odjek
GODINA VI BROJ 62 jun 2011. BESPLATAN PRIMERAK
Merka?
Milutin ðević
glavni i odgovorni urednik
Pa posle kažu
kriza prošla
Ne grdi majka dete što se kocka, nego što se vadi. Na svakom
koraku može da se čuje da je neko pao zbog Mančestera, Liverpula,
Bajerna…
To, meñutim, nije najcrnje, mada se i tu obrću velike pare.
Zbog ilegalne kocke naša zemlja izgubi najmanje 80 miliona evra.
Prema nekim procenama u našoj zemlji ima najmanje 1.500
neregistrovanih kockarnica, 60.000 neprijavljenih i 20.000 na crno
uvezenih slot aparata.
Uz sve to u Srbiji, u igrama na sreću redovno ili povremeno
učestvuje više od tri i po miliona ljudi, a u ovom poslu vrte se na
stotine miliona evra.
U potrazi za bogatstvom preko noći, ljubitelj igara na sreću
dnevno potroši 1.500 dinara, dok je taj iznos mnogo veći kod onih
koji svakodnevno uplaćuju sportske tikete. A, kako su kladionice sve više
tik uz škole, maloletnih kockara je sve više.
U SOS centru za borbu protiv patološkog kockanja kažu da im se
roditelji uglavnom obrate tek kada deca naprave velike dugove, ali i da
kao i za svaku zavisnost i ovde deca imaju otpor kada je reč o
lečenju, jer smatraju da mogu sami da se izbore sa tim.
Stručnjaci upozoravaju da su blizina i masovnost kockarnica i kladionica
jedan od glavnih razloga što su mladi glavna meta. Uz to mladi mnogo
jače reaguju na dobitak, ali i na gubitak. A kako sve više vremena
provode ispred računara, jedna od omiljenih zanimacija tinejdžera jeste
kockanje na internetu. I dok roditelji primete mogu da proñu godine.
Kada izgubim sve to - zanemim. Saberem se i počnem da smišljam kako
ću da se vadim. Sve je dobro dok možete da se vadite svojim novcem.
Kada počnete da pozajmljujete počinju problemi.
No, da li je u pitanju samo želja za brzom
zaradom?
Nije, samo to u pitanju.
I država sa svoje strane može I mora
dosta toga da uradi.
Uostalom zna se u kojim to vremenima
cvetaju kocka, turbofolk, zna se
kada se pojavljuju žestoki momci i noćne
ptičice svih fela.
A, nama svima sole pamet da je kriza prošla.
Jeste, ali malo sutra.
odjek jun 2011. 3
MESEC DANA
Ko }e kome ako ne
svoj svome
Na završnoj svečanosti 12. radničko-sportskih igara u Smederevu, Savez
samostalnih sindikata grada Smedereva dodelio je Savezu samostalnih sindikata Srbije
Plaketu za izuzetnu pomoć u ostvarivanju programskih ciljeva SSS grada
Smedereva. Otvoreni 10. jubilarni Sportski susreti Samostalnog sindikata hemije i
nemetala Srbije. Sajam organizacija civilnog društva pod sloganom
„Umrežavanje energije“
N
a završnoj svečanosti 12. radničko-sportskih
igara
u
Smederevu, Savez samostalnih
sindikata grada Smedereva dodelio je
Savezu samostalnih sindikata Srbije
Plaketu za izuzetnu pomoć u ostvarivanju programskih ciljeva SSS grada
Smedereva. Visoko priznanje je u ime
SSSS primio predsednik Ljubisav
Orbović.
Pored plaketa koje su uručene
zaslužnim pojedincima i organizacijama za pomoć i podršku Savezu
samostalnih sindikata Smedereva,
priznanja i medalje dobili su najuspešniji takmičari i ekipe u
brojnim sportskim disciplinama.
Zahvalivši se na plaketi, Orbović je rekao da priznanje
obavezuje i da će se Savez nastaviti borbu za bolji materijalni i
socijalni položaj i veća prava radnika.
- Svim dobitnicima čestitam na priznanjima koja su dobili, a
svima vama želim da nastavite ovu lepu tradiciju, koja pre
svega znači lepo druženje i predah od akcija koje nam u ovim
teškim vremenima predstoje, naglasio je Orbović.
S
rpski pokret obnove insistiraće da se u najavljene izmene
Krivičnog zakona unese i odredba da krivična dela učinjena u procesu privatizacije ne zastarevaju, najavio je potpredsednik te stranke Aleksandar Jugović.
On je naveo da se tajkuni uzdaju u političke veze i bogatstvo i
da će pokušati da finansiraju druge političke partije i promenu
vlasti koja će ih štititi od odgovornosti, kako bi prikrili
zloupotrebe.
Zbog toga je potrebno doneti propis kojim krivična dela učinjena prilikom privatizacije ne zastarevaju, naglasio je Jugović,
dodajući da, za razliku od Hrvatske koja od skora ima zakon po
kome krivična dela počinjena u privatizaciji ne zastarevaju,
Srbija takav propis nema.
U
Kladovu su, 8. juna 2011. godine, otvoreni 10. jubilarni
Sportski susreti Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, pod nazivom „Hemis“.
Svečanom otvaranju prisustvovali su predsednik SSSS
Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS i predsednik
Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, duvanskoj i
prehrambenoj industriji i vodoprivredi Srbije, Dragan Zarubica,
kao i predsednici opštinskih veća Pirot i Bačka Palanka.
odjek
Posle intoniranja državne himne i
Internacionale i pozdrava predsednika
Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Ljubiše Nestorovića,
Susrete je proglasio otvorenim
Ljubisav Orbović, koji je i inicijator i
osnivač ovakvih skupova. Pozdravivši
učesnike, Orbović je evocirao
uspomene na vreme od pre jedne
decenije, kada su „pali“ prvi dogovori
i pokretnuta inicijativa za održavanje
sportskih susreta.
- I tada smo, pre deceniju, znali da
zaposlenima u Srbiji neće biti lako,
sumnjali da će privatizacija i novi privatni vlasnici značiti bolji
život radnika, znali da će problema biti više i da nam predstoji
teška sindikalna borba, rekao je on.
„Ali smo se složili da nam mogu sve uzeti, ali dušu, energiju i
nadu da ćemo ipak uspeti ne mogu. Dokaz je i to što smo danas,
ali i svih predhodnih godina, učestvovali na sportskim igrama,
borili na sportskim terenima i upoznavali i družili“.
„Zato vam želim da ne prekidate ovu lepu tradiciju i da nastavite da se družite, jer to jača sindikat i našu borbu za bolju
budućnost naše dece i Srbije“ zaključio je Orbović.
G
rad Beograd u saradnji sa Agencijom za evropske integracije i saradnju sa udruženjima organizovao je u
Beogradu 2. i 3. juna na trgu Nikole Pašića sajam organizacija
civilnog društva pod sloganom „Umrežavanje energije“. Sajam
je i ove godine bio prilika da se javnosti predstave postignuti
rezultati, programi, aktivnosti i mogućnosti civilnog sektora za
doprinos procesima evropskih integracija. Grad Beograd je prepoznajući potrebe grañana sa jedne strane i mogućnosti
udruženja u smislu potencijala i njihove osposobljensti, sa
druge strane, podržao dalje unapreñivanje partnerstva, meñusobnog povezivanja, saradnje i interaktivnosti organizacija
civilnog društva.
Sajmu je prisustvovalo preko 50 različitih organizacija civilnog
društva. Iako sindikati ističu da imaju „veću težinu“ u odnosu na
druge delove civilnog društva samom činjenicom da ih u predstavljanu zaposlenih u socijalnom dijalogu ne može niko
zameniti, svoju posvećenost jačanju mobilnosti i saradnje sa
NVO sektorom, Savez samostalnih sindikata Srbije je potvrdio
i svojim učešćem na ovom sajmu. Na poziv Centra za
demokratiju sa kojim sarañuje na projektu „Balkanska mreža za
dostojanstven rad“ predstavio je svoje aktivnosti u oblasti
zaštite prava zaposlenih, mladih, žena, borbe protiv rada na crno
jun 2011.
4
EVROPSKA UNIJA TRAŽI PREISPITIVANJE PRIVATIZACIJE
Kasno li Beko na
skener sti`e
vropska unija uputila je pismo
srpskim vlastima u kome se traži
ispitavanje privatizacije dvadesetak preduzeća. Po rečima
Ministra unutrašnjih poslova Ivice
Dačića, koji je potvrdio da je takvo
pismo zaista stiglo, cilj preispitivanja je
da se utvrdi da li su privatizacije bile u
skladu sa zakonom i evropskim
kriterijumima.
- Reč je o privatizaciji više od 20
preduzeća čiju bi zakonitost trebalo
preispitati po kriterijuma koji su važni
za pristupanje samim pregovorima o
pristupanju Srbije EU i zaključivanje
odreñenih poglavlja tih pregovora,
naveo je Dačić.
Lista firmi, koju istog dana objavio
dnevni list „Blic” navodeći da su
pitanju privatizovane firme čije
češljanje traži Evropa, zapravo liči na
kraći popis afera koje su godinama
punile stranice dnevne štampe. Na
popisu se nalaze se „Sartid“,
Veterinarski institut, prodaja poslovnih
prostora Zavoda za obračun i plaćanje,
„Mobtel“, „C market“, „Šinvoz“,
„Tehnohemija“, „Srbolek“,
„Keramika“ iz Kanjiže, „Zastava
elektro“, „C market”, „Luka
Beograd”…
E
Krivične prijave već podnete
Većina ovih privatizacija predstavlja
takvo vrzino kolo koje je vrlo teško
raspetljati . Za neke, kao što je to slučaj
„Sartid”, „Nacionalna štedionica”, „C
market” i „Luka Beograd” Savet za
borbu protiv korupcije lani je podneo
krivične prijave.
Američka kompanija „Ju es stil” kupila
je 2003. godine smederevski „Sartid”,
koji je bio u stečaju. U slučaju
„Sartida” kupac je dobio preduzeće bez
dugovanja. Smederevska železara
prodata je za 23 miliona dolara, a
njegna dugovanja u tom momentu
iznosila su preko milijardu dolara. Pri
tom, poverioci nisu namireni od prodaje
već je dugove preuzela država, odnosno
poreski obveznici. Godinama se
polemisalo da li je ova firma mogla biti
prodata za veće pare.
Jedan od drastičnih slučajeva, čije
preispitivanje Evropska unija sada traži,
je i privatizacija dela poslovnog
prostora Zavoda za obračun plaćanje
koji je u momentu njegovog ukidanja
2003. godine preuzela tada formirana
Nacionalna štedionica. Zahvlajujući
tadašnjem guverneru Mlañanu Dinkiću
poslovni prostor je bez naknade na tri
godine ustupljen Nacionalnoj štedionici
iako je u pitanju bila privatna banka.
Nacionalna štedionica kasnije je
prodata grčkoj „EFG Eurobanci”.
Lista privatizacija čije
češljanje traži Evropa, liči
na kraći popis afera koje su
godinama punile stranice
dnevne štampe. Na spisku
„Luka Beograd”, „C market”,
„Nacionalna štedionica”,
„Mobtel”…
„C market” započeo je privatizaciju još
1991. godine, a promenu statusa
društvenog u akcionarsko društvo
izvršio je 1997. godine, da bi pet godina
kasnije bilo utvrñeno da 77 odsto
kapitala u privatnom vlasništvu, od čega
najveći deo pripada radnicima, dok je
od 23 odsto državno. Iste godine
70 odsto državnih akcija preneto je
Akcijskom fondu, a 30 odsto je bilo
namenjeno za besplatnu podelu. Krajem
septembra te godine, Ministarstvo za
privredu i privatizaciju, podnosi
inicijativu za prodaju državnog udela u
„C marketu”, ali je rukovodstvo
uspevalo da kroz niz postupaka
povedenih pred Trgovinskim sudom,
odugovlači sa iznošenjem akcija
na Berzu.
U jesen 2004. zahuktava se trka za „C
marketom”, a u startu zainteresovan je
bio slovenački „Merkator”, zatim
„Delta”, kao i tadašnji direktor
„C marketa” Slobodan Radulović koji
nastupa podržan biznismenom Milanom
Bekom. Ponudu londonske kompanije
„Afšor invesments” odbija Komisija za
hartije od vrednosti. Nakon orkestrirane
medijske kampanje „Merkator” se
povlači, a Mišković, Beko i Radulović
sklapaju „džentlmenski” dogovor kojim
preuzimaju „C market”. Mali akcionari,
radnici firme, dan danas traže poništavanje privatizacije ovog tgovinskog
odjek
jun
2011.
5
lanca koji je praktično „utopljen” u
„Delta maksi”.
Na skeneru Mišković i Beko
Predsednica Saveta za borbu protiv
korupcije Verica Barać privatizaciju
Luke Beograd, koju su kupili biznismeni
Milan Beko i Miroslav Mišković,
nazvala je „velikom pljačkom države u
kojoj su učestvovale i državne i
nstitucije”.
Prema njenim rečima, u koncentraciji
vlasništva na nezakonit način na štetu
države i malih akcionara učestvovali su
Ministarstvo privrede, Agencija za
privatizaciju, Akcijski fond, Komisija za
hartije od vrednosti.
- Svi su radili tako da se akcije Luke
Beograd u jednom potpuno nameštenom
procesu kupe za smešno male pare. Tu
se radi o simularnom poslu, jer kupce
interesuje samo zemljište. U tom slučaju
nije se radilo o kupovini Luke da bi se
nastavila delatnost tog preduzeća već o
kupovini lučkog zemljišta za druge
namene, rekla je Barać.
Privatizacija Luke Beograd, prema
njenim rečima, moraće da se preispita,
kao i postupanje državnih organa nakon
preuzimanja Luke, jer je izmenama
Generalnog urbanističkog plana
Beograda novim vlasnicima Luke
omogućeno da taj prostor iskoriste za
druge namene.
Tako redom, o jednom po jednom
slučaju, za koji Evropa traži proveru,
može se pisati u nedogled. Pitanje je
hoće li i ta provera predstavljati korak
napred i šta je sa privatizaciojom
ostalih firmi. Od momenta kada je ovaj
proces, pre gotovo dve decenije,
započeo pa do danas u Srbiji je
privatizovano 2.100 preduzeća. U trećini
slučajeva privatizacija je poništena
pošto su nove gazde po toliko puta
oprobanom scenariju „izsisale” pare iz
fime, a radnike ostavile na ulici. U
različitim procesima privatizacije,
likvidacije ili stečaja društvenih i
državnih firmi više od 300.000 radnika
ostalo je bez posla. Niko se i ne trudi da
prebroji koliko je onih koji navodno
rade, a ne isplaćuju im se plate po
nekoliko meseci, pa i nekoliko godina.
Za sve njih „pročešljavanje” dvadesetak
preduzeća, pa makar na spisku bila i
ona najveća, neće značiti gotovo ništa.
Marija Obrenović
TEMA
ŠTA ČEKA „ZASTAVU ORUŽJE“ POSLE ŠTRAJKA ORUŽARA
Svo|enje na pravu
meru ili kupovina mira
Prema dogovoru predstavnika Vlade Srbije i Samostalnog sindikata „Zastava oružje“
radna grupa će u narednih 40 dana analizirati stanje u fabrici i doneti odluku o
poslovnoj politici, investicijama i broju zaposlenih. Pitanje da li će fabrika, za koju mnogi
tvrde da je predimenzionirana, biti svedena na pravu meru i nastaviti normalno
da posluje ili je dogovor sa sindikalcima, kako neki kažu, još jedna kupovina socijalnog
mira, za sada je bez odgovora
auzimanje prvo magacina sa
gotovim proizvodima, a potom i
centralnog magacina sa
municijom, stupanje u generalni štrajk,
odlazak radnika „Zastava oružje“ za
Beograd i dogovor sa predstavnicima
ministarstava odbrane, ekonomije i rada
i socijalne politike otvorio je pitanje
dalje sudbine i statusa kragujevačke
Vojne fabrike.
Ovaj štrajk, koji je trajao punih 17 dana
izbacio je na površinu mnoge probleme
sa kojima se zaposleni u „Zastava
oružju“ suočavaju i to ne od juče. On je
takoñe pokazao i to da su, bez obzira što
o pojedinim pitanjima imaju oprečne
stavove i sindikalci i predstavnici
Ministarstva odbrane bili u pravu, ali i
jeni i drugi samo - delimično.
Na pitanje ko je i koliko bio u pravu, a
Z
ko ne, prema dogovoru predstavnika
Samostalnog sindikata fabrike,
poslovodstva i predstavnika
ministarstava odbrane, ekonomije i rada,
odgovor će dati radna grupa koja je
dobila zadatak da u narednih 40 dana
snimi stanje u fabrici i donese odluku o
poslovnoj politici, neophodnim
investicijama i optimalnom broju
zaposlenih u fabrici.
Radnu grupu će, prema rečima ministra
ekonomije Nebojše Ćirića, biti
sastavljena od predstavnika ministarstva
odbrane, finansija, unutrašnjih poslova,
rada i socijalne politike, kabineta
premijera, kao i članova rukovodstva
fabrike i sindikata.
Dogovoreno je i da država u naredna tri
meseca finansira plate zaposlenih. Vlada
Republike Srbije će, tako iz sredstava
REZERVISANI KAPACITETI
Nemoguće
odvajanje
Skoro sva poslovodstva i
direktori nekada „Namenske“ a sada „Zastava
oružje“ od Ministarstva
odbrane tražila su da
Vojska rezerviše kapacitete, a da država plaća,
ako doñe do poremećaja
na tržištu i ako izostanu
porudžbine za domaći
armiju.
To ni do danas nije urañeno, iako je je to praksa
u mnogim zapadnim zemljama, posebno kada su
vojne fabrike u pitanju.
Do rezervisanih kapaciteta nije se došlo pre svega
zbog toga što u kragujevačkoj fabrici nije ni fizički
odvojem vojni program od
civilnog programa. Nisu
odvojeni sa jedne strane
proizvodnja puške M21,
podcevnog bacača granata, „crne strele“ i ostalih
vojnih artikala od proizvodnje sa druge strane
lovačkog, sportskog oružja, pištolja i revolvera.
U fabrici kažu da to nije
moguće zbog tehnološkog procesa, jer i duge i
kratke cevi, odnosno cevi
za vojničku pušku, lovačke puške i pištolje mora-
ju da proñu isti proces
kroz kalionicu, galvanizaciju i brunirnicu. Da bi
se ova dva programa
odvojila potrebno je da se
naprave dve kalionice,
dve galvanizacije... a za
to nema novca, a kažu da
je i nepotrebno.
Inače, Ministarstvo odbrane imalo je ideju da zadrži
vojni program, a da proizvodnju lovačko-sportskog i oružja za ličnu
odbranu privatizuje, odnosno da za taj program
pronañe strateškog partnera.
Zbog tehnološkog procesa i to je palo u vodu.
odjek
jun 2011.
6
namenjenih za subvencije izdvojiti u
junu i julu po 75 miliona, a u avgustu 60
miliona dinara.
Predstavnici sindikata i Vlade su se
saglasili i oko socijalnog programa za
200 radnika, koji su se ranije opredelili
za neku od ponuñenih opcija programa
za napuštanje radnih mesta. Za tu
namenu iz budžeta će biti plaćeno oko
90 miliona dinara. Tokom septembra
trebalo bi da se realizuje još jedan krug
socijalnog programa kada bi iz fabrike
trebalo da ode još oko 300 radnika koji
ispunjavaju jedan od uslova za odlazak
na evidenciju Nacionalne službe za
zapošljavanje gde bi sačekali penziju.
Na taj način bi se broj zaposlenih sa
sadašnjih 2.150 sveo na oko 1650
radnika.
Predsednik Samostalnog sindikata
„Zastava oružje“ Dragan Ilić, rekao je
na konferenciji za novinare u Beogradu,
odmah po postignutom dogovoru, da
ovaj dogovor podrazumeva da će
preduzeće „Zastava oružje“ dobiti
dozvolu da realizuje potpisane ugovore i
da će to uposliti deo kapaciteta.
Uz dozvole i investicije
U fabrici kažu da su radnički protesti
imali smisla, jer je Vlada konačno
identifikovala prave probleme u
„Zastava oružju”, ali i da su radnici iz
razgovora sa ministrima i shvatili da
država ima problema oko izdavanja
izvoznih dozvola.
Ipak je, kako se saznaje iz krugova
bliskih Samostalnom fabričko0m
sindikatu, dogovoreno da se fabrici
obezbedi izvozni posao u vrednosti od
26 miliona evra, kao i novi ugovor sa
Ministarstvom odbrane za isporuku još
jednog kontingenta pešadijskog
naoružanja za potrebe Vojske Srbije za
166 miliona dinara. Inače, Ministarstvo
Od „fiće“ do seckalice
Iskustva vojnih fabrika u svetu, a pre svega u Evropi pokazuju da one bez alternativnih ili
diversifikacionih programa teško mogu, pre svega finansijski, da opstanu.
Proizvodnja naoružanja i vojne opreme je specifična i kreće se u ciklusima, kada se jednostavno ne zna da li će i kada biti novih ugovora i posla. U vreme kada stane prodaja
naoružanja te fabrike obično posežu za proizvodnjom robe i artikala za široko slobodno
tržište. Tako se jedna vojna fabrika u Nemačkoj, kada zataji vojni program, prebacuje na
proizvodnju veš mašina ili frižidera, druaga proizvodi nameštaj, a treća poljoprivredne
mašine.
Kragujevačka fabrika ovoga mometa nema alternativne programe.
Pedesetih godina alternativni program tadašnje Vojne fabrike bio je proizvodnja automobila. Od tog programa nastala je Fabrika automobila i čuvani „fića nacionale“. Jedan od
alternativnih programa bio je i proizvodnja nameštaja, ali se od toga brzo odustalo, kao i
univerzalnih seckaliza za potrebe poljoprivrednig gazdinstava.
odbrane je na osnovu ranija četiri
ugovora fabrici već uplatilo avans od
oko 330 miliona dinara, za kupovinu
pešadijskog naoružanja. To su najnovije
vojne puške M21, koje su rañene po
NATO kalibru i principu „kalašnjikov“,
potcevni bacač granata i dalekometna
snajperska puška „crna strela“.
To znači da će „Zastava oružje“ dobiti
saglasnost i Ministarstva spoljnih
poslova za transfer znanja i tehnologije
u Azerbejdžan. Kada se to desi naši
stručnjaci će tamošnje oružare obučiti za
proizvodnju kvalitetnih cevi za
Vojno naoružanje, ali i oružje za ličnu
odbranu.
Takoñe je postignut dogovor i da
država, koja je većinski vlasnik
„Zastava oružje“ investira 600.000 evra
u nabavku savremene opreme za
modernizaciju proizvodnog procesa.
Modernizacija fabrike je neophodna da
bi ona kvalitetom i cenom mogla da
konkuriše kompanijama ne samo iz
Evropske unije i Amerike, nego i Rusije
i Ukrajine, čije je oružje kudikamo
jevtinije od onoga koje proizvodi
kragujevačka fabrika.
Inače, pre nekoliko godina nabavljene
su savremene CNC numeričke mašine ili
kako iz u fabrici zovu obradni centri. To
je bila i šansa da se smanji broj radnika,
ali se dogodilo upravo suprotno, jer je
sa evidencije Nacionalne službe za
zapošljavanje u fabriku došlo 200 novih
radnika.
U fabrici procenjuju da je neophodno
uložiti 12,9 miliona evra u modernizaciju
u narednih pet godina, kako bi fabrika
mogla da se nosi sa konkurencijom
na tržištu.
Kroz programski dokument, koji je
usvojen na Upravnom odboru i Skupštini
preduzeća, neophodan je nivo investicija
od 12,9 miliona evra za narednih pet
godina. To je minimum sredstava
potrebnih da bi se fabrika održala u
operativnom stanju. U okviru tih
sredstava predviñena je i primena novih
tehnologija u fabrici, kojim bi se
smanjili troškove poslovanja.
Koliko radnika ostaje
Odgovor na pitanje da li je fabrika
predimenzionirana ili ne i koliko
će radnika ostati, a koliko će ljudi
morati na napusti svoja radna mesta
daće radna grupa, mada je i sada jasno
da „Zastava oružje“, sa ovolikim brojem
radnika teško može da se izbori sa sve
većom konkurencijom.
Dobro poznavaoci prilika u ovoj fabrici
tvrde da nije u pitanju samo broj
zaposlenih, nego pre svega
kvalifikaciona i starosna struktura.
Ovoga trenutka od 2.150 zaposlenih tek
oko 700 radi u proizvodnji, dok su ostali
u režiji i službama. Jedan od uzroka, ako
ne i najveći, što je u fabrici više
neproizvodnih, nego proizvodnih radnika
je i socijalni program na dobrovoljnoj
osnovi. U nekoliko krugova ovog
programa skoro po pravilu iz fabrike su
odlazili dobri majstori, a ostajali činovnici.
I sada u fabrici ima službenika koji su
odjek
jun 2011.
7
ispunili jedan od uslova da na birou
za zapošljavanje dočekaju penziju, ali
jednostavno ne žele da odu, a na to ih, ako
se poštuje princip dobrovoljnosti, niko ne
može da natera.
Starosna struktura zaposlenih je takva da
je najblaže rečeno neophodno
podmlañivanje kadrova. Prosek starosti
je oko 45 do 50 godina.
To što u ministarstvima odbrane i
ekonomije kažu da fabrika vojnog,
lovačko-sportskog i oružja za ličnu
odbranu ima budućnost, ne znači da će
svi moći da ostanu na poslu, jer je pored
tehničko-tehnološke, neophodna i
kadrovska rekonstrukcija fabrike.
Prema nekim procenama, koje naravno
nisu konačne, to podrazumeva i
redukovanje radne snage na optimalan
broj od 1.200 do 1.500 zaposlenih.
Nekadašnja „Zastava namenski proizvodi“,
a sada „Zastava oružje“ u vreme
dekomponovanja „Zastave“ i izdvajanja iz
ovog sistema 2001. godine imala je oko
6.000 zaposlenih. Od tada su usledila tri
kruga socijalnog programa i to 2003.,
2007. i 2010. godine. Posle uzimanja
otpremnina fabrika se svela na sadašnjih
2.150 zaposlenih.
Da li će u fabrici biti 1.200 ili više
zaposlenih ne zavisi samo od procene
članova državno-fabričke radne grupe,
nego i od tehničko-tehnološke
opremljenosti fabrike. Ona je sada na
takvom nivou da zahteva dosta
manuelnog rada i veliki broj izvršilaca.
Broj zaposlenih moći će da se svede na
optimalnu meru samo ako se realizuju
investicije, kako je to usvojio Upravni
odbor „Zastava oružje“.
Da je će država čvrsto stati iza dogovora
postignutog sa sindikatom i
poslovodstvom fabrike, koje je imače od
Ministarstva odbrane dobilo pozitivnu
ocenu, videće se narednih meseci kada
bude počela da povlači prave ili
pogrešne poteze.
Ipak, indikativno je što dogovor
predstavnika tri ministarstva i sindikata
nije dobio formu sporazuma i što nije
bačen na papir i overen potpisima i
pečatima.
Zna se da su i raniji protesti i štrajkovi
sindikata uglavnom završavali davanjem
subvancija ili kredita za plate i nabavku
materijala, a da su iza toga sledili novi
krugovi socijalnog programa, kojima se
smanjivao broj zaposlenih.
Ne bi bilo dobro da se to isto ponovi i
posle ovog protesta i štrajka oružara, jer
na taj način pitanje budućnosti i statusa
najstarije i najveće oružarske kuće ne
samo na Balkanu ne bi bilo rešeno, a
protesti bi se verovatno brlo brzo
ponovili.
Milutin ðević
TEMA
ALTERNATIVNI PROGRAMI
INTERVJU
ALEKSANDAR BELJAKOVIĆ BIVŠI SINDIKALNI LIDER I GENERALNI
SEKRETAR SOCIJALDEMOKRATSKOG POKRETA
Isplivala slabost
sindikata
To što Savez
samostalnih
sindikata
namerava da
osnuje političku
partiju pokazuje
slobost ne samo
tog, nego svih
sindikata u Srbiji.
Problem se ne
rešava tako što
će neki fabrički
sindikati blokirati
pruge, drugi
štrajkovati u
preduzeću, a treći
„biti put“ do
Beograda, nego
velikim protestima
sindikalnih
centrala poput
onoga iz 2003.
godine kada je
oborena Vlada
Zorana Živkovića.
Sindikat treba
izmestiti iz
preduzeća i treba
uspostaviti stroga
pravila igre kojih
će se svi
pridržavati, a za
to sindikati ovakvi
kakvi su teško
mogu da se
izbore
N
a mitingu oružara u Kragujevcu mogla
se čuti i namera da Savez samostalnih
sindikata Srbije ozbiljno namerava da se
uključi u politiku, pa čak i da osnuje političku
partiju.
Jedan od sindikalnih lidera pozvao je okupljene
„Kod krsta“ da razmišljaju i o uključivanju
sindikata u politički život, kako bi radnici imali
autentične predstavnike na svim onim mestima
na kojima se odlučuje o njihovim sudbinama.
- Razmišljajte o tome da se i mi politički
angažujemo. Sindikat mora da uñe u politiku
da bi se organizovalo radničko akcionarstvo po
preduzećima i da bismo ih pohapsili za sve što
su nam uradili. U Srbiji ništa ne radi i ona
izgleda kao spržena zemlja. Kompletan
politički i državni vrh ove zemlje ne treba da
ureñuje ovu zemlju za našu decu, ako već
njihova deca neće živeti u njoj. Mora da se
razgovara i oni koji su najpozvaniji moraju da
izañu iz svojih kabineta i uspostave socijalni
dijalog sa sindikatom. Zbog ovakvih problema
i onih koji će uslediti sindikat mora da se
uključi u politiku. U ovoj zemlji je bilo
najbolje kada su radnici upravljali njome, rekao
je on.
Jedan od onih koji je svojevremeno bio
sindikalni lider i koji se po odlasku sa svih
funkcija u sindikatu vinuo i u oolitičke vode
svakako je Aleksandar Beljaković. On je bio
predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke
Vojne fabrike, a potom je bio jedan od
osnovača i prvi predsednik Sindikata metalaca
centralne Srbije. Sada je generalni sekretar
Socijaldemokratskog pokreta i odbornik u
Skupštini grada Kragujevca.
Kako komentarišete najavi Saveza
samostalnih sindikata da se aktgivnije
uključi u politiku?
Čuo sam za tu najavu. Sindikat je po svom
delovanju uključen u politički život. Što se tiče
pravljenja političke partije od sindikata
apsolutno sam protiv toga. Neka naprave
političku partiju i ugase sindikat ili neka
nastave da se bave sindikalnim radom. Te dve
stvari jednostavno ne idu jedna sa drugom.
Pre svega govori o slabosti sindikata. Da
sindikat ima onu snagu koju treba da ima,
kakvu imaju pravi sindikati u zapadnoj Evropi,
onda ne bi bilo ni pomena o tome da se pravi
politička partija. Na žalost kod nas poslednjih
jun
Ima li primera u svetu da je sindikat
postao politička partija?
Ne postoji mogućnost, niti je to pravilo, niti to
postoji igde u svetu da sindikat postane
politička partija.
Koja je funkcija sindikata?
Funkcija sindikata u normalnim društvima je da
napravi jasna pravila igre. On mora da koristi
politiku u svoje svrhe, a ne da se bavi
politikom.
Da li sindikat može i treba da podrži neku
od političkih opcija i sa njokm potpiše
predizborni sporazum?
Naravno da može i treba to da radi. Sindikat
treba da traži političke partije koje u svom
programu imaju dodirnih tačaka sa sindikatom i
koje se bore za ono zašta se i sindikat bori. Sa
takvim partijama sindikat treba da pravi
predizborne sporazume i praktično kod svog
članstva da lobira za te partije.
Kako komentarišete što se kod nas dešava
da partije kada doñu na vlast ne poštuju
potpisane sporazume sa sindikatima?
U takvim slučajevima sindikat mora da reaguje,
a to se kod nas ne dogaña. O tome se radi.
Sindikat mora da ima snagu da svojom snagom
prvo doprinese pobedi neke političke opcije, a
posle da istom tom snagom natera tu političku
opciju da poštuje ono šta je potpisano. Ukoliko
te partije ne poštuju šta je dogovoreno i
potpisano onda sindikat mora da smeni tu
opciju. U tome je suština.
Zašto se to kod nas nije tako?
O čemu govori ova najava?
odjek
godina sindikat je sveden na to da neke manje
organizacione celine, poput fabričkih sindikata,
prave proteste, a ne dešava se protest na
nacionalnom nivou. Centrala kod sporadičnih
protesta ili pošalje telegmam podrške ili doñe
neki sindikalni rukovodilac iz centrale održi
govor i na tome se završi. Mi smo prave
centralne proteste imali 2003. godine kada smo
obarali Vladu tadašnjeg premijera Zorana
Živkovića. Tada je sindikat poslednji put
reagovao na pravi način.
2011.
8
Pametne države „prave“ sindikate koji su
pandam vlasti. To je Evropa shvatila posle
Drugog svetskog rata, jer su pre svega socijalne
tenzije dovele do rata. Posle rata su u Evropi i
u Americi shvatili da su potrebni jaki sindikati i
Da li sindikati liče na političke
partije?
da su potrebna pravila igre, kako se nešto slično
ne bi nikada ponovilo. Ako Vlada daje
legitimitet sindikatu i sindikat daje legitimitet toj
Vladi onda imaju snagu i jedni i drugi. U tom
slučaju dogovor izmeñu sindikata i vlasti ima
neku jačinu, ima neku snagu.
Da li govorite o socijalnom dijalogu?
Naravno. Ovde ne postoji socijalni dijalog, jer
država ne ume da prepozna značaj dijaloga, a
sindikat nema snagu da to izbori. Kada sindikat
ima snagu i kada Vlada ima snagu i kada se
dogovaraju dva jaka partnera onda se taj
dogovor poštuje. Kod pametnih vladara to treba
da bude interes države. Mi možemo u
pregovorima da se ne slažemo oko nekih stvari,
ali kada se nešto stavi na papir i kada se to
potpiše onda se taj dogovor poštuje. Tada imati
socijalni mir u državi i preduslov za ekonomski
napredak. Ako su jaki i jedni i drugi i ako se
dogovorimo da napravimo pravila igre koja će
važiti u naredne tri godin, onda smo mirni te tri
godine, radimo po tim pravilima i napredujemo.
Ako imate slab sindikat i nesposobnu Vladu
onda se dešava ono šta se dešava u Srbiji. Svaki
drugi-treći dan imamo štrajk, jedni su legli na
prugu, drugi blokirali ovo ili ono...
Kako se ti problemi rešavaju u Srbiji?
Od slučaja do slučaja. Vlast u početku ne
reaguje, pusti da proñe desetak dana, pa kada se
vidi da to ne može da traje u nedogled onda
počnu da rešavaju nešto.
Ako bi se ipak desilo da sindikat, ma koji
da je, osnuje partiju, na šta bi, po vama, to
ličilo?
Da. I to je sporno. I izbori u
sindikatu liče na partijske
izbore. Sindikt za razliku od
partija ovoga trenutka nije liderski, jer mi
zapravo i nemamo pravog sindikalnog lidera.
Mislim da je poslednji harizmatični sindikalni
lider bio Mika Smiljanić. Ne vidim koji bi to od
sadašnjih sindikalnih lidera mogao da napravi
uspeh u politici. Ja toga ne vidim.
Da sindikat ima onu
snagu koju treba da ima,
kakvu imaju pravi
sindikati u zapadnoj
Evropi, onda ne bi bilo ni
pomena o tome da se
pravi politička partija. Na
žalost kod nas poslednjih
godina sindikat je sveden
na to da neke manje
organizacione celine,
poput fabričkih sindikata,
prave proteste, a ne
dešava se protest na
nacionalnom nivou.
INTERVJU
Sada mogu o tome da govorim
samo hipotetički. Šta bi se
desilo? Sindikat napravi
političku partiju, a kod nas su
sindikati još u fabrikama u
firmama, i recimo dobije izbore.
Šta imamo. Imamo vlast u
državi koja je sindikalna, imamo
vlast u fabrikama koja je takoñe
sindikalna. I gde smo došli.
Došli smo, odnosno se vratili na
samoupravljanje.
Samoupravljanje jeste lep
mamac o kome neki govore sa
nostalgijom, ali dajte da vidimo
koji su ekonomski rezultati
svega toga. Nemoguće je da
samoupravljanje, u to smo se
uverili, donese ekonomski profit
i razvoj države. Nemoguće je.
Ko želi da se bavi politikom
neka izañe iz sindikata, pa neka
se bavi politikom. Ovako ćemo
dobiti da nemamo ni sindikat, ni
jaku političku partiju.
Sindikat napravi političku
partiju, a kod nas su
sindikati još u fabrikama
u firmama, i recimo dobije
izbore. Šta imamo. Imamo
vlast u državi koja je
sindikalna, imamo vlast u
fabrikama koja je takoñe
sindikalna. I gde smo
došli. Došli smo, odnosno
se vratili na
samoupravljanje.
Samoupravljanje jeste lep
mamac o kome neki
govore sa nostalgijom, ali
dajte da vidimo koji su
ekonomski rezultati svega
toga. Nemoguće je da
samoupravljanje, u to
smo se uverili, donese
ekonomski profit i razvoj
države.
Da li postoji sprega sindikata i
poslovodstva u preduzećima?
Naravno da postoji. Nisam protiv toga da
sindikat i poslovodstvo sarañuju za dobrobit
firme. Ali, na taj način se ne rešava sistemski
problem. Možda se rešava problem te firme, ali
na generalnom nivou se ništa ne rešava. Opet se
vraćam na pravila igre i poštovanje tih pravila.
Da ima malo pameti u ovoj državi vlast bi dala
legitimitet sindikatima i na taj način bi podržali
jakog partnera. Onda bi imali snagu da se
dogovore i da poštuju potpisano.
Sindikati imaju političke partije kojima mogu da
se obrate, sa kojima mogu da se dogovaraju. Ali
je za sve to neophodna snaga, a do nje može da
se doñe kroz reorganizaciju u okviru samih
sindikata. Na ovaj način kako se sada radi ne
mogu da se naprave jaki sindikati.
Šta je uticalo da sada u Srbiji imamo
mnogo sindikata?
Izgleda da je u ovim vremenima najlakše i
najlepše baviti se sindikalnim poslom i biti
sindikalac. Osnovna priča je da sindikat mora da
izañe iz fabrike, iz firme. Sada u bilo kojoj firmi
najmanje pet-šest sindikalaca koji ne rade na
svojim radnim mestima, a primaju platu, imaju
sekretaricu, mobilni telefon, službeni auto, a što
je najgore plaća ih poslodavac.
Milutin ðević
odjek
jun
2011.
9
Ako imate slab sindikat i
nesposobnu Vladu onda
se dešava ono šta se
dešava u Srbiji. Svaki
drugi-treći dan imamo
štrajk, jedni su legli na
prugu, drugi blokirali ovo
ili ono...
Sindikt za razliku od
partija ovoga trenutka nije
liderski, jer mi zapravo i
nemamo pravog
sindikalnog lidera. Mislim
da je poslednji
harizmatični sindikalni
lider bio Mika Smiljanić.
Ne vidim koji bi to od
sadašnjih sindikalnih
lidera mogao da napravi
uspeh u politici.
DRŽAVA SKRAĆUJE ROKOVE PLAĆANJA
Po nalogu Evropske unije
svojih dugova, napravila bi budžetski
deficit koji nije prihvatljiv i ispali bi iz
fiskalnih pravila. Suština je da ne može
lako da se reši problem, uz svu dobru
volju, mišljenja je Nikolić.
Novi zakonski predlog
obavezaće državu
da dugovanja prema
privredi izmiruje za najviše
60 dana. Istim zakonom
biće propisano da
meñusobna dugovanja
privrednih subjekata
moraju biti namirena u
roku od 90 dana
državu je do sada upirano prstom
kao u jednog od glavnih krivaca
za nelikvidnost domaće privrede,
u kojoj krajem februara bilo blokirano
oko 65.000 firmi sa oko 112.000 radnika. Svi koji su poslovali sa državom,
bilo da je u pitanju republički nivo
vlasti, lokalni ili javna preduzeća, morali
su da budu spremi na dugo čekanje
naplate koje se protezalo i 300 dana.
Ne mali broj privrednika bio je u
situaciji da ih država tuži za poreze,
takse ili javna preduzeća za neisplaćene
komunalije, a da istovremeno od svojih
poverilaca očekuje višestruko veću
isplatu. Mali broj se, meñutim, zbog
dužine trajanja procesa, odlučivao da
putem suda doñe do zarañenog novca.
Vlada Srbije konačno je, izgleda,
odlučila da usliši višegodišnje molbe
ovdašnjih privrednika, ali i da nevoljno
ispoštuje, da li samo, preporuku
Evropske unije, za skraćenjem rokova
plaćanja. Novi zakonski predlog, koji bi
prema najavama uskoro trebalo da bude
usvojen, obavezaće državu da dugovanja
prema privredi izmiruje za najviše 60
dana. Istim zakonom biće propisano i da
meñusobna dugovanja privrednih
subjekata moraju da budu namirena u
roku od 90 dana.
Država ne plaća kamatu, ali
puca penale
U
Ozbiljna namera ili...
Privrednici, naravno, sa nestrpljenjem
očekuju donošenje ovog zakona, čija se
primena najavljuje već od 1. jula. Prema
instrukciji Evropske unije iz februara
ove godine, sve njene članice moraju
svoje obaveze da izvršavaju u roku od
30 dana, a samo u pojedinim slučajevima
za 60 dana. Odašnji privrednici,
meñutim, kažu - „neka je u Srbiji i 90
dana samo da se konačno zna rok”.
Predsednik Upravnog odbora kompanije
„Metalac” iz Gornjeg Milanovca
Dragoljub Vukadinović smatra da se
dosaadašnje neodgovorno ponašanje
države prema svojim poveriocima,
praktično, prelilo na privredu, pa
trgovoinski lanci nonšalantno plaćanje
prolongiraju na 240 dana.
- Mislim da je uzrok tome što je država
svojim neplaćanjem dala signal ostalima
da se ponašaju tako, komentariše
Vukadinović.
Realno, meñutim, postoji veliki problem
kako će država namiriti dosadašnje
dugove prema privredi koji, prema
procenama, iznose oko 60 milijardi
dinara. Jedna od mogućnosti koju
predlažu privrednici je da dug države
bude reprogramiran i izmiren u roku od
pet godina. Ekonomisti pak predlažu
pozajmljivanje novca na finansijskom
tržištu i prihode iz privatizacije.
Ekonomista Ana Jolović iz Centra za
slobodno tržište smatra da je odluku o
ograničavanju rokova plaćanja moguće
sprovesti ukoliko postoji ozbiljna
namera.
- Čitavu ideju treba detaljno razraditi i
pronaći novac za plaćanje privredi.
Izvori tih sredstava mogu biti različiti,
na primer, pozajmljivanje na
finansijskom tržištu ili korišcenje novca
od privatizacije. To nije brz proces, a
vrlo je moguće da treba promeniti još
neke zakone. Osnovna analiza koju je
potrebno uraditi jeste koliko država
trenutno duguje privredi i koliko je
kašnjenje po odredenim dugovanjima,
kaže Ana Jolović.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić,
meñutim, smatra da ovo pitanje nije
lako rešiti.
- Srž problema je da država eliminisanjem
odjek
jun 2011.
10
Država ne samo što duguje, već
zahvaljujući činjenici da su dužničko-poverilački odnosi u slučaju poslovanja
sa njom vrlo čudno regulisani, na
sredstva koja duguje ne plaća kamatu.
Sa druge stane na svaki dan zakašnjenja
u isplati privrednicima se zaračunava
rigorozna zatezna kamata.
- To je, inače, neodrživo u svetu, jer su u
dužničko-poverilačkim odnosima svi
jednaki, zbog čega treba zakonom
utvrditi ista pravila i za državu. Kada se
to usvoji radilo bi se dalje na rešavanju
problema likvidnosti gde su veliki
dužnici trgovinski lanci koji ne plaćaju
robu dobavljačima po pet meseci. Kada
vlasnik male firme zatraži da mu se
posle nekoliko meseci plati u velikim
trgovinskim sistemima kažu: „Uzmi šta
hoćeš od robe, nema keša”. Trgovinski
lanci su uz državu veliki izvor
nelikvidnosti u Srbiji, dok za rešavanje
ostalih dugovanja izmeñu firmi treba
uvesti zakonsku i krivičnu odgovornost
za izdavanje menica bez pokrića, čekova
i drugih sredstava obezbeñenja plaćanja,
kaže Nikola Pavičić, počasni
predsednika kompanije „Tarket”
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović
najavila je i da će poverioci iz privatnog
sektora lakše moći da tuže državne
dužnike i da u razumnom roku dobijaju
presude.
Privrednici su se do sada retko
odlučivali da tuže dužnike u državnom
sektoru, kako zbog dužine trajanja
sudskih procesa, tako i zbog bojazni da
će se zameriti i time svojoj firmi
onemogućiti ulazak u nove poslove.
Retki su oni poput Slobodana
Spasovića, vlasnika čačanskog „Cinija”
koji je zbog lošeg iskustva u jednom
poslu sa vojskom odlučio da više ne
ulazi u bilo kakve kombinacije sa
državom.
Većina je, pored višemesečnog pa i
višegodišnjeg kašnjenja, ipak i dalje
voljna da posluje sa državom
objašnjavajući ovakvo ponašanje time
da je država možda spor, ali, u svakom
slučaju, mnogo izvesniji dužnik nego
bilo koje privatno preduzeće.
Marija Obrenović
„ČOVEK SA INVALIDITETOM NIJE HENDIKEPIRAN SVE DOK NESMETANO
FUNKCIONIŠE U DRUŠTVU”, PROF.DR. S. JAKULIĆ
Mo} (ne)znanja
Još tridesetih godina
prošlog veka, Džordž Orvel
je u svom epohalnom
delu „Životinjska farma“
nepogrešivo prorekao moć
masovnih medija, nama
danas očiglednu u svakom
trenutku i segmentu
života
asnije, brojni sociolozi,
psiholozi i drugi poznavaoci
društvenog kretanja, pomno su
pratili razvoj medija i objašnjavali
njihov uticaj na opšta ili ciljana
društvena kretanja kroz skoriju istoriju
savremenog čovečanstva. Manje
proročanski nego Orvel, ali svakako
nepogrešivo poput njega, mnogi su već
nakon hladnog rata predvideli da će
upravo mediji postati glavno oružije,
tada mnogih vlada, a krajem prošlog i
početkom ovoga veka i mnogih
pojedinaca. Mada smo svedoci stradanja
u poslednjih dvadeset godina na ovim
prostorima koja su direktno posledica
medijske afirmacije jedne ili više
sumanutih politika, i koja su dovela do,
izmeñu ostalih žrtava, izuzetnog porasta
broja osoba sa invaliditetom svih
kategorija, teško je oteti pero rečenici da
mediji nisu dovoljno iskorišćeni. Stoga ,
tema ovog teksta će biti populacija od
preko milion osoba sa invaliditetom i još
najmanje duplo toliko članova njihovih
porodica, zanemarenih u javnosti,
daleko od žiže interesovanja poslenika
sedme sile. Garantujući pravo na
informisanje, barem što se tiče javnog
prostora Srbije, Ustav je svakako jasan.
Svi imaju pravo na informaciju, a ova se
opet javno plasira preko posrednika
kojima je državni organ dodelio
dozvolu. Ovo je retko polje društvene
integracije na kome osoba sa
invaliditetom, bar na prvi pogled ne
nailazi na neku vrstu barijere. Princip je
jasan i veoma prost. Uredništva primaju
svaku vrstu pošte, a njihove adrese su
dostupne gledaocima, slušaocima,
odnosno čitaocima. Svako ima pravo na
pohvalu, kritiku ili sugestiju vezanu za
rad neke televizije, novine ili radio
stanice. Svako moze jednim delom
pronaći sebe u sadržajima koji ovi nude,
pogotovo kada su informacije u pitanju.
Svako osim osobe sa invaliditetom,
K
svako osim roditelja deteta ometenog u
razvoju ili korisnika invalidke penzije.
Odgovori javnih medijskih servisa i
ostalih uredništva i reakcija se dele na
dve grupe : nepostojeći i nedorečeni.
TV kao prozor u svet
Zatvoreni brojnim preprekama,
neosvetljenim ulicama i malim
socijalnim primanjima, nezaposlen i
besposlen, čovek sa nekim nedostatkom
živi iza prozora i dok čeka poštara,
njegov jedini kontakt sa svetom je
televizor ili radio. Zarobljena u kući
brojnim obavezama, čekajući supruga sa
posla i čuvajući svoje dete ometeno u
razvoju, njegova, zbog brojnih obaveza
koje ova situacija zahteva, majka takoñe
je upućena na jedan od dva pomenuta
prijemnika. Sve i da su oba aktera
predhodne dve rečenice i poslala pitanje
koja su usko vezana za njihove glavne
probleme redakcija ma kog medija, male
su šanse da na išta dobiju potpune
odgovore. Naime, ni u jedan radio ili
televizijski program u našoj zemlji nema
u programskih šemama termin
specijalizovan za populaciju osoba sa
invaliditetom. Ovakve inforamcije se
dobijaju preko informativnih redakcija,
surovih dirigenata naručene svakodnevice. Naručene od strane
nehendikepirane većine koja se
nesmotreno bavi dnevnim dogañajima
tim lakim sadržajima dovoljno teškim za
inače preteško breme samoće i
izolovanosti i jednog od milion osoba sa
odjek
jun 2011.
11
invaliditetom, a kamoli za čitavu
populaciju i njihove porodice.
Nebriga države
Koliko je ovaj problem veliki i realan,
može se objasniti sa najmanje dva
aspekta i oba jasno ukazuju na direktnu
nebrigu države. Iako često predlagan od
strane brojnih udruženja, sistem
personalne asistencije nije nikada
ozbiljno zaživeo na ovim prostorima.
Čak ni uvoñenje civilnog služenja
vojnog roka nije pomoglo brojnoj
populaciji hendikepiranih da im se malo
olakša život pa i na nivou osnovnih
dnevnih potreba te da ih ova vojska
mladih ljudi barem malo odvoji od
televizora i njegovog skoro hipnotičkog
dejstva na čoveka. Sa druge strane,
nepodnošljivo komplikovana arhitektura
jednostavno ograñuje slabo pokretnog ili
nepokretnog čoveka primoravajući ga da
vreme provodi u u svom habitusu i na
spoljni svet se oslanja (komunicira)
samo putem medija dok članovi njegove
uže ili šire porodice, ukoliko ih ima,
preuzimaju minimum uloge pers.as.
Svakako ne treba izostaviti decu
ometenu u razvoju koja zbog loše
organozovanosti brige državnih
institucija, u predškolskom a ne retko i
školskom uzrastu, često padaju na teret
roditeljima ili članovima domaćinstva
samim tim jer zahtevaju posebnu i
celodnevnu pažnju, onemogućavajući
tako jednog od njih da privreñuje. Sve
navedeno navodi na zaključak veoma
loše organizovano soc.politike koja
glomaznim mehanizmima
svojim
ovakve probleme rešava izuzetno malim
socijalnim davanjima koja i da su veća
objektivno vreñaju ljudsko dostojanstvo
jer su sama po sebi krajnje rešenje bez
prisustva realnog sagledavanja socijalne
slike i obavezne prevencije koja je
primarna u ovakvim situacijama. Ovde
je očigledan tercijalni nivo koji sam po
sebi fizički zbrinjava čoveka
podmirujući njegove osnovne životne
potrebe koje imaju i biljke i zivotinje.
Ljudski nivo komunikacije je sveden na
jednosmernost od većine ka pojedincu
putem medija koji su istoj toj
„nehendikepiranoj“ većini i namenjeni.
Laka zabava je štivo potrebno
svakodnevnoj većini koja teži da se
udalji od, naravno, svakodnevnih
problema. Problem osoba sa
invaliditetom se podrazumeva kao nešto
prisutno sli nejasno. Dakle rešenje
porazumeva pojašnjenje a sve se
zajedno može nazvati jednim imenom.
Gde se greši
U dvadeset prvom veku, svaka
društvena grupa, pa često i jedinka
očekuje trenutak u kome ce je makar na
kratko obasjati „SUNCE“ medijske
pažnje, skrenuti misli ostatka društva na
njene problemei želje. U ovom htenju
svako ima specifične metode
pridobijanja pažnje. Od konferencija za
štampu koje, ruku na srce, i nisu tako
popularne predstavnicima sedme sile,
preko demonstracije, parade, koncerata
do razbojničkih i rušilačkih nasputa bez
javnog cilja. Iako se radi o manjinskim
grupama, one svojim delovanjem veoma
dugo nogu da okupiraju medijsku paznju
i utiču na mišljenje većine. Gde onda
greši više od 2,5 miliona ljugi čije
povremeno javno pojavljivanje zavisi
isključivo od informativnih redakcija.
Ako izuzmemo nedostatak paradiranja
koji je u krajnjoj liniji i fizički nemoguć,
nije daleko zaključak da ureñivačka
politika velike većinemedijskih kuca
prosto nema sluha za probleme ovih
ljudi koji osim svog hendikepa nemaju
baš ništa različito od nehendikepiranih.
Ne retko su sportske manifestacije
invalida raznih oštećenja ostale
nedostojne i jednog reporterskog
izveštaja iako ovi ljudi postižu izuzetne
rezultate u bezmalo svim sportskim
disciplinama. Pesnici, muzičari, slikari,
pisci i drugi nisu retkost ni u jednoj
socijalnoj celini pa ni u ovoj.
Prezentujući njihove rezultate rada,
dostignućevan kruga udruženja invalida
kome pripadaju, daje se dana ostalima
da život postoji i izvan četiri zida.
Izopštavajući ove ljude iz medijskog
prostora, svaka medijska kuća postaje ne
javni, vec dnevno-večernji servis, a
takav medij čini sebe invalidskim dok
njegovi korisnici postaju hendikepirani
na putu saznanja.
Ivan Prodanović, defektolog
POGLED SA GALERIJE
Zelena{i u
armani odelima
Zelenaški ugovor je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa
onim štoje on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti, stoji u Zakonu o
bligacionim odnosima.
Član 217 Krivičnog zakona Srbije kaže: Ko za davanje novca ili drugih potrošnih
stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuñivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do
tri godine i novčanom kaznom
o političkoj teoriji, ne postoji
organizacija unutar države koja
može biti jača od same države. U
našem slučaju ova teorija ne važi, jer mi
imamo više organizacija i pojedinaca
koji su stariji od države. Banke, na
primer. U Srbiji se svašta nelegalno radi
legalno. I nekažnjivo. Suština
poslovanja banaka u Srbiji je
kamatarenje i zelenaštvo, što je u svim
normalnim državama kažnjivo
zakonom. Trenutni dug grañana prema
bankama je oko 525 milijardi dinara!!!
Otprilike, svakog meseca zaduženost
raste 10 milijardi dinara i to bez uticaja
kursa evra. Znači samo refinansiranje i
uzimanje keš kredita i slično na osnovu
kojih se kreditna zaduženost povećava.
Do kraja 2011. godine, ekonomisti
procenjuju da će euro dostići 120 dinara.
Račun je prost: 525 milijardi+ 10 posto
od toga na ime rasta eura, a to je 578
milijardi dinara. Dodajemo 10 milijardi
prosečne zaduženosti mesečno za
narednih 6 meseci, 60 milijardi, a to je
sve skupa 638 milijardi do kraja
decembra 2011. godine. Ljudi ne
uzimaju kredite jer im se sviñaju, nego
zato što samo tako mogu da reše životna
pitanja- stan, školovanje, lečenje i
slično. Krediti su u suštini dobra stvar,
ali samo ako su zelenaši pod kontrolom.
I tu leži caka. Zato što su ljudi prinuñeni
da uzimaju kredite, banke se ponašaju
ucenjivački - ako nećeš, ne moraš, a
znaju da moraš. Funkcija države je da
reguliše sve društvene odnose i da bude
garant da se sve odvija u interesu
društva. Zbog toga postoje zakoni koji
su po definiciji i zabrane i naredbe.
Država ima ovlašćenja da reguliše svaki
segment društva, pa zašto ne i banke?
Sve je ovo politička teorija, a i praksa u
normalnim državama koja brinu o
svojim grañanima. Meñutim, Srbija je
P
odjek
jun 2011. 12
država u kojoj je sve moguće samo da bi
neko dovoljno uticajan mogao da
zaradi.. Kada bi se snimao film
‘’Preživeti život u Srbiji’’ za većinu
grañana bi to bila teška drama protkana
siromaštvom, borbom za preživljavanje,
odricanjem svega isvačega i neviñenim
socijalnim razlikama. Najvećem broju
glumaca plata ne bi bila dovoljna ni do
10. u mesecu. Skoro svi su prinuñeni da
troše više nego što zarade, a odlažu
plaćanje svega što mogu. Inostrane
banke u Srbiji( a u ogromnoj većini su
samo one-domaćih banaka skoro i da
nema) u saradnji sa ovakvom državom,
iz takve situacije isisavaju i poslednji
evro od osiromašenih grañana i od
totalno posrnule privrede. To što oni
ovde rade, apsolutno je nemoguće u
zemljama odakle dolaze, ali su ovde
veštinu zelenašenja doveli do
savršenstva. Banke u Srbiji
su najzaštićeniji privredni subjekti. Čega
god da se dohvate, uvek su banke u
povlašćenom položaju u odnosu na
druge. Predsednik Boris Tadić (uveliko
u predizbornoj kampanji) i dalje se kune
u tržište i zakon ponude i potražnje i
uprkos svetskoj ekonomskoj krizi koja
je upravo posledica takvog pristupa
bankarskim uslugama. A na bankarskom
tržištu Srbije ne postoji taj vid
konkurencije, zakoni ponude i potražnje
ne važe jer je očigledno da su usluge i
poslovna politika ovih banaka uglavnom
iste sa zanemarljivim razlikama. Sve
počinje naizgled idealno: ‘’Doñite kod
nas, mi smo kraljevska banka, kod nas
se pare daju na lepe oči i za džabe, jer
mi mnogo volimo grañane Srbije’’,
otprilike je neki siže onoga što dobijate
u TV reklamama, bilbordima i oglasnim
stranama. Sve posle toga je neviñena
peripetija i drama. Svedoci smo, pre
svega, dramatičnim dogañajima na
kursnoj listi. A drama dinara je
posledica trgovinskog deficita i tekućeg
bilansa. S padom dinara dolazi do
porasta vrednosti indeksiranih kredita i
pogoršanje unutrašnje dužničke krize.
Sa te strane i stižu ideje o prelasku
Srbije na evro. Deo privredne i stručne
javnosti veruje da su unutrašnja
dužnička kriza može izbeći uvoñenjem
evra. Neki misle da bi na taj način
(evro jednako stabilan kurs) bilo
onemogućeno nameštanja cena i legalne
krañe naroda. Zato, valjda, i postoji
ovakav dvovalutni sistem kod nas, sve
se obračunava u jednoj, a plaća u drugoj
valuti, čiji se odnos štimuje kako
odgovara krupnim igračima.Ovo i malo
dete vidi i nisu tu potrebni tzv.
ekonomski stručnjaci da nam sole pamet
jer u Srbiji ne postoji ne E od
ekonomije. Dokle god nacionalna valuta
bude sredstvo za sprovoñenje politike, a
ne ekonomije, dotle se neće znati o
čemu se tu zapravo radi. Cene će se
uvoñenjem evra malo teže ’’naduvavati’’
jer će se one onda usklañivati po datim
zakonima i ekonomskim ogledalima
normalnog Sveta. Očito bi se
manipulacija dogovorenih cena
smanjila, a samimtim i zelenaštvo. Zato
gospodi na vlasti i bankama nikako ne
odgovara da stanje u zemlji bude
stabilno. Ako uvedu evro kao valutu,
izgubiće svu zaradu i milione
manipulacija na menjačkim poslovima.
Normalno da je potrebno jačanje
privrede da bi nam svima bilo bolje, ali
osnova za bilo šta je da se zna koliko šta
košta, a ne da se preko noći doštampaju
neke količine dinara i šta onda? S druge
strane, Srbija može pobeći od dinara i
preći na evro, ali time ne može prevariti
krizu, niti od nje može pobeći. Prelazak
na evro neće spasiti srpske dužnike.
Dinar nije izvorište domaćih
ekonomskih problema, već je to samo
vidljiva manifestacija slabosti domaće
privrede i sinteza višegodišnjih
promašaja ekonomske politike monetarne, fiskalne i razvojne. Kako
država Srbija nikako ne stoji iza svojih
grañana, sve ovo što ovde razlabamo,
nikoga od njih neće uzbuditi. Banke će i
dalje biti najveći zelenaši kojima treba
zabraniti korišćenje devizne klauzule,
pošto je zakonsko sredstvo isključivo
dinar. Zato je sve što se dogaña u
kreditnoj politici banaka prema
stanovništvu planirano pljačkanje
korisnika kredita. A to se poslednjih
dana videlo kao na dlanu. Država je za
pounu budžetskih rupa štampala
obveznice i to prodala na tržištu hartija
od vrednosti, sa nenormalnom kamatom
od 18%. Naravno da su kupci bili
probrana elita, što nije ovde tema,
odjednom se pojavila veća količina evra
sa strane kojima su kupovane državne
hartije od vrednosti i dinar je naglo
počeo da jača.. Svi su znali da je to
samo privremeno. Banke su , meñutim,
listom počele da povećavaju kamate na
kredite. To su radili čak i sa kreditima
koji su ugovoreni sa fiksnom kamatom.
Kako je to moguće? Sve banke u
ugovorima sa fiksnom kamatnom
stopom imaju stavku koja banci
dozvoljava da promeni kamatu u slučaju
velike promene na tržištu. Šta su ‘’velike promene’’ nije definisano, nego je
to samo procena banke. Klijent koji
uzima kredit, čak i da obrati pažnju na
takvu stavku, ništa ne može da učini,
kredit mu treba i banka ga daje pod
jednim uslovom-’’ uzmi ili ostavi’’.
Konkurencije nema, sve su banke kao
odjek
jun 2011. 13
preslikane. Banke povećanje kamata
opravdavaju povećanim rizikom, mada
su one i u ugovorima sa fiksnom
kamatom zaštićene, jer samo jedan deo
kamata je fiksan, a drugi se obračunava
na osnovu EURIBOR-a. Dok je famozni
euribor u poslednje dve godine rastao,
banke su ga vrlo pedantno obračunavale,
isto kao i pad deviznog kursa dinara.
Sada se stvorila situacija da je euribor
značajno pao, banke odjednom više ne
žele daga primenjuju, nego uvode svoje
‘’zaštitne’’ kamate. Ista priča kao i sa
deviznim kursom, jer u svakom ugovoru
postoji stav da se primenjuje tekući
kurs, osim u slučaju da kurs dinara
poraste iznad vrednosti koji je imao u
trenutku zaključenja ugovora. Ako dinar
slučajno postane jači, tada će banka da
računa kada je kurs dinara bio slab. Vidi
vraga. Za Boga miloga, o kakvom riziku
je reč ako banka može da primenjuje
kurs koji je povoljniji za nju, ili ako
može da promeni fiksnu kamatu, ako joj
to odgovara? Svojim ugovorima banka
prebacuje sav rizik na svoje klijente,
tako da one ne snose ama baš nikakav
rizik. Banka je uvek obezbeñena. Dakle,
korisnici kredita u potpunosti su u
nemilosti bankara. Banka u ugovoru
može da promeni bilo šta što joj u
nekom trenutku odgovara. Klijentu
ostaje mogućnost da sve to prihvati ili
da raskine ugovor i, naravno, plati sve
što time sleduje i tako otvori vrata
pakla. Srećom po logiku i psihologiju
očaja korisnika kredita, dinar je ovih
dana naglo počeo da pada, pa je tek sada
normalno da kamate rastu. Eto opravdanja. E, do kursa! Zato je najslaña
kraña- kraña države preko bankarskih
lešinara u Armani odelima.
Miloš Škorić
VLAST U UŽICU POKUŠAVA DA IZVUČE PARE OD “RAKETE”
Peroni autobuske
stanice za dug
Nakon dugogodišnjeg spora
sa „Raketom - putnički
saobraćaj”, zbog duga od 98
miliona dinara za neplaćene
naknade za gradsko
grañevinsko zemljište, grad i
to preduzeće pokušali su da
reše problem vansudskim
poravnanjem, peuzimanjem
perona autobuske stanice.
Usledio je stečajni postupak,
stečajni upravnik „Rakete ” je
podneo tužbu, pa postoji
opasnost da grad plati preko
pet miliona dinara sudskih
troškova
udžetu grada Užica preti
opasnost da zbog poništaja ugovora o kupovini perona na ovdašnjoj autobuskoj stanici, a po
tužbama stečajnog upravnika i radnika
preduzeća „Raketa - putnički saobraćaj”
u stečaju, solidarno plati 5.116.250
dinara sudskih troškova sa tim
preduzećem, Direkcijom za izgradnju i
„Raketa – timom”. Za sada je izvesno
da će grad morati da plati 2,8 miliona
dinara, a o razlici do navedenog iznosa
ukupnih sudskih troškova odlučivaće
Privredni apelacioni sud.
Izbijanje milionskog iznosa iz užičkog
budžeta epilog je pokušaja gradske
vlasti da doñe u posed perona na užičkoj
autobuskoj stanici i da reši dugogodišnji
problem javnog prevoza. Meñutim,
umesto toga, obistinio se scenario na
koji su, pre godinu dana, tokom
skupštinske rasprave i usvajanja odluke
o zaključenju ugovora, upozoravali
pojedini odbornici, ukazavši na njegov
mogući finansijski rizik, na šta je
zamenik gradonačelnika Milovan
Petrović, izmeñu ostalog, tada uzvratio
da grad ne može ništa da izgubi, ali
može dosta da dobije.
Objašnjenje gradskih čelnika glasilo je
da tu nema nikakvog finansijskog rizika
za grad, a upozorenja odbornika da se
ulazi u rizičnu transakciju, da se na
takav način ne može izdvajati imovina
iz stečajnog postupka, otvora se
B
Pandorina kutija, jer će i oko 200
radnika, koji zbog neuplaćenih
doprinosa ne mogu da odu u penziju,
zatražiti da im grad plati penzijsko
osiguranje.
Ugovor u predstečajnom
postupku
Nakon dugogodišnjeg spora sa
„Raketom - putnički saobraćaj”, zbog
duga od 98 miliona dinara za neplaćene
naknade za gradsko grañevinsko
zemljište, grad i to preduzeće pokušali
su da reše problem vansudskim
poravnanjem. Vrednost perona
procenjena je na 166 miliona dinara, ali
je dogovorom kasnije korigovana na 116
miliona dinara. Grad se obavezao da će
Raketi - putnički saobraćaj doplatiti 20
miliona dinara, kako bi to preduzeće
delu svojih radnika uplatilo naknade za
penzijsko osiguranje.
U junu prošle godine, Skupština grada
odlučila je da grad, JP Direkcija za
izgradnju, „Raketa - putnički saobraćaj”,
koje je u to vreme bilo u predstečajnom
postupku, i „Raketa – tim” sklope takav
ugovor. Inače, zemljište na kojima su
izgrañeni peroni vlasništvo su države i
dati su na korišćenje „Raketi - putnički
saobraćaj”.
Usledio je stečajni postupak, pa je
stečajni upravnik „Rakete - putnički
saobraćaj” Privrednom sudu podneo
odjek
jun 2011.
14
tužbu, što je bila njegova zakonska
obaveza, koju je sud usvojio i utvrdio da
taj ugovor ne proizvodi pravno dejstvo
prema stečajnoj masi.
- To znači da je ugovor ništav, odnosno
da bi, ukoliko bi se primenio, narušio
redosled namirenja poverilaca, a neki
poverioci bili bi namireni u manjem
procentu. Presuda je pravosnažna, a u
toku je spor oko sudskih troškova, koji
iznose 875.000 dinara, rečeno je u
užičkom Privrednim sudu.
Tokom te parnice, usledile su i tužbe 36
radnika tog preduzeća, koji smatraju da
su oštećeni i da će procenat njihovog
namirenja biti manji. Kako je prva
parnica, po tužbi stečajnog upravnika
završena odlukom da je taj ugovor
ništav, radnici su povukli tužbe, jer je u
prvoj parnici postignuto ono što su
želeli. Sudski troškovi, po osnovu 27
tužbi, utvrñeni su na 2,8 miliona dinara,
ali žalbe su uložili gradski javni
pravobranilac i punomoćnik radnika.
Žalba pravobranioca je odbijena, ali je
prihvaćena žalba punomoćnika radnika i
sud je odredio da se obračuna još oko
1,1 miliona dinara troškova, tako da su
oni, samo u tom procesu, narasli na oko
3,9 miliona dinara. Meñutim, odluka o
dodatnom trošku nije pravosnažna, pa će
o njoj odlučivati Privredni apelacioni
sud, po žalbi gradskog pravobranioca.
Ipak, kako je rečeno u užičkom
Privrednom sudu, troškovi od 2,8
miliona moraće da se plate, jer je to
pravosnažna presuda.
Pored toga, sudski troškovi za preostalih
devet radničkih tužbi odreñeni su na
341.250 dinara, ali gradski
pravobranilac se žalio, pa će i o tome
odlučivati viši sud.
Nije bilo greške
Milovan Petrović, zamenik
gradonačelnika, smatra da nije problem
sadržaj ugovora i to što je on pao na
sudu, već što sud nije objedinio svih 36
radničkih tužbi, nego ih je pojedinačno
procesuirao i time, kako kaže, povećao
sudske troškove.
- Sud je sve te tužbe mogao da objedini,
ali nije. Šta smo mi tu krivi, poručuje
Petrović i ističe da će grad platiti samo
1,3 miliona dinara za sudske troškove, a
potom navodi da postoji propis po kome
državni organi jedni drugima ne plaćaju
sudske troškove.
Na opasku da nije suština u broju tužbi,
već u sadržaju ugovora, na koju su
morali da reaguju gradski javni
pravobranilac i pravnici u gradskoj
administraciji, Petrović je uzvratio:
- Niko u gradskoj upravi nije napravio
grešku, već je problem u tome što su nas
radnici pojedinačno tužili. Sudski
troškovi su mogli ili nisu mogli da se
izbegnu, ali grad će doći u posed
perona. Garantujem i tvrdim. Ne postoji
način da se gradu oduzmu peroni. Grad
je najveći poverilac sa 98 miliona
dinara.
Na pitanje da li je tačno da gradski javni
pravobranilac nije znao za sadržinu tog
ugovora dok nije pristigla prva tužba,
Petrović je odgovorio da nije ni bilo
potrebe da zna, ali smatra da je znao
kada se pripremao tekst ugovora.
- Reč je o našem pokušaju da rešimo
problem u javnom prevozu, ali grad će
doći u posed perona uz doplatu ili bez
nje. Ukoliko ne uspemo sa izdvajanjem
perona iz stečajne mase, pokušaćemo da
ih kupimo u stečajnom postupku, a
prednost kupovine ima grad.
Grad je pokušao da naplati svoje
potraživanje i da zaokruži celinu u
javnim saobraćaju. Za tako značajan
objekat, nebitno je da li je u budžetu dva
i po ili tri miliona dinara manje ili više.
Za krajnji cilj to je beznačajna suma
i oko toga ne trebas podizati buku, tvrdi
Petrović.
Prema njegovim rečimma ništa nije
protivzakonito. Sud je poništio ugovor
kao pravnu radnju, procenjivao da li će
njime biti oštećeni drugi poverioci, ali
ugovor nije protivzakonit i to će se tek
dokazivati.
Treba podsetiti, avgusta 2007. godine
Udruženje manjinskih akcionara
preduzeća „Raketa - putnički saobraćaj”
dobilo je presudu Trgovinskog suda u
Kraljevu kojom se raskida ugovor koji
je sklopila Agencija za privatizaciju o
prodaji te firme preduzetniku Milošu
Radenkoviću iz Kraljeva. A, upravo
sunovrat „Rakete”, koja je nekada bila
jedno od najboljih saobraćajnih
preduzeća u bivšoj SFRJ, počeo je pre
tri godine kada je njen većinski vlasnik
postao Radenković, protiv koga su
ubrzo pokrenuti sudski sporovi zbog
nesavesnog poslovanja.
Zbog neredovnih plata i neuplaćenih
doprinosa na zarade, zaposleni su više
puta štrajkovali, a firma je u
medjuvremenu izgubila status jedinog
prevoznika u gradskom saobraćaju u
šest opština užičkog regiona, izmeñu
ostalog, ostali su i bez sredstava za rad
pošto su užičkom preduzeću, na osnovu
sudske odluke o neizmirenim dugovima,
zaplenjeni skoro svi autobusi.
A. J.
OŽIVLJAVANJE INDUSTRIJSKIH CENTARA SRBIJE
Nove olak{ice za
investitore
Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija u
velike industrijske centre Vlada Srbije pokušaće da podigne na
noge lokalne privrede. Ideja je da se ožive veliki industrijski
centri u 15 lokalnih samouprava tako da će Niš, Zaječar,
Kraljevo, Novi Pazar, Loznica, Leskovac, Kruševac,
Jagodina, Sremska Mitrovica, Aleksinac, Paraćin, Bačka
Palanka, Ruma, Vršac i Bor dobijati od 2.000 do 10.000 evra
po novootvorenom radnom mestu
lada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija i proV gram
oživljavanja velikih industrijskih centara od posebnog interesa, čime će se na
noge podići 15 regionalnih centara. Tako će Niš, Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar, Loznica,
Leskovac, Kruševac, Jagodina, Sremska Mitrovica, Aleksinac, Paraćin, Bačka Palanka,
Ruma, Vršac i Bor dobijati od 2.000 do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Prema rečima nadležnih iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, osnovni cilj programa, koji je ovo ministarstvo i predložilo, jeste pokretanje proizvodnje i oživljavanje industrijskih centara širom Srbije.
- Upošljavanjem postojećih kapaciteta i izgradnjom novih proizvodnih pogona, kao i
otvaranjem produktivnih novih radnih mesta i smanjivanjem razlika u regionima, od čijeg
razvoja zavisi petina stanovnika Srbije, osnovni je razlog za ovakvu odluku ministarstva i
Vlade Srbije, ističu u ministarstvu.
Kako navode u ministarstvu, programom su obuhvaćene lokalne samouprave koje imaju
preko 50.000 stanovnika i u kojima je stopa nezaposlenosti veća od 20 odsto.
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku za oktobar 2010. godine, to su: Niš,
Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar, Loznica, Leskovac, Kruševac, Jagodina, Sremska Mitrovica,
Aleksinac, Paraćin, Bačka Palanka, Ruma, Vršac i Bor.
- Veliki industrijski centri od posebnog interesa imaju kvalifikovanu radnu snagu i kao takvi
predstavljaju nosioce razvoja odreñenih krajeva Srbije, rečeno je u Ministarstvu ekonomije.
Inače, ukupan iznos dodeljenih sredstava ne može biti viši od 50 odsto ukupne vrednosti ulaganja za velika privredna društva, odnosno 100 odsto od ukupne vrednosti ulaganja za mala
i srednja privredna društva.
Cenzus predstavlja stopa nezaposlenosti veća od 20 odsto, jer je srpski prosek manji.
Smanjenjem nezaposlenosti tamo gde je najveća, veruju nadležni, smanjiće se i ogromne
regionalne razlike u zemlji.
- Prepoznali smo da se investitori ne odazivaju samo zbog podsticaja, već i zbog kvalitetne i
obučene radne snage. Ideja je da uposlimo stare pogone koji su sada zatvoreni, ali i da doñu
„grinfild“ investicije. Iz ovoga su izuzeti Pirot, Kragujevac i Zrenjanin, jer su to slobodne
carinske zone,objasnio je ministar ekonomije Nebojša Ćirić.
Primera radi, investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet meñunarodne trgovine su od
d 5.000 do 10.000 evra po otvorenom novom radnom mestu u industriji informacionih i
telekomunikacionih tehnologija, auto-industriji ili elektronskoj industriji u područjima od
posebnog interesa. Od 4.000 do 10.000 evra po otvorenom novom radnom mestu u devastiranom području i području od posebnog interesa i od 2.000 do 10.000 evra po
novootvorenom radnom mestu i investicije u strateške projekte iz oblasti turizma.
Izmeñu ostalog, čelnici Jagodine i Kraljeva za model oživljavanja idustrijskih centara imaju
samo reči hvale. Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma kaže da je odluka o
podizanju industrijskih centara i više nego dobra.
- To ne kažem samo zato što je Jagodina jedan od gradova na koje se uredba odnosi, već zato
što se na ovaj način pospešuje privreda čitave Srbije. Svetska ekonomska kriza je zakočila i
velike evropske centre, tako da je nama strašno teško da pronañemo investitore, navodi on.
Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, ističe da će se na ovaj način podići privredni resursi zemlje.
- U pitanju je dobar način da se pomogne grañanima Srbije i da se obnove svi kapaciteti
zapuštenih gradova. U današnjoj situaciji, kada imamo 20 odsto nezaposlenih grañana, ova
uredba donosi nove mogućnosti.
A. J.
odjek
jun 2011. 15
NEIZVESNA SUDBINA PET PUTARSKIH PREDUZEĆA
Deblokada ra~una
ili radikalizacije {trajka
Putari „Nibens grupe“
preduzeća za puteve (PZP)
Niš, Vranje, Beograd,
Kragujevac i Vojvodinaput- Bačkaput traže da se
odblokiraju računi,
u suprotnom najavljuju
radikalizaciju štrajka
S
amostalni sindikat putara Srbije
najavio je da će od 22. juna
organizovati radikalne proteste
ukoliko preduzećima „Nibens grupe“ ne
budu odblokirani računi i omogućeno da
nastave sa radovima na Koridorima
10 i 11.
Predstavnici sindikata i preduzeća za
puteve Niš, Vranje, Beograd, Kragujevac
i Vojvodinaput - Bačkaput nisu hteli da
otkrivaju detalje budućih protesta, ali su
se unapred izvinili grañanima i pozvali
premijera Mirka Cvetkovića da reši
novonastali problem u vezi sa „Nibens
grupom“.
- Ovu situaciju jedino može da reši
premijer Cvetković, izjavila je
predsednica Samostalnog sindikata putara
Srbije Sonja Vukanović i navela da ta
preduzeća duguju bankama ukupno oko
110 miliona evra i još gotovo toliko
dobavljačima.
Ona je istakla da je reč o sudbini 5.000
zaposlenih u preduzećima koja posluju u
okviru „Nibens grupe“, čiji je većinski
vlasnik Milo ðurašković uhapšen u maju.
Vukanovićeva je rekla da se taj sindikat
obratio Internacionali radnika za
grañevinarstvo i drvo (BWI), koja je
poslala dopis predsedniku Srbije Borisu
Tadiću, kojim ga upozorava da će,
ukoliko ne bude rešen problem radnika u
preduzećima „Nibens grupe“, o tome
obavestiti Evropsku uniju, Meñunarodnu
organizaciju rada i banke koje finansiraju
radove na izgradnji Koridora 10 u Srbiji
- Evropsku banku za obnovu i razvoj,
Evropsku investicionu banku i Svetsku
banku.
Isti dopis Internacionala radnika za
grañevinarstvo i drvo, koja zastupa više
ČAČAK
Pet miliona evra za energetsku efikasnost
ČAčANSKA BANKA potpisala je ugovor sa Fondom GGF za jugoistočnu Evropu
(Green for Gronjth) o kreditnoj liniji od pet miliona evra za finansiranje programa
koji poboljšavaju efikanost korišćenja energije.
To je prvi kredit odobren od ove instutucije jednoj banci u Srbiji.
- Novac je namenjen privredi i domaćinstvima koja preduzimaju mere za smanjenje
troškova pri korišćenju raznih oblika energije, zaštitu životne sredine pritom, i umanjenje emisije štetnih gasova. Kreditna podrška davaće se unapreñenju postojećih sistema grejanja, zameni starih mašina, prozora i vrata i izolaciji poslovnih objekata,
izjavio je zamenik predsednika Izvršnog odbora Čačanske banke Aleksandar Ćalović.
Ovaj izvor sredstava moći će, takoñe, da koriste preduzeća i pojedinci koji nameravaju da ugrade solarne kolektore i geotermalne pumpe, radi korisćenja obnovljivih izvora energije i zamene neefikasnu proizvodnu opremu.
Čačanska banka, već od 2008. godine koristi kreditnu liniju Nemačke razvojne banke
namenjenu privredi i stanovništvu, takoñe u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti. Ovim sredstvima već je finansirano više od 150 projekata vrednih pet miliona evra.
odjek
jun 2011.
16
od 12 miliona zaposlenih u 130 zemalja,
uputila je premijeru Mirku Cvetkoviću,
ministru za infrastrukturu Milutinu
Mrkonjiću, ministru za rad i socijalnu
politiku Rasimu Ljajiću, kao i ministru
ekonomije Nebojši Ćiriću.
Takoñe, Vukanovićeva je napomenula i
da je sindikat još od 2007. ukazivao
državnom vrhu da postoje problemi sa
„Nibens grupom“, ali da su to svi
ignorisali. Pre hapšenja većinskog
vlasnika Mila ðuraškovića sindikalci su
tražili da najkasnije do 21. marta pismeno
dostavi jasno definisan plan izlaska iz
finansijske krize odnosno deblokade
tekućih računa o refinansiranju kredita
kod banaka, kao i o ugovorenim
poslovima za poslovnu 2011. godinu.
Odgovora nije bilo.
Republički odbor Samostalnog sindikata
putara Srbije je na svojoj sednici
konstatovao da je izrazito težak
socijalno-materijalni položaj zaposlenih u
putnoj privredi, koji se manifestuje kroz
nepoštovanje kolektivnih ugovora kod
poslodavca.
Sindikat je naveo da su neredovne isplate
zarada i ostalih primanja, koja pripadaju
zaposlenima u skladu sa Zakonom o
radu, Opštim kolektivnim ugovorom i
kolektivnim ugovorima kod poslodavca,
ali i da je prisutan arogantan odnos
prema zaposlenima, izbegavanje socijalnog dijaloga i sve veći broj slučajeva
mobinga, što je u direktnoj vezi sa lošom
privatizacijom tih preduzeća.
POŽAREVAC
Novi autobusi na
petogodi{njicu
Kompanija „Veolia” je,
predstavljajući 12 najsavremenijih
autobusa, proslavila pet godina
od kada je preuzela kompaniju
„Litas” Požarevac i počela svoje
investicije u Srbiji. Naravno,
Braničevski region će se brže
ekonomski razvijati kada bude
postojala bolja povezanost ovog
grada i okolnih opština
Požarevca, Braničevskog
G rañani
okruga i pojedinih mesta u borskom
i pomoravskom okrugu, od sredine
meseca voze se u 12 novih autobusa koje
je proizveo domaći proizvoñač „Ikarbus”
za prevoznika „Veolia Transport Litas”.
Kompanija „Veolia” je, predstavljajući
najsavremenije autobuse na požarevačkom hipodromu, ujedno proslavila pet
godina od kada je preuzela kompaniju
„Litas” Požarevac i počela svoje
investicije u Srbiji.
Inače, u dosadašnjem petogodišnjem
investicionom ciklusu nabavljeno je čak
73 nova autobusa opremljenih, u skladu
sa evropskim i svetskim standardima,
motorima „Euro 4” i „Euro 5” standarda,
koji omogućavaju značajno smanjenje
zagañivanja i buke.
Direktor „Veolia Transport Srbija” Klas
Gothold istakao je da novi autobusi i
druga ulaganja jasno ukazuju da je
„Veolia” ozbiljan investitor od čijeg
dolaska u Srbiju svi imaju koristi,
od putnika, zaposlenih, do domaćih
proizvoñača autobusa.
Gothold je izrazio uverenje da će se čitav
Braničevski region brže ekonomski
razvijati kada bude postojala bolja
povezanost izmeñu različitih mesta u
njemu.
U „Veoliji” ističu da trenutno prevoze oko
osam miliona putnika, sa 140 domaćih i
meñunarodnih polazaka. Kompanija koja
je je ogranak meñunarodnog transporta
francuske multinacionalne kompanioje
„Veolia Envajorment”prisutna je u Srbiji
od kraja 2006, kada je kroz proces privatizacije kupila većinski deo akcija AD
„Litas” Požarevac.
KRALJEVO
Donacija za La|evce
Turska će početi sa renoviranjem aerodroma Lañevci kod Kraljeva, kada
nadležni organi Srbije završe analizu nacrta turske donacije
AMBASADOR Republike Turske u Beogradu Ali Riza Čolak je rekao da je predsednik Turske Abdulah Gul pre mesec dana rekao da će njegova zemlja donirati 10 miliona evra za aerodrom u Kraljevu.
Zvaničnim organima Srbije smo predali Nacrt teksta naše donacije još tada, a kada oni
budu obavili sva istraživanja teksta krenućemo sa realizacijom ovog projekta, rekao je
Čolak.
- Što se tiče lokalnih i magistralnih puteva, posebno od Novog Pazara do Sjenice i do
Tutina, već dugo vremena očekujemo da srpska strana okonča svoje prireme i da se
počne sa pripremom studije za ovaj projekat. Istog trenutka kada nam to bude
prosleñeno, mi ćemo ispunuti svoje obećanje, dodao je ambasador.
Čolak je istakao da je cilj posete turske delegacije državnih institucija Novom Pazaru
pokušaj doprinosa stabilizaciji i unapreñenju života u Sandžaku.
- Sandžak poseduje dosta resursa, kao što su poljoprivreda, stočarstvo, rudna bogastva i turizam, ali mu je potreban put da bi ovde došli poslovni ljudi. Poslovni ljudi su
ekspeditivni i oni žele brzo da stignu do svog odredišta, mislim pre svega na vazdušni
saobraćaj, rekao je Čolak.
On je predsednicima opština predložio da ponude Turskoj agenciji za razvoj i saradnju koja je pre pola godine otvorila sedište u Beogradu, projekte koje će ona finansirati.
- Predložio sam im da to budu projekti koji se mogu brzo realizovati i koji će u istom
trenutku biti efikasni i olakšati život ljudi na ovom prostoru, rekao je Čolak.
odjek
jun 2011. 17
SMEDEREVO
Prekid
{trajka u
[email protected]
Sporazum o prekidu štrajka koji je
počeo 28. februara potpisali su
predsednici Samostalnog
sindikata i ASNS-a, Slavoljub
Trifunović i Dragan Milijašević
i novi direktor FŽV „Želvoz” a.d.
Smederevo Novica Davidović
DVA REPREZENTATIVNA
sindikata i novi generalni direktor u
Fabrici železničkih vozila „Želvoz”
potpisali su 15. juna Sporazum o
prekidu štrajka, koji je počeo 28.
februara.
Kako je sporazumom predviñeno,
sa radom se počelo sutradan, dan
nakon potpisivanja
dogovorenog. Tačnije, Sporazum
su potpisali predsednici
Samostalnog sindikata i ASNS-a,
Slavoljub Trifunović i Dragan
Milijašević i direktor FŽV
„Želvoz” a.d. Smederevo Novica
Davidović.
Sporazum o prekidu štrajka
predviña isplatu preostalih 30 odsto
zarade za novembar odmah nakon
utvrñivanja Programa procesa
restrukturiranja i deblokade računa
fabrike.
Dogovorena je isplata akontacije za
jul za sve radnike u iznosu od
17.000 dinara, najkasnije do 24.
juna i ostatak obračunate zarade do
kraja jula.
Polovina decembarske zarade biće
isplaćena do 15. jula, a ostatak do
maksimalnog iznosa od 35.000
dinara, do 31. avgusta.
Za prvih pet meseci u ovoj godini
biće obračunate zarade za sve
radno angažovane u iznosu
minimalne zarade.
Poslovodstvo je u obavezi da
učesnicima u štrajku, u vidu
pomoći, izvrši isplatu minimalne
zarade u mesecu u kojem se
isplaćuje, kada i ostalim radnicima.
Sve obaveze iz zarada zaposlenih i
Kolektivnog ugovora dogovoriće se
u roku od 45 dana od potpisivanja
ovog dokumenta.
Takoñe je dogovoreno da se svim
zaposlenima obezbedi prevoz, u
skladu sa Zakonom o radu.
Priredio Aleksandar Jokićević
VLADA POPUSTILA POD PRITISKOM POLJOPRIVREDNIKA
Uspela selja~ka buna
Posle višednevne blikade
puteva i protesta
poljoprivrednika Vlada je na
predlog ministra
poljoprivrede Dušana
Petrovića usvojila
uredbu po kojoj će biti
14.000,00 dinara po
hektaru za površine od 50
ari do 100 hektara
oljoprivrednici, koji su bili
neprijatno iznenañeni odlukom
ministra poljoprivrede Dušana
Patrovića da ove godine subvencije
dobiju samo gazdinstva koja obrañuju
do deset hektara, i koji su u znak
protesta nekoliko dana blokirali puteve
uglavnom u Vojvodini sada mogu malo
da odahnu.
Vlada Srbije je upravo na predlog
ministra Petrovića usvojila uredbu o
regresiranju poljoprivredne proizvodnje,
koja će biti ista kao i prošlogodišnja. Po
njoj će sa 14.000 dinara biti regresirana
proizvodnja na površinama od 50 ari do
100 hektara. Time su delimično uslojeni
zahtevi poljoprivrednika.
Prema odluci Vlade prijem zahteva
poljoprivrednika će početi 15. juna
2011. godine, dok će isplata novca
trajati narednih osam meseci.
Zahtevi poljoprivrednika, da podsetimo
bili su da nadoknada za uloženi
materijal, odnosno subvencija po
hektaru bude 14.000 dinara i da ona važi
za sve koji obrañuju površine od 50 ari
do 100 hektara, da subvencija za dizel
gorivo bude 100 litara po hektaru, a da
se seljaku vrati 50 dinara od cene
goriva. Poljoprivrednici su tražili i da se,
kao i prošle godine, za kupljene traktore
i priključne mašine seljaku vrati 40
odsto od cene.
Unija poljoprivrednika zahteva od Vlade
Srbije da nabavi najmanje 10.000
protivgradnih raketa.
P
odsto. Maksimalan iznos kredita je pet
miliona dinara za poljoprivrednike i 15
miliona za zadruge, a država je za
subvencionisanje kamata obezbedila 2,7
milijardi dinara.
Po 14.000 dinara do 30 hektara obradive
površine biće isplaćeno do kraja godine,
dok će ostatak do 100 hektara biti
isplaćen do 31. januara 2012. godine.
U Uniji poljoprivrednika, meñutim,
ističu da su krediti do 50.000 evra za
gazdinstvo mali jer, kako je kažu,
kombajn košta 200.000 evra, a bolji
traktor oko 100.000 evra.
Mića Živanović, potpredsednik
Agrarnog saveta Ministarstva
poljoprivrede smatra da je kamata na
subvencionisane kredite od osam odsto
velika, jer su 2004. godine bile tri, a
prošle pet odsto. On takoñe misli i da da
je rok za vraćanje kredita od tri godine
kratak da bi se uzimanje kredita
isplatilo.
- Mislim da smo postigli uspeh, jer su se
seljaci digli na noge. Zbog toga nije
čudo što se protest poljoprivrednika u
nekim medijima naziva i seljačkom
bunom. Moramo da budemo zadovoljni,
jer je sada mnogo bolje nego pre
protesta, ali moram da kažem da nisam
u potpunosti zadovoljan, jer ima
mnogo stvari koje treba ispraviti. U
poslednje vreme se često govori o
malim gazdinstvima koja imaju manje
od deset hektara i pokušaju države da se
ona učine konkurentnim u Evropskoj
uniji. Ja tvrdim da ovakvim merama
Vlade to jednostavno nije moguće i da
gazdinstva sa dva-tri hektara ne mogu
da budu konkurentna, objašnjava
Živanović.
Visoka kamata na kredite
Prema odluci kabineta premijera Mirka
Cvetkovića i potpisanom sporazumu sa
bankama od polovine juna treba da
počne prijem zahteva za
subvencionisane kredite za
poljoprivrednike sa rokom otplate do tri
godine i fiksnom kamatom od osam
Prema njegovim rečima to što je prema
dogovoru Vlade i poljoprivrednika
ostavljen duži rok za prijem zahteva
znači da će mali poljoprivrednici do 15.
juna ne znači mnogo. Seljaci će, naime,
morati da plate doprinos za penzijsko
osiguranje, koje godišnje iznosi oko
70.000 dinara.
Mali koliko daju, toliko i
dobiju
- Kada se sabere koliko će ti ljudi dobiti
po osnovu subvencija doñe se do
računice da je to taman onoliko koliko
vlasnik zemljišta mora da plati za PIO.
Kako ti mali posedi od nekoliko hektara
nisu tržišno orijentisani, jer proizvode
samo za svoje potrebe pitanje je koliko
se sve to isplati. Sa druge strane u
razgovorima sa predstavnicima Vlade,
još nijre jasno definisana kupovina
poljoprivredne mehanizacije, odnosno
povraćaj dela uloženog novca. Prošle
godine to je bilo 40 odsto od vrednosti
traktora, kombajna i drugih mašina,
kaže Živanović.
On se osvrnuo i na premije za mleko.
On smatra da država treba da da pet
dinara po litru mleka svakom
proizvoñaču, bez obzira da li on ima
samo jednu, pet ili pedeset krava i da
proizvoñače ne traba ograničavati time
što će morati da predaju 3.000 litara
mleka.
- Problem na koji smo ukazivali je i
nedostatak protivgradnih raketa.
Zbog toga smo tražili da država odmah
nabavi najmanje 10.000 raketa,
jer je za normalnu odbranu od
grada u sezoni potrebno oko
15.000 projektila, tvrdi
Mića Živanović.
Sa poljoprivrednicima
se donekle slaže i
profesor
Poljoprivrednog
fakulteta u Beogradu
Miladin Ševarlić, koji
je rekao da je
dogovor
poljoprivrednika i
vlade iznuñeno
pomirenje i da će se,
bez dugoročnog
rešenja, problemi
ponovo manifestovati
u narednom
periodu.
M. ðević
odjek
jun 2011.
18
RADNIČKO-SPORTSKE
IGRE
Uprkos sve većoj krizi i
teškom materijalnom
položaju radničke klase,
popularne radničko-sportske
igre finansiraju čak i neka
preduzeća u većinskom
vlasništvu države
ako je samoupravni socijalistički
poredak odavno mrtav, jedan od
njegovih poslednjih relikta,
radničko-sportske igre, uveliko žive.
Kao pred svako veliko takmičenje,
članovi organizacionog odbora Sindikata
zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj
zaštiti, otputovali su na Krf kao
prethodnica, kako bi pregledali terene na
kojima se održava još jedna radnička
olimpijada.
Oko 2.400 zdravstvenih radnika
okupiraće Kavos, najjužnije mesto ovog
ostrva. Za 140 evra po osobi, bez
uračunatog prevoza, beli mantili Srbije
popuniće polovinu smeštajnih kapaciteta
gradića, učestvujući u novom ciklusu
popularnih radničko-sportskih igara.
Uoči svakog leta, radnici i radnice
istrčavaju na terene za fudbal, košarku,
odbojku…Bacaju pikado, zatežu
konopac, plivaju, ili pucaju na
strelištima širom turističkih centara
Srbije, mada se poslednjih godina ovi
radnički kupovi, uprkos sve većoj krizi i
teškom materijalnom položaju radničke
klase, održavaju i na toplim morima.
Mahom na obalama Crne Gore i Grčke.
- Na Krfu će se održati najmasovnije
sportsko-radničko takmičenje,
kaže Zoran Savić, predsednik Sindikata
zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Ovu mediteransku smotru radničkog sporta, prema tvrdnji Savića,
finansiraju sami učesnici, putem sponzora, dok manji deo troškova snosi
sindikat.
I
Država plaća
Savić, meñutim, ne isključuje
mogućnost da će troškove nadmetanja
nekih učesnika snositi njihov
poslodavac, odnosno država, što bi
moglo da znači da će boravak dela
zdravstvenih olimpijaca pasti na teret
poreskih obveznika.
Iako kritičari radničkih letnjih
olimpijada tvrde da su one samo
nepotrebna zaostavština socijalizama i
bespotrebno rasipanje para „na ovu
skupoću”, sindikalni lideri smatraju da
su radničko-sportske igre tradicionalan
oblik druženja i opuštanja zaposlenih,
koji se organizuju i u mnogim zemljama
EU.
Dok većina sindikalaca tvrdi da se ove
manifestacije finansiraju od sindikalnih
članarina, Miroslav Joksimović,
predsednik sindikata „Telekoma” Srbije,
kaže da je najprofitabilnija srpska
kompanija u većinskom vlasništvu
države, ove godine sa pet miliona dinara
organizovala radničko-sportske igre,
održane od 2. do 5. maja na Zlatiboru, u
hotelu „Palisad”. Učestvovalo je više od
500 takmičara, meñu kojima su bili i
zaposleni u „Telekomu” RS i Crne
Gore.
- „Telekom” je, osim pet miliona dinara,
koje je dao Jedinstvenom sindikatu
„Telekoma” Srbije i Sindikatu
„Telekoma” Srbije, pomogao takmičenju
preko putnih naloga, finansirajući
dolazak, smeštaj i prenoćište radnika.
Predtakmičenja po gradovima širom
Srbije, koštaju takoñe oko pet miliona
dinara. Te troškove snose sindikati, kaže
Joksimović.
Poput zaposlenih u sektoru
telekomunikacija, i 1.500 radnika EPS-a
imaju ozbiljne smotre u 15
sportskih disciplina. Takmičenje se
obavlja – po granama elektroprivrede.
- Ove igre se upravo održavaju u Malom
Zvorniku, Kladovu, Vrnjačkoj Banji i
Budvi, u hotelu Park, koji je u vlasništvu EPS-a, kaže Milan ðorñević,
predsednik Sindikata elektroprivrede
Srbije, dodajući da jedno od najvećih
javnih preduzeća u zemlji ipak neće
finansirati ove manifestacije.
- Takmičenja finansiraju radnici od
svoje sindikalne članarine. EPS za to ne
daje ni dinara. Postoji mogućnost da se
održi finalno takmičenje, gde bi
poslodavac mogao da uñe u igru sa
finansiranjem, ali s obzirom na to da je
kriza velika, mislim da finale neće biti
održano. Mislim da je pametnije trošiti
novac na druge stvari. Pre nekoliko
dana, sindikat EPS-a je od svoje članarine kupio inkubator za bebe koji
košta oko 1,3 miliona dinara
– napominje ðorñević, koji je
istovremeno i član UO EPS-a.
Na igre o trošku sindikata
I zaposleni u državnoj administraciji ove
godine će istrčati na teren. Trudbenici
vlade, ministarstava i lokalnih
samouprava okupiće se u Soko Banji od
22. do 26. juna. Njegoš Potežica,
predsednik Sindikata uprave Srbije i
potpredsednik Saveza samostalnih
sindikata Srbije, kaže da će 1450
učesnika praktično popuniti sve
kapacitete Soko Banje, kao i privatni
smeštaj.
– U najtežim vremenima, raspadu
zemlje i NATO bombardovanju,
radničko-sportske igre nisu prekidane.
Naše igre organizujemo isključivo iz
sindikalne članarine i ne trošimo pare
poreskih obveznika. Troškovi boravka
po učesniku iznose 10.000 dinara, a
imamo i popust domaćina na cene
pića – ukazuje Potežica. Kritičarima
radničkih olimpijada, on postavlja
pitanje: Zar radnicima treba ukinuti
odmor, rekreaciju i psihičku relaksaciju?
Olimpijade na toplim morima
odjek
jun 2011. 19
UŽICE - VALJEVO
Maline sve jeftinije
Proizvoñači malina postavljaju niz pitanja: zašto su tek poneki domaći hladnjačari
direktni izvoznici, koliki deo kolača odlazi posrednicima, zašto klasu roda
odreñuju otkupljivači, zašto je srpska malina kao dokazano najkvalitetnija prilikom izvoza
jeftinija od čileanske ili poljske, zašto za srpski poljoprivredni brend nema subvencija
od 14.000 dinara po hektaru, kao za poljoprivrednike u Vojvodini
a maline 2008. godine
proizvoñači su dobijali dva
i po evra za kilogram, lane evro i
po, a prema najavama otkupljivača, ove
godine će cena varirati od početnih 80
pa do 100 dinara za prvu klasu roda. A,
ovih dana armija berača iz svih
krajeva Srbije ući će u zasade oko
Arilja, Ivanjice, Užica i Požege.
Uprkos najavama da će inspekcije na
svakom koraku kontrolisati otkupna
mesta, već prvog dana berbe u
lozničkom i krupanjskom kraju, gde
maline stižu malo ranije, okupljali
su se nakupci iz Užica, Čačka, Šapca.
Tvrdi se da mešetari „skidaju kajmak“,
jer je malo hladnjača u ovom kraju. I
najvažnije, svi oni su plaćali od 70
do 100 dinara za kilogram. Isto će
zadesiti i proizvoñače u užičkom kraju
narednih dana.
U Srbiji se oko 70.000 porodica bavi
gajenjem maline na površini od 4.600
hektara u užičkom kraju i 1.800
hektara u Podrinju. Prosečan rod je od
Z
osam do 10 tona, a zasadi su mali,
rasparčani.
- Mnogo ljudi iz propalih fabrika,
porodice izdržava gajenjem maline. Ako
ovaj posao propadne, oni će „na
državni kazan“, upozoravaju
proizvoñači iz Arilja.
Veliki troškovi za berače
- Razočarani smo najavama da će
otkupna cena biti tako niska. Naslušali
smo se obrazloženja kako „srpski brend“
manje vredi zbog masovne proizvodnje,
smanjene potražnje iz inostranstva,
velikih troškova skladištenja, objašnjava
Duško Nenadić, potpredsednik
Udruženja proizvoñača jagodičastog
voća „Vilamet“ iz Arilja.
Žale se proizvoñači na skupe namirnice,
njima treba nahraniti berače, ljudi koji
će pohrliti u užički kraj: iz Bele Crkve,
Vladičinog Hana, sa juga države, ali i iz
Vojvodine - trbuhom za kruhom.
Zaradiće svaki berač oko 1.300 dinara
dnevno, uz obezbeñena tri obroka i krov
odjek
jun 2011.
20
nad glavom. Malinaru iz Arilja, koji je
preko oglasa tražio 30 berača, javilo se
njih tri stotine.
U lozničkom kraju, malina je rodila
dobro, prinosi su oko 10 tona po
hektaru, ali stiže ranije nego u užičkom
kraju. Tamo znaju i umeju da se izbore
za više cene, mada se dešava da prodaju
po principu - daj šta daš, pa će dobar
deo roda otići za bagatelu.
Sa druge strane, skočila je i cena
hemijskih preparata za 40 odsto, a
proizvoñači tvrde da u Srbiji,
uprkos milionskim kaznama, postoji
„prikriveni monopol“ koji diktira
otkupnu cenu. Najviše ih pogaña
nedostatak državne kontrole u celom
lancu. Proizvoñači postavljaju niz
pitanja: zašto su tek poneki domaći
hladnjačari direktni izvoznici, koliki deo
„kolača“ odlazi posrednicima, zašto
klasu roda odreñuju otkupljivači, zašto
je srpska malina kao dokazano
najkvalitetnija prilikom izvoza jeftinija
od čileanske ili poljske, zašto za
srpski poljoprivredni brend nema
subvencija od 14.000 dinara po
hektaru, kao za poljoprivrednike u
Vojvodini?
PRIMENA HACCP-SISTEMA
Jo{ na ledu
Bez odgovora države
Dok država ne da odgovore, svoje
muke muče i ariljski hladnjačari. Imaju
mnogo zaposlenih, svaki čas rada
hladnjače košta, promene kursa evra
mogu skupo da ih koštaju, ali jedno se
zna: otkup će u užičkom kraju početi
krajem nedelje, najverovatnije u petak, a
do tada će potrajati premišljanja oko
cene.
- Rano je reći koliko ćemo
proizvoñačima plaćati. Tržište je
slobodno, svako će na otkupnom mestu,
najkasnije za dva do tri dana, istaći
cenu koju može da plati, objašnjava iz
Udruženja hladnjačara.
Hladnjačari su uvereni da će u užičkom
kraju, za razliku od Podrinja gde je
hladnjača malo, tržišna, poljoprivredna i
sanitarna inspekcija ozbiljnije prionuti
na posao, kao i da nakupaca ove godine
neće biti.
U valjevskom kraju, centru proizvodnje
maline u Srbiji, sa oko 5.000 hektara
(ha) koliko se nalazi pod malinom u
podrinjsko-kolubarskom kraju, očekuju
se prosečan prinos od pet do šest tona
po hektaru.
- Prinosi će u odnosu na prošlu i ranije
godine biti prosečni, od pet do šest tona
po hektaru kvalitetnih plodova. Oni bi
bili i znatno veći da su voćari bili u
mogućnosti da primene sve
agrotehničke mere ali, nažalost zbog
visokih cena repromaterijala te mere su
izostale pa su time i prinosi skoro
prepolovljeni, izjavio je diplomirani
inženjer Dragan Dragojlović, iz stručne
regionalne poljoprivredne službe u
Valjevu.
Iako je berba maline počela i kvalitet
plodova izgleda veoma dobar, voćari su
zabrinuti, jer niko ne zna da im kaže po
kojoj će ceni malina biti preuzeta i
plaćena.
Cene su posle prošlogodišnjeg
slabijeg roda maline u Čileu i Poljskoj u
2010. dostigle čak 200 dinara po
kilogramu.
Hladnjačari meñutim, ove godine
napominju da je od prošlogodišnje
proizvodnje ostale neprodate
velike količine maline i da će zbog toga
verovatno i cene maline ove godine
biti znatno niže.
Pominje se mogućnost da će kilogram
maline biti plaćen do 100 dinara, s čime
se proizvoñači teško mire, a mnogi čak
sada najavljuju da neće svu malinu ni
obrati.
Aleksandar Jokićević
Iako u Srbiju navaljuju ešerihija koli i antraks, primena evropskog
standarda o kontroli ispravnosti proizvoda životinjskog i biljnog
porekla; ali i pripreme i distribucije hrane, mada je on u našoj zemlji
na snazi nepunih 30 meseci, još mrtvo slovo na papiru
HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point), standard je u stvari sistem koji
obuhvata kontrolu svih faza u procesu proizvodnje hrane, kako ne bi bilo rizika u pogledu
njene ispravnosti. Trenutna situacija diktira uvoñenje ovog standarda da bi se naši proizvodi našli na evropskom tržištu. U našoj zemlji je primena HACCP-a postalka zakonska
obaveza svih proizvoñača hrane od 01. januara 2009. godine. Sam proces uvoñenja standarda zahteva vreme koje je u skladu sa stanjem subjekta koje ga sprovodi. Naravno, da bi
se ispunili pojedinačni zahtevi, često su neophodni i veći finansijski izdaci.
- Sam standard se može primeniti u svim fazama proizvodnje, obrade, prerade i distribucije, kao i u gotovo svim granama industrije: proizvodnja, prerada, pakovanje; skladištenje,
transport i distribucija; trgovina, ugostiteljstvo i prehrambena industrija, kaže
za „Odjek“ Suzana Nešković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe
Kragujevac.
Proces uvoñenja HACCP obično se
sprovodi u saradnji sa konsultantskim
kućama i sastoji se od pet faza:
- priprema HACCP
- razvoj HACCP plana
- implementacija
- sertifikovanje HACCP-sistema
- održavanje i praćenje HACCP-sistema.
Zakon o bezbednosti hrane je donet
2009. godine i obavezuje sve učesnike u
lancu proizvodnje, prerade i prometa
hrane u Srbiji da od 11. juna 2011.
godine, ali ne i da sertifikuje HACCP sistem. Za neuvoñenje HACCP sistema
predviñene su kazne – pokretanje postupka za privredni prestup za pravna lica, mere zabrane obavljanja delatnosti za privredna
društva, dok je za preduzetnike predviñeno pokretanje postupka za prekršaj.
U ministarstvu poljoprivrede Srbije rečeno je da uloga inspektora koji će kontrolisati
funkcionisanje HACCP sistema neće biti isključivo regulativna, kako je bilo ranije, već i
edukativna.
U ministarstvu su naveli da HACCP sistem nema jednostavna, niti jedinstvena rešenja i
inspektor neće moći da ospori samom proizvoñaču način da kontroliše opasnost i da spreči
pojavu opasnosti ukoliko je ona efikasna i ukoliko se može potvrditi.
Suzana Nešković napominje da će se uvoñenjem HACCP sistema, kako je rečeno,
uspostaviti poverenje u proizvoñače i proizvode, ali i povećati konkurentnost srpskih
proizvoda na domaćem i inostranom tržištu. Svi veliki proizvoñači i trgovci hranom u Srbiji
uglavnom već imaju uveden HACCP standard i posluju na taj način.
Poslednje izjave predstavnika inspekcijske kontrole za sprovoñenje ove mere, deluju
sasvim logično i očekivano. S’ jedne strane dozvoljava se rad svih subjekata koji još uvek
nisu sertifikovani, ali se nalaze u procesu sertifikacije. S’ druge strane, svima koji do sada
nisu pokazali interesovanje za uvoñenje HACCP-a, daje se mogućnost da samostalno
sprovedu sve mere kojima će moći da vrše kontrolu nad sopstvenom proizvodnjom, preradom i prometom. Na taj način, i sam proizvod će biti prepoznatljiv a smanjiće se
mogućnost od neželjenih pojava i rizika. Uvoñenje HACCP standarda nama potrošačima
pruža sigurnost u pogledu bezbednosti i namirnica koje se nalaze na našem tržištu.
- Sa druge strane moram da napomenem da se HACCP standard ne odnosi na kvalitet već
isključivo na zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda, što je svakako bitna polazna
osnova za kvalitetniji i zdraviji život grañana, zaključuje naša sagovornica.
Što se slike na terenu tiče slika je šarolika. Dok je Hotel „Kragujevac“ već obezbedio sertifikat o primeni HACCP sistema kontrole, Hotel „Zelengora“ sa kompletnom rekonstrukcijom i zamenom invertara u kuhinji i restoranu kreće od 01. jula ove godine. Hotel „Stari
grad“ je takoñe u pripremi za nabavku sertifikata.
Čedo Korać
odjek
jun 2011. 21
Pojmovnik
R.r.
REFORMIZAM-dominantno
obeležje u sindikalnom
pokretu Zapada. Ističe se
da gotovo sva prava radnika
mogu biti ostvarena
postupno, bez naglog i
potpunog ukidanja privatne
svojine, a da se radnička
kontrola može uspešno
ostvariti i u okvirupostojećeg
kapitalizma. Upravljanje
privredom treba da bude u
rukama poslodavaca i
radnika u privatnom sektoru,
odnosno radnika i države u
javnom sektoru. Učešće
radnika u upravljanju
privredom treba obezbediti
posredstvom zajedničkog
konsultovanja, što se i
razvija u praksi britanskih
industrijskih odnosa posle
drugog svetskog rata, dok je
u SR Nemačkoj učešće u
upravljanju podignuto na viši
rang u sektoru privrede, gde
se uvodi saodlučivanje.
Usavršavanje kapitalističkog
sistema i više socijalne
pravde, stalno poboljšanje
uslova rada i života (viši
standard; bolja zaštita na
radu; participacija radnika u
upravljanju, svojini i profitu,
itd), socijalno partnerstvo,
uz očuvanje autonomije
sindikata u odnosu na
poslodavca i državu
(i političke stranke, što ne
isključuje mogućnost
odgovarajuće saradnje) jesu
bitna obeležja reformizma u
sindikalnom pokretu razvijenih zemalja tržišne
privrede danas.
REHABILITACIJA povraćaj izgubljenih prava;
vraćanje u ranije stanje;
vraćanje časti, dobrog glasa;
osposobljavanje bolesnih za
normalan život i rad,
popravljanje njihovog
zdravstvenog stanja;
brisanje sudske ili neke
druge presude kojom su bili
osporeni ugled i čast neke
ličnosti.
REIZBOR - ponovni izbor
neke osobe za obavljenje
dotadašnje funkcije (npr.
direktora preduzeća ili
ustanove, sudije, univerzitetskog profesora i sl.)
REJTING - vrednost,
procena; redosled,rang
ekipa ili igrača u sportovima
koji se menja posle svakog
važnijeg takmičenja; stepen
vrednosti, popularnosti,
ugleda, neke osobe ili
organizacije.
REKLAMA - (lat. glasno
vikati) preporuka, javno
isticanje dobrih osobina i
povoljnih cena neke robe u
cilju zadobiljanja kupaca;
trgovačko hvalisanje,
vašarsko hvalisanje
REKONSTUISATI - ponovo
sagraditi, sazidati, prezidati;
iz pojedinih delova stvoriti
sebi sliku prvobitne celine, a
zatim ponovo sastaviti tu
celinu, obnoviti je.
REKVIZICIJA,
REKVIVIRANJE - molba,
zahtev, traženje; prav.
zahtev koji jedna vlast
upućuje drugoj tražeći
pomoć i saradnju u nekoj
stvari; popisivanje ili
prinudno i prisilno uzimanje
stvari za vojne ili državne
potrebe. Posebno u vreme
rata, koje se ne plaćaju
gotovim novcem, nego
uzimaju na priznanice;
zabrana na nešto, polaganje
prava na nešto
RELATIVAN - važan,
značajan, istaknut; bitan,
jezgrovit
REMISIJA - vraćanje;
otpust; oproštenje, opraštaj
grehova; prav. milost,
pomilovanje, oproštenje
kazne; ukidanje, povlačenje
zabrane; med. prolazno
slabljenje, popuštanje
bolesti, posebno groznice.
REMITENDA - (poslati
natrag) neprodati deo tiraža
koji se vraća izdavaču.
REHABILITACIJA povraćaj izgubljenih prava;
vraćanje u ranije stanje;
vraćanje časti, dobrog
glasa;osposobljavanje
bolesnih za normalan život i
rad, popravljanje njihovog
zdravstvenog stanja;
brisanje sudske ili neke
druge presude kojom su bili
osporeni ugled i čast neke
ličnosti.
REIZBOR - ponovni izbor
neke osobe za obavljenje
dotadašnje funkcije
(npr. direktora preduzeća ili
ustanove, sudije,
univerzitetskog profesora i
sl.)
REJTING - vrednost,
procena; redosled, rang
ekipa ili igrača u sportovima
koji se menja posle svakog
važnijeg takmičenja; stepen
vrednosti, popularnosti,
ugleda,neke osobe ili organizacije.
RRENESANSA - preporod,
obnova, procvat, uskrs;
naročito ponovno rañanje,
preporod klasične starine ili
tačnije slobodnog i
stvaralačkog duha - pod
uticajem klasične
književnosti, umetnosti i
filozofije; pokret se javio u
Italiji oko 1350 god, odakle
se nadmoćno raširio i
zagospodario duhovima
celog zapada, održavajući
se do početka XVI veka;
glavna obeležja ovog doba
su: odbacivanje autoriteta,
obraćanje stvarnom životu i
iskustvu, poverenje u
sopstveni razum,
disciplinovanje mašte pod
uticajem razvitka prirodnih
nauka.
RENOME - slava, ugled,
dobar glas, dobro ime.
RENTA - najamnina,
naknada za korišćenje
RENTABILAN - koristan,i
splativ, koji donosi dobit.
REORGANIZACIJA,
REORGANIZOVANJE ponovno ureñenje,
preureñivanje,preustrojstvo.
REPATRIJACIJA - vraćanje
u otañžbinu ponovno
primanje ranijeg podanika u
podanstvo.
REPLIKA, REPLICIRANJE podržavanje, ponavljanje,
kopija umetničkog dela koju
radi umetnik koji je uradio i
original. pravn. odgovor na
odgovor, odgovor tužioca na
govor optuženog kojim je
odgovorio na tužbu; spis koji
je odgovor na neki drugi
spis;protivljenje, utuk
REPRESALIJA - odmazda,
vraćanje uvrede uvredom,
nepravda nepravdom i sl; u
meñunarodnom pravu:
nanošenje neke nepravde
od jedne države drugoj kao
odmazda za nepravdu koju
je ova pre toga nanela njoj.
REPRESIJA - sprečavanje,
ugrušivanje, obuzdavanje,
suzbijanje, kaznene mere,
prinuda, prisila.
REPREZENTATIVAN - koji
služi za reprezentaciju;
koji predstavlja, zamenjuje,
zastupa.
Za izdavača Dragan Ranić, koordinator Ureñivački kolegijum Dragutin
Stanojlović, Zoran Milovanović i Dragan Ranić
Izdavač
Lokalni projektni tim (predstavnici lokalne
samouprave, Unije poslodavaca Srbije,
UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih
sindikata)
Glavni i odgovorni urednik Milutin ðević Pomoćnik glavnog i odgovornog
urednika Aleksandar Jokićević Tehnički urednik Aleksandar Dimitrijević
Redakcija: Kragujevac, Kneza Mihaila 70 tel/fax 034 305-685
E-mail: [email protected]
odjek
jun 2011.
22
Download

GODINA VI BROJ 62 jun 2011. BESPLATAN PRIMERAK