Z
Interno
glasilo
vojnih veterana
IZDAVA^
Udru`ewe vojnih penzionera Srbije
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
ZA IZDAVA^A
Qubomir Dragawac
NASLOVNA
STRANA:
. .
Godina IH
Broj 85 Januar 2011.
U @[email protected]
Z
Da li vojnim penzionerima
pripada povi{ica od 11,06 odsto
^EKA SE ODGOVOR UPRAVNOG SUDA
D
a bi se re{ile dileme oko prava vojnih penzionera na vanredno uskla|ivawe
vojnih penzija od 11,06 odsto, Udru`ewe vojnih penzionera Srbije uputilo je
dopis Upravnom sudu Srbije koji objavqujemo u celini:
"Pred tim sudom je u toku više upravnih sporova po tu`bama vojnih penzionera
protiv Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika. Predmet sporova je pravo vojnih penzionera na vanredno uskla|ivawe (pove}awe) vojnih penzija u skladu sa
Rešewem 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine Republi~kog Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe. Kako Fond za SOVO nije po slu`benoj du`nosti uskladio
vojne penzije po navedenoj odluci, vojni penzioneri su po~eli podnositi pojedina~ne
zahteve za uskla|ivawe penzija. Tih zahteva je do sada podneto preko 20. 000, a i daqe
pristi`u. Budu}i da Fond SOVO ne uspeva da u zakonom propisanom roku donese odluku po ovim zahtevima ili ih odbija kao neosnovane, realna je bojazan da }e svi ti upravni postupci biti nastavqeni kao upravni sporovi pred tim sudom.
Da bi se izbeglo enormno anga`ovawe upravnih organa Fonda SOVO i toga suda
na rešavawu predmetnih sporova, kao i izlagawe vojnih penzionera troškovima, smatramo da bi bilo svrsishodno da taj sud prioritetno odlu~i po ve} podnetim tu`bama
pune jurisdikcije, odnosno da li i vojnim penzionerima pripada vanredno pove}awe
penzije za 11,06%.Te presude bi pretpostavqale validan osnov za svrsishodno i zakonito postupawe Fonda za SOVO, odnosno vojnih penzionera ubudu}e.
Molimo za odgovor po napred navedenom".
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Miladin Petrovi}
LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIK
Milen ^uqi}
STALNI SARADNICI
Dr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi},
mr Aleksandar Simonovski,
Nikola Ota{
DOPISNICI
Dobrosav Aleksi} (Aleksinac),
Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}
(Sremska Mitrovica), Radivoje
Zdravkovi} (Podgorica),
Ilo Mihajlovski (^a~ak),
Petar Kne`evi} (Beograd), Budimir M.
Popadi} (Novi Sad), mr Aleksandar
Simonovski (Kru{evac),
Stevan Stojanovi} ([abac),
Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),
Jovo Bencun (Zaje~ar)
FOTOGRAFIJE U BROJU
Budimir M. Popadi}, M. Petrovi},
M. ^uqi}, dopisnici i saradnici
UNOS TEKSTOVA
Redakcija
DISTRIBUCIJA
Pavle Lu~i}
List izlazi mese~no.
Tira`: 2. 600 primeraka
Telefon-faks: 011/322-8076
[TAMPA
Pan-plast, Beograd
Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
El. po{ta: [email protected]
CIP –
Katalogizacija
u publikaciji
Narodna
biblioteka
Srbije
Vojni veteran
ISSN 1452-3809
NEOBAVE[TENOST
P
redsednik Opštinske organizacije UVP Zlatomir Peši}
uputio je UVPS, 19. januara 2011.
godine, dopis u kome se ka`e: " S
obzirom da je usvojen Zakon o udru`ewima gra|ana i da je rok za registraciju udru`ewa gra|ana do 22. februara 2011. godine, molim vas da mi
dostavite informaciju da li je registracija našeg udru`ewa izvršena u
skladu sa zakonom koji je usvojen u decembru 2010. godine. Pored toga, za registraciju Udru`ewa neophodan je i
statut, pa me interesuje da li da o~ekujem novi statut UVPS ili da naš, postoje}i, preradimo i prilagodimo u skladu
sa zakonom".
Predsednik UVPS Qubomir Dragawac je, 28. januara, odgovorio na pitawa predsednika Opštinske organizacije Leskovac i taj odgovor objavqujemo u celini:
"Zakon o udru`ewima je stupio na
snagu 16. jula 2009. godine, a primewuje
se od 16. oktobra 2009. godine (a ne u decembru 2010. godine, kako navodite).
Vojni veteran
3
Januar 2011.
Odredbama ~l. 78. i 79. navedenog zakona propisano je da udru`ewa koja su
upisana u registar po do tada va`e}im
propisima nastavqaju sa radom, s tim
što su obavezna da u roku od 18 meseci
od po~etka primene Zakona svoj statut
usklade sa odredbama navedenog zakona
i podnesu prijavu za upis uskla|ivawa
(a ne registraciju, kako navodite). Taj
rok je 16. april 2011. godine (a ne 22.
februar 2011. godine, kako navodite).
Ovo Udru`ewe je, na sednici
Skupštine Udru`ewa odr`anoj 8. juna
2010. godine, donelo novi, sa zakonom
usaglašeni Statut, koji je dostavqen
svim organima i vašim ~lanovima
UVPS, pa i vama.
Prijava za upis podneta je krajem
prošle godine, tako da su svi poslovi
oko legalizacije rada UVPS obavqeni.
Za uspešan rad Udru`ewa su,
svakako, korisne inicijative organa
opštinskih-gradskih organizacija i
~lanova UVPS, ali u ovom slu~aju ~udi
flagrantno nepoznavawe ~iwenica,
ukqu~iv i to da je donet novi Statut,
iako je potpisnik akta kao ~lan Skupštine u~estvovao u wihovom donošewu."
Z
AKTUELNO
Z
Pouke i poruke iz Strazbura
strana javnost u pitawu, ukqu~uju}i tu i
Evropski sud za qudska prava u Strazburu, posebne zamerke se upu}uju što do tog
suda ne dopiru vapaji kojima se godinama
oglašava vojnopenzionerska populacija
u Srbiji. Posebno kada se ima u vidu da
se druge nevladine organizacije i
udru`ewa ne ustru~avaju da podnose tu`be i apelacije sudu u Strazburu. Tako,
na primer, nevladina organizacija „Inimi s kojima se suo~avaju vojni penzionecijativa mladih za qudska prava“ podneri. Navodi u tom tekstu potvr|eni su na
la je tu`bu protiv Bezbednosno-inforneki na~in i na Petoj sednici Glavnog
mativne agencije zbog prikrivawa podaodbora UVPS gde se generalnom ocenom
taka o prisluškivawu gra|ana. Više je
o „Trnovitom putu do pravde“ ukazuje na
nego verovatno, tvrdi Radoqub Šabi},
probleme i, istovremeno, poimeni~no
poverenik za informacije od javnog znaprozivaju gotovo sve institucije koje su
~aja, da }e Evropski sud za qudska prava
odgovorne za wihovo nastajawe.
doneti presudu u korist navedene orgaProzivawem Vlade, Ustavnog suda
nizacije mladih Srbije. Tu`ba UVPS bi,
Srbije, više ministarstava, Fonda SOopravdano se smatra, imala ve}u te`inu
VO, osnovnih i viših sudova i drugih inod one koju su uputili mladi Srbije.
stitucija i pojedinaca, rukovodstvo
Neophodnost anga`ovawa rukovodUVPS nije uspelo da umilostivi dr`avu.
stva
UVPS u podnošewu tu`be ili apeIgnorisane su sve molbe, `albe, inicijalacije sudu u Strazburu, proisti~e i iz
tive, prigovori, predlozi... Dr`ava, u
~iwenice da postoji mogu}nost koliku Vlade Srbije, Ministarstva odbrariš}ewa besplatnih usluga Me|unarodne, Ministarstva finansija, Fonda SOne advokatske kancelarije koja pru`a
VO i sudova, svesno je kršila sopstvene
pravnu pomo} za podnete apelacije.
zakone koje je, u vezi s pravima vojnih
Istovremeno, ta kancelarija izra`ava
penzionera, verifikovao nacionalni
spremnost za prikupqawe odgovaraju}e
parlament. A ispod tekstova tih zakona
dokumentacije putem koje se potkrepquju
stoje potpisi qudi koji se nalaze u vrhu
dokazi navedeni u
tu`bi, odnosno
apelaciji. Naše
Udru`ewe, dakle,
pozivaju}i se na
Konvenciju o qudskim pravima, mo`e a i treba da se
obrati Strazburu
koji, pored ostalog, afirmiše i
podr`ava pravo
na pravilno su|ewe u gra|anskim i
krivi~nim postupcima i pravo na
mirno u`ivawe
imovine. A poznato je da je polo`aj
Karikatura Nikole Ota{a
vojnih penzionera
u Srbiji lišen kadr`avnog rukovodstva. I što je najgore,
ko
prava
na
pravilno
su|ewe, tako i na
niko u ovoj zemqi nije odgovarao za o~imirno u`ivawe svoje imovine, koja se,
gledno kršewe zakona, nikome dlaka s
neispla}ivawem duga, još uvek dobrim
glave nije falila što je, zahvaquju}i
delom nezakonito nalazi u rukama dr`akamatama i parni~nim troškovima, takove. To što dr`ava na takav na~in postuzvani mali dug od po~etnih ~etiri i po,
pa, nije ništa drugo nego svesno rušewe
narastao na deset i po milijardi dinaProtokola konvencije koji zabrawuje
ra. Udru`ewe je, neminovno se name}e
svaku diskriminaciju u u`ivawu prava
zakqu~ak, preduzelo na pravnom planu
zagarantovanih ovim aktom Evropskog sugotovo sve što je bilo u wegovoj mo}i, odda za qudska prava. Krajwi je trenutak,
ri~u}i se istovremeno protesta kao obstoga, da rukovodstvo vojnih penzionera
lika borbe za koje se zalagao i koje je
Srbije, presavije tabak i uputi ga na wepredlagao, a predla`e i daqe, veliki
govu adresu u Strazburu. U suprotnom,
broj vojnih penzionera.
Udru`ewu preti opasnost od osipawa
Me|utim, i pored ~iwenice da ruko~lanstva koje ne `eli da toleriše igvodstvo UVPS nije sedelo skrštenih runorisawe predloga i zahteva koje upu}uku kada su napori za ostvarewe prava koje svom rukovodstvu u vezi sa preduzirisnika vojne penzije u pitawu, me|u
mawem mera putem kojih je mogu}e stati
~lanstvom i daqe ima prigovora i nena put samovoqi pojedinaca i dr`avnih
godovawa. Najve}e zamerke su zbog proorgana, koji zagor~avaju `ivot qudima
pusta u nepreduzimawu mera pomo}u kokoji su decenijama vršili ~asne stajih je trebalo doma}oj i stranoj javnosti
rešinske du`nosti.
skrenuti pa`wu na odnos dr`ave prema
Radisav RISTI]
pravima vojnih penzionera. A kada je ino-
APELI
VI[E NE [email protected]
N
ezadovoqni radom doma}ih sudova koji su, u stvari, produ`ena ruka aktuelne vlasti, a najmawe samostalne institucije, pojedinci, udru`ewa, radne organizacije i druga pravna
lica, sve se više okre}u Strazburu o~ekuju}i otuda pravdu koju u sopstvenoj
zemqi ne mogu da ostvare. O tome, pored
ostalog svedo~e podaci o presudama koje
je Evropski sud za qudska prava doneo
protiv dr`ave Srbije, dosu|uju}i tu`iocima višemilionske odštete u dolarima, odnosno evrima. Samo jedna od preko
3200 podnetih tu`bi podnetih do sredine prošle godine sudu u Strazburu,
olakšala je buxet Srbije za preko dva
miliona dolara. Re~ je o preduze}u „BinStib“ koje je dobilo spor protiv dr`ave
Srbije zbog neispuwenih obaveza u vezi
sa zakupom kazina u beogradskom hotelu
„Interkontinental“. Za višemilionske
sume ošte}en je dr`avni buxet i za 47,
od pedesetak sporova koji su, na osnovu
tu`bi pristiglih iz Srbije, rešeni u
sudnicama Evropskog suda. Navedena
rešewa su, dakle, doneta u korist podnosilaca tu`bi, dok je tu`ena strana, u
ovom slu~aju dr`ava Srbija, pored glavnica, bila prinu|ena da, opet iz buxeta,
snosi i sve sudske troškove. Doma}i mediji su najve}i deo navedenih presuda na
štetu dr`ave pre}utali, posebno izbegavaju}i da navedu koliko je iz buxeta zahva}eno da bi se namirili troškovi za
koje, ina~e, niko nije odgovarao. Vaqa
naglasiti da su tu`be sudu u Strazburu,
podnete uglavnom zbog du`ine sudskih
postupaka i neizvršewa pravosudnih
presuda od strane doma}ih sudova. Upravo zbog sporova sli~nih onima koje godinama vode vojni penzioneri Srbije.
Navedeni primeri, boqe re~eno pouke i poruke iz Strazbura, trebalo bi da
predstavqaju još jedan od brojnih apela
koje vojni penzioneri upu}uju rukovodstvu UVPS. Poznato je, naime, da su se korisnici vojne penzije, sa sastanaka u mesnim i opštinskim organizacijama (i
preko „Vojnog veterana“), u više navrata
obra}ali svom rukovodstvu u vezi sa dugovima dr`ave prema vojnim penzionerima. Ciq tih apela bio je da se, imaju}i u
vidu namernu sporost osnovnih i Višeg
suda u donošewu rešewa po tu`bama,
rešewe potra`i putem direktnog
obra}awa Strazburu. Jer, bez obzira na
~iwenicu da rukovodstvo UVPS svih
ovih godina nije sedelo skrštenih ruku
kada se radi o ulagawu napora u borbi za
ostvarewe prava svojih ~lanova, nemogu}e je zaobi}i realnost o wihovoj besplodnosti. To, pored ostalog, potvr|uje
i uvodnik - komentar „Izneverena o~ekivawa“, objavqen u decembarskom broju
vojnopenzionerskog glasila, u kome su
nabrojane gotovo sve nepravde i proble-
Vojni veteran
4
Januar 2011.
Z
AKTUELNO
Z
PEDESET
DOBITNIKA
"NACIONALNE
PENZIJE"
Te{ki zadaci pred Udru`ewem
vojnih penzionera Srbije
[email protected]
VITALNI INTERESI
K
ad sam pre neki dan sreo
bivšeg kolegu, još aktivnog
oficira, saznao sam da }e
uskoro u penziju. Ka`e, sad mu je
najpovoqnije vreme da skine uniformu jer }e imati dobru penziju,
znatno ve}u od onih koji su ranije
završili oficirsku karijeru. Rekao mi je to onako ponosno kao da
je on li~no zaslu`an za to što }e
wegova pukovni~ka penzija biti
prili~no ve}a od penzija mnogih
wegovih penzionisanih kolega istog ~ina i polo`aja.
Naravno, wemu uopšte ne smeta što je to tako; i ne razišqa o
tome što je on peta, šesta ili deseta „kategorija“ vojnih penzionera nastala kršewem zakona. Ali
zanima wegovog kolegu koji je sa
wim završio Komandno-štabnu
akademiju. Ne mo`e da veruje da
}e wegov bivši kolega imati za
20 000 dinara ve}u penziju a istog
su ~ina i polo`aja. Ne zbog toga
što je qubomoran ve} zbog one
zlatne jednakosti pred zakonom.
Ako te jednakosti nema, nema ni
pravne sigurnosti, ni poverewa u
dr`avu, ni „mira u ku}i“.
Sadašwe stawe, kada imamo
pet ili više kategorija vojnih
penzionera, veoma odgovara onima koji su skloni da me|u vojne
penzionere unose duh podela i
sva|a. Oni se ne pitaju ko je i zašto, kršewem zakona, podelio
vojne penzionere, nego krivca tra`e negde drudje. Veoma su zanimqivi oni koji se, iako nisu ~lanovi Udru`ewa, zala`u za wegovo ukidawe. Li~e na moralistu
koji vas, po najve}em pqusku, ube|uje da sklopite kišobran, „jer
nije pristojno da drugi oko vas kisnu a vi da ostanete suvi.“
Podela vojnih penzionera istih ~inova i polo`aja po „debqini nov~anika“, koja nema ni jedno
razumno obrazlo`ewe, zabolela
je vojne penzionere više od mnogih drugih nepravdi. U vreme kad
im se preko no}i ukidaju ste~ena
prava, kad se mnogi bude sa
pitawem kako }e pre`iveti, nikako ne mogu da shvate zašto i za
vojne penzionere ne va`i „jednakost pred zakonom“. Pre izvesnog
vremena, jedan visoki oficir u
penziji mi je pri~ao da je išao kod
poznatog funkcionera i molio ga
da se ukine ta neshvatqiva podela penzionera na „~etiri kategorije“, koliko ih je u tom momentu
bilo. Rekao mu je: „Molim vas, ukinite te podele me|u penzionerima, pa makar nam i ne vratili dugove!?“Kasnije se setio da je po-
grešio, što se, kao pojedinac, u
ime vojnih penzionera, odricao
duga, ali priznao je da ga ni u ratu
ništa nije toliko izbacilo iz
takta kao taj nerazumqivi potez
dr`ave.
Veoma je teško u}i u logiku
takvog jednog rešewa. Sve ~iwenice govore da dr`avi nikako ne
ide u prilog da na takav na~in deli svoje bivše a i sadašwe podanike. Vrlo je verovatno da je to
u~iweno stihijski, po inerciji,
bez mnogo unošewa u problematiku. A ako je to tako, ako nije bilo
namere da se vojni penzioneri po
tom osnovu podele, onda je to
dovoqan razlog da dr`ava, napokon, poka`e jedan znak dobre voqe prema vojnim penzionerima da se to pitawe reši.
Ako nadle`ni dr`avni organi
nemaju voqe da reše ovo o~igleno
nakaradno rešewe, rešewe koje
se ruga pravdi i obesmišquje jednakost pred zakonom i koje ima
mnogobrojne loše posledice, onda je iluzorno o~ekivati da }e
vojnim penzionerima biti rešeni
oni drugi, mnogo krupniji problemi nastali ukidawem wihovih
ste~enih prava.
Me|u vojnim penzionerima
prevla|uje mišqewe da su ugro`eni vitalni interesi vojnih penzionera i da, prema ~lanu 6. Statuta UVPS, Udru`ewe mo`e svoje
stavove izraziti i organizovawem javnog protesta u skladu sa
Zakonom. Nije zanemarqiv broj
onih koji smatraju da bi Udru`ewe trebalo da okupi sve pravne vojne stru~wake koji }e mu pomo}i da se pokrene inicijativa i
široka akcija za vra}awe ste~enih prava vojnim penzionerima
koja su im pravnim nasiqem oteta.
To podrazumeva i podnošewe tu`bi protiv svih nadle`nih organa i institucija i svih pojedinaca
koji su odgovorni za ukidawe ste~enih prava vojnih penzionera...
S druge strane, name}e se i veoma va`no pitawe: ko }e vojnim
penzionerima biti tzv. strateški
partner?
Pitawa nisu nimalo laka i ne
mogu su rešiti po komandi
„Ura...“, kao nekada na takti~kom
uve`bavawu. Potrebno je zrelo
rasu|ivawe i demokratsko donošewe tih zna~ajnih odluka.
Pred rukovodstvom Udru`ewa
i Glavnim odborom su teški zadaci.
M. Petrovi}
Vojni veteran
5
Januar 2011.
V
lada Srbije je usvojila rešewe o dodeli priznawa za vrhunski doprinos
nacionalnoj kulturi, prema kome }e 50
umetnika i poslenika u kulturi do`ivotno,
svakog meseca, uz redovnu penziju, dobijati i
neto iznos od 50.000 dinara.
U Ministarstvu kulture za Tawug je re~eno da je vlada usvojila spisak imena koji je
ono predlo`ilo.
Uz napomenu da su neki primaoci tog priznawa iz ranijih godina preminuli, u ministarstvu su rekli da se ukazao prostor da
komisija predlo`i 50 imena zaslu`nih umetnika.
Odluka stupa na snagu danom objavqivawa
u "Slu`benom glasniku", a prve penzije }e
biti ispla}ene u februaru.
Dobitnici popularno nazvanih "nacionalnih penzija" su kwi`evnici David Albahari
i Gojko \ogo, rediteqi Goran Paskaqevi} i
Sr|an Karanovi}, violinista Jovan Kolunxija, kompozitorka Ivana Stefanovi}, glumice
Jelena Jovanovi} @igon i Vera Mihi},
karikaturista Predrag Koraksi}, zatim glumac Josif Tati}, vokalni solisti Zafir
Haximanov, Miroslav Ili} i Merima Wegomir, slikar Borislav Šajtinac.
Priznawa su dobili i filmski kriti~ar
i rediteq Milan Špi~ek, dramski umetnik
Dragoslav Nikoli}, operska umetnica Olgica Haxi Neši} \oki}, prevodilac Drinka Gojkovi}, kompozitor Radivoje Radivojevi}, TV
autor, pisac, prevodilac Dragan Babi},
pisac, prevodilac @ivislav Bogdanovi}, istori~ar umetnosti Sreto Bošwak, kwi`evnik Slavko Gordi}.
Na spisku su tako|e kwi`evnici Dragan
Dragojlovi}, Slobodan Zubanovi}, arhitekta
Vladislav Ivkovi}, rediteq Dimitrije Jovanovi}, likovna umetnica Qubinka Jovanovi} Mihailovi}, kwi`evnica Zlata Koci} Ra{tegorac, glumac Tomo Kuruzovi}, kao
i dirigent Qubiša Lazarevi}, likovni umetnik Milan Marinkovi}, dramaturg, teatrolog
Petar Marjanovi}.
Me|u dobitnicima su i kwi`evnici
Radovan Markovi} i Bratislav Milanovi},
kompozitor Slobodan Markovi}, akademski
slikar Slobodan Milivojevi}, likovni umetnik, vajar Leposava Miloševi} Sibinovi},
zatim rediteqi Milivoje Miloševi}, Milenko Misailovi}, balerina Katarina Mi}unovi}, kompozitor i muzi~ar Radomir Mihailovi}, dirigent i kompozitor Milan Mihajlovi}.
Nacionalne penzije od februara dobija}e
i muzikolog Sne`ana Nikolajevi}, filmski
rediteq, scenarista Vlastimir Radovanovi}, vajar Slavoqub Radoj~i}, slikar
Aleksandar Rafajlovi}, arhitekta Aleksandar Stjepanovi}, arhitekta Predrag Cagi} i
kwi`evnica, prevodilac Marija Šimokovi}.
Komisija za utvr|ivawe predloga za dodelu posebnih priznawa radila je u sastavu:
teatrolog Petar Volk (predsednik komisije),
kwi`evnik Dobrica Eri}, filmski teoreti~ar i kriti~ar Dinko Tucakovi}, kompozitor Rajko Maksimovi}, istori~ar umetnosti
Natalija Cerovi}, arhitekta Goran Vojvodi}
i kwi`evnik Zoran Paunovi}.
(Tanjug)
Z
PENZIJE
Z
Po~iwe primena izmena
i dopuna propisa o PIO
PERIOD
PRILAGO\AVAWA
O
novim zakonskim propisima koje
je Skupština Srbije usvojila
krajem decembra za naš list je
opšti pregled dao Branislav Raši}, pomo}nik direktora Sektora za ostvarivawe prava iz PIO u Fondu za penzijsko
i invalidsko osigurawe.
- Demografski i ekonomski problemi, nastali još sredinom osamdesetih
godina prošlog veka uslo`wavali su se
i iziskivali stalna prilago|avawa sistema penzijskog i invalidskog osigurawa. Nov zakon je još jedan korak u procesu prilago|avawa novim okolnostima.
Pooštravawe uslova za odlazak u penziju je postalo neminovnost, jer je sistem
koji se zasniva na teku}im doprinosima
takore}i sam sebe pojeo. Pove}avao se
broj korisnika, smawivao broj zaposlenih, doprinosi nisu upla}ivani... Od
primene posledwih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, 2006. godine, iskrsla su pitawa od
zna~aja za daqe funkcionisawe sistema
penzijskog i invalidskog osigurawa. Re~
je, zapravo, o uslovima za sticawe prava
iz penzijskog i invalidskog osigurawa,
sta`u osigurawa koji se ra~una sa uve}anim trajawem, uskla|ivawu penzija,
utvr|ivawu visine prava iz penzijskog i
invalidskog osigurawa, o statusu osiguranika poqoprivrednika. U ovom momentu treba napomenuti i uvo|ewe vojnih
osiguranika u „civilni“ sistem PIO, iako }e se ove odredbe primewivati od 1.
1. 2012. godine. To }e umawiti troškove
postojawa dva fonda - navodi Branislav
Raši}.
Starosna penzija
Šta je promeweno u delu koji se ti~e
sticawa uslova za pravo na penziju?
- Kada je re~ o uslovima za starosnu
penziju, ovim pro-menama su obuhva}ena
oba uslova: starosna granica i potreban
sta` osigurawa, koji }e se postupno podizati od teku}e pa sve do 2022. godine.
Granica }e se postupno pomerati da bi se
izbegao nagli prelaz. Pooštreni su i
uslovi za ostvarivawe prava na penziju
za osiguranike kojima se sta` ra~una sa
uve}anim trajawem. Ovim licima }e biti
potrebno više godina provedenih na takvim poslovima da bi im se za jednu godinu snizila starosna granica, a postepeno }e se pove}avati opšta starosna
granica sa 53 na 55 godina `ivota. Treba
naglasiti da }e se pooštravawa, kada je
REFORMA
Reforma penzijskog sistema zapo~eta je 2001. godine. Penzijski sistem od devedesetih godina prošlog
veka prate problemi u finansirawu
obaveza i deficit u RF PIO. Reformu je uzrokovala ekonomska situacija
u zemqi, nepla}awe doprinosa, rast
nezaposlenosti, nepovoqna demografska situacija, produ`ewe `ivotnog veka, rešavawe problema viškova zaposlenih kroz penzionisawe... Razlozi za donošewe novog
zakona proizlaze iz nu`nosti daqeg
sprovo|ewa reforme.
re~ o `enama, vršiti postupno, tek od
2013. godine kada je re~ o godinama sta`a, a tako|e i kada je re~ o starosnoj granici pomerawe po~iwe od 2013. godine.
Pored navedenog, na druga~iji na~in je
predvi|eno i sticawe prava na porodi~nu penziju, starosna granica }e se postupno pomerati po pola godine na godišwem
nivou, od 2012. do 2017, tako da }e kona~no za udovu iznositi 53, a za udovca 58
godina `ivota - objašwava pomo}nik direktora Sektora za ostvarivawe prava
iz PIO.
Novi zakon za neke donosi i boqitak:
- Za poqoprivredne osiguranike je u
Zakonu data druga~ija definicija od dosadašwe, odnosno obavezno }e biti osigurani svi ~lanovi poqoprivrednog doma}instva (ne samo nosilac osigurawa
kao do sada). Na drugi na~in je regulisano i sticawe svojstva osiguranika koji
obavqaju privremene i povremene poslove. Došlo je i do promene ~lana 15 iz kog
su izuzeti korisnici penzija. Interesantno je da je kao osnovno pravo vra}eno pravo na naknadu za negu i pomo}, a korisnicima porodi~ne penzije je data mogu}nost da rade i ostvaruju ugovorenu naknadu na mese~nom nivou u iznosu ni`em
od 50 odsto najni`e osnovice u osigurawu zaposlenih u Srbiji - iznosi Branislav Raši}.
Uskla|ivawe
Da bi se izbegle brojne teško}e koje
su i dovele do reforme promewen je na~in uskla|ivawa penzija. Nekim odredbama su otklowene greške, pojedine su i
jasnije precizirane.
- Penzije }e se uskla|ivati dva puta
godišwe - 1. aprila i 1 oktobra. Penzije i
Vojni veteran
6
Januar 2011.
nov~ane naknade se od 1. aprila i 1. oktobra teku}e godine uskla|uju sa kretawem
potroša~kih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, na osnovu
statisti~kih podataka, s tim što se predvi|a mogu}nost uskla|ivawa penzija od 1.
aprila uzimaju}i u obzir i rast bruto doma}eg proizvoda - ako bruto doma}i proizvod u kalendarskoj godini realno poraste iznad ~etiri odsto, penzija se uskla|uje u procentu koji predstavqa zbir procenta rasta, odnosno pada potroša~kih
cena i procenta koji predstavqa razliku
izme|u realne stope rasta BDP i stope od
~etiri procenta. Prelaznim odredbama
Zakona je predvi|eno da se izuzetno od 1.
decembra 2010. godine penzije pove}avaju
za dva odsto; od 1. aprila 2011. godine
penzije se uskla|uju sa kretawem potroša~kih cena na teritoriji Republike u
prethodna tri meseca, a od 1. oktobra ove
i 1. aprila 2012. godine uskla|ivawe }e
se vršiti u procentu koji predstavqa
zbir procenta rasta, odnosno pada potroša~kih cena na teritoriji Republike u
prethodnih šest meseci i procenta koji
predstavqa polovinu realne stope rasta
BDP u prethodnoj kalendarskoj godini - dodaje Raši}.
Pravo na osnovu
invalidnosti
Me|u novim odredbama našla se i ta
da ako je osiguranik, u toku privremene
spre~enosti za rad, podneo zahtev za
pokretawe postupka za ostvarivawe prava po osnovu invalidnosti, ili ga je izabrani lekar, odnosno lekarska komisija,
u skladu sa Zakonom, uputila na ocenu
radne sposobnosti, u tom spu~aju }e Fond
obezbe|ivati sredstva za isplatu naknade zarade zbog privremene spre~enosti
za rad po~ev od 61. dana od dana
pokretawa postupka, ukoliko je utvr|en
gubitak radne sposobnosti.
- Pokretawe postupka za invalidsku
penziju je skra}eno, tako što je uz zahtev
potrebno podneti obrazac 1 popuwen od
izabranog lekara, bez prethodne saglasnosti komisije zdravstvene ustanove,
~ime se štedi i vreme i novac. Promewen je i na~in izra~unavawa penzije
odre|enih kategorija (policijski slu`benici, zaposleni u MSP, u BIA...) i za
wih više ne}e za izra~unavawe godišweg li~nog koeficijenta biti uzimana zarada, naknada zarade, odnosno osnovice osigurawa od 1. 1. 1970, nego od 1. 1.
1996. godine. Radi spre~avawa zloupotreba, propisan je poseban uslov za sticawe prava na porodi~nu penziju u spu~aju kada je preminuli osiguranik ili korisnik u momentu zakqu~ewa braka navršio 65 (muškarac), odnosno 60 (`ena)
godina `ivota - bra~ni drug mo`e ste}i
pravo na porodi~nu penziju pod uslovom
da imaju zajedni~ko dete ili da je brak
trajao najmawe dve godine... -objašwava
pomo}nik direktora Branislav Raši}.
Jelena Oci},
Glas osiguranika
Z
PENZIJE
Z
Prekomerno zadu`ivawe dr`ave
PRETE]E
POVE]AWE JAVNOG DUGA
Prate}i prekomerno zadu`ivawe dr`ave ekonomista
Miroslav Zdravkovi} je izra~unao da je javni dug od
formirawa vlade dnevno rastao za 45,2 evra
u sekundi
P
odatak da je javni dug Srbije
dostigao 12,17 milijardi
evra, što je 41,5 odsto bruto
doma}eg proizvoda, na prvi pogled i
nije dramati~an. Ako se ka`e, me|utim, da je zadu`ewe dr`ave u prošloj godini svake sekunde raslo 74
evra, te da je ve}e za 2,3 milijarde
evra nego 2009. i da je wegov udeo u
BDP istovremeno porastao za tre}inu, problem je više nego o~igledan.
Posebno ako se zna da je razlog rast
izdvajawa za penzije, koje brojni penzioneri pojedina~no nisu ni osetili.
U 2009. za penzije je izdvojeno
214 milijardi, a u 2007. godini 110
milijardi.
Sve je krenulo krajem 2008. s padom poreskih prihoda i rastom rashoda za penzije. Od formirawa vlade premijera Cvetkovi}a, javni dug
se pove}ao za 3,5 milijardi evra, a
koliko je zadu`ewe dr`ave rapidno
raslo, najboqe govori wegovo u~eš}e u bruto društvenom proizvodu.
Sa 26 odsto BDP-a u 2008. godini, javni dug se pove}ao na 33 odsto u 2009,
odnosno 41,4 procenata na kraju
2010. Više nam za utehu nije ni Hrvatska ~iji je javni dug 37 odsto BDP,
a koja ina~e me|u ekonomistima slovi za dr`avu koja bi ove godine mogla da bankrotira.
Po Zakonu o buxetskom sistemu, javni dug Srbije je limitiran na 45 odsto
BDP-a. Pojedini ekonomisti procewuju
da }e limit biti dostignut ve} sredinom ove godine, a `ele}i da upozore na
opasnost poznavaoci su se bavili i
ozbiqnim ra~unicama.
Prate}i prekomerno zadu`ivawe
dr`ave ekonomista Miroslav Zdravkovi} je izra~unao da je javni dug od
formirawa vlade dnevno rastao za
45,2 evra u sekundi. Rapidno pove}awe
koje je usledilo prošle godine bitno
je promenilo ra~unicu, pa je zadu`ewe
u 2010. svake sekunde raslo tridesetak
evra više.
Šta je poguralo javni dug i da li su
odluke Vlade bile razumne?
Zdravkovi} ka`e da je glavni izvor
bio rast izdvajawa za penzije. Pre dve
godine, s po~etkom krize, poreski prihodi lagano su se tawili, a pad se poklopio s rastom izdvajawa za penzije.
Analize pokazuju da nas je glave došao
direktno Jovan Krkobabi} i wegovo
predizborno obe}awe o pove}awu pen-
zija za deset odsto. Prakti~no, 2007.
godine za penzije je iz buxeta izdvojeno 110 milijardi dinara. Godinu dana
kasnije 138 milijardi, a 2009. ~ak 214
milijardi. Rast je nastavqen i prošle
godine kad je 75 odsto privrede bilo
nelikvidno, pa su penzioneri dobili
dodatne ~etiri milijarde, ka`e Zdravkovi}. Tako su javni dug samo prošle
godine penzije podigle za 107 milijardi dinara, a u prethodne dve godine za
160 milijardi.
Vlada ne sme dozvoliti novi rast
penzija i plata koje se finansiraju iz
buxeta. To }e zahtevati dodatno zadu`ivawe ka`e Zdravkovi}.
Qubodrag Savi}, profesor na Ekonomskom fakultetu, ka`e da je neverovatno to što je javni dug u prošloj godini porastao za 30 odsto, a da je za isto toliko smawen dug privrede i banaka.
Ako dr`ava nastavi da se zadu`uje
ovim tempom, ve} ove godine mo`emo
probiti limit od 45 odsto ka`e Savi}
(Blic).
Vojni veteran
7
Januar 2011.
PO^ELA
IZGRADWA
STANOVA NA
[email protected]
N
a prostoru bivše Vo`dova~ke
kasarne „4. juli“ u Beogradu po~ela je izgradwa jeftinih stanova, a Gra|evinska direkcija Srbije
(GDS) je do sada zakqu~ila oko 100 ugovora o kupovini, re~eno je Tawugu u Direkciji.
Na toj lokaciji je u toku prva faza
radova na izgradwi prvih 953 stana,
na parceli ~etiri i oni }e biti završeni na prole}e 2012, a svih 4.578
stanova u jesen iste godine.
„Po~eli smo sa konkretnim izvo|ewem radova na objektima, što podrazumeva široki iskop, pobijawe i izradu šipova, a nakon toga sledi izrada temeqne plo~e“, ka`u u GDS - u.
U prethodnom periodu su završeni svi pripremni radovi - raš~iš}avawe terena, rušewe postoje}ih
objekata, uklawawe instalacija, obezbe|eni su uslovi za prikqu~ak na infrastrukturu u okolini gradilišta
koja omogu}ava da se startuje sa radovima i postavqena je fabrika betona
koja }e opslu`ivati gradilište.
Direkciji se prijavilo više od
12.000 zainteresovanih gra|ana za kupovinu stanova na toj lokaciji i do sada je pozvano oko 1.000 gra|ana da do|u na sastanak u Direkciju, pogledaju
projekte, odaberu i rezervišu stan.
Više od 60 odsto gra|ana je rezervisalo `eqeni stan, dok su se ostali
izjasnili da su zainteresovani za narednu fazu gradwe.
„Pre nekoliko dana smo po~eli i
sa sklapawem ugovora. Zbog obima posla i procedure, do sada smo sklopili oko 100 ugovora“, navode u GDS - u.
Potencijalni kupci su evidentirani po datumu prijavqivawa i tim
redosledom se pozivaju da do|u u Direkciju.
Ukupno }e biti izgra|eno 4.578
stanova, od ~ega 212 garsowera, 960
jednosobnih stanova, 456 jednoiposobnih, 1285 dvosobnih, 281dvoiposobnih, 1094 trosobnih, 164 troiposobnih
i 126 ~etvorosobnih stanova.
U prizemqu stambenih zgrada bi}e poslovni prostor sa 147 lokala, a
u okviru stambeno-poslovnog kompleksa bi}e izgra|ene dve škole, dva vrti}a, dom zdravqa i tr`ni centar.
Maksimalna cena stambenog kvadrata iznosi}e 1.290 evra sa PDV - om,
a Vojsci Srbije }e za ustupawe zemqišta pripasti 21 odsto izgra|enih
stanova.
U GDS - u dodaju da su u toku i pregovori u vezi sa lokacijom za izgradwu jeftinih stanova na Novom Beogradu, u okviru istog dr`avnog programa
masovne stanogradwe i da }e više informacija o tom projektu imati za oko
mesec dana.
(Tanjug)
Z
O
vo je tekst o sinovima Bele Demonije koji su se odrekli Hrista i potonuli u „kulturno“ qudo`derstvo. Samo u svetu „atomske tehnike i
prašumske etike“ bilo je mogu}e da šiptarski teroristi - kanibali, udru`eni sa
NATO kanibalima, dobiju dr`avu. Tu dr`avu su, izme|u ostalog, NATO savezu pla}ali ubijawem Srba ~ije su organe vadili
i prodavali zapadnim saveznicima - za
potrebe transplantacije.No, trgovina
qudskim organima ima znatno du`i istorijat.
Ko je gledao Gibsonov film „Apokalipto“, mogao je da se suo~i s realisti~nim prikazom `rtvovawa qudi u doba visokorazvijene civilizacije Maja. Ovaj
drevni narod, poznat po savršenom kalendaru i piramidama, `rtvovao je bogovima
plodnosti na hiqade zarobqenika, nadaju}i se da }e berba kukuruza biti boqa.
Zarobqenicima su, na kamenim `rtvenicima, vadili `iva, pulsiraju}a srca, i nudili ih krvolo~nim idolima, a me|u hrabrim majanskim ratnicima upra`wavano je
i ritualno qudo`derstvo: pojedeš ne~ije
miši}e, i budeš miši}aviji. Posledwi
aste~ki vladar Montezuma, pre dolaska
konkvistadora, samo u jednom obredu `rtvovao je dvadeset hiqada qudi!
No, ovo nije tekst o Majama, Astecima
i drugim drevnim ju`noameri~kim narodima. Ovo je tekst o sinovima Bele Demonije, kako je Vladika Nikolaj zvao pripadnike evroameri~ke civilizacije koji su se
odrekli Hrista i potonuli u „kulturno“
qudo`derstvo. Samo u svetu „atomske tehnike i prašumske etike“ (Justin Popovi})
bilo je mogu}e da šiptarski teroristi kanibali, udru`eni sa NATO kanibalima,
dobiju dr`avu. Tu dr`avu su, izme|u ostalog, NATO savezu pla}ali ubijawem Srba
~ije su organe vadili i prodavali zapadnim saveznicima - za potrebe transplantacije. Ako je za Maje i Asteke bilo opravdawa (nisu znali za „Voli bli`weg svoga
kao samog sebe“), za predstavnike „evroatlantske civilizacije“ opravdawa nema.
Oni su, svesno tu zapovest pogazili (…)
Istorija transplantacije organa
po~iwe u 19. veku. Godine 1865. Paul Bert
objavio je svoju doktorsku disertaciju „O
transplantaciji tkiva kod `ivotiwa“. Zatim, godine 1902. Ulman obavqa prvu ksenotransplantaciju (bubreg sviwe biva
presa|en u ~oveka); Rus Voroni presa|uje
bubreg pokojnika `ivom ~oveku 1931; D.
Hjum 1952. godine prvi put uspešno transplantiše bubrege `ivih donatora; i, najzad, K. Bernar 1967. godine presa|uje srce. Sovjeti su, još pre Drugog svetskog rata, osnovali prvu „banku organa“ na svetu
- Institut Sklifosofskog. Sovjetski
transfuziolog Bogdanov, verovao je da su
ovakve aktivnosti svojevrsni na~in „bratimqewa“ ~ove~anstva. Ovaj, „socijalisti~ki idealizam“, brzo je zamewen „kapitalisti~kim“ pragmatizmom.
Postoje dve vrste eti~kih na~ela u aktivnostima presa|ivawa - „pretpostavka
pristanka“ (organi pokojnika se mogu koristiti ako se on tome za `ivota nije protivio, i ako se saglasi wegova rodbina) i
„pribavqeni pristanak“ (~ovek se, za `ivota, saglasi da wegove organe mogu, kad
on umre, upotrebiti za pomo} bolesnima).
Sve je to lepo, ali, ka`e ruska bioeti~arka dr Irina Silujanova, stawe „deficita
PERISKOP
Z
Trgovina qudskim organima nije od ju~e
SINOVI BELE DEMONIJE
donatorskih organa“ (odnos, „ponuda - potra`wa“) je hroni~no, zbog ~ega se pribegava tragawu za „nedobrovoqnim davaocima“. Zakoni zabrawuju komercijalizaciju
transplatativnih aktivnosti, a pogotovo
ubijawe u tu svrhu.
Ali, liberalni kapitalizam je podvrsta kanibalizma. Za wega su `ivi qudi roba. Još od Maltusa, Zapad veruje da su
samo oni „zlatna milijarda“ koja treba da
u`iva sve blagodeti planete Zemqe, a da
su ostali „podqudi“, i treba da slu`e
evroameri~kom „ibermenšu“. Irina Silujanova, s tim u vezi, ka`e: „Širewe prakse transplantacije liberalni ideolozi
vezuju za prevazila`ewe „mitološkog“
odnosa prema srcu kao boravištu duše“ i
simvolu ~ovekovog identiteta (…) Oni vide neposrednu vezu izme|u progresivnog
razvoja transplantacije i prevazila`ewa
društvene psihološke barijere u vidu
tradicionalne religijske kulture s wenim sistemom rituala i odnosom prema smrti“.
Prostije re~eno: pokojnik je na prodaju, telo nije svetiwa, nego sredstvo za
pre`ivqavawe najbogatijih, izvor „donatorskih organa“.
Liberal-kapitalisti~koj etici „vadisrce“ tipa suprotstavqa se bitniji moral
drevne (i ve~no savremene) mudrosti. Wega je, u svom dokumentu „Osnovi socijalne
koncepcije“, iskazala Ruska pravoslavna
crkva:
„Savremena transplantologija (teorija i praksa presa|ivawa organa i tkiva)
dopušta da se uka`e delotvorna pomo}
mnogim bolesnicima koji su ranije bili
osu|eni na smrt ili teški invaliditet.
Uporedo s tim, razvoj date medicinske
oblasti, uve}avaju}i potrebu za neophodnim organima, stvara odre|ene moralne
probleme i mo`e predstavqati opasnost
za društvo. Tako nesavesna propaganda
donatorstva i komercijalizacija tranVojni veteran
8
Januar 2011.
splantacione delatnosti stvara pretpostavke za trgovinu delovima qudskog tela, prete}i `ivotu i zdravqu qudi. Crkva smatra da se qudski organi ne mogu posmatrati kao objekat kupovine i prodaje.
Presa|ivawe organa od `ivog donatora
mo`e se zasnivati samo na dobrovoqnom
samopo`rtvovawu radi spasavawa `ivota
drugog ~oveka. U tom slu~aju, saglasnost za
eksplantaciju (va|ewe organa) predstavqa projavu qubavi i sastradawa. Potencijalni donator, me|utim, mora biti
potpuno informisan o mogu}im posledicama eksplantacije organa po wegovo
zdravqe. Moralno je nedopustiva eksplantacija koja neposredno ugro`ava `ivot donatora.
Najrasprostrawenija je praksa uzimawa organa od tek preminulih qudi. U
takvim slu~ajevima, mora biti iskqu~ena
svaka nejasno}a u odre|ivawu trenutka
smrti. Neprihvatqivo je prekra}ivawe
`ivota jednog ~oveka, pa u tom smislu i
odricawe od procedura koje podr`avaju
`ivot, s ciqem da se produ`i `ivot drugom ~oveku.
Na osnovu bo`anskog otkrovewa, Crkva ispoveda veru u telesno vaskrsewe
mrtvih. U obredu hriš}anskog pogreba Crkva iskazuje poštovawe, kakvo dolikuje
telu preminulog ~oveka. Posmrtna donacija organa i tkiva mo`e da bude projava
qubavi, koja se rasprostire i sa one strane smrti. Me|utim, dar takve vrste ili takvo zaveštawe ne mogu se smatrati za ~ovekovu obavezu. Zbog toga je dobrovoqna
saglasnost donatora, koju ~ovek daje za
`ivota, uslov za zakonitost i moralnu
prihvatqivost eksplantacije. U slu~ajevima kad je lekarima nepoznata voqa potencijalnog donatora du`ni su da razjasne
voqu umiru}eg ili umrlog ~oveka, obra}aju}i se, ako je to potrebno, wegovim ro|acima. Takozvanu „pretpostavku o saglasnosti potencijalnog donatora“, utvr|enu u
zakonodavstvu mnogih zemaqa, crkva sma-
Z
tra nedopustivim narušavawem ~ovekove
slobode (...)
Za Kongres SAD, u martu 1988. godine,
pripremqena je analiza svetske štampe
koja se bavila crnim tr`ištem qudskih
organa. Navedeno je 77 izvora podataka samo iz prethodne godine.
Nekoliko primera iz izveštaja.
Evropski parlament je, 23. jula 1987,
na osnovu izveštaja jedne od svojih komisija, saopštio da su u Evropi koriš}eni
de~ji transplatati, dostavqeni iz Ju`ne
Amerike.
Te iste godine, 6. oktobra, predstavnik Danske u Savetu Evrope, izneo je nove ~iwenice na ovu temu.
Holandske novine „Volkskrant“ 16.
novembra 1987. godine, objavile su tekst
britanskog profesora Mek Mastersa o crnom tr`ištu de~jih organa u Indiji i Centralnoj Americi.
A 24. januara 1988. godine, gvatemalske
novine „El Grafiko“ izvestile su javnost
o hapšewu dvojice Izraelaca zbog kupovine de~jih organa za ameri~ko i izraelsko
tr`ište.
Novinar Brus Haris je, u to vreme, radio dokumentarac za Bi-Bi-Si, koji je prikazao de~aka iz Hondurasa ~ija otmica nije uspela, roditeqe `rtava, pri~u policajca iz Gvatemale o tome koliko ova aktivnost donosi profita mafiji, psihijatrijsku kliniku u Argentini, gde je izvesni
dr San~es vadio organe duševnim bolesnicima (po neki organ, ne baš sve - pacijenti su ostajali u `ivotu, a ludacima, zar
ne, niko ne veruje).
Brus Haris je ušao u trag i bivšem muzi~aru, gra|aninu tri dr`ave Juriju Šerlingu, osniva~u nevladinog humanitarnog
fonda „Dom za siro~ad“. Mnogi poznati
podr`ali su ovaj fond: Sting, grupa „Djuran Djuran“, pesnik Jevgenij Jevtušenko
itd. Predsednik Rusije Jeqcin, svojom
uredbom od 24. septembra 1991. godine dao
je fondu naro~ita prava. Ministarstvu za
spoqnu trgovinu nalo`eno je da im uru~i
licencu za spoqnotrgovinsku delatnost,
Ministarstvo spoqnih poslova moralo je
im ponuditi svoje kanale informisawa, a
Ministarstvo zdravqa je trebalo da dostavi informacije o siro~adi. Zašto? Pa,
Šerling je bio „humanitarac“! A onda je
procurila informacija da je doti~ni pokušao da jednoj engleskoj porodici pomogne u potrazi za de~jim bubregom iz Rusije.
Kada ga je Haris, rade}i emisiju za Bi-BiSi, podsetio na to, „humanista“ je sve poricao. A onda mu je novinar pokazao dokument. Šerling se, pred kamerama, sledio
od iznena|ewa (…)
U doba jeqcinovske „be}arske tranzicije“, prodajom organa nisu se bavile samo
medicinske ustanove. Godine 1990, posao
izvoza organa u inostranstvo najavile su
firme „Vorkutaugaq“, „Naft himeksport“,
„Spoqni saobra}aj Minska“ itd.
Tako|e i turska firma „Doguš“ u avgustu 1991. godine, uprkos zakonodavstvu
ove zemqe, koje je zabrawivalo transplantologiju, sa na~elnikom Glavne medicinske uprave Moskovskog izvršnog komiteta R. Anufrijevim, koji im je omogu}io
da organe za svoje mušterije vade u moskovskim bolnicama (…)
U Ukrajini je, naro~ito devedesetih
godina 20. veka, bilo mnogo slu~ajeva
va|ewa organa qudima koji na to nisu pri-
PERISKOP
Z
stali. Jedan od najpoznatijih je: Ira Jelisejeva. Devojci su, navodno, operisali
slepo crevo. Bezazlena operacija - a ona
pala u komu. Rodbina je sprovela istragu:
ultrazvu~ni pregled pokazuje da su joj izvadili jajnike. Da ne bi pri~ala, vešta~ki su je „komirali“.
U prole}e 1995. godine, u ovoj republici bivšeg Sovjetskog Saveza otkriven je
slu~aj masovne prodaje novoro|en~adi koja
su „izvo`ena“ na Zapad radi uzimawa organa (to se, dugo pre toga, dešavalo na Haitiju i sli~nim zemqama „Tre}eg sveta“).
Sa ginekolozima-ubicama sara|ivalo
je nekoliko ukrajinskih ministara. Mnoge
majke koje su zlo~in obelodanile ubila je
ukrajinska dr`avna mafija.
Bio je poznat i slu~aj u ukrajinskom
gradu Lavovu. U jednom od porodilišta
sprovo|ena je takva praksa: porodiqi su
saopštavali da je dete umrlo, i potom ga
predavali tajanstvenim „usvojiteqima“.
Preko 140-oro dece prodato je u inostranstvu. Cena po detetu - 50 hiqada dolara.
To se zvalo „tranzicija“(…)
Vorobjovski piše o ratu na Balkanu:
„Kasetu su mi poslale kolege iz Srbije.
Desetine leševa s karakteristi~nim rezovima po telu. Lekar tvrdi: ovim qudima izva|eni su organi. Wegove re~i dopuwuje oficir jugoslovenske kontraobaveštajne slu`be. Saopštava da novcem
dobijenim od prodaje organa hrvatska
strana kupuje oru`je“.
Dakle, rat se isplati još na bojnom poqu! Specijalisti su izra~unali: potpuno
uzimawe organa - od srca do hipofize - na
crnom tr`ištu donosi stotine hiqada dolara od jednog „donora“(…)
„Naša borba“ (28. maj 1996) donela je
vest o Savijeru Gotjeu, novinaru „Figaora“, ubijenom 19. maja iste godine. Gotje je
otkrio da se italijanska mafija bavila
krijum~arewem qudskih organa iz ratom
zahva}ene Bosne na Zapad, i to preko jedne trš}anske bolnice. Qudi su ubijani u
ratu (zarobqenici, `ene, deca), da bi wihovi organi stigli bogatim ~udovištima
kojima je bilo potrebno „osve`ewe“ posustalih telesina. Gotje je ~ak razgovarao sa
jednim od ubica. On ka`e: „Pitao sam ga da
li su poput sviwa ubijali qude kojima su
potom izvla~ili organe. Sa potpunim prezirom i cinizmom mi je odgovorio da su ih
tukli do smrti, štapovima - muškarce,
`ene i decu, kako ne bi izgubili ni kap krvi“. Zbog svega što je znao, a pre nego što
je objavio kona~ne podatke, Gotje je ubijen…
Ono što su Ta~i i wegove „u~kaše“ (od
U^K) radili na Kosovu i Metohiji sa Srbima, po~elo je me|u wihovim sunarodnicima u Albaniji. „Korisnici usluga“ mafije iz Tirane su bili iz „najrazvijenijih“,
„najprogresivnijih“, „najhumanijih“ EU zemaqa. I sve se to znalo. Dik Marti je „otkrio toplu vodu“. A krv nije voda, naravno. Da se podsetimo vesti od pre više od
jedne decenije…
Evo vesti iz „Blica“ od 19. oktobra
1998. godine, „TIRANA (TANJUG) Skandal
oko prodaje novoro|en~adi koja su iz Albanije tajno prebacivana u Italiju, dobio
je novu dimenziju tvrdwama u štampi da u
Tirani postoji ilegalna klinika za trgovinu organima beba, javqa agencija DPA.
Najuticajniji albanski nezavisni list
„Koha jone“ izveštava, citiraju}i izjavu
Vojni veteran
9
Januar 2011.
neimenovanog tu`ioca, da su neki hirurzi
u Tirani odstrawivali organe iz tela beba i krijum~arili ih u Italiju. Organe su,
kako se tvrdi, italijanski kupci unapred
naru~ivali“…
„Glas javnosti“ je 8. avgusta 1999. godine doneo vest o tome kako su „nema~ki vojnici iz sastava KFOR-a sa Kosova u Makedoniju ilegalno uneli oko ~etiri tone medicinskog otpada i delova qudskih organa da bi ih, navodno, spalili u Vojnoj bolnici u Skopqu. Iza toga je stajala vladaju}a koalicija na ~elu sa VMRO, koja je
odobrila Nemcima ovaj ilegalni uvoz.
Fridrih Cimerman, portparol NATO-snaga smeštenih u Tetovu, rekao je da su nema~ke trupe to i ranije ~inile, i da nisu
obaveštavale vlasti Makedonije „misle}i da za to ne}e biti problema“. U tekstu
„Glasa javnosti“ postavqeno je nekoliko
pitawa na koja odgovor niko nije dao (ali
}e morati da ga daju u dan Suda Bo`ijeg):
„O kakvim delovima qudskih organa je
re~? Zašto je medicinski otpad uopšte
odvo`en sa Kosova, a pogotovo ilegalno u
Makedoniju? (…) I mo`da najglavnije: kojim nesre}nicima su delovi tela i raskomadani, i u koju svrhu?“ Tim povodom dr
Rada Trajkovi} je komentarisala strahove
kosovskih Srba da je re~ o trgovini qudskim organima. „Ovde se o tome danima
pri~a, mada niko ta~no ne zna o ~emu se zapravo radi. Qudi odavno sumwaju, jer niko ne pronalazi otete, niti im daju da vide ubijene. Mnogi qudi su nestali, posebno u Prizrenu kada je ulazio KFOR. Tamo
ne da su samo nestali odrasli qudi, ve} i
bebe sa svojim majkama o kojima se danas
ništa ne zna (…) Morbidni qudi, koji misle samo o profitu, mogu da rade što god
`ele, a verovatno to i rade, a da to nikoga ne brine (…) Plašim se da oni koji su
izginuli nisu postali `rtve ovakvih qudi, kojima je va`no da se sve što mogu dobro unov~e“…
O ulozi nema~kih vojnika (a šta je sa
ostalim NATO saveznicima?) trenutno se
ne govori. Ni sa „Vikiliksa“ nismo mnogo
saznali. Afera „`uta ku}a“ (nalazila se,
pamtimo, na teritoriji Albanije) zataškana je. Nataša, Sowa, dru`ina znaju samo za
„srbske zlo~ine“. Zar Ta~i nije bio blizak sa Bilom, Hilari, Medlin i svim ostalim NATO humanistima, koji su ga u~ili
„demokraciji“ i „su`ivotu“?(...)
Hašim Ta~i i NATO humanisti su ve}
odavno pravazišli Maje i Asteke koji su,
makar i naopako, verovali u nekakve bogove. Krvo`ednici Bele Demonije veruju samo u sebe i svoje trbuhe, spremni da, kako
re~e Mom~ilo Nastasijevi}, zbog sopstvenog malog prsta unište ~itav svet.
Naravno, takav je bio i Rim u doba
pred svoj slom. Slom Zapada je zato toliko blizu da se wegov ~as ne broji vekovima, mo`da ~ak ni decenijama; jer, kako re~e Wegoš: „Krv je qudska hrana naopaka, /
na nos vam je po~ela skakati“. Qudo`dersko - krvopila~ka Kula vavilonska paš}e
u prah i pepeo. Nama ostaje samo da se borimo da se ne na|emo pod ruševinama
iste…
Vladimir Dimitrijevi}, Pe~at
Z HRANA Z
N
igde i nikada se o~itije nije manifestovala imperativna parola Henri Kisinxera „Kontroliši
hranu, kontrolisa}eš qude“, nego danas
na miqeu poqoprivreda zemaqa u razvoju i onih koje prolaze kroz proces tranzicije. Na putu GMO hrane u ~ijoj ideji
stoji pitawe genocida našla se i Srbija.
Da li }emo, o ~emu je „Pe~at“ pisao u
prošlom broju trampiti zdravqe nacije
za formalan ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju(depeše Vikiliksa) ili
}emo, potaknuti primerom Bugarske,
uli~nim demonstracijama oboriti Nacrt
zakona o GMO u Srbiji koji ~eka na ulazak u skupštinsku proceduru? Kako sa
ovim nacrtom pomiriti rezolutni stav
Ministarstva poqoprivrede, o afirmaciji Srbije kao zemqe u kojoj se proizvodi zdrava hrana? Da li je formalno današwa vlast protiv GMO, a nezvani~no
~ini sve da podmiri potrebe kupoprodajnog lanca ove nemani? U kojoj meri nas
put ka EU obavezuje na poštovawe zakona koji strogo zabrawuju upotrebu GMO u
ishrani?
Genetski modifikovana hrana
PRIJATNO NARODE!
Laboratorijsko otkri}e velikih ameri~kih
magnata, genetski modifikovano seme ba~eno je u
srpsku oranicu. Da li }e gra|ani Srbije trampiti
svoje zdravqe za formalan ulazak naše zemqe u
Svetsku trgovinsku organizaciju ili }e, potaknuti
primerom Bugarske, uli~nim demonstracijama
oboriti skupštinski zakon?
Ministarstvo je
striktno
Ministarstvo poqoprivrede Srbije,
u dopisu koji je poslat našoj redakciji,
isti~e da je u Srbiji zabrawen uzgoj i
promet genetski modifikovane hrane, te
da je ova oblast geneti~ki modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji regulisana Zakonom o GMO, pripremqenim od
strane ove administracije. Zakon je
usvojen 29. maja 2009. godine i on je i danas na snazi. Wime je u Srbiji zabraweno
koriš}ewe GMO hrane i ne postoji nijedan drugi zakonski akt koji reguliše ovu
oblast. U našoj zemqi kontrolu ovih odredbi Zakona obavqa inspekcija Ministarstva poqoprivrede i ukoliko se
ustanovi postojawe GMO za sada se nala`e wihovo uništavawe, a protiv prekršilaca se podnose krivi~ne i prekršajne prijave.
Ministarstvo je „veoma striktno po
pitawu GMO, štite}i pre svega zdravqe
gra|ana Srbije. Naša politika je
o~uvawe i afirmacija Srbije kao zemqe
u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od we
ne nameravamo da odstupimo“. Svaka
pošiqka semenskog kukuruza, soje, seme
še}erne repe, seme uqane repice, merkantilni kukuruz i soja, sojina sa~ma, pirina~ i ostalo što se uvozi u Republiku
Srbiju se uzrokuje i ispituje na genetsku
modifikaciju.
„U toku 2010. godine, sve pošiqke koje su uvezene u našu zemqu su bile u
skladu sa zakonskim propisima što se
ti~e genetskih modifikacija, tj. nije bilo uvoza genetski modifikovanih proizvoda biqnog porekla. Prilikom uvoza
proizvoda biqnog porekla grani~na fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata
Ministarstva
poqoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
vrši redovnu kontrolu pošiqki tako
što svaku pošiqku mora da prati me|u-
narodno uverewe o zdravstvenom stawu
pošiqke biqa, kao i sertifikat koji izdaje ovlaš}ena organizacija zemqe izvoznice kojom se garantuje poreklo i kvalitet. Fitosanitarni inspektori na granici izdaju rešewe kojim se zabrawuje
uvoz do dobijawa laboratorijskih analiza. Kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispuwava propisane
uslove, ona se stavqa u promet. Ukoliko
roba ne ispuwava propisane uslove donosi se rešewe o vra}awu pošiqke ili
o wenom uništewu u skladu sa zakonom“,
naveli su iz Ministarstva poqoprivrede.
Grani~na kontrola
Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata u svojim kontrolama nije utvrdila pojavu genetski modifikovanih biqaka kukuruza u unutrašwosti
zemqe, dok se na granici vrši kontrola
svake pošiqke semena i sve pošiqke za
koje se utvrdi da postoji genetska modifikacija se vra}aju i zabrawuje se wihov
uvoz.
„U našoj zemqi kontrolu odredbi Zakona, Zakonom o GMO, obavqa inspekcija
Ministarstva poqoprivrede. Akcija
uništavawa genetski modifikovane soje
na teritoriji Republike Srbije je završena za 2010. godinu. Fitosanitarna
Vojni veteran
10
Januar 2011.
inspekcija Ministarstva poqoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede je izvršila
1.100 kontrola parcela zbog utvr|ivawa
prisustva genetski modifikovane soje u
usevima na površini od oko 3.000 hektara. Na 98 parcela utvr|eno je prisustvo
GM soje na površini od 122 hektara i
podneto je 98 krivi~nih i prekršajnih
prijava protiv odgovornih lica koja su
gajila ovakve useve. Kontrole su izvršene u Ma~vanskom, Zapadno-ba~kom,
Ju`no-ba~kom, Sremskom okrugu i okrugu
Grada Beograda“.
Zakon o geneti~ki modifikovanim
organizmima, usvojen 2009. godine,
zabrawuje uvo|ewe u proizvodwu i
gajewe geneti~ki modifikovanih useva,
tako da su predvi|ene sankcije zabrana
upotrebe i uvo|ewe u `ivotnu sredinu,
kao i donošewe rešewa o uništavawu
parcela pod GM sojom. Visina kazne se
kre}e od 30.000 do 50.000 dinara za fizi~ko lice, dok se za pravno lice kre}e
od 500.000 do 3.000.000 dinara. Vlasnicima kod kojih je potvr|eno prisustvo geneti~ke modifikacije useva soje izdata
su rešewa o uništavawu useva. U slu~ajevima gde vlasnici nisu postupili po
Rešewu inspektora, koje nala`e da sami
unište GM soju, Ministarstvo poqoprivrede je odredilo tre}a lica za prinudno uništavawe i tawirawe useva soje. Planom rada Fitosanitarne inspekcije za 2011. godinu je predvi|en nasta-
Z HRANA Z
vak kontrole prisustva genetski modifikovane soje na teritoriji Republike
Srbije.
Ministarstvo poqoprivrede je veoma striktno po pitawu GMO, štite}i pre
svega zdravqe gra|ana Srbije. Naša politika je o~uvawe i afirmacija Srbije
kao zemqe u kojoj se proizvodi zdrava
hrana i od we ne nameravamo da odstupimo. Ove godine posebnu pa`wu Ministarstvo }e posvetiti podsticajima organske
proizvodwe, a s tim u vezi je septembra
2010. godine pokrenulo kampawu PRIRODNO IZ SRBIJE, sa namerom da kontinuirano informiše i edukuje stanovnike Srbije o kvalitetu i bezbednosti
hrane proizvedene kod nas, s jedne strane, a sa druge da uka`e na one male proizvo|a~e poqoprivrednih proizvoda koji vaqano rade svoj posao.
„Povezuju}i one koji proizvode i one
koji konzumiraju pomenute proizvode,
Ministarstvo poqoprivrede `eli da
stvori krug poverewa me|u karikama
ovog lanca. Naime, danas svi pri~aju o
pravilnoj, zdravoj ishrani bogatoj vlaknima, vo}em i povr}em, a slabo ko govori
o tome da je bitno i koje se namirnice
konzumiraju, odnosno kako je to vo}e uzgajano, kako je povr}e ~uvano itd. Ministarstvo ovom kampawom `eli da upozna
stanovnike kako da na pravi na~in vode
ra~una o svojoj ishrani, kako da kupuju i
GMO izaziva
• Alergije
• Pad imuniteta
• Dijareju
•Hroni~ne upale creva
Sumwa se
da izaziva
• Morgelonsovu bolest
(osoba izgleda kao da je
prekrivena krquštima)
• Prenošewe degenerativnih promena na potomstvo
• Kancera
• Sterilitet
UVOZNO ZLO
O
hrabreni novim nacrtom zakona koji naša vlada uskoro planira da usvoji,
a kojim }e biti dozvoqen uvoz, prodaja i proizvodwa genetski modifikovane hrane (GMO), kompanija "Monsanto", koja se bavi proizvodwom i uzgojem GMO, nedavno je dala oglas u kojem tra`e predstavnike prodaje u našoj zemqi.
Oni ve} desetak godina preko distributera posluju u Srbiji!
- Kod nas su ušli zahvaquju}i bivšoj ministarki poqoprivrede Ivani Duli}Markovi}, koja je bila wihov stipendista. Javna je tajna da je o trošku "Monsanta"
više puta bila na studijskim putovawima u Americi - ka`e za Kurir profesor dr
Bo`idar ]ur~i}, šef katedre na Biološkom fakultetu.
- Ivana Duli}-Markovi} je odobrila da u jednom mahu u zemqu u|e 20, u drugom
200.000 tona modifikovane sojine sa~me. Zatim su ušle donacije, a soja je besplatno deqena za setvu u isto~noj Srbiji i Vojvodini, pod navodom da je re~ o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji - ka`e ]ur~i} i dodaje da je Duli}eva tada
dala dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica vo}a, zara`enih tumorima korewa.
Bivša ministarka Ivana Duli}-Markovi} negira da je dobijala novac od "Monsanta".
- Nisam bila stipendista kompanije "Monsanto". Ali volela bih da jesam i bila bih ponosna na to, jer u toj kompaniji radi nekoliko stotina vrhunskih nau~nika.
Kad sam bila direktorka Zavoda za geneti~ke resurse 2001. godine, donet je Zakon
o GMO, koji je stavio pod kontrolu dr`ave neograni~en uvoz GMO. Odobrewe uvoza
sojine sa~me nakon donošewa Zakona o GMO 2001. doneto je po proceduri u skladu
sa Zakonom - objašwava Duli}eva.
Katarina Marti}
~uvaju namirnice i na taj na~in posredno
da brinu i o zdravqu“.
Ekspanzija GMO
O postojawu lobija, kontroli
poqoprivrednih apoteka, posredni~kim uvozima GMO putem osvajawa tr`išta konzervirane hrane, u dopisu ni re~i.
Profesor sa Poqoprivrednog
fakulteta u Beogradu Miladin
Ševarli}, tvrdi za „Pe~at“ da
postoji veoma jak lobi proizvo|a~a genetski modifikovanog semena ~ija proizvodwa se ekspanzionisti~ki širi. Prošle godine je,
navodi, 125 miliona hektara u
svetu bilo pod genetski modifikovanim biqkama i to je veoma
upozoravaju}i podatak.
„Verovatno }emo uskoro imati
i prvu zvani~nu odluku da }e na
tr`ište mo}i da se plasira meso kloniranih `ivotiwa. Spor izme|u SAD i EU
je ~ak i oko toga da li EU mo`e da zahteva da na ambala`i prehrambenih proizvoda stoji napomena da je sirovina dobijena od genetski modifikovanih biqaka.
Svi u svetu pri~aju da treba iskoreniti
glad, a naveš}u pokazateqe koji govore
suprotno“.
Na zemqinoj kugli je 1960. godine bilo tri milijarde qudi, od toga 80 miliona gladnih ili svaki trideset i osmi
stanovnik. Danas ima 2,3 puta više stanovnika, 6,7 milijardi, i 12 puta više
gladnih - 925 miliona, svaki osmi ~ovek
na svetu je gladan.
„Popularno je govoriti o odr`ivom
razvoju, a mala gazdinstva u svim zemqama sveta propadaju. Poqoprivreda sve
više postaje samo tr`ište za plasman
robe neagrarnog porekla - industrijske
robe. Pre 40 godina sirovina poqoprivrednog porekla u~estvovala je u maloprodajnoj ceni prehrambenog proizvoVojni veteran
11
Januar 2011.
da sa 70 procenata , danas sa svega 30“,
isti~e Ševarli}.
Predstavnici Ministarstva na ~elu
sa ministrom dr Sašom Draginom, kako
nam je re~eno, tokom 12 meseci obi}i }e
12 okruga u Srbiji, po~evši od septembra
2010. godine. Svakom okrugu }e biti posve}eno oko mesec dana, tokom kojih }e
se obilaziti mali poqoprivredni proizvo|a~i. Pored toga, zna~ajan deo kampawe }e upravo biti prakti~ni saveti o
~emu voditi ra~una pri kupovini sira, a
o ~emu pri kupovini jabuka, gde god da se
qudi snabdevaju. Predstavnici Ministarstva obilaze proizvo|a~e i wihova
doma}instva, razgovaraju sa doma}inima
o „procesu proizvodwe“, od zasejavawa
do gotovog proizvoda, o tome na koji na~in tretiraju zemqu, kako se skladište
proizvodi i sli~no, a sve u ciqu da gra|ani saznaju na koji na~in da prepoznaju
kvalitet i da se i sami staraju o bezbednosti hrane. Od jeseni 2010. godine do
danas Ministarstvo je obišlo Podunavski okrug, potom Nišavsko-pirotski i
Brani~evski okrug, i u wima oko 30-ak
doma}instava koji svojim zalagawem zaslu`uju da se o wima govori i da im se
pomogne da nastave sa dobrim radom.
Ciq kampawe Ministarstva poqoprivrede „PRIRODNO IZ SRBIJE“ da
promoviše ono što je dobro kod poqoprivrednika, dakle onih zbog kojih i postoji, u isto vreme informišu}i i gra|ane, prepoznali su i podr`avaju Nacionalna organizacija potroša~a i Nacionalno udru`ewe za razvoj organske
proizvodwe „Serbia Organica“. Vlada
Srbije se u okviru prilago|avawa propisima Evropske unije sprema da izmeni
pravila u oblasti proizvodwe, uvoza i
upotrebe genetski modifikovane hrane,
što bi moglo izazvati katastrofalne
posledice po prirodu, ali i ~oveka.
(Izvor: Pe~at,
Ugqeša Mrdi}
i Nataša Jovanovi})
Z
VOJSKA I SVET
Miroslav Lazanski:
SRPSKA VOJSKA U
MIROVNIM MISIJAMA
SVE [email protected] NATO U RATU
PROTIV SRBIJE
P
ripadnici srpske vojske ove godine u~estvova}e u
šest mirovnih operacija širom sveta! Prema planu
koji je stigao u Skupštinu, naši mirovwaci u~estvova}e u misijama u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e,
Libanu, Kipru i na Bliskom istoku.
Za sprovo|ewe ove odluke bi}e potrebno 387.645.633
dinara iz dr`avnog buxeta. Ministar odbrane Dragan Šutanovac u izjavi za Kurir ka`e da je Srbija ve} okon~ala
mirovnu misiju u ^adu.
Plan nam je da u 2011. završimo u~eš}e u misijama u
kojima smo anga`ovani, ali i da potpišemo bezbednosne
sporazume sa Evropskom unijom, kako bismo ostvarili
u~eš}e u operacijama koje oni organizuju. @eqa nam je da,
najpre simboli~no, ostvarimo prisustvo u Somaliji u borbi
protiv pirata, nakon ~ega bismo ozbiqnije bili
anga`ovani isti~e Šutanovac i dodaje:
Ve} smo dobili pismo zahvalnosti od UN za u~eš}e u
misiji u ^adu. Korist od ovoga nije samo u dobijawu zahvalnosti, ve} i u podizawu kredibiliteta i ugleda dr`ave
naglašava naš sagovornik.
Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragiši}
ocewuje da Srbija obi~no šaqe medicinsko osobqe i vojne
posmatra~e u ovakve misije.
To je mali broj qudi. Odluka dr`ave o u~eš}u u misiji
je dobrovoqna, a to va`i i za pripadnike vojske koji tamo
odlaze. Izuzetno je va`no da naša zemqa u wima u~estvuje
jer se tako gradi ugled dr`ave, ali i pokazuju weni kapaciteti. Ukoliko se budemo zatvorili, niko ne}e znati
~ime raspola`emo i šta mo`emo da ponudimo. Sve se to
mo`e i dobro nov~ano naplatiti. Naša dva aduta jesu vojno
zdravstvo i vojno školovawe ka`e Dragiši}.
I vojnopoliti~ki analiti~ar Veqko Kadijevi} smatra
da je anga`ovawe u mirovnim operacijama korisno.
Tako se sti~u neophodno iskustvo i znawe. Srbiji nije
potrebno anga`ovawe u mirovnim operacijama koje sa sobom
nose rizik upozorava Kadijevi}.
M. Dobromirovi}
"K
ako te~e kampawa dezinformacija", upitao je 25. aprila 1999. wema~ki kancelar Gerhard Šreder Alistera
Kembela, savetnika za medije britanskog premijera
Tonija Blera. Agresija na Jugoslaviju bila je u punom jeku, a NATO je polako gubio medijski rat.
Dakle, ko je više lagao u tom ratu 1999? Da li su mediji bili
sastavni deo ratnog napora sukobqenih strana, da li su mogli
ostati "neutralni"? Na Zapadu je ve} godinama prisutna teza da
su mediji u ratu sastavni deo ratnog potencijala dr`ave i da se
objektivnost u izveštavawu vra}a tek po završetku rata.
U ratu 1999. u Beogradu je bilo zapadnih novinara, u Prištini samo wih nekoliko. U Briselu su brifinzima NATO-a prisustvovali i srpski dopisnici. Zapravo, rat 1999. bio je prvi
sukob u istoriji sveta kojeg su vodili funkcioneri za štampu, a
retorika NATO-a odnela je prevagu nad realnoš}u. Pošto nisu
mogli da budu "pridodati" jedinicama NATO-a, nisu mogli da idu
u borbe, zapadni dopisnici okupqali su se u sedištu NATO-a u
Briselu, ili su se nalazili na granicama Srbije sa Makedonijom
i Albanijom i odatle izveštavali. Dopisnici sa terena obi~no
ništa i nisu znali, osim onoga što su li~no videli, a na granici su eventualno videli samo izbeglice, kolege iz redakcija
morale su da ih obaveštavaju o najnovijim zbivawima pre nego
što ih ukqu~e direktno u program "sa lica mesta". Ili su bili
ube|eni u pravi~nost rata i zlo~ine samo Srba, ili su bili
"ov~ice" koje su prihvatale samo ono što NATO tvrdi.
S druge strane, Beograd je na Kosovo povremeno odvodio samo
one zapadne novinare koji su bili korektni u izveštavawu. Ti
novinari su u svojim redakcijama odmah bili optu`eni da su se
"prodali Srbima".Pravdali su se da su imali izbor: ili korektni izveštaji, ili nema "ekskluzive"sa terena.
Vojska je odnela pobedu nad medijima u NATO agresiji na Srbiju. Zapadnim novinarima nije re~eno da je CIA pomagala obuku
OVK i pre po~etka bombardovawa, da je OVK ubijala srpske
policajce svesna da }e to izazvati reakciju protiv albanskih
civila, što bi onda bio razlog koji }e izazvati NATO bombardovawe Jugoslavije ... NATO je lagao i kada je govorio da nije
namerno ga|ao civilne mete. Tek u junu 1999. general Vesli
Klark je novinaru Bi-Bi-Sija Marku Urbanu priznao da su u
"tre}oj fazi" rata avioni imali za ciq civilne mete. La` oko
voza u Grdeli~koj klisuri, snimak koji je tri puta ubrzan i "objašwewe" NATO "da se voz pojavio na pruzi iznenada" posebna
je pri~a. Jer, pilot se, eto, iznenadio kada je na pruzi ugledao
voz.Trebao je vaqda da ga ugleda na putu?
NATO je lagao i oko broja ubijenih Albanaca, prvo je to bio
broj od 150.000 qudi, posle je to spušteno na 10.000. Ni taj broj
još nije potvr|en. Ipak, najsramniji doga|aj za zapadne medije
bila je misija ameri~kog Kongresa, koja je u Jugoslaviji boravila
18. i 21. aprila 1999. sa ciqem da utvrdi ~iwenice. Kongresmeni su zakqu~ili da ne mogu da veruju ni administraciji u
Vašingtonu ni medijima.
(Izvor: Politka)
Vojni veteran
Z
Aktuelne misije
• DR Kongo (dva lekara oficira, ~etiri medicinska
tehni~ara, jedan štabni oficir i jedan štabni podoficir)
• Liberija (~etiri oficira)
• Obala Slonova~e (tri oficira)
• Kipar (jedan štabni oficir, dva zamenika komandira
odeqewa podoficiri, ~etiri ~lana patrole, tri podoficira i jedan profesionalni vojnik)
• Liban (pet štabnih oficira)
Završene misije
• ^ad i Centralnoafri~ka Republika (ukupno u~eš}e 41
pripadnika MO i VS)
• Burundi (ukupno u~eš}e tri pripadnika MO i VS)
• Isto~ni Timor (ukupno u~eš}e pet pripadnika MO i VS)
12
Januar 2011.
Z BESKU]NICI Z
Skupština beogradskih vojnih besku}nika
Zapis iz Bawe Badawe
DVADESET GODINA
^EKAJU PRAVDU
BLAGOTVORNE
TERAPIJE
U
Beogradu je 27. decembra 2010. godine odr`ana Izborna skupština
Gradske organizacije Beograd
Udru`ewa vojnih besku}nika Srbije. Na
skupštini je analiziran rad u periodu
2006-2010. godine i usvojeni su zakqu~ci
i zadaci za naredni period. Skupštini je
prisustvovalo 37 vojnih besku}nika iz 25
kolektivnih smeštaja koliko ih ima na
podru~ju Beograda, a me|u gostima je bila
i tro~lana delegacija vojnih besku}nika
iz Kragujevca.
Sednicu je otvorio predsednik beogradskog udru`ewa Velizar Rabrenovi},
koji je ujedno i predsednik Udru`ewa vojnih besku}nika Srbije. Posle izbora radnih tela, minutom }utawa odata je po~ast
umrlim ~lanovima Udru`ewa vojnih besku}nika.
Velizar Rabrenovi} podneo je izveštaj o radu u kome je na po~etku sa`eto
opisao dvadesetogodišwu muku vojnih
besku}nika Beograda da do|u do krova
nad glavom, a zatim nastavio: ‘’Do`iveli smo pogrom retko vi|en u Evropi krajem 20. veka, koji se na`alost prenosi i u
21. vek. Nikada i nigde o našim pravima
i obavezama dr`ava nije progovorila javno; ni vlada, ni skupština, ni Ministarstvo odbrane, ni Ministarstvo za qudska
i mawinska prava, ni zaštitnik gra|ana,
ni tu`ilaštvo, ni Ustavni sudovi SRJ,
SCG i Republike Srbije... Uzalud desetine hiqada molbi, `albi, tu`bi, apela,
više okruglih stolova, peticija i mirnih
protesta; još uvek nema nikakvih rezultata, a dr`ava i daqe }uti. Aktivnost
Udru`ewa vojnih besku}nika Beograda u
ovom periodu se ogledala u borbi za
vra}awe ste~enih prava koja su nam nasilno oduzeta pre skoro dvadeset godina,
za efikasnije rešavawe stambenog
pitawa zasnovanog na osnovama neotu|ivog prava sa prioritetom i izuzimawem
iz reda prvenstva. Obavezu dr`ave da ispuni dug prema vojnim besku}nicima Beograda i Srbije predvi|a i Ustav Republike Srbije.
Udru`ewe se anga`ovalo da zaštiti
besku}nike od pokušaja iseqavawa iz
vojnih objekata, a da im nije rešeno stambeno pitawe. Dostavqani su predlozi za
poboqšawe uslova `ivota i za ostvarivawe materijalnih prava vojnih besku}nika, posebno lica smeštenih u vojnim kolektivnim smeštajima i podstanarstvu.
Udru`ewe se borilo i za rešavawe problema naplate smeštaja u prostorima VU
‘’Dediwe’’. Razgovarali smo sa predsednikom Republike Srbije, predsednikom
Narodne skupštine, Wegovom svetoš}u
Patrijarhom Irinejom, ministrom odbrane, predstavnicima Ministarstava finansija i za prostorno planirawe,
zaštitnikom gra|ana, i drugim licima, od
predsednika mesnih zajednica do predsednika gradske skupštine. Organizovano smo pokretali akcije da zaštitimo
prava ~lanova udru`ewa pred sudovima u zemqi, kao i pred sudom za qudska prava u Strazburu, organizovali
smo potpisivawe peticija i apela i
uputili ih relevantnim ~iniocima u
zemqi i me|unarodnim institucijama
koje se bave zaštitom qudskih prava.
Organizovali smo mirne proteste
pred institucijama Republike Srbije
i pomogli u organizovawu istih u Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu i drugim mestima. Sva ova pitawa }e i
daqe zaokupqati našu pa`wu i nametati neodlo`nost wihovog rešavawa.
Ne sme se smawiti obim aktivnosti
udru`ewa na rešavawu najva`nijih
problema - stambenih pitawa i pitawa ukupnog `ivota vojnih besku}nika i wihovih porodica. U narednom
periodu o~ekujemo te`e i slo`enije
uslove za naše delovawe na ostvarivawu ciqa zbog koga i postoji UVBS’’ završio je Velizar Rabrenovi}.
U zakqu~cima i zadacima za budu}i rad dominiraju dva osnovna ciqa,
ne samo za Udru`ewe vojnih besku}nika u Beogradu, nego i za Udru`ewe vojnih besku}nika Srbije u celini.
1. Ostvarivawe ste~enog prava;
prava na stan i miran dom, koji, kao
svoju obavezu u rangu dr`avnog duga,
mora da obezbedi dr`ava Srbija,
2. Ostvarivawe povoqnih uslova
za `ivot i rad porodica vojnih besku}nika, sve dok ne reše pitawe stana na trajnim osnovama.
Na izbornoj skupštini odato je
priznawe za rad kompletnom Gradskom odboru na ~elu sa wegovim predsednikom. Za poseban doprinos i trud
koji su ulo`ili ‘’stari besku}nici’’
na unapre|ewu rada Udru`ewa
skupština se zahvalila Branimiru
Baji}u, Nikoli Treskanici, Vladi Gosti}u i Borisu Stojanovu. Posebno
priznawe za unapre|ewe funkcionisawa Udru`ewa odato je sekretaru Jovanu Iqovskom i blagajniku Dadi Raki}u.
Skupština se zahvalila i @eqku
Vasiqevi}u, sekretaru Udru`ewa
Ratnih vojnih invalida Srbije, za nesebi~nu pomo} u obezbe|ewu prostorija za rad udru`ewa.
Doprinos u radu beogradskog udru`ewa dali su i Gradski odbori UVBS
Novi Sad, Kragujevac i Kruševac.
Za predsednika Gradske organizacije Beograd Udru`ewa vojnih besku}nika Srbije, odnosno predsednika
Gradskog odbora Beograd izabrani su
ponovo Velizar Rabrenovi} i Nada
Pavi}evi}.
Dragoslav \or|evi}
Vojni veteran
13
Januar 2011.
P
re tri godine, oduševqeni vi|enim i do`ivqenim u Bawi Badawi,
obe}ali smo da }emo ponovo do}i
ali u zimskim uslovima.
Poneti `eqom i obe}awem, nas ~etvoro, krenuli smo ve} poznatim putem, u
goste osvedo~enom prijatequ vojnih penzionera gospodinu Vlastimiru Radni}u,
direktoru i wegovom nevelikom a izuzetnom kolektivu.
Lekovita svojstva bawe nau~no su
dokazana 1889. godine, a prakti~no nekad
i svakodnevno u le~ewu svih vrsta reumatizma, posledica trauma i hirurških intervencija, ko`nih bolesti, ekcema, psorijaze... i sve to koriste}i peloidoterapiju, fizikalnu i podvodnu terapiju,
svakako po uputstvu i uz pomo} lekara i
stru~nog osobqa. Medicinski tehni~ari
Vesna i Jelena, viši terapeut Miroslav,
pravi su virtouzi u primeni terapije
peloidom ru~nom i podvodnom masa`om.
Osobqe restorana kao da se suprostavilo preporukama lekara u borbi protiv kilograma, nude}i nam da se i sami
poslu`imo, pa kako onda da se ne desi da
pisac ovih redova odla`e operaciju kuka,
a i "štap" koga je kupio kod Kineza dr`i,
umesto u ruci, u gepeku. Moj drug Dragan sada mo`e, bezbolno, da ispravi prste na ruci. Agronom Miša iz Loznice, koga smo tamo upoznali, umesto 50 metara, bez odmora, peša~io je ~etiri kilometara posle
petnaest dana preporu~ene terapije. A
de~ak Ilija, šesnaestogodišwak iz Kotora, kome ni poznati stru~wak ne ponudi
rešewe protiv opake psorijaze, radosno
nam saopšti: posle nekoliko kupawa u
sumporovitoj vodi bawe, znatno se boqe
ose}a i ode veselo sa ocem na pecawe.
A doma}in, direktor Vlasta, potrudi
se da nam ulepša boravak i le~ewe. Organizovao je, a ~ini to ve} tradicionalno,
do~ek Nove pravoslavne godine. Uz ve} uobi~ajeno prasence i druge |akonije, ~esnicu, tortu, vino, pri~u i muziku, do~ekasmo veselo i ovu novu godinu.
Ima Vlasta i drugih planova kad su vojni penzioneri u pitawu. Pro~itao je u
"Veteranu" ~lanak Pavla Lu~i}a o planiranim putovawima, a u okolini bawe su:
Tekereš, Vu~evo, Ma~kov kamen; nedaleko
su Stolice, Bela Crkva, Krupaw i Draginac, zatim manastir Tronoša i neobi~na,
a vrlo ure|ena crkva Dobri Potok,
sagra|ena kombinacijom drveta i kamena;
tu je i svakako dobro poznati Vukov Trši}.
Sve su to mesta, koja bi se mogla pose}ivati jednodnevnim i višednevnim izletima u kombinaciji sa adekvatnim terapijama i preno}ištem u bawi.
I ponovo, pri odlasku iz bawe, zadovoqni, osve`eni i oporavqeni ostavismo
Vlasti ~ekove za deset a koriš}enih petnaest dana. Iskreno mu obe}asmo da }emo
opet do}i.
Za nama ostade Bawa Badawa, nesebi~an dar prirode ~oveku, obasjana suncem, podno obronaka ponosnog i slavnog
Cera.
Danilo Aralica
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Obele`en Dan UVPS Zvezdara
OP[TINA I DAQE [email protected]
Iz Udru`ewa
vojnih penzionera
u Crnoj Gori
NIK[I]ANI
U NOVIM
PROSTORIJAMA
Vojne penzije u Crnog Gori od
1. januara ove godine pove}ane su
za 10,7 odsto. Razlika za tri godine bi}e ispla}ena u 2011. godini, u dve rate.
P
K
ao i svake godine, i 9..decembra
2010. u organizaciji Op{tinskog
odbora UVP Zvezdara, na skroman
na~in obele`en je Dan Op{tinske organizacije. Kao što je i red, doma}ini su
pozvali goste da uveli~aju sve~anost.
Ovom prilikom to su bili Zoran Vu~kovi}, predsednik Izvr{nog odbora UVPS,
Miloš Petrovi}, potpredsednik GO Zvezdara i Mile Glumac, predsednik komisije za dodelu jednokratne nov~ane pomo}i.
Pošto su sve naše sve~anosti delimi~no radne, Milovan Lali}, predsednik Op{tinskog odbora Zvezdara, kratko se osvrnuo na protekli jednogodišwi
period. Briga za ~lanove uvek je bila na
prvom mestu - pomagalo se svima, rekao
je Lali}, a najviše onima kojima je i bilo najpotrebnije, naravno u skladu sa
skromnim mogu}nostima Udru`ewa. Jedan od vrednijih rezultata koji su postignuti je da su ~lanovi koji ispuwavaju
uslove regulisali status neotkupqenih
stanova, što im je omogu}ilo da mogu da
ih otkupe. Veliki broj ~lanova ostvario
je pravo na jednokratnu nov~anu pomo}.
Ostvareni su veliki pomaci u saradwi
OpOd Zvezdara sa Izvršnim odborom i
komisijom za dodelu jednokratne pomo}i.
Saradwa, razumevawe i pomo} organa Uprave GO Zvezdara su izuzetni, i
Poziv in`iwercima
SEDMOG MARTA U
HOTELU „BRISTOL“
I
ove 2011. godine in`iwerci
svih klasa i generacija Vojne
akademije i Podoficirske škole, obele`i}e Dan in`iwerije JNA - 7.
mart, okupqawem na „zbornom mestu“,
hotelu „Bristol“ u Beogradu, 7. marta sa
po~etkom okupqawa u 12.00 ~asova. Ovo
pitawe je da li bi rezultati bili ovako
dobri da nije toga. Rukovodstvo organizacije }e i daqe ~initi maksimalne napore da u slo`enim uslovima funkcioniše i da OpOd UVPS Zvezdara nastavi
sa ostvarivawem svojih programskih
ciqeva.
U ime gostiju skupu se obratio Zoran
Vu~kovi}, predsednik Izvr{nog odbora.
Rekao je da UVPS Zvezdara posti`e vrlo dobre rezultate i da i Glavni odbor
~ini napore da da mu pomogne. Skupu se
obratio i potpredsednik GO Zvezdara,
Miloš Petrovi}, pozdravivši sve prisutne i rekavši da }e GO Zvezdara i
daqe ~initi napore da pomogne aktivnosti UVPS Zvezdara i wene najugro`enije
~lanove.
Pre po~etka neformalnog dela,
predsednik Lali} je, u znak priznawa za
doprinos UVPS Zvezdari, podelio spomen kwige sa posvetom Milošu Petrovi}u, potpredsedniku GO Zvezdara, i Vlastimiru Stojkovi}u, predsedniku MO i
vrednom ~lanu i aktivisti Udru`ewa.
Na kraju je obele`avawe Dana UVP
Zvezdara nastavqeno uz skromno
poslu`ewe i lepo raspolo`ewe svih
prisutnih. Nadajmo se da }e ovakvih
dru`ewa biti još, što ipak najviše zavisi od nas samih.
Marjan Matoševi}
,
je prilika da se sastanu pripadnici pojedinih klasa, in`iwerijskih jedinica
i komandi koji se usled nastale situacije nisu videli više godina. Svi koji
`ele i mogu da do|u treba da se jave
inicijatorima dru`ewa Milošu ^avi}u
(tel. 011/2505-449 i 063/636-844) i Nedeqku Vasovi}u (tel. 011/2500-561) do 1.
marta ove godine. Ova informacija odnosi se i na sada aktivne in`iwerce,
kako bi spojili i odr`ali svetle tradicije roda in`iwerije.
Miloš ^AVI], Beograd
Vojni veteran
14
Januar 2011.
redsjednik Udru`ewa vojnih
penzionera Crne Gore Dragan Tiodorovi} sve~ano je,
28. decembra, otvorio prostorije za
180 vojnih penzionera i 330 vojnih
ratnih invalida u Nikši}u.
Zasluga za dobijawe prostorija
u vojnoj stambenoj zgradi i wihovo
ure|ewe pripada opštinskom odboru na ~elu sa predsjednikom Dobrislavom Bajovi}em.
U prigodnoj besjedi pri otvarawu kancelarije i kluba Bajovi}
je pozdravio predstavnike Ministarstva odbrane, Glavnog odbora,
Vojnih ratnih invalida, borce 91/92
i predstavnike javne rije~i. Ovo je
najboqi novogodišwi poklon, jer
smo obezbijedili prostorije i kona~no su stvoreni normali uslovi
za rad opštinskih organa Udru`ewa
vojnih penzionera i ratnih vojnih
invalida. Za ure|ewe prostorija i
opremawe namještajem, televizorom, kompjuterom sa uvo|ewem interneta pomogli su brojni donatori
koji su danas prisutni te im zahvaqujem i posebno pozdravqam, rekao je Bajovi}.
U nastavku sve~anosti predsjednik Dragan Tiodorovi} informisao
je prisutne o sadr`aju novog zakona
o Penzijsko invalidskom osigurawu
u dijelu koji se odnosi na vojne penzionere. Zakonom je korisnicima
vojne penzije ura~unata kursna razlika na dan preuzimawa dokumenata
iz Fonda SOVO u iznosu 7,8% i razlika od 2,9% što ukupno iznosi
10,7%. Pove}awe }e va`iti od 1. januara, a pomenuta razlika za 3 godine bi}e ispla}ena u dvije rate 2011.
godine.
Me|utim, opet su vojni penzioneri zakinuti za iznos pove}awa, jer
nijesu ispoštovane presude Upravnog suda. Potrudi}emo se da dobijemo sve ono što nam pripada u skladu sa Zakonom, istakao je Tiodorovi}, ~estitaju}i prisutnima novogodišwe i bo`i}ne praznike.
Radivoje Zdravkovi}
Z QUDI I DOGA\AJI Z
RAPORT
IZ
[email protected]
O
pštinski odbor UVP U`ice odr`ao je
svoju redovnu godišwu skupštinu koja se tradicionalno
odr`ava 22. decembra svake godine.
Predsednik organizacije podneo je godišwi izveštaj u kome su sumirani svi
rezultati rada u toku
godine. Istovremeno,
~lanovi Udru`ewa
informisani su o
svim bitnim pitawima koji se ti~u `ivota i rada vojnih penzionera. Podnet je izveštaj o
utrošku finansijskih sredstava, a predsednik nadzornog odbora kroz izveštaj je pokazao da
je svaki dinar potrošen na zakonit na~in.
Po završetku sednice skupštine pripremqen je koktel.
@ivomir Gaji}
Iz Opštinske organizacije UVP Mladenovac
DVA PRIZNAWA PREDSEDNIKU
O
pštinska organizacija UVP Mladenovac odr`ala je sve~anu sednicu
povodom 17. godišwice UVPS. Sve~ana sednica odr`ana je u sali opštinskog ve}a
Mladenovac.
Sednici su prisustvovali predsednik
UVPS Qubomir Dragawac i potpredsednik
Izvršnog odbora Slobodan Pejovi}. Ispred
gradske opštine Mladenovac prisustvovao je
gospodin Ivan Jankovi}, ~lan opštinskog ve}a
gradske opštine Mladenovac.
Referat je podneo predsednik opštinske
organizacije Predrag Stepi} osvrnuvši se
kratko na istorijat Udru`ewa. Danas ova
opštinska organizacija broji 138 ~lanova što
iznosi 91% od ukupnog broja korisnika vojne
penzije na podru~ju gradske opštine Mladenovac i Sopot.
Opštinski odbor uspostavio je dobre
odnose sa lokalnom samoupravom i mesnim odborima saveza invalida rada kao i sa JP "Zelene Pijace".
Opštinski odbor, kao nevladina organizacija, redovno podnosi projekat za dodelu
sredstava od gradske Skupštine Mladenovac.
Sredstva se pravilno koriste i ista se prav-
daju kvartalno. U 2oo9. i 2o1o. godini ova sredstva su dodeqena korisnicima vojne penzije
sa penzijama ispod proseka na teritoriji
Beograda.
Što se ti~e bolesnih i nepokretnih KVP,
nisu zaboravqeni, pose}ivali smo ih prema
mogu}nostima i ~ini}emo to i ubudu}e.
Predsednik UVPS izneo je stavove Udru`ewa po pitawu duga, i prelaska u Fond PIO,
istakavši da se radi na tome da KVP zauzmu
što povoqniji polo`aj kako ne bi bili ošte}eni po pitawu polo`aja i penzija.
Za višegodišwi rad i zalagawe Zahvalnicu UVPS dobile su Kovina Brkovi} i Bosiqka @ivkovi}. Plaketa UVPS dodeqena je
Ratku @igerovi}u i Mladenu Novakovu, sekretaru Opštinskog odbora, a Poveqa UVPS dodeqena je Predragu Stepi}u, predsedniku
Opštinske organizacije Mladenovac.
Gradska opština Mladenovac za nesebi~no zalagawe i saradwu dodelila je predsedniku Opštinskog odbora UVP Predragu
Stepi}u priznawe "Mali grb" gradske opštine
Mladenovac, koje mu je uru~io gospodin Ivan
Jankovi}, ~lan Opštinskog ve}a
S.P.M.
SVE^ANOST U
ZREWANINU
bora Duško Majki} govorio je o putu kojim je
prošla ova organizacija.
Najistaknutijim ~lanovima dodeqena su
priznawa. Plaketa UVPS uru~ena je Blagoju
Stankovi}u, za uspešno vo|ewe organizacije
u prethodnom sazivu, a zahvalnica UVPS uru~ena je Ahmi Peqtu, potpredsedniku Opštinske organizacije.
I Opštinski odbor UVP Zrewanin dodelio je zahvalnice za višegodišwi doprinos
razvoju, unapre|ewu i afirmaciji UVPS, i to:
Vinki Jovanovi}, Paji Šerfeziju i Miloradu
Draškovi}u.
Sve~anost je nastavqena zajedni~kim
dru`ewem uz roštiq, pesmu i veseqe.
U
Opštinskoj organizaciji UVP Zrewanin, 22. decembra 2010. godine, na
sve~an na~in obele`ena je 17. godišwica od wenog osnivawa.
Sve~anost je po~ela odavawem po~asti
preminulim ~lanovima Udru`ewa.
Evociraju}i uspomene na 23. decembar
1993. godine, kada je formirana Opštinska
organizacija UVP Zrewanin, kao i na 22. decembar, Dan JNA, predsednik Opštinskog od-
Vojni veteran
15
Januar 2011.
Beleška
PERO
I DRAGICA
V
ojni penzioner Petar Crnogorac godinama je zapa`en porotnik u Okru`nom sudu u Bawoj Luci. ^esto ga sre}emo u glavnoj
ulici grada, ozbiqnog i uvek elegantno odevenog. Kad je Pero nasmijan nije teško zakqu~iti da je neko
su|ewe dobro okon~ano, da su porotnici doprinijeli da presuda bude
pravedna. Taj „sud gra|ana“ donedavno je funkcionisao u sudskoj praksi,
ali eto, veli Pero, toga više nema, a
samo neki od wih, porotnika, bi}e
anga`ovani još neko vreme.
Pero je svojim radom stekao povjerewe u MZ Centar i u Bawoj Luci i
jedan je od vojnih penzionera koji su
po odlasku u penziju nastavili aktivno da rade. Me|u vojnim penzionerima u Republici Srpskoj ima više
zapa`enih stvaralaca, novinara,
kwi`evnika, trgovaca... Neki su vlasnici ili suvlasnici nekretnina; jedan je vlasnik fabrike ~arapa, dugi
ima privatnu ambulantu, a tre}i pekaru...
Pero Crnogorac, iz sela Pola~a
kod Knina, krenuo je kao petnaestogodišwak u svet, 1949. godine, u poznatu industrijsku školu u Lovranu
kod Rijeke. Završio je za mašinbra-
vara i mogao je da ostane u poznatoj
rije~koj tvornici, ali krenuo je drugim putem. Upisao je Sredwu vojnotehni~ku školu u Ilirskoj Bistrici,
1952. godine (1. klasa). Tu školu je
završio 1954. u Zagrebu, a zatim je
upu}en u Kragujevac, prvo mesto
slu`bovawa, gde je ostao do 1957. godine. Posle je premešten u Bawu Luku, u Školski centar OMJ „Petar
Drapšin“. Od tada do kraja aktivne
slu`be,1986. godine, pa do danas Pero je Bawalu~anin.
U Gradišci je upoznao opštinsku slu`benicu Dragicu Bavrli}, potowu `ivotnu saputnicu, i to je, ka`e, po svemu sude}i, bio glavni razlog da ostane u ovom gradu i nikada
ne po`eli prekomandu u drugo mesto.
Pero i Dragica su skromni i
zadovoqni qudi.
Najviše radosti u wihov `ivot
unose k}erka Vesna i unuk Bojan.
Mitar Peji}
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Iz opštinske Organizacije
UVP ^a~ak
Iz Udru`ewa gra|ana "Podmorni~ar"
U^LANIO SE I GENERAL
MIRKOVI]
GRADONA^ELNIK
S PENZIONERIMA
O
pštinska organizacija UVP ^a~ak, 22. decembra 2010. godine, za svoje ~lanove organizovala je dru`ewe na kraju godine, a skup
su svojim prisustvom uveli~ali gradona~elnik
^a~ka Velimir Stanojevi}, sa saradnicima, komandant garnizona Gorwi Milanovac pukovnik
Stanimir Lazarevi} i ~lanovi civilnih penzionera iz ^a~ka sa svojim predsednikom Miloradom
Mari}em.
Dru`ewe i proslavu otvorio je predsednik
opštinske organizacije UVP ^a~ak \uro Jovanovi}, pozdravivši prisutne i po`elevši im dobrodošlicu i dobro raspolo`ewe. Istakao je da je
Opštinska organizacija uz dosta truda uspela da
realizuje veliki broj zadataka i obaveza, te da ih
u ovoj godini o~ekuju još ve}e obaveze.
Sve naše obaveze prema ~lanovima naše
opštinske organizacije izvršili smo u skladu sa
mogu}nostima i nastavi}emo da radimo kako bismo
im olakšali teško}e zbog nepostojawa garnizona
Vojske u ^a~ku, rekao je Jovanovi}.
Gradona~elnik Velimir Stanojevi} pozdravio
je prisutne, zahvalio se na pozivu, rekavši da }e
se uvek rado odazivati na naša dru`ewa pošto je
lepe trenutke proveo sa nama kada je bio u uniformi po pozivu u jedinicu u kojoj je bio raspore|en.
Oduševqen je na koji na~in i sa kakvim entuzijazmom funkcioniše naša opštinska organizacija u
ovom teškom vremenu i o~ekuje da }e idu}a godina
biti boqa za sve naše ~lanove.
I. M.
P
red kraj pro{le godine u
Beogradu je odr`ana redovna godišwa skupština Udru`ewa gra|ana „Podmorni~ar“ i 10. internacionalno
dru`ewe podmorni~ara.
Na skupštini Udru`ewa,
odr`anoj u Domu vazduhoplovstva u Zemunu, predsednik UO
Dragan Kosanovi} podneo je godišwi izveštaj o radu Upravnog
odbora, kao i financijski izveštaj za pro{lu godinu.
Nakon usvajawa izveštaja
skupština je usvojila i novi Statut Udru`ewa, koji je bio u javnoj
raspravi od po~etka godine.
Pošto je novim statutom promewen broj ~lanova UO u isti su
izabrani novi ~lanovi i to: Milisav Mijovi}, Vlado Ogar i Zoran Radosavqevi}.
Definisani su zadaci za ovu
godinu:
- Završetak rada i štampawe monografije,
- Saradwa sa MO Srbije oko
prebacivawa male podmornice
u Beograd,
- Saradwa sa udru`ewima
podmorni~ara i srodnim udru`ewima i dr.
Po završetku rada skupštine prisutni su nastavili sa dru`ewem u restoranu „Korjeni“ koje je proteklo u ~uvenom podmorni~arskom duhu i vesequ. Susre-
Popuwavawe obrazaca pri kraju
O
[email protected]
IPAK OVERENE
pštinska Organizacija UVP ^a~ak organizovala je popuwavawe obrazaca PZO-1 i PZO-2 (prijava zdravstvenog zbriwavawa za nosioce osigurawa i za ~lanove wihovih porodica) za izdavawe nove zdravstvene kwi`ice. Do
sada je sa teritorije ^a~ka, Lu~ana, Gu~e i Ivawice popuweno
i Komandi garnizona Gorwi Milanovac dostavqeno 439 obrazaca za nosioce osigurawa (94%) i 189 obrazaca za ~lanove wihovih porodica.
Opštinska organizacija UVP ^a~ak sa Komandom garnizona
Gorwi Milanovac organizovala je overu zdravstvenih
kwi`ica za 2011. godinu. Pošto RZZO nije na vreme dao nalog
Zdravstvenom centru Dr. Dragiša Mišovi} u ^a~ku da se
zdravstvene kwi`ice vojnih osiguranika ne}e overavati za
2011. godinu i da iste va`e do 30. 6. 2011 godine.
S obzirom da Zdravstveni centar Dr. Dragiša Mišovi} iz
^a~ka nije garantovao mogu}nost da vojnim osiguranicima sa
teritorije ^a~ka, Lu~ana, Gu~e i Ivawice pru`a zdravstvene
usluge sa neoverenim zdravstvenim kwi`icama, jer do 13. januara 2011. godine nije dobio nikakav dopis - nalog - od strane
RZZO i objašwewe kako da postupi u ovakvoj situaciji odlu~eno je da se organizuje overa zdravstvenih kwi`ica kako kori-
Vojni veteran
16
tu su prisustvovali podmorni~ari iz Hrvatske i Crne Gore, a u
udru`ewe se u~lanio general u
penziji Stevan Mirkovi}.
Ina~e, Upravni odbor udru`ewa svoje redovne sednice odr`ava svakog drugog petka u mesecu na brodu Udru`ewa pilota
„Kurjaci sa Uš}a“ili u „Školi
za brodarstvo, brodogradwu i
hidrogradwu“ u ulici Miloša
Pocerca br.2. Rad odbora je javan
i svi zainteresovani ~lanovi
mogu u~estvovati u radu.Brod se
nalazi u blizini tramvajskog mosta koji povezuje autobusku stanicu sa Novim Beogradom sa leve obale reke Save.
S.P.
PODMORNI^AR
Za sva pitawa vezana za
aktivnosti Udru`ewa zainteresovani se mogu obratiti
~lanovima Upravnog odbora na
wihove telefone ili na
e-mail: [email protected]
Kontakt telefoni:
Dragan Kosanovi} 062/409015; Zdravko Gaji} 063/350603; Zoran Nikoli} 064/2927673; Vladimir Milatovi}
063/642-821. Splav pilota
„KURJACI SA U[]A“.
snici vojnih penzija ne bi imali problema kada tra`e zdravstvenu zaštitu u zdravstvenim ustanovama. Overili smo 501
zdravstvenu kwi`icu ili 74%.
Istovremeno opštinski Odbor je iskoristio ovu priliku
da a`urira podatke o korisnicima vojne penzije i da izvrši
u~lawewe onih ~lanova koji to do sada nisu uradili. Pojedini
~lanovi iskoristili su svoj dolazak u prostorije opštinske
organizacije i tom prilikom su podneli zahtev za jednokratnu
nov~anu pomo}.
Ilo Mihajlovski
Januar 2011.
Z QUDI I DOGA\AJI Z
Zapis iz Kruševca
edan od redovnih zadataka Opštinskog odbora
UVP Kruševac je pomo} deci palih boraca i ratnih vojnih
invalida.
Godišwim planom rada Opštinska organizacija UVP Kruševac planira dve humanitarne akcije: podelu školskog pribora
deci svih uzrasta, povodom po~etka školske godine i podelu
novogodišwih i bo`i}nih paketi}a za mališane ispod deset
godina starosti.
Realizaciju humanitarne akcije „Jedan paketi} - mnogo
qubavi“ za decu palih boraca i
ratnih vojnih invalida isplanirao je do detaqa Opštinski odbor sa predsednikom \ur|em
Radmanovcem, na ~elu, zbog ~ega
je ona u potpunosti uspela.
Naime, ve} po~etkom novembra poslati su dopisi potencijalnim donatorima, za koje smo
smatrali da }e svojim skromnim
prilozima pomo}i ovu humanitarnu manifestaciju.
Zatim smo odr`ali sednicu
„Beloj sali“ Kulturnog centra
Kruševac.
Zahvaquju}i donaciji „Telekoma Srbija“ u iznosu od
100.000,00 dinara, ove godine
uspeli smo da osim deci palih
boraca i ratnih vojnih invalida,
paketi}e podelimo i svoj deci
KVP uzrasta do 10 godina.
Ina~e, paketi}i su bili u vidu slatkog paketa u iznosu od
1235 dinara i vau~era u vrednosti od 1.500,00 dinara za kupovinu igra~aka.
Zajedni~ki snimak na kraju
dru`ewa zabele`io je još jednu
uspešno realizovanu akciju
Udru`ewa.
U prostorijama Udru`ewa
vojnih penzionera u Kruševcu,
13. januara 2011. godine, odr`ana je sve~ana podela kwiga deci
palih boraca i ratnih vojnih invalida, u prisustvu dece i roditeqa. Povod za još jednu proveru humanosti, dobre voqe i
osnovnih qudskih vrednosti, bili su Novogodišwi praznici Bo`i} i pravoslavna Nova godina.
Opštinski odbor godinama
unazad vodi brigu o deci i trudi
se da svojom aktivnoš}u i organizovawem humanitarnih akcija
rešava nastale probleme, pru`aju}i podršku i daju}i skromne
poklone mališanima, kojima je
OpOd na kojoj su do detaqa bile
isplanirane obaveze svakog ~lana, dogovorili se o mestu odr`avawa, broju dece za koje treba
pripremiti paketi}e, o sadr`aju
paketi}a i drugo.
Ovu humanitarnu akciju nov~anim prilozima su podr`ali
„Telekom Srbija“, JKP „Vodovod“ Kruševac, d.o.o. „Brana komerc“ Kruševac.
Podela paketi}a uz predstavu sa Deda Mrazom i neizbe`nim
fotografisawem odr`ana je u
to najpotrebnije. Odbor nema
predvi|enih sredstava za tu namenu, a prihod od ~lanarine je
oko 14.000 dinara, tako da
Udru`ewe ovakve akcije realizuje zahvaquju}i donacijama
društvenih i privatnih firmi i
pojedinaca. Ranije je broj donatora bio ve}i, ali sada opada
zbog teške finansijske situacije, tako da mnogi humani qudi nisu mogli da se odazovu našem pozivu za donaciju.
mr Aleksandar Simonovski
JEDNA LEPA
AKCIJA
J
Iz Opštinske organizacije
UVP Kruševac
USPOMENE
KOJE NE BLEDE
S
e}aju}i se „Dana JNA“, ~lanovi Opštinskog odbora UVP Kruševac, priredili su 22. decembra
ove godine dru`ewe u etno ambijentu restorana
„Don @on kula“ u Kruševcu. Ovo nezaboravno i prijatno dru`ewe prire|eno je za sve ~lanove Udru`ewa, koji su imali `equ da prisustvuju. Uz pesmu i igru, utisci i uspomene iz tog perioda tekli su kao na filmskoj
traci.
Opštinska organizacija UVP Kruševac na ovo
dru`ewe pozvala je i ugostila komandante jedinica i
škola u garnizonu, zatim ~lanove Društva za negovawe
tradicija oslobodila~kih ratova, kao i predstavnike
drugih organizacija i udru`ewa, sa kojima OpOd UVP
Kruševac tradicionalno sara|uje
Ovim nezaboravnim dru`ewem, i ove godine, vojni
penzioneri iz našeg Udru`ewa okupili su se kako bi,
sumiraju}i rezultate postignute u prethodnoj godini,
vedri i raspolo`eni do~ekali Novu 2011. godinu.
^lanovi Udru`ewa sa svojim gostima proveli su izuzetno lepo i veselo popodne u lepom etno ambijentu
restorana, uz prijatnu muziku orkestra Radio televizije Kruševac i solistkiwe Rade Baji}, prise}aju}i se
lepih trenutaka provedenih upravo na taj dan.
Pozdravqaju}i prisutne goste i ~lanove Udru`ewa
i po`elevši im prijatne trenutke, dobro zdravqe i
sve najlepše u Novoj 2011. godini, predsednik \ur|e
Radmanovac kratko se osvrnuo i na najva`nije zadatke
koje je Udru`ewe u protekloj godini realizovalo. Posebno je istakao va`nost poseta starim i bolesnim
~lanovima, prijem i obradu zahteva za JNP, podelu
školskog pribora deci palih boraca i ratnih vojnih
invalida... Istakao je da su svim ~lanovima upu}ena
pisma i obaveštewe o aktuelnostima bitnim za `ivot
i rad vojnih penzionera kao i o mogu}nosti pretplate
na list „Vojni veteran“.
Mo`e se konstatovati da je prethodna godina bila
više nego uspešna, a ono što je nezaboravno i ugodno,
jeste drugarsko ve~e, ve~e retkog raspolo`ewa, makar
i u svoj brizi i krajwoj neizvesnosti oko polo`aja i budu}eg statusa KVP u ukupnom sistemu socijalnog i
zdravstvenog osigurawa
A. S.
Vojni veteran
17
Januar 2011.
Z [email protected] Z
@ivotna pri~a Slavke Ga{i
NIKO NE ZNA
[TA GA ^EKA
Te{ka `ivotna pri~a: Slavena-Slavka Ga{i
u razgovoru sa Radomirom Jovanovi}em
^
udni su putevi Gospodwi. Niko
od nas ne zna kakva ga sudbina
~eka. Razmišqaju}i o problemima koji nas snalaze u svakodnevnom `ivotu, ~ini nam se da su naši problemi
i muke koje pre`ivqavamo najte`i. Ali
kada ~ujemo da i od lošeg ima gore,
ostanemo bez re~i, nemi nad sudbinom
osoba iz komšiluka koje ~esto na ulici
sre}emo, a neretko na wihovim licima
vidimo i poneki osmeh. Tek tada shvatimo koliko ~ovek mo`e biti jak.
Te`ak `ivot je `ivela i danas
pre`ivqava Slavena - Slavka Gaši,
korisnik vojne penzije iz Zaje~ara. Supruga koja je sahranila mu`a i majka koja je sahranila svoje troje dece. Sada, u
87. godini `ivota `ivi sama. Razdvojila ih je zla sudbina i splet okolnosti
koji bi mogao poslu`iti za romane ruskih klasika ili scenario holivudskih
visokobuxetskih produkcija. I pored
svega, Slavena ka`e da joj starost nije
toliko teška koliko joj teško pada samo}a. A da bi lakše prebrodila samo}u
i muku koju ima, poma`u joj komšije i
~lanovi Udru`ewa vojnih penzionera
iz Zaje~ara, me|u kojima posebno isti~e pomo} sekretara UVP Zaje~ar Radomira Jovanovi}a.
Slavena je ro|ena 1925. godine u
planinskom selu Kostroševci, mesna
zajednica Klisura, opština Surdulica.
Odrasla je u sto~arskoj porodici, gde je
kroz detiwstvo i odrastawe pre`ivela teško}e Drugog svetskog rata. Posle
oslobo|ewa, u weno selo dolaze jedinice JNA radi obezbe|ewa dr`avne
granice prema Bugarskoj. Tako, posle
prekomande, za komandira karaule „Kostroševci“ dolazi mladi podoficir
Emin Gaši, rodom sa Kosmeta iz Pe}i.
Rodila se qubav na prvi pogled. Mladi su se zavoleli i ven~ali. Nedugo zatim, vodnik Gaši biva premešten u
Mladenovac, pa u Kwa`evac, a 1948. godine dobija raspored u Zaje~aru. Na tom
putovawu verni pratilac mu je bila
Slavenka. U Zaje~aru Emin slu`buje neprekidno do 1964. godine, kada odlazi
u penziju. U zajedni~kom braku, Emin i
Slavena su dobili k}erku i dva sina.
Bolest im je rano uzela k}erku, koju su
sahranili u Zaje~aru.
Poštuju}i jedno drugo, sinovima daju srpsko i albansko ime - Miodrag i Gani. Nakon penzionisawa, Emin i Slavena donose odluku da se sa sinom Miodragom presele u Pe}, a mla|eg Ganija
Slavena ostavqa kod sestre Vere, koja
nije imala decu, da joj bude uzdanica.
Sumorne devedesete porodici Gaši
donele su nevoqe. Sin Miodrag, po majci i imenu Srbin, a po ocu i prezimenu
Albanac, nije uspeo da se sna|e u novonastaloj situaciji. Prvo do`ivqava
qubavni poraz, jer zbog prezimena koje
nosi, devojka Crnogorka koju je voleo,
nije dobila dozvolu da se uda za wega.
Da bi zlo bilo ve}e, Miodrag gubi posao. Slomqen, odaje se alkoholu i tone
u depresiju iz koje „pronalazi rešewe“
tako što na o~i oca i majke izvršava
samoubistvo ska~u}i sa petog sprata iz
porodi~nog stana u Pe}i. Slavena
sahrawuje svoju uzdanicu i diku u Pe}i
1991. godine. Nakon smrti sina Miodraga, ne snalaze}i se u vrtlogu doga|aja
na Kosovu i Metohiji, Slavena i Emin
donose odluku da prodaju imovinu u Pe}i i da se presele kod sina Ganija, odnosno da se ta~no posle trideset godina vrate u Zaje~ar.
U Zaje~aru, nekada industrijskom
centru Timo~ke Krajine, usled sankcija
Vojni veteran
18
Januar 2011.
i ratova koji se vode posle raspada
bivše SFRJ, preduze}a padaju pod ste~aj i sin Gani gubi posao, kao i wegova
tadašwa supruga. Nemaština, beda i
bezna|e uti~u na to da se Gani razvede
od supruge koja ga napušta i prepušta
mu na brigu i vaspitawe sina Ninoslava. Sve te nevoqe kao da nisu bile
dovoqne, pa 2002. godine Slavena ostaje bez `ivotnog saputnika. Umire Emin
i Slavena ga sahrawuje na grobqu u Zaje~aru. Ostaje joj uteha sin Gani i unuk
Ninoslav, o kojima vodi brigu i sa kojima nastoji da o~uva porodi~no gnezdo.
Ali, to nije kraj Slaveninim teškim
`ivotnim iskušewima. Posle Eminove
smrti Gani pada u depresiju i odaje se
alkoholu. Gubi voqu za `ivotom i posle duge i teške bolesti januara 2009.
godine Gani umire.
Sve ono što je Slavena pre`ivela,
uticalo je na weno zdravqe. Obolela je
od dijabetesa, teško se kre}e i po~eli
su da je izdaju vid i sluh. @eli, ka`e,
da što pre umre, ali ne mo`e. „Mora
sve da se završi na ovom svetu, izgleda da sam još nešto ostala du`na,“ veli Slavena.
Unuk Ninoslav je u me|uvremenu stekao porodicu i `ivi sa suprugom. Slavena je sama u stanu koji je stekla sa suprugom i koji je trebalo da ostane Ganiju. Posle smrti Ganija, stan su nasledili Slavena i unuk Ninoslav koji sa suprugom `ivi u iznajmqenom stanu. Slavena im poma`e koliko mo`e, ali iz
meseca u mesec realna vrednost penzije pada, tako da su se nagomilali dugovi za komunalije. Zbog toga joj je, ka`e,
„iskqu~en interfon od strane predsednika skupštine stanara.“ Ra~un za
struju svakog meseca je sve ve}i zbog nagomilanog dugovawa i kamata.
U ovim zimskim danima, Slavenu
obilaze komšinice da vide da li joj
nešto treba. Povremeno je obi|e i unuk
Ninoslav koji nema stalno zaposlewe.
Obilazi je, ka`e i bivša snaja, supruga
pokojnog Ganija, donese joj doma}ih jaja,
sira i ono što mo`e od svojih usta da
odvoji.
U trenutnoj besparici, najve}u pomo} Slaveni pru`a Radomir Jovanovi},
koji jednom u desetak dana do|e da obi|e Slavenu, donese lekove iz Garnizonske ambulante za redovnu terapiju i ka`e joj šta ima novo u Zaje~aru. Najboqa
drugarica iz mla|ih dana, Mara Radi}
je zašla u godine pa ni ona ne mo`e samostalno da do|e i vidi šta ima novo
kod Slavene. Tako, sekretar UVP Zaje~ar ima ulogu kurira-glasnika i naizmeni~no obaveštava drugarice o novostima kod druge.
Na kraju razgovora, Slavena Gaši je
htela da se zahvali Udru`ewu vojnih
penzionera koje je do sada prema woj ispunilo misiju i zadatak zbog kojeg je
osnovano. Posebno i li~no se zahvaquje Radomiru Jovanovi}u, kojeg gleda kao
~lana porodice i zahvaquje mu se na
li~noj pomo}i i podršci porodici
Gaši u danima kada je bilo najte`e.
Na rastanku smo po`eleli Slaveni
sve najboqe, a posebno dobro zdravqe.
Jovo Bencun
Z
POVODI
Z
Obele`en Dan Medija centra "Odbrana"
NAGRADA "IVAN MARKOVI]"
NOVINARU "BETE"
Kapetan bojnog
broda Petar
Bo{kovi}
uru~uje
nagradu
novinaru
poru~niku
Aleksandru
Petrovi}u
S
ve~anost povodom obele`avawa
Dana Medija centra „Odbrana“
odr`ana je, 24. januara, u Domu
Vojske Srbije. Pozdravqaju}i goste, direktor Medija centra „Odbrana“ potpukovnik Slavoqub Markovi} podsetio je
da se 24. januar 1879. godine vezuje za po~etak vojne štampe, ali i za izlazak prvog broja „Ratnika“ prvog zvani~nog glasila srpske vojske. Osim toga, kako je naglasio, današwa sve~anost je posebna jer
ozna~ava prvu godišwicu postojawa Medija centra „Odbrana“, specijalizovane
ustanove Ministarstva odbrane kao nosioca informativno-izdava~ke delatnosti u sistemu odbrane.
„Protekla godina, za nas, bila je reformska, jer je u okviru reorganizacije i
racionalizacije Ministarstva, završen
proces objediwavawa novinsko-informativne i izdava~ke delatnosti u sistemu odbrane“, istakao je potpukovnik Markovi}, dodaju}i da su ovim potezom novinari, fotoreporteri, dizajneri i stru~waci za organizaciju i promociju doga|aja okupqeni na jednom mestu, a tako|e
i podmla|eni novim snagama.
Prema wegovim re~ima, novinari i
fotoreporteri te ku}e, perom i kamerom
zabele`ili su više od 600 doga|aja, objavqeno je 30 odsto više naslova nego
prošle godine, a vrata Doma bila su
otvorena za 40 hiqada gostiju na 177 doga|aja u 2010. godini. Po~etak ove godine, naglasio je, obele`ila je izlo`ba
slika Save Šumanovi}a, koju je do sada
posetilo više od 13 hiqada qubiteqa
likovne umetnosti.
Na~elnik Uprave za odnose sa javnoš}u kapetan bojnog broda Petar
Boškovi} naglasio je da „ukoliko smo
svojim radom i aktivnostima bar delom
doprineli ugledu Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije, smatra}emo da je protekla godina bila uspešna“. On je kao najva`nije aktivnosti Uprave u protekloj
godini izdvojio formirawe Medija centra „Odbrana“.
Od Novinskog centra, Vojnoizdava~kog zavoda i Doma Vojske, formirana je
jedna ustanova. Osmislili smo i Grupu za
marketing, a u sastav Uprave ušla je i
Vojna štamparija. Time smo, tako|e, sve
stavili pod jedan krov. Osim toga, izradili smo „Priru~nik za odnose sa javnoš}u“ i „Priru~nik za nastupe u medijima“ koji su nameweni svima u sistemu odbrane. Nastavili smo sa medija treninzima, od kojih bih izdvojio onaj koji smo
radili u saradwi sa Xeferson institutom, medija trening za top menaxment Ministarstva i Vojske“, naglasio je kapetan
bojnog broda Boškovi}.
Prema wegovim re~ima, te`išne aktivnosti Uprave u protekloj godini bile
su kampawe „Budi profesionalac“ i prijem u Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju.
Kao jedan od najva`nijih zadataka za
slede}u godinu Boškovi} je podvukao
preseqewe Štamparije u zgradu Vojnogeografskog instituta, koja i gra|ena za te
namene.
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} istakao je da su
Uprava za odnose sa javnoš}u i ustanove
u wenom sastavu dale zna~ajan doprinos
u afirmaciji rezultata rada Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u reformaciji sistema odbrane, profesionalizaciji i podizawu ugleda Vojske.
Prema wegovim re~ima analizom
više od 16. 000 video priloga u medijima o sistemu odbrane utvr|eno da je broj
negativnih priloga svega dva posto, što
je i najmawe u posledwih pet godina. Istra`ivawe javnog mwewa koje je ura|eno
Vojni veteran
19
Januar 2011.
krajem prošle godine pokazalo je da Vojska u`iva najve}e poverewe gra|ana Srbije, nešto više od 70 posto.
Tradicionalno, na sve~anosti su dodeqene nagrade za izuzetne uspehe tokom prethodne godine. Prvi put ove godine na sve~anosti je uru~ena Specijalna
nagrada Ministarstva odbrane za najboqu promotivnu televizijsku emisiju, a
ovogodišwi dobitnici nagrade su Jovana Jankovi} i Sr|an Predojevi}, za emisiju „Dobro jutro! Jovana i Sr|an“, emitovanu 6.maja 2010. godine na TV Pink,
povodom obele`avawa 180 godina Garde
Vojske Srbije.
@iri za dodelu novinarske nagrade
„Ivan Markovi}“ ocenio je da ovogodišwa konkurencija novinarskih radova, prispelih na konkurs, predstavqa
veoma solidnu medijsku produkciju, tematski i `anrovski vrlo raznovrsnu.
Ciq nagrade jeste podsticawe novinara
koji prate aktivnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na kvalitetno izveštavawe u doma}im pisanim i elektronskim medijima, afirmacija i javna
verifikacija wihovog stvaralaštva i
se}awe na Ivana Markovi}a, jednog od
najdarovitijih vojnih novinara i urednika u listu „Vojska“, koji je 2003. godine
preminuo u 43. godini `ivota. @iri za
dodelu novinarske nagrade „Ivan Markovi}“ radio je u sastavu prof. dr Rade
Veqanovski, predsednik (Fakultet politi~kih nauka, Beograd), Sawa Lubardi} (TV Studio B), Nenad Kova~evi}
(list „Danas“), Zvonimir Peši} (pukovnik u penziji, bivši direktor i glavni i
odgovorni urednik „Vojske“) i Danijela
Marjanovi} (Uprava za odnose sa javnoš}u Ministarstva odbrane).
Nagrada „Ivan Markovi}“ dodeqena
je novinaru „Bete“ Vojkanu Kosti}u za dokumentarni televizijski film „Profesija vojnik“, ura|en u TV produkciji
„EAI“, emitovan u okviru serijala „Integracije“ na programu RTS2 i na još 38
lokalnih TV stanica u mre`i ANEM. Nagradu, koju ~ine Plaketa i nov~ani iznos
od 60.000 dinara, uru~io je dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran
Jefti}.
Na sve~anosti su proglašeni i najuspešniji novinar i saradnik magazina
„Odbrana“, a ove godine nagra|eni su novinari poru~nik Aleksandar Petrovi} i
vojni analiti~ar Aleksandar Radi}, kojima su nagrade uru~ili na~elnik Uprave
za odnose sa javnoš}u kapetan bojnog broda Petar Boškovi} i glavni odgovorni
urednik magazina „Odbrana“ mr Radenko
Mutavxi}.
Na~elnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}
uru~io je nagrade najboqem sportisti i
sportskoj ekipi Vojske Srbije, izabranim
u tradicionalnoj akciji „Odbrane“.
@iri je odlu~io da za najboqeg sportistu Vojske Srbije u 2010. godini proglasi
kadeta Stevana Stojanovi}a, xudistu, a
Streqa~ki klub „Akademac“ za najboqu
sportsku ekipu.
S.M.O.
Z
GDE SU PARE VOJNIH
PENZIONERA
V
e} šest godina traje mukotrpna borba vojnih penzionera i
Vlade Srbije, odnosno wenog
Ministarstva odbrane, koje bi trebalo da je i ministarstvo vojnih penzionera. Od 2004. godine skoro svaki od 50 hiqada vojnih penzionera
tra`io je svoja zakinuta prava preko
suda, kao da je gra|anin neke druge
dr`ave.
Vladi Srbije i wenom Ministarstvu odbrane sada je najva`nije da
u|emo u Evropsku uniju i da ostanu na
vlasti. Kako i od ~ega `ive weni
gra|ani - to pitawe trenutno nije na
dnevnom redu.
Vojni penzioneri godinama naviknuti na rad, red i disciplinu, na
poštovawe li~nosti svakog ~oveka,
uporno tra`e da im dr`ava vrati dostojanstvo li~nosti i „plati“ ono
što su decenijama kroz vaspitawe
mladih dali dr`avi i svome narodu.
Potvrda tome su izgra|eni mnogi putevi, mostovi, spašena imovina, qudi, obuka za mnoga zanimawa, patriotizam i qubav. Od 5. oktobra kada
je po~ela „nova istorija Srbije“ sve
to je izbrisano. Više nema narodne
vojske, nema dr`ave i naroda kome
}e se vojska zakliwati na vernost,
nema zadataka koje }e Vojska Srbije
braniti... weni prostori su sada sku~eni od Ohaja do Avganistana.
Sve to vojni penzioneri vrlo
teško shvataju, prihvataju i prebolevaju. Svemu tome pridodaju se neki
nesmotreni potezi Vlade pa i organa Ministarstva odbrane na wihovu
štetu.
Da bi Vlada Srbije rešavala
svakodnevne probleme i ujedno da
odgovara obavezama EU ona osniva
razne agencije, kancelarije, institucije, uvodi neke zaštitnike gra|ana
i poverenike informacija, i još
mnogo toga bez ~ega smo ranije pristojno `iveli. Postoje}e dr`avne
slu`be rešavale su te probleme, a
da nisu bile kancelarije, agencije,
saveti...
Za rad pobrojanih novih institucija potreban je novac koji je predvi|en buxetom, iako mnogi gra|ani ne
bi mogli da pobroje šta su dobro do`iveli uvo|ewem ovih institucija.
Vlada Srbije je za wihov rad u buxetu predvidela za 2011. godinu 986
miliona dinara. Koliko li bi se
penzionerskih pitawa rešilo ovim
novcem, a tek problem onih pojedinaca koji imaju „bezobrazno malo“, kako bi predsednik Tadi} rekao za one
koji su bezobrazno bogati.
Evo raznih agencija i kancelarija ~iji rad gra|ani još nisu osetili
i razumeli:
-Zaštitnik gra|ana ove godine
ima u buyetu 149 miliona, prošle
122 miliona,
-Dr`avna revizorska institucija
PISMA
Z
ima 425 miliona, prošle godine samo 91 milion,
-Agencija za borbu protiv korupcije ima 166 miliona, šest više nego lane,
-Poverenik za informacije ima
126 miliona, deset više nego lane,
-Poverenik za ravnopravnost ima
96 miliona, 57 miliona više nego
lane,
-Savet za borbu protiv korupcije
ima 24 miliona, kao i prošle godine.
Za sve ove agencije mo`e se postaviti pitawe: od ~ega ili od koga
nas brane - štite kada ne mogu da nas
odbrane od sopstvene dr`ave. Saša
Jankovi} }e gra|ane Srbije štititi
od „svega i sva~ega“ za svega 149 miliona dinara, samo 27 miliona dinara više nego prošle godine.
Nije nam jasno koje }e informacije da štiti Rodoqub Šabi} kada se
mnogim dr`avnim slu`bama oduzima
pravo da svojim merama štite svoj
rad i rezultate rada, kada u svakoj
ustanovi imamo strance koji nas u~e,
planiraju i odobravaju ono što treba da radimo. No, svejedno Šabi} i
saradnici ima}e sigurnih 126 miliona dinara, deset više nego prošle
godine.
Najve}a radost za gra|ane Srbije
bila je kada smo informisani da je
Vlada Srbije osnovala nezavisni
organ - Dr`avnu revizorsku instituciju (DRI). Radost je trajala vrlo
kratko, jer je neki kwigovo|a nešto
zabrqao u visini od sedam milijardi dinara, kojima se još ne mo`e u}i
u trag. DRI se više ne ~uje, ne zna se
Karikatura Nikole Ota{a
Vojni veteran
20
Januar 2011.
da li su im „potkresana krila“, tek,
oni dobiše za 2011. godinu 425 miliona, 334 miliona više nego prošle
godine. Radoslav Sretenovi}, ~elnik ove institucije, više se ne
javqa. Mi nemamo razloga da
sumwamo da }e mu sa ovim buxetom
biti lošije nego prošle godine.
Savet za borbu protiv korupcije,
na ~ijem ~elu je Verica Bara}, uvideo je da je veoma jaka sprega krupnog
kapitala i politi~ke vlasti pa su
troškovi Saveta i ove godine na visini prošlogodišwih - samo 24 miliona dinara.
Agencija za borbu protiv korupcije izgleda da je viši organ u odnosu
na Savet, pa je zato za ovu godinu dobio iz buxeta Srbije šest miliona
dinara više - ukupno 166 miliona
dinara. Teško wima korumpiranima
koje }e ova Agencija ove godine potka~iti. Zoran Markovi}, ~elnik ove
agencije, sve svoje aktivnosti uklapa u ovih 166 miliona. Vide}emo,
oseti}emo koliko je jaka i samostalna ova agencija.
Tako u ovoj našoj lepoj Srbiji
svako na|e nekoga ko }e o wemu brinuti, pomagati ga, štititi. O vojnim
penzionerima nema ko da brine. Za
sada, bar tako izgleda, tra`i se ime
nekog dr`avnog tela koje }e brinuti
o nama vojnim penzionerima. Kada }e
se to dogoditi - ne zna se. Ali moglo
je bez mnogo ~ega napred navedenog.
O ovim raznim agencijama, kancelarijama.nedavno je široko pisala i
Politika.
Stevan Stojanovi}, Šabac
Z
PISMA
Z
Povodom štampawa specijalnog priloga
u „Veteranu“
PRIMER ZA INFORMISAWE
S
pecijalni prilog o aktuelnoj problematici ostvarivawa prava vojnih penzionera, koji je kao besplatni primerak
na 12 strana štampao „Vojni veteran“ za mesec novembar 2010. godine, naišao je na veliko zadovoqstvo vojnih penzionera u Nišu.
U razgovoru sa ve}im brojem vojnih penzionera, moglo se ~uti da je
Glavni odbor UVPS u~inio izvanredan potez štampaju}i tekstove o
najva`nijim pitawima koja optere}uju vojne penzionere.
Ono što je zna~ajno, u Nišu je
skoro svaki vojni penzioner dobio
specijalni prilog. Zahvaquju}i anga`ovawu predsednika mesnih odbora UVP, a posebno sekretara, vojni penzioneri su (u poštanskom
sandu~etu) dobili veoma iscrpne
podatke o najva`nijim pitawima
koja ih tište. U mesnoj organizaciji UVP „Obili}ev venac“ u Nišu,
koja broji oko 400 ~lanova, sekretar Mom~ilo Ili}, pošto je na prilozima
ispisao adrese, podelio je preko 300 primeraka i mnogi vojni penzioneri
su bili obradovani kada su u svom poštanskom sandu~etu, ugledali prilog.
Nema sumwe u to da su vojni penzioneri prezadovoqni ovim na~inom
informisawa i isti~u da je Glavni odbor u~inio pravu stvar i na najboqi
na~in informisao ~lanove UVPS.
Štampawe specijalnog priloga, svakako je iziskivalo i odre|ene
troškove. Me|utim, ovakvo informisawe je, prema ocenama mnogih, izuzetno korisno. Nadamo se da ovo ne}e biti posledwe štampawe aktuelnih
informacija iz `ivota vojnih penzionera.
Ranko Babi}
SANKCIJE ZA
VOJNE
PENZIONERE
G
rupa vojnih penzionera jedne
mesne zajednice, na redovnom
sastanku, pored ostalog, raspravqala je i o neuspehu PUPS-a da
se izbori za vra}awe duga biv{im
pripadnicima JNA od 2004. i 2008.
godine. Naime, tri organizacije
PUPS-a mesnih zajednica Novog Beograda, rasformirane su a da niko od
nadle`nih nije do{ao da nam objasni
razloge rasformirawa, sem nekim
pojedincima. Trebalo je da imaju u
vidu da su svojevremeno glavni kreatori formirawa PUPS-a upravo bili vojni penzioneri ovih mesnih zajednica. Na`alost, za ove funkcionere, glavna smetwa su upravo bili
na{i predstavnici iz ovih MZ. Mo`da je upravo razlog {to su vojni
penzioneri na sastancima tra`ili
krivce. Na{i predstavnici PUPS-a
za celo ovo vreme postojawa nisu
imali snage da se kod Vlade pa i u
Skup{tini izbore za poni`ene vojne
penzionere. U predizbornim obe}awima bilo je lepo ~uti kako }emo
problem duga vratiti samo ako se
{to masovnije organizujemo i imamo
svoje predstavnike u Skup{tini.
Ali, na`alost, izneverena su na{a
o~ekivawa.
U `u~noj raspravi jedan od penzionera objasnio je da su za nas uvedene sankcije: 2004. i 2008. godine.
U takvoj raspravi biv{i pripadnik
PUPS-a koji smatra da je jo{ u rasformiranom odboru, bio je najglasniji. Meni je Krkobabi} zemqak i ja
}u li~no i}i kod wega ku}i. Na{ organ je tu pao, re~e on. ^iji organ, upitah ga ja. Pa na{, potvrdi on. Ja vidim da se tu ozbiqno zao{trila situacija i ~ekam trenutak da se malo
na{alimo. Onda }u ja wemu, ~ekaj malo, ovi vojni penzioneri nisu u odboru PUPS-a, a kao {to zna{ ja sam napustio PUPS. Prema tome, izgleda
da je samo tvoj organ pao. ^ovek se
Vojni veteran
21
Januar 2011.
zbuni a mi se svi slatko nasmejasmo.
Eto kako se vojni penzioneri i u
najte`im situacijama znaju na{aliti na ra~un svog drugara i Partije.
M. Karan
INFLACIJA
STRANIH RE^I
N
aš „Vojni veteran“ prati ve}inu glasila koja izlaze u
zemqi, i elektronska tako|e,
pa ono najzna~ajnije u wima prenosi
i nama, ~itaocima „Veterana“.
U novembarskom broju meni je privukao pa`wu pozajmqeni ~lanak iz
„Pravde“, pod naslovom „Ho}e da nam
oduzmu najlepšu re~“ - kojom nam
Evropska Unija servira svoje nove
re~i, navodno lepše od naših.
Za sada kod nas Srba „sve pali“
samo ako je strano pa }e i ovaj predlog EU kod nas na}i plodno tle. O
ovom pitawu ~esto razmišqam. Kako
da sa~uvamo naš jezik i pismo?
Nabroja}u samo neke strane re~i,
kojih se setim, a za koje imamo naše
re~i. To su nove nametnute re~i u
našem re~niku, ili re~i koje su ranije vrlo retko upotrebqavane: abolicija, tranzicija, privatizacija,
enklava, entitet, tajkun, MMF, Narodna kancelarija, razne agencije,
evropska integracija, insajder,
evropski standardi, lustracija, korupcija, mito, pravna dr`ava, štrajk
gla|u, integracija, partnerstvo za
mir, ombudsman, zaštitnik qudskih
prava, narodna kuhiwa, centar za
qudska prava...
Mo`da neke re~i nisam ta~no naveo, ali ja ih tako ~ujem od politi~ara kada nam se direktno obra}aju sa
TV ekrana. Verujem da }e navedene
novousvojene re~i pomo}i našoj vladi kada ovih dana bude davala odgovore na onih 4000 pitawa „doma}eg
zadatka“ EU, ali mi, obi~ni gra|ani,
ne znamo pravo zna~ewe mnogih od
navedenih re~i. Kako li bi u Evropskoj uniji razumeli naš-vladin odgovor ako bi bio napisan našim re~ima, po Vukovom re~niku, prevedenim
na jedini svetski jezik-Engleski.
Ovo naglašavam samo zato što smo,
tako|e, u posledwih nekoliko godina, u našim školama ukinuli sve
druge strane jezike kako bi se, verovatno, lakše snalazili u ovom jedinom svetskom jeziku. Za sada cela
Srbija, zbog ameri~kih filmova i
drugih emisija iz kulture - muca Engleski. Ne}e mnogo pro}i vremena
kada }emo mucati Srpski.
S. S. Šabac
Z
PORTRETI
V
ojni penzioner Milorad Baši},
slikar i vajar, nosi jo{ jedno
zvawe - Vitez mira i plemenitosti. U wegovoj vojni~koj karijeri ima
dosta toga {to ga karakteri{e kao svetranu i izuzetnu li~nost.
Milorad Baši}, major u penziji, ro|en je u selu Ma~kovac, nedaleko od
Kruševca 1942. godine. Prvi razred
osnovne škole završio je u istom mestu.
Odmah potom, pošto mu je otac bio oficir JNA, mewa mesta prebivališta te u
Kraqevu završava drugi, a od tre}eg do
osmog razreda sti~e znawa u Osnovnoj
školi u Vu~itrnu (kod Kosovske Mitrovice).
Gimnaziju završava u Kragujevcu gde
je pokazivao izrazit likovni talenat.
Tu ga je, kao vanredno talentovanog |aka, profesor likovnih umetnosti usmeravao da ode na likovnu akademiju.
Otac oficir kratko mu je rekao: „Za tebe postoji samo jedna akademija - vojna!“
Po završetku Vojne akademije zapo~iwe slu`bu u Skopqu, nastavqa u
Titovom Velesu, a u Šibeniku okon~ava
svoju vojnu karijeru, u 39. godini `ivota
kao „politi~ki neprilagodqiv“ i „nepodoban“, ali to je prili~no duga pri~a
za ovu priliku.
Ono što je iz toga perioda vredno
pa`we jesu wegove kulturno-umetni~ke
aktivnosti. Posebno one koje se odnose
na oblast likovnog stvaralaštva.
U Skopqu se, pored obavqawa redovnih vojni~kih obaveza, aktivno bavio slikawem i vajawem.
U Titovom Velesu je bio ~lan Saveta „Racinovi susreti“ gde su se tradicionalno, svake godine, odr`avale pesni~ke manifestacije visokog nivoa.
U Šibeniku se, odmah po dolasku u
ovaj grad, ukqu~uje u plemenit rad, na
osmišqavawu manifestacije pod nazivom „Festival deteta“. Za doprinos i
saradwu dobija 11 posebnih priznawa.
Po otpuštawu iz JNA, da bi }erki,
sinu i sebi obezbedio najosnovnije `ivotne potrebe, 1986. odlazi u Aran|elovac! Tu radi - kao kamenorezac i kao vajar. Svojom veštom rukom, sluhom, umom
i nekim posebnim senzibilitetom
do`ivqava, ose}a i upoznaje razli~ite
vrste kamena. Tu je pored planine Ven~ac, prebogatom belim i belo-sivim
mermerom. Nedaleko je i planina
Bukuqa koja je nabrekla granitom sive
boje visokog kvaliteta.
Radi, kleše, ali o kamenu i razmišqa. Sa zadovoqstvom saznaje sve o
ven~a~kom mermeru koji se ovde, pored
Aran|elovca, eksploatiše od 1881. godine. Saznaje da se prvi eksponat izra|en od ovog ~uvenog mermera ~uva u Muzeju preduze}a „Ven~ac“.
Kamen ga kao magnet privla~i. Razmišqa, shvata da kamen, kao osnovni
arhitektonski (gra|evinski) materijal,
sa odre|enim fizi~ko-hemijskim karakteristikama i dekorativnim vrednostima, pru`a šansu za eksploataciju široke namene. Pa godinama kleše, radi i
daqe razmišqa da unapredi svoje sposobnosti u „drugovawu“ sa kamenom kako
bi stvorio skulpture visoke umetni~ke
vrednosti.
Z
Dve pri~e
o jednom penzionisanom majoru
VITEZ MIRA
I PLEMENITOSTI
Postaje u~esnik
Simpozijuma pod nazivom „Mermer i zvuci“, koji se u Aran|elovcu, kao kulturna
manifestacija, odr`ava du`i niz godina. Skulpture koje je
tamo uradio ostale
su kao trag wegovog
umetni~kog stvarala~kog rada.
Kroz skulpturu
predstavio je svoj talenat, snagu, ~vrstinu voqe i karaktera.
Ali, on je i „likovna duša“. Slikawe mu je qubav od
gimnazijskih dana kada ga je, izvrsni likovni pedagog, prof.
Svetislav Mladenovi} „otkrio“, gajio i upu}ivao na umetni~ku akademiju, da bude slikar.
Baši} u Aran|elovcu osniva privatnu školu za likovne talente pod nazivom „Milles“ sa namerom da otkrije,
prepozna likovne predispozicije polaznika, da razvije i neguje wihove likovne izraze i da ih uputi na daqe likovno stru~no obrazovawe u Nišu ili Beogradu, u zavisnosti od afiniteta prema
oblastima likovnog izra`avawa.
Svi polaznici škole „Milles“ su,
pre ili kasnije, nastavili svoje obrazovawe u umetni~kim školama i akademijama. Jedna od polaznica nije krenula
tim putem, nego je ostala vezana za
Aran|elovac, a posebno za svog „u~iteqa“. Iz qubavi prema umetnosti, rodila se i qubav! Wegova supruga Beti Koci}-Baši} je sada izvrsni slikar, simbolista, ali i veoma uspešan ikonopisac .
Ako je napred bilo re~i o Baši}evim kulturno-umetni~kim aktivnostima
u svim mestima gde je „po slu`benoj du`nosti“ `iveo (Skopqe, Veles, Šibenik), ali i „privatno“ po raznim gradovima bivše SFRJ, nije neshvatqivo
što je imao prilike, kao veoma sposoban, ambiciozan i dinami~an ~ovek da
upozna mnogo poznatih li~nosti: iz
oblasti kulture i umetnosti .
Posle svakog susreta, bio je bogatiji
i sre}niji! Imao je sre}e da razgovara i
sara|uje sa qudima kao što su: Desanka
Maksimovi}, Mira Ale~kovi}, Qubivoje
Ršumovi}, Bo`idar Jakac, Ivan Generali}, Mi}a Popovi} - Mili} od Ma~ve,
Oqa Ivawicki i Vlada Veli~kovi},
Vojni veteran
22
Januar 2011.
Nikola Martinovski, Nikola Kusovac...
Prilikom posete Beogradu, ~uvenim
kosmonautima je poklowena slika Milorada Baši}a - Millesa pod nazivom
„Moment Apola 11“.
Wegovi sagovornici su bili @ak Kusto, ~uveni svetski istra`iva~ morskih
dubina, ina~e pomorski major, Jovan
Raškovi}, neuropsihijatar, kome je Milorad spasio `ivot.
U Šibeniku je, kao oficir, prošao
kroz ronila~ki kurs. Ne treba naglašavati da ova disciplina zahteva
psiho-fizi~ku snagu, sposobnost orijentacije, ose}aj prisebnosti i sigurnosti,
dobre reflekse... Sve te osobine Baši}
je primenio prilikom spašavawa kolege - ronioca, koji se iz nepoznatih razloga (ili mo`da zbog pucawa ~ira) po~eo da guši i davi. Spasivši ga od sigurne smrti, Baši} ga je otpratio do
bolnice i pritom mu dao svoju krv. Od
tada je Baši} bogatiji za jedan qudski
`ivot.
Druga pri~a dešavala se tako|e u
Šibeniku. Jednog popodneva, na šetalištu ovog grada nalazilo se na stotine gra|ana, vojnika i mornara. U jednom
lokalu mu je supruga sa }erkom u
društvu Jovana Raškovi}a. Intuicija
jednog dobro obu~enog vojnika-majora nagnala ga je da proveri sigurnost objekta
gde se, trenutno nalazio Jovan Raškovi}. Otkrio je ispod zida objekta tempirnu bombu sa plasti~nim eksplozivom
velike razorne mo}i. Smelom i hitnom
intervencijom (uz pomo} svojih vojnika)
uspeo je da deaktivira bombu i tako spa-
Z
si `ivote više stotina nevinih qudi.
Kao humanista on je višedecenijski
dobrovoqni davalac krvi.
On se samoinicijativno prijavio na
VMA i zaveštao svoj bubreg. Dao je izjavu i osna`io je samo jednim uslovom: da
~ovek koji }e dobiti ovaj wegov `ivi organ bude društveno koristan, da bez
problema mo`e da nastavi da `ivi i radi.
Kada su „nadle`ni“ iz Republike
saznali za mnoga dela humanosti, a posebno po`rtvovanosti na deaktivirawu
bombe u Šibeniku, dr`avni zvani~nici
su ga, na sve~anoj ceremoniji u Domu narodne skupštine, proglasili „Vitezom
mira i plemenitosti“!
Na ceremoniji su mu odmah li~no ~estitali: Oliver Duli}, tada predsednik Narodne skupštine Srbije, kao i
Bo`idar \eli}, potpredsednik Vlade
Republike Srbije.
Baši} je jedan od prvodobitnika novog srpskog pasoša.
U Srbiji je 2008. godine postojala
akcija pod nazivom „Novi srpski pasoš
- novo lice Srbije“. U društvu odabranih zbog posebnih zasluga i plemenitosti (wih 204) našlo se i ime Milorada
Baši}a, na 67. mestu. Bio je sre}an da se
neko, posle 27 godina, setio tog dramati~nog doga|aja u Šibeniku, wegovog viteškog ~ina u spašavawu stotina qudi
od tempirne bombe... makar to bilo i
kroz uru~ewe novog srpskog pasoša.
Od 1996. godine `ivi u Ma~kovcu i,
u svom umetni~kom ateqeu „Milles“, sa
suprugom Beti Koci}-Baši}, svoje likovne sposobnosti izra`ava kao: slikar, klesar i vajar. U slikarstvu koristi tehnike uqe i suvi pastel, a stilske karakteristike su mu nadrealizam
i fantastika, mada mnoge motive realisti~ki obra|uje.
Supruzi Beti prepušta apsolutnu
samostalnost koja se svojim likovnim
kreacijama nagiwe simbolizmu, dok u
slikawu ikona crpi izvore svoje imaginacije, ali koloritom ne odstupa od boja kakve su se vekovima, u predstavqawu svetiteqa koristile.
Iako `ivi na ivici Kruševca, dvorsku crkvu „Lazaricu“ ne vidi, ali je ose}a. ^esto joj u pohode dolazi. Oduševqavaju ga wene fasade bogato oki}ene rozetama, kordonskim vencima, lukovima i prozorima ukrašenim bujnom
kamenom plastikom u plitkom reqefu.
Ose}a magi~nu mo} rozeta ~ija simetrija kao i harmonija majstorski izrezbarenih motiva ostavqa na wega poseban pe~at.
Ho}e da nešto tako uradi za zavi~aj.
U Narodnom muzeju u Kruševcu saznao je da je Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraqevu (sa patronatom i na ove vrednosti kruševa~kog podru~ja), doneo odluku o rekonstrukciji „Manastira Milentija“ (nedaleko od Brusa) koji poti~e iz 15. veka.
Veoma je zainteresovan da, za dar
manastiru, uradi rozetu koja je likovno
bliska originalu.
A. Simonovski
PRI^A
Z
@ivot podstanarski u kasarni
I[^EZLO VREME SNOVA
S
vakodnevnica u kasarni te~e
kao i svagdje drugdje. Mnoge
stvari se ponavqaju i naizgled nema ba{ mnogo interesantnih
stvari. Za svaku porodicu a i pojedinca
ta svakodnevnica je specifi~na. Tako i
za mene. Ujutro ustajawe u vremenu od
07.00 - do 07.30. Pa sad kad sam u penziji
i ne moram biti ranoranilac. Popijem
kafu sa suprugom i pogledam jutarwe vesti na televiziji. Nakon toga se sredim,
obrijem i krenem vani. No sad vi{e nemam {efa i razmi{qam da li je uop{te
potrebno da se brijem. Da li mi je kosa
porasla i da li je vreme za „{i{awe“.
Gledam ponekad svoje biv{e kolege kako
su se zapustile. Vi{e se i ne briju, pustili kosu i stomake. Obukli ode}u onu
{to im je bila prva pri ruci i tako {etaju gradom. Ni za wih a ni za mene vi{e
nema postrojavawa a niti {efa da nam
stavi primedbu. A kako }emo iza}i vani
i pokazati se „pred svetom“ to zavisi od
nas.
Preko puta na{e zgrade je de`urana.
Kad god pro|em sjetim se dana kada sam
tu de`urao. Svaki drugi vikend za de`urstvo bio je „moj“. Te{ko da je moglo
oma{iti. A i stanovali smo tu preko puta pa nam nije bilo te{ko. Gledam i danas stare{ine koji stanuju u kasarni. I
oni tu de`uraju. I za wih je vikend ~esto
„rezervisan“ za de`urstvo…
^esto sam tu de`urao. Tokom de`urstva bilo je lepih a i te{kih dana. Sa nama u smeni bio je i civilno lice Marko,
stariji ~ovek. Po godinama, mogao mi je
biti otac. Marko je bio u ulozi ~uvara.
No bez obzira na godine, radwe sa oru`jem po pravilu slu`be nikad nisu dolazile u pitawe. Kad stavi pu{ku „o desno
rame“ Marko je uvek bio pravi vojnik. Na
PS-u sam striktno insistirao bez
popu{tawa i razlika u godinama. Na de`urstvu ponekad bi i popili po jednu ~a{icu. Jednu Marko, jednu ja. Nije bilo
sakrivawa a niti opijawa iza ugla. Situacija je morala biti pod kontrolom uz
me|usobno poverewe i po{tovawe jednih i drugih. Te{ki trenuci a i ratna doga|awa su nas tome nau~ili.
Pro{le tako godine i do{lo vreme
da se ide u penziju. Ispratile Marka kolege i on ode u penziju. Pro|e tako mesec,
dva, pa i vi{e meseci ali penzija ne sti`e. Pro|e i godina dana, ali od penzije
ni traga ni glasa. [ta on to nije uradio
pa da mu penzija ne sti`e. Sretnem tako
Marka nakon odre|enog vremena u Fondu
penzijsko invalidskog osigurawa. Ka`e,
nedostaju mu u sta`u „neke godine“. Sad
mora da juri slu`benike u vojnoj po{ti
da mu se uplati doprinos za nedostaju}i
radni sta`. Neko je „zaboravio“ na Marka. A on je celi `ivot vredno radio i sve
je odra|ivao na vreme.
Krenem tako daqe putem i nai|em na
pistu. Nekad je tu bilo mnogo vojske. Postrojavali bi se, predavali raporte koVojni veteran
23
Januar 2011.
mandatu. Danas pusto. Idem tako daqe i
nai|em na kom{iju. On je tako|er u penziji ali je stariji od mene i po godinama
i po ~inu. Hoda usporeno, glava ve} malo
pognuta. Da bi mu malo podigao moral,
„raportiram“: „Dobro jutro kom{ija,
stawe na ulazu redovno“. Trgne se kom{ija na te izraze. Oko mu zaiskri i
osmehne se. O~ito nije o~ekivao takvu
dobrodo{licu. Vidim, vra}a se sa no}nog de`urstva. Nije mu lako. Jeste da je
vi{i oficir u penziji ali dodatni posao je uvek potreban. Sama penzija nije
dovoqna da se zakrpe sve rupe na ku}nom
buxetu.
Idem tako daqe i sretnem drugog
kom{iju. On govori: „Kom{ija ti i ja smo
istih godina. Ti ve} nekoliko godina u
penziji a ja moram raditi“. Pojednostavqeno gledaju}i to tako ispada. Kada
se pogleda malo dubqe onda stvari izgledaju druga~ije. Ja sam oti{ao u penziju jer sam puste godine radio u trupi, bio
u ratu pet godina i po tom osnovu nakupio
dosta beneficiranog sta`a. Kom{ija nekoliko godina nije ni radio. Sada radi
kao voza~ u GSP-u i svakodnevno se probija kroz ovu xunglu na asfaltu. Znam da
mu nije lako. Autobusi jo{ nemaju klime
pa je sama vo`wa veoma naporna, qeti
vru}e a zimi hladno. Verujem da dolazi
ku}i sav slomqen. On sa suprugom i dve
k}erke stanuje u dve neuslovne sobe. Obe
k}erke su mu odli~ne u~enice. Starija je
pri kraju fakulteta medicine pa }emo
uskoro imati mladu doktorku u kasarni.
Na ~ast i ponos roditeqa. Bez obzira
{to je u neuslovnom sme{taju u kasarni
ili kako ka`u „u `ici“ ne smeta joj da redovno daje ispite i gura medicinu ka zavr{etku.
I tako do|em do kapije. A na kapiji
veliki crni pas po imenu \uro. Neko bi
se i upla{io jer je re~ o velikom crnom
mu`jaku. No \uro je mirorqubiv pas, ne
laje ni na koga a niti napada. U kasarnu
ga je neko doneo pre dve godine. Bio je
{tene a sada je mu`jak u punoj snazi. \uro je ina~e qubimac svih u kasarni. ^esto puta ga vidim kako prati ~uvare tokom obilaska, vr{i „poja~awe“ ~uvarske
slu`be. Sada stoji i ~eka da mu otvorim
vrata na kapiji. Iza|e tako \uro van kasarne i ode da obi|e svoju „teritoriju“.
I na kraju do|em do obli`we prodavnice po hleb. Prodava~ica ve} zna i sama govori: „Dve Save“. Ja potvrdim, platim i vratim se „na{oj ku}i“ u kasarnu.
Dragutin Sklepi},
major u penziji
Z IZ DUHOVNE RIZNICE Z
P
ilip Baklina spavaše, na ogwištu, obu~en, pokriven haqkom, glavom okrenutom ka slabom plamenu, koji je liskao dno lonca, obješena o
verige. Zapaqeno smrekovo korijewe davalo je više dima nego plamena; dim je
plavio mra~nu ku}icu, dizao se pod slameni krov, pokušavaju}i da iza|e kroz jedini otvor na krovu. Vjetar je suzbijao
dim, te bi se lice Pilipovo namrštilo,
a promolili se krupni, `u}kasti zubi
pod ~etkastim prosijedim brkovima. Kad
bi vjetar utolio, dim bi ugrabio priliku
da se izvu~e, te se mogahu razabrati: u
jednom uglu krevet, ispuwen slamom, ali
sav raskliman; u drugom razboj i na wemu
wekoliko haqina; prema vratima koš i
nad wim naherena polica sa wekoliko
komada posu|a; oko ogwišta još dva-tri
lonca i toliko trono`nih sto~i}a. I to
bješe cijelo poku}anstvo!
U dvorištu“ doma}ica, Jela Pilipova, sitna `ena, ru`na, posmatraše na pozitku dva bremenca smrekovih paweva,
pomiješanih sa wekoliko sitnih grabovih cjepanica, što su wih dvoje sa velikom mukom za dva dana nasjekli i prikupili po zabre`ju, nad selom. Vjetar je
landarao wenim zubunom i kosom bez poveza~e, a ona je namještala paweve, kako
}e tovar izgledati ve}i.
U pregratku grizao je Kurjel, sitan,
ri|, gotovo sijed magarac, tankih nogu,
sama kost i ko`a. Nad wim, na tavancu,
bješe slo`en tovar je~mene slame, wegova krma za cijelu zimu, a pred wim, na
zemqi, bješe rukovijet slame, wegov
jutrewi obrok, koji je on grizao lagano,
gotovo slamku po slamku. Wegov blagi pogled bio je upravqen ~as na doma}icu ~as
na pijevca i dvije kokoši, što prema wemu ~u~ahu, gledaju}i ga `alostivo. O~evidno on ih je `alio, osobito veselu i
lijelu Pirgu, te bi rado s wima podijelio svoju slamu, kad bi to za wih hrana
bila.
Još dvadesetak takih ku}ica, pa onda desetak pove}ih, to je selo K. u gorwoj
Dalmaciji. Selo se razasulo na jednom
rubu ravnice, pod bre`uqcima. Mala
starinska pravoslavna crkva, sklonila
se za najguš}om gomilom ku}a, u sredini.
A u za~equ sela, odvojena, zidala se velika, gospodska zgrada, o~evidno bogomoqa, koja bi dolikovala kakvoj varošici,
a ne najsiromašnijem selu Petrova Poqa.
Jela u|e u ku}u, tresnuvši vratima.
U isti mah i vjetar huknu ja~e i plamen
bukvu i voda u loncu uzavri, te se Pilip
tr`e, sjede i pogleda mutnim o~ima oko
sebe. Kad ustade da se protegne, tada se
tek vidje da je pravi Pilipenda, kako su
ga seqani zvali, jer kad di`e ruke povrh
glave, umalo ne dohvati ševar na krovu!
Bješe krakat, duga vrata i oble glave.
Benevreci na wemu bjehu sama zakrpa, a
wekada crvena kapa, od plijesni crna,
natakla mu se do klepastih ušiju. Kad zijehnu, ~inilo se da }e progutati lonac.
Jela izvadi iz koša i stavi pred mu`a zemqanu zdjelu, u kojoj bjehu oko dvije
pregršti kukuruzova brašna, ve}ma crna, nego `uta.
Pilipenda uzdahnu, odmahnu glavom,
pa zahvativ polovinu, sasu ga u vrelu vo-
Simo Matavuq
PILIPENDA
(Iz gorwe Dalmacije)
du, pa mješajom provrti
kašu. Jela odnese
ostatak, a donese
wekoliko zrna soli i
spusti ih u lonac. Oboje stadoše gledati kako krkqa ka~amak, jedu}i ga o~ima. Najposlije Pilipenda skide
lonac, izmiješa puru i
izru~i je u drvenu zdjelu. Pa izi|oše oboje
pred ku}u da se umiju.
Pošto se prekrstiše, po~eše polako,
oprezno `vatati, omjeraju}i nesvjesno, brzo i
krišom jedno drugom
zalogaje. Kad ve} bjehu
pri kraju, Jela }e:
- Jadna ti sam, što }u!? Nemam poveza~e! Kako }u sjutra na pri~eš}e bez poveza~e?
Pilipenda slegnu ramenima, napi se
vode, pa iza|e iz ku}e. @ena iza|e za
wim, te natovariše magarca. Onda oboje
stadoše kao skameweni, posmatraju}i
tovar, magarca i kokoši. Powekad, trenutno, sukobili bi se wihovi prazni, tu`ni pogledi, ali bi ih brzo odvratili.
Tako izgledahu kao dva kipa, koji oli~avaju glad i nemo}! Najzad opet }e `ena,
kao za sebe:
- Jadni ti smo, šta }emo? Za ovo ne}eš uzeti ni pet šestica, koliko treba
za brašno, a ja gologlava ne mogu na pri~eš}e, te }e se re}i da smo se i mi upisali!
Pilipenda pusti glas, koji je nalikovao na re`awe quta psa, pa izbuqivši
krvave o~i na `enu, zapita kroz zube:
- A ho}eš li da se upišemo u tu... tu...
vjeru?
- Sa~uvaj Gospode! - re~e Jela ustuknuvši i prekrstivši se.
Onda Pilipenda u|e u magare}i pregradak i donese najboqu kokoš.
Jela, u`asnuta, viknu:
- Ma zar Pirgu? Ho}eš da prodaš
Pirgu?
Pilipenda samo re~e: „E, ja!“ pa dohvata duga~ki štap i po|e za magarcem.
Put je vodio mimo novu crkvu. Pilipenda ~u gdje ga weko ozgo zovnu, ali
pqunu put radnika, pa pohita daqe, preko wiva.
Kad stigoše na kolski put, Pilipenda se osvrte na planinu Dinaru, koja se
bijeqaše od snijega: tu`nim pogledom
preleti cijelo Petrovo Poqe, koje se crwaše u suhomrazici; pogleda `alostivo
na seoca što se ni`u po rubovima i u~ini mu se da vidi kako po ravni leti ona
strahovita utvara, koja ve}, od ~etiri
mjeseca davi narod.
Vojni veteran
24
Januar 2011.
To je bilo zimi godine 1843. Zbog neobi~no slabe qetine, još s jeseni, zavlada glad po gorwoj Dalmaciji. Pred Bo`i}
malo koja ku}a ima|aše wešto `ita, a
zbog slabog saobra}ala u ono vrijeme,
`ito je sporo dolazilo s mora u gradove,
a bezdušni trgovci udariše prevelike
cijene. Šumoviti i sto~ni krajevi pomagahu se kojekako, prodavaju}i drva, hrane}i se bijelim smokom, koqu}i stoku,
prodavaju}i je u bescijewe, ali golo Petrovo Poqe, niti ima šuma, ni stoke!
Kad se ve} desilo wekoliko smrtnih
slu~ajeva od gladi, onda op}ina drniška, kojoj pripada Petrovo Poqe, stade opravqati i graditi putove, pla}aju}i radnike kukuruzom. Sna`an i vrijedan
radnik, kao što bješe Pilipenda, mogaše zaraditi pola oke kukuruza na dan,
a toliko bješe dosta za wih dvoje, jer ve}
krajem qeta otidoše im oba sina u Primorje, u najam. Ali nakon nekoliko nedjeqa, op}ina prekide radove, a sreska
vlast nabavi dosta `ita i po~e ga dijeliti narodu na dva na~ina: katolicima
na po~ek (biva, da otpla}uju na obroke u
novcu, nakon nove qetine), pravoslavnima pak po~e poklawati kukuruz, pod pogodbom da svaki ku}ni starješina koji
bude primao ishranu mora prije}i u unijatsku vjeru. Narod se smuti. Agitacija
najviše po~e u K., gdje ne bješe druge vjere sjem pravoslavne. Stari iznemogli
pop nastojaše da orazumi svoju pastvu,
ali baš znatnije seqake strah od gladi
nagna da se pounijate. To u~iniše kapitan, a|unto, ~auš (seoski knez, zamjenik
mu i raznosa~ slu`benih listova) i još
sedam-osam doma}ina. To se zvalo: „upisati se u carsku vjeru!“ Razumije se da je
novovjercima bilo zabraweno ulaziti u
pravoslavnu crkvu...
Pilipenda je išao ka gradu za svojim
starim Kurijelom, koji je nabadao tankim
no`icama, sporo odmi~u}i. Ali ga Pili-
Z IZ DUHOVNE RIZNICE Z
penda nijednom ne ošinu, niti ga je ikada tukao, jer mu `ao bješe svoga staroga
i odanoga pomaga~a u ratovawu za opstanak. Pilipenda po`ali i jadnu Pirgu, koja jednom zarakoli i zalepeta krilima,
pokušavaju}i da se otme. On joj re~e: „Ej,
moja Pirgo, `ao mi te, ali mi je `alije
sebe! Oplaka}e te Jela, qe!“
Dabome da je Pilipenda na svoj na~in
pomalo i razmišqao o zlom udesu, koji
sna|e wega i ostale i da je vezivao na to
weka svoja kratka razlagawa. To mu se
najviše vrzlo po mozgu kad bi tako za
svojim magarcem išao u grad, a sve se naturivalo u obliku pitawa.
Pitao je Pilipenda boga:
- Bogo moj, zašto ti šaqeš glad na
qude, kad je meni, jadnom te`aku, `ao i
stoke kad gladuje!? I zašto baš šaqeš
bijedu na nas te`ake, koji te više slavimo nego Lacmani, siti i objesni!? Ali,
opet, hvala ti, kad dade da smo mi najsiromašniji najtvr|i u vjeri, te volijemo
dušu, nego trbuh!...
U weko doba Pilipenda ~u iza sebe
tutaw koraka; uporedi se i po|e s wim
Jovan Kqako. Bješe to `ivolazan star~i}, koji je prije dvadeset i pet godina
u~estvovao u šibeni~koj buni protiv
vladike Kraqevi}a, kad ono htjede da
pounijati pravoslavne Dalmatince, a
sad Kqako, pod starost, ipak prevjeri!
Nazva boga Pilipendi i dodade:
- A, jadan Pilipenda, smrznu li se?
- Valaj da ho}u da se uko~awim ov|e,
nasred puta, ne bih za`alio!
- A jadan, a što ti... a što se ti ne bi
upisao?
Pilipenda odvrati:
- Valaj, ne}u, pa sad crkao od gladi! A
ne}ete dugo ni vi svi, pa da vam je car poklonio cijelo Petrovo Poqe!
Kqaku i drutovima mu Pilipenda
bješe `ivi, oli~eni prijekor; ipak se nasmija i po~e izvijati:
- Ama, Pilipenda, bolan, orazumi se
i ~uj me! Ne u~inismo ni mi to od bijesa,
niti mislimo ostati u poganiji, nego...
znaš... dokle izimimo, dokle opasemo
neja~ i ~eqad, pa onda }emo lako!
Pilipenda pqunu.
- Ja ne znam ho}ete li lako i kako }ete, ali znam da vam obraz ne opra niko,
ni dovijeka, ni dokle vam bude traga!
Kqako se namršti, te }e oporo:
- Blejiš, Pilipenda, ali }eš i ti biti unijat prije Uskrsa!
Pilipenda stade i viknu:
- Ja se uzdam u moga srpskoga Rista!
Ako }e mi pomo}i, hvala mu, ako ne}e i
onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve
mo`e i uzeti, i dušu! A ti...
Kqako ga prekide.
- Mu~i, Pilipenda, ja sam carske vjere!
- A, pasji sine, - viknu Pilipenda izmahnuvši štapinom... - ~ekaj da ti pritvrdim tu vjeru!
Ali Kqako pobje`e.
Onda Pilipenda, izvan sebe od gweva, ovom snagom udari Kurijela. Ovaj stade, okrete glavu i tu`no pogleda gospodara, a Pilipenda se postidje, pa ga obuze `alost, te sjede na pervaz od ceste i
zaplaka se!
U novom 36. broju
"Dobrovoqa~kog glasnika"
SLOBODARSKE BORBE
SRPSKOG NARODA
R
edakcija "Dobrovoqa~kog glasnika" i Udru`ewe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i poštovalaca u
novom 36. broju svog ~asopisa nastavqa tradiciju vrednu poštovawa
jer u tekstovima koje donosi ~uva od
zaborava bogato istorijsko nasle|e
srpskog naroda i pri tom stalno
pomera granice u istra`ivawu doga|aja koji su u narodu i me|u istori~arima mawe poznati. U tematskoj celini pod zajedni~kim
naslovom "Slobodarske borbe srpskog naroda" objavqeni su tekstovi
autora od ugleda u našoj javnosti.
Ekspert za srpsku istoriju akademik
Vladimir Stojan~evi} u tekstu
"Stvarnost Srbije 1915. godine" na
osnovi dokumenata stru~no analizira i daje ocenu stawa i doga|awa
u Srbiji u tom ratnom periodu. U delu
o me|unarodnom polo`aju naše
zemqe isti~e nepovoqan polo`aj
kao rezultat nekorektnog odnosa savezni~kih i susednih dr`ava prema zahtevima
Srbije za pomo} u kriti~nim trenucima po wu u ratu protiv austrougarskih, potom
nema~kih i bugarskih oru`anih snaga. Akademik Vladimir Stojan~evi} na kraju zakqu~uje: "Okupacija 1915. godine nije samo predstavqala slom Srbije ve} je
dovodila u pitawe i samu `ivotnu egzistenciju srpskog naroda".
Profesor doktor Slobodan Brankovi} piše o dobrovoqcima iz inostranstva
koji su u vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876/77. godine, dali zna~ajan doprinos u
borbama protiv Osmanlija na okupiranom delu jugoisto~ne Evrope. Brankovi}
posebno isti~e doprinos dobrovoqaca lekara i medicinskog osobqa, potom oficira i podoficira, od kojih i tri generala, najviše iz Rusije (644). Mnogo je
primera junaštva koje su iskazali ti dobrovoqci, `rtvuju}i i svoje `ivote za slobodu srpskog naroda i oslobo|ewe drugih prostora od turske okupacije.
Vojni analiti~ar i istra`iva~ mr Milisav Sekuli} piše o gotovo zaboravqenom Boju na Loznici u Prvom srpskom ustanku, od koga je prošlo dva veka (završen je 5. i 6. oktobra 1810. godine po starom kalendaru). U tom periodu srpski
ustanici izvojevali su veliku pobedu i naneli te`ak poraz mnogobrojnoj turskobosanskoj grupaciji. Bio je to jedan od najzna~ajnijih bojeva u toku celog ustanka i
zajedno sa Bojem na Varvarinskom poqu (19. do 23. septembra 1810, po novom kalendaru) najzna~ajniji u toj godini.
U novom broju "Dobrovoqa~kog glasnika" vrlo zapa`en prilog napisao je i dr
Vidoje Golubovi}, stru~ni saradnik Instituta za me|unarodnu politiku i privredu s naslovom "Spomenica braniocima Beograda". Autor, koriste}i se beogradskom
arhivskom gra|om, zakqu~uje da je oktobar 1915. godine bio najkrvaviji period za
Beograd: "Od ~etiri hiqade dobrovoqaca i omladinaca, koji su sa isto toliko
legendarnih herojstava branili Beograd, izneli su glavu samo deseti deo wih, a
svi drugi pali su izrešetani mitraqezima pred vratima našeg najve}eg grada."
Zna~ajno istra`ivawe srpske istorije za posledwi broj Glasnika obavio je vojni istori~ar Predrag Pavlovi}, pišu}i o malo poznatoj borbi Dobrovoqa~kog
odreda vojvode Vuka u odbrani Vlasine 1915. godine. Kolike su i kakve to borbe
bile najboqe se mo`e videti iz ~iwenice "da su dobrovoqci u teškim okršajima,
od odbrane Vlasine pa kroz ~itav period dvoipomese~nog povla~ewa, bili skoro
sasvim uništeni."
O zna~ajnom boju srpskog naroda na Ivankovcu 1805. godine piše istra`iva~
Petar Milosavqevi} i konstatuje da je on ostavio duboki trag na daqi tok vojnih
akcija srpskih ustanika.
U drugom delu najnovijeg broja "Dobrovoqa~ki glasnik" donosi zanimqive
~lanke u svojim standardnim rubrikama kao što su: "Ve~no `ive srpske legende",
"Izvorna dokumenta dobrovoqa~kog pokreta", "Likovi, podvizi, se}awa", "Istorijski kalendar za 2011. godinu", itd.
Novica Peši}
Vojni veteran
25
Januar 2011.
Z
ISTORIJA
Z
Muzej Srpske pravoslavne
crkve u Sremskim Karlovcima
Pi{e:
Krsman
Milo{evi}
RIZNICA
VEKOVA SRPSKE
ISTORIJE
Crkva je ovu duhovnu riznicu ~uvala u svim teškim vremenima, ukqu~uju}i i najnoviji period. U vihoru nedavnog
pogroma Srba u Hrvatskoj, oni su uz skromni „zave`qaj“ sa
sobom poneli i nešto duhovnog blaga: ikonu, rukopis, dragoceni predmet iz 15, 16. ili 17. veka. Va`no je bilo sa~uvati to „par~e“ istorije.
V
e} poodavno se ka`e, da samo
gradovi i narodi koji imaju bogatu istoriju, imaju dušu. Ako
je negde, na jednom mestu, sa~uvana
duša srpskog naroda, a wegova burna
i teška istorija zaustavqena u vremenu, onda je to, bez sumwe, Muzej
SPC Riznica u Sremskim Karlovcima. Uz Muzej SPC u Patrijaršijskom
dvoru u Beogradu, to je najbogatija
zbirka srpskog duhovnog blaga, drevnih crkvenih rukopisa i predmeta od
15. veka do danas.
Na samom ulazu u Muzej, dvorana
pleni svojim izgledom. Tu su portreti svih poglavara SPC, koji krase
wene neobi~ne zidove. Nekada je
slu`ila kao trpezarija za posebne
goste. Tapete su na~iwene od jagwe}ih ko`ica još u vreme Grigorija Brankovi}a, koji je po saznawu da to imaju dvorane u Kordobi u Španiji i u Engleskoj, uskliknuo: „Kad imaju oni, ima}emo i mi!“
Ono što u Muzeju najviše
op~iwava, ~ini likovni splet
najrazli~itijih ikonopisa~kih
škola, po~ev od vizantijske i
kritsko-venecijanske, do renesansne i barokne. Pojedine ikone, zbog svoje izuzetne umetni~ke vrednosti, dose`u cenu i do
nekoliko miliona dolara, jer na
nekim slikama i ikonostasima
pozlate stoje neošte}ene ve} punih šest vekova. Vrlo vredne su
ikone Georgija Jovanovi}a, dvorskog slikara patrijarha Arsenija ^etvrtog Šakabente, velikog
poklonika umetnosti, koji je na
presto Karlova~ke mitropolije
došao 1741. godine.
U jednoj od vitrina nalaze se
mati~ne kwige: protokoli ro|enih i umrlih, popis svih porodica i ku}a iz 1745. kada je u Mitropoliji bilo ve}insko pravoslavno stanovništvo. U vitrini
pokraj we nalaze se davno štampane kwige i rukopisi iz 15. i
16. veka - ~aslavac i tropari (himne
svetitequ). Tu je i štampani oktoih
(osmoglasnik, bogoslu`bena kwiga)
Bo`idara Vukovi}a, nastao u Veneciji 1535. kao i Beogradsko ~etvorojevan|eqe iz 1552. godine. U to vreme Pavle Jovanovi} je dovodio razne
umetnike, me|u kojima i Emanuela
Koza~inskog iz Rusije, koji je napravio prvu dramu na srpskom jeziku Smrt Uroša Petog.
Poseban deo bogate muzejske
zbirke ~ine predmeti od tekstila i
metala iz druge polovine 18. veka,
mada ima i bakarnih putira (~aša)
koji datiraju s kraja 16. i po~etka 17.
Vojni veteran
26
Januar 2011.
veka. Posle Karlova~kog mira
(1699), na tom prostoru su uglavnom
bili grn~ari. Neki od wihovih radova o~uvani su i do danas.
Da kroz srpsku istoriju nije bilo
kalu|era, poslenika kulture i ~asnih qudi, entuzijasta, ništa od pomenutog blaga ne bi ostalo. Crkva je
tu duhovnu riznicu ~uvala u svim
teškim vremenima, ukqu~uju}i i najnoviji period. U vihoru nedavnog pogroma Srba u Hrvatskoj, oni su uz
skromni „zave`qaj“ sa sobom poneli
i nešto duhovnog blaga: ikonu, rukopis, dragoceni predmet iz 15, 16. ili
17. veka. Va`no je bilo sa~uvati to
„par~e“ istorije. Kada je zapaqena
crkva u Vukovaru, sveštenik Šija~i} je sa sobom poneo ikonu koju su
mnogi smatrali neobi~nom: „plamen
kao da je i nije dohvatio, samo je poput cigle pocrvenela na mestu gde je
gorela“.
Z
Tokom 1992-1993. iz Dalmacije su
donete ikone Sv. Trojice iz 1401. godine, Hristovog Strašnog suda (16.
vek), Uspewa Presvete Bogorodice
(17. vek), iz manastira Dragovi} ikona Krst i dveri (17. vek). Neke od
ikona su stigle iz Drniša i Knina, a
slika Bogorodice Skopiotise (18.
vek) iz crkve u ^istoj Maloj. U 18. veku (1762. i 1782.) u Moskvi su kupqena dva jevan|eqa sa livenim srebrnim ukrasima, a preko patrijarha Joanikija, iz radionice Petra Velikog
u manastir Šišatovac poslat je i
putir (1725). U Muzeju još stoji krst
od zlata i dijamanata, sa rezbarenom minijaturom od maslinovog i bademovog drveta. Od retkih crkvenih
predmeta pa`wu privla~i i antimins (plaštenica) iz 1774. godine,
platno na kome se pravi ikona i bez
kojeg se ne mo`e vršiti liturgija,
kao i baldahin (pokriva~) Carsko
nebo iz 1780. sa ikonom Bogorodice
na vrhu.
Samo u Muzeju SPC u Sremskim
Karlovcima ~uva se ode`da svetog
Petra Cetiwskog, koji je tu rukopolo`en za mitropolita 1784. godine.
Eksponat do we je ode`da knegiwe
Qubice, koju je prva `ena tadašwe
Srbije na poklon dobila od jednog
sveštenika iz Gorwe crkve.
Ina~e, kada je re~ o Karlova~koj
mitropoliji, kao crkvenoj oblasti,
ona je sve do 1920. obuhvatala pravoslavne Srbe u Habzburškoj monarhiji. U`ivala je „privilegije“ cara Leopolda Prvog sve do 21. avgusta 1690.
godine. Sedište mitropolije do
1713. bilo je u manastiru Krušedolu,
a te godine je premešteno u Sremske
Karlovce. Karlova~ki mitropoliti
su nosili titulu arhiepiskopa. Na
Majskoj skupštini 1848. mitropolit
Josif Raja~i} (1785-1861) je proglašen za srpskog patrijarha, pa su
tu titulu zadr`ali wegovi naslednici sve do 1920. godine, kada je izvršeno ujediwewe Pravoslavne crkve u Kraqevini SHS.
Ogroman deo bogatstva koji se nalazio u posedu Karlova~ke mitropolije, danas se nalazi po muzejima
drugih dr`ava. Svojevremeno, Muzej
SPC je bivstvovao pri Nacionalnom
muzeju Hrvatske, kao posebna muzeološka jedinka, a onda je preuzeta sedamdesetih godina prošlog veka. Od
ogromnog materijala koje su ustaše
opqa~kale od 1941-1945. godine, jedan deo nikada nije vra}en u Karlovce. Dakako, Srbi treba da iskoriste
priliku koja se zove Evropa i izvuku
svoje ogromno blago i poka`u gde su
granice srpskog duhovnog prostora.
Hrvati su u Oluji i Blesku opqa~kali sve što se ti~e srpskog etnološkog i duhovnog blaga u Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu i drugim
prostorima naseqenim Srbima, grade}i veliku zbirku etnologije Hrvatske, sa kojom }e se pojaviti u
Evropskoj uniji.
ISTORIJA
Z
Obele`eno 90 godina
od smrti vojvode @ivojina Miši}a
GENIJE IZ STRUGANIKA
N
a~elnik Generalštaba Vojske
Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} polo`io je
venac na grob vojvode @ivojina Miši}a na beogradskom Novom grobqu,
povodom obele`avawa 90 godina od
smrti ~uvenog srpskog vojskovo|e.
Vence su, uz najviše vojne po~asti,
polo`ili i predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Grada Beograda, potomci vojvode @ivojina Miši}a, kao i predstavnici
brojnih udru`ewa gra|ana koja neguju
tradiciju oslobodila~kih ratova.
- Nije lako u nekoliko re~i opisati `ivot i nabrojati zasluge @ivojina Miši}a, koji se rodio u seqa~koj porodici u Struganiku, a uzdigao do vojvode - rekao je tom prilikom na~elnik Generalštaba Vojske Srbije, podse}aju}i da je od pastira sa padina Maqena i Suvobora,
Miši} stasao u vrsnog vojskovo|u koga je 1916. francuski maršal @ofr
pozvao u obilazak Zapadnog fronta,
pa`qivo slušaju}i wegova zapa`awa.
Vojni~ku uniformu nosio je du`e
od ~etrdeset godina, a borio se u
šest ratova - naveo je general Mileti}, podse}aju}i da je vojvoda Miši}
u svakoj prilici pokazivao sr~anost
i izuzetnu darovitost za ratnu
veštinu. Zavidan vojni~ki talenat
pokazao je u Prvom svetskom ratu, naro~ito u Kolubarskoj bici, kada je
slomqena Druga austrougarska ofanziva na Srbiju.
- Izvanredne komandantske sposobnosti i veliki doprinos pobedi
saveznika u Prvom svetskom ratu
Vojni veteran
27
Januar 2011.
svrstale su ga u red najuglednijih
evropskih vojskovo|a, a zamisli i
strateška rešewa vojvode Miši}a
ušla su u istoriju ratne veštine i
izu~avaju se na vojnim akademijama
širom sveta - naglasio je general
Mileti}.
Dok je u ratovima odva`no, nepokolebqivo i umešno predvodio srpsku vojsku u pobedu i slavu, u miru je
pedantno i neumorno radio na wenom
izgra|ivawu i usavršavawu.
- Umeo je da osokoli vojnike i nadahne ih za podvig. Napreduju}i u vojni~koj karijeri zadr`ao je skromnost, ~ak i kada je postao na~elnik
Štaba Vrhovne komande. Bio je ~ovek iz naroda, nikada se ne odri~u}i porekla - rekao je na~elnik Generalštaba, dodaju}i da se pripadnici naše vojske s ponosom se}aju istaknutog vojvode. - Wegova dela obavezuju nas da ~vrstim koracima nastavimo izgradwu i stvarawe jake i
moderne Vojske Srbije. Neka mu je
ve~na slava - poru~io je general Mileti}.
Prisutnima se obratio i potomak
vojvode Miši}a Dušan Marjanovi}
koji je govorio o odrastawu, porodici i `ivotu ~uvenog vojskovo|e.
Povodom obele`avawa godišwica smrti i vojvode Petra Bojovi}a i armijskog generala Pavla
Juriši}a Šturma, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Grada
Beograda polo`ili su vence i na
grobove tih velikih srpskih vojskovo|a na Novom grobqu.
S.M.O.
Z SAVETI LEKARA Z
Posttraumatski stresni poreme}aj
Pi{e:
mr sc. dr
^aslav Anti}
SINDROM
,,[email protected]
SRCA’’
P
osttraumatski stresni poreme}aj
(PTSP) jeste psihijatrijski poreme}aj koji kod nekih osoba nastaje
posle jakih stresnih doga|aja. Prate}e reakcije pri tome su intenzivan strah, bespomo}nost i u`as. Situacije koje mogu dovesti do razvoja ovog poreme}aja su prirodne i tehni~ke katastrofe, saobra}ajne
nesre}e, nasiqe, silovawe, a posebno ratne traume. Ove traume prate srpski narod
kroz sve ratove do onih posledwih od
1990. do 1999. godine.
Istra`ivawa obavqena u posledwih
15 godina, u toku i posle ratova na teritoriji sada nepostoje}e Jugoslavije pokazuju da je PTSP prisutan kod 20 odsto izbegli~ke populacije, kod 30 do 40 odsto
ratnika-veterana i kod od 60 do 65 odsto
ratnih zarobqenika koji su pre`iveli neda}e u logorima u torture u zatvorima.
Termin PTSP prvi put se pojavquje u
Americi 1980. godine a sadašwi dijagnosti~ki kriterijumi su dogra|eni 1994. godine, u ~emu je u~estvovala i Sanitetska
slu`ba JNA a kasnije i Vojska Srbije. Ovaj
poreme}aj zapa`en je mnogo ranije i usko
je povezan sa istorijom ratovawa. U ratovima 19. veka opisivan je kao „iritabilno“ srce (nadra`eno srce), u Prvom svetskom ratu kao „borbeni zamor“ ili šel šok (udarni šok od granate).
Ovo stawe pra}eno je simptomima koji
prete`no ukazuju na psihijatrijski poreme}aj, naj~eš}e kao se}awe na do`ivqenu
traumu u obliku `ive slike ili no}ne more, što dovodi do pada interesovawa za
uobi~ajene aktivnosti i komunikaciju sa
PROMRZLINE
P
romrzlina ili smrzotina nastaje
kao akutna manifestacija na dejstvo niske temperature. Favorizuju}i faktori su pove}ana vla`nost vazduha, telesni napor, alkoholisanost. Nastaje smrzavawe ko`e, potko`nog tkiva,
miši}a i kostiju. Promene nastaju najpre
na prstima ruku i nogu, u predelu pete, na
nosu, bradi, ušnim škoqkama. Promrzline naj~eš}e nastaju pri temperaturi oko
nule ili ni`oj. Za nastanak promrzlina
naro~ito je va`no delovawe vetra velike
brzine i to mo`e dovesti do promrzlina i na nešto višoj temperaturi.Va`na je i du`ina delovawa niske temperature koja
mo`e dovesti do spuštawa unutrašwe telesne temperature na
18-21 ° C. Ovo se ~esto dešava kod alkoholisanih osoba i narkomana koji sti`u u bolnice u dubokoj hipotermiji i komi.
Ispoqavawe je mogu}e u ~etiri stepena:
Prvi stepen - primarna reakcija na dejstvo niske temperature je bledilo ko`e izazvano sna`nom vazokonstrikcijom wenih
krvnih sudova. Zatim sledi vazodilatacija (širewe krvnih sudova) pra}ena plavim i otokom ko`e, svrabom, ose}ajem pe~ewa
u trajawu od nekoliko sati.
Drugi stepen - karakteriše se pojavom vezikula i bula (ve}ih i mawih mehura).
Tre}i stepen - prisutna je nekroza ko`e i potko`nog tkiva
sa jakim bolovima, sa sekundarnom infekcijom i mogu}im drugim
komplikacijama.
^etvrti stepen - ozna~ava gangrenozne promene svih tkiva
zahva}enog dela tela.
Rovovsko stopalo predstavqaju smrzotine na stopalima nastale pri dugotrajnom boravku u vla`noj sredini, pri temperaturi od oko 0 ° C, pa i nešto višim. Zbog dugotrajnog stajawa ili
ograni~enog kretawa u tesnoj i vla`noj obu}i (vojnik u rovu)
usporena je cirkulacija.
Povre|enog, prema mogu}nostima, treba preneti u toplu prostoriju, skinuti vla`nu ode}u kao i sve što ste`e: ~arape, ~izme, cipele, rukavice, prsten... Mehuri se ne smeju otvarati, samo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama dr`e
Vojni veteran
28
okolinom, do povišene razdra`qivosti,
preterane reakcije straha, nesanice,
slabqewa koncentracije i sl. Osobe sa
ovim sindromom nisu u stawu da samostalno uo~e sopstvene probleme i na vreme zatra`e pomo}, što dovodi do produbqivawa patwe a svaka naredna stresna situacija kod wih izaziva intenzivnije reakcije nego kod ostalih qudi. Osobe sa ovim
sindromom imaju znatno lošije opšte fizi~ko i psihi~ko zdravstveno stawe tj.
skloniji su obolevawu od telesnih bolesti i mentalnih poreme}aja.
Od somatskih oboqewa dominiraju
kardio-vaskularna oboqewa, povišen
krvni pritisak, ~ir na `eludcu i razne
endokrinopatije, bolesti metabolizma
kao što je dijabetes i sl. Tako|e i psihi~ke i psiho-patološke karakteristike veoma su prisutne kod osoba koje imaju ovaj
sindrom kao što su agresivnost, depresivnost i loše navike (zloupotreba alkohola, droga, pušewe, loša ishrana itd.)
Kod le~ewa ovog sindroma najboqi rezultati posti`u se primenom psihoterapije kroz individualnu ili grupnu terapiju. Primena lekova zavisi od te`ine i dubine poreme}aja posebno psihi~kog stawa,
a koji }e lek iz te grupe lekova biti
ukqu~en u terapiju iskqu~ivo propisuje
lekar specijalista za tu oblast.
se odvojeni umetnutom mekanom i suvom tkaninom.
Ako je dostupna medicinska pomo},
boqe je na zahva}ena podru~ja staviti
suvu sterilnu gazu, smrznuti ekstremiteti moraju se imobilizovati, povre|enog transportovati u medicinsku ustanovu.
Ako medicinska pomo} nije dostupna, mo`ete dati prvu pomo} zagrejavawem smrzotine. Smrzotine se ne
smeju naglo zagrejavati stavqawem u
toplu vodu ili pokrivati termoforima. Da bi se spre~ila pojava lokalnih
mehanizama destrukcije, koji se maksimalno razvijaju za vreme naglog zagrejavawa, pre tretirawa lokalne povrede toplotom treba sprovesti zagrejavawe unutrašwosti tela (unošewe bolesnika u toplu prostoriju i davawe toplih napitaka). Posle podizawa temperature treba zapo~eti zagrejavawe smrznutih delova tela u
vodi po~etne temperature 10 do 15 ° C. Temperatura vode postepeno se pove}ava, svakih 5 minuta za 5 ° C, do maksimalne temperature od 40 ° C. Trqawe smrznutog dela tela snegom ili rukama, ili izlagawe izvoru toplote je zabraweno jer takav postupak redovno uzrokuje još ve}a ošte}ewa i stvara povoqne
uslove za infekciju. Za vreme zagrejavawa dati lekove protiv
bolova, s obzirom da je zagrejavawe smrzotine veoma bolno.
Smrznuti delovi tela moraju potpuno mirovati - mora se izvršiti imobilizacija priru~nim ili standardnim sredstvima.
Pre imobilizacije smrznuti deo se mora obmotati mekanom, po
mogu}nosti vunenom tkaninom. Promrzli delovi ne zavijaju se
zavojem niti se smeju navla~iti ~arape koje ste`u. Fiksacija uz
imobilizaciono sredstvo mora biti labava. Smrznuti dowi ekstremiteti moraju biti u povišenom polo`aju, a polo`aj povre|enog je le`e}i.
Ponovno smrzavawe odmrznutih delova tela mo`e uzrokovati još ve}a ošte}ewa nego prvobitna smrzotina. Da bi se to
spre~ilo, treba zahva}ene delove tela labavo omotati mekanom, po mogu}nosti vunenom tkaninom i dr`ati bolesnika u toplom.
Dajte bolesniku tople, zaše}erene napitke da bi nadoknadili izgubqenu te~nost.
Januar 2011.
Z
INFORMATOR
Z
Kwigu
TAJNA
DOBROVOQA^KE ULICE,
autora Miladina Petrovi}a,
svedoka doga|aja, mo`ete kupiti u kwi`ari
Vojna kwiga, Vase ^arapi}a 22, u centru Beograda.
Advokatske usluge
POVOQNIJE ZA KVP
Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enog
sa UVPS, advokati:
„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br.
18, lokal 93 (TC „Ivanijum“), telefon 011/2644384 i
064/1735395;
„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ^uburska
br.2, Zanatski centar „Pejton“, telefon 011/2446977 i
064/1427122;
„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana
\in|i}a br. 76/28, telefon 011/145617 i 064/1280990,
Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}e
pravne poslove:
1)Davati besplatne pravne savete, i
2)Uz naknadu po va`e}oj advokatskoj tarifi
umawenoj za 20 odsto (advokati Qiqana Jakovqevi} i
Stanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto (advokat Ivana Jovanovi}) pru`a}e sve ostale advokatske usluge.
Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi}
utorkom, Qiqana Jakovqevi} sredom, a Stanojko Mihajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do 19 ~asova.
VEOMA POVOQNE
STOMATOLO[KE
USLUGE
ZA VOJNE PENZIONERE
U sklopu saradwe sa UVPS,
Stomatološka ordinacija "Prezident
M", Zvezdara, Mihaila Bulgakova
(bivša Dušana Petrovi}a Šaneta) 46,
sa timom iskusnih stru~waka, vojnim
penzionerima nudi brojne pogodnosti:
• Deo usluga besplatno stomatološki pregled, konsultacija i
stru~no mišqewe,
• Ostale stomatološke usluge
(proteze, plombe, nadogradwe i drugo),
uz zna~ajne finansijske pogodnosti pla}awe na rate ili sa popustom, u
zavisnosti od vrste usluge.
Dokazani tim stru~waka nudi sve
stomatološke usluge brzo, kvalitetno i
povoqno.
Telefoni za kontakt i informacije :
011/342-7481, 063/214-800, 064/135-1487.
USLUGE VEZANE ZA SAHRANU
PREKO [email protected]
Ukoliko koristite usluge u vezi sahrane preko
Udru`ewa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da znate da usluge mogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanovi
wihovih porodica, kao i svi ostali vojni osiguranici.
Preko Udru`ewa mogu se dobiti kompletne usluge
vezane za sahranu:
-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ili
kremaciju,
-upis u mati~nu kwigu umrlih,
-sprovodnica za prenos pokojnika,
-{tampawe posmrtnih plakata,
-prodaja pogrebne opreme,
-prevoz pokojnika,
-organizacija vojnih po~asti,
-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i posle sahrane radi regulisawa prava ~lanova porodice posle
smrti vojnog osiguranika,
-besplatan dolazak u stan porodice preminulog
radi dogovora.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u mesnim
i op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno na
tel. 011/8333-142 i 011/6161-769.
Agencija ,,LALA" u Vašem domu
za vas, za sve va{e potrebe od nabavke
do nege
• Kontrola i merewe krvnog pritiska, nivoa še}era
(svakodnevno ili po Vašoj potrebi) • Svakodnevni
obilazak • Nabavka lekova i dr. `ivotnih namirnica •Prevoz do zdravstvenih ustanova i dr. prema
Vašim potrebama i `eqama • Spremawe obroka za
Vas u Vašem domu
• Pla}awe ra~una i drugih Vaših obaveza
• ^uvawe starih,nepokretnih i bolesnih
Tel. 064 /3955815
Vojni veteran
29
Januar 2011.
PRODAJEM KU]U U PIROTU
U centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa posebnim ulazom koja se sastoji od trosobnog konfornog
stana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorijama. Zvati od 16 do 20 ~asova.
Tel.011/164-464
PRODAJEM
povoqno doma}u rakiju šqivovicu, lozova~u i kajsijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med.
Naru~ivawe na telefone 062/265-275 i 018/531-581.
Z
SATIRIKON
Z
VICOTEKA
Humoristi~ka pri~a
POSETA
^A^KALICE
Otvorio Leskov~anin kafanu pa
{eta izme|u stolova za kojima gosti
ve~eraju. Ka`e mu jedan gost:
- Gazda, sve ti je dobro, ali gde su
ti ~a~kalice?
- E, pa nema! Ja ih skupqam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupqam, vi ih
lomite, pa ne mogu vi{e!
SAVETOVALI[TE
Do{li Mujo i Fata u bra~no savetovali{te i po`alili se na gubitak
seksualne `eqe.
Doktor ustane, strasno poqubi
Fatu i po~ne da je mazi.
- Vidi{, Mujo, ovo tvojoj `eni treba bar triput nedeqno.
- Doktore, ja mogu da je dovodim
ponedeqkom i sredom, ali petkom
ne mogu, igram fudbal s jaranima.
BEZ BRIGE
Sin se spremio za izlazak u grad
i pita:
- Tata, ima{ li para?
Otac mu odgovori:
- Imam, ne sekiraj se ti za mene.
@EQE
Upecao Lala zlatnu ribicu i ona
mu re~e da }e mu ispuniti tri `eqe.
- Prva `eqa mi je da kom{iji iz
Bosne crkne krava. Druga `eqa mi je
da kom{iji iz Hrvatske crkne krava.
- A tre}a? - pita ribica.
- Da i meni crkne krava.
- A {to tebi?
- Ta, ni po mleko da mi ne dolaze!
LUDNICA
Pita ~ovek prolaznika:
- Kako se ide za Kovin?
- Samo skrene{...
KASNE
Vratio se Mujo iz [vedske pa ga
Haso pita kako je tamo.
- Ma, oni su 20 godina iza nas - re~e Mujo.
- Kako to?
- Lepo, tamo se jo{ dobro `ivi!
VRU]E
Policajac sa zgodnom devojkom.
- Ovde je ba{ akusti~no - re~e
devojka.
Policajac se osvrte oko sebe pa
re~e:
- ^im zavr{imo ples pita}u da
ukqu~e klimu
OGLAS
^ita Mujo oglas u novinama, pa ka`e prijatequ:
- Vid’ Haso, policija tra`i mu{karca od 20 do 30 godina, ja~eg stasa, pomalo }elavog, koji no}u hoda
po parku i napada `ene.
- Da. I?
- Pa razmi{qam da im se javim.
Nije te`ak posao, mo`e bit dobra
plata, a dr`avna ustanova je to.
KRENULO
Mujo stoji pred automatom za „koka-kolu“.
Ubaci kovanicu i iza|e jedna limenka. Ubaci Mujo jo{ jednu i opet
iza|e limenka. I tako on nastavi
dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza wega ne pojavi i re~e:
- Oprostite gospodine, jeste li gotovi vi{e?
I mi smo `edni. A Mujo }e na to:
- Dok Mujo dobija, Mujo igra!
Vojni veteran
30
Januar 2011.
Bio mi pre neki dan u gostima prijateq iz Evrope. Ime mu je malo komplikovano, ali ja ga zovem, onako po na{ki,
Batke.
^oveka je najvi{e interesovalo dokle smo stigli sa na{om evropeizacijom.
- Batke, guramo ko {a{avi! - saop{tio sam mu odmah, i potom ga poveo da
mu poka`em neka na{a dostignu}a.
- Ove pelene i, uop{te, sve {to je novoro|en~adima potrebno, kod nas je
skupqe nekoliko puta nego kod vas. Tu
smo vas ba{ pre{i{ali - naglasio sam s
ponosom.
Batke je bio veoma iznena|en i kada
sam mu pokazao na{e trgovinske mar`e
koje su bile znatno ve}e od onih u wegovoj zemqi.
- Pa ovo je vrh, brateee! - bilo je sve
{to je mogao da ka`e kad je video na{e
cene.
Kod cena hleba i mleka sam se ose}ao malo nelagodno, tu smo malo zaostajali za Evropom, ali sam mu objasnio da
na{a vlast to ne}e jo{ dugo trpeti, nego
}e i to udesiti da vaqa. Posebno mi je
bilo neprijatno zbog cene struje, koja je
tako|e zaostajala za evropskom, ali,
uverio sam ga da }e i ona uskoro biti pove}ana, da se vi{e ne brukamo pred svetom. Zatim sam mu na ulici pokazao jednog prose~nog gra|anina koji je u ruci nosio kesu sa dva krompira i pola vekne
hleba. Imao sam malo pote{ko}a da mu
objasnim da je ta kesa, zapravo, na{a potro{a~ka korpa.
- Dno, brateee! - uzviknuo je pre nego
{to sam stigao da mu {ire objasnim i taj
fenomen.
Batketa su interesovale i na{e plate.
- Oko hiqadu i po evra u proseku! kazao sam mu podatak iz posledwe statistike. Nisam mu, dodu{e, rekao da nam
je to godi{wa plata, da se pored onako
niske cene struje dodatno ne brukamo
pred Evropom.
- A kakvi su ovo redovi? - pitao me je
dok smo prolazili pored jednog uplatnog mesta za lutriju.
- Ovde narod upla}uje loto. Ko izvu~e premiju, mo`e da plati struju i druge
da`bine, plus da mu ne{to ostane za crne dane, to jest za sutra.
Bilo je vreme da mu objasnim i situaciju sa Kosovom.
- Izdajnici su za to da Kosovo branimo svim sredstvima sem oru`jem, a patriote su spremne da ga brane i oru`jem
ako ga neko drugi umesto wih uzme u ruke. Kapira{?
Slabo skapirao Batke! A i po~elo da
mu se `uri ku}i. Dosta je, ka`e, video,
sad samo da potrefi grani~ni prelaz. I
ode, a da ne stigoh da mu predo~im i druga na{a dostignu}a. Hm, nisam znao da ti
Evropqani mawe mogu da podnesu nego
{to mi imamo da im poka`emo!
Dragan RAJI^I]
Download

Број 85 / Стране 3-30 - Udruženje Vojnih Penzionera Srbije