odjek
GODINA VII BROJ 71 jun 2012. BESPLATAN PRIMERAK
A kad }e
ne znamo
Milutin ðević
glavni i odgovorni urednik
Dugo toplo leto
Upekla zvezda, temperatura ne silazi ispod trideset stepeni. Radni
narod sve više odmara, ne zbog godišnjih odmora koji su već
, nego što ima sve manje posla, a sve više zakatančenih fabrika.
I dok se radni narod odmara, najčešće na nekom jezeru ili reci u blizini
kuće ili u najboljem slučaju kod roñaka na selu, sindikalni lidere od
nacionalnog do fabričkog nivoa glavu ne mogu da dignu od posla.
I dok se jedni kupaju u moru sindikalci to čine u sopstvenom znoju.
Da je tako potvrdili su i učesnici nedavno održave sindikalne
Olimpijade u Čanju. Trčali su za fudbalskom loptom, takmičili se u
pikadu, preznojavali za šahovskom tablom... Uveče su uz muziku delili
pehare i plakete za postignute rezultate na sportskim terenima.
Za more i provod nije bilo vremena.
Neki drugi su imali važne razgovore sa kolegama iz „Fijatovih“ fabrike u
Torinu, dok su drugi morali na sindikalnu koferenciju u Ženevu.
I tu se priča o teškom sidikalnom radu ne završava.
Kome se sada još ide u Švedsku. Verovatno nikome. Ali posao je posao,
a družba je družba. Kragujevački sindikalci nevoljno su spakovali
kofere i krenui na dug put. Što se mora, kažu, nije teško.
A, tek obaveze kod kuće u zemlji.
Pored sindikalnih nameću im se i druge društvene obaveze, ponekad
mnogo teže od borbe za očuvanje radnih mesta i borbe da se ne izgube
već stečena radnička i ljudska prava.
Tako je lideru najveće i najuticajnije sindikalne centrale u državi ovih dana
zapalo da sem o radnicia brigu brine i o penzionerima. Nije u pitanju
Krkobabić.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović
izabran je pre nekoliko dana za predsednika Upravnog odbora Fonda
penzijskog i invalidskog osiguranja.
U situaciji kada je sve manje radnika, a sve više penzionera, ali
i kada mnogi radnici koji imaju pet i manje godina do penzije napuštaju
radna mesta i prelaze na evidenciju Nacionalne službe za
zapošljavanje izbor Orbovića može se učiniti
logičnim. Može, ali i ne mora.
Pitanje je da možda na pleća jednog
čoveka, pa makar on bio i sindikalni lider,
nije natovareno previše tereta ili
previše funkcija.
odjek jun 2012. 3
MESEC DANA
Od saradnje do
upozorenja
Potpisana dva sporazuma o saradnji. Jedan izmeñu Regionalne agencije za ekonomski
razvoj Šumadije i Pomoravlja i Državne razvojne agencije Abruco Svilupo,
a drugi izmeñu Koncerna pula automobilske industrije i Grupe „Zastava vozila“. Iz
Privredne komore navode da treba doneti plan oporavka proizvodnje
do 2020. godine, podsticati investicije i stvoriti stabilniji poslovni ambijent
D
a je dolazak „Fijata“ u Kragujevac i otvaranje fabrike
„Fijat automobili Srbija“ pobudio veliko interesovanje
italijanskih, ne samo automobilskih, komapanija za saradnju sa
našim preduzećima pokazao je i dvodnevni boravak privredne
delegacije italijanske regije Abruco u Kragujevcu. Tom prilikom potpisdana su sva sporazuma o saradnji. Jedan izmeñu
Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i
Pomoravlja i Državne razvojne agencije Abruco Svilupo, a
drugi izmeñu Koncerna pula automobilske industrije, koja
obuhvata osamdesetak preduzeća sa oko 25.000 zaposlenih, i
Grupe „Zastava vozila“. Prvi sporazum su potpisali direktorka
regionalne razvojne agencije Jasminka Luković Jagličić i
zamenik predsednika agencije Abruco Svilupo Leandro Verzuli.
Regiju Abruco i Šumadiju povezuje i to što u ovoj italijanskoj
regiji radi „Fijatova“ fabrika „Dukato“ koja upošljava 6.500
radnika.
Pismo o namerama o saradnji u „Zastavinoj“ upravnoj zgradi
kod „Sata“ potpisali su direktor Koncerna pula inovacija, koji
obuhvata 80 firmi iz italijanske regije Abruco Rafaele Trivilino
i generalni direktor Grupe „Zastava vozila“ Dragan Srejović.
U pokrajini Abruco, koja ima četiri okruga Akvila, Peskara,
Kjeti i Teramo, oko 30.000 uposlenih radi u fabrikama koje
proizvode motorna vozila i auto-delove, najviše za „Fijat“,
„Hondu“ i „Sevil“.
P
redsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio
je da vlada treba da bude formirana što pre, da bude hrabra
i opertivna i da sprovede neodložne reforme. On je objasio da
samo takva vlada može da nadoknadi sve što je propušteno proteklih godina. Neformiranje vlade 45 dana posle izbora košta
mnogo i svaki izgubljeni dan može da se dalekosežno odrazi na
srpsku privredu, jer tehnička vlada može da donosi samo operativne odluke, kaže Bugarin.
Privredna komora Srbije predložila je ekonomsku politiku koja
polazi od nove procene rasta do kraja godine. Podrazumeva i
zaustavljanje pada industrijske proizvodnje i rasta deficita
spoljne trgovine. Neophodno je, kako se navodi, i smanjenje
opterećenja privrede. Privrednici upozoravaju da ti nameti
imaju nezadrživ rast i da su prošle godine povećani za 38 odsto
na lokalnom i 13 odsto na nacionalnom, kada su punili budžet
sa 570 evra po zaposlenom.
Potrebno je i ubrzati pravosudne procedure, ali i temeljno
reformisati javni sektor, uz smanjenje javne potrošnje i
sprovoñenje penzione reforme. Iz Privredne komore navode da
treba doneti plan oporavka proizvodnje do 2020. godine, podsticati investicije i stvoriti stabilniji poslovni ambijent. Uslov za
to su i odsustvo korupcije i racionalizacija administracije, ali i
usvajanje posebnog zakona o rokovima izmirenja novčanih
obaveza u roku od maksimalno 45 dana.
odjek
G
rañani Srbije su prošle godine imali tri puta niži standard
od proseka EU, pokazuju objavljeni podaci evropskog
statističkog zavoda Eurostat.
Kada je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra
boljim pokazateljem kvaliteta života, ona je u Srbiji oko dva i
po puta niža od proseka EU ili na 44 odsto tog proseka, što je
jedan procentni poen više nego 2010.
Srbija je manje privredno razvijena i od Bugarske, koja ima
najniži BDP po stanovniku u EU- 45 odsto evropskog proseka,
a ima isti nivo potrošnje kao ta zemlja koja je EU pristupila
2007. godine. Srbija je tako po bruto domaćem proizvodu po
stanovniku na 35 odsto evropskog proseka, a Makedonija na 36
odsto.
Prema ranijim podacima, Srbija je 2008. godine bila ispred
Makedonije, dok su se 2009. izjednačile, a u 2010. zamenile .
V
lada Srbije nije obezbedila novac za sirovine zbog čega će
peć i čeličana u Železari Smederevo prestati da
rade. Čeličana će prestati da radi do 5. jula, a do 10. jula
prestaće da radi i valjaonica. Broj zaposlenih u Železari na
plaćenom odsustvu ovih dana povećao sa na 4.500. U fabrici
ukupno radi 5.500 ljudi, a smederevska Železara je još od prošle
godine na režimu rada u smanjenom obimu. Krajem januara
Vlada Srbije je potpisala ugovor sa američkom kompanijom Jues stil (US Steel) o preuzimanju železare. Vlada se tada
obavezala da će što je pre moguće pronaći strateškog partnera i
spasiti fabriku od propadanja, ali se ni posle pet meseci to nije
dogodilo. Tender za pronačlaženje strateškog partnera dva puta
je produžavan i , zasad, je 10.septembar.
jun 2012.
4
UPOZORENJA BUDUĆOJ VLADI SRBIJE
Opet, paket
ekonomskih mera
uksuza smo se davno odrekli, a
počeli smo da štedimo na hrani,
pa i na lekovima. Sudeći prema
procenama stručnjaka Svetske banke, u
ovoj godini neće nam biti nimalo lakše.
Očekuje nas usporeni privredni rast i to
u uslovima kada naša zemlja, kao i
ceo region, beleži najviše stope
nezaposlenosti i siromaštva u Evropi.
- Smanjenje zarada ili radnih sati, kao i
zatvaranje firmi osnovni je kanal za
prenošenje uticaja krize na siromaštvo,
ističe Željko Bogetić, vodeći ekonomista
za zapadni Balkan u Svetskoj banci,
srednja klasa sada je ugroženija nego
pre krize, jer nije bilo dinamičnog rasta
Redovni ekonomski izveštaj Svetske
banke za jugoistočnu Evropu ukazuje da
je drugi najčešći mehanizam prenosa
uticaja krize na siromaštvo u Srbiji bilo
smanjenje doznaka.
Doznake iz inostranstva već
tradicionalno predstavljaju značajan
priliv iz inostranstva koji ublažava
udare krize na ovdašnja domaćinstva.
Zbog teške situacije i u zemljama
evrozone, priliv doznaka je opao.
Zvanični podaci Narodne banke Srbije
pokazuju da je lane u našu zemlju ušlo
4,05 milijardi dolara doznaka, što je
više od lanjskih direktnih stranih
investicija. Ipak, samo dve godine pre
toga doznake su bile za 516 miliona
dolara veće.
Potrošnja u državi ne može da raste
unedogled. Rast deficita budžeta mora
da se zaustavi, kao i rast zaduživanja za
njegovo pokrivanje. Svaki dan koji
proñe skupo nas košta i što pre budu
preduzete mere fiskalne konsolidacije, to
će biti bolje, u tom smislu, Fiskalni
savet je dao koristan materijal budućoj
Vladi.
Dakle, iz godine u godinu, predlog
paketa ekonomskih mera. Pitanje je
hoće li, zbog ozbilnosti situacije, ovoga
puta, uslediti praktična primena.
L
Preti kolaps
Najavljeni paket ekonomskih mera, koji
će nova Vlada pod hitno morati da preduzme da bi se sprečila kriza javnog
duga i dalje propadanje, predstavljaće
dodatni udar na džep svakog žitelja
Srbije. Tu važnu ulogu treba da ima i
sistem socijalne zaštite, koji bi sprečio
da reformu dodatno osete najsiromašniji
slojevi stanovništva.
Potrošnja na socijalnu pomoć za
najsiromašnije, kako navode stručnjaci
Svetske banke, veoma je niska u Srbiji.
Posledica takvih programa su izuzetno
mala sredstva za veoma mali broj ljudi,
dok je lista ugroženih znatno veća. Kako
ukazuju, kriterijumi u odreñivanju
uslova za ovu vrstu pomoći - imaju
velike greške.
Osim toga, usledilo je dramatično
upozorenje Fiskalnog saveta, moguća
Stručnjaci Svetske banke, u
novom izveštaju, procenjuju
da nam preti siromaštvo.
Pred nama su smanjenje
zarada, veća nezaposlenost
i pad priliva doznaka.
Potrošnja u državi ne može
da raste unedogled. Rast
deficita budžeta mora da se
zaustavi, kao i rast
zaduživanja za njegovo
pokrivanje
eksplozija cena i masovna otpuštanja.
Potrebno je da se do kraja godine
zadužimo 2,5 milijardi evra za pokriće
obaveza.
Prema tim pokazateljima ukoliko se
odmah ne poveća PDV sa 18 na 22
odsto i ne zamrznu penzije i plate
u javnom sektoru, Srbiju očekuje crni
scenario: eksplozija inflacije,
nekontrolisan skok evra, smanjenje
penzija i zarada i masovna otpuštanja.
Ovo proizlazi iz analize i predloga mera
koje je sačinio Fiskalni savet za novu
Vladu Srbije, kako bi država izbegla
krizu javnog duga. Predložene mere tek
bi od 2017. godine rezultirale padom
javnog duga ispod 45 odsto BDP koliko
iznosi trenutno zacrtana granica. A mi
smo je veoma lako prešli, pa nam, do
kraja godine, treba novih 2,5 milijardi
evra zaduženja, samo da bismo mogli da
finansiramo rupu u budžetu i otplatu
onoga što već dugujemo.
Država je od početka godine ubrzano
trošila, pa je samo za prva tri meseca
stvorila za 30 milijardi dinara veći
manjak nego što je planirano. Manjak
odjek
jun
2012.
5
je, za četiri meseca dostigao 80 milijardi
dinara.
Neophodna seča
Fiskalni savet procenjuje da će deficit
budžeta, ako se ništa ne preduzme, do
kraja godine narasti na oko 210
milijardi dinara, naspram planirane
152 milijarde.
- Tri osnovne mere koje Fiskalni savet
predlaže kako bi se kratkoročno smanjio
deficit su: poreska reforma, zamrzavanje
penzija i zarada u javnom sektoru tokom
ove i 2013. godine, kao i uspostavljanje
održivog sistema fiskalne decentralizaciji,
ističe Pavle Petrović, predsednik
Fiskalnog saveta, objašnjavajući da je
neophodno da se u ovoj i idućoj
uštedi oko milijardu evra i još dodatnih
1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu
od 2014. do 2016. godine.
Razlog za neprekidno slabljenje dinara
prema evru su neodržive javne finansije
Srbije, odnosno, kurs je samo visoka
temperatura iza koje stoji ozbiljno
oboljenje, a to su neodržive javne
finansije, ističe Pavle Petrović,
predsednik Fiskalnog saveta. Prema
njegovim rečima, NBS ne može u takvoj
situaciji mnogo da učini, osim onoga što
i sada radi, a to je intervencija na
deviznom tržištu i pritisak na što bržu
fiskalnu konsolidaciju.
Poreska reforma podrazumeva povećanje
obe stope PDV, sa osam na 10 i sa 18 na
22 dosto. Oko petina proizvoda, koji se
sada oporezuju po nižoj stopi, prešla bi u
višu kategoriju, a predlaže se i povećanje
akciza na cigarete i alkoholna pića.
Takoñe, poblem je što na penzije ioko
440.000 radnika u državnom sektoru
odlazi više od polovine srpskog budžeta,
upozorava,Milojko Arsić, glavni urednik
„Kvartalnog monitora”, meñutim,
objašnjava i da kada se posmatra broj
zaposlenih u javnom sektoru na 1.000
stanovnika, Srbija nikako ne prednjači u
evropskoj porodici. Ono po čemu
odskače jeste razlika njihovih zarada u
odnosu na one u privredi. U Srbiji
državni službenik zarañuje skoro 40
odsto više, a u evropskim zemljama je
uobičajena razlika oko 25 odsto.
Ukoliko Srbija ne dobije uskoro Vladu, i
to onu koja je spremna da troškove
prilagodi prihodima, grañani će
posledice osetiti na svojoj koži. Kupovna
moć će im se i dalje topiti.
Aleksandar Jokićević
TEMA
ZA KAPIJE FABRIKE „FIJAT AUTOMOBILI SRBIJA“
^ekaju}i „|avolsku“
platu
Prosečna plata u FAS-u,
sada je na novou
republičkog proseka, ali
kada krene serijska
proizvodnja od oko 200.000
automobila, godišnje će
radnici zarañivati 8.000
evra ili 666 evra mesečno.
Ovoga trenutka, kada nema
prave proizvodnje, zarade
su manja od onih koje su
imali u „Zastavi“, tako da
oni koji su na „čekanju“, koji
mesec dana ne uñu u
fabriku primaju mesečno
oko 27.000 dinara
ova fabrika, najsavremenija u
ovom delu Evrope, svečano je
otvorena. Proizvodnja novog
modela automobila se polako, ali
sigurno uhodava. Dnevno se proizvede
šest-sedam automobila. Proizvodne i
montažne linije se polako utežu, a
zaposleni, posebno mlañi radnici, uče
zanat od starijih kolega. Ništa se ne
prepušta slučaju.
I dok su svi prezadovoljni uslovima
rada, a posebno zaštitom i bezbednošću
na radu, kojoj se poklanja maksimalna
pažnja, radnike muče plate, za koje kažu
da su, iako na republičkom proseku,
ipak male za uloženi trud i ritam rada,
koji su nametnuli „Fijatovi“ standardi.
Zaposlene u kompaniji „Fijat automobili
Srbija“ opterećuje i to što je poslednjih
nekoliko meseci najveći broj njih bio
van proizvodnih pogona, koji su se bili
u fazi renoviranja i ugradnje nove
najsavremenije robotizovane i
kompjuterizovane opreme. Za to vreme
primali su umanjene plate, bez topog
obroka i prevoza, što je dovelo do toga
da se porodični budžeti istanje.
U Samostalnom sindikatu najavili su
pregovore sa poslodavcem oko
povećanja plata, ali su svesni da još nije
krenula prava serijska proizvodnja, da je
sve još u fazu uhodavanja i da će biti
teško „izboksovati“ veće povećanje
zarada.
To će najverovatnije bili moguće već u
junu ili julu, kada na tržište, preko luke
Bar, krenu prvi kontingenti modela „fijat
500 L“.
Interesantno je i to da se već zna, a to je
i potpisano, kolika će biti plata kada
fabrika počne da radi punim
kapacitetom i dostigne godišnju
proizvodnju od oko 200.000 automobila.
Italijani su izračunali da će godišnja
plata u FAS-u dostići cifru od 8.000 evra
ili 666 evra mesečno. Tu platu, koju svi
željno očekuju, radnici u šali, zbog tri
šestice, nazivaju „ñavolskom“.
U FAS-u su uvereni da neće mnogo
vode proteći Lepenicom i da će
plata i vrednovanja rada. Radnici koji
su u FAS prešli iz nekadašnje Fabrike
automobila zadržali su koeficijente
koje su imali na svojim ranijim radnim
mestima.
Tako se dešavalo da čovek koji je iz
„Mehaničke obrade“ prešao u FAS i
počeo da radi na montažnoj traci imao
veću platu od radnika, koji ga je
obučavao na toj istoj traci. U fabričkom
sindikatu kažu da su Italijani, u
pregovorima sa sindikalcima, uvideli
grešku i da je to sada, kako tvrde
– ispeglano.
Oni koji su u FAS došli preko tržišta
rada ili iz drugih preduzeća u nešto su
povoljnijem položaju od bivših radanika
Fabrike automobila, jer nisu prenosili
„ñavolska“ ova plata već naredne godine
biti dostižna. Pozivaju se na iskustvo
kolega iz „Fijatove“ fabrike u Poljskoj.
Tamošnji radnici su krenuli su sa
platom, koja je bila na nivou proseka te
zemlje, da bi sada, kada fabrika radi
punim kapacitetom, mesečno primali
blizu 1.000 evra.
nikakve koeficijente, nego su oko plate
pregovarali sa poslodavcem. To se
posebno odnosi na takozvane „bele
kragne“, na rukovodioce svih nivoa.
Tako se dogaña da inženjer, koji je
prešao iz Fabrike automobila ima platu
od oko 40.000 dinara, a da se plata
njegovog kolege koji je došao iz druge
firme ne zna, ali je svakako veća.
U fabričkom sindikatu se nadaju da će i
kada su u pitanju „bele kragne“ plate
biti takoñe ispeglane, kao što je to
N
Različit obračun zarada
Različit način zapošljavanja u kompaniji
doveo je i do takoñe različitog obračuna
odjek
jun 2012.
6
Naši
stručnjaci
„stubovi“
FAS-a
Generalni direktor kompanije „Fijat automobili
Srbija“ je Antonio Ćezare
Ferara, koji je pre dolaska
u Kragujevac bio direktor
„Fijatove“
fabrike
u
Kasinu u Italiji. On će, za
svoj rad, direktno odgovarati
Lorencu Sistinu, koji je
zadužen za internacionalne operacije kompanije „Fijat grup automobili“.
Ferara, koji ima 55 godina
diplomirao je industrijski
menadžment na Univerzitetu u Napulju, a karijeru je počeo 1983. godine u fabrici „Alfa Romeo“ u Pomiljanu, u kojoj
je radio do 1994. godine.
Potom je obavljao razne
menadžerske funkcije u
„Fijatu“, a bio je i direktor
fabrika
u
Melfiju,
Mirafioriju i Kasinu.
Komercijalni direktor FAS-a
je Irac Džeri Klark, a direktor proizvodnje je Nuncio di
Bartolo.
„Stubovi“ kompanije „Fijat
automobili Srbija“, a tako
Italijani nazivaju menadžere zaokruženih - celina
ili fabrika unutar FAS-a.
Menadžer, ili direktor,
kako se to Fabrici automobila nekada zvalo,
Fabrike preseraj je Rajko
Rajković, a Fabrike karoserija Miroslav Iskrenović.
Na čelu lakirnice, nekadašnje površinske zaštite,
je Milenko Vuković, a
montaže Mile Raičević.
Menadžer CGS-a, ili u
prevodu održavanja je
Zoran Bogdanović, nekadašnji direktor „Zastave
auto“, koja je prvo po
urañeno i sa „plavim kragnama“,
odnosno radnicima u proizvodnji.
Kada su u pitanju plate ovde se još
prepričava anegdota sa pregovora
sindikata i poslovodstva oko
povećanja zarada, kada je jedan od
sindikalaca ispričao priču o cigi i
magarcu, poznatiju kao „ne lipši
agarče do zelene trave“. Iako je
prevodilac na jedvite jade uspeo da
prevede šta je sindikalac rekao,
Italijanima nikako nije bilo jasno zašto
je ta priča iskorišćena kao argument da
plate treba povećati.
Kolektivni ugovor kao
Ustav
Pojedinačni kolektivni ugovor u FAS-u
potpisan je 27. decembra 2010. godine.
Zamenik predsednika Samostalnog
sindikata kompanije „Fijat automobili
Srbija“ Zoran Marković kaže da se
ugovor strogo poštuje.
- Italijani strogo poštuju zakone naše
zemlje i potpisani kolektivni ugovor.
Ipak nisam u potpunosti zadovoljan,
posebno kada se radi o prekovremenom
radu. Poslodavac svakog meseca plaća
32 sata prekovremenog rada. Na kraju
godine se sve sabira i ako je neko imao
više prekovremenih sati, neće biti
uskraćen za taj novac, ali će ga dobiti
licenci „Fijata“ proizvodila
„zastavu 10“, a potom
„punto“.
Dejan Marković je postavljen za menadžera
Centra za planiranje, a
nekadašnji direktor Fabrike automobila i predsednik Izvršnog odbora
Grupe „Zastava“, Miljko
Erić imenovan je na
menadžera logistike. Tu
funkciju ranije je obavljao
bovši direktor „Mehaničke
obrade“ Fabrike automobila i prvi čovek firme
„Zastava AGM“, koja je
trebalo da sklapa automobil „opel astra klasik dva“
Zoran Stošić.
Na samom početku rada
kompanije „Fijat automobili Srbija“ jedan od
osnovnih „stubova“ fabrike, kada su u pitanju
kadrovski, opšti i pravni
poslovi, bio je Dragan
Srejović, koji je aktuelni
generalni direktor Grupe
25. januara. Tako se radi već dve godine
zaredom i to se zaista poštuje. Sindikat
je tražio da se radnici, kada nema
dovoljno posla, rotiraju, a ne da jedni
stalno rade, a drugi ne dolaze na posao.
Nije mi jasno da jedni rade svakog
meseca i prekovremeno, a drugi sede i
primaju 80 odsto plate, ali bar za sada
po tom pitanju nismo uspeli da nañemo
zajednički jezik. Tu ih ne razumem, ali
ne razumeju ni oni mene, objašnjava
Marković.
Interesantno je i pitanje radnog
vremena.
Sada se radi osam sati i to samo u jednoj
smeni. Menadžment FAS-a najavio je
uvoñenje novog radnog vremena. Kada
krene serijska proizvodnja radiće se četri
dana u nedelji i to po deset sati dnevno
u dve smene.
Novo radno vreme bi svi zaposleni
vrlo rado prihvatili, ali pod uslovom da
se radi samo u jednoj smeni.
Na pomen druge smene većina
sumnjičavo vrti glavom, jer im ona
nikako ne odgovara. Proizvodne
trake bi krenule u 19 sati, a posao bi se
završio u pet ujutru narednog dana.
Radnici kažu da je to mnogo i da je taj
ritam veoma teško izdržati. Inače,
sindikat je sa poslovodstvom dogovorio
da, kada krene novo radno vreme,
radnici imaju jednu pauzu od pola sata,
odjek
jun 2012.
7
Propusnice sa čipom
Najsavremeniju proizvodnu tehnologiju
prate i savremena dostignuća kada je u
pitanju evidentiranje ulaska i izlaska
radnika u i iz fabrike. Zaposleni su
dobili nove propusnice sa čipom, koje
umnogome podsećaju na bankovne
kartice koje se koriste na bankomatima i
kupovinu u opremljenijim
prodavnicama.
Na ulazu u fabriku biće postavljeni
čitači kartica koji će evidentirati vreme
ulaska, a pored proizvodnih linija biće
instalirani čitači. Radnik će provući
propusnicu kroz čitač, koji je najbliži
njegovom radnom mestu, a podatak o
vremenu biće automatski postat
obračunskoj službi. Predviñeno je da se
onome ko zakasni od jednog do 15
minuta od plate odbije pola sata, a ako
neko zakasni više od 15 minuta
ostaće „kratak“ za ceo sat.
To, meñuitim, nije nešto što su izmislili
Italijani, jer se slično radilo i kada je
Fabrika automobila radila punom
parom. Razlika je samo u tome što se
tada radilo ručno, uz papir i olovku, a
sada putem čipova.
Propusnica će služiti i novom restoranu
za ishranu, ranijoj radničkoj menzi, kada
ona bude završena i kada počne sa
radom. Umesto nekadašnjih bonova za
topli obrok radnici će kroz čitač provući
propusnici.
Inače, prema nezvaničnim
informacijama FAS-a je raspisala tender
za firme koje će priprematzi i
servirati topli obrok. Prema istim tim
informacijama posao neće dobiti
Gradsko sajmište „Šumadija sajam“,
nego neka firma iz Vojvodine.
Meñu nekadašnjim „zavodnicima“, a
sada „fasovcima“ prepričava se i to da je
pored plate i novog radnog vremena u
poslednje vreme problem i to veliki
postao i povremeni nedostatak vode za
piće.
O čemu se radi?
Pored proizvodnih linija postavljeni su
aparati za vodu, ali se ponekad desi da
radnici koji rade na rekonstrukciji
fabrike i grañevinskoj operativi, koji
nemaju vodu za piće na gradilištu uñu u
karoseriju ili montažu i popiju
vodu. Ponekada se desi da zbog toga u
aparatu po sat-dva nema vode.
Ljudi se brzo navikavaju na dobre
stvari, a zaboravljaju da su u
nekadašnjoj fabrici do VC-a, da bi
popili malo vode, morali da idu i po
stotinak metara.
Milutin ðević
TEMA
za topli obrok, jednu od 15 minuta
i dve tehnološke pauze od pet do deset
minuta.
KADROVI
GOVOR BRANISLAVA ČANKA NA MEðUNARODNOJ KONFERENCIJI RADA
U ŽENEVI
Briga o mladima
Predsedavajući, dame i gospodo, braćo
i sestre,
Imam 67 godina i govoriću danas o
mladima, mladim ljudima za koje smo
odgovorni, mladima koji treba da nas
zamene u politici, u ekonomiji, u vladi,
u organizacijama poslodavaca i u
sindikatima, ovde na Meñunarodnoj
konferenciji rada i u Meñunarodnoj
organizaciiji rada. „Mladi jedne nacije
su poverioci njenog potomstva”, rekao
je Bendžamin Dizraeli i smatram da je
naš zajednički zadatak da im
pomognemo tako što ćemo im biti
pouzdani dužnici. Ali da li radimo
dovoljno, da li tačno znamo šta treba da
se uradi?
Mi ih nazivamo „nezaposlena
generacija“, u Srbiji oni to i jesu jer
problem nezaposlenosti pogaña čitavu
generaciju: ispod 30 godina
nezaposlenost dostiže 41 odsto, a ispod
35 godina su 34 odsto nezaposleni. U
nerazvijenim regionima na jugu i u
istočnom delu Srbije procenat se penje
za 10, čak 15 procentnih poena.
Koga da krivimo za to? Krizu? Da i ne,
zato što ako se samo usmerimo ka krizi,
onda bismo mogli da izostavimo
najvažniju stvar, a to je da imamo ove
negativne trendove skroz unazad do
početka devedesetih. Tada su dva
suštinska, meñusobno zavisna, procesa
pocela da se razvijaju: pad Zida i
nastanak novih demokratskih sistema i
rudimentarnih tržišnih ekonomija na
Istoku i, kao refleksni odgovor, snažan
zalet sveobuhvatnog korišćenja novih
tehnologija na Zapadu, kao osnovnog
oruña za komunikaciju sa
novonastajućim tržištima. Ako na to
dodamo brzoplete i netransparentne
privatizacije, dobijamo bombu koja
potencijalno ubija prvo dve starosne
grupe koje se u normalnim okolnostima
na različite načine dopunjuju - mlade na
početku radnog veka i stariju generaciju
koja se sprema da ga završi. Ova dve
starosne grupe, dve generacije, gube
sada uzajamni dopunjujući odnos,
postaju suprostavljene, iako pate od iste
odjek
jun 2012.
8
ekonomske i socijalne bolesti – rastućeg
manjka radnih mesta. Za mlade postaje
sve teže da uñu na tržište rada, dok se
stariji suočavaju sa stalno rastućim
trendom produženja radnog staža.
Imajući u vidu da su savremene
tehnologije dvosmeran put, procesi sa
druge strane bivšeg Zida vratili su se
kao klatno. Ali, umesto da potraže
adekvatna, održiva i pravedna rešenja,
dobili smo odgovor u opštoj otuñenosti
finansijskog kapitala koji je počeo da
deluje kao neregulisan,
nezavisni faktor u svetu i u nacionalnim
ekonomijama, nezavisan ne samo od
proizvodnje i socijalnih usluga, čemu
uvek teži, nego čak nezavisan od
sopstvenih finansijskih korena. Mi to
zovemo svetska kriza, iako je reč,
ustvari, o svojevrsnom skeneru koji
pokazuje najskrivenije procese i njihove
ishode. Ironija je , ako to uopšte može
da vas malo opusti, što taj otuñeni
finansijski kapital može da posluži kao
najbolje forenzičko sredstvo za
otkrivanje i istraživanje sopstvenih
nedela. Naravno, ako želite, ako se
usuñujete da ih vidite. A, ako želite i
ako se usudite, videćete da mere koje su
ponuñene nemaju veze sa rešenjima
koja su nam potrebna.
Kakav je to rast ako treba da se postigne
stalnim produžavanjem starosne granice
za penziju , čak preko sedamdesete,
kako trenutno izgleda, a istovremeno
stalno pomerate početak radnog veka za
mlade i to daleko preko tridesete, kako
trenutno stoje stvari? Da li smo zaista za
rast postignut merama nasumične, vrlo
selektivne štednje ( uz to, rast i štednja
se po logici poništavaju) ako to znači
štednju na teret starih i mladih? Pre
nekoliko godina, u zgradi s one strane
obližnjeg brda, u Meñunarodnoj
organizaciji rada, kreirano je, a u ovoj
istoj sali potom više puta potvrñeno,
nešto veoma blisko i nužno i
sindikatima i poslodavcima – agenda
pristojnog rada. Ta agenda je u
meñuvremenu postala jedan od glavnih
putokaza ne samo za izlazak iz bilo koje
krize, nego, čak, i glavno pomagalo da
ne upadnete u nevolju. Ali, da li
možemo da se složimo da ovo o čemu
danas govorim pripada toj agendi? Da li
može biti reč o pristojnom društvu kada
imate grañane čiji je ceo aktivni život
pomeren napred za jednu deceniju, i to
protiv njegove ili njene volje? Ako
ovo činimo našim mladima danas, kako
će njihovi mladi izgledati? Mi smo
odgovorni za njih, takoñe.
No, hajde, da se na kratko vratimo na
rast zasnovan na štednji. Kada bilo ko
priča o štednji, to je obično shvaćeno da
rezovi počinju i završavaju se u sferi
socijalnih usluga, uglavnom u
obrazovanju i zdravstvu. Standardi u
obrazovanju i zdravstvu još odavno se
tretiraju i kao svojevrsno ogledalo
koje odražava stanje nacije. Ali, zapravo
tu ima dva ogledala – jedno, koje
koriste oni koji stvaraju nacionalno
bogatsvo, i drugo, u koje gledaju oni
koji dele to bogatstvo. I rezultat ne
može biti isti, čak i bez strogih mera
štednje. Oni koji zarañuju ili se
LAPOVO
Seminar o rodnoj
ravnoprovnosti
Tim žena iz kragujevačkog Saveza samostalnih sindikata, koji deluje u sklopu
Projekta „Mi smo jednaki“, a koji sa sindikatom u saradnji sa Sindikatom „IF
Metal“ iz Geteborga, pod pokroviteljstvom Ulof Palme centra, je 19. juna 2012.
godine, seminar o rodnoj ravnopravnosti u Lapovu.
Cilj ovih seminara je da podstaknu žene da utiču na poboljšanje svog položaja
na radnom mestu i u društvu, kao i da se više žena nañe na mestima gde se
odlučuje.
Seminar je protekao u veoma živoj i konstruktivnoj diskusiji i projektna grupa
procenjuje da je postigla svoj cilj. Sa ovakvim seminarima će se nastaviti.
spremaju da počnu da zarañuju, kao
mladi, na primer, misle da ova davanja
nisu dovoljna, i to, imajući u vidu i
njihove pojedinačne ambicije i
zapošljivost kao jedan od ishoda. Odliv
mozgova jedan je od rezultata takvog
stanja. Oni, pak, koji raspodeljuju,
kažu da je dato dovoljno, ali da korisnici
nisu imali kapacitete da to adekvatno
iskoriste. Na to onda dolazi odgovor
tržišta rada koje objašnjava da se
tražnja i ponuda razilaze jer oni koji
stupaju na tržište nemaju odgovarajuća
znanja i veštine. Da li su nam preko
toga potrebne još i mere ekstremne
štednje?
Zatim, zdravstveni sistem. Pomenuću
samo jedan negativni rezultat koji
dobijate kada stedite na zdravlju nacije.
Reč je o tome da se to direktno odražava
na standarde bezbednosti i zdravlja na
radu, tako što se oni automatski
smanjuju, ili, u zemljama u razvoju,
potpuno ignorišu kao nepotreban trošak.
Ta situacija direktno stvara posledice
meñu mladom radnom snagom i zato se
tada stopa povreda na radnom
mestu najviše povećava kod mladih
radnika. Da li možemo da kažemo da
smo tu nešto uštedeli?
I, napokon, nešto što bi trebalo da
zvuči kao vrlo jak alarm za uzbunu. Ovi
pokazatelji su rezultat nedavnog
istraživanja javnog mnenja u Srbiji, ali
sam ubeñen da ovo, manje ili više, može
da se desi svugde. Dok su na top listi
prioriteta mladih ljudi izmeñu 18 i 35
godina zaposlenost, ekonomski razvoj i
poboljšanje životnog standarda, u isto
vreme 58 procenata njih smatra da
nemaju nikakav uticaj na političke
procese u Srbiji. Pre nego što se
opredelimo za dodatnu štednju, trebalo
bi da se upitamo šta leži izmeñu ovih 58
procenata i nemogućnosti da se dobije
posao u razvijenoj i održivoj
ekonomiji zasnovanoj na agendi
pristojnog rada, koja, kada se uvaži, za
uzvrat garantuje bolje standarde života.
Mogu vam reći, mnoge opasne stvari
obitavaju u ovom raskoraku izmeñu
političke nemoći i ekonomske
neostvarenosti i to je svet već doživeo
nekoliko puta u prošlom veku, pa bi
zato trebalo da svi učinimo sve da se to
nikada ne ponovi. Ali, put ka tome ne
vodi preko mera štednje, uz
neregulisani, otuñeni finansijski kapital,
nećemo ljude zbog tržišta, već tržišta
zbog ljudi, mlade privržene starima i
stare odgovorne prema mladima, u
demokratiji postavljenoj na solidarnosti,
uz istinsko pravo učešća svih da sa još
solidarnost dosegnemo do još više
demokratije. Demokratija je sloboda
pojedinca, ali se to mora uzvratiti
sa solidarnošću za druge. Da , mi
podržavamo kapitalizam, ali kapitalizam
koji proizvodi bogate ljude, a ne da
samo nekoliko bogatih ljudi proizvodi
kapitalizam za sebe, prepuštajući
ostalima večitu štednju svega i
siromaštvo kao stil života.
Počeo sam govor citirajući Bendžamina
Dizraelija o mladima. Dozvolite mi da
završim citirajući Aristotela: „Mladost je
lako prevariti, jer im se nadanja lako
bude. Naša dužnost mora da bude da im
pomognemo da se njihova nadanja
ispune, jer ponekad, to je sve što imaju.“
8. jun 2012.
odjek
jun 2012.
9
ČEKAJUĆI IZMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Korumpirani
dobavlja~i prolaze
Promene u sistemu trebalo bi
da donesu najavljene
izmene Zakona o javnim
nabavkama koje bi trebalo da
su usklañene sa Strategijom
razvoja javnih nabavki. Iz
Brisela su, kada je Vlada
zimus utvrdila Predlog
zakona, stigla upozorenja da
promene ne idu u dobrom
pravcu. Dobar pravac će EU
definisati novom direktivom o
javnim nabavkama čije se
usvajanje očekuje do kraja
godine
Z
ašto su javne nabavke postale
same sebi cilj i da li neko
osluškuje šta traži privreda. Šta
predviñaju reforme započete u EU i da li
će se nešto menjati u. Firme koje ne
mogu same da dobiju niti da obave
posao obaraju i usporavaju javne
nabavke.
Prema pisanju „Novog magazina”
sistem javnih nabavki u Srbiji otuñen je
od stvarnog ekonomskog života, a
birokratizacija koja je trebalo da spreči
zloupotrebe zagorčala je život privredi.
A u tom sistemu korupcija je ostala
netaknuta, žale se privrednici.
I umesto da država dobije što jeftiniju
robu i usluge i što bolji za što manje
novca, korumpirani dobavljači prolaze, a
nenamešteni tenderi u nedogled se
obaraju.
-Za svaki tender na kojem učestvujem
moram da nabavim reference od
prethodnih naručilaca s kojima sam i to
na obrascu koji propisuje naručilac. Ne
na jednom univerzalnom, već svaki
naručilac po svojoj volji. Znači, moram
da odem kod naručilaca, da uzmem
obrazac i onda da obiñem sve prethodne
kako bi mi potpisali i overili referencu.
Da li je zaista u 21. veku nemoguće da
se uvede da naručilac po obavljenom
poslu napravi izveštaj koji bi kao
referenca, bilo pozitivna ili negativna,
potom bio dostupan naručiocima u
katalogu Uprave za javne nabavke ili
nekog sličnog tela koje bi brinulo o
tome, pita se Vojkan Morarević, direktor
KGH inženjeringa, firme sa 32
radnika koja se bavi proizvodnjom
kotlova i izradom instalacija grejanja i
klimatizacije.
Političke veze
Pri tome niko ne dobija negativnu
referencu i zahvaljujući tome ima fir mi
koje u nedogled obaraju tendere sve
dok ne dobiju posao zahvaljujući svojim
političkim vezama. A onda kasne
sa poslom ili uslugom i po dve godine,
kaže Morarević i kao primer navodi
grañevinsku firmu koja mora da dobije
svaki posao gradnje u istočnoj Srbiji.
Upravo činjenica da firme koje ne mogu
same da dobiju niti da obave posao
mogu da obaraju i usporavaju postupke
javnih nabavki, jedan je od najvećih
problema za Dragana Mirkovića,
direktora Fabrike mernih transformatora,
preduzeća sa 200 zaposlenih.
-Pored toga, za svaki postupak iznova se
prikupljaju isti papiri, svaki put se iz
Privredne komore, sa taksom od 6.000
dinara, mora iznova dobiti potvrda da je
moja firma domaća. Pitam se da li ovde
neko radi da pomogne privredi ili svi
postoje samo kako bi naplatili dažbine,
kaže Mirković.
Promene u sistemu trebalo bi da donesu
najavljene izmene Zakona o javnim
nabavkama koje bi trebalo da su
usklañene sa Strategijom razvoja javnih
nabavki. Iz Brisela su, kada je Vlada
zimus utvrdila Predlog zakona, stigla
upozorenja da promene ne idu u dobrom
pravcu. Dobar pravac će EU definisati
novom direktivom o javnim nabavkama
čije se usvajanje očekuje do kraja
godine. I Brisel priznaje da su nabavke
postale otuñene i birokratizovane, pa
nova direktiva koja će zameniti važeću
iz 2004. godine treba da poveća
ekonomičnost javne potrošnje i olakša
poslovanje ponuñačima. Po usvajanju
direktive sve članice EU moraće da
prilagode svoje zakone.
Stručnjak za ovu oblast i doskorašnji
savetnik u Upravi za javne nabavke Saša
Varinac kaže da je cilj reforme na nivou
EU da tu modernizuje oblasti kako bi se
u vreme globalne ekonomske krize
i recesije dodatno podstakao privredni
rast, zapošljavanje i optimalno
korišćenje javnih resursa.
U Strategiji razvoja javnih nabavki koju
odjek
jun 2012.
10
je prošle godine usvojila Vlada Srbije
takoñe se kao jedan od glavnih ciljeva
promoviše unapreñenje i povećanje
efikasnosti sistema javnih nabavki.
Neke od predloženih mera za ostvarenje
tog cilja jesu smanjenje konkursne
dokumentacije koju sastavljaju
naručioci, smanjenje broja dokaza koje
dostavljaju ponuñači, omogućavanje
otklanjanja nebitnih formalnih
nedostataka u ponudama, upravo ono na
šta se žale privrednici u Srbiji.
Nove mere
Evropska direktiva, radi zaštite malih i
srednjih preduzeća, predviña da nabavke
veće od 500.000 evra moraju da se dele
u više lotova. Takva obaveza u
domaćem zakonodavstvu mnogo bi
značila domaćoj privredi, slažu se
direktori KGH inženjeringa i FMT-a.
Treba razdvojiti grañevinske, elektro,
mašinske radove, proizvode različitih
kategorija, jer kada je objedinjeno,
posao dobijaju trgovci koji potom
ucenjuju proizvoñače ili par firmi koji
mogu da objedine radove u svim
oblastima, a onda ipak sklapaju ugovor s
podizvoñačima i cena na kraju samo
zbog toga bude veća za barem 10 odsto.
EU će pokušati da uvede red u sistem
zaštite od dampinga koji je postao
poseban problem u grañevinarstvu.
Neoubičajeno niska ponuda biće ona
koja je 50 odsto niža od prosečne cene
ostalih ponuñača, 20 odsto niža od
druge najniže, a sve uz uslov da postoji
najmanje pet ponuda. U tom slučaju
naručioci će od ponuñača tražiti da
objasni cenu ili troškove. U srpskom
zakonu neuobičajeno niska cena
trenutno je definisana kao cena koja je
znatno niža od uporedive tržišne, tako
da kod naručioca izaziva sumnju da će
javna nabavka biti izvršena.
Izuzetno niska cena u Srbiji redovno je
signal za korupciju. Ali signal koji
nikoga ne uzbunjuje, tvrde poznavaoci
prilika. Najčešće nije reč o osvajanju
tržišta nižim cenama, već se iza
kriterijuma najniža cena krije dogovor
naručioca i unapred poznatog ponuñača.
To je signal da je tender napakovan, da
su nerealno povećali količine, pa se nudi
nerealna cena jer će se onome za koga je
namešteno priznati sva količina koja se
u stvarnosti neće ugraditi. A kontrola je
prepuštena savesti nadzornog organa.
APEL UNIJE POSLODAVACA SRBIJE
Poreznici, ne
zatvarajte firme
Privremeno zatvaranje kažnjenim firmama pravi
gubitke daleko veće od novčanih kazni
predviñenih zakonom i dovodi do pada budžetskih
prihoda većih od prihoda koji je država dobila
od kazni
UNIJA POSLODAVACA Srbije (UPS) traži od Poreske uprave
da hitno obustavi zatvaranje firmi jer je to
kontraproduktivno i podstiče širenje sive ekonomije.
- Zatvaranje objekata dovodi do smanjenja prometa,
neisplaćivanja zarada zaposlenima, a dalje do otpuštanja
zaposlenih i, u krajnjem slučaju, do prelaska u sivu zonu. Time su
na gubitku i zaposleni i poslodavci koji legalno posluju i sama
država koja gubi stabilne prihode, navodi se u saopstenju UPS.
Ističe se da privremeno zatvaranje kažnjenim firmama pravi
gubitke daleko veće od novčanih kazni predviñenih zakonom i
tako, kako se napominje, dovodi do pada budžetskih prihoda većih
od prihoda koji je država dobila od kazni.
KRALJEVO
Novi
carinski
kompleks
UPRAVA CARINA svečano je
carinski kompleks Kovanluk
u Kraljevu. Kompleks koji se
proteže na površini od oko
2,5 hektara završen je za nepunih
16 meseci, grañen je na savremen
način koji će omogućiti da se
carinski posao odvija na
najefikasniji i najbrži način, a
sredstva za izgradnju obezbedila je
Vlada - Ministarstvo finansija.
Osim administrativne zgrade i
objekta za odlaganje arhivske
grañe, taj kompleks poseduje i
magacinski prostor za smeštanje
oduzete robe, terminal za teretna
vozila sa 41
parking mestom za kamione
i 109 parking mesta za oduzete
automobile u postupku.
Time su rešeni problemi te
carinarnice, a ujedno se u skladu sa
evropskim standardima izašlo u
susret potrebama privrede jer se
teretnim vozilima ulazak u terminal
neće naplaćivati, navedeno je u
saopštenju.
- Smatramo da je reč o kršenju prava na rad i slobodu
preduzetništva, i da ovaj vid kazni mora biti rezervisan samo za
slučajeve gde dalji rad predstavlja opasnost za zdravlje i
bezbednost zaposlenih i grañana, navodi UPS.
Izricanje kazni u drugim slučajevima je, dodaje se, naročito štetno
u kriznim godinama tokom kojih jedan mesec lošeg poslovanja
može biti ključan izmeñu opstanka i gašenja firme i radnih mesta.
Prema UPS, uloga Poreske inspekcije treba da bude obezbeñivanje
naplate poreza, a ne prosto punjenje rupe u budžetu kroz
kažnjavanje i zatvaranje privrednih subjekata, što joj je, kako se
čini, postao glavni cilj i razlog postojanja.
JAGODINA
Grad poma`e gra|anima
SKUPŠTINE GRADA Jagodine
su odbacili predlog odbornika Srpske
napredne stranke da se iz budžeta grada
prestane sa finansiranjem sportskih
klubova i sportista, dečijih i ustanova
kulture i direktnim pomaganjem iz
budžeta socijalno ugroženih i bolesnih
za kupovinu lekova.
Predlog ispred SNS na prvoj sednici
skupštine u novom sazivu podneo je
odbornik Zoran Antić prilikom rasprave
o završnom budžetu grada za
2011. godinu, uz ocenu da bi sportske
klubove trebalo da finansiraju
preduzetnici.
-Živimo u teškom vremenu i trebalo bi
preispitati postojanje ovih stavki u
budžetu, kazao je Antić.
Protiv predloga Antića, uz skupštinsku
većinu koalicije JS,SPS,PUPS, glasali su
i odbornici Demokratske stranke i
Demokratske stranke Srbije.
Predsedavajući Skupštine Dragan
Marković - Palma, do poslednjih izbora
gradonačelnik Jagodine, napomenuo je
da se svi sportski klubovi u Jagodini
finansiraju iz budžeta i da je
napravljeno 50 igrališta za male
sportove, plivački bazeni, tenis i druga
igrališta.
-Jagodina ima superligaše u fudbalu,
ženskom rukometu, prvoligaše u košarci
odjek
jun 2012.
11
a sve smo to radili da bismo mlade
okrenuli sportu a ne drogi i alkoholu.
Nijedna vlast ne može zabraniti
da u dečijim vrtićima, a napravili smo
tri nova, ne ugradimo klima ureñaje,
da tamo budu najmanje cene u
Srbiji kada je u pitanju smeštaj, da
vaspitačima ne podignemo plate, da ne
subvencionišemo grañane da plaćaju
najnižu cenu vode od samo devet
dinara za kubni metar, rekao je
Marković.
Odbornici su takoñe produžili
važenje odluke o novčanoj pomoći iz
budžeta nezaposlenim trudnicama i
porodiljama u iznosu 12.000 mesečno
do kraja ove godine i utvrdili da od 1.
juna do 31. decembra svako
novoroñeno dete u Jagodini dobije
1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti
po srednjem kursu Narodne banke
Srbije na dan donošenja
odluke.
Odbornici su doneli i odluku po
kojoj prestaje važenje odluke
o finansijskoj pomoći bračnim
parovima, ali obaveze bračnih parova
koji su dobili ta sredstva ostaju na snazi.
Reč je o odluci od 1. januara 2011.
godine, po kojoj je svaki bračni par,
ako je jedno starije od 38 godina,
za sklopljeni brak dobijao 3.000
evra.
ŠTRAJK U PREDUZEĆU „ŠUMADIJA DES“
Tra`e plate i posao
Zaposleni u „Šumadiji DES“
počeli su generalni
štrajk zbog nepoštovanja
protokola o isplati zaostalih
plata i nedostatka posla za
koji krive direktora u ostavci
Radoslava Jovanovića
ako je krajem prošle nedelje
izgledalo da će zaposleni u
preduzeću „Šumadija DES“, koje
zapošljava osobe sa invaliditetom,
odustati od najavljenog štrajka to se ipak
nije dogodilo. Generalni štrajk počeo je
u utorak zbog nepoštovanja, u martu
potpisanog , protokola o isplati zaostalih
plata. Prema tom protokolu zaostale
zarade trebalo je da budu isplaćene do
aprila, da bi od maja počela redovna
isplata „minimalaca“. Za izmirivanje
starih dugovanja iz 2010. godine
utvrñen je rok do kraja godine.
U meñuvremenu direktor preduzeća
Radoslav Jovanović je podneo ostavku,
a na raspisan konkurs za novog
direktora, prema nezvaničnim
informacijama javilo se četri kandidata.
Sednica Skupštine preduzeća, na kojoj
je trebalo izabrati direktora, održana je u
utorak u kasnim popodnevnim satima,
kada je ovaj broj Kragujevačkih ulazio u
štampariju.
Direktor Jovanović podneo je ostavku
nezadovoljan odnosom Ministarstva
ekonomije prema firmama koje
upošljavaju radnike sa invaliditetom.
Prema njegovim rečima radnici su
primali male, ali redovne zarade sve dok
nije promenjen način refundiranja dela
zarade za radnike sa invaliditetom.
On je podsetio da preduzeće dobija taj
novac sa zakašnjenjem od dva meseca
zbog čega je dovedeno u tešku situaciju.
U „Šumadiji DES“ zaposleno je 85
radnika, od kojih je 51 osoba sa
invaliditetom.
Prema rečima predsednika Sindikata
metalaca u ovom preduzeću Dejana
Markovića svi zaposleni u potpunosti su
obustavili rad, zbog neisplaćenih
prinadležnosti, odnosno u znak protesta
što poslovodstvo nije ispoštovalo
sporazum iz marta, kada smo takoñe
štrajkovali.
- Sa direktorom Radoslavom
Jovanovićem smo dogovorili da se do
I
kraja maja normalizuje isplata plata u
preduzeću, a da se, nakon toga, pronañe
rešenje za isplatu pet zaostalih zarada iz
2010. i 2011. godine. Od tog dogovora,
meñutim, nije bilo ništa, pošto smo
krajem prošle nedelje primili po 14.000
dinara, što je tek deo plate za mart,
rekao je Marković, dodajući da govori i
u ime sindikalne organizacije koja u toj
firmi okuplja osobe sa invaliditetom.
Štrajk kao samoubistvo
Na najavu štrajka sada već bivši direktor
Jovanović odgovorio je pismom
upućenom na adrese obe sindikalne
organizacije. On, izmeñu ostalog,
navodi i da zbog štrajka već zaključene i
potencijalne poslove neće moći da se
realizuju i da vrednost tih poslova nije
mala. Zaključeni su poslovi sa
Direkcijom iz Paraćina vredan 600.000,
kragujevačkim Arhivom od 380.000,
Osnovnim sudom u Požarevcu vrednom
350.000 dinara. Naveo je i da su
zaključena i dva posla sa Skupštinom
opštine Aranñelovac i kragujevačkim
Udruženjem distrofičara ukupne
odjek
jun 2012.
12
vrednosti od 130.000 dinara.
„Uveravam vas da niste mogli učiniti
ništa gore za preduzeće i njegovu
perspektivu, od onoga šta ste učinili.
Upozoravam vas da ste, kao ljudi na
čelu sindikata, odgovorni za dramatične
posledice i za rušenje svega što je
urañeno poslednjih 18 meseci. Pozivam
vas na odgovoran odnos prema svojoj
budućnosti, jer vaš štrajk ništa ne
donosi, a mnogo šteti, ako su navedeni
razlozo tačni. Ako je u pitanju nešto
drugo molim vas da se izjasnite kako
bismo znali o čemu se radi i da
probamo rešenje problema“, napisao je
Jovanović.
Odgovorio mu je Dejan Marković
rekavši da radnici danima nemaju posla
i da ne zna o kojim to zaključenim
poslovima koje štrajk može da ugrozi
Jovanović piše.
- Danas su puštena dva-tri naloga u
pogon, ali nema repromaterijala. Čim
stigne materijal mi ćemo da počnemo da
radimo. Nećemo dozvoliti da ijedan
posao zbog nas propadne, bez obzira što
smo u štrajku. Direktor navodi posao
za Direkciju iz Paraćina, ali nema
radnog naloga, taj posao još nije ni
počeo da se radi, a on navodi da smo ga
već ugrozili. Kada je u pitanju
kragujevački Arhiv tu se tek uzimaju
mere, a za posao za Osnovni sud u
Požarevcu takoñe još nema radnog
naloga, tvrdi Marković, dodajući
da preduzeće bez posla ne može da živi
i da ne može da se oslanja samo na
novac od Ministarstva ekonomije. Za
nedostatak posla Marković krivi
direktora Jovanovića.
Zakon mora da se menja
Kada je podneo ostavku Jovanović je
kao razlog naveo nezadovoljstvo
odnosom Ministarstva ekonomije preda
preduzećima koja upošljavaju osobe sa
invaliditetom.
O čemu se radi?
Prema zakonu, a intervenisao je i
državni revizor promenili su se uslovi
finansiranja zaštitnih radionica. Sada je
firma u obavezi da isplati plate i sve
poreze i doprinose i da sa dokazom da je
to učinila konkuriše kod Ministarstsva
ekonomije za refundiranje 50 odsto
uplaćenog novca. I to jeste veliki
problem, jer su ranije preduzeća koja
zapošljavaju invalide novac dobijala
ranije, a sada se on u proseku čeka i po
dva meseca.
Prema rečima predsednika Sindikata
metalaca Kragujevca Gorana Milića
država svim zaštitnim radionicama u
Srbiju duguje po dva meseca, ali takav
je zakon.
- To je jednostavno nedopustivo, jer se
na taj način sve firme koje zapošljavaju
invalide dovode u velike probleme.
Firma mora da kupi repromaterijal, da
napravi proizvod, da ga proda, da isplati
plate i doprinose i na kraju da čeka da
joj država refundira polovinu novca za
plate osoba sa invaliditetom. Čim se
bude formirala nova Vlada moraćemo
da krenemo u razgovore i pregovore da
se promeni takav način finansiranja
osoba sa invaliditetom. Mi u Kragujevcu
imamo tri takve zaštitne radionice. To su
„Šumadija DES“, „Zastava inpro“ i
„Grafopromet“ i one zapošljavaju veliki
broj invalidnih lica. One su na neki
način podržavljene iako im status
zvanično još nije promenjen. Mislim da
bi najbolje bilo da država prvo uplati
novac zaštitnim radionicama, a ima
načina da poslodavac, odnosno direktor
firme ako ne isplati plate i doprinose
bude kažnjen, objašnjava Milić,
dodajući da zaposleni u „Šumadija
DES“ pored svih problema koji imaju
mesecima, pa i godinama primaju
minimalne zarade.
Prema dogovoru sa Ministarstvom
ekonomije „Šumadiji DES“ će
najkasnije do 10. juna preko trezora biti
uplaćeno još 640.000 dinara da bi
zaposleni u ovoj firmi mogli da prime
platu za mart ove godine.
Da li će štrajk u DES-u trajati do tada,
da li će novi direktor pozvati
predstavnike dva sindikata na dogovor
ili će zaposleni prekinuti štrajk kada
dobiju nove poslove za sada je
teško reći.
KAKO PRIVUĆI NOVAC IZ EVROPSKIH FONDOVA
Bez odr`ivih
projekata nema para
Kragujevac će pokušati da iz fondova Evropske unije
dobije novac za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, a u
realizaciju projekata, koji su već pripremljeni uključiće se
„Vodovod“, „Gradska čistoća“...
U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI Kragujevac održan je, u utorak,
sastanak predstavnika evropskih razvojnih fondova, lokalnih samouprava iz
Šumadije i Pomoravlja i Tehnološkog parka Univerziteta Beograd o mogućnostima
da se projekti vezani za infrastrukturu i zaštitu životne sredine finansiraju sredstvima evropskih fondova.
Srbija ove godine iz razvojnih fondova Evropske unije za poboljšanje infrastrukture i zaštitu sredine može da računa na preko milion evra, ali da bi taj novac zaista
i dobila neophodno je da finansijerima ponudi dobre održive projekte i kvalitetne
biznis planove.
Prema rečima člana Gradske vlade za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa
udruženjima Zorana R. Prokića Kragujevac će projektima iz oblasti zaštite životne
sredine konkurisati za novac iz ovih fondova.
- U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom i preduzećima kao što su
„Vodovod“ i „Gradska čistoća“, koji već imaju pripremljene projekte, trudićemo se
da dobijemo novac i realizujemo projekte. Naravno, da ćemo za sve ono šta je u
interesu grada praviti nove projekte i konkurisati za odreñena sredstva, kaže Prokić.
Finansijski ekspert evropskih razvojnih fondova Rajnhard Šurman kaže da se
Srbija, dobijanjem statusa kandidata, približava Evropskoj uniji, a to znači da će
imati pravo da konkuriše za finansijsku pomoć razvojnih fondova Evropske unije.
- Moj zadatak je da zainteresovanima pružim informacije kako mogu da doñu do
novca koji postoji u EU. Inače, ti fondovi su, pre svega, vezani za rekonstrukciju i
izgradnju. Razgovaraću sa predstavnicima lokalnih samouprava, kao i sa ljudima
iz regiona. Postoje dve linije fondova, jedna je klasična i ona ide direktno Vladi
Srbije, a druga su fondovi fondovi EU za regionalni razvoj iz kojih Srbija može da
računa na 1,1 milion evra. Kada se govori o drugoj liniji neophodno je da
konkurišete. Projekti moraju da budu jasno definisani, a iza projekta mora da stoji
dobar biznis plan. Jedino na taj
način možete računati da ćete dobiti novac iz ovoh fondova, objasnio je Šurman.
Predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac Dušan Puača predstavio je
gostima iz Evrope privrednu sliku Šumadije i Pomoravlja istakavši da je najveći
problem ovog regiona, kao i Srbije nezaposlenost i da novac iz evropskih fondova
može da pomogne da ovaj gorući problem bude manji.
- Svesni smo da moramo da ispoštujemo procedure koje ti fondovi zahtevaju i zbog
toga su nam potrebna nova poslovna poznanastva i nova znanja, kao i novi poslovni
interesi da bi nam naši partneri omogućili da se uključimo u proces obezbeñivanja
tih sredstava. Naše opštine i gradovi generalno imaju isti problem, a to je da se
napravi ambijent za privlačenje stranih investicija. Znamo da su investitori veoma
zahtevni, da ne kažem razmaženi, i traže maksimalne uslove i ako mogu da biraju
odaze tamo gde dobijaju više. Znamo da ljudi prave novac, a mi imamo kvalitetnu
i korektno obučenu radnu snagu, kojoj su potrebne odreñene dokvalifikacije i prekvalifikacije, Regionalna komora preko svoje akademije upravo na tome radi da
bismo prilagodili naše radnike zahtevima stranih investitora. I pored toga ako
nemamo adekvatne uslove, a pre svega kvalitetnu infrastruktru nećemo moći da
privučemo investirore, rekao je Puača, dodajući da je Regionalna komora
Kragujevac od Brisela dobila projekat kojim je formirana Agencija za privlačenje
direktnih stranih investicija u cenralnu Srbiju čime zadovoljava i formalnu stranu
koju Evropa traži, a to je da ima priznate institucije sa kojima će raditi.
U realizaciji projekata i privlačenja novca iz evropskih fondova partner sa srpske
strane biće Agencija Regionalne privredne komore Kragujevac, lokalne
samouprave i Tehnološki park beogradskog univerziteta.
odjek
jun 2012.
13
SINDIKALNA SCENA VOJNE FABRIKE
„Nezavisnost“ postala
reprezentativna
Rešenje Ministarstva rada i
socijalne politike kojim je
sindikatu „Nezavisnost“
utvrñena reprezentativnost,
Samostalni sindikat i
poslovodstvo dočekali na
nož
indikat „Nezavisnost“ Vojne
fabrike, posle silnih peripetija,
osporavanja, pa i saplitanja, rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike, koje je potpisala državni
sekretar Snežana Lakićević, utvrdio je
reprezentativnost. Pre ovog rešenja
„Nezavisnost“, je 18. februara 2011.
godine poslodavcu, odnosno
poslovodstvu fabrike, podnela zahtev za
utvrñivanje repšrezentativnosti, ali je on
odbijen. Potpom je usledio zahtev
republičkom odboru za utvrñivanje
reprezentativnosti, ali je i on
21. septembra 2011. godine, na sednici,
koja je održana u Beogradu, odbijen.
Predlog odbora da se ne sindikatu
„Nezavisnost“ Vojne fabrike ne utvrdi
reprezentativnost dostavljen je ministru
rada Rasimu Ljajiću, koji je uvidom i
spise i zapisnik sa sednice utvrdio
da predlog odbora nije zasnovan
činjenicama i dokazima, kao i da bi
usvajanjem ovakvog predloga bila
povreñena osnovna načela zakonitosti,
zaštite prava grañana, istine i načelo
ocene dokaza. To jem izmeñu ostalog, i
napisano u obrazloženju rešenja o
utvrñivanju reprezentativnosti.
Da stvar bude interesantnija za
neutemeljen predlog republičkog odbora
najzaslužniji je predstavnik Saveza
samostalnih sindikata i to upravo iz
Kragujevca.
U obrazloženju ovog rešenja nisu
mimoiñeni ni fabrički Samostalni
sindikat, ali ni kadrovska služba Vojne
fabrike za koje je utvrñeno da nisu u
obzir uzeli pristupnice, koje su
dostavljene izmeñu podnošenja zahteva
za utvrñivanje reprezentativnosti i
datuma brojanja pristupnica i
utvrñivanja da li „Nezavisnost“ ima
dovoljan broj članova, odnosno
S
najmanje 15 odsto od broja zaposlenih.
Rešenjem Ministarstva rada utvrñeno je
da „Nezavisnost“ Vojne fabrike ima 354
člana, da fabrika ukupno ima 2.144
zaposlena i da ovaj sindikat ima više od
15 odsto članova od ukupnpg broja
zaposlenih. Ustanovljeno je da ovaj
sindikat ispunjava i ostale uslove iz
člana 219. stava jedan Zakona o radu. A
ti uslovi su da deluje na načelima
slobode sindikalnog organizovanja i
delovanja, da je nezavisan od državnih
organa i poslodavaca, da se finansira
pretežno iz članarine i drugih sopstvenih
izvora i da je upisan u registar
sindikata.
Da se u fabrici, posle dostavljanja
rešenja o reprezentativnosti sindikata
„Nezavisnost“, baš zakuvalo pokazuje i
to što je kolegijum, na koji nije pozvan
predsednik reprezenativnog sindikata,
odložen kada je on najavio da će
prisustvovati sastanku, jer to po
kolektivnom ugovoru ima pravo.
Sindikalna organizacija
„Zastava oružje“, koja je članica Saveza
samostalnih sindikata Srbije, prema
nezvaničnim informacijama, najavila je
povodom rešenja koje je dobila
„Nezavisnost“, pokretanje upravnog
odjek
jun 2012.
14
spora pred Upravnim sudom, u nameri
da ospori, sada već utvrñenu,
reprezentativnost.
Inače, „Nezavisnost“, prema fabričkom
kolektivnom ugovoru ima pravo da
sindikalne prostorije, kao i da sindikalni
funkcioneri, u odnosu na broj članova,
budu delimično ili potpuno osloboñeni
rada na svojim radnim mestima.
I pre utvrñivanja reprezentativnosti u
„Nezavisnosti“ su tvrdili da Sindikalna
organizacija „Zastava oružje“, iako je
najbrojnija, nikada nije utvrdila
reprezentativnosti, kao i da će tražiti
mesto u fabričkom Upravnom odboru,
čiji je zamenik predsednika upravo
predsednik Samostalnog sindikata u
fabrici. Ako se zna kako se biraju
direktor i top menadžment onda i ne
treba da čudi što će, kada i ovaj zahtev
doñe na dnevni red, temperatura u
fabrici dostići tačku ključanja.
Sindikat „Nezavisnost“, iako je
konferenciju za novinare najavio za kraj
protekle sedmice, odustao je od susreta
sa novinarima i snimateljima. Verovatno
po nečijem dobronamernom savetu, a
možda i zbog toga što su zaključili
da su tenzije u fabrici dovoljno
narasle da ih ne bi trebalo dodatno
podsticati.
ZAINA
M
R
I
K
ČKA F
NEMA VANA ZA „FK
O
TERES I“
TR
INDUS
ja
blat“, ko
g
n
a
J
„
ija
e
Kompandi sitne i krupn je za
proizvo ainteresovana K
lance, z u fabriku „FKko
ulaganje, a u zajednič
industri“ će prenela bi u
preduzeenu tehnologij
savrem
elegacija nemačke firme
Jangblat“ iz Bad Hersfelda
posetila je prošle nedelje
Kragujevac i obišla proizvodne pogone
nekadašnje Fabrike sitnih lanaca
Industrije „Filip Kljajić“, a sada firme
„FKK industri“. Ova nemačka
kompanija, koja se bavi proizvodnjom
industrijskih lanaca, zainteresovana je za
pokretanje proizvodnje u Kragujevcu.
Inače, firma iz Bad Hersfelda ima
proizvodni program koji je veoma sličan
nekadašnjem proizvodnokm
programu bivše Industrije lanaca „Filip
Kljajić“.
Prema rečima člana Gradske vlade za
privredu i privatizaciju Vlada Vučkovića
Nemci su izrazili interesovanje da deo
proizvodnje izmeste u Kragujevac
i da formiraju možda i
zajedničku srpsko-nemačku, odnosno
bugarsko-nemačku kompaniju.
- Moram da kažem da je sve to još u
početnoj fazi, ali smatram da stvari teku
u pozitivnom smeru, jer su razgovori
izmeñu potencijalnih partnera već
počeli. Nemci su zainteresovani da u
Kragujevac prenesu svoju savremenu
tehnologiju, a od toga koliko će ko
uložiti u tu zajedničku kompaniju zavisi
i koliko će jedni, a koliko drugi imati
učešća u kapitalu, odnosno u
vlasništvu. Mi u Skupštini grada smo
predstavnike nemačke
kompanije detaljno upoznali sa
podsticajnim merama koje je grad
predvideo za investitore koji imaju
nameru da pokrenu proizvodnju, kaže
Vučković, dodajući da je ova nemačka
firma, iako ne meñu najvećim
D
proizvoñačima lanaca u toj zemlji, u
svakom slučaju za poštovanje.
Pregovori sa Bugarima
Deo nekadašnjeg „Filipa Kljajića“, za
koji su zainteresovani Nemci, kupio je
pre otprilike četri godine bugarski
državljanin Angel Hristov. Firma je
nazvana „FKK industri“, a potom su
formirane još dve firme kćerke „Balkan
erma“ i „FKK Veriga“. U momentu
kupovine firma je imala oko
140 zaposlenih, da bi taj broj sada bio
prepolovljen.
Firma „FKK industri“, prema podacima
zvaničnog sajta ove kompanije posluje u
sastavu Centralne remontne baze iz
bugarskog grada Pernik.
Prema nezvaničnim informacijama, i
pored ozbiljne namere nemačke firme da
započne proizvodnju u Šumadiji i tu
prenese svoju tehnologiju, formiranje
zajedničke firme sa bugarskim
vlasnikom, je najblaže rečeno krajnje
neizvesno. Prema tim informacijama,
pošto zvaničnih još nema, pregovori
nemačkih i bugarskih predstavnika dve
firme teku veoma sporo. Zapelo je, kako
kažu naši izvori, koji su želeli da ostanu
anonimni, oko toga što vlasnik „FKK
industri“ traži neprimereno visoku cenu.
To u krajnjoj liniji, ako se zna kako se
posle privatrizacije ponašalo
poslovodstvo firme i na koji je način
smanjen broj radnika, i ne treba da
čudi.
Na istoj adresi posle privatizacije pored
firme „FKK industri“, osnovane su
i još dve kćerke firme „Balkan erma“ i
„FKK veriga“. Po osnivanju firme
„Balkan erma“ vlasnik je sve radnike iz
„FKK industri“ prebacio u ovu firmu.
Nakon godinu dana došlo je do novog
tumbanja, kada su ti isti radnici još
jednom promenili firmu, ali ne i
vlasnika, jer su prešli u firmu kćerku
„FKK Veriga“. Zbog smanjenog obima
odlučeno je da jedan broj zaposlenih u
ovoj firmi, ali ne sve prebaci u
preduzeće „FKK industri“. Od 106
radnika u drugu firmu prešlo je 70, dok
je njih 36 proglašeno tehnološkim
viškom. Firma „FKK veriga“, koja nije
imala imovinu otišla je u stečaj.
Inače, privatizovana firma je do
nedavno relativno uspešno radila i
proizvodila kako krupne, tako i sitne
lance, ali je kriza učinila svoje.
Porudžbine su postajale sve tanje, što je
dovelo do smanjenja obima proizvodnje,
kašnjenja u isplati zarada i iskazvanja
viška radnika.
Od „Megle“ do „Fijata“
Član Gradske vlade za privredu Vlado
Vučković podseća da su neke nemačke i
austrijske kompanije već počele
proizvodnju u Kragujevcu i da dobro
posluju. On se nada da će tako biti i sa
firmom iz Bad Hersfelda i da će sa
bugarskim vlasnikom biti postignut
dogovor oko zajedničkog ulaganja i
instaliranja nove savremene tehnologije.
Valja podsetiti da su u gradu već
prisutni kompanija „Megle“, koja je
posle poništenja privatizacije Mlekare
„Mladost“ preuzela ovu firmu, povećala
proizvodnju i otkup mleka, ali i u
proizvodnju uvela dvadesetak novih
proizvoda. Tu je i firma HTL, koja je
napravila fabriku u Grošnici i koja važi
za jednog od važnijih „Fijatovih“
dobavljača. Pozitivna iskustva grad ima
i kada je u pitanju nemačko-austrijski
koncern „Vaker Nojsen“, koji upravo u
zakupljenim pogonima „Filipa Klajića“
proizvodi delove za grañevinske
mašine i mehanizaciju. Pored ovih firmi
austrijski trgovinski lanac „Supernova“,
koji uskoro ovde počinje izgradnju
autlet centra od 22.000 kvadrata.
Pored Kragujevca nemačke kompanije
našle su pogodno tlo i u Lapovu.
Tu je smeštena jedna od fabrika
„Kronošpan grupacije“, svetskog lidera
u proizvodnji pločastog materijala od
drveta. Preduzeće u Lapovu počelo je sa
probnom proizvodnjom u avgustu 2009.
godine. Sada ova ima preko 180
zaposlenih. Godišnji kapacitet fabrike je
360.000 kubika sirove iverice, koja se
na tržišta u Evropi i svetu.
Zajedni~ka firma sa
novom tehnologijom
odjek
jun 2012.
15
VALJEVO
Savremena fabrika za
preradu jaja
Otvaranjem domaće
Fabrike „Melanž” koja će
prerañivati sirova jaja,
proizvoditi tečno
žumance, tečno belance i
takozvani melanž,
mešavinu belanceta i
žumanceta, kao i jaja u
prahu, što se do sada
uvozilo u Srbiju, osim što se
otvaraju nova radna mesta
poljoprivrednici će biti
motivisani da povećaju jata
koka nosilja
Valjevu će uskoro početi sa
radom fabrika „Melanž”,
površine 3.000 kvadratnih
metara, sa najsavremenijom opremom
za preradu sirovih jaja, inače jedina te
vrste u Srbiji i okruženju.
Samo u jednoj smeni u njoj će moći da
se preradi, u šest proizvoda prilagoñenih
potrebama tržišta, više od 200.000
komada. Ovi podaci praktično znače da
farmere, prvenstveno tokom letnjih
meseci, kada dolazi do hiperprodukcije
jaja više neće hvatati panika šta da rade
sa njima. Otvaranjem „Melanža” biće
dodatno motivisani da povećaju jata
koka nosilja i otvaranje novih farmi.
Inženjer Žarko Kovač, koji vodi ovu
zahtevnu i specifičnu investiciju,
objašnjava da će se u novoj fabrici koja
će funkcionisati u potpuno zatvorenom
sistemu proizvoditi dva osnovna
programa od sirovih jaja.
-To je tečni program, koji obuhvata
proizvodnju celog tečnog
pasterizovanog jajeta, kao i razdvojenog
na komponente: tečno žumance, tečno
belance i takozvanog melanža, odnosno
mešavinu belanceta i žumanceta. U
drugom programskom asortimanu je
proizvodnja jaja u prahu i u ovom
slučaju od celog jajeta, žumanceta kao i
belanceta u prahu. Navedeni proizvodi,
a pre svih ona koja se dobijaju vrlo
složenim tehnološkim procesom,
isključivo su se uvozili. Prednost ovih
proizvoda jeste što su pored oslobañanja
U
od ljuske jaja pasterizovana na
70 stepeni, što znači da će njihova
zdravstvena bezbednost biti na najvišem
nivou. U odnosu na sveža, kod ovako
prerañenih rok trajanja je višestruko
duži. U skladu sa svim standardima,
proizvodi će se pakovati u specijalnoj
aseptik ambalaži čime će njihovo
čuvanje i transport takoñe biti u
potpunosti bezbedni. Inače, svi
proizvodi ove fabrike prvenstveno su
namenjeni prehrambenoj i konditorskoj
industriji, kao i proizvoñačima
majoneza, ali i pekarama, restoranima,
kuhinjama u kolektivnom smeštaju, od
obdaništa preko bolnica do vojnih
kasarni, ali i za domaćinstva”,
objašnjava Kovač, dodajući da je
oprema kupljena od čuvene danske
firme „Sanovo“ u potpunosti
automatizovana sa kapacitetom koji se
sa 200.000 u smeni, po potrebi, može
i troduplo povećati.
Vlasnik fabrike Aleksandar Radović iz
Beograda, pre četiri godine rešio je da
se oproba u poljoprivredi, odnosno
proizvodnji hrane. Tako ga je kupovina
farme koka nosilja „Fili-pili“ dovela u
Valjevo. Farma sa 240.000 nosilja
locirana je preko puta savremene fabrike
u kojoj je u toku završna montaža
opreme i ostalih ureñaja za njen
skorašnji početak rada.
odjek
jun 2012.
16
-U jednom periodu na srpskom tržištu
stvaraju se „rupe“, odnosno viškovi kao i
povremeni manjak konzumnih
kokošijih jaja, a s obzirom da je fabrika
„Vojvodina produkt“ u Inñiji tehnološki
prevaziñena, rešio sam da uñem u ovu
investiciju. Uz podršku Komercijalne
banke i ličnim sredstvima za vrlo kratko
vreme završavamo fabriku grañenu po
najvišim svetskom standardima, kakva ne
postoji ni u Bosni i Hercegovini,
Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji. U punom
pogonu, odnosno radu u tri smene, ona će
moći da preradi pola miliona jaja i biće
pravi „čistač“ za sve tržne viškove ne samo
iz živinarskih farmi valjevskog kraja.
Razgovaraću sa svim zainteresovanim
vlasnicima farmi i širom im otvoriti vrata
za saradnju. Proizvodi iz naše produkcije,
gde „zvezda“ po mom mišljenju neće biti
„Trumanova“ već tečno pasterizovana jaja,
ubeñen sam brzo će naći put i do inostranih
tržišta meñu kojima i onih u zemljama
Evropske unije “, rekao je Radović uz
podatak da je predračunska vrednost
oko četiri miliona evra i da će u njoj biti
zaposleno 50, odnosno sa onima koji su
već angažovani u fabričkoj farmi „Fili-pili“
oko 100 Valjevaca. Broj saradnika u
kooperaciji i drugim načinima
poslovanja do daljeg, kaže ovaj
biznismen, ostaje otvoren i bez ikakvog
limita.
ČAČAK
Grad
preuzima
„^ipsaru”
Gradska uprava uputila pismo o
namerama stečajnoj upravnici za
kupovinu čačanske „Čipsare”,
održan je sastanak sa gradskim
čelnicima od kojih sindikat očekuje
da se ispune predizborna
obećanja i reše problemi ovog
preduzeća
POSLE dve neuspele prodaje Fabrika
čipsa u Čačku uskoro bi mogla da
postane vlasništvo grada, rekao je
predsednik Gradskog veća samostalnog sindikata Slobodan Jelić.
Gradska uprava je uputila pismo o
namerama stečajnoj upravnici za
kupovinu „Čipsare”, jer nedavno je
održan sastanak sa gradskim čelnicima od kojih sindikat očekuje da se
ispune predizborna obećanja i reše
problemi ovog preduzeća.
-Naša očekivanja su da će nova Vlada
podrži tu nameru, jer je ova firma
veoma značajna za čitav region, mi
ćemo svakako insistirati da se preduzeće sačuva, naglasio je Jelić.
Fabrika čipsa sa proizvodnim pogonom, na osnovu analize veštaka, procenjena je na 4,76 miliona evra, a prilikom uvoñenja stečaja poverioci su
prijavili potraživanja od oko 15 miliona
evra.
Stečaj je u ovu firmu uveden 26. oktobra 2010. godine zbog duga od 840
miliona dinara i blokade računa, a 137
radnika ostalo je bez posla. Privredni
sud u Beogradu je 27. januara 2011.
godine doneo rešenje o bankrotstvu
većinskog vlasnika „Slap grupe”
Slaviše Purića, a četiri meseca kasnije
oglasio novu prodaju.
Rok je trebalo da istekne 13. jula, a
prodaja je zaustavljena na osnovu
naredbe Višeg javnog tužilaštva o zabrani raspolaganja imovinom stečajnog dužnika.
U trenutku oglašavanja prodaje nije
postojala zabrana, već je ona doneta
tek kada je izvršen upis imovine u
zemljišne knjige. Krajem novembra
prošle godine doneta je odluka o
povlačenju zabrane za prodaju fabrike, a 1. marta ove godine objavljen
oglas za prodaju Fabrike čipsa na koji
se niko nije javio.
UŽICE
Kinezima potrebna
vazdu{na luka
AERODROMSKI kompleks Ponikve,
u blizini Užica, koji je nekada bio
vlasništvo vojske, a sada njime gazduje
grad, mogao bi da postane kineska
slobodna zona. O toj mogućnosti
razgovarali su predstavnici Ambasade
Kine, Kineske korporacije za puteve i
mostove i Kineske razvojne banke u
Srbiji sa Jovanom Markovićem,
gradonačelnikom Užica, Miodragom
ðidićem, državnim sekretarom
u Ministarstvu finansija, i Milanom
Ristićem, direktorom Uprave za
slobodne zone Srbije.
Kineska strana je zainteresovana za
otvaranje slobodnih zona u Srbiji i, kako
je rečeno, u ovom trenutku prikuplja
informacije o uslovima za njihovo
otvaranje na tri lokacije: na Dunavu, u
Pirotu i na Ponikvama. Pogodnost
Ponikava je u tome što poseduje oko
550 hektara zemljišta i mogućnost
korišćenja aerodroma, za šta je potrebno
uložiti dodatni novac.
- Tradicionalno prijateljske odnose
dveju zemalja treba dodatno ojačati kroz
zajednička ulaganja za koje postoje
dobre osnove, poručio je Žu Lianći,
savetnik u ekonomskom i trgovinskom
odeljenju Ambasade Kine.
Predstavnici Kineske korporacije za
puteve i mostove, koja učestvuje u
izgradnji mosta Zemun - Borča, istakli
su da su veoma zainteresovani za
poslovanje u regionu i da zbog toga
planiraju da otvore logistički centar u
Srbiji. Tu ideju, kako je zaključeno,
trebalo bi prezentovati i drugim
kineskim privrednicima koji su
zainteresovani za otvaranje pogona i
predstavništava u slobodnoj zoni.
Gradonačelnik Jovan Marković ocenio
je da bi takva vrsta ulaganja omogućila
nove investicije u užičkom regionu.
- Kineskim kompanijama, koje bi
trebalo da se pojave na tržištu regiona,
potrebna je vazdušna luka kao logistička
podrška, rekao je Marković, objasnivši
da je grad spreman da ponudi nekakvu
vrstu koncesije na zemljište i postojeću
infrastrukturu, kako bi aerodrom
počeo da funkcioniše, te da njihov
odgovor očekuje za nekoliko meseci.
Inače, nakon donatorske konferencije,
koja je održana pre dve godine u
Beogradu, na kojoj je trebalo da se
prikupi novac za uklanjanje
neeksplodiranih ubojnih sredstava sa
aerodroma Ponikve, koje se tamo nalaze
još od NATO bombardovanja 1999.
godine, Ambasada Kine je ispunila svoje
obećanje i JP Aerodrom Ponikve
poklonila bager i kamion i proces
razminiranja je počeo u aprilu ove
godine. Prethodno je Evropska Unija
donirala 200.000 evra za izradu idejnog
projekta, ali nakon prve faze radova,
potraga pripadnika Sektora za vanredne
situacije MUP Srbije za neeksplodiranim bombama je zaustavljena, jer je
izostala donacija SAD. Predstavnici
Ambasade SAD obećali su 1,5 miliona
dolara, ali taj iznos nije izvestan, kako je
to, pre nekoliko dana, izjavila
ambasadorka Meri Vorlik boraveći u
Užicu, a iščekuje se i sudbina donacije
koju je obećala Rusija. Osim toga, na
aerodromu se nalaze i ostaci osam
aviona domaćeg vaduhoplovstva, koji su
takoñe uništeni tokom NATO bombardovanja, a njihovo uklanjanje zahteva
dodatno ulaganje.
NOVI PAZAR
Specijaliteti za Evropu
SPECIJALITETI iz novopazarskog kraja mantije, pite, bureci i baklava naći će se na
evropskom ali i američkom tržištu, zahvaljujući inicijativi ovdašnje firme „Euro
baget“, koja posluje u sastavu privatnog trgovinsko-ugostiteljskog preduzeća „Rekić“.
Zbog toga će firma do kraja narednog meseca uposliti 200 žena koje znaju da spremaju ove specijalitete. „Euro baget“ se već bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda sa
ovog područja, koji se prodaju u objektima velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, ali i u
Turskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
- Naši proizvodi vrlo brzo trebalo bi da budu dostupni potrošačima u Sloveniji, Italiji,
Nemačkoj i Americi. Naši partneri raspolažu sa mnogo prodajnih objekata i potrebna
nam je nova radna snaga, objašnjava Dželadin Tahirbegović, direktor firme i dodajući
da je za njih posebno interesantno nemačko tržište, gde živi mnogo ljudi iz ovog kraja.
odjek
jun 2012.
17
ŠTRAJK UPOZORENJA ZAPOSLENIH U „AUTOSAOBRAĆAJU“
[oferska pregolema
tuga
Radnici traže overu
zdravstvenih knjižica,
isplatu otpremnina za oko
200 ljudi, koliko se
prijavilo za socijalni
program, od države i grada
zahtevaju da pronañu
strateškog partnera,
povezivanje radnog staža
za 2011. godinu, a od
poslodavca da odmah
sačini program izlaska iz
krize
ponedeljak 18. juna tačno u
devet sati sa kragujevačke
autobuske stanice u protestnu
vožnju krenulo je dvadesetak autobusa
„Autosaobraćaja“. Kolona je u dva
navrata, uz zaglušujuću buku sirena,
prošla pored zgrade Skupštine grada, a
potom se, ulicom „Nikole Pašića“ i
„Lepeničkim bulevarom“ vratila
na polaznu stanicu. Jednosatna vožnja
autobusima gradskim ulicama
predstavljala je svojevrsni štrajk
upozorenja. Ona je najavila, ako zahtevi
ne budu ispunjeni, i generalni štrajk
zakazan za 26. jun, kada će prema
najavama lidera tri reprezentativna
sindikata, biti blokirani prilazi gradu i
najprometnije gradske saobraćajnice.
Prema odluci Štrajkačkog odbora
zaposleni će ispoštovati minimum
procesa rada, što znači da će na linijama
biti tek trećina uobičajenog broja
autobusa, dok će neke linije ostati bez
vozila ovog prevoznika.
Zaposleni u „Autosaobraćaju“, kojima
kasne četri plate, traže da im se overe
zdravstvene knjižice u skladu sa
zaključkom Vlade Srbije od 26. aprila
ove godine, realizaciju socijalnog
programa koji je Vladi predat u
decembru prošle godine, kada je i
obećano da će otpremnine za oko 200
radnika biti isplaćene do 15. februara.
Od većinskog vlasnika države i
grada Kragujevca radnici traže da
pronañu ozbiljnog strateškog partnera i
povezivanje radnog staža za
U
2011. godinu. Zaposleni od poslodavca
zahtevaju da odmah sačini i prezentira
program izlaska preduzeća iz krize.
Prema zaključku Vlade Srbije preduzeće
„Autosaobraćaj“ nalazi se na spisku
preduzeća, koja su u restrukturiranju i
kojima će biti overene zdravstvene
knjižice, ali to se od aprila ne dogaña.
Zaposleni i članovi njihovih porodica
nemaju pravo na lečenje, a kada će ga
dobiti ne zna se.
U Štrajkačkom odboru, koji čine
predstavnici sindikata „Nezavisnost“,
Samostalnog sindikata i Sindikata
zaposlenih u „Autosaobraćaju“ (SIZAS),
tvrde da sva četri zahteva imaju istu
težinu i da neće prihvatiti da se neki od
zahteva ispune, a neki ne, jer su svi
podjednako bitni za opstanak preduzeća.
Inače, prevoznička firma, koja je u
restrukturiranju, sa 530 zaposlenih u
ovom momentu duguje oko 400 miliona
dinara, a svakog meseca ulazi u novu
dubiozu od oko deset miliona.
Nema para za socijalni
program
Prema rečima zaposlenih u
„Autosaobraćaju“ najveći problem
preduzeća je što ima viška radnika i što
odjek
jun 2012.
18
socijalni program još nije realizovan
Predsednik sindikata „Nezavisnost“
Dejan ðokanović kaže da je krajem
prošle godine, na sastanku na kome su
pored sindikalaca bili ministar
ekonomije Nebojša Ćirić, gradonačelnik
Kragujevca Veroljub Stevanović i
ljudi iz Agencije za privatizaciju,
zaključeno da do 15. februara ove
godine na račun preduzeća treba da bude
uplaćen novac za radnike koji
dobrovoljno žele da napuste firmu.
- Njih je oko 200, a trebalo je da nam
uplate izmeñu osamdeset i sto miliona
dinara. Ali do danas nismo videli ni
dinar socijalnog programa. Kada su
država i grad postali većinski vlasnici
„Autosaobraćaja“ sa učešćem od 55
odsto kapitala država je za povezivanje
radnog staža uplatila 480 miliona
dinara, a sada nema za socijalni
program. Kada bi se taj problem rešio i
firma ostala sa oko 300 zaposlenih
mislim da bi mogla normalno da
funkcioniše. Ako se to ne reši ne znam
kako ćemo dalje, jer svakog meseca
se dugovo uvećavaju za desetak miliona
dinara, kaže ðokanović.
I njegov kolega predsednik Samostalnog
sindikata Milivoje Bulatović smatra
da bi preduzeće stalo na noge kada bi
država dala novac za socijalni program i
kada bi se broj zaposlenih sveo na pravu
meru.
Inače, „Autosaobraćaj“, koji je izgubio
gradski prevoz, zadržao je opštinski,
i meñugradski. U funkciji je pedesetak
autobusa.
U Samostalnom sindikatu preduzeća
ističu da su zahtevi zaposlenih više
upućeni na adresu države,
odnosno Vlade, a manje na adresu
lokalne samouprave, za koju kažu
da sve obaveze prema „Autosaobraćaju“
uredno izmiruje.
Strateški partner
Prema rečima predsednika SIZAS-a
Aleksandra Marovića bez ozbiljnog
strateškog partnera, a on može da doñe
tek posle realizacije socijalnog programa
i smanjenja broja zaposlenih, preduzeću
nema opstanka.
- Ako se ovako nastavi postoji realna
opasnost da firma, zbog nagomilanih
dugova, ode u stečaj i da doñe do
rasprodaje imovine preduzeća, a ona
nije mala, ističe Marović.
Po prelasku preduzeća pod ingerenciju
države i grada bilo je dosta govora o
mogućoj saradnji kragujevačkog
prevoznika i beogradske „Laste“, koja je
vremenom trebala da preraste u
strateško partnerstvo. To se, meñutim,
nije dogodilo, jer je Upravni odbor
„Autosaobraćaja“ nedavno odbio
ponudu „Laste“, zbog čega je direktor
AS-a Jovan Rvović, podneo ostavku.
- Upravni odbor firme je, krajem maja,
odbio ponudu „Laste“, pošto je ocenjeno
da zaposlenima u AS-u ne odgovara
ponuda tog beogradskog preduzeća,
koje, na primer, nije htelo da trajno
preuzme naše radnike. „Lasta“ je htela
da naše linije registruje kao svoje, a
naše vozače i konduktere zaposli na
odreñeno vreme, na mesec, dva ili tri.
Pored toga veliki akcionari
„Autosaobraćaja“ upozorili su nas da je
i „Lasta“ u velikim dugovima,
da joj je imovina pod hipotekom, kao i
da je vrednost akcija te kompanije na
berzi u velikom padu, ðokanović,
napominjući da je „Autosaobraćaju“
potrebna stabilna firma za strateškog
partnera.
Ianče, ovo je drugi put da direktor,
koga je postavila lokalna samouprava
podnosi ostvaku.
U Samostalnom sindikatu kažu i da su
se ljudi iz Agencije za privatizaciju
složili sa odlukom Upravnog odbora
AS-a da se ponuda „Laste“ ne prihvati.
Milivoje Bulatović ističe da su im u
Agenciji rekli da su registrovane linije
najveći resurs i potencijal jedne
prevozničke firme i da ih se nikako ne
treba odricati.
Niko srećan
Kola „Autosaobraćaja“ krenula su
još pre desetak godina, ali je sunovrat
nekada jedne od boljih prevozničkih
firmi ne samo u Srbiji počeo
kada je lizing kuća, posle tri godine
korišćenja, ovoj firmi oduzela 28
autobusa, koja su saobraćala u
gradskom prevozu. Firma gubi gradski
prevoz, a lizing kuća oduzete autbuse
prodaje beogradskoj „Lasti“,
koja konkursu dobija udeo u gradskom
prevozu. „Lasta“ preuzima jedan broj
vozača i konduktera, a AS-u ostavlja
balast zaposlenih u službama i režiji.
Kragujevačko preduzeće prelazi pod
ingerenciju države, odnosno Agencije za
privatizaciju i grada, ali se čini da se
ovakvim potezom, iako je sprečeno da
firma dublje potone, niko nije previše
usrećio, ni država, ni vazači u AS-u.
Odmah po podržavljenju AS-a
konstatovan je višak zaposlenih, ali je
to, zato što u državnoj kasi nema pare,
ostalo nerešeno do danas. Pored toga
oba direktora koja su u AS došla na
preporuku lokalne samouprave podnela
su ostavke.
Ni raniji direktori nisu bili bolje sreće.
Po svemu sudeći da je direktorska
fotelja u ovoj firmi prilično užarena.
Dvojica ranijih direktora
„Autosaobraćaja“ Dragan Popovski i
Jovica Suvački, koje je imenovao
Upravni odbor preduzeća, hapšeni su u
više navrata, zbog sumnje da su
zloupotrebama službenog položaja i
drugim mahinacijama teško ojadili
firmu. Popovski hapšen i zbog i
pritisaka na radnike da mu poklone
akcije preduzeća privatizovanog po
starom zakonu. U tim pritiscima, prema
svedočenjima radnika i penzionera,
učestvovali su i pojedini sindikalci.
Sva tri sindikata traže i hitno donošenje
programa za izlazak preduzeća iz krize.
Ostalo je, meñutim, nejasno ko treba da
donese i radnicima predstavi program po
kome će firma stati na svoje noge.
Pitanje je da li je to direktor, koji je u
ostavci, ali i u obavezi da sačeka
Skupštinu preduzeća i sednicu Upravnog
odbora da bi podneo izveštaj o svom
mandatu, ili Upravni odbor, koji je neke
obaveze direktora preuzeo na sebe. Ima
i onih koji se nadaju da će ljudi iz
Agencije za privatizaciju uskočiti u ovu
priču i ponuditi mere za ozdravljenje
firme.
Milutin ðević
odjek
jun 2012.
19
PODRŠKA BIZNISU
Dodeljeno
15 grantova
OVE GODINE iz gradske kase
izdvojeno je oko tri miliona dinara
za podršku najboljim poslovnim
idejama. Na konkurs za dodelu
sredstava za nabavku opreme javio
se 21 kandidat, ali je novac dobilo
15 budućih preduzetnika. Dobitnici
grantova dužni su da registruju
svoju delatnost, a neophodnu
pomoć će im pružiti i Gradska
uprava za privredu. Novi konkurs
za dodelu još petnaest grantova
biće raspisan na jesen.
Ugovore budućim preduzetnicima u
zgradi Skupštine grada,
uručio je načelnik Gradske uprave
za privredu Zoran Kuzmanović.
Prema njegovim odobrena sredstva
u pojedinačnom iznosu do
200.000 dinara su bespovratna i
biće upotrebljena za nabavku
opreme potrebne za realizaciju
poslovne ideje.
- Ovo je osma godina kako se
realizuje program podrške
započinjanju sopstvenog biznisa u
okviru koga je odobreno 670
grantova. Na osnovu monitoringa
koji smo obavili u saradnji sa
Regionalnom agencijom za
ekonomski razvoj Šumadije i
Pomoravlja utvrdili smo
da je procenat održivosti ovih
poslovnih ideja preko 60 odsto što
je veoma dobar rezultat, rekao je
Kuzmanović, dodajući da je
Kragujevac za šest godina iz
budžeta izdvojio oko trideset četiri
miliona dinara za pomoć
nezaposlenima koji žele da započnu
sopstveni iznis.
Preduzetničke ideje na
ovogodišnjem konkursu su
uglavnom iz sektora uslužnih
delatnosti poput otvaranja
krojačkih radnji, veterinarske i
stomatološke ordinacije, šivenja
lovačke i ribolovačke opreme,
pranje i održavanje tepiha,
fotografske usluge.
Slavica Kokerić dobila je novac za
proizvodnju kancelarijskog
materijala i kartonske ambalaže,
Jovan Petronijević za proizvodnju
biorazgradivih kesa, Predrag Savić
za proizvodnju palica za
bubnjeve, a Biljana Ranñelović za
proizvodnju behaton ploča.
KRAGUJEVAC
„Nikom” gradi servis
za „Fijatov” program
Kragujevačka firma „Nikom” je
u aprilu potpisala ugovore
sa „Fijatom”, postala je
regionalni zastupnik prodaje
ali i serviser automobila.
Pre dva dana kupila je dva
hektara zemljišta izmeñu dva
poznata kružnog toka prema
Batočini,gde će do kraja
godine na 5.000 kvadrata
izgraditi servis, tačnije
najmoderniji prateći centar
za „Fijatov” program
T
ek izabrani saziv gradske vlasti,
ovih dana, najavljivao je da će se,
kako se to moderno kaže, uskoro
ući u realizaciju još jedne, za Fijat”
važne investicije. Pričalo se, o dva hektara zemljišta u industrijskoj zoni
„Servis 2”. O čemu je reč, hoće li
„Fijat”, nedaleko od znaka ove
kompanije (kružni tok kod „Metroa”)
još nešto graditi.
Odgovor je brzo stigao. Na licitaciji u
Preduzeću za izgradnju grada ovdašnje
privatno preduzeće „Nikom” d.o.o.
kupilo je, nadomak fabrike TPV, upravo
oko dva hektara po ceni od 6.000 evra
po aru.
Ulaganje od oko 1,2 miliona evra, samo
za zemljište, prema informacijama iz
Preduzeća za izgradnju, pokazalo se kao
jedna od najvećih pojedinačnih
investicija u prethodne dve godine, a s
obzirom na razlog kupovine saznajemo i
da će verovatno biti najveća investicija
u poslednjih dve godine.
Kragujevačko preduzeće „Nikom”
postalo je regionalni zastupnik prodaje,
ali i serviser proizvodnog programa
„Fijata”, a na pomenutih dva hektara,
kako je planirano, do kraja ove godine,
najkasnije do kraja prvog kvartala 2013.
godine, izgradiće objekat od 5.000
kvadrata u kome će se nalaziti zvanični
servis, tačnije najsavremeniji prateći
centar ovog automobilskog brenda.
Izgleda da se ostvaruje ono što je do
nedavno manje-više ličilo na političku
priču, da će FAS u Kragujevcu
pokrenuti i domaće privrednike.
Vlasnik i direktor „Nikoma” Slobodan
Nikolić kaže da je potpisano više
ugovora sa „Fijatom”, o prodaji,
postprodaji, servisiranju za sve
automobilske brendove ovog
proizvoñača. Mesto budućeg servisa
vidi se sa velikog prozora njegove
kancelarije, jer je „Nikom” od sredine
devedesetih godina lociran u
Industrijskoj ulici, nadomak „Čistoće”.
- Pošto je u Kragujevcu matična fabrika
i partneri, komponentaši, sa
ovom investicijom „Nikom” u strateškoj
saradnji sa „Fijatom” zaokružuje
proces. Da na jednom mestu,
na izuzetno atraktivnoj lokaciji, izgradi
salon za prodaju svih brendova ove
fabrike, ali i servis koji će pružati usluge
u garantnom i vangarantnom roku, kao i
prodaju rezervnih delova. Time se
stvaraju uslovi da svi naši poslovni
partneri imaju kompletnu uslugu,
na jednom mestu, na najvišem nivou.
Naravno, od kupovine vozila,
registracije, osiguranja preko
servisiranja, do svih mogućih brzih
intervencija koje su potrebne na vozilu,
otkriva Nikolić.
„Nikom” d.o. o. tačnije namenski
osnovana firma „Nikom auto” je,
zapravo, postao regionalni generalni
zastupnik „Fijata”, s tim što region
pokriva nešto više od Šumadije i
Pomoravlja, Topolu, Aranñelovac,
meñutim i Kruševac, Jagodinu, Paraćin,
Ćupriju, Svilajnac, čak i Kladovo i
Negotin, gde se, prema ugovoru, mogu
otvarati podservisi.
Objekat će biti multifunkcionalni, biće
odjek
jun 2012.
20
dosta propratnih aktivnosti, radiće se i
limarija, farbanje, servis za pranje,
vulkanizerske usluge za putnički i
teretni program, tehnički pregled,
reglaža trapa, kompletna dijagnostika.
Za početak, ovaj regionalni centar će
omogućiti 25 novih radnih mesta, a
Nikolić očekuje da će sukcesivno, u
odnosu na broj i vrste usluga koje će
pružati, biti najmanje 50 zaposlenih.
Inače, „Nikom” d.o.o. je preduzeće sa
stopostotnim privatnim kapitalom
osnovano još 1991. godine. Krenulo se
iz omalenog prostora u ulici Janka
Veselinovića, „Aerodroma” do kupljenih
dva hektara u staroj industrijskoj zoni,
blizu maršićkog polja. Da li je šteta što
komponentaši „Fijata” nisu„ušli” na to
polje?
Na mestu gde je danas „Nikom”d.o.o, sa
70 zaposlenih, svojim transportom,
logistikom, otkriva Nikolić, bilo
je ñubrište i bara. Registrovano je kao
proizvodno-prometno spoljnotrgovinsko
preduzeće, već nekoliko godina je, kao i
sada za „Fijat”, regionalni zastupik
„Mazde”, u prodajnom asortimanu
imaju akumulatore, gume, filtere ulja i
uopšte delove, uglavnom najpoznatijih
proizvoñača putničkog, teretnog i
programa poljoprivrednih mašina i
autobusa. Ne pokrivaju samo Srbiju,
izvoze u Crnu Goru, Bosnu i
Hercegovinu, Hrvatsku, a cilj im je da
se šire i na druga tržišta.
ZA RUBRIKU „VEROVALI ILI NE”
Od gubita{a
do uspe{ne
firme
Za samo godinu dana, otkada ju je preuzeo
grad Beograd , PKB korporacija je od gubitka od
20 miliona evra poslovala sa dobitkom od
10 miliona evra. Kao dokaz da je sve moguće
ključne uštede nastale su kontrolom
utroška goriva i uvoñenjem radnih naloga,
boljom organizacijom, planskim nabavkama i
kontrolama na ugradnji rezervnih delova
NEKADAŠNJI Poljoprivredni kombinat „Beograd”,
danas PKB korporacija, obeležila je 20. juna godišnjicu
uspešnog poslovanja sa novim rukovodstvom. Preduzeće
koje je 2010. godine bilo na rubu propasti sa gubitkom od
20 miliona evra u meñuvremenu je prešlo u ruke grada i
postalo profitabilna kompanija koja će ovu godinu završiti
sa 10 miliona evra dobitka.
Kombinat su tim povodom obišli gradonačelnik Dragan
ðilas, predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i
ministar poljoprivrede Dušan Petrović. ðilas je najavio da
će PKB biti prva firma u , ali i u Srbiji, sa čijim
rukovodstvom će biti potpisan menadžmentski ugovor, na
osnovu kog će zaposleni znati koji deo ostvarenog dobitka
ide njima.
- PKB je 2010. godinu završio sa 20 miliona evra gubitka, a
ovu godinu završiće sa 10 miliona evra dobiti. Ovo će biti
prva firma u Beogradu u kojoj će radnici znati koliki su im
bonusi, jer ako ostvarujemo dobit od 10 miliona evra,
pošteno je da oko 2.000 zaposlenih znaju koliki će dodatak
dobiti na svoje plate, jer su oni to svojim radom zaslužili,
ZAVRŠNA nacionalna konferencija u
okviru projekta „Omladinsko
preduzetništvo - partnerstvo javnog i
civilnog sektora“ održana je
krajem maja u Biznis inovacionom
centru u Kragujevcu.
Projekat je započet u julu prošle
godine, a kako bi mladi uzeli učešće u
aktivnom socijalno-ekonomskom
razvoju okupljene su organizacije iz
Šumadije i Pomoravlja. Glavni
ciljevi, koji podrazumevaju jačanje
kapaciteta organizacija civilnog
društva i razvoj omladinskog
preduzetništva kao mogućnosti za
samozapošljavanje, uspešno su
realizovani, a na konferenciji
su predstavljeni i najvažniji rezultati,
unapreñenje kapaciteta sedamnaest
rekao je ðilas i dodao da će zadatak kompanije biti i da
male poljoprivrednike na teritoriji grada okupi i omogući im
da razvijaju svoje robne marke.
Kao dokaz da je sve moguće klučne uštede nastale su
kontrolom utroška goriva i uvoñenjem radnih naloga
(116 miliona), boljom organizacijom (100 miliona),
planskim nabavkama i kontrolama na ugradnji rezervnih
delova (49 miliona), tako da je prvi put nakon dve decenije
u PKB-u od marta ove godine isplaćuje bruto zarada,
izmiruju se porezi i doprinosi, prosečna neto zarada je
49.161 dinar, potpisan je Kolektivni ugovor izmeñu
poslovodstva i dva reprezentativna sindikata.
PKB će biti kompanija, naglašeno je, koja će razvijati
Beograd, jer poljoprivreda predstavlja polovinu ukupnog
izvoza glavnog grada. Predsednik Skupštine grada
Beograda Aleksandar Antić poručio je da je firma preporoñena zahvaljujući spremnosti i hrabrosti da se promene
neke stvari i reše problemi koji su postojali godinama, a
neki čak i dve decenije.
- U Beogradu je skoro dve trećine od ukupnog zemljišta
poljoprivredno. Beograd je neiskorišćena riznica i mi
planiramo da je iskoristimo, celo područje leve
obale Dunava, gde se nalazi i PKB, značajno za dalji razvoj
glavnog grada, ustvrdio je Antić.
Govoreći o rezultatima korporacije u poslednjih godinu
dana, direktor PKB-a Rajko Mandić ukazao je da je firma
postala uspešna zahvaljujući timu od 2.000 ljudi koji su
uspeli da preokrenu sistem i od firme pod stečajem naprave
firmu koja stvara novu vrednost, upošljava ljude i pokreće
čitav region, ali i podršci gradskih vlasti.
- Sada imamo održiv poslovni model, koji će na dug rok
sigurno u narednih 20 godina omogućiti da firma radi i
stvara i da i zaposleni i društvo od toga imaju korist.
Trenutno se gradi farma kapaciteta 2.500 muznih krava,
prva od četiri koje će biti sagrañene do 2014. godine kada
će kompanija, kako se očekuje, imati efikasnu proizvodnju
u rangu evropskih proizvoñača. Nabavljena je i nova
mehanizacija u koju je investirano pet miliona evra, kaže
Mandić.
Inače, ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je da je
PKB primer da se danas u Srbiji od hrane može zaraditi.
Zašto tako nije bilo „juče”, dok je korporacijom upravljala
država verovatno je izlišno i pitati.
RAZVOJ OMLADINSKOG
PREDUZETNIŠTVA
[ansa za mlade u
samozapo{ljavanju
organizacija civilnog društva, usvajanje
Lokalnog akcionog plana za omladinsko
preduzetništvo u Kragujevcu za
naredne tri godine, podizanje
svesti javnosti o dobrim praksama
Evropske unije u razvoju
preduzetništva mladih... Inače,
realizovan je od strane Biznis start-ap
centra i grada Kragujevca, u
saradnji sa partnerima nevladinom
organizacijom „Sunce“,
odjek
jun 2012.
21
organizacijom SPARK i Kancelarijom
za mlade.
Pokazalo se da Srbija ima iste probleme
kao i Evropska unija. Činjenica je da
razvoj i stvaranje novih radnih
mesta u jednoj sredini ne čine velike
multinacionalne kompanije već
mala i srednja preduzeća. Iz tog razloga
kroz projekat „Omladinsko
preduzetništvo - partnerstvo javnog i
civilnog sektora“ pažnja je
posvećena udruženjima mladih,
udruženjima preduzetnika, neformalnim
omladinskim grupama, tako da su
izabrane lokalne organizacije, za
deset meseci, prošle ciklus treninga, sve
što je srodno pokretanju sopstvenog
posla, voñenje kampanja,
osnove preduzetničkih veština, saradnje
sa javnim institucijama.
Pojmovnik
S.s.
STALJINIZAM - (po Josifu
Visarionoviču Staljinu,
1879-1953) skup društvenih
pojava i metoda upravljanja
u SSSR-u vezanih za period
Staljinove vlasti (jako
izražen birokratski
centralizam, državni
kapitalizam, kult ličnosti)
prepoznatljiv i u drugim
zemljama pod uticajem
Sovjetskog Saveza.
STANDARD - svaka
zakonom utvrñena mera,
normalna mera, merilo;
zakonska novčana stopa i
sl; nešto što važi kao uzor,
obrazac, što je priznato kao
klasično; standard života
prosečna mera
zadovoljavanja ekonomskih
potreba pojedinaca,
pojedinih društvenih klasa
(apstraktno-naroda);
standard zlato normalno,
novčano zlato, zlato od 22
karata; standard obrazac
trg. obrazac, uzorak neke
robe kome mora i
isporučena roba da
odgovora.
STANDARDIZACIJA racionalizacija proizvodnje
putem smanjivanja većeg
broja oblika proizvodnje na
manji broj tipičnih obrazaca
(standarda) istog kvaliteta,
oblika, veličine, težine itd.
STATISTIKA - nauka koja
se bavi sakupljanjem,
klasifikacijom i analizom
numeričkih činjenica koje
tumači primenjujući
matematičke teorije
verovatnoće; same
numeričke činjenice.
STENDBAJ - stanje
pripremljenosti ili spremnosti
za upotrebu; pripravnost,
stanje pripravnosti; period
na listi čekanja za slobodno
mesto, obično u avionskom
saobraćaju;nalazi se na listi
čekanja; režim pripravnosti;
smanjivanje potrošnje
napajanja računara tako što
se napajanje troši samo za
čuvanje sadržaja radne
memorije.
STEPEN INDIKALIZACIJE predstavlja procenat
sindikalno organizovanih
radnika od ukupnog broja
zaposlenih radnika. Zavisi
od brojnih činilaca: socijalne
filozofiije, razvijenosti
industrijskih odnosa,
razvijenosti radničkog i
sindikalnog pokreta, radnog i
socijalnog zakonodavstva,
stope (ne)zaposlenosti,
tehnološkog razvoja, pojave
novih visoko stručnih
poslova, veličine preduzeća,
kulture, itd.
Pad sindikalizacije u 80-im i
90-im godinam je izraz
odreñene krize sindikalnog
pokreta usled više razloga.
Razlozi su vezani za
smanjenje potrebe
za solidarnošću kao
posledice rasta standarda
usled tehnološkog i
privrednog razvoja;
smanjenja udela industrijskih
radnika(»plave kragne«)u
ukupnoj radnoj populaciji;
rast udela ženske radne
snage, koja se tradicionalno
manje sindikalno organizuje
u odnosu na mušku radnu
snagu; manja
zainteresovanost zaposlenih
u tercijalnom i kvartijalnom
sektoru (»bele«kragne) za
sindikalno organizovanje;
talas neokonzervativizma i
dr.
STRES - termin
anglosaksonskog porekla
koji slučajno ima sličnost sa
našim izrazom ”potres” i
njegovim opštim značenjem;
definisan je 30-tih godina
kao činilac ili grupa činilaca
koji izbacuju neki sistem iz
funkcionalnog stanja i koji
izazivaju naknadni napor da
se unutrašnja ravnoteža
sistema povrati.
STRUKTURA - način
grañenja, sklop, sastav,
ustrojstvo; raspored; geol.
način kako su spojeni delovi
stena i planina; tvorevina,
grañevina.
STUDIOZAN 1. koji je stručno napisan na
osnovu temeljnog
proučavanja;
2. koji promišljeno i ozbiljno
pristupa rešavanju nastalog
problema, koji je istrajan,
vredan,temeljan, stručan,
naučno potkovan.
STUDIRATI - nastojati da se
neka stvar ispita,pomno
ispitivati ili razmišljati;
naročito: baviti se naukom,
posvetiti se nauci, učiti,
proučavati; biti slušalac
univerziteta, velike škole,
visoke škole (radi proučavanja neke nauke).
SUBJEKTIVAN - lični,
unutrašnji, koji se tiče
subjekta, koji potiče od
subjekta (osobe), a ne od
stvari; fig. koji polazi od
sebe, jednostran,
pristrastan, ličan.
SUBORDINACIJA podreñenost, potčinjenost,
zavisnost; poslušnost,
naročito u vojsci; log. odnos
nižeg pojma prema višem;
odnos vrste prema rodu.
SUBVENCIJA,
SUBVENCIONISANJE pomoć, pripomoć; naročito:
državna pomoć u novcu
(npr. pozorištu, stručnim
školama, naučnoj ili
humanoj ustanovi itd).
SUBVERZIVAN - razoran,
rušilački, prevratni,
prevratnički.
SUGESTIJA - ulivanje kome
u glavu, uticanje na koga,
uplivisanje, nadahnuće
nekom mišlju; nagovor,
nagovaranje, navoñenje na
što; naročito: uticanje na
onoga koji se nalazi u
hipnotičkom snu.
SUJETA - nekoga da ističe
svoju ličnost, da se otima za
slavom i počastima,
taština, slavoljublje.
SUJETAN - pohlepan za
slavom i uspesima, koji
bezrazložno ističe svoju
pamet i znanje, svoje preče
pravo u odnosu na sredinu:
tako bolesno sujetan muči
sebe i druge (Adler).
SUKCESIJA - zauzimanje
nečijeg mesta; sledovanje
(jedno za drugim),
uzastopnost; prav.
nasleñivanje, red
nasledstva; nasledstvo,
zaostavština.
SUPERIORITET,
SUPERIORNOST nadmoćnost, prevaga,
preimućstvo; viša vlast;
starešinstvo, nastojništvo.
SUSPENZIJA - odgañanje,
odlaganje, zadržavanje,
obustavljanje nekog
izvršenja; privremeno
uklanjanje,udaljavanje od
dužnosti; neizvesnost,
nerešljivost, sumnja,
podozrenje; ostaviti što in
suspenzo (lat. in suspenso)
ostaviti nerešeno, u sumnji,
da lebdi u vazduhu;
fiz. stanje kada delići lebde
ili vise u nekoj sredini,
npr. prašak razmućen u
vodi.
Za izdavača Dragan Ranić, koordinator Ureñivački kolegijum Dragutin
Stanojlović, Zoran Milovanović i Dragan Ranić
Izdavač
Lokalni projektni tim (predstavnici lokalne
samouprave, Unije poslodavaca Srbije,
UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih
sindikata)
Glavni i odgovorni urednik Milutin ðević Pomoćnik glavnog i odgovornog
urednika Aleksandar Jokićević Tehnički urednik Aleksandar Dimitrijević
Redakcija: Kragujevac, Kneza Mihaila 70 tel/fax 034 305-685
E-mail: [email protected]
odjek
jun 2012.
22
Download

Odjek 71