Miroslav Luki}
DELA
VE^ITI
^UDESNI KORENOVI
Kw. 11
urednik
ve~itih ~udesnih korenova
Aleksandar Luki}
urednik ovog izdawa
Dimitrije Luki}
Posebna izdawa VELIKE MAGAZE
Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju
Miroslav Luki}
ANTOLOGIJA
OPALOG LI[]A
Copyright © 2006.-2007.
by Miroslav Luki}
Copyright © za Srbiju
Edicija ZAVETINE
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati, pre{tampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili
izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim
sredstvom distribuirana ili umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za
objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, prema odredbama Zakona o
autorskim pravima.
Web site
W.W.W. ZAVETINE-PLUSULTRA. COM
E - mail
[email protected] NET
[email protected]
A
IVO ANDRI]
IZ "RI\E" SVESKE
STEPENICE
^ini mi se da me|u na{a prva detiwa ~uda i ~u|ewa spadaju i
stepenice. Prizemne ku}e izgledale su mi uvek kao prvi i ni`i
stepen qudskog gra|ewa i stanovawa, ve{tijeg gra|ewa i boqeg
stanovawa koje treba tek da do|e. Kao da mi je oduvek bilo jasno da i
najmawe izdizawe ravni na kojoj se kre}emo zna~i {irewe , boga}ewe
na{eg `ivota i otvarawe novih izgleda u wemu, da su stepenice neka
vrsta jo{ nerazvijenih i nesavr{enih krila koja daju novu dimenziju
na{em qudskom prostoru i ostvaruju udvostru~avawe na{ih
mogu}nosti. Izgledalo mi je da se sve to postizava na prividno lak i
tajanstven na~in, da je sve to samo prvi stepen na{eg uspona, a da se
daqi tok tog smelog i pustolovnog putovawa uvis ne mo`e ni
naslutiti, jer se mo`e pretvoriti u prosto i slobodno letewe sa
nedoglednim ciqem.
AMFILOHIJE
Tali
Kad me majka pod ckladom rodi
nad Urvinama
u wih mi povi vid
wihovim nebotikom
osvje{ta zjenice,
pa kud god kro~im
sretam tali
u snu i na javi;
u sebi ih nosim
uznose me
i kad ih vidim
i zaborav kad ih skrije.
5
Miroslav Luki}
Ime im sre}u zna~i
Mora~a im korjen zaliva
brda i uzbr|a
preko wih
nebo doti~u
meni ga daruju
{to brodim
vodom i gorom
i nebohodim,
mora~kom sretniku
u prvom zemnom kriku
i u vidiku Bezgrani~nog!
Ime koje sre}u zna~i
Vje~nim Sretewem zra~i...
1991.
SANTA MARIA DI TRASTEVERE
U sredi{tu svijeta
s one strane Tibra
pinija gdje cvjeta
gori od starina
neugasivo ogwi{te
vjere
Santa Maria Di Trastevere.
Na wemu
plamenom
Kupine neopalive
blista lik
Presvete Djeve
svjedo~anstvo
Istine `ive
To du{e pokoqewima
pere
Santa Maria Di Trastevere
Do|oh Ti, Djevo, i ja grje{an
u pohode
u ~asu tame
6
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
svetosavskog roda moga
da milost za wega molim
ne od onoga
{to zemnu mo} ima
no od Tebe,
Roditeqke ~iste
Koja Nebeskom caru
u jaslama postequ
stere
Santa Maria Di Trastevere.
Grobove svetih Petra i Pavla
cjelivaju}i molim
du{e mu~enika rimskih
prizivam
srcem ko ma~em golim
da narod moj raspeti
i sve qude
izbavi od mr`we
svijeta
i wegove nevjere
silom Tvog Sina
Hrista
Santa Maria Di Trastevere.
Rim, 1993.
RADOMIR ANDRI]
Bunari Rado{a Modri~anina
Izvor kraj wega glog
Nepoznatih dubina glas
Iz tamne {piqe odzvawa
Kao da opomiwe nas
Snaga vrednija a mawa
Vodo ve~nija od usta
Koja te pomamno piju
Postaje{ misao gusta
7
Miroslav Luki}
Za ~e`wu nam izvesniju
U snu an|ela oholog
Rukom `ednika naslikan
@ivi izvor kraj wega glog
Rascvetan ve} miri{e dan
U znaku sunca raspuklog
U mraku na{em sagledan
Usudne lestve
Java uz koju je
Hteo iz potaja
Zapaqena mi{qu
Sa zemaqskog kraja
Let ro|ewem za~et
Ve} ga okon~ava
Neko mu se sme{i
Osmeh mu je strava
Zavezanih ruku
U muwine niti
Napisao pisma
Ne poslao nikom
Za trenutak bio
Miran makar likom
Zlatna leska
Do tamnog mi ~ela
Umor fewer di`e
Da se vide jasno
Da mu bude bli`e
Tajanstveni plamen
Tiwao u meni
Niz bunare be`i
Juri srodne seni
8
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Na proplanku nesna
Raste zlatna leska
Od ~ijeg }e pru}a
Pre posledweg bleska
Biti ispletena
@ednikova ku}a
Prikazano rukom Rado{a Modri~anina
na bunaru u selu Kobiqu
Iz Murata i viteza
Bunarxija muwom veza
[est vekova od olova
[est vekova iz dolova
[est vekova s ku}nog krova
[est vekova iz korova
[est vekova u bukvaru
[est vekova na bunaru
[est vekova Murat gine
I nikako da pogine
Oj Milo{e nesanico
Spaqena perjanico oj
[est vekova sedmi vu~e
Jo{ se mu~e jo{ se mu~e
9
Miroslav Luki}
JOVICA A]IN
JEVREJSKA GRAMATIKA
JEVREJSKA GRAMATIKA
Prelistavam primerak Spinozinog Kompendijuma jevrejske
gramatike. Na{ao sam ga u podrumskoj kwi`ari, negde kraj
Luksembur{ke ba{te. Star je i izjeden, kako i prili~i prvom
Spinozinom delu. Gromom sam pogo|en; zapis tintom na posledwoj
strani opomiwe me na poznatu ruku.
Zapisano je bilo : kada savlada{ jezik na kojem se u sinagogi
slu`i, mo`e{ ga se odre}i i bi}e{ bli`i onome {to vaqa spaliti da
bi opstalo. I ne veruj u ono u {to se veruje. Idi pe{ice, i sam, kada
se ne mo`e udvoje.
S mojih podo~waka kapnu senka - kada ne mo`emo u paru, razdvojmo
puteve, re~e jedno oko. Razrok, poznata ruka mi je nestajala u ra~vi
pogleda. Zapisa u toj samo}i vi{e nije bilo, odlazio sam na dve
suprotne strane ukorak. Put glagola , od imenice, izme|u jevrejskih
pismena, u `drelo, ne~ije `drelo, staro i izjedeno.
KATEGORIJA
Grku koga su zvali Aristotel palo je u deo da bude prvi kome }e
pripisati izum, neopipqiv, izum sre|ivawa re~i i misli. Trebalo je
ipak ~ekati na san jednog be~kog desetogodi{waka, 1913. godine, da
bismo Aristotelov izum `ivopisnim preme{tawem wegovog imena
u~inili pristupa~nijim i razumqivijim prostome puku.
Sawaju}i, de~ak je prozvao kategorija tu zagonetnu crtu na telu kroz
koju devoj~ice pi{ke. I u svome filozofskom snu mladi sneva~ je
kategorisao, ne znaju}i da time istovremeno se`e u nepoznatu ~e`wu
pod kojom se obru{ava nezaboravni po~etak na{e istorije na sve {to
je gr~ki U~iteq mogao da pojmi usred svog izuma.
Da li onda osnovi metafizike mo`emo lepo re}i : zveriwa sestro,
fraulein Kategorijo? Makar u snu?
PRA[INA
Pra{ina koje te svrbi po grudima
pra{ina koju }emo oblizivati
Pra{ina koja se di`e uvis
nose}i opu{ke i druge tragove
10
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Pra{ina pra{na koju svi prezirahu
sem Leonarda
Da, Vin~ija, koji se divio
wenoj skromnoj geometriji
IZ NARODNE BIBLIOTEKE
Mesto bibliotekara je mesto ~udovi{ta
usred svitaka i komentara. Osupnut
grafitom,
plamenom pra{inom iz sveta koji gori,
svemogu}i ~ovek iz prikrajka nam zave{tava
dim sa proklete strane,
arhiv u oku i sun~ev ~mar.
Koliko u wegovoj svemo}i ima razvrata,
veli nam ta stenica svrgnuta na margine
dok ~ita ne~itqivo, vidi nevidqivo,
oslu{kuje ne~uveno. I jo{ ne{to?
Mrmqa li iz ti{ine ili ga i{ijas u}utkuje?
Neprijateq nauke, iznutra razgra|uje,
spoqa zida.
Pro{tac od ivera. Redak po redak
poredak slova,
i prkosno, posle otkaza, pokajni~ki buntovno,
sa instiktom protivnika,
kazuje: moj bli`wi!
NA DRUGU STRANU
Izme|u olovnog poda i bakarne tavanice uzimam tablete i
obedujem s le{evima. Oni rastu i znam {ta }e ostati kada do|u do uva
i gricnu od tog najsla|eg zalogaja.
Sada je no}, potom }e dan. Zato je ~as da prekine{ sa svim
onim {to mo`e{.
U~ini,
u~ini to.
Plati prilikama
propu{tenim u dru{tvu
s pacovima.
I vi{e nijednu
11
Miroslav Luki}
ne propusti,
nemoj, ne, ne popusti
nemoj ne u~initi,
pun ogwa.
Pquni na mastilo
malo pepela,
pospi sve {to nisi ~inio.
Ili }e{ pretrnuti ne pro{av,
biti sam me|u prolaznicima.
Podbi}e{ pete bez parwaka
na drugoj strani.
Dugovao si im,
dugova}e ti
brzu smrt i brzi voz
iz dana, iz no}i.
KALENDARSKI [email protected]
Jednom majski dani
odlu~i{e da se pogoste
kod januarske bra}e
Poseti{e ih
i ne na|o{e nijednog
Behu mrtvi i crni
dani pretvoreni u no}i
Jednom stoletni sveci
pohodi{e hrastove
Na|o{e {umu pustu
i stabla iskopana
prijateqe kod ku}e pobijene
Jednom lednici
slavi{e tajni uspeh
u letwi ~as
Nali{e se podrumskog ~aja
i hladnog znoja
Dado{e i mraku da jede
Jednom ko nijednom
Surova su stara slova
i javu uznemiruju horovi
12
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Preberimo kwi`nice
izabrano odlo`imo u bunkere
priberimo se ludi be`imo
{tujmo ne brqajmo
Re`im re`i re`imo
iz grla an|eli su na{i
psoglavi
bjelodano je crnono}no
mrko i zvonko
( ESEJ KAO ZAPISI O DRUGOM
STAWU POEZIJE )
Ovde ho}u kratko da ispi{em samo obrise smerova koji se pri
pravqewu jednog celovitog kalendara moraju uzeti u obzir.
Izostavqaju}i ovakvu potku, takav rad bi se sveo na prosto re|awe,
dakle na ne{to {to je toliko strano cvetawu kao ru`a od krep papira pravoj ru`i. Ovde se mora i}i uporedo, potpuno se
prepustiti, do poistove}ewa ritma disawa i ritma rascvetavawa. Ali
i onu narodnu : Cvet vene, a vetar veje.
U rano prole}e, tek {to je gde - gde okopnio sneg, po {umskim
proplancima zapa`a se azurno tamnoplav, mirisan cveti} - qubi~ica
Viola odorata L. ). Istovremeno po livadama za`uti jagor~evina (
Primula officinalis L. ).
SONET O QUBI^ICI [UMSKOJ
Slu~aj je weno plodno tlo
ne~ije noge gre{ni urok
istawi sneg - no`no grotlo
ko uzdah skrite pukotine {irok
Plava zemaqska toplota
u neznani cveti} zgomilana
prazno mesto ne`no omota
Jo{ treperi zima razmek{ana
u korenu gorkom u {aku izvitom
a brzo vrhu mirisavo dimi pri tom
Ne dopustimo da se}awe zalud
13
Miroslav Luki}
neprimetno sporo vetri
prve re~i pokret kovitla pelud
da penu krajwe ve} iznedri
SONET O JAGOR^EVINI
Udel u onom odsutnom
strpqivo ~ekaju} ne`ivu te`inu
beskrajno blisko mutnom
rascvetava se mali strah u vedrinu
Horizontalno tragaju} do u istinu
nenadoknadiv dar smewuje tra`enom
re~i o~ajni zagrqaj za jagor~evinu
i kida `arku cvast na putu podzemnom
Pad najudaqenijeg zvezdi{ta, nevidqivo
podnebqe koje stropo{tava se neznano
i romorno po povr{i zemqe cveta zavodqivo
Ukus smewuje u sebi mesto bezdano
du{u zgu{wava{ stabiqko retka
prvi ure|eni sistemu prapo~etka
Sveop{tem kalendaru cvetawa najvi{e bi odgovarao radni naslov
DU[A I OBLICI. On bi bio klatno koje meri ritam godi{wih
doba, i doba dana i doba no}i.
Kada je dobro sunce, ve} od marta rascveta se ugledan petolati~ni
cvet "dana i no}i" , divqe misli (Viola tricolor L.)
SONET O DIVQOJ MISLI
Na ni~ijoj zemqi granica vidqivog
`estoka jutarwa pesma i{~ekivawa
slo`na sklopu ~istog odricawa
Miluj me prijatequ uzidan u lepotu izgubqenog
Dugotrajnim poimawem otvrdli etar
na tebi ispravqa svoj oblik
umoran duh postaje nesre}i nalik
rasto~en preciznim wihawem, vetar
14
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
odnosi s tvojih latica zlu kob
samo}e, i ona veje i svako tad je svoj rob
Staza gde misao divqu misao ne dosti`e
Zabrawen napor brdo nemogu}eg uzdi`e
na padini wegovoj predaj se sav
krvotok spokojne biqke ugledav
BOSIQAK
Koliko je blisko posve}ewe
prilikom pijewa vina
od bosiqka
Kada nas letwa poplava
oblika koji ima wegov
sveti miris
po~ne da jede iznutra
tada se uputimo na mesto
gde nas niko ne}e pratiti
jer on je plod bo`je utrobe
Za jednu tipologiju cvetova
R. M. Rilke u svom predavawu o Rodenu ka`e : "^itava skala sjena,
sve gore od onih lako prepla{enih tankih tama koje katkada {mugnu
oko pupka male anti~ke figurice i koje smo poznavali samo iz obline
udubqenih latica ru`e." Ruka Morfejeva, boga sna i senki, kada
dodiruje kobno blaga udubqewa na dlanovima cvetnih listi}a ; zar
nema liniju `ivota koja kao izuvijan zrak brzo luta u krug u onom
mrklom, senovitom delu cveta? Celom bi se tom fenomenu mogao dati
matemati~ki izraz. Jer povr{insko, nemirno kolo tih sjeni raznoliko
je u istom odnosu kao i struktura gradwe samog cveta. Jedna~ina
promene povr{i vezana je za sun~evu putawu, reqef izvitih listi}a u
kojima cvetni sumrak pronalazi gnezdo, i za nekoliko konstanti.
Re{ewe za svaki pojedini cvet te jedna~ine dalo bi jednu izvanredno
ta~nu ali i poetsku (jer SLU^AJNO je poetsko u temeqnom smislu)
tipologiju cvetnih varijacija. Mo`da je to za nauku suvi{e
mukotrpno, ali za bistar i dosetqiv na~in takvo iznala`ewe daruje
razdraganost. To bi se moglo izvesti i uz pomo} rose, ~ija je su{tina
druga ali forma ista , jer ona je pravilnost praznine senke
materijalizovana na blagom dlanu biqnih i cvetnih listi}a.
Jula hitro, kao ~arolijom, pojave se ru`i~asti i beli cvetovi maka
(Papaver somniferum L.) i nestanu.
15
Miroslav Luki}
BRANKO ALEKSI]
PESME ^OVEKA LAKE SENKE
ABRAXAS
3. juna 1966.
Krune drve}a na golemoj dolami planine - { u m e ...! Na
grebenima, planine su buktiwe ovoga dana. ("Treba do}i u Toledo i u crkvi sv. Tome vidjeti El Grecovo
“Uza~a{}e” , veliku sliku, svu u`arenu u nekom plamenom uzdizawu.
Vidjeti portret sv. Bartolomea ~iji `u}kasti pla{t nalikuje kamenoj
planini u svitawu najvedrijeg dana".)
-
4. jun 1968.
A ipak - promolim glavu kroz prozor : sve`ina i zvezde! O,
tako bih rado protrqao glavu o wihovu svilu ili se prosankao
wihovim centripetalnim i centrifugalnim nervnim vlaknima :
zvezdano iwe ; to mi je dobro.
Ipak, u~iti, u~iti do kasno u no} : tako u wu u}i, i pored
ogromne svetlosti sobe, da : "ogromnost sjaja", More. A nedavno sam
govorio no} nije crna ; ona prava, punokrvna vrana kobila pono}i jeste.
I bi}e...
No} je bila... o ne terajte me! Natrag! U stvarnost!
Nemilosrdno?
Ne: svesno. Usrdno vas molim, mladi gospodine u~eni~e :
utonite u Mehanizam stvarawa mokra}e. I.
5. jun 1966.
Srebrom izvezen ru`, na usnama jeseni, iskri~av onako pri
wenom mokrom govoru. Se}am se usana jeseni oblivenih penu{avom
grivom progutanog drve}a na blistavoj ru`i lica : se}am se srebrom
isvezenog ru`a po tvojoj kosi.
(7. JANUARA 1975 )
Da li }e dati ono {to su uzeli?
Pred gomilom ~asopisa : amblemi
do pola izvr{enog ushi}ewa,
16
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ali overene krilatice
neobrazlo`enih skokova u
pesku vremena. Pred odrazom,
bez prestupa,
prele}u}i dosko~i{te :
da li }e vratiti ono {to su uzeli?
Utisnute stope Abraksasa
pred pustim tribinama,
s novinama raspr{enim
u hirovitom neredu odsutnosti :
da li }e se razlikovati?
odvojiti od odraza?
Ume{ane re~i me|u zavr{enim
nadmetawima, izdvojene,
da li }e postati ono {to su mogle?
S
pevawe jedanaesto
Silvae
Hramovi koje joj otkrivam u ovom gradu : Bu|ewa Venus
Anadyomene su pesme-hramovi otkriveni u ovom gradu. Ispuwavaju}i
akrostih slu~aja, ti stihovi crtaju jednu novu Kartu ne`nosti (pojam
poti~e od madam Skideri). Natpisi : Okvir - Rivko!, kako mogu i
mogu da, svaki put kad se vozim k woj, vidim ; Boti~elijeva Venera,
koja danas mo`e da postoji i, kona~no, da pristaje na{em duhu samo
reprodukovana uz reklamni naslov i sliku nove kuhiwe Marles ;
parfimerija Venus; {ampon Venera, iz ~ije pene se ona i danas ra|a
u kadi, - voleo bih da to imate na umu. I onda tek pogledate uzdah
ekscentri~ne bakice Edit Sitvel, Za koga Venera danas? Svetili{te
lednika kamiona koji nam, prevoze}i obu}u, donosi, iz Pariza, onaj
te{ki i dugi Adamov sen, jednu re~ na svojim ple}ima : Jablan ; to je
dana{wi Parisov sud. Kratko, zacrtao sam ovde ne{to {to bi , u
samoj zbirci , bilo cornice, ili op{ta topografija, poetski prostor
bukvalne stvarnosti. Evo kako se ona ukazuje : u istoj Prizrenskoj
ulici, gde imate pomenutu parfimeriju Venus preko puta frizerskog
salona Adam, nalazi se ~asovni~arska firma zlatara Varde. Na firmi
je naslikan ~asovnik sa kazaqkama zaustavqenim na 10.08. Potpuno
istovetno vreme, otkrivate na firmi ~asovni~ara i juvelira Staji}a,
u obli`woj ulici Mo{e Pijade : ~asovnici dvojnici, potiru vreme
slobodnom zamenom, u datom trenutku, za one stvarne satove, koji
kucaju u izlozima obe navedene radwe - a da se ne dobije pogre{an
podatak o ta~nom vremenu. Tada (pre podne), i samo tada (uve~e),
17
Miroslav Luki}
naslikani ~asovnici pokazuju isto vreme koje ozna~avaju i oni sa
mehani~kom oprugom u sebi. Ovaj odnos slobodnog i prodornog
doga|aja, vaqa shvatiti i kao koordinatu pomenute Karte. Pozdrav
prostora. Ako se taj simbol ostvari, nasluti, jednom abraxaliom,
posti`e se jedinstvo pojava i postojawa. Venera i Eva, Eva, ~ijom
pojavom i stvarno{}u, ovde prestaje svaki napor za "likovima
bo`anstva" on se tu - - - (ne `elim daqe, ono poznato, Tu, pokraj
mene, - jer }e pre biti da je obratno, razumete) . Ta, recimo, formula,
bila je za mene vi{ednevni napor : i{ao sam ka wenom uobli~avawu,
do kona~ne zvu~nosti , i saglasja pre svega: EVEN IN HELL FOR
HER (EVA’S) HEEL!, ^ak i u pakao za wenu, za wenom, Evinom
petom, - i kad se ta `ena javi, zapostoji, ta~no godinu dana docnije,
a da se tim wenim dozivawem (kako se ono sada ukazuje) nije na to ni
pomi{qalo, - tu prestaju likovi, literatura, Tablas poeticas, posebno
izdvojeni ili shva}eni ; ceo napor po~iwe, nastavqa se, stvarnost.
Stvarnost svega i sva~ega, u kome se, celi i celi, ispuwavate ; koja
se, napokon, sama ostvaruje. Re~ je o vremenu, o onim pra{nicima mora
i pozdrava prostora , ~iji med (ali, pazite : ovde nikakve p~elice
mimeze, nikakvo obletawe : mi smo pre, samo tako i samo tada : u raju)
nalazite na tim krilima grada, vazduha, wenih peta, kona~no. Za takve
sadr`aje, voleo bih da to bude jasno, postoje pre svega prvenstvena i
ni~im predskazana, to jest smi{qeno ostvarena, nadahnu}a : iskustvo
moderne mitologije ovde se obelodawuje tek naknadno, i tako,
verovatno, i jedino istinski - uvi|awem sli~nosti, i wihovim
kasnijim uvo|ewem u sastav pesme.Tako ostvarene stihove treba
shvatiti kao obrednu magiju onog prvobitnog pe}inskog umetnika.
Poezija koja fiksira - - a da to ne ~ini, ni jednom - mind this! smi{qeno, intenciozno, - - predskazuje budu}i trenutak (....)
_________
* Sada, kad mi je potrebna, kao {to je \ambatista Marini pisao Di Rome
1604 " ...La Venere di V. S. mi e giunta tanto cara quanto desiderata",sti`e mi u
novinama koliko draga toliko `eqena vest iz Wujorka, od marta 1972 (Rojter). Nau~nici su preveli 13 svitaka papirusa iz ~etvrtog veka pre n. e. koji bacaju novu
svetlost na verovawe jereti~ke hri{}anske sekte gnostika i sadr`e dosad nepoznate
verzije nekih biblijskih legendi, posebno one o Edenskom vrtu i o izgnanstvu iz raja.
Tek sada je de{ifrovan najve}i deo rukopisa na jednom grobqu nedaleko od egipatskog
grada Nag Hamadija. Jedanaest ovih svitaka sa~uvano je u netaknutom stawu. Direktor
Instituta za prou~avawe starog veka i ranog hri{}anstva u Klermontu, Kalifornija,
doktor Xejms Robinson, koji se nalazio na ~elu ekipe prevodilaca ovih tekstova sa
starog koptskog na engleski jezik, objasnio je kulturno - istorijski zna~aj ovog nalaza.
Sada se u novoj svetlosti pojavquje gnosti~ka religija, koja je ina~e bila jedna od
hri{}anskih sekti, ali se sa gledi{ta daqeg razvoja hri{}anstva danas pojavquje kao
protivnik kasnije institucionalizovanih hri{}anskih dogmi.
U spisima na|enim kod Nag Hamadija legenda o prvim qudima i wihovom
izgnanstvu ispri~ana je ovako :
Eva je bila bo`ansko bi}e,................................
Eva, I Venerate You.
Eva, ja te obo`avam
18
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
B
DESIMIR BLAGOJEVI]
RODOSLOV
Ti spasi, spasi
sve sede vlasi
dok no} ne sti{a
tri nevidi{a!...
Da prosawa{ tiho, ti uvra~aj Vreme :
da izveze{ sene, ne}e biti nema;
da izmoli{ doba, ne}e{ pre}i reku :
da otvori{ o~i, prve u svom veku,
- da im vida{ rane, melem za wih tra`i,
- da se srode s tobom, dlanom ih ubla`i;
da se no}i vrate, u susret im hitaj :
da se javi{ wima, blage samo pitaj;
da patnike sretne{, nek se svetle ruke:
da im blizak bude{, ti gani sve zvuke,
- da prozbore tijo, da smo tajna ista,
- da izveze{ vezak, `ica da je ~ista;
da se du{e zbli`e, ti patnike le~i :
- da je melem tajan, tihe da su re~i,
- moli se za rane, du{a da ti kle~i...
Prestade graja, umuknu{e glasi
u mraviwaku iza spori{a.
Ve} davno mrtva, belih vlasi,
tri gosta nevidi{a
une{e u cvetu
ve~e ko svetiqku :
kunu se u sve na svetu
da istina je su{ta
u o`iqku ;
- ti stari glasi,
jedini u samo}i,
tri nevidi{a
nemaju u {ta
i ne}e mo}i
da zgrnu vale no}i
{to se ve} spu{ta
19
Miroslav Luki}
iza gusti{a...
Ti spasi, spasi
sve sede vlasi
dok no} ne sti{a
tri nevidi{a :
- melem da je tajan, melemne i re~i,
- moli se za rane, du{a da ti kle~i...
MIODRAG BULATOVI]
FRAGMENTI
(\AVOLI DOLAZE)
(...) Odavno te nema, Oqa. Ponekad mi u san do|e{. Ide{ i }uti{.
Krv ti lipti preko zuba. Tr~im za tobom i pitam te:
" Kako si, dobra Oqa?"
Ti odmahuje{ glavom. Pitam te :
" Voli{ li me jo{, Oqa? Luduje{ li jo{ za mnom?"
Ti pla~e{ i pita{ me dokle }u da te mu~im. Ka`em ti:
" Pri~ekaj me, ho}u u o~i da ti zavirim. Okreni se, mu` sam
ti. Mo`da bih i ja mogao s tobom niz svet?"
Nebo je krvavo nad tvojom glavom. I ~ini mi se da u rukama
ne dr`i{ sitnice za prodaju i vezice za cipele, no sve`aw mrtvih
zmija.
A ja sam dobro. Prosim po svetu slep. Po qudskom smehu
raspoznajem dan od no}i. Ne mogu da patim, ali mi se u o~nim dupqama
zajezeri sugnojica kad se setim kako su ti se usne raspadale...
( POSVETA )
Milo{u Markovi}u, Sinajitu, koji mi je, bez stida i mr`we
prema bilo kom, sve priznao, posve}ujem ovu avanturisti~ku
hroniku, pisanu celom, desnom {akom.
"Domovino, ne treba mi vi{e tvoje ime. Domovino, hajde da
svedemo ra~une, ti i ja : uzmi sve {to si mi dala, na prvom mestu
ime, koje ti vra}am, pa me oslobodi svoje sudbine i svog mraka! Jer,
domovino, protiv tebe sam, stoga {to si , ti, ogromna i bez srca,
a ja bezna~ajan i porocima na~et, {tetan u tebi, koja si velika,
20
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
rumena jabuka! Domovino, prokletstvo moje, jabuko, pusti crva, da
iza|e iz tebe, a ti rasti i krupwaj, budi najve}a i najlep{a me|u
jabukama..."
"Sudbina, ka`e{. Jeste, sudbina, ali sviwska! Prvo voli{
domovinu, bori{ se za wu, krvari{ i ponosi{ se tim. Domovina
te, voqena, odbaci, i ti se na|e{, sav u ranama i suzama, na
ne~ijem buwi{tu. 'Domovino, jedina, ne daj da ti pquju sina!'
zacvili{. Niotkud pomo}i. Mrak i sove! Onda te i s tog
smetli{ta, ru`nim re~ima i psima, oteraju, kao {to su mene, pre
dvadeset i kusur godina. Sve vi{e tuguje{ za rodnim krajem, za
crkvama i grobqima, za pesmama na svom jeziku. Ne zna{ nikad, u
tu|ini, gde je istok a gde zapad, pa tumara{, ide{ za qudima koje
ni po ~emu ne mo`e{ voleti, posebno ne zato {to znaju strane
sveta, {to imaju svoj pravac, dom i krst negde u wemu.
Poku{ava{ domovini, iznemogao i u krpama, da pomogne{. ' Ne
tako, sirotice! ' poru~uje{ joj : ' Ne tako, ve} ovako, osramo}ena
moja sestro!' Domovina, budu}i velika i bez srca, svaka, pa i
na{a, to i ne ~uje, ne vidi. Briga, wu, {to ti se bore pletu oko
o~iju, {to te pokrivaju plesan i r|a, {to se savija{ i smawuje{,
kao ovo ja. ' Domovino, bezdu{na i nezasita kurvo!' krikne{ jedne
no}i, pa stane{ kovati osvetu. Probudi{ se, promrzao, gladan i
`edan, ubica, krvopija, emigrantski satrap! Spaliti, dakle, ono
jedino {to ti je, posle svih brodoloma ostalo, o~evu zemqu!
[akom ugu{iti sopstveno, namu~eno srce! Nasrnuti na tu|e
`ivote, na svoju bednu, od napu{tenosti i ~e`we izludelu
glavu!"
MILO BO[KOVI]
Iz zaostav{tine
Miris pepela
Miri{e pjesma ova na su{tinu pepela,
i zrak je u woj - zasi}en iskrama
biv{eg plamena. Ako sve postaje biv{e
~ega se razum takne {to je donijela
jutarwa rumen, {to je `ivo u nama,
{to pretra`ivati sebe i pepeo vi{e.
Kad se sve zna, me|a{ {to postoji,
da razgrani~ava trag od traga no}i,
21
Miroslav Luki}
od no}i put - kojim se mora pro}i,
kad konake bi{e kao zube broji.
Pjesma ova su{tinom pepela di{e,
smrt je nad ~elom, lebdi i danas,
kao i ju~e, dok je jo{ `ivjela nada
da }e, ako se misli, mimoi}i sve ki{e,
i nestati sa jezika rije~, i u`as,
da neko od glasne pjesme ne strada.
Kad ~ula drijemaju
Iza pono}i vi{e ni vu~jeg sna nema,
uzalud lelujave slike kroz isparewa,
kroz fosforno plamiwawe gole no}i.
Tada svako ~ulo budno ~udno drijema,
progazi prostorom qudskih kretawa,
oglasi spokojnim mirom bliskim spokojnoj zlo}i.
Pono} masku skine kao boju zrelosti,
u zraku se mrtvac klati al se ne vidi.
Niko svoje ro|ewe ne zna da predvidi,
ni da spozna pravu su{tinu svjetlosti.
Potom pra{ina proleti kroz vrijeme,
grk pepeo sipi kroz slike du{e
na svije}e, na grobqa i korotne ku}e,
@albenici se jave pa bolom onijeme,
pa ~udaci svoje krhke snove poru{e,
prognaju prazninu `ivota u nemogu}e.
MATIJA BE]KOVI]
POBUNA JEZIKA
DOSTA JE BILO
Dosta je bilo rimovanih pesama!
Uprqajmo se re~ima kao deca tre{wama.
Razgovarajmo o svemu, a o svemu jedino i umem govoriti.
Upotrebimo sve re~i jer je san svake re~i da bude upotrebqena
I izbavqena iz re~nika i pisa}ih ma{ina
Jedno drvo raste uz moj glas, ali ne pristajem da pevam
Kao {to i ono tvrdoglavo ne prestaje da raste
22
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zemqo zasejana ~udesima, izlazim u prirodu sa crvenom olovkom,
Precrtavam drve}e, ispravqam vazduh, stavqam primedbe,
Dodajem i ostavqam nedirnuto samo ono {to je nalik meni.
Jedino se ispod ~istog vazduha potpisujem.
Ne uzimam okean kao re~ ve} ga iz prirode preme{tam u pesmu
Da bi imalo smisla wegovo postojawe.
Celokupna dela prirode - sve {to je `ivo uzi|ujem u poeziju
Pa posle iz we nek me olajava!
Niko me nije stvorio, stvorio sam se sam.
Tvrdim da je svako drvo usamqeno
Makar raslo u najgu{}im {umama.
Ako se zemqa okre}e oko zami{qene osovine
Onda se okre}e oko mene jer sam najzami{qeniji.
[ta je Homer znao o kwi`evnosti
Kada nikada nije ~uo za [ekspira i Dostojevskog.
Kada bi Sokrata pitali za Hegela ili za Marksa
On bi vi{e znao o baca~ima diska.
Danas neznalice znaju vi{e o meni nego lukavi Ovidije.
Moj kom{ija zna makar da sam `iv, a Dante ne zna ni to!
Ne nalazim za ovo nikakvog opravdawa u pri~ama o vremenu.
Ako ima budu}nosti, o, {ta ja sve ne}u znati!
Ali ~ujem genija koji }e se roditi i pozdravqam ga
@iveti nekoliko vekova ipak je nekakvo iskustvo.
Danas bi svi rekli da Sokrat zna vi{e od mene
Mada nema pojma ~ak ni o drugom svetskom ratu,
Da daqe ne insistiram na wegovom neznawu!
Jednogodi{wa biqka dolazi pred moja vrata i moli da je pomenem.
Sti`u intervencije da upotrebim jednu re~,
Ali odbijam dok ne poraste i oja~a za te{ke zadatke,
Ovako bi uginula na prvom suncu!
Mewaju se odnosi me|u re~ima i ja ih danas poznajem kao niko pre
mene.
Jedini ja spu{tam re~i u epruvetu i mu}kam ih.
^emu slu`e predeli koje nikada nisam video, a hteo sam?
- Slu`e `eqi da ih ne vidim i jedino woj odolevaju.
Gvozdeni ~ove~e kleknuo pred qubi~icom,
Vojskovo|o - zlo~in~e, pora`en na op{tim mestima
Ne{to svoje volim u tebi i pomiwem te.
Ptica prole}e pored moje glave da bi me podsetila na bilo {ta,
To je bio wen ciq i ona zadovoqna umire.
Sunce posledwim snagama dopire do naroda.
O, nepokretno sunce prepu{teno sebi i svom trulom nali~ju,
23
Miroslav Luki}
O, {umo krstova nad mojom glavom, moje grobqe u nebesima,
Sve {to je postojalo osetio sam jedino po sebi.
Stojim kraj mora jer mi se sla`e sa ko{uqom.
Pose}uju me gradovi koji znaju da nemam vremena.
ZAVIST
Oni koji su gledali iz daqine
Zavideli su onima koji su mu bili bli`e
Oni koji su mu bili blizu
Onima koji su ga dodirivali
Oni koji su ga dodirivali
Onima koji su ga nosili
Oni koji su ga nosili na ramenima
Onima koje je jahao
Oni koje je jahao
Onome kome je sedeo na glavi
Jo{ tad je i }orav mogao videti
Da ne}e pro}i dugo
A ti }e isti qudi
Istim redom i redosledom
U istim gradovima i na istim trgovima
Istim `ilama nabreklim na istom vratu
Istom `estinom i istim rukama
Otimati kamewe
Zavide}i jedan drugome
Ko je ugrabio ve}i
I bacio mu na grob.
POBUNA JEZIKA
Srpski jezik se otresa od srama,
Vra}a se ku}i iz dugog izgnanstva,
Sit dovijawa, gmizawa, podanstva,
Ledenu grbu sa sebe odlama.
Ispre`e {iju govor zajarmqeni
Daje stara prava novim mahovima,
Pobuweni jezik punim dahovima
Podi`e svoj narod i duh zazemqeni.
24
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Uspravqa du{u glagol pogrbqeni,
Dolazi sebi krupnim krokovima,
Odaziva se rodnim srokovima,
Setio se sebe pridev rasrbqeni.
Pod rukom koja je `ile istrsila
Slovu {to je u dan postawa vrcnulo,
Nepokoreno se slovce kovrcnulo,
Pravda jezika se sili isprsila.
1990.
NAROD
Jedni te isti qudi
Bili su staqiniti
Pa antistaqiniti
Titovci pa antitovci
Marksisti pa antimarksisti
Komunisti pa antikomunisti
Bezotaxbenici pa nacionalisti
Bogoborci pa bogoqupci
Bratotuci pa bratotvorci
Tako nisu ni odlazili
A tek je trebalo da do|u
Trebalo bi uzeti fotografije
Jednih te istih qudi
U razli~itim godinama
I razli~itim ulogama
Pod razli~itim znamewima
Uve}ati ih i umno`iti
Pa pore|ati jednu pored druge
I oblepiti sve prolaze
Kud stupa qudska noga
Da ih narod gleda i upore|uje
25
Miroslav Luki}
LAVE@
Pas laje
A po lave`u
Poznaje{ na koga laje
A na koga god laje
Laje druk~ije
A kako laje jedan
Laju i svi ostali.
Na muve se pomami
Ne mo`e da se ustavi
Na mi{a pozveri
Ho}e u zemqu da usko~i
Na zvezde sine jezikom
Ho}e da ih doku~i i pobere
Od pse}e qutine
Otpadaju mu dlake
Dok se sinxirom udavi
Ili kolac izdere.
A kad nai|e onaj
Nepomenik iz gore
(Ili wegovo {tene)
Zbog koga ga dr`e i hrane
Ba{ kad bi trebalo da laje
E tada zakameni
I nema sile da se s mesta pomeri.
Zaludu je izgladwivan
Da bude qu}i
Kad drhte va{ke na wemu
Zaludu napujdavan
Kad mu svaka dlaka ustane
Zaludu odvezan
Kad se podmotana repa
Uvija oko nogu
I vra}a u verige.
Ako ne{to i lane
Lane obazrivo
Zasla|en lav i nije lave`
26
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nego sevdalinka
Pevawe uz tepsiju
Udvori~ka poezija
Usmeni poklon
Ulagqiv i umiqiv
Izabran za vu~je u{i
Kao da nije pas nego leutar
Dvorski pesnik i uskolenik
[to laje za nekoga
Na zadatu temu
Kao da ~ita note
A {to vi{e laje i larma
Daje na znawe
Da ne}e lanuti ni{ta
Vrcka glasom
Lave`om se preporu~uje
Da prevari svakog
Sem onog na koga laje
Koji mu i dopu{ta
Da malko lane
U pravcu straha
Pa ga udivqen slu{a
Jer zna od starine
Zbog ~ega je siguran
Da ga ne sme presko~iti
Ni mrtvoga
A kamoli lajati
Na `ivoga.
RADOJICA BO[KOVI]
Izme|u dvije no}i
Dogodi se da svane
i da ne znam koji je dan...
Pa onda za{to si svitao dane
i kad }e mi na o~i san?
U bijelo bla`enstvo
izme|u dvije no}i,
Bo`e, koliko mo`e da stane
qubavi, koliko nemo}i?
27
Miroslav Luki}
A `estokih muka tek
koliko mo`e da se nasla`e
na jedan tu`ni,
obi~ni qudski vijek?
-----------------PREDRAG BOGDANOVI] CI
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA
Aleksandrijska biblioteka
gori.
Bibliotekari iz plamena
naglas i{~itavaju kwige.
Ja na svetlosnoj ivici
tu|e stvarala{tvo bele`im.
A i sam }u morati u vatru
pouzdano znam.
PRED BU\EWE
Rano pred bu|ewe, jutros,
sawao sam da letim,
opet.
Nisam leteo visoko
kao nekad,
priznajem.
Tik iznad vrhova drve}a
velikom brzinom, strelovito
izbegavaju}i stabla
uo~avaju}i svaki detaq.
Leteo sam iznad vode
bez talasa, ali
nepojamno tamne te`ine.
28
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGOMIR BRAJKOVI]
RASKOVNIK
Zaboravqene re~i
Prekorno nas gledaju.
Niko vi{e ne zna
Na {ta su se odnosile.
Za stvarima i pojavama
Koje imenovahu
Oti}i }emo i mi
A susresti se ne}emo.
Kroz re~i, kroz tamu,
Kroz veru i nadu
Raskovnik tra`e}i
u nepo~in gradu!
Od sveta du`e traju re~i
Opomiwu}i nas
Da }emo minuti i mi
Ne potro{iv{i ih.
Idemo za wima
I ne slute}i da }e nas
Do stra{nog mesta dovesti.
Kroz re~i, kroz tamu,
Kroz veru i nadu
Raskovnik tra`e}i
u nepo~in gradu!
Ime na{e patwe
I varku na{e sre}e
Predo~avaju nam re~i
Govore}i da }e nad`iveti
Sve na{e }utwe
I sva na{a praznore~ja.
"Nisi mi uspela re}i,
Re~i varqiva i opaka",
Govori ~ovek
29
Miroslav Luki}
Za re~ima se lomataju}i.
"Tamo sam
Gde je }utawe najdubqe,
Gde me ne imenuje{",
Ka`e mu Re~.
"Ti si onaj
Koji }e ostati
Ako se ja pomenem;
Jer Re~ je sve!"
Re~i koje smo izmi{qali
Sabrane u pesmu - opomenu
Vra}aju nam svetove izgubqene,
Otimaju}i sve ono
Za {ta smo verovali
Da je zauvek na{e.
(...)
ZA VISOM
Zama~e i dan ovaj
negde za visom Tvojim
da zbori ikonopiscu :
"U slici tek postojim!"
Svako Te , u ogledalu,
o~aran, ta~e ~elom
smerno Ti poju}i psalm :
"Tek Tvojim `ivim delom!"
Zagledasmo se : u Liku i jesmo, i nismo!
Stvari su i pojave
po vodi ~ile}e Pismo
iz koga jo{ sri~emo
apokrife i skaske.
Ako je u nama gluvo,
i, ako tela su maske,
gde su na{a Pismena?
Zaminu{e li za visom?
30
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kad krenu za Likom, po vodi,
vide li na{a lica
ili wihova znamewa
sred rasejanih stvari?
[ta, ako je sve opsena,
a svi mi opsenari
u ~ile}em oku `ivopisca?
ZORAN BUNDALO
O pesnicima
UPOZNAH, li~no, mnoge pesnike. Neke,
Dok ni pomi{qali nisu da su pesnici, druge,
U jeku slave. I svi su imali dovoqno dobre
I lo{e kwige, i u wima, jednako,
Dobre i slabe pesme. Ono, {to sad zapawuje me,
Kad, u dokolici, listam ih i ~itam, boja je
Glasa wihova, te~na ili trapava dikcija,
Koje nekontrolisano iz {tampanog izvore teksta
I sluh zatrpavaju mi otpacima moje dolu~nosti
Da oduprem se, i na zurewe ne pristanem
Kroz prste. Tako prikra}en ostah
Za glasove onih {to iz bezdna nebeskog,
Usred svoga vremena, stihove svoje
]ute. Pa ipak, dra` pro~itavawa ne gube:
Samo glas na{ traje. Izli{no je, poznavati pesnike.
ISTU KWIGU PI[EMO
ISTU kwigu pi{emo. Isto Slovo
Stradawa, progona, strpwi. Mi, `ivi
I mrtvi. U grgoqawu izvora, u razlivu u{}a
Istu mutnu vodu diqem neba gaze}i
Pod kojim sluh iznuren {kripu islu{kuje
Zakatan~enih vratnica za kojima
Se}awa kru`e i povratak vremena ~ekaju
Koje hronometar ne meri, nit tama
Glasi. Ima li na~ina, ~ina,
Razli~nosti da sa`mu se
U iskaz koji utehu ne ogoquje,
Ali svet doti~e stvarniji
31
Miroslav Luki}
Od ovog u kome zna~ewa na crtu stala su izvesnosti
O svr{etku? Slovo sri~emo isto. Iste Svetlosti.
Ubogo mesto
za Radovana Belog Markovi}a
^A\AVA, kusa, raspusna krovi{ta polegla
Po neomalterisanim zidovima. Du` ceste
Kanali ustajale smradne vode i rite
Cve}a uz sklepane plotove.
Dok cuwam, tu|i su mi, zadah ugqa
Sa wiva i vlastita senka pred pogledima
[to iza prozorskih ~kiqe zastora,
U bu|avo nebo zaviruju i nemo
Krste se. Na sto~noj pijaci,
Za bunkerom telefonske centrale,
Natu~ene {ajka~e muvaju devize, i balega
Iz oblaka pu{i se. Sablasan, `ivot landara
Na jaslama eklektike : ideolo{ko licemerje, prigra|e,
Gwila proza.
MIRJANA [email protected]
Kako da ne budem sitna du{a
Srce drhti u vitrini kao dva uva
sklopqena u zaveri oslu{kivawa:
da li sam voqena,
da li sam voqena,
i ne pitaju}i se - koliko volim?
Voqena. Tre}inom srca.
Qubav ima sopstvene sprave za mu~ewe,
ima ve{ala qubavi, ima "lisice qubavi",
dvosobnu tamnicu qubavi
i "rogove u vre}i".
Kraj bore osmeha - boru podsmeha
i - boru milovawa ma~jeg krzna!
U dva ugla ima dva pauka {to predu
svilene niti vernosti
32
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
i - ~eli~ne neverstva.
Ima ~udo - biti udata
I ~udo - razvedena
BLAGOJE BAKOVI]
Prva jeza, ponovo
[umskim puteqkom dva roga srne}a
Urowena u glasni govor drve}a
----------------------------Sve ti nekako postane te~no
Dodiruje te tren i ve~no
Gusne u mraku mala odbrana
Koja se skupqa rubom jorgana
I budi se ni{ta ne spava
Od no}na bliza neba plava
I sve se sprema za doba ona
Kad }e udarit klatno zvona
U grudi ko nekad Crwanskog Milo{a
Da vidi{ da je mladost pro{la
Za tu ulogu kao na probi
Sprema{ se i ~eka{ u svojoj sobi
Da vidi{ je li pro{la mimo
Kao da je nisi ni imo
Kupine
Ni{ta je etnos i ni{ta etos
Ruke {to su istoriji ga}e prale
Pri tome kako su na suncu sjale
Kupine koje smo brali letos.
Dok }uti onaj na vilajetu namet
U doba tihote podneva bela
Pitam se zagledan u wina tela
33
Miroslav Luki}
Odakle kroz zemqu tolika pamet
Svi doga|aji sa dnevnika
Deluju kao olupina
Svjati Besmertni iz kupina
Koja je stranica Tvoga dnevnika
Kad ispod zvezda i pesme drozdove
Izme|u paprati divqa~i jagoda
Izvodi{ plamte}e crne grozdove
I ~ini{ nemim jezike naroda
Pred savr{enstvom koje }uti
Oblikom koji biblijski sija
O sna i jave dragi trenuti
Pitam se da li postojim i ja
Dok bqe{ti na suncu grozdi}
U jednom trenu ~ini mi se
Dok u vazduhu miri{e jesen
Ni{ta se ne}e dotle vozdi}
ZORAN BOGNAR
SVETO TROJSTVO
( od letargije do liturgije )
Oboje tra`imo istinu, ti u spoqa{wem
`ivotu, a ja u sebi i svom srcu, pa }emo je prona}i
obojica. Ako je oko zdravo, u spoqa{wem nalazi
Tvorca, ako je srce zdravo, u wemu }e se ogledati svet...
Fridrih [iler
I
OTAC, TVORAC - [email protected]
Ponovo }utawe. Niko ne odgovara.
Svi oslu{kuju zvukove introvertnog,
sasvim sli~ne iskonskoj tmini. Ako
sam dobro razumeo, svi o~ekuju
da moj odgovor bude odjek onoga
{to oni misle. Nebo koje je sad
bilo prozra~no, kao na velikim
34
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
visinama, postalo je pusta misao,
vo}wak s nepresu{nim uskrsnu}ima
koji osvetqava ista strepwa kao
jedno te isto sunce. Eto, postoje
qudi koji ne veruju da du{a ro|ena
na nebu mo`e da se raspukne na
dva dela i da se, no{ena ka
magnetnim poqima bivstva, ponovo
sjedini u auri svetionika korena.
Kako druga~ije objasniti qubav na
prvi pogled? U qubavi imamo hiqadu
lica, ali i mogu}nost da svako
svoje lice pre`ivi. Nije va`an
izgled, nego onaj koji izgleda,
mimikrija senke... Ne zaboravi
da stihove ro|ene od svetlosti treba
vratiti u svetlost. Stoga, neka tvoje
hodo~a{}e ne bude galerija besmisla,
neka tvoj Put ne bude pohvala ludosti.
Srce se nosi javno, od Ovostrawa
do Onostrawa, od nevidboga do
nedohoda. ( ........................)
SVETI FRAGMETNI
Ima mnogo svetih fragmenata mog `ivota
koji su nestali zauvek. Sveti fragmenti
nestali su, istopili se u komunikaciji,
u bitisawu, u dizawu, u snovima, u padawu...
I kada bih sada pogledao u retrovizor `ivota
video sam da su me upropa{tavali kako su hteli,
video bih da sam mnogo vi{e pokoravan, nego
{to sam zapovedao... Nikada nije bilo perioda
da sam `iveo samo jednim `ivotom : `ivotom
pesnika, radnika, qubavnika... Oduvek sam
istovremeno tro{io snagu iz vi{e `ivota. I
kada bih sada morao izabrati svoju kona~nu
ulogu, ostao bih bespomo}an. Ona je nestala
zauvek, pobratimqena u vasioni nemara
s tragedijama drugih...
Borovo, 1990.
35
Miroslav Luki}
HOMO UNIVERSALIS
(.....)
............. I dok nas, O~e, uporno vra}a{
Svetoj Kwizi koja di`e glas protiv
poni`ewa i usamqenosti, ja mislim
samo na ono {to odoleva opsewuju}oj
snazi Ni{tavila. Iz izgubqenog dana u
izgubqeni dan, sve vi{e me zaokupqa
ono tajanstvo koje nije u ve~nom
suprostavqawu, ve} u povezivawu
bezobli~nosti bivstva. Neverovatno
kako je put hodo~asnika uvek isti,
oivi~en uvek istim isku{ewima i
drevni kamen uvek isto tvrd pod oteklim
nogama. Ho}e li na{e hodo~a{}e ovoga
puta biti u znaku ushi}ewa ili
straha? Ho}e li na{a nadawa ponovo
tiwati pod premorom, `egom i hukom
pustiwske oluje? Znam, O~e, da je
pot~iwavawe navikama ~oveka bez
vere najdubqe od svih pot~iwavawa.
Trebalo bi tra`iti svoj put tamo gde
ga ne tra`e drugi. - - - - - - - - - - - ----------------------O, O~e, tvor~e - svedr`itequ, {ta to
mo`e budu}nost protiv pro{losti?
Ona je samo wena gusenica {to ~eka
preobra`aj u leptira i{~eznu}a. Wene
su zvezde ~iode na zavesi no}e koje,
poput ritualnih `rtava, neprestano
padaju u grobnice bezimenih porodica
i gase posledwi plamen loma~e u
grudima Erebosa. Zar ~in otimawa
sopstvenih slika od sveta, koji nas
poseduje, ne proizvodi kamenu
nepomi~nost? Nismo li svi tek
izobli~eno divqa{tvo u meandrima
vremena i prostora, nevidqivi vazduh
Apokalipse? Sa groznicom spoznaje
obuzima me mr`wa prema svim silama
koje me ponovo osvajaju i potiskuju
36
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ostatke brodoloma nade u bledom i
hladnom praskozorju. Wihovo mno{tvo
talasa se kao vo{tano platno koje se
najzad raspada. Poznata mi je ta
agonija, O~e, taj nemilosrdni
zakon marazma : ~ovek koji se raspada
od svoje obmanute nade kao od kakvog
tumora, u`asnut je zvukom svog glasa
koji se odbija od neumorne senke.
---------------
V
Nikolaj VELIMIROVI]
KROZ TAMNI^KI PROZOR
34
Gosti smo i putnici u ovom svetu. To je osnovna stvarnost na{eg
`ivota; to je biblijska opomena qudima od po~etka do kraja.
Gosti smo za trpezom Doma}ina Boga. Putnici smo na stazama
preko imawa Bo`jega. Nikad Doma}in Bog od po~etka vremena nije
imao tako bezobrazne goste za svojom trpezom od Zapadwaka. Niti je
ikad preko Wegovog imawa prolazio pusto{niji karavan.
(.....)
37
Danas dr`imo pomen umrlima. O Bo`e, koliko je `ivih me|u
umrlima, i koliko mrtvih me|u `ivima! Ti jedini zna{, Ti broji{,
Ti ceni{. Oprosti sve i spasi sve. Neka milost Tvoja Gospode
prevazi|e sve grehe i sramote na{e.
O, {ta je ~ovek? Vrhovi od klasja, kako Jov re~e ( Jov. 24, 24)
koje ruka Bo`ja se~e. [ta ostaje? Slama . [ta se odnosi nevidqivom
rukom? Klas. Tvoja je du{a Gospode, telo je zemqino. Svak uzima svoje
pri deobi : telo zemqa, du{u Gospod.
Znawe je na{e ravno neznawu u oba slu~aja:
- I kad gledamo `iva,
- i kad gledamo mrtva.
Ni{ta ne znamo podjednako : niti {ta je `iv, niti {ta je mrtav.
@iv sprema slavu za mrtvog. To je trud `ivota. Kad umre,
slava propada.
37
Miroslav Luki}
@iv sprema miraz za mrtvog. To je briga `ivota. Kad umre,
miraz prima nepoznata udovica.
@iv sprema dvore i ~ardake. Kad umre, svi se vide u dvorima
i ~ardacima, osim wega i wegovih.
@iv sprema ~iflike i timare. Kad umre, tapije od ~iflika
i timara nose zlotvori wegovi.
@iv sprema sinovima nasle|e i u`ivawe.Kad umre, nasle|e
nasle|uju nesrodni i u`ivawe u`ivaju nesrodni.
Gde su krune? U smetli{tu.
Gde su biseri? U pepelu.
Gde su ~asti i po~asti? U iskidanim `icama i provaqenim
timpanima.
Gde sjaj lica i o~iju? U nadulosti obraza, i u tamnini dveju
praznih rup~aga.
Gde je ~ar okruglina i oblina tela? U smradnom |ubri{tu
izvan kasapnice, gde se gladni psi sabiraju, a qudi nos ste`u i la`ju
zavaravaju.
Gde su usta sla|a od meda i {e}era? U crviwaku i vitopernom
gadu neiskazanom.
Gde su mile grudi, koje su se nadimale od qubavi? U krti~waku
pod kopitama magarca.
Gde su ruke skupqe od zlata {to su usli`ivale goste? To su
sad suvi {tapovi pod to~kovima kola.
Gde su hitre noge, {to su hitale da odbrane pravdu? Eno ih
pod mraviwakom, gde se }uti o pravdi i o nepravdi.
Gde su veseqa veselih, gde pesma raspevanih, gde huka silnih,
gde buka naduvenih? Gde rika i vika pla}enih i podpla}enih? To }e
znati boqe od tvoje glave tvoji tabani kada nagaze na suhe kosture
wihove, jer }e ih ubosti i zajaukati.
Gde su carevi, Gospode? Pitaj wihove sluge.
Gde su bogata{i, Gospode? Pitaj prosjake.
Gde su lepotice? Pitaj crve i gliste.
(1945)
38
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Milo{ VIDAKOVI]
Musi} Stevan
Dve tamne senke, dva viteza `ure
Kroz goru koja umire u tami.
Dve tamne senke, dva viteza, sami,
Polo`iv kopqa, na kowima jure.
Kroz goru lete kowi viloviti,
Pokatkad koji zavri{ti i r`e.
Vitezi {ap}u : Br`e, br`e, br`e,
Do zore vaqa na Kosovu biti.
Pono}ni vetar, kroz no} bez meseca,
Pono}ni vetar uvija i jeca,
Na no}nu igru sabira kosture.
Strava. A drumom koji se belasa
KÄo do dva greha, do dva crna glasa,
Dve tamne senke, dva viteza `ure.
Stanislav VINAVER
VINAVERIANA PLUS ULTRA
Svet izvire
Re~i su p~elane - preslatke, preslatke,
Al slika ~istija - istija - budnija,
Slutwe su premamne - nestalne - preslatke
Al zanos pesama - tkiva presudnija.
Zvonkije, jasnije, {ire prostranije;
likovi, zvukovi, spletovi slogovi!
Dubqe i strasnije, te`e - bezdanije:
Ogwevi, mrakovi, zverovi, bogovi.
29. april 1952.
39
Miroslav Luki}
Istraj
Ve~nost kada pru`a ruke:
Srebro ~e`we, zvezda znawe
Kroz bezmerne slavoluke
Smer proni~e sveto tkawe.
Vasionom Ugo{}eni
Alemima Osve{}eni
Strelom smisla Usmereni
Skladom slutwe Upereni.
Zore ne daj, javu pogni,
^ari dr`i, svet {to cvili,
Sve pregori, sve nadmogni
Zavr{ni san - natkrili.
6. maj 1952.
Tkaqa
(Matisov goblen
umetnosti)
Ru`a krv ogwenu
Zvezda sr` maglenu
stapam.
Miqa krik razgaqen,
Biqa lik zapaqen Sklapam.
Zora tok premoren,
Gora skok preboren
Znam.
Svetu - san ostvaren,
Bi}u - sklad ozaren tkam.
20. maj 1952.
40
na izlo`bi francuske savremene
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ma|ije
Prekinu se strasti ranke
Preku`e se ludovanke,
Pre~ude se ~udovanke:
No} preboli bele danke.
Svih bunila nedozvanke
Svih ma|ija neosvanke
Svih gor~ina neodbranke:
Preslatke su uspavanke.
27. maj 1952.
Jesi li
Jesi li znao u prve dane
Vrhovne ~ase zabune gorke Krilima zra~nim snovne povorke
Koje nas ~e`we od sloma brane?
Jes l’ se vino u slike trajne
Jesi l’ pustio koren lepote
Jesi li bi}u kre’o `ivote
Jesi li du{a vezao tajne?
Kad se iskonski bli`io trenut
Jesi li bleskom bezmernim cvao
Slute}i sre}u u suton svenut
Jesi li boja razvrate brao?
Milostom mamqen strasne vedrine
U zvonka jutra zlatima {tedra
Jesi l’ nebesa milov’o nedra
Zanesen slutwom ve~ne obline?
10. juna 1952.
41
Miroslav Luki}
( Izlo`ba Lazara Vozarovi}a -) Potop
Preogromne su te vode, taj wihov let:
Poraz il pobeda kad pomole lik
Nad slu~ajni se nadnesu svet.
Katarke lebde u dubinama,
Kotve - oblacima bacaju krik
U prevrnutim svest je maglinama.
Zvezda je srebro osvojilo,
Vode je utvarno obojilo:
Nebesa sa zemqom je spojilo.
1. jul 1952.
Osvajawe sna
Sve krin do krina, bezdan ti{ina,
Vrtlog vrlina, sumor su{tina Sve se raskraja u sto beskraja,
U sto o~aja, sto odno{aja
U sto divqina, sto davnina.
Sva mora bruje bezmerjem struje,
Mirisi ruje nesvest milina,
Potoci huje bestrv planina Sve guje zuje jezom oluje
Bezno} je dana - bezvlast daqina.
Tim srcem vrelim, svenadno smernim,
Tim smelim trudom, svim uzaludom,
Svim nedosudom, svim nerasudom,
Tom sla{}u hudom, prevla{}u ludom
Tim bi}em zrelim, gorko ~emernim:
Buknite budno, beskraje skrojte,
Skladite razvoj, oblike spojte
Zglobite vreme, bezbroje zbrojte [to ne}e svetom - sjajem osvojte.
30. decembar 1952.
42
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tropar (za Branu Petronijevi}a)
Kroz znake, simbole, integrale vitke,
Iskonske si snage sprezao, sputavo.
Okrajcima re~i, u obrasce ~itke
Svet se usmeravo.
Najzad, u atome razvejo se, sbovne,
U zanos pradrevni, sred vrte`a krivih,
U slutwe kovitla, u svesti vrhovne
Prasu{tina `ivih.
23. mart 1954.
Igra~ka
Igra~ka smo misli, ~ula,
Sve sa nama ~ipku zbija:
Strka, zbrka molekula
U nama se stravno svija.
Igra~ka smo od iskoni
Svih bezbroja, {to ~as svisnu
^as zaprete vasioni
Da odgode i wu, prisnu.
Igra~ka smo, uvir jazan,
Uput, nikom neupu}en,
Zbir dokaza nedokazan
Beut jeza nedoslu|en.
Izgra~ka smo sred bezmerja,
Brod vrtloga. Bar da stremi
Tragom slatkih sujeverja:
U uteha osvit nemi.
1. maj 1955.
43
Miroslav Luki}
Aleksandar VU^O
]IRILO I METODIJE
Marku Risti}u
Regruti prosvete
Tek zelene vene duboko trulih ciqeva
Ve} modre sakagije u korenu pusto oglodanih prole}a
Zgwe~ena i polumrtva de~ice!
(..................)
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
nadnica
kuluka
nadmo}i
krstova
otrova
zaraza
nadmo}i
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
tamnica
Sudana
pri~e{}a
nasledstva
nanula
nadmo}i
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
tvr|ava
najezda
grobova
udesa
bagera
rovova
nadmo}i
ponora
kobila
slepila
Hamleta
rigova
tutora
lagera
44
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
meleza
akcija
bivola
nadmo}i
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
kamata
podvala
zarada
sokola
pokoqa
nadmo}i
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
Ocevi
poplava
komita
po`ara
robova
nadmo}i
Ocevi nadmo}i
Ocevi nadmo}i.
(..........)
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
nagrada
udara
poklona
pohvala
robova
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
nauka
strahova
ucena
ocena
robova
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
an|ela
granica
sudbina
ponosa
savesti
robova
45
Miroslav Luki}
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
Zablude
sun|era
kaqa~a
simbola
grobova
vekova
pobeda
`rtava
{atora
robova
Zablude grehova
Zablude grehova
Zablude robova (...)
STOJAN VUJI^I]
[email protected]
bratu Tihomiru
koji je poginuo u avionskom udesu
kod Damaska u preobra`ewskoj no}i ’75.
utopio se u mese~inu
sapleo se o kumovu slamu
zare`ao u zenice ni{tavilu
riknuo na tamu
suknuo kÄo duga repatica
blesnuo zanesen
ve~ni krajputa{u
i prolomio se
do bezdana svoda
veru}i se po zvezdama
sad }urlikom zadirkuje{
zvonke nebeske biqure
~uvaj se
ve} sam ti na tragu
20. 8. ’75.
46
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ALEK VUKADINOVI]
LUDI SVET
U NEVREME
U Nevreme u Nevreme
Seje{, Bo`e, svoje seme
Vreme zla i Vreme mraka
Dva u jednom dva jednaka
U Zlo doba Op{te studi
Svet u strahu i Svet ludi
Kao da su krov svoj svili
Zlo i Gore ukrstili!
Zimsko jutro, 24. januar 1987*
Jutros pahuqe najcrweg snega
Padaju s neba, padaju s brega
U srce, u mrak, u nebo, gore
Jutro je, Bo`e, a nigde zore
Odasvud tamni pokrovi prete
Te{kog li ~asa umrli svete
Odbegli nekud pravci su leta
Niotkud Boga, neba, ni sveta
Otvoren bezdan zvezdane zlo}e:
Cvoko}e umrli ~as cvoko}e
[ume i gore stisle se neme
Do{lo je , Bo`e, potowe vreme ____
*24. januara 1987, izjutra rano, bio sam naprosto opsednut stihom : Vejte
pahuqe najcrweg snega. Ustao sam s namerom da stih zabele`im. Mahinalno sam
pogledao kroz prozor i ugledao pravu lavinu nekih sitnih, zagasito - crnkastih,
~a|avih, pahuqa, koje su suludo vejale kroz prostor. Zastao sam, nem, pred ovim
prizorom. Istoga ~asa pojavile su se brojne slike, asocijacije, dohvatio sam najbli`i
list hartije i prosto ispisao ovu pesmu. Kao da je bila diktirana.
47
Miroslav Luki}
Jo{ jedan pogled u jutro tmurno:
Potowi gosti promi~u `urno
Nekako gluvi, nekako krivi
Ko da su, Bo`e, tek polu`ivi
Smrzli od jada, mrkli od studi
Ko da su, Bo`e, tek poluqudi
Vejte pahuqe najcrweg snega
Do{lo je vreme zla najgorega
Zalaze boje vidqivog druma
Zalaze ku}e, zalazi {uma
Usta su gluva, re~i su neme
Potowe vreme, Potowe vreme...
PESNIKOV LAMENT
Na vest o ^ernobilu
Gle, usred pesme, usred leta
Potowe vreme i smrt sveta
Dawu i no}u, dragi Bo`e
Samo se mra~ne sile mno`e
Pokoj ti zori, du{i, snima
Navrli `ivi umrlima
Dugo vremena, dugo ve}
Ne ~usmo, Bo`e, blagu re~
Ni `i{ka neba, nit kap zore
Ne pohodi nas kroz prostore
Kroz potonuli gluvi mrak
Ni `i{ka, Bo`e, niti zrak
S visoka, s neba, s brega, sunca
S visova mrtvih, sa vrhunca
S lica svog oca, sestre, brata
Sa mrtve ku}e, mrtvih vrata
S potaja gluvih, sa krovova
Sve otrov, Bo`e, do otrova
Nebo i zemqa, pravci leta;
Pejza` umrlom ~asu sveta
Zora - ta nikad vi{e blaga
Ku}a - umrlom ~asu snaga
48
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Dubine, visine - samo prete
To ti je `ivot, mrtvi svete
To ti je `ivot, mrtvi svete!
LUDI SVET
Jeste mrak sveta, jeste svuda
Cela je ku}a sveta luda
Kao ne~iste sile be`e
@ivi od bo`je ravnote`e
Kao sred pakla cveta {uma
Iznad krovova bo`jeg uma
Ceo svet ludi nekud hrli
Naviru `ivi i umrli
Naviru `ivi, mrtvi lete
Be`i od tebe mrtvi svete
Jedno od drugog be`i krilo
Nikad jo{ tako nije bilo
Pono} je - vreme ~asa zloga
Be`imo, Bo`e, od Neboga
Od mrtve ku}e, mrtvih vrata
Be`imo, Bo`e, od nebrata
Sred neizmerja ~asa zloga
Dozivaj du{o svoga boga
Ko da se dusi pakla bude
Lete krovovi ku}e lude
Lete sve daqe, kroz mrak, daqe
Ko da ih nekud sam vrag {aqe
Ko luda nekud be`i {uma
Preko krovova bo`jeg uma
Zlo je u srcu, glavi, svuda
Be`imo, Bo`e - ali kuda!
49
Miroslav Luki}
MOMIR VOJVODI]
PASJE GROBQE
Hiqadu devetsto ~etrdeset prve,
kada bezdu{nike obezli~i guba,
bra}a po materi krvavijeh zuba
zapo~e{e da se progone i krve;
tada moje pleme u|e u no} dugu:
krvci krstolomci banu{e iz tame
i po~e{e narod da globe i jame,
a u Kola{inu, kraj tare, u Lugu
kinu{e u ci~a no}ima da pute
po crnome spisku izabrane qude
i da ih bez suda osu|ene sude
za primjer slobodnim ustima da }ute;
da im ruke, noge i glave stucaju,
vade zlatne zube i prste kidaju
s prstewem, i ~apre `ivima skidaju,
tuku maqevima, koqu i bucaju ;
trape polu`ive u plitke grobove,
da ih raskubaju lisice i vuci,
jedu psi skita~i i lude u muci
od insanske krvi dok qudske drobove
vuku u no}ima po stra{nome Lugu,
na kome se qudsko Pasje grobqe zove nesraslica rana istorije nove {to ga tucibra}a izvrgo{e rugu
u zlodobu od koga razum trese groza,
u kom ka~keta{i Kominterne kivni
jame s Pasjim grobqem uze{e za divni
temeq komunizmu po mjeri J. Broza..
Kola{in , 1971. g.
50
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MLADEN SR\AN VOLAREVI]
RE^I STEFANA LAZAREVI]A (1389 - 1427)
Bog je qubav.
U suzi ucveqene `ene,
na dlanu ratnika u ma~u,
u gromu koji nema o~i,
u ~equsti vuka
al i na zgari{tu kakve ku}e,
na pragu iza zatvorenih vrata,
u praznom zrcalu,
na putu {to vodi u bespu}e
i putu kojeg nema,
u zavi~aju,
u novcu
Bog je qubav.
Lika koji ne mo`e da se zapamti
i lika koji se mewa a ostaje isti
Bog je qubav.
Danas ve}i nego sutra,
a sutra mawi nego ju~e;
vazda bli`i drugom nego sebi.
Satire jedno, ra|a dvoje,
u imenu tre}eg
Bog je qubav.
ZORAN VU^I]
PONAVQA SE ZEMQA
Ponavqa se zemqa,
ponavqa se mutno
saznawe o no}i
{to spava
u grlu srne
ve} propete
na pustoj obali.
Daleko od svega
brojim decenije:
blede udovice,
mrke nerotkiwe.
Ne}e te{ke kwige,
ne}e devoj~ice
51
Miroslav Luki}
~e`wom u prole}e.
To mogu gavrani
krilom iz pono}i.
Mladi anarhisti
i beli `dralovi
nije vam zimsko
jutro nakloweno.
U TAMNOJ RIZNICI
Rusalke i vile,
ale i zmajevi,
~ume i babice,
ve{tice i more;
tu`ne su|enice
u tamnoj riznici
dele te{ko blago
nero|enoj deci.
Preko brida no`a
ro|eni prelaze
u sun~ano doba
me| trave i cvr~ke,
kurjake i zmije,
ptice i pu`eve.
Izme|u dve no}i
bistra reka te~e,
ali strah je budan
na tre}oj obali.
MIQURKO VUKADINOVI]
MUKE S BRDOM NA ^UKARICI
Brani Veqkovi}u
Stan stan krasan a brdo
Ogromno. Vazduh takav vazduh :
vazduh {to ga nema. Ipak te{ko se
sti`e do Wega. Do svetlosti
te`e. Nema veze {to je tu
drum. Tu je i brdo. Ogromno
i specifi~no brdo. Kad misli{ zaklawa ti to {to misli{.
52
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
To {to si hteo da vidi{ ne vidi{. O vazduhu boqe ne govorimo.
Govori}emo o brdu na ^ukarici.
Odakle je ono do{lo?Naravno
iskoristilo je na vreme
obli`wi Lazareva~ki drum.
Ti ka`e{ joj
{to je taj drum prqav.
Ja ti ka`em vidi{ brdo
je uspelo da do|e.
Imam ideju o tom tvom brdu
da se pesma nastavi
ovako :
Tvoj stan je krasan.
To treba iskoristiti.
Iskoristiti zatim brdo.
Probaj jedne srede zapni iz petnih `ilica.
Ne diraj brdo. Podigni
stan na brdo. Ne gledaj
prema drumu. Posmatraj
vazduh. Raspitaj se
za svetlost. Ne zaboravi
zbog ta dva predmeta
da misli{ jednom nedeqno
na svoje brdo. Obavezno
svako popodne promisli malo
tu svoju ^ukaricu i
Wene brdovite Probleme.
Brdo nek ti bude
podsetnik.
USEQAVAWE U TEMEQ : stani malo
podrumska pti~ice
1. NI[TA NE OSTAVQAJTE
U ZAJEDNI^KIM PROSTORIJAMA
Parola je pokrivala poklopac podruma.
A dole u loncu - {ta se kuva?
53
Miroslav Luki}
1) Kupus : naslage kiselkaste i mnogomiri{qave,
2) Sme}e : naslage kiselkaste i svesmradne,
3) Parni kotao,
4) Naslage izno{enih patika "Puma",
5) Naslage dnevnih izve{taja,
6) Naslage smradnih mi{jih izve{taja,
Posledwe ) Ptica - prido{lica
7.
KQU^
Kqu~ od podrumskih odaja je suvi{an. Nisi ga
imao gde udenuti. Rupa. Rupa.
Toliko da proguta kqu~ i wegovu sen a da se
vrata ne otvore.
Sre}om vrata su bila otvorena i nije bilo
neophodno rupu rabiti kao osmatra~nicu.
Video bi mrak i parolu sa poklopca.
Bravar (ujedno i otac) po mom iscrpnom opisu
da je dijagnozu :
NEKO JE ULETEO U PODRUM
Pomisao na kakvu pti~urinu bio mi je prvi kqu~.
Kqu~ {to udara krilima i u malteru koji se
osipa upisuje krvave figurice.
Krvave figurice nisu suvi{ne. U svaku istoriju idu. Rupi~e.
Sve`e crvene freske u podrumskim odajama.
Crveni temeq, hm.
Da, uleteo je jedan. Wihov.
NIKOLA VUJ^I]
PREPOZNAVAWE
jednom sam uzeo komad papira i
po~eo da pi{em samo jednu re~ praznina.
pisao sam : praznina, praznina, praznina itd.
dobijao sam ose}aj da sve vi{e tonem,
da me ta re~ prazni.
ose}ao sam samo dno, drhtawe
nevidqivih `ica prazne qu{ture zvuka
54
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
i vi{e nije bilo nikakve razlike izme|u
mene i napisane re~i.
tiho sam se pomerao, malo - pomalo
bio sam onaj koji pi{e i izgovara
a praznina je sama sebe prepoznavala .
progovoriv{i, zapravo, bio sam napisana re~.
ispisivao sam : praznina, praznina
i wen lik je rastao kao prostor u crkvi
sve druge re~i gubile su se u wenim mnogobrojnim
uglovima. odvajala se od svega i muwevito
{irila svoje po~etke.
beskrajno se udaqavala mada sam je ose}ao
pod prstima, mada sam je doticao
vr{kom jezika.
"kazuju}i sebe, gubim se" govorio sam sve ti{e
i postajao sam samo jeka beline papira.
G
IVAN GA\ANSKI
REMONT NEBESA
Dva brata Ba~vanina, povratnik iz
Amerike i povratnik iz Rusije, mrtvi,
sede na Dobrom poqu kraj kamenog
guslara : - Gudi ti to, prijatequ,
onima {to jo{ nisu do{li ovamo.
Po V. Petrovi}u
ali
odjednom iako se znalo
jedna dve celo jato te{kih ~apqi dosta lako
jedna za drugom kao po programu
kao vidqivi ~in osloba|awa energije
uzle}e u ve} spu{teno nebo
podse}aju}i na prevarene dobrovoqce
upla{ene od velikog broja ve} u prvom okr{aju
grupisane u slepqene gomile
malterom od sopstvene krvi
peska `utog straha bele kosti
tihog gun|awa i te{kih psovki
dosti`u ~apqe zenite ovako pode{enih nebesa
55
Miroslav Luki}
fly the friendlu skies of the united
the friendly oilspoiled skies
fly the mirrors where the moonlight
plays the game of the day
a na maloj stanici kraj ukrajine
na{li smo neke nove re~i
iznikle iz zemqe
oven~ane travom
zelenom na beskrajnoj toploj crnoj septembarskoj zemqi
velika bela slova
bud ostoro`en tebja `dut doma
na na{anovanom jutarwem nebu s kapqicama krvi na dalekim rubovima
vi{e zvezda rubina
mawe praskozornih maglina
vi{e lepih bosih devojaka nebeskih k}eri sa zvezdom na ~elu
med storukim xinovima u dugim neizbrojivim redovima
koji znaju ne znaju svoje granice
od tihog tihog dona
do }o{kova urnebesnih povr{ina i`qebqenih nebesa
gde tik uz crtu horizonta buja debeli belij grib
uzdi`u}i svod svojom hidrauli~nom memorabilnom snagom
alhezionih podzemnih voda nad magnetofonskim slojevima
zasi}enih istorijom
masnom teku}inom uspavanih pokreta s diskretnim pojavama
ne`nih ko{uqica nevinih radiolarija
umirenih kao zvuk u zvonu pred prvi udar
xinovskih molekula programiranog pam}ewa
pod tvrdim granitom s ugrebenim zvezdanim ~asovima
svetlih bezvremenih trenutaka raskala{ne majke zemqe
golicane napuklim zvucima suzdaqskih ve~erwih zvona
i kopawima onih skita skitnica {to ~asom podvuku se pod zemqu
pla{e}i milione u praznim hladnim evropskim magacinima
zbuwuju}i samosvesnog persijanca
iz kumarbijeve rupe zalutalog levantinca
sle|ewem tragova mirisnih ru`a
bud ostoro`en teba `dut doma
56
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
po na{em tautolo{kom terminalu vremena
skuvanih natrulih zgu`vanih `ivih zagonetnih zanesenih skakavacah
podmazivanih posle svakodnevnog kupawa podgrevanim derivatima
lewe kao smola istorija nafte
s mirisom meda
~iji beli kqu~ med ne dopire
do zategnutih povr{ina kao bedra u ruskiwa
do glatkih klizavih zidova dubokog grla
lost ejnxeloskih tamnoputih lepotica
generalno popravqanih nebesa
gube}i se u pukotinama vizantijskih podova
kremaqskih crkava sa zna~ajnim srpskim beo~ugom
vode}i do prvog i drugog rima
kraj melena~ke vetrewa~e koja pod kratkim naletima novoga vetra
razvejava paranoi~ne pramenove mese~evih i sun~evih traka
shematizovanih u kabalisti~ki veo na licu stare gospo|e
s pticom u kosi mirnom na jajima
ispod {e{ira sa sedam detli}a
dva bela zaostala kamena pod kopitama azijskih kowa
kistajdi tubu~okdi
jakin kilar jirokdi
ostida mingan oti
ku{daj u~ar pirokdi
pod evropskim ki{nim nebom
na uzdrhtalom napuwenom beskrajnom trbuhu
izga`ene pokisle matore podvoda~ice
po ~ijem nebu zevaju butine sa po jednom uzbudqivom ru`om
po ~ijem moru ropo}e nafta umiruju}i talase penu{avih uspomena
po ~ijoj zemqi masni skakavci zahva}eni strahom tra`e}i izlaz
gami`u izgubqene orijentacije od deterxentne pene
od potmule opomene podzemnog neba
gde vulgarni rovac vitalni sinovac
ulazi u nebesku ro|aku divnu afroditu
suvu od nedostatka koribantskih zvukova
u praznoj dubokoj pe}ini ispod sawivog banata
rezonuju}i u wegovom milenijumskom ritmu
podr`avanom ~obanskom sviralom
sve same sekunde sinkopirane urnebesnim vetrom
pod svetom {ubarom toplom za pentesilejom
57
Miroslav Luki}
dok nebom sveci zubati vijaju
u kolu persona tiwavih varnica
u o~ima o{trih pulinovih zuba
zelenih i crnih i belih
oko usnule afrodite u ja{i u banatu na persijskoj ru`i
~iji otac s rukama punim frekventnih fulova
slabih kraqeva lo{ijih pubova i neuhvatqivih divnih dama
potavnelog toqe detroniranog ilije hladnog severca
zaboravqenog matije i{~ekivane pentesileje do izgubqenog sna
poganog paganina ukletog lovca
}opavog atile ku`ne devetke i mile sestrice
elene elene elene
gubi partiju za partijom
sede}i na zemqi odse~enog uda
uz vetar niz vetar
uz vetar niz vetar
u hladovini lakog mese~evog odjekivawa
s glavom u osvojenim nebeskim prostorima
dok mlado li{}e staroga hrasta
kupe}i tiho razlivene slike
interferentnih talasi}a ogledala izvora
uta`ene `e|i beskorisno {umi
kao senka pred dugi sun~ev zalazak
zahva}en stara~kom rezignacijom
neve{to skrivaju}i tragove
bezbrojne oro{ene ka{i~ice kapqicama meda
sam jede plodove svoje letine
velike so~ne il osu{ene
istinonosne
zelene crne bele kozje sise
na okeanu daleko pena
iz tvoga iz moga oka
58
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
NENAD GRUJI^I]
[email protected] BANKET
Bilo leto, bio `ivot : niza groce klizi {qiva.
^arapu{i u prolazu ispod sukwe pica svira :
Sirotan se na bostanu namestio pa priziva,
Na biciklu sti`e otac : Sklawajte se da parkira!
Na nebu se slike sla`u : du{u qube bo`ja usta.
An|eoska pqu{ti milost na ko{~ice, na telesa.
Raspolu}en oblak di{e : vaznosi me sila pusta,
Zraka sunca poput igle pri{iva me na nebesa.
Na zemqici, pred du}anom, namiguju barabini :
Svaki cev~i svoju rosu iz ~okawa od pet para.
Provincijska carevina uspomene svoje slini.
O, rakijo, xigeru{o, ti kojom se `ivot ~ara!
Ne daj da se bo`ji banket ispretura u vrta~e,
ne daj svodu da se spusti i prigwe~i posmatra~e!
EPIFANIJA
Ledna gran~ica, u vru}ici,
me|om svetova takla me tek,
ko `alac smrti u lirici,
lunin poqubac - tu a dalek.
Me|om svetova takla me tek
pusto{na qubav i odziv wen,
lunin poqubac - tu a dalek,
cik ogledala i sna u wem.
Pusto{na qubav i odziv wen,
skerletni pripev u dolasku,
cik ogledala i sna u wem,
~ovek-oreol u dovratku.
Skerletni pripev u dolasku,
senka {to visom nije nigde,
~ovek-oreol u dovratku
prekora~en prag i kraj igre.
59
Miroslav Luki}
SINAN GUXEVI]
RIMSKI EPIGRAMI
3.
Po katakombama u~i{ ti{inu i pe~al hri{}anstva.
Gore, po rimskom tlu, ve~itu buku i bes.
4.
[to se mu{karci vesele da Mojsija lepog vide?
Zato {to mnogog od wih Mojsijev ute{i rog.
5.
Danas pod azurnim nebom, u dvori{tu Santa Costanza
Igra se nogomet tvrd, golman i dvaput po pet.
"Torna!" dovikuju moji, no meni se ho}e u napad :
Grizem da postignem gol, prvi na italskom tlu.
6.
Za{to se odveka krade i lopovi mno`e po Rimu?
Jer je Merkuriju tat odveka mio i drag.
7.
Ka`u da lopova lu|eg, {a{avijeg, tvr|eg od onog
Koga je rodio Rim - nema preostali svet.
Avaj! u Novom Pazaru , na rubqe sa visokih `ica
Svemo}ni Mustafa Strah koristi ma~ka za lov:
Hitne ga uvis, a jadnik o rubqe se kanxama ska~i ;
[tipaqka pu{ta, i Strah - opran do~ekuje plen!
8.
Vije uz okno se ~okot, u ~okotu krije se lokot.
Stabqika, loza i grozd, re{etka, lanac i gvozd.
60
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGAN
GRBI]
MUSEUM
ZDAWE
Lonac. Detiwstvo : Sr` : Sabqe. Preko mokrog roga. Poklopac.
U crkvenom zvoniku : Klatno. Ma~ka. Izviri. Nado. Proturi svoju
cev kroz usta moja spremna da odahnu. Ruku sa sablasnim kutijama.
Oko uko~ena stabla. ^ini. Muzejski mir. Mjaukni. Kao krov pod
ote`alim senkama pakla. U ~vrstom xepu. Malobrojna usta. Oh,
namero dostojna pauna. Na vratima skapava sluz. Ukori~ene
naplavine Let dvorski. Puni su ambari. ^emu tuga okruga. ^emu
izvrnuta ba~va? Sa alkama, sa domarom i ptice, sa ko~ijama od
~estog kliktawa, sa perorezima sveta, sa `ivotarewem `eluca;
olako spakovani, ne klinovima, ne obru~ima ; krotka a most
tromi a hitnuti rob ; sasvim blizu, od puta bes u rodi, od
trske leluj svirala : kustos - vidi prostoru ku}u, iz dimwaka
korov ; Velikim korakom. Gde? Krst obuzima ~equsti. U ovom mom.
Lelujawu. Sve one biv{e kratere, led sa kqunovima, podmetnuto
ah, upakovane, porodi~ne, figure, mermer, porod, nabrajawe
sasvim nalik poqu... Tobogan. Jezik pru`en u maslinu. Kos.
Stra{ilo. Kro{wa sahla. Kosac. Britki. Zalaz. Krtog. Ju~e Spremqeni u ode`de, sa te`ama mora ; posetiocu pqunuta u
ruke : lavina. Izobli~eni . Komadi. Le`e na policama. @ive.
Sulice.
Puwene `ivotiwe. Instrumenti. Recnuti to~ki}i. Za~ini.
Zavoji. Rane : Mojom sestrom zavite. Sa karte. Pred zdawem.
Pu~ina.
KUSTOS
Upregao sam svoj jezik kao svod lukove od li{}a,
dupqom krilatom, po gnezdu, neopreznim usnama,
poput bi~a poleglog nevi|enim, r`e, zastaje,
i peni, malena utaja, kao korwa~ina usta, iz
izmeta violinski kqu~, opet oprez, opet stanka,
niti kome posteqica sa zupcima, niti kome gnezdo
uvijeno u karabin, sam sebi uhoda, paket u svicu,
porod obara~e, i drugima ovaj svitak, ispisan
61
Miroslav Luki}
mrqama, grudvama, pokretnog i nepokretnog tereta,
sto~nih vagona, kolonica iz spremi{ta, gde san odvaja
qusku od vrata, gde zvezde doru~kuju mre`e, i
pauk, i pauk, i ostale smilovane, i kartoteka sa
naznakama : za pregib, za lub; i duh ponovqen u
to~ku, mom, mom grobu upu}enom u qubqewe,
mom svetom mirovawu, svi}e, gomila ukori~enog,
pergament, pokazujem, pakujem, i tro{im, jer zabod
kopqa krvari, jer strelica poga|a utoku, deltu,
jer potiqa~ni odugovla~i sneg, da padne kao teg,
da prekrije zvon, pleh, ka~ice, da padne preko
moje glave kao zavojni mi{i}, pr{qen sinovqev,
ponovo ju~e vi{e nego danas, ja! kustos, ube|en
u postojawe vidre kroz zemqu kojom se zatrpavam,
kojom se prelivam i celivam ; U`e i [tap!
Porcelanski broj~anici! Trgovina atlasima!
Am! Paoci! Jesen. Britvom, kao pti~e zrakom,
polagano : Sunce dugog srca, drugog sunca,
~uva? i otkucava?
MUZEJSKA KULA
Kao izrasla u kopqu ko~ija lekovitog biqa, kula.
U ranu utisnuta stra{nija od mora seoba, neprestano
vazduh suv, stabqika ukori~ena zlatom, sveli prezir
grn~arski, zveriwe rasuto pa dozivano ; svim ru`nim
ru`i dodvorava.
Ko{nica. Br{qan. O lek. Oknom. Stres. [apama, stvor
razumni. Bezumno. Pe~alba stra{nog sata. O sa zaklonima
boli. Hleb brodski. Zatvoren. Spoqa; `e|; nakit od soli;
mumija. Batrgam, no`icama uti{an teg. Smrti svrgnuta!
Oplovqava mera oko wenih vijaka, sumwiv sluh. Pristaje.
Sporost. Svikla na bi~. ^uj! Vrisnem li ures vitla;
krilom tlapwa, krilom ta{t, gore olujan u svirali svet,
gore; unose}i starini zlatni mrv, u tu|im ~inijama, snebqivo
sunce; ona }e otploviti paraju}i prudom {av,
iz koga unutra{wa krv, topla mamuza, vadi vedra, mir,
da ode dah moj, wom, budu}i kov~eg. Plovilo. Steg kud.
Pod to~kovima kowa salomqenih nogu polegla maglina.
Od mesa. Odlazi kost. Kao {tap od vu~ijeg smeha. Dim je?
62
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kotva? [ta li? Je~i? Pu~inom? Miris? Urlik? Opet Stvor?
Nalik patwi kojoj se izrugujem.
CENTRALNA ARHIVA
Ona igra vetar zamukao u {upqem vedru. Ona pokazuje
kazaqci zemqe kuda da urlikne. Ona oti~e senama u
cvatu. Ona pokre}e srebro u zamkama. Nami~e om~e
obi~ajima mojih re~i. Spa{ava. Pokret zakopanog. Nanizane
plo~ice. Postoje}e qubqewe. Koren o sina. O budi
primorano na dubinu! Pla{qiv je rukopis osvetqen sa
svih strana. Mre`ama. kanalima. Visokim zidinama : po
kojima mahovina; pu`evi; glinene posteqice - raznose
svoj mirni pelud, svoj vek. Da. Uobi~ajeno drvo spava.
Sa wegovih grana slika vode koja prete`e. Museum
Kula. Odba~en alat. Muq. Blatno klizi{te.Znam
Isprao sam usta. Ruku po ruku. Krv po krv. Gnezdo moje
otplovilo je. Nagnuto u sebi. Mrtvo. Ne? Rasutim
kanalima ga dozivam? Dvogled? Kao nadolaze}a no}. Kao
sumanuta zverad sa svojim o~ima otetim od li{}a
otpalog pod nenadanom mi{qu jednog osvetoqubivog
kratera. Ja! posebno crn. Iznosim ve} pe~ene medaqone.
Livene merdevine. Krilate stolove. Zakuske. Predjela.
Goleme pehare. Otrovne {are. Kitare od snega. Vazdu{ne
snage hleba.
Svojom ribom, `ivotiwom, pticom, snom : Zauzdavam.
Mesim. Glasove. Kolevci spremnoj na skok. Pe}inske
poga~e...
ZAVR[NA POVEQA
Za{io. Glavu. Zakqu~ao u p~elu, vosak, Ponizan i sit.
Kanxicama, udicama, vu~en kud melem, katancu svet, rez.
Legao u sarkofag. Obvit lekovitim biqem oko struka : pla~.
Pustiwom - za zubqama, kerami~kim hvataqkama, pregradama,
olujnim majkama : ~opor. To javu sapli}em. Jo{ uvek. Kopa~.
Poplo~an ra{qama. Vodenim talogom. Osedeo. Medaqon.
Amfora. Prekrivena mahovinom : nastamba. Zavr{na poveqa.
Nekom davnom bogu odlutali razlomi i bqesci. Snohvatica.
Ulomqenost sveta. Zatitrala krv.
63
Miroslav Luki}
SLAVICA GAROWA
STAROEGIPATSKA MOLITVA
Pogledam u nebo, Bo`e moj, i ne nalazim utehe u wemu.
Prepadnem se, Sveprisutni, kada vidim zvezdu repaticu koja pada,
A ja vi{e ni{ta dobro ne umem sebi da po`elim.
Prepla{en sam kao gazela, jer me zlo nadvladava sa svih strana
I dole}e bez moje voqe, u misli, pod zvezdama.
I zato vi{e ne gledam u zvezde, ne slu{am
sve{tenike i ne verujem
Dobrim proro~anstvima.
[ta sam to, Sjajniji od Sunca, sagre{io, i gde se
linija na dlanu
Moje leve ruke, promenila?
Srce mi je napuklo i vi{e nemam mira ni spokoja.
Strah mi se uvukao u du{u i tuga ovladala svuda.
Smrt me oble}e sa svih strana,
Ose}am bol od svakog koraka,
I hod mi je od toga nesiguran.
Nemam vi{e `eqa da sebi po`elim sre}u, a od
nesre}e nemam gde
Da se sklonim.
I kao alhemi~aru pustiwski kamen u zlato, meni se
pogled svaki,
Re~ i namera dobra, u zlo pretvara.
Okru`en sam silama ne~istim protiv kojih moram svakodnevno da
govorim
Skaradne re~i.
Ne umem vi{e da se oduprem i za{titim od
neprijateqa, a kada po`elim
Osvetu, pretrpim kaznu koju wima namenih.
Kuda je to zalutala moja sudbina, o Svemo}ni, kao rukavac Nila
[to se zagubio u mo~varnoj trsci?
Za{to mi na mome putu stalno neko kamewe
raskrvavquje moja bosa
Stopala, dok drugi hodaju milovani vrelinom
sitnog, mekog,
Pustiwskog peska?
@ivot mi je ispucala zemqa koju pr`i pustiwsko sunce, a do mene
Ne dopire Nil da me naplavquje, iako tik pored mene te~e.
Uklowen od milosti davno, trpim stra{no,
64
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Najsvetiji.
Ni amajlija menat oko vrata vi{e mi ne poma`e, ni prsten od
Sun~evog diska na levoj ruci ne donosi mi sre}u.
Blagoslov mi je postao kletva, dobar pogled urok, predose}awa me
Dobra ve} dugo varaju, a lo{a ne mogu izbe}i.
Od kada mi to `ivot nije gipki gazelin skok, ve} stalno, mukotrpno
Kora~awe sitno, u podno`ju piramida?
I tri puta sadim dok jednim zamahom srpa ostali, po tri `etve
po`wu.
Umoran sam , Svevide}i, i utu~en, {to nemam vi{e ~isto srce i
Ne znam gde da pogledam i da na|em utehu.
Za{to nigde vi{e u meni hrabrosti
ni snage nema, kad je imadoh toliko,
Kada mi to pi{e u zvezdama?
Ko mi to raznese tajna vrata du{e
i kroz mene sada proti~e
Hladno}a svemira?
Za{to je nada mnom, otkad me Ti prosvetli,
Tvoje prokletstvo?
Za{to, kada sam Ti uvek prinosio usrdno `rtve?
Nemio mi je i te`ak `ivot na zmeqi, i pored
sun~eve svetlosti.
Sre}u si mi udelio u malim, ali si me potpuno zaobi{ao u
Velikim stvarima.
I u radosti sam presre}an,
I u tugama pretu`an,
I meni se ne pra{ta.
Za{to mi nisi dao da budem kao Nil, miran i
spokojan, ve}
Nad svim mojim mislima vlada strah?
Koju `rtvu da ti prinesem, o Svetlosti, da bih sam prestao da
Budem `rtva?
Najuzvi{enije i ono {to najvi{e voleh pretvorilo mi se u
Pustiwsku pra{inu.
Tamo gde se pojavilo Tvoje Bo`ansko Oko i
prosvetlilo me,
Sada su samo blede senke i tu`ni tragovi.
Jer imadoh jednom svetlost na zemqi, i nestade je, i sada mi je
Svuda mrak i praznina.
Du{a mi je unaka`eni cvet lotosa, poderanih,
ne`nih ru`i~astih
Latica.
65
Miroslav Luki}
Gde sam to, o Bo`e moj, zaboravio i zaturio sebe?
Za{to tako lako rasprodajem svoje najvrednije
darove, varqivim
Trgovcima iz Memfisa,
I krijem duboko u sebi i od o~iju Tvojih,
svoje dragoceno,
Nerascvetalo semewe.
I kada mi se nudi, ne uzimam,
I u zasluzi sam bez nagrade,
I kada biram ne umem vi{e da izaberem,
I moja sre}a ode drugima, a ne umem da je zadr`im,
I zbuwen sam od toga, Bo`e moj!
Da li se suvi{e ume{ah i prozreh bo`anske zakone Tvoje, izazvah
Tvoj bo`anski gnev da se sru~i na mene,
Pa mi se zato na zemqi doga|aju nedostojne stvari?
I trpim me|u qudima stra{no, Najsvetiji, i ako
sam miqenik
Me|u bogovima.
Re~ ~ovek izaziva strah i tugu u meni, jer jo{ na zemqi ne na|oh
Sagovornika.
Ni magijski kamen ametist, ugra|en u ogwi{te moje, vi{e mi
Ne poma`e.
I u dobroti do`iveh zlo,
U qubavi ponor,
U lepoti kob,
Ni jedna mi istina ne sti`e do dna,
I moja re~ ubija prejako i ako je nehotice
izgovorena,
A kad se pobunim, dobijem odmah {tapom po glavi i po le|ima.
Za{to uludo zgazih ta{tinu svoju, misle}i da su svi qudi na zemqi
Bo`ji sinovi,
I usamqen, jo{ uvek tragam za wima.
I umoran sam od tog uzvodnog veslawa dolinom
Nila,
Stalno me|u krokodilima,
Na svojoj barci od papirusa.
U mome lavirintu nema hodnika za milost, utehu i snevawe
Me|u qudima.
Da li sam kriv, Sveprivla~ni, {to se dovoqno ne posmatrah u
Tvome Bo`anskom Ogledalu?
Ni jedna mi se gra|evina ne odr`a, i razori mi se u tren
Velika Piramida, ~vr{}a od granita,
66
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Koju tako strpqivo gradih u sebi dugo vremena,
I mi{qah da }e mi, u slavu Tvoje Svetlosti,
ve~ito trajati.
I zbi se pomra~ewe, {esnaestog dana meseca
Hatora, zvezde mi
Popada{e s neba i htedoh da promenim planetu.
Kojim putem da krenem sada, Bo`e moj, kada je preda mnom
Pustiwa beskrajna, u kojoj beja{e oaza zelena,
i odjednom mi se izgubi pred o~ima?
Da li me to goni{ da pro~i{}en pro|em kroz svoj strah i iza|em
Pred Tvoje lice,
Ti, od svih bogova, meni najbli`i!
Svuda me sada okru`uju lica sa Totovom maskom.
Jo{ kao jedini spas ukazalo mi se Tvoje Svevide}e,
Bo`ansko oko.
U~ini, o Svetlosti, da dosegnem Tvoje Bo`ansko Bi}e,
Jer time }u opet na}i put dobra u sebi.
Daj mi, Svemogu}i, mo} da podnesem snagu
sopstvenih misli i dela,
I da tako stanem opet na put ka tebi i ka istini.
U~ini da sve u mojoj putawi dobije opet svoje pravo ime,
I svaka istina svoju jedinu re~.
Vrati mi samopo{tovawe, jer odavno ga izgubih, i nemade vi{e
Nikoga, da mi ga o~uva i du{u uzgoji.
Oteraj, Bo`e, Seta u meni, koji sedi na mom desnom ramenu i
Stalno me usmerava ka mojoj nesre}i.
Uznesi me u jedan od Tvojih bo`anskih hramova
svetlosti,
Da mu ve~ito slu`im,
Jer Ti si jedina, Ve~ita Svetlost!
Kao {to sastavqa{ svake ve~eri svoje delove tela,
O, Sveti Amone, daj mi milost, i sastavi od mojih komada du{e
Novog ~oveka, sa Novim Imenom.
Ukazao si mi jednom lepotu svoga obli~ja, i nestao, i ostavio me
U ve~itom mraku i praznini :
U~ini , da je ponovo na|em!
Daj mi, o Bo`e, da me vide u mislima i na nebu, svakoga dana,
Oni koji me nisu dovoqno voleli!
Podi}i }u Ti oltar u svojoj kolibi, licem prema pustiwi,
I pred Tvojim kipom od drveta svake ve~eri vr{iti sveti
Obred `rtve.
Spasi me, i na svom zlatnom tasu stavi teg za mene, koji }e mi
67
Miroslav Luki}
Ponovo vratiti radost pri pogledu na Sun~ev sjaj.
Da li sam dovoqno dostojan da okrenem lice Tvojoj Bo`anskoj
Svetlosti?
Ako nisam, spr`i me jednim pogledom svoga
Bo`anskog Oka!
( Pisar Mamun, prepisa ovu molitvu sa papirusa iz 4.
dinastije, po pravilima na{eg pisma, s desna u levo , s ~etiri
mlade`a na levoj mi{ici, meseca Tota, u doba vladavine velikog
faraona Ramzesa XIII)
D
RADE DRAINAC
( RADOJKO JOVANOVI])
MOJA OTAXBINA
Govori}u ti o jednoj ~udnoj zemqi,
O poluostrvu crvenom kao tele}i jezik.
Uro|enici ga zovu - evropska Kalifornija.
Na geografskoj karti li~i na kozji rep.
U istoriji se pi{e kratko, vatrenim slovima :
Balkan!
Zemqa je ta puna javorovih {uma,
Ispresecana plavim venama drumova.
Od Evrope i ugarskih stepa Dunav je odvaja,
Crno je More natapa burama,
A najju`nija wena ta~ka je rt Matapan.
Izvan svega bogata je `itom i krvi,
Kugom i ru`ama.
Nebo nad wom, puno magije,
Najlep{i je mozaik od pova|enih o~iju.
To je moja otaxbina!
Majke se pora|aju u brazdama wiva,
Pupak se otseca srpom,
68
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A decu doje stare magarice.
Ali {to je najlep{e, lubawe tirana u woj su{e
se na banderama
I u wima ptice prave gnezda.
QUBAVNICA KOJA SE
ZOVE KATASTROFA
I
To podla~ko strahovawe :
Dosta!
Biti samo jedna poetska kurva i ni{ta vi{e,
Ne vi{e,
Ne!
Poznajem opsenu zvezda i lirizma,
I {ta to zna~i prazna re~
- Jedna verbalna paraliza Treba svet zaraziti zlo~inima
I otrovati ga terorom i osvetom.
Dinamitom treba razneti ovaj bordel civilizacije,
Dana{wu kowu{nicu kulture,
Impotentnu imperiju od snova i suza!
Treba pqunuti u bradu Frojdu i Bergsonu,
I svima inovatorima ~uda.
Telo ~ove~je prosto je kao pasuq,
A srce ~asovnik od dva i po dinara.
Hleba nam dajte!
I na{e }e se du{e elegantno kotrqati kao to~kovi
starog fijakera.
Trideset i pet godina utkivam snove u ovu pobunu!
35 gladnih godina grlim katastrofu kao qubavnicu!
69
Miroslav Luki}
ENIGMA
Se}awe je kao pau~ina izme|u drve}a :
Gledam kroz ogledalo dana
Kako iz violine prole}a
Izle}e jato vrana.
Se}awe je kao voda :
Gledam kroz korake
Kako ibisi za krmom broda
Zami~u za oblake.
Ali za{to nikad ne mo`e da se zaboravi.
Niti da se izbri{e,
U suton kad zemqa zamiri{e,
I kad se nad {umom polarna zvezda javi,
U srcu na{em trag qubavi?...
NA[A QUBAV
No} me ta u mladosti sti`e,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje ~ovek tera od sebe,
A ono mu i daqe ruke li`e?
Sa mnom je tako : mogu i ne mogu bez we.
Kada se osamim zaogrne me ogrta~em snova.
I mada mi davno re~e sve,
Uvek je za me nova.
Danima se koqemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet...izvan te kobne `ene
U mojoj du{i nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sawamo da se rastanemo,
I ve} sam od toga kao mesec `ut,
Pa se opet neobja{wivo sastanemo
Da zajedno produ`imo put.
Ne znamo vi{e da li je to qubav,
Ili zagonetni ~ulni mrak ;
70
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Znam samo da bih se bez we razbio kao splav
O re~ni brzak.
*
*
*
Zatim me hvata mrtav, te`ak kao olovo, san otupqewa praznine,
potpunog otsustva svesti...
Kad ponovo otvaram o~i, nad Parizom je mrak. Svetiqke ni{u
arabeske senki o gole prozore. Pod zmeqom tutwi prvi jutarwi metro.
Hteo bih od svih zala da se spasavam, od groze pro{losti i bede
sada{wosti, od svega {to se za mozak i membranu srca lepi otkako
postoji ~ovek. [ ........]
I ponovo uzimam pero da pi{em. Glupost! [.....]
Naslu}uje{ li miris budu}ih vetrova i suvih zima?
Pla~e{ li kao ja, poludeo za tom istinom, mewaju}i stanice?
Reci, o moj brate?
Odjekuje li i u tvome srcu taj vatreni galop?
Mr`wa je moja Mont Everest qubavi.
Polako spu{tam ruku na gorak hleb zlo~ina.
Igram vampira, ja, najnevinije dete ovog stole}a.
Sa ustima punim blasfemije pevam budu}a prole}a.
Sipam sir}e u nerazumna vina..
Upalio bih svet kao lampu srca.
Poezijo vitriola, neizle~ena kao moja krv!
Brate moj! Dru`e! Neosetqivi, glupi prolazni~e, reci,
Ko }e uni{titi ove jezive {ume zloduha?
ko }e sipati olovo u sve ove bacilne jame?
Ko }e jednom zauvek, kao grom, glasom metka, re}i pesnicima :
Dosta!
Vreme {umi. Prqava zora li~i na stonogu koja se pu`e uza zid. Siv
dan pquje u prozore. A ko{marna rasvetqewa se re|aju :
Poznajem zlo kao sebe.
Na fantasti~nim obalama kidao sam cve}e :
To behu minijaturna sunca jedinih radosti.
S ve~eri ulazih u nepoznate zalive
I kao diskos meseca, u mojim ustima,
Avaj! svuda peva{e nada...
Jeo sam hleb od kamena i gara
I dosadu `ivota vukao kao senku.
71
Miroslav Luki}
Pevah s mornarima po javnim ku}ama,
Opijah se kao `ivotiwa,
I dugo, dugo plakah na krilima najpropalijih `ena.
Ja bejah genije i huqa!...
Gor~ina mi curi preko usana kao bale u paralitika. Ose}am samo
topao plamen ispod o~nih kapaka. Mo`da je to an|eo ili demon si{ao
u moje srce?
U beskona~nost se odu`ile moje krize.
Pqujem na ambiciju i literarni slom!
Jo{ lep{e pevam od gavrana u dalekoj domovini.
Znam ko sam bio.
Svaki komentar bi mi ulep{ao `ivotopis.
A, me|utim... ni jedna huqa nije bila tako dobra.
Danas neukusni hleb slave nudim psima.
Ko voli da pije sir}e?
Da budem slu{kiwa i lakej?
Ne! ne!...
Zli vetrovi }e se izlomiti u grawu.
Oluje }e sagoreti u pustiwama. Ja ho}u da budem ~ovek!
Nikad to kreteni razumeti ne mogu.
Ubio sam u sebi ve}e zlo~instvo od svih svetskih sifilisa :
Podlost i la`!
Kao da pijem najsla|e vino! Ove me istine vra}aju suzama. Ne mogu da
dignem glavu. Pero samo ide, {kripi, jau~e, smeje se... Te{ko
iskrenima! [ .......]
72
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
POEMA O PRVOM SEPTEMBRU 1939
Kao grobqe samoubica
Svetom se prostrla neizmerna tuga,
Dani su crna kowica
[to galopira u eteru.
Ali {ta mari to!
Jo{ stojim kao spomenik od bronze,
Koji jedini na svetu nije izgubio veru.
Stojim ledeno kao najve}i vis na Uralu,
S ~vrstim smehom wegove posledwe stene,
I sawam o jednom kinxalu,
I preko mene proti~u reke od krvi crvene.
Stojim
I dane brojim
Kao besposleni mornar zvezde sa palube suve.
Uvek samo pesnik budu}nosti,
Redov sam koji sa bedema satire,
I pru`am ruke iz ove no}i gluve
U daleki svet gde ~ovek do ~oveka umire.
Stojim,
I ja }u ostati.
Nek druge re{etaju sumwe stole}a,
Vi{e no ikad nada mnom se klati
Beskrajni luk od zvezdanog cve}a..
Vizionar,
Ja u|oh pod koru stvari,
I zato vam velim ne oplakujte Prvi Septembar.
Neka se nebo u beskona~nost garavi
Od barutskog dima,
I nek jednom izgore svi mostovi zlo~ina
Od Laman{a do Krima.
Neka se svet zloduha u sopstvenoj krvi udavi,
Kao alkoholi~ara, udarenog ~eki}em melanholije, kad Dunav popije,
No ko danas ima pravo da govori kao profet?
Ja nisam Hrist ni trinaesti u~enik. [...]
73
Miroslav Luki}
MESTO TESTAMENTA
A zatim... ne treba nikakvih testamenata.
Novi qudi `ive}e pod sasvim novim nebom
I bi}e im nepotrebne na{e misli i na{e pantalone.
Sva moja zaostav{tina, drugovi!
Vi koji ste me razumeli,
Vi koji }ete me razumeti,
To je dah koji }e ve~ito `iveti me|u qudima,
Od koga je Uitmen stvorio poeziju drugarstva,
Koji je Majakovskome razvejao srce na sve ~etiri strane sveta
I koji simbolizuje zastave koje nikad ne mewaju boju.
Vreme kada sam bdio nad ovim stihovima bilo
je sumorno i mrsko,
Veliki svetski rat jo{ je razjedao kosti Evrope,
Pobesneli narodi su uzvikivali : " Kad ~uje{
re~ kultura, pucaj!"
U [paniji je besneo tajfun bratoubila~kog rata,
U Rusiji je revolucija pro`dirala svoju decu
I svugde na svetu vrebala je po jedna a`daja
koja se zove Katalonija.
Evropa se bila pretvorila u loma~e,
Kao termiti vrvile su crne paliku}e,
Kosti nevine dece dizale se u nebo kao obelisci,
Gvozdene ki{e zasipale su Abisiniju, Grenadu
i Kastiqu,
Mra~ne sile uhoda bile su minirale zemqu,
Ne~ove{tvo je zemqom duboko oralo
I na svim stranama plakao je jadni ~ovek.
[ta da se ostavi budu}nosti sa takvih zaraznih obala!
Kakav testament pesnik da napi{e?
Zar o~ajawe zave{tati za hranu?
Suze svete za budu}e kristale?
(....)
74
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MILAN DEDINAC
[LESKA RAPSODIJA
(Nezavr{ena)
OPRO[TAJ OD SUNCA KOJE ODLAZI
Ti {to si gospodar od krilatih ptica i od riba posred jezera i mora
i od svih zveri i qudi koji se po svetu krvave,
ti {to kqu~eve dr`i{ svih ve~eri i zora
i pu{ta{ biqku i vodu na Zemqi da se pojave,
ti, dok oko tebe od iskoni kru`e ogwene planete,
{to ma~em jutarwim od zlata rastavqa{ tminu od tmine
ti, na {amiji modroj krupni rumni cvete,
za kojim se bolnik ma{a da ga otkine,
ti {to upravqa{ danom i obzorjima zra~i{,
oluje i oblake vodi{, i ki{u daje{, i deli{ godi{wa doba,
ti {to dodirom jednim sva mora i reke smla~i{,
a zagrejati ne mo`e{ ni ruke jednog roba,
Sunce!
za{to mi ve~eras krvavom maramom ma{e{ iz gluve neznani crne?
Ko mre od nas dvojice kada me tako pozdravqa{?
Zar se no} ne}e meni u srebro da prevrne?
Za{to, za{to me samog pod praznim svodom ostavqa{?
...Ja vidim kako Sunce sve dubqe i dubqe zalazi
u senku dana i ~ame, u senku ka{qa i ki{e, u no} bez kraja,
u no} prvu koja, gle opet! s nebeskog svoda silazi,
u senku {to nebo i Zemqu, i sve na Zemqi osvaja.
O, Sunce, Sunce, za{to si toliko palo,
pa ne mogu pogled da dignem od tvoje sjajnosti sumorne?
Klonule glave lutam, a kad je odignem malo,
ja ne znam da l ti trep}e{ ilÄ o~i moje umorne.
Ne mo`e{ vi{e , Sunce, da prne{ iznad mene,
nego oble}e{ vidikom kao rawena ptica.
Kako me o~i peku od svetlosti tvoje crvene
{to lije talase mlake u tamu mojih zenica!
75
Miroslav Luki}
OSKAR DAVI^O
[ KAIROS, I ]
Kairos je, prema mitolo{kim leksikonima, minorni helenski b o g
t r e n u t k a k o j i j e n e t o m p r o { a o, ali i t r e
n u t k a k r c a t o g b u d u } n o { } u. Smatraju ga ~ak i bogom
p o v o q n o g t r e n u t k a, pa se tvrdi da su mu avanturisti,
trgovci i lopovi prinosili `rtve. Svejedno. Pre desetak godina
video sam prvi put po`uteli kamen s wegovim reqefom u onom
trogirskom `enskom manastiru koji se ne popuwava. Nisu me uzbudili
zaveti }utawa `ena koje je zaostalost osudila na d o b r o v o q n i
zatvorski `ivot. Ali pred reqefom tog mladi}a koji be`i od sebe u
ve~noj trci za svojim prohujalim trenom, ili u trci za trenom koji tek
ima da do|e, otvorile su se u meni vratnice nekih prepoznavawa i ja
sam otad u nekoliko navrata ulazio u labirinte iza wih i izlazio
krcat odjecima detiwstva. I mog mo`da.
LEGENDA
^im je taknem, ne progledam,
ali jata slepih mi{eva
odmah napuste Neboj{inu kulu
a posteqe postaju sprave
za poba~aj qubavi. Pa be`im.
Be`im niz travne vode, o mladosti
opet na sisi fantomskih karavela!
S vrha katarki odjekne tad krik nade u panici
nad mornarima - mese~arima koji svu no} vi~u : Senke! Senke!
One mi klize niz ruke. I neiskustvo je zemqa.
^im stignem, ne progledam
iako se mahovina i daqe pretvara
u sidro s vampirskim usnama. Ona rotiraju
nad plenom kojim se hrani zemwa jo{ jedne mladosti.
Do kanxi snova i ona je u slu`bi zvezda.
Istog li sveta?
76
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
BU\EWE
[ume se dele od magle,
`ene od prepu{tenosti sebi,
nasle|e od qubavi.
Kad bih znao da odvojim
slu~aj nu`nosti od straha u snu,
hrabrost bi se nametnula svemu
kao dan - o~ima
kao {krgut - smrti
kao izmi{qawe - suncu.
PETI NEMAWA MIROTO^IVI
Jesam li predosetio, jesam li nau~io?
Izme|u ra{irenih obala - strah.
Izme|u straha i gladi - zev ti{ine.
Jesam li zaboravio, jesam li zape~atio?
Bezimeni ponor jo{ vari
pet stole}a pred ustima neba.
Jesam li ka`iprst bez posetnice, jesam li put bez poda?
Misao neosvetqena le|ima
spoti~e se o kosture {to ne cvetaju.
Jesam li igra sveta, jesam li ozbiqnost svetla?
Jedno je ime dovoqno da jutro probu{i mrak pred sobom
~elom ~ije sijalice imaju korewe od neugasivo uga{ene
pro{losti.
NESANICE
Ra{irenih zenica ispod kapaka,
ja se ne}u dr`ati predvi|enog.
Zasad brojim bele mi{eve : sto jedan, sto dva,
dok prozra~nih zenica ~ekam broj beskraja
koji bi bilo i ne{to rukatije drugo.
77
Miroslav Luki}
Kao uvek pred ro|ewe ili umirawe,
qubav je poko{ena pre qubavi.
S preostalim sitni{em grlim : dvesta tri, dvesta pet.
Ra{irenih zenica ispod kapaka,
sporednog se se}am najdu`e.
Ra{irenih suza ispod kapaka,
sprema se na `rtvu.
Kao uvek, alarmna mi zvona to jave
- belan~evina zadrhti : petsto pet, petsto {est.
Gledam u konopac {to di`e zavesu.
Ali ni sad se dan ne dr`i
gvozdene kwige snimawa.
U crni ho}e sanduk da me spusti,
u crni sanduk veli~ine mrava. Ali san obavezuje :
budim se. Ve} predvi|eno gvozdenom kwigom.
\URO DAMJANOVI]
SLI^ICA IZ RATA
Tukli su ga.
Tukli su ga, tukli su ga.
(Joj! Ajoj! Ojoj!)
Tukli su ga,
tukli, tukli.
(Joooj! Ajoooj! Ojoooj!)
Tukli, tukli, tukli, tukli.
(Joooooj!Ojoooooj!)
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli , tukli, tukli, tukli.
Ko?
"Ko?" Vojska.
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli su ga, tukli, tukli.
78
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
"Koja vojska?"
Koja vojska nije tukla?
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli {akom, za po~etak.
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli {akom, tukli {akom.
Tukli su ga, tukli, tukli,
tukli {akom, tukli nogom.
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli, tukli, tukli su ga
s morÄnom {akom, svje`om nogom.
Tukli su ga, tukli, tukli,
umoreni tukli nogom,
nastavqaju svje`om {akom.
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli, tukli, tukli.
"Za{to?"
Zato {to on nije tuko.
Tukli su ga, tukli, tukli,
tukli, tukli, tukli su ga.
Gurali mu cijev pi{toqa
u krvava jojna usta,
{to moli{e : "Nemojte me!"
Tukli su ga, tukli, tukli,
pa kad su ih ruke, noge
od tog posla zaboqele
tukli su ga kundacima.
Tukli su ga, tukli su ga,
tukli, tukli, tukli, tukli,
tukli, tukli, kundacima.
Tukli su ga, tukli, tukli
i gurali cijev pu{aka
u krvava jojna usta.
U krvava jojna usta,
{to moli{e : "Ubijte me!"
79
Miroslav Luki}
Tukli su ga, tukli su ga.
Tukli, tukli, tukli, tukli
dok je stajo, dok je pado.
Tukli tukli dok je stajo,
tukli tukli dok je pado.
Tukli su ga, tukli, tukli,
tukli su ga kad je pado.
Tukli tukli kad je pao.
Tukli su ga dok je le`o.
Tukli, tukli, tukli su ga,
dizali ga i tukli ga
dok on opet nije pao.
Oni opet dizali ga,
oni onda dr`ali ga,
dr`ali ga da ne padne,
dr`ali ga i tukli ga
dok on opet nije pao.
Tukli su ga {akom, nogom,
{akom, nogom, kundacima,
kundacima, nogom, {akom,
{akom, nogom, kundacima.
Tukli su ga, tukli, tukli,
tukli su ga, tukli mr`wom
i bezdu{nom svojom du{om.
Tukli, tukli, tukli su ga
a on vi{e jaukre~i,
a on vi{e glas krvavi
ne ponovi, ne izre~i.
Tukli, tukli, tukli su ga,
a on vi{e ne moli{e
ni "Nemojte", ni "Ubijte".
Oni onda wega vodom
poliva{e kao rasad.
Poliva{e wega vodom
ne da bol mu olak{aju,
ne da mrku krv mu speru
no da ga iz smrti vrate,
80
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ubijenog da o`ive,
da o`ive ne da `ivi
nego da ga tuku `iva,
tuku jo{te.
Kad u tome poslu Hrista
ne uspje{e,
onda su ga tukli mrtvog.
TODOR DUTINA
PONO]NA PUSTO[
U DOMU MOJE MAJKE
Zna{ li ti, Gospode,
kako je sada pust dom moje majke...
Kako su prazne sobe
pune pra{ine i pau~ine
i koja pusta mjese~ina
bije u wene prozore.
Zna{ li ti, Gospode,
koji je ~as ti{ine u domu moje majke...
Kako se sve skamenilo
i ma~ak na gredi i mi{ u duvaru
i br{qan na zidu sa isto~ne strane
i loza napeto ti{inu oslu{kuje.
Svaka je mrtva stvar na svome mrtvom mjestu :
o~ev alat i wegov mrtvi zanat
sat u vremenu i vrijeme u satu
i plahte bijele
lani za nas sterane.
ti ni{ta, Gospode,
u praznom domu ne navje{}uje{...
Pusto je srce moje majke
i praznina je iz wega iscurila.
Zjaka{ li zjaka{, Gospode,
lijeno oko, svjetlosti ravnodu{na 81
Miroslav Luki}
ni jedan od nas, ni jedno dijete weno
u ovaj skrovit ~as
u wezin prozor ne}e zakucati.
Vojislav DESPOTOV
SMRTI MOJA
cipelo moja tesna, {tiklom rupu zgazi
kwigo moja prepisana, u kwi`ari ~ami
sijalico moja razlupana, prodaj svetlost tami
stra`aru moj mrtvi, na {umove ne pazi
begeju moj otrovni, teci ispod malog mosta
emisijo moja crnobela, na prvi program idi
hlebu moj pojedeni, budi dosta i za gosta
zlatni~e moj ukradeni, u jevrejskom xepu zvoni
dinari moji olovni, u banci te{ko le`ite
ronio~e moj plitki, sa patkama divqim roni
atleti~ari moji posledwi, stazom pored be`ite
demokratijo moja nemogu}a, pre|i u makarkakvu slobodu
[...........]
\
BRANKO \UR\ULOV
NESRE]NI GENIJE
Dopustio je ma{ti da ra|a neverovatne vizije.
Neobuzdano se predavao zanosu koji mu je donosila.
Odjednom je osetio da }e ga dosti}i kazna neke neumitne sile
{to je svojim iluzijama, u delu koje je stvorio, dozvolio da pre|u
preko granice do koje je qudskom bi}u dopu{teno. Ali, i da }e ta
kazna biti, svojim strahotama, srazmerno onolika koliko je svojim
stvarala{tvom prema{io dozvoqeno.
Mora da je dosegao ne{to {to je za wega bilo zabraweno, pa
zbog toga nije mogao da ostane ~ovek kao {to su to mnogi qudi. Nekud
je zalutao. Svi napori da se vrati osuje}eni su u samom za~etku. Qudi
mu ne veruju i ne}e da ~uju za wegove snove.
Upoznao je neke nepoznate sile. One ga nose sobom i sve mu
mawe dozvoqavaju da bude ono {to je nekada bio. Pla{i ih se.
82
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nikada ga ne napu{taju. Prisutne su i kada misli da bi morao da bude
smiren. Donose mu uzbu|ewa ja~a od svih koja je ranije imao i neko
~udno ose}awe sre}e.
Uskoro se ne}e vi{e mu~iti, jer sve mawe op{ti sa svojom
okolinom i sve se vi{e predaje svetu neobi~ne snage i privla~nosti.
Ose}awe usamqenosti me|u qudima ubrzo }e mu nestati. U svesti ne}e
vi{e biti ni traga o tome, a ne}e ni brinuti {ta }e qudi misliti o
wemu i o wegovom neshva}enom delu, koje je za wih stvorio od najboqeg
i najlep{eg {to je u srcu imao.
NEDOVR[ENA PESMA
Lagala me je mirno, skoro s rado{}u. Na usnama bi joj bujala
neobi~na lepota dana, a iz o~iju bi joj se {irio nebeski svod sa mnogo
sunca. @eqan velikih ose}awa, verovao sam joj predano. Zna`no sam
bio obuzet, vi{e od svega, uverewem da me voli.
Bio sam bezazlen, opsednut igrom rane mladosti i lud...obuzet
najlep{im ludilom du{om i telom.
Ne, lagati vi{e ne mogu...Voleo sam je i volim je vi{e od
sebe. moj `ivot, od kada sam je sreo, samo je s wom. To je moja istina.
Mu~i me i sili da je iska`em, makar to bilo jedva ~ujno i ti{e od
{apata...
Uvek je vidim u poqu kraj grada kako me - qube}i me u gustoj
travi - la`e da me voli, dok le`im i umirem od sre}e, ne znaju}i da
posmatram belim oblaka laki i be{umni let.
@ARKO \UROVI]
RODITEQSKI VO]WAK
Nar
Bdi u samo}i
Spi u gluvini
Nigde dubqe intime
Ni o~uvanijeg leta
Kad uzrene
Dlanom istresa{ wegov slatki mir
I godine detiwstva odbeglog.
83
Miroslav Luki}
Smokva
Ne {umi kao hrast. Ne zastire hla|e
Odmoru. Obna`uje dan. Svetlosti
Otvara {ake.
Fluid krvotoka daruje jeziku
Odmornika. U grlu joj peva
Talo`ena sun~evina.
I medno sa}e.
Loza
U svome pewawu ne zna se obuzdati
Ne bira ni kamen ni drvo
Bira vis
Bira vis i svisnu}e!
Tamo je mesto za oblake i gromove
Ne za wu gospodaricu sunca
Woj su potrebni {iroki kreveti
S nagibom ka svetlosti
Tu su i makaze za rezidbu
(Navike predaka vaqa razumeti)
Lozi ne treba urlik
Treba zrewe
Sli~no snu!
MILORAD \URI]
Rosa
Kad bih o~ima svetog Jovana
mogao da vidim Jordan posle kr{tewa :
da li su protekle vode bele ili crne?
Kad bih kroz Hristove o~i
video blagost
koju je s krsta pustio na svet.
84
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Da li bih tada razumeo
vi{e ili mawe
od ovog {to je sad?
Sve ti{e
ni~em dobrom
ne verujem.
I samo
po kamenoj plo~i
za tren rosa umesto mene pi{e.
POVRATAK
OSIPA MANDEQ[TAMA
U strelovitu kulu,
u neznanu visinu,
gde je sun~eva mre`a,
naviru odasvud e{aloni.
Privla~e se krvnici i dou{nici,
vijuga splet kukavica,
svetina - svet `ila kucavica.
Preru{eni su i strah i nada
u ranu {to ne boli.
Sad jo{ samo krv ima istu boju.
U Osipovoj kuli za sve ima mesta,
osim za wega.
Vra}a se otud
da me|u nama nestane zanavek,
od smrti lep i snen.
NE^UJ I NEJAV
Ovo nije dolina,
ovo su brda suza.
Vaqda je i [ekspir
sa ovih na{ih strana,
85
Miroslav Luki}
toliko krv zanosila ga.
Vampir ili sebar,
da klikne i svisne kadar.
Bol mu~enika i jad mu~iteqa,
razli~it u istom poslu patwe,
ko skupqe obelodani
i vencu trnovom preda na{ je,
i krvi `edan kao trava rose.
Poslu{nici nebeski,
an|eli usred zime,
koga vole, bez hleba i ogwi{ta?
Ozebao prti sneg celac,
nabiv{i {ajka~u preko u{iju,
seqak [ekspir.
Pred wim sne`ni vihor,
nedosti`ni belac.
U sru{en dvor predaka se vra}a
da sa starcem Milijom zapeva i vra~a.
SVAKIDA[WI HRIST
Da um svoj u bezumqe zapi{e{,
da usekom razuma nagrdi{ ludosti lepotu,
da porazu veran pobedom se razma{e{ umeo si.
Sve to za nas.
Ali umesto nas, ali protiv nas.
Ko te izvidao u Vitlejemskoj {tali,
izme|u ovaca i magaraca i kraqeva,
dok si merio uspon ludaka
i pad mudraca?
Bio si dete iza ugla, ~ovek iz }o{ka,
ko i sad.
Da smo onda bili tamo,
kao {to smo sada ovde,
nestao bi u zaboravu, zvezda u nebu,
i pam}ewe bi se razmilelo poput mrava.
86
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kada si preduzeo svoju smrt,
po{to `iv ne smo`e ni{ta,
krst podigosmo, klince iskovasmo Bog i otac, i mi.
Otad nas mami{ gore!
@ivotom odupiremo se
tebi i sebi - dole.
Zato te malamo krvavog i raspetog,
i molimo se, s du{om i bez we,
da se na veke vekova umesto nas mu~i{.
Kao da znamo da }e tebi,
druk~ije qubavi radi,
na Stra{nom sudu prvom suditi.
GOJKO \OGO
VUNENA VREMENA
ISPIT ZRELOSTI
U ~etrdeset nul nul,
ne znam ko sam,
ali znam da bih s |avolom,
u kolu igrao,
samo da smem |avolu kazati
da je crn.
OZGO ^IZMA, OZDO [IZMA
Mi s babama ne zanovetamo,
na{e bajke `ive na ulici.
Wihovi junaci vazdan
kqucaju crve i crnce,
uve~e, rogove lova~ke i zlatne zna~ke
daruju velikom poglavici.
Li`u mu dlan i bruse zube
u wegovom mlinu,
u~e nemi jezik - lisi~inu.
87
Miroslav Luki}
Stari kurjaci i prepredene guje
zatvaraju }orave ti}e
u na{e trbuhe.
Oni {to sa stokom pasu
i na ~elu imaju krvavo jedno oko,
gledaju popreko,
i po zemunicama crtaju odrubqenu glavu
Svetog Jovana.
A svete kwige ka`u :
Ako neko upali sve}u
nekom drugom svecu,
liznu}e ga wen plamen.
Zato mi ne zidamo bogomoqe,
dosta nam studeni ovaj kamen
da pod wim ostavimo muda.
QIQANA \UR\I]
PETPARA^KA BALADA ZA J. B.
Ne postoji svet
Ni ne{to tako kao Amerika
Postoji samo sablast sveta
Koja ti ovu pri~u ilÄ neku drugu
U mu~aqiva trpa usta
Kao hostiju
Tanke su Gospode moje i tvoje veze sa `ivima!
Zar je to moj put
Moja put zelena nikad nesazrela
Ko put evnuha s dvora Petrova
Pliva{ Brodski me| brodovqem Hadsona
Zaboravio si zar isto~nu maj~icu
i jevrejsku svoju lu~icu kraj Lewingrada
Evangelisti~ke ptice od plastike
Mozak ti piju
Buldo`eri Death and Death kompanije
O~i ti kopaju
88
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gospo|ica s Pete avenije re~e da si lep
I ti sad leti{ nad Amerikom
Ko Meri Hopkins nad mojom minulom sre}icom
Those were the daus mu friends!
I oduvek isto se zbiva
U pri~i o Ivanu{ki i wegovoj bra}i
[ta mari da l’ s kamenom o {iji
Trune{ na dnu Hadsona il’ Pasternakove Kame
Voda moj dragi kad qubi
Qubi do dna i pojedinosti ne razabire
Hodam u tvojim izno{enim cipelama
[upqim {akama sakupqam
Ono malo su{tog mraka
[to posle tvojih bri`qivih
No}nih ribarewa osta
Ponekad se iz sna trgnem
I ugledam
Ha{i{om posuto
Stra{no
Potpuno belo
Nebo nad Amerikom
VREME OP[TEG KLAWA
Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado
Da je oli`u napoje i nadoje maj~ice ov~ice
Da skinu s we blato i ~kaq plesan i memlu
Pustiwsku pra{inu i gar s wenih ov~ijih zena
Da ponovo blene u zlato zelenila
U maj~inske o~ice svoje roditeqke ov~ice
Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado
Da opet bude bela i ~ista i beskrajno ista
S vratom spremnim za obredno klawe
Nad nezaja`qivom zemaqskom posudom
Punom krvave bo`anske hrane
Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stado
89
Miroslav Luki}
Da gledam kako joj leti glava
Wena starozavetna glava s pognutog ov~ijeg vrata
Da slu{am weno izda{no ov~ije srce
Kako otkucava vreme ko zna kog
Vreme mog i tvog vreme op{teg klawa
DRAGOQUB \OKI]
[ ARHANGEL MIHAIL ]
Arhangel Mihail,
cicija jedna ;
Meri du{u na gram!
U {ta }e svoju
du{u da izmeri
tvrdica jedna,
stisnuti dlan?!
Arhangel Mihail
odre|uje du{u :
za raj ili pakao
sa zemqe gre{ne,
sa posude svoje,
male, crne,
velike kao za
najskupqi `enski miris.
Oprosti}e, verujem,
mojoj pesmi dah
i pusti}e vagu
nek izmeri srce.
[ ....]
*
Gorim, izgaram
u svako slovo.
Grejte se, qudi,
na moje videlo!
90
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gorim, izgaram
u svaki glas.
Idite, svi,
kuda qubav ide!
Gorim, izgaram
u svaku re~.
Um osvetli meru,
ruku na srce.
*
Mihail Arhangel i ja
gledamo se dugo.
Vidim On uop{te ne slu{a :
di{em li,
jesam li `iv,
imam li koga!
Neumoqiv ustima,
`ivotima,
smr}u celom istinu ka`e
u dve du{e.
U moju se ja
zakliwem, ipak, du{u
da je moj greh
ono {to vidim :
od ruke zavisi svet!
*
Arhangel Miahil
ni{ta ne govori.
Meri, samo meri!
Kada stigne da jede,
da spava, ili da porazgovara sa Bogom?
Ima li te no}i
neko da vidi,
neko da zna?!
91
Miroslav Luki}
SUDBINA
Sudara{ se sa senkom smrti
Sudbino moja
Da l }emo do~ekati ve~e
Il }e nas guja ve} u podne
Nenadano rastaviti
Devet je
Pazi sudbino moja
Jo{ se ni pogledom
Nismo sreli
Odlagali smo susret
Ko da je pred nama ve~nost
Istina
Ti zna{ svaki moj ~as
Svaki pedaq na mome putu
(Osim kad mrtve sawam
I u snu grobove kopam)
A ja o tebi ni{ta
Sudbino moja
Verovao sam
(Mada uvek rastrzan sumwom)
Da me vodi{
Ali tek sada
Kad mi vid kopni
Ti muklim glasom
U meni peva{
Sve pesme bruje u tvojoj pesmi
(Il mi se mo`da tako ~ini
[to si moja)
Krv i smrt
Nemir i jeza
Ose}am
Podne se bli`i
Sudbino moja
(O da l si moja)
Ali tek sutra
(Ako se neko seti
Belutka u vatri)
Zna}e se ko smo
92
RAJKO \URI]
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
PROMENE I OBMANE
{ta se mewa
ovde be{e on
tamo staja{e slon
po tovar la`i
za sve strane sveta
sestre no}i polomi{e kola
labudovi osta{e bez perja
od komarca stvori{e magarca
smrtna `eqa obavila zemqu
ovde on
tamo slon
u vencu od smeha
surla i {taka
`uti golub gu~e
golubica ne vidi od mraka
no} sestrice pita
ko }e kola da promeni
labud kqun pod krilo stavqa
{ta }e perje da zameni
MILAN \OR\EVI]
DVADESETI VEK
Uto~i{te batina{a s razlogom,
zbirko slika obi~nih nakaza,
budu}im vekovima ostavi}e{
samo ta~ne opise sprava za mu~ewe
samo crvenom svilom zavijenu
gotsku pri~u o narodima, kuni}ima,
pri~u o an|elima {to su `udeli
za najmla|om svetlo{}u
a drevnim se mrakom hranili
gradove, sela, reke i doline,
pri~u o nezrelim an|elima
{to su hitali do nadira
a padali u `itki zagrqaj
ilova~ine sestre i brata,
propadali dubqe
od ve~erweg porfira.
93
Miroslav Luki}
"To je onaj `ivot,
gde sam pao i ja"
No} se razliva, ru`no mi cveta.
Ni jutra ne mogu da me obraduju.
Bela krzna ze~eva raskoprewuju
Tela ze~ica, slast im se otpreta.
Oko u osami mrtva priroda napaja
Zemnim bojama, a uho ambrom pri~e.
Deca u ba{ti, pod prozorom ci~e.
Malo, malo mi je ostalo do kraja.
Pod zvezdama nisam ni{ta shvatio.
Tu nikakav ~vor nisam razvezao.
U sneg smolavog sumra~ja ogrezao,
Ja, bludni sin, koji se nije vratio.
Detiwstvo mi je zanavek ostalo
Strah - kra|a tre{awa u no}i jula,
U ti{ini gde je kao {um nestalo
Sve {to mi ko ranu krv obliva ~ula.
Ovde sred svetlosti, retke, mlake,
Za sve mi je kasno! Da, gotovo je!
Gledam fotografije, sve svoje,
Pitome zveri, vla`ne travwake,
Udi{em rasko{ {uma, lepotica,
Tiwawe zimzelenih groznica.
Postajem jedno sa svim riznicama
Studeni amonita i biqnim vatrama.
94
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
E
DOBRICA ERI]
KU]A NA BREGU
1
Ku}a na bregu
Lipa stoji pred ku}om
hrast iza ku}e
2
[tr~e iz kore
polomqeni kurja~ki
zubi - {rapneli.
3
(Tragovi rata
Znaci smrti u znaku
novog `ivota)
5
Zakre~en ujed
mitraqeskog rafala
Mrqe po zidu.
6
Razno semewe
i lekovite trave
u fi{eklijama
7
Guw i torbica
o {rapnel oka~eni
vise pod lipom.
8
Pas s ogrlicom
od pu{~anog remena
drema u hladu.
95
Miroslav Luki}
9
Deca i jagwad
vazdan preska~u preko
biv{ih rovova
11
Gnezdo u {lemu
Prasad jedu iz {lema
No{a od {lema
12
Dete sa `utim
kqunom pu{~ane ~aure
pi{ti ko kos
14
Topovske kare
pretvorene u sme{na
volujska kola
15
Stara tenkovska
cirada - ra{irena
nad rasadnikom.
17
U kanticama
od masti i pekmeza
cveta mu{katla.
19
Zakqu~ani su
kov~ezi puni suza
i crnog ruha.
20
U slavskoj sobi
vojni~ka ~uturica
mesto buklije.
96
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
21
Beli vojni~ki
kreveti s madracima
i vojna }ebad.
22
Trokrilni ormar
Du}an {to se otvara
samo praznikom.
23
Svileno rubqe
zavese i haqine
od padobrana
25
Mi{evi grizu
`uta oficirska sedla
na tavanima
27
(Davno je pro{la
komora neke vojske
ovom dolinom)
28
Ven~ane slike
ratnika o oru`ja
oko ikone.
30
[take u ba{ti
pridr`avaju ru`e
i georgine
32
Pod hrastom, iza
vajata, staro grobqe
mladih ratnika.
97
Miroslav Luki}
34
Kad god iza|u
iz ku}e, mlade `ene
vide grobove.
36
U jednom praznom
grobu - riznica oru`ja
i municije.
37
Svetli oru`je
u zemqi, a svi misle
svetle kosturi.
38
(Duh ove ku}e
duh vatre na ogwi{tu
tvoj duh je, zemqo)
39
Ku}a na bregu
^ovek stoji pred ku}om
Bog iza ku}e!
@
NINA @IVAN^EVI]
AN\EO UNI[TEWA
Moj an|eo je sagra|en od sna`ne voqe i mekih boja,
wegova te~na ko`a milosti nema
dok me vodi u zaborav,
wegova kosa od kestena miri{e na Tiqerije u jesen;
moj an|eo nema nikakve veze sa tugom i lo{im raspolo`ewem postavila sam ga na sarkofag mojih uga{enih `eqa,
vrhovi wegovih prstiju su meko perje
koje podse}a na nekog ko {to bejah ja,
wegovi tanki ~lanci zadr`avaju vetrove
koji u sebi nose muziku.
98
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
An|eo mi je lovac brzih misli
stoga se `urim da hitro zavr{im ovu pesmu,
on joj se podsmeva a da je nije ni pro~itao,
ali ne mogu mu ni{ta, ~ak ni sva{ta wegova intuicija mi je oprostila unapred sve to...
PESMA ZA DANILA KI[A
Koliko je sati?
Quel heure est - il? Pita na jednom od svojih jezika Danilo Ki{,
a vreme je ~as wegovog pravoslavnog opela, dok le`i hladan
i polo`en na krevetu svoje francuske sobe sa ve~itom borom
na zabrinutom ~elu. Da li }u da prebrodim
lo{e prevode i tmurno vreme? Pita se Ki{
na jednom od svojih jezika i buntovno ska~e sa kreveta;
Mo`da ovo i nije neka bolest (ka`e pesnik),
mo`da sam ja~i od lo{e voqe, uzaludnosti pisawa,
tuge odsustva (sada na materwem razmi{qa), a sve{tenik
zapeva i hor nastavqa da poje i tri zlatna krsta na crvenom
somotu krase kapelu u kojoj Danilo (napokon!) spokojan spava
- toliko muke oko nekih slova,
toliko muke zbog svoga naroda / sveta koji stoji mirno
oko pesnikovog groba i odaje mu posledwu po~ast.
------
Z
RADOVAN
ZOGOVI]
LI^NO, SASVIM LI^NO
Jednoj galeriji
Ta vodenica bez vitla, vjetrewa~a bez krila i stega
uobra`ava da meqe atome, kreiraju}i sun~ev spektar;
da meqe na bujnoj rijeci - uobra`ava da je rijeka,
na plimi zapadnog vjetra - uobra`ava da je vjetar.
Uobra`ava da brek}e, na devet }o{kova, da raste od svog vitla.
A kamen wen, mlinski, zamije{en od tutkala i od trine,
99
Miroslav Luki}
uobra`ava da je saturn. Da trase zvijezda zapli}e u kovitlac,
da vu~e za sobom kosmi~ke rojeve i magline.
I zraci sunca, kroz staklo krova, zagoja}enog sitnim sme}em,
tu su gama- zraci - za wih kosmi~ki prah prione!
I nered vodeni~ki : trska u neredu, slama, konzerve, prazne vre}e,
vjetar koko{iwi - mlinarima su : ko{mari vasione.
Ta kofa za boju; prevrnuta, razga`ena prazna kofa ;
vihor repova i peradi; a mo`da i drugo, mo`da ni{ta mlini su, i druge uvjerava da su : svemirska katastrofa;
bezuman, otu|en, svemir je izi{ao iz le`i{ta.
Vrtlo`i} pra{ine na limu?! Prozor poprskan ki{nim blatom?
Li{aji opuzlih zidova? - Dubinsko vi|ewe i otkri}e!
Da, wemu se vidi : dekomponovan, dematerijalizovan zadwi atom;
bi}e postoji tek kad ga mlinar priredi kao bi}e!
I `abe to po no}i znaju, u mrtvaji. i `abe slavu slava
uznesu s bare - vodenicu spiralna vrtoglavica slave hvata.
Vodenica raste i brek}e. Uobra`ava : ona jedina, ona prava;
razbija, deformi{e ; iznovice stvara pratvar.
Uobra`ava...A mo`da ~ak uobra`ava da uobra`ava.
JOVAN ZIVLAK
PAPAGAJ
on ponavqa istoriju
uzima hranu : zrnevqe
iz ble{tave zdele
tamno meso iz kog se podi`e po{ast
vodu koja otica{e iz razobru~enog
tela{ca. siroti stvor {to kri~a{e
nerazgovetno
{ta li je hteo izre}i
koga li je `eleo opomenuti.
otvarao je usta
podizao krilca
jezik koji nisam mogao razumeti.
100
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ali dok je izvaqen na bok dahtao
krune}i suvi vazduh
treperio pod udarima izdajni~ke du{e
znao sam da pevamo istu pesmu
on i ja.
Osvetqewe je slabo
ako postoji{ tvor~e
glagole preokreni.
ali ve} je bezbroj puta ponovqeno
da ni u {ta nije ba~en tvoj kvasac.
ako postoji{
dakle
neume{an
razborit
tvrdokoran poput sveca na uzvisini
dok prati ono {to ga nikad i nikad
ne}e dodirnuti
mo`e li ikoji stvor da zatreperi
spomiwu}i tvoja podvi`ni{tva.
jer {ta je u~iweno da se uve}a qubav
i ko je podigao ~ekrk u visine, a ti gde si
koga oslovqavahu potomstva
u koga gledahu otac i nakot
gde je ru`a iz koje kuqa{e re~itost
usta gde su koja }e me jednom za svagda
ispqunuti (........)
SLOBODAN ZUBANOVI]
[email protected] AGRONOMIJE U
PODZEMNOJ STANICI
Za A. R-G.
Najednom gomila odnekud pristigne
u dowe hodnike, sklowenog lica
od jare, pred basamke {to nagore
idu ko prazna vedra usred ravnica,
i najednom izgubi svoju snagu;
101
Miroslav Luki}
u pravilnom, ma{inskom {umu,
idu}i otvoru svetlom, nije obavezno
prvi da ima posledweg na umu
jer, prosto re~eno, stupiv{i oba
ukipqeni i kruti, svoj lik
s putawom stopili su kosom
ne mewaju}i razdaqine oblik.
Svaki se, u mestu, pewe za svakim,
da bi nestao u vrhovnom blesku,
sli~an talasu kad jurne na kopno
i sav se preda obli`em pesku.
Na dugu od crne gume,
i ja sam prilo`io {aku,
nemo priznaju}i da ne umem
u `ivotu da se oslonim tako
sigurno, bez cimawa i buke,
na okru`ewe uvek isto,
da mi ~itav put, kao sad ruke,
pro|e ravno u nameri ~istoj.
Svi idu gore, svom vrhuncu,
uz setno zujawe elevatora
u`arenom se primi~u}i suncu.
U poretku ovce sa dna tora,
osvrne li se, s tu`nim ushitom,
samo }e prvog u nizu da takne
krotka misao ; da je u ~asu tom
s pokretnog odra otrgao {ake.
Sa pewu}im sav u mimohodu,
sklowen od onog {to ~u~i u meni,
spu{tam se, na tebe misle}i,
o~iju na sekund zatvorenih.
Za mnom si|o{e slike
detiwstva, to je znak, starim
upu}en u sutra s osmehom,
za koji ni danas ne marim.
Putuje sve u bol, lagano
zalaze}i kao mesec za {umom.
Umesto mora {to grmelo je
dubqi se {um vaqa u mom
snu po danu, sav stao u ambis.
102
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sarkofagom upu}en s vrha
podr`avam posledwi zakon ;
po~etak si, stajali{te i svrha.
Nije tu kraj, niti stanica ima
oznake da oprema ~istili{te.
^ak stroga, vagonska terzina,
nikakvo isle|ewe ne i{te.
Drugo je, ipak, mesto suda.
^equst posledwe istine zine
na nas ko zna kad, i otkuda;
s promajom ili jekom, iz praznine,
u privi|ewu tek sti`u}eg voza,
kad s obavezom pristupi stopalo
i promeni se putnikova poza.
Dubini se hladno}om svet dopao;
silazi jedno, pewe drugo,
time se ustrojava zauvek :
redak je stvor pravom prugom
otputovao iz veka u vek.
Hitaju}i, dakle, u visinu,
mnogi gledaju dole niz belo
svetlo, zadovoqni kad sinu
u odblesku, dugmad sa }elom,
prilike tek prido{le traci.
Hodo~asnika naizgled mirnog
dok ~ita hitro pro|u `marci
zbog vesti, i ostave ga mirno
iza `ene s telom ko u vaze,
dodu{e naopake i ne{to mawe;
da kraji~kom oka prati deo staze
koja uvis hita uzanije i tawe.
I mile, uvereni u tobo`wi put,
stiskaju}i, masni, gumeni krak,
sretni {to redosled nije obrnut :
da iz svetla otklize u mrak.
103
Miroslav Luki}
I
JOVAN ILI]
Abassah
Na pr’jestolu kalif sjedi,
Harun - al - Ra{id.
Do weg’ sjedi mlad vezire
Xafer Barmekid.
"A ~u li me, mlad vezire,
Zna{ li ko sam ja?"
- "Ti si kalif, sunce jarko,
[to nad sv’jetom sja!"
"Ka`i pravo, mlad vezire,
Amana ti tvog!
Ko ti dade zlatne kqu~e
Od harema mog?"
- "Dala mi ih seja tvoja,
I poqupca dva,
O do zore kol’ko bje{e,
Ne znam, bogme, ja!"
"A znade{ li, mlad vezire,
Ne znao te jad,
Da }e xelat glavu tvoju
Ukinuti sad?"
- "Sv’jetla kruno od Azije,
Da l’jepo ti sja{!
Moj kalife, gospodaru,
Da malo ti zna{!
A da znade{, moj kalife,
[to ja znadem sam,
Po Bagdada ti bi dao,
I Misir i sam!
A da znade{, moj kalife,
Gdje ja no}as bi’,
104
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sto `ivota da imade{,
Halalio b’ ti!
O Abassah, ru`o rajska!
L’jep je miris tvoj!
Sla|a mi je du{a tvoja
Nego `ivot moj!"
To izre~e mlad vezire,
Ode bez glasa.
Mrtva glava progovara:
"Zbogom...Abassa’!"
OQA IVAWICKI
[ [KART JE IZAZOV ]
***
[kart je izazov. Ne mogu da po~nem ni{ta novo dok ga ne
savladam
[kart je...hm...{karti}! Na wemu je uvek ne{o nejasno. Lake,
uspele stvari (slike) brzo prolaze kroz `ivot (...) ali {kartovi traju
godinama....
***
U uglu gorela je bo`i}na jelka... i jedne no}i buknula od moje
(....) potrebe da izgorim sve ~ega se dotaknem. Vatra je sna`no
obuhvatila drvce pro`diru}i zajedno sve predmete i pewu}i se
spiralno navi{e. Takva ista vatra uni{tila je moju dvojnicu ispred
Galerije grafi~kog kolektiva, a da ne ostavi ni{ta za sobom do
ru{evine jednog hira (.....)
***
U Kwizi postawa dani su jednaki godinama, vekovima,
milenijumima.
***
Strah od ~iste sveske, strah od svoje nemo}i.
Strah od svega {to me okru`uje.
Uklonimo ga iz mraka no}i i svetlosti zore.
Kad }u osetiti mo}, ~istu `equ, otrov isparewa, no` o{tar,
a onda ovde zakopan, kao glava `rtve u petak izjutra, za napredak
105
Miroslav Luki}
~ove~anstva. Kao da mi napredujemo, napredak je smrt, a mi je `elimo
iznad `ivota.
Predajem se. Umirem sa svakim bu|ewem, a strah je mo}niji od
`eqe koju nemam.
Gde, kuda i kako? Propast uzaludnosti. Uzalud se otimam, a
on dolazi. On, neumoqiv i o{tar. @rtva i no`. No} i ubica.
Samo {to daqe od ovog mesta. Crveno, crno i o{tro. A onda
mlako i dlakavo. Svirepo i ru`no.
Be`i, be`i {to br`e mo`e{!
(.......)
POJEDINA^NE TAJNE :
Kaliotisov dnevnik
[ fragmenti ]
***
Du{e umrlih proti~u izme|u kretawa `ivih. Susreti su
nevidqivi. @ele}i da verujem u to no}u se pla{im mra~nih odaja u
kojima podrhtavaju kristalne svetiqke. Du{e mrtvih se ne~ujno viju
lebde}i u prostoru iznad. Ubacio sam otrovne igle u ~a{u sa vinom.
Mrtvi ne pose}uju nepoznate. U pravcu severa nebo je tamno crveno.
55. dan
Kolone mrtvih senki naselile su suprotnu obalu reke. Sad ih
je na onoj strani vi{e. Na{a se}awa ~ine ih `ivim. Magla nad rekom
spaja suprotne obale i prsti dugih ruku blago dodiruju povr{inu vode
i ne~ujni zvuk dodira mo`da je uznemirio nekoga blizu. U barci plove
mudraci. ^uvajmo svoje tajne i ne poveravajmo ih cve}u dugih latica.
Ono izgleda razdoznalo. Saslu{ajte ispovesti o~evidca koji je video
smrt. "Les ondes sont magnifiques comme toi". Nebo je sivo, gusto,
duva jak vetar sa mora. Nekakve uspomene rasute su obalom ali ja
otplovih daqe i obale ostado{e iza mene i ja ih ne upoznah onoliko
koliko sam to `eleo. U svetu ~udesnih re~i i retkih zvukova ose}am
potpunost postojawa. Samo me ra{}ewe noktiju opomiwe da vreme
prolazi. ^udesni smisao ra|awa otkrio se pred o~ima za~u|enog
posmatra~a. To bi bila jedina razlika izme|u `ivog i noktiju koji
rastu.
106
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Srba IGWATOVI]
UGODI [email protected] QUDSTVU
Majstore {to opravqao si tamnice
Prozore, vrata, ki{obrane, slavine
Na~eto gvo`|e kupovao i prodavao
Te{ku vunu, perje za jastuke
Ikone, name{taj, trule kwige
Krpio {erpe i lonce Pusti iz boce stare demone,
Ugodi razne`enom qudstvu.
DETIWSTVO
Ku}a bez buva. Tu`ni tavani.
Snovi iz kwiga u sanducima.
Iz kai{a, nogu stolica i foteqa.
Va{e su senke ~iste.
U wima je sve :
Drvored, reka, ki{a.
HERE OPEN
Kada je Ragnarok kona~no stigao,
HERE OPEN,
Bogovi ve} nisu bili tu.
Zalud vam novine.
Iza wih osta{e
Mrve i ogrizine, kost i dim,
Sve {to javnost ne zanima.
ZNACI, OM^E
@ale {to nema spasa u trpqewu, prostora u mirisu, no}i koja malo
govori.
Dolazi dan. Strepe : da li ga zalu`ujemo?
Dolazi ponor, vapiju, vaqa dva obla o...
107
Miroslav Luki}
Tigar je krvolo~je, mr{ava sviwa pohota, rep ne~astivi.
Znaci, om~e. Zapreteni u ziftanom sloju.
Ispituju ih qubiteqi gorkih u`ivawa, slu~ajni alhemi~ari,
la`ni kabalisti. Deliteqi
sopstvene sudbine.
PLEN KOJI SE OPIRE
Nagnuli su se nad ponor i zamislili da je on du{a.
Predstavqali su je kao prelepu golubicu.
Plen koji se ne opire ve} di~i pitomom }udi.
Dobro je blisko - mi{qahu nesvesni zablude.
Jedna kap, ~ak i najmaju{nija, do`ivqavala se kao neprema{ivo
obiqe.
*
Duh se odevao, umetnost je ko{tala, wen miris se spravqao u
bo~icama ve{tih.
Tako glasi opis jednog minulog vremena.
*
Svet su predstavqali kao tvorevinu savr{enih ma{ina. Goweni
vlastitim `arom nisu primetili kako wihove pri~e postaju sve
neuverqivije.
To se, s vremenom, r|a nahvatala po polugama i zavrtwima nekad
blistavih mehanizama.
KONA^NI KRUG
^itam s dlanova :
vek }e biti predug.
Qudi se rastaju,
miruju stvari.
Po trgovima se ve} pri~a
ko }e izgubiti, ko li dobiti.
Arhimede, ostavqaj Sirakuzu!
Jedared zaista budi mudar.
Isti~e pesak i vojnik pristi`e.
Ma~em }e nacrtati
tvoj kona~ni krug.
108
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
TRAG
Smetli{ta bez stida
Smetli{ta razlivena
Ide stra{an ~as
Utroba zemnog vira
Bli`i se va{em kotlu
Punom palih nakaza
Gde ukriti
Otrovnu ~orbu
Trag smrtnih dokaza
POST SKRIPTUM
za Nikitu
...Faraoni su stare, tu`ne gospo|e.
Koliko kilograma mumije,
Toliko nanosa {minke.
Biber, balzam i pija~ni ra~uni
Idu posebno, posebno stari narodi,
Posebno mladi narodi.
Ruku pod ruku taze budaletine,
Stare huqe i prevejanci.
Eto civilizacije koju slavimo!
------
109
Miroslav Luki}
J
Mileta JAK[I]
Moj zavi~aj
Pripeka. Beskrajna ravan...
Daleko na jugu pewu se,
Rastu oblaci kao planine.
Kadikad samo blesne muwa
Pra}ena dubokim zvukom
Potmule grmqavine
Ko gluha topovska paqba,
Tutaw daleke bitke.
A ovde gde ja stojim Ti{ina...}utawe
Zelenih poqa
Na grdnoj omari.
Nigde `iva stvora...
Puca od su{e
Bela zemqina kora.
Miri{e sparena trava,
Vru} zadah poko{ena sena.
Daleko negde u hladu
Mr{avog drve}a
Polegla dak}u stada:
Sve zaklona tra`i
Od ubistvene `ege.
Ni daha.
Treperi usijan vazduh
Kao blistava pu~ina
Proletwih voda...
Neza{ti}ena od samrtna `ara
Belasaju se okolna sela
S krilatim vetrewa~ama.
110
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ti{ina.
Tromo prole}e jedan leptir
Kraj moga uha ^ujem mu udar krila...
Potmulo grmi u daqini.
Mart
Vreme kad vrba lista i maca
Kraj mutnih bara i jendeka.
Po selu svud se petli raspevali,
^uje se negde `alostiva bleka
Malih jagwadi
Kao pla~ detiwi.
Sunce na zemqu tople zrake baca,
Udarila je trava, lista zova,
Vrapci galame oko `ivog plota.
Ja slu{am vrevu tih glasova
Probu|enog `ivota,
Svakog prole}a tako.
Ali }e i to pro}i,
Jednom }e do}i
Smrt mojih ~ula,
Kidawe plotskih veza, ~as rasula,
Kad }e za mene sve to i{~eznuti
I ni{ta ne}u ni videti ni ~uti.
Od sveg obiqa tih lepota,
Kad blagi dani oslave,
Ja }u primiti povrh moga huma
Udeo mrtvih : zelen busen trave.
Poziv
Nik. Nikolajevi}u
U zakutak tihi lisnog vinograda,
Kad jo{ sever hladni burama ne grozi,
Kad prigrevak tu`ni jesewega sunca,
Kad list pocrveni kao krv na lozi, 111
Miroslav Luki}
Me| krvavim li{}em grozdovi mirisni
Dozrevaju mirno u ti{ini bonoj,
A boja`qiv glas ni ptice niti zverke
Ne remeti pokoj du{i misaonoj, Do|i tada, hodi, da se nasladimo
Mirisom vewewa, sunca poznim sjajem,
]utawem prirode, velikog joj srca
Posledwim pred zimu, tajnim otkucajem.
(......)
Stari orah
Davno, ko zna kada iz vrawega kquna
Pao je na ravno poqe jedno ora’ Iz wegove quske gigant se izleg’o,
Buknulo je drvo golemo k’o gora.
^esto, u danima ilinskih vru}ina,
Umoran mu svra}am sa sun~anih staza.
On putnika mami na goloj ravnici
Kao u pustiwi zelena oaza.
Visoko se di`e lisnato mu kube,
Pod wime se hlad i polutama {iri,
Sun~ani se zraci u li{}u mu gase Tako {umi kad ga vetar uznemiri.
On {apu}e bajke iz mutnih davnina
I duboke tajne pro{losti otkriva
Vetru sa poqana, koji ga oble}e, A u mojoj du{i setu izaziva.
Jednu bolnu mis’o {to veje odozgo
I struji sa li{}a, sa stoletna grawa :
O qudskom `ivotu trenutnoga roka
I o ~udnoj tajni ve~noga trajawa.
Jedno jutro
Probudilo se dockan ki{no jutro
Tu`no i mutno. Ulice kaone
Osvanule su puste. Nemo }uti
Dremqivo selo {to u mo~ar tone.
Po zlu vremenu jedva se probija
Slab udar zvona negde u daqini,
112
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
K’o uspomena. Zvuk ki{e i vetra
Caruju samo u ovoj ti{ini,
I u mrtvilu celog dana tako
Prolazi vreme i ki{a romiwa.
Kao kosturnica vla`na stoji selo
I svaka ku}a k’o mrtva~ka skriwa.
Dok s horizonta, k’o burni talasi,
Gusti i niski, vetrom uzvitlani,
Oblaci idu kao svod ogroman
[to se nadvija da selo sahrani.
@ivko JEVTI]
SAMOSVEST
Kako sam pod crnim nebom
olovan i te`ak.
Zemqo, ostrvo koje
mosta nema ni prelaza:
stra{no se ose}am,
mu~no na tebi.
Moje noge u tebe upadaju.
Olovne, mnoge
pod sobom udoline
{iroke stvaraju.
Mog mu~nog hoda talasi
tamni visine
neba samog pla~u.
Zemqo, mnoge sejem po tebi krupne
stope svoje gre{ne.
Kroz tebe du{om ronim no}u i dawu; tvome
jurim dalekom dnu.
O, da mi je jednom
sa tvoga dna
mrtvo jedno sunce di}i.
Kao suze kap ogromna,
po jedno - s neba - svakog dana
na tvoje kane
jadne ravni.
Druk~ije }e tada sve i}i;
113
Miroslav Luki}
onda - u dalekoj budu}nosti kao kr~ag na ramenu :
uskrslo }u jedno sunce nositi
i mekom rositi
svetlo{}u svet!
Uzgredna pesma
Svega {to je dobro nekada se opomenem:
bi}e pesnika se prenosi
iscrpqeno na hartije
pre no {to bol zavije,
- bol: vuk u snu`denim
smetnim dolovima.
Slova su crne suze pesnika,
spomen umrlim bolovima;
pesme bele tuge ushi}ewa,
zaludna, zamorna i{~ekivawa
nekog koga nema.
Ali bih voleo sav `ivot svoj
da poklopim dlanom
kad mi je drag toliko
mrtvaca udes.
Pranik je ; tamwan
i oblacima
dim od duvana kafanom.
Bile su nekada laste mlade
u gnezdu ispod trema; zavoleh im zlatne kqunove:
klice sa bobova zrna;
i livade, livade
i mirisni otkosi sena.
Svega sad nema.
Posledwa suza moja crna
na put se inokosan sprema.
Mo`da su ve} uginula
telesa mladih lasta?
Nebom putuju dva oblaka, biqa
svelog `alosnog
114
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
vodom ponesena
dva plasta
sena. Mo`da je suza moja crna
ve} ve~nost samu minula?
PESME KRAJ POTOKA
II
Ja sam tako dugo goreo
u plamenu nepojamnom
pod mojim koji
cvetao je stopalima
svuda.
[ibao me svojim jezikom on.
Ni otkuda
ne be{e vetra
da ga raznese
nikada.
Trpeo sam sam
i gasio
ga svojim suzama.
Da mi je `ivot
stradawe
nikome nisam kazivao.
I rukom plamen
ne mo`e se svu}i.
A mo`da sve }e se svr{iti
na tome
{to }u najzad
umreti
plamenom idu}i!
V
Prostranstvo se rascvetalo u meni.
Dah mi je blag a zvu~an meko
topot wegov ne`an
u obimu.
115
Miroslav Luki}
Sestra mi je ~a{a na stolu,
prijateqi ~asovnik
i orah ogoleli
na vidiku.
Jednom smo ne`no{}u oboleli.
Prole}na svetlost
ruke nam sastavi
i dru`imo se zdru`eni,
kao zaqubqeni.
Lavor je prevr{en blistawem
i smehom unutarwim
bele boje.
Nemo
mi se razumemo.
Mi se neosetno di`emo
skupa.
Nastupa
ve~e.
Epilog qubavi
Zama~e mi qubav za brdima du{e Ponosno k’o sunce u najve}em sjaju;
Usamqeno srce k’o gnezdo grmu{e,
^eka milost smrti u gr~u i vaju.
Razlilo se zlato snovima {to mole,
Da u oku tvome ve~na qubav blesne,
Jer se na{e du{e i sa mr`wom vole Kad u svesti nema jedne re~i svesne,
Da iska`e qubav ili mr`wu na{u,
Svetismo se za sve prkosno k’o deca;
I dok jedne tuge ispijamo ~a{u,
Du{a qubav tra`i, srce za wom jeca..
116
RISTO St. JARAMAZ
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Siro~e
Pri~aju}i gatke iz prastarog dobqa
Sawala~ki Dunav bez {uma je tek’o;
A sa brega gore iz pospalog grobqa
@alosno se ~ulo zapevawe neko:
U samrtnoj rizi moja majka to bi
Dizala se vazda iz hladnoga groba;
Plakala bi za mnom u sred gluhe dobi,
Jer me `ivot mu~i k’o prezrena roba!
O ne `ali mene, moja majko {tedra!
Ni oblak me mog’o oplakati ne bi...
Plaha smrt je crna ra{irila jedra,
Pa i mene, nano, pribli`uje tebi.
Saznawe
Da su o~aj usne tvoje - nisam znao,
I molitva da su o~i uplakane;
@ivot ceo da je drama heruvima Du{a smerna oltar sveti bo`jeg raja!
Od bo`jaka za{to tra`i{ sre}e dobre?
Za{to tra`i{ milovawa i qubavi,
Kad ni nebo ni{ta nema ravno tebi?
A kamo li gre{ni qudi i prosjaci!
(...)
Uveli kaloper
Uzeh kwigu staru zaba~enu davno,
Pa prevr}em strane, ali sve je tavno,
I mnoga se slova ne vide od praha.
A na jednoj strani, kao feniks sre}e,
Na{ao sam staro presovano cve}e,
Al’ jo{ puno mira i opojnog daha.
I pod cve}em videh wena slova mala:
- "Kaloper je ovaj Na - Indra ti dala"
117
Miroslav Luki}
Ja se odmah setih nekada{wih dana,
Pa uzdahnu gorko i poqubi cve}e,
A suza mi jedna nehotice sle}e,
Jer se setih, da je davno zakopana.
QUBI[A JOCI]
SA OTPADA
Dimqivi talozi |ubri{ta sirotiwskog tavana
kroz pukotinu pomaknutog crepa na tankoj
qusci krova probija zrak sunca blagovesti
na nekoliko mesta oko glava svetaca
skupqa~a krpa i drugog otpada
na jednoj po{tovanoj foteqi izvalio se zar|ali
izbu{eni progoreli auspuh
a foteqa izbacila iz stomaka opruge i
sun|ere od plastike celu iznutricu
raspojasila bi se kad bi je videla ~ista~ica
preduze}a koja je svakog jutra brisala
vla`nom krpom preko wenog sjajnog lica
od skaja i taj skaj razba{kareni ~a|avi auspuh
veliko gradsko |ubri{te na periferiji kraj Dunava
dimi se na nekoliko mesta sun~ane trake
probijaju se blagovesti nad an|elima
prosjaka
MIODRAG JURI[EVI]
JAHA^I APOKALIPSE
Najpre smo pre{li reku
Gladni qubavi.
Lova~ka dru`ina golih jaha~a,
Zameriti im nije
Na pohoti.
Mo`da je bila samo gre{na
Pomisao
O na{oj mo}i?
Jer dok je sunce padalo
U svoju nebesku torbu,
118
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nekad ~uveni u kricima
Po~esmo da zaziremo
Posti|eni lukavstvom tela.
Trebalo nam je dosta ve{tine
Da zaboravimo slavu
Na obali le`e}i bez daha.
Sad je pred nama ^itava No}
Vaqa prete}i raspadqivi `ivot.
13. 4. 1979.
MEMENTO MORI
Pijem posledwe pivo u Starom Zdawu
A sve je mawe nade u nekad sjajnom znawu.
Bo`e, koliko smo vremena tako proveli
Dok na rub istine nismo dospeli?
Ili je, mo`da, sve samo opsena
Pa ono {to nas je znalo od ni{ta stvoriti
Sad kao ukleti neuk }uti.
Nema me. Nema te. Ruka sete
(kao blagi preliv preko du{e)
Odnela je sve. Jo{ samo, iz osvete,
Pramen se}awa na dane {to me gu{e
U svitawe odavno odstreqene mete.
(Aran|elovac, 26. 8. 1984 )
Ranko JOVOVI]
[ CRWANSKI ]
[email protected] USKRSA
Jednom prognani sa Neba
Bi}emo prognani i sa Zemqe Vladiko
Kod
Kod
Kod
Kod
Kod
Neba bez Neba
Zemqe bez Zemqe
Kosova bez Kosova
Milo{a bez Milo{a
Sebe bez Sebe
119
Miroslav Luki}
Pomoz, Bo`e, jadnijem Srbima.
Moli se Vladiko
Podvikni Gospodaru
(1985)
KRV
U praznu, praznu,
U porazno praznu prazninu
Prepoznah svoju Otaxbinu.
A prazna nije
Dok krv na{a lije,
Dok krv na{a Na{ Bog nas grije.
Na{a je krv
Srce kosmi~ke provalije.
Ali na{u krv ne mo`e
Ni{ta da ubije.
Na{a je sudbina bila i ostala Pro}i kroz Pakao golih stopala
SPAVAJ, SAWAJ, SAVJESTI
Spavaj, Savjesti, odmori Neka je smak svijeta,
Neka su krvavi razdori.
Sawaj usnule qepotice,
Bajko, cvijete u kosi Kroz mra~ne tumaraj litice,
Narode `alosni.
Grije te ni~ija zvijezda,
A tvoja lu~a sve nas Neka je pas ~ovjek,
A ~ovjek neka je pas.
I neka narodi lude
120
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I neka se tamane,
Ti spavaj, Bo`e Savjesti,
Sawaj jorgovane...
20. dec. 1992.
OBRA]AWE BRATU
Amfilohiju Radovi}u
Neka me kamen ubije,
Na{a nebesa su kamewe Kad zborit vi{e ne umijem,
Kad sloboda je mu~ewe.
Mali je moj `ivot da plati
Sav raskol, mr`wu i u`as Da Crnu Goru shvatim
Ja ne znam u ovaj ~as.
Ja nijesam jagwe `rtveno
Nit bolni, krvavi usklik U Crnoj Gori jednako
Zri svetac i nevjernik.
Ti jesi Bo`ji poslanik
I Jagwe i @ivi Brat Dozovi - Okupi narod, Vladiko,
Ko Sveti Petar nekad.
24. dec. 1990.
DARINKA JEVRI]
Freska
u nemirima mirna
u vrtlogu sama
zidovi ti kradu sjenke
sklopi{ mi ruke u molbu
u jecaj
u hvala
stoqetnu qepotu mi
121
Miroslav Luki}
ne cenkaju}i se
da{ odmah
Pjesnik pred stje}kom
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - pristali smo,
dakle, na uzmak, sramnu zavjetrinu.
Porazu zalog mukla sabornost ova
~ijeg se smisla odri~emo.
Zadihan i svladan
nevidjelicu udijeva{ u iglu
svodi{ mudre poruke da zametne{ trag.
Zalu|enom - samo ti se privi|a svjetlost,
fosforne mrqe na kamenu,
oplo|en kristal.
I znam : sporna je premo} ovog svjedo~ewa stihom
nad sasma nijemim spomenom
gujom pro{ivenog srca;
o bla`en cjelov muka, {to
prebiva u sumwi, zgo|en u dan
kad nedostojni smo zavetnih re~i.
Vladimir JAGLI^I]
*
Kap, ki{obranom, opet pucka,
oretka, ovde-onde pala.
Orahova, kraj puta, quska.
Jesen grad sivim kistom mala.
U autima - mrtve seni,
trenuci-ptice, odve} neme,
overen pe~at te jeseni
da trijumfuje, najzad vreme.
@urim, sti{an, u malu sobu
gde mislim o tome {to ve} minu,
ja, zrak ve~erwi, {to na grobu
slavi propalu carevinu.
I kre}em snima : sre}na `ena
122
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
{to na put kre}e s milosnikom
da probudi se van vremena
u gradu gde je ne zna niko.
*
Kad dan se mra~i, grad potawa
u maglu {to se trgom prostre
kucavica mi do prskawa
bije, i bode ko`a -kostret.
Iz sebe bih da uvis odem,
jer sve nastoji da me spre~i.
"Bo`e moj", {apnem, put slobode
da prhnu barem te dve re~i.
Sav sam u {aci tog {to saznah,
mada jo{ ne znam da l postojim,
il dah je svaki smrtna kazna
nekog ko vlada `i}em mojim.
Ja sam u tami `i{ka bela
{to ne zna `ivi li, il sawa.
Nek bode ja~e kostret tela,
zakucaj, veno, do prskawa!
Raskovnik
Tamo je negde, na tajnome mestu,
pored pe~urke, ili udno graba,
gde `enik tra`i umrlu nevestu,
gde srce de~je kida stra{na baba,
on sve otvara prividu nesklono,
i dra`i puste snove sirotiwe.
O, odrobimo sa planine ono
{to dr`e bele vile nagorkiwe,
da bismo lak{e otkqu~ali snove
rastuma~ili lice zemne kore,
prona{li put u dowi svet, gde na{i
mrtvi ~ekaju `ivot da ponove,
da nam se vrate i uzdignu gore
gde mit prispe}em wihovim nas pla{i.
1981.
123
Miroslav Luki}
Oslu{kivawe
^ujem li ja to nebeske talase
{to tiho ple{u po mozgu, iznutra,
ili glasove sve sna`nijeg jutra,
kako udara u sve talambase?
Ne{to se rodi u plavoj daqini
neznane pute mostom da premeri,
nekud i{~eznu u plavoj haqini,
sad, jedva ~ujno, u zraku treperi.
Neko prelazi sve ove bezdane,
korakom jednim, ne od sedam miqa u skoku iste sudbine i ciqa.
Sa Jerihona trube neprestane.
Rahila pla~e. Ubice se cere.
[um vode. Ruke prqave {to pere.
1981.
[EKSPIR
Zahladnelo je, od septembra.
I sav je London maglu{tina.
Na ocedine bazdi Temza,
i vaqa vale ko pu~ina.
^arobnim {tapom, kao Mervin,
on maglu svetla prahom srebra.
Wegov je mozak um Minervin a pero - kost iz Bo`jeg rebra.
Svet je video, ve}, genije :
proro~ku nadmo} i misao.
Ni~ega novog. Zar sve nije
rastuma~eno, popisano?
Na praostrvskoj vetrometini
potowi, ipak, znade on,
nu`an i nebu i svetini,
sesti, ni{~i, na carski tron.
124
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Taj polupesnik, poluglumac,
sa polupozori{nom trupom :
- Du{e, kud kre}e{, naglo, kqunac?
- Za, u dvorima, mi{jom rupom!
O srebroqup~e i Mefisto!
Nije za babe grad, i starce!
Ko u~iteq, i ti si, isto
voleo `ene i mu{karce.
Kao na morskom pesku Timon,
vidim te, mada seda lika,
sa nevestom, sa ve~nom rimom :
mlado{}u velikih umetnika.
Kako osvetno ki{a kuqa!
Mrak se, ve}, vaqa po plo~niku :
u pozori{te kre}e ruqa,
gospa bogatom milosniku.
I dok hiqade gori sve}a,
i Hamlet ne}ka se sa bine,
i mrzne se skrama sa drve}a,
i pod mostom se viju psine,
ti si u nekoj drugoj drami,
s kojom ne `eli{ da nas spoji{.
Ti ~eka{ crnu gospu : a mi
ne znamo, ~ak, ni da l postoji{.
KULE
1
Kao tropska vrelina,
i kao miris `alfije,
lutam po predelima
sakralne geografije.
Nezaustavqiv, uporan,
van svetske mimikrije,
ono sam {to moj umoran
duh, sam od sebe prikrije.
125
Miroslav Luki}
2
Dolazi doba zlatne grane!
Glas maga - uzaludan.
Pobedu smrti i iz Nirvane,
poga|am, ta~no u dan.
^uje{ li satirske frule?
Vidi{ li (put za rim)
dve preostale kule
iz kojih sukqa dim?
U snu, u plavoj slici,
vidim - al to su ~ini :
{ta Rembo iska u Africi,
mladi Klodel u Kini.
Al gde je vodi~ moj za Eden?
Gde je? Ja moram da mu
ka`em da prvi paklu htede,
a drugi - Bo`jem hramu.
3
Quti su ~uvari kula,
(od wih sva glavoboqa) :
dowih svetova hula
sad je glavarska voqa.
[ta ih privu~e sili?
^udesni zvuci lenona,
nastranost vlasti, ili
ja~a aktivnost demona?
Ali }e mnogi, pri usponu,
neznani ste}i grob,
tamo gde ~amci u no} utonu,
(uz Jenisej i Ob).
Na ikoni je proplakao
sin Bo`ji, dugo ~ekan ve}.
Najzad, dojadi i pakao,
i proro~ka osili re~.
126
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Al ~emu? Zar znak nije
vidqiv i golim okom?
Samo }e Amur odanije
te}i, za svojim tokom.
4
Kovitlav slalom : kad ~as do|e,
kad kazaqke se sklope,
priseti}e se vo|e,
doma Indoevrope.
Izabra ~ovek : ni ja~eg, ni
op{te pravo glasa :
cuclu za usta potla~enih,
i vekove u`asa.
Buditi rado pospale?
Ne. [etati kroz vrt,
( pa ~ak i tad, kad preostane
martirski laka smrt ) .
Dragan Jovanovi} Danilov
PRIRODA [KORPIJE,
PRIRODA PISAWA
Violon~elo se davi sred mrtvih ru`a.
Dani su mirna noga ~apqe u azuru brzo prolaze i ne ostavqaju za sobom potpis.
Samo}a istetovirana na dnu bunara
ne`no me podi`e. Nema Ona ime, nema
i wene ruke svetlije su od senki.
Poezija je p~elica, zlatna i lepa.
Kada me ubode, na otok metnem hladno
se~ivo no`a i bude mi dobro. Pre`ivim
svoju smrt i podelim je sa vlastelom
belih rada i lala.
A tekstovi bujaju poput vespi na ulicama
127
Miroslav Luki}
Rima. Pesnici su meni potrebni
kao izumrle ~eze, kao palme, uostalom.
To je tako.
Ako to dovoqno ~vrsto `eli{,
svet najednom mo`e postati ikona,
kavez za ptice, dabome i poqe bulki,
krv sama za sebe.
SKASKA O SAMOUBICAMA
Sve je pro~itano
i pre nego {to je napisano :
pre Bogova, samoubice su ve} bile tu!
Kako su samo smerni ti preci beskraja,
ni{ta na silu ne ~ine,
kao kad se ru{e mostovi
u neskrivenu svetlost padaju,
te{ko da }e to razumeti mudraci.
Poput orgazma i samoubijawe
najprora~unatiji je ~in u vasioni.
Razumem samoubice, iako su, mogu}e,
krivo postavili stvar :
kao biv{e, besne qubavnice, oni odlaze,
ostavqaju}i nas me|u sablasnim
glasovima.
SA[A JELENKOVI]
PESMA IZ PO[TANSKOG SANDU^ETA
Nema vi{e arhipelaga, ni smiruju}eg pti~ijeg cvrkuta,
Bogovi vinograde ne pohode, ni Diotime nema.
O~e moj,
kuda se sakriti?
Da li pesni~ki stanovati me|u pismima,
nepla}enim ra~unima, pozivnicama za kwi`evne ve~eri
i pozori{ne predstave.
i tek ponekad se javiti
hartijom oplo|enom najsramnijim psovkama apsurda,
128
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
bez adrese, imena primaoca, bez po{tanskog broja.
Bez potpisa.
O~e!
Noktima stru`em naslage hipohondrije,
pal~evima pritiskam nesanicu,
navikavam se na samo}u i glupo uporne radoznalce
koji satima zvone o~ekuju}i da se pojavim
bled i naduven od sna.
"Pogledaj koliko se po{te nakupilo,
sigurno je na putu..."
O~e moj,
ne navedi me na isku{ewe
da pqunem u ~elo onima {to vire
u po{tansko sandu~e.
Adam je svakoj `ivotiwi nadenuo ime,
ali kako da ja nazovem zver {to plete mre`u
izme|u moje senke i mene,
izme|u mene i zida,
izme|u senke i zida.
Zver mi govori da }u postati
~a|ava ikona na zgari{tu.
Nema vi{e pti~ijeg cvrkuta,
nema vinograda,
Diotime nema.
Nema arhipelaga odakle bih re~ima apostola - voajera
objavio ta~no vreme apokalipse.
UTVARE
Na odse~an znak prestaje promukla pesma :
posledwi ton zvecka u buketu kristala.
Ti{ina je puna sve~anog strujawa. Utvare su
stvarnije od qudi, od wihovih re~i :
qubavi nema, postoji samo zamena za qubav.
^ega se se}am? Svoje sebi~nosti. Tvoje siluete
129
Miroslav Luki}
i{~ezle u plamenu novogodi{we sve}e.
Groznice u kojoj sam slu{ao stihove iz ove kwige.
An|eo je {aputao. Sa ra{timovanog klavira oglasio se
rondo. Sve je, priznajem, ponavqawe : olovno doba,
~udovi{te iz Loh Nesa, hici u potiqak, {ahovske
enigme u novinama, prozori bez zavesa, ledene o~i
bez kapaka. Ne}e biti suza, jecaja, gr~a : ko zaspi,
usni}e stepeni{te. Meni ostaju re~i, re~i, re~i.
K
[email protected] KOVA^EVI]
NEDOSAWANI KO[MAR
Svake ~etvrte il’ pete (ne znam ta~no)
Godine sawam nedosawan san
I ose}am se posle wega mra~no
I vu~em se k’o avet ceo dan.
Najstra{nije u doga|aju tom
Jeste {to sawam uvek isti san.
Svaki je detaq uvek ponavqan
K’o najpreciznijom sniman kamerom.
U trolejbusu, nabivenom qudima,
Gde vi{e nema ni za jauk mesta,
Osetim odjednom srce da mi nesta
Tra`im ga uzaludno po telu i u grudima,
I dokle qudi ravnodu{ni stoje
Ja o~ima kolutam ko lud,
Ja mozgom wu{kam oko sebe svud,
I vi~em, zovem : Gde si, srce moje?
I mada mutno, jasno mi je tad
Da ja to tra`im srce svoje mladosti
I s wim sve iluzije, vere, radosti
Kroz naslagani godinama gad.
130
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Panika plane.Od straha trolej stane...
Vozila vri{te... Vatrogasni zov...
Odjednom tone sve u mra~ni rov
Gluv kao smrt. I dan daqi svane
K’o utopqenik, nemanima klan
Po mora dnu, u posledwem ~asu
Kog su ribari uspeli da spasu.
I sad sam `iv, ali uzaman,
Jer nemani mi sa morskog dna
U groznoj borbi razne{e sav duh,
Pa struji krv, tu je vid i sluh,
Al’ duh mu dr`e kanxe tamnog tla.
-----Danilo KI[
ZLATNA KI[A
To {to se zbilo
vrlo je blisko poba~aju
gde su izme|u sno{aja i poro|aja
zbrisane granice vremena
pa se sve stvari zbivaju
nemogu}e istovremeno
stawe neke ~udne slabosti
i mo}i
i ose}am ga kao
bogojavqewe i kao
bogohuqewe i kao
blagovesti kao
ulazak ne~eg nepoznatog
kao sama neizvesnost
kao sveop{ta klonulost
i kao sveop{ta napetost
kao `i`a
u kojoj se presecaju
protivure~nosti
kao zlatna ki{a
131
Miroslav Luki}
bremenita od sperme
bo`anske
taj ~as cene
~ak i moji prijateqi
koji tada ose}aju (vaqda)
moju snagu
skoro bo`ansku
a sa strahom ga zapa`aju
moja sestra i moja
`ena
jer ih podse}a vaqda
na wihove poba~aje
i na wihove poro|ajne
muke
pa me ostavqaju sama
moja se `ena povla~i
u neko bremenito
dvosmisleno }utawe
a sestra moja hoda na
prstima i nesvesno
mi prinosi lavor
mlake vode
pomalo zbuwena i
upla{ena
pravdaju}i se
uostalom vrlo naivno i
providno
da bi mi taj lavor s vodom
mogao biti od koristi
ako od vrtoglavice po~nem
povra}ati
ili barem da skvasim ~elo
ili noge da operem
i mo`da se iz svega toga
rodilo to ~udovi{te
(ta pesma)
zato {to wegov dolazak
nije bio popra}en ni
muwom ni obligatnim
krikom materinstva ili
132
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
o~instva ni
zvezdom repaticom
mada je }utawe
bilo dostojno
po{tovawa
al do|e na svet nekakva
~udna nakazica
sin moj il otac ili
brat blizanac |avo
}e ga znati
qigava neka `aba-krasta~a
klupko zmije
slepi} gu{ter riba
krvava neka gomilica
bez o~iju bez lica
punoglavac
beskrila ptica
ptica-samoubica
ispquvak pola
nedono{~e krvi
nakaza uma nimalo
sli~na meni a tako
blizak mojoj
krvi
za~et u mojoj
plu}noj maramici
fenomen o kome pi{u
medicinski ~asopisi
~udovi{te {to ga
~uvaju na polici u
formalinu plod gre{ne
qubavi rodoskrvnu}a
seme edipovo in status nascendi
kobna gre{ka nepogre{ivog
boga ~udovi{te
samoqubqa meduza
ameba neslani izmu}ak
samoplod onanije
embrion agonije hibrid
crne krvi i
zelenog biqa
133
Miroslav Luki}
(a to je mogla biti
sude}i po predznacima
pesma nad pesmama krilata
nike desna ruka miloske
venere osmeh |okonde
hristos mojsije
bogo~ovek)
a {to sam ja kriv
{to ne mogu da nosim
plod makar bo`anski
184 dana u krvi svojoj u
utrobi i
{to sam mogao drugo
nego da tu nakazu
bacim u WC i da
povu~em vodu
kao da ni{ta nije
ni bilo
nisam vaqda lud da je
samoqubivo ~uvam u
tegli u
{piritusu
(dovoqan je greh i
ova pesma
svaka pesma)
sestra moja sklawa lavor
skamewena lica kao
da je neki mrtvac
u ku}i `ena mi bez
re~i sprema belu
ko{uqu
22. VIII 1961.
134
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ANATOMIJA MIRISA
Odoratus impedit cogitationem
Sv. Bernar
evo
od ~ega je na~iwena
samo jedna unca parfema
sa zvu~nim imenom
od 9500 jasminovih
cvetova iz francuske
od 4800 ru`a
tako|e iz francuske
od osamdeset ru`a svirepo umorenih
`e|u
u pustiwama maroka
od cveta jedne vrste perunike
koja uspeva iskqu~ivo
na planta`ama blizu firence
gde su podignuti ~udovi{ni
krematorijumi i gde se
koriste sun~ane pe}i
da se iz cvetova iscedi
priznawe
najzad od trideset i pet fabri~ki
proizvedenih aromati~nih
hemikalija
koje se radi ravnote`e razme{taju
~as na jednu ~as na drugu stranu
i dr`e na okupu du{e
svih cvetova
pristrasnih
i me|usobno netrpeqivih
1962.
135
Miroslav Luki}
OSTOJA KISI]
Kad grad bude posipan pepelom
Kad grad bude posipan pepelom
Svakojake neobi~nosti
Svakojakim neobi~nostima bi}e kraj
Antropologija }e biti izli{na
A ve~no skakutawe predaka majmuna
Vi{e se zamisliti ne mo`e
Ni bogu darovnica za dobro delo
Ne}e mo}i biti uru~ena
A |avao }e izdisati u najve}im mukama
To vi{e ne}e biti ni~ija radna zada}a
Na koju je navikao ^ovek Izdi{u}i
Prozori wegove mazohisti~ke dovitqivosti
Bi}e zasipani gare`om
VUK KRWEVI]
STE]AK U KORITIMA
KOLO NAOPAKO
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Da krenemo naopako
ne bilÄ kako ispotiha da se prenu
i prozbore. Davno bje{e kad im grla
posjeko{e i krv pade. Same du{e
otplovi{e. Kud odo{e no}i ~arnoj
u dubine jer ih niko ne prihvati
i na zemqu ne polo`i. Niko svje}u
ne upali, niko vatru ne ugasi
na ogwi{tu a nekmoli da ih bone
premetne na lijevu stranu i da ruho
pocijepa, ruho kalno i krvavo,
i baci ga muklom nebu pod oblake.
136
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Da krenemo naopako
ne bilÄ da zaustavimo preko jama
da {to `ivo ne pretr~i, da se jadni
napuhani ne pojave. Glogov kolac
iza vrata ne stavqasmo, ne znadosmo
{ta u~ini du{manine, da im grkqan
prepolovi, da im `ile pod koqenom
posije~e, da im ko`u na tabanu
raspoluti, da im prste rasijeca{e
i krvavu kamu ubada{e samo
da se ne povrate iz mrkijeh rupa
u jamama kud odo{e no}i ~arnoj.
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Da krenemo naopako
kolo naokolo.
KOLO NEBESKO
O, nebesnici, sve {to ne mogosmo posti}i na zemqi
lebdi u zvjezdanoj tami od mjese~ine :
`e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke
mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom, ujedno.
Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad
da prinose `rtve a na{e primaste. Kao Odisej
jamu iskopah lakat duga~ku u {ir i u daq.
Okolo jame svima zaklanima izlijem `rtvu,
najpre mednoga pi}a, a zatim slatkoga vina,
napokon vode, i sve to obasuh bijelim bra{nom.
Tad ovu i ovna nad jamom onom zakoqem, crna
krvca pote~e i du{e zemne kupiti se stanu.
O, nebesnici, sve {to ne mogosmo posti}i na zemqi
lebdi u zvjezdanoj tami sliveno od mjese~ine :
`e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke
mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom ujedno.
Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad
da kosti umrlih izlo`e suncu ve} ih sabrane
ostaviste u jamama netaknute. Sve je jedno
a jedno je sve. Niko ne zamijeti kad minuste
sa du{ama zaklanih, o nebesnici, i u ku}u
137
Miroslav Luki}
ste}ka kad ih polo`iste zauvijek ovjen~ane
vremenom u kojem nema ni kraja a ni po~etka
tako da plutaju bla`eno do kraja a bez kraja.
O, nebesnici, sve {to ne mogaste posti}i na zemqi
lebdi u zvjezdanoj tami sliveno od mjese~ine :
`e`ena ku}a ste}ka na dvije vode gdje su sjenke
mrtvih i `ivih u saboru vaseqenskom, ujedno.
Hvalim vas {to du{manima na{im ne dadoste nikad
da provide zid izmaglice iza kojeg trepere
du{e na{ih bli`ih kao sjenke onih {to zaklani
bijahu. U nebosklonu mjese~ine kao `ivi
kristali svetozarni, nepromjewivi, providni a
istovremeno meki gipki i treperavi tako
da ste}ak gdje du{e svetlucaju niko zauzeti
ne}e. Plivaju bla`eno do kraja a bez kraja.
KOLO MRTVA^KO
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Trupla su im razbacana
po jamama i kamenim urvinama.
Ne mogasmo da ih operemo i da
ruho promijenimo. Ne znadosmo kada
treba vrata otvarati i prozore
otvoriti. Ne mogasmo ni prag pre}i,
nit se malo povratiti da im noge
prve pro|u, da kr~agom pozvonimo
i klepalom udarimo, da kamenom
dobacimo dokle }emo ih nositi
a wive ne presjecamo, a stada da
ne pla{imo dokle trupla polo`imo.
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Kad bi mogli da na|emo
kosti suhe i lobawe, da ih jadne
o~istimo i ponovo sastavimo
i u ste}ak usje~emo. Kad ve} groba
ne imaju neka ste}ak ku}a jeste
gde miruju dovijeka. A na ste}ku
kolo igra. U kolu su mrtva bra}a,
u kolu su `iva bra}a, jedan drugog
138
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
pridr`ava sve se dr`e} za ramena.
Ruke su im pomije{ane a glasovi
Prepleteni, od mrtvih visoko poju}
a `ivijeh nisko dr`e} gora je~i.
Kreni kolo da krenemo u sretawe
du{i winoj. Da krenemo, da trupkamo
kolo naokolo.
Mirko KOVA^
BIOGRAFIJA BEZ VESEQA
$ 7.
( detiwstvo)
^esto zati~em sebe poti{tenog na toj relaciji detiwstva,
jer uvek se pitam je li se to stvarno zbilo,
jesam li to bio ja, onaj bosonogi pastir,
onaj nemirko toliko puta {iban
od momka u uniformi {to nam be{e dodeqen
da na ~asovima budno motri na nas i na u~iteqa
koji nije podnosio komuniste,
da pazi da ne zapevamo uskliknimo s qubavqu,
jer sat veronauke beja{e brisan iz programa,
a beja{e ka`wivo tada qubiti Boga!
Jesam li to bio ja, onaj mali{an ostri`en nularicom
koji je ma{tao da bude podvornik u manastiru,
da spremi crkvu pre jutrewa, da bude negde blizu pevnice
i ponekad odgovara, a posle bogoslu`ewa da sve opet dovede u red,
i da kqu~eve crkve dr`i u svojim rukama.
Kad god nastojim sagledati svoj `ivot u celini,
onda uvek mislim da se to sve nije dogodilo
i da to nije bio moj `ivot!
Meni se to sada sve privi|a kao gr~, kao no}na mora,
i ja nastojim da pomaknem vrata od utrobe i si|em u nutrinu.
Sada sve vi{e mislim da sam onaj biblijski vratar nad Kov~egom,
vratar koji je danono}no na du`nosti,
koji pored slu`be u hramu vr{i jo{ i peva~ku slu`bu,
139
Miroslav Luki}
koji svoja stawa ogla{ava i glazbenim sredstvima
harfama, citrama i cimbalima,
kako se to u Prvoj kwizi Letopisa ka`e za hramske vratare!
$ 11.
( {ta je pisac )
Ne ka`em da je pisac tmurni gwavator i ozbiqni predava~,
ne ka`em da je pisac samo onaj koji ima {ta re}i,
jer on je, dakako, i onaj koji ume da pre{uti i umre razo~aran.
Voleo bih da napi{em kwigu koja }e se povremeno otvarati kao re~nik,
voleo bih da napi{em kwigu za onog ~itaoca koji u`iva u
nepredvidivom,
voleo bih da mu moja kwiga bude ohrabrewe za wegovu strast.
Pisac bi morao razvijati doga|aje do ~udesnog,
pred wegovim du{evnim okom moralo bi sve da narasta do nevidqivog.
$ 12.
( majstori )
O majstorima se oduvek pripovedalo razli~ito i tajanstveno,
taj ima zlatne ruke bilo da {kropi krma~u, ili dla`i slomqenu kost,
taj s lako}om rukuje letkolbenom, ili
{aberom stru`e povr{inu za lemqewe.
O majstorima nije lako pisati, jer su zagonetni i znaju da se dr`e,
i da izbegavaju odgovor kako im to i to polazi za rukom.
^esto su tajanstveni pa i nedostupni, ne vole kad im se dira alat,
jer oni se dr`e velikog reda bez kojeg nema posla,
qubomorno ~uvaju tajnu svoga ume}a, putuju i poga|aju se,
uvek su na ceni, jer uvek nedostaju i potrebni su kao kruh;
oni i za vreme u`ine misle o svom zanatu.
Samo su traqavi majstori {teto~ine, jer otaqavaju posao.
Ve} sam doneo u jednoj kwizi misao starog kova~a,
o~evog prijateqa i majstora nadaleko ~uvenog,
a ovde }u je ponoviti da se u~vrsti kao definicija majstorstva :
" Svak zna klepati sjekiru ili kosijer i bacit usijan komad
u {kip vode, ali svak ne zna oslu{kivati cvr~awe.
140
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A po tome se razabira dobar majstor od slabog!"
O zanatima i zanatlijama majstorski je pisao B. ]osi},
udariv{i svoj `ig na tajnu zanata pripoveda~kog.
Pri~a o majstoru i u~eniku, D. Ki{a, najlep{a je pri~a,
i bez we se ne mo`e u}i u raspravu o majstorstvu pisawa.
Kao de~ak bio sam obdaren zidar, a u mom kraju barem je kamena bilo.
Nisam zidao odoka, ve} sam se slu`io viskom i libelom,
a jedan mi je ~uveni zidar rekao da se kamen mora
promatrati s nevidqive strane.
Danas to deluje kao metafora, a ja sam kamen zaista okretao
u rukama i zagledao ga da mu prona|em nevidqivu stranu,
a onda bih ga polo`io na zid, i gle, ~uda, savr{eno bi se u`qebio.
Jesam li kasnije ne{to usvojio od toga
u mom pripoveda~kom znatu, prosudite sami!
Voleo sam otpad, stare magazine, skladi{ta i buvqe pijace,
pronalazio sam crvoto~ne komade name{taja, lira - noge,
kutije od starih satova, raspadnute tonet - stolice,
ampir - plo~e s propalim furnirom, s flekama od mastila,
toaletne sto~i}e s fiokama, a jednom i neki ~udan komad
intarziran zlatnim indijskim atlasnim drvetom.
Usavr{io sam zanat restaurirawa stilskog name{taja.
Moram veli~ati svoj zanat i moram ista}i qubav prema drvetu,
poznavawe furnira, divqewe fantasti~noj strukturi godova i
~vorova;
furnir orahove `ile je taman, a nakon politure dobija ~udesne
arabeske.
Svaki furnir poseduje neku svoju likovnu dimenziju,
raznolikost i bogatstvo, strukture pti~ijeg javora grani~i se s
ma{tom.
Tre{wevi furnir je pomalo morbidan, a kedrov kao svila.
Furnir mahagonija, palisandera, javora, jasena, {im{ira,
lipe, limuna, tuje - predstavqa lepotu i sudbinu vlastitog stabla.
A tek kako puno kru{kovo drvo name{taju daje postojanost.
Restauracija po~iwe dugim, dugim promatrawem.
Najpre mojim vraxbinama izle~im crvoto~no drvo,
razume se da formulu tajim, a onda se skida stara politura,
omek{a se {piritusom i stru`e ciklingom,
propali furnir skida se obi~no peglom, ili potapawem,
141
Miroslav Luki}
mada sam i tu okrio svoju metodu, i tajim je!
Tamnije furnire nikad ne bajcujem, samo ih pre|em lanenim uqem.
Furnir se bajcuje tako {to se kuva u rastvoru stipse,
ostavi se i su{i dva dana, a onda se prema`e ekstraktom
spravqenim od fernambuk drveta i {piritusa.
Politiram na stari na~in, s lopticom (tamponom)
s idealnom razmerom {elaka i {piritusa,
a politiram sve dotle dok se u glatkoj plo~i, kao u ogledalu,
ne odrazi moj lik.
Ako sam ne{to i od ovog zanata usvojio
u mom pripoveda~kom zanatu, zadovoqstvo bi bilo veliko.
A zbiqa sam jedan komad fantasti~no uradio.
To je komoda s karketerijom mahagonija i palisandra na hrastovini,
s plo~om od {panskog brokatela.
Sada se u woj mo`e ogledati moj prijateq Frawo Posavec.
A bila je kr{.
$ 13.
( re}i sve iznova )
Dugo sam ma{tao da neke svoje kwige preuredim, ili ih zaboravim,
ili iznova napi{em, ili barem ne{to iz wih odstranim,
kad nai|oh jedared na Borhesov odgovor da se ne bi usudio
ispravqati svoje ranije "raznorodne i neure|ene" tekstove,
po{to ih
be{e napisao "imaju}i u vidu drugo shvatawe
kwi`evnosti".
To mi be{e podr{ka da se prethodnim kwigama ne vra}am,
a savetodavaca sam imao mnogo, dobronamernih i zlo~estih,
koji mi pridikovahu da se ne upu{tam u to,
jer sve {to je jednom ura|eno ne ispravqa se
ukoliko ne `eli{ dati za pravo onima koji su te napadali.
Ali ja bejah uveren da sve {to je jednom re~eno mo`e se
re}i druga~ije, jer pesnik lepo ka`e
da je svaki dan ceremonija ponovnog ra|awa!
Osmelih se i odlu~ih da se u rizik preure|ewa upustim.
Kriti~ara }e uvek mu~iti {ta sam mewao,
dok }u se sam i nadaqe pitati za{to sam mewao!
Kriti~aru ne}u olak{ati, a sebi jo{ mawe,
ali razloga za ispravak uvek ima, ili se uvek mogu prona}i!
142
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ako se osvrnem na razdobqe sedamdesetih, uvek se pitam
zbog ~ega se javnost tih godina be{e okomila na moju zbirku
"infernalnih slika" iz detiwstva, Rane Luke Me{trevi}a?
Ta kwiga je bila kandidat za spaqivawe,
be{e joj i jedna nagrada dodeqena, ali i oduzeta.
Ta je kwiga bila upisana u ona malobrojna ostvarewa
za koje je radni{tvo glasalo da se poni{te;
bila je predlo`ena da se iz biblioteka iznese vani, na smetli{te,
a wen autor da se krivi~no goni.
Jedna je pripovetka iz te zbirke u{la u luksuznu
i lepo ure|enu antologiju Nova srpska pripovetka,
dodeqivanu na dar za odli~no vladawe u {kolama i drugde,
ali je vra}ana darodavcima kao oku`ena zbog te pripovetke.
Nemojte misliti da sebi nisam toliko puta prebacio;
bez ose}awa krivwe te{ko da se mo`e izvesti dostojna gesta.
Onda sam, desetak godina kasnije, neke pasuse iz te zbirke
jednostavno odrezao kao tumor, ali ne da ponudim izmirewe,
niti da se dodvorim nekome za wen ponovni izlazak,
ve} sam imao u vidu "drugo shvatawe kwi`evnosti".
Diletanti mi prigovaraju da sam to u~inio iz nekih drugih obzira;
ne marim za to, ta oni su uvek srodnici sa onima
koji su me i sedamdesetih godina grdili.
Preure|ewe kwige stvar je estetske prirode
i ne podle`e ukusu onih koji zameraju.
Mogu li vam re}i da ja ve} danas nisam onaj ju~era{wi ~ovek!
mo`e li se to re}i?
^ovek radi na preure|ewu sveta u kojem `ivi,
a kamoli da ne radi na uskla|ewu sa sobom.
Verujte mi na re~ : svaka je ispravka stvar vlastitog o~i{}ewa!
Ranije nisam prihvatao oprez s dozirawem,
nije mi bilo dovoqno raspadawe le{ine,
ve} sam i smrad unosio u kwigu.
Ranije sam ostavqao prostora za sporedno, sada su mi va`ne
stvari usputne.
Ranije sam bio izda{an, sada sam stegnut,
ranije sam se mogao odati, ali sad sam strog prema sebi,
ranije sam mislio da sam uhvatio boga za muda,
sad sam u tom pogledu oprezniji.
Sada usvajam neko vladawe, samo ne stoga {to }e
143
Miroslav Luki}
na{ ~istunac zatisnuti nos pred oku`enom stvarno{}u,
ve} iz esteti~ke brige da prekomerno ne sme da obezvredi dovoqno!
--------------DRAGAN KOLUNXIJA
OTAC I SRBIJA
(O osamdestogodi{wici
proboja Solunskog fronta)
Za mnom u nepoznati beli svet
po{la je i sestra.
Na wenom polasku
otac je,
vrlo radostan,
rekao:
Dvoje svoje djece sam poslao u Srbiju!
sad ne `alim umrijeti A Srbija je na po~etku
i na kraju o~eve pri~e
u na{e bosansko detiwstvo
dolazila sa svojih cvetnih strana
ali i od Soluna
i iz planinskih klanaca Albanije
kroz koju je be`ala
i u srce nam se vra}ala
sa Kraqem i narodom.
Dolazila je i iz o~evog uha ogluvelog na Kajmak~alanu
iz mraka i svetlosti svoje istorije Srbija iz rana svojih sinova!
Me{ala se sa jabukama u na{em vo}waku,
a pesma joj se sa Ov~ara i Kablara ~ula na Kozari.
Qubav i sve {to je u woj mlado i staro
kucalo je u na{im grudima.
Srbija je, i pod prismotrom, bila jedno sa nama.
Neraskidivi!
144
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Weno ime otac je {aputao.
Nisu ga smeli ~uti komunisti oko nas.
Znao sam da je to {to milo izgovara - na{e,
ali nisam znao ni gde je,
ni da li }e nas u Srbiju doneti mladi puti.
To su putevi bili sasvim nepoznati.
Da upoznam Beograd i Srbiju
mlad sam zaplakao
na rastanku, majko!
Bio sam onaj koji je hteo da ode.
Beograd, 10. januara 1998.
Milan KOMNENI]
[ NO] PISANA NO]U ]
*
Poezija je tragawe za prvim govorom, oslonac prve re~i koja se
otrgla mucawu. ( Za wu ne postoji nikakav pre - govor. ) U
neponovqivosti bu|ewa, ona se vra}a na sam prag gde su bi}a i stvari
neimenovani.
(Raskrilati}emo te, iluzijo,
Onespokojiti. )
^ETIRI NEPESME
I
Seza{e li do pojasa, do vranog oka ono vidno ~emu uspomena ne
remeti poredak, koje logika po{te|uje ; iznutra nazubqeno poput grla
cvetnice gde se p~ela kupa, ono vidno kroz koje nas, mimo razuma vodi
zujavi `i`ak zenice, uvrnuta igla prostora?
Na tesanom pragu, do kolena {to se {ire izme|u vratnica seza{e
li no}na vlaga? ^esticu po ~esticu, zbirala se svaka prostota u
brlogu, u pli}aku, u {ikari odakle se, podvijenog repa, poezija vra}a?
145
Miroslav Luki}
II
Parabola o hrastu
Sekira je sustala u grudima hrasta. Zasecala je, grizla. U jednom
trenutku, od li{}a pa niz grane, slio se u stablo ~udan otpor i sekira je bila uhva}ena. Na metalnim u{icama talo`ila se te~nost iz
endoderma kao ocedina tolikih jeseni, tolikih prole}a kada se li{}e
prihvatalo uloge jezika a stablo, to granato vitlo prirode, ~uvalo
smisao svoje uspravqenosti. Ta spora voqa prasnula je neo~ekivano ;
kao grom bez tutwa, bez vatru{tine, golem i stasit u zavi~aju kore.
Hrast je ~esto dolazio u snove i na izvor gde stoka pije za letwih
vru}ina. Zimi je izbo~ina vetra.
III
Podno na{ih tabana izbijaju podzemnice. Mi se pribijamo uz posnu
mladicu i na{ zavet pustahija zasewuje svaki drugi. A put nam kratak
u dubinu.
IV
A put nam kratak u dubinu. Pred vratima svi putevi i onako
postaju izli{ni. Preostaje jo{ da se u|e. Sve pustolovine zavr{avaju
se {kripom {arki i ga{ewem svetiqke.
( Pesnica je nemogu}nost slobode. Slobode u nestajawu, bez
izbora, bez mere, u sate kad gundeq pada uhva}en u de~je zamke, u
sate bez pozlate... )
U domu koji trava obrasta, `ivoti goli i neza{ti}eni osnovica
su prepora|awa. Nada po~iwe rosom na grebenima kolevke.
*
Lice je |ubri{te vremena.
I vi{e to nisu bore, ti jesewi rovovi u znoju, puni vojnika,
strunulih uniformi, blata, pacova, ve} su to eskarpe i protiveskarpe
lica {to nekada lepo be{e
- poqupci ga obarali, a u slasti trnule usne, trpka
jagodica i modrilo povi{e trepavica blago naneto a sad te~nost vene u mrtvaji usta, u mo~vari do ~ela i ru`ni list lepi
se za zenice kao kobac za sa~mu u krtom vazduhu januara.
146
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
II
Poezija }e nadletati venac ne dodirnuv{i krilom tu zgr~enost
koja se ven~i ponad vrata, taj ne~itki rukopis kojeg je vreme jo{
mra~nijim u~inilo, ne otkriv{i znamen {to svetlo i svetkovinu
navesti, ne proniknuv{i u muku pome{anu sa stra{}u graditeqa.
@enstvena joj ruka blago }e opipati neravnine, zatim odmahnuti.
Umesto da {akom, zubima, da maqem razbije taj kameni orah. Makar na
svoju {tetu. Nau{trb oblika. Ovako, ona je lepore~iva poezija - koja
gladi, a ne zariva nokte, koketa.
I mali ven~i} od maltera i {kriqca osta}e za takvu poeziju
neukrotiv, neobradiv, jer wenim re~ima data je uloga oznake a ne
jestosti, pa oblik venca postaje za wu banalan.
Ali, za poeziju kao tra`ewe su{tina venca kao predmeta, kao
ogrubelosti ma{te - ostaje va`e}a. Od trenutka kada je nauka
iznemogla, stala, poezija je pala u stvar, tra`e}i obli~je iza obli~ja.
Iznutra riju}i kroz predmet, ona iskrsava kao postojawe samo.
NO], SVIM BI]EM
*
No} je zaklon i no} je uto~i{te. Ne samo ~arawe, ugqevqe golo.
Re{eto dana.
*
Du{a pesku{e, merena vagom za stoku, gubi vrednost mogu}ih
klica, mogu}ih kosidbi, mogu}ih strwika. Eto `ivota koji ostaje nem
na pomerawe tasova.
*
Korewe plamena i dani sase~eni
vrati}e se ovoj du{i ovoj steni
{to u glasu lista i mrvi se kasno.
*
Stvarnost ne sku~ava, ona zavarava. Svim bi}em eto nas tebi,
sestro, potajnice.
*
Zastor je pao. Gola pozornica. Tek na~as po`uri ritam i
logaritam vode.
147
Miroslav Luki}
TAWA KRAGUJEVI]
KAP
Ponekad ne~ujna
mle~na kap
koju usna nije upila
sa usne
prene me u gluvu no}
i ne znam odakle sti`e
kuda je po{la
i smem li da je uzmem
Kome je namewen
{}u}uren vek
za~et izme|u nevidqive
napukle usnine bore
i horizonta nad kojim puca
{umorno more re~i
u jo{ jedno
slova `edno
slu{no more
VLADIMIR KOPICL
TRAGOVI
Moje se}awe je moja obala. Moja obala se}awe koga sam se
opet setio. Ali otkuda opet, ako je obala prava.
Dve no}i dovoqne su da probude dva dana. Dva dana odvi{e
da se pose~e {uma ; izbri{e iz senke stablo koje se toku ispre~ilo.
Taj ponor tone pod snegom koji tone u ponoru.
Izbrisano pre vremena, stablo ne zna za se}awe i hladno prihvata sve
{to je na wemu prisutno, otisnuto. Zale|en kao
izgovor neme, zastale re~i, izvedene iz govora senki, {ume i
dana, taj trag je u ovoj igri - koju zaborav odre|uje - samo prisenak
toka odmaklog od ranijeg traga ; toka tako dalekog da ga se obala ne
se}a, toliko puta ponavqanog da ga ni re~ opet ne obnavqa.
148
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ZVONIMIR KOSTI]
USPEWE II
Nimalo se ne ~udi
Ponovnom susretu,
Svetlosti polarna.
Mi smo prah istog po~etka,
Kolevka lososova,
[to stoji na istom mestu, pod tankom korom vode,
I ne mi~e ba{ nikako.
(Tankom korom premazana,
Slatka vodo {to nas prima{, slatki bole u trbuhu!
Smrt-ra|awe {to izgoni{, u {ikqawe, iznenada,
Koliko ti punim usta,
Koliko ti punim plu}a,
Koliko ti punim creva,
Da premeri{ sebe samu
Od Severa pa do Juga. )
Tako leteh iznad sveta,
I razaznah obla~ine ispuwene kamenima;
Onda videh
Glavu moju {to ih probi!
I voz-iglu {to putuje
S Juga ki{nog ka Severu.
Tako videh sredu-pticu, i ~oveka {to zaliva
Glavu svoju pose~enu (kqunom ptice lewir {to je),
[to zaliva `utim malzom, iz bokala sa dna mene,
Glavu svoju ve} svenulu!
A svetlosti zelenkaste razgrabi{e celog mene,
Istopi{e celog mene,
Ko da nikad i ne bejah.
(Devet puta ja se pewah, tunelima u svetlosti,
Kao Dante iz ponora,
Kroz cev svoga uzdizawa.)
149
Miroslav Luki}
[to se sad ~udi{,
ponovnom susretu,
Svetlosti zelena?
II
...Do|o{e veliki pauci sa ~udskom glavom,
Da lo~u lokve u rupama zore;
Plamen ih je terao jedan,
I{~upan iz moga srca.
Podi`e se indigo, siva povorka,
Brojke na vratu i brojke na ruci :
Za{kripa{e vrata puno,
U ormanu na trbuhu.
[to se sad ~udi{,
Ponovnom susretu,
Svetlosti polarna?
Gledam te kako bistro sija{,
Iz `ivih voda izva|ena,
Svetlosti!
I slu{am kako odjekuje{ s kraja na kraj Mene,
Kao zvuk zvona (kojih?...kada?...)
Bele no}i kako vi~e{,
S kraja na kraj takvog Mene,
Nikudmene, Svemirmene, Rupumene u nikuda
Izdubqenu, kao kakve zaludnice
Piskutavi glas.
(Devet puta ja se pewah, tunelima u svetlosti,
I deseti videh ru~u :
Koju? Kakvu?...Zar sam znao!?
Sa ~ela mi ona raste!)
Gorele su prskalice na poqima iznad mene!
Titrale su fewer - tikve
Sa plotova iske`enih;
Ri|obradog videh zatim kako pali svoju bradu
I odatle kako ska~u gole `ene u plamenu!
Sijalice i farovi
150
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zabubwa{e ispod ko`e :
Istipi{e celog mene
Ko da nikad i ne bejah.
...A zatim se rastado{e slova od kwiga,
I zidovi od ku}a :
.................
... Zar u snegu da opevam
Svoje o~i izbrojane
Na vodama kako teku?
Zar u snegu da postojim!?
... Niz ulice, imenike,
Bioskope, stepenike,
Da oti~em, iz dubine?...
Upali svetlo u meni,
Zato.
Upali malo svetlo u meni,
Tako kre{ti gotska crkva u meni;
Da se upla{i skuqa~ qudskih lica
[to se tope u meni :
Da zapeva onaj koji ume da peva u meni,
Kao {to voda ume da te~e,
Ili da treperi{,
Ti,
U visini,
Polarna svetlosti.
Svetlosti!
Istog smo ogwa odblesak,
Iste pra{ine zrno,
Iz istog srca kucamo,
Iz majke na{e,
Zvezdane magle.
(I jo{
Videh visoke kule kako ih sti`e i ujeda led;
Novalisa videh potom
Kako dah}e nad le{inom svoje no}i.
S pacovima, vulkanima i ti{inom.,
151
Miroslav Luki}
Ko cepelin u mladosti, leteo sam u nesre}i.
Vata snega padala je. )
Zvonimir KOSTI] PALANSKI
U SENCI AN\ELA
An|eo pod hrastom
An|eo pod hrastom - prigu{ena
svetlost u senci
zanemele kro{we
i vazduha
zate~enog u nepokretu.
Dozvan molitvama
usahlih o~iju
donosi nadu kao blesak muwe
i re~ima daje strogost obe}awa.
Pre odlaska
na steni spaquje sumwu
opreznog sagovornika
zajedno sa `rtvom
i presnim hlebovima.
A kad oltar bude sru{en
i popadaju la`ni bogovi
sa pose~enih stabala,
prista}e pre}utno
na blagoslov runa i rose.
Sve je ipak samo predigra
sa zape~a}enim smislom.
Vreme ~uda po~iwe
nakon odbrojavawa do trista,
nad vodom, koja je, svakako,
mawe va`na od krvi {to ~eka.
Opsednuti grad
Samo pepeo i kostret
mogu sa~uvati ovaj bolesni grad.
152
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
On ne sluti da ga an|eli
opsedaju sa zapetim lukovima,
~ije strele zakrvavqenim okom
odmeravaju put do crnog ciqa.
Na wegovu sre}u,
odbrojavawe jo{ ne po~iwe.
^eka se strpqivo na dalekog
glasnika, koji tra`i zaborav u snu
na dnu la|e i tako mu danima
odga|a smrt.
More gubi strpqewe i budi spava~a,
{to u promeni pravca otkriva
potajnu nameru da na|e obalu
nemilosrdne ti{ine.
Rasplet se zavr{ava neslu}eno
gustim spokojstvom la|ara,
dok glasnik opto~en vodom
u ogromnoj ribi tek tre}i dan
uzima sve` vazduh na obali
i odlazi u grad, koji nalazi
dovoqno pepela da pokrije
greh i zaceli rane.
An|eli vra}aju strele u toboce,
sklapaju mape i odlaze
na novi zadatak.
Zapis sa kwige
Dok stoji{ slep
u senci an|ela,
kao ugasla glavwa
iz ogwa,
kamen pred tobom
ima sedam o~iju.
153
Miroslav Luki}
ZLATKO KRASNI
U KANCELARIJI
ZAR DA SE OSVR]EM
1.
u kancelariji / u kancelariji zar da se osvr}em / sada kada smo
do{li svi dobri / i puni / poverewa radosti i prepri~avawa /
do dna do dna u na{e / obostrano zdravqa / u plavo sve~ano
uniformisano nebo / bez obzira na sve / nemoj me samo pitati /
prekidati mi tok / usko povezan uz / neraskidivo sudbinski vezan
uz / sudbinu tih praznih / mo`da neute{nih
2.
kvo~ke {etkaju hodnicima skrivaju / pogled i kri{om se / osvr}u
hodnici su / jednosmerni koraci / pravovremeni / kao po
mermernom / bloku po oklopu / bordo kvo~ke {irokih bokova /
ustaqeno kora~aju / dan za danom po / pustim hodnicima od /
mene do tebe od / }elije do }elije u / lobawi {to odzvawa /
~eli~no
NI[TA NOVO
Ni{ta novo u ku}i.
Ni{ta novo na ulici.
Ni{ta novo u apoteci.
I opet u ku}i : ni{ta novo.
Ni{ta novo na poqu.
Ni{ta novo na moru.
Ni{ta novo na zemqi.
Ni pod zemqom : ni{ta novo.
Ni{ta novo u dvogledu.
Ni{ta novo na jarbolu.
Ni{ta novo u pticama.
Ni u pesmi : ni{ta novo.
Ni{ta novo u pismima.
Ni{ta novo u ru`ama.
Ni{ta novo u rukavicama.
I bez svega :ni{ta novo.
154
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ni{ta novo pod prstima.
Ni{ta novo u kostima.
Ni{ta novo u ustima.
Ni u grudima : ni{ta novo.
--------------------SLOBODAN KOSTI]
IZNENA\EWE
Za Novicu Petkovi}a
Opasnosti se predajem sme{kom,
hartiji smelo{}u vra~a, ve{tog qubavnika;
vi{e ne mogu biti iznena|en :
pripa{}e mi, kao brestov list, jedan oglodan sumrak nad lesom;
iz kquna ogwene ptice modrica Krive reke.
Iza izlokanog zida ; sa zaklanog tla
drhti ve}, ko bi~ji pogled u zadwicu neba,
odapet luk mi u korak, uznemiren za konak.
Ako ne drugo, dava}u bar imena jeziku i sme}u;
meriti hod truqewa mesa, jalovost no}i, dangubu srca.
Sudbina me vodi u bezimeno, znam;
bi}u promena : umesto nokta, opro{taja, zrna, beleg, krvavica, stid i radost.
Bi}u urok; {tit utisnut na kqovu divqeg vepra;
sprud o koji se mrsi pesma.
Ne mogu biti iznena|en : nesanicom, strepwom, mrakom ;
om~om i pohabanim nebom, {takom.
I kad na ~oveku budu gre{ke : rog i rep ; vi{ak nogu;
kad na mestu stidnoga mesta
izrasta smotuqak dima, struk, i kqun;
kad jezik se zatvori u `ir
i grobnica postane zdela, prut zeqe.
No, pre no predam se muwi, jedinom plesu,
zaneme}u kao ukopano seme
i zaklati ~upavu o~evu senku {to li`e krpu bqutave zvezde,
pobodene na rog `rtvenog bika;
svezati, iz zemqe odbegle, pretke
koji dele usahla prsa sakate `ene, ko koma|e
bu|avog hleba, i brste mi posledwe retke pesme.
I nema iznena|ewa : pretwama i presretawima;
155
Miroslav Luki}
poharama i progonima; pogromima i pomorima.
Jedno drvo strpqivo raste za mene.
MILO[
PROLE]E 1986.
Jo{ dani umiru rano.
Hiqadu unezverenih qudi
rastr`e se zbog ovog ili onog
a dani umiru rano.
Na pola puta od ~oveka do srca,
jedna stra`a koja je samu sebe
proglasila za zakletvu,
tupa, gluva i slepa,
a sve zna, sve ~uje i sve vidi,
stoji postojano,
ne kao opomena ve} kao stra{ni sud.
Ona u ~oveku budi strah od sebe
i on do srca ne sti`e.
Radosno srce tu`no.
Vi{e ~ovek ne silazi
u sun~an dan do dna.
Evo, pribijen je uza zid :
Nokti rastu naopako unutra - Odsecam!
Previja se od grohota
senka moja zasmejana.
Woj je vrpca pup~ana
zmija jedna sklup~ana.
Otrovna joj glava palaca :
Ovako se vi{e ne mo`e.
156
KOMADINA
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
L
Ivan V. LALI]
INVENTAR MESE^INE
Jedan istarski mesec
Ro{av od soli i zapadnog vetra.,
Nad padinama posnim i tamnozelenim
Koje napada ozvereni vazduh ravnodnevnice,
Mesec koji bi mogao da bude {ibica
Zapaqena na stepeni{tu jedne beogradske ku}e
Sru{ene pre {esnaest godina,
Jedna ku}a sru{ena pre {esnaest godina,
Ku}a naseqena ne~istom vatrom i decom
Koja su, po predawu, postala an|eli,
Jedan an|eo, osmeh koji izlazi iz pepela
Kao list iz drveta : rawiv; an|eo
[to na svom zidu ve} nekoliko vekova
Uve`bava jedan pokret, u nepoznatom ciqu,
Jedan pokret kojim se u snu branim od ptica
[to |ubre mokri karbit a pevaju kao ma{inke,
Kad znojavo `elim da se probudim u vrtu,
Jedan vrt okrenut samilosno prema moru,
Natopqen plavim anestetikom popodnevnih senki,
Ispucala po`utela stara ~ipka svetlosti
I vatra mora izme|u stabala,
Jedno stablo na vetru, ve} pola od vetra,
Stablo koje je, ose}am, sli~no imenu
[to ga dugo i uzalud izmi{qam za tebe, qubavi, U sru{enoj ku}i, u pra{ini, u vetru,
U godinama, u vatri, u vrtovima,
Ju~e i danas i ove no}i,
157
Miroslav Luki}
Zapaqen kao {ibica;
U napada~kom vazduhu ravnodnevnice
Nad padinama posnim i tamnozelenim
Ro{av od soli i zapadnog vetra
Jedan istarski mesec.
PREPOZNAVAWA
Legendo, zvu~na ru`o u gustom vetru ku`nom;
[umo u plamen besmrtnog li{}a uzidana,
Naseqava{ me crvenim bolom jer si rana
U kojoj zuje p~ele i grade sa}e ~udesno
Krvqu cvetova {to rastu u tvome vrtu ju`nom
I soqu va|enom iz suznih o~iju vremena;
To sa}e je udes i mene rana pe~e,
A ose}ati ranu zna~i `iveti udesno,
O vatro puna zvukova, o vatro puna semena,
Prepoznajem te u zvezdi {to prva progori ve~e,
Prepoznajem te no}as mo`da u ovoj sobi
U kojoj nema prozora, u kojoj nema vrata,
Samo ti{ina, vatro, i nemu{to kucawe sata,
I tvoje o~i, vatro, o o~i guste kobi.
GLASOVI MRTVIH
I
Glasovi mrtvih. To nisu mrtvi glasovi. Ko ~uje
Glasove mrtvih? Ki{a na bakarnim vratima
Jutra. Sve`ina divqeg vrta {to ~uva slavuje
U pau~ini ru`a . Bio sam praznina izme|u redaka,
Bio sam na obali reke, izgubqen danima, satima,
Svejedno, jer to je vreme izvan ovog vremena,
A reka je {iroka. Reka od krvi predaka.
Kako da plivam uz tok? Ko je stigao do u{}a?
O mrtvi, na obali na|oh ku}u. Bez slemena,
Napu{tenu u `urbi. I tanak pramen dima
Upreden u sivu maglu {to postaja{e gu{}a.
158
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ku}a nedovr{ena. Onda je po~ela zima,
Probudio me je prozor upla{en snagom oluje.
Glasovi mrtvih, to nisu mrtvi glasovi. Ko ih ~uje?
III
Glasovi mrtvih osta}e nemi za ovaj sluh,
I to je deo igre, Melisa, i to je zakon
Nato~en u moje vino, ume{en u moj kruh,
Urezan crvenim no`em u zakovana vrata
U koja uvek gledam, jer ona vode u nakon.
Glasovi mrtvih nisu u zujawu tvojih p~ela
[to se rastope u mirisnom li{}u ko kapqe zlata
Kada ih sledim ; nisu u svilenom {umu jela
Izraslim na raskrvavqenim bokovima planina.
Oni su izvan igre. Izvan mog ~ina.
Postoji put do tvog vrta, Melisa. Mo`e se pro}i,
Naoru`an onim {to nemam. Ali bez no`a, bez krika.
I niko, `iv ni mrtav, ne mo`e mi pomo}i.
O stra{na lepoto igre bez mogu}eg posrednika!
IV
Ostaju glasovi mrtvih. Daleko. Ko ih ~uje?
Glasovi mrtvih. Mo`da obojeni starim zlatom
I penom tamnog mora. Mo`da ko zrelost oluje
Ispuweni teskobom, mo`da tihi od boqke
Nepoznate. Svejedno. Mo`da obojeni ratom,
Pra{inom, plavim zveketom, ili blago {umni ko {koqke
Naslowene na uvo u svetlo letwe popodne.
Svejedno. Glasovi izvan igre. Re~i srodne
Zujawu vretena iz bajke za uspavqivawe,
Iz ~istog doba sna preru{enog u zbivawe.
Glasovi mrtvih. Ipak, to nisu mrtvi glasovi.
Le`im u no}i. Budan. Ja sam tih, oni su ti{i.
Zaspim i sawam bubweve. Prastari to su bubwevi,
Veliki tamni provaqeni bubwevi, na ki{i.
159
Miroslav Luki}
SVETA LUKI]
[ IZVE[TAVAM ]
Na okolnim kosama je mrko,
sasvim ~ovekolika ozbiqnost posle poro|aja
i drugih obavqenih poslova.
Kao na svakom drugom svr{etku, stvarnom,
privremenom, onom iz ma{te,
ovde caruju boje zatvarawa spektra.
Qubi~asto, purpur, crveno, i tako ukrug.
Govori se vi{e sipkavim {umovima.
Te{ku vlagu izdi{e zemqa - crno |ubre.
Nastupa vreme samih gqiva i mahovina.
Dok varo{, varo{ udaqena gubi
svoju sigurnost, di`e se u oblake.
Raste vodostaj. Sava nosi ilova~u, Dunavu
cvetaju alge - zato se ona muti, a on
je stakleno modar.
Bi}e poplave. Prete. Javqaju s
osmatra~nice.
PEJZA@
^as tre}ih petlova otprilike, na granici videla.
Na taj glas senke po~nu da se odlepquju,
dvojnici ve} postaju samostalna bi}a.
Iskradaju se.
Seoski putevi ih smesta odaju - {kripom nasutog {qunka.
U susret iznenada crvena varnica i :dobrojutro - bogdobrodao".
^ovek! Ranilac neki? `bir? {ta li?
Da li lampe u prozorima zna~e bli`e poruke jataka?
Vaqda su samo ohrabrewe?
U sobama gu{e isparavawa sna`na a mlaka
- kao da du{e ostavqaju svoje grobnice.
Zato se oni kojima vaqa putovati te{ko bude
(iscrpqeni, prevareni, mrzovoqni).
Kuda }e? kako se usu|uju u ovaj sat?
Svejedno, hajd u kola!
Mada i kola imaju izdajni~ka zvonca i klepetu{e.
160
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Brzina ako ne spase, niko ne}e.
O~ajni, drhte kowi i qudi.
Jeza golih jeseni (posle li{}a) i golih prole}a (pre).
Ute{no, tek neki dub zali~i na stra`ara, na qudsko.
Onda se razdani sasvim. Bez milosti.
Uvek kod istih starih branika, u blatu.
Sustali, pohvatani begunci.
Izdaleka, sve bli`e voz, voz pi{ti i dimi unapred kaznu.
Prvo voz, vozni red, zatvor, red i tamo, redom..
QUQA[KA
Zaqubqen u krinove,
u one prave;
pa je legao na wih, na suncu
- ne bi l ga poquqali.
Uvis mu lako bace telo
- do~ekuju ga
u platna `ute meko}e. Krinovi.
Spu{taju se sve vi{e
Vremenom. Migoqewem
prave udobnost gostu.
Izme|u rosnih zelenih stabqika,
makar bile duga~ke,
i svejedno {to se to neosetno zbiva,
propada on u hladno}u.
Zlatnom zlobom pra{nika
cvetovi svijaju glave,
ve} otvoreno. Sklapa se
krov od olova nad wim.
Pod je od zmeqe,
malo vla`ne. Smrad joj te`ak.
Gu{e}i se u ki{i semena, on modri.
Prepreke ustajawu utoliko su ve}e.
Tle puca, pomera se, zeva, privla~i.
Ta~ka - jedna - dve - tri.
161
Miroslav Luki}
JEDNO
Tako dakle : sve odstupnice prese~ene.
Nema vi{e nikakvih mu~nih terazija.
Jo{ jedina strelica vatre u krugu.
Sudbinski
Silazak najpre bude beskrajnim platnom.
Te su stepenice predodre|ene
Odjednom, zar bez tla?
To pad je, al finom hipnagogom kroz prazninu.
Dole ga ~eka riba - glatkost!
Zna riba kud }e.
Pa lezi : srebrasta quqa{ka odmah krene
Pred wenom glavom ~ak i voda rastvara se u put.
Precizno, kao kod zvezda.
Iz sna u san vodi {tafeta put bespo{tednog u{}a.
Poklon joj do zemqe.
Poqubiti tog vasdu{astog stvora i tiho ispariti.
Sve stope su jednom davno izmerene.
Na o~i mrene navu~ene.
Ni{ta drugo nije ostalo od mene.
VELIMIR LUKI]
*
Ako postoji Bog ili ni{ta
Ako postoji bol ili gadost
[ta je Bog u svemu tome
A {ta ni{tavilo, tupa radost?
Svet postaje sku~en, mra~an
Vidici li~e na zastore mrtvih
Za{to ne bih oti{ao tamo
Gde ni~eg nema i pusto{ likuje?
Koliko te qubim, moja smrti
162
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(Ne dolazi{ znaju}i za moju ~e`wu),
Misli i ruke samo tebe tra`e
I kad je u{tap, ki{a, jara...
I kad se gu{e slepi smrtnici
Zlata `eqni, mesa i vina.
Voleo bih te kao hleb nasu{ni!
Za{to ne dolazi{ i prezire{ me tako
Zna{, na `ivot se nisam navikao
A Boga da tra`im i utehu ne znam...
A vreme moje - ju~era{we je
Ka`u da Bog bi pomogao
Da prebrodim lokve dana
Ali u kalu besnila du{a mi kopni...
Za tobom i Bogom, lepotice
Veli~anstvena nigdina ni{ta
Bez zvuka, afekta i nadawa.
Pokrovom me prekrijte svoje svemo}i
Da ko ~estica trajem va{e no}i.
*
Jedna je samo istina o nama :
Sve {to znamo gnusna je tama.
Jedna je samo istina o meni :
No}, pakao i ponor crveni.
Jedna je samo re~ u ustima mojim :
Dobra nema, a zla se ne bojim.
1997.
***
O Raju osta samo pri~a ludih
(ne mislim da to be{e Dante)
AlÄ kako se u ovom brlogu probudih
To vi{e ni Pitije ne pamte.
163
Miroslav Luki}
I za{to do|oh, ko me stvori
Da trajem ko ruglo u svetu rugoba
[to stihova nekoliko du{a mi prozbori
To ne smawi kugu i bolesti doba.
Dobu kom ostah, dobu tiranina
Doba ludih crvenih sotona
A negde je mo`da modra violina
Pri~ala o svetu vila i ozona.
O ti, {to me ovde baci
Bog si ili |avo, kazna ili guba
Samo bih da zaspim ko tu`ni pajaci
Da zauvek pre|em preko ruba.
Okru`en sramnicima punih ne~asti
Sam se koprcam u mre`i bez ~asti.
Milan LALI]
MRTVI PESNICI
PRED STIKSOM
S druge strane Reke bezna|e ih ~eka
Nadaju se lovoru kada ih prevoze
Vara}e ih ve~no brda predaleka
Pi}e bela vina sa otrovne loze
Pitomine nema za wihova grla
^emerika te{ka usne im je takla
Reka }e ih quqati re~ joj je utrla
Korito da do|e do zenice pakla
Bezna|e ih ~eka i prostor skroviti
Proterani bi}e negde u beskraju
Nemaju za sebe suza vidoviti
Od `ivota svoga mirno odustaju
164
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
RA[A LIVADA
KALFA
...tvoje bi}e tu|e tu|e tvoje
i svaki slepac bi}e Homer...
S hiqadu skru{enih kolena (leva - leva)
Ugmizao ispod praga
Sklup~ao se u dnu srca
Ko izmet devica
Preko li{}a usisava korewe
Preko tavana krade podrume
Bez ruku-xepova (u{ima-o~ima)
Ga}e mu moje preduge cipele pre{iroke
Al guta~ sve-guta~ guta
Crkvu moju mrkvu grad glad :
Gla|u se mojom goji
Zubima mojim ud moj glo|e
Seme moje li`e sa `ena
Moj zadah iz wegovih usta me truje
Hvata frekvencu mog stiha straha kraha
I moje povr}e na wegovoj tezgi truli
I moj puls u wemu zve~i - `abokre~i
Evo ti ka{ika lova klopa
Bri{i mi iz horoskopa
Torwaj iz jezika
Sja{i s mog slova
Ne svodi me tvom gospodu - znam ga
S tvojim multinacionalnim licem
I ke~etom pod {ubarom - o kalfo :
Petokraka - mekosuzna du{o
[to zaboravqa{ pa ponavqa{
I uvek u zlu grabi{ spas:
165
Miroslav Luki}
Ne kr~mi pomr~inu tu|eg buraga
Ne je`i tu|e bodqe
Ne ~uqi tu|e u{i
^u}e{ samo zve~ku svojih jaja
Ta posledwa 2 srebrwaka
Cin-cang-cin
cin
cin
^istili{te
To me svako pita. I za~udi}e{ se:
Dugo je najlep{e - i - najve}e zdawe
U gradu bio : K a r a n t i n.
Mogu se, ako zagrebe{ malter,
(jo{ uvek) iskopati cevanica,
Il rebro graditeqa.
Jer, tu je bio zabel
Izme|u podzemqa i zemqe,
Izme|u zemqe i neba.
Tu bi oni,
Koji sajlom Rodopa po|u
(da odbegle o~eve na|u)
U Heladu,
I oni iz Jerusalima i Smirne,
[to be`e u Poqsku i Nema~ku:
(da umno`e seme i ametiste)
Uzeli lekove i ta~ne karte,
I zapucali daqe.
Ali, mnogi su i ostali.
I kakva smo sada me{avina bili:
Sloveni...Grci...Germani...
Ugri...Jevreji...Latini...Ah,
Ne zna{ ti koliko odora promeni
Glumac,
Dok ne ostane go. I pita{ :
166
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
[ta nas je odr`alo,
Koja kultura...obi~aji...
Odgovori}u ti:
Karantina vi{e nema ( u - nama - je )
(.......)
Radmila LAZI]
(Iz ANATOMIJE KRIKA)
3
Svaka smrt nije kona~na.
Umrla sam Ve} toliko puta.
Ne boli.
Prestala sam biti svoja.
4
Snove spiram sa lica.
Dogorevam. A bila sam tu
U ovom `ivotu. Sad
Vi{e pro{losti nemam.
Ne se}am se sebe
Razgovetno.
Laku no}, ka`em.
Laku no} Nikom i Ni~emu.
Uzastopnu bol ponavqam.
Di{em tu|e.
Tamo, ovde
Ostrvce do koga nikada ne doplivah,
Nit doplovih.
Ostrvce na koje nikada ne kro~ih Mi{qah bi}e vremena.
Ne tako udaqeno,
Reklo bi se na dohvat,
Gledasmo sa obale, sa spruda
I zastav{i.
Uvek pri povratku sa pla`e,
Danima dok god tu boravismo.
167
Miroslav Luki}
Jeguqe, rakovi, lewost,
^ak i zagrqaji - naizmeni~an meni!
Samo je ono bilo stalno, nepromeweno;
Titralo na sun~evoj izmaglici ^ekalo ukotvqeno,
Mame} na ne odve} veliku avanturu.
Ushi}en wegovom lepotom
Jednog predve~erja ti ga nazva
Nekakvim literarnim imenom,
Kojeg sada ne mogu da se setim.
I sve se zavr{i na tome.
Odosmo u `urbi.
[ta be{e razlog, ko bi sad to znao.
I godinama potom
Dok se davismo u zaboravu
Ono je izrawalo iz ni~ijih voda,
Iz plavozelenog. Nedirnuto.
I gnezda galebova i zmija,
I zatoni, i puste pla`e s wim.
I na{a tela koja nikada
Ne lego{e tamo,
Behu opru`ena jedno kraj drugoga
Na letwoj `ezi, gotovo bestelesna
Isprana od zapquskivawa talasa
@udwe i se}awa Kao na tawiru
Kosturi onih oglodanih jeguqa
I sada le`e tamo ostavqena.
A i ovde nisu boqa.
Da pevam o tome?
Marieli Petrovi}
Ja sam ona {to skupqa {koqke
I u ko{aru ih me}e. [arene kami~ke.
Glatke oblutke i pokojeg je`a U xepove i {ake. U pesme.
168
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Bosa {etam, podrezane kose Kao u ludakiwe. Sprudom. Hridima.
Svim stewem. Obalom ni~ega.
Nigde sam krenula.
Divqa sam. Nimalo pripitomqena,
Da ne bih uz put pla{ila
Crvene lisice, mrke tvorove.
Slepog mi{a. Jata svakojakih ptica
Da mi ne prhnu u lice.
Haqina mi se nadima,
Kao da pu{e vetar. A sve je mirno
Unaokolo. I daqe.
Nisam trudna. Stomak mi je splaso’
Kao val za oseke.
U sebe se uvukao. Usisao.
I mene isto tako. I ja~e.
Od mene negda{we ni{ta nije ostalo.
Drugi je vek. Drugi svet.
Drugo mi ime dajte.
Ose}am brid usne - ispucale,
Kao zemqa ugledana negde. Negda.
Crnilo {ume ose}am iza le|a.,
Dah novog qubavnika - mrazan. Leden.
Modra sam. Prozirna kao voda,
Kroz koju vidim ~itav svet
Upokojen i spokojan - kao ubran cvet,
Ispao iz ruke ne~ije.
Da pevam o tome?
169
Miroslav Luki}
Miroslav LUKI]
MOARA PARASITA
( Pusta vodenica )
OVI REDOVI SU POSVE]ENI
KATARINI FRONTENSON, ADAMU PUSLOJI]U I
NEKOLICINI ^LANOVA Akademije alhemije, koji su `eleli da se
wihova imena i besede ne spomiwu
( Predavawe odr`ano 7. marta 1997.
Autorizovano 14. marta 1998 )
Pro}i }e mo`da pedeset i vi{e godina,
re~e neko, dok se ne sakupi ovoliki broj pozvanih, kao sada!
Na skupu je bilo kao na slavi,
svi su bili tu, i sve je bilo tu
osim "svetih monstruma".
Sedeli smo na obali ^etvrte rajske reke
i bacali kamen~i}e u duboku vodu.
Tap! pqus! I - krug
Koncentri~ni krugovi su se {irili
do druge obale,a oni {to su otplovili niz reku,
stigli su do Crnog Mora, Sredozemqa,
Atlantika i Tihog okeana,
i jo{ se {ire...
DOK SMO BACALI KAMEN^I]E U DUBOKU VODU
BE[E DOBRO!
Be{e divno.
Be{e nezaboravno.
A onda je nestalo kamen~i}a!
[to je malo verovatno
(pre }e biti ne{to drugo :
sakrili su kamen~i}e u duboke xepove) .
Pojavio se |avo u blizini
i podigao nekoliko }epenaka
170
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ve}ina se pope na }epenke,
sedeli su tamo tamo je bilo kamen~i}a.
Tamo su ih izlo`ili.
Mo`da }e ih neko videti,
mo`da }e ih nekom prodati,
mo`da }e ih trampiti
za koko{ija jaja, tvrd sira,
kri{ku hleba?
Ima sveta koji voli da kupuje sva{ta
i crnog ma~ora u xaku!
Tako je mislio Onaj {to nije
video na vreme |avola i }epenke,
{to nije imao svoj }epenak.
On je i daqe sedeo na obali ^etvrte rajske reke
i bacao kamen~i}e u duboku vodu,
i baca}e ih do posledweg,
jer voli krugove,
{irewe krugova
vi{e od svega drugog na svetu.
\avoli su oti{li sa }epenaka,
ali su ostavili svoje zamenike one koji sede tamo.
\avoli odlaze,
majmuni dolaze!
Mnogi su zaboravili na svoju nevinu igru bacawa kamen~i}a u duboku
reku i na krugove.
Du{a je zaptivena balastom, ormanima i te`inom tela, bukagijama
sudbine, `ivota celog. ( Du{a je odmakla za onoliko za koliko je
zaostala u mukloj zaptivenosti dugog niza godina , ka`e neko
posut belim bra{nom Vremena, mo`da duh Vodeni~ara MOARE
PARASITE? Du{a se izvija iz trule`nog tela kao duga nad
planinama, sa livada koje }e biti prah, i pije rosu sa izvora
preda~kih, jer je tamo najbli`e nebeskim telima i
zvezdama...Pusta vodenica je samlela sve, svu p{enicu, sva zrna
171
Miroslav Luki}
kukuruza, jarmu, sav zaborav, hiqadu godina samo}e, sad meqe one
kamen~i}e sa }epenaka : od toga }e bra{na biti ume{eni kola~i
za sve mrtve i `ive, za neukr{tena vremena... Granice ve~ne
meqave nisu granice }epenaka, srezova...Dubina i smisao `ivota ne
meri se dubinskom skalom kao mora , ili visinskom kao planinski
vrhovi. Od ubu|alog se pravi lek - penicilin, tako i od propalih
i odba~enih oblika i materijala, bi}e stvoreno ne{to drugo... )
(....)
*
Postoje razli~iti na~ini i{~ezavawa
Neki ~ak veli~anstveni.
I svaki ima neponovqivi tajni pe~at.
Smrt ni{ta ne otima, jer nema svojstvo bandita i razbojnika. Sin,
umiru}i sa Ocem, ponovo se ra|a (zauvek). Mu`, umiru}i sa `enom,
pobe|uje sudbinu (sudbina je zaorala duboku brazdu - brazdu
nesanice)...
*
Prate}i polumisli, misli,
ra{trkanost wihovu,
sti`e se do svake stope zemqe
i do wene milenijumske preistorije.
Sti`e se do puta spiralnog
{to vodi u nebo...
Neko zna tajnu toga puta...
Neko zna tajnu svake stope zemqe
i milenijumsku hroniku neizrecivu...
Znao je i Zazidani despot.
*
Smislio je kako da sakrije svoje telo
da ga Turci mrtva ne skrnave.
Pozvao je sluge
i svakom u ~etiri oka
izdao zapovest izri~itu.
172
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jedne no}i pozove prvog slugu
i zapovedi mu da ga ubije
u kuli manastira Manasija
i zazida ga u jedan zid.
I kada to ovaj u~ini i po|e iz bogomoqe,
sa~eka ga drugi stra`ar i pogubi,
po naredbi gospodarevoj.
Ovoga stra`ara ubije tre}i stra`ar,
opet po naredbi gospodarevoj.
Tre}ega stra`ara ubije ~etvrti kod mosta
i on je jedini ostao `iv,
ali nije znao ra{ta ubi druga.
*
Blejk je verovao da svoje blago ne mo`emo na}i
nigde drugde do u vrelu iz koga izviremo,
i s nama sav na{ svet, ma koliko nas to vrelo
svojom silinom iz sebe rasipalo...
Ta `ena, ~ije prezime pr{ti pod zubima
kao kristali {e}era, doplovila je na ~uni}u
od vrbovog listi}a, gowena onim krugovima
{to su plovili niz ^etvrtu rajsku reku
Ni{ta nije predodre|eno
ni du`ina `ivota, ako se krugovi neprestano razle`u,
ako neko baca kamen~i}e u duboku vodu.
Svako saplitawe i svaka zaptivenost,
i svaka popu{ena cigareta,
svaka uvreda, stres i razo~arawe,
dolazi od onih zamenika ne~astivog
na }epencima. Granice ve~nosti ne postoje ...
173
Miroslav Luki}
DOMA]I PAUK
1
Svaka ku}a
ima tavan i podrum.
Doma}i pauk
zavukao se u svaku.
Najznatniju.
I najneznatniju.
I razapeo svoje zamke.
I lovi muve i muvice
i isisava ih.
Kao osa zrna gro`|a.
3
Sve je na probi,
~ovek i ~ove{tvo,
vreme i vremena,
pauk i pau~ina
(progovara Sumwa) .
Ne bi smeo da budem zate~en
velikom milo{}u Boga.
U ovakvo jedno ve~e,
ne bih bio zate~en.
Pauk je plodniji od pesnika.
I tavan je ~itavo jedno carstvo.
4
Otac moj pun je Duha svetoga,
on ode tamo gde moj duh stremi,
gde se na{i duhovi jedna~e.
Otac i sin se povezani
gvozdenom lozom sudbine,
ne}u re}i Ve~nosti, ve}
174
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
sjajem Videla, Fewera.
([to je }utalo u Ocu, progovara u Sinu.)
[to je mrak podruma ili tavana
skrivao u srcu Oca,
obasjava fewer upaqen u detiwstvu
sina. O~i moje vide {to niko drugi
ne vidi. Isto~nik.
I mrestili{te usred urvine.
I paunove ispod rascvalih lipa.
I trmke na mestu gde bujaju koprive.
I {im{ir {to raste iz ru{evina.
I Svetlost za kojom idem
{to zra~i s lica Gospodweg
put svetlosti {to greje razumom
spasewa...
U mom Ocu ogleda se moje lice,
kao {to se wegovo ogleda u svemu,
i sve je to jedno lice, O~evo,
moje, detiwe.
Otac moj ode tamo gde je ro|ena Ve~nost...
7
Krv neobi~no razre|ena,
odvodi duhove u mozak,
a duhovi su sposobni da podr`e i poja~aju strast straha,u stawu
su da dr`e otvorenim, ili da ponovo otvore
pore mozga - verovao je Dekart.
Da li je svaka strast uzrokovana
nekim kretawem duhova?
Kakvih duhova?
Duhova {upqina mo`danih?
Ili {upqina pe}inskih?
Ili {upqina Lavirinta?
Postoji lavirint koji svako gradi
175
Miroslav Luki}
godinama, decenijama. I du`inu wegovih
tamnih i ra~vastih hodnika te{ko je izmeriti.
Kako u pam}ewu nalazimo stvari,
kojih se `elimo setiti?
Du{a, prema tome, nije jedini pokreta~ se}awa.
Ali ni `lezda, koja - kako veruje Dekart uzastopno nagiwu}i se na razne strane,
potiskuje duhove ka raznim mestima na mozgu,
sve dok ne nai|e na ono mesto,
gde se nalaze tragovi,
{to ih je predmet,
kojeg se `elimo setiti, ostavio.
Odgovor je u sredi{tu nepoznatoga lavirinta,
tamo caruje jo{ nepoznatije bi}e,
vi{e nalik na sfingu , nego na minotaura.
Ne treba ga ubiti.
Da bismo iza{li iz lavirinta,
treba odgonetnuti zagonetku.
[ta to zna~i?
Vi{e je odgovora u neredu i odlagawu,
u tami i u lutawu,
nego u kakvom kwi`evnom, ili drugom arhivu.
Usred sme}a i posledwe pra{ine,
ispod ru{evina i pepela,
kao na velikom otpadu,
postoje dijamanti, nebru{eni,
koji nisu ni{ta drugo
do snovi - tragovi u porama mozga,
gnezda{ca mawa od gnezda{aca kolibrija,
gde se ranije gnezdio duh, ili duhovi,
kao laste pod {upama.
Ili na ru{evinama tvr|ava.
Tako kada se duh, ili duhovi, vrate
oni u ta gnezda{ca
ulaze lak{e, no u druga,
nepostoje}a i ona koja tek
176
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
treba saviti. I tamo pola`e jaja
i greje ih svojom toplinom
dok se u wima ne zavrgne
novi kquni} koji }e qusku probiti iznutra.
Duh sebi lako ulazi u tragove tamo gde je du{a
ja~a od strasti.
Du{a ima snagu, ali ona je nedovoqna
bez poznavawa Istine i Duha.
NIT koja vodi do sredi{ta lavirinta
i izvodi na videlo
nije poredak strasti :
divqewe,
po{tovawe i potcewivawe, plemenitost
i oholost, skromnost i niskost,
strahopo{tovawe i prezir,
qubav i mr`wa,
`eqa,
nada, strah, qubomora, sigurnost i o~aj,
neodlu~nost, hrabrost, smelost, takmi~ewe,
kukavi~luk i u`as,
gri`a savesti,
radost i `alost,
rugawe, zavist, sa`aqewe,
samozadovoqstvo i kajawe,
naklonost i zahvalnost,
ogor~ewe i gnev,
slava i stid,
odvratnost, tuga i veselost,
ve} duh, ili duhovi,
koji se probijaju kroz tamu,
nemir, kao vrela pegla kroz sneg.
Se}awe i strasti su slep~ovo|e.
Zaborav je neizbe`na sudbina
isku{ewa modernog ~oveka :
na tom |ubri{tu je zavr{ila
umetnost ambicija i se}awa.
U sredi{tu lavirinta je
opsenarski kufer kufer u kojem se ~uvaju
177
Miroslav Luki}
bezrazlo`ni predmeti - ru~ne {koqke, skelet riba, zmijska
ko{uqica,qu{ture pu`eva, lubawe qudi i kowa, crte`i nacrtani
suvim ugqenom,ribarske mre`e, udice, kr~azi, zlatni {qunak - i ako,
zaista, `elim da iza|em na videlo, treba da pro|em kroz sredi{te,da
se vratim pam}ewu koje pru`a vi{e gor~ine
nego radosti, ne boje}i se rizika,
ni~ega se ne boje}i. Jer pam}ewe zna
odgonetku zagonetke sredi{ta i sfinge
i ima mo} ja~u od kentaura.
Pam}ewe je na~in izlaska na videlo...
SUDBINA RABA MIROSLAVA
Vaseqenski sabor arhan|ela
1
"Ne nama , Gospode, ne nama ,
nego imenu Tvojemu daj slavu".
Jer mi smo nedostojni , ni u
~emu nismo u pravu.
Sveno}nim bdewem u sabrawu
mi ispa{tamo ishod neslavni.
Vrati nam vedrinu nekadawu ,
vrati nam blagdan davni.
2
Sudi , Gospode , za la` i uvrede!
Za pouk potowega roda.
Huda je krasota na{ih re~i
od Dubrovnika do Mirgoroda!
Evo palimo perje golubice bele
za careve i pravoslavne arhijereje ,
za praroditeqe i patwu , Muku.
Za Grke , Srbe, Ruse, Jermene i Jevreje.
3
Ne samo jedinstvo, vezu unutarwu ,
mi ~ak nemamo ni jezgro iz koga
smo nastali i u koje bismo uronili
kao u beskrajno i nepojamno, Boga.
178
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jesu li nas progutale {ume , paunovi,
sujeta?Otvorimo zlatom zape~a}en svitak.
[ta je tamo? A {ta ovde? Tajanstveno
vreme talasa se kao zrelo klasje.Gubitak.
4
Razvaline govore o nama re~itije
nego pamtivek , ili izraslo drve}e.
U ovoj ti{ini , koju obavija tama ,
tresu se to~kovi ti{ine prete}e.
Popnimo se do oblaka , uz planine
(o)se}awa. Do brava bo`anskih.
Do onog {to pupi neznano.
I do Potemkinovih sela , satanskih.
5
^e`wa raste u sumraku zlatnom
na vijugavom putu do Neba Tre}eg.
Ne mogu nas vi{e zaustaviti potere ,
gu{ewa , barijere , a ni - drve}e!
Lepr{amo kroz vinograd u cvatu.
Za nama su srebrne vode.
Glibovi mo~vara , u koje tone
u~mali duh , kao treset ili zlato.
Strasna drama
Gase se drevni anti~ki zraci
u zlatu vizantijskih ikona :
usred {uma i stepa {tr~i
piramida. Umukla je vasiona.
Ve~erwom svetlo{}u bukti Balkan.
Dogoreva pravoslavna Rusija , sveta.
Polk Igorov jezdi nebesima,
Polovcima (inovernicima) meta.
Gase se drevni anti~ki zraci
u ru{evinama vizantijskog hrama.
Na mramornom stubu vremena
179
Miroslav Luki}
zapisano je: Strasna drama...
*
"I i{~ezo{e strahovawa du{e",
istorija dobi novi obrt.
I `ivot , koji okovi gu{e,
ne li~i na sebe, nego na smrt.
Razmi~u se zidovi nezgrapni ,lomni ,
kroz pukotinu se vidi : ^ar.
Druk~iji su dvorovi ogromni
u kojima `ivi Nebesni Car.
Videsmo tok stvari u beskrajnom nizu.
Videsmo tovare iz Nubije , zlato , zebre,
pantere i tigrove. Lepeze. I bilo je blizu
ono najdaqe , iako zamr{eno
kao ra~uni iz algebre .
Bog - otkriva~ putova pokazao je nerazja{wene veze ,
kao svetlost u zaranke
na nekom bre`uqku bele breze.
Mi smo kao moreplovci
na feni~anskom brodu .
Sa razli~itih strana jedrimo
zaboravqenim stazama svome rodu.
Puni smo , kao riba ikre , stida.
mi plovimo uprkos stihiji i buri.
Preplanulih lica, kao Mauri.
Na{e pristani{te je : Atlantida.
( ....)
180
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAMA OVE MO]NE
UNUTARWE POZADINE
1
Iza bregova : pevaju an|eli ,
i reka kao da se zaustavila.
U wenom ogledalu dubokom
planina se udavila...
I vitez sa srebrnim lukom.
Silaze}i sa neke strme ~ukare
nabasao je na neke razbojnike
i pao od ruku - fukare.
Gurnuli su ga u ponor,
sru{ili mu i spalili most.
Sad je on titraj u reci,
beli se , kao sneg, kao kost.
Smrt ga je dovela do dna,
do neopisivog vi|ewa :
do an|ela {to pevaju, iz sna ,
do - lestvica nebeskih, privi|ewa.
Usisava ga levak vira,
kao ritam paganskog kola , kult.
On ispred sebe ima, ko muzi~ar ,
brvno i brdo, bukovu {umu , kao pult.
On, ne ga|a, ve} pi{e srebrnim lukom.
Nebo je , znaju muwe , beskrajni svitak.
Eno , on pre{av{i preko brvna upisuje
u Kwigu `ivota gubitak - dobitak.
Iza brega : pevaju an|eli, kao grlice.
Oblaci narogu{eni, kao stra{ilo,
spu{taju se na }ilim livada...
I ~obana bi sve ovo upla{ilo,
i lasicu, i vevericu, i ovcu, i fazana,
i {umu - ovaj odjek {to grmi .
Sve to viteza-lutalicu mami
181
Miroslav Luki}
kao drhtaj sase ili vila u srmi...
*
O , gde sam , gde sam to, Bo`e , ja?
I ko to tako setno prebira
po dirkama klavira? Ko to u meni
tako strpqivo i ne`no svira?
Zaborav , rana tuga? Sve je ~udno, i vazduh.
Kao na svadbi u Kani Galilejskoj
voda se pretvara u vino, Duh u mrezgu orahovu u Gori Lelejskoj.
Sve je prekrasno , zlatnosme|e ,
pa i taj roj goluba~kih krvopija.
U{}e potoka , le{tar , sala{ , pavit
i ruse kose seoskih rospija...
Sve je ~udesno , u suton , na tren.
Veli~anstveni mir brestova. [ibqe.
Izmaglica niz reku. Svra~ak. Pasji dren.
Belou{ka na vrbi. I u pli}aku o~i ribqe...
*
Ko sam , Bo`e , to tek jedva slutim.
Zar mo`e neko da odgovori ta~no?
Listovi po`uteli mo`da znaju?
I mo`da zna obiqe pe}insko mra~no?
Ulaz u pe}inu je zev ponora koji pla{i
momka i devojku. No} je stepenik kojim
mile , sove i uqezi , lutalice , kao va{i
biqne - pre~icama - putevima svojim...
*
Vra}aju se one sablasti iz detiwstva :
kowi koji lete , mrtve sviwske ~equsti .
Lebde iznad zasvo|enih kapija ,
kao Psoglavi , bezglavi i Kusi.
Ali, to su samo detiwa privi|ewa
koja mladi}u ne mogu da naude .
To su samo nakazne slike , {to stravom
182
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
se}awa neshva}ene u`ase bude...
*
Treba li pitati {ta je ovo?
Kuda vodi ova povorka slika?
Staro se neprestano preobla~i u novo.
Novo se gordi kao klika.
Staro i novo |ipaju u istom kolu.
Kolu Strave. Ja sawam nevine daqine,plave stvari iz detiwstva ,tonem u smolu tako se branim od sablasne jave ?
Pesma o smrti
Zaboravio si na smrt na tren,
iako ona ko plod u tebi zri ;
duboko je u detiwstvu wen koren,
sokove iz mra~ne dubine crpi.
Weno drvo nevidqivo u tebi raste ,
crno i lako , kao krilo laste.
Kada klone{ od neke malaksalosti ~udne ,
wene te o~i gledaju , izgleda , uvek budne...
*
Nagnut nad vlastitom sudbinom
i Jazovima du{e , da li se opet dvojim?
Zaustavqaju reku , i juno{u , kao dabrovi.
[ta }e biti sutra sa `ivotom mojim?
Razbojnici , kwi`evnici i fariseji okre~eni grobovi - seju ko p{enicu : smrt.
Ovaj vek je krt.Gluv . Govori}u starim
maslinama... Svet je kao Getsimanski vrt.
[apu}em , zagledan u beskraj ,
u daqine plavi~aste :
ko me ~uje kad svi spavaju?
Vek , kao sadista , guli kraste
koje zarastaju. Rane opet svrbe.
Peku. Nemili an|eli ih zagnojavaju.
183
Miroslav Luki}
@alosna je du{a moja do smrti ;
ostanite ovdje i bdite sa mnom
I oti{av{i malo pade na lice svoje
mole}i se i govore}i : O~e moj ,
ako je mogu}e , neka me mimoi|e ~a{a ova ;
ali opet ne kako ja ho}u , nego kako ti !
I do{av{i u~enicima na|e ih gdje spavaju ,
i re~e Petru : Zar ne mogoste jedan ~as
probdjeti sa mnom?
Bdite i molite se da ne padnete u napast ;
jer je duh sr~an , ali je tijelo slabo.
Opet i drugi put otide i pomoli se
govore}i :
O~e moj , ako ne mo`e da me
mimoi|e ova ~a{a da je ne pijem ,
neka bude voqa tvoja...
Br{qan oko gimnazije
Rene [ar ima pesmu u prozi Sprud okera ,
~itao sam je 1966. godine , u prevodu , u
decembarskom broju Kwi`evnosti .
U kojoj je dobar naslov, a sve ostalo?
Vi{e mi se dopadao jedan drugi sprud,
neopisan, zlatan , vidqiv kroz prozor
gimnazijske biblioteke... Okolina Ku~eva,
gubqewe ~asova, br{qan oko {kole ,
{kolski park , {etwa prugom do wenog
kraja, ili izlet na vrh Jelewske stene,
ili do {uma platana iza Ku~ajne,
ili ~ak do pe}ine Ceremo{wa...
Vi{e mi se dopadala okolina Ku~eva
od obavezne {kolske lektire , pa i ~asopisa.
Objavqivali su zarazno zevawe.
I zato sam prestao da ~itam sve to sme}e
i gledao kako napreduje br{qan oko {kole.
Br{qan oko jedne stare kru{ke na ulazu
u selo. Br{qan oko staraca i starica ,
i u~enika i u~enica gimnazije , oko profesora :
kwi`evnosti, istorije , vojne
obuke , oko Doma kulture i osu{enih brestova...
184
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kraj onog dugog Zlatnog spruda
preko Peka...Okolina je bila satkana
od hiqade hiqada neobjavqenih i originalnih
slika i prizora : tako mi se ~inilo popodne,
kad smo pravo sa zavr{enih ~asova odlazili ,
ne na ru~ak, nego na jednu
od divqih pla`a na zlatnim sprudovima.
Okolina je imala mnogo ve{tiju ruku od
svih umetnika i wihovih rukotvorina.
Naro~ito ogledala onih jezera prema
Neresnici. Od bleskova i od sprudova
moglo se nau~iti vi{e nego od pisaca,
umetnika i profesora.
Koprive iza ku~evske vodenice ,
zove kraj Bawske reke,
ili jorgovani po gradinama,
ili po padinama bregova,
tre{we i kajsije, rakite
kraj reke , masla~ak i kiseqak , znali su da
preko no}i , nekoliko no}i , savladaju
mrtvo godi{we doba, sporost vremena,
sporost budu}nosti. Privla~io me je
taj bujni rast koji niko nije mogao
da uvreba . Ne kwige , koje behu pune
neve{tina i poluistina, zaobila`ewa oko
stvari. ^ak i one najboqe , ako je takvih
uop{te bilo , bile su kao osu{ena stabla
brestova , koja je do vrha prekrilo li{}e
br{qana. Neke su ku}e bile napu{tene
i tamo je bilo br{qana .Niko nije znao
kako su i gde zavr{ili vlasnici , ni otkuda
br{qan. Neko je taj br{qan rasa|ivao ,
jer se nije mogao stvoriti sam.
Uz pomo} nekih nepoznatih ugursuza
br{qan je vaqda gajen u jednom rasadniku ,
odakle se transportovao u sve krajeve, pa i na{.
Samonikli br{qani su bili retkost.
[kola je bila obrasla br{qanom , Sud ,
zgrada Komiteta.Kapele na grobqu.
Mesna kancelarija.Jablanovi oko stadiona.
185
Miroslav Luki}
Na onom (mom) Zlatnom sprudu nije bilo
tih br{qenova , niti su se tu ikada
sun~ali oni koji su prodavali rog za sve}u.
Svetlost je rasla i pomagala
mre{}ewe riba u pli}acima
i ukr{tawe zlatnog i crnog...
(Krajem 1970.)
(...)
KAPIJA PREKOPUTA
(Kapija Zaborava)
Taj miris je otvarao novo poqe.
Duvari nisu bili beli, ve} kao griz.
Mi{qenovac-Srpce-Zvi`d-Homoqekapija prekoputa-taraba pocrnelih niz trbu{ast dud-klupa kraj tarabe-trava.
I ni{ta vi{e?Titraj listova, seni.
Kako otvoriti kapiju zaborava?
Jasno}u jasniju od zra~nih snova?
Ono ~ega odavno nema?Pustolovni
svet vrtova iza brava gvozdenih?
Poma`e li zumbul, miris zumbula,
{eboj, kalauz se}awa, raskovnik?
Trodelna, kao oltar, kapija prekoputa
(pod pazuhom starog trbu{astog duda),
imala je crnu gvozdenu bravu.
Kroz wu je vodio put ko zna kuda!
U podrum?U ponor vilajeta tamnog?
U dobro ~uvanu zadru`nu tvr|avu?
U iskustva neizreciva?U preobra`ewe?
U ru`i~wak, u {im{ir, englesku travu?
Kqu~ tog dobro utvr|enog carstva,
kao da je ba~en u najdubqi vir
(u sujeverje).Na dno jezera pe}inskog
(u neopisiv mir dugih popodneva).
Viriti kroz kapiju ili kapixik sa~uvaj Bo`e!Iz tog gnezda vilinskog
(porodi~nog ;Stoki}a -Barbucana),
186
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
izmileo bi (kad ga puste) de~ak
boja`qiv - jedinac pla~an,
razma`en, podozriv, ne glup zlatan i istovremeno mra~an,
pegav i sitan, ko rupija.
Pticolik kao ~avka, kao wegova
kre{tava prababa, tamna ko kapija.
Do`iveh, prise}am se, prvo posve}ewe
pro{av{i kroz kapiju u raj avlije
skrivene od pogleda.Senke drve}a, jato
}urana , ~ak i paun!Be{e to drugi svet :
doksat, plavi grozdovi glicinija,
lukovi balkona, niz saksija...
Sobe su `ute, po`utele kao tapija,
potopila ih je neobi~na ti{ina brojne sobe.I nepoznat, jak miris
odraslih, apoteke, vazelina.
Uvla~io se u du{u duvar i mir
i greh, ujedaju}i kao mravqa kiselina.
Upijao sam, od ikona do slika, sve ,
kao {to upija~ mastilo upija...
KAKO SE PRAVI NOVI KORAK U UMETNOSTI?
Evo temeqa u blatu, u istinskom glibu
godina, decenija.U dijalogu sa sudbinom.
Po~etak brija na suvo, kao ko{ava.
Uhvativ{i se uko{tac sa pu~inom,
preobra`ava, prevodi, pribli`ava
Bibliji, Dostojevskom, Jonesku, Beketu,
Xemsu Xojsu, Kafki, Piqwaku, zvon~i}ima hmeqa,
i - u nedostatku re~i - kukurikawu, meketu,
Zmijskom kolu, obna`enim Rusaqama, violinama,
gajdama, bogu u pe}ini, ritualnom bu|ewu
iz mrtvih.Kao letwa izmaglica dolinama,
duh je jedno sa krovovima.Duh se opire otu|ewu
187
Miroslav Luki}
od albuma slika beskrajnih, od dece,
rodnog doma, kreveta, jednog zelenog stola.
Evo poqa i temeqa, u koji je uzidano
toliko cigala, `rtvi, metafora i hiperbola...
Kada sam se najvi{e bunio protiv sudbine,
Boga, bio sam najdaqe od Istine.
Sad znam ono {to sam mislio
da znam nekada.Kona~no, neistine
su isplivale iz predubokog trapa,
zasjav{i kao u no}i avgusta
bezbroj zvezda.Podstaknute mislima
Doktora @ivaga, doktora Fausta.
Ponovo je prona|eno Vreme, bitno,
ne uz pomo} Marsela Prusta.
Ni toliko skrivenih citata.
Prona|en je Smisao Sve~oveka.Zaratustra
je mo`da bio klin, koji izbija klin
opasniji (neiskorewiv, ~inilo se), splin!
A fijasko?A pakos o~erupane paunice
zlatne {to {iba repom du`im od zmijskog cara?
^ega sam se popla{io?Patwe {to razara?
Strah je pritisnuo unutra{we ko~nice.
Samoubila~ke pomisli behu - znam poku{aj da se sa~uva zlatna nit,
podnebqe jorgovana, {ta sve ne!
Od krtog materijala stvarao se {tit
(ne ba{ pravi).Krpio sam zmijski
svlak, pquva~kom otrov rastvarao u sebi.
Be`ao sam sa ~istine u {ipra`je,
bio (moglo bi se tako re}i) u upotrebi
divqe egzistencije.
Bio rob - apstinencije.
188
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
([ipra`je : vazdu{ni koloseci, prelivawe
preko jazova du{e, leto, jesen, po~etak
zimskog semestra,literatura,
i letweg semestra svr{etak.)
Qubavna prepiska nekog mladi}a
re~itija je od stihova istog.
(Izme|u neiskusnog momka i
udate `ene, ~ega ima bliskog?)
Zar nije ~udno i neobi~no
ne vra}ati se svome imawu?
Patwa izdvaja i ka`e: "Vi ne
vidite.Spavate u svom neznawu!"
Pu{kin, delimi~no i Qermontov,
do{qaku u tu|ini behu krov.
U pustiwi prenaseqenoj
otrovnicama i {akalima, znaj,
nije bilo na vidiku oaze ;
pustiwu je pritisnuo beskraj
titravi, bez okrepqewa,
bez trave, drve}a, {atora.
Ponegde bi, u nekoj mutnoj bari,
{kqocnuli samo zubi aligatora.
Ma koliko `urio, upiwao se,
nisam izlazio iz oblasti pustiwske.
Tu klimu su stvorile selekcije
tre}erimske, koterijske, avetiwske.
Tu klimu kao da je odr`avala sudbina zla, Bog,
staviv{i na isku{ewe Izabranika svog.
[email protected], mladi pesni~e, SVOJ ^IN,
[TO VI[E [email protected][!Operi prvo su|e;
ne ostavqaj ni{ta za sutra.Neka ti krin
tek rascvetan, pomogne da shvati{ tu|e
189
Miroslav Luki}
(po)misli, iskustva (stawa, ose}awa).
Neka te miris ne zatravi kao pol,
kao razvratnika stid device.
Razlo`i nestrpqewe, nesigurnost, bol.
Neuspeh je prigodniji na po~etku.
Ne pri`eqkuj ni{ta fino.
O~ajawe je proces koji traje,
du`e no {to previre vino.
Do belog, potpunog usijawa
dovodi ponor najdubqeg o~ajawa!
Dobro je {to ti ni{ta ne rekoh,
ne prebacih, napuniv{i dvadeset prvu.
[ta bi imalo da se ka`e {to ve}
nije re~eno?Robinzon na svom ostrvu
za sabesednika ima pu~inu.
Ima brodolom, se}awe, neizvesnost,
ali u mladi}u sve to jo{ nije dovoqno
da stvori ritam, hram, celinu.Ponesenost.
Vino (ima li ta~nijeg pore|ewa?)
tek s godinama, decenijama dobija {mek!
Ne `uri , ne boj se (ako si izabran!),
dovoqno je dug qudski vek!
Nije li prerano i ovo?^etrdeset ~etvrtu
napuniv{i : po~iwem li, ili podvla~im crtu?
(Beograd, oktobar 1994)
190
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ARHIV U OSNIVAWU
1
Otvorilo se vrelo.
Kakvo vrelo?
Nepresu{no vrelo.
Vrelo usred Arhiva.
Zar je to Arhiv?
Zar nije Mala magaza?
Gle, koliko ima slepih mi{eva,
slepih mi{eva i pau~ine!
Ne, to je mraviwak!
Tu obitava onaj duh,
koji je dovla~io
i obele`avao.
Ne vidim nikakav mraviwak!
I nema mraviwaka!
To je u stvari Buwi{te, Otpad, grobqe.
Evo groba mladog duha,
stvorenog ukr{tawem mrava i an|ela.
Vidim gnezda mi{eva, mi{ije rupe,
tikve, belutke, uhola`e i pau~inu.
Ne, to je bujica vrela nepresu{nog!
Otvorio sam ga ~iste}i, metlom,
izmet pti~iji i mi{iji
i talog greha razornog.
Tu `elim da zidam,
zidam i dozi|ujem.
Da zidam na stolovniku
(steni koja viri iz zemqe)
uz blagoslov majstora Male magaze.
5
(PUTOVAWE
KA GRADU JERUSALIMU)
Prof. Tomislavu Jovanovi}u
Listaju}i kwigu o putovawu Jeroteja Ra~anina, koje zapo~e 1704.
godine od ro|ewa Hristovog, meseca jula 7,
191
Miroslav Luki}
brojao sam konake i ~uda, ambis pro{losti,
Zaliv Re{itski, Mali Misir, Egipat,
Faraonovo carstvo. Goleme nojeve
po ~ar{iji i po buwi{tima,
nojeve koje miluje Jerotej Ra~anin.
Silazio sam u Skrivnicu Hristovu
u koju se sklonio kad je pobegao od Iroda.
(U zemqi je deset stepenika duboka,
od mermera sagra|ena. ) ( Jedna greda
od kov~ega Nojevog tek malo izviruje. )
Ulazio sam kroz gradska vrata zazidana.
(Ne otvaraju se, nego se ulazi i izlazi
na vitao. )
Poklonio sam se Grobu @ivonosnom.
O, sve je u vezi nevidqivoj, neraskidivoj. O~i belih ze~eva i o~i
an|ela. Grom i ugqevqe, zubi velikog dunavskog soma, detiwstvo i
krv, cvrkut ~e{qugara, qubav i smrt, Jerotej Ra~anin i Deda, ~iju je
krv moja majka iznosila u lavorima i prosipala energi~nim zamasima
ruku po koprivama kraj plota. Na krv i smrt se nadovezalo
najzna~ajnije razdobqe, strava snova i strava bu|ewa...
8
(Eva)
Bog je prvo stvorio {umu, pa ~oveka
i dade mu ime Adam.
I na~ini prema Adamu `enu, jer vide
da nije dobro da ~ovek bude sam.
A `ena ~oveku ne samo da nije pomogla,
nego ga je prevarila i u~inila
sukrivcem u wenom i wegovom padu.
(@ena ne predstavqa blagodat
za onoga koji ju je prihvatio. )
192
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
9
(Marija Magdalena)
Ispitaj me , Jahve, isku{aj me, istra`i mi bubrege i srce
Za{to je, `eno, tvoje srce skriveno od mog pogleda? Ne pristupa{ li
mi samo ustima i samo ustima me ~asti{, a srce ti je daleko od mene?
(Nije li se Bog prevario stvoriv{i `enu ~oveku kao pomo}?)
Onaj ko je bubrege stvorio, mo`e kroz wih upoznati savest ~oveka.
((Imao sam tvrdokorno srce, uverava me bol bubrega. Gledao sam na
o~i, a Bog je gledao {ta je u srcu.)
Boga ne mo`emo prevariti, kao {to mo`emo sebe. Bog mi potpaquje
srce i bubrege ogwem Duha Svetog. Bog bolom neizrecivim ~isti moj
levi bubreg od kamewa i taloga razornog.
Bog nam nudi stari novi savez, ovaj ogaw
u bubregu je ogaw neizmerne qubavi.
Bog ne radi na uni{tewu svojih za{titnika, ve} mu je i pri samoj
pomisli na to Duh uznemiren.
Bog mi je dao novo srce, novi duh udahnu u mene. On vadi iz tela sve
kameno i daje nam srce od mesa. On nas ~isti od ne~istih naslaga i
tek }e nas o~istiti od svih na{ih kumira!
(Februar - mart 1984,
Urgentni centar, Beograd )
10
Bog se vratio ovde kao ruski vojnik
koji je odslu`io punih dvadeset i pet godina roka,
izi{ao iz vojske i po{ao da luta svetom.
Ima neobi~nu torbu (puna je svega i sva~ega). I karte kojima mo`e
nadigrati svakoga.
^im otvori torbu i ka`e : ULAZI OVAMO!
i veverica, i zmija, grlica i sama smrt
same u|u.
U toj torbi nosi i moju glavu.
193
Miroslav Luki}
Bog je otvorio torbu i ka`e : IZLAZI, SMRTI!
Isko~ila je, kao divqi zec.
- Jesi li `iva, smrti? - pita Bog.
- @iva sam.
- Pomozi mi! - vi~e moja glava iz torbe.
Ali smrt ni da ~uje : pobe`e glavom bez obzira!
KRAJ GODINE : ^UDESNI BLESKOVI
^itave no}i padao je sneg,
kasno sam legao i video: padao je ,
budio sam se - opet je padao,
i sawao sam kako neka devojka
be`i i zapli}e se u grmqu, kao
golubica.Bio je to istinit san
(istiniti su snovi prvog dana
mladog meseca), ali ja nisam znao
smisao toga sna.
U jutro zimsko,
mamurno,iza|oh posle osam
(periferija, po{ta, Petlovo brdo);
u autobusu 56E pro~itah dnevne novine
do centra grada (Zeleni venac).
Ne u nebo, gledao sam pred noge
`ure}i Knez Mihailovom, pomalo
ogor~en na metereologiju, javne slu`be,
depresiju decembra i gu`ve pred {alterima
u po{ti u Zmaj Jovinoj.
Bio je obi~an dan,najobi~niji
na kraju jedne duge, zle godine,
i tako stigoh nervozan nadomak Studentskog
parka.Jutro je odmaklo,negde oko devet.
Li~ilo je na sumrak.
Jo{ nisam bio u{ao u park
kad po~e da se doga|a ~udo!
194
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Video sam kro{we drve}a,kao u svitawe,
kad izlazi sunce. Sjaj je polako silazio
na vrhove, osute finom no}nom meqavom neba.
Ve} dvadeset i vi{e godina prolazim
tim parkom i nikada ne uvrebah ne{to
sli~no.
Kro{we su bile tako jasno obasjane,
a stepen sjaja se poja~avao iz trena u tren,
dok nije obasjao i posledwu pahuqu,
i odjednom sam na sve drugo zaboravio,
i polako u{ao u to blistawe i jasno}u,
lep{e od svega {to do`iveh
za ~etrdeset i pet godina ...
Nebo se, dakle, neo~ekivano otvorilo,
razvedrilo, razmakli su se tmasti oblaci,
kao u snu.Studentski park je u tom trenutku
bio skoro pust i ja sam i{ao polako
ne zastaju}i : nebo je bilo ~isto i plavo,
i osmehivalo se Beogradu neurokqivim o~ima,
~udesnim bleskovima, i to nije trajalo minut-dva,
ve} ,bogme, potrajalo je, i kada sam u{ao u
biblioteku : gledao sam kroz prozor
vi{e od desetak minuta kako se osmehuje
radosno blesak breza i iwa...
(^etvrtak, 28. decembar 1995.
Oko 10 ~. Jovanova 22)
PRI^E[]E
Aleksandru Luki}u
Cvoko}emo usred Male magaze, cvoko}emo.
Do{la je zima, starost, i dolazi smrt.
I mrak. Neizvesnost. I odbacivawe Krsta.
Kao kod Rusa. Prelazak u socijalizam, to zna~i
"u potpuni ateizam - odigrao se kod seqaka, kod vojnika tako lako, kao
da su oti{li u kupatilo i polili se sve`om vodom"(Rozanov).
Cvoko}emo, ne od studeni
ve} zbog blizine |avola.
Od samih sebe.Od zaborava.
195
Miroslav Luki}
Umre}emo zbog jedne jedine stvari:
zbog nepo{tovawa sebe!
Ne zbog bolesti,starosti.
Zbog nihilizma. Zbog toga {to nam je bilo va`no da {to mawe
radimo. Da se {to vi{e zabavqamo.
@ivot je bio iznad one literature
kojom smo se zanosili decenijama, a koja ra~unaju}i i dela i onih tzv. najboqih pisaca li~i na la`nog generala kome neki la`ni pop
slu`i pomen.A mi ga - taj `ivot - nismo posvetili.
Cvoko}emo,zahva}eni Apokalipsom na{eg vremena.
Ne vidimo: Hristos je me|u nama.
I jeste, i bi}e.
Nije kwi`evnost najdubqe pam}ewe sveta i ~oveka, ve} Liturgija.
(Zajedni{tvo `ivih i mrtvih, silom Svetoga Duha, u tajni Tela i
Krvi Gospoda.)
Cvoko}emo usred Male magaze, u zimskom sumraku, naslu}uju}i
sveobuhvatnu stvarnost u Hristu i preveliki dar Neba zemqi.
Ko zaboravi ili ne otkrije Liturgiju,
ostaje mu skriven smisao `ivota.
Napoqu je sneg. Vetar ga ubacuje u Malu magazu.
To stra{no smrzavawe no}u - niko ni da pomene - jer u kwi`evnosti
glume, glume! I {to vetar
vi{e duva i ubacuje hrpe snega, sve je boqe,
svetlije. Jer pahuqe sjaje i ispuwavaju svetlo{}u Malu magazu, i
prosvetquju du{u i telo, i vra}aju saborni um, i bratsku qubav.
Svetlost snega kad ve} nema sve}a, obasjava
trpezu i Tajnu ve~eru, i ono {to smo jo{ u detiwstvu postavili ili
ostavili tu: hleba i vino, svilene bube i ~ahure...
Svetlost je me|u nama.
I jeste, i bi}e!
( Zapo~eto po~etkom 1996.
Dovr{eno na Sajmu kwiga u Beogradu, 27. oktobra 1996. Oko 19 ~. )
196
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
[ PESME IZ ROMANA ]
Kraq Homoqa
Voji Marjanovi}u
Ratomiru Markovi}u
Probudi se, probudi,
sa tvoje verande
}uprija na reci
`uti se ko dren.
Ovce li`u malter,
{alitra zid jede,
lastavice lete
uzvodno uz reku
i prele}u brvna,
brvna preko reke,
vrati} i rastavi}
i vodenu drezgu.
Otvori oko,
tako, tako, hop, hej!
Tako bela, hop,
hajde, bela, hej!
Lastavice od pquva~ke
vrba i od perja
gnezdo lepe
pod verandom
sa koje se voda sliva
pquska kratkog,
FLORA DE LA MUN]E.
Ustani, hop, ustani,
na va{aru vrvi
sela devedeset,
`andarmi obukli
paradna odela.
Bajoneti ble{te
kao kocke leda
ispod kojih le`i,
ko riba na suvom,
nepomi~an, miran
Kraq od Homoqa.
197
Miroslav Luki}
Ustani, hajde, ustani,
i dohvati vlas
iz kose, ili nokat,
il nit iz dolame amajliju protiv no`a,
metka, crvenoga vetra.
Tri `andara, tri rusaqe
gledaju se ispod oka.
Ukrstiv{i bajonete.
Dok ga biv{a `ena
leskovim pruti}em bije.
Niko vi{e i ne misli
{ta }e biti u zaranke
kad se va{ar razilazi,
kad ga natovare
na kamion i ponesu
prema grobu bez belega,
FLORA DE LA MUN]E?
- Koga budi{, u~eni~e?
Kome je jo{ stalo
do istine, reci?
Zar ona nije zakopana
u grobu bez krsta?
Ne spomiwi vi{e
va{ar i smrt Kraqa,
ni zar|ala kopqa
na varo{kom grobqu
obrasla br{qanom,
pogled na Ku~ajnu,
pogled sa Rakita,
Zelenik, Laznicu,
gnezdo lastavica,
verandu i va{ar,
niti te{ke re~i
Slava, Qubav, Smrt,
Sre}a, ^ast, Istina,
jer ne mogu, ne mogu
da poprave svet,
FLORA DE LA MUN]E.
198
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ustani, najzad, ustani,
ne govori tako,
po`uri za `enom,
po`uri u {umu,
u~iteqicu gura vetar
u po`ar zalaska!
[umar se ~udi kako
vetar i po`ar raspasuju!
[umar je nai{ao pre~icom
kao i u~iteqica,
tragom prepelica
i jorgovanske izmaglice.
Ustani, zar se boji{
da po`ar zalaska
ne sagori sve?
Ugu{i}e{ se na verandi
u dimu gustom jorgovana,
FLORA DE LA MUN]E.
- Pusti me da sawam,
u~eni~e, uz prisustvo
lastavica, neke stvari
najboqe je prespavati.
^ast jedino ~uva san,
propadawe, a ne qubav.
Jer ona je, kao krompir,
ka`u: na ovome cveta,
a ra|a na onom svetu.
Polomi}e{ noge za onom,
koja `uri za tobom.
Ne mo`ete, ne mo`ete se
susti}i nikada i nigde:
Qubav je kao dan i no},
kao no} i dan,
FLORA DE LA MUN]E...
199
Miroslav Luki}
Kraqice i kraqevi ili isterivawe Bele, zlog duha
Divqe ru`e, mnogo divqih ru`a.
Neizvesnost, ko odlagawe, sve je te`a.
Napredujem sporije od pu`a.
Prelazim, mic po mic, preko granice
kroz vre`a mirisnih ladole`a.
[ta se krije u @ivoj kwizi
ve} iza slede}e stranice?
Ponor, bukvik, izvor~i}, il glog?
"^ujete li me, molim vas!"
Ko to zove? Vila, rusaqa, ili Bog?
Ili je to duh stalaktita i stalagmita?
Duh pe}ine, tamnog vilajeta, neukrotiv?
Vr{wak totema zmije, prvobitne religije?
Bela? Zovu ga tako, jer nije beo, naprotiv.
Mo`e li o wemu pone{to da izvesti
predose}awe i nemir padalice, wen pol,
weno otkrivawe nagote, gr~evi,
krici i znoj, ko{mari i bol?
U kakvom je srodstvu s gajdama,pelenom?
[ta ka`u o wemu orske igre: drnd, @ikino,
prepi{or, dobo{arka, la{ire{, todorka,
neresni~ko, ora lok, pop Marinkovo, Tasino,
tripaze{}e, |or|onka, ostraganka,
batrna, hoj bajac, |ur|evka, poloska, arabao,
trojanac, dancu, osmaputka, {ikc, kobiqanka,
zavrzlama, juta, vlajna, cuca, galauna, kacao?
Zastupnik Optu`nice Srba pred Bogom
^itao sam kroz dvogled
koji se zove Sveto Pismo, red po red,
najtamniji list u sudbinskoj kwizi
srpskog naroda: prenera`en i bled.
Video sam Svetoga Savu, s le|a,
i ~uo: Kao {to stado pojuri na pojili{te
tako ste i vi skrenuli s druma u {umu!
200
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ko vas vodi? Ono {to poni`ava, vre|a?
Kao zastupnik Optu`nice pred Bogom,
ja ve} godinama imam na umu
argument: Baraba vam je izvor zar?
Sve {to vas je sna{lo, od gube do li{ajeva,
od bele kuge do propadawa, smislio je
Baraba uz pomo} krtica, slepih mi{eva!
29. novembar 1971.
FATALNI
ORTODOKSNI USKRS
1999.
Otvarawe drugog, tre}eg, ~etvrtog, petog i {estog
pe~ata. Fantasti~na istorija
Do|i i vidi.
Kowa belog.
I kowa ri|eg,
onome {to sedi na wemu
dalo se da uzme mir sa zemqe,
da ubija,
ma~em i ogwem.
Do|i i vidi.
Kowa bledog,
i onoga {to ja{e na wemu
iznad oblaka :
On se zove smrt,
pakao ide za wim;
data mu je oblast
na ~etvrtom delu zemqe
da ubija ma~em i gla|u
i smr}u,
dimom i pepelom.
Do|i i vidi.
Otvarawe {estog pe~ata,
gle, zatresla se zemqa vrlo,
201
Miroslav Luki}
sunce je postalo crno,
mesec je postao kao krv.
I zvezde ispod zvezda
{ire u`as i pepeo,
kao {to smokva
pupke svoje odbacuje kad je vetar zaquqa.
Do|i i vidi
veliki dan i stra{nu no} gneva,
ko mo`e ostati?
Idem kroz pepeo
kao kroz sneg,
kroz ru{evine
kao kroz moru.
Pesme koje sam pisao pre dve godine.
Mrtve su.
Idem kroz u`as
koji nije vi{e onaj grad.
Do pojasa.
Do grudi.
Do grla.
Tonem u pepeo.
Nestajem.
Gde?
U pepeo?
Zavijaju sirene.
Vi~u da se sklonim.
(^etvrtak, 25. - nedeqa, 28. mart 1999. godine, Beograd. Mi{qenovac)
*
^itam stihove koje sam nekada pisao
i koje ne uni{tih.
Ki{ica sipi. Magla je beli~asta
na horizontu kao dim zapaqenih otpadaka.
202
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tiwaju te{ke re~i, i trule, kao li{}e.
Sedeo sam, koliko ju~e, na stepeni{tu
i slu{ao monolog propadawa
- iz biblioteke.
Iz onoga {to smo nekada tako zvali.
Stvarna istorija familije
preplitala se sa hronikom magaza,
sa kojih se krunio malter.
Odse~eni smo od budu}nosti, zar?
Vra}a nam se kao bumerang
sve ono {to mi{qasmo da je prevladano.
Udarci dolaze iz neo~ekivanog pravca.
Iz qigavog prole}nog sutona.
Iz blata godina.
Iz nerazumevawa.
Iz straha sasvim opravdanog.
*
Ujeda kraj milenijuma kao zima za kolena,
za srce, za glavu, za svaki mi{i}.
Kroz `ive re{etke koje sa~iwava
soba u kojoj spavam ( i ona dnevna u kojoj obedujem,
ili ponekad odslu{am Vesti televizije),
ili ova biblioteka, pa i dvori{te
u kome ve} cvetaju zumbuli, niksice,
kukurek
- video sam kako ide neprestano u krug
misao pesnika, korakom vu~ice.
Radio Beograd javqa
Radio Moskva veli
Glas Rusije tvrdi
Doj~e vele smatra
203
Miroslav Luki}
Glas Amerike ka`e
Slobodna Evropa izve{tava
Glas Gr~ke misli
Svetski servis BBC prenosi
Dr`avni radio Hrvatske ponavqa
Studio B citira
[etwa uz potok seoski
do druge betonske brane,
ili do vo}waka na Glavi~ici,
ili do sala{a na Peku
Propast isplazila jezi~inu
Magla nadolazi sa zapada. Sa bregova
I ti{ina.
Laje ~opor pasa
Brek}e traktor
Pre toga su gukale gugutke
^uli su se i vrapci. Xiv, xiv!
Doneli su mi pisa}u ma{inu.
Ris papira. Koverte.
Kome da pi{em?
[ta da pi{em?
Umukle su i muze
i krave muzare;
samo ovce bleje, bleje :
ovce u stadu...
Ili ~e{qugar
ogla{ava trilere,
senica, koko{ke
raskokodakane...
Dok bombarduju Rakovicu,
nemam voqe da pi{em,
samo tupo blenem u kajsije,
u pupove koji se jo{ nisu raspukli.
(Ponedeqak, 29 mart 1999. Oko pet popodne, Mi{qenovac.)
204
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
*
Ko se to tamo smeje sada?
Ko to tamo peva?
Ko izgovara ru`ne re~i?
Iz koga sik}e mr`wa?
Ko to tamo blebe}e?
Astrolozi i proroci
nekoliko nedeqa ranije
videli su mra~ni tunel
u koji su pali, kao {impanza
u depresiju,
crno prole}e,
i privi|ewa
koja lede krv u `ilama.
Evo me o v d e , gde zaplakah prvi put
pre ~etrdeset i osam godina, u gnezdu,
u gnezdu od pepela :
u gnezdu golubijem,
u ostavi koja bazdi na truli krompir,
u kartonskoj kutiji.
U polupraznom gnezdu.
Na grobqu koje preoravaju
sekire sa neba,
xilitaju}i u nebo
kao nevidqivi divovi
tek ukopane smrtnike.
Pisma koja sam napisao,
ili koja je tek trebalo da napi{em,
ne}e biti upu}ena u svet.
Ovde sam, za ~amovim stolom,
naspram stare duge klupe koja pamti prvi pla~. @ban i
zasturg, bakarne pafte, portreti pesnika, gitara,
balalajka, gajde i frula, bele`nice mrtvih profesora
205
Miroslav Luki}
kwi`evnosti, i mno{tvo drugih drangulija - dru{tvo su
moje.
I poneki lave` u daqini,
graktawe vrana u suton, kliktaj sove.
I dvogled za gledawe u nebo, u budu}nost.
Ku}ni duhovi su se povukli, kao oseka.
*
Pepeo sumraka
Astrolozi i proroci su bili u pravu
Izlaze iz kwiga, iz ~asopisa
kao buba{vabe, pesnici, i duhovi
ni`ega reda, na koje zaboravih,
i ti{ina - ogromna i sablasna.
Do{lo je vreme posledwe,
vreme pepela, vreme kada se feniks
odlu~uje
da sebe spali.
Galame qudi o{trih jezika,
kratke pameti.
Ti{ina ih guta.
Ti{ina
Ti{ina
Ti{ina
I{ao sam do VRATA [email protected]
kroz pepeo i ti{inu
Bila su otvorena
Prhnu{e tri fazana kroz wih
i nesta{e u `buwu
iza poluzatrpanog bunkera
i ugqenisanih stabala.
Mrak je gust kao pekmez
Ko se smeje u toj pomr~ini?
[ta spremaju gospodari neba i zemqe
206
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gospodari rata i mira?
Ti{ina
Ti{ina
Sablasnija od pomr~ine!
Laju psi
Ti{ina
*
Ti{ina izme|u lave`a
Ku}a se brani ti{inom
zebwom i molitvom.
Moglo je i druk~ije
da je istorija bila druk~ija.
Istorija se pobquvala
i iz pomr~ine bazdi
wena bquvotina.
Ti{ina
Ti{ina
Svak se zavukao u sebe,
u ko{mar no}i
Ti{ina
Ni mi{a u duvaru, ni buba{vabe,
ni sove, ni lave`a pasa vi{e nema
Ti{ina
Ti{ina
Ti{ina
Samo pupovi kajsija
prskaju u vrtu ne~ujno
Jeziva
207
Miroslav Luki}
Ne ~uje se vi{e ni jedan qudski glas
Pomr~ina besedi
na svom nemu{tom jeziku
Pred zalazak sunca, ~uo sam ~e{qugara,
video zelenu travu,
vazduh kobaltni,
senicu koja tra`i skloni{te za no}ewe.
^uo sam vesti radio Moskve,
Dr`avnog radija Makedonije,
Ratni raport i izve{taj
o unapre|ewu hrabrih pilota...
*
Buba{vaba se prevrnula na le|a
mrda no`icama i tako okon~ava
Tako i oni pogo|eni, neznani,
usnuli...
Gugu~u gugutke.
Vrapci uporno ponavqaju
neku senzacionalnu vest.
Kajsija je procvetala
Razvijaju se i listi}i jabuka.
Koko{ke i petlovi
kokoda~u i kukuri~u i upozoravaju.
Gospodari neba i zemqe, mira i rata
ih ne ~uju. Ne ~uju cvrkut ptica.
Nema bra{na. Nema hleba.
Jedemo ponos i koprive.
Jedemo mlado li{}e bukava
i ~orbu od prvog kiseqaka.
Jedemo sebe i snove.
Jedemo usalamurenu pro{lost.
208
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Kad sve budemo pojeli,
probudi}emo se kao perunika
iz zimskog sna.
Gu, gu, gu, gu, gu gu.
Xiv.
^itavog prole}a i leta,
putova}emo od sela do sela,
od mesta do mesta ako ih bude!
Posledwi rat }e se zavr{iti na Dunavu,
u \erdapu - ponavqa starac jurodivi.
Xiv, xiv.
*
Cap - carap!
Zgrabi ma~ka vrapca
i {mugnu iza plota.
Pisak !
Zoologija ima svoj zakon,
svoje ar{ine i proporcije.
Hej ti, ~e{qugaru, koji klik}e{
tamo u vo}wacima na horizontu,
pazi da te ne zanese cvrkut,
kao onog vrapca malo pre
na dvori{tu, pod stablima duwa!
Ne volim ma~ke, ni |avole,
ni galamxije, ni la`ove.
Qudi govore pogre{ne stvari
Uvek ne{to drugo, ne ono {to misle
Nere~eno kao da ~uvaju
za neku drugu priliku.
209
Miroslav Luki}
^e{qugaru, niko drugi
nije video kraj jednog vrapca
malopre osim mene.
I{ao sam da proverim
Iza plota je ostala gomilica perja
i nekoliko krvavih mrqa
od `ivota, od leta.
Suza moja nema gde da kane
Uvire tamo gde izvire
Pupi oskoru{a,
mo`da }e ove godine prvi put roditi?
Ti{ina
Ti{ina
Ti{ina
za~iwena perjem i krvqu jednog vrapca...
*
Raskokodakale se koko{ke
Razistorija
Krv vrapca }uti
Laje pas - {ta ka`e na svom jeziku?
Kukuri~e petao.
Samo petlovi kukuri~u
Video sam kako je u trenu nestala
jedna ptica, vrabac koji je preletetao
na{ vrt, vrabac koji je skakutao
na granama kajsija, kru{aka, duwa,
na granama oskoru{e i {qive
ispred biblioteke, i ponekad sletao
da pokquca ne{to sa dvori{ta.
210
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Vrabac, pti~ica neoprezna,
kratkog pam}ewa. Vrabac {to je
optimisti~ki xivxukao posledwih dana.
*
Svako naseqeno mesto,
dvori{te ili ku}a predstavqa
reku koja ima maticu levak koji usisava nepovratno.
Ovaj levak koji usisava mene, od jutra,
od bu|ewa - ogroman je, ali nevidqiv.
Propast je mra~ni podrum istorijski
u kome G - |a sjajnoko`a kao kobra,
orgija sa sli~nim.
Pribranija od guje sa ro{~i}em na glavi :
ona je opet presvukla svoju ko`u...
Ovaj levak je nemilosrdan
i usisava sve {to zahvati :
truwe {to plovi, balvane
i nesmirene duhove,
bele kowe i wihove jaha~e,
podmuklost i stravu,
la` mladu i la` staru,
buka~e i zduha~e,
uhola`e i jedan `uti breg u daqini
suncem obasjan i pust.
Bele plovke
i jednog padavi~ara
koji nadgleda
svoju obele`enu teritoriju...
Heeej, eeejeej, eeeeeejeej,
ej, stani, stani,
hej, stani, stani,
ej, stani, stani,
eeeeeej, ejj,
Ibar vodo,
Ibar vodo,
Ibar vodo,
211
Miroslav Luki}
hej, kuda `uri{ taaako,
hej, i ja imam jade svoje,
hej , i ja imam jade svoje ,
hej, i ja imam jade svoje,
i meni nije laaako, eeejej,
eeeeeeej...
*
Sve je isko~ilo iz zgloba.
Poneki mu` i `ena iz ko`e.
Poneki mrtvac iz groba.
Sve buba{vabe izmilele su
privu~ene mrvicama bajatog hleba.
Tako treba!
@ena se prepla{ila na smrt
kad je ugledala mu`a
kao da }e joj bomba eksplodirati
iznad glave.
Vra}aju se uspomene
i laju kao ~opori pasa.
Madame |ipa, op, op, op,
udaju sise,
vino, muzika i pesme.
Tresiguz u crvenoj majici ;
svadba pod vrbama.
Nejasne uspomene ;
{evar kraj Dunava ;
se}awa raspojasanih slu`benika ;
slep~ovo|a vodi kolo,
op, op, op,
u mutan Dunav, brale!
*
Uspomene }e nas dokraj~iti
212
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ili ili
Sve se mo`e oprati,
osim vijuga u mozgovima.
Kokoda~e uporno Svela`.
Svako ima svoj razlog
i opravdawe.
Najubedqivije la`u
oni {to od Boga ukrado{e metlu
da po~iste ispred svoje ku}e,
ali nisu nevini
ni oni {to oko tu|ih ku}a ~iste.
Svi koji pre`ive
ima}e {ta da ka`u.
Kurve vavilonske, {to {apu}u
u pra{umskoj tami, gr~evima udava
ho}e da usisaju svu prazninu
i o~ajawe iz srca.
Greh zaustavqa ili skre}e
Sad svako mo`e da prodaje rog za sve}u!
Bi}e kako je pisano
U le{tarima se sjaje {tapovi leskovi
Ve} pupe jorgovani
Procvetale su kajsije
Na ulicama se pare xukci
i ku~ke
P~ela leti od cveta do cveta
No`ice su joj umazane prahom polenovim
`utim, crvenim i belim
O grehu, ~istom kao prah polenov,
o prokletstvu, o sodomiji jo{ ni{ta nije re~eno!
213
Miroslav Luki}
Od izre~enog,
~ovek ne mo`e biti miran nigde!
*
Treba po}i od najgoreg
Najgore je do{lo
Umetnik je vukao zaklanu sviwu
trotoarom, s Pismom u zubima
Umetnika su uvukli u u tamu
Novine su objavile
zrnce istine
Novina vi{e nema
Svako sad pri~a svoju pri~u
Svako ima svoju verziju doga|aja
- [ta te briga? Gledaj svoja posla!
- ka`e mi prijateq. - Nikad ne be{e
ovako, nikad veselije!
Ugledaj se na pekare, poslasti~are,
{vercere, crnoberzijance dovitqivima cveta posao!
Boqe su pro{li kroz sve
licemeri, neznalice i kalfe.
Od u~iteqa i znalaca.
- Kako je mra~no ovde!
ka`e mladi} po povratku sa putovawa.
- Ovde, u stanu?
- U gradu, u skloni{tu, u qudima - svuda!
*
Obistiwuje se najgora mogu}nost!
Palim cigaretu, suvu travu,
ko{nice zara`ene ameri~kom gubom,
kukavi~je jaje Satanino podmetnuto.
214
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Rat je lepojkama brat.
Ne ~uje se glas ~oveka.
Ne ~uje.
Samo p~ele
u kro{wama kajsija zuje.
Zujite, p~ele, zujite!
Letite, fazani, letite!
Preletite ovu pusto{,
ovu bedu,
ovo neznawe,
ovo propadawe,
ovo srqawe u `ivo blato.
*
Upravo sam video slivnik
najcrweg taloga!
Varvari su se ujedinili, novi varavari!
Svi varvari.
Kamare li{}a
kraj zapu{tenog malog ribwaka
Kru{ke na asuri
Lepet krila na onoj nejasnoj granici
gde se sve zaboravqa, a jo{ se pamti.
Bleje ovce. Bleje.
Bleje.
Strah i o~aj i od jakih karaktera
stvaraju ~udovi{ta.
Dimna zavesa se spu{ta preko svega
Probijaju se neverovatne vesti,
ali najstra{nije tek treba da stignu.
Bleje ovce. Bleje.
215
Miroslav Luki}
Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj,
ej, stani, stani, Ibar vodo,
hej, stani, stani, Ibar vodo,
ej, stani, stani, Ibar vodo,
hej, kuda `uri{ taaako,
hej, i ja imam jade svoje,
hej , i ja imam jade svoje ,
hej, i ja imam jade svoje,
i meni nije laaako, eeejej,
eeeeeeej...
*
Sve }e ih uskoro poklati
I jagwad.
Zelenom travom }e pote}i krv
i ogaw, i smola.
Mnoge }e obuzeti bunilo,
mnogi }e nestati u ko{marima.
Deca, `ene, mladi}i i devojke;
narika}e starci nemo}ni,
i ve} nari~u.
*
Najdu`e traje strah ;
strava je plodonosna kultura.
Mo`e li ~ovek makar sam pred sobom biti potpuno iskren
i da se ne upla{i istine? - pitao se Dostojevski.
Zaklano je jagwe, ne jedno,
zaklana su deca, pobijeni starci,
pobijeni mnogi i naslagani kao cepanice.
To nije krv sunca koje zalazi,
to su potoci krvi svih zaklanih
Sad `ivi zavide mrtvima
Kad otac pla~e nad pobijenom porodicom,
nad sinovima, }erkama, unucima;
216
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
kad dete ne vidi od suza
oca i majku, i ro|ake,
raznesene bombama, ili nestale
u plamenu, nije vi{e va`no
je li Srbin, Albanac, ili pripadnik
nekog drugog evropskog naroda.
Umesto potoka te~e krv i sumpor.
Mravi u mraviwake dovla~e
vlasi `enske kose.
Vi{e se ne ~uju vrapci
Ni gugutke
Ni koko{ke
Ni petlovi
Ni jedan ~e{qugar!
Spaqeno je svako drvo
i ono {to je po~elo da se su{i
i u kome je poslovao crv.
Zaklano je jagwe,
umiqato kao dete,
i mnogo dece,
i samo se ~uje
kako iz nevinih oti~e krv.
Iz ku}a kuqa dim
i {iri se strv.
^emu pesme, kad nema vi{e ko da ih ~uje?
Vi{e ni p~ele u kro{wama
kajsija ne zuje...
*
Zlokobni akordi Sudbine, kao fragment
iz simfonije ^ajskovskog, okupqaju
nerazvijene filmove, kao magnet
gvozdene opiqke, ru{evine jedne
civilizacije. Uzalud.
Sve guta ogaw, ogaw
217
Miroslav Luki}
I
sa
sa
sa
senku koja se dobro slagala
svojim telom
svim svojim udovima,
svim o`iqcima...
Sve nestaje u plamenu,
pozori{ta, crkve, fabrike,
kvartovi, trgovi, stare {ume,
dla~ice na prezrelim breskvama,
na nausnicama, na vulvi :
vozovi, mostovi...
Sve nestaje, tamnica i kqu~evi
I vrata, ona {to ih je otvarala
strpqivo i delimi~no,
ona {to ponovo, po drugi put umire.
Iza tih vrata je sfinga
di{e ti{e od ti{ine.
Pobe|eni su dobili svoju
odsutnu nebesku bitku.
Po mrtve je do{la druga smrt.
Sada je tu, ve} tu,
kao gnezda{ce cari}a u `bunu ukrasne jele,
kao ma~ka na vrhu plota, nakon {to je rastrgla par
belih golubova.
Video sam kroz prozor kupatila
Napunio sam preloma~u
i pogledao je kroz ni{an
Odsko~ila je kao krpena lopta
istovremeno kada je odjeknuo pucaw
Tako su odskakali gradovi,
crkve, pozori{ta, vozovi,
deca, trudnice i starci.
*
218
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jorgovan je procvetao
ispod ru{evina ku}a.
Jedva mogu da ga vidim od suza.
Bulevari gradova su pusti
Nema qudi.
Nisam sreo ni jednog ~oveka.
Ni jednu `enu.
Samo psi psi ski~e
u gr~u parewa,
okrenuti jedni drugima le|ima,
poku{avaju}i da se
rastave...
Jorgovan je procvetao
i miri{e na pepeo,
na pepeo,
na pepeo,
na u`as i divotu
u koju tonem,
u kojoj nestajem.
Ave Serbia!
Ti{ina
Ti{ina
Ti{ina
Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj,
ej, stani, stani, Ibar vodo,
hej, stani, stani, Ibar vodo,
ej, stani, stani, Ibar vodo,
hej, kuda `uri{ taaako,
hej, i ja imam jade svoje,
hej , i ja imam jade svoje ,
hej, i ja imam jade svoje,
i meni nije laaako, eeejej,
eeeeeeej...
219
Miroslav Luki}
Majstori Male magaze
Zna se da su zidali pravoslavne
hramove i poznato je da su Malu
magazu gradili na kraju.
Gradili su je na tvrdoj osnovi
iznad pe}ine,slasno, kao {to
gusenice svilenih buba jedu
s apetitom xakove dudovog li{}a.
Me{ali su malter sa vodom
ponornice i jajima dvo`u~i}ima.
Zazi|ivali su prethodna vremena.
Zazidali su i sebe na kraju.
Za{to?
Kako do majstora Male magaze
dospeti?
(7. maj 1992)
DRAGAN LAKI]EVI]
Vlaga u mahovini
Sve sam napisao i ni{ta ne `elim vi{e,
samo jo{ vlagu u travi da opi{em.
Taj mir vazduha nad li{}em {to je palo
u rosu jesewu, u stostruko ogledalo,
gde se rasulo sunce - kad usred modrih trava,
dok huji vreme i sve mi i{~ezava.
(...)
220
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Slike iz albuma moga oca
Kola{inski fotograf Qubo Slikar,
koji je ovekove~io snegove na ~etinarima,
pogibiju na Pjenavcu, kad se most sru{io u kawon,
Biogradsko jezero s jelenom koji ri~e
i ogleda se u jezerskoj tami,
dolazak Druga Tita na Mate{evo,
panoramu Kola{ina s babqe grede nije snimio najva`nije.
Najva`nije se ne mo`e snimiti.
1.
Budilo se malokrvno prole}e,
od snega po brdima ostala pro{arica,
~ekamo da se razvedri posle tolike zime.
Bojimo se : zaboravi}emo fudbalska pravila,
ko }e umeti da pliva, ko da vozi bicikl,
kad je svuda leto, a nama ni prole}e da ne dolazi.
Ispred kafane "Planinar" ~ekamo autobus
rano smo po~eli da ~eznemo za samo}om,
a samo}a je kao i sloboda : {ume i livade,
mora~ki prodoli, spokoj dedovine,
odakle, s vsine, gledamo svet,
a iza nas stoje samo planine i nebesa.
@uti autobus brek}e pred kafanom,
na zadwa vrata ulazi ~ovek iz daleka,
u ruci tacna i {oqa sa kafom,
seda kraj vrata i gleda s prezirom :
mali grad, male ku}e, mali qudi.
Otac mu prilazi i nare|uje
da vrati {oqu koju je odneo.
Onaj se iznenadi, po~e sva|a,
o{tre re~i zameni{e ru`ne,
mirne glasove vika i psovka.
Po~e{e pretwe sevnu{e pogledi.
Prolaznici se ukloni{e,
221
Miroslav Luki}
poznanici zaneso{e glave kao da ne vide.
(...)
"Iza|i! Iza|i, ako smije{!" Govori otac.
Uzima mu iz ruku {oqicu i tacnu,
pa ih stavqa na prozor "Planinara".
Strepim. Kako da pomognem?
Znam da otac ima pi{toq.
Pi{toq ne ide protiv {oqe.
Vuku se mrki oblaci iznad spomenika
nad kojim zami{qamo jezero
kad potope Kola{in i naprave branu,
a tok Tare preokrenu iz Crnog u Jadransko more.
Autobus kre}e, onaj ~ovek preti,
huli i psuje, ali ne izlazi.
Kad autobus ode, konobar izi|e
da pokupi posu|e i ocu zahvali.
S na{im autobusom sti`e ki{a.
Jesmo li otputovali ili odustali?
Za sliku nije bitno, ni za pri~u...
Aleksandar LUKI]
U VAGONU ROZANOVA
PRIZIVAO sam vodu mutnu, penu{avu i ~uo lelek u magli
na onoj drugoj strani gde se uzdi`e breg i grobqe. Duvala je kroz
mene promaja, jer sam otvorio sve prozore. ^inilo mi se da sam
najusamqeniji. Umo~io sam pero u mastilo i zastao samo
trenutak. Grudima mi pro|e drhtaj. Obele`iti
papir
predstavqalo je odlu~uju}i ~in. Krupnim, nezgrapnim slovima ja
napisah :
U VAGONU ROZANOVA
Zatim sam se zavalio u stolicu. Obuzelo me je ose}awe
potpune bespomo}nosti. ZA KOGA, odjednom me obuze pitawe, ZA
KOGA JA SVE OVO PO^IWEM? ZA BUDU]NOST, ZA
NERO\ENE? Prvi put sam postao svestan veli~ine onoga {to
222
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
sam otpo~eo. Znao sam da je nemogu}e saobra}ati sa budu}no{}u.
^ak ako budu}nost bude li~ila na sada{wost, niko me ne}e ~uti.
A ako se bude razlikovala od we, moja }e muka ostati neshva}ena.
I tako sam dugo i tupo gledao u papir. Be{e ~udno {to sam
izgubio ne samo mo} da se izrazim nego {to sam zaboravqao i ono
{to sam nedavno video. ROSNU PAPRAT. BUJNU. Pisati je
lako, verovah, kao {to paprat proguta {umu. Za ovo sam se
pripremao godinama, ni u jednom trenutku nije mi padalo na
pamet da bi mi bilo potrebno i{ta drugo osim hrabrosti. A vreme
je prolazilo i moja je glava bila prazna kao koverat. Ja nisam
prime}ivao ni{ta do belinu stranice ispred nosa, poplavu
ti{ine. Nisam postavqao sebi pitawa koliko je sati; ~ulo se
zvi`dawe vozova koje je odjekivalo ~as bli`e, ~as daqe, no} je
isticala razmake, razmaci se}awa, pomislio sam na sve ono {to
sam pre}utao i sakrio ~ak i od sebe, i ugledao VAGON
ROZANOVA. I po{to sam do nedavno putovao uglavnom u brzim
vozovima koji su to samo po ceni podvoza, odlu~ih da pre|em u
VAGON ROZANOVA...
U{ao sam, dakle, u VAGON ROZANOVA, kao u kakvu
podmornicu i u~inilo mi se da nikad vi{e ne}u da izi|em. A
VAGON be{e skoro poluprazan. Ako ne ra~unamo Rozanova - to
crveno lice, skoro ru`no. I kosu - boje vatre i nakostre{enu,
ALI NE KAO PLEMENITI "JE@" (MU[KA NARAV) , VE]
KAO
NEKI
USKOVITLANI
TALAS,
POTPUNO
BESMISLENO... Lepota tog lica zra~ila je iz pogleda i
osmeha. Rozanov se osmehivao nekome (ili ne~emu)
u
daqini...Sasvim neo~ekivano i kao za sebe, po~eo je da pri~a o
vernosti Bogu, od svega sam razabrao nekoliko re~i ( " I samo }u
plakati nad sobom". I ja zaplakah. Gu{io sam se misle}i na sve
ono {to nas je sna{lo i {to tek predstoji. SUDBINA ^UVA
ONE KOJE LI[AVA SLAVE! re~e Rozanov. I po~eh da pi{em,
preplavqen pro{lo{}u. Ja nisam ~uvao pro{lost, drugi su je
sa~uvali za mene, a kad ne bude bilo onih koje ponekad susre}em,
osoba sa neizle~ivom ~e`wom koja se preobra`ava u bolest jednog
novog po~etka, vrati}u se pro{losti...
Moji sinovi su oni koji }e pisati posle mene o onim stvarima
za koje ja nisam imao dovoqno smelosti...
37. Washington st.
Concord
NEW HAMPSHIRE 03301
U. S. A.
223
Miroslav Luki}
POQSKA MU[TIKLA
To je samo
jedna obi~na crna mu{tikla,
preturam je po zubima
takvom spretno{}u
kao ko{ticu tre{we.
Ona je od javorovine,
brat mi je doneo iz Var{ave.
Kad je van ustiju,
dr`im je blizu srca.
Ova mu{tikla je moj koautor.
Pi{emo zajedno slede}e :
Vla`na septembarska no}
bez komaraca
revolucija pod prozorom
kao oranica, kao zumbuli
seme je zasejano duboko
(ne mogu ga otkopati vrane, mislim)
Jezik je ovaj UTVARA
kao vila od tri stotine soba,
vampir je prisutan,
wegova `ena - {erpa
pora|a se na dr{ku
ili mi se pak sve to samo
privi|a
U senovitom delu pozadine
tamo gde obasjawe dopire slu~ajno na kratko
motaju se naoru`ane senke.
No} i besmisao o~eve pri~e,
no} i stvoteq svega udru`uju se.
Gorki i opori mirs, pro{log,
no}, pro{lost je jedva vidqiva nit
unutra{weg stawa duha,
pre`ivqavawe nepostoje}eg.
Otac re~e : ne diraj tu|e zlo.
224
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ja vidim oca kakvim on sebe nikad video nije.
Otac re~e : nikad po vetru ugqen `e`en
vani ne iznosi,
jer vatra se ne lo`i u vreme jakih vetrova
na raskrsnicama.
Du{a mi se previjala u gr~evima
dok je otac govorio i govorio,
otac je izgledao kao sablast,
moj otac je najve}a mora koju sam upoznao!
Kakvi su drugi o~evi
koji su deset, sto puta gori!
Otac re~e : vreme je da se krene,
zna li iko kuda?
Protiv kroja~a sudbine?
Stojim u mestu,
kao ve}ina uostalom,
muke nikada nisam voleo da gledam izbliza.
Prizor klawa koko{ke ili sviwe
izazivao je u meni povra}awe,
kako bih reagovao da moram da gledam
kako nekom testeri{u glavu, udove?
Ponekad se pogledam u ogledalu,
kao da to davno nisam u~inio,
u meni bojazan da }u zaboraviti
vlastiti lik,
vra}am se unatrag.
Ponovo san.
Dan, bez voqe za bilo ~im,
ose}am blagu pospanost,
neiscrpnost snova,
duboku i neizdr`ivu,
kao `ensko podavawe posle
vi{ednevnog kolebawa.
Verujem jo{ uvek u to
da }e biti boqih vremena
225
Miroslav Luki}
( pre`ivam kao i svi
dvopapkari)
( nau~ili su nas kao i svako krdo
da galopiramo jednim ustaqenim tempom)
(|avo bi znao kuda)
Ne, ne postoje pravi orijentiri,
napred ili nazad, ili pak rasplinuti se u {irinu.
Blenem Gore, tra`im ne~iju ruku {to skrivena
diriguje, {to stvara od qudi ti~ice
naviknute na krletke (istorije)
Ho}u da ve} jednom odgovorim sebi :
za{to moje srce tako lupa,
ho}u li preboleti toliko toga,
za{to u meni tuli
ono {to je u mojoj du{i najdragocenije ne{to?
za{to ne ispliva iz dubine
kao utopqenica kojoj je pukao `u~?
Neki me pojas pritegao, neka zagonetka,
tr~im u krug kao vezani pas,
urli~em, ni{ta ne poma`e.
Nebo je vres, oro{en znojem an|ela,
jedna se zeba na puzavici gnezdi,
kidam vlastite u`ase i uspomene,
tako po~iwe mre{}ewe moga bi}a.
Politika je kurva sa pizdom {irokom kao torba,
pizdetinomxaketinom,
ili mo`da stvari vidim naopako,
onakvim kakve one nisu?
Vidim vampira koji je nekada vladao,
a sada se povla~i natra{ke
pod zemqom.
O vampir~ino!
Kako si crven. Kako si pun krvi.
Opsesijo.
Divno je biti diktator i matorac
jer u starosti nema vi{e bojazni nikakvih.
226
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nalik si na bizona
na psa koga kqukaju mesom
nevinih trinaestogodi{wih devoj~ica,
{ta misli{ zna li se to?
Jednom }e i tebe neko uhvatiti za muda,
jednom i ti mora{ izvisiti!
Mlado krdo bizona jurnu}e na tvoja
muda, na tvoj `ilav trbuh,
kad se niko ne nada,
`ivim za taj trenutak,
`ivim za boqa vremena
(kad ne}e biti samo
stra{qivih `ena
ve} i robusnih mu`jaka)
kada }e nemogu}e postati mogu}e,
naravno, pu{e}i na poqskoj mu{tikli,
pu}kaju}i dim,
naizgled nevidqivo...
Getsimanija , vrt
Bila je to ledina koju sam razorao i zasejao seme. Oni su i{li za
mnom i gazili brazdu. I{li su polako i ~eprkali kao vrane. Dok sam
ja na kraju
brazde kle~e}i ~ekao da nikne, oni su dolazili i dovikivali : "Ua!
Ovaj nosi tu|i krst!"
@alosna je moja du{a do smrti?
Zar spavate? Zar ne mogoste jedan ~as probdeti?
Kome to govorim? Koga molim da bdi i moli se da ne padne u napast?
Oni do kojih mi je stalo, spavaju. I ne znaju {ta bi mi odgovorili.
Spavaju i daqe i po~ivaju.
Dosta je. Do{ao je odsudni ~as,
ustanite, hajdemo!
Kasno ste se probudili, prerano ste me se odrekli, tri puta, tri puta!
Ne te{im se {to }ete plakati
kad shvatite {ta se dogodilo...
227
Miroslav Luki}
EVROPA
***
( Miodragu Pavlovi}u)
Razmi{qaju}i o tom slu~aju, o devojci Evropi, koju je neka druga
`ena, ne - Azija, obuhvatila kao plen svojim sna`nim rukama i
povukla za
sobom - ~ini mi se da je malo onih koji su se pozabavili tim snom,
koji je mo`da nagove{tavao budu}nost. U svakom slu~aju, ti ~udni
snovi koji su upla{ili Evropu, dok je u roditeqskoj ku}i spavala
slatko i bezbri`no, bili su ne{to sasvim prirodno, jer neobi~na
~e`wa u devojkama buja kao sok u naranxama.
Vrhovnim bogovima, naravno i Zevsu, nije dato da mogu da zalude
nevino devoja~ko srce, zato smi{qaju prepredena lukavstva. Zevs se
pretvorio u bika, divnog, sa nabreklim mi{i}ima na vratu, rogova
skladnih i malih, boje zlatno`ute. Na ~elu je imao srebrnobelu pegu
nalik na povijene rogove mladog meseca, a modrikaste o~i, blistave od
po`ude, kolutale su mu u glavi. Zavo|ewe i otmica Evrope, uverqiva
je pri~a koja se ponavqa u slu~aju ve}ine {iparica.
Veoma stara pri~a kao da se dogodila ju~e, jer i danas {iparice
po~iwu tako, vinu se na `ivotiwu s `eqom da se provesele. Kad bik
sko~i u ambis, i kad osete prostranstvo mora, desnom se rukom
pripijaju za rog bika, a levom se dr`e za wegov mi{i}av vrat. Pri
tom prepla{eno skupe noge. Ta beznade`na usamqenost, to je ono {to
tera Evropu na skupqawe nogu, na pristanak, i tako preru{eni bog
posti`e {to je `eleo...
Evropa je izabrala tu`nu sudbinu. Nije imala dovoqno hrabrosti da umre,
da sko~i u burne talase. Dakle, prihvatila je trku nasilnog odrastawa i
postala zemaqska nalo`nica vrhovnog boga. Razmrskala je rogove
morskog bika, ali protiv pro{losti i rastrzanosti nije mogla mnogo.
Poku{ala je da se ute{i, da zaboravi ali ni zaborav, nije {tedeo.
Bile su potrebne gore stvari
koje }e potisnuti ono bolno. Prodor islama,
pokoqi, verski ratovi, inkvizicija, pronalazak topova i baruta,
otkri}e drugih kontinenata i kolonija,
jedrewaka i parobroda, lokomotive i fabrika,
bune i podmetawe po`ara, nabijawe na kolac,
masakri i pretvarawe miliona qudi u pepeo,
228
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
rasap, |avo i privi|ewe, la` i idoli,
katastrofe i materijal koji je debqi od
zavesa i dobro skriva od grla do tla
osetqivo telo. Sve je bilo dobro {to postiskuje
istinu, ~ak i delo koje je osu|eno da le`i
u mraku, zabraweno, u pra{ini arhiva, na neodre|eno vreme.
Ne pose}ujem vi{e biblioteke i arhive, tamo
je oduvek protivpo`arna za{tita neadekvatna,
lica bibliotekara i arhivara su kao bradavica,
kwige i izve{taji do kojih mi je stalo jo{
uvek se ne izdaju, ili su zatureni. Iz kwiga
koje mogu da listam ne mogu da prepoznam pro{lost.
Rusaqe iz Duboke, isto~na Srbija, i drugi paganski
obredi, misterije, vr{waci devoja~ke ~e`we Evrope,
kao poseban oblik pam}ewa, vi{e meni govore
o materinskom osmehu one druge `ene koja je
po{la u susret Evropi i silom je povela...
***
QUBAV [email protected] BLIZINU. A ja temeqe, temeqe
Stare Evrope, ili kopawe novih temeqa, Svezna~ewa.
Jer, ja ne volim razgra|ivawe. Ja sam za korenitije
odstrawivawe bolesnog tkiva.
Ne prikazuje se va`nost pojedinih doga|aja
podjednako jasno svima. No} je bila svetlija
od kozje dlake. Svi su spavali u ku}i ispod
planine Rtaw ~vrstim snom.
Mo`da to be{e odmah iza pono}i?
Spavao sam u jednoj od soba sam i samo {to sam
zaspao za~uh kucawe o prozor.
Video sam dve senke.
Po kog su do{li? No} nema svedoka.
Psi su zalajali, a zatim po~eli da cvile.
Verujem da sve ovo mo`e poslu`iti
kao gra|a za roman, koji }e napisati
neko drugi. Meni je dobrodo{lo kao uvod
u pri~u o kr~mi ~ija su ulazna vrata,
sve`e ofarbana, nalik na kredenac.
Moji prozori su na spratu : odatle se
pru`a pogled na isto i savez razvu~eniji
229
Miroslav Luki}
od magle. Administracija budu}nosti
bi}e stvorena po ugledu na Bo`ju,
a Bo`je Kwigovosdtvo je te`e od
zemaqskog, jer je duplo.
Ne pri~am pri~u o Srbima kao o
demontiranim granatama - ja sam nasle|e
te pri~e.
Osmotrio sam okolo da nekoga nema
u blizini i tad sam spazio zemqu
crvenu i neke rupe obrasle travuqinom.
Video sam `enu u crnini sa licem
beqim od alabastera. Sa detetom u naru~ju.
I{la je prema meni opasana kai{em o kome
je visio veliki katanac sa kqu~evima
koji su zveckali. Pri|e mi i re~e :
"Video si, sad zna{!" Znam, rekoh.
"Ako otkrije{ tajnu, ode glava!"
Ono dete u naru~ju re~e : "La`e te, ~ove~e!"
@ena u crnini se naquti i tresnu dete
o zemqu. Ono se pretvori u `abu i po~e
da ska~e. Zatim se `ena pribra i re~e mi :
"Vidi{ ove rupe?" Vidim.
"I drugi su tu kopali, jer su verovali da }e
da na|u. Tu je o n o . Tvoja sudbina je
da zna{ gde je t o , ali ne kopaj!"
Posle ovih re~i zaseni me svetlost,
na mestu gde je stajala `ena u crnini
titralo je Sunce...
10. jun 1989.
230
- 27. decembar 1993.
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
LEGENDE O RAMONDAMA I [email protected]^ASTOM
PESKU MESE^EVOG SMAKNU]A
...Zavese vremene se dobro dr`e, ta plu}na
krila poro~nog sveta, iako su dodu{e
crwe od marama o`alo{}enih seqanki : koga
`ale? koga skrivaju? Sad, kad se Vi|ewe
stvrdwava u dijamant, i sija
prema Budu}em, usred sivila proteklog vremena?
Skrivaju zlatnu `icu, jezera i ku}ice na
obalama, dimwake i sede glave.
Sudove sa te{kim poklopcima u kojima
vatra podgreva temperaturu vode i
me{a jediwewa soli, zlatnog peska .
Iz {upqina Meseca koje me posmatraju
netremice, ukazao se ~ovek sa jare}im telom.
Zaigrao je pred na{om ku}om, tresu}i se
u suzama. Nisu ga sasvim potro{ile
zavrzlame iz pomr~ine, iza zavesa.
Orgije na peskovitim dinama pustiwa
ovalnijih od jezika. Sme{io se vrag
da smo mu videli penu iz usta kako curi.
Hranio se zavesama vremena; otkrivaju}i
u pozadini lica koja zaboravismo. Tutkao
nas je na wih. Boqe bi bilo da i ovaj vrag
umre jer }e i istinu pojesti na kraju.
Otvorio je pukotine u planinama i
ugqenokope, ukrstio vetrove sa ~etiri
strane sveta, da bi promaja stigla
lagano i sigurnije od mraka
u najskrovitije odaje : dugo }e da nas
izjeda u wima, ima vremena napretek!
Do{ao je ne~isti vrag , sa nama zbija
{alu; sa samog vrha onog {to smo
mogli videti, i skotrqao na nas
kao lavina. Ali vra`ije kotrqawe nije bilo
bolno, ve} na{ strah - bezrazlo`an.
Pravi neprijateq je ~u~ao u na{im glavama.
I on je krpio zavese vremena, kao pauk
231
Miroslav Luki}
mre`u : zavese su bili najja~e tamo gde su
bile postri`ene kao livade, nakostre{ene
i ukru}ene... Zavese vremena su za na{e
ukuse bile mrtve stvari, i naduvale bi
nam stomake da smo ih oprobali.
Video sam kako rukama povla~im
krajeve zavesa, kao u kakvom provincijskom
pozori{tu ; iza ne be{e vrag, ni pozornica
koju mi{qah da poznajem, ve} {upqina
ribqih usta : opipah joj
uzdrhtale mesnate vilice... Vrag je osetio gor~inu
pojedenog kad sam ga poveo na sune}ewe.
Ostao je bez trepavica, i bez obrva , tu`an.
Zavese vremena, gvozdene zavese
iza kojih junaci neimenovanih pripovetki
provode ~itav vek, nalik na obi~ne tifusare,
mu~eni najko{marnijim privi|ewima, ne mare
za zavesu, pred kojom {ene i kle~e gre{ni
godinama, op~iweni ~udima masovne
hipnoze, u`ivaju}i u ~udima umetnosti podlosti.
U vangli wihovih bezbrojnih srdaca, odanih
samostanskoj tiraniji, u{tavqene su ko`e
zavesa, ovaca i stada koja su uzgajali umi{qeni
horovi carinika i svetle daske prefekture.
Uobra`enost i katarakt pozdrava, izgovora.
Bol }e mi `ivot baciti u naru~je - kazao je
vrag - zadatak mi je da izdr`im poravnawa
za sve za {ta sam sumwi~en. Za{to ba{ ja?
Zato {to nisam umeo da gazim biografije
i {to sam se zaustavqao ispred lokvi krvi
tra`e}i odgovore .
*
Ako poezija nema za ciq prakti~nu istinu,
onda ne izra`ava odnos koji postoji izme|u
osnovnih na~ela i drugostepenih `ivotnih
istina." Poezija ima te`ak zadatak.
Ona se ne me{a u politi~ke pokrete,
u dru{tvena ure|ewa, ne pravi aluzije
na istorijska razdobqa, na svrgavawe vlasti,
232
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
na ubistvo kraqeva, na dvorske spletke.
Ona ne govori o borbama koje ~ovek ponekad
vodi sa samim sobom, sa svojim strastima.
Ona samo otkriva zakone na kojima
po~ivaju teorijska politika, svetski mir,
Makijavelijevi napadi, papiri}i od kojih
se sastoje Prudonova dela, psihologija
~ove~anstva." Kada se ~inilo da su me
napustila vi|ewa na kojima sam se razvijao,
to je bila samo prolazna malodu{nost.
U odanosti Istini jedino su moje kosti
opstale. One su se pokoravale visuqcima
mesa. Mera za kojom tragah u kostima je,
u kwigama pisanih rukom drhtavom,
~ije su stranice kao upaqena kesa srca.
Istorija postoji u razja{wewima,
u meri onih koji dolaze
pripravni na sve {to se mora
izdr`ati. U bezbrojnim kwigama
ispre~ile se carine vremena, izvrdavawa :
ju~era{wa tuma~ewa, koja nisu zbrisana,
iako su temeqno osporena vaqanim argumentima.
....
BROD LUDAKA
*
BROD BEJA[E od ~elika i duga~ak.Wegovu ~vrstinu su
u svoje vreme upoznali mnogi narodi i galebovi
dok je plovio okeanom, albatrosi i kraqevi qudo`dera.
Duh mnogo ~ega bio je zatvoren u bocama, kao vino staro,
staro stotinama godina. Jer, zapovednik toga broda,
od milo{te prozvan ^eli~ni kapetan, od milo{te
i od nau~nika akademija nauka i umetnosti,
voleo je duhove u bocama
Voleo je alke, rasko{ harema i carskih protokola,
ta~nost i servilnost u{kopqenih evnuha i kwi`evnika,
sjaj zlatnog nakita i bqesak dijamanata, riku bengalskih
tigrova i slonova i cirkus sa milionima gledalaca.
Alke je imao taj brod na bokovima da podse}aju
233
Miroslav Luki}
na srpove i morske mehure. I pozama{ne pacove
u utrobi, {to su ci~ali i orgijali ispod ostava
krcatih dimqenim mesom, slaninom i teglama
sa crvenim umakom. (Pacovi su orgijali,
samo je kapetan ^eli~ni mlatarao rukama po slanom
vazduhu, ubedqivo iskazuju}i svoje nezadovoqstvo.)
Pacovi su pojeli grdne mesne i druge rezerve,
~im se brod navezao na okean, i zatim su progrizli
~epove od plute kojima behu zatvorene bezbrojne
i lepo naslagane boce sa zatvorenim duhovima.
O duhu iz boce koji je pokuqao osta}e svedo~anstvo,
ispri~a}e ga, verovatno, jednom jedan svedok.
Ne}e to biti pisac ozbiqan, ozbiqni odlaze na |ubri{te.
Done}e nam svedo~anstvo jedan neznatan ~ovek,
kad ne bude vi{e imalo zna~aja.Do}i }e era banketa
koji sadr`e tiraniju. Sa ukusom nametnutim
u sterilnoj stvarnosti, u nasle|u {to {tr~i
kao prevrnute grabuqe.[pekulacije }e kru`iti zemqom
kao jata kukuvija i gavranova. Duh iz boce }e prire|ivati
pir za pirom, bankete i nepo~instva.
Ko misli da su prvi i drugi oficiri, i kapetan, izdahnuli,
neka se seti `ena koje su uzgajivale krupne sorte
krastavaca i preparirale mamutsko stopalo.
Iz mora naviru jeguqe. Zlatno prstewe
i narukvice i sitne ribe peska iz vodenih pe}ina
i jedrewaka, lete u jatima iznad poluostrva i ule}u
po mraku u ku}e, u ostave, u palate,
u rezidencije Tre}e Evrope. U sulundare,
iznutra, kroz koje se ne mo`e pro}i nenagaravqen.
U sulundare ~ija mo} nije u pam}ewu, ni u vrlinama
duha - ve} u vatri i sagorevawu.Oni svoj smisao
postojawa izvla~e iz vatre i dima u slovoslaga~nicama
gde je svako piskaralo i trabant mogao da raspali
po wu{ci, kao osvaja~i kumbarama po kulama gradova.
Okupili smo se besni i nezadovoqni u pristani{tu.
Gledali smo ukrcavawe tovara blaga galame}i.
Ukrcavala su se lica koja smo u magnovewu prepoznavali.
Veliki je broj ubica i neprijateqa na{ih {etao me|u nama,
234
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
mi smo na{ strah prepoznali u talasima i na licima
budu}ih majstora krivotvorewa.Taj strah od toga broda
ne}e progutati morske dubine - on je ostao u nama,
kao i napor majstora koji su stvarali ki}eni dekor palube.
JELENA LENGOLD
[ Sli~ice iz `ivota kapelmajstora ]
Onima koje voli kapelmajstor uvek kuva jelo sa
mrtva~kim za~inom
Bosiqak i tamjan
Draga, ne gledaj me tako zastra{eno
Biber, miro|ija, mo{us
Tako dobro, tako gipko barata{ no`em
Agavin prah, zatim prevuci se~ivo po nadlaktici
I samo dve - tri kapi draga, najboqa je jutarwa krv
Zakla}emo i zeca, nevinog, belog i glupog
Zakla}emo i srnu, zatvoriti wene dosadne dobre o~i
Crna rabota draga, ti }e{ igrati po vatri oko lonca
Poskakiva}e ti grudi
Qute paprike i repovi pustiwskih {korpija
Ja }u dobiti kopita i razjareni sluh
Tako dobro barata{ iglama, tako sigurno
Strelama koje ne proma{uju
Skuva}u ti sazve`|e koje sam no}as ulovio na nebu
Rastopi}emo sve te zvezde u qutom sir}etu
I vi{e nas ne}e pla{iti daqine
Svetlosne godine isparava}e se u na{em ru~ku.
235
Miroslav Luki}
M
Danica MARKOVI]
Letwe ve~e
Kad zrikavac u ve} zreloj i visokoj
Travi svoju pesmu zapo~iwe davnu,
Bude}i vidika uspavani pokoj
Melodijom drevnom po potesu ravnu;
I s dalekih poqa po~ne da se di`e
Mirisava vlaga u magli~ast veo :
No} prozirna, plava izdaleka sti`e
Puna tajne ~e`we, tamni oko ceo.
Nedozreli je~am svitwaci oble}u.
Prepelica negde u `itu , daleko,
Za~uje se kad{to. Po livadskom cve}u
Mese~eva svetlost preliva se meko.
Pod misti~nim snakom srpastog meseca
Tajanstvenom snagom kao da o`ive
Moje ma{te bude pokopana deca,
Me| zvezdama gore, nebom od kadive.
Pa kad na seoskom usamqenom putu
Divqi lave` pasa iz misli me prene,
Moji snovi davni u tome trenutu
S eternih visina sme{e se na mene.
Todor MANOJLOVI]
Iz dnevnika
Zabele`i}u jo{ i smirenu jesewu no}
izgubqenog i lagodnog lutawa
Du` glomaznih skorojevi}kih palata
I sumornih zaboravqenih starih uskih plotova,
Po {irokim bezbojnim novim ulicama
I pokuwalim pustim soka~i}ima,
U ~ijem se tada mestimi~no pro{aranom
236
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Isprekidanom mraku titralo, krilo
Mnogo neobuzdane ~udne poezije.
Na afi{ama i firmama bile su ispisane
Fantasti~ne pesme i kabalisti~ke re~i
Koje smo domi{qanski vezivali me|u sobom
I sa zvezdama iznad nas.
Jer zvezde su nam bile sasvim bliske,
Visile su u grawu jo{ zelenog drve}a
I padale su ~esto kao vatrene {i{arke,
Negde, niz horizont od crne kadife.
Du`inu ulica i zaspalih poznih ~asova
Kratili su na{i razgovori i }utawa,
Iz kojih su iskrsavale trenutne nove zvezde
I no}ni leptiri sjajniji, lep{i od onih
[to su lepr{ali oko sijalica.
tako smo i{li dugo, dugo za vremenom
[to izmi~e - i hvatali smo za krila
I{~ezavaju}e trenutke; naposletku
U setnom svetlu sivog praskozorja,
Dr`ala je jo{ samo ruka ruku,
U znak zavr{etka igre i opro{taja.
(...)
Feniks
@ar - ptica,
Sjajni Feniks,
^udesni stvor
[to se hrani
Suzama i opojnim
Mirisom izmirne, narda Videste li ga?
Kako polete, prolete
U gordom visokom luku
- Golemom! -, naglo ko muwa - ?
Ostavqaju}i za sobom,
Kao repatica kobna,
Dugu, zaslepquju}u
Prugu svetlosti svoje,
237
Miroslav Luki}
Za znamewe niskoletnoj,
Trezvenoj sitnoj `ivini
Da se jo{ leti i svetli
I u onim regijama.
Videste li ga?
Sada je nestao,
I{~eznuo u po`aru
(Od koga, vide} ga samo,
Bledi vas hvata u`as),
Al ne kukajte za wim,
Mudro i licemerno,
Vi pametni, oprezni :
Nije mu prva smrt to,
Nit mu be{e to posledwi `ivot:
Svakih pet vekova
On slavi ovakav pir,
Cepa ogwenom prugom
Studeno nemo nebo
Spaquje, s mahnitom stra{}u,
Sopstveno svoje gnezdo
I survava se u wega Pepeo suri u pepeo.
Al se iz pepela mahom,
Usred vaselenske bure,
Raskriquju ~udesno
Obnovqena zlatna krila
I tajanstveni vaskrsnik,
Silniji, lep{i no pre,
Polazi sjajno, muwevito,
Na nove svetlije pohode
^iju vi metu i kraj
Ve} ne}ete videti, Vi, {to samo jedared
^ivite, neminovan
I nepovratan plen
Ve} prvog sutona Dok on, za koga je svaka
Nova smrt novo ro|ewe
I svako ro|ewe vaskrs
-------------------
238
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Brodi kroz zlatni azur
------------------Uvek iznova mlad
Uvek zanosno lep
I uvek, uvek Pobedilac.
(1916, novembar)
Sibe MILI^I]
SAN SVEMIRA
Legoh na no}no poqe, usred mirisnog cve}a
I sna rukama ne`nim zatvorih svesti vrata :
Saznati {ta je tajna, zagrobna, ve~na sre}a
Pomo}u sna dobroga, najbli`eg smrti brata.
Al za{to san da nije najverna smrti slika?
O, koliko nemira sa one strane svesti!
U snu, iz svega biju hu~ni potoci krika,
Svemu okolo mene san nosi bolne vesti!
Nit trave sawa srpa mese~evog se~ivo,
Deblo zmajevski plamen {to ga ni{ti do praha,
Ptica krvavu strelu neodoqnog zamaha,
Ru`a slomqeno srce, bolno, neizle~ivo.
Leptir sni da ga juri bezbroj mirisnog cve}a,
A krin da ne}e nikad dosti}i ruho cara,
More da je poqana s bezbrojem ~etinara,
^empres da je ogromna, zga{ena, crna sve}a,
Jagwe zaludnu `rtvu vrh la`noga oltara,
Galeb da ga ubije strela plamenog sunca,
Oblak da zalud ~ezne da se jednom odmara,
Dolina da joj preti teret gordog vrhunca.
Zrno peska sni da je svr{etak jednog sveta,
Koren da je nesti`no srce hraniqe zemqe,
Izvor da nije konac svake plamene `eqe,
Otok da nikad ne}e pu~inom da se {eta.
239
Miroslav Luki}
Ribar sawa strahotne ~equsti gladnih riba,
Te`ak da biva grozdom biblijskog Hanaana,
Devojka sawa cvetak, u kolevci ga ziba,
Mladi} gine od zmaja sred pe{terskog mu stana.
Suludo, u snu, kru`e sazve`|a mnogobrojna :
Plameni monogrami bogiwa i bogova,
I sniju da su stra{na, vatrena kola bojna
S kojih prele}u strele snagom svetlih lukova.
A ja, le`e} bez svesti usred no}noga poqa,
Snivam da se pretvaram u ovaj nemir sveta,
I dok se, prut tanani, prelama moja voqa
@ivim `ivot pun straha svih bi}a, svakog cveta.
RANKO MLADENOVI]
Velmo{ka molitva
Zemqo moja,
zemqo strasnih i bolnih heroja!
U tebi nam stezali surovo
strasti na{e
sa sedam kolana!
U tebi nam rasli svati mladi
da ih damo
smrti na ven~awe!
U tebi nam od kopaqa dugih
sedam leta
gradili nosila!
O, ti na{a ogwena urvino!
Sakri pretke
u grobu duboko,
da kroz kosti trava ne pronikne;
da ti nikad,
majko, nikad vi{e,
ne propada jezik kroz vilice;
niti da ti,
majko, ikad vi{e
240
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
vise zmije o belim dojkama!
Zemqo moja,
Zemqo strasnih i bolnih heroja!
Kulo na{a od devet tavana,
I razboju
Sa zlatnim ~ekrkom:
Rasto~imo gvozdene verige
I ubijmo
zmije osedlane,
da ne raste u visinu trwe,
da se vi{e
sastat ne mo`emo!...
Rastavimo brave od zvekira
s tvojih sedam
oven~anih dveri!
Pronesimo kroz wih glave neme,
{to jo{ vise
na kobnome koqu,
kao kobne brojanice crne
u rukama bezo~noga boga!
Presecimo na dve i tri pole
nad dverima
dva crna an|e;a,
{to litije na{e kletvom krope,
da ne znamo
na kome je carstvo!...
Od kostiju sadeqimo kopqa,
stra{na kopqa
uqem namazana,
da grobove s wima probodemo!
O, a tad }e na nebu bez boja :
Mesec tri put od straha da sko~i!
Zemqo moja,
zemqo strasnih i bolnih heroja!...
241
Miroslav Luki}
DESANKA
BELA TOPOLA
Beli se stablo
bele topole
kao kostur praiskonskog sisara.
Pod wom trunu qudi
pove{ani nekad o weno grawe.
Te~e kao {to je tekla
voda Una istrunu}e i bela topola
kao {to sve trune,
zaborav }e pasti na rane,
na srebrne topoline grane
kao {to na sve pada.
Roni}e se suze zvezda u Unu
kao {to se u sve vode rone,
na svaku suzu {to je ovde pala,
na srebrni kostur topole,
na ve{ala,
na se}awa koja zasad
jo{ ponekoga bole.
PROVIRI ^OVEK IZ [PIQE
Proviri ~ovek iz {piqe,
nigde zelenila ni rumeni,
ugaraka izobiqe,
ugqenisane zveri, ugqenisano biqe,
crni se zgorela loma~a
gde je {uma bila,
de~ja tela ispe~ene larve,
ne razlikuje se pse}a od qudske glave,
rasute gomile rogova, papaka,
opiqci qudskih i zveriwih zuba.
Pocrnela nebeska bi}a :
Mesecu naprslo ~elo,
zgorela dvojica Vla{i}a,
jame gde su stajale
Velika i Mala kola,
242
MAKSIMOVI]
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
duge - namrtvo prebijene guje,
nigde plami~ka ni oreola.
Odnekud zatrpani stewem
nerazgovetni se dozivi ~uju
i jo{ neohla|ena
odnekud miri{e smola.
Za `ir
Brodari ti grade bele la|e,
sokolari ti odgajaju sokole,
p~ele sa sunca donose ti sa}e,
zlato ti love ribari u pesku,
sebar sa poqa plodove zbira,
lovci skupqaju rogove jelenske,
prepisuju ti dijaci jevan|eqa,
slikari daruju ikone i freske,
kova~i kuju dveri manastira
u kadionici tamwan to~i smreka,
zlatna kandila ti iskivaju tuje, za `ir ti se jedino molim,
`ira u {umi pod granama neka,
da mu se kad god pod zimu na|e,
izgladneli otrok obraduje.
Za pastvu srca
Care Du{ane,
tra`im pomilovawe
za tragikomi~ne gwurce
i vodi~e
kroz labirinte srca beskrajne,
za ponirawe u sebe `edne,
za nedosledne
zbog doslednosti neke tajne,
za verolomne
zbog vernosti neke unutarwe,
za skromne
zbog nekakvoga u sebi bogatstva,
za one koji su samo srcu
verna pastva.
243
Miroslav Luki}
DU[AN MATI]
DA IMENUJE[
SENKE ZVEZDA
V
----------------------------Ruka ti jedna ipak u bistrim potocima svetlosti po~iva druga do
lakta zagwurena u kumovoj slami mesa
Jo{
Ima{
VI
Samo
Samo
Lomno i smrtno meso
@ivot sav da brani{
Od orawa smrti
I le{ kad tvoj
U pesak pustiwe zatrpaju
U pesak pustiwe zatrpaju
Osvaja~i sutra sa o~ima ~ednim i vedrim
I svirepim. Bez senke.
Da zvezde sa visoravni gore i
U `ivom pesku smrti.
U nasilnim i prozuklim ogledalima smrti.
1949 - 1951.
SUTRA
-----------------------------------~eka nas podsmeh ve~nosti
kako da sa~uvam tu dragocenu sagorelu mahovinu prolaznosti
to srce na{eg srca
na visoravnima gde se `ivot i ti{ina slivaju ujedno
244
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
topla je topla magla na santama minuta
od kojih su satkani i plen i senka na{a
jo{ koji ~as samo i novi buquci krvi bi}e ledeni dah samo
nije na meni da vitlam tim se~ivima poruge
da sudim, da sudim taj dim {to se vitla nad
krovovima
sebi~ne te nade
taj ~i~ak jadnog trajawa
jalovu sre}u tu iza spu{tenih zavesa
bistra jesen oti~e sokacima, an|eo je do{ao po svoje
jer {ta sam to bio hteo
{ta sam to toliko bio nepovratno naumio, do |avola
nesvarena grumen detiwstva
puko iverje mladosti
zamke pevawa
otrcani gr~ `ivota
reke dremaju i svedo~e meke barke oblaka koje promi~u
varke plavetnila
o guste trave leta, o `ita uspavanke
da brujim, da brojim jo{ do vrtoglavice
i da se uspavam opet
a {ta je tra`ila sme{na mu{ica nemira
pauk bdewa na vetrometini
u svetlosti oluje za~iwen otkos snova
an|eo je do{ao po svoje, a|eo i slep i gluv i mutav
an|eo je do{ao po svoje, i ja znam {ta ho}e
sve je pred tim nalogom pusto{ i glib i sme}e
pro{losti
jednostavno treba ustati i po}i za wim bez re~i i bez povratka
***
Pi{e{ uvek kao {to `ivi{, kao pred neki polazak.
Neki kona~ni odlazak.
I zato je sve nekako nedovr{eno.
Nezavr{eno. Zadihano.
Kao da ostavqa{ nekom drugom,
nekom spokojnom, kome ~itavo, ravnomerno, ravnodu{no vreme
stoji na raspolo`ewu do u beskraj, i koji }e sve to
da dovede u red, sve lepo da sredi.
245
Miroslav Luki}
Da misao najzad pliva po talasavom misaonom moru,
kao {to
pliva~ na le|ima odmara se na talasima u ~asu
~istog predaha.
TANASIJE MLADENOVI]
PORAZ
Nisam se spremao za poraz,
A on je ipak
Do{ao.
Trebalo je unapred znati
Da je udes neizbe`an.
I da ga niko izbe}i
Ne mo`e.
I sama smrt je vrsta poraza.
Prirodna ili neprirodna,
Predstavqa i deo i poraz
@ivota.
Nedostajalo je samo jedno :
Najobi~nije
Qudsko iskustvo.
Za{to dedovi i o~evi
Ne mogahu
Da nam ga
Prenesu?
Wihova propedevtika ostade
Sasvim bez odjeka.
Bez glasa
U na{im srcima,
U du{ama.
Kasno osetih
Da je li~ni do`ivqaj
Zaista neprenosiv.
Da je zasvagda moj,
246
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I kona~an.
Sujeverni bi rekli
Da je tako su|eno.
I da neka vi{a sila
Sre|uje sve stvari
Na ovom svetu.
Odista, nisam se spremao za poraz,
A on je ipak
Do{ao.
SAD SMO KAO MORNARI
Sad smo kao mornari posle brodoloma.
Na na{im obalama plutaju krhotine,
Razni otpaci i drveni odlomci,
Daske i poklopci, ali ne i ~avli
I ~eli~ni bokovi i gvozdene otplate.
U tom mutqagu sveg i sva~eg
Naziru se samo izgubqeni oblici
Propalih brodova, oko kojih kru`e
Du{e izginulih ratnika, kao oko svoje
Izgubqene domaje.
Rt Dobre Nade ostaje i daqe daleko od nas.
Ni slutiti nismo mogli
Da }e nam tako brzo i neumitno brodovi
Biti razvaqeni vetrom i olujom.
I o{trim hridima, onim podvodnim
Opakim i podmuklim silama,
Tako lakomisleno i veselo
Zaboravqenim.
Izmoreno i preostalo qudstvo
Sad se i samo vu~e,
Poput olupina brodskih,
Po pesku i blatu Bodqikave istorije.
247
Miroslav Luki}
[KORPION
I u zodijaku nam se odavno
Sve ispreturalo, i sve
Okrenulo naopako.
Ko jo{ veruje u razne znake,
U predznake, u ~arolije,
U mutna znamewa
Rasto~enog nam
Dana?
Na `aropeku, u kamenu,
I pod kamenim plo~ama,
U pustiwskom pesku,
Usijanom i pregrejanom,
Ti sakupqa{ i pro~i{}ava{,
Zgu{wava{ kao uqe leta Usred praznog, pustiwa~kog
Okoli{a Svu snagu svog plamnog,
Svog gorkog
Otrova.
Povesni~ki jed kuva{
I prekuvava{ u sebi.
Skupqa{ ga neprestance
U svom izubijanom i kvrgavom,
Quskarskom, lomqivom
Telu.
Oklop ti je preslab za ve}e
Napore i bitke.
Za neprijateqe ja~ega usijawa
Od obi~ne sun~eve
Vatre.
Sad su zapaqeni
Veliki ogwevi oko tebe.
Dr`a}e{ se nekako, dok bude bilo
Zrnca makar snage.
A kad sasvim prigori,
248
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zna se,
Sna`no }e{ zagristi Vlastiti rep.
Zodijak je odavno
Gotovo ne~itqiv.
Zvezdoznanci i zvezdo~atci
Kao da su potpuno izumrli.
Ako su ikada kod nas i postojali Predugo le`e pod pepelom
Vremena.
Trebalo bi te uslikati.
Zatim srmom zlatnom izvesti
I uneti u zastavu.
A onda te preneti
I u grb,
Umesto ona ~etiri,
Naopako okrenuta,
Zlosre}na
Slova.
Nastupile su zaista
Ogwevite godine.
I meseci i dani.
Tvoj posledwi ugriz, pred kona~no
Savijawe u {koqkastu larvu,
Bi}e i zajedni~ka smrt ^itavog {korpionskog
Roda.
Da li boqu sudbu, pitamo se,
Od samotrovawa
Uop{te zaslu`uje{?
Predugo ta radwa traje
Pred o~ima mnogih svedoka.
Snaga ve} malaksava
U obru~u sna`nih vatara,
Koje su te odasvud skolile.
I sam otrov }e, boj se,
249
Miroslav Luki}
Presu{iti!
Igre se neumitno nastavqaju.
VASA MIHAILOVI]
ARSENIJE ^ARNOJEVI]
1
Spremajte se za daleki put, deco moja.
Zeman do|e da veru svoju branimo ne smr}u
ve} `ivotom. Tamo gde ne seku glavu ako se ne
pokloni{ tu|oj veri. I gde su vrtovi du{e zeleni
i nade u lep{i `ivot bezmerne.
Hajte, deco moja, u zemqu u kojoj }emo ime
i veru sa~uvati, makar se nikad ne vratili.
2
^ujem te i razumem, sinko moj. I mene srce boli i du{a mi se
rastapa.
Nije lako ni mravu napustiti svoj mraviwak,
a kamoli ~oveku svoj dom i ogwi{te. Ali kad se
mora, ni duboki snegovi ni razlivene vode ne}e
nas odvratiti od dalekog puta.
Stegnimo srce, deco moja, i ponesimo svoje
ku}e i ~arne gore u o~ima i srcima svojim. Jer samo
u slobodi, makar i u tu|ini, dr`i se glava visoko,
kako to ~oveku i dolikuje.
NIKOLA
MILO[EVI]
MELANHOLI^NI NAGOVE[TAJ
"Zaboravi}e{ muku, kao vode koja
prote~e opomiwa}e{ je se."
Postoji, me|utim, jo{ jedan razlog bez koga ovaj "ogled" , vrlo
verovatno, ne bi bio napisan. Ja o`ivqavam i analiziram ovu
uspomenu zato da bih na kraju do`iveo melanholi~ni nagove{taj.
[ta je to melanholi~ni nagove{taj? to je ne{to {to se nalazi i
250
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
na izvesnim slikama. Jednu takvu sliku video sam dosta davno. U
wenom sredi{wem delu naziru se izobli~ene seoske ku}e, zamrznute
u ogromnoj, prozra~noj kugli mese~eve svetlosti. Svaki predmet
ostavqa utisak neke neobja{wive sle|enosti. Sve je potpuno uti{ano
i prazno.
Na jednom drugom platnu, opet, ocrtava se ogromna zgrada sa
~itavim nizom jednoli~nih otvora koji se u perspektivi gube, sasvim
pusti. Zgrada baca senku sredinom ulice, na kojoj nema nikog, izuzev
beli~astog, jedva tek mutno nazna~enog obrisa jedne devoj~ice koja tera
obru~. Ina~e je tiho.
Melanholi~ni nagove{taj mo`e se do~arati i pomo}u re~i.
Na primer, ja sam u nekoj kwizi na{ao jednu ovakvu re~enicu : " Svako
sawarewe traje koliko senka laste". U kontekstu pomenute kwige ova
formulacija ima druk~iji smisao, ali sam je ja doterao onako kako
meni godi. Svaki put kada se setim te re~enice, zami{qam senku laste
kako prole}e po vrhovima trave jedno pre podne, smawuju}i se brzo.
Sve to - i ta re~enica, i te slike - sadr`i u sebi isti
do`ivqaj. To je do`ivqaj neke skoro apsolutne ti{ine protkan
ose}awem isvesne setne izgubqenosti. Tome treba dodati i utisak
neke neodre|enosti, ne~eg {to postoji ali {to se samo sluti ; ne~eg
{to predstavqa nekakav nagove{taj.
Ja znam {ta zna~i taj do`ivqaj. On je kvitesencija moje
~e`we za jednom neuroti~nom nepokretno{}u.
Sve {to je burno i bu~no podse}a na akciju. Otuda apsolutna
ti{ina melanholi~nog nagove{taja.
Sve {to podse}a na nemo} i prolaznost izaziva ose}awe
diskretne i pomalo slatke tuge. Otuda setna izgubqenost
melanholi~nog nagove{taja.
Sve {to je odre|eno i jasno podse}a na istinu o mojoj
neurozi. Otuda neodre|enost i nejasnost melanholi~nog nagove{taja.
Ja, dakle, dobro znam da je taj do`ivqaj samo specifi~an
oblik izvesnog psihi~kog nedostatka, kao {to znam da u prepu{tawu
tom do`ivqaju treba videti pre svega jedan morbidan simptom. Pa
ipak, ne mogu odoleti a da ga ne izazovem na kraju ovog ogleda iz
antroplogije. Ja }u se zato pona{ati kao da ne znam ni{ta o poreklu
melanholi~nog nagove{taja.
To mo`e da izgleda malo ~udno. Ali zar ja isto tako ne znam
da }u jednog dana sasvim sigurno umreti, pa se, opet, ne pona{am kao
~ovek koga ~eka sigurna smrt.
I to je jedna antropolo{ka istina : postoji u meni jedno
povr{no i jedno stvarno znawe. Ono prvo javqa se onda kad izvesna
istina do|e u sukob sa najsna`nije izra`enim potrebama moje
li~nosti. Ono drugo javqa se kad ne{to ne samo znam nego se i
251
Miroslav Luki}
pona{am kao da to znam.
Svest o melanholi~nom nagove{taju, o~igledno, spada u
kategoriju povr{nih znawa. Ja znam {ta je wegov stvarni smisao, ali
ja se pona{am - odnosno, ja }u se pona{ati - kao da to ne znam ; to jest
kao da on ima neko drugo, tajanstveno i neuhvatqivo zna~ewe.
Pi{u}i o ovoj uspomeni, ja sam ve} dozvolio da taj nagove{taj
zazvu~i na jednom mestu, ali samo zato da bih wegovu temu obnovio
sada na kraju. Ponavqam, naime, on dobija posebnu dra`.
Ali po{to moram da se pravim kao da sve to ne znam, upusti}u se
najpre u izvesna blaga i uti{ana razmi{qawa o seti koju izaziva ovo
se}awe.
Rekao sam da }u se upustiti u razmi{qawe o seti koju izaziva
moje se}awe. Sigurno je da se re~i {to sam ih izabrao kao moto odnose
i na jednu istinu koja ima neke veze sa ovom uspomenom. Ali to nije
glavni razlog zbog koga je moj izbor pao ba{ na wih. Slika proteklih
voda je ono {to me privla~i, i to ne toliko svojom adekvatno{}u
koliko svojom diskretnom melanholijom.
Ja imam obi~aj da sebe zami{qam kako pred ve~e prolazim
jednom odre|enom ulicom ponavqaju}i stih o proteklim vodama.
Zanimqivo je da tom ulicom ina~e prolazim vrlo retko. U vreme kad
pada mrak, mislim da sam pro{ao samo jednom. Do`ivqaj ugodne sete
koji sam tada otkrio vezujem za sve stvari koje imaju sli~nu boju.
Znam i otkud poti~e ta seta. U suton prolazi tom ulicom
dosta sveta, tako da se ~ovek ne ose}a previ{e sam. Ima i buke, ali
izgleda kao da dopire izdaleka. S druge strane, u suton malo ko
obra}a pa`wu na koga i vidqivost je slaba, pa se dobija utisak kao da
ni{ta ne mo`e da poremeti na{ mir. Bi}e da je ta te{ko uhvatqiva
i mo`da samo u taj sumrak, u toj ulici, ostvarena sinteza ono {to
izaziva ugodnu, slatkastu nostalgiju za ne~im neodre|enim.
Verovatno da i moja uspomena zato ima jedan sli~an ton. Takva
seta i mo`e da se javi samo kad je strah od spoqweg sveta, sveden na
udobnu i pristojnu udaqenost, a ipak prisutan u vidu nekog
pritajenog bola zbog nepokretnosti.
Ali ta nostalgija opomiwe me da ima jo{ ne{to {to bih
`eleo da ka`em o ovom se}awu. Samo ne mogu da odredim ta~no {ta.
Imam utisak da je to vezano za ono ve~e pored crkve, ali ne vidim {ta
bih jo{ mogao da ka`em za to ve~e. Ni{ta, izuzev da je bilo pra}eno
nekom sli~nom setom. Bilo je tiho.
Ponekad, i ono se vra}a.
1959.
252
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
DRAGOSLAV MIHAILOVI]
SIN
Moj sin. Ko u tome malom gmizavcu nije video lepotu koju su wemu
zakinuli? Glupo je to, naravno. Pa ipak, odjednom i tako stra{no. Taj
mali ~ovek, koji preda mnom, evo, s Tu`nom simbolikom, podse}aju}i
me na mene samog i na hiqade drugih koje u svom veku videh, glaviwa
po pusto{i ovog prostora sudaraju}i se sa bezdu{no{}u predmeta oko
sebe, {ta je zapravo TO? Gledam ga, i kao da ne{to vidim. Ne{to
{to mo`da ne bih smeo videti. Opojan kao pi}e a, znam, kratkotrajan
kao zrak, silan kao gle~er a slab, rawiv kao listak, ~ist kao SAD a
taman, stravi~no nejasan kao SUTRA : {ta }e od toga biti? [ta je
to ~ovek? Je li ve} predodre|en za `rtvu, {to mi se po nekoj blagosti
na wegovom licu u jednom u`asnom ~asku u~ini izvesnim? Ili }e,
unaka`en a beslovesan, ostati samo konzument ovog sveta, jeda}a
ma{ina sva od usta i govana? Ili, kao {to obi~no biva, i jedno i
drugo u isto vreme, opevana blagost blesastog jagweta s o{trim zubima
gladnog vuka, u bratskoj sintezi la`ne nevinosti? [ta }e od toga
ispasti? Ho}e li imati onu retku sre}u da odmah ~vrsto krene svojim
putem i kroz `ivot s elegantnom lako}om pronese radost svoje
qudskosti, teret svoga smisla? Ili }e ga celog veka s mukom tra`iti,
pipati po tmini i raskrvavqenim prstima raskopavati |ubri{ta, vu}i
se stranputicama i glaviwati po neprohodu, sam kao ruina na hridu
ve~erwem , rawav i umoran, sa slutwom kao jedinim saputnikom, da i
tako ipak dospe do svog vrha i tu, zaslepqen, padne? Ili }e ve} od
samog po~etka, kao ki{a bo`ja, kao kami~ak, skliznuti niz obronak i
postati belutak koji kotrqa bujica?
Beograd, 1962.
Srba MITROVI]
NASLEDNICI VATRE
Mi smo naslednici vatre.
Na tiranski oltar
Donosimo {to imamo :
Telo i dom, decu,
kuso se}awe.
253
Miroslav Luki}
Posekli [umadiju,
Rtaw podzidali,
Banatom torweve digli,
Plamen nam leden
Iz Sibira piri.
Mi smo naslednici vatre.
Loma~a je na{a Istorija :
Ugqen od kwiga na Varo{-kapiji,
Na Vra~aru dim
Spaqenih mo{tiju,
Begunci u plamenu na Bawici,
Ogaw i zgari{ta
Sela, crkava, qudi.
Mi smo naslednici vatre,
Mi, `ar zemqe,
Mi, dah jare,
Mi, prah iz nedara pustiwskih.
Naslednici smo vatre,
Slu`imo joj, gorimo.
Mi smo naslednici vatre.
TOMISLAV MIJOVI]
NAD BELINOM
Belino praznog ogledala u praznoj ku}i
Belino svega {to nas je mimoi{lo
i {to nas jo{ uvek mimoilazi
Belino slepila i zaborava
i opet zapo~iwawa na slepo
Belino dozivawa i i{~ekivawa
Belino bela mu~nino
belino crni razgovoru
*
U belu no} u kasne bele sate
pore|ati preda se
254
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
kami~ak orah {i{arku
suvi list {koqku skamewenu
ili kwigu koju si davno ~itao
i stare fotografije
ili {to{ta drugo
{to ti se nadohvat na|e
Uzimati zatim jedno po jedno
premetati pa`qivo iz ruke u ruku
i ne `ure}i
zatvorenih o~iju prepoznavati
wihov i{~ezli lik i oblik
wihovu svetlost i boje
A onda oturiti sve to od sebe
i ozaren ne`nom ~e`wom
i omamqen blagim vinom prise}awa
zagledati se belo
u belinu hartije pred sobom
*
U belu no} u kasne bele sate
kada se zatvore sva vrata i svi izlazi
a otvore ponorni prostori usamqenika
prizvati za sagovornike
one kojih vi{e nema
ne~ujne glasove pokojnika
wihova udaqena lica
wihovu tugu u tebi
koja }e i tebe nad`iveti
i uzeti pero
ali zastati neodlu~an
i tako dugo ostati
zagledan belo
u belinu hartije pred sobom
*
Ili biti slutwa biti zebwa
biti sam i nesre}an
zate}i sebe u tu|em snu
kako tr~i{ zaustavqena daha
bosonog i oduzet
ni da stane{ ni da se skloni{
255
Miroslav Luki}
i kako ho}e{ a ne mo`e{
niti zna{ niti }e{ biti
i kako bi ti boqe bilo da te nije
i kivan na sebe
dugo u no} zuriti belo
u nigdinu
u belinu hartije pred sobom
*
U belu no} u kasne bele sate
prisetiti se s bolom
kako su te poni`avali
kako sakatili
kako mu~ki ubijali
i na {ta te navedo{e
na {ta prisili{e
u {ta uvali{e
i stisnut u ko{ticu
zapamtiti ih
zapamtiti im
ali ni re~ ne izustiti
niko te ionako ne bi razumeo
i ne ta}i ni jednim jedinim slovom
belinu hartije pred sobom
*
U belu no} u kasne bele sate
sve vi{e od sebe udaqen
o~ekivati izbledele slike i prilike
sve ono {to te napustilo
{to si nerazuman napustio
dugo o~ekivati
wihovu ponovnu pojavu
wihovu upam}enu belinu
u ne`nom praskozorju
u trku smrtonosnom
u smrti zaslepquju}oj
Dugo o~ekivati
i do~ekati beo
belinu zore
na belini hartije pred sobom
256
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
KAO TI[INA POSLE KRIKA
Miqanu Tihojevi}u
U `eqi za bilo kakvim ponovnim susretom
najednom shvatimo da su ovi predeli
koji nas crnom slutwom okru`uju
sve {to nam je preostalo
I zadrhtimo od nailaska neke studeni
kao od najave velike nesre}e
Predeli kao krik u ti{ini
i kao ti{ina posle krika
Predeli nikakvi
uni`eni naru`eni odba~eni
predeli kao pocepane zastave
predeli razarawa velikog |ubri{ta
ostataka otpadaka
predeli zli i naopaki
nastali nehotice a zadugo
Iz wih sada ni~e kvrgavo suvo drvo
i neo~ekivano grdobno rastiwe
iz wih uzle}e mrtva ptica
i mrtva na{a du{a vodiqa
i sve su vi{e to predeli
magle magme i pepela
Zate~eni i skameweni
gledamo ih ispred i iza nas
gledamo ih iskosa unutra i iznutra
a oni nam evo i u ku}u u{li
i zauvek se tu nastanili
a oni se ve} na{im re~ima
i linijom crte`a slu`e
pa i kroz na{e snove rasprostiru
Predeli kao krik u ti{ini
i kao ti{ina posle krika
257
Miroslav Luki}
Eno ih izvan svakog obja{wewa
a evo ih i na na{im licima
u prolazu
VITO MARKOVI]
Suza moja
Suza moja
Nagoni me kazat
Dobro nije
[to se oku ~ini
Ispod srca
Kriju se ~oveci
Jedno jeste
A drugo se ka`e
Svet se svetu
Pru`a po duqini
Dug se ~ovek
Meri po ~uvewu
Kratak bogme
Po preranoj smrti
Kom se nosi
Izneti se ho}e
Kom se `ivi
@iveti se mo`e
San je sladak
Ko od jave `ivi
Mnogi ho}e
\ikat u visinu
Ru`a jedna
Ne razgali cve}a
Zubqa jedna
Ne zapali dana
Mnogi lu~i
U vatre se ~ine
Plamen trne
Jabuku od zlata
Moj je uzdah
Komad vaseqene
258
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Time ho}u
Sve odjednom kazat
Poezija
(...)
Uzeo me za du{u grozni~avi jez
U molitvama svojim pomiwem te ja
Do|i mi u obliku patwe da
Predstavi smrti sudeluju dva
Kroz melemne suze Gospodarice gle
Posustalo sunce zlatom opto~eno
U svemirskim la|ama polako gre
Otvaraju} oblak beskraja novog
Po|imo kradom u beskraja govor
Optere}i nadom nove re~i
Govorimo tiho besmrtna slova
^as ona ~as ova ~as ona ~as ova
No}
Korov no}i ispod cveta zri
Suza sunca u sred mraka vri
U crn crnom crna zvezda spi
U crn crnom crna zvezda spi
Tragom neba krajem kraja li
Lik u liku ~itav oblik mi
Lik u liku ~itav oblik mi
Merom dana no} u no}i li
Vrhom vrha krajem kraja sni
I `e jeste oko stooko
List u listu grmu je
Klas je klasu zrnom p{enica
259
Miroslav Luki}
Ono}ewe
Vrh mi glave no}no seda
Dolom doli ho}e biti
Crven po`ar ne da sniti
Talas trave no{en vetrom
Dnom se oka ho}e sviti
Zelen oblak ne da sniti
[um se {ume stere krugom
List u listu ho}e spiti
[aren vetar ne da sniti
Dan mi kani truloj no}i
Slep se mesec ho}e skriti
Bujan beskraj ne da sniti
NIKOLA MILENKOVI]
[ VE^NO PRED VE^NIM ]
Drvo gromom spaqeno
Nepomi~an stoji{ kraj puta,
prolazim, pitam :
- ~eka{ nekoga?
Ne ~ekam,
ovo drvo je moj dom.
Ali, pobogu,
drvo je spalio grom!
Zar jo{ veruje{ da mene nije?
(...)
Jaz
Stojim naspram smrti,
`ivotu crvi} u nozdrvi,
ne fali vi{e
260
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
- ki{ ! - i smrkne se...
Dok za tobom krvarim,
pitam se:
pobogu, dokle, za{to,
zar nema na~ina
da te smrti ukradem?
Uzalud milion puta dnevno
setim te se :
du{mansko neko busewe,
{uma od no`eva
brani nam da se dru`imo!
Zalud zvah
No} je kqu~ od svog srca
bacila u more;
nije more dubqe od qubavi...
U potaji otkqu~ah srce travi,
prodreh u dvori prozra~ne
gde se zame}e `ivot,
do izvorne kolevke cveta.
Po|oh jo{ i daqe, dubqe,
ispod klice `ivota
nai|oh na odaje smrti;
zalud zvah :
odjek me zaglu{i.
Ve~no pred ve~nim
Ispru`ih ruku sklopqenih o~iju
u sliku na zidu
zakora~ih po tragu.
Slika na zidu : fla{a i ~a{a.
U zgaslom plamu prostora
nad svetom lebde
varqiva poimawa.
261
Miroslav Luki}
(...)
Vo|ica pesmi
Kako li da te zovnem
da bi mi te re~ srela,
sestro, ili :
- zemqo, travo,
strano sveta, vlati
- masla~ku otprhnuli!
Podu~i me
tame i ti{ine razgovoru,
pevu{ewu du{a
ukr{tenom sjaju...
Izna|i, vratnice od{krini,
posvetli put {to do tebe vodi,
vo|ica pesmi budi!...
Nebo obe}ano
Te za{to li smo, ka`i meni,
toliko uporno u to nebo zagledani,
ho}e li da nam se otvori,
ho}e li nas u se ono?
Mada odgovor mu ne znam,
stiglo me je i sad
u potpunosti razumem pitawe.
Nebo nas ne}e izdati.
Umesto hleb, u du{e }e nam
pouzdano da zasadi
sveti sjaj kameni.
(...)
262
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
U selu svetlosti
Ti si ona ptica {to sam je sreo
visoko, dok sam se na oblaku vozio,
ti si moj san da imam krilo
jedno jedino a beskrajno plavo
-----------------------Ti si ona mese~ina nabujala
u meni daleko preko okeana,
sawam o tebi, kao da
istog smo drveta rascvetana grana,
a moja rana ne}e da za}uti,
sve je dubqa, sve lu|a i qu}a.
Ti si onaj grob u meni propevao
iz ~ista mira se obelodawuju}i
pod korom mi hrastovom i u svesti:
selo qupko moje mile svetlosti,
vra}am ti se, grobu u du{i osvanulom,
`ivote, u o~i tvoje : iza!...
ZORAN
MILI]
DU[A U STUDENI
[email protected] SVECI
Mesec be`i pod oblak
Sunce be`i pod oblak
Sveci be`e pod oblak
Za mesecom u plamenu
Pas u plamenu
Za psom u plamenu
Lovac u plamenu
Za lovcem u plamenu
Pucaw u plamenu
Neko stoji
263
Miroslav Luki}
La`ni sveci imaju
U{i na ramenima
Grom
Srdito sunce
RA\AWE
Kao da se jednom polovinom otvaram
Jednom zatvaram
Jedna `eravica jedan cvet
Ponekad ah ponekad kupujem zemqu
Ponekad prodajem
Nekad kupujem da bih prodavao
Nekad prodajem da bih kupovao
Ne mogu zemqu od zemqe da odelim
Prah od praha krqu{t od krqu{ti
Ne mogu da se setim
Pozna jesen meni ni~e zub
Pozna zima meni ni~e zub
Na jeziku
NE[TO STOJI
Pomera se se~ivo na suncu
Pomera guja na kamenu
Pomera du{a u studeni
Sve se pomera
Svitac u se}awu
Senka u smiraju
Sneva~ u snu
264
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Mirko MAGARA[EVI]
(Oku svevide}em)
II
U kolebqiv dan padaju
mrvice mudrosti opiru se
vremenu ludosti koje se
pregawa s jekom vlastitom!
Svi to znaju : video si
kad odjek je na hitac padao
kad umiru}i nije ni znao
ko ga je podlo svladao
kad ustravqena voda
sle|ena {uma
tmina planina
kad svaka je travka i bubica }utala
pred onima koji smrt su zborili
i koje smrt je gutala.
Znaj da znaju : video si
da sve {to je zalud i zapeto uprto
sve {to je u la`i skovano
i besramno kaqano
da sve {to je silom uzeto
ili smi{qenim zakonom oteto
pre ili kasnije biva prokleto!
Zna se da zna{ : qudsku krv
i sva wena htewa i dela
uvek ometa uporni crv
sve do prekriva~a od pra{ine
u kojoj se zatvara jedan isti krug
od okeanske i pustiwske daqine
pa do jada nekog
sasvim iz blizine.
Video si toliko puta
i bio si tamo
kad sramota je
265
Miroslav Luki}
samu sebe izbliza gledala
gromko misle}i da jedino je
slobodu svakom donela!
Toliko puta toliko se htelo
a tako malo umelo.
dive}i se
PRE IZLASKA
I pored svega bi trebalo re}i
da nada nije bezrazlo`na fikcija.
Ako se u ne{to u{lo, izlaz mora da postoji
pa makar bio |avolski sakriven. Pitawe je samo
u kom trenutku i gde se prekida na{e istra`ivawe.
Ruke na o~ima ili bekstvo - uzalud su
Biti izvan jednog od ova tri ugla,
svodi se samo na to da smo u nekom drugom sa svim drugim zanosima i glavoboqama.
Trajawe je u`as sredi{ta.
( Da l’ to jauci na to~ku prskaju u temenu?)
Svaki ugao trougla je ~equst :
mo`dana gusenica klizi po ivicama.
Tri pravca ukr{taju u o~ima hiqadu : dovoqno.
Posmatrano iz vremenskog ugla - to je
bezizlaz pun primamqivih prolaza i ulaza ~ije
brave {kqocnu ispred nosa. Nas to ipak ne treba da
iznena|uje : grobar }e sti}i.
( Svaka sekunda je sra~unata!)
Znaju}i to, mnogi su ustali i po{li
veruju}i da je re{ewe negde TU, skoro
nadomak ruke.... (?)
Iz ugla u ugao - {etali su.
Istra`ivali su i umorili se.
Onda su sabrali nekoliko te{kih vertikala
plus jo{ toliko horizontala i - sagradili
izmi{qen prolaz, ba{ isti kao onaj tra`eni.
Zatim su uzjahali bi~eve vetra i nestali.
(Tek onda, obmana je otkrivena!)
To }e se dogoditi opet
i opet. Praznina je idealan medijum : u wu se
266
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
sve uklapa. Dakle : mnogi jesu i mnogi ne}e biti.
Ipak, iz tre}eg ugla - zabriwava :
koliko ih to ima u ovome veku koji se
svojski trude da dovedu SVE u pitawe?
Besni vetrovi kololo
okolo ludih glava kru`e.
Svojom ko`om ludoglavci {iju kosmi~ku no} : SVIMA.
Fabri~ka vatrose~i{tva "automatik" i xelatovi zubi
{kripe me|u muzejskim senkama - pritajeno.
Slu{aj! Dolaze! Pogrebna kola i svatovi u crnom
... suze i vri{tawe u zanosu posledweg zadovoqstva.
Uranijum = opala kosa i neplodne `ene.
Je lÄ ti gradovi i wihovi zalutali qubavnici
samo zato }ute {to svaki u`iva u sopstvenoj slasti :
sve dok se zaslepqeni ne svuku do kostiju?
Zar je meso postalo tako jeftino - ili je oduvek?
Pogrebna kola sti`u pre~icom. Ne}e okasniti.
Ponovo dodirnut : me|u `ilama, me|u o~ima,
sred ~equsti gu`ve, u kristalu samo}e - trougao - nada,
osmeh i mrak. Kome se isuvi{e `uri da slomije ki~mu, nek izvoli u
no} - glava~ke - ali am! Da vidimo tu
hrabrost koja }e posle vratolomije ostati ~itava (?)
Tama izme|u tri mogu}nosti ne sme ugasiti
kru`ni treptaj u svakoj od wih.
Va{a patwa nije beskrajna :
udaqavawe je zbli`avawe, a razumevawe
ispa{tawe
oven~ano snagom
trajnijom od vidqive.
Kraj nije prekid, ve} nov pravac
druga~iji od poznatog.
POSLANICA BORHESU
Primam te u moje tamne snove
Horhe Luis Borhes
da u wima na|e{ onaj mir
koji nisi mogao da stekne{
ni u jednoj du{i
kojom si bio obuzet
`ive}i na strunama tolikih
`udwi i sudbina.
267
Miroslav Luki}
Mo`da }e{, no{en ovim snovima,
progledati po drugi put
iznova da Ti se uka`e sve
{to si znao, video i slutio
boqe od toliko drugih!
Pa ipak, nisam ja taj Bog
u ~ijim si se snovima
zametnuo : misle}i na [ekspira.
Taj svemo}ni i daqe kora~a
hasiendom Tvoje Majke
Leonor Asevedo de Borhes
i skladno razme{ta sve dane i no}i,
Sunce i rojeve zvezda
na Tvojim Buenos Airesom! neznano klupko `ivota Tvog
iz jednog u drugi dan
ka ve~nosti.
Mart 1985.
STANOJE MAKRAGI]
BAJKA
Premda je sve ovo zapisano
Davno u debelim kwigama
Ipak danas ja
Izlazim a`daji na megdan
Za qubav careve k}eri
Al sve mawe mi izgleda
Da je ta a`daja prava a`daja
I da je careva k}er zaista careva
I da sam ja zaista ja
(Neustra{ivi junak iz pri~e)
A sve vi{e mi izgleda
Da }e me a`daja progutati
Zauvek }e careva k}er
Ostati zato~ena u kuli
Liju}i suze niz bele ruke
Preko svega }e izrasti trava
Sru{i}e se lepi svet
268
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
U blato i prah
Za{to sam zalutao u ovu pri~u
MIROSLAV MAKSIMOVI]
[ ARMAGEDON ]
LI^NOSTI
Kako se di}i iz bolesti,
iznenada postati jasan?
Tu i tamo, nehotice, ni~u li~nosti
i ~eznu za te{kim i jo{ te`im plesom.
Upotpuwavawe voqe,
zna~aj uspravnih tela.
Hajde da ponovo zamislimo poqe
na kome, sna`no ko zdravqe, raste drve}e.
Ta koli~ina iz zemqe izbija,
sposobnost da se bude te`ak vodoskok.
Vremena su, ko platna, sve ~istija,
nema ko glinu da mesi, da se igra.
Da li je svima potrebno, kao meni,
posmatrali{te telesne svetlosti?
Pod ko`om veni, svetiqko, veni!
svetlosne mase ne doti~u te, jer kre}u.
Nepoznati ples potomaka.
Bolujem, a telo tra`i da se budu}e,
ko jedna~ina s puno razlomaka,
slije u jednu i jedinu meru.
U^ITEQ ENERGIJE
[kripe zup~anici, ma{ine plove,
u uqe pada muva, druga, tre}a...
Tako lak{e proizvodimo snove.
Raste trava. Ho}u da budem sre}an.
269
Miroslav Luki}
A jo{ pamtim na{e mirne drugove
{to, osloweni na ~eli~na ple}a,
iz gluvog levka prosu{e krugove
po narodu. ho}u da budem sre}an.
Zbiqa su nekad vitlali vetrovi,
je~ala je po svim {umama truba,
energiju je razgonila tmina.
^oveka kojeg rastrgnu veprovi
na pragu je ~ekala verna quba
s pe{kirom i bokalom rujnog vina.
VELIKI ORAH
Veliki orah, gledan iz Cvilina,
okru`en jatima ~avki i vrana,
ne mlad ali pun stara~kih milina
(disawe na li{}e jo{ nije mana
ve} neposredan dodir sa ti{inom) ,
kraq koji je shvatio uzrok stvari,
rasko{no {irok a pro`et visinom
jer za visinu mnogo i ne mari,
dok slu{a {apat ki{e o slobodi
smiren je u sebi : da je na vodi,
bio bi proslavqen kao ostrvo.
Besmislom vetra na pusti breg donet
izdvojen ~ovek preru{en u drvo
~itav je stao u obi~an - sonet.
ARMAGEDON
Dubqe u {umi, u vla`noj trule`i
gde drvose~e ru{e ne`ne smreke
(grawe ne pada, ve} sa neba be`i
da, umorno, u mahovine meke
polo`i kosti) sekira galami,
vr{e se brzi qudski obra~uni,
270
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
dok zabezeknuti pawevi sami
ne zabele se - hajde, du{e, duni!
jutarwa se magla s boji{ta di`e,
a staza izbija, po vu~jem tragu,
na proplanak, dvesta metara ni`e,
do kolibe gde, sti{av{i disawe,
umireni radnici tro{e snagu
na nepotrebne stvari, na pisawe.
VUK MILATOVI]
KOVA^NICA
Ne volimo
Vi{e liriku
Ni besedni{tvo.
Sunovra}ene i u`arene
Jedwak ne mo`e da svari.
Saobra}aj nebeski
Ugqenisan je
I za obi~no mukawe.
Udes
Nije vi{e epidemija
I metafora se gricka iznutra
Da bi joj bolest bila jednostavnija.
Uzdi{em
Za telom koje se
Povremeno vra}a sebi.
I posle tog uboda
Bratski odlazim u Kova~nicu
U kojoj ni{ta ne zastareva.
271
Miroslav Luki}
FONTANA DI TREVI U RIMU
Sedeo sam pored fontane preuske za toliko pogleda,
Gomila je pritiskala vodenu ogradu,
Na povetarcu sam se dr`ao za ru~ke od leda,
U prpo{ne sam gledao kapi - u `ivot za{ti}en, u arkadu.
Ovde voda penu{a iz uverewa,
Vi{ezna~na mitologija zaustavqena je u kamenu,
Ovde se u vodeno podne snovi rasprsnu od zrewa,
Sve vinski {umi i kloko}e - kao duh u bezvremenu.
Unosim u ovaj vrt bezbri`nosti - u vrt vode
Mo`da Dunav i savu,
Ovde je sve sa`eto - dok reke su stvorene za nepogode.
Sna`an - za{titnik izvora kroti vodene strasti,
Peni se razigran na nebeskom splavu,
S nestrpqewem gledam - u vodene re~enice }e pasti.
QUBICA MRKAQ
TRANSFER IZ PARISKOG METROA
ILI SLIKAJU]I PERSEJA
Od dva gra|anska rata, jednog vojnog pu~a i smrti milijardera, ne mogu
da sagledam ni{ta sem reklame za besprekornu budu}nost... Ipak,
izme|u redova, na listovima tih bilo kojih naprednih novina
pri~iwava mi se balkanska raja i u woj moje prijateqice poetese kako
za Pegaza grade {talu u svakodnevnici, sla`u}i guste stihove bez
rime, malter me{aju}i od sitnog strpqewa i neisplakanih suza kojeim
na mese~eve mene niz butine klize...
A ja? Ja ne umem da naslikam portret heroja za krilato kquse, pa
unezvereno vi~em izmi{qeno ime u snu nepoznatog prolaznika koji je
zapamtio vez na mom {alu dok smo izlazili iz podzemqa na stanici
Staqingrad.
272
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
JEDINO
Kao {to za ma~ju prirodu
zanimqiv ba{ nije
bqesak ribqeg peraja
u bokalu van domaka,
tako iz kosmi~kog pomaka
zabludeloj du{i
ni{tavilo krije
sjaj heruvimskog zavi~aja.
Jedino pesni~ka misao
Logosu se ne udvara,
ve} krletku paklenu
palom an|elu otvara.
Ratko MARKOVI] RI\ANIN
NIT KOJA SAV SVET ZAODEVA
Pod manastirom pola ba{te
u poretku pobedne falange
biqem u obiqe izrasta
druga polovina sawa dugu zimu
prema moru proplanak setom di{e
miri{e na nedra neka daleka
lastavice s prozora Savinoga pirga
vreteno vremena
ve`bama uvezuje ~vor
mona{ka molitva
u Milutinovoj crkvi
ra{~e{qava ~vorove svezane sudbine
nejaka nit molebni
odeva ceo svet
aliluja aliluja aliluja
273
Miroslav Luki}
Besmrtni jezici
Klijaju jezici zvezda
jezici gladi {to urlaju
pre po~etka Stra{nog suda
u bo`ja usta odgurnem sve
ni{ta mi ni{ta nema uzeti
zadivqala du{a davnih svetova
zabavqa se bogovima ko igra~kama
preko jezika preko mene
kotrqa se kugla Zemqe
Odzvon
Din don don
oni on oni on
zvoni zvono zvon
s gori s doli
vola vola vo
gola gola go
ugor uvor mor
gori gori gor
prazno peva tor
din don don
oni on oni on
zvoni zvono zvon
***
QUBICA MILETI]
Ocu na{em Kirilu
Spavaj, oqe Kirile,
Sa~uvali smo i tvoj zavet u na{em sluhu.
Ako se ovde rodio svet
Iz pera po kome je kanula du{a,
Mora da se Bog odrekao hleba i vode,
Mora da je postio u tvoju ~ast.
274
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Umesto slu`be, o~e Kirile,
Ponavqamo svaku zaboravqenu re~,
Vra}amo kamenu tvoje pojawe
A pragovima oblik tvoje stope.
Spavaj, ~oe Kirile,
U zvonima se ~uje miris glasa i algi.
Ovde gde crkve rastu iz jezera,
Ovde gde slovo vlada ti{inom,
Ovde gde stoji{ tako uspravan na zidu.
Spavaj, ima i nas
Koji se nismo prdali za {aku bisera
AMBRO MARO[EVI]
SJAJNA NEPRILIKA
Imam sjajnu nepriliku
da bez vatre gorim,
liznut ispod ~ela
samo unutra{wim bqeskom.
Malo stihom uzne{en
tek dodirnut smr}u,
moram srcu si}i,
pred mlije~an pogled
prostrijeti mu~ninu.
Slana od gor~ine
moja patwa - ma~ka,
jasna razma`ena,
prede dan i misli.
Od daha do daha
romor plu}a ~ujem,
rastem , magla traje
to se `ivot pjeni,
ustremqena du{a jede
svoje tijelo. Rije~i,
tajne i sumraci `ure
stra{noj prolaznosti,
275
Miroslav Luki}
zvona jecaju pokore
ko samo}a note u crtovqe,
podne lije obmane u u{i.
Nose} znak mirisa,
i spaqenih qudi
imam sjajnu nepriliku
da gorim bez vatre,
imam i priliku
da se predam pjesmi
da bez smrti mrijem!
MILAN MLADENOVI]
JEDNO JE DNO
Jedno je Dno, jedan je Dan
Skladi{te
I{te
Sklad
@edno `e dno, `edan `e Dan
A sun~ev je i Sin i San.
Prazno je Dno, prazdan je dan
Prazdano je
I Dno
I Dan
Prazno pra - Dno, prazan pra-Dan
A Sun~ev je i Sin i San.
Gledno gle! Dno, gledan gle! Dan
Gledi{te
I{te
Gled
Jedno je Dno, `edan `e Dan
A Sun~ev je i Sin i san.
@udno `u Dno, `udan `u Dan
A Sun~ev je i Sin i san.
@udno `u Dno, `udan `u Dan
@ari{te
276
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I{te
@ar
Sudno su Dno, sudan su Dan
A Sun~ev je i Sin i San
^udno ~u Dno, ~udan ~u Dan
Rati{te
I{te
Rat
Gadno ga Dno, gadan ga dan
A Sun~ev je i Sin i San.
Prazno je Dno, prazan je dan
Prazno je
I Dno
I Dan
Prazdno pra-Dno, prazdan pra - Dan
A Sun~ev je i Sin i San.
Sve jedno Dno, sve jedan Dan
Svejedno
Sve je
Dno
Jedno je Dno, `edan `e Dan
A Sun~ev je i Sin i san.
Kotorsko grobqe, latinski smer
(Prepisana pesma)
(...)
Grobqe je na{a zajedni~ka ku}a
Podmla|ujmo ga s qubavqu
Uvelo cve}e iznosite van
Uredno grobqe zna~i po{tovawe
@ivota koji mewa smer
Od vas zavisi ~istota
I izgled ve~ne ku}e
Uvelo li{}e cve}e i ostale otpatke
Stavite van grobqa
A sebe ostavite tu
Jer grobqe je na{a zajedni~ka ku}a
I od vas zavisi wegova lepota
1979.
Kotor
277
Miroslav Luki}
Glog dobavqaj, Beli grade
(Posledweg dana listopada 1978. godine, beogradsko Novo grobqe
osvanulo je bez svog grani~nog zida prema biv{oj Grobqanskoj ulici.
Nemirnijim stanovnicima Ve~ne ku}r bio je {irom otvoren izlazak u
grad)
A posledwi list kad pade
Zid sa grobqa ukloni{e
Zavapismo : Beli grade
Vampiri te preplavi{e!
Ni~eg nema da odeli
Grad od grobqa, smrt od `ivih
Zavapismo : Grade beli
Ocrni te Ne~astivi!
O bar du{u zaogrni
U potaji neka di{e
Ali avaj! Grade crni
I du{u ti ocrni{e!
Sve dok grobqe ne ograde
Oni {to se paklu skri{e
Vapi}emo : Crni grade
Vampiri ti krv popi{e!
Vrelu }e je preto~iti
U svoj barjak, pokrov nade
Ali ti se ne daj piti!
Glog dobavqaj, Beli grade!
1979.
Predeo @ege
Glosa o Senci
To razumemo samo nas dvoje
To je i raju prinovak drga
to tek u zanosu proroci slute
Santa Maria della Salute
278
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Laza Kosti}
Zna{ li o senko svetlosti put
Mudrost {to upi kroz telo moje
Priziva ve~nost pakosni lut To razumemo samo nas dvoje
Li{ena Sunca san si {to plamti
Vrhovnim zvukom u slepi trag
AlÄ grumen smisla svest {to nam pamti To je i raju prinovak drag
Jer {aptah bla`en kad pred wom bih
Da lÄ je ve} videh ili je snih
To tek u zanosu proroci slute
Se}awem zornim {to sazda stih
Moli Samo}o senke nek }ute
Santa Maria della Salute
1968.
Predeo @ege
Glosa o Snu
Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla
Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota
I s wom spava nevi|ena wena lepota
Mo`da spava i do}i }e posle ovog dna
Dis
Ako su je jutra mrazna tajnom zavela
Da probudi okom plamnim vrela presahla
Mo`da joj se na ~ekawe tuga zaklela
Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla
O da li sam ve~nost usni wenih snivao
U snu da l me op~inila wena mekota
U pro{losti da lÄ sam svojoj sa wom bivao
Izvan stvari iluzija izvan `ivota
Mo`da su joj o~i wene snene bez nota
Najcvetnije pesme moje {to wu ispreda
I s wom spava wena lepota
279
Miroslav Luki}
U ~ekawu da je ~ednu snu ukradem ja
Pa da jutro ne`nu pre|u sa we odmota
Mo`da `ivi i do|i }e posle ovog sna
1968
Predeo @ege
Glosa o Tmini
Du{a je strasna u dubini
Ona je zubqa u dnu no}i
Pla~imo Pla~imo u ti{ini
Umrimo Umrimo u samo}i
Tin
Biqani Luki}
Plodno lajahu plime Lahori
Ju`nih toplina raznosili su ~ini
@ar prvog prole}a u srcu gori
Du{a je strasna u dubini
Pesma joj melem jer pro{lost sneva
Umorne dane koji }e do}i
AlÄ kloni tugo du{a nek peva
Ona je zubqa u dnu no}i
Na ve~noj bakqi u ve~noj tmini
@aoke nestanka popi}e mo}i
Pla~imo Pla~imo u ti{ini
Za ovim svetom {to }e pro}i
I pomoliv{i se ve~noj Praznini
Umrimo Umrimo u samo}i
1968
Predeo @ege
POSLEDWI ZID
I
Slobodanu @uwi}u
Sumorno tkanom Umu, vetrovi telom mi zbrani
na krila Belog Jastreba vaznose vid.
O ~edno vapqena zoro proro~kog leta, svani!
Samog neka me plene prostori onostrani
280
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I trepet bla`enog duha nek prozre posledwi zid!
Jer neosporeno riju pod ko`om tajne sveta
I slepo tiskaju sveop{te bezumqe u vid.
Duboka jutra pre zore u glavi zapo~eta
Jo{ zato~ena pticom tek osvanulog leta
Krilato hrle iz No}i i sle|u na ve~ni zid.
Sazvu~je vrhunskih struna, usnulu drhat boja
Kroz pore, dodirom strasnim, nek protka vid!
AlÄ prstima procvale zeni pred ~inom zanosnog spoja
Slute u telu tamni odsenak nespokoja
Jer dvore Jasnoga Svetla skriva ve~iti zid.
I bledo usahlim sjajem, obrisi `u|enih klima
Iz nedohvatne blizine sle|uju vid.
Jer uvek, snevanom blesku predelu sveop{tih rima
Bivawu dostojnoj svrsi istkanoj nadre~ima
Magi~ni nedoseg duha plete po neki zid...
Zoran M. MANDI]
POKRET OTPORA
Vra}aju se
daleko boqe organizovani
zli dusi
duga kolona ispisuje veliki trag iza
wih
devojke odevene u svilu nose na glavama
vino u glinenim testijama
a mu{karci u srebro oru`ja zakovani
milionima re~i zvuk dolaska rasejali
po zemqi i po nebu
Repati |avoli i an|eli sa univerzitetskim
diplomama pome{ali se me|u qude
Nigde cara, promi~e prva pomisao na do~eku
Nema ni carice, ni dvorjana, ni pisara niko
ne vidi
Samo su srbi tako i{li na nova ogwi{ta
zlokobno prime}uje starac kome za ime ne znaju
281
Miroslav Luki}
stalno zgledaju}i u pribeqe{ke u kojima
verovatno o seobama ~uva svoja znawa
i svoju mr`wu kada tako govori
MALI (P)OGLEDI
2.
Kao i mnogi wegovi likovi
pesnik je ekstremno zpoznajni putnik
od neuspelog samoubistva do odu{evqewa
`ivotom
i zaqubqenosti u {izofreni~are
(idealnu `enu)
3.
Li~na luda energija poma`e da se
neke stvari stave na noge
Bitan je na~in na koji se ogla{ava{
bitniji od stvarawa iluzije za sve koji
prilaze da te gledaju
Idealno je kada ima{ probleme i sa jednima
i sa drugima
Ne stati ni na ~iju stranu
Malo qudi sme da se danas oglasi
ostali to ne znaju ili }ute kao
{izofreni~ari
BRATISLAV MILANOVI]
\ORDANOVA KRU[KA
Volim da ispitujem tragove
\ordanovih zuba na drvenoj kru{ci
sa Campo dei Fiori.
Jo{ ~itam kakve je upisivala re~i
wegova smrt u weno ~vrsto tkivo,
kakve ne`nosti, kakav dar, kakve psovke
mudrima dok su mu spasavli du{u.
I ne znam da li su dubqe grizli
ogaw ili prkos, patwa ili bes,
i ne znam da li je to govorio
|avo ili bog.
A {ta ako je mumlao : oprostite sveti
282
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
oci, pomilujte, sve je to
bila gre{ka, zabluda, la`...
[ta }emo onda - nas dvojica?
LEONID [EJKA, DAN [ESTI
Evo, iselio se iz dovratka sipac,
i kona~no mogu, u wegovu rupu, da smestim
svoje telo, glavu uzburkanu prokletom olujom
{to nosi }ivote, pehare, kondire, kutije,
i baca ih na platna, sparuje s papirom.
Uskoro }e i sedmi dan : moram da smislim
predeo u kojem }e ona odmarati oko,
gde }e lebdeti joj pretrnula du{a,
krajolik s planinom u dubini po ~ijim }e
vrletima loviti re~i.
Ka`em, sedmi }e uskoro dan : jo{ treba
iz ove pukotine pustiti svetlost
na sve stvari, pokrenuti ih dahom,
ne mojim, ve} wenim i treba skupiti
u `i`u taj pogled rasut preko belog sveta :
stvoriti sunce, toplinom zasuti
one {to tumaraju opasnim \ubri{tem.
Sedmi }e ubrzo dan : moram jo{ jedan
na~initi potez, da udahnem qubav lopovima,
xelatima mrkim {to stranstvuju po na{im
sobama, na mrtva okna da navu~em azur,
a onda - uminu}e bol i skrsti}u ruke.
*
JOVO MARI]
Marku Paovici
i Milki Domuzin
prete{ko je breme palo na mene
prijatequ moj
ne mogu vi{e srda~no
da ti pru`im ruku
283
Miroslav Luki}
i tebi se obra}am
qubavi moja
tebi koja me ne razumije{
i duboko pozlije|uje{ svojim prisustvom
prete{ko je breme palo na mene
ne mogu vi{e da te cjelivam radosno
upravqam zaran pogled prema vama
ali se wegov `ar obra}a unutra
osmjehujem se qubavno
ali se osmijeh moj obra}a unutra
mutna krv kola mojim `ilama
i moj `ivot ve} biva moja smrt
ono {to treba da osje}am
ono {to treba da ~inim u pravi ~as
osje}am i ~inim naknadno
---------------------Mira{ MARTINOVI]
VERGILIJEVA
VE^ERWA [ETWA RIMOM
I
Kao da vi{e nisam Publije Vergilije Maron.
[etam kroz sumrak doba.
Volim sumrake, ali ovaj podse}a
Na kraj vremena, kraj Rima.
Kraj rimske lirike.
Sve miri{e na Kraj.
Boqe, idi, u sabinska brda Horacije!
II
Koliko }u jo{ raditi na Georgikama?
Kraj je veka.
Nema vremena.
29 godina je stare ere.
284
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Prijale su ve~erwe {etwe rimom.
Sad kao da sam u drugom gradu, drugom dobu.
Horacije? Koje je ovo vreme?
III
Sve mawe raspoznajem stvari.
Izmi~e mi grad.
Hramovi. Amfiteatri. Palate.
Ne{to se de{ava u Rimu.
Me|u wegovim `iteqima.
I wegovim bogovima.
Sumrak bogova.
Lirike.
Filozofije.
Odjednom previ{e mraka.
IV
Mora da je mra~na bila
Ovidijeva posledwa no} u Rimu.
Ose}a{ li vreme.
Koje svemu kraj objavquje.
ono vreme iz IV ekloge.
Be`i u sabinska brda Horacije.
V
^ini se
Nikad
Ni gu{}eg ni dubqeg mraka.
Nad Rimom i oko Rima.
Prst pred okom se ne vidi.
Nasumce kora~amo.
Ni bakqe, ni svetiqke.
La`nih je bogova vreme.
---------------------------
285
Miroslav Luki}
MILOVAN MAR^ETI]
NA^INI I[^EZAVAWA
U KUTIJI
Sve stvari u kutiju sklowene
na|ene su ili kupqene na stovari{tu,
nisu toliko za upotrebu namewene
koliko su gra|a pesni{tvu.
Tamo rukavice konac hvataju,
do ruku dalekih zajedno bi da hode.
Igle plete}e u kolo ~esto staju,
jedna drugu do zida papirnog vode.
Kutije prozore nemaju, nemaju vrata,
ne ~uje se ako ne{to unutra zve~i.
Ko tamo be`i, pesnik zna. Ko hvata.
Igra tih stvari kao i igra re~i
ovih versa sakupqenih na listu
za svakog drugog zna~i ludost ~istu.
POLICA
Kao Vavilon stojezi~ni polica puna du{a,
daske, ekseri, lepak nemirne ih dr`e.
Kwiga koja bi pobegla majstorove ruke ku{a.
Ona krenu brzo. Polica krila tr`e.
Dole bi, mudra, me|u listove prazne sela,
bli`e za jedan korak onom drve}u {umnom.
Druk~iji razgovor sada bi zapodela,
ne te`e}Ä u novom dru{tvu zboru umnom.
Umorna od rasprava brojnih na sobnoj kuli
dugo }uti. Ono {to bi iz we govorilo
vratilo bi se gore. Daqe da huli :
"Ko iz grada kwi{kog zauvek pobegne
samo prah zemaqski prihvati}e ga ~ilo.
286
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Nikad visine vavilonske ne}e da dosegne.
IZ JOVOVOG PROLOGA
iako ve} po~etak je
jo{ ne znam kakav je scenario
pusta je pozornica
iza kulisa
vje`ba nekolicina
poslana dekretom
mo`da bih mogao ne{to poku{ati
jer jasno - predstava je eksperimentalna
tu farsu sa cenzurom
opet ponavqaju
a trojica u {apta~nici
preru{eni su ministri
umjesto maski ka`u grimase
umjesto dublera ka`u glumci
prave no`eve ne gumene ovog puta
i ruka neka ide daqe nego je uobi~ajeno
da - ipak }e to biti komedija
i pored okolnosti
bi}e smijeha pred proscenijumom
ali ne vi - mi }emo biti {aqivci
mi }emo skliske glave hvatati {akom
NA^INI I[^EZAVAWA [ 9 ]
Taj grad-dr`ava imao je svoje sakralne ustanove, crkve ti{ine i
koncentracije, oltare na kojima su bogovima lucidnosti prino{ene
`rtve krvi, imao je mjesta za u`ivawe i blud, radionicu za
proizvodwu zadovoqstava, vrt senki, naseobinu globalnih simbola.
Otvorio sam deponiju za skupqawe i pro~i{}avawe jezika, biv{i
sakupqa~i pe~uraka i biv{i lingvisti bili su zadu`eni da odvoje
upotrebqive rije~i i da im u laboratorijama vrate sve`inu i `ivost.
Naravno, brinuo sam da moj grad - dr`ava brzo ne odumre, ~uvao sam
svoju dr`avu od subverzivnih misli, pazio da misli budu prozra~ne
a ne obrvane sumwama, brinuo da se ne ~uje Doqe narod. Dobro sam
zatvorio vrata i prozore svoga domicila, pazio da neko ne prekora~i
svete granice. I kad sam izlazio van teritorije moje dr`ave u
neprijateqsko okru`ewe nosio sam weno blago sa sobom, bio sam
287
Miroslav Luki}
dr`ava, wen tvorac,wen otac, wen vladar, wen ~uvar, wen ratnik,
wen umjetnik, wen filozof, wen narod. [etaju}a dr`ava. Kao black
hole prodirao sam u prostor drugih dr`ava, usisavao sam wihova
bogatstva, prilago|avao svojim dr`avnim potrebama, ja~ao sam svoju
snagu snagom drugih.
Neka zadrhte zvijezde, neka mi galaksije pri|u,
neka se u meni sa`me {to jo{ nije sa`eto!
A Jov ka`e :
"O kad bi se napisale rije~i moje! kad bi se
stavile u kwigu."
[email protected] MINI]
[ Devet du{a ]
***
Za{to da `ivim u boci,
tesno je, noge su potpuno zgr~ene,
ruke svedene na prste, nema izlaza
iskqu~ena je svaka mogu}nost {etwe
stvari se de{avaju kao na televiziji
boca je zelena
ranije je tu spavao pas, dok nije odlutao
ali {ta uraditi sa sobom, kuda se denuti
ose}am svoje pritajeno bi}e, ovo je park,
park bi}a,
pored wega proti~e reka, od onih,
koje povremeno presu{uju,
o~ekujem nestrpqivo de~ake sa klikerima
lomqavu, sr~u, krv
krenu}u ka licu
stvari su bile pune o~iju
te{ko je hodati po zenicama
288
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
N
MILAN NENADI]
BLISTAVE ZABLUDE
Slavna dela, blistave zablude,
ponovo slavna dela ostale su samo lepe zamisli.
Od trenutka kad se,
na moje o~i pocepao cvet poku{avam da zaustavim ropac,
da izbegnem stra{nom poni`ewu.
U ludoj glavi nosim svoju dr`avu,
svoju vojsku i podanike,
svoj kineski zid,
svoje dvorske lude
i vitke hrtove.
Koliko sam samo ogor~en,
koliko dugo ja pamtim!
U svemu {to govore drugovi,
u re~ima majke koliko samo prezira,
koliko strpqewa,
koliko bolne nade
da }e se ne{to izmeniti.
A nema {ta da se izmeni,
ne mogu ja da se izmenim.
Kako propada lepi izdanak!
Taj nije napravio ni{ta qudsko!
Ozbiqna dela slu`e podsmehu
ako su u wegovim rukama.
Ne}e preko ulice kao ostali,
ma{e u{ima,
ujeda,
pquje i povra}a,
zabada nos,
stoji u provali oblaka,
iska{qava u lice,
namiguje nepotrebno,
podme}e se muwi.
289
Miroslav Luki}
Nije se sna{ao ni u samovawu.
Batrga u futuru.
Kao :
bitka ne}e biti izgubqena,
kao :
ve} }u ja da dosegnem,
kao :
zna}e se na ~emu sam.
Kad bih uspeo da se
domognem severa,
da maknem me|u svoje!
Sva bi ova snaga,
sve bi ove mo}i
pripale sjajnom narodu,
pingvinima, belim medvedima,
polarnim lisicama lepoticama.
Samo da mi je da se
domognem severa,
da maknem me|u svoje.
Tako sam malen ovde,
tako sitan kao u za~e}u.
Ko bi mi tamo bio ravan!
U pravu su odva`ni mrtvi mladi}i :
ja redovno pratim kako se,
u potrazi za ruda~om,
nale}e na wihove kosti.
Zlatna `ica,
onaj fosfor wihovih kostiju vodi gore, na sever,
me|u sante.
U ludoj glavi nosim svoju dr`avu,
svoju vojsku i podanke,
svoj kineski zid,
svoje dvorske lude
i vitke hrtove.
Padao sam na ovom poqu,
klizio neprestano.
290
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Sve sam ispunio
osim o~ekivawa ali svet mora da zna
za moje nastojawe,
ali svet mora da zna
za moju hrabru odluku :
u svojoj glavi...
svoja vojska...
dvorske budale...
pingvini...sever...odluka...
UTEHA ZA DECU
Seneka mi je do{apnuo :
Onaj koji garantuje lepu budu}nost Uglavnom ispusti du{u
Na suprotnu stranu.
Glad i pamet, od vavilona,
Idu ruku pod ruku
(Spaja ih tiranin) Moja deca ve} pasu golu utehu
I ozra~ene travke.
Mogu da mislim
Kakav }e jedook,
Kakva rogata marva
Stajati nad mojim le{om.
[email protected] NIK^EVI]
RODITEQ. OGLEDALO
ve~erwi pogled sa preobra`ajima koji se nigde ne upisuju,
nigde ne postanu obiqe. ipak ih tebi, lutko za spori bes,
ne mogu oprostiti. jer su nekako ote`ali, lak{e ih se upamti.
dovede u prikladni lanac polusvetla, ~itavo stole}e pod finim
zastorima : to je vaqda prigovor, le~i}emo se zajedno. ono
{to nam je pokloweno zavr{iti u svakom kutu bi}a, i mewa se,
291
Miroslav Luki}
mewa, uvek pa`qivo udaqavano od stvarnog vida. zbog te
uzgredne zavisti stvari potamne jo{ vi{e, ne moram ih dr`ati
na dlanu. ~ak ni sada.
u samom sredi{tu wene patwe, mo`da zauvek, kao
u dolascima i odlascima koji se ko{marno smewuju.
u miri{qavim kartonskim kutijama tako|e ostajem,
i preko svih godina stavqam jedan jedini znak.
boji{ li se zaista? mogu to izgovoriti, mogu
se pribli`iti dok jo{ udi{em tvoj vazduh, dok
jo{ tvojom rukom dodirujem bolest, dok se izme|u
mene i tebe odvija ezoteri~na nit, kao onda. u samom
sredi{tu moje patwe, mo`da zauvek. ti si tu?
ustanovila sam kona~no, re~e, poreklo onog iznena|ewa :
senku, razmak i otkud tolike nevoqe sa prostorom. moram
te obavestiti o svemu. od mene do izdu`enog stuba raste,
naime, strah. u zmeqi mo`da uticaj prebiva nekoliko
kratkih dana, budi se i o tom potom. mewaj ga (ako ho}e{)
lekovita niti, razdeli sud do dna. ni{ta se ne ponavqa
- izmerila sam ogledalo. taj bi se klik samo prislonio.
ne uz mene, re~e, naime, u`asnuti roditeq - analiti~ar.
prostor je sve {to potom usrdno pridr`avam.
IVAN NEGRI[ORAC
Ledeno je pod avgustovskim svodom, godine zuje
prozirnim kriocima. A ti, pro~itaj, iz po~etka sve pretresi. I
prebroj krwe suglasnike.
MUCAJU, DAMARI
Pomen Rastku : prenos kostiju
Ima li svetlosti
da udahnem je, ovde
ili drugde : zauvek Nad plo~om :
hiqade slova dalek,
na vrhu nosa : kad, sri`e{ : toliki
~ovek, pod tolicni {e{iri} Bio bi to
292
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
razlog da ka`em koju, veverica
mahne repom i zatresu francuske resice,
balkanski suglasnici
kapqu Tamo,
ovamo : oglopci
u re~niku stranih drvodeqa,
grlo se otvara
i zjape o~waci Jesi li ti
ta tiha re~, tamni azbu~nik : skutrio,
pod pladwem , nadgrobnim : mr{av
jelovnik A govorili : vrati
se istom stazom, u sada, u ovde,
vrati : nikad To je taj
{to sne sawa : "nikad" je re~,
re~ "nikad" Stazom,
istom Tamo, gde pogleda{
u daqine i skru{eno
padne glava Ima
li afri~kih stonoga pod pazuhom, krhke
su peteqke dalekih zvezda, gde : po vratu :
klize sitne kapqice i ti{ina
obliva ^uje{, damari :
pucaju
avgust - septembar 1984.
Rok Krik, Va{ington
.+ I
-
Seni oca Justina, nedremana oka
Mrtvi mrtvuju,
`ivi odista `ivi
su A ko`a lapara na vetru
i mrazu , niko da dotakne
prstom i sro~i dve-tri
vaqane Sam
obaviti pre nego per~in
oka~i{ o kuku,
tavansku Veran,
Pod zubima {krgu}e svet
293
Miroslav Luki}
{to ste`e se u nebesku
pesnicu Kle~ati,
lomiti kolena do hiqadu,
do dve Ja sam maju{no
ostrvo zale|eno u moru
{to ne ledi Mrzne,
Mrzne }elija krcata
mesom Tih nekoliko ~vorova
gde puhne zadah natrulih
spojnica Zemqa, zrnce
{to nikad da pusti
bele nokte S tavanice
okruni kre~, dlanovi
postanu sjajni
kao ugla~ana kugla
gde ble{ti svetli
kristal savest
ima tupe kanxice, vrabac
{to drhti pod strehom
sa koje vise tople
ledenice Govorim
{to moram i poskakuju
u katedrama besni
an|el~i}i Nikad razumeti
da vazduh koji di{e{
vazduh je Krv
kad prizne niz posekotinu,
samo je krv Zagrebe
ponekad zemqopisni papak Ja
sam, {to slu{a : o~aj
gricka
nokte Velika no}
pada nam na
ramena
294
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Stani{a NE[I]
SVAROGOV HRAM
1
(....)
Danima hodam u krug,
iza zida,
sve idem napred,
sve sam bli`i ro|ewu
2
ovo je doba jednoroga
vreme crnih gqiva
crnih petlova ono {to nastane nesta}e
ovo je vreme dima
vreme jajeta hramovi su hoteli,
oltari kolevke Moloh otvara o~i,
Soma vlada svetom.
Bog spava,
budan je Buda kakva mala razlika
kakav ponor
TAVOR
Niko ne osporava
Potvr|uju
U~iteq na Goru iza|e
S Petrom i Jovanom
I bratom Jovanovim
Matej je tome svedok
Luka potvrdu daje
Jovan veli
Radi molitve je to bilo
[ta bilo da bilo
Iz oblaka svetlosti
295
Miroslav Luki}
Mojsej izroni
I s wim Ilija tesvi}anin
Niko od u~enika ne ~u
O ~emu s U~iteqem zbori
Netvarna belina
Ali nazre{e
Dogovor sklopqen bi
U molitvi
Sve jasnije biva
Odluka je pala
Svetlost silazi u srce
U woj bestelesan je ~ovek
VRANA U VRTU
Vrana u vrtu
Kraguj u razorenom toru
Trga rasutu jetru jagweta
Kraj razvaqenog plota
Krin dogoreva
Mnogo leta minu
A pe{teri u pustiwi
Ali nikad
Tako krvav mesec
Kroz smiraj dana
Na putu u Srbiju
^uvaj svaki dah.
Dugo da te nosi
Da lebdi{
Nad peskom
U senci krsta{a
Da zbira{ sjaj
U srcu
Da teku
Rajske reke
Ne otvaraj pe~ate,
Ne ~itaj poruke
Sive masline pamte
Dolazak Hananaca,
Wihovo uni{tewe,
296
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zver {to ri~e nad pustiwom
Od gorja do mora, od vrata
Do vrata, Molohov je ovde
Bio dom, pre bo`ije mane,
Pre vode iz stene
Koliba od pru}a okru`ena
Lejama pasuqa, zvon klepala
Na vratu ovna predvodnika
JOVAN KANTAKUZIN
U jesen 1352
varvare je iz Vitine
U Evropu pozvao
Jovan Kantakuzin,
Sa `enama i decom
Naselio ih u tvr|avu Cimpe
Da ih ako zatreba
U borbi protiv Srba i Bugara
Upotrebi
BALKAN, OPET
Na pragu Novog veka
Bat maqeva, poluga,
Lupa olovnih zvona
Odjekuje nad glavama
Balkanske bra}e
Ne~astivi ne gleda
Sve narode, istim okom
Jednima deli qiqane
Drugima krstove
Oni su najbli`i
@rtvenom oltaru
297
Miroslav Luki}
Na Korwa~inom ostrvu,
Rumen,
Satana sedi,
[egrti Tevtonci,
Krsta{i, Jani~ari,
Jovanovci
Samo, neko
Imena na{e
Pogubqene bra}e
U Kwigu @ivih
Rukom An|ela
Upisuje
@IVKO NIKOLI]
VAJAWE PENE
{ta radi{ tu
na toj pustoj obali
pri tolikoj pomr~ini
vajam penu
od vode i vazduha
od pra{ine i uzdaha
imam unutra{wu
mistriju
pod trbuh sam
dleto sakrio
od srca ~eki} na~inio
ali penu talasi
razbijaju u kapi
koje nalikuju na suze
talasi su moji sapatnici
uvek im izmi~e
ono {to mogu da dosegnu
a meni neprestano izmi~e mese~ina
298
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SPOZNAJA
kroz prozor sam uporno snatrio
u `eqi da doku~im su{tinu `ivota
kada je obla~ak ogromno sunce prekrio
*
od mene do zvezde treptaj je samo
ali se okon~ava i iznova po~iwe
i iznova po~iwe a okon~ava se
*
slu{ao sam kako hu~i planina
svakom sam porom te zvuke upio
svaka mi pora izvor iskoni postala
*
ja sam onaj koji sumwa da je sredi{te svega
te nesagledive mo}i sjaj i pohota
rane i vapaji meni su nagrada
*
ni{ta nije onako kako je
uvek je po ne{to iza, prikriveno,
prisutno, ali se samo naslu}uje
*
i uvek i uvek i uvek po vasceli dan
neprestano u du{i svojoj
Satanine {ape otkrivam
SATANIN SLAP
Ima neko ko jo{ od postawa
nije zaspao nego je sve vreme
budan, nadu u prah odevao.
*
Ako nisi u wegovu mo} verovao
i spokojno si kroz no} i{ao,
za{to s osmehom wegov lik do~arava{?
299
Miroslav Luki}
Uvek kada mu pomene{ ime
seti se da si mo`da i sam
od wegove vlasti postao.
*
*
Zbog wega }e{ izgubiti i drvo
pod koje bi se od nevremena sklonio.
Ono {to ostane stvarno je tvoje.
*
Veruj onome {to ose}a{ :
gor~ini koju u grlu nosi{,
nemiru koji ti remeti bilo.
*
Ako i to bude{ izgubio, spremaj se
na put s koga se ne}e{ vratiti, jer
ve~nost je pred tobom po~ela
da pomaqa lice.
P
Justin POPOVI]
[ NEPOGRE[IVO MERILO
ISTINE I [email protected] ]
- - - - - - - - Crkvom i samo u Crkvi qudi posti`u ciq,
smisao i svesmisao qudskog bi}a u svima svetovima.
Rastu}i rastom Hristovim " u ~oveka savr{ena", ~ovek
slabi}stva, ja~a, sazreva du{om, sazreva umom, sazreva srcem. @ive}i
Hristom, on sav uraste u Hrista, u Istinu Hristovu, srodi se sa
wom, i ona postane ve~nom Istinom i uma wegovog, i srca wegovog,
i du{e wegove. Za takvog se ~oveka sa sigurno{}u mo`e re}i : on zna
Istinu, jer ima istinu. Ta `iva bo`anska istina u wemu, slu`i mu
kao nepogre{ivo bo`ansko merilo za razlikovawe istine i la`i,
dobra i zla u ~ove~anskom svetu. Zato wega nikakva nauka qudska ne
mo`e ni zaneti ni zavesti. On odmah oseti kakvoga je duha ma koja
qudska nauka koja mu se predla`e. Jer on zna ~oveka, zna {ta je u
~oveku, zna kakvu nauku on mo`e stvarati i davati. Svaka qudska
300
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
nauka koja ne vodi bo`anskoj istini , zar nije sakovana od la`i? Koja
to qudska nauka kazuje pravi smisao `ivota i obja{wava tajnu smrti.
Isto tako, nema qudske nauke koja nam obja{wava tajnu sveta i ~oveka
, tajnu du{e i savesti, tajnu dobra i zla, tajnu Boga i |avola. A kad
nam to ne kazuju, zar ne zavaravaju svojim sitnim, blistavim
{qokicama i zavode u lavirinte nekorisnih umovawa i ubita~nih
sitni~arewa? U ~ove~anskom svetu samo je Bogo~ovek hristos re{io
sva glavna pitawa sveta i `ivota, od ~ijeg re{ewa zavisi sudbina
qudskog bi}a u svima svetovima. Ko Hrista ima, ima sve {to bi}u
qudskom treba ne samo u ovom privremenom `ivotu, ve} i u
beskrajnom, ve~nom `ivotu. - - - - - - - - - - - 10. Ima li izlaza iz tih bezbrojnih paklova humanisti~kih?
ima li vaskrsewa iz tih bezbrojnih grobova evropskih? ima li leka od
tih bezbrojnih bolesti smrtonosnih.
Ima, ima, ima : pokajawe. Takva je besmrtna blagovest Ve~nog
Eva|eqa Bogo~ovekovog : : "pokajawe - za poznawe Istine (...)
Druk~ije se i ne mo`e poverovati u svespasonosno Evan|eqe
Bogo~ovekovo : " Pokajte se i verujte Evan|eqe" ( Mk. 1, 15) .
Pokajawe pred Bogo~ovekovom je jedini lek za svaki greh, jedini
svelek za svaki greh, pa ~ak i za svegreh. - - - - - - - - - Rastko PETROVI]
IZIS
1
To be{e tamni ~as an|elskog kupawa
Plove po dugom plavilu s krilima ko labudi
Pri susretu se celivaju usred zvezdanog }utawa
Onaj {to uzleti u snu od qubavi se probudi.
2
Spava, spava.
Tiho se svija glava
Tamna nad rumenu dojku.
Senka na srce joj le`e.
Kao u {koqci sna koji plovi
Lagano je odnosi java
Najdra`u - tek iz talasa - spava Venus. Nestvarnija no snovi.
301
Miroslav Luki}
3
Devojko sna, reci, pre nego zora svane :
Izi|e{ li iz sna, ne}e{ qubiti moje dane,
Izi|em li, od tebe {ta ima da ostane?
I vi jablani {to idete sve daqe u visine,
U kakvim oblacima di{u rasko{ne va{e grudi ;
I vi jablani {to idete sve daqe u visine,
Kako prozra~ne i ~iste mora da su vam grudi?
Pri susretu se celivate puni zvezdanog }utawa,
Onaj {to se dotakne zvezde od qubavi se probudi.
BO[KO
PETROVI]
BLAGOSLOV
Neka bude tiho u tebi mirisa |a~ke kwige
pre sna : neka bude u tebi wegov providni mirni okean.
Neka bude tiho u tebi sve`ega gorkog li{}a.
I neka tiho sipi ki{a u tebi,
po ravnicama. Blaga crnom i te{kom.
A ta zemqa, neka te
sigurno dr`i na tlu.
I neka gori svetlost u tebi, tiho, ista
koja ti se `ari nad maldom kosom.
(Ona }e - neka i to bude u tebi - zgasnuti.)
I neka bude u tebi, ako ho}e{,
velike tuge melanholi~nih dugih sutona,
zore kada miri{e mraz,
ku}e kad miri{u na vatru.
I psa {to juri da ti radosno lizne ruku.
Neka budu u tebi stvari.
One nemaju smisla.
Neka bude u tebi.
Al ako i upita{ {ta su,
ako posumwa{ u wih,
neka bude u tebi da im se uzmogne{ vratiti.
S nepovre|enim drugarstvom, u jednakosti, ali
samo ti zna{ {ta je vreme. Znaj ga. Neka
302
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
bude u tebi.
Neka budu u tebi.
Miodrag PAVLOVI]
[ ZAVR[NA SLIKA ]
OBLACI
Oblaci se skupqaju sa raznih strana, bi}e oluje. Vru}ina je i zapara.
Ali }e mo`da umesto oluje, biti komedije ; Aristofan uvek dolazi da
nam ka`e kako su na{e predstave o bogovima isto tako slu~ajne
asocijacije na vi|ene oblike, koje i oblaci izazivaju. Ja se se}am da
su meni oblaci, kad su bili posebno bliski ili nabijeni energijom,
jednom prizivali se}awe na Ni~ea sa jakim brkovima, obrvama i
napadnim pogledom, drugi put na Tolstoja sa poznatom prosedom
bradom i spremno{}u da deli lekcije o moralu. Oblaci dolaze ; to
zna~i da }e nastati slika jednog Boningtona ili Konstejbla, koji su
bili u stawu da ~itave serije svojih platana posvete oblacima, ili
}e se ponovo pojaviti oblaci jednog \anbatiste Tjepola sa
mitolo{kim li~nostima, zanesenim monasima i ne`no razodevenim
devojkama {to oli~avaju vrline. Niski oblaci }e doneti oluju i
baciti na zemqu ki{ne vode, oni visoki }e se zadovoqiti da se
ogledaju u vodama koje ve} postoje na zemqi i da pokupe vla`na
isparewa jezera i potoka, reka i mo~vara.
Uvek je bilo i bi}e komediografa koji }e tvrditi da su nebeski
bogovi samo privi|ewa poput oblaka, malobrojni }e biti, osim u
Indiji, oni koji }e bez truni sumwe u o~ima gledati u oblake kao u
bogove koji jezde nebom, ~as tamni, ~as svetli, puni darova i skloni
pretwama. Kinez u oblacima vidi zmajeve i prenosi ih na svoje tepihe,
{to ne zna~i da je prestao da ih se pla{i. Na{ ~ovek u jutarwem
oblaku obasjanom ru`i~astom svetlo{}u vidi priliku crkve koju treba
da podigne, i tako, prema predawu, nastane Gra~anica. Helen je video
u oblacima bogove, i u crvenim odsjajima zalaze}eg sunca na morskoj
povr{ini prolivenu krv emaskuliranih nebesa. Tu gde se bo`anski
falus stropo{tao u more, usta}e iz morske pene bela Afrodita i
stati naspram kamena crnog i sjajnog kao smola u svetili{tu `enske
bogiwe na pafosu. Tek kada je ustoli~ena zabrana rodoskrvnu}a mogla
je prava lepota da se rodi.
Oblak zastaje nad planinom i zastire wen vrh, mesto gde su
prino{ene `rtve, primane tablice Zakona, kao na Sinajskoj Gori, gde
je podizana kapela da pesnik vladika odsniva svoj posledwi san. Da
li }e vetrovi {to oblacima utiru put polomiti stabla i od {ume
303
Miroslav Luki}
na~initi grobqe, da li }e gromovi iz oblaka zapaliti nove i
nepotrebne vatre, da li }e iz oblaka pasti hranqivi plodovi, mana,
podignuta negde iz nekog plodonosnog vrta bez ba{tovana, ili }e se
stu{titi otrovne ki{e, koje treba `ivu prirodu polako i stepenasto
da zatru? Oblak dolazi i staje iznad na{e glave, zastaje da nas
posmatra, mo`da }e baciti ~eli~nu mre`u da uhvati zajedno boga rata
i bogiwu `enstvene lepote, ili }e u wemu biti oko svevide}e, sudija
i spasilac Staroga zaveta? Eto oblaka nad nama, po~iwe da nam se
spava, i u polusnu }e oblaci da se razmno`avaju u oblike koji mogu
samo da se sawaju. Iza wih i posle wih, sunce, kao na izlasku iz
pe}ine. Rusaqe se di`u sa potoka, sa jezerskih povr{ina, za~aravaju,
zatravquju, prori~u. Na vrhu drveta ukazuju se lestvice koje vode daqe
u visinu, one lestve koje je Josif sawao kad su wegova bra}a htela da
ga umore i po kojima }e se uspeti pre svih ona deca koja su se popela
da pozdrave ulazak u Jerusalim ma{u}i palminim granama u ruci.
RTAW
Prvo vi|ewe
Nisu u planini stanovali bozi
planina je za wih bila sto
trpeza ne{to ve}a
od sofre smrtnih
{iroki prostor vrha
ravan za jezero
da se div napije
da mu se doda i sjajan }up meda
na pladwu ga ~eka meso
skinuto sa sazve`|a
ne zna se koga
nauk planina :
bogovi jedu sa wih u prolazu
ponekad se nalakte
odr`e savet
pojedu neki batak
i odu u prostore nama potpuno strane
pa ih mi tra`imo
kao prepolovqeni patuqci
u snu
Nisu u planini stanovali bozi
al i danas nad obronkom se
304
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
okrepe i oslu{nu :
da li se javqa bo`anski jatak
DUNAVSKA KLISURA
1.
Zima je vreme da se mudraci povuku
u krug zatamwewa , u disciplinu tajne,
svako za svojim stolom da slu{a iz daqine
muziku azbuke pomo}u koje je stvoren
na dnu tame da ve`ba razgoli}ewa.
Opet po~iwe da veje, faust obilazi jaruge
i tra`i mesto za valpurgijske hajke.
Posredi grotla le`i prastara zmija.
Sunce je uspelo litice da poravna ;
gore je divqi kamen i nekoliko pe}ina
udeveno u kre~waka okomite strane.
Nekad je ovde gospodarila pretila `ena,
kasnije : prema istoku okrenuto klecalo anahoreta.
U dolini se zaustavi{e monah i poeta.
Gleda isku{enik kako se od urvine odrowava
bledoplavi~asto telo iz prvih snova
pokuqalih sa dna lavirinta
zatim nas u divqem neznawu orne za qubav zatekli.
Tu }e jedne no}i sa |avolom da se pregovara
o trajawu strasti, potom o neverstvu
koje svako duguje svom demonu, dok je on na vlasti.
2.
Na ulazu pe}ine voda je slana,
cedi se tek oce|ena pena,
izdanak ki{e ulazak u dubinu oivi~ava.
Isposnik gleda u mrak koji mami
i nije tako taman, koliko je tajan
da napre`e misao da ispred svog tela
istr~ava : u pe}inu ulazi prvo glava.
Jezik onda presretne drugi
jezik {to palaca, jezik one zmije
305
Miroslav Luki}
koja ostaje s wim iako se po dnu
ukazuje svetla prilika deve.
Molitva je bila na po~etku
posle se i ona u korewe zapetqava.
Je li to povla~ewe, povratak i pad
ili prodor u visinu gde se peva?
Telo je odbilo da ga sledi
iako ga nosi : wemu je u duhu tesno.
No uzajamnog poricawa nema ,
zmija u podno`ju od tela je ja~a.
Ta vatra {to odozdo gori
stvara iskustvo slasti on mora
zajedno s duhom na onu stranu
da se premesti, makar skrenuo s uma
svaki isposnik koji se tu desi.
UM
Um je
Sagleda~
neopredeqen
^ime da se
bavi?
Nestvorenim
odakle je
poreklom
Ili istorijom
u kojoj svi dobiju
po jedan dim
U prvom slu~aju
ne zna kako
U drugom slu~aju
ne zna
s kim
306
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
STRELAC
Kad odapne svoj luk
strelac dugo gleda
kako wegova strela
po tami leti
Strelac
prepu{ten
na milost i nemilost
svojoj meti
HRAM
Hram izgleda da je suprotan oblicima prirode, on se oslawa
na prauzore mislenosti, na matematiku i geometriju, sklapa celinu da
otkrije su{tastva sveta, ina~e nevidqiva. On je svetili{te i pribira
sve {to je tajnovito, neobelodaweno. Dok ~itav svet izlazi iz spirale
u kojoj se razvija zapravo bez pravilnosti, hram ukazuje na mogu}nost
da se po spirali ide u suprotnom smeru, da se kre}e ka sredi{tu, i da
svetski pu` umesto da izlazi iz svoje ku}ice te`i u wu da se vra}a,
pewu}i se iznutra po woj, u vis, ka najvi{oj ta~ki, gde je mir. Hram
je mesto mira, u wemu je `amor sveta pohrawen, sa~uvan, ali u tom
miru je i najve}a snaga : hram je prizma u kojoj se susti~u energije,
zvezdane i vasionske, svetlosne i sun~ane, vodene i vetrovite. U wemu
na simboli~an na~in klija biqe, iz wegovih stubova izrasta drve}e,
ba{ zato {to je ve{ta~ki oblik hrama bio sposoban da sakupi zra~ewe
prirode u jednu `i`u. Ta `i`a je `rtvenik, mesto na kojem ~ovek
magijski prinosi svoje darove, a daruje ono {to mu je najdra`e, da bi
dodao ne{to od svoje snage op{toj sili preobra`ewa u prirodi.
Na podu hrama je ogwi{te gde energije sveta jedna drugu
ukre{u. Tu se otvaraju vrata lavirinta, vir {to se neprekidno okre}e
u tvrdoj zemqi. Po tragu krvi, sti`e se u podzemni svet i pomo}u
krvi koja ostavqa trag kao Arijadnin konac nalazi se put natrag do
`rtvenika koji je uspeo da otvori vrata podzemqa, da uznemiri
steci{te mrtvih. Smrt je pobe|ena ! Dokaz : to je nicawe biqa,
povratak onog {to je `rtvovano, uspostavqawe oblika kojem je ~itav
ciklus umirawa i ra|awa - posve}en. Taj oblik je zavr{ni oblik, uvek
nalik na ~oveka, krstast kao vizija koja }e svakog od nas da sa`me i
upije.
307
Miroslav Luki}
Hram je iznikao iz vodene stihije poput prvog ostrva zemqe
dobro zatvorenog u svoj oblik, on je jaje {to pliva po uskovitlanoj
materiji koja prethodi prvom stvarawu, ali ima svoju }ud, gustinu i
dubinu. Haos nije haoti~an, ~im mo`e da ra|a iz sebe sklad, budu}u
lepotu i da pripremi onu uzvi{enost koja se zove : nestanak. A na
tom nestanku, hram se ponovo zasniva : svaki hram ima jedan grob u
svom temequ, kao {to je svaka biqka spomenik podignut sopstvenom
semenu.
Hram je zamisao zaumna, oblik uvek druk~iji, mada iznikao u
prirodi : svaki kamen mo`e da bude `rtvenik, svako drvo - kip kojem
se `rtvuje, svaka planina jedna piramida nad izvorom `ivotodavne
vode, sto za gozbu bogova, sto`er sve{tenog plesa. U planini se krije
plamen poput re~i koja preobra`ava i koja trajawe vra}a u materijalni
oblik , zaokru`avaju}i jednu dimenziju drugom. Hod od jednog hrama
do drugog, kru`ewe oko hramovnog tela, zala`ewe u vrata hramova, sve
su to na~ini uvo|ewa u mudrost, posve}ewa u tajne sveta.
MILORAD
U SNU RU^AK
Tu|im progowen strahom strah nas ko divqa~ krupnu
iz jezika u jezik teraju}i
dogna me| ~udne re~i neke kao ku}i
kao u neku pesmu sveukupnu
gde grob u grobu le`i i nema prostora novog.
Nosimo na jeziku re~
ko prsten pticu i oblak u safirnom oku {to nosi.
Opadaju nam vlasi sa li{}em
i pticama gnezda u svojoj gradimo kosi.
Od bradatog kamewa i posledwe bele zemqe u vinu
Sazidasmo pe} u poqu i pokrismo je crepom.
Ka{ike pune re~i otkidamo od usta i hranimo u{i
no ku}u ne podigosmo i u no}ima pod strehom pe}i
na ki{ama mladim pripitomqavamo pam}ewe
i pretra`ujemo u srcu pomr~inu
broje}i koliko slova u mrak jo{ smemo re}i.
308
PAVI]
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
PETAR PAJI]
SRBIJA
Ja sam bio u Srbiji,
Srbija je na robiji :
1
Srbi sede u kafani,
{to pijani, {to poklani.
Srbi le`e pokraj druma,
iz glava im ni~e {uma.
A iz svake srpske glave
teku mutne tri Morave.
2
Srpskog vo|u Kara|or|a
ubio je drugi vo|a.
Mesto gde je bilo klawe
Srbi zovu Radovawe.
Ubijenom i ubici
dignuti su spomenici.
Sad se svaki Srbin bije
sa dve svoje istorije.
3
Srbin samo iz inata
sekir~etom mlatne brata,
dok na grobqe brat se seli,
Srbin se sav sneveseli :
prazno mu u rodnoj ku}i ne mo`e se ni s kim tu}i!
@ao mu je brata, svega,
a dosada izjede ga.
309
Miroslav Luki}
Mu~ni Srbin doseti se :
uzme {trawku - obesi se.
4
Sve su srpske oranice
same kao udovice.
Nit se ore, nit se `awe,
Srbije je stalno mawe.
Leti jato crnih ptica
preko srpskih oranica.
I grobovi nebom lete po{li Srbi da se svete.
5
Iz detiwstva vidim sliku :
lisica na drvqeniku.
Prelaz, zabran i brvine Srbija od hrastovine.
Duvar puko sa svih strana,
a u ku}i - sama nana.
Nano moja ti nas spasi ne daj vatri da se gasi.
6
Umesto zlatnih zrna p{enice
posejane su na{e Milice,
posejani su Milovani,
sad rastu kao vitki jablani.
Iz zemqe svete, crne, jesenske,
plamiwaju ko sve}e du{e slovenske.
7
Pod zemqom sam ti video lice,
Srbijo, zemqo nebesnice,
310
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
pod zemqom teku tvoje Bistrice,
pod zemqom zvone Studenice,
pod zemqom ma~ tvoj i {tit se sija,
pod zemqom - cela zemqa Srbija.
ALEKSANDAR PETROV
[ ^AS IZ SLOVENSKE PODSVESTI ]
"Ti, p~elice,
P~elice vatrena;"
Ruska uspomena lirska pesma
Dr`avni univerzitet Ohajo. [kola
jezika. Tre}i sprat. Soba ~etrdeset {est.
Februar u sportskom odelu. @u}kaste
pantalone. Mrko-crveni sako. Nalaktice
boje duvana. Na ramenima duwa. Sneg
na razdeqak. Kraj wega studentkiwa
Profesor predaje slovensku podsvest.
Na zidu profil balkana. Dlan skitske stepe.
Ucrtan Dwepar. Koza~ko `itno more. ^eli~ni
Baltik. Kontakno staklo fiksira p~elu.
Leti, p~elo, leti preko mora. Donesi nam
kqu~eve. Zlatne kqu~eve. Zakqu~aj zimu.
Otkqu~aj leto. A u mojoj Srbiji
devojka izlazi iz podzemne lobawe
i majci pru`a ru`ine pupoqke.
a na{i Poqaci u beli prah sa zida
obla~e Mariju. Va{a zima. Prole}e
na{e, Zvono u hodniku. Leti, lepotice
leti!
1982.
SASTANAK KATEDRE
SLOVENSKIH JEZIKA
Rasprava. Dim. Kako da studentima sun~ane
Karoline predajemo jezik pono}ne zemqe?
I gramatiku pastira i vukova, {to pi{u
311
Miroslav Luki}
kao {to pevaju i govore, kao {to je
kanxom zapisano na ko`i?
Kako nama}i uzdu i nabaciti sedlo
na sedam pade`a - {to op{te sa bo`jacima
i bogom, nose imena qubavi, ra|awa,
kr{tena, u~e dobro~instvu, svedo~e o grehu
i ozna~uju mesto
gde zemqa se vra}a u zemqu? Sa {efom katedre
nas tuce profesora razbijamo glavu
strategijom studija i lica nam se crvene
kao da mesimo hleb ili muqamo gro`|e.
Ho}emo li ikom ugasiti `e|
bistrim re~enicama i sa`vakanim znawem
zaceliti ranu? Gledamo jedni druge
u neumorna usta, hipnotisani ve}
igrom vilica i pozori{tem senki tamnih
i svetlih samoglasnika.
Qubavnici, mu`evi, o~evi, ne vidimo zrak
sunca na zidu i u zimskoj kosi studentkiwe
kraj prozora. Wen gu{ter proviruje izme|u
usana, sumwi~avo nas motri, ali ohrabren
na{om odsutno{}u po~iwe sa ta~kom :
ma`e se crvenilom i u vazduhu crta
piruetu ru`e. Glave su jo{ u oblacima,
ali na{e ko{uqe, pantalone, sukwe, ravne
cipele i cipele sa {tiklom, registruju
podrhtavawe tla.
Tajac. A onda se nadimaju plu}a i o~i
mre{kaju metafore sede brade i drskog
jedra. Trava se povija na stolu pod pritiskom
laktova a stopala se odupiru o toplo
kamewe na podu.
Na povr{ini jo{ pri~e o igli i koncu, skazaqci,
metru i ~voru, ali ispod plavi~aste opne
prsten i krv. Moje u{i priawaju uz jedan
zaobqen stomak i ~uju kako pla~ deteta
312
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
tra`i da u|e
u {kolski program kao uvod za nastavu
slovenskih jezika u podnevnoj Karolini.
1982.
ZIMSKA ELEGIJA
"Zima. [ta da radimo na selu?..."
Pu{kin
Zima. Kolumbus. [ta da se radi u Ohaju? Brodski
mrmqa na telefonu : kakva rupa! kakav u`as!
Idite na jadran i spasavajte tamo du{u
i ko`u. Ali {ta se tu mo`e. Tu sam gde sam. ^ak mu
ne zavidim {to }e u veneciji ili Rimu
udisati cvetni latinski vazduh. Vidim ga kako
pije espreso i kroz qubi~asti dim s osmehom
tajanstvene Lize posmatra oblike majke sveta.
Fu, fu! Da kucnem u drvo - ka`e - u dobrom sam dru{tvu
i svakoj relativnosti uprkos na pravom mestu.
Ja, me|utim, sr~em ~aj i slu{am kanadski vetar.
Moj ku}ni duh se u papu~ama vu~e po sobi
ko stari pas. Tra`im od wega ~asopis "Apolon",
"Politiku" i "Srpski kwi`evni glasnik" a on mi
na krevet stavqa slike crnih i belih gerli u
svili ili stidu. I uz wih studentsku "Lampu".
Ona najavquje sneg i vejavicu tokom dana.
Ni{ta od ze~eva i lova. Mogu da izbelim
o~i a ne spazim trag ni sivu mrqu u trku.
Umesto u sedlu quqa}u se uz kecequ vatre
i ispija}u vino u Ovidijevu i Pu{kinovu
~ast. Lupka}u prstom po {anku
u taktu {estostopnog izgnanstva. Zbog elegi~ne
i so~ne vo}ke onaj iz Rima je na Pontu
nahrawen ledom Crnog mora. Moga je Rusa
decembar slobodne ode bacio pred noge
iste Tavride. Ali je on na toplom snegu
ispevao qubavnu pesmu ju`nom vetru.
313
Miroslav Luki}
Kolumbus. Ohajo. Kada }e do}i ona? I voskom
severnih p~ela za~epiti nesposlu{ne u{i?
Ili }e druga, napojiv{i me pi}em balkanske kru{ke,
ukrasiti jezik iglom sa maslinkom na vrhu?
Ni me|u farmama, pod ovim inojezi~nim svodom,
ne}u mo}i da biram instrumente sudbine, {to
}e ve} da skroje ritam, `anr i udes stihova
koje, evo, `vrqam u dokolici poznate zime.
1981.
BALKANSKI PESNIK
Profesore Lord, sa belim sam cvetom
u vazi na drumu. Krin je pustio koren
pa mi sne`ni Klivlend izgleda crven.
Na va{ poziv hitam za Harvard. Mesec je mart.
Predla`em zato da radoznalima
izlo`im tezu o vezi poezije
i prole}a u balkanskom podzemnom svetu.
Na kowu, kolima ili pe{ke
putujem Balkanom. Balkan je bure
ba~eno u more. A drum ovde boqe
priawa uz uho nego uz taban,
kopito i to~ak. Kakvu li pani~nu
poruku {aqem onima dole
dok kao u bunilu dobujem
o poklopac pun rup~aga i xombi!
Odgovori zaglu{uju u{i.
Deluju kao upozorewe.
[ta vredi kada sam zaturio {ifru.
Umesto motela odjednom ugledam bunar.
Konopac, ~ekrk i kofa. Kada bi me
sa kr~agom u ruci ~ekala ona!
Balkan je bajka. Platnena ko{uqa,
raspletena kosa. Ruke u molitvi.
On je pokraj we. Ipak la`u slike!
Ni ~udo ni izrod. Sasvim pristaje
uz poznati pejza` . Ali u verziji
314
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
nepogode. Mali `ilavi jezici,
sa tri kraka na vrhu, igraju se vatre.
Glume ogwi{ta, rade na loma~i,
dobijaju i gube gra|anski rat.
I oko oku radi o glavi.
Samo na moju kidi{e grupni,
mrzovoqni pogled na svet. E, sad,
izvoli! A i nemam kud! Suparnik
do pola ukopan u zemqu.
Da ga pomerim s mesta? Ubedim
da pusti grane, olista, procveta,
proguta urlik ili zacvrku}e
i tako mi s curom olak{a posao?
Za{to da ne? Mo`e. Sve mo`e.
Samo da platim porez, putarinu, danak
u krvi. Jo{ ako sam junak iz pri~e rasplet je poznat. Ona mi vida
zavi~ajnu ranu, a ja pi{em li pi{em
o balkanskom nebeskom svetu.
1981 - 1983.
RASKOVNI^KI POMEN
Saznao sam iz albanske pesme
ta~ni opis tvoje tajne smrti.
Posle bitke polazi{ u crkvu.
Glavu nosi{ pa`qivo pod mi{kom.
Wihove te ugledaju `ene.
Susti`e te re~ pred pragom : Milo{!
Na po~etku i na kraju - slovo.
Ali gde je crkva? Tu je nema.
Moj prijateq slikar pokazuje :
eno je! Nad nama! Stvarno. Stoji.
Kao da se ogleda u nebu :
kupolama okrenuta dole.
Samodre`a svetli. Ovde sumrak.
Jesi li ti tamo? Boj zavr{en?
Da li glavu jo{ dr`i{ pod srcem?
Poka`i se! Ne obara pogled.
315
Miroslav Luki}
Niti gore sti`e ova graja.
Ka vratima Samodre`e kreni.
Drugo u woj tebe ~eka slovo.
A {ta ako nisi nad Kosovom?
Ako ti je ona pesma sanduk?
Kojom re~ju da raskujem re~i?
Nau~i me, sveta Samodre`o.
MILUTIN PETROVI]
STIHIJA
STIHIJA
Rekao sam ti, uvce moje, `udeo sam.
"Umesto vas ja
zatvaram ovu kwigu
Sklapam wene korice
U nekom drugom svetu
[to u istom
~asu bukne Svi
nestajemo Ujediweni
Posledwi poku{aj
bio nam je @ivot
na domaku"
Stihija. Naduvana.
@RTVA, U [ETWI
Nema vi{e bulki, u poqu,
pro{lo je vreme bulki, lisnatih.
Pipkam stabalca,
gola :
hiqadugodi{wa : rupa : spremna,
semena :
rasla je, po`uda, }ilim,
iz glave,
nicala je grana,
glatka.
Hiqadugodi{weg, vla`nog,
digao me vetar,
okrenuo,
nad ravnicom :
ima ih, ima ih, video sam poqe bulki.
316
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ADAM PUSLOJI]
[ NOVI GVOZDENI SAD ]
Za Nenada, tragom Vaskovog
naslova za kwigu
I ovaj je Grad pao, evo,
neprijatequ u ruke.
Moju su dragu jutros ubili,
a mene jo{ ju~e. (Ka`u.)
Sad neprijateq juri za vetrom,
juri za mrtvima. (Vidim.)
@ivih vi{e i nema, nemamo ih.
Mo`da ih imaju oni. Ali, ni oni
nisu toliko bogati u `ivotima.
I wihov je `ivot
od istog boga, ista Isusa.
Samo je wihov jo{ ru`niji,
jo{ ru`niji i krvaviji.
Samo je wihov `ivot
od danas, od ju~e u na{im rukama.
Samo je wihov, slavni wihov
`ivot - lutrija vavilonska,
bezvredno palidrvce.
Novi Sad, 41. X 1996.
SEME EMES
Bacaj ga Krajinom.
Izniknu}e bilo gde! A tu je
ono najlep{e. Tu je `ivo!
Kao kukuruz , kao krompir. Kao `ito.
Kao {eboj, kukurek `utodivqi.
Kajsija u cvetu, duwa u beharu,
jabuka u plodu nad plotom.
Ko tre{wa na pustom putu.
Kao bosiok zadenut za uvo.
Kao kita divqih qubi~ica.
Kao jaruga puna jagor~evine.
317
Miroslav Luki}
I jemenlika, sestra wena.
Kao jedno obi~no, kvrgavo drvo
{to iz nigde raste uvis.
Kao gusta {uma, sav od badema,
od bagrema.
Raslo mi je, raslo mi je...
Ja samo stojim, gledam i bacam.
I ka`em vam : qudi, qudi moji...
to je! Emes, seme!
DANA[WA PESMA
Idu}i rekom ulevo, sti`emo u Pustiwu
~iji je jedan svetac jedan starac.
Znam da je tamo : tvoj i moj otac
koji je zalutao negde na putu i seo
da odmori, licem ka plavoj nebeskoj
om~i. Slu{aj me dobro, @an - @ak Seli.
Ovaj tvoj i moj otac, nas dvojicu
kanda i ne zna. Samo gleda naovamo.
On samo vidi neku dvojicu. On samo
slu{a na{e re~i, ali ih i ne poima
jer ih je sam, jednom, napisao tim
svojim pogledom u na{im o~ima.
Wegovo je nebo, zato, sasvim wegovo.
Na{a je jedino ova na{a zemqa.
Vaqevo, 23. X 1988.
DLAN
"Umreti je lako u samo}i"
M. Crwanski
Samotno gledam u dno dlana
i lik svoj ogledam, vidqiv
jedino na{em plemenskom {amanu
~ija me senka podse}a na oca :
stoletno stablo hrasta
i mrqa najtamnijeg mastila.
Gleda on, tako, a skazaqke
318
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
mu kru`e temenom i vreme
nestaje u sopstvene pukotine,
kao kapi proletwe ki{e
oko podneva. Gle, evo, ve}
kona~no sti`e i moja verna
qubav : sve linije mog dlana
uzburkaju se i sasvim polude.
Vidim, vreme je, gospode,
da i ovaj moj sklopimo dlan.
11. 1. 1994.
POSETA CRKVI PETRA I PAVLA
U [email protected] KOD NOVGORODA
U ovom domu, zidovi su
od sve`e odranog mesa (krvava cigla,
kamen kao stara kost) a nikog od Rusa
uokolo. Mo`da je sam bog
tako hteo. Apostole, danas,
poslao je u druge, svetlije domove.
Na drumove, da sa~ekuju qude
i pogledima ih uveravaju
u sveto bo`je postojawe.
Umesto Petra, tu je Petrov Aleksandar.
Umesto Pavla, wegov drug Adam.
Iza gvozdenih vrata, vrata kamena.
Iza kamena je tmina
i jedna jedina molitva u oltaru
kojeg vi{e nema. U oltaru,
oltar je trava. Crni golubovi
koje jedu an|eli, demoni i sveci.
U visinama jedino lebdi qudski glas.
Bog je u kupoli, ponedeqkom i petkom,
naizmeni~no vidqiv i nevidqiv.
Stvara svet. ^ini ga vidqivim
i smrtnim, tako privla~nim
za smrt i za qude.
Novgorod, 27. 5. 1988.
319
Miroslav Luki}
NA PONTU
Srbi Igwatovi}u
Valovi su potomci lavova.
Morem gospodare, za more
Ne haju!
Na svojoj ih sisi doji
Majka zemqa
Plavim nebom koja doji.
U Crnoga mora valovi crni.
Kao da se ambis utrkuje sa ambisom.
Kao da je mlada no} iza{la u {etwu.
More crno, gde su gusari?
Nad morem se ~uje lavqa rika.
PISMO ^ETVRTO
Nemoj lajati, psu. An|eli ne laju.
Nemoj plakati, devoj~ice. An|eli ne pla~u.
Nemojte wakati, magarci. An|eli to ne ~ine.
An|ele moj, nemoj
Lajati, nemoj plakati, nemoj wakati.
I ne obmawuj me.
An|eli to ne ~ine.
BRANKUSIJEVA PTICA AN\ELA
Ona ne leti.
Ona je let, a ne
ona u letu.
Ona je jaje Feniksa.
Ona je wegov pepeo
zelen i zlatan.
Okamewena pesmo, ja te
ne mogu pevati.
Krik u mojim ustima
~itavo je nebo.
320
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
MIODRAG PERI[I]
VOJSKOVO\A
on je ve{ta, gizdava i sjajna, sjajna kukavica. usamqen se ne bori ; za
wim gaze tvrdi oklopnici pevaju}i borbene pesme. snovi vojskovo|ini
imaju ukus smokava iz detiwstva i izgubqenih bitaka. iz wegovog
{atora osvaja miris tamjana i najboqih logorskih cura. na bregu,
iznad boji{ta, jednim okom gleda u sredi{te bitke, a drugim ~e`wivo
miluje pobedni~ku vatru neprijateqa na kojoj ve} gori wegova ratna
zastava
^UVARI OGWA
~uvari ogwa ve~no bdiju. wihove o~i crvene su i pla~ne. pod tamnim
noktima sakrivaju `ive varnice. o kraju godine, ujesen, kada zaprete
velike vode, sinovima kraj ogwa zave{taju ve~no ~uvawe plamena. u
vreme bujica, sami legnu u vatru i tako gore do prole}a.
U PONORU KRSTOVI
}utke {etaju}i obalom reke, dospeli smo do ivice dubokog, mra~nog
ponora koji se prote`e sve do po~etka {ume. ne mogav{i da ga
prebrodimo krenuli smo du` wegovih granica. sve vreme, usput,
nadnosimo se nad provaliju ne bi li doku~ili {ta skriva nejasno dno.
ve} priviknute na zagonetnu tamu, na{e o~i naziru krstove {to se
bele u pravilnim redovima. ulaze}i u {umu osvrnemo se na jednu
`ednu, belu ruku, koja je odavno isklijala iz stenovitog tla da nas
pozove da po|emo pravim putem kawona.
JOVAN PEJ^I]
BALADA O TAJNI KRSTU
Nagnuti nad izreku, pri~u, stih,
nad svedo~anstvo, ispovest, proro{tvo il sud;
Nagnuti nad usnuli beli list
u kom ruka, srce, duh
bude
sve darove, ~e`we, sne
sveceloga sveta, svih svetova, svih vremena;
Nagnuti uvis,
321
Miroslav Luki}
nad bezdan `ivota, qubavi, smrti,
Nagnuti tako,
vi, o, `eqni
da pi{u}i tuma~ite,
da tuma~e}i pi{ete,
da znate ~iji vi Krst podi`ete?
U jedan glas, od svih strana, sti`e odgovor:
Krst ~ove~iji!
Nagnuti nad izreku, pri~u, stih,
nad svedo~anstvo, ispovest, proro{tvo il sud;
Nagnuti nad usnuli beli list
u kom ruka, srce, duh
bude
sve darove, ~e`we, sne
sveceloga sveta, svih svetova, svih vremena;
Nagnuti uvis,
nad bezdan `ivota, qubavi, smrti,
vi, o, `eqni
da pi{u}i tuma~ite,
da tuma~e}i pi{ete,
da znate ~iju vi Tajnu proni~ete?
U jedan glas, od svih strana, sti`e odgovor:
Tajnu Boga!
322
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
R
Marko RISTI]
Elegija
O jednoj rastu`enoj senci
O jednom preklawskom liku
[to zaboravqa moj san
O jednom drugom danu
Nezvanom u moj kraj
Govori ki{a na oknu
I vla`na senka zebwe
Pada polako na zid
Dok leptir oble}e lampu
On je moj no}ni strah
Detiwskom rukom ~uvan
Detiwskom rukom hrawen
Zajedno sa pticom u vrtu
Zajedno sa psom na lancu
1928 (?)
Prenu}e
Drvo, drvo vetra, bez korewa i bez li{}a
Kroz ~ije grane te~e moja krv, zar sam to ja sam?
Na poqu nerazumqivog sna, u dowem svetu misli
I me|u tamnom travom vi{om od wegovog vrha
Na putu svoje smrti ja ~ujem glas ti{ine
Ne~ujan vapaj sebe, u oticawu reke, u boji svoga neba
Svog neba koga nema, jer dana mnom su vode
I odblesak bez sjaja i ve~nost proticawa
Pro{ao sam tom rekom, muq svoje sopstvene `e|i
I ostao sam na dnu : skamewen krvotok trajni
Razgranat maticom, izjedna~en sa vodama
Pro{ao ili }u pro}i, pro{li i budu}i, sada ve} bio sutra
Uzalud vezuje dan svoju u`ad od magle
323
Miroslav Luki}
Za bele obale no}i, ve~e je u mom jutru
Sveo je trinaestozvezdani cvet Kasiopeje
Razlistan mle~nim putem, dugom bez prestanka
I ne budi se vi{e ta gora na dnu voda
Ni mahovina talasa ne plamsa zelenom nadom
U svakoj hladnoj senci le`i nedirnut usud
Kojim se nebo rasprslo, kojim se vetar skrhao
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- Tad kri{om prenu se krila u nevidqivom gnezdu
Tad tajnom vinu se krila preko krvavog neba
Tad plane jo{ jedan krilati dan sa re~nog dna
Te`ak, mirisan, pti~ji, i vidqiv drugome svetu
18. decembar 1928.
DU[AN
O PLAKAWU
dete pla~e ~im se rodi
ne zna ni{ta drugo da radi
mala deca pla~u
ne umeju da misle
umeju da pla~u
deca pla~u
kad izgube ono
{to samo deca razumeju
ne pla~ite
pred decom
ne u~ite ih
plakawu
neka pla~u sama
deca pla~u bez razloga
nemaju zbog ~ega drugog
plakati
324
RADOVI]
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
deca pla~u
uvek
kad su roditeqi
u pravu
pla~emo
ne vole nas oni
koje volimo
te{ko je `iveti
lak{e je plakati
pla~emo
mirimo se sa sudbinom
pla~emo
ne umemo druk~ije
`aliti
`ivot je za plakawe
pla~emo
kao da pi{emo pesme
to je posledwe
{to za nekoga
mo`emo u~initi
pla~em
nad onim {to smem
za onim {to ne smem
setio sam se sebe
pla~em
mislio sam da sam jak
plakao sam i priznao
pla~em i smejem se
ne znam ~emu se vi{e ~udim
pla~u ili smehu
325
Miroslav Luki}
pla~e
misli da je nesre}an
ne zna da je sre}an
- za{to pla~e{
- ne mogu vi{e da }utim
neko se rastu`i
tek kad zapla~e
pla~u
oni koje niko ne voli
niko ne voli one koji
pla~u
neki pevaju
zato {to drugi pla~u
pla~u
nije im `ao
qudi
ve} nesre}e
nema qudi
isplakali smo ih
najvi{e bi plakali
oni koji ne mogu
pla~u i oni
zbog koji su mnogi plakali
kad na wih do|e red
jo{ ne znaju {ta je pla~
pla~u samo kad ih ne{to boli
pla~e
nije sre}an
a ne zna za{to
pla~e
ne mo`e ono {to ho}e
326
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
mora ono {to ne bi hteo
pla~e
jer je sebe
druk~ije zami{qao
ne ume da ka`e
ono {to ume
da pla~e
(....)
neko pla~e iz o~iju
neko iz srca
pla~e
ko nema sre}e
da ne pla~e
i plakawe
se mora
zaslu`iti
veruj o~ima
ne veruj suzama
(......... )
Stevan RAI^KOVI]
ENGLESKE TEME
U NAPU[TENOJ KU]I
Vra}aju}i se u pet sati
Po podne
Vijugavom
I osen~enom
Asfaltnom uzbrdicom
Sa avgustovske pla`e na Topli
327
Miroslav Luki}
(Kao rawenik
I gotovo
Poni`en
Velikom neo- nomadskom i zakasnelom
paganskom svetkovinom prokqu~alog
sunca i zaslepquju}e vode u
raspomamqenim {qokicama zapaqenih
golih telesa u skoku ili izvaqenih kao
trupla na usijanim betonskim plo~ama
i okru`enih cikom i smehom i
dozivima kao u sveop{tem nekom
poludelom i radosnom brodolomu
iz kojeg sam se kri{om i sre}no kao
jedini mo`da pre`iveli do sada tek
jedva izvukao)
Za~uo sam tihu
I usporenu
I pomalo
Neve{tu
Ali duboku muziku.
Iz odavno napu{tene i zakqu~ane Andri}eve
ku}e na Topli
(Koja sa svojim uvenulim vrtom zaklapa ugao
Wego{eve i u{u{kane i strme uli~ice
Mirka Komnenovi}a
kojom sam odlazio) :
Na nevidqivom
Nekom
Ali zasigurno
Starom klaviru
328
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(Ko zna kad i od koga li naknadno sme{tenim
u utrobu ve} oronule ku}e)
Kao iz bahovog crnog i nadzemnog nekog
umno`enog srca
Ili iz Andri}eve jo{ nesmirene du{e
Neko je s naporom (jo{ {kolskim) ali odano
i ta~no izvla~io zvuke iz jedne
od "Engleskih svita"
Kao da je sa crnim i belim svojim nesigurnim
dirkama - pipcima neki prerano probu|eni
ku}ni duh jo{ za videla naizmeni~no
dodirivao prohujalo jedno vreme i
pipao po maglinama u kojima jo{ niko
(pa ni on sam ) nije bio...
POSLEDWI LIRI^ARI
Indijanci plemena Ke~ua
Negde u Boliviji
I dan - danas
U krugu
Svojih porodica
Upotrebqavaju kao pismo ili kao
svojevrsnu porodi~nu azbuku
Male
Drvene ili glinene
Lutkice
Razli~itog oblika.
Posebnim raspore|ivawem odre|enih
lutkica oni mogu da saop{te sve
{to `ele
329
Miroslav Luki}
ukqu~uju}i i svoja ose}awa
I izjave qubavi.
Aleksandar RISTOVI]
[Duh dvoli~nosti]
Vreme je u~inilo svoje
s predmetima za svakodnevnu upotrebu,
sad je bezvremeno,
ali wegova personifikacija
mogu biti (opet)
dleto,
ova usta
ili stene du` morske obale.
Malo {ta mogu u~initi sam
sa svojom kwigom
ili s neprekidno `ivim se}awem
na budu}e drugove,
tamnice
i zato~eni{tvo.
BORISLAV RADOVI]
SE]AWE NA UMETNIKA
Svi {to su umeli da hodaju po `ici
i da se petama po~e{u za potiqkom,
skaka~i uvis, pliva~i nizvodno,
zadriglih, uvek preplanulih lica
s bleskom novih zuba u starim dosetkama,
pa krivolovci i lovo~uvari :
sve sam cvet na skorup se zgomilao tamo ;
i oni koji svakad do|u
s onima koji re|e navra}aju,
i oni koji ne bi do{li
zbog onih koji }e iz obaveze do}i,
i oni koji tek dolaze
za onima koji }e prerano oti}i,
i oni koji sti`u prvi
uz one koji se kupe posledwi...
330
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
A on je stajao kraj vrata ; i pu{io,
iskosa uhvatqiv u jednom ogledalu...
Tek {to je bacio opu{ak,
ve} ga nije bilo u prepunom salonu.
MITSKA PRI^A
U ono doba kad su tka~i
mitova vukli mitske niti,
osnov behu oblik i na~in
glagola imati i biti.
Onda bi vukli mitske niti
i na sva usta i sva zvona
slavili pohod u zabiti
raznih zmajeva i grifona.
Na sva su usta i sva zvona
naro~ito hvalili pretke,
tek potom borbe oko trona,
otmice, preqube i spletke.
Posebno su hvalili pretke,
unose}i u mitske sveske
podvige opasne i retke,
odgovore jasne i reske.
uneli bi u mitske sveske
ne{to prqavog mitskog rubqa ;
nikad, me|utim, bez nebeske
podr{ke ni bez rodoqubqa.
S ne{to prqavog mitskog rubqa,
znali su u to doba tka~i
mitova, pri~a nije dubqa
ali daleko du`e zna~i.
331
Miroslav Luki}
RANKO RISOJEVI]
Sveop{ta muzika
( Malerov svijet)
Je~i i bruji do,
jezero huji,
sasvim sam i go
~ovjek u oluji.
Lomi se grab i hrast,
bje`e ve} igra~i,
tek u prasku se strast
preda mnom svla~i.
Nije ona samo jeka,
spoj gr~a i slasti,
ve} dugi niz leleka
u ~vrstoj vlasti
istinskoga grijeha
tu }e se razrasti.
Sveta Tereza Avilska
( stari zaboravqeni sonet)
Ni{te}i me, tijelo mi izvija{ u luk,
hitni me, ponesi u ambis, bol i vaj,
tu dr`i, tu bije bilo, obgrli struk
i kreni. Dugo da idemo. Taj put je raj.
Iz svega se ra|am, nikome se ne dam
osim tebi koji me ve} zna{ cijelu.
Ambisa je pemnogo, nebesa sedam
u svakom sam naga na opijelu.
Gdje je Rije~ kojom kroti{ strasti?
Gdje razgovor {to razvezuje du{u?
Pla{im se da jednom moram pasti
i izgubiti te. Pronesi me kroz tmu{u
da znam i ne znam i da sve slasti
ne zgasnu u trpku zimsku oskoru{u.
332
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SLOBODAN RAKITI]
NA KRAJU PUTA
Krilo biv{eg an|ela
zasvetli sred mrkline.
U mrewu tek prosine.
Dan crn je, a no} bela.
@itna poqa svud svela.
Crne se pustolovine.
Sa dna il s visine
sama dole}e strela.
Pucaju sve niti veka,
zatutwi iz daleka
smra~en odavno vidik.
Svu no} kukaju petli.
Na kraju puta zasvetli
biv{eg an|ela lik.
1995.
POTOWE VREME
Hladno sunce s visine
a zemqa - u`e`ena.
Potowa su vremena.
Dan mrkne, a no} sine.
Bor na rubu urvine
crne sokove si{e.
Dragi se likovi skri{e
il nevidqivim se ~ine.
Pod krilom ra{kog an|ela
deca su gnezda splela
od sna i pau~ine.
^as je - a ko nas ~eka?
Samuju i trn i kleka
a kos u {iprag mine.
1995.
333
Miroslav Luki}
IZGUBQENA PESMA
( Po se}awu )
Ne umem vi{e da govorim.
[to vreva ve}a - meni ti{e.
Pi{em, al neko slova bri{e.
Umesto mene - drugi zbore.
Svetao dan, al du{u si{e.
Neprohodna se {uma stvori.
Idem poqem, a poqe gori.
Umesto mene - drugi di{e.
Opkolili me crni svati,
to nisu svati s ovog sveta.
Govore usta, bez pokreta,
nevidqivo me oko prati.
Iz drugog sveta i vremena
javqa se pesma izgubqena.
1985 (1995)
IZLAZAK BI]A
Zemqa nas ve} obavija,
sve gu{}i su dim i para.
Zima je, a vrela jara
iz svake pahuqe sija.
Ni lasta gnezdo ne svija
a pauk mre`u ne stvara.
Jedno se oko otvara,
u drugom sklup~ana zmija.
Zametnu trag se i klice.
Iz tmine izlazi lice
i na tablici prosine.
Na kraju hudog veka
dolazak Hrista ~eka
rod srpski usred pustiwe.
1986 (1994)
334
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
BELUTAK
Sablasno svetli spru|e,
s neba se so prosipa.
U mre`i zlih polipa
zavapi lovac slu|en.
Dan je, a mi kroz tmine
kud koji kora~amo.
Put se svr{ava tamom
kroz koju Gospod sine.
Vek nas {~epo za gu{u,
ceri se svetsko ruglo.
Zaneti mle~nom kuglom,
kora~amo - kroz tmu{u.
Sahraweni, a `ivi,
o~i nam pune peska.
Svet je nestvarna freska
ispod nebesa sivih.
Glava na pawu, lutak
sri~e ukaze vlasti
o poretku - propasti.
Osta samo - belutak.
1992.
POVRATAK KRAQA
Prastari vazduh di{em,
u hramu kraq me ~eka.
Iz kog su doba ki{e,
p{enica iz kog veka?
Sa zida raspet hristos
bo`jim nas slovom hrani.
Hiqadugodi{wi kos
na istoj stoji grani.
Pevam, sa sredwim vekom
pup~anom vrpcom vezan.
335
Miroslav Luki}
Spu{tah se hu~nom rekom,
sam sebi tu| i neznan.
I brat bratu je tu|in.
Zlokobni znak na steni.
Moj dobri kraqu, u|i
u dom na{ poru{eni.
Jer nema qudskog zbora,
teku krvave reke.
Crn prozor do prozora,
crne na bregu - smreke.
Tajnu prastarih slova
iz tmine glas nam javqa.
Al zlatoruni ovan
na prag svoj beleg stavqa.
1993.
IVAN RASTEGORAC
[ KAKO DOSE]I RTAW ]
ISKRI SE O[TRICA
GALERIJEVOG MA^A
Mo`da je ovo poqe
nekada bilo osmeh
mek kao gnezdo.
Mo`da je planina Rtaw
bila na{ svetac.
Mo`da je poqe
bilo umorno od ti{ine.
Mo`da je zemqa,
usedelica bestelesna,
`udela za ma~em.
Mo`da je ma~
leteo nebom
i ovde se,
336
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
namerno,
zario.
Mo`da je ma~ rasekao
granice vremena.
Mo`da iz pobednih ma~eva
lipte isto~nici.
DELIRIUM GIGANTICUS
( ili KAKO DOSE]I RTAW )
Podi`em torweve,
relejne stanice,
montiram `i~are
da ga dosegnem.
Upli}em serpentine
da ga obavijem.
Otvaram rudnike ugqa
da ga potkopam.
Okre}em svoje sprave,
okre}em najzad
svoj rt na w.
Na uspone sam slab,
o{tar vazduh me ujeda.
Gde god se makao
on me odmerava
svojim [iqkom,
svojom vr{kom ~ukom.
Prou~avam trave
iz kwiga,
ali na livadi
moje neznawe
gu{i se u obiqu lekovitog biqa
Ne mogu podneti
strpqewe ove planine.
337
Miroslav Luki}
SINI[A RISTI]
[ VELIKO VRA]AWE ]
[ESTI KRUG POMRA^INE :
STRNXAWE
^im se smrkne
i `ensko i mu{ko
u pe}inu u|e
Prvi
veliku vatru
od suvih grana nalo`i
Mrak i sve {to gmi`e
pobegne dubqe u pe}inu
Gori vatra
Gore ~ak{ire
Gore sukwe
I gore zubuni
Gore gajde
Gore violine
Gore opanci
Gore sukwe
Dok ne dogore
do pojasa
Gore devojke
Gore `ene
Gore momci
Gore o`eweni
Gore dojke
Gore trbusi
Gori golo
Gori mozak
Gori krv
Gore `ivci
338
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Gore powave
Gori pod powavama
Gore ruke
Gore noge
Gori lice pod maskama
Gore prorezi
Za o~i i usne
Gori na usanama
Gori na dojkama
Gori me|u nogama
devoja~kim i udatim
Gore device
Gore babe
Niko nikog ne pita za godine
ni srodstvo
Du`inu i dubinu i {irinu
Niko ne govori
Bukti plamen
Pucketa `ar
Koliko ko ho}e
i koliko mo`e da izdr`i
da gori
Da nalo`i novu vatru
opet i opet
i ~etvrti i peti i {esti put
Gori krv
~uju se krikovi
sladostrasni, gukawe plamena
siktawe zmije u procepu
Belasaju se bedra
Belasaju se guzovi
Bele se usijana tela
na pe}inskom piru
Kad se vatra ugasi
339
Miroslav Luki}
niko ne skida masku
Svakom gluva no}
zametne trag
A maske neznano gde
no}ni vetar odnese
ODVEZIVAWE ^VORA ZAVETNOG, ZRA^AK
Ocu Tadeju,
stare{ini manastira Vitovnica
Duh je energija
neuni{tiva,
beskrajna, dakle - ve~na
Od r|e vremena, mraka no}i i tela
blagoslov odvaja zrnce po zrnce
svetlosti
Greh je energija sapeta u ~oveku
I po{to je te`i od du{e
pada kao kamen na dno vira
ne plovi povr{inom ve~nosti
kao cvet pasuqa ili krompira
Zemqa smrtnike kosmosom
i krompirom hrani
mlekom i medom i kru{kama
jagwetinom i ba~ijskim sirom
vrgawima i ribqom ~orbom
sviwetinom. Zato je misao
tamna i nejasna, te{ka i - tajna.
Su|eno ro~i{te goji
one na koje strpqivo ~eka
Svako ima svoje ta~no vreme
i ~as
i tren u kojem nema vrdawa
*
\utawe i tihovawe
re~itije od govora
ovozemaqskog tereta
340
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
osve{tano je
u temequ ti{ine
zavezan je zavetni ~vor
tako ve{to i tako jednostavno
da ga samo `ivot mo`e odvezati
*
Sa~uvajmo srpski beskraj u kriviqi!
MI? Koji mi?
Mrtva deca, `ive rane?
Tamni lelek?
Du{e koje doti~u drevno
i neokrweno?
Glavnicu su{tine? Koren predaka?
Zemaqski neiscrp?
Tkaqe na razboju nesanice?
Tkanice neotkrivenoga jezika?
Mi? Koji mi?
Ko }e kome skrivnica
ili zamka biti?
Ko ukleto seme?
TIODOR ROSI]
OPSENA
Dok borje tone u sebe
Pregrizen na pola
@abqim kreketom
I krokodilom razrokim
Mu~ninu ispijam
Na vodi gustoj
I oblak mehurast lovim
Za nedohvatom pose`em
Al ni{ta da ka`em
Niu{ta da se zadenem
Qu{tura korwa~e
341
Miroslav Luki}
Raspeta nad stani{tem uma
U ta~ku polaznu uzlet mi vra}a
I staze nema
Samo {to `ena
Iznutricom iz ko`e prosuta
Pred okom mi pohotnim
Omamom {u{ti
PRILOG
REVOLUCIONARNIM PROMENAMA
Udbino unu~e,
praunu~e Kominterne,
mamino miqen~e,
iza{lo na Trg,
kre{ti o revolucionarnoj nu`nosti,
o demokratiji.
Zapi{avaju ga
iz novina, s ekrana i govornica,
a ono uzvikuje :
- Koka - kola!
Unu~e novog poretka
pri~a o stra{noj sada{wosti
i mra~noj pro{losti,
a iza sedam brava zakqu~alo
da mu }a}a od koza
banuo u komunizam,
iz prtenih ga}a
uleteo u svilenu ko{uqu.
Unu~e budu}nosti,
u ime dijalektike,
kreke}e o reformama,
a zaposelo ku}u
gospo|e Petrovi}.
Razga}ilo se u wenom vrtu,
~eka da se gospodin Petrovi}
vrati s onog sveta.
342
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Unu~e revolucionarnog prole}a
najavquje bitku svih bitaka,
a pod kamen sakrilo
da mu }a}a ima laku ruku.
O~evim stopama, nezadr`ivo,
stupa na stazu Revolucije.
Prekju~e, mami za supu
zaklalo pile,
ju~e petla.
Danas Revoluciji prinelo jagwe,
a sutra }e kom{iju Petka.
9. avgust 1992.
ZLATIJA RADOVANOVI]
USNULIMA
Iznenada
napusti{e jutra
Jesewin Majakovski Miqkovi}
Virxinija Marina
Ubi{e se
ubi{e ih
Srce li to prevrtqivo
s mi{qu nere{ivom
suo~eno
prokaza `ivot sam
Ruke drage
prazninu grle
Usne negdawe
qube ilova~u
A mo`da list treperav
kap je bistrote~na
u svemiru gde no}
odgonetku zna
Izme|u `ivih
i mrtvih
ko }e jedna~inu da re{i
343
Miroslav Luki}
ZNAMEWA
Lica svoja - pe~ate vremena, nosimo putuju}i nejednako. A nenadano,
u trenu, dogodi se najdubqe znamewe, otvarawe ti{ine.
Nesre}nici smo. Po ~elima nam i borama - prokazima, rastu
najtananije mre`e. Da, uhva}eni smo. Za svagda u klupku, bez po~etka
i kraja, igrom stasali.
Gde smo?
^ije voqe meso?
U ~asu kad se uzgordi{, pomisli samo, da si jedan od miliona
koji putuju, a put svoj ne znaju.
Nije na{e da znamo!
Kad bi se moglo tamo, gde je svetlost - duh mudre sveobuhvatnosti
svemira.
NA PUTEVIMA
Htedoh o lepoti skaz.
Sjaj plavetnika da navestim. Ali, uteko{e jagawci beli. Utihnu zvuk
svirale, obzorju u ~ast.
Pomno oslu{kujem. Tutwi. Sve se pomera. Bubwa u glavi,
neizdr`ivo. Damari biju. Krik se iz grla izvija. Nije vreme
bezazlene igre. Nije vreme za qupke uspavanke. Na putevima, klopkama
mra~nim, nekom su (sa srcem deteta) zaledili osmeh.
I nema an|ela da zatrubi. Ni qubavi, da nas izbavi od udesa.
SLOVO O TAJNI
Onaj {to ~eznuti zna, vidi na jasnom nebu `ar - pticu, grimiznih
krila. Wena plamena poruka zov je glasu unutar bi}a, da se obelodani.
Ko peva, tri i snuje. Zato ne pitajte, za{to je neza{ti}en istr~ao
u olujnu no}. Jalovost ~asova i dana, kad neoplemeweni izmi~u, prima
kao poraz, rugalicu smrti nad `ivotom.
Pesnik uporno traga. Grca i luta.
Tako iz haosa nastaje svet.
344
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
SA[A RADOJ^I]
RASTRGNUTI DIONIS
vi{e puta sam umirao do sada
i o`ivqavao druk~iji i tvr|i.
svaki put sam gubio pone{to va`no
od prirode ~oveka i boga sticao
odli~ja stene. vekovima se pretvaram
u kip, u simbol u hramu, ukras
budu}ih nara{taja, skamewujem se,
polako, kao {to planine zru i
tro{e se, kao {to more stari i,
gube}i zlatan sjaj, postaje plavo.
zlatna su samo jo{ sela na morskim obalama
i deca na `alu koja }e mi odbiti nos
i u{i, polomiti udove, u ime jednog
drugog boga, koji svaki put kad umre
sve vi{e postaje kamen a sve mawe `rtva.
smesti}e nas jednom zajedno, dva tu`na
i umorna mramorna lika, u bliske odaje,
gde }esmo se bez ijednog zvuka dozivati
i gledati kako novi bog i novi ~ovek
svakog trenutka umiru i o`ivqavaju,
sve dok ne po~nu da se ra|aju mrtvi
i stegnuti u hladni kamen. tada }emo
posledwi put iza}i iz preostale truni
`ivota i smrt vi{e ne}e biti potrebna.
345
Miroslav Luki}
ANA RISTOVI]
[ U`e od peska ]
***
Jednom, sawala sam kugu na hiqade zara`enih, u brezovoj {umi
vodili su qubav
gule}i le|ima stabla,
di{u}i sna`no kao oluja
zatvorena me|u mirnim drve}em:
Kao da gibawem tela dozivaju duh podzemnih voda
kroz kro{we proteruju}i i dan i oduzeti im vek.
Iznena|eni: jer svaki prst, gle`aw i bedro
behu pokrenuto ~udo
svaki pokret, gipka radost ~ula.
Nekad prostor sumwe i stida,
sada obiqa, istinitog.
Iz daleka, ~inilo se : sasvim bela tela
su drve}e {to se gibawem prise}a
zaboravqenog pira.
A ose}awe smrti, za svakog
tek odora od trava na koju se di{e:
Za stotine wih {to su se pribijali uz stabla
kao uz lo{e srasle kosti
iznova opipavaju}i svet obe}an drugima.
I kao da se ni{ta nije razlikovalo
od edenskog vrta
osim uverenosti da je on ipak negde drugde:
~udesnim bolom ponovo pokrenut svet.
Jednom, u snu o kugi, posle koga je bu|ewe
otvaralo o~i kao dva groba
koje napu{tahu ne~iji udovi cele no}i,
sasvim sporo,
kao da prolaze, ne rub, ve} rastojawe
od hiqadu miqa.
346
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
S
ALEKSANDAR
SEKULI]
KOD RUSKOG CARA
Gledam :
ceo moj `ivot
sa neznancem
ulazi u kafanu
Haj!
(ka`e moj `ivot)
Wihove o~i
...to je pornografija
(Nikad ne}emo ostariti)
Moj `ivot
uop{te ne prime|uje
da ja ve} odlazim
AN\EO U LABORATORIJI
Ja precizno merim
na malim terazijama
ali ja nisam
mera~ pravde
ja sam mera~
fikcije, odraza
paranoje, {izofrenije
depresije, melanholije
kako kad
a koliko mo`e
an|eo u laboratoriji
palog an|ela
da bude sre}an
347
Miroslav Luki}
^arls SIMI]
LEKCIJA
^ini mi se sada
da sam sve te godine
bio tupavi
u~enik
nekog neslanog {aqivxije.
Marqivo
i sa sme{nim uva`avawem
zapisivao sam
ono za {ta sam mislio
da su wegove mudre
izreke koje se ti~u
mog `ivota na tom svetu.
Kao papagaj
blebetao sam datume
ratova i revolucija.
Veselio sam se
smrti mojih mu~iteqa
~ak sam stekao ube|ewe
da ih je sve mawe
i mawe.
^inilo mi se
da mi moj u~iteq
postepeno otkriva
neki sistem
da je ono {to mi kazuje
zamr{ena radwa
pustolovnog romana
u nastavcima,
~ije }e posledwe strane
u potpunosti
biti posve}ene
lirskim evokacijama
prirode.
Na `alost,
malo - pomalo,
348
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
po~eo sam u sebi otkrivati
izvesnu nesposobnost
da zaboravim
~ak i najbezna~ajnije pojedinosti.
Sve vi{e sam se zadr`avao na po~etku :
kako je bio o{i{an vojnik
koji je mokrio
uz na{u ogradu ;
senke drve}a na tavanici,
onaj dan
kad moja majka i ja
nismo imali {ta da jedemo...
Nekako,
nisam mogao da pre|em
preko tog logora{kog voza
koji me je uporno budio
svake no}i.
Nisam mogao da tu zvi`daqku,
tu tutwavu
izbijem iz glave...
U ovoj u~ionici
koju je strogo opremila
moja nesanica
za klupom koju su ~inila
moja dva gola kolena
po prvi put
u tom dugom zastra{uju}em
{kolovawu
prsnuo sam u smeh.
Oprostite mi!
Setiv{i se ujaka
kako juri{a na barikadu
sa bombom ru~ne izrade,
prsnuo sam u smeh.
349
Miroslav Luki}
DOBROSLAV SMIQANI]
KANTA ZA \UBRE
1
Na kraju krajeva
Nas zatrpavaju
Odavno smo unutra
Aenadum genetrix
I sasvim paf
A slutiti
A slutiti jo{ jedino
Znam - znam
Ukqu~ite du{u
Taj pokvareni fonograf
Da je dam ili ne dam
Nije pitawe sad
Odlu~eno je
Kao u dispozitivu
2
Sve su zdele prazne
Sve su kante pune
Konzervirani spana}
Ha! - to je hrana
Za na{u glad
A istorija ------ hronika
Dvoguba harmonika
Skupqa se i razvla~i
Preko krila
I kako kad
^ak se i ne pamti
Jer nikad nije ni bila
350
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ona je vergl u ve~nom sad
Se}awe je kaktus u wenom srcu
Mora, suvi{ak koji tla~i
Ono je crv, crno podzemqe
Pod zemqom
I gerila
8
Jasno}a je pola zdravqa
A nejasno}a
Druga polovina
Tako se svet rastavqa na dva poglavqa
I prima kao udarci u lice
Sa mnogo {tiva a malo re~i
Bolest odbijawa u ludnici se le~i
Nova dijagnoza u muzej {aqe strati{te
Gospo|u giqotinu ni slepa gomila ne i{te
Samo jo{ ludak odbija nadoknade progresa
Od obe}anog sunca dobija sun~anicu
Onaj raspeti
Koga dr`e samo za re~
Cerekao se
U ~asu galsko - germanskog kermesa
Zemqaci moji
Dobro vam stoji
Sve se vi{e jede mesa.
351
Miroslav Luki}
MIRJANA STEFANOVI]
POMRA^EWE
[TA SAWAJU
A [TA NAM SE DOGA\A
sve nam na{i starci prorajta{e
dok nismo pazili
na trenutak kobni
----------------------ne znamo ali ostarotine
na{e razuzdane ugrabi{e
i iskoristi{e {ansu svoje starosti
bocu sa duhom zlim stucali su starci u avanu
i avanom porazbijali prozore
kroz stakla razbita isuli perje iz jastuka
i pekmezom nam namazali slike
a bra{nom i biberom se isposipali po glavi
i zejtinom ispolivali najboqe perzijanere
i ispi{kili se s mukom u vazu od majsena
i sve se dalo i moglo jo{ spasti
da huncuti ne prine{e zapaqeno kandilo
svojim `utim i zlim hartijama
u koje zamotavahu i odmotavahu snove
kao {to se jabuke spremaju za zimu
e tad je planulo
i klavir i zavese
i deca i kwige
Vukovar Zadar Karlovac
Konavle Mostar Gora`de
Sarajevo Derventa Vinkovci
[ibenik Brod Modri~a
i sada na vrelom zgari{tu
onoga {to bilo nam je dom
u dimu i sumporu i oxacima uzdrup~enim
352
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
ska~e ne zli duh nego du{erda
|ipa po ugqenisanim uku}anima
i kezi se i re`i
a starci od pquva~ke grade fla{ice
marqivo mravqivo nam ih nutkaju
u to nam je duha namamiti
uloviti
sabit
i za~epit
MAKEDONIJA
beja{e i moja - od sepije i cinobera
i od bistrog snega i pastrmki
koju iz vremena jo{ gledaju Heleni
- sa lepote oka ne skidaju i Vizantijci i Selxuci i Tra~ani
i no}om {e}e Kraqevi}u Marko
na htonskom [arcu - oba vinopije
s Prilepom Vardarom [arom Nerezima
Ohridom Bitoqem Skopjem i muzikom
makedonskom
iz utrobe
leb i sol
sada dr{}e
goloruke osmehe {aqe u svim pravcima
a ~etiri jaha~a Apokalipse
atove propiwu na wenim granicama
i wi{te kao krma~e i zoqe
da l da je rastrgnu ili ne rastrgnu
NE VAQA SE STANOVATI
NA NOVOM BEOGRADU
prave srpske glave
ne}e preko save
pre|u li na drugu stranu
353
Miroslav Luki}
nisu sasvim na Balkanu
Balkan mora bit nam sudba
ko {to nam je sudba Udba
deset s luka gibanica
to je slatka srbijica
i najlep{a ptica
na{a je prasica
Srbinu je radost prava
kad se slavi krsna slava
i da o Svetoj Trojici
crkne krava Milojici
bre govori srpski bre
da te svaki razume
ne uzimaj ni{ta novo
novo zdravo za gotovo
pleti konac
ko {to ti je otac
i ne spoznaj {togod tu|e
jer }e tu|e da ti u|e
LUDI I ZBUWENI
branioci srpstva
hrvatski vitezovi
i sokoli muslimanski
jedni drugima jebu devoj~ice
de~ake `ene i starice
u mutvacima
u tajnim javnim ku}ama
sve za slobodu i ~ast i spasewe
narodnog imena i svetih ogwi{ta
354
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
POMRA^EWE
majka i sin upiwu se
da za spas glave izvedu sno{aj
pred oru`jem
i pred o~ima
belog dana i svojih kom{ija
SIMON SIMONOVI]
LUDA KU]A
Ve} danima, kao prikovan, blenem
Kroz prozor, u gugutke na ogolelom
Drvetu, u tmurne oblake koji se
Preme{taju sa severa na jug.
Na balkonima lepr{a oprano rubqe,
A desetak duguqastih antena
Pospe{uju prijem slike u boji.
Ve} danima je ovde krug zatvoren,
Ni makac iz sobice moje jedine
Slobodice. "Lude li ku}e, mili brate!"
- Grickam nokte, drhtim kao prut.
"Sti{aj se, ne budi toliko glup.
[}u}uri se koliko god mo`e{,
Dremni na plavi~astoj jastu~nici,
I kad te na u`etu produva
Jesewi vetar, otka~i nelagode
Zakuvali su ti ih hiqaditi put.
10. 11. 87.
MOLITVA
Bo`e, sa~uvaj me od onih koji su,
Koliko do danas, uvek i u svemu
Bili u pravu, po ~ijem su me
Nalogu prekju~e saslu{avali,
Uvrtali, davili. Spasi me od onih
[to ve} decenijama haraju zemqom,
Ne haju}i za godi{wa doba
Ni za skori dvadeset i prvi vek.
355
Miroslav Luki}
Ne daj da se odr`e samozvani
Naslednici naroda i vo|e partija,
Naoko probirqivi, a u stvari
Jalovi, neotesani, Osvetoqubivi.
Izbij im ma~, raspusti tajnu slu`bu,
Skloni ih makar neko vreme u stranu,
Samo da se do mile voqe nadi{em,
A posle }u umeti i sam, bogo moj.
17. 9. 87.
SLOBODAN STOJADINOVI]
SMETENOST
Stene vetrovi sunca u ribi
{to na nepcima ili na suzi
kao gromobran di`ete crkvu
ja vam se klawam
Ne mogu vi{e da se udaqim
od samog sebe ali puni ste
mladosti moje i ja se
na nesavr{enstvo zavetujem
O da nije smetenost vrlina
zar bi talas miliona godina
udarao u istu stenu
jedne no}i nikom da ne sli~i
ZLATNO RUNO
Borislavu Peki}u
Radio- London govori Wegovan Arsenije
o ceni sata demonstracija pred Bogom
padaju sa krovova crepovi i saksije
slabo se vidi ko se moli pod crnim glogom
Na krilatim kowima kroz moskopoqe
klate se kalajxije pinteri i trgovci
356
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
a u crkvi gr~koj punoj nevoqe
kuju se klinci i su~u konopci
Argonauti jo{ veslaju po moru
veselom {to tajne cvetaju sporo
i iz sna nagiwu se sa naporom
Mewaju skakavci brzinu u zoru
i ma {ta javqao London ubudu}e
zna}e se da je Zlatno runo kod ku}e
2. VII 1992.
\OR\O SLADOJE
IZVE[TAJ O CARSTVU NEBESKOM
Bo`e, {to je tamno, memqivo i tesno
ko da nismo pali u carstvo nebesko
I ginuli listom za svijetlog kneza,
Pomr~ina ista, znani strah i jeza.
Nazalna me}ava, azijatska huka,
Nabrekuje opet Tuka i Manxuka.
Sa bivolskom rikom de~ji pla~ se me{a,
Gavran nem uzle}e s otkopanog le{a.
Bor u pustom poqu istu kletvu jeca,
Stara tuga pqu{ti iz mladog meseca.
Kalu|er u crkvi zanesen opelom,
u lijevoj desna - otvoreni prelom :
Isti crni glasnik sti`e sa Kosova Traje, ne prestaje patwa ne~esova...
357
Miroslav Luki}
VLADIMIR SREBROV
OBRISI DEPRESIJE
Govorili su : Veruj! i verovao sam, sli~an hiqadama.
Verovao, kako u masi bi}u siguran od svake tragedije ;
poslu{an biti - dug je pred strogom pro{lo{}u.
Danas iz mene kqu~a surovi genij : tama
kanona kroz ~ije sazve`|e idem, a ne znam {ta ho}u.
Umesto prijateqa, ve} postoje urne u vremenskim zabitima,
la`ni uspesi i stvarna ludila, haos i bol, izgubqene vere.
Sve ~e{}e pohode me i bogate kristalom osobne zime.
Toliko toga nejasnog ose}am u mirisima
pogleda - gde kuje se urna i za moje ime.
RANKO SOKOLOVI]
[email protected] SVETIM RATNICIMA
(...)
Prepodobni o~evi,
Srbine Konstantine,
rabe bo`ji Miroslave,
Bolani Doj~ine,
nebeski qudi,
zemaqski an|eli,
svetilnici moravskih slika,
~uda i parabola
upisanih na oblacima
i na malteru,
dobru na|oste lestvicu,
kojom uzi|oste na visinu
Moravskog stila.
Prija Liturgija - utrinica,
pove~erica i pono}nica.
Listam Ro`danik, Gromovnik o koledama,
Minej i trebnik;
~eka me paprika u urdi
i mleko od ri|e koze
da prebolim psaltirsko - nausni~arskim
358
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
izra`enijem
stojednu godinu robije Stanoja Mladenovi}a ]ukovi}a
starovremskog daskala
{to popisa krv s bugarskih kama
i zavet ostavi: Uzmi se na um, il’ na Sveti Naum!
Slu`ba i napev moj
kroz kamen gleda
nagrade i nagrde o~evi jedu kiselo gro`|e,
a deci trnu zubi.
Ne razumeju
da zlato zasija
tek po prolasku kroz ogaw,
da brat katkad krvolo~niji postane
od tu|ina.
[tale nam starije
od carstva wi’ova,
pa siguran u snagu i Silu Svetoga Duha
pola`em prisegu romejsku.
Slu`ba i napev moj
kroz kamen gleda;
mno{tvo svatova,
a mawak vitezova,
neznalice,
bezbo`nici progovorili
na poklowewu trorogoj karapojli.
Prepodobni o~evi,
Srbine Konstatntine,
rabe Bo`ji Miroslave,
Bolani Doj~ine,
crvenkastu pra{inu,
prah vulkana uga{enog,
gazimo,
za ruke se dr`e}i,
nadomak Ivan - kule zastajkujemo,
za{titno znakovqe nam kosti vite{ke,
sebarske i merop{ke,
dojdomo si dom
359
Miroslav Luki}
na ogwi{te Kosan~i}a,
preko Kosanice,
reke skokovite,
izabrav bogatstvo slika i re~i svetih.
Obrowava se vreme,
epohe se strovaquju u sunovrat,
ajoooj, smrti, crna li si!
Svaki dan uzima{ Milice,
odnosi{ Bojane.
Kratko}o `ivota,
prolaznosti opora,
ne otimaj mi orataqke,
zapaqenu slamu u rakqama
kojom vitlasmo u {qivaru
tokom marta
za plodnost wiva.
Prekinimo hodo~a{}e Gorkoj vodi
u Varo{i \avoqoj!
Zjap,
gola zjap,
okolo - samo gola zjap.
Lekovito je moje selo
kad je u wemu
Prestonica Korwa~a.
Ne rovarite po `ivotopisu,
pro~itajte stihire
i stihove,
jednom do vi{e puta!
I ne la`ite druge;
od prostih su re~i.
Ne zatrpavajte staze detiwstva,
bele breze, skrivene, }umuranske
od Golubovca,
preko [iroke,
do Nad Vade
i Nad Reke.
Ne gasite plamsaje wiva - Majkovac,
Ornice,
360
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Tr{evine,
Golemo drvo,
Rid,
Nikolina.
[tedro kora~ajte,
o Sveti ratnici,
o~evi i bra}o,
milosti,
ne `urite
na sahranu mi!
Ja sam meroph poreklom,
slovest po znawu,
`ivim vek Qudeje,
drevne zemqe
naspram
otrovne Senke
s Alpa.
PESMA PETA
Irmos : Prohor P~iwski
Devetstopedeset godina obstojava
zakriqen Rujnom i Kozjakom.
@eglilovo. Arhijerica.
Stubal. Reqan.
Poji{te. Bu{trawski rid.
Rusce s crkvom Svetog Ilije.
~iji oltar ostade Srbiji,
a zapadne dveri dodeli{e Turcima.
Dvanaesto kona~i{te u selu Ko{tune
Moravskog druma
do Carigrada.
Krstilovica gleda jada se Pla~kovica ^emerniku.
Rastaju se vode wiÄove,
odlaze u Jegejsko i Crno more,
Prohor podu~i ov~ara,
potoweg cara Romana Diogena
da prenese Konstantinopoqcima :
361
Miroslav Luki}
Sunce se ra|a na Radan il’ Rujan gori.
Stra{no pose~enije i
te{ko promi{qenije nad`ive
zlomisle}e pohodnike,
Kumane i pleme Uzi, ju`norusko.
Kraq Milutin u~ini razli~nije dari
naspram ogwenih reka, {krguta zuba,
zveke lanaca i zubate a`daje
za odoravawe tu|e wive
i greh pogru{avawa vode...
Pismo Hilandarcima, bratiji na{oj miloj
Treperi i bruji
od vetra
iz dubine bezdana;
podrhtava i je~i potmulo, opasno;
Trojeru~ice,
da li je voda golema,
il’ je reka neprelazna?
Svet je do{ao na kraj,
Trojeru~ice!
Pod punim mesecom
od Golog Rida do Mramor - kamena
kula{ mi nebo, golema istina,
a gorka slutwa - slatka zemqa.
Sure orlu{ine i gavranovi pobeleli od starosti
nagrnu{e na srce, stonoge,
i zlovare du{u;
pod zemqu odvuko{e suze vrele suze od mene jedino ostado{e.
Vrbovu sviralu i masla~ak
Perunovi potomci nose,
divizmu i podubicu;
ne prepoznaju i ne beru
po zemqi ro|enoj...
Pomr~ina; mrak.
Na le|ima, pod okriqem ne~astivog.
362
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Daleko, iznad dve vatre i vode
dve su `ene visoko u plavetnilu...
Pevamo u pustiwi,
bez nade ostadosmo,
a rana je `iva
i samo na{a...
Glagorak, gragorak, kijaw~e il’ brence,
prvo, drugo, tre}e.
Utajeno blago za prah i olovo,
Jovan ^avdar, sme|okos, podi`e ju`nu Moravu
iz korita za obra~un sa nevernima...
Zapis je varqiv, se}awe je tro{no,
godine su u laticu stale...
Toplica i Kosanica teku
iz ubavih dojki spr`enih usijanim ma{ama,
iz vriska.
Jagwe moje belo,
gubim lik i desnicu
i postajem dugove~ni zelen bor.
Vrba nad rekom, poqe pod nanom,
bosiqak u cvatu!
Kopa{nica, Paliku}a,
Bunibrod i Prese~ina.
Zbe`i{te i @i`avica.
[arlince i Gorina.
Crcavac, Drvodeqa.
Todorovce, Kupinovce.
Maglovita Razgojna, Grajevce.
Navalim, Zlo|udovce,
^ukqenik i Nomanica.
363
Miroslav Luki}
Li~ni Do, Palojci, Krpejci,
Javorje, Kozilo,
@deglovo i Kowino.
Kriva~a, [umane,
Kapran, Gazdare,
Pusto [ilovo i siroto Negosavqe.
Retkocer, Bu~umet i Dobri Dol
podno Petrovca.
Vrtop, Carovodik,
Ivanovo Sviwi{te,
vojni logor Sekicol,
ravno Pertate,
i Sli{ane,
podno planine, goleme...
Gu{i me pau~ina u plu}ima,
srdwa i sukobica
{to traju vekovima.
Zanemela zemqa kneza Vi{eslava
i bra}a koja preveri{e.
Preveriste iz razloga svakojakih,
al’ {to na koren udariste?
Ali ne pomislih - Bog je visoko,
Gospodar je daleko.
Vinograd Tvoj, Bo`e, dobro ogradih,
jo{ ga ~uvam spremno i postojano Tvoje Slovo za pokoqewa.
Ne smeta mi tiha ki{a o Krstovdanu
i li{}e neopalo {to se list dr`i du`e,
to se zima daqe pru`i!
Kajmak~alan je veli~anstven,
kapija slobode, i jo{ je lep{i Rtaw.
Duhovna glad je beskrajna.
364
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Za{to donebesno i onostrano ne pojmiste pitam svete mu~enike, svete kraqeve {to livadu golemu i rajsku
zelenoodornoj pomami ostaviste?
Ni~e novi bosiqak,
ni~e, ali ne miri{e
po zemqi Srbiji.
A jedva je iz no}i iznikao...
Rasipa se snaga
na u{}u Brvenice u Lab;
pijemo medovinu iz Trakije Trajanove,
a prati nas susne`ica i nesanica,
Crni Lug, Strmoklet,
nesnosne potere,
i zasede iza svake okuke,
vrletne putawice,
kow~e na izdisaju...
Najte`e je, bratijo, u grobu ostati
i iz wega ve~no `iveti!
Kroz san na razlomku svetova
za~uo sam kukurikawe petlova;
u suton stupaju}i za mnom omaja i zabuna.
Mlade grane ne lomimo,
no koren ja~ajmo!
Govore li srca dovoqno glasno?
[ta ka`u kru`ni simboli oko, sunce, kolo?
Mlinovi? Konaci? Zemqa?
Bra{no? Dovoqa? Dobrilovina?
Crkviwe i Bermet,
vino bogova?
Odvajamo li zguru od zlata
i ~uvamo li od zgure zlato odvojeno ?
365
Miroslav Luki}
Bogorodice Trojeru~ice, Majko,
mnogo je gre{nika i nekr{tenih,
u vremenu isku{ewa;
mnogo je onih
koji jure svoj rep kao ma~ak.
Ogwi{te krojimo
i gorke zalogaje brojimo.
Kroz tminu postojimo.
Kroz arkade huje
Ribnik i Sveti Arhan|eli...
Zakopasmo vatru,
`rtveni kamen i drvo
na dohvat ruku Germana i Nevernika,
prona}i ga ne mogu!
^ija li je,
kome slu`i
Bolesno bela Zagonetka
Bode`-kula?
Ko mi no}as bolove i pretwu
kroz slatke snove {aqe?
O~vrsnuta grimasa bola
sa lica mog polako nestaje
s gangrenom nametnog veka.
Lice moje nate~eno,
Ponovo }e biti ozareno!
[to je od Boga, sla|e je od meda.
Kad ozdravim i na noge stanem,
je{}u mleko i sireve sa Komova,
bez straha i bez podo~waka...
U tragawu za tajnom opstanka
umivam se na ve~nim izvor~i}ima,
udi{u}i korewe detiwih bajki
i miris poga~e ispod crepuqe.
Pomoravqe je oxak
366
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
i svako je staro grobqe
ve~na izlo`ba Trore~ja, Tromoravqa.
Familija, familija Bo`ja - rodbina Hristova.
Bo`ja wiva, jer grobqe je zaista
posejana wiva Bo`ja,
iz koje ni~e ne{to divno i slavno,
jer apostol re~e : sije se u sramoti, a ustaje u sili.
Prepoznajem
u kamenu te{aku i obli~ju nadgrobnika,
krsti}a i krsta{a,
~ovekolikih stuba{a
s vilama i an|elima na vrhu
(za samoukog klesara behu jedno),
re~i Rada Neimara:
Mu{ki zidam, `enskom rukom ukra{ujem!
Bela voda, Krwevo, Naupara, Velika Drenova,
Petrijevo kraj Smedereva,
Temni~, Belogora i Nikolinci kraj Sokobawe.
Jezdim kroz Tromoravqe
i znam da se na grobqima ne{to ~uva,
ne{to {to trune, ne{to dragoceno.
Tela trunu, kao {to semena trunu u zemqi
pre nego {to izniknu u sasvim novom odelu.
Ciju~e dleto u ruci majstora.
Majstori prave ve~ne ~uvare
dletovane, {tokovane, {picovane
i gla~ane...
Grobqa su moravska hranilice i ~uvaonice
- na{ih bli`wih, otaca i bra}e na{e,
najve}ega blaga na zemqi,
blaga Bo`ijega!
Prah od tela predaka na{ih
jeste prah {to spava.
To nije obi~an prah nego prah {to spava.
367
Miroslav Luki}
Vo vjeki vjekov pristi`u iz praha koji spava
kowanici umorni
od Kladova do Jagodine,
preko Ku~eva do Negotina,
donose stru~ak nevena
iz zelenog Pore~ja Nikole Skobaqi}a.
Na kowima nose Hram - Brvnaru
sa Trpeze podujevske,
gde je Ivan pri~estio vojsku samodre{ku...
Posmatrao sam mnoge druge
i sebe kao umrle
i nisam se bojao dolaska smrti.
Utupqujem `aoku smrti za `ivota,
i kad do|e ne}e imati ~im da nas ubode!
U~iteq Radoje iz Gumeri{ta pokraj Vrawa
iscequje bosiqkom,
napojen ikonom,
crpe mo} iz tri jabuke
i le~i padavicu, nesanicu i umoricu
i mudro }uti o Tajni
Vra`jeg kamena pokraj starog Trgovi{ta...
S kapqicama ki{e oti~em,
pred naletima oluje razorne nestajem,
razulareni ba{ibozuk ~equsti razjapio;
tigrovi zaposeli dvori{te;
be{tije na oxak nagrnule!
Kamo sre}e da je neko drugi
Posledwa odbrana!
Oko sokolovo,
pup~ana vrpca...
Svemo}ni Gospode!
^estiti igumane,
Mojsije Hilandarski!
Ne dajte `ezlu smrti da zacari
obzorjem na{ih zenica...
368
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Na vidiku je oblak Smrti;
nestaje omlad,
vodenice i pomeqari;
p~ela ukrala tajnu
~eketala.
Plug je ma~.
^ini se da jeste nemogu}em rataru,
ali iskoreweniku ipak nije!
Razmileli su se iskorewenici
zemqom napa}enom i rodnom.
Krvava istorija zlata
i nesitost bogata{a.
Majko, maj~ice,
ve~na starice {to okopava{
gradinu i zaliva{ leje bosiqka,
kada sam se vezao za Tebe,
qubavi moja, svim drugim vezama sam se vezao!
Roditeqko moja, otaxbino moja,
spasi me od navale tu|inaca na mene,
zla pro{lih decenija, {qiva i rakije,
poraza i greha! Negda{wa blagosti,
ne prerastaj u surovost, u sebi~nost i ni{tavilo.
@ivote moje, Najne`nija Ruko,
{to u nedrima ~uva{ pare za medewake
i radost golemu i neizrecivu,
sagori sve upquvke smrti
i sva stabla {qiva. Jer ne tra`im mnogo
od tebe, qubavi moja; qudi i prilike tra`e vi{e!
Navodi, kao nekada davno, Majko,
pre|u na krasno ~amovo motovilo,
i tkaj na razboju dugine boje,
}ilimove i crge,
da po wima stigne Majka Na{a
Trojeru~ica i Sve~ovek,
~edo milosti Oca i svetlosti Duha!
Poma`ite srce moje, bratijo!
Poma`ite srce moje jelejem milosti
369
Miroslav Luki}
Premilostivog
Gospoda mog.
Milost otvara put k srcu svih stvorewa
i donosi radost svima.
Pomozite, Proroci gospodwi, Majko Nebesna,
svi otkriva~i ogwa ispod pepela,
svi ronci u vulkanska grotla,
daj mi, Majko Nebesna,
po beskrajnoj milosti Svojoj,
kao {to si svakome dala da otkrije
varnicu, za kojom ronim,
dok se sve na{e varnice ne sliju
u plameni po`ar Sina Tvog,
Trojeru~ice!
Usred graje i poruge qudske
uzdi`e se molitva moja
k vama , bratijo Hilandarci,
k Tebi, Majko, Svemajko,
i k Tebi, Care moj i Carevino moja.
Izbri{i, Gospode, sva se}awa moja osim nekoliko. Jer sva druga se}awa
~ine me starim i nemo}nim.
Povedi me stazama neutrvenim.
Mu~enici velike qubavi,
vi {to poznajete qubav ja~u od smrti,
molite se Qubavi za nas!...
RADIVOJ STANIVUK
RU[I SE STARI, TRULI SVET
Ru{i se stari, truli svet.
Tamo, gde su usred debla burgijali
crvi truqewa,
carova}e crvi truqewa.
Ru{i se Drvo @ivota
i Drvo poznawa Dobra i Zla.
370
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ru{i se mit, koji jednom sazda{e
nesretni narodi,
nesretnim narodima, za spomen i ute{ewe.
Na praznom nebu, bez Boga i bogova,
u praznoj pustiwi, bez qudi,
pe{~ana samo}a, vetar i ti{ina,
od pre svakog Postawa.
Tada }e do}i ono {to nas sabla`wava,
ro|eno u bespomo}ju
- na{a vrhovna Senka i zaplaka}e, nad nama.
Istina du{e i tela,
istina tla i podnebqa,
istina, od koje smo pobegli.
I grobovi na{i, bori}e se, s nama.
Ne}e nas primiti, pobedi}e nas.
Samo}a, vetar, i ti{ina.
Od pre svakog Postawa.
Pariz, Monilmontan, 21. maj 1992.
371
Miroslav Luki}
T
Aleksandar TI[MA
PRECVETALE DEVOJKE
Poslu{no zabavqene
slagawem
spreme,
one nisu ni primetile
onaj jedan
trenutak
kada su bile
lepe.
Sada,
napu{taju}i bu~ne
skupove
s mnogo mla|ih oko sebe,
uzalud prse
lica
na~eta bledilom
ne shvataju}i
kuda su i{~ezli
nekada{wi
pohlepni
mu{ki pogledi.
MIODRAG TODOROVI]
OKOPAVAWE
I
Okopavam povrtarski
Sebe samog : sitna kapqa
Oko mene {evar barski
Slutwe sluti crna ~apqa
II
Povrtar je neko mrzak
372
" Il faut coultiver notre jarden"
Voltaire : "Candide"
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Dr~an i mlad - svima smetwa
Povrtar je jo{ i drzak
Nekom - demon i pometwa.
***
Pred razgrnutim stegom `ene
Shvati{ : La`i i Mese~arske
Opsene
Pita{ : Kuda nas te opsene
Vode?
Zuri{ zbuwen.
Ostani {to si.
Inok Prirode.
***
Mrak nenala`ewa
Koji je vek?
Linijska ga`ewa
I - zlatni presek.
DU[KO
TRIFUNOVI]
CARSKA BARA
Moje ~udovi{te
Ne mogu re}i da je svet jedna velika
Carska Bara.
Ne znam toliko o svetu, a jo{ mawe o
carevima.
Ali ja znam carsku narav i Wegov odnos
prema Bari. Car voli Baru : Ona ima
dovoqno dubina, dovoqno pli}aka,
mutnog za lov ; ima negovane divqine i
spontane pitomosti. To Car voli : kad
ima za svakoga, a sve je Wegovo ; ima
nepoznatog u {ta se odmah puca, gotovih
~eka, ~amaca, mamaca... To Car voli. To su
sve carske potrep{tine.
Usudio sam se ne{to od toga pomenuti u
373
Miroslav Luki}
svojoj pesmi s namerom da pomiwu}i
Carsku Baru i ja bar malo `ivim carski.
Ova bara stvarno postoji. U Banatu, na
Starom Begeju, pored Tise. Ovde sam
stigao na poziv prijateqa. Iskrao sam se
iz Bosne, i{ao zaobilaznim putevima preko Ma~ve, Srema i Ba~ke... Takvo je
vreme...Zaobilazno...
Rat je. Rat je carski posao. Car je u
velikim obavezama, zato smo mi sami u
Carskoj Bari.
Slikari slikaju }utke - iskre}u}i
glavu kao mlada `drebad.
Pametni pisci ne govore glasno.
To ratu omogu}ava da dominira na
radiju. Spikeri govore svoje
neproverene vesti. Rat je zahvatio
ma{tovite. Svako ima pravo na svoje
vi|ewe i predvi|awe, slobodne procene
i pozivawe na mrtve o~evice...
Slikari u Koloniji E~ka posle tih
vesti gase svoje tranzistore, a ukqu~uju
senzore svoje du{e, uzimaju papire i
odlaze u predele da slika svako svoje
~udovi{te.
Kraj septembra 1991.
*
Nije ovo uvek bila carska bara
Postala je to u slavu
Gospodara
onda kad je
bio Mir u Po`arevcu
i Car Karlo doja{i na picopevcu
carevi su sve imali osim bare
a Paori bili raja
i fukare
pa dado{e
374
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
muzu} muzu Kaliopu
caru baru da ih primi u Evropu
*
Nema toga koga to ne zanima
za{to li se Du{a zove
Anima
Ona `ivi
sama i u jatima
na oprezu sa stra`om na vratima
Nema toga koga to ne zanima
za{to je samovala
danima
o ~emu je
u samo}i snivala
od koga se srame`qivo skrivala
*
Kad se pada - ne ka`e se Svetli Care :
To je bio skok sa kowa na magare
Pre bi se to
moglo re}i svome stadu :
Deco ovaj skok je bio ravan padu
[ta o tome misle kowi {ta magarci
time nek se bave tvoji
Sedi Starci
Savetnici
nek doku~e umom sporim
a moje je samo da te upozorim
*
Stalo mi je da pomognem Osvaja~u
Za vremena da prepoznam
stranu ja~u
Kad pobedi
375
Miroslav Luki}
da ne budem samo masa
koja hrli Pobednika da izglasa
a Pobednik blago kori ko da hvali
i poma`e da budemo
ve~no mali
Otkako se
zna za bedu nas bednika
`iveli smo od pobede pobednika
*
Okru`en jasno}om zala Vi{om silom
miroqubiv glup i sme{an
pred gomilom
upu}en u
tajne spise zakulisne
ne`ne re~i - Suverene Neovisne
Legitiman Istorijski Tajno biran
Paravojno i `estoko
Masakriran
Sad je kasno
kad psi na sve strane laju
a gavrani druge ptice ne slu{aju
*
Sad likuju Qubiteqi Propadawa
oni vole kad se pada
da odzvawa
da se jeka
~uje preko Carske Bare
jer bez toga oni bedno `ivotare
Nikom nije bilo stalo da on vlada
ali ne zna kuda puca
kad komada
kad razbija
monolitno a prah cvili :
376
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ho}emo li ikad biti {to smo bili
*
Da vidimo {ta je bilo od onoga
{to sam znao da }e do}i
ko stonoga
Ta Nemejska
Neman {to je na Herakla
sada mrtva na me ide rubom pakla
Ve} je vreme Istoriji da se se seti
da odvoji Fantaziju
od Aveti
da razradi
mehanizme ozarewa
i odvoji Pokoqe od Pokoqewa
*
Nau~i}u u~enike svoje brojne
da ne vode sve umrle
pod pokojne
^esto sumwam
da }e biti svi u Raju
kad Narodu Besmrtnici zatrebaju
Kad se javi euforna neophoda
da se deli Antipod
od Antipoda
Nek se deca
lak{e sna|u blago meni
kad nam odu od koristi Nare~eni
*
Do|e tako neko vreme kad se pita
{ta }e re}i Nada na{a
Plemenita
kad budu}nost
sazna ovo {to nas prati
377
Miroslav Luki}
kad se `ivot me|u `ive bez nas vrati
Mi smo bili samo jedan Zanos hudi
savr{enstvo koje grca
u zabludi
a zabluda
na{a nije bezimena
zaostala a ostala savremena
*
Otud ide Stramputica povijena
nit je prosjak nit je zmija
niti `ena
Tek toliko
misterija da ti blene{
jer ti jam~i da }e{ br`e ako skrene{
Stramputica - to je dakle ta tetiva
Pre~ac kojim kani po}i
Perspektiva
Ona strasno garantuje svojom verom
da Pravi i Krivi idu istim smerom
*
[ta u Carskoj Bari tra`im tim povodom
Pametan se ne zanosi
preporodom
ni porodom
ni ro|ewem kao Neko
{to mami na stramputicu nedaleko
kojom idu qudi `eqni samovoqe
da prekrate jer su po{li
u Mioqe
u nevreme
kada nema{ kud ni ra{ta
u tu ve~nost koja nikom ne opra{ta
378
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
*
Ne verujem da je ona Plemenita
zato {to se meni klawa
wena svita
Ne verujem
u brojeve osim toga
da je Drugi uvek ve}i od Prvoga
Ne verujem da je znala da predvi|a
ni{ta osim da se sve to
meni svi|a
Ne verujem
da }e pro}i bez robije
ko se drzne ponu|eno da odbije
*
Kada pro|u cele ere i eoni
i ja opet u opasnoj
budem zoni
ho}e li se
znati sna}i telo moje
s drugom du{om Avatari kad ga spoje
ho}e li se prepoznati na toj slici
da smo bili nedostojni
sledbenici
koji prate
svaki mig sa onog sveta
odakle se du{a spu{ta bez lepeta
*
[ta se skriva s onu stranu iza mraka
odakle se pru`a ruka
manijaka
{ta se skriva
pa da du{a tako strepi
a dokaze nema ~ime da potkrepi
379
Miroslav Luki}
a jedino ona zna i ~uva za se
da prostaci ne saznaju
pa razglase :
U ~oveku
jedino je ono stalno
{to je bilo i ostalo animalno
*
Jednog dana do|e Du{a do saznawa
da je svuda vi{e cene
kad je mawa
Kad se smawi
do potrebe potro{a~a
kad oboli a ne `eli da oja~a
Zavedu je da izdahne mimo pragme
a onda se o utvaru
wenu jagme
Vazdu{asta
po potrebi kruta te~na
blago Du{i mo`e joj se jer je ve~na
*
Umesto da svojski svoju brigu vodim
sve sam dosad samo da se
prilagodim
u~inio
da mi ve~no ne{to zna~e
oko mene ovi Qudi i Quda~e
Ta koliko ja jo{ mogu - meni dosta
Ovaj greh nek ostane mi
bez oprosta
ne kajem se
nit me iko na to goni
ali ka`em da proveri kako zvoni
380
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
*
Ni smradom se pro{lost vi{e tu ne javqa
kosti legle a preko wih
Staza Zdravqa
Staru Kurvu
biv{u `enu mog `ivota
eno prati roj strelica Vizigota
Za wom tr~e Kelti Huni i Avari
a wihove du{e zuje
ko Bumbari
Ja sam bole
preboleo
al ne mogu lake `ale pre`aliti
Miroqub TODOROVI]
DEVI^ANSKA VIZANTIJA
GNEZDO ZEBE ZELENE
Plami~ak koji probija tamu. @edna
`eravica. Svet se na elemente
rasprsne. Zemqa. Voda. Vazduh. U
po~etku bejahu re~i. Mo`da basme.
Sumra~ni sunovrati. Gde je tvoja mo}?
U gladi? U ogrizini? Ni iz ~ega se
stvara. Narod. Zvezdana potvora.
Obna`eni vizantizam. Krivom
beskrajnog kruga. Skrovi{te i pqusak.
Glas mrtvozvornika. Negde proviri
grotlo. Oltar. Qubi~ica. Postaje{
vaseqena. [aka pepela. U Rosanskom
jevan|equ. Gnezdo zebe zelene.
PREOKRET I MAGNOVEWE
[ta je pesma? Crna ra|evina.
Stid i gnev. Zvezdana Patagonijo.
381
Miroslav Luki}
U smonici belasa raonik. Bru{eni
jezik. Oko premre`eno. Dolazi
voda. Plaho. Nenadano. Weno
lice se mewa. U jaje. U ribu.
U nama je kqu~. Preokret i
magnovewe. Strasni rasip.
ZVEZDANA MISTRIJA
Kako se otvara plod? Demone
raskolni. Primrzne leme{ uz
zemqu. Izroni sunce iz grobi{ta.
Pogleda krotko u listove. Sve je
izvor. I plamen. I led. Tvoj
beli~asti dah. U ve~noj nevidelici
sjaji. Pripitomquje nas. Zelenilo
bukne. Iz malog zlatnog kov~ega.
Zvezdana mistrija.
Zlatibor
3.
Iwe na smr~i
iwe u kosi koliko godova u stablu?
4.
Ledenice vise
sa krova. Smrznut je dah
na usnama.
5.
Kow u saonicama,
kraj zavejanih automobila,
prkosno galopira.
6.
Ni vetar ne mo`e
zaspalu planinu
da probudi.
382
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
7.
Xinovski vrgaw
na sne`noj padini?
Ne - svetiqka!
14.
Sablasna mese~ina.
Krik kreje
s krajputa{a.
27.
Oslobo|en leda
kao radosno `drebe
r`e Rzav.
(...)
Glasna gatalinka
(...)
ispod crnog praga
sablasni predeli
jezik o{amu}en
osmesi muwa
nad mrtvim gradovima
an|eli posva|ani
kapqica vode
na kori oskoru{e
izvor skriven
listovi perunike
u str{qenovim o~ima
zelen svemir
zrnevqe gro`|a
pod lozom prosuto
ozvezdano nebo
na morskoj kosini
lavanda u nozdrvama
usamqeni grobovi
383
Miroslav Luki}
molitva mora
kristali galaksije
u zrncima soli
pretpono}ni vez
zemqa bquje semewe
o~i mrtvih
mesec nad {umom
u travi kraj kolibe
glasna gatalinka
Miroslav TODOROVI]
U SPOMEN NA PALMU U OAZI TERER *
PIJEM SUVU VODU
Op~iwen mirom pustiwe
Nebo je ogromno zvono ti{ine
Nad palmom u oazi Terer
Slu{am kako }uti
Usamqena kwiga sveta dok gleda
Ne broji godine
Ne zapisuje vi|eno
Dok sunce gori nad wom
Uvi|a celinu svega
U prazninu vidika zagledana
Pro|e pustiwom kost simbol zapeva
Vetar ostavi znak dima
Miruje ve~nost siva
^ekam jutro pod palmom u oazi Terer
Se}am se `ivota koga vi{e nema
Kona~no ovde otkrivam zna~ewe ovozemaqskog
Dok gu{teri moj kostur nastawuju
Ne o~ajavaj {apu}e mi palma :
"Sada smo boqi
Jer smo napu{teni" **
_______
* Palma koja raste u oazi Terer je najusamqenije drvo na svetu. Najbli`e
drvo se nalazi na rastojawu od hiqadu kilometara.
**
384
Stihovi iz tu`aqke Bu{mana da se izmoli ki{a.
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
EPILOG
PUTNI^E,
Zalud ti kwiga
Peru se duh ve~nosti ruga
OVDE je bila ku}a
Zna trava Se}a se vetar
Huji u gorskom videlu
Kopriva se popela na krov pobedonosno
Se}a se travom prekriven put
Se}am se se}a senka u kamenu
Kap suza u ti{ini spisa
Senke videla stranica tame
O tome re~ i zrno Moj dah...
Epilog
PONOVO sam na rodnom pragu
al avaj
kad mi je zemqa na tragu
1999.
*
Sa kom{ijama koje nisam video trideset qeta
Be{e nas `ivot razvejao Pribra{e godine i nevoqa
Sedim Pijemo rakiju U hladu jabuke se}amo se
(........) Iz magle izrawaju
Senke lica koja su bila kojih vi{e nema
To {to je iza nas jo{t ostalo
Svetluca u varqivoj svetlosti oblaka
(...)
Nazire se smisao `ivota izvan na{ih stihova
Izbistrile su se pri~e u re~i
Izo{trila ti{ina u stih U vreme U kamen
Kazujem o mojim tumarawima po svetu
Ilinka u se}awu devoj~urak pri~a o unucima
385
Miroslav Luki}
Julsko je popodne 1997. u ti{ini punoj mirisa
Krili se toplina zemqe i neba Zuje slike zrewa
Sve {to nam je ostalo za slovo o `ivotu
Nekoliko ubogih re~enica satkanih iz mutnih slika
Al pri~a je znana za pri~u ostalo ni{ta nije
Zemqa kazuje da ni~ega nije ni bilo
Idu}i razmi{qam o ovom pejza`u od pre iqadu godina
I filozofiji brda koja su unaokolo plandovala
O slici koja }e biti posle isto toliko godina
A mi
gola iskrica u svemu nevidna
Stara je pri~a ve~na i bez re~i
Sve {to vetar mraka povezuje
U tri znaka `ivota {ara
Kwiga po~etka u kwizi svr{etka
Izme|u ti{ina videla talo`ila se u kamen
Vetra poslanica ponad
Huj milenijuma
BO[KO TOMA[EVI]
DRUGA BIBLIOTEKA
Ali ono {to treba da bude jezik tera{e
me|u slobodnim stablima na dnu jezera senke.
Vi{we pesme Janga i Pasternaka brujahu pod vodom
bilost Graala me|u znakovima "s onu stranu stihova".
Nemoro|ena melanholija zvukova bez svetlosti tra`ila je
smelije Podne nad Parnasom i zaborav sudbe u nedovr{ivom
hramu ~istog Poqa. Ono {to nije re~eno nikada ne predstoji,
niti }e zavesti neodre|en broj pojmova me|u korice
jedne jedine kwige. Druga~ije pam}ewe logosa vodi}e samotna
dob kwi`ni~ara spu{taju}i na `alo slanost posledwe re~i bitka.
SKRIVENI PESNIK
Napokon, te`a{ sjaju moga tajna puta. Iskri se gnoj na
^elu nagog Boga. Nad obzorjem wi{e se zvezda i dugo se slama.
386
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Te`ak mirno spava i vreme nosi, ve} nestvarna grano!
Vreme ptica... Nejasnije peva sad poet smrti, jo{ skrivenije.
U tren sveta zraka sunca kleca. No ni~u}e, ono, ne dani se,
Ve} sve polaganije u sebi domi{qa se i meri zemaqski. Ko odsutnost
Da je svaka nesamerqiva snagom mogu}nosti ; kao da `ivot
Sa~ekuje `ivot u dubini i osna`uje ga inim smrtnim.
Pa kre}e se tajom u krug... u krug ~ovek i wegov drug
I Bog i rastiwe snovidno. A pesma `arnica nebeska
Wivi se gore, zbraja i ti{te je mrazne staze more. O, da
Nadsawa samo travu i kravu malu i kolevku svetu i
Vo}wak sveprole}ni. O, da nadsawa samo... AlÄ pesnik , eno,
Dole gde kÄo ratar tragom tu`e}Ä oskudne dane
Pod jasikom te`a i u povest dohodi vid.
***
Drevno je skrivawe! Podoban zaumqu, tad smelije za~iwa `ivot
I raste besanije u zdvojnost slika.
I kao {to vesla~ sabran daqinom, slute} nadolaze}e,
U viru re~nom prona|e put, tako i onaj {to svetlosti otet
Peva u tami, odva`en, najjasnije vidi sklawaju}e.
Tamo nevidqiva! Tek to ispo~etka spoznati treba.
O}utati miris hrizantema ispod snega i nad re~ju
Nagnut ugledati bitku sna. Najsmelije, tad najsmelijem, vra}a se
Svetlost ocrtavaju}i upitno otkrovewe. Voleti, {ta? Zemqu,
Pticu, blagost, ni~u}e? Ko ~uva nas i za{to?
Bla`eno budi tad
Iskustvo i pred pitawem jo{ ne sa~iwaj o t v o r e n o. Zbaci
Izazov i pogledaj jasnije biqku pod ugarom. Jo{ sneg je i
Rana se zima nad poqem vije. Daleko, i tamo gde nas nije i tamo
Gde ho}emo biti. Bivaj, alÄ ~uvaj nejasnije!
PASTERNAK U BERLINU
Mogu se se}ati svojih breza sa ivice {ume
u Spaskom! "odlomke, re~i {to romore - gde to ~uh,
lane u vreme ovo?" - Ne, to tramvaj kida {inama skute.
Januar plete sede niti. Pevu{i pesmu o caru Nikiti.
Na Potsdamu hiqade svetiqki. Tamo - "sve}a gorela".
Prema severu sestricu povesti odvu}i.
Poneti Brehta za Kremq tihi s kotaricom prole}a i
Rozom Luksemburg - preko barijera - u Peredelkino sti}i.
Berlin ve}i i ve}i od samog gvozdenog Ne,
Berlin, sve samqi - kloaka bez breza.
387
Miroslav Luki}
Stevan TONTI]
NO]
Jagwe se uvla~i u vuka
smrt u ~oveka
u tamne `ivotiwe i plavu decu
no} tamnoplava
No}i ima u plamenu
plamen stanuje i `ivi u hlebu
kruh qudski tako se pe~e
u `alosnim prilikama
na protivre~nostima
I u podrumima Sunca ima no}i
u polnim organima
zenicama i matericama
Koma|e no}i luta svemirom
pi{ti zarobqeno u an|elima
ali u ba{tama i bajkama
no} je gospodarica
Mrvice no}i! Evo ih
u {kolskim torbama pionira
u pismu od majke i drage
srda~nom poqupcu i pozdravu
Plamen sve}e i tvoj
u ~emu bi treperio
da sjaj wegov ne u`iva
mra~ne povlastice
da nema uqa i zlata no}i
goriva - tebe koji gori{
Novica TADI]
TRU], TRU]
Svuda te, bre, ima, svuda, oti|em dole na jug, u primorski gradi},
a ono tamo tvoja kwiga izlo`ena, otvorim novine a u novinama tvoja
pesma, vozim kola, ukqu~im radio a oni te pomenu, oti|em na
kwi`evno ve~e da slu{am o tebi, ~ini se kao da se nigde ne
pojavquje{ a pojavquje{ se.
388
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
GLODAR SVETIH SPISA
Svete spise, molitvenike, brevijare, `itija i poslanice on
besomu~no grize i uznosi se na krilima tog praha, te meqave.
LICA NAMERNIKA
Dobro ka`e{ to o mojim pesmama koje si nekada uzgred
pro~itavao. Opaska je umesna. Ali, kako godine pro|o{e, ne pi{em
vi{e stihove otka~ene. Jednostavno, u mojim re~ima ( kao na
povr{ini vode koja neumoqivo proti~e) ogledaju se lica namernika.
Sad jedan si od wih. Vi{e ni{ta ne zna{ ni o meni ni o mojim
pesmama. Zagubi mi se svaki trag.
LATICE
1.
Bi}e koje izmi{qam
samo sebe pro`dire
udovi trup kosa zlatna
u wegovim ustima nestaju
svi wegovi predmeti
stvari pepeo krila vazduh
ta ogromna izba~ena materica
podi`e se rosa ta iwe to
grobna ru`a latice sklapa
kopni sneg planinski
najzad usta gutaju usta
i ni~eg vi{e nema
---------------------TAMNA MO]
Sve te nepoznate i prvi put vi|ene Osobe
Uobli~uju se u mom snu
Pribli`uju me ushi}ewu i svakoj za~udnosti
Jer ja sam wihov stvoriteq
Podi`em ih i odbacujem u Ni{tavilo
Iz koga su od koga su
O moju sre}u niko mi ne mo`e uskratiti
I moju neuporedivu Tamnu Mo}
389
Miroslav Luki}
O woj govorim kad o sebi govorim U svim prilikama
Velikim i
Malim
TAVAN
Odavde su tek odvla~ili
Odnosili na sve mogu}e strane
Svako je imao laso ili torbu
Svako je imao xep ili zaslepqeno oko
Sedali su na stare sanduke
I kradom podizali poklopce
Sedali su na stare stolice
I vrebali okolo {ta im treba
Svaku su stvar staru ili novu
Okrenuli oko ve{tog prsta
Opusto{ili su sve uglove
Isprevrtali {kriwe i police
I nisu dolazili kako Bog poma`e
ve} da kr~kaju ispquvke u gu{ama
Samo je pri~a o kriminalcu
[to se skrivao ovde be`e}i od hajka~a
Ostala meni da sa wom dugo `ivim
390
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
]
GORDANA ]IRJANI]
PRED VRATIMA VODENIJEM
Obi|oh zidove i vrata pobrvnana
I videh svi ~uvari kopqa poboli
I spavaju. I videh lopte trwa
Gde se kotrqaju po putu i di`u zlatni prah.
I kliknuh prestonici.
Videh :
Uz vrata ov~ija kako se vuku psi
Sa vrata ribqih gde visi haqina
Oko dolinskih vrata delove pluga
Kraj starih vrata de~je igra~ke.
I videh :
Uz vrata isto~na gde tiwa ugarak
Na vrata gnojna naslowene {tapove
Oko izvorskih vrata prazne kupe
Kraj kowskih vrata kosti goveda.
Razderah pla{t
I posuh se po glavi zlatnim prahom
Bacaju}i ga u nebo.
I stigoh
Na prag vodenih vrata i behu sklopqena
I videh
Gde vetar lista kwigu zakona
A slova se zakivaju u krila vratna.
I ne pi{e
Ho}e li moja ruka
Bo`ja ruka ili vodena
Klin da pomeri.
Da ne poranim?
391
Miroslav Luki}
Ni seni predaka
Ni mudre sipe ne vidim
^etiri ~vora
K’o tu`na lica obe}avaju
K’o nasmejana lica prete
Quqa{ku predu.
Da ne odocnim?
Izmewuju se sunce i da`d
Izmewuju se gmazovi i sawe
Povraci bludnih i be`anija
I jo{te ~ekam.
Vodo
Da ne izgorim?
Ne daj
Sablasti da me odvuku
U provincije carske
Nazad gde potok `ubori.
U
PAVLE UGRINOV
AGONIJA
KAO DA JE NA TABANIMA vetra dolutala pra{ina
sa ~i~kova i bunika,
razbila si okna iznenada...
Kad pomislim da si mo`da isekla ruke o staklo
`elim da ti pri|em i spasem tvoju preostalu krv.
Ose}am da je to uzaludno,
daleko si sa punim ustima `utog i zelenog korova.
Ipak `elim da te svojim duga~kim rukama obavijem
i da se stegnemo u znak opro{tajnog zagrqaja
i ugu{imo.
Pomislim, mo`da si ve} mrtva!
( ^ujem samo da limenim petlovima zavr}e {ije vetar.)
392
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
I palim polijeleje...
Oprosti mi {to sam te potsetio na ovaj bunker,
popla{io sam se da si sko~ila sa sedmog sprata.
Ali tu si, jedina moja, i gleda{ me
kao da me nikad nisi videla.
Sa svojim hladnim i tankim rukama
od mese~evog pepela
ude{ava{ kosu pred par~etom ogledala.
Kosa ti je od bledih qubi~ica ili jorgovana,
osu{enih u oku ~i~kova,
sa mnogo pra{ine na pramenovima.
Za{to si u o~e{qane kose,
svilene i mokre ko brada klipova kukuruza,
udenula ~i~kove da te ne milujem?
Razderala si haqinu do struka
da ti gole grudi hladi vetar
koji je milovao mrtvu travu u ravnici.
Ko dva mala `abqakova cveta u travi
tvoje su dojke `ute i ja pla~em.
Prvi put sam ih video.
Pla~em - prolazio sam pored wih uvek okrenut.
Otsekla si i svoje kose.
Ostala je srebrna strwika koja bode moje dlanove.
Dugo si gledala `ute potkovice u kru{kama
i sada se pla{i{ suncokreta koji se u sobi okre}e.
No} je i podigli su glave
i o`utili sobu kr`qavi, bez crno belih semenki.
To su samo polijeleji u tvojim staklenim o~ima.
Bojim se da si oblesavila od bunike :
Nismo poharali gnezdo vrabice u lusteru,
niko ne piju~e zbog pegavih jaja,
jedina moja sa `utim rukama od suncokreta,
to se okre}u kreste petlova na vetrobranima.
Nismo uvrnuli `umanca u polijeleje :
na `ici od lustera je sazreo grozd crvene mirisavke
(koju }emo osu{iti kad je ve`emo za noge).
Okreni se na drugu stranu, bi}e ti lak{e.
Jedina moja sa grudima od `abqaka
nisu u sobi napeta jedra vetrewa~a.
To je osu{eno rubqe raspeto na konopcu
i vetar ga pra{wav nadima.
393
Miroslav Luki}
Sti{aj se, to na{a qubav visi.
Ne piju~e vrabica,
niko nije pobacao `umanca kroz prozor,
to su meseci.
Sada si pokrivena preko glave
i gole si noge ispru`ila na krparu od rasprsle lubenice.
Nemogu}e je da ~uje{ kako ga~u divqe guske
nema nikoga vi{e da odleti iz na{e mo~vare,
nema... Samo jo{ jedna pesma postoji,
kroz razbijen prozor,
pesma petla sa ~a|avim grkqanom,
pada niz sedam bunkera na asfalt.
Sa osu{enom ko`om na vetru
legla si pored mene hladna
i rekla mi da te poqubim u srce.
Kako je meka na obrazu `uta glavica `abqaka!
Ose}am na uhu tvoju malu i glatku grud.
Izme|u dva `uta cveta miri{qave kamilice
spu{tam glavu da zaspim mirno, ali ti ne di{e{...
Ne znam da l u grlu ose}am srce tvoje ili moje?
I opet u meni drhte srebrna perca golubija...
Nemoj da me napu{ta{ jer umre}u sa glavom u `utom `abqaku!
DRAGIWA URO[EVI]
LUCIFER
o Luciferu ostaje da se pri~a i pri~a
iako pesnici i filozofi, a i obi~ni qudi
tvrde da se on odselio u podru~je mita, uobra`ewa
i otisnuo niz zvuk i maglu
on se i danas {eta po ulicama i `ivi po ku}ama
smi{qen, ravnodu{an, hladnokrvan
i navodi odve} savremene qude
koji su izgubili veru u demonsku mo}
i veruju u ~ar i ~uda sveta
u dobronamernost vremenskih mena
u ispravnost oluja i hujeva koliko i sunca
koliko i oranica, koliko i `areva leta
u izraz plemenitosti svake bore na qudskom licu
394
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
on ih navodi za guste {ume
u ~ijim se predwim redovima
zeleno blistaju i zlate jasenovi, grab, hrastovi
ili jo{ uspravnije sekvoje i kedrovi
~ijim se vrhovima {eta sun~ev sjaj
i na kojima se svakog dana zaustavqa ve~erwa ruj
on navodi svim tim obiqem nude}i ga ma{ti i o~ima
za puteve iza {uma, u rupe satanske i u maglu{tine uma
ne kolebaju}i se ni koliko list na vetru
Lucifer li~no zna da uzme lik dragosti i pouzdanosti
obe}avaju}i nove kontinente i pravednije planete
osnivawe novih svetova, uspostavqawe novih zvezdanih sistema
a iznad svega potpunu prevlast uma
i kad nekog dovedu u baru{tine
on seda u {evar i sudi i progla{ava ma{tu i zanose
muziku i strasti, qudske ose}aje i mere
svako vansvakodnevqe za ludilo uma
svako obiqe za prekomernost
i tad se otkrije {tura wegova priroda
drvena wegova podloga i utroba
i kad neko uz pomo} gr~a, bola i ovosvetskog uma
dokopa se horizonta wegovog znawa
on i daqe poku{ava da nastavi igru
kao da je on nadle`an da prostire istinu
i tek kad se iz maglu{tina duha
u smeru suprotnom od smera nekada{we zvezde padalice
po istoj putawi podigne pramewe svetlosti
iz trave i iz zemqe, sa reka i sa bregova
i svetlost obuzme visove i {umske vrhove
Lucifer hitro zalazi za prvi gradski ugao
i nastavqa da unedogled kru`i svetom
ARHANGEL MIHAILO
Slutim da davno to be{e.
Arhangel Mihailo merio je nebeskim terazijama
ne vrlinu i greh
nego opseg du{e, dubinu i visinu,
svesno i nesvesno,
uspravno i vodoravno prostirawe.
395
Miroslav Luki}
Svesno be{e ostvareni `ivot,
proplanak uma i mera duha,
nesvesno pre|a{wi `ivoti
i u wima sadr`ana dela.
Prema kosmi~koj meri
ulivao se duh u novu planetarnu sudbinu
da se zaputi zvawu kompozitora ili astronoma,
cirkuskog igra~a ili stanovnika sela,
sa uvek dostupnom mu lepotom du{e.
Neki, izra`eni visokim brojkama,
putovali su u vi{e svetove
a neki ukradeni ili po sporazumu
u ni`e da pokre}u vitlo `ivota br`e.
Odavno nema terazija arhangela mihaila,
mnoge cifre kazuju usavr{ene sprave,
mere te`inu i mirise latica ru`e,
kutke i zavijutke du{e.
H
IBRAHIM HAXI]
[AKA ZEMQE
Za Danila Ki{a
No}as sam u svom svemiru,
Okru`en jamom koja sija :
Opojni miris. Jednu zvezdu
Gasi amanita muscaria.
Vidim sebe van sebe.
I Wega : zovu ga gazija.
Go do pojasa, bujne kose,
U rukama mu vrela mazija.
Idemo tiho. Ja ga ~ujem.
Ali ne ~ujem se ni ja :
396
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Pred wim su ba{te, zuje
P~ele, miri{e timijan.
Sme{i mu se Eutanazija,
A i on je nasmijan.
OTO HORVAT
SNEG SNEG
Nema sumwe da je Andrej Tarkovski voleo
Brojgela. Treba samo pogledati film OGLEDALO
i usporediti scene zime tog filma
sa Brojgelovim platnom LOVCI U SNEGU
da bismo se uverili u istinitost te tvrdwe.
Nego osmotrimo malo boqe platno i opi{imo
ono {to smatramo va`nim :
Crne ptice na golim granama iznad zale|enih
jezeraca na kojima se deca i dokoni sli~ugaju.
Mir je idili~an i li~an. Tri prilike u pratwi
Pasa silaze ka selu. Okrenuti su le|ima.
Ti LOVCI. Dakle Lica im se ne vide.
[ Ponovo krenuti ]
MOJE DETIWSTVO po~elo je nestajati dok sam
jo{ do kolena u wemu stajao. Prvo su se
odselili Z. i D. iz kvarta i nekako posle toga
~etiri trake druma le`ale su preko na{eg dvori{ta.
I kajsije prestado{e biti junski smaragdi.
Doveo sam te jer si `elela videti gde sam odrastao.
Rukom }u ti pokazati granice mog sveta nekada{weg.
Ostalo se u zaborav preselilo ( a i ~itawe mi je
se}awe zatrovalo). [...]
397
Miroslav Luki}
C
Milo{ CRWANSKI
Tradicije
Za`eli}e{ da bude{ majka,
i o~ima suznim punim bajka
i glasom punim uspavanka
sme{i}e{ se bez prestanka,
i kle~a}e{ predamnom:
Ali sa moga lica
pada}e na Tebe mr`wom tamnom
radost zuluma, zgari{ta i {uma,
i gordi bezbri`ni osmeh ubica.
Pod gorom visokom u ve~eri jasne,
{apta}e{ mi re~i plahe strasne,
i nuditi nedra naje`ena bela.
Al }e iz moja oba oka nevesela
jurnuti da grle pogledi `udni
planinski jedan strm,
ili bor, ili jelu, ili {umu racvetanu,
ili koji mra~an grm.
I kad Ti na licu plane plam,
bludan i stidan od dara
skrivenog pod srcem sred nedara:
ja otac bi}u tu`an, {to ne ubih,
ja otac bi}u tu`an, jer qubqah,
{to nisam vi{e krvav i sam.
[ KOD HIPERBOREJACA.
Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu ]
------------------------------------Lako je prekid veridbe Kjerkegorove tuma~iti idealnim razlozima,
i patolo{kim uzrocima. Tobo`e, `eli da se sav posveti literaturi.
@ivotu i radu u samo}i. Izbegavawem braka. Ja ipak mislim da
398
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
psihoanaliti~ari imaju pravo, kad smatraju, da se Kjerkegor zgadio
polnog nagona kod ~oveka. Kod oca. Teologa, uglednog ~oveka,
bogomoqca, koji silom uzima qubav, kod jednog mladog, sirotog,
poslu{nog, upla{enog, stvorewa, sa sela. Jedne slu`avke. Imago oca,
kod Kjerkegora, mora da je bio samo jedan ud. Veliki ud. Veliki
phallus.
Kod Albanke, ta moja teza izaziva i smeh i srxbu.
Ona, danske seqanke, smatra , kao neke, zdrave, sna`ne, krave. A
to silovawe, kao prijatan do`ivqaj jedne slu`avke, koja se di`e u
stale` popadija. U odnosu sa majkom, i sestrom - koja mu je rano umrla
- ona Kjerkegora ne vidi, nikad, melanholi~nog, nego ne`nog i
zadovoqnog. Pravi razlog prekida veridbe vidi u intelektualnim
ambicijama Kjerkegora. Regina mu se, jednog dana, prosto, u~inila
glupu{a. Bur`ujka. A to je i bila.
To onda izaziva smejuriju ostalih, u dru{tvu, i tako su, posle, ne
samo Kjerkegor, nego i svi drugi moji Hiperborejci, postali, u mom
dru{tvu u Rimu, smejurija.. Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu nije
se u Rimu, u mom krugu, saznalo, nikada.
Ja sam u takvim trenucima - da bih prekinuo prepirku - obi~no
, ponavqao, kako su svi pisci o polarnim predelima primetili da
mor`i, foke, morske krave, u tim predelima, svi, imaju za~u|en pogled
kad ugledaju ~oveka. Wihove se, velike, crne, o~i , ~ude. To se
primetilo i kod belog, ogromnog, polarnog medveda. Kad se sa ~ovekom
susretne, on ga za~u|eno gleda.
Ja ka`em da je mene, tamo, najvi{e za~udilo, to obiqe sitnog cve}a.
Ka`em da je dovoqno, da mi se u se}awu javi moj film, koji sam
snimio u jednom od najlep{ih, {picber{kih, zaliva - u takozvanom
Kraqevom zalivu - pa da se za~udim lepoti flore, u tim zalivima.
U~ini mi se, da bih i u Rimu mogao da zakora~im, preko puta
gle~era,
iz tog zaliva, na ostrvce, u more, u koje se, skoro nepomi~no, sliva,
{iroka, ledena reka gle~era, koja se beli, a silazi u more, koje ima
boju, isprva, kao mastilo, a posle, kao ametist. Tundra, tu, pod
nogama, li~i na }ilim divnih, crvenih i `utih, detelina.
Gde god se javi polarna mahovina puna je sitnih cvetova.
Svi pisci pomiwu, u polarnim predelima, bo`ansku lepotu
prirode, brda, gle~era, leda, a ja bih da ponavqam, vanrednu boju i
~istotu neba, iznad svih tih zaliva [picbergena.
Ka`u da je nebo, tako, plavo, samo u pustiwama. U Sahari.
Ja bih tome dodao samo to, {to lepotu tih brda, gle~era,
leda, vrhova, ~ini jo{ ~udnijom, a to je strmoglavqenost lepote
prirode u tim zalivima. Sve se, kao u srebrnom ogledalu, o{tro,
ogleda, tumbe, u vodi tih zaliva.
399
Miroslav Luki}
Ni to, me|utim, tamo, meni se nije ~inilo, najve}a lepota.
Nego ona ti{ina, koja nastaje, posle svakog survavawa ogromnih,
smrznutih, gle~era, kad stignu u more i sru{e se u wega.
Za trenut, stra{ni vodoskoci ska~u u visinu iz mora. Zatim se
~itav oblak ledene pra{ine vitla, nad dubinom obala. Zatim sve to
pada i sti{ava se u vodi, kao potonula, ledena brda.
Nastaje potpuna ti{ina. Velika ti{ina.
Ta ti{ina je, onda, bo`anski do`ivqaj, u tim i ina~e velikim
ti{inama. Sve postaje nepomi~no, ceo svet se sti{ava.
TATJANA CVEJIN
Isus i nevernica
Kada je Isus bio u braku, nosile su se Isusovke,
po zidovima su visili mladi Isusi, pripremala
Isusova hrana, pilo Isusovo pi}e, `ivelo isusovski
i Isusova deca ra|ala
Kada se Isus razveo, Isusova `ena je bo`anstveno
izgledala i sve je ~inila bo`anstveno. Isus se ponovo
zaqubio u svoju mladu raspu{tenicu i tako nakon
du`eg vremena, postao na kratko Bog
Wegovi krvnici prepoznavali su mu bo`anstvenu
Isusovsku krv i |avolski ispijali ga. Od
bo`anstvene `ene na dar je dobio dva maju{na roga i
podvijena repa, preobra}en u ~ovekoliku `ivotiwu,
do|e mi no}as na pamet i sve dok me nije posve
o{a{avio, nisam zaspala
Naj~e{}e sam govorila: Oh, Isuse
i sve se ponavqalo
ISAK CRNOGORSKI
]UTAWE
( Iz ciklusa zave{tanog
dr Miodragu Juri{evi}u)
Postoji zemqa }utawa od svih re~i ve}a
400
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Jedna krava tu pase nebo
i nepojmqivo je kako uspeva da se zasiti
Mi napustismo ulice i si{emo mleko
u zemqi }utawa koja postoji
Dva- tri drska se gade
i zatekne ih ponovna smrt pritom
Stvari su saglasne i zvuk jasan
Zato je to beskona~na zemqa }utawa
Jedna krava tu ispija }utawe
i wenu tajnu niko ne uspeva da shvati
Vime joj nabrekne kao mlad mesec
i celi svet si{e mleko
a potom zahvalno }uti zane{en jasno}om
Postoji zemqa }utawa
Jedna krava verovatno ogromnih razmera
mirno pase nebo plavqe od svih mornara
Mesec je posmatra sa najve}eg drveta
i }uti ne shvataju}i wenu tajnu
Kada bi kravu neko {ibao
ona bi }ute}i prolivala okean - suze
1969.
^
BOGDAN ^IPLI]
Vetrewa~a
Vetrewa~a ima jedna u Be~eju kraj grobqa,
a znam vetrewa~a ~etiri - pet u ~uru{kom hataru,
i kod Kumana, u Banatu, video sam ih tolko puta,
ra{irenih krila, kao ra{irenih ruku,
gde ma{u vozovima u prolazu i razjapqenom nebu,
i lepr{aju svojim pocepanim powavama.
Negde su sa~uvale jo{ sve ~etiri ruke o~ajne,
a negde su sakate ostale samo sa po jednim krilom,
i takve kada ma{u u vetru tu`ne su i `alosne te neme udovice osirotele usred poqa
{to do neba vapiju samo pokretima svojim.
401
Miroslav Luki}
Jako sam ih se bojao u detiwstvu mislio sam da su ve{tice u wima gnezdo svile
i da se s nekim nevi|enim silama bore,
u o~ajawu da ma{u ili da prete stra{no.
I kad sam odrastao bojao sam se jo{ uvek
da im se pribli`im i u senku stanem
i uvek bi zazebao na dnu du{e kad bi se koja ruka,
uz stewawe te{ko, okretom pribli`ila iz visine
i ~udno lako u nebo opet se dala.
Powave na krilima izre{etane vetrom i godinama
jedre visoko udaraju}i krpama - ranama
kao pocepanim zavojima slomqenih ruku.
O, kako stewu kurjucid drveni u bolnom zamahu
i kako jau~e vetar kad vira na platno
a kazuk ne da rawenom krilu sa mesta da makne,
ve} ga zakova u zemqu besno sebi vu~e,
tada se |avolska greda pod {atorom smeje
i velikom medvedu golica usijanu osovinu
te i on poigrava u nezgrapnoj svojoj radosti
{to vetar zalud jede - mleti se ni danas ne}e,
jer nema {ta u `rvweve da se baci,
svu hranu mrve nezaja`qive dupqe mlinova.
Uzalud vetrewak otvara velika vrata
i poziva i nudi svog mlina vetrewa~ki posao,
on samo u mislima ~uje lomqavu stra{nu glavnoga sena
osovine te{ke nad kamenom i gorweg i brzog kola,
i venca zup~astog besne {krguti i vidi kao u snu gde mlivo u guslom mlazu
te~e kao bela krv niz drvene oluke.
Sad vetrewa~a stoji nad otvorenim poqem i nebom,
polumrtva na po oka prati oblaka tok,
ki{nih velikih li}uraka i belih pitomih bu}eva ne ume vi{e da iz wihova puta vetrove prokazuje.
Samo pri~e o |avolovima i vilewacima, tato{ima
{to oblake i oluje vode i vetrovima upravqaju,
teku niz kose zidine visoke s ki{nim mlazevima,
a same ve{tice gledaju na prozore visoke
i potajno okre}u {ator sa krilima na onu stranu
odakle oluja juri nepoznata, i samo wima znana,
i broje oblake nad ravnicom.
402
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Marija ^UDINA
PUSTIWSKA LISICA
(Za Danila Ki{a)
^ovjek jedan }udi posebnih, tanak, struka uskoga,
kose razbaru{ene poput pra{umskog rasliwa ka`e da je
vidio Lisicu pustiwsku na pari{kim ulicama. Bo`e,
uzvra}a poeta, {to radi to stvorewe iz pustiwe
me|u qudima koji su nedostojni wezine qepote
i o~aravaju}ih o~iju u kojima se prikriva melankolija koja kao
zec u grmu, kao zmija u tajanstvenom leglu opala i
perja sitnih ptica koje borave na Svetoj gori,
me|u posve}enim kalu|erima. Ona, Lisica pustiwska
~ak ni u snu tih svetaca ne mo`e biti sretna.
Poeta, mahnito zaqubqen u wezin uko~en pogled,
smatra, ali i to je sumwivo, da }e ona
u Vrtu Bestiariuma ipak na}i razloge za svoje
ugro`eno postojawe, razlog za odr`avawe svoje sjete
i melankolije pustiwske.
O takvoj melankoliji `iv ~ovjek zna premalo.
A poeta je pripravan i na to da ~eka Pustiwsku lisicu,
pa trajalo to i do kraja wegova `ivota
koji nije ni{ta drugo do iluzija, a i Lisica }e
za to vrijeme, kao i svi {to `ive u Bestiariumu,
u iluziji samo `ivjeti.Bog je odlu~an u tome
da wihov `ivot produ`i do krajwih granica.
Iluzija je vje~nost wihova i najtrajniji
`ivotni vijek {to ga slute oni koji su se
za~arani ili zabrinuti zbog okrutnosti vremena
bavili molitvama, metafizikom i umjetno{}u.
403
Miroslav Luki}
INOROG
(Za Mirjanu)
Tko je povjerovao da je vidio Inoroga, `estoko se
prevario. Jer, Inorog je mitolo{ka `ivotiwa kostiju
sastavqenih od tame i svjetlosti vremena pro{lih fantazija.
Samo onaj koji je lutao tim vremenom,
mo`e tvrditi da je gledao Inoroga kako ponosito {eta
{umskim stazama koje jo{ nisu postojale. Kasnije su
stvorene. Ali onaj {to ga poetom zovu, {to je isto
kao da ga Kojotom smatraju, a u stalnom je dosluhu sa Zemqotvorcem,
smije se nadati, on to turobno ~ini, da }e opet
mo`da odmah, u bezumqu svoje sumornosti i prostodu{ne
imaginacije, imati sudbonosni sastanak sa Inorogom.
Bit }e to, ova `udwa je ostvariva u snu,
zagonetka koju bi pjesnici s ~a{}u postavili sebi,
metafora za poetiku koju simbol nebeskog sluge stvara
a uvijek izgleda da je ona opre~na onome {to se
i u najbesmislenijoj poetici ~ini jasnim
i od same smrti sna`nijim simbolom, iluzijom o simbolu
koji se bezo~no raspada u du{i bo`jeg, |avolovog pjesnika.
On se zbog toga smije{i ironi~no.
Vidi Inoroga, jer je sposoban za fantazirawe,
kako se vedro, an|eoski smu}en i pohotqiv za svojom
pro{lo{}u koja ne prolazi, pridru`uje stvorewima koja su ve}
obilato napu~ila VRT Bestiariuma. Odmara se me|u wima,
sretan {to postoji ili tek po~iwe postojati ;
to je san koji ga ne napu{ta. San koji jest neprekidno
i nije ostvariv : Iluzija o snu koju Inorog stalno ponavqa.
LEONIDOVA CIBETKA
On je Cibetkinu we`nu, zagonetnu utvaru
lovio u pau~ini jednog sna, jedne neusavr{ene biblioteke,
jedne neosvojive pustiwe, za vru}ih dana
kada tijelo poput biqke sahne,
404
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
za hladnih no}i kad se srce u led pretvara.
Pa se sada ~ini, onome tko gleda, da cibetka ima izraz
izmu~enih. A zaista, On je morao dosta muka podnijeti
da bi stigao u zamrznuto sredi{te wezine sudbine.
I mo`e li se uop}e zamisliti koliko je oja|en bio
otkriv{i da se udes te male `ivotiwe
pretjerano zamr{enim u~inio za duh wezin nejak.
Pa je ~ak i prona{ao, iako nitko ne zna kako,
da je za Cibetku vrijeme prolazilo druga~ije
nego za ostala stvorewa. A u kostima se wezinim
ipak nije moglo na}i ni{ta {to bi ukazivalo
na posebnost te `ivotiwe. Zna~i, samo je On mogao,
pa`qivo oblikuju}i sjenku wezinu blijedu
naslutiti ~estice tajanstvenih elemenata
koji pripadahu nekada `ivotu tog bi}a.
Pa se dosjetio, a i kako ne bi, da }e ti isti
elementi jo{ slobodnije se i zagonetnije
pona{ati kad po~nu utjecati na wegovu sudbinu.
Da li se On odmah dosjetio oblika tijela Cibetkinog?
Ili se u wegovoj du{i najprije, uz velike napore,
po~ela pomaqati skica wezine du{e? Pa je tek zatim
mogao On, s nevidqivim se bore}i, izdvajati polako
oblike potrebne za izgradwu wezinog lika? Tko
uop}e mo`e znati kako je stvarano to kratkotrajno tijelo
u te{kom krznu osutom tamnim pjegama!
Sigurno je jedno : morao je On jako izmu~iti svoje
qudsko srce dok je premi{qao o tajnama unutra{weg
plana Cibetkinog srca. I razne je vizije, nepodno{qive
ponekad, morao gledati u svojem duhu, samo da bi povjerovao
kako je cibetka, izme|u svih bi}a i{~ezlih iz svijeta,
ba{ bi}e onakvih svojstava kakva se wemu dopadahu.
Pa je ~ak odlu~io zamisliti da u woj bija{e nekada
i stanovitih osobina vulkana. Ipak, jo{ je puno toga
morao provjeriti prije nego {to je u osnovu te prirode
405
Miroslav Luki}
postavio sto`ac zami{qene vulkanske erupcije.
Jer Cibetka, ma koliko bezazlena bija{e, nekako je
i odve} lukavo postavqena u idealno sredi{te pustiwe.
S toga mjesta mogla je nesmetano pratiti tragove
koji vas mogu odvesti u jednu dobro zaklowenu sferu,
u kojoj }e tek pravilnost kaosa posvjedo~iti o
wezinoj namjeri da se jasno prika`e u zagonetnom qudskom snu.
Tko se pa`qivije u sliku Leonidove Cibetke zagleda,
taj }e opaziti da se u wezinom, na izgled malom
i tromom tijelu , ~udnovato i uznemireno srce nalazi.
A On je to tako zamislio samo zato {to se pobojao
da ina~e ne}e mo}i osjetiti ~e`wu za onim {to je
u Cibetki bitno. Pri tome je i `elio da se poslije
wega jo{ netko oja|enim osjeti zbog onog nepoznatog
{to je do savr{ene smrti izmu~ilo tu malu `ivotiwu.
Zato i jest polo`aj wezine glave smjeran, ali
izazivaju}i. ^ini nam se, On je ne{to o~ekivao.
Ili se samo jako uznemirio, saware}i i nehotice
ono {to je bilo i {to bi zatim moglo opet biti.
Sjetio se On i prizora iz neke stare kwige.
Tamo je Cibetka satavqena na osnovu plana
nerasvijetqenog karaktera snova. I od tada se vi{e
nije mogao oduprijeti qupkoj i mra~noj zavodqivosti
toga stvorewa. Pa je, prirodno, osjetio ~e`wu
za preslikavawem. Zato je s toliko we`nosti, a i
sa `estinom nekom bolnom, razra|ivao krvotok
Cibetkin, i izri~ito nastojao na tome da splet
`ila wezinih tankih bude {to pribli`niji nacrtu
jednog osamqenog, zaboravqenog labirinta.
Po na~inu kako nas Cibetka u snovima na{im gleda,
moglo bi se pomisliti da je On, mo`da i ne `ele}i,
naslutio pone{to od onoga {to se dogodilo izme|u
we i wezinog ~udnovatog stvoriteqa. Pa ga je i to
406
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
uznemirilo. Zato se malko i upla{io onoga ~emu se
ba{ nadao. Ta tko se ne boji naravi vulkana
uga{enoga, ili eksplozije koja bi u povoqnoj prilici
izazvati mogla uspomene na `ivot ove jedinstvene `ivotiwe?
Jer, Cibetka nikada nikome nije sasvim obja{wena.
A Slikareva naga|awa o fantomskoj snazi {to se
u spirali prema nama {iri iz tame Cibetkine smrti,
mogu jo{ samo pridonijeti da nam se snovi po~nu ponavqati.
Iako se po na~inu kako nas ona gleda ne mo`e re}i
da je htijela pomije{ati qudske snove sa sudbinama `ivotiwskim,
ipak se mo`e opaziti da je ona dugo i s uzbu|ewem
o ne~emu na{em i u nama nedovoqno jasnom razmi{qala.
Mogu}e je, a On to ni na koji na~in porekao nije,
da je, prije nego {to je On op}e sawariti po~eo,
Cibetka odavno ve}, u agoniji svojoj slatkoj,
sawarila jedino o Wemu. Mo`da ga je ba{ to i zaprepastilo.
Iako je on znao da se kobni snovi odavno ve} obistiwuju,
u plemenitosti svojoj ipak je morao predvidjeti
da }e se `alosne posqedice toga doga|aja jo{ dugo odra`avti
u jednoj du{i o kojoj je dosta, ~ak i previ{e znao.
Istina, Cibetka na slici izgleda veoma mirna,
ali varati se ne treba, jer }e ona tko zna jo{ koliko puta
pomutiti svijest onoga koji u wu svojevoqno gleda i tako
`ivot provodi. Jedva da se vi{e i zna tko je zbog ~ega
stalno nespokojan. A ba{ zbog toga je i stvarao
ovu opasnu qupku sliku. Namjera mu je bila da tim likom
zavede onoga koji to `eli. Zato je s toliko pa`we slikao
{ape wezine zaobqene a pritajeno ipak o{tre.
I veoma zagasite boje sjene pridodao je tijelu tamnome.
Nije Wemu bilo te{ko dosjetiti se da }u ba{ ja
biti prvi kojega }e zauvijek potresti
taj sablasni, od ~estica razli~itih sastavqen lik.
Jer, on je upoznao , iako mi to nismo `eleli,
mnoga svojstva svoje ma{te. A razumio bi uvijek, kad god je
407
Miroslav Luki}
po`elio, osnove zamr{enih jezika kojima se ~ovjek poput mene
u svojim fantazijama slu`i. Stoga je i izbrisao znakove
jezika cibetkinog. Nije `elio da itko osim Wega,
s bolom za koji nema usporedbe, bude u stawu
razumijeti ono {to se od pamtivjeka
jedino jezikom sablasti moglo izraziti jasno.
I zbog ne~ega {to ~ak ni ja ne razumijem,
nastojao je {to ne~itkijom prikazati mapu
jednostavno isplaniranog prokletstva `ivotiwskog.
Nitko nije, ali Ti jesi, Ledonidovu Cibetku u bolnome
zaprepa{tewu promatraju}i, ponadao se otvoreno
da je sve vrijeme, dok se lik wezin uobli~ava{e,
Leonid potajno i jasno mislio na tebe. A naravno,
pretpostavio je da se i onaj Tigar izmu~en jo{ ukazivao
srcu Wegovome. Jer si vjerovao da svi moraju imati
ne~eg zajedni~kog i uznemiravaju}eg. Pa kada si ve}
morao opisati blistave konture ove pjegave `ivotiwe,
i na Tigrov si `ivot {to ga u du{i nosi{, svakako
sa ~uvstvima ne bez zna~ewa, pomislio. I, ma koliko on
stvarno krvolo~an bija{e, taj tigrasti imao je tako|er
sposobnost da se tajanstvenim prika`e onima koji ga `ele.
Da si mawe budan nego {to jesi, mo`da bi ~ak opazio
i to kako je `ivi Tigar tek samo fantazijama dostupan.
Pa bi wegov smisao mogao po~eti tek poslije wegove smrti.
Zar Ti i misli{ da je Leonid cibetku namjerno postavio
u sredi{te Tvojih velikih o~iju. A samo stoga da bi
Cibetkina sudbina bila odlu~nija od Tvoje.
^ak i onaj we`ni u`as {to ga wezina slika u Tebi stvara
kao da je samo blago podsje}awe na muke
{to se zbog Tebe dogodi{e divqoj Tigrovoj du{i.
Ne}e{, a i ne bi trebalo da zna{ koliko }e{ se Ti
pred Cibetkom, mu~iti zbog drugoga.
Nije mi jo{ uvijek sasvim jasno za{to sam se, dok Cibetku
408
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
gledam, morao prisje}ati i Tigrove sudbine. Vaqda zato
{to ne mogu ravnodu{an biti pred tim ~udnovatim
bi}em. Jer zapazio sam ve} da wezine utrnute o~i
u mene prodornije gledaju nego {to su gledale tigrove o~i.
Zato odmah mislim da je i Cibetkina snaga ve}a,
wezina du{a op{irnija, iako to izgleda nemogu}e.
A ipak sve ~e{}e do`ivqavam da me iz sna budi wezin
sitan, jedva ~ujan krik, a sasvim blago trepnem kada ~ujem
grozan Tigrov urlik. I shva}am odmah : On je s odre|enom
namjerom stvorio taj tako privla~an lik Cibetkin.
I sigurno je o~ekivao da }e se u mojoj smu{enoj du{i
to dvoje razli~itih stalno boriti.
Samo jo{ ne znam
da On o pobjedi uop}e nije razmi{qao. Iako je qubio
Cibetku, a mo`da ~ak i mene, mogao je po`eliti da
Tigar bude ja~i, jer mu se ponekad pri~iwavalo
da bih uslijed neke svoje ohole osjetqivosti mogao
po~initi ne{to strahovito, ~ak i neprikladno.
Zato je i nastojao da me dr`i u neizvjesnosti.
Po Wegovu je nalogu Cibetka boqa od ostalih `ivotiwa.
Ali, ako dobro promotrim, On nije Cibetki dao strpqewe
Tigra. Samo je nejasno nagovijestio da ona
mo`e uvijek pratiti tragove svih mojih sumornih ~uvstava.
A Ti kao i da ne zna{ {to se zapravo doga|alo s onim
Tvojim dosta nervoznim Tigrom u vrijeme dok je Leonid
smi{qao Cibetku. Skoro si siguran bio da je Tigar tada
ve} mrtav le`ao, iako dobro zna{ da takvi stvorovi dosta
te{ko umiru. Mo`da si `elio da se zavr{i `ivot wegov,
jer, ugledav{i Cibetku, pomislio si da je za Tebe najboqe
da bude{ s wom. Ona jedva primjetna dvojbenost tvorca
toga stvora kao da ima{e neke sli~nosti s onim {to sam sawa{.
Pa se zato naravnim ~ini `eliti Tigru te{ku smrt,
samo, ni to Te ne}e odvratiti od toga da u potaji
misli{ ba{ na wega. I tako - ne mo`e{ razlu~iti,
409
Miroslav Luki}
tko koga ustrajnije voli u ovome mete`u, iako je svaka
qubav `alostivo smrtna. Ali Ti ne mo`e{ nikada, i
neoprostivo je {to to jo{ spoznao nisi, ostati sam,
bez tigra. A to {to si se nadao da je Cibetka Tvojoj
du{i bli`e bi}e, zabluda je zaqubqenih. Zna se ve} da ne bi
mogao podnijeti samrtni hropac voqene, tigraste `ivotiwe.
Pa kada ne{to sli~no tome ~uje{ odmah se ponada{
da to ipak nije onaj pravi Tigar. Mo`da neki lutaju}i.
Ali, za{to se onda nada{ da }e{ se odre}i Tigrove vizije?
Cibetka Teni ne mo`e pru`iti cjelovitu iluziju. Jer ako
ve} poznaje{ trag {apa velikih u pijesku pustiwskom, mora{
zamijetiti da je cibetka ostavila otiske malog mi{a.
Jo{ }e{ se puno puta Ti ponadati da }e snovi
biti savr{eniji ako wima vlada Cibetkina voqa.
A iz neprozirne tame opet ~uje{ kako na tebe stra{no
re`i onaj sada veoma
ve} nesretan Tigar. A volio si ga
nekad. Izgleda da on vi{e ne `eli da Ti misli{ o wemu.
Samo, jo{ ga uvijek boli Tvoj zami{qen, mutan pogled,
{to ga Ti s rado{}u potajnom upravqa{ na Cibetku. Ta
mora{ shvatiti da se jednome, nikada dobro shva}enome
Tigru ne mo`e svidjeti izgled Tvojeg srca u novoj qubavi.
Jer, i Tigar je sawario ponekad o du{i koja bi se
sasvim i bez straha prepustila wegovoj strasnoj divqini.
Eto, zato je bol wegova `ivota tako razumqiv drugima.
Ono {to Ti sada osje}a{ tome je bolu sli~no.
Odistinski ~asovito `eli{ da On i nije nikada pred Tobom
stvarao onu nevjerojatnu i u`asnu Cibetku. Bez we bi Ti
lak{e podnosio svoj jarosni o~aj, a i neizdr`ivi pritisak
postojawa Tigrova. I ne bi se bojao toliko koliko se
zaista boji{. I mawe bi `elio da od pojave Cibetkine
stvori{ sebi neku sasvim neprikladnu iluziju,
koja Te ni tako ne mo`e ni od ~ega za{titi.
410
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ta i bez Tebe, i bez onoga ozlogla{enoga tigra,
Cibetka je u najve}oj tajnosti pro`ivjela `ivot
koji Ti ne}e{ nikada dobro razumjeti.
Ja sam se suludo ponadao da se u tkivu
Tvoje slabo rasprostrawene poezije mo`e na}i ne{to
od onoga {to je bilo potrebno za Cibetkinu pojavu u svijetu.
Sada i sam uvi|am da si pretjerao u zami{qawu,
i da mnogi izrazi snova bijahu uzaludni. A i
onaj od kojega si pone{to u strepwi o~ekivao,
pokazao se prili~no nedostojnim snova sna`nih
{to ih treba imati svatko tko ~ezne za Leonidovom
Cibetkom. Za{to li si samo toliko nemogu}ega o~ekivao
od jednog obi~nog, divqeg tigra. Pa si prekasno,
kada je Leonid ve} precizno razradio sve komore srca
onog malog ali zamr{enog bi}a lukave `ivotiwe,
brzo i nedovoqno obazrivo poku{ao rije{iti se
utjecaja {to ga na Tebe ima{e ba{ Tigrovo srce.
Zato sada nama izgleda da si dosta brzopleto htio
sti}i tamo kamo je Leonid polako i s jadom velikim
jedva stizao. Previ{e si se izmorio pored Tigra,
pa si `elio odmah biti tamo gde }e Cibetka
neprekidno samo predstavqati radost za Tvoju
pretjerano melankoli~nu du{u. A to nitko nije
o~ekivao od Tebe. Ta meni je odavno ve} razumqivo
da Leonidova Cibetka u takvom srcu kakvo Ti jo{
uvijek ima{ ne mo`e u~initi nijedno dobro djelo.
Mo`da bih ja mogao, ako bih ba{ morao, re}i Tebi jo{
pone{to o onome {to je neminovno izme|u Cibetke i Tebe.
Ali, zar bih Te ohrabrio ako Ti ka`em kako je Onaj
{to polako izmi{qa{e Cibetkino tijelo s duhom, i o Tebi
u nepouzdanoj sawivosti razmi{qao. Zato Te i
nije nikada vidio sasvim jasno. Mo`da te je ~ak zamijenio
s nekim tko ne postoji vi{e. A i onaj tigrasti lik
za kratko je samo privukao pa`wu wegovu.
411
Miroslav Luki}
Odmah je On zaboravio, ili nikada ni misliti nije
htio na jezovite posqedice Tvojih snova stvarnih.
Naslutio je, a ~ak sam i ja zamijetio, da si pretjerao
u uvjerqivosti snovi|ewa, iako si ih se bojao.
Zato mi je i bilo te{ko da Te stalno pratim. Ipak sam,
koliko god sam mogao, nastojao na tome da blizu Teme budem.
Tako sam i mogao vidjeti sve {to si skrivao u sebi :
nedovoqno jasna ~uvstva, neke svirepe iluzije
od kojih si ponekad bivao sawiv i bolestan.
A ipak, sve {to si Ti sam zami{qao bilo je boqe
od Tebe. Zato i vjeruje{ da je stoga do{lo do
stvarawa Cibetke. Ta uistinu se ~ini da si Ti
u svojoj nesmotrenoj `alosti mislio samo na ono
{to bi On mogao stvoriti, nadaju}i se radosnom ishodu.
I ma koliko god se sada pretvara{ da me ne razumije{,
~ini mi se, ja Tebe razumjeti moram. Vjerujem, to je
stoga {to sam uprkos gruboj dobroti srca, i sam `elio
biti shva}en. A i zato {to su na{e unutra{wosti
odvi{e sli~ne, te se podjednako zanosimo ne~im
{to se ~e{}e skriva nego nalazi. Ali jo{ uvijek
uvi|ali nismo kakve bi qupkosti ili kakve opakosti
iz toga proiste}i mogle. I - za koga od nas dvoje?
Osobito nam je nejasno, iako to ne pokazujemo nikad,
u kakvoj bi vezi s time mogla biti Cibetka.
Pitam Tebe. Vi{e si od mene zalu|en stvorom ovim,
kojega je ~ak i On dosta dugo tra`io u memoriji svemira,
pa ga je, izgubiv{i ve} nadu, dosta nespokojan,
jednostavno sawao. A ja sam jednom pomi{qao i na to,
da si mo`da Ti, a poslije Tebe tek netko drugi
namjerno sawao isto obli~je a zar znamo za{to se ono iskristaliziralo do kraja
ba{ u Wegovu duhu. Mo`da je razumio da samo On
mo`e udovoqiti Tvojoj ~e`wi za nedosti`nim.
I ponadao se da bi Cibetka mogla imati
412
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
stanovitog utjecaja na Tebe.
Na mene vi{e
nije mislio. Fantasti~no stvorewe kao da bija{e
predodre|eno da postane samo Tvoj nepotrebni prijateq.
Odjednom o onome {to se sa Cibetkom doga|alo, ja ni{ta
ne smjedoh znati. Vaqda zamr{ene pojave u prirodi samo prividno
jednostavnoj, na poseban na~in ispred nas i{~ezavaju.
A ~ovjek, tako izgleda, i ne zna {to se time ho}e posti}i.
Ipak je istina da je postojala Cibetka i neko je vrijeme
tu i tamo vi|ana. Toliko je svoj utjecaj na sve prostirala,
da joj ni snovi sasvim zalu|enih osoba ne bijahu va`ni.
I tek, mo`da odjednom, u trenu neuhvatqivom,
sve je napustila. Svijet, tako bar mi{qa{e On,
ostade bez cibetke pust. Kasnije su i drugi razmi{qali
o tome, ali nitko nije bio dovoqno uporan. Samo je Wega
du{a bolela i poduzeo je sve da povrati Cibetkin sjaj.
On }e, a o tome je mnogo ve} besmislenih rije~i re~eno,
uz pomo} jedne kwige, jednog nedosqednog nacrta
oblikovati tu nama nepoznatu `ivotiwu. Ali, ba{ tada
po~iwe moja strepwa, iako se sada vi{e i ne zna
to~no zbog ~ega bi strepiti trebalo.
Ta zar Cibetka nije Wegovim posredstvom i na jasan na~in
zauvijek u svijet useqena i u ko{maru svijeta smirena!
Morao bih i ja ve} povjerovati da su sjene i{~ezlih
u sredi{tu tame i svjetla sasvim umirene. A ipak sam jo{
uvijek bolesno uzbu|en. Zar Leonidova Cibetka mora
u du{i qudskoj te`ak nemir izazivati?
Kona~no bi trebalo, iako to sada ve} izgleda nemogu}e,
rije~ima jednostavnim iskazati {to se zbiva kad
nekoga mu~i tu|i san, tu|a vizija koju jedva
da razumije i tvorac wezin savr{eni. Nesretniku
umire li du{a, a on se i ne dosje}a toga
da su tu|i zavr{eni snovi veoma opasni.
I tako }e se jo{ neko vrijeme slika strane slike
413
Miroslav Luki}
u wegovom umu odr`avati neprirodno jasno.
I tek kada se wegovi vlastiti snovi po~nu raspadati
on }e shvatiti, iako }e to tada prekasno biti,
da su sve iluzije o tu|im iluzijama bile naopake.
Ali natrag vi{e ne}e mo}i,
jer zauvijek se neoprezno izgubio u mete`u druge du{e.
A tko u tu|oj du{i zaluta,
mo`e biti siguran da se nikada vi{e izbaviti ne}e.
Pa je za takvoga mo`da i boqe da se skita
labirintima {to ih ~ini mno{tvo nepoznatih bi}a.
I da, ako mu to zatreba, silom povjeruje
da se tu nalazi po vlastitoj voqi
i da je dobro do{ao. I - mo`e ostati dovijeka.
Samo, taj stvor neka nikoga ni{ta izravno ne pita.
Mora biti miran i `arom vatre stalno obasjan.
Qupka bi Cibetka, koja po svemu sude}i
gospodari takvim ~udnim krajevima, mogla postati
opasna, jer se jo{ uvijek vjeruje
da je vi{e nigdje nema.
EPILOG
I tada, jo{ daleko do kraja zanosa, ~ujem da je u
Alzasu dana nekih skora{wih vi|ena `iva Cibetka.
Sre}om, Leonid o tome nije ni{ta saznao.
Da ga je netko mogao surovom nepa`wom
na tu alza{ku Cibetku upozoriti, duh bi mu se smutio.
I tko zna da li bi ikada stvorio svoju fantasti~nu
sliku Cibetke. I da li bi uop}e bio sretan sa stvorewem
koje se u mnogostrukoj svjetlosti la`i i istine iskazuje?
Ta ba{ nestajawe bija{e wegova stvarala~ka ideja.
Mi ostali ne znamo da li za stvorove {to i{~ezavaju
ima nade. Trebalo je Wega poznavati, misliti onako
kako je On mislio, pa bi nam mo`da sve bilo jasnije.
414
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Ja znam da to ne mogu. Samo u rijetkim ~asovima
plemenitog ludila pomislim kako je dobro {to On
nije saznao ni{ta o toj navodnoj alza{koj Cibetki.
Sre}om, prije Smrti, nije se nigdje pojavqivala.
Pa, ako sada ba{ i luta taj stvor poqima Alzasa,
ja sam onaj koji u to ne}e povjerovati.
Postao sam skloniji tegobnom izmi{qawu
nego {to bih se mogao osvrtati
na neke nedoli~ne ~iwenice.
Predrag ^UDI]
VEKOVI - HARMONIJA
Sa stalnim mestom boravka
Na do`ivotnoj robiji
Nek `ivi ve~na varka
Da smo ve}i, slobodniji.
@ivimo dok se legije
Mudraca kite dobrotom
Da se obuzda, ubije
Qubav, strast za lepotom.
Kroz novo Jevan|eqe,
Imenik telefonski
Vape ve~ite `eqe
Niz sistem elektronski.
U ropcu samrtnika
^ita}e osu|enik
Krvavu novinsku hroniku
Na{ crni molitvenik.
Ko mig iz vasione
Nad beskrajnim `ivotom
Pro{le su lirske sezone
Susreta sa lepotom.
Malokrvne i jadne
@ive istine, {ture -
415
Miroslav Luki}
Ko provalije gladne
Zjape usta cezure.
Kao |ubri{ta puna
Pomija, otpadaka
Du{e nam smrde, trunu
Od masnih utisaka.
Na ve~noj buvqoj pijaci
Izlo`bi svetske bede,
Primaju dobri pajaci
Nagrade, poraze, uvrede.
A pravda istorijska
Nek uvek laje svetom,
Nek svaka du{a lirska
Bude ne~ije pseto.
U sjaju rajske panike
U harmoniji raja
Nek du{a od la`nog sjaja
Umesi lirske slike.
Kroz svakodnevnicu pakla
Kroz vatru paklenih hronika
Nek du{u na{u razvuku
Vekovi - harmonika.
Kao u sre}i ratnoj
Muzika razarawa U inspiraciji zlatnoj
U`as je du{a stvarawa.
BRANISLAV ^EGAWAC
Misterija
Klupko si godino. Odmotava{ se.
Jesen je navikavawe na sve du`e senke.
Flora sva kao uspewe zemqe uz priqe`no ni{ta
gleda me, u{ima stri`e. Duboke su wene o~i,
ode`da je wena od gole istine.
Tu kraj stakla grane i misli zapli}u se.
Dlan novu vrstu zmije dobio je
a zemqa vreme da sa stra{nog suda
na stra{niji sud plovi {to god je pre`ivelo...
416
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Zvoni krug.
U sferi Hirovitog nebo mnogooko {to ukazuje se
ponekad je ipak na nulu svodivo,
i taj grm u kojem le`i zec za mene je pripet,
taj grm, i kamen u perju, i dolaze}i zapaqivi sneg...
Tako u no}nom promi{qawu poezije
devet glasova za desetim glasom
ne~ujno po nerecivom lude.
Neute{an pred onim {to zna, zamisli, peva duh.
Kakve mu se rei u krvi pale
dragog boga iluzioniste svetlost u vodi
reklo bi se i daqe ga ne~im op~iwava,
i dok crna trza se gruda te{kim plamenom olizana,
i dok po ku}nim urvinama avet sa aveti vezuje se
i zove ga da wihove veze nevidqiv svedok bude...
Odasvud dolazim, svukuda odlazim
i dobro pamtim ono {to nije bilo reklo bi se more, more ne~ega tu`nog.
I an|eo i jejina budna - svetlosna pauza. Ja
usred no}i, na vratima ti{ine koja biva
misti~no nalzai{te duhova, i sa kojom
sparena neizbe`nost pokazuje se
kao jedino vaqano sredi{te zapisivawa,
u svakoj prilici sobri sva~iji bo`e
kao i sada kad sam takav
da u sva~ijoj tmici pesme ima.
No} za pisawe
Jo{ jednom me neko
u telo Izvora
sasipa sasipa
i ~ekam da do|em
na vratanca bo`ijeg
sveta.
Opet za dugo pam}ewe
Zvezde okupqene
u Lo`i{tu.
Opet napor ra|awa
kao silazak sa uma
opisuje se.
417
Miroslav Luki}
[
Leonid [EJKA
PREDVE^ERJE
Po tome {to su senke izdu`ene mo`e se pretpostaviti da je dan
na izmaku. Iza tog vela blagosti i mira no} juri trkom.
[Od februara do aprila 1957 ]
... Jednoga dana sam dobio poruku. Poruku-nare|ewe, molbu,
predlog? Ni do danas nisam saznao...Ukratko, morao sam da
otputujem.
Ali kuda? Izgleda da je to bilo svejedno. Mogao sam da idem
u ma kom pravcu i da ne pogre{im, da to bude pravi. Oni koji su
poslali poruku mo`da su sve ve} predvideli. I}i napred, samo je
privid, kasnije se vidi pre|eni put - kao da je bio unapred utvr|en
u vidu nekog nacrta, zatvorenog u koverti, koja se mo`e otvoriti
da bi se sve to videlo, proverilo. U stvari, onda kad je ve}
nepotrebno, dakle, na kraju, kad se putovawe zavr{i.
I sada, posle dugog lutawa, ~ini mi se da sam stigao, ukoliko
to nije prevara. Mogu samo da rekonstrui{em , {ematski, moj put.
Evo ga :
(Sledi skica puta od Grada, preko Zone prelivawa i Provalije,
do Zamka ; skica nosi naslov Nacrt op{te dispozicije. Napom.
prire|iva~a.)
Kao {to se vidi Grad ima istu povr{inu kao i \ubri{te
; izme|u Grada i \ubri{ta postoji Zona prelivawa .Ne zna se gde
prestaje Grad , a gde po~iwe \ubri{te.
Ako je ciq bio Zamak, preko \ubri{ta je bilo najkra}e do
wega. Ali sve to nije bilo tako jednostavno. Mi `ivimo u svetu
privida, iluzornosti, i nikad se ne zna ni po~etak, ni da li je
dostignut vrhunac, ni to da je ose}aj kretawa jedna zabluda, da se
mo`da stoji u mestu ili okre}e u krug ili se ide po zemqi{tu
toliko poznatom, da je ve} postalo dosadno. I tako, desilo se, na
primer, umesto da po|em najkra}im putem, po|oh zaobilaznim ili,
~ak, dugo poku{avah da pro|em sa one strane gde prolaza uop{te
nije bilo. A sad mi je jasan razlog da iz Grada doprem do Zamka. Jer,
prvo, sve je to zahtevalo korenite metamorfoze i `rtve ; drugo,
Grad je bio od Zamka odvojen Provalijom, tako da niko u Gradu nije
418
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
znao za Zamak, pa i ja sam mogao samo da naslu|ujem wegovo
postojawe.
Ulaze}i, dakle, u \ubri{te, mogao sam bez zadr`avawa da
po|em u pravcu Zamka, ali, kao {to rekoh, ja sam jedva znao za
wegovo postojawe i, s druge strane, hteo sam da ispitam sve
mogu}nosti, sve prolaze, a jo{ vi{e, sve }orsokake oko velikog
prostranstva, koje zovem \ubri{te. Ono je preda mnom u celoj
neprekidnosti i u dimenziji koja ne mo`e da se sagleda, da se
premeri, tako da od cele povr{ine ispitujem jedan mali deo, moj
deo.
[to se ti~e Grada, wega sam mogao da rekonstrui{em na
osnovu svega ovoga razbacanog po \ubri{tu, {to je, u stvari, bila
odba~ena neupotrebqivost, a za mene mnogo vi{e od toga - jedan
kosmos, nezavisan od Grada, iako se \ubri{te prelivalo u Grad ili
~ak poklapalo sa wim, {to je verovatno i uslovilo da sam,
lutaju}i po \ubri{tu, za{ao u Zonu prelivawa i s te{kim
naporom svesti uspeo da shvatim da je to {to imam pred sobom u
stvari Grad.
Miloslav [UTI]
Vitlejemska zvezda
(...)
Godine, godine,
sagoreli badwaci
zalivani suzama.
Bo`i}nu slamu
razvejali
zimski vetrovi.
Duboki sneg.
Sawam
Bekstvo u Egipat.
(...)[ume i badwaci
stariji od vremena
uma i uspomena.
419
Miroslav Luki}
(...) U Vitlejemu
mudraci se pokloni{e
budu}oj patwi.
Badwe ve~e.
Pla~ iz kolevke
potraja}e do Golgote.
Mali Isus
ispru`io ru~ice.
Marija ih vide probodene.
(...) Hrist u jaslama.
Vide{e ga oni
koji hrane stoku.
Mali Isus
upija miris
poko{ene trave.
Mariju nad jaslama
opseda slika
otvorenog groba.
Prve re~i
malog Isusa:
"Sudwi dan".
(...) hristova {tala.
Sija rog
ostarele krave.
Pastir ustuknu:
mali Isus
sam sebe povija.
420
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
(...) Vo imja Oca,
i Sina,
I Duha svetoga.
Mir bo`ji
Hristos se rodi.
vaistinu se rodi!
O~e na{
i`e jesi
na nebesi.
Nek ostane
krsta
od tri prsta.
Da se ma{im
ramena
Hrista Boga rawena.
(...) Duh sveti
ulete u jato
jutarwih ptica.
(...)
Isusova ru~ica
u dalekom stadu
bira jagwe bo`ije.
Tonu zraci
Vitlejemske svetlosti
u krvi Apokalipse.
(...) Sveta no}.
Krvavi znoj
421
Miroslav Luki}
spira detiwe osmehe.
Hristos se ra|a
da podigne obli~je
koje je palo.
Danas se onaj
po jestatstvu nevidqiv
~oveka radi vidi.
Ogrij nam suncem
majko Bogorodice
bo`ija pomo}nice.
(...) O~isti nas
Hristovom gran~icom
Bogorodice milosna.
Devoja~ki oblak
orosi jasle
bisernom ki{om.
Hristos se rodi
za lepi raj
na umrli dan.
U jaslama
Isus sawa
rane Sudweg dana.
(...) Bo`i}ni sneg.
Bog se se}a
ostavqenog Sina.
(...) Bo`ija ruka
baci u slamu
422
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
br{qanovu granu.
Glasovi horova
uzdi`u Bo~i}
u vrh oltara.
(...) Vitlejemskoj zvezdi
vetar od{krinu
stajska vrata. (...)
An|eli
(...)
Krilo an|ela
iseca svetlu brazdu
u crnu zemqu.
An|eo ovaj
iskoreniteq srxbe
tone u ne`nost.
Herbarijumi
stare kosmologije.
Venu an|eli.
(...) Posustaje{ li
blago{}u ophrvan
an|ele brate?
Qupki an|ele
po~uj patni~ke glase,
skini nam zvezdu!
(...) Pero iz krila
jednog palog an|ela
pisa}e krvqu.
423
Miroslav Luki}
(...) Uzleti an|ela.
Paperjasti blagoslov
raznosi vetar.
(...) Zajesenilo.
Mermerni an|elizam.
sahrana snova.
Li{enim strasti,
beskrvnim an|elima
smrt je na licu.
Bi~uju Hrista.
Zatalasano gnevom
lice an|ela.
(...) Ma~em se~enim
laticama qiqana
podsti~u ogaw.
(...) Na prozorima
kupola punih greha
pla~u an|eli.
424
POGOVOR OVOM IZDAWU
Kako nazvati ovu kwigu, koja je nastala od pesama pesnika koje
je antologi~ar M. Luki} bio uvrstio u neko od izdawa antologije
srpske poezije 20. veka NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra, da bi
ih zatim vetar kona~ne verzije, tj. {estog izdawa iste, razvejao kao
li{}e? PRODAVNICA VAZDUHA?1 - kako bi predlo`io duh
pokojnog Jefti}a? Ili - KOD DAMSKE PATKE? - kako bi
sugerisao duh pokojnog Mladenovi}a? Ili - KANTA ZA SME]E? prema stihovima `ivog Dob. Smiqani}a?
Wenog pravog sastavqa~a i podstreka~a, G - dina T. ]iri}a
- sakupqa~a ovog opalog li{}a, ne vredi pitati. Mrtva usta ne govore.
Izdava~u se ~ini, da je ovo {to je otpalo, vredno da se
sa~uva i (u)poredi sa brojnim antologijama savremene srpske poezije
objavqenih posledwih tridesetak godina. Ve}ina aktera, ili pesnika,
prisutnih u tim tolikim hvaqenim biv{im, zaboravqenim
kupusarama, na{li su se na okupu i ovde. Neka im je Bog u pomo}i!
(20. 12. 2003.)
__________
1
Prva verzija ove antologije objavqena je krajem 2003. godine, na zvani~nom
Web siteu Zavetina (internet adresa www.zavetine.com). Tamo je objavqena
ne{to skra}enija, sa slede}im uvodom:
PRODAVNICA VAZDUHA?
KOD DAMSKE PATKE?
Prire|iva~i Bora Jefti} i Ranko Mladenovi} (po nagovoru Duha Trajka ]iri}a)
PRODAVNICA VAZDUHA !
Isprobano sredstvo
Ispuwavam kwi`evne veli~ine. Naduvane vrednosti svake vrste.
BORA JEFTI]
*
425
Miroslav Luki}
Eventualni ~italac treba da zna da je inicijalna, prvobitna
verzija ove kwige, sa~uvana na CD “Arhiv trgovaca svetlo{}u”
(Zavetine, Beograd, 2003 - 2004). Isto tako, eventualni ~italac ne
bi smeo da zaboravi i na okolnost: da ova i ovakva kwiga danas ne bi
bila mogu}a, da nije bilo dugogodi{weg rada na antologiji
NESEBI^AN MUZEJ...2
U ovu kwigu su ukqu~eni i delovi rukopisa objavqenog u ~.
ZAVETINE Plus ultra,15 - 16/ 2001.3
__________
OTVORIO SAM
]EVABXISKO - [KEMBARSKU RADWU
kod DAMSKE PATKE
Poezija sa ro{tiqa
Na zahtev daje se i sirovo
meso sa pawa.
Samo balkanski mezeluci
S P E C I J A L I T E T : Hajdu~ki
}evap Strah od vernosti
U^TIV
RANKO MLADENOVI]
dramski }evabxija i {kembar
Prvi put objavqeno u DOKUMENTIMA (na kraju NAJNOVIJE
PANTOLOGIJE srpske i jugoslovenske pelengirike, Beograd, 1938, str. 202)
NESEBI^AN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 1998
Zavetine, Beograd, 1999, 504 str. vel. formata, tira` : 250. Na koricama
reprodukcija An|ela sa lampom Milene Pavlovi} Barili. * Recenzenti
preliminarnog rukopisa (1996) + Dr @ivan @ivkovi}, mr Jovan Pej~i} *
Recenzenti prvog izdawa, 1999 : Savatije Ig. Mitrovi}, Aleksandar Luki}.
NESEBI^AN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 2000. drugo
dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2000. 850 str. Tira` :
500. * Recenzent drugog izdawa Aleksandar Luki}.
NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001.
tre}e dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2002. 944 str.
Tira` : 100. * Recenzent Aleksandar Luki}.
NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001.
- ~etvrto, elektronsko izdawe ({tampano na osnovu tre}eg). Mobarov institut /
Zavetine, Beograd, 2003. 944 str. Tira` : 250. * Recenzent Aleksandar Luki}
NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 - 2001.
- peto, elektronsko izdawe ({tampano na osnovu tre}eg, ali bez tre}eg dela - Arhiva
NESEBI^NOG MUZEJA, tj. Kanala FITRA!). Mobarov institut / Zavetine,
Beograd, 2004. 606 str. Tira` : 250. * Recenzent Aleksandar Luki}. (Kanal FILTRA
je publikovan kao posebna kwiga - 252 str.) - CD “Arhiv trgovaca svetlo{}u”.
3
Fatamorgana ~etvrtog i verovatno kona~nog srpskog izdawa
antologije poezije NESEBI^AN MUZEJ. - NESEBI^AN MUZEJ : plus
ultra : Amfilohije, Milutin Boji}, Milo Bo{kovi}, Radojica Bo{kovi}, Zoran
Bundalo, Mirjana Bo`in... - Registar III (a) ( str. 28 - 43)
2
426
Sadr`aj
A
Ivo Andri} .......................................... 5
Amfilohije ...............................................5
Radomir Andri} ....................................7
Jovica A}in .............................................10
Branko Aleksi}...................................... 16
B
Desimir Blagojevi} ..........................19
Miodrag Bulatovi} ...............................20
Milo Bo{kovi} ..........................................21
Matija Be}kovi} ..................................22
Radojica Bo{kovi} ..................................27
Predrag Bogdanovi}-Ci..................... 28
Dragomir Brajkovi} ...............................29
Zoran Bundalo ..................................31
Mirjana Bo`in ...............................32
Blagoje Bakovi} .............................33
Zoran Bognar ..................................34
V
Nikolaj Velimirovi} .............................37
Milo{ Vidakovi}............................... 39
Stanislav Vinaver............................... 39
Aleksandar Vu~o................................. 44
Stojan Vuji~i}............................... 46
Alek Vukadinovi}............................... 47
Momir Vojvodi}............................ 50
Mladen Sr|an Volarevi} ........................ 51
Zoran Vu~i} ............................... 51
Miqurko Vukadinovi}.............................. 52
Nikola Vuj~i}..................................... 54
G
Ivan Ga|anski................................ 55
Nenad Gruji~i} .................................. 59
Sinan Guxevi}.................................... 60
Dragan Grbi} ..................................... 61
Slavica Garowa......................................64
D
Rade Drainac ........................ 68
Milan Dedinac.................................75
427
Miroslav Luki}
Oskar Davi~o............................... 76
\uro Damjanovi}........................................... 78
Todor Dutina ......................... 81
Vojislav Despotov.................................... 82
\
Branko \ur|ulov............................. 82
@arko \urovi}................................. 83
Milorad \uri}...................................... 84
Gojko \ogo ................................... 87
Qiqana \ur|i}..................................... 88
Dragoqub \oki}.................................. 90
Rajko \uri}............................................... 92
Milan \or|evi}....................................... 93
E
Dobrica Eri}............................... 95
@
Nina @ivan~evi} ................................ 98
Z
Radovan Zogovi}.......................................... 99
Jovan Zivlak .............................. 100
Slobodan Zubanovi} ........................................ 101
I
Jovan Ili}....................................... 104
Oqa Ivawicki .......................................... 105
Srba Igwatovi}.................................. 107
J
Mileta Jak{i} ................................. 110
@ivko Jevti}....................................... 113
Risto St. Jaramaz................................ 116
Qubi{a Joci} .................................... 118
Miodrag Juri{evi} .............................118
Ranko Jovovi}............................... 119
Darinka Jevri}............................ 121
Vladimir Jagli~i} ........................... 122
Dragan Jovanovi} Danilov.................... 127
Sa{a Jelenkovi}........................... 128
K
Bo`idar Kova~evi}.................... 130
Danilo Ki{ ................................. 131
Ostoja Kisi} ................................ 136
Vuk Krwevi} .................................. 136
Mirko Kova~ .......................... 139
Dragan Kolunxija........................... 144
428
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Milan Komneni}.................................. 145
Tawa Kragujevi} .................. 148
Vladimir Kopicl...................... 148
Zvonimir Kosti} ............... 149
Zvonimir Kosti} Palanski...................... 152
Zlatko Krasni.................... 154
Slobodan Kosti}...................... 155
Milo{ Komadina...................... 156
L
Ivan V Lali}............................. 157
Sveta Luki} ......................... 160
Velimir Luki}........................... 162
Milan Lali}......................... 164
Ra{a Livada........................... 165
Radmila Lazi}..................................... 167
Miroslav Luki} ........................... 170
Dragan Laki}evi}.............................. 220
Aleksandar Luki}.............................. 222
Jelena Lengold ................................... 235
M
Danica Markovi}.................................... 236
Todor Manojlovi}.................................... 236
Sibe Mili~i}............................................... 239
Ranko Mladenovi}............................... 240
Desanka Maksimovi}....................................... 242
Du{an Mati} ........................................... 244
Tanasije Mladenovi}............................. 246
Vasa Mihailovi}............................. 250
Nikola Milo{evi}............................. 250
Dragoslav Mihailovi}........................ 253
Srba Mitrovi} ...................... 253
Tomislav Mijovi}............................... 254
Vito Markovi}................... 258
Nikola Milenkovi}.......................... 260
Zoran Mili}............................ 263
Mirko Magara{evi}.......................... 265
Stanoje Makragi} ........................... 268
Miroslav Maksimovi}................... 269
Vuk Milatovi} ............................... 271
Qubica Mrkaq............................. 272
Ratko Markovi} Ri|anin..................... 273
Qubica Mileti}...................... 274
Ambro Maro{evi}...................... 275
429
Miroslav Luki}
Milan Mladenovi}........................................ 276
Zoran M. Mandi}........................ 281
Bratislav Milanovi}......................... 282
Jovo Mari}................................. 283
Mira{ Martinovi} ....................... 284
Milovan Mar~eti} .................... 286
Sne`ana Mini}................................ 288
N
Milan Nenadi}............................ 289
@elidrag Nik~evi}...................... 291
Ivan Negri{orac............................ 292
Stani{a Ne{i} .................... 295
@ivko Nikoli}........................... 298
P
Justin Popovi}............................. 300
Rastko Petrovi}............... 301
Bo{ko Petrovi}........................ 302
Miodrag Pavlovi}.................. 303
Milorad Pavi}....................... 308
Petar Paji}............................. 309
Aleksandar Petrov..................... 311
Milutin Petrovi} ........................ 316
Adam Pusloji}......................... 317
Miodrag Peri{i}.......................... 321
Jovan Pej~i} ............................. 321
R
Marko Risti}.............................. 323
Du{an Radovi} ........................ 324
Stevan Rai~kovi} ............................ 327
Aleksandar Ristovi}.......................... 330
Borislav Radovi}............................... 330
Ranko Risojevi}............................ 332
Slobodan Rakiti}........................... 333
Ivan Rastegorac............................ 336
Sini{a Risti}........................... 338
Tiodor Rosi}................................. 341
Zlatija Radovanovi} ............................ 343
Sa{a Radoj~i}................................ 345
Ana Ristovi}................................... 346
S
Aleksandar Sekuli}................................... 347
^arls Simi} ..................................... 348
Dobroslav Smiqani}............................. 350
430
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
Mirjana Stefanovi}.................................... 352
Simon Simonovi}......................... 355
Slobodan Stojadinovi}........................... 356
\or|o Sladoje ............................ 357
Vladimir Srebrov......................... 358
Ranko Sokolovi}.............................. 358
Radivoj Stanivuk............................ 370
T
Aleksandar Ti{ma.................................. 372
Miodrag Todorovi}...................................... 372
Du{ko Trifunovi}................................... 373
Miroqub Todorovi}.................. 381
Miroslav Todorovi}......................... 384
Bo{ko Toma{evi}................................. 386
Stevan Tonti}.................................. 388
Novica Tadi} ........................... 388
]
Gordana ]irjani}..................... 391
U
Pavle Ugrinov....................... 392
Dragiwa Uro{evi}.............................
H
Ibrahim Haxi}.....................................
Oto Horvat......................
C
Milo{ Crwanski .........................
Tatjana Cvejin ....................
Isak Crnogorski.......................
^
Bogdan ^ipli} ..........................
Marija ^udina........................
Predrag ^udi}.......................
Branislav ^egawac....................
[
Leonid [ejka.............................
Miloslav [uti} ............................
394
396
397
398
400
400
401
403
415
416
418
419
POGOVOR OVOM IZDAWU .................... 425
431
Miroslav Luki}
DELA
VE^ITI
^UDESNI KORENOVI
Kw. 11
ANTOLOGIJA OPALOG LI[]A
kona~no izdawe
Posebno izdawe
VELIKE MAGAZE
Almanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju
Beograd
izdava~
Edicija ZAVETINE
11000 Beograd
Serdar Janka Vukoti}a 1/13
priprema i {tampa
kwi`evnoumetni~ka radionica
rukotvorenih i digitalnih izdawa
“valtazar prevalez”
Download

11.Antologija opalog lisca.qxd