odrasle i pesama o deci. I ovaj izbor poezije, uz kwige nekrolo{kih novela,
kwigu O Wego{u kao pjesniku i Bisera (izbora epske poezije), kao
i ustavno-pravnih tekstova, svedo~i o raznovrsnosti [turanovi}evih nastojawa.
Danko Stoji}
OPSEDNUTOST STRASTIMA
Goran Jovanovi}: Euforija, samostalno izdawe,
Po`arevac, 2011.
Goran Jovanovi} (1964) je potvr|eni filmski esejista i romansijer iz Po`arevca. Euforija je wegov drugi roman. O prvom romanu Histerija (2008) pisali smo u Savremeniku; taj rad pre{tam118
pan je u na{oj kwizi Kwi`evne crtice. Jovanovi} se dokazao kao
dobar filmski kriti~ar, kao stru~wak koji je jo{ devedesetih godina pro{log veka osetio potrebu da sistemski pravi gra|u za neku
budu}u istoriju ameri~kog, britanskog i isto~noevropskog filma.
Filmska naracija uti~e na kwi`evnu; umetnosti se pro`imaju.
Radwa Euforije se odigrava o~igledno u nekom gradu srbijanske
unutra{wosti. Glavne li~nosti su 45-godi{wi Aleksandar i wegova
qubavnica, 17-godi{wa Milica. On je ogor~en, usamqen i oja|en ~ovek,
razveden, bez qubavnice, bez prijateqa. Milica mu unosi ne{to radosti u `ivot, ali qubomorni ~ovek ga divqa~ki isprebija. U kontekstu
srpske proze koja je mogla da uti~e na Jovanovi}a mogu}e je govoriti o
@ivojinu Pavlovi}u i Milisavu Savi}u (Bugarska baraka). Kao i u
slu~aju pomenutih kwi`evnika Jovanovi} je opsednut sirovim i animalnim strastima, pohotnom potrebom za seksom i hranom (o ~emu pi{e
do u detaqe), a naro~ito potrebom za opisima fiziolo{kog i odvratnog. (Postoji kwiga eseja @ivojina Pavlovi}a koja se zove upravo O odvratnom.) Povodom prve Pavlovi}eve kwige Krivudava reka Sveta Luki} je pisao o potrebi ovog danas klasika srpske kwi`evnosti da naglasi degutantan detaq kako bi dobio na efektu, zna~i, po Luki}u (s ~im
bismo se slo`ili), kod Pavlovi}a, a mi bismo dodali – i kod Jovanovi}a – odvratno postaje samo sebi ciq, istina uz izvesno estetsko opravdawe. Pavlovi} i Jovanovi} u tome su drasti~ni i nezaja`qivi. Postoji u Pavlovi}evom romanu Zid smrti prizor kada izvesna Brankica koitira u klozetu koji je mnogo zaga|en izmetom. Ovakve scene su svrha same sebi, wihov karakter je egzibicionisti~ki, ali u kontekstu Pavlovi}evog, Savi}evog i Jovanovi}evog pristupa `ivotu i kwi`evnosti.
Jovanovi}ev karakteristi~an lik je medicinska sestra Jelena, nimfomanka.
Nagla{ava ovaj pisac i politi~ku gnusobu pred po~etak rata u BiH 1992. godine, kada buregxijin sin vre|a srpskog vojnika,
pripadnika biv{e JNA. Me|utim, pisac se poslu`io kontrastom,
pa je naglasio plemenitost starog buregxije. Pitawe je koliko su
ovakvi kontrasti estetski vaqani, ali oni su o~igledno u slu`bi
Jovanovi}evog na~ina kwi`evnog mi{qewa.
Izuzetno je uspeo susret Aleksandrove qubavnice Milice
i wegove }erke, koje su vr{wakiwe.
Kao dobar pisac, kao pravi stilista, Jovanovi} poseduje
smisao za vizuelno opa`awe, za slikovito, karakteristi~no, za atmosferu. Wegove stranice su `ivotolike, ali na kwi`evni na~in,
nipo{to faktografski.
Histerija i Euforija daju nam sliku o jednom depresivnom
i slomqenom, ali umetni~ki ubedqivom pristupu `ivotu. Detaqni opisi hrane i detaqni opisi gadosti u svrsi su Jovanovi}evog
prosedea, dopalo se to nekome ili ne. Daqe, Jovanovi} pi{e veoma
zanimqivo, mada ne popularno; on na jednom mestu pomiwe roman
ruskog kwi`evnika Aksjonova koji je objavqen u predratnoj zagreba~koj ediciji Hit. Hteli bismo, naime, da ka`emo da Jovanovi}evi romani treba da imaju publiku u Srbiji i van we. Ovaj pisac bi
sa svojim talentom mogao da ispi{e ~itavu pentalogiju, pa i broj~ano neuporedivo bogatiji opus koji bi ukqu~io i pripovetke.
Na kraju rekli bismo ne{to i o naslovnoj strani kwige. Kao
da je to neka skulptura, portret zami{qenog i poti{tenog mu{karca. Bez obzira na mogu}e umetni~ke vrednosti ove ilustracije reklo
bi se da ona nije naro~ito privla~na, pa hendikepira tekst, tim pre
{to nije u punom koloru.
119
Izdaje
Beograd, Francuska 7
tel: 2626-081
@iro ra~un:
355-1008311-43
Glavni i odgovorni urednik
Srba Igwatovi}
Ure|uje redakcijski kolegijum
Korektura i lektura
Miwa Radowi}
Danijela Igwatovi}
CIP – Katalogizacija
u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd
82
SAVREMENIK plus :
kwi`evni ~asopis / glavni
i odgovorni urednik Srba
Igwatovi}. – 1992, br. 1 –.
– Beograd : Apostrof’,
1992–. – 24 cm
Raniji naslov:
Savremenik (Beograd)
= ISSN 0036-519X.
– Dvomese~no i
tromese~no
ISSN 0354-3021 =
Savremenik plus
COBISS.SR–ID 16300556
Kompjuterski prelom
Zoran Spahi}
Likovno-grafi~ko re{ewe logotipa
Rade Markovi}
[tampa
MEGRAF, Beograd
Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije
u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.
Broj je {tampan marta 2012.
BRANA DIMITRIJEVI] VLADIMIR
KONE^NI ZOLTAN BABA MILIVOJ
AN\ELKOVI] OLGA LALI] KROVICKA
POL OSTER NEDEQKO BOGDANOVI]
BRANISLAV GOLDNER BOGDAN
JAMEXIJA MILKA ^ABRILO STOJAN
BOGDANOVI] @ARKO \UROVI]
MIROSLAV RADOVANOVI] DU[AN
STOJKOVI] RADOMIR PUTNIK MIOMIR
PETROVI] QUBI[A \IDI] AN\ELKO
ERDEQANIN DANKO STOJI] VOJA
MARJANOVI] MILIJAN DESPOTOVI]
NIKOLA TODOROVI] MIROSLAV
TODOROVI] MIODRAG MRKI]
NEMA^KI
UKLETI PESNICI
RUSKI
UKLETI PESNICI
Download

PDF