VODA NA FARMI MUZNIH KRAVA
Na farmi muznih krava se mora tokom cele godine i bez prekida obezbediti dovoljna
količina sveže vode, propisanih fizičko-hemijskih i bioloških osobina. Voda za napajanje
mora biti životinjama dostupna tokom celog dana, čime im se omogućuje konzumiranje po
volji, prema trenutnim potrebama organizma.
Isto važi i kada se govori o zadovoljenju potreba ljudi, radnika na farmi. Kapacitet
vodosnabdevanja se predviđa prema maksimalnim potrebama farme datog kapaciteta,
upravo iz razloga obezbeđenja pouzdanog vodosnabdevanja farme u svakom trenutku.
Kraći ili duži periodi bez vode ili sa vodom pod nedovoljnim pritiskom za normalno
funkcionisanje potrošača je nedopustiva. Pri tome, mora se imati u vidu da kvalitet vode za
napajanje krava (koja činiti najveći deo ukupne potrošnje) ne sme da odstupa od propisanog
kvaliteta vode za ljudsku upotrebu.
Napajanje krava
Osnovna dnevna norma za napajanje krava iznosi 100 – 120 l/grlo/dan, za telad
zavisno od uzrasta oko 25 l/grlo/dan, za junice i junad oko 60 l/grlo/dan, a sve zavisno od
temperature i vlažnosti vazuha, sadržaja suve materije u hrani, vrste hraniva (sadržaja
proteina, soli, mineralnih materija), starosti, zdravstvenog stanja grla, perioda laktacije i dr.
Obzirom na navedeni princip usvajanja maksimalnih predviđenih potreba za vodom u
daljim proračunima, prvi kriterijum za proračun ukupnih potreba za vodom za napajanje
krava, zasnivaće se na normi od 120 l/grlo/dan.
Drugi kriterijum za proračun potreba farme za vodom za napajanje predviđa srednju
dnevnu potrošnju po grlu (100 l/grlo/dan, obzirom na različitu starost grla tokom
eksploatacije), korigovanu koeficijentom dnevne neravnomernosti u potrošnji vode za
napajanje (vrednost: 1,3). Dnevna neravnomernost uslovljena je promenama godišnjih doba,
tj. klimatskih uslova tokom godine. Na taj način se dođe do podatka da je kravi potrebno
obezbediti 120 l/dan vode dobrog kvaliteta.
Ostale potrebe farme za vodom
Pod ovim potrebama se podrazumeva potrošnja vode na farmi za različite svrhe, kao
što su: piće, spremanje hrane z adomaćinstvo, ako je u pitanju porodična farma, sanitarne
potrebe ljudi, pranje objekta, platoa ispred objekta, kanala - rigola za izđubravanje osoke,
traktora, prikolica, ostalih mašina i opreme, protivpožarna zaštita i dr.
U okviru ovih potreba, predviđa se 200 – 250 l/čovek/dan, za sve potrebe (higijena,
ishrana, mokri čvorovi i dr.).
Posebno važan deo ovih potreba predstavlja obezbeđenje neophodne količine vode
prema važećim propisima protivpožarne zaštite. Na spoljnom delu postojećeg cevovoda, u
neposrednoj okolini proizvodnog objekta, treba da postoje hidranti za protivpožarne namene,
koji će zadovoljiti potrebe protivpožarne zaštite objekta i okoline.
Prema postojećim iskustvenim podacima i preporukama, sve navedene potrebe na
ovakvim farmama iznose dodatnih 30 % na usvojenu obračunsku normu potrošnje vode za
napajanje po jednoj kravi. To nadalje znači da je potrebno obezbediti bar 230 l/dan vode za
jednu kravu sa pratećim kategorijama koje njoj pripadaju (teje, junica), protivpožarnu zaštitu
farme i potrebe ljudi na farmi.
Zapreminski protok i pritisak vode u mreži
Ove vrednosti su uslovljene potrebama svih potrošača i točećih mesta koja su na
farmi predviđena, ali među njima su, za pravilno dimenzionisanje, odlučujući radni parametri
pojilica za napajanje krava.
Ove pojilice moraju da zadovolje uslov da dotok vode iz ventila u sud ili šolju (qn)
bude identičan brzini kojom goveda konzumiraju vodu, a koja iznosi, qn = 10 - 15 l/min.
Tako se omogućuje nesmetano, slobodno i obilno napajanje grla po volji, a
istovremeno se sprečava nekontrolisano rasipanje vode, što predstavlja osnovni uzrok
velikog broja negativnih posledica kao što su: povećani troškovi zbog rastura vode, prljanje i
kvašenje podova, povećana vlažnost stajskog vazduha, povećana količina nekvalitetnog,
razređenog tečnog stajnjaka sa malim procentom suve materije i dr.
Predviđena ukupna potrošnja vode na farmi obezbeđuje maksimalni teorijski protok
vode na točećim mestima. Obzirom da je u praksi stvarni protok uvek nešto manji od teorijski
predviđenog, ova vrednost će u potpunosti zadovoljiti traženi protok vode na pojilicama
ukoliko je veći od potrebnog za oko 35%.
Pritisak vode na ventilima pojilica (pn) treba da iznosi pn = 3 - 6 bar, što je u
granicama uobičajenog pritiska vode komunalnoj mreži, čime će i ovaj zahtev biti zadovoljen
ugradnjom hidroforskog uređaja odgovarajućeg kapaciteta.
Pored ovoga, ugradnja hidroforskog uređaja u vodovodnu mrežu farme je neophodna
i zbog održavanja ujednačenog i stalnog protoka i pritiska vode na pojilicama i ostalim
potrošačima. To praktično znači da će postojati značajna frekvencija kratkotrajnih aktiviranja
ovih točećih mesta, što će izazivati velike i česte oscilacije pritiska u mreži. To se mora
regulisati i ujednačiti da bi vodosnabdevanje bilo konstantno i stabilno.
Na ovaj način će biti moguće obezbediti adekvatno vodosnabdevanje farme, pod
uslovom da izdašnost postojećih bunara bude zadovoljavajuća tokom cele godine.
Pojilice za grupno napajanje goveda
Ove pojilice koriste se za napajanje više životinja (npr. 25-30 krava) i obično se koriste u
objektima za slobodno držanje krava i ispustima. Korito može biti polukružnog ili kvadarnog
oblika, a izrađuje se od čeličnog lima ili betona. Dimenzije korita pojilice su standardne, tako
da je dužina obično 2-2,5 m, a korito zaprema oko 0,5 m 3 (500 l). Nivo vode u koritu održava
se u određenom intervalu, pomoću plovka koji je vezan sa ventilom. Ovaj ventil biva otvoren
kada plovak dođe na donji dozvoljeni nivo vode u koritu i vrši punjenje pojilice dok plovak ne
dođe u gornji položaj, kada se zatvara. Veliki nedostatak ovakvih pojilica je upravo otvorena
vodena površina. Lako se mehanički voda u njima zagadi, i još lakše se zaledi u toku zime.
Obe pojave nikako nisu dobre za krave, koje moraju svakodnevno da konzumiraju velike
količine vode. Da bi se takva pojava sprečila, ove pojilice moraju imati grejače, najčešće
elektro.
Sl.1. Grupne otvorene pojilice za napajanje krava
Pojilice za pojedinačno napajanje goveda
Pojilice tipa šolje za pojedinačno napajanje goveda su u obliku šolja, izrađene od legura
aluminijuma ili livenog gvožđa (emajlirana površina). Postavljaju se na vertikalni stub ležišta,
okrenute šoljom nad jasle, na visinu 50-60 cm. Primenjene su obično u objektima za vezano
držanje krava i postavlja se po jedna pojilica na svako drugo ležište. Zapremina šolje treba
da iznosi 1-1,5 l, jer kod većih zapremina (2-2,5 l), voda koja zaostaje u šolji postaje
podložna zagađenju. Ove pojilice moraju da zadovolje uslov da dotok vode iz ventila u šolju
bude identičan brzini kojom goveda konzumiraju vodu (8-12 (15) l/min). Tako se omogućuje
nesmetano napajanje. Pritisak vode u mreži treba da iznosi do 3-6 bar. Prema konstrukciji
ventila koji se ugrađuje u šolje, postoje pojilice tipa šolje sa tegom i pojilice tipa šolje sa
oprugom. Dobra osobina ovakvih pojilica je lako održavanje ispravnosti i higijene. Specifične
su jer se koriste samo kod vezanog način adržanja krava, a najveći nedostatak im je
potreban broj. Jedn apojilica može daopsluži samo dve krave. Ako se radi o velikom broju
pojilica koje se mogu istovremeno uključiti, preti poremećaj u funkcionisanji, padom pritiska
vode u instalaciji. Znači zahtevaju stepen sigurnosti pri projektovanju i ugradnji sistema.
Neophodno je da se svakodnevno u više navrata čiste od ostataka čestica hrane u šolji.
Sl.2. Individualne pojilice tipa šolje za pojedinačno napajanje krava
Pojlice sa plutajućim (zaptivnim) kuglama. Ove pojilice treba izdvojiti kao posebno dobro
prilagođene za napajanje goveda. Izrađuju se kao jednostruke ili dvostruke. Pojilice se
sastoje od plastičnog kućišta, kugle, cevnog priključka i plovka sa mehanizmom za
održavanje nivoa vode. Kućišta imaju kružne otvore sa gornje strane, čiji je prečnik nešto
manji od prečnika kugle (oko 25 cm). Lagana kugla pluta na površini vode i zaptiva otvor
kada se voda ne konzumira. Grlo konzumira vodu tako što blago potiskuje kuglu u
unutrašnjost kućišta i dolazi do nje. Po završetku napajanja grlo oslobađa kuglu koja ponovo
zatvara otvor. Na taj način je voda u pojilici potpuno zaštićena od prljanja i zagađenja iz
vazduha. Odmah po napajanju, zapreminu pojilice dopunjava nova količina sveže vode.
Posebna pogodnost je u tome što grlo slobodno, za kratko vreme i bez "srkanja", konzumira
veću količinu sveže vode koja mu stoji na raspolaganju, što nije bio slučaj kod pojilica u
obliku šolje, gde je dotok vode ipak ograničen. Kućište je izrađeno od duplih polietilenskih
zidova, a međuprostor ispunjen uretanskom penom, pa su oscilacije temperature vode u
njemu veoma male tokom cele godine. Pored toga, ono je izuzetno čvrsto i otporno na jake
udarce. Ove pojilice se koriste u objektima za slobodno držanje krava i grupno držanje
junadi, pa je prethodna odlika posebno važna. Dvostruke pojilice imaju kućište zapremine 80
l, dva otvora i dve kugle, a zadovoljavaju potrebe grupe od oko 40 goveda. Kod jednostruke
varijante kućište i broj grla su dvostruko manji (40 l, 20 grla). Prilikom čišćenja i održavanja
pojilice, voda se ispušta kroz otvor pri dnu kućišta, sa bočne strane, a gornja stranica kućišta
se skida. Ove pojilice se moraju bar tri put asedmično očistiti.
Temperatura vode u ovakvim pojilicama odgovara kravama. U zimski uslovima, na
temperaturi vazduha od -400C, temperatura vode u pojilici se ne spušta ispod +4 0C. U
letnjem periodu kada je temperatura vazduha +400C, tempertura vode u pojilici je oko 12 0C.
Sl. 3 . Jednostruka (desno) i dvostruka (levo) termo pojilica
sa plutajućim kuglama
Napajanje goveda na pašnjacima
Ukoliko se krave u toku vegetacionog period izvode na pašnjake ili gajene livadena
pašu, veoma je važno da im se tamo obezbedi voda kao i u slučaju kada su u staji. Kao
rezervoari vode mogu se koristiti cisterne ili pokretne platforme sa rezervoarom različitog
oblika. Iz rezervoara se voda uliva u pojilice. Dotok vode se reguliše pomoću ventila sa
plovkom koji ima pojilica. Znači napajanje treba da bude istio kao i u staji. Krava treba da bez
poteškoća dođe do pojilice i neometano se napoji.
Pojilica se postavlja na stalne pragove ili postolja, kako bi se lakše učvrstila. Ta postolja su
uobičajene visine od oko 50-60 cm dovoljna da se kravama olakša napajanje a ujedno i
zaštiti pojilica od mehaničkih oštećenja.
Sl. 4. Pojilica za napajanj ekrava na pašnjaku
Sl.4. Rezervoar vode za opsluživanje pojilica na paš njaku
Download

Na farmi se mora tokom cele godine i bez prekida obezbediti