odjek
GODINA VI BROJ 66 oktobar 2011. BESPLATAN PRIMERAK
Opada
rejting
Srbije
Milutin ðević
glavni i odgovorni urednik
Koliko su stručni
i kvalifikovani naši
radnici
Kakva nam je menadžment, takve su nam i privreda i vanprivreda. A, kakav
rukovodeći kadar imamo možda najbolje pokazuju poslednji podaci Zavoda za
statistiku. Prema tim podacima 17.490 radnika u Srbiji nema ni dana škole, a čak
481.983 ih radi samo sa osnovnom školom.
A da nije reč samo o loše plaćenim i nepopularnim zanimanjima, moglo bi da
posvedoči skoro 4.500 funkcionera i rukovodilaca koji svoje radno mesto čuvaju
uprkos tome što imaju samo osnovno obrazovanje.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je najviše nekvalifikovanih radnika
zaposleno u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, snabdevanju vodom i
upravljanju otpadnim vodama, grañevinarstvu, trgovini, popravci motornih vozila,
administrativnim i uslužnim delatnostima...
Radnici sa diplomom srednje škole najčešće zarañuju plate baveći se zanatima
njih 42.775, trgovinom se bavi 27.204 radnika, a na ovoj evidenciji je i 11.155
službenika i 4.465 rukovodilaca raznih pogona, vlasnika malih radnji ili direktora
sopstvenih preduzeća.
Inače, u našoj zemlji se smatra da su naši radnici veoma stručni i kvalifikovani, a
zapravo Srbija kuburi sa obrazovnom radnom snagom. Tehnološki procesi u
nekim granama proizvodnje zastareli su i po dve do tri decenije, a isto
toliko kasnimo u obrazovanju. Zato se dogaña da strani investitori moraju prvo
da obuče radnike pre nego ih uposle.
Zato je bezmalo polovina radnika koji nemaju dovoljno obrazovanje potpisalo
ugovore na odreñeno vreme, dok ih za stalno radi svega 14 odsto. Angažovani su
i na povremenim 15,7 i sezonskim poslovima 24,5 odsto.
Sa diplomama više škole ili fakulteta u našoj zemlji je zaposleno 481.546 radnika,
odnosno samo 437 manje nego onih sa završenom osnovnom školom.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u septembru je na birou
742.576 grañana čekalo poziv za posao. Najviše ih je sa srednjim obrazovanjem
403.511 ima treći ili četvrti stepen stručnosti. Sa diplomom fakulteta, ali bez
radnog mesta je 49.493 grañana, a bez ikakvih kvalifikacija je
210.567 nezaposlenih.
I pored ovih pokazatelja u Srbiji se i dalje
smatra da su naši radnici veoma stručni
i kvalifikovani, a prava istina je da Srbija
zapravo kuburi sa obrazovnom radnom
snagom. Tehnološki procesi u nekim
granama proizvodnje zastareli su i po dve
do tri decenije, a isto toliko kasnimo u
obrazovanju.
Zbog svega toga ne treba da čudi što strani investitori
moraju prvo da obuče srpske radnike pre nego što ih
zaposle.
odjek oktobar 2011. 3
MESEC DANA
Od protesta do
volontiranja
Studenti univerziteta u Srbiji, policijski sindikati, zdravstveni i socijalni radnici, štampari,
putari i osobe s invaliditetom protestovali su juče na ulicama srpskih gradova,
nezadovoljni svojim statusom i materijalnim stanjem. Trojica radnika “Sanela” dobila
otkaz zbog toga što su radili na osnivanju sindikalne organizacije. Volonteri
“Filipa Morisa” sakupili i poklonili 19.000 knjiga
O
ko hiljadu studenata više fakulteta prošetalo je centralnim beogradskim ulicama, zahtevajući novu upisnu politiku. Akademci su sa Platoa kod Filozofskog fakulteta, uz
povike „Hoćemo na budžet“ i „Dole školarine“, došli do zgrade
Ministarstva prosvete, gde je studentska delegacija primljena na
razgovore. Prethodno su pročitani zahtevi, u kojima se traži da
svi studenti koji ostvare 48 bodova ostanu na budžetu, da apsolventske rokove imaju svakog meseca i da počnu pregovori o
izmenama i dopunama Zakona o visokom školstvu, u cilju
korigovanja školarina.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održao
je ispred zgrade vlade protest upozorenja i najavio veliki protest
za 25. oktobar na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Taj sindikat
traži povećanje zarada, povlačenje iz skupštinske procedure
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim
organima i javnim službama, poštovanje Socijalno ekonomskog
sporazuma, doslednu primenu potpisanih kolektivnih ugovora i
potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu.
Nekoliko stotina osoba s posebnim potrebama iz čitave Srbije
blokiralo je juče, drugi put u poslednjih mesec dana, saobraćajnicu na uglu Nemanjine i Kneza Miloša ispred Vlade Srbije,
tražeći povećanje iznosa nadoknade za tuñu negu i pomoć i
donošenje Zakona o invalidnini za civile.
Oko sto radnika „Dnevnik novina i časopisa“ i „Dnevnik
prometa“ protestovalo je najpre ispred sedišta „Dnevnika“ a
zatim su održali protestnu šetnju do Vlade Vojvodine, koja je
osnivač ovog preduzeća. Predsednica sindikata „Novina i
časopisa“ Nada Štrbac kaže da se, iako im je osnivač pokrajina,
po problemima sve više identifikuju sa radnicima preduzeća u
kojima je sprovedena loša privatizacija.
Pripadnici MUP-a, članovi Policijskog sindikata Srbije, organizovali su ispred Policijske uprave za grad Beograd protestno
okupljanje zbog lošeg materijalnog stanja zaposlenih u policiji.
Nekoliko stotina policajaca je od nadležnog ministarstva
zatražilo rešavanje zahteva koji se tiču poštovanja kolektivnog
ugovora i poboljšanja opšteg materijalnog stanja pripadnika
MUP-a.
Radnici „Nibensa“ nastavili su štrajk ispred Vlade Srbije i
zahtevaju isplatu zaostalih zarada i deblokadu računa.
N
edavno saopštenje Saveza samostalnih sindikata
Kragujevca, koje je potpisao predsednik Jugoslav Ristić,
o dešavanju u privatnom preduzeću „Sanel“ iz Kragujevca, sa
pedesetak zaposlenih, pokrenulo je sijaset pitanja posebno i
pravima i zaštiti radnika u privatnim firmama. Prema tom
saopštenju poslodavac je tri dugogodišnja radnika proglasio
odjek
tehnološkim viškom, isplatio im zakonsku otpremninu i uručio
otkaze. Ugovor o radu raskinut je sa Aleksandrom Gačevićem,
koji je u firmi proveo šest godina, Nebojšom Radosavljevićem,
sa sedmogodišnjim stažom u „Sanelu“, i Stevanom
Smiljanićem, koji je takoñe dugogodišnji radnik te firme. U
Savezu sindikata grada navode da su pomenuti radnici dobili
otkaze zbog toga što su radili na osnivanju sindikalne organizacije u firmi, kao i da se u ovom slučaju radi o klasičnim nezakonitim otkazima, a ne o tehnološkom višku zbog reorganizacije preduzeća.
O ovom slučaju će, ma kako da se okunča, biti još reči, pre
svega zbog toga što pokazuje da vlasnici privatnih firmi u Srbiji
u velikoj većini nisu spremni da eventualne sporove sa
zaposlenima rešavaju mirnim putem, kroz socijalni dijalog i uz
poštovanje sindikalnih prava radnika.
Da je tako pokazuje i primer od pre dve-tri godine kada su radnici pokušali da osniuju sindikat u preduzeću „Eko grafo duga“
u Lapovu. Taj pokušaj naišao je na takav otpor vlasnika preduzeća da su u rešavanje konflikta morali da se uključe i lokalna
samouprava, policija, sudstvo i Ministarstvo rada.
U
reñenjem enterijera
Osnovne škole „Moma
Stanojlović“
u
Kragujevcu, u subotu je
počela volonterska akcija
zapo-slenih
kompanije
„Filip Moris“ u Srbiji.
Akcija „Volontiram, zato
što volim svoj grad“ ovog
oktobra sprovodi se u 15
gradova širom Srbije u kojima posluje ova kompanija.
Direktor
OŠ
„Moma
Stanojlović“
Milan
Martinović
u
ime
zaposlenih i učenika škole
zahvalio se kompaniji „Filip Moris“ na pomoći, za koju je rekao
da je veoma značajna. On je naglasio da školske ustanove, kada
je finansiranje u pitanju, zavise od svojih opština, a s obzirom
da su njihovi budžeti zadnjih godina izuzetno skromni, svaka
pomoć je dobro došla.
Inače, akcija „Volontiram, zato što volim svoj grad“ prvi put je
pokrenuta 2010. godine zahvaljujući ideji i dobroj volji
zaposlenih u kompaniji „Filip Moris“ u Srbiji. Tokom leta 2011.
godine, zaposleni kompanije su volonterski prikupili 19.000
knjiga iz svojih privatnih i kompanijske biblioteke, i donirali ih
oktobar 2011.
4
NOVI IZVEŠTAJ SVETSKE BANKE
Ugled Srbije vrtoglavo
P
pada
oslovanje u Srbiji, ako je suditi po
izveštaju Svetske banke, sve je
teže. Za godinu dana, koliko je
prošlo od poslednjeg ocenjivanja, naša
zemlja je pala na rejting listi. Dakle, ko
se sprema da pokrene biznis u Srbiji
treba da zna da bi mu taj poduhvat bio
lakši u 91 zemlji sveta, jer je Srbija po
lakoći poslovanja ocenjena kao 92 od
183 svetske ekonomije.
Od deset stavki, koje stručnjaci Svetske
banke svake godine vrednuju, Srbija je
ovog puta uspela da upiše „minus“ na
čak devet. Ipak, Srbija je u proteklih
godinu dana napredovala u dve oblasti
koje se mere u izveštaju, piše u izveštaju
Svetske banke. To su upis nepokretnosti i
rešavanje pitanja nesolventnosti.
Ubrzan je i prenos prava vlasništva, jer
se nudi opcija ubrzanog postupka.
Srbija je usvojila i zakon kojim se uvode
profesionalni zahtevi za stečajne
upravnike i reguliše naknada za njihov
rad.
Ali, ne dovodi se u sumnju, Srbija gubi
trku u uspostavljanju boljih uslova za
poslovanje i pada na rejting listama.
Dovoljno je reći da su sve republike
bivše SFRJ bolje pozicionirane.
Dakle, ni strateški položaj zemlje,
relativno jeftina i obučena radna snaga,
niti izdašan paket podsticaja za strane
investitore nisu pomogli Srbiji da bar
zadrži svoju, ionako već lošu poziciju na
listi zemalja sa dobrim uslovima za
poslovanje. Survali smo se 12 stepenika
i zaustavili tek na 93. mestu, tačno
izmeñu Egipta i Indije.
Sa druge strane, treba reći, u Srbiji je
teško započeti posao, graditi, platiti
obavezne takse, ali je zato najlakše,
pokazuje ovo istraživanje, zadužiti se.
Po brzini i lakoći dobijanja kredita
Srbija je 24. zemlja u svetu. Nije teško
zaključiti, što je rizik veći novac je
skuplji, pa neka bar zarade bankari.
Pad grañevinske aktivnosti
I dalje se najlošije kotiramo po pitanju
izdavanja grañevinskih dozvola. I pored
novog zakona, i njegovih dopuna i izmena, teže nego u Srbiji dozvola se dobija
u svega osam zemalja sveta. Ovaj
poduhvat u Srbiji u proseku traje 279
dana, zahteva 19 procedura i firmu
košta, kaže računica Svetske banke - oko
6,5 miliona dinara.
Članovi Srpskog poslovnog kluba
„Privrednik“ ocenili su, treba i to reći,
da je primena zakonskih propisa o
izdavanju grañevinskih dozvola
značajno uticala na pad grañevinske
aktivnosti u zemlji, zbog čega već dve
godine kompletna grañevinska delatnost
trpi ozbiljne posledice.
Ne možemo se nikako pohvaliti ni
poreskom politikom, jer se porezi lakše
plaćaju u čak 142 zemlje. Iako smo
Novi izveštaj Svetske banke
pokazuje da su uslovi
poslovanja u Srbiji teži
nego prošle godine, a sve
je to uslovilo da savet
stranim kompanijama glasi
da budu vrlo pažljive u
saradnji sa srpskim
preduzećima i dobro
provere sa kim posluju. To
je najkraća ocena
meñunarodne Agencije za
utvrñivanje rejtinga „Dan
i Bredstrit“
napredovali u rešavanju nesolventnosti,
i po tom kriterijumu smo bliži kraju
nego početku liste, 113. pozicija. U
Srbiji nije lako dočekati ni da neko
ispuni ono na šta se obavezao ugovorom
jer smo 104. u svetu.
Najgori smo po monetarnim slobodama
u zemlji, pa nas je „Forbs“ svrstao na
118. mesto po tom osnovu, od ukupno
134 zemlje. Loši smo i po nivou poreskih
opterećenja, pravu svojine, dok po nivou
korupcije zauzimamo 66. mesto.
Investitori, meñutim, nisu baš nezaštićeni, pa smo po ovom kriterijumu na
59. mestu.
Sve bivše jugoslovenske republike bolje
su pozicionirane od Srbije i sve su,
redom, ostvarile boljitak na ovoj listi.
Bosna i Hercegovina je skočila za čak
17 mesta u odnosnu na 2010. godinu.
„Forbsova“ rang lista nije jedina koja
tretira uslove poslovanja i konkurentnost
privrede u našoj zemlji. Na žalost, ne
postoji lista na kojoj je Srbija značajno
popravila svoj status.
odjek
oktobar
2011.
5
Po rezultatima iz izveštaja Svetskog
ekonomskog foruma, situacija nije ništa
bolja: na dnu smo i po konkurentnosti
privrede. Od 142 zemlje, Srbija zauzima
tek 95. mesto. Nije od velikog značaja ni
to što smo se, u odnosu na lane, popeli
za svega jedan stepenik.
Oprez prilikom ulaganja
Sve je to uslovilo da savet stranim
kompanijama da budu vrlo pažljive u
saradnji sa srpskim preduzećima i dobro
provere sa kim posluju. To je najkraća
ocena meñunarodne Agencije za
utvrñivanje rejtinga „Dan i Bredstrit“
što opet dovoljno kaže o poslovnoj klimi
u našoj zemlji. Iako je Srbija i prema
poslednjem izveštaju ipak ostala u rangu
privreda sa „umerenim rizikom“, ova
agencija kompanijama savetuje da
dobro provere svoje eventualne dobavljače i kupce iz Srbije.
Studija ove agencije ukazuje da Vlada
Srbije uspeva da prikupi tek oko 30
odsto poreskih obaveza. To, veruju
stručnjaci ove agencije, doprinosi
fiskalnom deficitu i potencijalnim
problemima u novčanim tokovima čak i
kod državnih preduzeća.
U izveštaju nije precizirano koje poreske
obaveze su problematične, iako se
problem najčešće javlja kod uplate
poreza i doprinosa na zarade. Tu se
kašnjenja tolerišu preduzećima u
javnom sektoru. Naravno, da bi se
stanje popravilo, potrebno je uvesti veći
stepen fiskalne kontrole i discipline koja
bi bila jednaka za sve privrednike.
Takoñe, treba li podsećati, ovdašnji
ekonomisti često ukazuju da je glavni
razlog za loše pozicioniranje Srbije
visoka inflacija. To je ono što nas
izdvaja od drugih, jer više trošimo nego
što proizvodimo, a sama proizvodnja i
izvoz nisu na odgovarajućem nivou i tu
se uslovi, na žalost, ne poboljšavaju.
Podsetimo, 2008, Srbija je bila na 85.
mestu u svetu po konkurentnosti svoje
privrede.
U ovom izveštaju se ističe da loša
infrastruktura, nerazvijene institucije i
nizak obrazovni nivo grañana veoma
utiču na zaostalost domaće privrede.
Reforme se ne sprovode, pa se ionako
spora privredna aktivnost dodatno
usporava. Po razvijenosti institucija smo
na dnu liste, na nivou nekih afričkih
zemalja.
Aleksandar Jokićević
TEMA
RESTRUKTURIRANjE JAVNIH KOMUNALNIM PREDUZEĆA
Prodaja preduze}a
najgore re{enje
Namera Ministarstva ekonomije je da Strategijom restrukturiranja javnih komunalnih
preduzeća definiše odnose izmeñu opština i tih preduzeća, reforiše
svojinsku i upravljačku strukturu, poboljša efikasnost, uvede metodologiju za utvrñivanje
tarifa i standarda poslovanja i da kroz partnerstvo sa privatnim sektorom poveća
kapitalne investicije
redstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja predstavili su u Kragujevcu
predlog Strategije restrukturiranja javnih
komunalnih preduzeća u Srbiji. U
Regionalnoj privrednoj komori održan je
drugi deo javne rasprave o ovom
predlogu, na kome su pored
Kragujevčana učestvovali i predstavnici
javnih komunalnih preduzeća i lokalnih
samouprava iz Požarevca, Kraljeva i
Kruševca.
Prema nacrtu strategije treba prvo
definisati odnose izmeñu opština i
javnih komunalnih preduzeća,
reformisati svojinske i upravljačke
strukture u ovim preduzećima, uvesti
privatni kapital u JKP, poboljšati
efikasnost, uvesti metodologiju za
utvrñivanje tarifa i standarda poslovanja
i povećati kapitalne investicije.
Strategijom je takoñe predviñeno da
javna komunalna preduzeća ubuduće
posluju kao privredna društva, da se
smanji politički uticaj lokalne uprave,
da direktori budu postavljani po
stručnosti i konkursom, a da nadzor nad
preduzećima vrše gradovi i opštine.
Prema rečima pomoćnika ministra
ekonomije i regionalnog razvoja Mišele
Nikolić ako hoćemo da privučemo bilo
koji kapital u ova preduzeća, moramo da
znamo koja je realna cena koštanja tih
usluga, zbog čega je neophodno da
uvedemo tarife. Ona kaže da mora da se
zna i vlasnička struktura tih preduzeća,
koji deo imovine pripada samim
preduzećima, a koji lokalnoj
samoupravi.
- Država zakonom treba da uredi
metodologiju za utvrñivanje tarifa,
odnosno cena. Time se uspostavljaju
pravila igre. Bez toga nema novih
invaesticija. Mora da se zna cena
poslovanja i cena investicija, da bi
kapital došao u javna komunalna
preduzeća, rekla je Mišela Nikolić.
Učesnici javne rasprave pozdravili su
donošenje nacrta strategije za
P
komunalna preduzeća, ali su ukazali da
bi o konačnoj verziji strategije moglo da
se govori tek posle donošenja Zakona o
javnom svojini. Oni, naime tvrde, da bi
ova strategija morala da bude u skladu
sa tim zakonom.
Predsednik Regionalne privredne
komore Kragujevac Dušan Puača kaže
da ćemo, ako krajnji cilj restrukturiranja
javnih komunalnih preduzeća bude
njihova prodaja, odnosno privatizacija i
ako lokalne samouprave prodaju
preduzeća shvate kao način da doñu do
novca, onda ćemo biti u velikim
problemima. On se zalaže da,
restrukturirana preduzeća, koja su
obnovila opremu i uvela nove
tehnologije, uñu u partnerstvo sa
privatnim kapitalom, ali da osnivačka
prava zadrže lokalne samouprave, kao i
da većinski paket akcija ostane u
javnom sektoru.
Budućnost u partnerstvu
Osvrćući se na nacrt strategije član
Gradskog veća zadužen za komunalnu
privredu Zoran Jovanović rekao je da je
osamostaljenje komunalnih preduzeća,
njihova veća efikasnost i ekonomska
isplativost, u interesu lokalnih
samouprava.
- Interes lokalne samouprave je da
napravi komunalna preduzeća koja će
biti profitabilna. Od javnih komunalnih
preduzeća tražimo da budu efikasnija i
ekonomski isplativi. Trenutno su ti
odnosi izmeñu JKP i lokalne
samouprave dosta tesni i često se ta
preduzeća oslanjaju na grad ili opštinu
pre svega kada su finansije u pitanju.
Grad Kragujevac doneo je meñu prvima
u Srbiji odluku o partnerstvu javnog i
privatnog sektora i time ponudio
saradnju zainteresovanim investitorima.
To je jedno od rešenja za javna
komunalna preduzeća. Tim partnerstvom
preduzeća bi postala efikasnija. Nije
samo privatizacija rešenje. Grad neće
dopustiti da javna komunalna preduzeća
potpuno preñu u privatne ruke, jer bi
time izgubio mehanizme kontrole. Neke
stvari moraju da budu pod kontrolom
IZ NACRTA STRATEGIJE
javnih komunalnih usluga.
Zakon odreñuje komunalne usluge na sledeći
način: prečišćavanje i distribucija vode, prečišćavanje i odvoñenje atmosferskih i otpadnih voda,
proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom,
prevoz putnika u gradskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima
i naseljima u opštini, ureñenje i održavanje parkova, zelenih i rekreacionih
površina, održavanje ulica, puteva i drugih javnih
Postojeće
stanje
U komunalnoj delatnosti
je zaposleno oko 53.000
ljudi što čini 2,5 odsto
ukupnog broja zaposlenih
u zemlji. Prosečno komunalno preduzeće ima 176
zaposlenih. Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna imovina JKPiznosi oko 173 milijarde
dinara.
Lokalne samouprave su
nadležne za široki spektar
odjek
oktobar 2011.
6
površina u gradovima i
drugim naseljima i javna
rasveta, održavanje deponija, ureñenje i održavanje groblja i sahranjivanje.
Na osnovu podataka
Ministarstva finansija postoji oko 310 javnih komunalnih preduzeća čiji su
osnivači jedinica lokalne
sa-mouprave u
Srbiji. Podaci Ministarstva
finansija iz 2007. godine
pokazuju da su rashodi
JKP za oko osam milijardi
dinara bili veći od prihoda.
ali nisu vlasnici svojih JKP. Sva imovina JKP je u svojini države RS, a JKP imaju pravo
korišćenja.
JKP su često viñena od strane osnivača kao pogodne institucije za nova zapošljavanja.
Zbog toga je broj zaposlenih u JKP predimenzioniran a najčešće se troškovi za plate
finansiraju iz sredstava koja bi trebalo da budu utrošena na održavanje i investicije. Osim
toga, manje opštine istrajavaju na održavanju svojih JKP koja bi, na osnovu ekonomije
obima, bila daleko funkcionalnija kao deo regionalnih sistema.
?Upravljačka struktura JKP se često postavlja iz političkih razloga i menja se kad se
menja i vlast u opštini. Politizacija upravljanja kao posledicu ima odsustvo samostalnosti
JKP u voñenju poslovne politike i česte promene direktora posle lokalnih izbora, bez obzira na ostvarene poslovne rezultate.?
Nedovoljna sredstva za finansiranje kapitalnih investicija. Za JKP čiji prihodi zavise od
naplate usluga, cene su, po pravilu, suviše niske da bi se iz njih mogao održavati sistem
i finansirati nove investicije. Pored toga, niska stopa naplate značajno doprinosi finansijskim problemima.
Zbog nedostatka sredstava i svojine države na osnovnim sredstvima i ukupnom imovinom
JKP, postoji sistemsko dugogodišnje nedovoljno investiranje u osnovna sredstva JKP. To
ima za posledicu neadekvatno pružanje usluga i veće troškove održavanja, kao i
neefikasno obavljanje delatnosti, npr. ukoliko se ne zamene vodovodne cevi dolazi do
velikih gubitaka vode na mreži.
grada kao što su proizvodnja i
distribucija vode, čišćenje, a neke mogu
da budu privatizovane ako lokalna
samouprava zaključi da to ne tangira
grad u smislu kontrole, istakao je
Jovanović.
Strategija restrukturisanja javnih
komunalnih preduzeća pripremljena je s
ciljem da se ova preduzeća, koja su u
nadležnosti lokalnih samouprava, korak
po korak transformišu u tržišno
orijentisana i finansijski održiva
preduzeća, koja će svojim potrošačima
obezbediti usluge visokog kvaliteta.
Ovaj dokument nastao je iz potrebe da
se pružanje komunalnih usluga učini što
efikasnijim, jer je to važno i za privredu
i za sve grañane.
Meñutim, ne postoji jedinstveno rešenje
za sva javna komunalna preduzeća.
- Najpre je potrebno identifikovati
probleme u pojedinačnim preduzećima,
jer nisu sva preduzeća ista i nemaju isti
broj korisnika usluga. Na primer,
komunalna preduzeća u Beogradu i
Babušnici nemaju iste probleme. Zato će
lokalne samouprave morati da sagledaju
šta je realno za odreñeno preduzeće,
kaže Mišela Nikolić.
Višak zaposlenih i akcije
Povećanje efikasnosti podrazumeva i
racionalizaciju broja zaposlenih u
komunalnim preduzećima, Inače, sam
nacrt strategije priznaje da u
komunalnim preduzećima ima više
zaposlenih, nego što je potrebno, ali i da
kvalifikaciona struktura radnika nije na
potrebnom novou. Ona predviña i da se
u tim firmama podmladi kadar.
- Stragetija može da identifikuje
osnovne probleme i da da smernice za
dalje,a opet je to na lokalnim
samoupravama i ljudima koji rade u
komunalnim preduzećima da odrede
konkretne mere, da li neko preduzeće
ima višak ili manjak ljudi. Zajedničko
za sva preduzeća je da treba preispitati
stvaran broj zaposlenih i koliko je
radnika zaista potrebno za kvalitetno
obavljanje delatnosti. Kada je
kvalifikaciona struktura u pitanju
direktori često govore da kadrove treba
podmladiti, ali i zaposliti kvalifikovane
ljude, objasnila je Mišela Nikolić.
U raspravu o restrukturiranju javnih
odjek
oktobar 2011.
7
ugovora. Sindikati ukazuju da se samo
postizanjem adekvatnog balansa izmeñu
ekonomske efikasnosti i socijalne
pravednosti.
Ovog procesa mogu ostvariti suštinski
ekonomski, politički i socijalni
ciljevi restrukturiranja javnog
komunalnog sistema“, napisali su
predstavnici dva granska sindikata
komunalnih delatnosti.
Inače, u dopisu Ministarstvu ekonomije
sindikalci se pitaju zašto je jedno
ministarstvo prošle godine pripremalo
Predlog zakona o komunalnim
delatnostima, a danas drugo predlaže
strategiju, kao i ko je stvarno nadležan
za ovu oblast.
Milutin ðević
TEMA
Problemi s kojima se suočavaju
JKP
Nejasni svojinsko-pravni odnosi izmeñu JKP i osnivača. Lokalne samouprave su osnivači
komunalnih preduzeća uključili su se i
granski sindikati Samostalnog sindikata
i Ujedinjenih granskih sindikata
„Nezavisnost“.
U pismu koje je upućeno na adresu
Ministrarstva ekonomije i regionalnog
razvoja, a koje su potpisali predsednik
Sindikata zaposlenih u
komunalno-stambenoj delatnosti Srbije
Milan Grujić i predsednik Granskog
sindikata javnih saobraćajnih i
komunalnih delatnosti „Nezavisnost“,
sindikalci, izmeñu ostalog, traže da
zaposleni u javno komunalnim
preduzećima imaju pravo da dobiju
akcije bez naknade u najmanje istom
procentu, kao i zaposleni u preduzećima
gde su akcije podeljene.
„Sindikati ocenjuju da predložena
rešenja u tekstu strategije štete
interesima zaposlenih. Sindikati se
protive smanjenju broja zaposlenih u
javnim komunalnim preduzećima ili
redukciji njihovih prava bez prethodno
usaglašenog socijalnog programa i
potpisivanja Granskog kolektivnog
INTERVJU
MAJA PEŠIĆ RAKANOVIĆ, MENADŽER PROJEKTA ZA SRBIJU
Od donacija do
stipendija
Doniranje novca i
učešće u
humanitarnim
akcijama je samo
jedan od stubova
društveno
odgovornog
poslovanja, ostali
su smanjenje
negativnih efekata
na životnu sredinu,
poboljšanje
socijalnog položaja
zaposlenih,
stvaranje boljih
uslova rada, zaštita
zdravlja i
bezbednosti na
radu, zapošljavanje
lica sa
hendikepom,
reciklaža materijala
koji se koriste u
proizvodnji... Meñu
društveno
odgovorne
kompanije u Srbiji
mogu da se uvrste
“Sani”, Šabac,
“Strauss adriatik”,
Šimanovci,
“Kosmos”,
Beograd, “Holcim”,
Paraćin, “Božić i
sinovi”, Pančevo,
Apatinska pivara,
“Eurobank EFG”,
Beograd, “Telekom
Srbija”, TE-KO,
Kostolac, “Tigar”,
Pirot…
U
Regionalnoj privrednoj komori
Kragujevac 5. oktobra za predstavnike
banaka, osiguravajućih društava, medija
i malih i srednjih preduzeća iz centralne Srbije
predstavljena je metodoogija uvoñenja
društveno odgovornog poslovanja. Tom
prilikom prezentirana je i studija slučaja za
preduzeća „Sunce Marinković“ i „Blažeks“ iz
Kragujevca i firmu „Polo“ iz Čačka, koje su
učestvovale u projektu uvoñenja društveno
odgovornog poslovanja u Srbiji tokom 2010. i
2011. godine. Projekat, koji finansiraju
Ujedinjene nacije, pored Srbije realizuje se i u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i
Ukrajini.
Prema rečima menadžera ovog projekta za
Srbiju mr Maje Pešić Rakanović projekat se
realizuje u saradnji UNIDO (Agencija za
ekonomski razvoj Ujedinjenih nacija“ i
Agencije za konsalting „Interkonsalting“ iz
Kragujevca.
Najčešće se pod društveno odgovornim
poslovanjem podrazumeva doniranje novca,
finansiranje sportskih klubova ili manifestacija
i učešće u humanitarnim akcijama. To je,
meñutim, samo jedan od stubova koji čine
društveno odgovorno poslovanje, ostali su
smanjenje negativnih efekata na životnu
sredinu, poboljšanje socijalnog položaja
zaposlenih, stvaranje boljih uslova rada, zaštita
zdravlja i bezbednosti na radu, zapošljavanje
lica sa hendikepom, reciklaža materijala koji se
koriste u proizvodnji...
Koliko još ovek ima nepoznavanja i predrasuda
kada je ova tema u pitanju potvrñuju i reči
Maje Pešić da se mala i srednja preduzeća
teško odlučuju da uñu u ovaj projekat iako sve
dobijaju besplatno, od obuke, treninga, do
pomoći pri usvajanju standarda kvaliteta.
- Često imamo dosta novca i donacija od strane
Ujedinjenih nacija i stranih nevladinih
organizacija, ali je veoma teško motivisati
firme da uñu u projekat, kaže Maja Pešić.
Ipak, ima li zainteresovanih malih i
srednjih kompanija?
Jedna od firmi koja je smogla hrabrosti i ušla u
projekat društveno odgovornog poslovanja je i
kragujevačka kompanija „Sunce Marinković“.
To joj se, već se pokazalo, višestruko isplatilo.
Ova kompanija dobila je nacionalnu nagradu za
društveno odgovorno poslovanje za 2010.
godinu, koji dodeljuje Privredna komora Srbije.
Šta su konkretno firme koje su uključene
u projekat dobile?
odjek
oktobar
2011.
8
Kompanije „Sunce Marinković“ i „Blažeks“ su
uspele, kroz ovaj projekat, da povećaju
produktivnost zaposlenih. To smo merili nakon
šest meseci od početka projekta, a potom i
posle godinu dana. To nisu neki grandiozni
skorovi u povećanju produktivnosti, ali su ipak
vidljivi. Druge merljiv i vidljiv efekat je
povećano zadovoljstvo zaposlenih, kako
uslovima rada tako i zaštitom zdravlja i
bezbednosti na radu. Obe firme su, takoñe,
stvorile bolje uslove za članove porodica svojih
radnika, kroz nove vidove pomoći.
Pored ovih koji su još parametri bitni da
bi neka firma dobila epitet društveno
odgovorne?
Pored ostalih parametara kod društveno
odgovornog poslovanja meri se i koliko se i u
kom periodu povećala plata, koliko se smanjio
broj dana odsustva radnika sa posla, koliko se
smanjio broj reklamacija kupaca...
Pored toga tu je i odnos malog i srednjeg
preduzeća prema životnoj sredini.
Tako je kompanija „Blažeks“ počela da skuplja
metalni i drveni otpad koji se stvori tokom
procesa proizvodnje i da ga prodaje. Ta firma je
i pre ovog projekta imala metalni i drveni
otpad, ali se on nije sistematski skupljao ni
prodavao. To je prvo društveno odgovorno
prema životnoj sredini, ali predstavlja i
finansijsku dobit za preduzeće.
Čime je još kompanija “Sunce” zaslužila
da dobije nagradu Privredne komore
Srbije?
Po tome što društvena odgovornost za „Sunce“
predstavlja način poslovanja. Cilj te kompanije
je kao neraskidivom delu društvene zajednice,
da podrži njen razvoj i jačanje, što se posebno
odnosi na ranjive socijalne kategorije. Firma je
kroz razne programe fokusirana na
zapošljavanje osoba sa invaliditetom, saradnju
sa nevladinim organizacijama, udruženjima i
asocijacijama hendikepiranih. Ona pomaže
mladim diplomcima fakulteta da steknu radno
iskustvo i upoznaju svet rada. To se u „Suncu“
organizuje nekoliko puta godišnje.
Postiji li jasan interes da firma društveno
odgovorno posluje?
Naravno. Društveno odgovorno poslovanje
(DOP/CSR1
) jeste koncept po kome kompanije koje ga
prihvataju dobrovoljno i na mnogo inovativnih
načina doprinose boljem, zdravijem,
naprednijem, ne samo radnom okruženju, već
društvu u najširem smislu i čistijoj, očuvanijoj
prirodnoj sredini. Društveno odgovorno
poslovanje predstavlja proces u kome kompanije
usklañuju svoje odnose s najraznovrsnijim
društvenim akterima koji mogu, mada ne
moraju, uticati na njihovo poslovanje. Iz toga
proizilazi i jasan poslovni interes da se bude
društveno odgovoran, i zato se društveno
odgovorno poslovanje, slično sistemima
upravljanja kvalitetom, treba posmatrati kao
investicija, a ne kao trošak.
INTERVJU
Biti društveno odgovorna
kompanija ne znači samo
ispunjavati zakonske
obaveze, već ići korak
napred preko zahtevanih
obaveza od strane države, u
susret potrebama društvene
zajednice, investirati u
zdravo, napredno i moderno
društvo, ljudski potencijal,
životnu sredinu i razvijanje
partenrskih odnosa sa svim
zainteresovanim stranama.
Ako društveno odgovorno poslovanje
predstavlja investiciju u šta se investira?
Biti društveno odgovorna kompanija ne znači
samo ispunjavati zakonske obaveze, već ići
korak napred preko zahtevanih obaveza od
strane države, u susret potrebama društvene
zajednice, investirati u zdravo, napredno i
moderno društvo, ljudski potencijal, životnu
sredinu i razvijanje partenrskih odnosa sa svim
zainteresovanim stranama.
Koja je svrha standarda ISO 26000?
Svrha standarda ISO 26000 je pružanje smernica
i podsticanje organizacija da u svom poslovanju
preduzmu više od zakonom propisanih obaveza,
kao i da olakša razumevanje osnovnih principa
društveno odgovornog poslovanja. Poglavlja
koja su obrañena standardom ISO 26000 su:
ljudska prava, diskriminacija, politička,
društvena, kulturna i ekonomska prava, socijalni
dijalog, zdravlje i sigurnost na radu, prevencija
zagañenja, održivo korišćenje resursa,
ublažavanje klimatskih promena, zaštita
potrošača, pošteni marketing, uključivanje
javnosti, uključivanje zajednice, razvoj
tehnologija .
Šta se projektom “Uloga udruženja,
asocijacija, komora u društveno
odgovornom poslovanju malih i srednjih
preduzeća u Srbiji” želi postići?
UNIDO (United Nations Industrial
Development Organization) u saradnji sa
“InterConsulting” sproveo je projekat “Uloga
udruženja, asocijacija, komora u društveno
odgovornom poslovanju malih i srednjih
preduzeća u Srbiji”.
Projekat je imao za cilj da pokaže efikasnost i
korist jednog novog unapreñenog pristupa u
poslovanju malih i srednjih preduzeća koji im
dozvoljava istovremeno rešavanje ekonomskih,
ekoloških i socijalnih pitanja.
U projektu je učestvovala i firma “Polo” iz
Čačka. Kakvi su rezultati?
Realizacija projekta u “Polo”, Čačak je pokazala
da je ispunjenje ovih zahteva u tesnoj sprezi sa
smanjenjem troškova, stvaranjem opipljive
ekonomske i konkurentske prednosti,
povećanjem odgovornosti u poslovanju prema
životnoj sredini i društvu uopšteno. Preduzeće
“Polo” osnovano je kao porodična radionica za
spravljanje sirćeta i esencije, ali vrlo brzo
prerasta u preduzeće za proizvodnju kornišona,
cvekle, paprike, feferona, ajvara, džemova,
paradajza, slatko od raznih vrsta voća...
Godišnja proizvodnja iznosi oko 500 tona
prerañenog voća i povrća i oko 200 000 litara
sirceta.
Šta je konkretno urañeno?
Nabavljena je hladnjača kapaciteta 25 tona u
saradnji sa Meñunarodnom organizacija za
migracije i Zemljoradničkom zadrugom
“Zablaćanka”. Skladištenje sirovine od otkupa
(00 C). Vojna lica koja ostaju bez posla postaju
članovi zadruge “Zablaćanka” i oni postaju
kooperanti “Polo”, na ime toga što ne plaćaju
članarinu 5 godina, “Polo” uplaćuje 5 odsto
vrednosti otkupljene robe od kooperanata u ZZ
“Zablaćanka”. Kooperanti dobijaju siguran
posao, seminare, obuku, i otkup i održavanje
kvaliteta robe.
Šta firma “Polo” dobija?
“Polo” dobija dovoljnu količinu sirovine,
adekvatno skladištenje i dobru sirovinu. Zadruga
dobija 5 odsto koje mora da ulaže u obuku
kooperanata. Hladnjača je vlasništvo zadruge sa
amortizacijom 10 odsto godisnje. Nabavljena je
termoregulaciona i električna oprema vredna
10.000 eura. “Polo” obezbeñenje terena,
nastrešice i panela - 30000 eura
Topla voda iz procesa rashlañvanja koja postaje
otpadna koristi se da se zagreje i koristi za naliv.
Naliv bi bio topliji pa samim tim i topliji
proizvod tj. smanjilo bi se vreme pasterizacije i
utrošak energije (nafte) za pasterizaciju. Ista
voda se vraća da ponovo rashladi proizvod. U
procesu pasterizacije očekuje se ušteda 90 odsto,
jer ce 10 procenata prospispa kada proizvodnja
stoji ili kada je potrebno da se voda zameni.
Šta društvo od “Pola” dobija?
PET amabalažu prikupljaju deca i roditelji.
Obuka za roditelje i decu vezano za značaj
prikupljanja ambalaže. “Polo” je organizovao
otkup sa firmom PIMA. PIMA uplaćuje na
račun vrtića novac koji se koristi za ureñenje
vrtića, igračke... Priča se raširila na osam vrtića
u Čačku.
Milutin ðević
odjek
oktobar
2011.
9
Društveno odgovorno
poslovanje predstavlja
proces u kome kompanije
usklañuju svoje odnose s
najraznovrsnijim
društvenim akterima koji
mogu, mada ne moraju,
uticati na njihovo
poslovanje. Iz toga
proizilazi i jasan poslovni
interes da se bude
društveno odgovoran, i zato
se društveno odgovorno
poslovanje, slično
sistemima upravljanja
kvalitetom, treba posmatrati
kao investicija, a ne kao
trošak.
Kompanije „Sunce
Marinković“ i „Blažeks“ su
uspele, kroz ovaj projekat,
da povećaju produktivnost
zaposlenih. To smo merili
nakon šest meseci od
početka projekta, a potom i
posle godinu dana. To nisu
neki grandiozni skorovi u
povećanju produktivnosti,
ali su ipak vidljivi. Druge
merljiv i vidljiv efekat je
povećano zadovoljstvo
zaposlenih, kako uslovima
rada tako i zaštitom zdravlja
i bezbednosti na radu. Obe
firme su, takoñe, stvorile
bolje uslove za članove
porodica svojih radnika,
kroz nove vidove pomoći.
Pored ostalih parametara
kod društveno odgovornog
poslovanja meri se i koliko
se i u kom periodu povećala
plata, koliko se smanjio broj
dana odsustva radnika sa
posla, koliko se smanjio
broj reklamacija kupaca...
Pored toga tu je i odnos
malog i srednjeg preduzeća
prema životnoj sredini.
Tako je kompanija
„Blažeks“ počela da skuplja
metalni i drveni otpad koji
se stvori tokom procesa
proizvodnje i da ga prodaje.
Ta firma je i pre ovog
projekta imala metalni i
drveni otpad, ali se on nije
sistematski skupljao ni
prodavao.
STROŽA KONTROLA UPLATE DOPRINOSA
Prvo porez, za plate
{ta ostane
sedmice izmeniti zakonsku regulativu.
Sankcije će ubuduće biti oštre i efikasne
i više niko neće moći da uplati samo
neto zaradu a da ne uplati i bruto iznos,
znači sve doprinose i poreze, rekao je
Dušan Nikezić, državni sekretar u
Ministarstvu finansija.
U Fondu PIO navode da
isplata penzija u sve većoj
meri zavisi od dotacija
iz budžeta, pa je pitanje do
kada će državna kasa
uspevati da izdržati toliki
pritisak. Država zato
najvaljuje strože kontrole
re nekoliko dana Republički fond
za penzijsko i invalidsko
osiguranje i zvanično je izdao
saopštenje o onome o čemu se u Srbiji
godinama govori – da gotovo polovina
poslodavaca redovno ne izmiruje poreze
i dopinose. Preciznije rečeno, zakonsku
obavezu, koja je poslodavcima nalagala
da do 30. aprila dostave dokaze o
redovnoj uplati doprinosa za zaposlene,
nije ispunilo 40 odsto firmi u Srbiji.
PIO je, pored toga, saopštio da
zaključno sa junom, oko 51.700
poslodavaca nije obračunavalo
i uplaćivalo doprinose u skladu
sa zakonom, kao i da je do kraja juna
podneto je oko 8.790 zahteva za
pokretanje prekršajnih postupaka protiv
nesavesnih preduzeća i preduzetnika.
Penzionom fondu poslodavci duguju
oko 233 milijarde dinara. U Fondu
navode da isplata penzija za više od 1,6
milion penzionera u sve većoj meri
zavisi od dotacija iz budžeta pa je
pitanje do kada će državna kasa uspevati
da izdržati toliki pritisak. Država zato
najvaljuje strože kontrole.
Banke da kontrolišu uplate
P
Prijave za 50.000 firmi
Pored prekršajnih prijava koje je podneo
PIO fond, reagovala je i Poreska
policija. Naime, poreski inspektori su
tokom ove godine podneli i više od
1.648 krivičnih prijava zbog
neobračunatih i neuplaćenih poreza i
doprinosa. Iznos za koji se tereti ovih
1.648 firmi je gotovo devet milijardi
dinara.
To je, na žalost, samo kap u moru, pošto
poslodavci, prema najnovijim podacima,
Penzionom fondu, zajedno sa
pripadajućim kamatama za kašnjenje, na
ime poreza i doprinosa duguju oko 233
milijarde dinara.
Prema podacima Poreske uprave,
glavnica duga iznosi oko 104,5 milijarde
dinara, dok ostatak od 128,6 milijardi
čine kamate. Nezvanično se saznaje, da
su dugovanja Republičkom fondu PIO,
po osnovu neuplaćivanja doprinosa,
duplo veća od cifre koja kruži u
javnosti, te da je umesto 233 milijŕrde
dinara dostigla 460 milijardi i to najviše
zbog nagomilanih kamata. Da situacija
bude gora i od „zvanične” 233 milijarde
realno je, kažu u Poreskoj upravi,
naplativo tek 20 odsto sume, pošto
najveći broj dužnika čine firme koje su
u stečaju ili čekaju privatizaciju.
Zbog ovakve situacije isplata penzija
uskoro bi mogla da bude dovedena u
pitanje. Naime, iz godine u godinu
državna kasa sve većim procentom
učestvuje u isplati prinadležnosti
penzionerima. Tako je, na primer, 2007.
za redovnu isplatu penzija iz budžeta
izdvajano 110 milijardi dinara, godinu
dana kasnije 138 milijardi, a 2009. čak
214 milijardi dinara. Ove godine ta cifra
će dostići oko 230 milijardi, odnosno
tačno onoliko koliko su zaostala
dugovanja firmi prema Fondu PIO.
Država je samo u poslednjih pet godina
na povezivanje radnog staža potrošila
oko pet miliona evra. Kako se dug
Poreskoj upravi ne smanjuje već
konstantno raste, sva je prilika da će za
popunjavanje „rupa” biti potrebno još
novca.
Mehanizme koje će naterati poslodavce
da redovno uplaćuju doprinose pre
dve godine je prvi najavio tadašnji
ministar ekonomije Mlañan Dinkić.
Sličan predlog početkom 2011. imao je i
direktor Poreske uprave Dragutin
Radosavljević. Vlada, meñutim, tek ovih
dana najavljuje pooštavanje kontrole.
- Vlada je svesna da dosta poslodavaca
izbegava plaćanje doprinosa i poreza na
zarade i zato ćemo u naredne dve
odjek
oktobar 2011.
10
Problem oko kontrole naplate doprinosa
pojavio se kada je pre desetak godina
ukinuta Služba za obračun i plaćanje,
odnosno kada je isplata zarada prešla u
nadležnost poslovnih banaka. Pre toga
nijedan nalog privrednika nije mogao da
proñe u banci bez pečata Službe koji je
bio dokaz da je firma uredno izmirila
svoje obaveze. Kontrola naplate prešla
je 2004. godine u ruke Poreske uprave,
na žalost, bez većeg uspeha. U Poreskoj
upravi to su najčešće pravdali malim
brojem inspektora, ali i nakaradnim
zakonskim rešenjem po kome je za
neplaćanje odgovoran direktor, a ne
firma. Kao jedan od razloga zbog čega
Poreska uprava nije poslodavce mogla
da drži pod kontrolom navodi se i to što
se onima koji izbegavaju plaćanje
doprinosa za svoje zaposlene vrlo teško
ulazi u trag, jer imaju više isplatnih
računa.
Ovih dana u medijima se pojavila i priča
da će ubuduće poslodavci državi morati
da uplate poreze i doprinose pre isplate
zarada, a da će za kontrolu naplate biti
zadužene poslovne banke. One, poput
nekadašnje Službe za obračun i
plaćanje, neće odobravati transakcije
firmama bez dokaza o uplati poreza i
doprinosa. Ovaj predlog bi, prema
najavama, trebalo da bude izglasan
zajedno sa budžetom za 2012. godinu.
Meñutim, pitanje je da li će bankari na
to pristati. Naime, preko banaka ide sav
platni promet, a mnogim bankarima je
to i najvažniji posao. S druge strane,
zabrana svih poslova za privrednika
koji ne plati doprinose bi nesumnjivo
smanjila promet, što bi bankama
predstavljlo direktan gubitak.
Na ovakav predlog reagovala je i Unija
poslodavaca saopštivši da plate u privatnom sektoru u proseku kasne 50
dana, a ubuduće će još više. Položaj oko
1,2 miliona radnika u privatnom sektoru,
čije su plate za trećinu manje nego u
javnom, biće, kažu u Uniji, još teži, jer
će poslodavci prvo plaćati PDV i
dopronose, a za plate šta preostane.
Marija Obrenović
adnika koji svakoga dana odlaze
na posao ne sećajući se kada su
im poslednji put isplaćene zarade i
bez nade da će ih ikada dobiti u Srbiji,
prema proscenama sindikata, ima oko
300.000. Da u privatnom sektoru plate u
proseku kasne 50 dana priznaju i u Uniji
poslodavaca. Socijalno-ekonomski savet
je zato, još pre tri meseca, predložio Vladi
Srbiji da se uvede krivična odgovornost
za poslodavce koji duže od tri meseca ne
isplaćuju radnicima zarade.
Izmenom Krivičnog zakona i krivičnom
odgovornošću za poslodavce, koju je
Savet predložio, regulisalo bi se
neisplaćivanje plata, neoveravanje
zdravstvene knjižice i neuplaćivanje
doprinosa zaposlenima. Predlog je
podržao i Minisar rada i socijalne
politike Rasim Ljajić naglasivši da u
Srbiji ogroman broj ljudi ne prima
zarade redovno, kao i da bi uvoñenje
krivičnog dela bio jedan od načina da
država ne mora svake tri-četiri godina
da povezuje radnicima staž.
R
Država ne štiti radnike
Hrvatska je pre nekoliko meseci
izglasala sličan zakon, a njenim stopama
pošla je i Republika Srpska. U Srbiji,
meñutim, još uvek nema konkretnih
naznaka da bi sličan zakon uskoro
mogao da bude donet.
- Zakon o krivičnoj odgovornosti za
gazde koji ne isplaćuju redovno platu
zapeo je negde u Vladi Srbije, a
Samostalni sindikat nema razumevanja
za takvo ponašanje nadležnih jer se
ponovo pokazuje da država nema prave
prioritete. Kod nas se stalno izmišlja
rupa u saksiji umesto da se primenjuje
praksa evropskih ili bar susednih država.
Mora se stati na put poslodavcima koji
mesecima ne isplaćuju zarade, a da bi se
to i dogodilo oni koji se bahato ponašaju
moraju i krivično odgovarati, rekao je
potpredsednik veća Savaza samostalnih
sindikata Srbije i predsednik SSS
Vojvodine dr Milorad Mijatović.
Krivična odgovornost poslodavaca u
praksi bi značila da će poslodavac, ako
namerno nije isplatio platu tri meseca,
biti osumnjičen za krivično delo. Kazna
za poslodavce bila bi do tri godine
zatvora. Naravno, u slučaju da
nije postojala namera, neće odgovarati.
Kod nas, na žalost, ne postoji
mehanizam koji bi efikasno zaštitio
radnike od dugovanja poslodavaca.
Zakon o radu jasno definiše da je
prekršaj ako poslodavac ne isplaćuje
zarade zaposlenima, i dodaje da je
predviñena kazna od 800.000 do milion
dinara.
Poreska uprava i inspekcije su dužne da
sprovode ovaj zakon, meñutim, radnici
Inspektorata idu u kontrolu samo po
KRIVIČNA ODGOVORNOST ZA GAZDE
Plata ili zatvor
Socijalno-ekonomski savet,
još pre tri meseca,
predložio Vladi Srbiji da se
uvede trogodišnja zatvorska
kazna za poslodavce koji
duže od tri meseca ne
isplaćuju radnicima zarade.
Konkretnih poteza Vlade,
meñutim, još nema
prijavi. Ukoliko utvrde nešto
neregularno, nalažu poslodavcu da
isplati zaradu i predlože kaznu. Ako
gazda ne isplati zarade, sledi prijava
sudu.
- Kod nas postoji opcija da se tuži
poslodavac, ali sporovi traju čitavu
večnost, tako da firme najčešće odlaze u
stečaj ili likvidaciju i onda nema
mogućnosti da se te zarade ikada
naplate, rekao je Ljubisav Orbović,
predsednik Saveza samostalnih sindikata
Srbije.
Orbović smatra da bi Vlada trebalo da
prihvati ovaj predlog i da dokaže da je
socijalno odgovorna.
- Sebi smo dali slobodu da procenimo
da radnik može tri meseca da izdrži bez
plate, ali i to je dug period, komentariše
Orbović.
Ova sankcija odnosila bi se, prema
njegovim rečima, na srazmerno malu
grupu neodgovornih poslodavaca.
Njih je, prema gruboj računici, desetak
posto.
Ideju o krivičnoj odgovornosti bahatih
gazda podržava i Ranka Savić iz
Asocijacije slobodnih i nezavisnih
sindikata, ali i napominje da je u
sadašnjim uslovima ona neprimenjiva.
Po njenim rečima, ovakvoj meri trebalo
bi da prethodi niz sistemskih rešenja.
- Zašto čekati tri meseca, kada se u
Evropi pali alarm ako poslodavac sa
uplatom plate i doprinosa zakasni svega
nedelju dana. Država uz to mora da
isplati svoje dugove, ali i da rastereti
privredu. Jedino tako bi radnici mogli da
od ove mere imaju koristi, kaže Savićka.
Poslodavci rezervisani
I podaci Unije poslodavaca Srbije
govore da tek svaka peta firma u državi
redovno namiruje svoje obaveze prema
radnicima. Meñutim, oni su prilično
rezervisani prema ovom predlogu. Unija
poslodavaca smatra da se uskraćivanje
zarade može tretirati kao krivično delo,
ali samo ukoliko privrednik namerno
ošteti radnike
- Za punu primenu ovakve mere
potrebno je prethodno izmeniti zakonsku
regulativu kojom će se ograničiti rokovi
plaćanja, kako javnog sektora prema
privatnom, tako i unutar privatnog
sektora, što bi omogućilo privrednim
subjektima normalno i predvidljivo
poslovanje i priliv sredstava srazmeran
aktivnosti privrednog subjekta.
UPS ističe da bi ovakva mera morala
podjednako da važi i za privatne
preduzetnike i za preduzeća u vlasništvu
države, kaže se u saopštenju Unije
poslodavaca.
U Uniji takoñe navode da se ova
mogućnost ne sme uvoditi na način koji
bi doveo u nezavidan položaj
poslodavce koji su zapali u problem
nelikvidnosti usled nedostatka pravne
zaštite države i nemogućnosti da naplate
svoja potraživanja. U lancu
nelikvidnosti najkrupnija karika je
upravo država, čija su ukupna
dugovanja privredi, po raznim
osnovama, veća od milijardu evra,
navodi Unija, napominjući i da
poslodavci koji nisu u mogućnosti da
isplate zarade zaposlenima zbog
nemogućnosti da naplate potraživanja od
države i drugih privrednih subjekata ne
mogu biti pozvani na odgovornost.
Marija Obrenović
odjek
oktobar 2011.
11
DRŽAVA UPLATILA DOPRINOSE „AUTOSAOBRAĆAJA”
Sledi socijalni program
Država i grad Kragujevac
nedavno su i zvanično
postali većinski vlasnik
„Autosaobraćaja” pa je iz
republičkog budžeta sa 480
miliona dinara povezan staž
za 958 sadašnjih i bivših
radnika za period od
1.01. 2006. do 31.12. 2010.
godine. Sledi procena
koliko je zaposlenih
prekobrojno, socijalni
program, a potom i traganje
za strateškim partnerom
ržava je povezala staž za 958
sadašnjih i bivših radnika
„Autosaobraćaja” za period od
pet godina, od 1.01. 2006. do 31.12.
2010. godine, koliko nisu uplaćivani
porezi i doprinosi, a za tu namenu
uplaćeno je 480 miliona dinara. Inače,
doprinosi nisu obračunavani na
minimalne zarade već na realne iznose
koje su zaposleni u ovom periodu
primali, tako da je prvi put nakon tri
godine imovina preduzeća veća od
dugova. Time je izbegnut bankrot.
Preduzeću sledi restrukturiranje i
socijalni program, a potom i traganje za
strateškim partnerom.
U čemu je tajna? Država i grad
Kragujevac nedavno su i zvanično
postali većinski vlasnik
„Autosaobraćaja”. To praktično znači da
sa 54 odsto akcija nekada najvećeg
gradskog prevoznika raspolaže država,
jer iako se grad odrekao prihoda od
renti, dug je konvertovan u vlasništvo,
(grad raspolaže sa 24,5 odsto akcija)
nesporno je, prema zakonu imovina je
državna.
D
„Čišćenje” dugova
Na ovaj način, najveći problemi ovog
akcionarskog društva, koje je,
podsetimo, privatizovano po starom
zakonu još 2000. godine, (60 odsto
akcija je pripadalo zaposlenima i
penzionerima AS-a), a potom ušlo u
dubiozu, pokazuje se, mogu biti rešeni.
Iako bi verovatno brojni grañani rekli da
ne treba takve probleme rešavati
novcem poreskih obveznika, država ima
računicu. Priprema AS za novu prodaju.
Predstavnici države i grada treba da se
dogovore i izaberu novi Upravni odbor i
direktora „Autosaobraćaja”, ali zna se
unapred, najveći „posao” koji je pred
njima su dugovanja preduzeća. Najveća
stavka su upravo poreska davanja i
neplaćeni doprinosi za penzijsko i
socijalno osiguranje, tako da je sa
republičkih 480 miliona, ne treba
sumnjati, skinut veliki balast AS-a.
Takoñe, podržavljenjem preduzeća
steklo se pravo da sprovedu socijalni
program koji će biti finansiran iz
republičkog budžeta čime će biti rešen
problem viška radnika. Procene su
rezličite, možda je najbliže istini, od 526
zaposlenih višak su oko 200, radnika,
meñutim, o tome će se izjasniti nova
uprava koja i ima obavezu da izradi plan
reorganizacije preduzeća.
Inače, prema gruboj proceni za socijalni
program je potrebno najmanje 50
miliona dinara, a da li će se plaćati 150
evra po godini staža, kako je prvobitno
planirano, hoće li taj iznos biti 200 evra,
ili više, verovatno će zavisiti od
rezultata pregovora poslovodstva i
sindikata. Naravno, i od raspoloživih
sredstava.
Zapravo, ukupna dugovanja preduzeća
su oko milijardu dinara, ali otpisom
odjek
oktobar 2011.
12
državnih potraživanja i rešavanjem viška
zaposlenih očekivanja su da bi
„Autosaobraćaj” mogao da postane
zdrava celina. Dugovanja prema
dobavljačima, pre svega za naftu, ali i
ostalo, moglo bi da se namiri. Sa druge
strane, iako višak od 200 na 526
zaposlenih, na prvi pogled deluje
impozantno, u Kragujevcu radi otprilike
180 do 200 ljudi, ostali su u Batočini,
Lapovu, Aranñelovcu, Topoli, jer
„Autosaobraćaj” je bio veliki prevoznik
u sedam opština regiona.
Naravno, deo imovine „Autosaobraćaja”
je zbog loših ili neveštih poslovnih
poteza u prethodnom periodu pod
bankarskim hipotekama, a novoizabrano
rukovodstvo će uskoro obaviti razgovore
sa bankarima. Najveći spor je, inače,
oko objekta Auto-moto društva u ulici
Svetozara Markovića, meñutim,
očekivanja su da se sa bankom može
postići dogovor.
Realan cilj
Naredni korak je traganje za strateškim
partnerom, nova privatizacija preduzeća,
jer je bilo nerealno očekivati da u
trenutku kada AS duguje oko milijardu
dinara bude privlačan za bilo kakvo
ulaganje.
Inače, da podsetimo, postojala je
opasnost da početkom marta 2010.
godine Kragujevac ostane bez gradskog
prevoza. Radnici „Autosaobraćaja”?
uputili su zahtev rukovodstvu firme ili
isplata zarade za januar i zaostalih
doprinosa, (od 2006. godine) ili stupanje
u štrajk. To je značilo da autobusi u
javnom gradskom prevozu neće
saobraćati na 33 od ukupno 52 linije,
koliko pokriva ovo preduzeće. Iako
preostalih 19 drži firma „Vulović
transport”, jasno je da bi, da se
Skupština grada nije umešala, javni
prevoz putnika bio desetkovan.
Kako se umešao grad? Tadašnji
menadžment nije mogao bilo šta da
promeni, pa su rukovodeća mesta,
direktora i zamenika preuzeli ljudi koje
je postavila Gradska uprava.
Plan je bio da grad uzme kredit od 250
miliona dinara (hipoteka se stavlja na
imovinu preduzeća, Autobusku stanicu)
čime bi se odblokirao račun,
konsolidovalo poslovanje i rešio
problem viška zaposlenih. Naravno,
grad je i tada bio zainteresovan zbog
javnog interesa - javni prevoz grañana
mesečno dotira sa 26 miliona dinara.
Grad, meñutim, nije uspeo da se
kreditno zaduži zalaganjem Autobuske
stanice, (tvrdilo se da se tome protivio i
sindikat), nakako je premošćen period
do septembra 2010. godine, kada nije
moglo dalje. Gradski prevoz je poveren
beogradskom javnom preduzeću
„Lasta”, a autobusi „Autosaobraćaja”
ostali su na 12 prigradskih linija..
Naravno, tog trenutka se nagañalo hoće
li „Lasta” preuzeti kompletan
„Autosaobraćaj”, meñutim, to je bilo
nerealno. Prema dogovoru sa gradskom
upravom novi prevoznik je imao
obavezu da preuzme AS-ovu Radnu
jedinicu „Gradski prevoz”, što je i
učinjeno, tako da i danas u „Lasti” radi
oko 200 nekadašnjih vozača i
konduktera „Autosaobraćaja”.
Naravno, ne treba zaboraviti, iako je
AS-u zbog neplaćanja lizinga oduzeto
20 autobusa i gradski prevoz poveren
„Lasti”, ostali su u meñumesnom,
prigradskom i opštinskom saobraćaju, a
imaju i odreñeni broj meñunarodnih
linija. Sačuvali su imovinu, stanice u
Kragujevcu i Topoli, garaža je u
Beloševcu, imaju imovinu u
Aranñelovcu, garažu u Beloševcu.
Prosečna plata je oko 25.000 dinara,
doduše, sa isplatama su u kašnjenju tri
ipo meseca, ali se ipak, svake nedelje
isplaćuje po četvrtina plate. Sa
rasterećenjem od najvećih dugovanja,
opstati u delatnosti i pronaći strateškog
partnera, očito, postaje realan cilj.
A. Jokićević
NEIZVESNA PRODAJA POGONA „21. OKTOBRA“ U GRUŽI
Italijansko ubrzavanje i
usporavanje
Da li će kada i kome biti prodat proizvodni pogon „21. oktobra“ u
Gruži za sada se ne zna, jer je potencijalni kupac iz Italije prvo
tražio da se aukcija što pre zakaže, a potom tražio prolongiranje
roka
MNOGE FIRME, ne samo iz Kragujevca, posebno iz metalskog kompleksa i pored
dugogodišnjeg restrukturiranja još nisu našle strateškog partnera. To je slučaj i sa preduzećem „21. oktobar“, koje je odavno je ušlo u proces restrukturiranja i fazu
pripreme za privatizaciju. Kako sada stvari stoje, od dobijanja novog partnera, bar u
skorije vreme neće biti ništa.
Firma je pre dekomponovanja nekadašnje „Zastave“ radila u sastavu ovog sistema i
proizvodila delove i sklopove za Fabriku automobila.
Inače, prema nezvaničnim informacijama u Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju razmišljaju da i na „21. oktobar“ primene sličan princip kao u „Zastavi“, da
fabriku rasparčaju na delove i tako prodaju delove firme.
Svojevremeno su menadžment i sindikalci ove fabrike od Agencije za privatizaciju
tražili da prodaju pogon u Toponici i da za taj novac kupe novu opremu i mašine kako
bi mogli da konkurišu da bi ušli u red dobavljača jednog od kooperanata „Fijata“.
U menadžmentu „21. oktobra“ nisu znali ili nisu bili voljni za razgovor na ovu temu,
ali ni u fabričkom sindikatu.
Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, potencijalni kupac iz Italije prvo
je tražio da aukcija za prodaju pogona u Toponici bude što pre zakazana, a da je
potom, zbog ekonomske krize i nedostatka novca tražio da se aukcija odloži.
U fabriku još nije stiglo obaveštenje Agencije za privatizaciju o datumu aukcije, kao
ni o početnoj ceni i uslovima prodaje.
Valja podsetiti da je preduzeće „21. oktobar“ nastalo u junu 1962. godine integracijom
preduzeća „Proleter“, „Radio elektro“ i „Mladost“ , koja su se bavila proizvodnjom
auto-delova.
Danas fabrika zapošljava 462 radnika. Prostire se na površini od 147.780 kvadrata, od
čega je 55.108 kvadrata pokrivenog poslovnog prostora.
Fabrika „21. oktobar“ poseduje 67 mašina za preradu plastike brizganjem i ima
mogućnost prerade svih vrsta tehničkih plastika i izrade delova težine od jednog
grama do dvanaest kilograma.
„ZASTAVA ORUŽJE“
Karabini putuju
u Ameriku
Fabrika će uskoro sklopiti ugovor o
isporuci karabina na američko
tržište vredan 13 miliona dolara,
dobijena dozvola za izvoz
naoružanja u Avganistan
PREMA informacijama Samostalnog
sindikata Vojne fabrike ugovor o izvozu
karabina na američko tržište mogao bi da
bude potpisan u narednih dvadesetak
dana. Preduzeće „Jugoimport SDPR“,
preko koga kragujevačka fabrika tradicionalno izvozi naoružanje, lovačko i
sportsko oružje, kao i pištolje i revolvere,
već je ugovorilo plasman proizvoda iz
programa kragujevačke fabrike u SAD.
odjek
oktobar 2011.
13
Ugovaranje posla vrednog 13 miliona
dolara znatno će popraviti „krvnu sliku“
fabrike i ojačati njenu tršišnu poziciju.
Poslovodstvo fabrike potpisalo je nove
izvozne ugovore, ali za sada još nema
svih potrebnih saglasnosti da bi se dobila
izvozna dozvola i realizovao dogovoreni
posao.
„Zastava oružje“ zaključila je dva nova
ugovora u vrednosti od tri miliona dolara
o izvozu automatskih pušaka, karabina i
bacača granata, ali još nije dobila
saglasnost Ministarstva inostranih poslova
Srbije.
Inače, u toku je realizacija posla oko
transfera tehnologija u Azerbejdžan,
vredan 26 miliona evra.
Na sajtu Samostalnog sindikata objavljena
je vest da je Ministarstvo inostranih
poslova dolo saglasnost da se fabrici izda
izvozna dozvola za izvoz naoružanja u
Avganistan u iznosu od 1,6 miliona
dolara na čije se odobravanje čekalo više
od dva meseca.
KAKO DO EVROPSKIH FONDOVA
Po`eljan slovena~ki model
Za region Šumadija i zapadna
Srbija formiran je Regionalni
razvojni savet. Osim u Užicu,
formirane su i regionalne
razvojne agencije u
Kragujevcu, Kraljevu i Novom
Pazaru. Čiji ćemo model
primeniti - Slovenija apsorbuje
više od 90 odsto novca koji joj
je dostupan iz EU, a
Bugarska i Rumunija koriste
svega oko 10 odsto novca
koji im je na raspolaganju iz
tih fondova
N
edavno savetovanje o razvoju
regiona Šumadija i zapadna Srbija
bilo je posvećeno uspostavljanju
bolje organizacije za korišćenje
pretpristupnih fondova Evropske unije,
kako bi Srbija te fondove koristila na način
Slovenije, a ne Bugarske i Rumunije. Na
savetovanju su učestvovali predstavnici
nadležnog ministarstva, Nacionalne
agencije za regionalni razvoj, Kancelarije
za održivi razvoj nedovoljno razvijenih
područja, lokalnih samouprava, gostiju i
stručnjaka iz inostranstva.
- Na nama je da li ćemo da se
organizujemo kao Slovenija, koja
apsorbuje više od 90 odsto novca koji joj
je dostupan iz EU, ili ćemo biti kao
Bugarska ili Rumunija, koje koriste svega
9 do 11 odsto novca koji im je na
raspolaganju iz tih fondova, naglasio je
Ivica Eždenci, direktor Nacionalne
agencije za regionalni razvoj.
Eždenci je objasnio da to zavisi od
organizacije i ljudskih resursa u regionima
i lokalnim samoupravama, podsetivši da,
osim nadležnog ministarstva, te i drugih
razvojnih agencija, u Srbiji postoji mreža
od 17 regionalnih razvojnih agencija. One
su, kako je objasnio, u postupku
akreditacije, a trebalo bi da postanu
prepoznatljive u EU kao legitimne agencije
koje mogu da upravljaju procesima.
- Organizacija je veoma važna kako bismo
mogli da se uhvatimo u koštac sa novim
vremenom, u kome će Srbija dobiti
kandidaturu za članstvo u EU, poručio je
Eždenci, istakavši da bi regioni uskoro
trebalo da predlože i strategije razvoja.
On je podsetio da su meñu statističkim
regionima Vojvodina, Grad Beograd,
Šumadija i zapadna Srbija, južna i istočna
Srbija i Kosovo i Metohija, te da je slično
savetovanje održano u Nišu, a uskoro bi
trebalo da bude i u Vojvodini.
Istakavši da je prema novoj kategorizaciji,
iz septembra ove godine, u Srbiji 46
najnerazvijenijih opština, što je za dve
ČAČAK
Iz privatizacije u
ste~aj
Javne ponude za prodaju „Ishrane” trebalo je da
budu otvorene sredinom ovog meseca, ali niko od
zainteresovanih nije uplatio depozit
ČAčANSKO PREDUZEćE „Ishrana”, u kome je, zbog
utvrñene nelikvidnosti, Privredni sud pokrenuo stečajni
postupak krajem januara, još nije dobilo novog vlasnika.
odjek
opštine manje nego prošle godine, Edib
Kajević, pomoćnik direktora Kancelarije
za održivi razvoj nedovoljno razvijenih
područja, ukazao je da je namera države da
pomogne da se smanje razlike u
razvijenosti i unutar regiona.
- Sa Nacionalnom agencijom potpisaćemo
sporazum o zajedničkoj saradnji u takvim
opštinama i osmislićemo projekte, koji bi
trebalo da ubrzaju razvoj najnerazvijenijih
opština, poručio je Kajević.
Inače, za region Šumadija i zapadna Srbija
formiran je Regionalni razvojni savet, čiji
je predsednik Veroljub Stevanović,
gradonačelnik Kragujevca. Osim u Užicu,
formirane su i regionalne razvojne agencije
u Kragujevcu, Kraljevu i Novom Pazaru.
U okviru tog regiona su Mačvaski,
Kolubarski, Zlatiborski, Moravički, Raški,
Šumadijski, Pomoravski i Rasinski okrug,
u kojima živi 828.803 stanovnika.
Javne ponude za prodaju trebalo je da budu otvorene sredinom
ovog meseca, ali niko od zainteresovanih nije uplatio depozit,
pa će uskoro biti objavljen novi javni poziv, izjavio je stečajni
upravnik Milutin Obradović.
U vreme uvoñenja stečaja, vrednost „Ishrane”, prema
knjigovodstvenom stanju, iznosila je 340,7 miliona dinara.
Ovo preduzeće osnovano je 1956. godine i dugo je bilo
glavni snabdevač hlebom i raznim pecivima Čačka i okolnih
naselja.
Privatizovano je krajem marta 2007. godine, kada je na
aukcijskoj prodaji preduzeće kupio čačanski privrednik Zoran
Bojović za 10,8 miliona dinara. U trenutku privatizacije
„Ishrana” je posedovala upravnu zgradu, proizvodnu halu,
mehanizovanu pekaru, skladište, više desetina prodavnica,
grañevinsko zemljište površine 17.515 ari i zapošljavalo 209
radnika.
oktobar 2011.
14
eponija je izgrañena u skladu sa
D strategijom
upravljanja otpadom za
dva grada i sedam opstina Zlatiborskog i
Moravičkog okruga u kojima živi
372.000 grañana, a u skladu sa
direktivama i standardima Evropske
unije. „Duboko” se prostire na 15
hektara, ima kapacitet 250 tona otpada
dnevno i Centar za sekundarnu selekciju
otpada kapaciteta 90 hiljada tona
godišnje.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Vensan Dežer je, povodom puštanja u
rad deponije, izjavio da je ona primer
regionalne saradnje, primene
evropskih standarda i solidarnosti EU sa
Zlatiborskim okrugom i naporima
lokalnih samouprava u zaštiti životne
sredine.
Ministar Oliver Dulić je naglasio da je u
Srbiji trenutno u sektoru upravljanja
otpadom zaposleno 8.000 ljudi, a
do sredine naredne godine taj broj će
iznositi 10.000. Radovi na deponiji
počeli su 2008. godine, a investicija od
15. 325 000 evra sufinansirana je od
Čačka, Užica sedam opština ovog kraja,
Regionalnog fonda za zastitu životne
sredine, zajmom Evropske banke za
UŽICE
Nova radna mesta
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dezer i
ministar zivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Oliver Dulić pustili su svečano u rad, prvu u Srbiji, Regionalnu
sanitarnu deponiju „Duboko” u Užicu
obnovu i razvoj, sredstvima NIP-a i
donacijama Svedske agencije za
meñunarodni razvoj i saradnju, vlade
Francuske i Evropske unije.
Završetkom Regionalne sanitarne
deponije „Duboko” stvoreni su uslovi za
pouzdano i sigurno skupljanje i
odlaganje komunalnog otpada,
sveukupno poboljšanje upravljanja
čvrstim otpadom i značajno poboljšanje
životne sredine u regionu.
Deponija „Duboko” je, inače, jedan od
preko 14 projekata ukupne vrednosti od
65 miliona evra, koji su realizovani u
poslednjih šest godina u Srbiji, koje
finansira EU kroz Program podrske
razvoju infrastructure lokalne
samouprave, sa posebnim akcentom
na ekonomske projekte i projekte iz
oblasti zaštite životne sredine.
Na deponiji „Duboko” biće izgrañena i
prva energana za proizvodnju
struje iz komunalnog otpad u saradnji sa
Elektroprivredom Srbije i stranim
investitorima zainteresovanim
za ulaganje u obnovljive izvore
energije.
Istovremeno, postavljanjem ploče na
Hidrocentrali u Užicu svečano je
obeležen i početak rada novoformiranog
Privrednog društva za obnovljive izvore
električne energije, koje će iz Užica
koordinirati svim poslovima iz ove
oblasti na prostoru cele Srbije.
KRALJEVO-KRUŠEVAC
Odobren reprogram dugova
Vlada Srbije donela je odluku da,
umesto prethodno planiranih 4,5
miliona evra, čitav dug veći od 20
miliona evra konvertuje u državni
kapital. Takoñe, i većinski vlasnik,
bugarski „Brikel” se obavezao
da svoja potraživanja od oko 20
miliona evra konvertuje u akcije,
tako da su sada dugovanja
„Trajala” više nego prepolovljena.
Država sada ima vlasnički udeo
od oko 20 odsto, dok će
kompaniji „Brikel” ostati oko 60
odsto vlasništva
ODLUKOM Privrednog suda u Kraljevu
da posle tri odlaganja odobri plan
reorganizacije kruševačkog „Trajala” i
reprogram dugova više ne postoji
opasnost od stečaja.
Otvorena je šansa da fabrika u narednom
periodu stabilno posluje, kaže zamenik
generalnog direktora Nebojša ðenadić.
On objašnjava da će račun najverovatnije
biti deblokiran do kraja meseca, tako da
će ova firma pod mnogo povoljnijim
uslovima krenuti u intenzivniju
proizvodnju i povratak na domaće i
svetsko tržište.
Prema ðenadićevim rečima, kašnjenje od
šest meseci sa prihvatanjem reprograma,
dosta je otežalo poslovanje „Trajala”,
zaustavilo započeti rast proizvodnje i
mesečnu realizaciju sa 3,8 miliona evra
svelo na oko dva miliona evra.
Vlada Srbije donela je odluku da, umesto
prethodno planiranih 4,5 miliona evra,
čitav dug veći od 20 miliona evra
konvertuje u državni kapital. Takoñe, i
većinski vlasnik, bugarski „Brikel” se
obavezao da svoja potraživanja od oko 20
miliona evra konvertuje u akcije, tako da
odjek
oktobar 2011.
15
su sada dugovanja „Trajala” više nego
prepolovljena, objasnio je ðenadić.
Tako će država sada imati vlasnički udeo
od oko 20 odsto, dok će kompaniji
„Brikel”
ostati oko 60 odsto vlasništva.
Da podsetimo, „Trajal” je tenderski
privatizovan krajem 2006. godine, kada je
za 12 miliona evra većinski kapital
Fabrike kupila bugarska kompanija
„Brikel”.
Plan reorganizacije „Trajala” predviña da
će se potraživanja poverilaca izmiriti u
narednih pet godina, a da u tom periodu
neće biti otpuštanja radnika, kojih je oko
2200 ljudi. Inače, zarade zaposlenih kasne
dvadesetak dana, a proizvodnja, u nešto
smanjenom obimu, realizuje se u svih pet
fabrika.
Treba reći i da američka kompanija
„Kuper”, koja je pre više meseci najavila
da je zainteresovana za kupovinu Fabrike
autoguma u sklopu „Trajala”, još nije dala
ponudu, ali su njeni stručnjaci trenutno u
poseti pogonima ove fabrike. U sindikatu
kažu da dosadašnji razgovori sa
predstavnicima „Kupera” nisu doveli do
zadovoljavajućih rešenja za 480
zaposlenih u fabrici autoguma, pa je
„Kuperu” dat rok od 60 dana da dostavi
svoju konačnu ponudu.
KRALJEVO
Civilni aerodrom La|evci
Lañevci će posle Beograda i
Niša postati treći aerodrom u
državi sa koga će moći da se
leti u inostranstvo. Aerodrom
otvara velike mogućnosti
da se roba sa područja
Regionalne privredne komore
Kraljevo umesto za nekoliko
dana u nekoliko sati isporuči
na tržišta u Evropskoj uniji i
Rusiji, posebno voće i povrće
koje u ovim razmerama
zahteva brz transport.
Procena je da će mnogo
jeftinije biti zakupiti kargo
avion, nego angažovati
desetine šlepera da bi se
proizvod dopremio do krajneg
kupca
osadašnji vojni aerodrom kod
Kraljeva od proleća će i zvanično
postati i civilni, a
projekat koji će regionu od skoro dva
miliona stanovnika doneti brojne
pogodnosti i u putničkom i u teretnom
saobraćaju, ubrzano se privodi kraju
gradnjom tornja, pristupnih terminala,
carine i svega ostalog što jedna
meñunarodna vazdušna luka
podrazumeva. Lañevci će tako posle
Beograda i Niša postati treći aerodrom u
državi sa koga će moći da se leti u
inostranstvo. Pretvaranje aerodroma u
civilni koštaće 32 miliona evra
- Aerodrom otvara velike mogućnosti da
se roba sa ovog područja umesto za
nekoliko dana u nekoliko sati isporuči
na tržišta u Evropskoj uniji i Rusiji koja
je naš veliki kupac. Posebno voće i
povrće koje u ovim razmerama zahteva
brz transport. Procena je da će mnogo
jeftinije biti zakupiti kargo avion, nego
angažovati desetine šlepera da bi se
proizvod dopremio do krajneg kupca,
kaže Zvonko Tufegdžić, sekretar
Regionalne privredne komore Kraljevo.
Slično govore i privrednici iz ovog
kraja, pre svega proizvoñači voća i
povrća.
- Da se uredi poljoprivredna
proizvodnja, eventualno formira i neki
klaster koji bi za zahtevna tržišta EU i
Rusije mogao da obezbedi dovoljno
kvalitetne zdrave robe, ovo bi bio pun
pogodak, kaže Miloš Dmitrović, jedan
od velikih proizvoñača povrća iz ovog
kraja.
D
Kada su i kargo, ali i putnički saobraćaj
u pitanju, veliki interes imaju i žitelji
Raške oblasti, zbog žive ekonomske
saradnje sa Turskom koja je sa 10
miliona evra učestvovala u pretvaranju
aerodroma u civilni, a ceo projekat
koštaće oko 32 miliona evra.
Gradonačelnik Novog Pazara Meho
Mahmutović kaže da će aerodrom
Lañevci imati veliki značaj za razvoj
ekonomije i turizma ovog grada. On je
rekao da se Novi Pazar zalagao za ovaj
projekat, jer je za ekonomski razvoj
jednog kraja potrebna dobra
infrastruktura koja podrazumeva
blizinu aerodroma, autoputa ili moderne
železnica.
- Novi Pazar ima nameru da se u
budućnosti širi i da postane veliki
ekonomski regionalni centar, a otvaranje
aerodroma u njegovoj blizini je prvi
korak ka tom cilju.
Najbrža mogućnost da ovaj deo Srbije
dobije aerodrom je bila konverzija
vojnog aerodroma u Lañevcima. Oko
ovog aerodroma gravitira oko dva
miliona stanovnika Kraljeva,
Kragujevca, Čačka, Novog Pazara,
Kruševca, ali i ostalih okolnih opština,
tako da će on sigurno biti samoodrživ i
rentabilan, kaže Mahmutović. On ističe
da će blizina aerodroma mnogo značiti
svim budućim investitorima koji budu
želeli da ulažu u Novi Pazar.
- Na ovaj način se otvara mogućnost i
razvoja turizma, jer je Novi Pazar grad
sa velikim brojem kulturno-istorijskih
odjek
oktobar 2011.
16
spomenika, razvijenom trgovinom, ali i
budući banjski turistički centar. Nadamo
se da će i Golija postati uskoro značajna
turistička destinacija u Srbiji. Osim toga,
ovaj aerodrom će omogućiti bliži i češći
kontakt sa našom rodbinom koja živi u
inostranstvu, pre svega u Turskoj, jer je
ova zemlja jedna od njegovih
suinvestitora. Dakle, značiće puno za
povezivanje Bošnjaka, ali i drugih
turskih investitora sa ovim delom delom
Srbije, kaže Mahmutović.
Gradska uprava Novog Pazara saopštila
je da su ministri u Vladi Srbije Rasim
Ljajić i Sulejman Ugljanin razgovarali u
Ankari s premijerom Turske Redžepom
Tajipom Erdoganom o merama za
ekonomski razvoj Sandžaka i političkoj
stabilnosti u tom regionu.
Ministri su pre svega potencirali pitanja
izgradnje puta Novi Pazar - Sjenica i
Novi Pazar - Tutin i završetku
aerodroma u Lañevcima kod Kraljeva
koji će u velikoj meri doprineti
povećanju investicija i broja turista,
navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je premijer Erdogan rekao
da je Turska izdvojila donaciju od 10
miliona evra za završetak aerodroma, a
da je u završnoj fazi obezbeñivanje 30
miliona evra za rekonstrukciju puta
Novi Pazar - Sjenica.
Na sastanku je posebno bilo reči i o
ulaganjima u poljoprivredu i o razvoju
stočarstva na Pešterskoj visoravni, uz
napomenu da je uslov za realizaciju tih
projekata stabilizacija političkih prilika
u Sandžaku, kaže se u saopštenju.
VALJEVO
SMEDEREVO
[email protected] milijarda
za povezivanje sta`a
„Gorenje” ne
planira nove
investicije
Vlada Srbije donela je odluku da smederevskom
„Želvozu“ uplati 1,25 milijardi dinara za povezivanje radnog
staža u proteklih osam godina i dodatnih 170 miliona
dinara za otpremnine, čime bi trebalo da pedesetak radnika
stekne uslov za odlazak u penziju
Slovenačka kompanija „Gorenje”
iz Velenja, zbog svetske
ekonomske krize, za sada ne
planira nove investicije u Valjevu
i Srbiji, iako ističe rok ta početak
izgradnje novih pogona
PRIVATIZACIJA „Želvoza“ poništena je posle štrajkova, ali kašnjenje plata,
radnici na plaćenim odsustvima, nedostatak posla - sve je to dovelo do toga
da se u „Želvozu“ opet govori o štrajku. Ponovo su Agencija za privatizaciju,
Vlada i ministarstva adrese na koje stižu saopštenja sindikata u kojima se
upozorava na alarmantnu situaciju u kojoj je i dalje 1.500 zaposlenih.
- Poslednja isplata bila je za jun, a i ona je bila selektivna, primili su je samo
oni koji su radno aktivni, ne i oni koji su na plaćenim odsustvima. Nisu
isplaćene ni naknade ljudima koji su na bolovanjima, tvrdi Saša Milanović,
predsednik Sindikalno-radničkog pokreta „Želvoza“.
Novica Davidović, generalni direktor, koji je na tu poziciju stigao nakon
što je Agencija za privatizaciju poništila ugovor sa vlasnikom iz Rumunije i,
pošto je imenovan poverenik za zaštitu državnog kapitala, kaže da posla u
„Želvozu” ima.
- U ovoj grani velika je stvar kada u julu i avgustu imate ugovorene poslove do
februara naredne godine, a mi to imamo, kaže Davidović.
Iako Davidović ne navodi koliko je i kakvih poslova ugovoreno jer je to
poslovna tajna, nedavno je Skupština „Železnica Srbije” donela odluke
o zaključivanju aneksa ugovora sa domaćim remonterima. U pitanju
je remont 680 teretnih i 38 putničkih vagona, popravka 10 putničkih kola, tri
elektromotorna voza i dve lokomotive, poslovi koji treba da budu završeni
do 31. decembra. Vlada je početkom godine odobrila 900 miliona dinara
za remonte vozova, a izmene ugovora obuhvataju tekuće popravke i
modernizaciju šinskih vozila, sve kod domaćih preduzeća. „Želvoz“ bi po
tom ugovoru trebalo da remontuje 30 putničkih vagona i dva elektomotorna
voza.
Sindikalni radnički pokret je zbog kašnjenja plata i stanja u „Želvozu“ uputio
obaveštenje ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću i članu
smederevskog gradskog veća zaduženom za rad i socijalnu politiku Saši
Momiću. U njemu stoji da se nije mnogo toga promenilo nakon raskida
privatizacije i imenovanja novog rukovodstva. Sindikalno-radnički pokret ističe
da je poslodavac doveo zaposlene u stanje ekonomske beznadežnosti, pa od
gradskog veća, javnih preduzeća i EPS-a zahteva da donesu odluke o otpisu
dugova za ovu godinu korisnicima njihovih usluga koji su zaposleni u
„Želvozu“.
Rukovodstvo ovog sindikata smatra da su zahtevi zaposlenih realni i da Vlada
Srbije hitnom intervencijom pomogne radnicima koji su najugroženija socijalna
kategorija u gradu.
Direktor Davidović se slaže da situacija nije sjajna, da oporavak firme teče
sporije nego što je i on očekivao, ali isto tako kaže da su završeni svi zaostali
poslovi i realizovani ugovori koji su ga sačekali kad je došao na mesto
direktora i da je time stvorena osnova da „Želvoz“ krene dalje. Dodaje i da je
on tu do 31. decembra, da će sve učiniti da se stanje popravi. Meñutim, radnike
najviše brine šta će biti posle tog 31. decembra. Nakon raskinutog ugovora o
privatizaciji država im je pomogla, a pitanje je da li će posle Nove godine
tražiti novog kupca ili ih jednostavno pustiti u stečaj.
Prema socijalnom programu koji spremaju u Ministarstvu rada i
socijalne politike, izmeñu 400 i 500 radnika uz otpremninu trebalo bi
dobrovoljno da ode iz firme, a socijalni program trebalo bi da bude gotov
do kraja novembra.
„GORENJE” još nije tražilo
produžetak roka za početak izgradnje
nove fabrike u Valjevu na šta se ta
kompanija obavezala ugovorom o
zakupu 4,81 hektara gradskog zemljišta
na 99 godina u blizini postojeće fabrike.
Kako je potvrdio gradonačelnik Zoran
Jakovljević, ugovorom je predviñeno da
će do kraja 2011. započeti izgradnja
novih proizvodnih pogona „Gorenja”, a
da će do 2016. godine posao dobiti
500 novih radnika. U ugovoru postoji i
klauzula da ukoliko ne ispuni
obaveze, „Gorenje” gubi 180 miliona
dinara, koliko je platilo zakup
tog zemljišta.
Ta kompanija je pre nekoliko godina
počela proizvodnju bele tehnike u Srbiji
u kojoj sada zapošljava 1.200 ljudi,
meñu njima i oko 450 radnika u fabrici
rashladnih ureñaja u Valjevu.
Bojjleri se proizvode u Staroj Pazovi, a
počinje i proizvodnja veš mašina u
Zaječaru.
Gorenje je pre nekoliko meseci sa
Ministarstvom za ekonomiju i regionalni
razvoj Srbije potpisalo ugovor o
zapošljavanju 200 novih radnika, u
postojećoj fabrici u Valjevu, za šta bi
dobilo bespovratna sredstva.
Iz uprave„ Gorenja” su valjevskom
nedeljniku „Napred” odgovorili da ta
sredstva od 400.000 evra nisu koristili
zbog toga što ugovorena radna mesta
nisu otvorili.
Prema istom izvoru, obim
proizvodnje u fabrici Gorenje-Valjevo
u 2011. je nešto niži od prošlogodišnjeg,
kada je iznosila blizu 440.000
aparata, a 50 odsto proizvoda proda u
zemljama Evropske unije (EU),
40 odsto u Srbiji i zemljama bivše
SFRJ, a ostatak u Rusiji i na Bliskom
istoku.
Prosečna zarada u toj fabirici je 47.590
dinara u bruto iznosu, a od 450
zaposlenih njih 370 ima stalni radni
odnos, dok su ostali angažovani zavisno
od potreba u proizvodnji frižidera i
zamrzivača.
odjek
oktobar 2011.
17
OSOBE SA INVALIDITETOM
Jesenja dilema ili
predizborna kampanja
Članovi brojnih udruženja
osoba sa invaliditetom
se žale na nebrigu države i
najavljuju masovne
proteste, brojnije od onih iz
avgusta i septembra kada
je preko dve hiljade
invalida blokiralo glavne
beogradske saobraćajnice.
Oni traže veće dodatke
na tuñu negu, a što se
zaposlenja tiče izražavaju
otvorenu bojazan da će
izgubiti ovo pravo ukoliko
se zaposle
izračunao potencijal ovog dela društva i
to po sledećoj formuli; Ako je Srbija
prihvatila evropski standard od deset
procenata osoba sa invaliditetom u
odnosu na ukupan broj stanovništva plus
posledice ratova i ostalih kriza koje su
potresale ovu zemlju, došlo se do broja
od preko milion ovih osoba. Ako se na
ovaj broj dodaju dva člana porodice u
proseku i zatim oduzme pola miliona na
devijaciju u proračunu kao i broj
maloletnih, dobija se cifra od oko dva
miliona i petsto hiljada potencijalnih
glasača. Dalje se prionulo na procenu
koja je trebalo da pokaže šta ovaj
segment populacije najviše tišti na polju
socijalne politike. Ovde se nije trebalo
mnogo razmišljati jer je problem
zapošljavanja jednak u svim slojevima
zajednice, pa se na tu kartu i zaigralo ne
bi li se privukla ova glasačka masa.
ako je donet pre više od godinu
dana, Zakon o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju osoba
sa invaliditetom, kao da se povampirio
ovih ranih predizbornih dana. Ove ljude
niko nije pominjao pre toga osim u
kontekstu evro-integracijskog moranja
da se i oni udenu u sistem. Ovaj put se
radi o flagrantnoj zloupotrebi osoba sa
invaliditetom u svrhu prikupoljanja
političkih poena, pola godine pre izbora.
Ni jedna kampanja do sada nije
ozbiljno uzimala ovu populaciju u obzir.
Meñutim, neko je seo i dobro
Licemerije drežavnih
organa
I
Kada je dolazak na vlast u pitanju,
maske padaju i sve je dozvoljeno, a
posebno ako se koriste zakonski okviri i
državne institucije uključujući i medije
koji ovu kampanju primereno težini
problema itekako prate. Republička
Agencija za zapošljavanje i Centar za
samostalni život (šta god to da znači),
inače nevladin sektor (!?), pokrenuli su
kampanju za zapošljavanje OSI i
inkluzivno školovanje. Kampanja se
sastoji od niza reklamnih skečeva koji
objašnjavaju kako i invalidi imaju pravo
na posao i kako je država rešena da im
pomogne u rešavanju ovog problema.
Niti jednim slovom ili rečiju nije
objašnjena strategija Agencije
za zapošljavanje ili pomenute NVO.
Nakon samo tri meseca, u javnosti su se
pojavili poražavajući podaci koji
demantuju dobru nameru u ovom
slučaju i pokazuju otvoreno licemerije
državnih organa. Naime, prema
zvaničnim saopštenjima Republičke
agencije za zapošljavanje, na berzi rada
u Srbiji, nalazi se preko 20 000. žena i
muškaraca sa invaliditetom. U prošloj
godini, tek njih 1.045 je pronašlo posao.
Koga je to država ili njene institucije
htela da zaposli kada po izveštajima iste
službe, tek 49 procenata ovih ljudi ima
srednju školu. Samo tri posto završi
neku višu školu ili fakultet i preko
devedeset procenata nema kvalifikacije
za poslove koji im se nude na ionako
oskudnom tržištu. Nadležni se pravdaju
da ni za zdrave nema posla, a ove
ljude šalju na prekvalifikacije i
dokvalifikacije. Dok javnost ćuti i gleda
sve reñe relkamne spotove, skaradni
Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju
OSI je doveo do bujice nezadovoljstva i
u Uniji poslodavaca i u mnogobrojnim
udruženjima invalida.
- Invalidi u Srbiji veoma teško žive,
njihovo materijalno stanje je
katastrofalno, a protest je, nažalost,
jedini model kojim možemo da
pokušamo da se izborimo za svoja
prava”- kazao je predsednik Saveza
paraplegičara i kvadriplegičara
Vojvodine Stevan Lukovnjak. Prema
njegovim rečima, protest će biti borba
za noramalan život i dostojanstvo, za
uvećanje novca za tuñu negu i pomoć
kao i za donošenje Zakona o invalidnini
i za civile sa invaliditetom. Osobe sa
invaliditetom bi prema predlogu tog
Zakona, u zavisnosti od stepena
invaliditeta, dobijale pomoć od 60 do
100 odsto prosečnog ličnog dohotka,
kazao je Lukovnjak.
Penali umesto posla
Istraživanja su pokazala da u Srbiiji 70
odsto osoba sa invaliditetom živi ispod
ili na samoj granici siromaštva.
Predstavnik Saveza Miroslav Homa
odjek
oktobar 2011.
18
podsetio je da su 2003. godine osobe sa
invaliditetom protestima izdejstvovale
da nadoknada za tuñu negu i pomoć u
jednom periodu ima solidan iznos, koji
je, kako je rekao, danas višestruko
umanjen, i neadekvatan za ono za šta je
namenjen. Pozivanje na zapošljavanje je
pre farsa nego realan projekat. Mnogi
invalidi nemaju od čega da kupe hleb,
novac za tuñu negu i pomoć, koja je
izborena na ulici - protestom, moraju da
koriste za puko preživljavanje, kazao je
Homa i podsetio i da članovi njihovih
porodica ne mogu da rade jer moraju da
brinu o njima. Pored zahteva za izradu
Zakona o invalidnini savezi i udruženja
traže da se tuña nega i pomoć osoba sa
civilnim invaliditetom izjednači sa istim
dodatkom koji dobijaju ratni vojni
nvalidi. Posebno treba obratiti pažnju na
strah koji je prisutan kod ovih ljudi da
će izgubiti ovo pravo ukoliko se
zaposle.Lukovnjak je rekao da savezi i
udruženja ukazuju i na ptorebu donšenja
Zakona o organizacijama osoba sa
invaliditetom i njihovim pravima koji bi
objedinio sva prava tih ljudi. Lukovnjak
je izrazio žaljenje što na pismo sa
zahtevima i predlozima za rešavanje
problema osoba sa invaliditetom, koje je
u julu upućeno na 15 adresa nadležnih u
Srbiji i Vojvodni niko nije odgovorio
izuzev predsednik Srbije Boris
Tadić i predsednica parlamenta Slavica
ðukić Dejanović. .
Sa druge strane, poslodavci se ne bave
problemom tuñe nege već obavezom da
prime odreñeni broj invalida u svoja
preduzeća. I u njihovim udruženjima
vlada očigledno nezadovoljstvo. U Uniji
poslodavaca kažu da je zakon robustan i
neprimenjiv kod nas. Po njima, isti je
terbalo prekopirati od evropskih
zemalja koje poslodavcima daju poreske
olakšice proporcionalno stepenu
oštećenja zaposlenog i grupe OSI.
Većina poslodavaca ovako, koristi pravo
da plaća penale jer nema adekvatne
uslove da zaposli jednu ili više ovakvih
osoba.
Kuća zidana od krova
Sa druge strane, članovi i invalidi i
poslodavci se slažu da je stručna
osposobljenos nikakva i ni jednima ni
drugima nije jasno ko i zašto „zida kuću
od krova“. Za pomenuti projekat je
izdvojeno trista miliona dinara pa se
postavlja dodatno pitanje, na koji način
država želi da utroši ovaj novac. Da želi
da pomogne sebi a ne populaciji osoba
sa invaliditetom, državni organi
pokazuju višegodišnjom nebrigom i
zanemarivanjem ovog društvenog
problema. Pozivajući se na minimum
društvene svesti, zanemaren je osnovni
princip spoznaje društvenog problema
kao što je ovaj. Stalno posmatranje i
sgledavanje društvene pojave je jedini
recept zanjeno razumevanje i eventualni
uticaj na nju. Zanemarujući ovu
sociološku tezu, naši sručnjaci su tako
nakaradno rešili i sistem obrazovanja
dece sa posebnim potrebama uvevši
inkluzivno školovanje na mala vrata i
preko noći, a tako će i zposliti vojsku
nestručnih invalida čije porodice treba
da glasaju na predstojećim izborima.
Koji bi drugi motiv postojao ako se u
obzir uzmu gore navedene činjenice. Od
demokratskih promena 2000. godine,
samo je jedan narodni poslanik sa
invaliditetom imao mandat u skupštini i
samo je u jednoj rečenici u Ustavu
pomenuta ova brojna grupacija grañana
Srbije. Tek se na ovogodišnjem popisu
stanovnika neko dosetio da bukvano
udene jedno pitanje koje ukazuje na
člana domaćinstva sa nekim
invaliditetom. Umesto da se razjasni
koliko ima osoba sa senzornim
oštećanjima i kog su tipa, a koliko sa
fizičkim i kojim, pa da se tek onda
napravi strategija njihove rehabilitacije i
zapošljavanja na odreñena i adekvatna
radna mesta, ovde se i slepi i
paralizovani i gluvi i mentalno oštećeni
trpaju na jednu berzu rada i reklamira se
briga o čoveku. Pitanje je, uostalom, da
li je ovakav tretman ovih ljudi uopšte
dozvoljen po meñunarodnim
konvencijama. Proteklih meseci niti
jedna ozbiljnija informativna emisija
javnog servisa ne može da proñe a da se
ne pomene ovaj Vladin – nevladin
projekat i to u najpozitivnijem svetlu.
Ovo samo podgreva jed velikog broja
ljudi koji su zainteresovani za ovaj
program na jedan ozbiljniji način. Ako
neko nije uspeo da se obrazuje zbog
nekog nedostatka ne znači da mu treba
odjek
oktobar 2011.
19
vreñati inteligenciju šarenim lažama o
poslu koji samo njega čeka.posla
odavno nema za mnogo širu populaciju
pa možemo i da se zapitamo koja su to
čarobna radna mesta na koja se računa u
ovoj kampanji. Nekada, ne tako davno,
opsenari predizbornih kampanja su
koristili radnike i decu u promotivne
svrhe svojih partijskih programa. Danas,
kada radnika skoro da nema a bela kuga
hara zemljom, radnici se preko noći
nabavljaju u populaciji OSI a redovne
škole popunjavaju decom ometenom u
razvoju. Ako je zdrav razum napustio
ljude na vlasti, bilo bi u redu da neko to
i konstatuje jer se ovakvo ponašanje
graniči i sa etičkim i sa civilizacijskim
normama. Da problem bude
kompleksniji, i zajednica ne pokazuje
neko posebno interesovanje za ova
dešavanja već se nekako inertno drži po
strani. Izgleda da su grañani u Srbiji
ipak naviknuti na otvorenu prljavu igru
kada su izbori u pitanju i ne prepoznaju
ovakve zakulisne zahvate u rukavicama.
Najbolnija tačka svakog društva su deca
ometena u razvoju i osobe sa
invaliditetom. Obaveza svakog člana
društva je da doprinese poboljšanju
kvaliteta njihovog života i da ih čuva i
zštiti ako je potrebno. Zloupotrebiti ove
ljude, ravno je zločinu i pred tim se
nikako ne sme ćutati ukoliko se primeti
ili otkrije.
Ivan Prodanović
PRIMENA NAUKE U POLJOPRIVREDI
„Ma {ta doktori
znaju“
Osmi šumadijski sajam
poljoprivrede, retka je prilika
da ovdašnji proizvoñači
saznaju više o novim
sortama, zaštiti bilja
i primeni agrotehničkih
mera. Meñutim, i dalje važi
pravilo da naši posetici
specijalizovanih sajmova
još uvek više vole da
razgledaju i kupe po
neku sitnicu, nego da
saznaju nešto više o
proizvodnji, osim što je
„savetovao“ deda
udruživanje proizvoñača, jer samo tako
lakše postižu nastup i ostvaruju povoljne
subvencije. Tako su njihovi proizvoñači
u Francuskoj 1995. godine pokrenuli
organsku proizvodnju na 100 hiljada, a
danas ona premašuje 850.000 hektara.
Ništa od ta posla ne bi bilo da država
nije odrešila kesu. Najpre su Francuzi
dali velika ulaganja, pa probali sa
stagnacijom, ali su se osvestili i ponovo
počeli da ulažu. Rezultati vidljivi.
Evidentno je da tražnja i tržište na
velikoj pijaci evropskih naroda postoje,
ali čak ni Francuzi ne mogu da ostvare
proizvodnju bez pomoći države. Ako se
država Srbije pokrene u pomoći
organski gajenih proizvoda.Važno je
napomenuti da onaj koji nije dobar u
opštoj klasičnoj poljoprivrednoj
proizvodnji ne treba ni da pokušava da
se bavi organskom, jer je propast
zagarantovana. Duranova regija na
jugoistoku te zemlje zastupljena je sa 13
odsto proizvoda i čak četvrtinom
proizvoñača organskih proizvoda. Za
samo četri godine duplirane su površine
pod ovim vidom gajenja. S toga ne
čudi da su Francuzi lane na ovim
proizvodima zaradili tri, a
Nemci premašili zaradu od pet milijardi
evra.
Zarada je zavidna, a do nje postoji put.
proizvoñačima, imamo dobre šanse jer
uslove imamo. Čak 66 odsto francuske
oragske proizvodnje zauzima krvno
bilje, jer žele zdravo meso i mleko.
Ratarska proizvodnja zastupljena je sa
17 odsto, a ostalo je porast proizvodnje
grožña. Naime, zahtevno evropsko
tržište sve više traži organska vina,
pošto je u klasičnim koja su nam
dostupna pronañeno čak 40-ak vrsta
pesticida.
Gde su naše šanse, najbolje ilustruje
podatak da Francuska kao proizvoñač i
sama uvozi 38-40 odsto potreba; pa čak
i Nemačka kao najveći proizvoñač
Na prvom mestu je resorno Ministarstvo
sa programima i novcem, potom
Evropska regulativa, obavezna
predavanja u školstvu na temu organske
poljoprivrede (kod nas ni u seoskim
školama nije; prim. aut.).. Pošto 80
odsto Francuza živi u gradovima,
prosečan posed na selu ima 45 hektara
obradive zemlje. Za prelazak sa klasične
na bio proizvodnju, podjednako
učestvuju fondovi države i EU.
Proizvoñač dobija čak četri vrste
pomoći. Primera radi, za prelazak na
organsko voćarstvo i povrtarstvo,
francuski seljak dobije tokom narednih
P
odvarak, svadbarski, sarma; kako
god bio, kupus je u narednih šest
meseci, pored obaveznog mesa
najčešće jelo na srpskoj trpezi. Osim
kao konzumenti, Srbi su i zavidni
proizvoñači ovog lisnatog povrća iz
familije kupsnjača, poteklog iz Male
Azije. Bez obzira da li se radi o kupusu,
kelju, karfiolu, kelju pupčaru, kelerabi,
brokoliju ili lisnatom kupusu; Srbija je
po proizvodnji kupusa na zavidnom
šestom mestu u Evropi, a na 34-om u
svetu. Uprkos svemu, na
specijalizovanoj tribini o gajenju
kupusa, koju je održao viši naučni
saradnik Odeljenja za ratarstvo
iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad, dr Janko Červenski, bio je
neznatan broj proizvoñača. Kako naši
čitaoci, koji nisu bili u prilici da posete
Sajam ne bi bili uskraćeni za dragocene
informacije, prenećemo ih u prolećnim
brojevima „Odjeka“, pred prve setve
rasada.
Pare ili saveti?
Od postanka Šumadijskog
poljoprivrednog sajma, najposećeniju
tribinu iz oblasti organske proizvodnje
održali su nacionalni koordinatori za
organsku poljoprivredu Francuske
poljoprivredne Komore, Žak Pior i
Olivie Duran. Ono što svi domaći, ali i
svetski predavači savetuju, svakako je
odjek
oktobar 2011.
20
SADNJA VOĆA
Sad je vreme
Kako stručnjaci preporučuju
ovaj deo godine kao idealan
za sadnju voća, sve dok
temperature ne padnu ispod
nule
pet godina 950 evra od države i isto
toliko od Unije. Na žalost, posećenost
tribine nije bila velika zbog korisnih
saveta ljudi iz Unije u koju „sanjamo“
izvoz, već pitanja kako oni nama
finansijski mogu da pomognu.
Bruka.
Hleb naš...
Priprema terena za jesenju setvu trebalo
je davno obaviti, a optimalni rok za
njezin završetak je kraj ovoga, i u
krajnjoj nuždi prva dekada narednog
meseca. Na stručnoj tribini na temu
„Jesenje setve“ koji je održala dr Zorica
Jestrović iz Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad, doslovce
je prisustvovao jedan proizvoñač, jedan
novinar (vaš izveštač) i dvoje naučnih
radnika (njene kolege iz Kragujevca).
Uprkos komunikacijskim pravilima, da
se usled nedostatka slušaoca tribina
ne održi, zbog tog jednog proizvoñača,
predavanje je održano.
Ovaj enuzijasta mogao je da čuje kako
je dedin savet 300 kilograma pšenice i
300 kilograma „veštaka“ garancija za
rod, loš. Da se ne seje pšenica iz ambara
već prilagodi sortiment. Da se ñubrivo
primenjuje u skladu sa analizom
zemljišta i preporuci agronoma, kao i da
je najpreporučljivije zaoravanje „tri –
petnaestice“. Pored toga, značajni faktori koji utiču na prinos su vreme i
gustina setve.
Tako se Atlas seje u količini: 125,
Pobeda 270, a Renesansa 282 kilograma
po hektaru, a da na metar dužni doñe
50 – 60 biljaka. Uz dobre savete i
primenu agotehnike, NS 40 S može da
da prinos i do devet tona, a seje se
samo 180 kilograma po hektaru u
optimalnom roku. Istovetne
agrotehničke mere primenjuju se na
ostalim strnim žitima, poput ječma,
ovsa, tritikalea i durum pšenice koja se
koristi za testenine. Dobri predusevi su
zrnene mahunjače, kukuruz, šećerna
repa, suncokret i uljena repica.
Čedo Korać
ČAČANSKA RANA je šljiva stvorena
na Institutu za voćarstvo u Čačku, a za
sortu je priznata 1975. godine. Treba joj
oprašivač od lokalnih sorti koje imaju
dobar polen. Veoma je kvalitetna sorta,
koja sazreva rano, plod joj je srednje
krupan do krupan crvenkaste pokožice i
veoma ukusnog žutog mesa, koje se lako
odvaja od koštice. Spada u sorte lokalnog
značaja i tolerantna je na šarku. Na
ruskom tržištu je dobro plaćena, pa je ove
godine nekim proizvožačima uspelo da je
prodaju po 100 dinara za kilogram.
ČAČANSKA LEPOTICA je stvorena u
istom Institutu i priznata iste godine, a
1991. godine je zaštićena. Ova sorta
dostigla je svetsku afirmaciju i slavu.
Zahvaljujući činjenici da joj je licenca
prodata, danas se gaji u većini evropskih
zemalja (Mañarska, Češka, Poljska,
Nemačka...). Ovo je jedna od najboljih
stonih sorti, koja sazreva krajem jula i
početkom avgusta. Plod je srednje krupan
do krupan, a sve što valja odlazi u izvoz,
jer je dobra kao konzumna, za rakiju,
džem i sušenje. Otporna je na šarku.
STENLEJ (Stanley) je američka sorta, a
kod nas je uvezena 1965. godine da
zameni Požegaču, koju je uništila šarka.
Ovde je naišla na pogodno tlo i jedno
vreme je bila zastupljena i do 70 odsto.
Ranije je korišćena kao stona sorta, ali
demantuje struku da nema kvalitet za
sečenje (zamrzavanje), pa se čak i koristi
za sušenje. Kako su plodovi
drugorazrednog kvaliteta, ne zaslužuje
toliku pažnju. Plodovi su inače kupni,
plave su boje i žutog mesa, koje se
delimično odvaja od koštice. Prednost je
stablo srednje bujnosti, koje u intenzivnoj
proizvodnji daje velike prinose, redovno
raña, a otporan je prema suši i virusu
šarke. U odnosu na druge sorte ima kraći
životni vek (dvadesetak godina).
ČAČASNSKA RODNA stvorena je
takoñe u Čačku, priznata je 1975. a
zaštićena 1991. godine. Rano prorodi i
obilno raña. Plod je srednje krupan (15 –
60 grama), a svestrane je upotrebne
vrednosti. Predstavlja jednu od
ekonomski najznačajnijih sorti šljiva.
Visoko je samooplodiva i jedna od
odjek
oktobar 2011.
21
vodećih u sortimentu. Velike je bujnosti,
ali savitljive grane ne pucaju pod rodom.
Uprkos velikoj rodnosti, plodovi su
dobrog kvaliteta i veoma ukusni.
Preporučuje se za svežu potrošnju, ali i
zamrzavanje i sušenje. Iako je kod nas
osetljiva na šarku, u Bugarskoj nije.
KRINA je dobijena ukrštavanjem sorti
Wangenheims Fruhzwetsche i Italijanke
1977, a za sortu priznata tek 2005.
godine. Srednje je bujna. Kruna
je piramidalna, sa širokim uglovima
grananja. Vrlo je plodna i otporna
na prolećne mrazeve. Samooplodna je i
tolerantna na šarku. Plod je ovalan (27 i
po grama), ali je koštica sitna (1,2 grama).
Pokožica je ljubičasto plava, meso žuto,
čvrsto i sočno. Pogodna je za sušenje,
preradu i stonu proizvodnju. Obavezna je
rezidba, jer kao i rana - preroñeva. Mogla
bi da zameni Rodnu, mada ni Institut još
nije počeo da proizvodi rasad.
TIMOČANKA je dobijena ukrštanjem
sorti Stanley i California blue. Delemično
je samooplodna, stablo je bujno, a kruna
okruglasta i gusta. Sazreva posle
Čačanske lepotice. Plod je atraktivan i
krupan. Meso ploda je žuto, sočno, čvrsto
i vrlo ukusno. Tolerantna je na šarku, ali
osetljiva prema truljenju ploda, koji
sazreva početkom avgusta.
ČAČANSKA NAJBOLJA, stvorena je
takoñe na Institutu u Čačku 1975., a
zaštićena 1991. godine. Sazreva sredinom
avgusta, oko sedam dana pre Stenleja.
Plod je krupan, do vrlo krupan (44 – 80
grama). Visoko tolerantna je na šarku, te
otporna prema plamenjači i rñi šljive.
Kako nije samooplodna, preporučuje se
sadnja sa Čačanskom lepoticom i to dva
reda lepotice, a jedan najbolje... Stona je
sorta, a u koliko se ne potroši u svežem
stanju, može i za rakiju. Daje dobre
džemove.
Kao podloge za šljivu, dr Dobrivoje
Ogašanović preporučuje Džanariku i GF
8/1 za razmake sadnje 4,5–5 x 3–4 metra;
a St. Julien 655.2 i Fereley za razmake
sadnje 3,5–5 x 1,5–2,5 metara.
Naš sagovornik tvrdi da zbog nekontrolisane proizvodnje rasada, dogaña se da
se šarka rasprostire na velikom broju
mladih zasada. Potrebno je voćnjak
formirati na izolovanim površinama, bar
100 do 200 metara dalje od zaraženog
voćnjaka. Takoñe stalno treba obilaziti
voćnjak, pa zaražena stabla uništiti i
odstraniti.
Č. Korać
Pojmovnik
S.s.
SAJBER - komp. prefiks u
složenicama sa značenjem
kompijuterski/ili mrežni; koji
se tiče kompijutera i
informacionih sistema.
SAJT - (eng. site) komp.
skup povezanih strana na
internetu, posvećen jednoj
temi ili oblasti;isto i veb sajt.
SALT - (od eng. Strategic
Arms Limitation Talks)
pregovori o ograničenju
strategijskog (nuklearnog)
naoružanja izmeñu SAD i
bivšeg Sovjetskog Saveza;
potpisana su dva ugovora:
SALT-1 1972. u Moskvi i
SALT-2 1979. god. u Beču.
SANDžAK - (tur. sancak)
prvobitno: zastava; oblast
koju su sultani davali na
upravu svojim vojvodama;
uprava nad manjom oblasti.
SANKCIJA - (lat. sanctio
posvećenje) svečana
potvrda nekog zakona,
ugovora i sl.koju vrši viša
vlast ili poglavar države,
davanje zakonske sile
nečemu; prav. kazna,
prisilna mera kao jemstvo
za čuvanje zakona,
poštovanje ugovora i dr.;
ekonomske, finansijske i
vojne mere koje se
preduzimaju protiv države
koja ne poštuje
meñunarodne ugovore.
SARKAZAM - (grč.
sarkasmos) »grizenje usana
od ljutine», tj. zajedljiva,
pakosna šala, zajedanje;
ret. vrsta krajnje zajedljive i
pakosne ironije.
SATISFAKCIJA - (lat.
satisfactio) zadovoljenje, u
slučaju uvrede časti,
dostojanstva i sl, naročito
putem dvoboja; izvinjenja,
opravdanje; naknada štete.
SAVEST - psih. osobina
ljudskog duha da prati
sopstvenu delatnost i da je
procenjuje sa vrednosne i
moralne strane.
SECESIJA - odvajenje,
političko otcepljenje,
otpadništvo; naziv
umetničkog pokreta u srednoj Evropi na prelazu XIXXX v., koji se odvojio od
starijeg pravca u izboru
materije, u shvatnju i tehnici.
SEGMENT - odsečak,
geom. odsečak, deo
(kružne) površine izmeñu
luka i njegove tetive; deo
nekog luka odsečen pravom
ili ravni; zool. prstenak,
segmenti prstenci; biol. ćelija
obrazovana cepljenjem ili
segmentacijom.
skreće opštu i veliku
pažnju, zanimljiv dogañaj.
SENZIBILITET - osetljivost,
sposobnost opažanje
čulima; pojačana čulna
osetljivost, osećajnost,
čuvstvenost, nežnost
osećanja.
SEPARATIZAM - sklonost
otcepljenju, težnja za
otcepljenjem, pokret za
otcepljenje iz neke zajednice
(državne, verske i sl.),
otpadništvo.
SERVER - (eng. server) rač.
glavni kompijuter, program ili
proces koji odgovara na
zahteve klijenata za
dobijanje podataka,i kome
mogu pristupati drugi
kompijuteri; sp. u tenisu:
SEKTA - (lat. secta od sequi
sledovati, pratiti načela kojih
se neko drži; stranka, škola)
manja verska stranka ili
manje udruženje koje se
odvojilo od neke veće,
vladajuće verske stranke;
jeres.
SEMINAR - organizovano
kratkotrajno obučavanje ili
usavršavanje odreñene
oblasti.
SENZACIJA - oset, osećaj,
utisak koji se dobija od
energije iz spoljašnjeg sveta;
fig. uzbuñenje, stvar ili
pojava koja izaziva
uzbuñenje, novost koja
igrač koji počinje igru;
napadač.
SERVILAN - (lat. servilis,
servus rob) ropski, pokoran;
podao, nizak, izmećarski.
SINDIKALIZAM - struja u
radničkom pokretu XIX i XX
veka Evrope i SAD, čiji je cilj
da radničku klasu odvoji od
klasne borbe i radikalnih
rešenja.
SINDIKALNA SECESIJA izdvajanje manjine ili većine
članova (sindikata) iz saveza
sindikata (konfederacije). U
odsustvu preciznih
zakonskih rešenja o secesiji,
sučeljavaju se dva osnovna
koncepta: ugovorni i
institucionalni.
a) Prema ugovornom
konceptu,statuti sindikata
(barem što se tiče njihovih
osnovnih odredbi) mogu se
menjati samo na osnovu
jednoglasnog sporazuma
članova.Većina delegata na
kongresu nema pravo da
odluči o istupanju sindikata
iz odreñenog saveza
sindikata, niti o promeni
orjentacije sindikata.
Članovi sindikata koji žele
da izvrše secesiju treba da
daju kolektivni otkaz u
postojećem sindikatu (članu
saveza), bez prava na
povlačenje imovine
(starijeg)sindikata, a stariji
sindikat,čak i ako samo
manjina članstva u njemu
ostane, i dalje opstaje (kao
pravno lice) i zadržava
celokupnu imovinu.
b) Prema institucionalnoj
koncepciji, statut sindikata
može biti promenjen na
osnovu volje većine
članstva-delegata na
kongresu, a kongres može
doneti odluku i o prelasku iz
jednog u drugi savez
sindikata.Ovaj sindikat
opstaje i samo prelazi iz
jednog u drugi savez
sindikata, pri čemu zadržava
imovinu sindikata (jako
manjina delegata na
kongresu nije bila za
prelazak u drugu ili
eventualno novu
konfederaciju sindikata).
Institucionalna koncepcija o
sindikalnoj secesiji
preovlañuje u uporednom
pravu i sudskoj praksi.
c) Prema trećem konceptu
imovina sindikata treba da
se podeli izmeñu dva
sindikata koji proizañu iz
secesije, proporcionalno
broju svojih članova
(koncept koji nema veći
značaj u praksi, osim kada
ga zakon predvidi.
Za izdavača Dragan Ranić, koordinator Ureñivački kolegijum Dragutin
Stanojlović, Zoran Milovanović i Dragan Ranić
Izdavač
Lokalni projektni tim (predstavnici lokalne
samouprave, Unije poslodavaca Srbije,
UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih
sindikata)
Glavni i odgovorni urednik Milutin ðević Pomoćnik glavnog i odgovornog
urednika Aleksandar Jokićević Tehnički urednik Aleksandar Dimitrijević
Redakcija: Kragujevac, Kneza Mihaila 70 tel/fax 034 305-685
E-mail: [email protected]
odjek
oktobar 2011.
22
Lokalni partneri u projektu
Skup{tina
grada Kragujevca
Unija poslodavaca
Srbije
Regionalma privredna komora Kragujevac
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost,
Regionalno povereni{tvo Kragujevac
Sindikat metalaca Srbije
Region centralna Srbija
Realizaciju projekta omogućili
SOLIDAR Suisse/Swiss Labour
Assistance - SLA Kancelarija u Beogradu, kroz
projekat
- Podrška socijalnom dijalogu u Srbiji
- finansiran od strane i Skupštine grada Kragujevca
Download

Odjek 66