VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija
Tema: Tržišne sile tražnje i ponude
Student: Marija Begušević
Broj indeksa: 5-20
Profesor: Dr Miroslava Petrevska
Šabac, mart 2013.
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................................................................1
PREGLED KLJUČNIH REČI .........................................................................................................................................2
1.TRŽIŠTE .........................................................................................................................................................................3
1.1 Pojam tržišta .............................................................................................................................................................3
1.2Funkcije tržišta ...........................................................................................................................................................4
1.3 Dimenzije tržišta........................................................................................................................................................4
1.4 Podela tržišta..............................................................................................................................................................5
1.5 Segmentacija tržišta ...................................................................................................................................................6
1.6 Konkurencija .............................................................................................................................................................6
2.
TRAŽNJA ...................................................................................................................................................................8
2.1 Pojam tražnje .............................................................................................................................................................8
2.2 Vrste tražnje...............................................................................................................................................................8
2.3 Odnos cene i tražnje...................................................................................................................................................9
3.
PONUDA ...................................................................................................................................................................12
3.1 Pojam ponude..........................................................................................................................................................12
3.2 Vrste ponude...........................................................................................................................................................12
3.3 Odnos cene i ponude................................................................................................................................................13
4.
ELASTIČNOST ........................................................................................................................................................16
4.1 Elastičnost tražnje....................................................................................................................................................16
4.1.1 Cenovna elastičnost..........................................................................................................................................16
4.1.2 Dohodovna elastičnost tražnje..........................................................................................................................17
4.2 Elastičnost ponude...................................................................................................................................................18
4.3 Ravnoteža ponude i tražnje......................................................................................................................................20
5.
ZAKLJUČAK ...........................................................................................................................................................21
6.
LITERATURA..........................................................................................................................................................22
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
UVOD
Svaka ekonomska ili intelektualna aktivnost podrazumeva posedovanje kompleta alata ili
instrumenata za stvaranje dobara ili usluga, pa se tako i u ekonomiji koriste različiti alati ili
instrumenti, kao što su: teorije, modeli, podaci, činjenice, grafikoni, jednačine i drugo. Analiza
ponude i tražnje jedan je od osnovnih ekonomskih alata, a ekonomisti ga koriste za analizu
konkurentskih tržišta.
U ekonomskoj teoriji često se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da tržište tamo gde je
neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o
njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne
njegove sistematske nedostatke od odreñenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova
negativna dejstva se moraju odreñenim merama ekonomske politike ublažiti, pa čak, u odreñenim
slučajevima, i sasvim neutralisati.
Ponuda i tražnja su pojmovi kojima se ekonomisti najčešće koriste i to sa dobrim razlogom, jer su
ponuda i tražnja sile koje omogućavaju funkcionisanje tržišnih ekonomija. One odreñuju količinu
svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ono prodaje. Ako se želi saznati kako će neki
dogañaj ili politika uticati na ekonomiju, prvo treba da se vidi kako će uticati na ponudu i tražnju.
Izraz tražnja i ponuda odnose se na ponašanje ljudi kada na tržištu meñusobno deluju jedni na druge.
1
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------PREGLED KLJUČNIH REČI
Tržište – skup svih robno-novčanih veza izmeñu ekonomskih subjekata u društvu, u kome je
izvršena podela rada. To je mesto sučevljavanja ponude i tražnje.
Konkurencija - tržišno stanje koje podrazumeva “utakmicu” izmeñu prodavaca sa ciljem da
svoju robu prodaju po što povoljnijim uslovima i u što većem obimu, zatim “utakmicu” izmeñu
kupaca koji se nadmeću u povećanju cena kako bi došli do željene robe i “utakmicu” izmeñu
prodavaca, sa jedne strane, i kupaca, sa druge strane, gde svaka strana nastoji da ostvari povoljnije
rezultate za sebe.
Ponuda – ukupna količina robe ili usluga koja se u odreñenom periodu i pod odreñenim uslovima
nudi na tržištu. Ponuda se može posmatrati sa više aspekata: ponuda robe reprodukcione potrošnje,
ponuda robe široke potrošnje i ponuda robe za druge namene.
Tražnja – ukupna količina proizvoda ili usluga koju su tržišni subjekti u odreñenom vremenskom
periodu spremni i kupovno sposobni da, po odreñenoj ceni i drugim uslovima prodaje, kupe na
odreñenom tržištu. Tražnju potrošnih dobara čine sva ona dobra koja služe za zadovoljenje
čovekovih potreba.
Elastičnost ponude – jačina reakcije ponuñene količine nekog dobra na promenu njegove
tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i cene
inputa, ostali nepromenjeni.
Elastičnost tražnje - jačina reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog dobra,
uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene (jednake).
Ravnoteža ponude i tražnje - Tržišna ravnoteža ostvaruje se pri onoj ceni i količini pri
kojima su snage ponude i tražnje izjednačene.
2
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
1.TRŽIŠTE
1.1 Pojam tržišta
Proizvodnja odreñenih vrsta proizvoda mora se prilagoditi brojnim kvantitativnim i kvalitativnim
promenama okruženja, a kako bi to prilagoñavanje bilo uspešno, neophodno je poznavati
tržište.Važnost tržišta ogleda se u njegovoj moći da pomogne mnogim proizvoñačima da što bolje
uoče zahteve potrošača, u cilju zadovoljavanja njihovih potreba. Odreñivanje osnovnog obeležja
tržišnog sastava i njegove važnosti osnovna su polazišta za uspešno funkcioniranje mnogih
poslovnih subjekata.
Svojina i tržište predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odreñuje ko će biti
učesnik na tržištu i kako će se ponašati u tržišnoj razmeni, dok tržište predstavlja ureñeni i ustaljeni
postupak odvijanja razmene. Ta ureñenost tržišta znači da postoje odreñena definisana pravila
ponašanja kojih treba da se pridržavaju učesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki učesnik u
razmeni može da predviña reakcije drugih učesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguće
sankcije u slučaju ako se jedan od učesnika u razmeni ne pridržava ustaljenih pravila ponašanja. Na
osnovu ovoga može se reći da tržište predstavlja ureñeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Može se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tražnje koji se na odreñenom prostoru i u
odreñeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga. Da bi se neki proizvod mogao
prodavati, za njega treba da postoji tržište. Ukoliko nema tržišta nema ni biznisa.
Tržište nije statičan i nepromenljiv potencijal. Šta više, to je jedan dinamičan organizam u kome se
kontinuirano dešavaju raznovrsne ekonomske i društvene promene.
Tržište se može definisati na različite načine u zavisnosti od svrhe definisanja. Različitost gledišta i
definicija o tržištu izraz je poznate činjenice da je tržište kao fenomen veoma kompleksno, da
postoje mnogobrojni aspekti analize tržišta i različite forme u kojima se tržište ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tržištu, definiše se kao: ”sveukupnost odnosa
ponude i tražnje koji na odreñenom mestu i odreñenom vremenu utiču na prodaju pojedinih roba i
skup svih ustanova područja i ureñaja koji omogućuju organizovani i stalni kontakt izmeñu kupaca i
prodavaca.”
Iz ugla markeninga tržište se može definisati kao “agregantni skup snaga i uslova u okviru kojih
kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga”.
Opšta teorija sistema definiše pojam tržišta kao “jedan složen dinamički i stohastički sistem, koji je
istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema”.
3
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------1.2 Funkcije tržišta
Osnovna funkcija tržišta ogleda se u povezivanju proizvodnje i potrošnje. Ova osnovna tržišna
funkcija može se rasčlaniti na četiri konkretne tržišne funkcije:
o Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvoñača
Tržište prima jednu opštu informaciju o stanju ponude i tražnje za odreñenom robom ili
uslugom. Ta informacija je u stvari tržišna cena. Na osnovu kretanja tržišne cene
privredni subjekt se može informisati o stanju ponude i tražnje, na konkretnom tržištu, i
na osnovu toga uočiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu.
o Selektivna funkcija (funkcija regulatora privrednih kretanja)
Tržište vrši selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tržištu se za istu
vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode.
o Alokativna funkcija (usklañivanje ponude i tražnje)
Tržište omogućava razmeštaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne
aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. U zavisnosti od toga da li
tržišne cene rastu ili opadaju, ponuda i tražnja se menjaju sa težnjom da se uravnoteže.
o Distributivna funkcija (funkcija raspodele)
Tržište ovu funkciju ostvaruje odreñivanjem cena faktora proizvodnje čime utiče na
formiranje primarne raspodele društvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici
stiču dohodak i učestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.
1.3 Dimenzije tržišta
Brojne definicije tržišta ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije tržišta bez kojih
se ono ne može definisati su sledeće:
o
Ljudi
o
Platežna sposobnost
o
Spremnost ljudi
o
Proizvodi ili usluge
o
Vreme
o
Prostor
Ljudi se na tržištu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi tržište ne bi moglo
funkcionisati. Meñutim razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve više
zauzimaju mesto čoveku, pa se očekuje da će tržište u budućnosti sve manje zavisiti od ljudi, a sve
više od sredstava i informacija.
Platežna sposobnost u odreñenom vremenskom intervalu, ne ograničava se samo na zarade i plate
koje se mesečno primaju već se mora dopuniti štednjom (ulozi na štednji, pokretna i nepokretna
imovina koja se može prevesti u novac) i potrošačkim kreditima
4
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takoñe definiše tržište.
Vreme je takoñe bitna dimenzija tržišta. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali u pogrešno vreme je
isto kao i nemati ih uopšte ili još gore od toga. Uvek moramo raspolagati sa tržišnim informacijama
kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.
Prostor kao dimenzija tržišta je slična predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogrešnom mestu je
čist promašaj. Bolje da ih upošte nismo imali, jer smo bespotrebno i pogrešno utrošili resurse.
1.4 Podela tržišta
I Sa geografskog aspekta, tržište se deli na :
o lokalno tržište koga karaktriše ponuda i tražnja na užem lokalnom području (grad,opština)
o regionalno tržište predstavlja skup lokalnih tržišta, pri čemu se ponuda i tražnja odvijaju na
regionalnom prostoru
o nacionalno tržište, unutrašnje ili domaće, predstavlja skup regionalnih tržišta u okviru jedne
zemlje, pri čemu domaća ponuda ne mora biti usmerena na domaću tražnju, već može biti
usmerena i na svetsku tražnju
o svetsko tžište predstavlja tržište svih zemalja sveta
II Sa aspekta tržišnih struktura, tržište se deli na :
o perfektno tržište koga karakteriše razmena po tržišnim cenama koje se obrazuju kao sinteza
postojećih odnosa ponude tražnje
o imperfektno tržište koga karakterišu: ograničenost konkurencije, diferenciranje proizvoda i
cena iste namene, slaba meñugranska obilnost sredstava
III Sa aspekta marketinga, tržište se deli na :
o tržište lične potrošnje koga čine potrošači, proizvoñači i institucije koje obezbeñuju dobra i
usluge za zadovoljenje individualnih potreba
o tržište proizvodno – uslužne potrošnje koga čine potrošači, proizvoñači i institucije koje
obezbeñuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno-uslužnih
potreba kolektivnih potrošača
IV Sa stanovišta predmeta kupoprodaje postoje sledeće vrste tržišta:
o tržište roba i usluga
o tržište faktora proizvodnje (kapital, rad, zemlja)
o tržište novca i hartija od vrednost
V Prema količini robe koja se kupuje i prodaje, tržište se deli na:
o tržište na veliko
o tržište na malo
5
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------1.5 Segmentacija tržišta
Tržište je heterogeno kako sa stanovišta ponude tako i sa stanovišta tražnje. Osnovni razlog da se
preduzeće odluči na segmentaciju tržišta je prihvatanje činjenice da tržište nije homogeno i da se
potrošači ne samo razlikuju meñu sobom već i da to hoće da ispolje svojim ponašanjem na tržištu.
Drugim rečima treba nostojati da razlike u ponašanju potrošača unutar jednog segmenta budu što
manje a izmeñu segmenata budu što veće.
Tržište se deli na homogene segmente koristeći se čitavim nizom kriterijuma. Ovi kriterijumi se
razlikuju u zavisnosti o kom tržištu je reč. Jedni kriterijumi se primenjuju za tržište proizvodnih a
drugi za tržište potrošnih dobara.
1.6 Konkurencija
Odnosi izmeñu prodavaca i kupaca ispoljavaju se kroz konkurenciju. Reč konkurencija potiče od
novolatinske reči concurrentia, a označava takmičenje, utakmicu. Konkurencija je jedan od
osnovnih principa tržišne ekonomije. Ona podrazumeva da je svaka poslovna delatnost predmet
konkurentskog pritiska drugih. Konkurencija je takvo tržišno stanje koje podrazumeva:
o “utakmicu” izmeñu prodavaca sa ciljem da svoju robu prodaju po što povoljnijim uslovima i
u što većem obimu. U tu svrhu koriste se različita sredstva, kao što su niže cene, bolji
kvalitet, brža isporuka i slično.
o “utakmicu” izmeñu kupaca koji se nadmeću u povećanju cena kako bi došli do željene robe
o “utakmicu” izmeñu prodavaca, sa jedne strane, i kupaca, sa druge strane, gde svaka strana
nastoji da ostvari povoljnije rezultate za sebe.
Meñu tržišnim učesnicima se na tržištu mogu uspostaviti konkurentski odnosi različite prirode i sa
različitim uticajima na funcionisanje privrede. Različiti konkurentski odnosi na različite načine utiču
na obrazovanje konkretne tržišne strukture, odnosno odreñenih tržišnih stanja.
Slobodnu konkurenciju karakterišu atomiziranost ponude i tražnje, homogenost robe, približno
jednaka kupovna moć kupaca, slobodno kretanje kapitala, roba i rada i potpuna transparentnost
tržišta. Tržište koje ispunjava navedene uslove, tzv. tržište slobodne konkurencije praktično nikada
nije postojalo. Ipak, teorijski model tržišta slobodne konkurencije je od izuzetnog značanja u
pogledu izučavanja tržišnih aktivnosti i sličnih analiza.
Monopolsko tržište je suprotnost tržišta slobodne konkurencije. Osnovne karakteristike potpuno
monopolizovanog tržišta su:
o Postoji jedan proizvoñač tj. kupac odreñenog proizvoda što mu pruža mogućnost
samostalnog odreñivanja cene i ostalih uslova prodaje odnosno kupovine
o Postoji potpuna neelastičnost tražnje
o Mobilnost faktora proizvodnje i robe je svedena na minimum
o Ne postoji mogućnost supstitucije proizvoda
o Ne postoji mogućnost da se na tržištu pojave novi prodavci tj. kupci
6
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Monopol je takvo stanje na tržištu kada preduzeće nema konkurenta. U okviru monopolskih tržišnih
stanja razlikujemo:
• Čist monopol – jedan prodavac na strani ponude i više kupaca na strani tražnje
• Monopson – jedan kupac na strani tražnje i više prodavaca na strani ponude
• Ograničeni monopol – jedan prodavac na strani ponude i nekoliko kupaca na strani tražnje
• Ograničeni monopson – jedan kupac na strani tražnje i nekoliko prodavaca na strani ponude
• Bilateralni monopol – jedan prodavac na strani ponude i jedan kupac na strani tražnje
Po svom nastanku monopoli mogu biti:
• Prirodni monopoli – nastaju kao posledica retkih i ograničenih prirodnih resursa
• Zakonski monopoli – nastaju na osnovu državnih propisa
• Ekonomski monopoli – monopoli nastali radi ostvarenja ekonomskih ciljeva
• Oktopodski monopoli – kombinacija ekonomskih i prirodnih monopola
Ograničena ili nepotpuna konkurencija je takvo tržišno stanje kojem nedostaje jedan ili više
pretpostavki slobodne konkurencije. Većina ekonomista smatra da ograničenu konkurenciju
obeležava postojanje oligopola. Reč oligopol potiče od grčke reči oligos što znači mali, malen i
poleo što znači prodajem. Razlikujemo:
• Oligopol – nekoliko prodavaca na strani prodaje i više kupaca na strani tražnje
• Oligopson – nekoliko kupaca na strani tražnje i više prodavaca na strani ponude
• Bilateralni oligopol – nekoliko prodavaca na strani ponude i nekoliko kupaca na strani
tražnje
Najjednostavniji oblik oligopola se naziva duopl. Duopol je takvo tržišno stanje gde postoje dva
prodavca koja meñusobno konkurišu, a veliki broj kupaca.
Savršena konkurencija i bilateralni monopol su dva ekstremna tržišna stanja koja više
predstavljaju hipotetično stanje. Ako preduzeće može osetno uticati na tržišnu cenu svoje
proizvodnje, tada se preduzeće klasifikuje kao „nesavršeni konkurent”. Nesavršena konkurencija
preovladava u industriji kad god pojedinačni prodavci imaju odreñeni nadzor nad cenom svog
proizvoda.
7
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. TRAŽNJA
2.1 Pojam tražnje
Tražnja podrazumeva odreñenu količinu i vrstu materijalnih dobara i usluga koju su kupci spremni
da kupe po odgovarajućoj ceni. U tesnoj je vezi sa potrošnjom, s obzirom da je krajnji cilj tražnje
upotreba dobara radi zadovoljavanja odreñenih ljuskih potreba.
Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga manje kupovati i obrnuto - što mu je niža cena više će se
kupovati, uz ostale nepromenjene uslove.
Sa aspekta proizvoñača odgovarajuća je ona količina proizvoda koju on može da proizvede
raspoloživim činiocima proizvodnje uz najmanji utrošak ukupnog rada po jedinici proizvoda, dok je
odgovarajuća ona cena proizvoda koja mu nadoknañuje sve troškove oko plaćanja faktora
proizvodnje i obezbeñuje zaradu iznad tih troškova koja ga izjednačava sa istim takvim
proizvoñačem.
Sa aspekta potrošača odgovarajuća je ona količina proizvoda date vrste koju on može da kupi da bi
zadovoljio svoje uobičajene potrebe, dok je odgovarajuća ona cena proizvoda po kojoj on može da
kupi odgovarajuću količinu proizvoda.
Tražnja se može izražavati u naturalnim pokazateljima (komadi, jedinice, kilogrami, metri itd.) i
vrednosnim pokazateljima, putem cena. Naturalno izražavanje tražnje se koristi prilikom analize
funkcionalnih odnosa izmeñu cene i količine tražnje za pojedinačnim proizvodom, dok su vrednosni
pokazatelji u upotrebi pri analizi agregatnih veličina.
2.2 Vrste tražnje
I Sa aspekta veličine tržišta, tražnja može biti:
o lokalna
o nacionalna
o svetska
II Prema vremenskom kriterijumu, tražnju delima na:
o dnevnu
o nedeljnu
o mesečnu
o godišnju
III Prema subjektima, postoje sledeće vrste tražnje:
o pojedinačna
o tražnja privredne grane
8
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------o
ukupna tražnja celog društva
IV Prema nameni, tražnju delimo na:
o tražnju za proizvodnim dobrima (sredstva za rad i predmeti rada)
o tražnju za potrošnim dobrima (nužna dobra, luksuzna i trajna dobra)
V Sa prostornog aspekta, postoje dve vrste tražnje:
o domaća tražnja
o inostrana tražnja
Ukupna agregatna tražnja se sastoji iz tražnje za sredstvima za proizvodnju i tražnje za finalnim
proizvodima.
Finalnu tražnju čini zbir domaće i inostrane tražnje, odnosno lična i zajednička potrošnja,
investicije i izvoz.
Efektivna tražnja je stvarna tražnja potrošača u datom vremenu pri datim uslovima kupoprodaje, a
pre svega, pri datoj ceni odreñenog proizvoda.
Platežno sposobna tražnja podrazumeva potencijalnu mogućnost potrošača da kupe odreñenu
količinu robe pri datim cenama.
Faktori koji deluju na obim i strukturu tražnje su: sistem potreba (broj kupaca, očekivanja, ukusi
kupaca i slično), dohodak i cene. Najdominantiji faktor jesu cene.
2.3 Odnos cene i tražnje
Kod potražnje količina i cena su obrnuto proporcionalne: količina raste kada cena opada i obrnuto.
Kada cena raste, kupci kupuju manje robe. Kada se cena smanjuje, tražena se količina povećava.
Meñusobni odnos cene i tražnje može se izraziti tabelarno (skala tražnje), grafički u koordinatnom
sistemu (kriva tražnje) i putem algebarske funkcije.
Skala tražnje
Situacija
Cena
Obim tražnje (količina)
A
10
5
B
8
8
C
6
12
9
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------D
4
16
E
2
20
Slika 1: Skala tražnje
Cena p
Kriva
tražnje
A
10
B
8
C
6
D
4
E
2
0
4
8
12
16
20
Obim tražnje Q
Slika 2: Kriva tražnje
Kriva tržišne tražnje se dobija kada se krive individualnih tražnji saberu horizontalno.
Zbir svih individualnih tražnji za odreñenim proizvodom ili uslugom prikazuje tzv. tržišnu
tražnju.
10
cena
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tržna tražnja D= A +
B
D
A
B
0
tražnja
Slika 3: Tržišna tražnja
zašto se tražena količina dobara sm kada cena raste.
Efekat supstitucije
Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim
dobrom. Na primer, ako se povećava cena ovčeg sira, konzumiraće se više kravlji sir.
Efekat dohotka
Ovaj razlog dolazi do izražaja u uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromašniji ako
ostali uslovi ostaju nepromenjeni. Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi
benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih
dobara.
Opšti zakon tražnje prikazuje tražnju kao funkciju cene, ali i ostalih varijabli od kojih ona zavisi.
11
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
3. PONUDA
3.1 Pojam ponude
Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koju su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u
odreñeno vreme, na odreñenom mestu, po odreñenim cenama.
Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos izmeñu njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su
proizvoñači voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno
troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon ponude. Zbog odnosa direktne
proporcionalnosti izmeñu ponuñene količine i tržišne cene, povećanjem cena dolazi do povećanja
ponude.
Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da prodaju po odreñenoj, odnosno bilo kojoj
realnoj ceni. Obim i struktura ponude zavisi od obima i strukture društvenog proizvoda, stepena
robnosti privrede, cena i troškovi proizvodnje.
Ponuda se nalazi u tesnoj vezi sa proizvodnjom, jer bez proizvodnje nema ni ponude. Proizvodnja je
materijalna sadržina ponude.
Kao i tražnja, i ponuda se može izražavati u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Naturalni su
oni pokazatelji koji se izražavaju u fizičkim jedinicama mere i koriste za izražavanje veza izmeñu
cena i ponude konkretne robe, dok se analiza globalnih kategorija i globalnih odnosa na tržištu i u
privredi vrši preko vrednosnih pokazatelja.
3.2 Vrste ponude
I Sa aspekta tržišta, ponuda može biti:
o lokalna
o nacionalna
o svetska
II Prema vremenskom kriterijumu, ponuda se deli na:
o dnevnu
o nedeljnu
o mesečnu
o godišnju
III Sa aspekata subjekata, ponuda može biti:
o ponuda jednog preduzeća
o ponuda privredne grane
o ukupna agregatna ponuda
12
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------IV Prema broju prodavaca, ponudu delimo na:
o konkurentnu ponudu
o oligopolsku ponuda
o monopolsku ponudu
V Prema nameni, razlikujemo
o ponudu sredstava za proizvodnju
o ponudu finalnih potrošnih dobara
VI Ponuda može biti i
o fiksna ponuda
o varijabilna ponuda
3.3 Odnos cene i ponude
Meñusobni odnos cene i ponude može se izraziti tabelarno (skala ponude), grafički u
koordinatnom sistemu (kriva ponude) i putem algebarske funkcije.
Skala ponude
Situacija
Cena
Obim ponude (količina)
A
10
20
B
8
16
C
6
12
D
4
8
E
2
3
Slika 4. Skala ponude
Iz skale se može zaključiti da postoji istosmerno kretanje cene i ponude. Ponuda je najveća kada je i
cena najveća. Sa smanjenjem cene, smanjuje se i ponuda. Najmanja ponuda odgovara najnižoj ceni.
Kriva ponude se izvodi iz skale ponude.
13
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Cena p
Kriva ponude
A
10
B
8
C
6
D
4
E
2
0
4
8
12
16
20
Količina ponude Q
Slika 5: Kriva ponude
U slučaju promene cene nekog dobra menja se i njegova ponuda, što uslovljava kretanje duž krive
ponude.
Ključna determinanta ponude jeste veličina troškova proizvodnje. Kada su troškovi proizvodnje
nekog dobra niski u odnosu na tržišnu cenu, proizvoñači ostvaruju profit i nude veliku količinu tih
dobara. I obrnuto, kada su troškovi proizvodnje visoki u odnosu na cenu, preduzeća nemaju inetresa,
jer nema profita, i proizvode malo ili jednostavno napuštaju takvu proizvodnju. Na veličinu troškova
deluju troškovi tehnologije, inputi, vladine regulative itd.
Zbir svih individualnih ponuda, tj. zbir svih ponuda jednog proizvoda predstavlja tržišnu ponudu.
Kriva tržišne ponude dobija se horizontalnim sabiranjem kriva individualnih ponuda.
14
cena
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
A
B
S
Tržina ponuda S = A
+B
0
ponuda
Slika 6: Tržišna ponuda
15
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
4. ELASTIČNOST
Elastičnost meri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja nam kaže
za koliko posto će se promeniti jedna varijabla, ako druga varijabla poraste za 1%.
4.1 Elastičnost tražnje
Cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost količine tražnje na promenu cena. Tražena količina robe
je u obrnutoj srazmeri sa cenom. Elastičnost tražnje na cenu, ili elastičnost tražnje , predstavlja
jačinu reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog dobra, uz preduslov da ostale
stvari ostanu nepromenjene (jednake).
4.1.1 Cenovna elastičnost
Direktna elastičnost se meri preko koeficijenta elastičnosti.
Koeficijent elastičnosti je odnos izmeñu procentualne promene u količini tražene robe (zavisna
promenljiva) i procentualne promene cene tražne robe (nezavisno promenljiva).
E dx =
Kada je koeficijent veći od 1, imamo elastičnu tražnju.
Ako je manji od 1, u pitanju je neelastična tražnja.
C cena
C količina
16
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj elastičnosti tražnje.
C cena
C količina
Elastičnost tražnje je uvek negativna, jer se količine i cene kreću u suprotnom pravcu. Elastičnost
tražnje je visoka, ako je veliki negativan broj, a niska elastičnost tražnje ako nizak negativan broj i
kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu.
Unakrsna elastičnost tražnje pokazuje kako tražnja za jednom vrstom robe reaguje na promenu cene
neke druge robe. Meri se koeficijentom unakrsne elastičnosti koji se dobija kada se relativna
promena tražene količine jednog proizvoda stavi u odnos sa relativnom promenom cene drugog
proizvoda.
E dx/y =
Ako je Edx/y = 0, na tražnju robe x ne utiče promena cena robe y.
Ako je Edx/y > 0, reč je o supstitutima, proizvodima koji zadovoljavaju istu čovekovu potrebu.
Ako je Edx/y < 0, reč je o komplementarnim dobrima koja se ne mogu trošiti nezavisno jedno od
drugog.
4.1.2 Dohodovna elastičnost tražnje
Dohodovna elastičnost tražnje je odnos izmeñu relativne promene tražene količine neke robe i
relativne promene realnog dohotka.
E dx/D =
17
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Za dohodavnu elastičnost tražnje važe sledeći zakoni:
Prvi Engelov zakon: što je dohodak veći to je procentualno učešće izdataka (troškova) za ishranu u
ukupnom dohotku manje, i obratno.
Drugi Engelov zakon: udeo izdataka (troškova) za odeću u ukupnom dohotku ostaje
aproksimativno isti bez obzira na visinu dohotka.
Treći Engelov zakon: udeo izdataka (troškova) za stanovanje, ogrev i osvetljenje ostaje
aproksimativno isti bez obzira na kretanje dohotka.
Četvrti Engelov zakon: što je dohodak veći to je procentualno učešće izdataka (troškova) za
higijenu, kulturu, sport, putovanja i sl. u ukupnom dohotku veće.
4.2 Elastičnost ponude
Elastičnost ponude definišemo kao jačinu reakcije ponuñene količine nekog dobra na promenu
njegove tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i
cene inputa, ostali nepromenjeni.
Drugačije rečeno, elastičnost ponude meri procentnu promenu ponuñene količine koja je
pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra od 1% . Ova je elastičnost obično pozitivna,
jer viša cena podstiče proizvoñače na povećanu proizvodnju. Elastičnost ponude je zapravo promena
ponude u odnosu na promenu cene.
E sx =
Kada je koeficijent elastičnosti ponude beskonačna veličina, radi se o savršeno elastičnoj ponudi
koja se javlja u situaciji kada se cena ne menja, dok obim ponude raste ili opada.
K cena
K količina
18
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Kada je koeficijent elastičnosti veći od jedinice, ponuda je elastična što ukazuje na reakciju ponude
u većoj meri nego što su promene cene. Sa odreñenom promenom cene, dolazi do veće promene u
količini ponuñene robe.
Kod jedinične ili unitarne elastičnosti ponude, koeficijent je jednak jedinici i označava situaciju da
odreñenom promenom cene neke robe dolazi do iste promene u ponudi te robe.
K cena
K količina
Neelastična ponuda nastaje onda kada cene nekog proizvoda brže rastu ili opadaju nego što raste ili
opada količina nuñene robe. U tom slučaju, koeficijent elastičnosti ponude je manji od jedinice.
Savšeno neelastična ponuda je ekstremna situacija kada je koeficijent elastičnosti ponude jednak
nuli. Bilo kakva promena cena ne izaziva nikakvu promenu u količini.
K cena
K količina
19
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------4.3 Ravnoteža ponude i tražnje
Tržišna ravnoteža ostvaruje se pri onoj ceni i količini pri kojima su snage ponude i tražnje
izjednačene.
U ravnoteži ne postoji tendencija rasta ili opadanja cene.
Ponuda i tražnja meñusobno deluju da bi dovele do ravnotežne cene i ravnotežne količine, ili tržišne
ravnoteže.
Ravnotežna cena još se naziva cenom koja čisti tržište. To znači da su sve narudžbe ispunjene a svi
ponuñači zadovoljni.
20
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
5. ZAKLJUČAK
Prelazak na tržišni način poslovanja zahteva od proizvoñača objektivnije poslovno ponašanje i
procenjivanje budućih poslovnih aktivnosti. Koncepcija poslovanja mora se prilagoditi tržišnom
načinu poslovanja, jer su se i drugi uslovi značajno promenili.
Kako bi proizvoñači mogli doneti kvalitetne poslovne odluke, moraju dobro poznavati tržišnu
strukturu, prilagoditi se tržištu u pogledu veličine i proizvodnog programa, kao i pripremi plasmana
proizvoda za tržište. Isto tako moraju uočiti i zakonitosti koje deluju na tržištu, kako bi mogli
odrediti tržišnu strategiju i pravilno usmeriti svoju proizvodnju.
Istraživanje tržišta omogućava proizvoñačima smanjenje tržišnog rizika, odnosno omogućuje
povećanje verovatnoće uspeha, kao i povratnu informaciju od potrošača, bez kojih je nemoguće
razumeti dinamiku tržišta. Samo temeljnim istraživanjem i stalnim praćenjem tržišta, proizvoñači u
mogućnosti su postići kvalitetnu poslovnu politiku.
21
VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC
Inženjerski menadžment
------------------------------------------------------------------------------------------------------
6. LITERATURA
[1] D.Kragulj, “Ekonomija”, FON, Begrad, 2003.
[2] www.fon.rs
[3] www.ekfak.kg.ac.rs
[4] Veselinović P., “Ekonomija”, Beograd 2009.
[5] Barać S., Stakić B., “Praktikum za osnove ekonomije”, Beograd 2007.
22
Download

Seminarski rad TRZISNE SILE PONUDE I TRAZNJE.pdf