Cijena 10 kn, 1,5 € - u pretplati 10% popusta
.
12
174
UA
,F
RI
J
A
EK
list za svu djecu
R
EB
0
R2
ПОТ РА Ж И У ОВОМ Б РОЈ У
Sve o klovnu
str. 4 - 7
Sve o qubavi
str. 8 - 11
Upoznaj svoje vršwake
iz Banije, Slavonije i
Slovenije
str. 34 - 35
FEBRUAR
Sanke još jure, ne daju se smesti
U ovom ćeš mjesecu možda sresti
i prvu visibabu i studen pod borom.
Milena Severović
KLAUN
ČAROLIJA CIRKUSA
Ja sam ja, kaže prvi.
I ja sam ja, kaže drugi.
Ja sam klaun, kaže prvi.
I ja sam klaun, kaže drugi.
Tako su se u jednom cirkusu predstavile njegove najsjajnije
zvijezde klaunovi. Ovi majstori smijeha u smiješnim kostimima,
sa šarenim i ogromnim perikama, namazanim i išaranim licem
veliki su zabavljači. Oni moraju biti dobri glumci, izvrsni pantomimičari, vješti plesači, pjevači i muzičari, klizači na ledu,
krotitelji životinja, odvažni akrobate, spretni mađioničari. Klaunovi u jednom licu predstavljaju hiljadu lica cirkusa. Kao i
njihovi pozorišni rođaci harlekini i pajaci i klaunovi pripadaju
porodici lakrdijaša i česti su motivi poznatih slikara.
Ovaj plakat primjer je maštovitosti jednog nepoznatog grafičara
očaranog prizorima iz cirkusa.
Plakat je nastao
u glasovitoj radionici u Njujorku
1888. godine, a
prikazuje cirkusku povorku u
kojoj su glavne
zvijezde slonovi pod dirigentskom palicom
nezaobilaznog
cirkuskog lika –
klauna. U povor- Mc Loughlin Bros, Cirkuska povorka, plakat
ci se naziru i likovi mušketira, voze trIcikl, nose štap i lepezu.
poznatih junaka iz romana fran- Trebalo je da ta menažerija i veliki
cuskog pisca Aleksandra Dima. zabavljač klaun privuku što više
Slonovi su obučeni u odijela, gledalaca u cirkusku arenu.
UGOĐAJ SVJEŽINE
Površinu akvarelske hartije ispunjava poznati, dražesni i smiješni lik iz
cirkusa. Sa nekoliko brzih poteza
akvarelist je vješto uhvatio žive oči,
razvučena usta, crven krompirasti
nos i razbarušenu periku klauna.
Slikaru je bilo dovoljno nekoliko
kontrolisanih mrlja da dočara široku i smiješnu odjeću komedijaša
i njegove pretjerano ogromne
cipele. Klaun je izveden u crtama,
u trenu, u živom pokretu, u trenutku sviranja na violini. Akvarelist je
izabrao samo nekoliko boja, budno
pazeći kako će ih nanijeti da se ne
bi nekontrolisano širile po hartiji.
SNAGA DUHA
Milivoj Uzelac, Klaun
4
Bijela p^elA
Čvrsta glava klauna sa tvrdo našminkanim licem ističe se na neodređenoj pozadini. Portret cirkusnog
junaka slikar dočarava oblikom, a
njegovu duhovnu snagu pronalazi u
boji. Uzelčev klaun nije uobičajeno
djetinjasto smiješan, već opor, jak,
muževan. I stoga ne čudi umjetnikovo nezadovoljstvo kada su zabunom
njegovog klauna Fratelija u Likovnoj
enciklopediji upisali kao harlekina.
Temperamentni Uzelac podrugljivo
je primijetio: “Da, Uzelac je često
bio klaun, ali harlekin nikada!“
Miles Baker, Klaun sa violinom
POD KAPOM ŠATRE
LJUDI SA
MASKAMA
Maskirani likovi bili
su omiljeni motiv
riječkog slikara Vladimira Udatnija. Čas
ih je nazivao klaunovima, čas harlekinima. Na maskama
umjetnik je iščitavao
postojeću dvojnost
u čovjeku, njegovo
Vladimir Udatny, Sastanak harlekina, detalj
drugo, lakrdijaško
lice. Udatnijevi su klaunovi obično naslikani sa cilindrima, ordenjem,
zlatnim ogrlicama. Klaunovske osobine prepoznavao je u svijetu najpoznatijih: glumaca, slikara, vajara, pisaca. I sebe je često slikao kao
klauna tužnih očiju, pronalazeći u tom liku svoje drugo ja. Motiv klaunova ovom je slikaru otvarao široku mogućnost korištenja boje.
Marc Chagall, Klaun sa kolutovima
Za Marka Šagala slikarstvo je poezija; ljubavnici su među oblacima
iznad grada, muzičari sviraju na
krovovima kuća, krave lete nebom. Cirkus sa klaunovima dio je
uspomena iz djetinjstva.
Na ovoj slici šarena ugođaja akrobate i krave su na trapezu, a muzičari visoko pod kapom cirkuske
šatre. Samo se klaun prizemljio
vješto se poigravajući mnogobrojnim kolutovima. U komešanju gledalaca u uzbudljivoj areni cirkusa
umjetnik je pronašao sopstveni
način izražavanja linija lakim potezima i treperavim koloritom; u
bljesku plavog, žutog, zelenog,
crvenog i ljubičastog.
IZRAŽAJNA FIGURA
Emilia Bayer, Klaun sa violončelom
Oslikana porcelanska figura predstavlja klauna koji sjedi. Između
nogu muzičar iz cirkusa pridržava
violončelo. Plavim i gotovo neprimjetnim žutim linijama te zelenim
tačkicama keramičarka Emilija Bajer
lagano ocrtava odjeću cirkusanta.
Figura klauna jednostavno je oblikovana i izvedena slikanjem na bijeloj
porcelanskoj ocaklini. Njen fini oblik
ne bi se mogao postići bez odličnog
razumijevanja crteža koji je važan za
svakog likovnog umjetnika.
Nema sumnje da je keramičarka
Bajer stvorila dopadjivu figuru
Umjetnica se nije htjela odreći prava na ljepotu.
VRAGOLAN SA PALETOM
Bijela pozadina naslikana je u vidu nareckanog papira. Na njoj se ističe
mangupsko lice klauna. Crni cilindar ispod kojeg viri crvena perika, klaunovski nos, velika crvena mašna, tamno ljubičasti kaputić poznate su
vanjske oznake cirkuskog vragolana. Ali on u rukama drži četkicu i paletu
na kojoj se nalaze samo boje upotrebljene u slikanju njegovog portreta.
Nesumnjivo – to je autoportret australske slikarice Done Gilbertson,
prerušene u klauna.
Donna Gilbertson, Klaun
Bijela p^ela
5
SLAĐANA
RISTIĆ
Priča o
ružičastom
klovnu
Moj prijateq Hoze je mali ružičasti
klovn kojeg sam jednog dana spasila jer ga
je komšinica stavila u mračnu i veliku
kesu.
Odmah sam ga izvukla iz crne kesetine u
kojoj ni vazduha nije bilo. Lice mu je bilo
tužno i kašquckao je od prašine. Jedini
veseli deo na wegovom licu bio je crveni
nos, baš onakav kako dolikuje klovnovskoj
gospodi od španskog roda, jer samo je on
imao frak u roze boji, i to sa cvetom od
suncokreta, koji je bio zakačen na levom
reveru. U ruci je nosio veliki zeleni suncobran a ispod nogavica wegovih širokih
qubičastih pantalona skrivao se mali koker španijel.
Očistila sam Hozea od crne prašine,
obraze mu namazala voćnom kremom i obećala mu da ga više niko neće povrediti.
Bio je isuviše dostojanstven i nije ništa
govorio. Jednog jutra je dva puta namignuo.
Tako mi se zahvalio za sve ono što sam
6
Bijela p^elA
učinila za wega.
Toliko sam ga zavolela da je dobio počasno
mesto na mom radnom stolu pored kompjutera. Tako je i sam mogao da igra igrice.
Dobro,nije preterivao! Ali jednog dana
prestao je i da se igra i da mi namiguje.
Postao je tužniji.
A kad se spusti gusta noć pa se ni kućni
pauk ne vidi, on ostane sam i uzdiše: Ah,
ah, ehh…
Ja ukqučim lampu sa abažurom plavim kao
more i kažem mu: ne plaši se, sve će biti
dobro i plavo kao morska pučina. Pored
tebe sam, a tu je i tvoj mali pas. Evo, ispričaću ti jednu kratku priču. Počnem… a on
uzdahne: Ahh, uhh…
Kako da ga oraspoložim?! Napokon se setim balerine koju sam dobila od viteza
iz moje ulice. A zna se još od davnina da
svaka devojčica mora imati svog viteza da
je čuva. Moj je vitez išao sa mnom u istu
školu i viši je od mene za glavu.
I tako se mala balerina vrlo brzo našla
pored klovna Hozea. Od sreće se zavrtela,
odigrala svoju baletsku tačku i poklonila se.
- Pozdravqam vas, Ružičasti
Gospodine sa tužnim usnama
i smešnim nosom. Vi ste tako mili da
bav može osmeh da mu vrati – reče moj mudri vitez.
I tako i dan-danas moj usvojeni klovn Roze
Hoze i balerina Pahuqica gledaju jedno
u drugo zaqubqeno a meni šapuću bajke.
Ovako: Šaap, ššš, i tada moja soba postane veliki jedrewak na kojem plovim iz
jedne u drugu plavičastu bajku. A kada zaspim, sawam kako se igram sa wima u čuvenom Hozeovom cirkusu. I to na zlatnoj
žici. Kad se probudim, zaboravim kako se
cirkus zove, ali znam da uskoro dolazi u
vaš grad. Upitajte ispred cirkuske šatre
za ružičastog klovna Hozea, svi ga znaju.
Ilustrovala: Zrinka Ostovič
zbog vas igram sve veselije i lepše. Zovem
se Pahuqica i došla sam iz daleke Rusije
– toplo mu se obrati ona.
Tada se Hoze zaqubio, usne su mu se rastegle u veliki osmeh, a srce mu je tako snažno udaralo da se kompjuter sam od sebe
iskqučio.
Kakav prekid struje! Ovo se do sada nije dešavalo. Nikako da se mašina dovede u red!
Ali zagonetku mi je razrešio moj vitez
iz škole kada je video balerinu i klovna
na mom stolu, i to pored kompjutera.
Ovo je qubav na prvi pogled! Zar ti ne
znaš da se klovnovi najviše zaqubquju
u male balerine i tek tada dobiju taj
osmeh klovna?
Ne, nisam znala – odgovorila sam vitezu Doci.
Znala si jer si osećala
wegovu patwu. Jednostavno! Znala si da qu-
Slađan i
Slađana
U zemlji Dembeliji na dalekom severu živeo je jedan Slađan. Voleo je da
se igra u snegu, da pravi Sneška, da jede slatkiše, ali najviše je voleo jednu
Slađanu. Zato nije voleo da sluša mamu i tatu baš svaki put i da pere zube
posle pojedene čokolade i da sklanja igračke posle igre. Nemojte da mislite
da je Slađan bio veoma nestašan dečak. On je samo ponekad vukao Slađanu
za kosu i samo ponekad ju je nazivao prćastom pegavicom, ali uglavnom je
bio dobro dete.
Slađana je imala pege, mali prćast nos i riđu kosu. Volela je da se igra sa
lutkama, da piše priče, da jede bombone, ali nije mogla da podnese jednog
Slađana. Bila je omiljena u društvu, ali Slađan ju je nazivao „pegava“, vukao ju je za pletenice i kvario njene figure koje
je pravila u snegu.
Jednoga dana, baš na Slađanin rođendan, došao je poštar
i doneo pismo. U pismu je stajalo:
Pogodi ko te voli, ko te sanja.
Ime mu je slatko, kao tvoje.
Voli slatkiše i kolače, nikad ne plače,
Najjači je dečak u ulici.
Kad ga pogledaš ispod obrva
Nema noćima mira.
„Ko bi to mogao biti ?“ – mislila je Slađana. „Tajni obožavalac koji piše stihove… Mora da je Petar iz šestog tri“.
Kad se Slađana jednom razbolela i nije došla u školu, opet ju
je posetio poštar. Opet stihovi i čokolada „najslađe tajne“, njena
omiljena. Grickala je čokoladu i mislila na Petra…, ali sve više joj
Ilustrovao: Zvonimir Zvone Kenđel
je padao na pamet Slađan. Zašto on? Kad je nervira, kad joj dosađuje, kad je vuče za kosu?
Slađan je imao dve tajne. Jednu sam vam na početku otkrila, ona
slatka, zove se Slađana. A druga – Slađan je pisao stihove. Kad bi
za to znali njegovi drugovi iz škole, smejali bi mu se. Jer ne ide da
glavni dasa piše kao kakav štreber, bubalica. Tako su zvali one koji
uče. Ali, i sve tajne jednog dana izađu na videlo…
Slađan je bio nesmotren. Dok je predavao pismo poštaru, video
ga je mlađi brat, brbljivac Miša. Nije se ni okrenuo, a mali vrag je
odmah razglasio celoj ulici. Slađan više nije imao šta da skriva, bio
je go, razotkriven.
Sada u zemlji Dembeliji, Sneška zajedno prave jedan Slađan i jedna Slađana, jedan pesnik i jedna spisateljica, jedna devojčica koja
voli slatkiše i jedan dečak koji je ljubitelj čokolade, jedno dvoje
koji se vole.
Nataša Radosavljević
Mucavi susret
Susreo je Vesnu
pomalo obijesnu:
„Izgleda odraslo.
Djevojče izraslo“.
Rekao je Perica:
- Plaćam sladoled!
Vesna se nasmija:
- Kad dođeš na red!
Dječak je shvatio
mora biti tiši!
Vesni priđe momak
dvije glave viši.
Kad je sam kod kuće,
zamišqen šapuće:
“Vesna je odrasla!
Je li to moguće?“
Đuro Maričić
studirao je na Filozofskom
fakultetu u Beogradu.
Najpoznatije su mu kwige
pjesama: Nasmejani svet, Posledwa bajka, Šašava kwiga,
Olovka ne piše srcem, Garavi sokak, Ptice iz šume,
Tako zamišqam nebo i naravno, Plavi čuperak.
Pripremio: Ratko Reli]
Ovaj Vojvođanin nemirnog i
buntovnog pjesničkog duha pjevao je o qubavi i djeci. „Mika
je izmislio qubavnu poeziju
za dečake i devojčice“, rekao
je pjesnik Dragan Lukić, a
PLAVI ČUPERAK
MIROSLAV ANTIĆ
(1932 – 1986)
Ovo je kwiga o djevojčicama
koje su „večeras posledwi
put uspavale svoje lutke“ i o
dječacima „koji su prvi put
nekako drukčije, mangupski
QUBAVNI STIHOVI ZA DJECU
Karmen Milačić je naopisala
da je Miroslav Antić „pjevao
onako kako s prijateqem razgovara“. I drugi tvrde da je
Mika, kako su ga zvali, napisao najqubavnije stihove dječje poezije i da je bio najtemperamentniji talent u srpskoj
kwiževnosti za mlade. Wegova kwiga qubavne poezije
za velike i male „Plavi čuperak“ jedna je od najtiražnijih
na južnoslovenskom prostoru.
Od prvog izdawa 1965. do 1990.
doživjela je čak pedeset i
osam izdawa i postala pravi
bestseler.
RADIO JE SVAŠTA
„Bio sam zidarski pomoćnik,
fizički radnik u pivovari, kubikaš u pristaništu,
mornar, pozorišni rediteq,
bavio se vodovodom, radio
10
Bijela p^elA
sa kompresorima, obrađivao
drvo, umem da napravim krov,
glumio sam u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, radiotelevizijske
emisije, bio konferansije…
toliko Antić o sebi. Prošle jeseni, zahvaqujući wegovoj porodici, prvi put je
izloženo 120 wegovih uqa,
akvarela, crteža i kolaža
uz pedeset pjesama i proznih
zapisa, te se tako saznalo da
je Antić bio i slikar; sve u
svemu, svestrana pojava u srpskoj kulturi. Wegov je životni moto bio
SAD ILI NIKAD!
SVE ZA OVAJ DAN!
Rođen je u selu Mokrin (Sjeverni Banat) gdje je pohađao
osnovnu školu. Gimnaziju je
učio u Kikindi i Pančevu, a
začešqali kosu…“
„Ovo su tvoje pesme. Ne pitaj
kako sam saznao šta misliš.
Možda sam ponekad bio ti?
Možda si ti ponekad bio ja.
Možda smo zajedno bili ceo
svet“, obraća se Antić mladim čitaocima.
Duboko je poznavao snove i nemire mladih. Djeca su odmah
prihvatila wegovu kwigu,
ali su neki „čuvari morala“
smatrali da Antić preslobodno pjeva o prvim qubavima. Kao odgovor kwiga se
ubrzo našla u svakoj kućnoj
biblioteci kao neugasiva qubavna pjesma.
„Mika je otišao sa svojom
Plavom zvezdom, ali je veliki deo ostao i na ovom svetu da svedoči o qubavi koja
je večna”, napisao je Dragan
Lukić, još jedan od velikana
dječje poezije.
PLAVI ČUPERAK
ŠAŠAVA PESMA
Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.
Mama mi kaže: šašavo moje,
šta se to zbiva u tvojoj glavi?
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo.
U glavi.
To nije moj čuperak plavi
već jedne najlepše iz šestog „a“.
Pa šta?
Videćeš šta kad jednog dana
čuperak nečije tuđe kose
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš?
U woj dečaci, kažem, postoje,
dečaci smeđi, crni i plavi.
Mama mi kaže: šašavo moje,
zar mogu tamo svi da se slože?
Ja mami kažem: kad već postoje,
nek tu i stoje – šta se može.
Mama mi kaže: pusti priče,
zbijeni tako na šta liče?
Ja rukom mahnem.
I – uzdahnem.
Svi oni liče, svi mnogo liče
na nešto lepo kao iz priče.
Na sve što čekam. Na sve što hoću.
Liče na nemir. I na samoću.
pa malo – malo pa… pocrveniš,
pa grickaš nokte
i kriješ lice,
pa šaqeš tajne ceduqice,
pa nešto kuwaš,
pa se mučiš,
pa učiš – a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide
Izmešaš note i piramide.
Izmešaš leptire i gradove,
i sportove i ručne radove.
I tropsko biqe. I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka – pravog junaka
napravi tuwavka i nespretwaka.
Plavi čuperak je pesma koja će dugo ostati himna qubavi dece na granici detiwstva i prve mladosti. (Milutin Lujo Danojlić)
OPOMENA
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je žeqen tek ako želi.
I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo – tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.
Bijela p^ela
11
a je
Mržnj
,
kratka
v
a ljuba na.
j
beskra
u
(poruk
a:
poslal a
el
Gabrij
l)
Mistra
3, 2, 1... !
A
ANEGDOT
J
I
C
N
A
T
R
SPO
E
Francuski filosof Blez
Paskal
(1623-1662) se jedne noći
kasno vratio kući. Pospani
sluga mu je otvorio vrata, i
ne prepoznavši ga, upita:
– Koga tražite,
gospodine?
Rasejani naučnik Paskal
odgovori:
– Gospodina
Paskala.
– Izvinite, nije
kod kuće.
– Ništa, navratiću drugi put
– reče Paskal i ode.
FILM
Jedan od najboljih srpskih
atletičara svih vremena je
Dragutin Topić. Od 1993.
godine vlasnik je državnog
rekorda u skoku uvis, sa
preskočenih 2,38 metara.
Pet puta je učestvovao na
Olimpijskim igrama. Oženjen
je Biljanom Topić, rekorderkom Srbije u troskoku.
OTKAČENA
Najtvrđi
materijal
u ljudskom
telu je
zubna gleđ.
Čulo mirisa
kod mrava je jednako
dobro kao i kod pasa.
Zakuvao i zamesio Igor Kolarov
Mucavac kaže
ćelavcu:
-Hhhhej,
kkkolliko tttti
pottttrošiš na
fffffrizera?
-Manje nego ti
na telefon!
Prva filmska projekcija u Srbiji
(i na Balkanu) održana je 6.
juna 1896. godine u terazijskoj
kafani ”Kod zlatnog krsta”, u
Beogradu. Tu su se prikazivali
prvi filmovi braće Limijer, samo
nekoliko meseci posle prvih
prikazivanja u Parizu.
Jednoj takvoj filmskoj
predstavi prisustvovali su kralj
Aleksandar Obrenović i
njegova majka kraljica Natalija.
IK
Z
U
M
a
ru je z
a
č
e
j
end
u Za
ijade brao rok b a.
r
a
t
i
vc
da
“.
5. G
Žiri 4 ju grupu o z Mladeno pa „Dok 7
i
u
l
najbo n pickers“ obila je gr to-skupa,
d
o
o
t
„Cot u publike om 15. m jkera iz
d
d
a
o
Nagra di je, pov e stotina b
a
j
š
i
i
r
Gita vovalo i v alije,
.
It
onije
st
prisu Hrvatske, je i Maked
,
i
Srbije ke, Sloven
s
r
Buga
ZA DEČAKE
P
O
K
S
O
R
O
H
AJU
KOJI SE IGR
OM
SA MIKSER
ebno da bi se
tr
o
p
je
ja
ja
o
Kolik
olina?
rta Cvetna d
napravila to
sa
govor, onda
Ako znate od
u
ozbiljno nije
vama nešto
aučite neke
redu. Hitno n
ije stvari.
druge, korisn
bro
nenadno do
Zdravlje – Iz koncertu
na
raspoloženje
ike.
z
klasične mu
HOROSKO
P ZA DEVO
JČICE
KOJE VOL
E VICEVE
Sumnjate d
a nešto sa
va
u redu. Ne
razumete n ma nije
ijed
vic o politič
arima. Ne b an
rinite se,
razumećete
ih jednog d
ana.
Do tada, b
atalite poli
ti
k
u.
Od politike
lice dobija
žutoljubičastu b
oju
smrduckaju , a i čarape
više nego o
b
Ljubav – L
jubav vam ično.
je na
pauzi.
ENCIKLOPEDIJA
Antarktik je
jedina oblast na
Zemlji koja ne
pripada nijednoj
državi.
Ljudska
jetra
obavlja
preko 500
različitih
funkcija.
Grafički oblikovao: Dragan Stojković
vi
c
c
c
cc
A
L
A
A- L
ŠUMAR, MAJSTOR, ILI ...
Predmo
stavLJa
amo prije nekoliko dana i mjeseci
Božidar je želio
biti šumar. Govorio je: neću
u školu, hoću u šumu, tamo
ima puno životinja i ptica.
Svakog jutra, prije prvih
sunčevih zraka, krišom
ispod velikog pokrivača,
gledao je Božidar kako se
njegov otac Milan sprema
i odlazi put šume. Gledao
je Božidar i zamišljao sebe,
kako oblači šumarsko odijelo, čizme, šešir, sprema
hranu, odlazi po sjekiru
i motorku i pali traktor.
Kako uzbudljivo! Sanjao je
Božidar da dolazi u šumu
i da pozdravlja još usnule
životinje. Prvo ptice koje
svojom pjesmom dižu cijelu šumu na noge, bolje od
bilo kog tatinog alarma za
buđenje. Na potoku srna
pije vodu, nervozni zeko
obuva svoje nove Nike patike, jež na kamenu čisti i
brusi svoje bodlje, a jazavac
pere zube. Kraj njega dvije
vjeverice ispijaju prvu jutarnju kavicu sa lješnjacima
i pričaju kako im je djetlić
cijelu noć kucao na vrata
da su ga morale gađati žirevima. Njihovu priču prekida prodoran glas sove sa
drveta, koja se sprema na
S
ožićne pesme ispunile su prostor
Kulturnog centra
u Borovu. Nedeljno je veče
okupilo mnoštvo posetilaca da zajedno sa decom iz
osnovne škole i Vrtića Zlatokosa uživaju u božićnoj priredbi. Smeh, radost i ljubav u
pesmi, u stihu, praćeni zvucima Aleksandrine frulice,
harmonike i ritmom tapana.
spavanje.
Preko potoka praznih šapa
pretrči lisica vraćajući se
gladna iz sela, a negdje u
dubini šume čuje se kako
tromo i umorno na počinak
u svoj se brlog sprema porodica malog vepra.
Mama, tata, braća i seke,
I tu je uglavnom bivao kraj
Božidarovog sna, jer ostatak priče, bio je za našeg
Božidara težak fizički rad.
Tako je prije nekoliko mjeseci Božidar zamišljao kako
bi počinjao radni dan šumara.
I onda je stigla vijest da će
ali, ne, ne bi, Božidar išao
tako daleko, jer možda bi
sreo i onog strašnog vuka
koji je želio pojesti Crvenkapicu a sada, možda, i
njegovu baku.
Iz bogatog životinjskog
carstva okupljenog oko
bistrog potoka, Božidara
prenu oštri udarci sjekire
u tvrdo bukovo drvo, zvuci
motorke i glasovi šumskih
radnika...Razbježaše se
životinje, svaka na svoju
stranu.
morati ići u školu, ali prvo,
u onu “malu školu”. Tu, u
maloj školi dogodilo se
svašta i naš je Božidar promijenio profesiju. Sada želi
biti majstor. Sada Božidar
popravlja tatin veliki traktor, i često kroz banijsko
selo Mađare možete čuti
Božidarov glas: “Tata, gdje
je ključ osmica?”
Božidar dobro zna čemu
služi taj ključ! Postao je
tako Božidar majstor za
rastavljanje starog bicikla,
B
34
nekoliko ga puta u toku
dana sastavi i rastavi. Jer
ruke vrijednog majstora
Božidara uvijek nešto sastavljaju i rastavljaju.
Čak i u kući gdje se za tu
svrhu nađu puzzle. S velikom pažnjom i brzinom,
Božidar sastavi veliki avion,
traktor, automobil, lokomotivu, vjetrenjače, ali i
medvjeda, žirafu dugog
vrata i još mnogo štošta.
Naravno, još brže sve to
rastavi, i onda opet sve iz
početka.
I tako će Božidar sve do
jeseni. Tada će ključeve i
alate zamijeniti knjigama
i velikom đačkom torbom.
Dotle se majstor Božidar
polako priprema za veliki
događaj. Red majstorije,
red učenja slova. Iz dana
u dan, od slova do slova, i
Božidar će uskoro osvojiti
svih 30 slova. Još samo da
sroči i nauči tri slova. Kaže,
ona najteža: lj, nj i f.
Tako, djeco, ukoliko imate neku svoju spravu za
popravak, dođite kod Božidara Stojakovića u Mađare, selo između Siska i
Petrinje. Ali, požurite, dok
Božidar nije promijenio
profesiju! Popravak vam je
zagarantiran, a cijena-čista
sitnica, malo lovice, malo
žmurke. Povoljno, zar ne?
Paulina Arbutina
BOŽIĆ, BOŽIĆ, BLAGI DAN
Na pozornici izmenjuju se
recitatori, mladi muzičari i
školski hor. Deca rečima i
muzikom dočaravaju veličinu i značaj Božića. Čuju se
reči: ljubav, vera, hleb, ikona,
krst, porodica. Ta priredba
se zove „Ljubav na dar“.
Bijela p^elA
Klinci i klinceze iz vrtića Zlatokosa pokazali su
samo deo onoga što su
naučili sa svojim vaspitačima. Prikazali su gde to
deka jutrom žuri, zašto
baka cele godine sakuplja
orahe i suho voće, kako
tata i deka unose badnjak,
kako mama pravi česnicu i
u nju novčić stavlja. Uneli
su slamu i pijukali dok su
tražili slatkiše i igrali se
s orasima. Još kad su uz
sve to otpevali pesmu, eto
razloga da gromoglasnim
Čitam, čitam, čitam, ...
ergej Čupkov ić
učenik četvrtog
razreda OŠ Dušan
Bordon iz Kopra, u Sloveniji i velik je knjiški moljac!
Znate li šta to znači? To
znači da Sergej obožava
da čita. Čita sve šta god
mu padne u ruke: stripove,
enciklopedije, avanturističke i detektivske romane,
ma, šta god nađe. I nećete
verovati, najveća kazna za
njega je kada mu zbog neke
dečje gluposti mama i tata
zabrane da ide u biblioteku i iznajmi nove knjige!
Stvarno! Ne verujete mi?
Hm... možda stvarno zvuči
S
Ž
anet se mnooogo,
ali baš mnooogo
stidi! Kada se stidi, ona se smeška... samo
malo skriva pogled, a ponekad se sakrije i iza maminih
leđa i viri kao miš iz rupe!
I nikakvo pitanje i nikakva
šala ne pomažu da se Žanet
malo opusti i porazgovara
sve dok nešto u njoj samoj
ne “klikne”. I evo već počne
da komunicira! A od stida
ni traga ni glasa!
Evo, na primer, kada je
trebalo da naša Žanet, sada
već učenica prvog razreda
aplauzom publika pozdravi
scenski prikaz „Badnjak
kod bake i deke“, kao i
ostale tačke u programu
borovske dečice.
Vaspitači, nastavnici i veroučitelji zaslužili su sve
pohvale za rad sa decom
koja su mnogima ulepšala
nedeljno zimsko veče, starije podsetila na dane detinjstva, a mlade ponešto
neverovatno, ali je zaista
tako.
Kada je Sergej pre mesec
dana kažnjen da ne sme
da čita, krišom se budio u
šest ujutru i pod ćebetom,
sa lampicom u ruci, čitao
svoj omiljeni dečji roman!
Kada je čuo da se mama
probudila, brzo je ugasio
lampicu i umirio se kao da
spava!
Ili ovo: prošle godine je Sergej, kao i svake godine, išao
u posetu baki u Loznicu.
Tamo su ga dočekale razne
tetke, ujaci, ujne, bake i
dede i Sergej je prilikom
svake njihove posete bio
darovan ako ne čokoladom,
a ono kakvim novčićem. I
znate šta je Sergej uradio
sa tim novcem? A, ne, nije
kupio klikere, ni čokolade,
ni sladolede... kupio je šest
knjiga!
Već u drugom razredu Sergej je pročitao zavidan broj
raznoraznih naslova. Kako
sam kaže, Spiskom knjiga
iz gradske i školske biblioteke zaustavio se na brojki
247! Za manje od godinu
dana! Neke od knjiga su
mu se toliko svidele da ih
je pročitao više puta! U
trećem je održao taj trend,
a sada u četvrtom razredu,
STIDLJIVA ŽANET
OŠ u Kopru, nastupi sa
drugarima iz školice srpskog jezika, na jednoj velikoj priredbi, vredno je učila
svoju pesmicu o bukvaru, i
bez greške je znala. Ali taj
strah, stid, uf... nikako da
ga pobedi! Činilo joj se da
je taj strah mnogo velik, da
ne može da se bori protiv
njega, da je mnogo strašan,
da možda ima zube, pa će
da je gricne... I tako su pre
još nije dostigao broj, ali
ova školska godina još nije
gotova. Dakle, Sergej ima
šanse da obori svoj rekord!
S tim da su ove godine knjige deblje, zahtevnije, a slova sitnija, što mu ne smeta
da svakoga dana pročita
barem jednu knjigu.
Nada Čupković
nastupa njeni drugari mislili:” Jao, šta ako zapne, šta
ako se uplaši, propade nam
tačka?” I, šta se desilo?
Nešto neočekivano: Žanet
je mirno stajala na bini, čekajući na svoj nastup, uzela
mikrofon i odrecitovala
pesmicu bez greške, bez
straha u glasu i ponosno
se nasmejala mami i tati
u publici! Eto, strah i nije
tako veliki, samo mu treba
hrabro pogledati u oči i
pobediti ga najubojitijim
oružjem: osmehom!
Nada Čupković
naučila o narodninm običajima o Badnjaku i Božiću.
Priredba je završila stihovima čika-Jove Zmaja „Hristos se rodi, dečice draga,
sokoli sivi budućih dana“ i
pesmom „Božić, Božić, blagi
dan“. Uz lepe želje najmlađi
stanovnici Borova oprostili
su se od starijih sugrađana
do sledeće svetkovine.
Gordana Pavić
Bijela p^ela
35
ČIPKO I DJED FILIP
Piše i crta: Borivoj Dovniković Bordo
АДРЕСА ЈЕСТЕ
НАША, АЛИ МИ
НИСМО НАРУЧИЛИ ПИЦУ !
ПИЦА
СА СИРОМ !
ЧИМ ЈЕ ВИДИО СИР,
ЧУПКО ЈЕ ЗНАО ДА ЈЕ
ПИЦА ЗА МИКИЈА !
List je nagrađen Nagradom Grada Rijeke
Izdava~: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RIJEKA - Ure|uje redakcijski kolegij - Glavni urednik: TATJANA OLUI] - Izvršni urednik: QERKA RADOJČIĆ - Likov­
ni urednik: BORISLAV BOŽIĆ - Grafi~ki urednik: \URO
BUDISAVQEVI] - Lektor i korektor: DU[ANKA STAR^EVI]
- Kompjuterska priprema: DAMIR BEDWANEC - [tampa: Skaner
Studio, Zagreb - List izlazi mjese~no - Tira`: 1500 primjeraka Adresa uredni{tva: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RIJEKA, Trg. Sv. Barbare 1 - Telefon (051) 330-867, tel./faks 330-873
E-mail: [email protected] - @iro ra~un: 23600001500150831 - Ubiqe`eno u Ministarstvu kulture i prosvjete
Republike Hrvatske, Sektor informirawa, pod brojem: 757
List je sufinanciran sredstvima Vlade Republike Hrvatske
ISSN 1331-5455
Download

klaun