w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
Sadržaj:
r
i
k
s
ar
s
r
.
ad
n
i
m
.se
1. Definisanje religije
2. Klasifikacije religija
2.1. Preteističke religije - totemizam i animizam
2.2. Teističke religije
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
m
e
s
w.
4. Religij dalekog istoka
4.1. Hinduizam
4.2. Budizam
4.3. Konfučijanizam i taoizam
4.4. Najveće svetske religije
ww
e
s
.
w
ww
5. Teorije religije
s
r
.
d
a
r
i
k
kir
3. Monoteističke religije
3.1. Judaizam
3.2. Hrišćanstvo
3.2.1. Raskoli u hrišćanstvu, katolička i pravoslavna crkva
3.2.1.1. Katolička crkva
3.2.1.2. Pravoslavna crkva
3.3. Islam
e
s
.
w
s
r
.
ad
6. Tipovi verskih organizacija
6.1. Crkve i sekte
6.2. Denominacije i kultovi
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
7. Sekularizacija i društvene promene
8. Novi verski pokreti
8.1. Tipovi novih verskih pokreta
w
w
w
e
s
.
w
ww
Zaključak
Rezime
s
r
.
d
a
s
r
.
d
kira
Ključne reči
s
r
a
in
Literatura
m
e
s
w.
e
s
.
ww
ww
w
kira
s
r
.
d
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
2
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
R E L I G I JE
U
s
r
.
ad
SVETU
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
„Kako? Zar je čovek samo neuspeo pokušaj
pokušaj Bož
Božiji? Ili Bog samo neupeo pokušaj čoveč
ovečiji?“ .
Fridrih Nič
Niče
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
1. Definisanje religije
k
s
r
ina
Raznolikost verskih uverenja i organizacija toliko je ogromna da su naučnicu u
velikim mukama kada hoće da daju jednu opšteprihvatljivu definiciju religije.
Religija spada u red najsloženijih i najtrajnijih društvenih pojava.
m
e
s
w.
ww
s
r
.
ad
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
Emil Dirkem, francuski sociolog religije, u delu „ Elementarni oblici religijskog
života“ izneo je nekoliko karakterističnih odlika svake religije:
• Za sve što nazivamo „religijskim“ karakterističan je pojam natprirodnog. „ Pod tim
se razume svaki poredak stvari koji prelazilazi domašaj našeg razuma: natprirorodnoto je svet misterije, nesaznatljivog. Religija bi, dakle bila neka vrsta spekulacije o
svemu što izmiče nauci i, uopšte distinktivnom mišljenju “ .
• Pojam boga se više ne smatra dovoljno odredbom religije. Jer, postoje velike
religije u kojima ideja boga nije prisutna, ima „religija bez boga“ . U prvom redu
budizam uopšte ne priznaje boga od koga čovek zavisi. Tako bi „ minimalna
definicija religije glasila: verovanje u duhovna bića“ .
• Religijske pojave se svrstavaju u dve osnovne kategorije: verovanja i obrede ili
rituale. Verovanja su stvar svesti i sastoje se od ideja i predstava, dok su obredi
odreñeni načini delanja, izvoñenje praktičnih radnji.
• U svakoj religiji razlikujemo postojanje profanog, na jednoj strani, i svetog na
drugoj. „ Verovanja, mitovi, dogme ili legende su predstave ili sistemi predstava koji
izražavaju prirodu svetih stvari . . . pod svetim stvarima ne treba razumeti naprosto
w
w
w
s
r
.
d
kira
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
ww
Đuro Šušnjić, Ribari ljuskih duša, Velika edicija ideja, Beograd, 1984., str.171.
s
r
.
d
kira
e
s
.
w
ww
m
e
s
w.
1
e
s
.
w
Religija je, kao jedno specifično viñenje sveta i čoveka, po formi izuzetno
raznorodan, a po sadržaju veoma bogat fenomen: „ Religija je u životu pojedinca i
društva oduvek bila istina društva koje nije znalo, ili još ne zna, ili neće da zna, za
druge istine; možda jedina uteha onima koji se osećaju usamljeni ili izgubljeni u
kosmičkim prostranstvima; putokaz onima koji lutaju ili bi se izgubili u šumi života;
nada za sve koji nisu prihvatili bedu kao kraj svojih mogućnosti; način kontrole
prorodnih i društvenih snaga koje bi inače divljale bez šanse da budu pokorene (
magija) ;
simbolička veza koja uspeva da slije pojedince u društveno telo (
kolektivna svest kao izvor jedinstva) ; čovekov pokušaj da sebe izdvoji kao nešto
različito od svih bića u svetu ( jedino biće koje veruje u više bića) “ .1
ww
s
r
.
d
a
r
i
k
e
s
.
w
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
w
e
s
.
ww
3
w
w
w
s
r
.
d
a
r
i
k
k
w
w
w
s
r
.
ad
ona personalna bića koja se nazivaju bogovima ili duhovima; neka stena, stablo,
kamičak, komad drveta, kuća- jednom reči, bilo koja stvar- mogu da budu sveti “ ,
kaže Dirkem. Sveto i profano bi se moglo najkraće odrediti kao za čoveka uzvišeno i
nisko. Drugi pojam kojim se profano odreñuje je „ prosto“ , „ banalno“ bez dubljeg
značaja za čoveka.
• Religija je isključivo društvena ustanova. „ U religiji, ima nešto večno čemu je
suñeno da nadživi sve pojedinačne simbole u koje se religijska misao redom
zaodevala. Ne može biti društva koje ne oseća potrebu da u pravilnim razmacima
održava i jača kolktivna osećanja i kolektivne ideje koje tvore njegovo jedinstvo i
osobenost. A to moralno obnavljanje može se postići samo putem zborova, skupova i
sabora na kojima pojedinci, tesno približeni jedni drugima, zajednički iznova
potvrñuju svoja zajednička osećanja. “
• U prošlosti, zbog nedovoljno razvijene nauke, religija je često preuzimala njenu
ulogu tumača složenih prirodnih i socijalnih fenomena. U budućnosti s intenzivnim
razvojem nauke, moćže se, prema Dirkemu, očekivati „ da se religija postepeno
povlači pred naukom u meri u kojoj ova postaje sposobnija da preuzme njen zadatak.
“.
• „ Religiozno“ je identično sa „ društvenim“ jer, „ jedno društvo ima sve što je
potrebno da u umu izazove osećanje božanskog“ .
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
ir a
ww
s
r
.
d
ira
k
s
r
ina
ww
m
e
s
w.
e
s
.
w
ww
Sve religije barataju nizom simbola koji izazivaju osećanje poštovanja i
strahopoštovanja, i sve religije imaju rituale ili ceremonije (npr. bogosluženje u crkvi)
u kojima učestvuje zajednica vernika.
s
r
.
d
a
r
i
k
kir
e
s
.
w
Razni religijski simboli 2:
r
i
k
s
ar
n
i
m
.se
w
w
w
s
r
.
d
a
s
r
.
ad
1. red : hrišćanstvo, judaizam, hinduizam
2. red : islam, budizam, šintoizam
3. red : sikizam, bahaizam, džainizam
s
r
.
d
kira
s
r
a
in
ww
e
s
.
ww
w
Wikipedia slobodna enciklopedija
s
r
.
d
kira
ww
Bilo da verovanje u okviru neke religije uključuje bogove ili ne, ona uvek
podrazumevaju neka bića ili predmete koji izazivaju straho poštovanje ili čuñenje. U
nekim religijama ljudi veruju u „ božansku silu“ , a ne u personalizovane bogove. U
drugima postoje figure koje nisu bogovi, ali se poštuju na sličan način ( npr. Buda i
Konfučije) . Religijski rituali veoma su raznoliki. Ritualni činovi mogu se sastojati od
molitve, pojanja, pevanja, jedenja odreñenih vrsta hrane, ili uzdržavanja od jedenja
odreñenih vrsta hrane, od posta u odreñene dane, itd. Pošto su usmereni ka religijskim
simbolima, na ritualne činove obično se gleda kao na nešto sasvim različito od navika
i postupaka u svakodnevnom životu. Paljenje sveće da bi se ukazala čast nekom bogu,
m
e
s
w.
2
e
s
.
w
s
r
.
ad
n
r
i
k
s
ar
4
Download

Seminarski i Diplomski radovi. Seminarski i