Tokom prijema za strane novinare na štandu generalnog sponzora VICTORIA GROUP, direktor kompanije pozdravio je prisutne
u ime grupacije koja u svom sastavu ima 10 kompanija od kojih
su 3 u A kategoriji na domaćoj berzi. U ime 1.800 zaposlenih,
direktor Zoran Mitrović, pozvao je strane novinare u obilazak
fabrike ,,Sojaprotein” koji je bio rezervisan za drugi dan Balkan
Tour-a.
VICTORIA GROUP - Za korak ispred
Zoran Mitrović, direktor kompanije Victoria Group
Učesnici petodnevne radionice
Balkan Tour 2012 - Serbia
Završen Balkan Tour
2012 - Serbia
Generalni sponzor bila je Victoria group, a organizaciju radionice podržali su i Agroživ, Delta Agrar, Šabačka mlekara, Knjaz
Miloš, Imlek, Marbo, Swisslion Takovo, uz medijsku podršku
Agrobiznis magazina, Tanjuga i Infobiroa.
Prvog dana radionice novinari su posetili Novosadski sajam i
srdačno su dočekani na štandu jedne od najvećih kompanija u
Srbiji VICTORIA GROUP.
Od osnivanja, Novosadski sajam gotovo neprekidno održava
različite smotre i priredbe, među kojima i Sajam poljoprivrede,
najznačajniju poljoprivrednu manifestaciju u našoj zemlji ali i
regionu, rekao je novinarima Goran Vasić, generalni direktor
Novosadskog sajma, koji je istakao značaj te manifestacije.
Poljoprivredne novinare ministar poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović upoznao je sa velikim
planom izgradnje sistema za navodnjavanje u Srbiji, naglasivši
da se u našoj zemlji navodnjava samo pet odsto od 4,2 miliona
hektara obradivog zemljišta. Cilj je, kako je objasnio ministar
Petrović, da se u naredne četiri godine udesetostruče poljoprivredne površine koje se navodnjavaju, što garantuje bolje prinose, a da će se sama investicija isplatiti za tri godine.
Petrović je domaćim i stranim novinarima koji su posetili Sajam, u okviru ,,Balkan Tour-a”, najavio da će Vlada Srbije usvojiti
uredbu za podsticanje tova stoke prema kojoj će svaki bik biti
subvencionisan sa 50 evra, a svaka svinja sa pet evra.
,,Želimo da ovom uredbom uredimo sistem. Cilj nam je da
povećamo proizvodnju mesa i tov stoke u Srbiji i uredimo proces
po kojem će tovljenici biti upućivani u klanice” - rekao je Petrović
i izneo očekivanje da ćemo na ovaj način dobiti potpuno uređen
sistem i da će siva ekonomija biti svedena na najmanju moguću
meru.
Agrarni novinara iz inostranstva i Srbije prihvatili su ljubazan
poziv i posetili ,,Sojaprotein” u Bečeju, najmoderniju fabriku
za preradu soje u regionu čiji je godišnji kapacitet oko 250.000
tona. Menadžment te kompanije koja posluje u okviru VICTORIA GROUP u razgovoru sa novinarima najavio je da će u junu u
rad biti pušten novi pogon za proizvodnju tradicionalnog sojinog
koncentrata za ishranu životinja u koji je uloženo više od 25 miliona evra. Natalija Kurjak, direktorka marketinga, je izjavila da
ta fabrika prerađuje isključivo soju domaćeg porekla koja nije
genetski modifikovana i svoje proizvode plasira na tržište Evropske unije, Bliskog istoka i regione CEFTA (Zona slobodne trgovine zemalja Jugoistočne Evrope) i EFTA (Evropska zona slobodne
trgovine). Ona je navela da su novinari imali priliku da obiđu
pogone i upoznaju se sa procesom prerade soje, skladištenjem,
tehnološkim postupcima, kao i kontrolom samih procesa. Kurjak
je podvukla da će ,,ponos i dika” biti otvaranje nove fabrike sa
kapacitetom od 70.000 tona i dodala da ,,Sojaprotein” raspolaže
silosima kapaciteta većim od 100.000 tona. Novinari su bili u
prilici da obiđu i novi magacin sa 15.000 paletnih mesta koji je
pre tri meseca stavljen u funkciju, u njemu se koristi specijani tip
viljuškara dok se ceo proces skladištenja kompjuterski kontroliše.
Ona je navela da ,,Sojaprotein” energiju neophodnu za kompletnu proizvodnju dobija korišćenjem biomase i to iz suncokretove
ljuske iz fabrike Viktorijaoil iz Šida, kao i slame od pšenice, soje i
kukuruza koju otkupljuje od poljoprivrednika. Ona je ukazala na
to da će nova fabrika koncentrata omogućiti da se sojina melasa
koja je nusproizvod koristi kao energent, pa će sva energija biti
obezbeđena iz sopstvenih, obnovljivih, izvora energije.
Svetlana Kovačević
U
druženje novinara za poljoprivredu „Agropress“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva
i vodoprivrede i Privredne komore Srbije, organizovali su drugu radionicu za strane novinare koji prate taj
sektor. Vođeni iskustvom od prethodne godine, kada je Srbiju posetila grupa inostranih novinara, ovogodišnje
putovanje Srbijom organizovano je u vreme održavanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
Tokom petodnevnog boravka u Srbiji strani i domaći novinari posetili su Beograd, Novi Sad, Valjevo, Šabac, Bečej,
Staru Pazovu, Žitište, Turiju i Čelarevo. Obišli su fabriku „Sojaprotein”, „Agropromet Bečej”, farmu svinja „Napredak
AD”, voćnjak „Delta agrara” u Čelarevu, Klanicu AGROŽIVA, povrtanjake ,,Farmakoma” i „Šabačku mlekaru”. Organizatori su se tokom radionice potrudili da predstave i kulturu i tradiciju naše zemlje tako da su novinare odveli u manastir Lelić kod Valjeva gde su mogli da saznaju nešto više o proizvodnji meda i rakije, a druženje u Turiji je bilo tek
mala prezentacija kako se u Srbiji može zabaviti uz tamburaše. Savetnik srpskog ministra poljoprivrede i predsednik
Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress Goran Ðaković istakao je da novinari, učesnici Balkan Tour 2012 –
Serbia, dolaze iz Albanije, Nemačke, Irske, Danske, SAD, Slovenije, Crne Gore, Švajcarske, Hrvatske i Republike Srpske.
Državni sekretar Ljubiša Dimitrijević prvi s desne strane
Ministar Petrović na konferenciji za novinare
Nakon obilaska fabrike, novinari su imali priliku da na licu
mesta, na njivi jednog od kooperanata, prisustvuju uzorkovanju
i proveri prisustva genetskih modifikacija.
Kontorola kvaliteta je tema koja posebno interesuje novinare pa
je to bio i razlog za posetu SP laboratoriji koja od oktobra 2005.
posluje samostalno kao članica VICTORIA GROUP. Ispitivanja se
vrše na oko 2.500 m² najkvalitetnijeg laboratorijskog prostora
koji ispunjava zahteve strogih normi laboratorijske prakse u pogledu temperature, vlažnosti, ventilacije, osvetljenja... Raspored i
opremljenost prostorija onemogućuje unakrsnu kontaminaciju,
a izbor podnih i zidnih obloga obezbeđuje potpunu higijensku
zaštitu. Ova laboratorija radi analize proizvoda svih kompanija
koje su članice VICTORIA GROUP ali i brojnih drugih kompanija.
Svinjarstvo u Srbiji je dobar biznis
Proizvodnja svinskog mesa u Srbiji svakako ima veliki potencijal, i upravo je to navelo organizatora da novinarima organizuju
posetu farmi svinja Napredak a.d u Staroj Pazovi, koja posluje u
sastavu DELTA AGRARA.
Imanje Napredak a.d. iz Stare Pazove koje, pored proizvodnje
ratarskih kultura na oko 4.500 ha hektara poseduje i modernu
farmu na kojoj se godišnje proizvede 30.000 tovljenih svinja. Tu
se nalazi i Nukleus farma za proizvodnju priplodnih nazimica
F1 generacije po čuvenoj svetskoj ,,Danbred” tehnologiji, gde se
pažljivim ukrštanjem dobijaju kvalitetni prasići koji su otporni
na bolesti, veoma plodni i optimalnog odnosa mesnatosti i masti.
Na ovom imanju se takođe nalazi i izuzetno moderan Centar za
veštačko osemenjavanje životinja -istakla je Julka Toskić, direktorka marketinga DELTA AGRARA.
Na imanju Napredak u Staroj Pazovi, posluje svinjska farma organizovana po najsavremenijim svetskim standardima u kojoj
je u toku uvođenje standarda GLOBAL GAP/ LIVESTOCK BASE
kojim će biti potvrđen kvalitet svinjskog mesa koje dolazi sa ove
farme. Po rezultatima koje postiže, farma ,,Napredak” meri se sa
10 najboljih farmi u Danskoj, zemlji koja je lider u oblasti svinjarstva. Na ovoj farmi utrošak hrane je daleko manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, povećana je mesnatost tovljenika, dobija
se krajnji proizvod visokog kvaliteta za koji nema problema sa
plasmanom na tržište. Ovo je primer kako i u stočarstvu Srbije
mogu biti zadovoljni i uzgajivači rentabilnošću svoje proizvodnje, a krajnji korisnici kvalitetom i korektnom cenom proizvoda
koje kupuju!
Na farmi svinja ,,Napredak” izgrađeni su tankovi za stajnjak,
tako da je sprečena bilo kakva mogudnost izlivanja otpadnih
voda van sistema. Na ovaj način postignut je zadovoljavajući
nivo zaštite lokalnih vodotokova od zagađenja, ne samo u odnosu na nacionalnu, već i na regulativu EU u ovoj oblasti. Sve
otpadne vode sa farme, preko sistema kanala za izđubravanje
sakupljaju se u tankove. Tokom skladištenja, vrši se tzv „nega“
otpadnih voda, koja podrazumeva aeraciju – mešanje, čime se
ubrzava proces pretvaranja organske materije iz otpadnih voda
u neorgansku. Na taj način se od otpadnih voda koje su veliki
problem u stočarskoj proizvodnji, dobija organsko đubrivo sa
mogućnošću primene u ratarstvu uz smanjenje koriščenja neorganskih đubriva. Uz odgovarajuće rasturače moguća je primena
organskog đubriva na njivama pre setve ili u određenim fazama
rasta useva. Na komercijalnoj farmi svinja ,,Naredak” u Staroj
Pazovi u funkciji je postrojenje za iskorišćavanje biomase, ostataka ratarske proizvodnje, kao energenta. Bez obzira što se ovaj
način dobijanja energije zasniva na sagorevanju biomase, smatra se da je oslobođena količina ugljendioksida manja od količine
tog gasa koje su biljke apsorbovale u vegetacionom periodu. To
je glavni razlog što se ovaj proces smatra ekološki prihvatljivim i
preporučljivim, a u finansijskom smislu vrlo rentabilnim u uslovima intenzivne ratarske proizvodnje.
Kompanija Agroživ proizvodi zdravo i bezbedno živinsko
meso i mesne prerađevine visokog kvaliteta
Prema rečima domaćina koji su ugostili strane i domaće medije,
najveća domaća kompanija koja se bavi tovom pilića i preradom pilećeg mesa ima 26 farmskih lokacija sa 250.000 kvadratnih metara zatvorenog prostora, što je čini najvećim farmskim
proizvođačem u regionu. Sva neophodna hrana za životinje
koje se uzgajaju na farmama sistema kompanije Agroživ proizvodi se u vlastitoj fabrici za proizvodnju stočne hrane. Jelena
Jovović, šef kabineta generalnog direktora Agroživa istakla je
da se postojećoj fabrici proizvode peletirane i brašnaste potpune
smeše za roditelje i blojlere, sa dnevnom proizvodnjom od 200
tona kvalitetnih smesa napravljenih po najsavremenijim receptima, za različite kategorije odnosno starosti živine. Kompanija
Agroživ planira u 2013. godini izgradnju nove klanice sa svim
pratećim postrojenjima koja će biti najmodernija u jugoistočnoj
Evropi i imati sve potrebne standarde. Obim proizvodnje će biti
dva puta veći. To će omogućiti ne samo nesmetano snabdevanje
domaćeg tržišta i regiona, nego i izvoz u Rusiju i na tržište EU.
Kompanija poseduje HACCAP I ISO 22OOO sertifikate. Proizvodi kompanije Agroživ su osvajači mnogobrojnih priznanja za
kvalitet- istakla je gospođica Jovović. Posebno se ističu brojne
medalje sa Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu.
Sistem kontrole kvaliteta baziran je zatvorenom i u potpunosti
integrisanom proizvodno-tehnološkom lancu proizvodnje.
Mleko evropskog kvaliteta
Voćnjak za ponos
Mlekara Šabac - članica koncerna „Farmakom MB“ bila je jedno od odredišta stranih i domaćih medija koji su učestvovali u
projektu ,,Balkan Tour”. Oni su mogli ovom prilikom da se upoznaju sa kompanijom čija je osnovna delatnost proizvodnja i
prerada mleka i mlečnih proizvoda. Strani novinari su od direktora Šabačke Mlekare, Zorana Matića saznali da je poslednjih
godina dosta investirano u ovu mlekaru koja prerađuje 240 tona
mleka dnevno. Upoznali su se sa celokupnim procesom proizvodnje kako mleka tako i mlečnih proizvoda, kao što su sirevi
i sirni namazi, koji se proizvode u zaštićenoj zoni sa sterilnim
vazduhom na liniji koja je među najmodernijim u svetu. Novinari su mogli da saznaju da mlekara potpuno kontroliše sve segmente u proizvodnji svojih sireva koji podrazumevaju i sopstvenu proizvodnju ambalaže u strogo kontrolisanim, higijenskim
uslovima što je jedan od važnih faktora u postizanju kvaliteta.
Poseta voćnjaku kompanije ,,Delta Agrar“ u Čelarevu impresionirala je učesnike radionice i veličinom i naprednom tehnologijom koja se koristi. Ovo je najveći jabučnjak u istočnoj Evropi.
Voćnjak se trenutno prostire na 350 ha i na njemu se gaji šest
sorti jabuka, od kojih su dve relativno nove na domaćem tržištu
- ,,gala “ i ,,breburn“, i da je na tom imanju na 40 ha zasejana i
klupska jabuka ,,modi“ istakao je direktor pogona Podunavlje
Čelarevo Nikola Milićević. Novinari su saznali da je 2011, koja
je za jedan deo voćnjaka bila peta proizvodna godina kada se
ostvaruje pun rod, na tom imanju postignut prinos od 70,5 tona
jabuka sorte ,,gala“ po hektaru, i skoro 75 tona breburna.
Više od 85 odsto jabuka koje se dobiju savremenom intenzivnom
proizvodnjom, plodovi su prve klase, koje mogu naći mesto na
policama maloprodajnih lanaca bilo gde u Evropi i Rusiji, rekla
je Julka Toskić. „Delta agrar“ je izvezao više od 8.000 tona jabuka
roda 2011, jer ta kompanija, pored vlastite proizvodnje otkupljuje jabuke i od proizvođača iz Srbije. Prema njenim rečima,
prošle godine najviše robe plasirano je na tržište Rusije i Evropske unije, pre svega Rumunije, a ove godine će, kako se planira,
taj izvoz biti povećan. Akcenat u ovoj godini će, kako je naglasila
gospođa Toskić, biti na povećanju izvoza u zemlje EU, kao i da je
pre godinu dana kompanija počela podizanje voćnjaka u kooperaciji, nudeći prenos tehnologije koja je primenjena u voćnjaku
u Čelarevu. Ona je ukazala da ta tehnologija daje ,,neosporno
visoke i stabilne prinose po hektaru" i istakla da ,,Delta agrar"
garantuje otkup celokupnog roda u narednih 15 godina, te pruža
sigurno tržište proizvođaču. ,,Delta agrar" kao velika kompanija svake godine proširuje svoj voćnjak za 50 do 100 hektara i u
mogućnosti je da u Italiji, odakle se nabavljaju visokovalitetne
sadnice, izbori za najpovoljnije uslove kupovine tih sadnica, a
iste uslove nudi i kooperantima, dodala je Toskić.
Braća Jadranović
Domaćinstvo Jadranović - Pomogle im subvencije
Posebno zanimljivo za strane i domaće izveštače je bilo to što su
posetili i jednog od kooperanata „Mlekare Šabac“ domaćinstvo
Jadranović u selu Dobrić kod Šapca koje postiže izuzetne rezultate u proizvodnji sirovog mleka. ,,Svaki uložen dinar u poljoprivredu višestruko se vraća“, izjavio je Zoran Jadranović, nosilac porodičnog gazdinstva sa deset članova iz tri generacije. To
gazdinstvo ima 200 grla, od kojih su 80 krave za mužu i dnevno
Mlekari Šabac isporuči 1.500 litara mleka. Porodica Jadranović
obrađuje i 70 hektara zemlje. Jadranović je rekao da je u proteklih 10 godina koristio sve državne podsticaje i naglasio da su
mu subvencije pomogle da poveća proizvodnju mleka kojom se
intenzivno bavi od 1996. godine.
Posle posete farmi, novinari su se krenuli put Valjeva i manastira Lelić gde su saznali zanimljivosti iz istorije ovog manastira
kao i da se upoznaju sa proizvodnjom meda koja u manastiru
ima tradiciju. Tom prilikom organizovana je degustacija domaće
rakije koja se već dugo proizvodi na ovim prostorima. U poseti
manastiru Lelić, pored prilike da uzivaju u ambijentu samog manastira, novinari iz sveta upoznali su se sa proizvodnjom meda
i rakije u koje ih je uputio Iguman Avakum, koji se nalazi na
čelu zadužbine Svetog Nikolaja Velimirovića, čije mošti počivaju
u manastiru Lelić. Iguman je prethodno službovao u manastiru
Tronoši, a pčelarstvo je naučio od svog oca. „Med se proizvodi na
organski način, a prinos je 70kg po košnici godišnje“, u dahu je
rekao Iguman Avakum na šta su novinari imali brojna pitanja
koja je ovaj duhovnik sa radošću dočekao jer se ovim poslom
bavi pola veka.
Plastenik jedinstven u Evropi
Nakon toga, strani novinari su imali priliku da posete i Poljoprivredno industrijski kombinat „7 juli“, još jednu kompaniju u
sastavu „Farmakoma“ gde su obišli jednu od najvećih farmi za
plasteničku proizvodnju povrća.
PIK „7. juli“ A. D. Debrc poseduje jednokrovni plastenik jedinstven u Evropi, koji se prostire na površini od preko četiri hektara
i beleži stalan rast proizvodnje. Plastenik je poseban zbog toga
što za grejanje koristi geotermalni izvor u okviru kombinata, u
kojem je temperatura na površini vode 53°C i ima kompjuterizovan sistem za navodnjavanje, vlažnost i temperaturu vazduha.
Zahvaljujući kompletnoj kompjuterizaciji, svi neophodni procesi
u okviru plastenika, kao što su ishrana, grejanje i navodnjavnje, prate se sa jednog komandnog mesta. Plastenik se izdvaja i
svojom proizvodnjom na zemlji, a ne na veštačkim podlogama,
kao i najsavremenijom svetskom tehnologijom zahvaljujući kojoj kompanija proizvodi ekološki zdravo povrće tokom cele godine. U plasteniku se proizvodi rasad za sopstvene potrebe ali i
za potrebe drugih kupaca. Proizvodnja se odvija u dva ciklusa prolećni i jesenji. U ovom plasteniku gaje se paradajz, krastavac
i salata.
Thomas Preuss, Nemačka:
Iguman Avakum
AM: Gde se danas, po Vašem mišljenju, nalazi srpska
poljoprivreda?
Pauel Queck, SAD
AM: Ovih dana ste imali dosta pitanja i to je dobro.
Niste bili upoznati sa Srbijom ranije, ali sada kada
ste bolje upoznali našu zemlji, šta je vaš najveći
utisak kada je u pitanju srpska poljoprivreda?
Pol: Mislim da je moj najveći utisak to što nisam
znao da Srbija ima tako dobro poljoprivredno
zemljište. Očekivao sam da uglavnom viđam male
farme kao što su ove u centralnoj Srbiji, ali oblast
Vojvodine je zaista iznenađujuća za mene, video
sam mnogo mogućnosti ali i razumeo izazove sa
kojima se suočavate. Takođe sam video da koristite američku tehnologiju kao što je Pionirova i da
imate puno potencijala.
Thomas: Ja sam drugi put u Srbiji, prvi put sam bio
1981, i naravno, mnogo stvari se desilo za to vreme
i mnogo toga se promenilo, ali sve vreme u mojim
mislima je bila enormna produktivnost u severnom
delu zemlje naročito u Vojvodini. Zato sam i odlučio da
dođem ponovo ovde da vidim kako se jedan od najboljih
agrarnih regiona u svetu, po mom mišljenju, menja i
razvija. Mogu da kažem da imate snažan razvoj ovde,
što je poprilično pozitivno i da ste načinili dobar veliki
korak napred, potrebno je da napravite još koraka u tom
pravcu uz pomoć EU ili bez nje.
Stephen Cadogan, Irska
AM : Ovih dana ste imali priliku da vidite proizvodnju
mleka i mesa. Koja je najveća razlika u odnosu na Vašu
zemlju?
Bojan Kecman, Republika Srpska
U moje ime i u ime ostalih učesnika iz Republike Srpske, zahvaljujem se na fantastičnoj organizaciji i ljudskom ophođenju prema nama, a i ostalim učesnicima.
Dobra je ideja da se promoviše srpska poljoprivreda.
Samo ću reći: Svaka čast!
Paprika odličnog kvaliteta
Stiven: Farma za proizvodnju mleka koju smo videli je
dobra, sa visokim prinosima koji su veći nego što su
prosečni u Irskoj i verujem da Srbija treba da proširi
proizvodnju mleka. Što se tiče proizvo- dnje goveđeg
mesa, nismo imali prilike da vidimo glavnu industriju
prerade goveđeg mesa ali mislim da je zastupljena u
manjem obimu.
Download

Završen Balkan Tour 2012 - Serbia