odjek
GODINA VII BROJ 73 oktobar 2012. BESPLATAN PRIMERAK
Fijat Srbija
`u~ i med
Milutin ðević
glavni i odgovorni urednik
Dobra vest
Nedavno su se, uz blagu pomoć Evrope, srela i popričala dva premijera
Ivica Dačić i Hašim Tači. I to je, bez obzira kako ko tumačio, dobra vest. Bar za
početak.
Sastanak dvojice premijera izazvao je uglavnom pozitivne komentare
zvaničnika iz zemlje, ali i iz inostranstva. Predstavnici vlasti uglavnom su saglasni
da je sastanak korak napred, dok meñunarodna zajednica pozdravlja
spremnost obe strane na dijalog.
Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije kaže da je dokaz
spremnosti aktuelne Vlade Srbije na dijalog i rešavanje problema.
Predsednik Demokratske strankesmatra da je dobro što je došlo do susreta dva
premijera kod visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. On je ponovio i da
Srbija pitanje Kosova ne može da reši bez Evropske unije i ako nije na putu
evrointegracija.
Poslanik Demokatske stranke i bivši šef pregovaračkog tima Beograda u
dijalogu sa Prištinom kaže da treba podržati to što je premijer Ivica Dačič imao
hrabrosti da preuzme odgovornost i otputuje na sastanak sa šeficom EU
diplomatije Ketrin Ešton i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Brisel.
- Start razgovora je, čini se, zakasneo, ali je to ipak pozitivno. Ovo je korak koji
treba podržati. Ovo je pozitivan iskorak. Sastanak premijera Dačića i
Hašima Tačija ne predstavlja nikakvo priznanje Kosova i ne treba to gledati na taj
način – rekao je Stefanović.
Poslanik Jedinstvene srpske liste u kosovskoj skupštini Rada Trajković
pozdravila je spremnost premijera Srbije Ivice Dačića za pregovore o Kosovu i
Metohiji, ali i istakla da je za taj prvi susret Dačića sa Ketrin Ešton i Hašimom
Tačijem, on trebalo da ima podršku skupštine i vlade Srbije.
Susret premijera Kosova Hašima Tačija sa premijerom Srbije Ivicom
Dačićem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton korak je ka normalizaciji
odnosa i postizanju sporazuma za bolju budućnost, izjavio je portparol
kosovske predsednice
Američka ambasada u Beogradu saopštila je da su Sjedinjene Države ohrabrene
astankom premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu i zahvaljuju visokoj
predstavnici EU Ketrin Ešton na konstruktivnoj ulozi u ovom procesu.
- Snažno podržavamo put Srbije u Evropsku uniju i verujemo da je taj put
moguć jedino uz konkretne korake ka normalizaciji odnosa Srbije
sa Kosovom. Današnji sastanak je dobrodošao znak
da su obe strane posvećene nastavku dijaloga
i mirnom prevazilaženju razlika, navodi se u
saopštenju.
SAD, istovremeno, ističu da obe strane
moraju, takoñe, da u potpunosti sprovedu
sve do sada postignute sporazume.
Najbitnije je, ipak, da se dijalog nastavi.
odjek oktobar 2012. 3
MESEC DANA
Mere vlade bez
ekonomske logke
Jasna je namera predlagača zakona da na neki način ujednači zarade za tipična
radna mesta u javnom i državnom sektoru, ali je to učinjeno na način koji
ne trpi ekonomsku logiku. O protestu 24.oktobra. Država mora da garadntuje za uplatu
staža. Direktor Nisala tražio pismeno izjašnjavanje ko štrajkuje, a ko ne
S
avez samostalnih sindikata Srbije
pozdravlja nameru vlasti da
ograniči iznos maksimalnih zarada u
javnom sektoru, ali upozorava da
Zakon o utvrñivanju maksimalne
zarade u toj oblasti najviše pogaña
zaposlene u Srbiji sa najnižim primanjima. Jasna je namera predlagača
zakona da na neki način ujednači
zarade za tipična radna mesta u javnom
i državnom sektoru, ali je to učinjeno
na način koji ne trpi ekonomsku logiku
i donosi prave „lomove“ u isplati i obračunu zarada sa veoma
malim finansijskim efektima. Tako je ovim zakonom pogoñeno
oko 250.000 zaposlenih, meñu kojima je najviše onih koji
obavljaju prateće i pomoćno-tehničke poslove (spremačice,
kafe kuvarice, obezbeñenje..).
Zakon je neprihvatljiv, jer derogira kolektivne ugovore i Zakon
o radu.
Uprkos najavi premijera da će svi zakoni koji se tiču sveta rada
pre slanja u parlament dobiti socijalni konsenzus, i ovaj zakon
je usvojen bez konsultacija sa sindikatima i rasprave o njegovom sadržaju na Socijalno-ekonomskom savetu.
P
redsednik SSSS Ljubisav Orbović, rekao je da će sindikat
24. oktobra odlučiti da li će organizovati protest zbog neopravdanog poskupljenja hrane i sve lošijeg standarda
grañana. Neki od zahteva koje je Samostalni sindikat uputio
Vladi Srbije su delimično ispunjeni. Zaustavljena su neopravdana poskupljenja, a neke namirnice su i pojeftinile, rekao je
on. SSS je u oktobru najavio proteste u svim većim gradovima
u Srbiji ukoliko vlada ne preduzme mere da se vrate cene roba
i usluga koje su neopravdano povećane. Taj sindikat smatra da
su opravdana samo ona poskupljena izazvana povećanjem više
stope poreza na dodatu vrednost, sa 18 na 20 odsto, od 1. oktobra. Samostalni sindikat Srbije će, kako je rekao Orbović, ako
ne odustane od protesta, pozvati i druge sindikate da zajedno
izañu na ulice.
I
ako je naplata i kontrola uplata doprinosa za penzijsko,
invalidsko i zdravstveno osiguranje obaveza države, zbog
neizvršavanja te zakonske obaveze poslodavaca najviše ispaštaju zaposleni koji malo šta mogu da urade kada otkriju da imaju
„rupu“ u stažu ili da im zdravstvena knjižica nije overena. Dok
zaposleni smatraju da ne bi trebalo da snose posledice zato što
država preko Poreske uprave nije mogla da naplati obavezne
doprinose, poslodavci se pitaju kako to da neki od njih moraju
da ispunjavaju ovu zakonsku obavezu, a drugi ne moraju.
odjek
Problemom zbog kojeg je od 1991.
godine tri puta naknadno povezivan
penzijski staž o trošku države i zbog
kojeg, prema procenama, oko 100.000
radnika u svakom trenutku nema
overenu zdravstvenu knjižicu bavi se i
kancelarija
zaštitnika
grañana. Republički ombudsman Saša
Janković zatražiće izmene nekoliko
zakona kojima bi država bila garant
radnicima u ostvarivanju njihovih
prava i u slučajevima kada poslodavac
nije izmirio svoje obaveze i uplatio doprinose. Početkom
novembra, predlog bi trebalo da bude upućen Vladi Srbije.
- Već smo održali sastanke sa predstavnicima svih sindikata koji
su podržali ovaj predlog, sada razgovaramo i sa udruženjima
poslodavaca jer je ideja da inicijativu podrže i sindikati
zaposlenih i poslodavci. Izmenama ćemo tražiti da država
reaguje odlučnije protiv poslodavaca koji ne uplaćuju doprinose. Nekada poslodavac nije mogao da uplati plate bez
plaćenih doprinosa, tražićemo da se u nekom vidu i ta mera
vrati, ističe Saša Janković.
Problem neuplaćenih doprinosa traje već dvadesetak godina, a
jedno od rešenja ponuñeno je i pre godinu dana na Socijalnoekonomskom savetu. Tada je zatraženo da vlada donese izmene
Krivičnog zakonika po kojima bi poslodavac koji tri meseca na
isplaćuje zaradu krivično odgovarao. To, meñutim, nikada nije
uneto u zakon.
O
ko stotinu radnika niškog Nisala štrajkovalo je u krugu
kompanije, zahtevajući da poslovodstvo počne da poštuje rokove isplata zaostalih zarada, predviñene sporazumom koji
je zaključilo sa fabričkim Samostalnim sindikatom. Štrajkači su
zahtevali i pisanu garanciju generalnog direktora Nebojše
Krstića da neće pokretati disciplinske postupke protiv njih,
pošto je on prekjuče najavio reagovanje kompanije protiv učesnika štrajka, koji je nazvao nezakonitim.
Krstić je 12. septembra potpisao Sporazum o dinamici isplata
četiri plate za ovu godinu, kao i razlike od isplaćenih minimalaca do realnih zarada za tri meseca iz 2010. nakon što je mesec
dana pregovarao sa nama. A onda je prošle srede naprasno
poslao dopis u kojem navodi da sindikalno rukovodstvo Nisala
na čelu sa mnom nije legalno izabrano, pozivajući se na Statut
Samostalnog sindikata metalaca Srbije, koji je sam tumačio.
Istog dana poslovodstvo je tražilo da svi radnici pišu izjave da
li su u štrajku ili ne, što je i protivustavno i protivzakonito, jer
je naš štrajk najavljen i organizovan po zakonu, rekao je
predsednik Samostalnog sindikata “Nisala” Dragan Marinković
i dodao da ima pisanu potvrdu od rukovodstva Samostalnog
sindikata metalaca Srbije da je izabran legalno.
oktobar 2012.
4
KAKO SRBIJA DA PREŽIVI
Spas u poljoprivredi
vropski stručnjaci smatraju da je
poljoprivreda Srbije konkurentna, ali da bi trebalo drugačije
usmeravati stimulacije. Od Vlade Srbije
se očekuje usvajanje
regulatornih okvira, što bi omogućilo
uzimanje sredstava od EU namenjenih
za ruralni razvoj.
Na pitanje koliko je agrarna politika
Srbije blizu zajedničkoj poljoprivrednoj
politici EU, stručnjaci Svetske banke i
Evropske komisije kažu da Srbija ima
ogroman poljoprivredni potencijal, što
se ne odnosi samo na proizvodni
potencijal Vojvodine već i na bogatstvo
resursa i prirodne lepote južnog
regiona.
- Proizvoñači su prilično produktivni,
trgovinski sektor i prerañivačka
industrija su dobro razvijeni a farmeri
su psihički spremni da se takmiče na
evropskom tržištu. Vidim i posvećenost
Vlade da unapredi administraciju tako
da na kraju bude kompatibilna sa EU,
kaže Holger Krej iz sektora za
poljoprivredu Svetske banke.
Zajednička poljoprivredna politika
jedna je od najvažnijih politika
Evropske unije i u nju se najviše ulaže.
Od 141,9 milijardi evra, koliki je budžet
EU bio u 2011, čak 58,7 milijardi,
odnosno 41 odsto ukupnog budžeta,
izdvojeno je za očuvanje i upravljanje
prirodnim resursima.
- Srbija kao zemlja kandidat od sledeće
godine može imati koristi od evropskih
fondova za podršku ruralnom razvoju,
što je veoma važno za Srbiju, s obzirom
na to da polovina populacije živi na selu
i da poljoprivreda čini 10 odsto srpske
ekonomije. Ako Vlada može da usvoji
regulatorni okvir kako bi se izborila za
novac iz evropskih fondova i njime
upravljala, onda ćemo mi moći da
pomognemo razvoju ruralnog sektora u
Srbiji i nadam se da ćemo to uraditi
2013. i u narednih sedam godina, ističe
Džon Klark iz Direktorata za
poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske
komisije.
E
Zapuštena njiva - luksuz
Osnovna karakteristika zajedničke
poljoprivredne politike je finansiranje
na sedmogodišnji period, sa tačno
utvrñenim iznosima subvencija,
mogućim korisnicima i namenama na
godišnjem nivou. Takva, stabilna i
predvidiva politika, smatraju stručnjaci,
neophodna je Srbiji kako bi se stvorio
siguran ambijent za agrobiznis, ali i da
bi se privukli strani investitori.
Da li će tako i biti o tom-potom. Ali ima
nade, jer biti vlasnik zapuštenog
poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u
svetu je luksuz, a uskoro će tako biti i u
Srbiji.
Ministarstvo finansija razmišlja o
izmenama poreza na imovinu kojim bi
visokim stopama kažnjavalo
nekorišćenje oranica i grañevinskih
parcela.
Razlikuju se procene o
tome koliko se oranica u
Srbiji ne obrañuje,
a kreću se od 400.000 do
600.000 hekatara.Većina je,
ipak, u privatnom posedu.
Najveći deo se nalazi u
pograničnim područjima, ali
i u selima koja izumiru.
Od 4.600 sela u Srbiji, oko
700 će nestati već za deset
do 15 godina. U njima je
140.000 kuća u kojima niko
ne živi i 50.000 brazda koje
niko ne obrañuje
Kada bi se to primenjivalo i na državu,
mogla bi se nadati paprenim
uplatnicama. Srbija, prema evidenciji
Republičkog geodetskog zavoda, ima
884.046 hektara poljoprivrednog
zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko
450.000 hektara obradivih površina. Od
preostalih 430.000 hektara deo se ne
koristi. Prema procenama Ministarstva
poljoprivrede, oko 50.000 hektara. Ali
država ovaj porez ne plaća.
- Država nije poreski obveznik u smislu
plaćanja poreza na imovinu, ali je
obveznik svih drugih obaveza,
objašnjavaju u ovom Ministarstvu.
Ne obrañuje se uglavnom zemljište
lošijeg kvaliteta i to u područjima gde
su napuštena sela. Najviše na jugoistoku
Srbije, i delovima centralne i južne
Srbije. U onim područjima gde je
poljoprivredno zemljište kvalitetno i gde
živi veći broj poljoprivrednika prosečno
se od četiri do pet poljoprivrednika
odjek
oktobar
2012.
5
nadmeće da dobije u zakup državno
zemljište.
(Ne)primenjiva mera
Iz ugla velikih poljoprivrednih
proizvoñača, izmena poreske politike bi
išla u dobrom pravcu. Po mišljenju
Miodraga Kostića, predsednika „MK
grupe“, to je konačno prava mera.
- Smatram da će pomoći da se svaki
centimetar poljoprivrednog zemljišta
obrañuje, na šta upozoravamo
godinama.Nema potrebe praviti razliku
izmeñu privatnog, zadružnog, državnog
ili bilo kojeg zemljišta. Niko nema prava
da drži neobrañeno zemljište. To je
prirodni resurs za koji postoji veliko
interesovanje poljoprivrednih
proizvoñača, kompanija i svih onih koji
se bave obradom poljoprivrednog
zemljišta, smata Kostić.
Najveće parcele državnog
poljoprivrednog zemljišta su na prostoru
17 beogradskih opština. Kada se sve
sabere, u prestonici je čak 40.000
hekatara državnih oranica. Najveći deo
je zapao Paliluli - 17.135 hektara.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda
pokazuju da je drugi Zrenjanin sa
38.276 hektara, a slede Sombor sa
34.890 i Sjenica sa 29.187 hektara. Veći
porez na zapušteno zemljište, meñutim,
pogodiće privatne vlasnike.
- Razlikuju se procene o tome koliko se
oranica u Srbiji ne obrañuje, a kreću se
od 400.000 do 600.000 hekatara.Većina
je, ipak, u privatnom posedu. Najveći
deo se nalazi u pograničnim
područjima, ali i u selima koja izumiru.
Od 4.600 sela u Srbiji, oko 700 će
nestati već za deset do 15 godina. U
njima je 140.000 kuća u kojima niko ne
živi i 50.000 brazda koje niko ne
obrañuje, rekli su u Privrednoj komori
Srbije.
Nedavno je pokrenuta inicijativa da
država proda poljoprivredno zemljište,
jer će ga privatnici racionalnije koristiti
i njime bolje upravljati, u ovom
trenutku, ipak, „ne pije vodu“.
Država ne može da donese odluku o
prodaji poljoprivrednog zemljišta dok ne
završi popis, da bi se znalo šta sve u
poljoprivredi imamo, zatim da se donese
zakon o zadrugama, koji bi regulisao
povraćaj zemlje zemljoradnicima i
zadrugama. Takoñe, mora da se
sprovede Zakon o restituciji i izmeni
Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I na
kraju, treba sačekati da cena zemljišta
poraste.
Aleksandar Jokićević
TEMA
MEðU SPORNIM I PRIVATIZACIJA „ZASTAVE ELEKTRO“
Akcije za izbegavanje
odgovornosti
Iako je Savet za borbu protiv korupcije u septembru 2009. godine utvrdio da je u
privatizaciji „Zastave elektro“ iz Rače bilo mnogo nezakonitih radnji i zatražio utvrñivanje
odgovornosti državnih institucija i nasavesnih kupaca, a kragujevačka policija posle
detaljnog „češljanja“ ovog slučaja predala predmet tužilaštvu do danas ništa nije urañeno
ili se bar ne zna da jeste
o što nam je u junu prošle godine
Evropska unija,
Evropske komisije, dostavila
spisak od 24 sporne privatizacije, koje
što pre treba ispitati i procesuirati nije
nikakvo iznenañenje. O spornim
privatizacijama, meñu kojima se našla i
kupovina 70 odsto kapitala „Zastave
elektro“ iz Rače, znalo se i ranije. O
tome se mesecima pričalo, posebno
posle protesta i štrajkova radnika,
njihovih odlazaka za Beograd i
konačenja ispred zgrade u kojoj se
nalazi Agencija za privatizaciju.
Na sporne privatizacije pre Evropske
komisije godinama je ukazivao Savet za
borbu protiv korupcije Verice Barać, ali
konkrentih rezultata do sada nije bilo.
Kragujevačka policija uradila svoj posao
i kompletan nalaz predala ovdašnjem
tužilaštvu.
Na četvrtoj aukciji 70 odsto kapitala
„Zastave elektro“ 28. februara 2006.
godine kupuje konzorcijum fizičkih lica
na čijem je čelu Ranko Dejanović
suprug Slavice ðukić Dejanović,
tadašnje predsednice Skupštine Srbije. U
konzorcijumu su pored Dejanovića i
Dragan Mostić i Nebojša Banković.
Ugovor o prodaji kapitala po ceni od 27.
736.000 dinara, što iznosi deset odsto
procenjene vrednosti firme, zaključen je
15. marta. Kupac se obavezao da u
preduzeće za godinu dana investira oko
26 miliona dinara, kao i da u roku od 30
dana Agenciji za privatizaciju za
obavezno investiranje dostavi bankarsku
garanciju.
I tu po mišljenju Saveta za borbu protiv
korupcije nastaje prvi razlog za raskid
kupoprodajnog ugovora. Konzorcijum
na čelu sa Dejanovićem bankarsku
garanciju „Kulske banke“ dostavlja 12.
septembra 2006. godine, pet meseci
posle roka. Interesantno je i to što je ta
garancija praktično važila samo devet
dana, od 13. kada je stila u Agenciju do
T
22. septembra kada joj ističe važnost.
Za Savet i Vericu Barać to je bilo
dovoljno da se privatizacija poništi, ali
ne i za Agenciju za privatizaciju.
Saradnja i raskid sa firmom
„Delfi“
Posle gafa sa bankarskom garancijom
stvari u račanskoj fabrici krenule su na
bolje, ali je to, kasnije će se pokazati
bilo kratkog daha.
Početkom 2009. godine, a nešto i ranije
počinju problemi. Tada se radnici ove
firme obraćaju predsednici Saveta za
borbu protiv korupcije Verici Barać. Oni
su 7. avgusta 2009. godine, izmeñu
ostalog, napisali da je ubrzo nakon
privatizacije, „Zastava elektro“ , uz
podršku SIEPA, ostvarila poslovnu
saradnju sa multinacionalnom
kompanijom „Delfi“.
- To je dovelo do brzog uspona
preduzeća, punog upošljavanja
proizvodnih kapaciteta i stvaranja uslova
za otvaranje više stotina novih radnih
odjek
oktobar
2012.
6
mesta u gradu. Meñutim, loše
poslovanje većinskih vlasnika dovelo ih
je u sukob sa ovom kompanijom.
Pošto strateški partner nije uspeo da
izdejstvuje promene u menadžmentu
„Zastave elektro“ koje bi omogućile
izvršavanje ugovornih obaveza
27. januara 2009. godine, nakon
višemesečne nesolventnosti
naše fabrike, „Delfi“ je prekinuo
saradnju, odneo mašine i posao od kog
zavisi dalja sudbina preduzeća, više od
tri stotine radnika i preko pet stotina
mladih radnika koji su bili angažovani
na osnovu ugovora o delu. Pritom
ističemo da ino partner nikada nije imao
probleme sa radnicima fabrike, već
isključivo sa kršenjem ugovora od strane
menadžmenta. Takoñe napominjemo da
je nova uprava „Zastave elektro“ za
prethodne tri godine prekinula poslovnu
saradnju sa svim partnerima sa kojima je
preduzeće sarañivalo pre privatizacije,
oslanjajući se isključivo na ugovor sa
„Delfijem“, što nas je nakon njihovog
odlaska dovelo u dodatno nepovoljan
Politički
napad na
moju
suprugu
Fabrika „Zastava elektro“ je uništena i oteta po
političkom diktatu. To je
bio napad na moju suprugu koja je bila predsednica parlamenta, a
ja sam bio kolateralna
šteta, izjavio je u četvrtak, 20. septembra ove
godine Ranko Dejanović, reagujući na tekst o
spisku spornih privatizacija koje ispituje potpredsednik
Vlade
Aleksandar Vučić.
Suprug bivše predsednice Skupštine i aktuelne
ministarke
zdravlja
Slavice ðukić Dejanović
nije hteo da kaže kome
je od političara bilo u
interesu da fabrika
propadne, ali tvrdi da su
organizatri štrajka radnika, koji je na kraju doveo
do povla-čenja inostranog partnera, bili izmanipulisani i da su uništili
vrednu opremu u vrednosti od dva miliona
evra, a 40 tona bakarne
žice prodali u bescenje.
- „Zastava elektro“ je
kupljena na četvrtoj aukciji kada više niko nije
hteo da je kupi. Sve
uslove iz ugovora smo
ispunili i to se može proveriti u Agenciji za privatizaciju. Nasledili smo
274 radnika, 56 njih smo
vratili i 500 novih primili i
nameravali da primimo
još 400 u Rači. Od Nacionalne službe za zapošljavanje nismo dobili
ni dinara ni za jedno
otvoreno radno mesto.
Od Fonda za razvoj smo
dobili kredit od 100 miliona dinara, ali nam je
on uzet preko noći na
osnovu anonimne prijave da su nenamenski
potrošena sredstva. Bili
smo blokirani. Zbog toga
smo 22 dana zakasnili
sa isplatom plata i radnici su izvedeni na ulicu,
iznosi Dejanović svoju
verziju dogañaja.
On kaže da se Savet za
borbu protiv korupcije
ogrešio o njega kada je
privatizaciju ove fabrike
položaj, napisali su radnici račanske
firme.
Kupili, pa prodali sami sebi
Obavezno investiciono ulaganje u
osnovnu opremu fabrike posebna je
priča. U pismu Verici Barać radnici, koji
su tada već bili u protestima, potanko su
obrazložili kako je teklo investiranje.
Firma „Dama-M“ iz Šapca, vlasništvo
Dragana Mostića, jednog od članova
konzorcijuma, nabavila je mašine od
preduzeća TAS iz Bosne i Hercegovine,
da bi ih potom, po ceni višestruko većoj
od realne, preprodala „Zastavi elektro“.
Ova oprema nikada nije stavljena u
funkciju, tako da obavezno ulaganje nije
izvršeno u skladu sa ugovorom ni u
pogledu visine iznosa, ni u smislu
funkcionalnosti. Mašine nabavljene na
ovaj način, prosto rečeno, mogu se
jedino prodati kao staro gvožñe.
Savet za borbu protiv korupcije
obavešten je i da se pred Opštinskim
sudom u Rači vodi krivični postupak
protiv odgovornih za zloupotrebu
službenog položaja prilikom nabavke
opreme, ali da suñenje još nije počelo
stavio na spisao spornih
privatizacija i čak naveo
da je iz pouzdanih izvora
u Evropskoj komisiji saznao da je upravo ova privatizacija proglašena za
najčistiju.
- „Delfi“ je hteo da celokupna privatizacija, bez
uvoza, bude u zemlji, a
plan je bio da se otvori
još 15 fabrika. To je nekome smetalo i zato su
nas uništili. Da fabrika
nije bila dobra i da sam
je uništio, kao što su
tvrdili, ne bi uspeli da je
prodaju „Juri“ za tri miliona evra. Tvrdim da su
nama dali deseti deo
onoga što su dali „Juri“,
mi bismo danas imali
minimum 15.000 zaposlenih, a možda i duplo
više, kaže Dejanović za
„Blic“.
Firma „Delfi“ je svoju
invasticiju prebacila u
Rumuniju. Danas je u
„Juri“ koja je kupila imovinu „Zastave elektro“ nakon što su radnici naterali Ranka Dejanovića da
se odrekne vlasništva,
zaposleno oko 1.300
radnika.
iako je od podnošenja prijave prošlo dve
godine.
U dopisu od 14. septembra tadašnjem
premijeru Mirku Cvetkoviću Varica
Barać navodi da je Agencija za
privatizaciju kao dokaz o
invasticionom ulaganju prihvatila nalaz
procenitelja „Fineko revizija“ iz
Beograda, iako u izveštaju nema
odgovora na najvažnije pitanje, a to je
da li oprema koja je nabavljena služi
isključivo za obavljanje pretežne
delatnosti preduzeća. Pored
toga nema dokaza o poreklu opreme,
nema carinske deklaracije, fakture,
valjanog kupoprodajnog
ugovora...
- Sama ova činjenica bila je
dovoljna da Agencija za privatizaciju
pokrene postupak provere namene i
porekla opreme, kao i postupak
utvrñivanja odgovornosti firme „Fineko
revizija“, koja je dala nalaz na osnovu
netačne i neodgovarajuće
dokumentacije. Agencija je uprkos
uočenim nedostacima prihvatila izveštaj
kao validan, napisala je premijeru
predsednica Saveta za borbu protiv
korupcije.
odjek
oktobar
2012.
7
Nezadovoljni, ali i zabrinuti zbog
razvoja dogañaja posle prekida saradnje
sa „Delfijem“ i pasivnim odnosom
Agencije za privatizaciju radnici
„Zastave elektro“ su 25. maja 2009.
godine od Agencije zatražili da raskine
kupoprodajni ugovor o prodaju 70 odsto
kapitala firme.
Savetu su napisali da su im u Agenciji
rekli da nisu nadležni da raskinu
kupoprodajni ugovor.
Krediti i odgovornost
U novom dopisu od 16. septembra Savet
za borbu protiv korupcije napisao je
premijeru Mirku Cvetkoviću da je
„Zastava elektro“ dobila investicioni kredit
Fonda za razvoj od 100 miliona dinara.
Ugovor izmeñu „Zastave elektro“ i Fonda
za razvoj potpisan je 19. jula 2006. godine.
Ugovor o drugom dugoročnom kreditu
izmeñu istih strana zaključen je 31. maja
2007. godine.
Preduzeću je odobren kredit za trajna obrtna sredstva u iznosu od 50 miliona dinara.
Savet je napisao premijeru i da su ovom
preduzeću nakon privatizacije odobrena
značajna kreditna sredstva iz budžeta
Srbije, koja su nenamenski potrošena.
Radi se o kredit od 18,5 miliona dinara,
koji je 2006. godine odobrilo
Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja.
- Uz dokumentaciju koju smo prethodno
dostavili, ova dopuna jasno ukazuje da
problemi u „Zastavi elektro“ proizlaze iz
nezakonitosti u privatizaciji ovog
preduzeća i iz nesavesnog ponašanja
kupaca, čime je pričinjena šteta kako
preduzeću i njegovim radnicima, tako i
budžetu Republike Srbije, zaključuje
Savet za borbu protiv korupcije u
drugom dopisu tadašnjem premijeru
Cvetkoviću.
U tom dopisu predsednica Saveta
napisala je i da se navodnim
poklanjanjem akcija preduzeća državi od
strane vlasnika, pokušava izbeći
odgovornost za kršenje zakona
i ugovora kako kupca, tako i državnih
institucija.
Radnici „Zastave elektro“ tri dana su
štrajkovali ispred Agencije za privatizaciju u centru Beograda, zahtevajući
raskid kupoprodajnog ugovora, isplatu
zaostalih zarada i povezivanje radnog
staža. Protest su prekinuli 10. septembra
2009. godine posle dogovora
Ministarstvom ekonomije, koje će
preuzeće obavezu da, nakon što kupci
preduzeća svoje akcije poklone državi,
pomogne novom rukovodstvu u
pokretanju prozvodnje i obezbeñivanju
tekućih zarada zaposlenih, počev od
septembra 2009. godine, sve dok se ne
nañe novi strateški partner za „Zastavu
elektro“.
Država je 9. aprila prodala imovinu
„Zastave elektro“ za tri miliona evra
koreanskoj korporaciju „Jura“.
Milutin ðević
TEMA
REAGOVANJE RANKA DEJANOVIĆA
INTERVJU
ZORAN MARKOVIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SINDIKATA „FIJAT
AUTOMOBILI SRBIJA“
Samo da je plata ve}a
Prosečna plata u
fabrici „Fijat
automobili Srbija“
je na republičkom
proseku, ali jedna
grupa menadžera
prve i druge linije
prima i po
nekoliko radničkih
plata. O visini
plata se
pregovara, ali se
odluka donosi u
Torinu. Od prvog
čoveka „Fijata“
Serña Markionea
zavise da li će
buñelari
zaposlenih u
FAS-u biti puniji
ompanija „Fijat automobili Srbija“ već
duže je u žiži ne samo srpske javnosti.
To je i normalno kada se zna da je
izgradnja nove fabrike u Kragujevcu najveća
invasticija u zemlji i da je nedavno počela
prodaja novog modela automobila „fijata
500L“, koji sa pravom konkuriše za evropski
automobil godine. Pod paskom javnosti je
zapošljavanje novih radnika, kao i pitanje da li
će italijansko-srpska kompanija ispuniti
obećanje i do kraja godine zaposliti, po
ugovoru sa državom, predviñenih 2.433
radnika.
Pozornost javnosti izazvalo je i novo
desetočasovno radno vreme, četri dana u
nedelji, prvi put primenjeno u ovom delu
Balkana.
Ova fabrika poslednjih dana našla se u centru
pažnje posle novinskih tekstova i priloga u
elektronskim medijima koji su obelodanili da je
plata pripravnika u FAS-u 30.000, a njegovog
kolege koji u kompaniji radi od početka čak
duplo veća – oko 60.000 dinara.
U gradu na Lepenici, kao i u celoj Srbiji
stvorena je atmosvera da je srećnicima, koji su
uspeli da se zaposle u kragujevačkom „Fijatu“
sekira upala u med.
Da li je baš sve tako?
Menadžment FAS-a uveo je i nova pravila kada
je informisanje u pitanju, pa novinari i ostali do
odgovora na neka bitna pitanja, kao što su
proizvodnja ili primanja zaposlenih nikao ili
veoma teško mogu da doñu.
Ova, ali i mnoga druga pitanja dovoljan su
razlog za razgovor sa zamenikom predsednika
Samostalnog sindikata kompanije „Fijat
automobili Srbija“ Zoranom Markovićem.
K
Menadžmenti FAS-a često naglašava da je
zadovoljan radnicima u kragujevačkoj
fabrici. Da li su zaposleni zadovoljni
uslovima rada?
„Fijat“ je u Kragujevcu napravio jednu od
najmodernijih fabrika ne samo u Evropi, ali svi
proizvodni procesi nisu „zatvoreni“, nisu
kompletirani, u toku je uhodavanje, tako da još
ima dosta manuelnog rada. No, mislim da će to
sve da doñe na svoje mesto kada krene puna
proizvodnja, kada se sve linije i proizvodni
procesi „utegnu“. Svakako da su radnici
zadovoljni uslovima rada, jer ova fabrika više
ni po čemu ne podseća na onu staru u kojoj
smo proizvodili „juga“ ili „floridu“. Uskoro bi
fabrika trebala da dobije savremenu kuhinju sa
trpezarijom u kojoj bi zaposlenima bila
ponuñena tri jela po izboru. Ovakve uslove
rada treba da prate i zarade radnika. Ako se
plata ne poveća onda ćemo biti u situaciji da
odjek
oktobar
2012.
8
više govorimo o nezadovoljstvu, nego o
zadovoljstvu zaposlenih, posebno „plavih
kragnu“, odnosno proizvodnih radnika.
U početku je bilo dosta problema,
mnogo novi radnici nisu mogli da se
uklope u sistem rada „Fijata“,
pa su masovno napuštali fabriku. Kakva
je situacija danas?
Jedan broj radnika ili se nije snašao ili nije bio
zadovoljan platom, odnosom rukovodilaca ili
nečim trećim, pa se nije dugo zadržao. Pošle
godine smo imali da su fabriku morali, uz
otpremninu, da napuste oni koji nisu zadovoljili
kriterijume rada u FAS-u. Sada toga nema, jer
onaj ko napusti fabriku ne dobija nikakvu
posebnu nadoknadu. Mnogo manje ljudi odlazi.
Ipak, imali smo jedan specifičan slučaj da je
jedan radnik došao ujutru na posao i da je već
oko deset sati uzeo radnu knjižicu i rekao
zbogom fabrici. Zašto se zadržao na radnom
mestu samo četri sata ne znam, jer nisam stigao
da razgovaram sa njim, već je otišao.
Sada u FAS-u radi više radnika nego što to
objavljuju mediji, a sugurno je da će fabrika
zapošljavati više radnika od proklamovanih
2.433. Ne smem da pričam ni o broju
zaposlenih.
Prvi put u Srbiji je uvedeno
desetočasovno radno vreme. Kako su ljudi
reagovali u početku, a kako reaguju sada?
Kada se radilo samo u prvoj smeni od 6 ujutru
do 16 sati nije bilo problema. Radnici su
prihvatili, jer su im petak, subota i nedelja bili
slobodni dani. Od kada je uvedana i druga
smena, od 20 sati do 6 ujutru, stvari su se
donekle izmenile. Radnici dolaze u sindikat
žale se da su dosta umorni, da taj radni proces
dugo traje. Stav sindikata je jasan, a to je
osmočasovno radno vreme. Smatramo da sa
ovakvim radnim vremenom produktivnost neće
biti veća, a da će radnici biti sve umorniji.
Možda će se napraviti neke uštede i to je, po
meni, sve. Sa tim nismo mogli da se izborima,
jer je stav „Fijata“ da je to pitanje poslovne
politike, a ne sindikata. A, po našim zakonima
poslodavac je taj koji odreñuje radno vreme, a
„Fijat“ u fabrici sve radi u skladu sa zakonima
Republike Srbije. Mislim da je menadžment
FAS-a trebao da uzme u obzir i neke druge
stvari, kao što su okruženje, uslovi, motivacija,
način rada...
Mnogo se priča o primanjima radnika. O
njima se u medijima dosta licitira, jer
pravih podataka nema. Kolika su
primanja i da li su zaposleni zadovoljni
platama?
U nekadašnjoj Fabrici automobila delovalo
je sedam sindikata. Kakva je sindikalna
scena u FAS-u i koliko sindikata ima?
Reprezentativni sindikat je Samostalni sindikat,
koji ima oko 1.000 članova. Imamo još dve
sindikata koji imaju članove, a registrovani su i
ASNS i „nezavisnost“, ali koliko ja znam oni
nemaju članove. Svim sindikatima, pa i nama
smeta preporuka poslovodstva da novi radnici ne
bi trebali odmah da se učlanjavaju u sindikat.
Kakva je situacija kod kooperanata?
Na pitanje kolike su plate ne mogu da
odgovorim, jer sam potpisao da ću čuvati
poslovne tajne, ali mogu da se zapitam ko je od
radnika zadovoljan platom, kada je zvanično
objavljeno da je potrošačka korpa 58.200, a da
za preživljavanje porodice treba 110.000 dinara.
Većina plata u Srbiji ne može da pokrije ni
polovinu te korpe. Sve je poskupelo, a plate su
nominalno ostale iste, ali su realno svakoga dana
sve manje.
Svi radnici u FAS-u su primljeni za stalno, a
pripravnički staž traje šest meseci. Pripravnička
plata je malo, na mnogo manja, a posle toga će
imati punu platu. Ne smam da kažem kolika je
plata, ali moram da istaknem da ona svakako
nije 60.000 dinara, kako su preneli neki mediji.
Možda zvuči čudno, ali je istinito. Da postoji
„Zastavina“ Fabrika automobila radnici bi u njoj
primali veće plate nego u FAS-u. Kada je prvih
1.000 radnika prešlo u FAS imali su platu u
proseku od 350 evra. Došla je kriza i do naglog
skoka evra pa sada u proseku imaju 260-270
evra. Kriza je „pojela“ 90 evra.
Možete li okvirno da kažete kolika je
prosečna plata u FAS-u?
To je diskutabilno. Imamo jedan broj menadžera
iz prve i druge linije koji imaju astronomske
plate za naše uslove, jer vuku nekoliko radničkih
plata. Ipak, u FAS-u je prosečna plata na nivou
prosečne plate u Republici. To opet znači da
proizvodni radnici imaju manje plate od
republičkog proseka.
Da li se vode pregovori oko povećanja
plata?
Do sada smo već imali tri sastanka sa
menadžmentom FAS-a, a kada ovaj broj
Kragujevačkih bude u štampariji imaćemo još
jedan i to sa generalnim direktorom Antoniom
Ćezare Ferarom. Centralni sastanak je u Torinu,
gde će direktor Ferara referisati o našim
zahtevima i kada će dobiti odgovo da li su naši
zahtevi realni ili ne i da li ima mogućnosti da se
Uspostavili smo saradnju sa Centrom „Ulof
Palme“ iz Švedske sa kojim smo potpisali
trogodišnji ugovor radi lobiranja u učlanjavanja
novih članova sindikata u FAS-u i osnivanju
sindikalnih organizacija u kooperantskih
firmama. Za sada je formirana sindikalna
organizacija u „Fijat servisu“, a na putu je da se
to uradi u „Manjeti Mareli“. Za razliku od FASa pojedini kooperanti su zaposlili radnike na
odreñeno vreme i tu sada moramo da budemo
oprezni da ne napravimo grešku kao u račanskoj
„Juri“ kada su sindikalni aktivisti dobili otkaze.
Prvi korak je formiranje sindikalne organizacije,
utvrñivanje reprezentativnosti, potpisivanje
kolektivnog ugovora i onda na sindikalne izbore.
Sa sindikatima iz Italije imali
smo sastanke oko definisanja
kolektivnog ugovora koji je
trebalo da važi za sve fabrike
u okviru grupacije „Fijat“.
Kada smo to napravili prvi
čovek kompanije Markione je
to poništio, pocepao. Italijani i
sada imaju problema zbog
toga, jer se mnoge „Fijatove“
fabrike zatvaraju, a čak ni
fabrika u Poljskoj ne radi
punim kapacitetom, radi po
malo.
INTERVJU
zarade povećaju. Svi znamo kakva je situacija,
ali smatramo da za ovoliki rad i trud i za sve što
sada radnici u FAS-u rade plata treba da bude
veća. Zna se da izvršni direktor „Fijata“
Markione od svih direktora fabrika traži da što
više uštede, a zna se i da od njega zavisi da li će
plate radnika u Kragujevcu biti veće. Markione
donosi konačnu odluku o visini plata, jer kako
sam obavešten direktor FAS-a Ferara nema
pravo da sam povećava plate.
Zna se da izvršni direktor
„Fijata“ Markione od svih
direktora fabrika traži da što
više uštede, a zna se i da od
njega zavisi da li će plate
radnika u Kragujevcu biti
veće. Markione donosi
konačnu odluku o visini plata,
jer kako sam obavešten
direktor FAS-a Ferara nema
pravo da sam povećava plate.
Imamo jedan broj menadžera
iz prve i druge linije koji imaju
astronomske plate za naše
uslove, jer vuku nekoliko
radničkih plata. Ipak, u FAS-u
je prosečna plata na nivou
prosečne plate u Republici. To
opet znači da proizvodni
radnici imaju manje plate od
republičkog proseka.
Kakva je saradnja sa kolegama iz Italije?
Sa sindikatima iz Italije imali smo sastanke oko
definisanja kolektivnog ugovora koji je trebalo
da važi za sve fabrike u okviru grupacije „Fijat“.
Kada smo to napravili prvi čovek kompanije
Markione je to poništio, pocepao. Italijani i sada
imaju problema zbog toga, jer se mnoge
„Fijatove“ fabrike zatvaraju, a čak ni fabrika u
Poljskoj ne radi punim kapacitetom, radi po
malo.
Ranije u državnim i društvenim firmama
mnogo sindikalnih aktivista bilo
osloboñeno rada na svojim radnim
mestima, a kako je to u FAS-u?
Mnogo je teže baviti se sindikalnim radom u
privatnom preduzeću. Koliko će se sindikalaca
baviti samo radom u sindikatu reguliše se
kolektivnim ugovorom. Po zakonu za 200
članova aktivista ima 20 časova mesečno rada u
sindikatu. Našim kolektivnim ugovorom smo
zadovoljni, dobili smo odreñen broj funkcija
koje su osloboñene rada i mogu da se bave
sindikatom,a za poverenike smo dobili tih 20
sati mesečno. Nije kao što je nekada bilo da u
društvenoj firmi 15, 20, 30 sindikalnih aktivista
bude osloboñeno rada. Toga kod privatnika
nema.
Milutin ðević
odjek
oktobar
2012.
9
Našim kolektivnim ugovorom
smo zadovoljni, dobili smo
odreñen broj funkcija koje su
osloboñene rada i mogu da
se bave sindikatom,a za
poverenike smo dobili tih 20
sati mesečno. Nije kao što je
nekada bilo da u društvenoj
firmi 15, 20, 30 sindikalnih
aktivista bude osloboñeno
rada. Toga kod privatnika
nema.
OGLASI ZA RAD U INOSTRANSTVU SVE BROJNIJI
Novi talas gastarbajtera
Najviše posla u inostranstvu tehničare, ali su traženi i mašinski
ima za lekare i medicinske inženjeri i grañevinski radnici.
tehničare. Najčešće je u Evropa za lekare
pitanju Nemačka, ali je posla Tokom prošle i pretprošle godine u
bilo i u Norveškoj i u afričkim Nemačkoj je, preko NSZ, posao našlo
dvadesetak lekara iz Srbije i jedan
zemljama. Meñutim, iako su mašinski inženjer. Lani je u Libiji
oglasi za nemačke bolnice zaposleno troje lekara i pet medicinskih
najzastupljeniji, konkurs je tehničara, a još uvek traje i konkurs za
specijaliste neuropsihijatrije i
najteže proći, jer je jedan od kardiologije koji će raditi u Nemačkoj.
uslova i znanje nemačkog
jezika. Praksa je da su i nazivi
bolesti na nemačkom jeziku,
tako da je i univerzalna
stručna komunikacija na
latinskom - nemoguća
okom prošle i pretprošle godine,
preko Nacionalne službe za
zapošljavanje, u Nemačkoj je
posao našlo dvadesetak lekara iz Srbije i
jedan mašinski inženjer, u Libiji je
zaposleno troje lekara i pet
medicinskih tehničara, a u ovom
momentu za rad u inostranstvu traži se
još oko 40 medicinara.
Naime, na sajtu Nacionalne službe za
zapošljavanje (NSZ), pre nekoliko dana,
pojavio se oglas u kome se traži 30
lekara opšte prakse za specijalizaciju iz
oblasti anesteziologije, ginekologije i
akušerstva i neurologije. Početna plata
koja se nudi mladim doktorima
medicine je 3.800 evra. Po uslovima
konkursa, oni moraju imati
šestomesečnu praksu iza sebe i položen
državni ispit. Znanje rada na računaru se
podrazumeva, ali i nemačkog jezika,
pošto će oni koji budu imali sreće da ih
poslodavac izabere raditi na klinici u
okolini Hamburga.
Istim konkursom oglašeno je i mesto za
specijalistu ginekologije i akušerstva
koji će biti rukovodilac odeljenja za
akušerstvo, a traže se i još po pet
ginekologa, specijalista neurologije i
neurohirurgije.
Lekarima specijalistima zagarantovana
je početna plata od 5.000 evra,
dok će zarada rukovodioca odeljenja za
akušerstvo biti 6.300 evra.
Ovakvi oglasi sve češće se mogu naći na
sajtu Nacionalne službe za
zapošljavanje. Posla u inostranstvu
najviše ima za naše lekare i medicinske
T
- Da je interesovanje za poslove u
inostranstvu veliko svedoči podatak da
je na konkurs za zapošljavanje 15
medicinskih tehničara stiglo čak 170
prijava. U pitanju su kandidati iz cele
Srbije, pošto se ovakvi konkursi, koji
idu po protokolu o meñudržavnoj
saradnji, raspisuju na nivou centrale.
Meñutim, izvesno je i da meñu
Kragujevčanima ima ljudi koji su
zainteresovani za rad u inostranstvu,
pošto i sugrañani dolaze kod nas da se
raspituju za uslove konkursa, kaže
Ljiljana Petrović, direktorka
kragujevačke filijale Nacionalne službe
za zapošljavanje.
Ovih dana odlučuje se i ko će se od 20
kandidata koji su ušli u uži izbor za koji
mesec naći u mestu Gulu u Ugandi.
Prijava je i na ovaj konkurs stigo znatno
više, a tražili su se opšti i ortopedski
hirurg, ginekolog, biomedicinski
inženjer i medicinske sestre.
- Najviše posla u inostranstvu ima za
lekare i medicinske tehničare. Najčešće
je u pitanju Nemačka, ali je posla bilo i
u Norveškoj i u afričkim zemljama.
Meñutim, iako su oglasi za nemačke
bolnice najzastupljeniji, konkurs je
najteže proći, jer je jedan od uslova i
odjek
oktobar
2012.
10
znanje nemačkog jezika. To obično bude
problem, pošto nije u pitanju samo
osnovno sporazumevanje, već se
najčešće traži viši srednji nivo znanja.
Praksa u Nemačkoj je da su i nazivi
bolesti na nemačkom jeziku, tako da je i
ona univerzalna stručna komunikacija na
latinskom nemoguća, objašnjava naša
sagovornica.
Rusija za grañevinare
Šansu da doñu do posla u inostranstvu
imaju još i mašinski inženjeri, dok
grañevinske radnike u Rusiju najčešće
vode naše firme.
U konkursima je gotovo uvek navedena
visina zarade, ali i to da li postoji
smeštaj za radnike, da li se doplaćuje za
ishranu, a u najvećem broju slučajeva
praksa je da poslodavac plaća troškove
puta, tako da onaj ko želi da konkuriše
za posao u startu može da preračuna da
li će se odlazak isplatiti.
- Nezaposleni koji se odluče da se jave
na konkurs mogu biti sigurni da se radi
o proverenim firmama. Sve firme u
inostranstvu čiji se konkursi za rad
nalaze na našem sajtu se proveravaju.
Provera se radi u saradnji sa
Ministarstvom za rad pre nego što se
uopšte objavi konkurs. Naši državljani,
koji na ovaj način dolaze do posla, evidentiraju se, tako da je i to odreñeni vid
sigurnosti za njih. Nikome nikada ne bih
savetovala da u obzir uzima oglase koji
se pojavljuju u različitim medijima i na
interenetu pre nego što izvrše detaljnu
proveru.
Spremni smo da i u takvim slučajevima
zainteresovanima izañemo u susret i
pomognemo im da doñu do što više
informacija.
Mnogo toga mogu uraditi i sami čak i
ako ne poznaju jezik, dovoljno je da
malo istraže na interentu koristeći neki
od programa za prevoñenje.
Oglasi koji se nalaze na našem sajtu
potpuno su sigurni, ono za šta jedino ne
odgovoramo jesu uslovi smeštaja, koji u
pojedinim slučajevima mogu da budu i
vrlo skromni, kaže Ljiljana Petrović,
napominjući da onaj ko se odluči da
krene u inostranstvo za poslom treba i
dobro da razmisli odgovaraju li mu
klimatski uslovi, pogotovu kada je u
pitanju rad na ekstremnim
temperaturama, kakve su u Rusiji ili u
afričkim zemljama.
A. Jokićević
ako se manje-više pričalo da je
nekada, po dobrim platama,
poznato kragujevačko
Vodoprivredno preduzeće „Erozija” na
najnižim granama od svog osnivanja,
tek sa nedavnim oglašavanjem
Samostalnog sindikata mogla se
sagledati prava slika. U zaostatku su
čitavih 13 plata.
Na žalost, takva vest u Srbiji odavno
nije novost, no, s obzirom da su
državna, a ne privatna firma, zaostatak u
platama i gotovo potpuna neuposlenost,
trebalo bi da čudi. Ili možda, ne. Da li je
to, u stvari, pravo ogledalo države?
Preduzeće „Erozija” d.o.o. je u
stopostotnom državnom vlasništvu, i sa
druge strane prema delatnosti za koju je
formirano i osposobljeno, poslodavac i
gotovo jedini mogući naručilac
posla je država u svim svojim oblicima.
Indikativno je, meñutim, da su u krajnje
lošem položaju srodna preduzeća ispod
Save i Dunava, naglašavaju u
Samostalnom sindikatu ovdašnje
„Erozije”, misleći na centralni deo i jug
Srbije, dok je grupacija ovih firmi
okupljenih oko Beograda i u Vojvodini
uposlena iako je, suvišno je objašnjavati,
reč o istom poslodavcu - državi.
Predsednik sindikata Zvonko Radović
otkriva da je bilo strpljenja, postignut je
i dogovor da zaposleni ne podnose tužbe
protiv preduzeća, kako bi se izbegle
blokade, ali, ne može se još dugo tako.
Kašnjenje plata dovodi porodice u
nezavidan položaj, komunalna
dugovanja i obaveze se gomilaju.
I
Apel ministarstvu
-Čekali smo, bez dana štrajka proteklo
je 13 meseci. Skoro sam izabran za
predsednika, razgovarali smo sa
zaposlenima, rukovodstvom, činjenica je
da nema svrhe ćutati o ovom problemu.
Obratili smo se nadležnom ministarstvu,
sačekaćemo još malo, ali ako ne bude
odgovora krenućemo u proteste.
Blokiraćemo saobraćajnice ili odreñene
institucije, navodi Radović.
I direktor Milan Todorović je
novoizabran, tek nešto više od mesec
dana je na čelu „Erozije”, ali, nije
novajlija u poslu. I danas je, kao i pre
nego što se prihvatio ove uloge, i
finansijski direktor preduzeća. Sa
sindikatom je na istoj „talasnoj dužini”,
ništa nije zamerano doskorašnjoj
direktorki, povukla se zbog porodičnih
obaveza, zamera se državi.
-Dugo poslujemo, preduzeće je
osnovano 1957. godine, naravno, bilo je
uspona i padova, radili smo širom
Srbije, u Crnoj Gori, ali ne može se
poreći, nikada preko Save i Dunava.
Odlučeno je da se sindikat obrati
nadležnom ministarstvu, i rukovodstvo
NAJAVA PROTESTA
KRAGUJEVAČKE
„EROZIJE”
Plate
kasne
godinu
dana
Zaposleni „Erozije”, kojima se
duguje 13 plata, uskoro će
započeti proteste blokadom
važnih saobraćajnica i
institucija, ukoliko se apel ne
shvati ozbiljno, najavljuje
Samostalni sindikat. Državno
su preduzeće, ali, tvrdi se,
upravo ih država sputava u
angažovanju, favorizujući
firme prema teritorijalnoj
osnovi i one u privatnom
vlasništvu, a vodoprivreda,
ureñenje, čišćenje i izgradnja
vodotokova su specifična
delatnost zbog koje su i
osnovani
ih u potpunosti podržava. Kao što je
rečeno, srodna preduzeća oko Beograda
i u Vojvodini rade, država ih angažuje, a
naše poslednje angažovanje bilo je
krajem prošle godine, odnosno, bilo je
nešto malo posla pre tri - četiri meseca,
ali tu je naručilac bio grad.
Nesporno je da osim države radimo za
lokalne samouprave, jer se bavimo i
niskogradnjom - pola grada smo mi
popločali, trgove, trotoare, staze,
moguće je i za „treća lica”, ali, da
govorimo otvoreno, osnovna delatnost
„Erozije” je izgradnja hidrotehničkih
sistema, rečju se to naziva,
vodoprivreda, tu su ureñenje, čišćenje,
izgradnja vodotokova prve i druge
kategorije, ali i pošumljavanje,
zatravnjivanje. Naručilac takvih poslova
je država, objašnjava Todorović.
On dodaje da preduzeće sve vreme
uplaćuje minimalne doprinose
odjek
oktobar
2012.
11
, takoñe prema dogovoru sa radnicima
deo novca je otišao na obaveze prema
dobavljačima i državi, opet, da račun
„Erozije” ni jednog trenutka ne bi bio u
blokadi. Preduzeće je i pored svih
teškoća, naglašava direktor Todorović,
aktivno i može učestvovati na
tenderima.
Čekajući Uglješnicu
- Tokom prošle godine izmirili smo
ogroman deo obaveza, oko 10 miliona,
ali sve „preko leña” zaposlenih kojima
se do danas za plate duguje oko
15 miliona dinara.
Nailazimo na drugi problem osipa se
broj zaposlenih, razumljivo je ljudi
odlaze. Pre godinu dana je bilo 55, a
danas brojimo 29 ljudi, postajemo
deficitarni za odreñene stručne kadrove,
nedostaje nam inženjer vodoprivrede,
inženjer šumarstva, pravnik. Ko će doći,
kada se unapred zna da će platu primiti
tek za nekoliko meseci. Osim toga, nisu
velike, prosek je oko 20.000, sve
pokušavamo samo da sačuvamo
preduzeće, kaže Todorović.
Dodatni revolt izaziva neodobravanje
Direkcije za vode, zbog čega Javno
vodoprivredno preduzeće „Srbija vode”
ne potpisuje ugovor sa gradom o
sufinansiranju ureñenja korita reke
Uglješnice. Reč je o pravom poslu za
„Eroziju”, a sa druge strane „angažman”
je „težak” 11 miliona dinara, što bi
preduzeće, kaže direktor Todorović,
skoro izvuklo iz dubioze.
-Nismo nezadovoljni odnosom grada,
daju nam poslove kada god je to
moguće, i u oblasti vodoprivrede i
niskogradnje. Problem je što se već
sedam meseci intentivno pregovara sa
Direkcijom za vode i JVP „Srbija vode”
o ureñenju Uglješnice, grad se saglasio,
ali to nije dovoljno.
U meñuvremenu bili su izbori,
promenjen je direktor Direkcije za vode,
izabran je novi ministar poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede - Goran
Knežević. Sačekaćemo do kraja oktobra,
sezona izmiče, i ukoliko ne bude
odgovora, prema predlogu Samostalnog
sindikata „Erozije” jasno je da će
zaposleni biti primorani na proteste koji
podrazumevaju radikalnije mere.
Reći ću otvoreno, ima primera gde
država angažuje privatna preduzeća, čak
i autoprevoznike koji posle uzimaju
podizvoñače. A, mi smo državno
preduzeće od avgusta prošle godine, pre
toga smo bili društveno, imovina je
državna, imamo zastupnika državnog
kapitala, nedavno je dolazio u
preduzeće, kaže ne možemo ništa
očekivati od države - mi smo na tržištu,
dodaje Todorović.
Aleksandar Jokićević
FIJAT AUTOMOBILI SRBIJA
TRAŽE KUMA ZA FABRIKU
Nostalgija za
„Zastavom“
INICIJATIVA ZA PONIŠTENJE ZAKONA O PRIVATIZACIJI
Dr`ava prodavala tu|e
Pokret akcionara, radnika i
sindikata zatražiće od
Ustavnog suda da preispita
ustavnost i poništi Zakona o
privatizaciji, jer je Ustav
u momentu donošenja ovog
zakona garantovao
ravnopravnost društvene
svojine, koja se ovim
zakonom ukinuta
i utorak novoosnovani Pokret
U petak
akcionara, radnika i sindikata u
nekoliko većih gradova u Srbiji, meñu
kojima je bio i Kragujevac, sakupljao je
potpise grañana za
pokretanje inicijative da se pred
Ustavnim sudom Srbije preispita
ustavnost Zakona o privatizaciji. U
tridesetak gradova potpisi su se
prikupljali u lokalnim udruženjima
akcionara i sindikalnim organizacijama
članicama PARISS-a.
Inicijativa za poništenje Zakona o
privatizaciji porenuta je zbog toga što je
u momentu donošenja ovog zakona
2001. godine važeći Ustav Republike
Srbije garantovao sva tri oblika svojine,
društvene, privatne i državne i što se
Zakonom o privatizaciji poništava
društvena svojina. To je, kažu u ovom
pokretu, donekle izmenjeno novim
Ustavom iz novembra 2006. godine, ali
naglašavaju da nema logike usklañivati
Ustav sa ma kojim zakonom, pa i o
privatizaciji.
Prema rečima predsedenika PARIS-a
Velje Lazića predstavnici pokreta
polovinom oktobra inicijativa će biti
zvanično predata Ustavnom sudu,
Narodnoj skupštini i Vladi Srbije.
- Pored poništenja Zakona o privatizaciji
pokrenućemo inicijativu za izmene i
dopune Zakona o restituciji, odnosno o
oduzetoj imovini i obeštećenju, jer
najveća nacionalizacija u Srbiji nije
izvršena posle Drugog svetskog rata,
nego posle 2001. godine. Ovakav Zakon
o privatizaciji dozvolio je državi da
preuzme vlasništvo onoga čega nije bila
vlasnik i da od toga ubira prihode. Mi se
zalažemo da se sva imovina koja je
privatizovana na neustavan način vrati
radnicima i penzionerima tih preduzeća,
a oni će biti ti koji će odlučivati o svojoj
i sudbini svog preduzeća. Nije bitno da
li će država doneti neki pošteniji,
pravičniji zakon ili novi o radničkom
akcionarstvu, ali je bitno Ustavni sud
poništi ovaj zakon. Ako on to ne uradi
obratićemo se institucijama van Srbije.
Trenutno je oko 9.500 predmeta iz
Srbije pred Evropskim sudom za ljudska
prava u Strazburu, a naš će sigurno biti
još jedan, objašnjava Lazić.
Prema podacima PARISS-a na
ovaj neustavan način samo u
Kragujevcu privatizovano je više od 20
preduzeća, meñu kojima su „22.
decembar“, Trgovinsko preduzeće
„Srbija“, PKB, „Kovačnica“, „Zastava
alatnica“, „Filip Kljajić“, „Kazimir
Veljković“, „Zastava mašine“, „Zastava
transport“...
U pokretu smatraju da 90 odsto
preduzeća, čija je privatizacija
poništena, a 70 odsto kapitala prešlo u
državni Akcijski fond, ode u likvidaciju.
Da bi se taj, kako kažu, haos izbegao
oni predlažu izmene Zakona o restituciji
po kojima bi se sva imovina koja je na
neustavan način privatizovana vratila
pravim vlasnicima, onima koji su gradili
preduzeća, odvajali od usta da bi
kupovali opremu i mašine, a to su svi
sadašnji i bivši radnici i penzioneri.
- Evropska unija traži da se ukine
društvena svojina, ali ne i da se ukine
radničko akcionarstvo, da sami radnici
budu vlasnici i da odaberu rukovodstvo
firme. To je nešto što će se dogañati u
narednom periodu. Ići će se korak po
korak, tvrdi Lazić.
odjek
oktobar
2012.
12
Kompanija „Fijat automobili
Srbija“ objavila je nagradni
konkurs za novo ime fabrike, a
autor najboljeg predloga
osvojiće automobil „fijat 500L“
U TOKU JE nova promotivna i nagradna
akcija fabrike „Fijat automobili Srbija“, koja traži kuma, odnosno predlog za novo ime
ove fabrike. Konkurs pod nazivom „Postani
kum fabrike, predloži njeno ime“ traje do 8.
novembra. Pravo učešća imaju svi korisnici
društvene mreže Fejsbuk, stariji od 16 godina sa boravištem u Srbiji. Kako je navedeno na zvaničnoj Fejsbuk fan strani FAS-a
konkurs se organizuje radi promocije proizvoda kragujevačke fabrike.
Za učešće na konkursu potrebno je da predlagač, koji je ujedno i fan fabrike, predloži
najmanje jedno, a najviše tri imena fabrike i
predloge postavi na fan stranu „fiat.srbija“. O najboljem predlogu odlučivaće žiri,
koji čine radnici fabrike u Kragujevcu, a
koji, ako ne bude zadovoljan predlozima,
zadržava pravo da ne proglasi pobednika.
Zainteresovani svoje predloge mogu dati i
preko Tvitera.
Pobednik konkursa za ime fabrike postaće
kum „Fijat automobili Srbija“, a datum
dodele automobila „fijat 500L“ naknadno
će se utvrditi u dogovoru sa pobednikom
konkursa.
Interesantno je da zaposleni u FAS-u nemaju pravo učešća na ovom konkursu.
Inače, do sada je na konkurs pristiglo na
desetine, pa i stotine predloga. Neki su veoma interesantni, poput predloga da se fabrika nazove „Fijat Prvoslav“, po legendarnom direktoru „Zastave“, inženjeru Prvoslavu Rakoviću, „Fijat Topolivci“ ili „Fijat
Šumadija“.
Najviše predloga ima vezanih za nekadašnje Zavode „Zastava zastava“ , pa ne treba da
čudi što su predlozi napisani na italijanskom, engleskom i srpskom, a svi znače
„Crvena zastava“, ili samo „Zastava“. Meñu takvima su i „Zastava italiana“,
„Zastavela“ , „Fića“...
Ima predloga inspirisanih aktuelnim dogañanjima vezanih za dolazak „Fijata“ u
Kragujevac, kao što su „Dinkić auto“,
FIKUS „Fijat kragujevački uspeh Srbije“,
dok je deo predloga vezan za istoriju, poput
„Karañorñe“, Fabrika „Radomir Putnik“.
Mnogo je predloga, a samo jedna nagrada.
Žiri sastavljen od radnika FAS-a, sudeći po
već sada dostavljenim potencijalnim imenima za novu fabriku, imaće veoma težak
zadatak.
Državni sekretar u
Ministarstvu finansija i
privrede Aleksandar Ljubić
uputio bivše radnike Fabrike
automobila da rešenje
problema potraže u
Ministarstvu rada,
zapošljavanja i socijalne
politike
POSLE dva protestna okupljanja ispred
prostorija Grupe „Zastava vozila“ i
zgrade Skupštine grada delegacija bivših
radnika nekadašnje „Zastavine“ Fabrike
automobila, prošle nedelje primljena je
u Ministarstvu finansija i privrede. Sa
njima je razgovarao državni sekretar
Aleksandar Ljubić, koji je u trenutku
kada je oko 900 radnika proglašeno
tehnološkim viškom bio predsednik
Upravnog odbora Grupe „Zastave
vozila“. Razgovor na kome su radnici,
koji su početkom prošle godine ostali
bez posla, tražili da država i grad ispune
obećano, a to je da će, ako se
prekvalifikuju i dokvalifikuju, dobiti
posao, protekao je, kako sami učesnici
kažu, u veoma mučnoj i na momente
BIVŠI RADNICI „ZASTAVE“ U MINISTARSTVU PRIVREDE
Pogre{na adresa ili...
veoma naelektrisanoj atmosveri. Posle
Ljubićevih argumenata da država nema
novca, da ne dolazi u obzir da im se za
godinu ili dve produži status na
evidenaciji Nacionalne službe za
zapošljavanje, kao i da ovo Ministarstvo
ne može da im nañe novi posao, lopta je
malo spuštena na zemlju. Državni
sekretar im je, u odsustvu ministra
Mlañana Dinkića, koji je bio van
Berograda, saopštio da za njihov slučaj
nije nadležno ovo, nego Ministarstvo
rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Ljubić, koji slovi za dobrog poznavaoca
prilika u „Zastavi“ i Kragujevcu i koji je
učestvovao u privatizaciji Fabrike
automobila, obećao je bivšim radnicima
„Zastava automobili“ da će im pomoći
da doñu do ministra Jovana Krkobabića
ili nekog od državnih sekretara u tom
Ministarstvu.
Prema poslednjim informacijama
sastanak delegacije radnika sa ljudima iz
Ministarstva rada i socijalne politike još
nije dogovoren. Prema nezvaničnim
informacijama delegacija ovih radnika,
posle povratka iz Beograda, razgovarala
je i sa generalnim direktorom Grupe
„Zastava vozila“ Drganom Srejovićem,
ali detalji sa tog sastanka još nisu
obelodanjeni.
Inače, oko 900 radnika Fabrike
automobila, koji su početkom prošle
godine proglašeni tehnološkim viškom,
trenutno na NSZ dobija mesečnu
nadoknadu od 19.000 dinara, koja će im,
isteku dve godine od prelaska na biro,
biti ukinuta. Za to vreme oni su
obavezni da pohañaju obuku i da se
prekvalifikuju. Od 902 radnika, koliko
je u januaru 2011 proglašeno
tehnološkim viškom njih 860 prihvatilo
je socijalni program Vlade Srbije, da se
dokvalifikuju ili prekvalifikuje. Tada im
je obećano da će posle prekvalifikacije
imatati prioritet u zapošljavanju u
kompaniji „Fijat automobili Srbija“ ili
kod „Fijatovih“ kooperanata.
DODELJENA PRIZNANJA „KAPETAN MIŠA
ANASTASIJEVIĆ“
Put ka vrhu
Svi dobitnici regionalnog priznanja
ravnopravno konkurišu za republičku nagradu koja
se dodeljuje početkom aprila u Matici Srpskoj u
Novom Sadu
U OKVIRU projekta „Put ka vrhu“, čiji su nosioci novosadska
agencija „Media invent“ i Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada u
Skupštini grada Kragujevca dodeljena su, prošle nedelje, priznanja
„Kapetan Miša Anastasijević“.
Priznanje za najmenadžera Šumadije i Pomoravlja dobio je generalni direktor Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja
„Resavica“ Goran Bojić.
Plaketu i zlatnik za sa likom Kapetana Miše Anastasijevića za razvojne potencijale dobila je kompanija „Fijat automobili Srbija“, a
nagradu je primio generalni direktor Antonio Ćezare ferara, koji se i
ime nagrañenih zahvalio na priznanjima.
Za najženu Šumadije i Pomoravlja proglašena je Slavica Saveljić.
Najboljim brendom u regionu proglašena je vinarija „Temet“ iz
Lozovika, dok je nagradu za najboljeg privrednika u javnom sektoru
pripala direktoru kragujevačkog „Vodovoda“ Obrenu Ćetkoviću.
Nagrada za tradiciju pripala je, za 70 godina uspešnog rada i rasta,
Prvoj tehničkoj školi u Kragujevcu.
Priznanje za primenu evropskih vrednosti standarda pripalo je prof.
dr Milanu Kneževiću, sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.
Za visoke domene u oblasti školstva, obrazovanja i vaspitanja priznanje je dobio Radojko Damjanović, načelnuku Školske uprave
Kragujevac.
Priznanje za poslovnu viziju pripalo je Miodragu Nikoliću, vlasnku
firme „Feman“ iz Jagodine.
odjek
oktobar
Doktor veterinarske medicine i član gradskog veća za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima Zoran R Prokić dobio
je nagradu za doprinos u razvoju veterinarske struke i afirmaciju preduzetništva.
Plaketu i zlatnik sa likom Kapetam Miše Anastasijevića za sveukupni doprinos razvoju srpske privrede dobio je privrednik u penziji dr
Radoljub Micić, koji je na čelu „Zastave“ proveo punih 14 godina. U
vreme njegovog mandata „Zastava“ je imala ukupno 66.000
zaposlenih, od kojih oko 40.000 u Kragujevcu.
Priznanje za razvoj agrada dobila je firma „Agromarket“, za lepotu
stvaralaštva Opština Aranñelovac za smotru „Mermer i zvuci“, a za
negovanje tradicije Opština Rekovac za manifestaciju „Proñoh
Levač, proñoh Šumadiju“.
Priznanje za doprinos razvoju medicinskih nauka pripalo je dr
Draganu Čanoviću, a za informisanje dopisništvu RTS u
Kragujevcu.
Priznanje za pouzdanost i kvalitet usloga dobila je kragujevačka
2012.
13
KRALJEVO
Centar za jugoisto~nu Evropu
Indonezija traži partnera na
čijoj teritoriji će uspostaviti
centar za distribuciju svojih
proizvoda, a posle prvog
Indonežansko-srpskog biznis
foruma u Beogradu da taj
centar bude napravljen u
Kraljevu
V
lada Indonezije planira da
postane srce trgovine za celu
Evropu, jer bi tako mogla da
računa ne samo na tržište Srbije, već i
svih evropskih zemalja, koje ima oko
800 miliona stanovnika, rekao je u
Kraljevu ambasador Indonezije Samuel
Samson.
On je izjavio da Indonezija traži
partnera na čijoj teritoriji će uspostaviti
centar za distribuciju svojih proizvoda, a
posle prvog Indonežansko-srpskog
biznis foruma u Beogradu da taj centar
bude napravljen u Kraljevu.
Tokom posete delegacije Indonezije
Raškom okrugu gostima su predstavljeni
potencijali Srbije, pogotovo prednost
slobodnih trgovinskih sporazuma sa
Evropskom unijom, Rusijom, Turskom i
zemljama CEFTA i EFTA.
Savetnik predsednika Srbije za privredu
Predrag Mikić rekao je da će se
sagovornicima predstaviti ponuda
poljoprivrednih proizvoda koje bi Srbija
mogla da izvozi u Indoneziju.
-Oni su zainteresovani da u Kraljevu
otvore kargo-centar, odnosno
bescarinsku zonu, gde bi dovozili sirove
proizvode, kafu, kakao, kaučuk, palmino
ulje, izjavio je Mikić.
Indonezija ima 250 miliona stanovnika,
rast bruto društvenog proizvoda od šest
do sedam odsto godišnje i svrstava se
meñu zemlje sa ubrzanim ekonomskim
rastom.
Privredna komora Srbije, kao nacionalna
asocijacija privrednika, podržava ideju
da ekonomski centar Indonezije za
jugoistočnu Evropu bude u Srbiji,
izjavio je predsednik PKS Miloš
Bugarin na jučerašnjem sastanku sa
članovima državno-privredne delegacije
Indonezije.
-Postoje predispozicije za intenziviranje
saradnje dve zemlje, naročito u oblasti
proizvodnje hrane, tekstilne industrije,
proizvoda od kaučuka, a posebno kad su
u pitanju potrebe naše konditorske
industrije za palminim uljem, kakaom i
drugim sirovinama koje Indonezija
proizvodi u velikim količinama, rekao je
Bugarin.
On je ukazao da je brzorastuća
indonežanska privreda, koju nije
zahvatila ekonomska kriza, već imala
ozbiljan rast i u najtežim godinama
recesije.
-Srbija je zemlja sa malim obimom
ekonomije, ali sa dobrim geostrateškim
položajem i željom da sadašnji nivo
saradnje naše dve zemlje znatno
podignemo, naglasio je Bugarin.
Podsećajući da je Srbija do 2009. i
početka svetske ekonomske krize imala
rast od 4,5 do pet odsto, Bugarin je
naveo i da naša vlada čini sve
da antikriznim merama ublaži efekte
recesije.
On je izrazio zadovoljstvo što su u
indonežanskoj delegaciji i predstavnici
velike Mandiri banke, a nedavno Srbiju
su posetili predstavnici Eksim banke za
Indoneziju.
Poseta Srbiji ima dva zadatka - prvi je
obnavljanje sporazuma o saradnji
izmeñu Privredne komora Indonezije i
PKS, a drugi je da povežemo
privrednike iz Indonezije i Srbije i da
razgovaramo o mogućnostima saradnje,
trgovini i investicijama u obe zemlje,
rekao je predstavnik Privredne komora
Indonezije Kris Solista.
Ambasador Indonezije u Beogradu
Samjuel Samson govorio je o saradnji sa
PKS u pripremi posete indonežanskih
privrednika i zvaničnika, podsećajući da
delegaciju, osim bankara, čine najviši
predstavnici ministarstava trgovine,
spoljnih poslova, privrede, oljoprivrede,
investicionog biroa, komore, kao i
najvećih proizvoñača kafe, kakaoa,
palminog ulja, prerañivači ribe i drugi.
UŽICE
Drasti~no smanjen broj
radnika u proizvodnji
Svakodnevno se zatvaraju firme,
opada broj zaposlenih u proizvodnom
sektoru, a na drugoj strani ljudi se
zapošljavaju u javnim preduzećima
kako bi se sačuvao socijalni mir
LOŠA PRIVATIZACIJA i teška ekonomska kriza, ali i nedostatak investicija,
uslovile su drastičan pad broja radnih mesta
u Zlatiborskom okrugu, posebno u industrijskoj proizvodnji. S druge strane, u javnom
sektoru, koga je tranzicija mimoišla, broj
zaposlenih stalno se pove-ćavao.
- Svakodnevno se zatvaraju firme, opada
broj zaposlenih u proizvodnom sektoru, a
na drugoj strani ljudi se zapošljavaju u
odjek
oktobar 2012.
14
javnim preduzećima kako bi se sačuvao
socijalni mir. Na taj način, srljamo u još
veću krizu, umesto da radimo suprotno i
da iskoristimo sve resurse kako bi se
spasilo ono što se može spasiti, a to su
preduzeća koja rade, ali i da se stimuliše
otvaranje malih proizvodnih preduzeća,
kaže za Danas Petrašin Drulović, predsednik Veća Samostalnog sindikata za
Zlatiborski okrug, dodavši da je uzrok
takvom stanju loša privatizacija od koje
se očekivalo da će otvoriti nova radna
mesta i obezbediti prosperitet.
- Uoči privatizacije u Zlatiborskom
okrugu bilo je zaposleno 110.000 radnika, a sada 57.625. Od nekadašnjih 56.300
ČAČAK
Solarna elektrana na krovu
fabrike
Preduzeće „Elektrovat” u Čačku sagradilo je
novu fabriku za proizvodnju postrojenja
namenjenih distribuciji struje srednjeg napona,
koja je već počela rad
NA KROVU svog novog pogona čačanski „Elektrovat”
opremio solarnu elektranu snage 55 kilovata, koja je ovih dana
priključena na mrežu
Reč je o svetski priznatoj opremi u verzijama RM6 i SM6 za
daljinsko upravljanje trafo-stanicama, po licenci koju je
čačanski kolektiv dobio 1. februara ove godine od francuske
kompanije „Šnajder elektrik”.
U podizanje fabrike od 1.454 kvadrata uloženo je milion i po
evra, gradnja je trajala od aprila do avgusta, a na krovu te nove
zgrade u krugu „Elektrovata” opremljena je solarna elektrana,
trenutno najjača u ovom delu Srbije za tu vrstu energije.
– Instalirana snaga elektrane je 55 kilovata. Pre 15 dana počela
je probni rad, već je priključena na mrežu Elektroprivrede
Srbije i isporučuje energiju, po dobijenim uslovima i rešenjima
nadležne elektrodistribucije, kaže Radomir Milekić, zamenik
direktora „Elektrovata”.
Elektrana ima najsavremeniju opremu,
228 panela tipa „fotovoltaik”
renomiranog evropskog proizvoñača iz
Austrije, za koje je „Elektrovat” uložio
115.000 evra. Ovi paneli struju proizvode
i u toku oblačnog vremena, po
smanjenom režimu.
Cela fabrika izgrañena je po modelu
„zelene, pametne i poslovno-edukativne
zgrade”. Za grejanje i klimatizaciju
predviñeni su obnovljivi izvori energije
industrijskih radnika, ostalo je njih
13.977, ilustruje naš sagovornik posledice loše privatizacije, a potom navodi da
je od nekadašnjih 17.500 zaposlenih u
proizvodnji u Užicu, ostalo svega 4.600
radnika, koliko ih je nekada bilo u preduzeću „Prvi partizan“.
- Trend smanjenja broja radnika se nastavlja, pa je prošle godine u Zlatiborskom
okrugu bez posla ostalo 643, a od januara
do kraja marta ove godine 899 radnika.
Najteže je u opštinama Prijepolje, Priboj,
Sjenica i Nova Varoš. U Novoj Varoši
skoro da je izvršena deindustrijalizacija,
jer u tom gradiću radi svega 400 radnika,
istakao je Drulović, dodavši da je
početkom ove godine u Užicu posao
izgubilo 580 radnika.
U Užicu, koga su mimoišle inostrane
investicije, sve je više zatvorenih nego
otvorenih malih preduzeća i radnji, a i
firme koje rade imaju velikih problema
sa likvidnošću. Prema podacima
– toplota zemlje sistemom geotermije – dok je kompletan
krov pokriven fotonaponskim ćelijama za proizvodnju struje po
fid-in tarifi.
Sva elektroinstalaciona oprema u fabrici proizvedena je u „Šnajder
elektriku”, dok je unutrašnjost specijalno projektovana za takvu
vrstu ureñaja, po modelu koji se naziva „šou rum”. Kompanije
„Šnajder elektrik enerdži” i „Elektrovat”, na ovaj način, želele su
da potencijalnim klijentima i kupcima opreme na sopstvenom
primeru prikažu najreprezentativniji način izgradnje modernog
poslovnog prostora. Reč je, naime, o najvišem nivou energetske
efikasnosti po svim svetskim standardima. Izvoñač radova bilo je
čačansko preduzeće „Rako inženjering”.
Solarna elektrana na krovu fabrike, izgrañena sopstvenim
sredstvima i uspešno puštena u rad, već daje svoj doprinos
energetskom bilansu, i trebalo bi da počne da se otplaćuje. Po
Uredbi Vlade Srbije o merama podsticaja za proizvodnju
električne energije iz obnovljivih izvora, koja se primenjuje od
1. januara 2010. do 31. decembra 2012. godine, proizvoñačima
struje od sunčevog zračenja EPS plaća povlašćenu cenu od 23
centa za kilovat.
Meñutim, već su se pojavile vesti da su rezervisane sve kvote
za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji,
snage nekoliko desetina pa i stotina
megavata. Za njih se, navodno, čuvaju
kvote, pa nema mesta za male, već
izgrañene elektrane koje rade, kakva je
ova u Čačku.
U „Elektrovatu” nisu želeli ni da potvrde
ni da se odreknu ove novosti. Preduzeće,
naime, još nije ugovorima regulisalo sva
svoja prava i obaveze sa Ministarstvom
energetike i Elektroprivredom Srbije, i taj
posao predstoji ovih dana.
Agencije za privredne registre, od početka godine ugašeno je 196, a otvoreno 97
preduzeća. U odnosu na 2009. godinu u
gradu posluje skoro 300 preduzeća
manje.
- Ne možemo izaći iz krize ukoliko ne
oživi privreda. Do sada se više pažnje
poklanjalo javnom sektoru nego proizvodnji. U našem okrugu sada je zaposleno manje radnika u neposrednoj
proizvodnji nego uoči privatizacije u
Užicu. Bez rasterećenja privrede, stvaranja povoljnog ambijenta, otvaranja
novih proizvodnih radnih mesta, stimulisanja investitora da ulažu u naš kraj i
racionalizacije u javnom sektoru nećemo
izaći iz sadašnje situacije, navodi Drulović i dodaje da bi posledice teške
ekonomske krize trebalo ravnomernije
rasporediti.
- Da bi se negativni trend u privredi
regiona zaustavio potrebno je izgraditi
auto-put, modernizovati železnicu, ali i
odjek
oktobar 2012.
15
oživeti aerodrom Ponikve, jer nijedan
investitor neće pristati da izgubi četiri
sata putujući 200 kilometara od
Beograda do Užica. S druge strane, velika preduzeća, kao što su Putevi,
Valjanica bakra, Impol seval, Jedinstvo i
druga, treba podržati podsticajnim sredstvima, jer će njihovim boljim poslovanjem oživeti mala i srednja preduzeća i
zanatske radnje, poručio je Drulović.
Zlatiborski okrug ima 57.625 zaposlenih
i 69.018 penzionera. Od deset lokalnih
samouprava u tom okrugu, samo Užice i
Arilje imaju više zaposlenih od penzionera. Meñutim, nemamo mnogo penzionera, nego imamo veoma malo zaposlenih,
ocenio je Drulović.
Stanje u privredi uticalo je i na
demokratsku sliku Zlatiborskog okruga,
pa je od 2002. do 2011. godine broj
stanovnika smanjen za 28.467 stanovnika, što znači da je nestala cela opština,
poput Bajine Bašte.
UKINUTE MNOGE TAKSE PREDUZETNICIMA I MALIM FIRMAMA
Malo, al vajdica
Pozdravljajući ukidanje
komunalnih taksi za
isticanje firme, korišćenje
reklamnih panoa za
preduzetnike i mala
preduzeća, muzičkog i
duvanskog dinara
kragujevački preduzetnici
ističu da je to mala, ali
korisna ušteda
O
bećanje ministra finansija i
privrede Mlañana Dinkića da će
država ukinuti veliki broj taksi
koje opterećuju poslovanje, pre svega
preduzetnika i malih preduzeća, nije
ostalo samo ludom radovanje. Na sajtu
Ministarstva finansija i privrede objavljen je nedavno spisak čak 75 taksi koje
su ukinute izmenama i dopunama
Zakona o finansiranju lokalne
samouprave, Zakona o republičkim
administrativnim taksama i Zakona o
duvanu.
Preduzetnici i mala preduzeća neće više
morati da plaćaju firmarinu, odnosno
komunalnu taksu za isticanje firme na
poslovnom prostoru, komunalnu taksu
za korišćenje reklamnih panoa, taksu za
korišćenje vitrina radi izlaganja robe van
poslovne prostorije, a kafedžije su
osloboñene muzičkog dinara. Ukinute su
i takse za obaveštenje o razvrstavanju
pravnih lica po delatnostima i
odreñivanju matičnog broja firme, takse
za obaveštenje o promeni delatnosti
pravnih lica, kao i posebne naknade za
takozvani duvanski dinar.
Firmarine će plaćati srednja i velika
preduzeća, odnosno pravna lica, ali će
one biti ograničene. Tako će srednja
pravna lica lokalnoj samoupravi plaćati
firmarinu od najviše dve prosečne
godišnje zarade na teritoriji te opštine, a
velika od najviše tri prosečne zarade.
Alarmantno stanje
Daleko veće firmarine plaćaće male,
srednje i velike firme koje se bave
bankarstvom, osiguranjem imovine i
lica, trgovinom nafte i derivatima nafte,
trgovinom na veliko duvanskim
proizvodima, poštanskih, mobilnih i
telefonskih usluga. U istu ravan svrstani
su i kazina, kockarnice, kladionice,
bingo sale, noćni barovi i diskoteke. Oni
će plaćati firmarinu najviše do deset
prosečnih zarada na teritoriji opštine u
kojoj rade.
Iako se novac od najvećeg broja
ukinutih taksi slivao u gradske i
opštinske kase, kojeg će posle izneme
pomenutih zakona lokalni budžeti biti
uskraćeni, u Ministarstvu finansija tvrde
da opštine i gradovi to neće mnogo
osetiti, jer su ukinute komunalne takse u
budžetima lokalnih uprava učestvovale
samo sa 4,26 odsto.
Prema podacima Privredne komore
Srbije u poslednjih godinu i po dana
odavljeno je 4.000 preduzetničkih
radnji, što je, kako ocenjuju u PKS, je
veoma zabrinjavajući podatak.
Prema rečima predsednika skupštine
Zajednice preduzetnika u Privrednoj
komori Srbije Miroslava Miladinovića
meñu 58.786 preduzeća koja su u
predstečajnom postupku, je i
17.000 preduzetničkih radnji. On kaže
da u Srbiji sada ima 220.000
preduzetničkih radnji.
- Potrebno je raditi na Zakonu o
preduzetništvu, u skladu sa zakonima
Evropske unije, koji prepoznaju
mikropreduzeća koja zapošljavaju do
deset radnika, a u pojedinačnim
ekonomijama su zastupljena sa 92 odsto,
naglašava Miladinović.
Sa druge strane u Ministarstvu finansija
i privrede tvrde da već od 1. oktobra
300.000 preduzetnika i vlasnika malih
odjek
oktobar 2012.
16
preduzeća više neće morati da plaća
firmarine i takse za isticanje reklame,
što će im u uslovima krize doneti uštedu
i do dve stotine hiljada dinara godišnje.
Kragujevački preduzetnici, posebno
zanatlije pozdravljaju odluku o ukidanju
firmarina i reklamnih taksi, ali kažu da
iako uštede neće biti velike, biće neke
vajdice. Njih, naime, tište mnogo veći
problemi nego što je iznos za isticanje
firme.
Muče ih veće brige
Fotograf Miroslav Ristić, koji se ovim
poslom bavi već četri decenije kaže da
on za isticanje firme plaća 10.000 dinara
godišnje i da za njega to uopšte nisu
male pare.
- Te pare smo davali bez ikakve potrebe,
jer se radi o klasičnom opštinskom
nametu. Uredbom vlade fotografi neće
više morati da imaju fiskalne kase.
Nama je nametnuo da mesečno za vezu
plaćamo nekakav telefon 400 dinara
mesečno. Smatram da je dobro što su za
nas kase ukinute, jer naše cene se znaju,
istaknute su, a svako ko hoće može da
dobije overenu priznanicu, odnosno
račun. Mi fotografi imamo drugi, mnogo
veći problem o kome se malo zna.
nas zavlači. Na sajtu MUP-a piše šta je
sve potrebno za izdavanje biometrijske
lične karte. I to smo dobili pre pet
godina. Kupili smo svu potrebnu
opremu da fotografišemo grañane za
lične karte, onako kako policija traži.
Kada smo potrošili pare, sada nam kažu
da im naše slike ne trebaju. Na Zapadu
ljudi nose svoje fotografije za lične
karte, a nama ne daju da slikamo. Sada
je zakom promenjen, pa kaže da
grañanin može da donese svoju
fotografiju. Može, a ne mora. Pazi
majku mu, objašnjava Ristić.
Obućar Zoran Ristić firmarinu je plaćao
1.466 dinara, a fiskalnu kasu nije morao
da ima, jer je ova delatnost
okarakterisana kao stari zanat.
- To nije malo. Ne znam da li će ona da
bude potpuno ukinuta ili smanjena, ali u
svakom slučaju znači, jer svaki dinar
koji moramo manje da platimo za
dažbine dobro doñe. Teško je sada reći
koliko će zanatlijama to da donese
uštedu, ali vajdica je, kaže Ćirić.
Ni sajdžije ili časovničari, što je kažu
moderniji naziv za ovo staro zanimanje
nisu bili obavezni da imaju fiskalne
kase, jer su se i oni isto kao i obućari
vodili kao stari zanat i paušalno plaćali
porez.
- Do sada sam firmarinu plaćao oko
1.700 dinara mesečno, nije mnogo, ali
se nakupi, a ako je ukinu opet dobro,
vajdica. Drugi troškovi su mnogo veći.
Radnja ima osam kvadrata, kirija je 200
evra, ñubre 600 dinara, a grejanje me
košta oko 7.000 dinara, jer plaćamo
industrijsku struju, što je van pameti,
van svake logike. Kad realno pogledaš
firmarina je mala u odnosu na sve ostale
troškove, objašnjava časovničar Ljubiša
Obradović.
Vlasnik radnje „Mikron“ Miodrag
Milošević, poznatiji kao Mile Mikron ne
zna koliko je do sada plaćao za isticanje
firme, jer to radi agencija za voñenje
knjiga, koju je angažovao. Kaže da je
svaki dinar koji ne mora da se plati
dobar za radnju, jer više ostaje firmi.
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se
35 delatnosti oslobañaju obaveze
posedovanja fiskalnih kasa. U saoptenju
Vlade, izmeñu ostalog, navodi se
fiskalne kase neće morati da imaju
rizeri, kozmetičari, fotografske radnje,
taksisti, automehaničari, radnje za
hemijsko čišćenje i pogrebne usluge.
Obaveze evidentiranja prometa preko
ovih kasa osloboñene su i radnje za
popravke elektronskih i električnih
aparata, aparata za domaćinstvo i
nameštaja, taksi službe, kao i za
zanatlije koje se bave grañevinskom
delatnošću i održavanjem objekata i
okoline.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da
će ukidanje fiskalnih kasa za zanatlije
doprineti novom zapošljavanju i
smanjenju rada na crno ili poslovanja u
sivoj zoni.
GRAðEVINSKI KLASTER ŠUMADIJE I
POMORAVLJA
Veliki nestali, mali
se okupili
Posle likvidacije ili odlaska u stečaj velikih grañevinskih
preduzeća Grañevinski klaster Šumadije i Pomoravlja, koji
okuplja 23 firme i zanatske radnje, pokušava da se
nametne lokalnim upravama kao ozbiljan partner
PROŠLE NEDELJE je u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac,
izmeñu ostalih, promovisan i regionalni Grañevinski klaster
Šumadije i Pomoravlja. Ovo udruženje grañana trenutno okuplja 23 firme i više
samostalnih zanatskih radnji iz oblasti projektovanja, izvoñenja grañevinskih
radova, grejanja, proizvodnje i prodaje grañevinske opreme i materijala.
Meñu članovima klastera su i projektni biroi i izvočaćke firme iz Kragujevca,
Beograda, Kraljeva, Jagodine, Paraćina...
Ovaj klaster je jedan od tri u Šumadiji i Pomoravlju, koji je, kroz program podrške
razvoju inovativnih klastera, dobio finansijsku podršku Nacionalne agencije za
regionalni razvoj. Pored njega podržani su novčano Regionalni automobilski klaster
centralne Srbije i klaster Šumadijski cvet. Inače, Nacionalna agencija za regionalni
razvoj u 2012. godini podržala je 15 klastera, u ukupnom iznosu od 12 miliona
dinara, od kojih su tri iz Šumadije i Pomoravlja kojima su odobrena sredstva
u ukupnom iznosu od 2.282.500,00 dinara.
Klasterima sa ovog područja podršku pruža Regionalna agencija za ekonomski
razvoj Šumadije i Pomoravlja.
Prema rečima direktorke Regionalne agencije Jasminke Luković Jagličić
cilj ovog programa je doprinos povećanju konkurentnosti domaćih
preduzeća i preduzetnika, otvaranju novih radnih mesta i rastu izvoza kroz
umrežavanje preduzeća, istraživačko-razvojnih institucija i poslovnih
udruženja u klaster.
Klasteri predstavljaju geografsku koncentraciju meñusobno povezanih preduzeća,
srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa
njima povezanih organizacija koje se na odgovarajućem području delatnosti
nadmeću, ali i sarañuju.
Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje,
specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa.
[RTF bookmark start: }eztoc219_0_0_1[RTF bookmark end:
}eztoc219_0_0_1Prema rečima zastupnika Grañevinskog klastera Šumadije i
Pomoravlja Jelene Bojović cilj ovog klastera je da deluje na području regiona
Šumadije i Pomoravlja u funkciji jačanja kapaciteta i podizanja kvaliteta poslovanja
svih članova klastera kroz uvoñenje novih oblika udruživanja i umrežavanja i
jačanje konkurentske pozicije, kako na nacionalnom tako i na meñunarodnom
nivou.
- Oblasti koje će klaster obuhvatati su projektovanje, nadzor i tehnički prijem
objekata, izvoñenje radova, konstalnting i inženjering, a prioriteti su obezbeñivanje
neophodnih licenci za rad u grañevini, stručno usavršavanje, obuka novih kadrova
unutar sektorsko i meñusektorsko povezivanje pravno informisanje i konsalting. Cilj
je da povežemo naše članove ukutar klastera radi konkurisanja za poslove veće
vrednosti, rekla je Jelena Bojović.
Potreba da projektanti i grañevinci uz pomoć Regionalne agencije za ekonomski
razvoj Šumadije i Pomoravlja i Regionalne privtredne komere formiraju klaster
javila se posle odlaska u stečaj i likvidaciju velikih posebno kragujevačkih
grañevinskih preduzeća poput „Rada“, „Kazimira Veljkovića“ i „Ratka Mitrovića“,
koji su imali ne samo licence za visokogradnju, nego i neophodne mašine i opremu.
Poslednju veliki objekat koje je, od temelja do krova, izgradilo jedno kragujevačko
preduzeće je „Roda centar“. Posle toga na izgradnji „Plaze“, zatvorenih bazena i
višespratnica angažovana je grañevinska operativa iz Beograda, Osijeka i drugih
gradova.
odjek
oktobar 2012.
17
NAJAVA GRADNJE NOVE VOJNE FABRIKE U ŽIŽI JAVNOSTI
Od samohodne haubice
do tenka
U novoj fabrici, za koju se
još ne zna gde će biti
izgrañena, prema
procenama vojnih
analitičara mogli da se
proizvode oklopna vozila sa
točkovima i samohodne
haubice. U domaćim
fabrikama uglavnom su
ostali bez komentara na
obećanja ruske strane
da će pomoći pri
izvozu našeg naoružanja i
vojne opreme, a ima i
onih koji bi, pre svečanog
presecanja vrpce, hteli da
znaju političku cenu ove
saradnje
N
edavna najava prvog
potpredsednika Vlade Srbije i
ministra odbrane Aleksandra
Vučića da će do kraja godine, u saradnji
sa ruskom odbrambenom industrijom,
biti otvorena fabrika složenih
odbrambenih sistema izazvala je mnoge,
pa i oprečne komentare. Vučićeva izjava
da će nova fabrika biti poput fabrike
„ðuro ðaković“ u Slavonskoj Požegi
brodu otvorilka je vrata nagañanjima šta
će se u novim pogonima u Srbiji
proizvoditi. To će, prema procenama
vojnih analitičara, najverovatnije biti
oklopna vozila, jer su se upravo takva
vozila i tenkovi pravili u fabrici u
Požegi.
Tako vojni analitičar Aleksandar Radić
ocenjuje da bi u novoj fabrici složenih
vojnih sistema u Srbiji mogli da se
proizvode oklopna vozila sa točkovima i
samohodne haubice. On je istakao da su
se do sada krupnija sredstva tehnike kao
samohodna haubica „nora“ proizvodila
kroz čitavu mrežu ugovora proizvoñača,
prikupljani su elementi, ali naglašava da
je tu bilo dosta problema oko sklapanja.
On nije protiv otvaranja nove fabrike,
iako naša odbrambena industrija ne radi
punim kapacitetom, jer, kako kaže
ambicija da se pravi domaće oklopno
vozilo točkaš i nastavak rada na
projektu „nora“ ili sličnih projektima
traže posebnu fabriku.
Sa druge strane njegov kolega Bojan
Dimitrijević kaže da srpska odbrambena
industrija već sada ima dovoljno fabrika
i da u nekima nisu uposleni svi
kapaciteti i radnici.
- Bilo bi adekvatnije rešenje da se neka
od tih fabrika programski usmeri na
neku novu proizvodnju, rekao je
Dimitrijević ocenjujući da domaća vojna
industrija ima kapacitete za veću
proizvodnju i izvoz, kao i da je u
poslednjih dvadesetak godina u
drastičnom zaostajanju za evropskim i
svetskim trendovima.
Prema rečima novinara Politike
Miroslava Lazanskog dobro je da sada
obnovimo vojnu saradnju sa Rusijom.
Prema njegovom mišljenju uravnoteženi
vojni odnosi Beograda sa Vašingtonom i
Moskvom doprineće boljem
meñunarodnom tretmanu Srbije.
Kada se radi o oklopnm vozilima
Lazanski podseća da je kruševački „14.
oktobar“, devedesetih godina prošlog
veka trebao da nastavi ono što je nekada
radio „ðuro ðaković” u SFRJ. On kaže
da je u Kruševcu proizvedeno sedam
tenkova za izvlačenje, za Kuvajt, ali da
oni nisu isporučeni krajnjem kupcu, jer
su usledile sankcije, a 1999. godine i
odjek
oktobar 2012.
18
NATO bombardovanje.
- Moguće je da Rusi imaju ekonomski
interes da se u Srbiji uz njihovu
tehnološku pomoć proizvode neka
oklopna vozila interesantna za treća
tržišta na kojima je vojna industrija
Srbije odavno prisutna. Moguće je da su
proizvodni kapaciteti za takva vozila u
Rusiji zauzeti, pa je zbog mogućih
novih porudžbina najbolje zaposliti
srpsku odbrambenu industriju, napisao
je Lazanski u svom komentaru u
Politici.
Ruska tehnologija
Odbrambena industrija Srbije, koju čine
fabrike „Sloboda“ iz Čačka, valjevski
„Krušik“, „Mladost“ iz Lučana, „Prva
iskra“ iz Bariča, užički „Prvi partizan“ i
„Zastava oružje“ imaju velike instalirane
kapacitete, ali nedovoljno novca za
nabavku novih savremenih numeričkih
mašina i nove moderne opreme.
Prema nekim procenama ovoga trenutka
za modernizaciju mašina i opreme šest
fabrika namenske industrije u Srbiji
potrebno je oko 100 miliona evra. Vojni
analitičari naglašavaju da bi tek posle te
finansijske injekcije ove fabrike mogle
da uñemo u ozbiljniju utakmicu
proizvodnje oružja i municije sa stranim
fabrikama.
Prema rečima direktora kragujevačke
Vojne fabrike Radeta Gromovića efekti
te investicije osetili bi se veoma brzo,
jer je reč o fabrikama koje 95 odsto
proizvoda izvoze, a neuporedivo manje
uvoze sirovine.
On naglašava da je prosečna starost
mašina u ovoj fabrici 39 godina i da je
zato teško pratiti konkurenciju koja radi
na najsavremenijoj opremi.
Situacija nije ništa bolja ni u drugim
fabrikama odbrambene industrije.
U „Zastavi oružje“ kažu da fabrike ne
mogu same da obezbede investicije i da
im je zato neophodna pomoć države.
Najavu ministra odbrane da će ruska
strana pomoći srpskim fabrikama oko
plasmana proizvoda na treća tržišta, koja
nam do sada nisu bila dostupna,
meñutim, niko nije želeo da
komentariše. U svim ovim fabrikama
jedini komentar koji se mogao dobiti na
tu temu je da ništa zvanično nisu dobili,
kao i da su o tim najavama saznali iz
medija.
Inače, zna se da je u nekim ranijim
vremenima bilo dosta problema oko
izdavanja izvoznih dozvola upravo sa
ruske strane, koja nije dozvoljavala
izvoz naoružanja i vojne opreme u neke
zemlje, koje je su podpadale pod rusku
interesnu sveru.
Inače, poznato je da se vojna tehnologija
stare Jugoslavije, a time i Srbije
oslanjala na ruska borbena vozila,
sisteme ratnog vazduhoplovstva
i protivvazdušne odbrane. Ima
koji smatraju da je najava nove saradnje
IZVOZ
oružja i vojne tehnike za
više od 12 milijardi dolara. Najviše para Rusi
su zaradili od prodaje
vojne avijacije. Najtraženiji je lovac „SU-30”, a
tražene su i podmornice
klase „kilo“, razne fregate i raketni čamci. Postoji veliko interesovanje
i za mnogo hvaljene sisteme „S-300”. Ove godine Rusija očekuje da
će izvesti oružja i vojne
tehnike za 13,5 milijardi
dolara.
Zaradili 12
milijardi
dolara
Uprkos finansijskoj krizi
u svetu, izvoz oružja u
2011. godini dostigao je
istorijski maksimum i
prešao je 71 milijardu
dolara. Rusija je po
izvozu na drugom mestu, odmah posle SAD.
Lane su Rusi prodali
sa ruskom odbrambenom industrijom
samo nastavak te tradicije.
Oni tvrde ne mali broj borbenih vozila,
trune po kasarnama širom Srbije, u
novim odnosima sa Rusijom vide šansu
da se ta vozila repariraju i osavremene
najnovijim dostignućima ruske vojne
industrije.
Koja je cena saradnje
Da li će izgradnja nove vojne fabrike
doneti više posla i za srpsku odbrambenu
industriju, odnosno za šest fabrika koje su
pod direktnom ingerencijom Ministarstva
odbrane još se ne zna. Planovi o tome gde
će se izgraditi ova fabrika i šta će
proizvoditi tek treba da se razrade.
Za pukovnika u penziji i bivšeg
RUSIJA I SRBIJA
Strateško
partnerstvo
Još 2010. godine Rusija i
Srbija su se dogovorile da
potpišu Sporazum o strateškom partnerstvu. Taj
sporazum, meñutim, ni
do danas nije potpisan.
Prvobitno je bilo planirano
da ga u prvoj polovini
2011. godine potpišu tadašnji predsdnici Srbije i
Rusije Boris Tadić i Dmitrij
Medvedev, ali to je odloženo za sredinu prošle
godine. Cela stvar je prolongirana zbog, kako je
tada objašnjeno, krize na
severu Kosova. Sada se
najavljuje da će Nikolić i
Putin razgovarati i o tom
dokumentu.
Susret dva predsednika
u Sočiju mogao bi da
bude iskorišćen za usaglašavanje nekih tačaka
tog sporazuma, čime će
biti otvoren put za njegovo potpisivanje.
Inače, nova vlast u Srbiji
će raditi na tome da se
ozbiljnije unapredi ekonomska saradnja i to
tako da se ruski kapital u
većoj meri privuče.
Još 2010. godine Rusija
i Srbija su se dogovorile
da potpišu Sporazum o
strateškom partnerstvu.
Taj sporazum, meñutim,
ni do danas nije potpisan. Prvobitno je bilo
planirano da ga u prvoj
polovini 2011. godine
potpišu tadašnji predsednici Srbije i Rusije Boris
Tadić i Dmitrij Medvedev,
ali to je odloženo za sredinu prošle godine. Cela
stvar je prolongirana
zbog, kako je tada objašnjeno, krize na severu
Kosova. Sada se najavljuje da će Nikolić i Putin razgovarati i o tom
dokumentu.
Susret dva predsednika
u Sočiju mogao bi da
bude iskorišćen za usaglašavanje nekih tačaka
tog sporazuma, čime će
biti otvoren put za njegovo potpisivanje.
Inače, nova vlast u Srbiji
će raditi na tome da se
ozbiljnije unapredi ekonomska saradnja i to tako da se ruski kapital u
većoj meri privuče.
Inače, najskuplje oružje i
tehniku prodaju Amerikanci, Nemci, Britanci i
ostale najrazvijenije zemlje, koje i same kupuju
najskuplje. U drugom
krugu je Rusija i zemlje
koje nisu ni bogate ni
siromašne, i naoružanje
mogu da plate novcem,
kreditom ili robom. Treći
krug čine države koje
kupuju kinesko oružje,
koje je najjeftinije i najlošije.
zamenika direktora kragujevačke Vojne
fabrike Dragislava Rosića osnovno
pitanje je da li će fabrike u Kragujevcu,
Valjevu, Užici, Čačku... dolaskom nove
fabrike dobiti novi posao i uposliti
kapacitete.
- Ako se to desi svi će biti na dobitku.
Uveren sam da „Zastava oružje“ može
uspešno da se uključi u proizvodnju
nekih sklopova i delova za samohodnu
haubicu, ali i produkciju novog
oklopnog vozila. Pitanje je i da li se radi
o novoj tehnologiji, koja bi mogla da
podigne tehnološki nivo i ostalim našim
odbrambenim fabrikama. Ima još mnogo
pitanja, ali ostavio bih to za kasnije,
kada bude jasno gde će nova fabrika biti
locirana i šta će proizvoditi. Iskreno
mislim da bi bilo bolje da se ovaj posao
rasporedi po svim fabrikama
odbrambene industrije i tako uposle i
kapaciteti i radnici. Uveren sam da za to
ima dosta prostora, objašnjava Rosić.
Predsednik Saveza samostalnih
sindikata Kragujevca, raniji predsednik
Samostalnog sindikata „Zastava oružje“
i jedan od inicijatora formiranja
Sindikata odbrambene industrije Srbije
Jugoslav Ristić kaže da pozdravlja
otvaranje svake nove fabrike i svako
novo radno mesto.
- Koliko sam uspeo da saznam u ovom
slučaju se radi o novim tehnoilogijama i
to je dobro. Kada je reč o oklopnim
vozilima mnogi misle da, posle
proizvodnje dva prototipa neborbenih
vozila, to mogu da rade i „Zastava
kamioni“, ali se varaju. Mene pre svega
interesuje koja je cena te nove saradnje
sa ruskom odbrambenom industrijom, i
finansijska, ali pre svega koja je to
politička cena koju će Srbija morati da
plati. Ne bih ništa da prejudiciram, ali
mislim da ona neće biti mala, kačljučuje
Ristić.
Milutin ðević
odjek
oktobar 2012.
19
SINDIKAT PUTARA SRBIJE
Preispitivanje privatizacije
Više od 1.500 radnika pet
putarskih preduzeća, meñu
kojima je i kragujevačko,
predsednika Nikolića,
premijera Dačića i ministra
Dinkića traži da se
preispita privatizacija i
spreči propadanje njihovih
nekada uspešnih firmi
a adresu predsednika Republike
Srbije Tomislava Nikolića,
premijera Ivice Dačića i
ministra finansija i privrede Mlañana
Dinkića stigao je pre nekoliko dana
zahtev da se preispita privatizacija pet
preduzeća za puteve iz Beograda, iz
Kragujevca, Vranja, Niša i Novog Sada,
koja su poslovala u sklopu „Nibens
grupe“. Iz dopis koji je potpisala
predsednica Sindikata putara Srbije
Sonja Vukanović dostavljena je i peticija
koju je potpisalo više od 1.500 radnika
ovih nekada veoma uspešnih preduzeća.
„Mi smo godinama pre sloma ovih
preduzeća ukazivali nadležnim organima
da postoje razlozi za preispitivanje
privatizacije, ali je to ostalo bez ikakve
njihove reakcije. Nažalost, pokazalo se
da smo bili u pravu. Kao rezultat takve
privatizacije u dva od tih preduzeća
„Beograd“ i „Bačkaput“ raskinut je
ugovor o kupoprodaji, a u ostala tri
preduzeća „Kragujevac“, „Niš“ „ i
„Vranje“ uveden je stečajni postupak.
Time je dovedeno u pitanje više hiljada
radnih mesta. Smatramo da ima mnogo
više nezakonito sprovedenih postupaka,
privatizacije od ovih 24 koje se pominju
u javnosti, a jedan od tih slučajeva je
uvereni smo i privatizacija ovih pet
putarskih preduzeća“, napisali su putari.
- Onaj deo radnika koji nije otpušten,
radi za minimalac poslove održavanja
puteva i umesto da ovako velika
preduzeća rade posao kog ima dovoljno,
u situaciji smo da radimo za druge,
mnogo manje firme, kao podizvoñači
samo da bismo preživeli, objašnjava
Sonja Vukanović dodajući da sada u pet
preduzeća radi 1.500 ljudi.
U Preduzeću za puteve „Kragujevac“
otpušteno je 100, a u Nišu blizu 50
radnika.
U Sindikatu putara tvrde da je najveći
problem za ove nekada ozbiljne firme to
što jemstva nisu skinuta, a računi
odblokirani.
N
- Mi bismo imali posla, ali ne možemo
da ga dobijemo dok se ne reši situacija i
ne preispita privatizacija. To je to posao
koji treba da uradi država, a ne da nudi
10.000 evra za svako otvoreno mesto,
već da reši probleme i sačuva radna
mesta koja već postoje, kaže
Vukanovićeva.
Ovih pet putarskih preduzeća je kupio
Milo ðurašković i sva su poslovala u
okviru njegove „Nibens grupe“.
ðurašković je u maju prošle godine
uhapšen zbog malverzacija u
kruševačkom FAM-u, koji je takoñe
kupio, a država je potom raskinula taj
ugovor. Slična sudbina kao pet
preduzeća iz „Nibens grupe“, zadesila je
i grañevinsko preduzeće „Partizanski
put“, koje je pre nešto više od tri godine
kupilo PZP „Beograd“. I ta privatizacija
je raskinuta, firma je u restrukturiranju,
a svi računi blokirani su gotovo dve
godine.
Inače, još ranije sindikati ovih pet
preduzeća zatražili su pomoć od države i
najavili da će organizovati proteste ako
im Vlada Srbije ne omogući uslove za
rad i nove poslove.
Predsednica Samostalnog sindikata
putara Srbije Sonja Vukanović kazala je
na konferenciji za novinare da će 2.000
radnika ostati bez posla ako ne bude
dobre volje da se pomogne putarskim
preduzećima.
Sindikalci tvrde da su im „Putevi Srbije“
od proleća oduzeli veliki broj poslova na
održavanju puteve, a da su poslovi
održavanja i gradnje puteve daju
firmama bez licenci, koje se bave
odjek
oktobar 2012.
20
trgovinom i nemaju ni kvalifikovane
radnike ni opremu.
Zbog blokade računa Preduzeće za
puteve „Kragujevac“, koje trenutno
zapošljava oko 330 radnika, nedavno je
izgubilo tender za nastavak radova na
autoputu od Kragujevca prema Koridoru
10 kroz opštinu Batočina. Zbog toga što
se nalazi u stečaju firma je u februaru
raspisala oglas u kome traži zakupca. U
najam bi bili dati oprema i radnici, što
bi, prema rečima predsednika sindikata
ovog preduzeća Dragana Zlatića,
omogućilo da firma radi, do okončanja
stečaja ili nove privatizacije.
Inače, pre otvaranja stečaja nad
kragujevačkom firmom Privredni sud
odbio je plan reorganizacije i
restrukturiranja za Preduzeće za puteve
„Niš“, koje je vlasnik akcija u putarskim
preduzećima iz Kragujevca i Vranja.
Inače, Preduzeće za puteve
„Kragujevac“ jedno je od retkih
putarskih firmi koja je dobila priznanje
Republičkog zavoda za razvoj, čime
se svrstalo meñu 100 najuspešnijih
kolektiva u Srbiji.
Kragujevački putari održavali su 153
kilometra puteva prvog reda i 608
kilometara puteva drugog reda. Ova
firma pored dobrog i raznovrsnog
voznog i mašinskog parka ima i dve
asfaltne baze ukupnog kapaciteta
350.000 tona godišnje i betonsku bazu
čiji je kapacitet 15.000-20.000 kubnih
metara godišnje. Firma ima i dva
kamenoloma kapaciteta do 600 000 tona
godišnje.
Do kraja godina, „Zastava
bezbednost“, koja je krajem
aprila postala državna, trebalo bi
da postane gradska firma.
Država je otpisala sve dugove,
sem za zdravstveno osiguranje i
sada treba da se ispoštuje
procedura, koja zahteva malo
više vremena
STATUS PREDUZEćA „Zastava
bezbednost“, u restrukturiranju, konačno
je počeo da se rešava. Ova firma sa 85
zaposlenih i zavidnom imovinom
nedavno je postala državna. Odluku o
podržavljenju donela je ranija Vlada, a
direktor Slavoljub Jovanović krajem
aprila potpisao je sporazum o
sa Republičkom direkcijom za imovinu.
Inicijativu je podnela Skupština grada
Kragujevca u nameri da „Bezbednost“,
posle nekoliko neuspešnih pokušaja da
se firma privatizuje, postane preduzeće
pod ingerencijom grada i u kojoj će
lokalna uprava imati sto odsto kapitala.
Iako je u restrukturiranju ova firma ne
dobija subvencije od države i posluje na
strogo tržišnim principima.
Na osnovu sporazuma sa Direkcijom za
imovinu Vlada Srbije donela je
zaključak o otpisu dela dugova, odnosno
svih sem za socijalnom i zdravstveno
osiguranje i zaostale plate zaposlenih.
Načinjen je još jedan neophodan korak
ka prerastanju firme u gradsko
preduzeće, jer je sa resornim
ministarstvom usaglašen osnivački akt
„Zastave bezbednost“. Do ovog
usaglašavanja ova firma je bila
društvena.
Da bi se stiglo do željenog cilja
potrebno je napraviti još nekoliko
koraka.
Ipak, prema rečima direktora Slavoljuba
FIRMA „ZASTAVA BEZBEDNOST“ POSTALA DRŽAVNA
Na pragu grada
Jovanovića prvi i najznačajniji korak
već je napravljen i sada će sve ići lakše.
Prema njegovim rečima sada Vlada
treba da donese zaključak o osnivačkom
aktu na osnovu kojeg se u Agenciji za
privredne registre registrujemo kao
deoničarsko društvo sa ograničenom
odgovornošću sa stopostotnim državnim
vlasništvom. Iza toga Vlada treba da
donese još jedan zaključak, kojim se sva
osnivačka prava nad firmom prenose
gradu Kragujevcu. To je procedura koja
mora da se ispoštuje. On smatra da bi
kompletan posao mogao da se završi do
kraja godine.
Na pitanje šta se dobija prelaskom pod
ingerenciju grada Jovanović odgovara
da se dobija sugurnost kod obezbeñenja
posla.
- Mi ne prelazimo na budžet grada i
neće nas plaćati poreski obveznici, nego
ćemo morati da zaradimo novac. Mislim
da ćemo kao gradska firma imati
prioritet kod dobijanja poslova kod
javnih komunalnih preduzeća i ustanova
pod ingerencijom grada. Kada se
pomene „Zastava bezbednost“ većina
odmah pomisli na obezbeñenje objekata,
sportskih manifestacija, koncerata...
Nama je glavni deo posla servisiranje
vatrogasnih sistema i vatrogasne
opreme. Servisiranje protivpožarnih
aparata trenutno radimo za „Fijat
automobili Srbija“, kao i kod nekih
kooperanata. Od grada očekujem da
dobijemo posao na servisiranju te
opreme i aparata u školama, ustanovama
i drugim gradskim institucijama. Taj
posao je u ovom trenutku profitabilniji,
nego klasično fizičko-tehničko
obezbeñenje, objašnjava Slavoljub
Jovanović.
Inače, „Bezbednost“ trenutno servisira
na hiljade aparata, hidrantnih mreža,
javljača požara u Vojnoj fabrici,
„Kamionima“, FAS-u i firmama ne
samo nekadašnjeg sistema „Zastava“.
Inače, prema novim zakonskim
propisima lokalne uprave, na svojoj
teritoriji, treba da formiraju centre za
vanredne situacije. „Bezbednost“ ima
objekte, koji su, u vreme kada je
„Zastava“ funkcionisala kao jedinstven
sistem, namenski pravljeni i korišćeni,
za potrebe upravo civilne zaštite i
teritorijalne odbrane.
U vlasništvu firme je i Vatrogasni dom
od 1.400 kvadrata. On je, u vreme
dekomponovanja „Zastave“ 2001.
godine bez naknade dat MUP-u na
korišćenje, a plicija je preuzela
deo radnika, koji su bili članovi
„Zastavine“ vatrogasne brigade. O
eventualnoj nadoknadi posle prelaska
pod ingerenciju grada će, kako je
najavljeno, još biti govora, jer u
„Bezbednosti“ smatraju da ovako ili
onako tu kiriju treba naplatiti, makar i
kroz doprinose za zdravstveno.
Pored ovog objekta namenski grañenog,
firma ima i Upravnu zgradu od 260
kvadrata, koja se nalazi u krugu
„Zastava kamiona“, Servis vatrogasne
opreme od 450 metara kvadratnih i
magacine ukupne površine od 540
kvadrata.
AUTOSAOBRAĆAJ
Kamp za autobuse
POSLE BLOKADE ulaza u grad, kod „ðurñevdanskog krsta“ i
generalnog štrajka zahtevi radnika počeli su polako da se realizuju. Zaposleni su 26. juna, zbog neoverenih zdravstvenih knjižica,
nepovezanog radnog staža, kašnjenja plata i nerealizovanog
socijalnog programa, stupili su u generalni štrajka. Posle sastanka predstavnika novoizabranog Nadzornog odbora i čelnika
gradske uprave formirana je tročlana komisija koja je već
započela kontrolu poslovanja preduzeća u poslednjih pet godina,
a izabran je i novi direktor preduzeća. Nadzorni odbor za novog
direktora imenovao je Slobodana Sretenovića dugo-godišnjeg
direktora proizvodnje u „Zastava oružju“. On je kao prioritet
najavio smanjenje troškova i novu organizaciju rada. Kako bi
vozni park bio značajnije obnovljen, Samostalnom sindikatu je
upućena inicijativa za prodaju kampa u Buljaricama. Taj novac
bi, prema nekim procenama bio dovoljan za nabavku izmeñu
petnaest i dvadeset polovnih autobusa iz Francuske.
Prema rečima predsednkika Samostalnog sindikata
odjek
„Autosaobraćaja“ Milivoja Bulatovića Izvršni odbor sindikata
doneo je odluku da se kamp u Buljaricama proda.
- Do prošle godine su ga koristili naši zaposleni, ali ove godine
zbog toga što nam plate kasne nije bilo zainteresovanih za
odlazak na more. Ove godine kamp je bio zatvoren. Uvažili smo
inicijativu Nadzornog odbora da se za taj novac nabave polovni,
ali remontovani i dobri autobusi, jer nam bez toga nema opstanka, rekao je Bulatović.
oktobar 2012.
21
Pojmovnik
Š.š.
ŠLIFOVATI - 1. brusiti,
oštriti; 2. glačati, izglačavati,
doterivati glačenjem; 3. fig.
raditi da neko postane
uglañen; tesati, otesati,
ugladiti.
ŠOKANTAN - koji bode oči,
koji izaziva negodovanje,
ružan, odvratan, .
ŠOPING - kupovanje po
radnjama, dućanima.
ŠOVINIZAM - politički
pravac u Francuskoj koji je
hteo da staru slavu
francuskog oružja, iz prvog
carstva, pošto–poto povrati;
raspaljivanje nacionalne
mržnje, propovedanje
nacionalne isključivosti.
ŠPEKULACIJA,
ŠPEKULISANJE nedopuštena trgovina i
postizanje prekomerne
dobiti nedozvoljenim i
nemoralnim sredstvima;
bavljenje poslovnim
prevarama i obmanama.
ŠTICUNG,ŠTICOVANJE trgovanje devizama gde se
razlikom (uvećanjem)
nadoknañuje niska vrednost
domaće valute.
ŠTRAJK - Kolektivni prekid
rada radnika u cilju vršenja
ekonomskog pritiska na
poslodavca ili državu,
povodom ekonomskih ili
socijalnih interesa prava
(uslova rada, materijalnog i
socijalnog položaja) radnika
ili kolektivnog prava
sindikata. Štrajk je metod
rešavanja kolektivnih radnih
sporova, kao sastavnog
dela industrijskih odnosa, i
oblik tzv. direktne
industrijske akcije i po
pravilu poslednje sredstvo
sindikalne borbe.
Bitna obeležja štrajka su
:kolektivni prekid rada;
ekonomsko-socijalna priro-
da zahteva (cilja);
usmerenost protiv poslodavca, a pod odreñenim
uslovima protiv države; organizovanje od strane sindikata ili većine (grupe) radnika.
Postoje oblici industrijske
akcije koji su slični štrajku,
čak se i nazivaju štrajkom,
ali po svojoj prirodi nisu, jer
im nedostaje neko od bitnih
obeležja štrajka.
U teoriji industrijskih odnosa
pravi se razlika izmeñu
slobode i prava na štrajk.
Sloboda štrajka - odsustvo
krivičnopravnih ili
grañansko-pravnih sankcija
za slučaj organizovanja
štrajka,kao i odsustvo
izričitog (ustavnog)
zakonskog priznavanja
prava na štrajk. Po pravilu
se u drugoj polovini XIX
veka ukida krivično delo
(delikt) koalicije, što
uključuje i štrajk, a potom se
ukida i kao grañanski delikt
(odgovornost za štetu usled
štrajka).
Pravo na štrajk - individualno
pravo radnika da slobodno
odluči da li će učestvovati u
štrajku bez ikakvih radnopravnih ili grañanskopravnih
sankcija. Pravo na štrajk je i
kolektivno pravo radnika, jer
se njime štite kolektivni
interesi zaposlenih i zato što
se ostvaruje samo
kolektivnom akcijom radnika
(jedan radnik ne može
štrajkovati). Izuzetno,
u sudskoj praksi SAD,
smatra se da i samo jedan
radnik može štrajkovati,
ukoliko poslodavca ne
ispunjava prema njemu
preuzete obaveze iz
kolektivnog ugovora. Prekid
rada radnika u ovakvom
slučaju je indirektno u
zajedničkom interesu svih
radnika obuhvaćenih
olektivnim ugovorom.
(Primer prekida rada vozača
transportnog preduzeća
zbog toga što mu
poslodavac nije obezbedio
ispravno vozilo).
Izuzetno može biti
predviñena zabrana štrajka
ili posebna ograničenja na
štrajk. Štrajk može biti
zakonit ili nezakonit. Štrajk
može biti priznat ustavom ili
regulisan zakonom.
Oblici štrajka (od kojih neki
nisu dopušteni): štrajk
iznenañenja, štrajk
upozorenja, generalni štrajk,
politički štrajk, štrajk
solidarnosti, štrajk sa
zauzimanjem preduzeća,
kružni štrajk, štrajk
tromboza.
ŠTRAJKAČKA POMOĆ glavna neposredna korist
koju od svog članstva u
sindikatu ima radnik.Član
sindikata ima pravo da
dobije iz štrajkačkog fonda
novčanu pomoć (naknadu)
čija visina obično zavisi od
visine zarade i sindikalnog
staža. Štrajkačka pomoć
može da se kreće od 40 do
75% zarade za
dugogodišnje članove
sindikata.Štrajkači koji nisu
članovi sindikata za vreme
štrajka ne dobijaju nikakva
novčana sredstva, pa je i to
važan razlog za njihovo
učlanjivanje.Ima primera da i
bez učlanjivanja u sindikat,
radnici mogu prihvatiti
obavezu da uplaćuju deo
zarade neposredno za
štrajkački fond,kako bi stekli
pravo da za vreme štrajka
dobiju odgovarajuću pomoć.
Sindikati nerado podstiču
ovaj oblik participacije
radnika samo za štrajkački
fond, jer to može nepovoljno
da se odrazi na brojnost
članstva. Kada tu
mogućnost dopuštaju,
učešće radnika za štrajkački
fond se odreñuje dosta
visok (npr.0,75% bruto
zarade) čime se indirektno
podstiče učlanjivanje u
sindikat.
Solidarnost nalaže da se
štrajkački fond formira na
nivou granskog ili na nivou
konfederacije sindikata (u
okviru iste centrale).
Švedska konfederacija
sindikata-LO,posle tri
sednice štrajka,pruža
pomoć štrajkačima (krajem
80-tih 13 kruna po radnom
danu)-princip solidarnosti i
koordinacije.
ŠTRAJKAČKI FOND
SINDIKATA -f ormira se na
nivou granskog,reñe
strukovnog sindikata, ili na
nivou sindikalne centrale.
Sredstva za štrajkački fond
se obezbeñuju izdvajanjem
dela članarine neposredno
za ovaj fond na
konfederalnom nivou ili na
granskom nivou.Iz fonda se
isplaćuje štrajkačka pomoć
članovima sindikata koji
učestvuju u štrajku.
Granski (tzv.nacionalni)
sindikati u Švedskoj iz svog
fonda isplaćuju naknadu
tokom trajanja štrajka u
iznosu od približno 40
procenata pune zarade
u fondu Švedske
konfederacije sindikata-LO
omogućavaju finansiranje
štrajka za dva do tri
meseca.
Za izdavača Goran Milić, koordinator Ureñivački kolegijum Predrag Džajević,
Dragan Paunović i Goran Milić
Izdavač
Lokalni projektni tim (predstavnici lokalne
samouprave, Unije poslodavaca Srbije,
UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih
sindikata)
Glavni i odgovorni urednik Milutin ðević Pomoćnik glavnog i odgovornog
urednika Aleksandar Jokićević Tehnički urednik Aleksandar Dimitrijević
Redakcija: Kragujevac, D. Milovanovića Bene 98, tel 063 117 66 66
E-mail: [email protected]
odjek
oktobar 2012.
22
Lokalni partneri u projektu
Grad
Kragujevac
Unija poslodavaca
Srbije
Sindikat metalaca Srbije
Gradski odbor Kragujevac
Povereni{tvo za grad Kragujevac
Realizaciju projekta omogućili
SOLIDAR Suisse/Swiss Labour
Assistance - SLA Kancelarija u Beogradu, kroz
projekat
- Podrška socijalnom dijalogu u Srbiji
- finansiran od strane i Skupštine grada Kragujevca
Download

Odjek 73