9. februar 2015. godine
Svaka treća od 188 firmi ima šansu da preživi stečaj
Svako treće preduzeće od 188 onih za koje je Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana predvidela stečaj,
ima šansu da se u tom postupku oporavi i nastavi da radi, izjavila je savetnica ministra privrede Andrijana
Živanović
Svako treće preduzeće od 188 onih za koje je
Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana
predvidela stečaj, ima šansu da se u tom
postupku oporavi i nastavi da radi, izjavila je
savetnica ministra privrede Andrijana
Živanović dodajući da u svakom slučaju
država neće ostaviti radnike na cedilu.
Da li će firme iskoristiti šansu da se u
procesu stečaja oporave i nastave da rade,
zavisi od svih učesnika u postupku, rekla je
Živanovićeva.
Pre svega, kako je navela, zavisi od poverilaca i njihove zainteresovanosti da pomognu da se ostvari sanacija
firme nad kojom se pokreće stečaj.
Prema njenim rečima, gotovo 70 odsto preduzeća sa spiska posluje suštinski samo fiktivno, nemaju radnike
ili ih imaju manje od pet, a godinama ne obavljaju nikakvu privrednu aktivnost, niti imaju poslovni kapacitet
za reorganizaciju.
"Za ova ova preduzeća stečaj će znaciti formalno-pravni postupak njihovog gašenja. Sa druge strane,
preostalih 30 odsto preduzeća imaju izvestan poslovni kapacitet, koji mogu da iskoriste samo u uslovima
stečaja", rekla je ona.
Prema njenim rečima, u tim firmama je, bilo kroz promenu delatnosti, znatan otpust duga, statusnu
transformaciju ili kroz druge mere reorganizacije, potrebno rešiti strukturne probleme.
Jedino u zaštićenim uslovima koji se obezbeđuju pokretanjem stečaja moguće je sagledati realan poslovni
kapacitet tih preduzeća, sa jedne strane i njihove stvarne dugove, sa druge, navela je Živanovićeva.
"Na toj osnovi je moguće pristupiti izradi plana reorganizacije ili ići u prodaju preduzeća ili njihovih
funkcionalnih delova kroz povoljnije uslove, koje inače stečaj dozvoljava", objasnila je ona.
Govoreći o zaposlenima u tim firmama, savetnica ministra je podsetila da je Zakonom o budžetu za 2015.
obezbeđeno 16 miliona dinara za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima sa spiska Agencije za
privatizaciju, što uključuje i ona nad kojima se pokreće stečaj.
U tom smislu, kako je rekla, svaki radnik može da računa na socijalni program koji se krece u visini od 200
evra po godini staža. Za izvestan broj radnika, pokušaće se i prebacivanje u druge firme u kojima se javlja
nedostatak kvalifikovane radne snage.
"Jedna od mera koja je već u praksi dokazana je moguća ponovna aktivacija radnika, u onim firmama koje
stečaj iskoriste na pravi način i krenu u primenu sanacionih mehanizama bilo putem reorganizacije ili
privatizacije iz stečaja", navela je Živanović.
Kao primer, ona je ukazala na firmu Mitros iz Sremske Mitrovice, koju je nedavno iz stečaja kupila
Austriska firma Gelinger.
"Sada svi nekadašnji radnici ponovo rade u ovoj firmi, a sa realizacijom investicionog programa očekuje se i
proširenje obima aktivnosti i zapošljavanje novih radnika", ukazuje ona.
Živanović je rekla da je stečaj u 188 firmi posledica duboke strukturne krize u koju su ta preduzeća odavno
zapala i jedina mogućnost za izlazak iz takvog stanja.
"Pravo pitanje je zašto se dozvolilo da 188 firmi zapadne u takve strukturne probleme u poslovanju, koji se
pri tom godinama ne rešavaju, već se gomilaju. A svako preduzeće je živ organizam. I dok je živo, pa makar
to značilo i da se samo formalno tretira kao aktivno, to preduzeće košta. Ako je te troškove nemoguće
pokriti iz prihoda firme, onda oni direktno ili indirektno padaju na teret budžeta", rekla je ona.
Živanovićeva je navela i da u Srbiji postoje ozbiljne predrasude o stečaju, koji se posmatra kao stanje u
kome svi gube - radnici ostaju bez posla, firma se rasprodaje u delove, a poverioci su jednostavno u poziciji
da otpisuju svoja potraživanja od stečajnog dužnika.
"E, to nije stečaj. To je samo krajnja situacija kada ni jedna druga mera sanacije, koja je pokušana, nije
moguća. To je nezainteresovan, pasivan pristup stečaju", kazala je sagovornica Tanjuga.
Prema njenim rečima, u okviru Ministarstva privrede planirana je izrada novih i/ili izmene i dopune
postojećih propisa i to čitavog paketa propisa kojima će se omogućiti aktivan pristup rešavanju problema
nelikvidne privrede, a naročito stvaranju uslova za lakšu poslovno-finansijsku konsolidaciju preduzeća koja
se nalaze u predstečajnoj fazi ili nad kojima se pokreće stečaj.
U tom cilju, dodaje, već su formirane tri radne grupe,
One će se baviti izradom predloga izmena i dopuna Zakona o sporazumnom finansijskom restukturiranju,
kojim će se prvi put omogućiti i preduzetnicima da koriste model legalne formalne finansijske konsolidacije.
Zatim, tu je Izmena i dopuna pravilnika u utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom
masom i Izmena i dopuna pravilnika o načinu sprovođenja reorganizacije po unapred pripremljenom planu
reorganizacije (UPPR) i sadržini tog plana, a kojima će se u kratkom vremenskom roku svim preduzećima
koja zapadnu u strukturne probleme olakšati korišćenje instrumenata sanacije bilo pre ili nakon pokretanja
stečaja.
U Srbiji posluje 626 firmi iz SAD
U Srbiji je registrovano 626 preduzeća sa američkim udelom u vlasništvu, u kojima je zaposleno ukupno
3.375 ljudi.
Njihov godišnji prihod je oko 27,7 miliona, a ukupni neto
profit oko 2,8 miliona evra.
Njima bi uskoro mogla da se pridruži i kompanija Esmark
koja pregovara o kupovini Železare Smederevo.
Prema podacima kompanije Bisnode AB, najvećeg
evropskog provajdera poslovnih i bonitetnih informacija sa
sedištem u Stokholmu, u Srbiji posluju kompanije sa kapitalom iz SAD u oblasti proizvodnje osvežavajućih
pića, konsultanskih usluga, informacionih tehnologija, računarskog programiranja, gajenja žita, trgovine na
veliko farmaceutskim prizvodima, reklamnih agencija...
U pogledu poslovanja najviše tih kompanija ima promet od 50.000 do 200.000 evra, sa profitom do 50.000
evra, aktivom od 50.000 evra i brojem zaposlenih do 20.
U pogledu rasta poslovanja 33 kompanije ima godišnji rast prometa do 20 odsto, a 53 više od 20 odsto. Tri
kompanije imaju rast profita do 20 odsto, a 52 više od 20 odsto.
Od 626 kompanija sa američkim kapitalom u Srbiji, njih 18 ima najbolju bonitetnu ocenu A1, navedeno je u
analizi kompanija Bisnode AB.
Među napoznatije američke kompanije koje posluju u Srbiji spadaju Koka Kola (Coca Cola) i Majkrosoft
(Microsoft), a uskoro bi mogao da im se pridruži i Esmark, koji pregovara sa Vladom Srbije o kupovini
Železare Smederevo.
Esmark je malo poznat javnosti u Srbiji, a reč je o privatnoj kompaniji, osnovanoj 2003. godine, koja je
jedna od vodećih prerađivača i distributera ravno-valjanog čelika i treći proizvođač čelicnih ploča u SAD.
Američki gigant ima godišnji obrt od milijardu dolara.
Iako ima duboku tradiciju u proizvodnji čelika, Esmark je tokom niza godina diverzifikovao svoja
interesovanja i poslovanje, fokusirajući se na nekoliko ključnih industrijskih grana, poput proizvodnje
čelika, istraživanja u oblasti nafte i gasa, u avio-uslugama, nekretninama, tehnologiji i sportskom
menadžmentu, piše na internet stranici te kompanije.
Globalni informatički gigant Majkrosoft, u Srbiji je prisutan od 2002. kada je otvorio kancelariju u
Beogradu i tada su predstavnici Vlade Srbije potpisali, nadaleko čuveni, sporazum o strateškoj saradnji u
oblasti informatičkih tehnologija (IT) sa osnivačem te američke kompanije Bilom Gejtsom.
Ugovor o strateškom partnerstvu predstavljao je već tada osnov dugoročne saradnje, sa ciljem stimulacije
naučnog i tehnološkog razvoja na svim nivoima u Srbiji.
Beogradske kancelarija Majkrosofta ostvarila je zavidne rezultate u razvoju lokalnog IT tržišta. Pokrenuta je
legalizacijska kampanja tokom koje je, samo u prvom talasu, licenciran Majkrosofov softver na 30.000
računara u državnoj administraciji, dok je kompanija donirala softverske pakete za 50.000 računara
akademskim ustanovama.
Kancelarija u Beogradu zaslužna je i za lokalizaciju najpopularnijih Majkrosoftovih proizvoda, operativnog
sistema Vindouz (Windows) i paketa za poslovnu produktivnost Majkrosoft Ofis (Microsoft Office).
Kompanija Koka - Kola HBC Srbija posluje u našoj zemlji od 1997. godine. Sa sedištem u Zemunu,
raspolaže sa tri punionice širom Srbije, a uz to ima ičetiri distributivna centra i to je jedna od najvećih
kompanija u industriji bezalkoholnih pića u zemlji.
Zapošljava više od 1.300 ljudi i indirektno utiče na zapošljavanje 10 puta više ljudi, tačnije, podržava 11.600
radnih mesta u celokupnoj srpskoj ekonomiji.
Aplikacija sprečava rad “na crno”
Poslodavcima će sada biti mnogo teže da zapošljavaju radnike “na crno” i izbegavaju plaćanje doprinosa.
Naime, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja dobio je
elektronsku aplikaciju kojom će to biti lakše proverljivo.
Aplikaciju su napravili informatičari Centralnog registra, a od sutra
na njihovom sajtu biće objavljena i aplikacija koja će poslodavcima
omogućiti da sami lakše dođu do uverenja i obrazaca o pravima i
obavezama vezanim za plaćanje poreza.
Direktorka Centralnog registra Milica Danilović rekla je za Tanjug,
da aplikacija kojom se kontroliše rad “na crno” zapravo
inspektorima omogućava uvid u podatke o zaposlenima koje je poslodavac prijavio na obavezno socijalno
osiguranje.
"Znajući unapred ko je od osoba zatečenih na radu prijavljen na obavezno socijalno osiguranje, inspektor
rada u momentu nadzora efikasnije će moći da identifikuje lice na radu ''na crno'' i preduzme dalje potrebne
mere", navela je ona.
Danilović je objasnila i da je izmenama i dopunama Zakona o radu predviđeno da inspektori rada u
obavljanju svojih poslova, inspekcijskih nadzora koriste podatke iz baze Centralnog registra.
"U tom smislu smo sa Ministarstvom rada potpisali protokol i informatičari su napravili aplikaciju, koja će
služiti inspektorima da mogu da provere zaposlene kod poslodavca koga kontrolišu”, objasnila je Danilović.
Zahvaljujući toj aplikaciji inspektori će teren izlaziti sa kompletnim podacima prijavljenih radnika kod
određenog poslodavca, tako da svako zatečen na licu mesta, mimo tog spiska, smatraće se zaposlenim “na
crno”.
Inspektori će moći da sankcionišu poslodavca, ali i da mu daju određeni rok da nelegalno uposlenog radnika
prijavi. Danilović kaže da su slične "akcije" već pokazale značajne rezultate, te da su zatečeni radnici
prijavljivani naknadno.
"Na taj način se i povećao broj zaposlenih, jer ti radnici nisu bili u sistemu socijalog osiguranja”, rekla je
Danilovićeva, napominjući da će inspektori kasnije kontrolisati da li je poslodavac postupio po njihovim
nalozima.
Inspektori, kaže, rade po posebno pripremljenim uputstvima I krajem januara su potpuno obučeni za
korišćenje nove aplikacije koja je već u punoj primeni.
Pored toga, navela je ona, predstavnici Centralnog registra osmislili su još jednu aplikaciju, koja će olakšati
poslodavcima da sami dođu do uverenja i obrazaca koja se odnose na prava u vezi poreza i doprinosa.
Ta aplikacija će od sutra biti na sajtu Centralnog registra, zajedno sa uputstvom za obveznike, rekla je
direktorka Centralnog registra.
Vulin: Socijalna davanja nisu umanjena u godini
krize
Vlada Srbije je jedina vlada u Evropi koja u godini krize socijalna davanja nije umanjila ni za jedan
jedini dinar i trećina ukupnog budžeta Vlade odlazi na socijalna davanja, izjavio je ministar za rad,
socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.
On je, otvarajući novi objekat za fizikalnu terapiju
Gerontološkog centra "Srem" u Rumi, izjavio da se
ministarstvo rada ne bavi politikom kada je socijalna
zaštita u pitanju.
"Mi smo u higijenu i razvoj usluga naših korisnika
uložili 2.200.000 dinara, što ne smatramo ni malom, ni
velikom investicijom. To smatramo našom obavezom,
našom dužnošću da ovi ljudi vreme koje je pred njima provedu na bolji i humaniji način. Vlada Srbije štedi
na svemu, osim na ljudima," rekao je Vulin.
On je u razgovoru sa korisnicima Gerontološkog centra naglasio da objekat zaista deluje kao održavan, kao
dobro korišćen, te da se ljudi dobro osećaju.
Kako je rekao, postoji razlika kada se nešto pripremi za dolazak ministra, a "ovde se vidi da je lepo i čisto
svaki dan".
Direktorka centra Danica Jeremić rekla je da je kapacitet ustanove 285 korisnika, a trenutno ih ima 283.
Prema njenim rečima, novi objekat za fizikalnu rehabilitaciju ima 130 kvadratnih metara, a sagrađen je uz
finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, demografiju i socijalnu politiku.
Kako je navela, kupljena je nova medicinska oprema, kako bi se usavršila fizikalna rehabilitacija, koriste se
metode iz kinezi terapije i elektro-terapije, a od sada i hidro-terapija, jer su obezbeđene dve kade za tretmane
ruku i nogu korisnika.
"Pored usavršavanja zdravstvenog segmeta, renovirane su i postojeće prostorije vešeraja- iz sopstvenih
sredstava, dok je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja obezbedilo novac za kupovinu nove
opreme, odnosno četiri nove industrijske mašine za pranje i sušenje veša- tri za pranje i jedna za sušenje,
čime je usavršen segment higijene u ustanovi i za kvalitetniji boravak korisnika i bolji uslovi za rad
radnicima," rekla je Jeremić.
Korisnici Gerontološkog centra "Srem" zadovoljni su uslovima, a kako kaže devedesetjednogodišnja
Draginja- "imamo sve što bi imali i kući, a najvažnije pažnju i brigu", dok je osamdesetogodišnja Angelina
rekla da je 2004. došla na sedam dana da umre, ali joj "eto osoblje ne dozvoljava".
Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja obezbedilo je Gerontološkom centru 2,2 miliona dinara za
kupovinu novih industrijskih mašina za pranje i sušenje veša.
Srbija mami gigante, region kaska
Srbija poslednjih nekoliko godina preduzima velike napore za privlačenje stranih investicija, ocenila je
agencija Anadolija u svom analitičkom tekstu.
Srbija tako uspeva da privuče velike kompanije, u
cemu prednjači u regionu, dok se ostale zemlje
suočavaju sa problemima koje su same sebi
nametnule, navdi agencija, a prenosi sarajevsko
"Oslobođenje".
Potencijalne investirore u Hrvatskoj muče visoke
cene rada i infrastrukture, Crna Gora nije sprovela
sve planirane mere, a u Bosni i Hercegovini
privlačenje investicija, uglavnom, ostaje mrtvo slovo
na papiru bez konkretnog napretka,
Sve države Balkana, zbog velikog broja nezaposlenih
i brojnih ekonomskih problema, intenzivno tragaju za
stranim investitorima.
U Srbiju ulazi značajan strani kapital, jer je u prvih
deset meseci 2014. godine privukla milijardu i 300 miliona evra stranih investicija, a u Agenciji za strana
ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) se nadaju da će po završetku statističke obrade za celu proteklu
godinu, ta cifra biti oko milijardu i po, što čini pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema rečima specijalnog savetnika direktora SIEPA-e Aleksandra Miloradovića, najveća ulaganja u Srbiji
bile su u oblasti automobilske industrije i pre svega, industrije autodelova.
Hrvatska je, takođe, atraktivna zemlja za strana ulaganja, ali su visoke cene infrastrukture i rada i dalje
velika prepreka za neka veća ulaganja.
U tekstu je citiran ekonomski analitičar i profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu Ljubo Jurčić koji je
istakao da se "često govori o klimi za ulaganja, ali retko o strukturi tih uslova".
On je podsetio da je zarada, a ne razvoj zemlje u koju se ulaže "osnovni uslov za investitora, bilo domaćeg
ili stranog" i da "ako ne postoje uslovi da se ostvari sigurna zarada neće biti ni investicija”.
U poređenju Hrvatske i Srbije Jurčić je istakao da u Srbiji ima puno više stranih investicija nego u
Hrvatskoj, mada ga zvanični podaci u tome demantuju.
"Jedan razlog je što je Srbija veća zemlja, a drugi je da je cena istog kvaliteta rada i istog kvaliteta
infrastrukture 50 odsto jeftinija nego u Hrvatskoj", rekao je Jurčić sa akcentom na to da "postoji političko
opređeljenje srpske vlade da štiti i podupire stane ulagače".
"Kada bi Hrvatska imala deset odsto srpskih ulaganja bili bi jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi",
zaključio je Jurčić.
Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB), u Hrvatsku je tokom prvih devet meseci 2014. godine ušlo
nepunih 1,9 milijardi evra direktnih stranih ulaganja.
U Crnoj Gori, u kojoj je za 11 meseci 2014. godine evidentirano 446 miliona evra direktnih stranih
investicija, prema oceni ekonomske analitičarke iz Podgorice Ane Nives Radović, strano ulaganje je prilično
zavisno od međusobne povezanosti investitora i pojedinaca iz strukture vlasti.
"Bilo koja strana investicija u Crnoj Gori imala je političku povezanost sa nekim iz vlasti. Biznis ambijent je
netrasparentan, jer ako pogledamo ko su investitori koji dolaze, uz čast izuzecima, koji su zaista uradili
nešto značajnije u Crnoj Gori, i pokrenuli njenu ekonomiju, jedan broj njih zalazi u kategoriju sumnjivih”,
naglasila je ona.
Bosna i Hercegovina je, kako navode iskusni ekonomski stručnjaci, prethodnih godina uradila vrlo malo ili,
bolje rečeno, skoro ništa kako bi privukla strane investitore. Uglavnom se nije mnogo pomaklo od
deklarativnih izjava i sastanaka bez konkretnih ekonomskih rezultata.
Ekonomski analitičar Spoljnotrgovinske komore BiH (VTKBiH) Igor Gavran je izjavio da su uslovi za
strana ulaganja u BiH trenutno vrlo slabi i nepovoljni i da tokom 2014. godine, kao i godinama unazad, nije
učinjen neki veliki napredak kako bi se u državu privukao strani kapital.
Pri tome, kako je rekao, Republika Srpska je ove godine mnogo više uradila na tom polju nego ostatak BiH,
jer je uspostavljen jednošalterski sistem gde je, na jednom mestu, moguće registrovati preduzeće.
"To je itekako značajno za privlačenje investitora, što je stvorilo veliko olakšanje za ulagače u RS. Time su
pobijeni dosadašnji argumenti da isto to nije moguće učiniti i u Federaciji BiH", naglasio je Gavran.
Prema poslednjim zvaničnim podacima Centralne banke Bosne i Hercegovine, ukupne direktne strane
investicije u BiH, u periodu od januara do septembra 2014. godine, iznosile su 554,5 miliona konvertibilnih
maraka, odnosno 283,5 miliona evra, što najbolje pokazuje da je BiH, među državama regiona, najlošija
kada su u pitanju strane investicije, zaključuje Anadolija.
Smanjene nacionalne penzije!
Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se posebna priznanja umetnicima za
vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, takozvane nacionalne penzije, umanje za 10 odsto.
Odluka o umanjenju nacionalnih penzija, koje su do sada iznosile 50 hiljada dinara, je doneta u skladu sa
politikom štednje koju sprovodi Vlada Republike Srbije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s
medijma.
Razvijati socijalno preduzetništvo
Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno i sistemski rešeno.
Takvo preduzetništvo je veoma značajano za zapošljavanje ljudi koji su izopšteni iz društva, bez ikakvih
prihoda, kao i za one koji su izgubili posao, a drugi ne mogu da nađu, što posebno važi za starije od 50
godina.
Koordinator za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Srbije, Aleksandar Gračanac smatra da je
neophodno sistemsko rešenje socijalnog preduzetništva, u vidu Zakona o socijalnom preduzetništvu.
"Tako bi ova preduzeća mogla da ostvare kapacitete profitabilnosti kao svuda u Evropi, što danas nije
slučaj u Srbiji i kako bi se kategorija nezaposlenih sa invalididetom, na adekvatan način uključila u ove
procese", precizirao je Gračanac u izjavi za Tanjug.
Prema njegovim rečima, socijalno preduzetništvo postoji samo u formi pojedinačnih inicijativa, kojima se
rešavaju problemi nezaposlenosti i socijalne izopštenosti, mada bi moglo da ima mnogo značajniju ulogu u
stvaranju novih radnih mesta.
Gračanac je predočio da postojeći pravni okvir ne
prepoznaje organizacije koje bi striktno odgovarale definiciji
socijalnog preduzeća.
Identifikovano je šest tipova organizacija koje približno
odgovaraju konceptu socijalnog preduzeća -udruženja
građana, zadruge, stručna preduzeća za zapošljavanje lica sa
invaliditetom, zavisna spin-off preduzeća čiji su osnivači
udruženja građana, poslovni inkubatori i agencije za razvoj
MSP.
Posle donošenja zakonske regulative, biće neophodna i saradnja sa zemljama u kojima su takve aktivnosti
razvijene, kao što je slučaj sa Italijom, istakao je on.
Istraživanje u okviru projekta "Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća", koji je podržala EU, pokazalo je da
u Srbiji radi 1.196 socijalnih preduzeća, sa 10.326 zaposlenih, od kojih su dve trećine zadruge. Ta preduzeća
su u Srbiji ostvarila doprinose sa 0,2 odsto bruto domaćem proizvodu (BDP).
Gračanac smatra da je potrebno usmeriti razvoj celokupnog sektora preduzetništva, kako bi ono imalo što
bolji socijalni uticaj.
On je naveo primer da osobe iz ranjivih kategorija, čine samo 16,8 odsto zaposlenih u socijalnim
preduzećima.
Najveći potencijal za to imaju preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz subvencije države.
Zadruge su najbrojnije, ali nemaju izraženu socijalnu funkciju, dok udruženja građanja nisu značajni
poslodavci, već im je glavni doprinos transfer prihoda u socijalne svrhe, kazao je Gračanac.
S druge strane, izdvojena preduzeća, koja osnivaju građani mogla bi da osiguraju značajnu ulogu, ali ih
nema dovoljno. Istraživanje je pokazalo da su oblasti u kojima posluju socijalna preduzeća raznovrsne.
Jedno od takvih je i prvo socijalno ekološko preduzeće u Srbiji "Eko BaG" , koje se bavi reciklažom banera,
posluje u Beogradu i zapošljava žene starije od 50 godina.
Prema rečima predsednice udruženja Ivanke Stamenović, od recikliranih proizvoda prave se predmeti
atraktivnog i modernog dizajna, kao što su konferencijske i modne torbe, fascikle, razne futrole, novčanici i
slično. Uspeli su da uspostave dobru saradnju sa kompanijama koje se na taj način reklamiraju, kao i sa
javnim sektorom.
Firma je učesvovala na sajmovima u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Sloveniji gde su njeni proizvodi dobro
prihvaćeni. Stamenovićeva je istakla da većina preduzeća koja se reklamiraju preko banera, ne poštuju
zakon o odlaganju otpada, a kada bi se on poštovao, finansijska situacija firme bi se poboljšala.
Firma planira proširenje i osnivanje novih socijalnih preduzeća koja će se baviti proizvodnjom predmeta koji
će biti primenjivani i korišćeni na njihovim proizvodima.
Žene starije od 50 godina zapošljava i socijalno preduzeće "Daj Daj" koje se bavi proizvodnjom trajnih
pelena od bambus vlakana, koje se peru.
Rukovodilac firme Sonja Dakić kaže da trenutno imaju tri stalno zaposlene osobe i dve - tri koje angažuju
po potrebi. Do sada su radili samo na domaćem tržištu, ali sada planiraju i plasman na tržišta bivših
jugoslovenskih republika i EU.
Od 2012. godine, naši proizvodi nose Eko znak Republike Srbije, kao jedini tekstilni proizvod u zemlji sa
tim obeležjem i drugo preduzeće koje ga ima, navodi Dakićeva.
Ona je predočila da su njihove pelene zdravije za decu, ekonomičnije i čistije za okolinu, jer jedna beba iza
sebe ostavi jednu tonu prljavih pelena, koje su u Srbiji na drugom mestu po količini otpada na deponijama,
odmah iza plastičnih flasa i kesa. Umesto toga dovoljno je 20 eko pelena za jednu bebu.
Penzioneri u regionu dele istu muku
Penzioneri u zemljama regiona imaju slične probleme i učestalije je umanjivanje njihovih prava i primanja,
te je zato važna saradnja između sindikata penzionera
Ovo je nedavno rečeno na otvaranju - Međunarodne konferencije
"Evropa za penzionere - penzioneri za Evropu" u Beogradu.
Predstavnici sindikata penzionera Srbije, ali i zemlja u regionu
ukazali su da se pravno-ekonomski i socijalni položaj penzionera i
starijih pogoršava i da dolazi do sve većeg siromašenja najstarije
populacije. Takođe, učesnici iz BiH, Hrvatske, Slovenije, Italije
takođe su ukazali da je važno da se poštuju prava penzionera, očuva
kupovna snaga penzija i poboljša zdravstvena zaštita najstarijih.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović ukazao je da je u poslednje vreme u
Srbiji sve učestalije umanjivanje prava penzionera i da je taj sindikat bio aktivan u odbrani njihovih prava i
da su se obratili i Ustavnom sudu.
On je kazao da se sinidikati ne slažu sa smanjivanjem njihovih primanja. Takođe je kazao da se protive i
tome što je smanjen broj članova Upravnog odbora Fonda PIO jer, kako je kazao, sada "svaka odluka koja
se donese biće u korist vlade".
Potpredsednica Udruženje sindikata penzonera Srbije Marija Todorović rekla je na konferenciji koju su
organizovali Udruženje sindikata penzionera Srbije i Sindikata penzionera UGS Nezavisnost da u Srbiji ima
1,7 miliona penzionera, a da je osamdesetih godina bilo tri zaposlena, a jedan penzioner, a da je sada broj
zaposlenih i penzionera praktično isti.
Ona je kazala se “selektivnim” smanjenjem penzija prekršen Ustav i brojni drugi Zakoni i međunarodni
standardi i norme.
Zakon kojim se regulisalo smanjenje penzija, kako je kazala, podelio je penzionere na "siromašne", kojih je
oko 60 odsto i koji imaju do 25.000 dinara I "bogate".
Ona je kazala da je smanjenjem plata i penzija finansijski efekat za državu mali, a da se mnogo više postiže
povećanom naplatom doprinosa .
Todorović je navela podatak da je u Bugarskoj 55 odsto penzionera siromasno, kod nas 17 odsto, a u
Svedskoj je 1,1 odsto.
Potpredsednik Sindikata penzionera UGS Nezavisnost Mihajlo đorđević naveo je da nedopustivo to što su
uvedeni penali za prevremeni odlazak u penziju ukoliko se ne ispune oba uslova, i da bi teret krize trebalo
pojednako da se prebaci na sve slojeve društva.
Ona je naveo podatak da 60 odsto penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju koja je oko 180 evra.
đorđević je ukazao da je važno da se obezbedi vraćanje imovine PIO fondu i da ne bi smelo da još dođe do
umanjivanja stečenih prava.
On je kazao da bi sve države u regionu trebalo da omoguće minimalne penzije prema iznosu potrošačke
korpe, kao i da se poveća broj staračkih domova, ali i omogući bolji sistem lečenja penzionera.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazao je da bi sindikati u budućnosti više
trebalo da nastupaju zajedno i da se bore za prava radnika, ali i penzionera.
On je takođe ukazao da je neprihvatiljivo da se smanjuju zarade zaposlenima i primanja penzionera
navodeći da "bogati uzimaju od siromašnih da bi bolje živeli".
Zamenik predsednika Sindikata UGS Nezavisnost Zlata Zec navela je da su penzioneri zaslužili da žive od
svog rada, i onoga što su godinama radili i sticali, a ne da im neko sada "zavlači ruku u džep".
Ona je kazala da bi trebalo bar malo da se poveća nivo prava penzionera i radnika i da je problematično to
što u Srbiji nema pravog socijalnog dijaloga.
Zec je navela da su sindikati uputili Ustavnom sudu 20 inicijativa za preispitivanje pojedinih rešenja, među
kojima i onih koja su uticala na smanjenje plata i penzija.
Generalna sekretarka SPI-CGIL Kala Kantone ukazala je da je važno što više ojačati sndikalne organizacije
kako bi se suprotstavile i izborile sa problemima .
"Važno je da se više angažujete u rešavanju problema, bitno je prevazići poteškoće i potrebno je da se svi
angažujete da bi se one prevazišle", rekla je ona.
Predstavnica Sindikata penzinera iz BiH Masija Sejmenović navela je da su problemi penzionera slični u
svim zemljama regiona i da je problematično to što se broj penzionera praktično izjednačio ili povećao u
odnosu na broj radnika.
Ovo su najomiljeniji srpski brendovi
Najbolji robni brendovi su "plazma keks"- Bambi, "jelen pivo"- Apatinska pivara, deterdžent " Ariel" i
posuđe Metalac
Portal wwww.bestofserbia.rs i časopis Top
Serbian brends, objavili su dobitnike priznanja za
naomiljene srpske brednove u 56 kategorija.
Pobednici su izabrani prema broju glasova, koje
su dobili od potrošača i korisnika, u anketi
Medija internacional grupe, koja je sprovedena od 7. do 14. decembra 2014. godine, na slučajnom uzorku od
3.076 punoletnih građana Srbije.
Najbolji robni brendovi su "plazma keks"- Bambi, "jelen pivo"- Apatinska pivara, deterdžent " Ariel" i
posuđe Metalac. Najbolja trgovinska robna marka je "Delez", najbolji inostrani brend - "Samsung", a
najbolji ulazak stranog brenda na tržište Srbije - NIS.
Najbolji brend u obrazovanju je Univerzitet u Beogradu, u kulturi Atelje 212, a među festivalima Egzit.
Najbolji izvoznik je Fijat automobili Srbija, najbolja je promocija opštine Plandište, a ličnost godine Novak Đoković.
Najbolji korporativni brendovi su Prehrana - Zlatiborac, bezalkoholna pića - Nektar, alkoholna pića Carlsberg Srbija, vino - vinarija Kovačević, kafa i čaj - Grand Kafa (Atlantik Grupa), konditorski proizvodi Bambi, mlečni proizvodi - Meggle Srbija, smrznuti proizvodi - Frikom, začini i aditivi - Aleva i
duvan/cigarete - British American Tobacco.
Za kućnu hemiju priznanje je dobila - Henkel Merima, za poljoprivredu - Mk Group, odeću i obuću Fashion Company, građevinski materijal - Bekament, Banja Komerc, građevinarstvo - Energoprojekt
Holding, nameštaj - Kika, elektroniku - Gorenje, energiju - NIS, metale - Metalac, farmaciju - Hemofarm,
kozmetiku - Dr Colić i hemijsku industriju - Tikkurila Zorka.
Za gumu i plastiku - Tigar Tyrel, automobilsku industriju - Fiat automobili Srbija, telekomunikacije Telenor, web portal - blic.rs, it sektor i digitalne tehnologije - Gigatron Computers, štampane medije Lepota i zdravlje, elektronske medije - B92, za marketing - Direct Media, izdavaštvo - Laguna, za
trgovinske lance - Super Vero i banke i osiguranje - Intesa Banka.
Za turizam i putovanje - Kontiki Travel, hotele - Square Nine, Beograd restorane - Franš, Beograd, špediciju
i transport - Er Srbija za zdravlje - Belmedik, spa i velnes - Welness Land, Beograd, belu tehniku Tehnomanija, nakit i satove - zlatare Andrejević, nekretnine - Airport City, konsultantske usluge - Ernst i
Young i javne usluge - Zelenilo Beograd.
Stanodavci oštećuju državu za 50 miliona evra
godišnje
U Srbiji živi gotovo 300.000 podstanara od kojih većina nema zaključen ugovor sa stanodavcem koji misli
da na taj način izbegava plaćanje poreza. Inače, neplaćanjem poreza stanodavci nanose direktnu štetu državi
koja se procenjuje na čak 50 miliona evra godišnje.
Međutim, ugovor u izdavanju ne znači automatsku
poresku obavezu, ali štiti i stanodavce i zakupce, kažu
predstavnici udruženja “ Velegrad” i vlasnici agencija za
promet nekretnina.
Prava podstanara se štite zakonom o stanovanju kojim je
predviđeno da svaki zakupac stana treba da sa
stanodavcem zaključi ugovor. I zato je to njihova
obaveza”, rekla je za Tanjug advokat udruženja
”Velegrad” Ljiljana Spasojević.
Obaveza stanodavca je, kaže, da u roku od 30 dana prijavi Poreskoj upravi da je sa stanarom zaključio
ugovor, što ga obavezuje na plaćanje poreza na zakup u iznosu 20 odsto od visine zakupnine.
Spasojević napominje da stanodavci često izbegavaju da zaključe ugovore o zakupu stana da bi izbegli ovu
poresku obavezu, al ne shvataju da ugovor o zakupu štiti I njih I podstanara.
Predviđene kazne za naplaćanje poreza su od 10.000 do 50.000 dinara, ali ni to nije uspelo da prinudi gazde
stanova da promene svoje navike, kaže Spasojević.
“ Ugovor podstanaru omogućava da se prijavi na adresi na kojoj stanuje, što je važno jer veliki broj
podstanara živi neprijavljeno, takođe mogu da regulišu svoje druge statuse vezane za upis dece u vrtić,
prijava nacionaloj službi za zapošljavanje, ili da dobiju parking mesto i tome slično” , istakla je.
S druge strane ugovor štiti I stanodavca jer lakše može da dokaže da je podstanar stanovao kod njega
ukoliko ne plati račune ili ne izmiri zakupninu.
To mu je, kaže, dokaz za sud, ali I document koji reguliše prava i obaveze stanodavca i podstanara - visinu
zakupnine, rok plaćanja, visinu depozita, otkazni rok….
Spasojević, međuitm, primećuje da Zakon o stanovanju ima mana jer ne obavezuje overu takvog ugovora,
već samo njegovo sastavljanje u pisanoj formi.
Zato je njen savet svima da ako imaju ugovor I overe ga.
Mnogi ne overevaju ugovor jer smatraju da tako postaju poreski obveznici, što nije tačno, jer obaveza
plaćanja poreza nastaje kada stanodavac prijavi nadležnoj Poreskoj upravi da je iznajmio stan” , istakla je.
Kaća Lazarević vlasnica istoimene agencije za promet nekretnina za Tanjug kaže da se slično događaja i sa
prodajom. Cene su pale čak za 50 odsto, pa je ponuda stanova za iznajmljivanje prilično dobra, kaže
Lazarević I dodaje da je stan iste kvadrature moguće naći i za 300 i za 500 evra.
Kada radite poslove sa agencijom imate garanciju da sigurno neće doći u situaciju da vam stan izda neko ko
nije vlasnik jer se proverava njegov identitet, a uz ugovor je obavezna validna dokumentacija” navela je
sagovornica Tanjuga.
Izbegavanjem agencija u posredovanju iznajmljiva radi uštede klijent može da doživi razne neprijatnosti, pa
I da se nađe na ulici.
Treba naročito biti oprezan ukoliko stanodavac ima punomoćje. Treba najpre proveriti da li je on stvarno
ovlašćen, da li u tom punomoćju piše da može da primi zakupninu, i što je jako bitno treba pogledati dobro
stan, sve njegove vrline i mane i to evidentirati u ugovoru”, naglasila je Lazarević.
Vlasnika stana, kaže ona, obavezno treba pitati da li ima nameru da prodaje stan koji iznajmljuje, da se
zakupac sutra takođe ne bi našao na ulici, što je čest slučaj. Otkazni rok je uobičajeno od mesec do dva, ali
kada se vlasniku žuri on će naći načina da vas istera iz stana što nije dobro kad već dajete novac za zakup, a
obično i depozit” , navela je.
U takvim situacijama Poreska uprava je nemoćna i zato građani iznajmljivanje treba da rade preko
registrovanih agencija, jer samo tako onaj ko stan iznajmljuje može izbeći različite problem, poručila je
Lazarević.
Pregovori o prodaji Železare u kritičnoj fazi
Pet tačaka razdora između Srbije i „Esmarka“
Evropska komisija odlučivaće o davanju saglasnosti na plan restrukturiranja Železare tek kada se pregovori
o partnerstvu sa “Esmarkom” okončaju, saznaje “Blic”.
Ministar finansija Dušan Vujović otkriva da je moguće da se do utorka dođe do nekih opipljivih rezultata u
pregovorima.
- Naš spisak očekivanja nije ni prost ni lak, a i “Esmark” želi da sebi obezbedi najbolju moguću poziciju.
Razgovara se o 30 elemenata koji se odnose na obavezu obe strane - otkriva Vujović.
U radnoj grupi za pregovore i dalje kažu da su u potrazi za optimalnom garancijom da će “Esmark” u
Smederevu ostati dovoljno dugo. Od “Esmarka” je, inače, traženo da pet godina ne smanjuje broj zaposlenih
i da u narednoj deceniji ne dođe do promene vlasništva, ali ni do prodaje imovine srpske čeličane.
Amerikanci još nisu pristali da polože garancije u vrednosti od 20 miliona dolara, a s druge strane, srpska
strana na tome insistira jer su postojeće zalihe sirovina u Železari vredne 90 miliona dolara i računica je da
na njima može da se ostvari dobit oko 20 miliona.
Srbija: 700 stanova otišlo na doboš
U Srbiji je do sada aktivirano 700 hipoteka - toliko je građana koji više nisu mogli da otplaćuju svoje rate, a
njihov broj se uvećava.
Takvi stanovi, međutim, ne nalaze lako nove vlasnike, iako im je cena niža od tržišnih pa i do 40 odsto. Od
banke do banke i njihovih internih propisa zavisi kada će biti aktivirana hipoteka.
Kako nam je potvrđeno u bankama, hipoteke se uglavnom aktiviraju kada klijent više od šest meseci ne
otplaćuje svoje rate. U Sosijete ženeral banci, od 12.000 zajmova u otplati, trenutno su dva u fazi aktiviranja
hipoteke.
"To je poslednja mera kojoj pribegavamo samo ako ni razgovori sa klijentom, ni
zvanične opomene ne urode plodom. Čak i tada je moguće sa bankom postići neki
dogovor. Što kasnije se klijent javi banci, to je veće kašnjenje i iznos neplaćenih
rata, pa je i manji prostor za traženje izlaza iz te situacije", kaže Pjer Bosk, član
izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Razlog zašto nekretnine
koje su oduzete od
dužnika koji nisu
izmirivali svoje
obaveze uprkos ceni
koja je skoro polovinu
Procedura je takva da se prvo klijentu šalje opomena pred raskid ugovora. Sledeći jeftinija od tržišne je
korak je obaveštenje o raskidu ugovora i dospelost celog kredita sa svim
sujeverje. Kad čuju da
kamatama. Zatim banka šalje prvu opomenu za namirenje kompletnog duga, a ako se stan prodaje jer ga je
to ne urodi plodom i klijent ne otplati u celosti dospeli kredit, sledi opomena o
banka oduzela, mnogi
prodaji nepokretnosti.
odmah odustaju,
potvrdili su nam u
U isto vreme, banka šalje belešku u katastar o hipotekarnoj prodaji. Dužnik tada
agencijama za prodaju
ima rok od 15 dana da odgovori, odnosno da uputi prigovor ili žalbu. Nakon toga nekretnina.
kreće postupak prodaje - na aukciji ili neposrednom pogodbom.
"Kada se na aukciji prodaje oduzeti stan, određuje se tržišna cena, a početna ne može biti niža od 75 odsto
vrednosti. Na drugoj aukciji ne može biti niža od 60 odsto", objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja
bankarskih klijenata Efektiva, dok u drugom slučaju neposrednom pogodbom prodajna cena može da bude
još niža.
Problem je u tome što banka, i kad proda stan, i to po ceni koja ne pokriva ostatak kredita, nakon prodaje
nepokretnosti i dalje tereti klijenta za razliku novca. Tako da građanin, em što ostane bez stana i bez svog
novca koji je uplatio do tog trenutka, ispada da je još dužan banci.
Najviše oglasa za prodaju nekretnina nad kojima je aktivirana hipoteka odnosi se na Beograd, a zatim sledi
Novi Sad, ali nema grada u Srbiji u kome nije aktivirana hipoteka.
Ovo su izmene zakona o komunalnoj policiji
Komunalnu policiju dobiće, kako predviđaju izmene zakona o komunalnoj policiji, a u koje je “Blic” imao
uvid, osim gradova, i sve opštine u Srbiji.
Zakon predviđa tesnu saradnju komunalaca sa policijom. Komunalni policajci će, kada je to potrebno,
dobijati od MUP-a lične podatke za građane, vozila i sve druge informacije. Međutim, policija će, da bi se
sprečile zloupotrebe, morati da evidentira ko im je iz komunalne policije i zašto tražio podatke.
Komunalni policajci mogu da koriste sredstva prinude, ali samo kada je to “apsolutno nužno”.
Ali ukoliko, recimo, vozači prilikom pregleda vozila od komunalnih policajaca preduzmu bilo šta što
ukazuje na to da imaju nameru da pobegnu, rizikuju da im ovi stave lisice.
Komunalni policajci, s druge strane, mogu prići maloletnicima jedino u prisustvu roditelja i mogu pregledati
samo osobu istog pola. Imaju ovlašćenja da nas legitimišu, provere identitet, privremeno oduzmu predmete,
vrše video-nadzor, pa čak i da upotrebe sredstva prinude, i to: fizičku snagu, službene palice i lisice.
Mogu, prema izmenama zakona, i da traže obaveštenja od građana koji bi mogli da budu svedoci nekog
prekršaja. Ovi, međutim, nisu dužni da s njima sarađuju.
S druge strane, izmenama zakona komunalni policajci više neće moći da izriču mandatne kazne, već samo
da izdaju prekršajni nalog i podnesu prijavu za učinjeno krivično delo.
NOVINE
1. Opštine, a ne više samo gradovi, dobijaju komunalne
policajce
2. Komunalni policajac više ne može da izriče mandatne
kazne
3. Vozač koji startuje vozilo u prisustvu komun. policajca
rizikuje da mu stave lisice
4. Komunalni policajac može da traži svedočenje građana,
ali oni ne moraju da sarađuju
5. Policija daje podatke komunalcima o građanima i
vozilima, ali uz evidenciju
Srpska penzija i Meksikancu
U PIO fondu krajem godine bilo je oko 10.000 zahteva za ostvarivanje prava na inostrane penzije. Po jedan
primalac i na Novom Zelandu, u Rusiji i Brazilu
Krajem 2014. godine u PIO fondu bilo je 10.000 zahteva za ostvarivanje prava primenom međunarodnih
ugovora. Odnosno isto toliko osiguranika čeka svoju prvu inostranu penziju.
Najviše budućih penzionera je iz država nastalih na teritoriji bivše SFRJ, a od evropskih zemalja najbrojniji
su oni sa stažom u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Švajcarskoj. Većina njih u proseku za šest meseci dobije
svoje čekove, ali u nekim državama procedura traje i duže.
Kako naglašavaju u srpskom fondu, svaki od tih predmeta je u
obradi, tačnije pokrenut je postupak potvrđivanja i domaćeg i
inostranog staža, ali se još nisu stekli uslovi za donošenje
rešenja. Broj zahteva je u poslednjih nekoliko godina gotovo
prepolovljen.
"Prema poslednjoj isplati, Fond PIO isplaćuje tačno 41.146
korisnika koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, a
imaju ceo ili deo staža ostvarenog u Srbiji, kao i oko 11.700
korisnika koji borave u ostale 23 države u koje šaljemo
penzije ",objašnjaveju u PIO. "Najviše ih je u Nemačkoj
8.300, a po jedna ide u Meksiko, Novi Zeland, Rusiju i Brazil. Istovremeno, u Srbiji se isplaćuje oko
150.000 penzija korisnicima koji osim domaćeg imaju i staž ostvaren u inostranstvu".
Pravo na inopenziju imaju osiguranici koji su deo radnog veka proveli u Srbiji, a deo u drugoj državi, s
kojom je Srbija potpisala i primenjuje sporazum o socijalnom osiguranju. Prava se, međutim, ostvaruju po
zakonima koji važe u svakoj od tih država. To znači, da korisnik može ostvariti pravo na deo penzije po
osnovu staža ostvarenog u Srbiji, po zakonu koji se primenjuje kod nas, ali da ne ispunjava uslov godina
života za pravo po stažu ostvarenom u drugoj državi i u takvim situacijama, koje su česte, prima domaću
penziju i čeka da ostvari pravo na inostrani deo.
"Među razlozima koji usporavaju proces donošenja rešenja osiguranicima sa stažom u dve ili više država su
između ostalih i proces dostavljanja potvrde navršenog staža iz inostranstva, koji traje dodatno duže nego što
je slučaj sa dostavom dokumentata iz bivših republika, neophodna dopuna i prevod medicinske
dokumentacije kod invalidskih penzija, primena tzv. instituta opcije koji podrazumeva višestruku pisanu
korespondenciju između fondova, pribavljanje i prevod potrebnih dokaza o statusu bračnih drugova i dece u
slučaju porodične penzije... ", kažu u fondu.
Kako objašnjavaju u PIO, veliki broj građana je iz Srbije otišao u inostranstvo na rad tokom osamdesetih
godina, a poseban problem postoji u vezi sa utvrđivanjem staža za period od pre tri decenije, jer tada nisu
vodili računa o evidencijama i dokazima o radu, a otežana je i komunikacija sa strankama, s obzirom na to
da veliki broj osiguranika živi u inostranstvu.
U fondu ne raspolažu podatkom koliko onih koji čekaju inopenzije živi u Srbiji, jer osiguranik koji ima deo
staža ovde, a deo u drugoj ili drugim državama, može pokrenuti postupak i u drugoj državi. Prema njihovom
iskustvu svaki drugi zahtev koji prime za utvrđivanje staža podnet je u nekoj drugoj državi, a ne u Srbiji.
I dalje bez sporazuma prosvetara i ministarstva
Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković izjavila je u nedelju da postoje pomaci u
pregovorima sa Ministarstvom prosvete i približavanje stavova, ali da taj sindikat još neće potpisati
Sporazum o rešavanju spornih pitanja sa ministarstvom.
Janković je agenciji Beta rekla da o sporazumu, koji je ponudilo ministarstvo,
treba da se izjasni Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika i da će
sednica tog odbora biti zakazana najverovatnije za 16. ili 17. februar.
Ona je navela da će se nastaviti pregovori sa ministarstvom i da će insistirati
na dobijanju dodatnih garancija kao i da očekuje da će u toku naredne nedelje
o tim garancijama biti postignut dogovor.
Prema njenim rečima, u poslednje dve nedelje došlo je do pomaka u pregovorima i približavanja stavova sa
predstavnicima ministarstva.
Ministarstvo je u subotu pozvalo predstavnike sindikata da u sredu, 11. februara potpišu Sporazum o
rešavanju spornih pitanja u cilju unapredjenja položaja nastavnika i prekid štrajka.
Štrajk prosvetnih radnika traje skoro tri meseca a sindikati traže izuzeće od umanjenih zarada, donošenje
zakona o platnim razredima i platnim grupama i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora.
Jedna sestra brine o 30 pacijenata
Naše bolnice daleko zaostaju za evropskim standardima u broju medicinskih sestara i tehničara.
Nezaposlenih 5.448, ali se popunjavaju samo mesta upražnjena penzionisanjem
ZDRAVSTVO Srbije na 100.000 stanovnika ima 623
medicinske sestre, ili - čak za četvrtinu manje nego bolnice
u zemljama EU. Posledice manjka ovog kadra i te kako se
osećaju u praksi: jedna sestra često mora da brine o 30
pacijenata, a da bi sistem opstao prinuđene su da rade i kao
negovateljice, administrativni radnici, spremačice, da daju
terapiju, ali često i da kao pravi "fizikalci" nose boce sa
kiseonikom teške i po 50 kilograma. Zato u penziju često
odlaze kao invalidi, i nasuprot svim medicinskim
standardima često pravo iz noćne smene, koja bi, kao i urgentna služba, trebalo da bude "rezervisana" za
mlađi kadar.
Iako na evidenciji nezaposlenih ima 5.440 medicinskih sestara sa srednjom školom i osam sa visokim
obrazovanjem, gotovo da nema zdravstvene ustanove koja ispunjava standarde za ovaj kadar. A, zbog
besparice u zdravstvenoj kasi, bar zasad, nema ni mnogo izgleda da se zaposli veći broj sestara. Uglavnom
se samo popunjavaju radna mesta koja se uprazne zbog odlaska u penziju ili napuštanja posla. Tako, recimo,
Kliničkom centru Kragujevac, trenutno nedostaje oko 400 sestara, a procene su da je na nivou cele Srbije
potrebno još minimum 2.000 sestara. U novembru Ministarstvo zdravlja je odobrilo zapošljavanje 328
sestara u celoj Srbiji.
- Retko gde se poštuju standardi da u intenzivnoj nezi jedna sestra brine o jednom pacijentu, jer nas nema
dovoljno - kaže za "Novosti" Dragica Ćurčić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara. - Iako je
u svetu ograničeno koliko sestra može da radi u intenzivnoj nezi, i u urgentnoj službi, kod nas je praksa da
mnoge započnu i završe karijeru u Urgentnom centru. Tražili smo da se rad u tim službama, napokon,
ograniči na ukupno 15 godina, tri puta po pet, sa pauzama od godinu dana. Odbor za zdravlje i porodicu
Skupštine Srbije je to podržao i sad čekamo sastanak u Ministarstvu zdravlja.
Jedan od razloga za ovakvu inicijativu su alarmantni podaci istraživanja prema kojem su od 4.000
anketiranih sestara i tehničara, njih 1.600 postali invalidi tokom rada. Bolesti koje se kao procentualno
najzastupljenije javljaju su teška i degenerativna oboljenja kičme i uopšte kostno-zglobnog sistema, što se i
prema podacima o uslovima rada vezuje za velika fizička opterećenja kojima su izloženi u toku rada.
- Uloga medicinske sestre u našem zdravstvu je potpuno degradirana, iako nosimo ogroman teret posla, a
35.000 dinara, koliko u proseku primaju sestre, ponižavajuća je nadoknada za sve što se od njih traži - kaže
za "Novosti" Verica Milovanović, predsednica Foruma nastavnika i profesora zdravstvene nege u Udruženju
medicinskih sestara, tehničara i babica. - I od te ponižavajuće plate sestre, ipak, uspevaju da se dalje školuju,
ustanove od toga imaju benefit, ali se diplome još "ne boduju" kada se određuju koeficijenti za obračun
zarade.
Dragica Ćurčić kaže da sad izlazi deseta generacija sestara sa visokom strukovnom školom, kakve odranije
postoje pri medicinskim fakultetima u Novom Sadu i Nišu, a sad i u Beogradu.
- Problem bi u pristupnim pregovorima moglo da bude to što EU traži da 30 odsto sestara ima visoku
strukovnu školu, a kod nas je ima jedva 10 odsto - kaže Verica Milovanović. -Čini se da se kod nas uopšte
ne razmišlja o tome da razvoj medicine mora da prati i usavršavanje medicinskih sestara i tehničara.
Najbolje sestre nam odlaze i veoma se dobro pozicioniraju u zdravstvenim ustanovama u Nemačkoj,
Norveškoj i drugim zemljama, jer su tamo naše srednje medicinske škole visoko cenjene, iako njihovi
zdravstveni sistemi ne poznaju sestru sa srednjim obrazovanjem, i zapravo su to negovatelji.
Razlog za odlazak nije samo bolja zarada, koja je i u obližnjoj Hrvatskoj ili Sloveniji, tri do čak 10 puta veća
nego u Srbiji, nego i bolji i lakši uslovi rada.
STARI KADAR
OD ukupno 113.000 zaposlenih u zdravstvu Srbije, 63.000 su medicinske sestre i tehničari, a starosna
struktura je nepovoljna jer čak 60 odsto sestara i tehničara ima između 40 i 60 godina.
Preme podacima Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara dosad je izdato gotovo 84.000 licenci
za ovaj kadar.
Snižavanje stope nezaposlenosti i dalje izazov za većinu zemalja EU
Neodložna reforma tržišta rada
Autor: Džastin Dudi , Danijel Šrad-Tišler
Kada je Evropska unija održala prvi samit o ekonomskom rastu i radnim mestima, stopa nezaposlenosti u
tom bloku iznosila je 11 odsto. Ako uzmemo u obzir sve faktore, nije se mnogo toga izmenilo, imajući u
vidu činjenicu da je prošle jeseni u evrozoni nivo nezaposlenosti dostigao 11,5 odsto, što je značajan skok u
odnosu na 6,8 odsto, koliko je zabeleženo u prvom kvartalu 2008. godine.
Ukoliko EU ispuni obećanje o miru i prosperitetu, to znači da će morati da pronađe način za upošljavanje
većeg broja građana, utoliko pre što nezaposlenost mladih izaziva zabrinutost čak i u državama koje se
mogu pohvaliti pozitivnom statistikom. Da ne govorimo o zemljama sa lošijim uslovima na tržištu rada, što
predstavlja potencijalni izvor društvene i političke nestabilnosti. Učešće u radnoj snazi dovodi se u vezu ne
samo sa visinom zarada, već i sa samopouzdanjem, društvenom uključenošću i socijalnim statusom. Drugim
rečima, ako ste nezaposleni, suočićete se sa većim rizikom od siromaštva i lošeg zdravstvenog stanja, a
efekti su razorniji ukoliko takvo stanje potraje. Osim toga, nezaposleni mladi ljudi imaju manje šansi da
kasnije u životu troše vreme na obrazovanje i sticanje novih veština.
Rezultati istraživanja Fondacije Bertelsman o pokazateljima održive uprave pokazuju da su pojedine države
Unije uspele da, reklo bi se prilično razumno, neutrališu posledice krize. Austrija, Danska i Nemačka našle
su se na vrhu liste kada je reč o pristupu tržištu rada, a u stopu ih prate Švedska i Finska. Ali ima prostora za
unapređenje situacije čak i u navedenim zemljama. Ilustracije radi, Danska je nekada služila kao model za
reformu tržišta rada. Ipak, od početka krize u evrozoni i u toj zemlji je stopa nezaposlenosti porasla sa 3,5
odsto, koliko je iznosila u 2008, na 6,4 odsto (podatak iz novembra 2014). S druge strane, Nemačka je
radikalno smanjila stopu nezaposlenosti u protekloj deceniji. Nakon višegodišnje nezavidne situacije u tom
domenu, država je, počev od 2003, sprovela seriju reformi na tržištu rada i u drugim segmentima, i
zahvaljujući tome ekonomija je postala jedna od najefikasnijih u EU. Nemački sistem obuke radnika
podrazumevao je prilagođavanje veština radne snage potrebama kompanija, što je rezultiralo visokom
stopom zaposlenosti među mladima. Ali, faktor koji narušava tu idealnu sliku odnosi se na pojavu
„dvostrukog tržišta rada“, što znači da oni koji su zaposleni na određeno vreme i imaju niske zarade teško
pronalaze bolje poslove. Taj problem prisutan je širom Evropske unije, a prema novom istraživanju Austrija
se najbolje sa tim izazovom bori, s obzirom na to da je samo 8,1 odsto ispitanika bilo prinuđeno da prihvati
privremene poslove jer nisu uspeli da pronađu trajno zaposlenje. S druge strane, u zemljama na jugu Evrope
koje su duboko pogođene krizom, poput Španije i Kipra, više od 90 odsto onih koji obavljaju privremene
poslove nisu uspeli da se zaposle na neodređeno vreme.
Drugi problem sa kojim se visoko rangirane zemlje, poput Nemačke i Austrije, suočavaju odnosi se na
nedostatak šansi za sticanje adekvatnog obrazovanja kada je reč o određenim grupama, što doprinosi
njihovoj smanjenoj „pokretljivosti“ na tržištu rada. Na primer, u Austriji se deca od četvrtog razreda
svrstavaju u različite „obrazovne pravce“, što ukazuje na to da je njihovo dalje obrazovanje prerano
„zacementirano“. Istovremeno, društveni status roditelja neretko određuje sposobnost deteta da stiče visoko
obrazovanje, tako da deca koja potiču iz imućnijih porodica imaju više šansi da dobiju univerzitetsku
diplomu, što je slučaj i u Nemačkoj. Uslovi koji na tržištu rada važe za imigrante predstavljaju
problematično pitanje u skandinavskim zemljama, gde su, uopšteno govoreći, uslovi dobri. Ilustracije radi, u
Danskoj je veći broj nezaposlenih među imigrantima koji ne dolaze iz država Zapada, a oni su obično i
nižeg obrazovanja.
Autori su zaposleni u Fondaciji Bertelsman
Notarske tarife i dalje astronomske
Kompromis advokata i Ministarstva pravde kojim je okončan četvoromesečni protest neće sa sobom povući
i izmenu tarife koju naplaćuju javni beležnici.
Iako je bilo najava da će znatno smanjene nadležnosti javnih beležnika biti vidljive i u računu koji građani
plaćaju, iz Ministarstva pravde poručuju da u skorijem periodu neće biti promene cenovnika notarskih
usluga.
"Izmenama Zakona o javnom beležništvu samo su određeni pravni poslovi kod kojih je obavezna
solemnizacija, umesto do sada propisanog javnobeležničkog zapisa. Nagrada javnog beležnika za posao
solemnizacija je od samog početka definisana
tarifnikom. Sada se samo to odnosi na novi, dodatni
broj pravnih poslova. Dakle, tarifnik već predviđa
nagradu javnog beležnika za postupak solemnizacije
(60 odsto od ukupne nagrade notara), pa se on u vezi
sa tim nije menjao. To naravno ne znači da u nekom
narednom vremenu neće biti izmena tarifa beležnika
u nekom drugom pogledu", odgovoreno je Danasu iz
Ministarstva pravde.
To znači da će izvesnih promena u ceni ipak biti.
Pošto je advokatima vraćena mogućnost da
sačinjavaju ugovore, javni beležnici će naplaćivati samo solemnizaciju. Za taj posao notari će tražiti šezdeset
odsto od cene koju su građani plaćali do poslednjih izmena Zakona o javnom beležništvu.
Koliko će taj trošak iznositi, zavisi od vrednosti predmeta pravnog posla koji se ugovorom obavlja. Što je
ugovor viši, veća će biti i naknada koju građani plaćaju javnom beležniku.
Prema tarifniku javnih beležnika, visina njihove naknade se računa u bodovima. Jedan bod iznosi 150
dinara, bez PDV-a. Pravni poslovi čija vrednost ne prelazi 600.000 dinara se naplaćuju 60 bodova, odnosno
9.000 dinara.
Ukoliko se u ugovorima barata ciframa između 600.000 i 2,5 miliona dinara, javni beležnici bi u slučaju da
sastave takav ugovor zaradili 100 bodova.
Ukoliko vrednost pravnog posla pređe pet miliona dinara, javni beležnik dobija 140 bodova. Za vrednost
pravnog posla preko 14 miliona dinara dobija se 280 bodova s tim što se za svakih započetih milion dinara
nagrada povećava za 10 bodova, sa ogradom da ukupna nagrada ne može iznositi više od 4.000 bodova.
Ove cene se odnose na naknadu koju javni beležnici naplaćuju za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa.
Ipak, kako će ubuduće notari mnogo više ugovora samo solemnizovati, naplaćivaće šezdeset odsto od pune
cene.
Ako nemate posao, probajte ovo
Teška ekonomska situacija i otpuštanja naterali su mlade, ali sve češće i nešto starije ljude, da zaborave na
ono što su nekada radili, ili studirali.
Mnogi sada traže nešto isplativije.
Njihova muka je prepoznata, a dokaz tome su brojni kursevi i obuke iz najrazličitijih obasti, koje mogu da
prođu i oni koji nemaju nikakvo predznanje iz njih.
Programer
Programer se ceni isključivo po svom znanju, a njega može steći i van fakulteta, konstantnim radom na sebi.
Prednost ovog posla je što se može raditi i od kuće, bilo za za strance, ili za domaće firme. Trajanje i cena
kurseva zavise od vrste kursa. C program predstavlja jednu od najosnovnijih faza programiranja i za osnove
njegovog učenja je potrebno oko mesec dana. Minimalni rok koji je potreban da bi se naučile osnove IOS
programiranja je tri meseca, ali postoje i kursevi od pola godine i godinu dana. Isto toliko je potrebno i za
android aplikacije. Oni koji savladaju ova znanja i veštine mogu da očekuju platu od minimum 1.000 evra.
Maser
Da bi se neko bavio masiranjem, dovoljno je da prođe obuku koja u zavisnosti od vrste masaže košta od 100
do 500 evra, a najčešće traje dva meseca. Ovaj novac može brzo da se povrati, jer maseri za sat vremena
masaže naplaćuju od 800 do 3.500 dinara. Jedini problem je što masera ima mnogo na tržištu, pa svoje
usluge nude i u oglasima i po banderama.
Frizer
Kvalitetan i dobro izreklamiran ženski frizer mesečno može da zaradi bar 1.000 evra. Cene šišanja idu i do
2.500 dinara, dok ostali tretmani kose koštaju i mnogo više. Kursevi su obično šestomesečni, koštaju oko
40.000 dinara, a obično podrazumevaju i praksu u frizerskom salonu.
Lični trener
Onaj ko želi da drži individualne treninge ne mora da ima završen fakultet i gomilu sportskih medalja i
pehara iza sebe. Na jednoj od brojnih obuka može da dobije sertifikat. Obuke koštaju od 240 evra naviše, a
uz malo sreće i mnogo truda ovaj posao može i te kako da se isplati. Jedan sat vežbanja u proseku košta
1.000 dinara, a mesec dana individualnih treninga oko 12.000 dinara.
Manikir
Možda najviše obuka ima upravo za pedikir i manikir. Tako tronedeljna obuka košta oko 9.000 dinara, dok
tromesečni kurs na kome je osim klasičnog manikira moguće savladati i umeće izlivanja i oslikavanja
noktiju, košta oko 26.000 dinara. Na ozbiljnijim kursevima o bolestima noktiju i kože govori specijalista iz
dermatologije. I ovaj zanat može dobro da se unovči, jer se izlivanje noktiju naplaćuje i 2.500 dinara.
Šminker
Kurs za šminkera najčešće traje tri meseca, a na njemu se uči sve o anatomiji lica i tipovi kože, a tek potom i
o tehnikama nanošenja šminke, i korekcije pojedinačnih delova lica za dnevni i za noćni izgled. Tromesečni
kurs košta oko 150 evra, a oni koji ga završe nauče i korekciju obrva, usana, kao i nanošenje veštačkih
trepavica. I ova znanja mogu da se isplate, jer za šminkanje koje traje 45 minuta i prosečni šminkeri uzimaju
oko 2.000 dinara.
Knjjigovođa
Kurs knjigovodstva u najčešće traje tri meseca, a nastava se održava tri puta nedeljno. U bolje opremljenim
školama svaki polaznik ima svoj računar na kome praktično uči osnove vođenja knjiga. Cena ovog kursa je
oko 300 evra, a mogućnosti za zaradu su raznovrsne. U manjim sredinama usuge knjigovođe su znatno
jeftinije nego u Beogradu i Novom Sadu, a cena zavisi i od količine posla koji knjigovođa ima oko klijenta.
Poslovni sekretar
U savremenom poslovnom svetu pozicija poslovnog sekretara postaje sve značajnija. Na kursevima za
poslovnog sekretara mogu da se nauče osnove daktilografije i korespondencije, rad na računaru, ali i
psolovnu kulturu, kao i pravopis srpskog jezika i engleski poslovni jezik. Cena ovih kurseva kreće se oko
300 evra, traju nekoliko meseci, a plata koju mogu da očekuju oni koji ih završe je najmanje 30.000 dinara
mesečno.
U invalidsku penziju s pet godina staža
Za dobijanje te penzije presudno zdravstveno stanje osiguranika i medicinska dokumentacija
Mladenovčanka, koja danas ima 69 godina i upisanih 8,5 godina radnog staža, odlučila je da više ne zavisi
od pomoći sina iz inostranstva nego da vidi da li bi po osnovu provedenih godina na poslu mogla da ostvari
pravo na invalidsku penziju?
Lošeg je, kaže, zdravstvenog stanja i veruje da bi joj u PIO fondu lekari verovatno potvrdili invalidsku
penziju, ali kada se raspitivala, saznala je da bi teško mogla po ovom osnovu da ide u penziju.
Zato se javila našem listu da pita kakva su uopšte prava onih bivših zaposlenih, koji se nisu na vreme obratili
Penzijskom fondu da ostvare pravo na penziju? Da li pravo na penziju zastareva i po kom osnovu bi ona
sada mogla da naplati tih 8,5 godina radnog staža?
U PIO fondu, kažu da je redak slučaj da neko s napunjenih 60 ili 65 godina
starosti bar jednom ne proveri ima li ikakvih uslova za penziju. Pogotovo
otkako je novim Zakonom o PIO uvedeno plaćanje penala za prevremeno
penzionisanje i nagrada ako se u penziju ode sa 65 godina starosti.
Kada je reč o onima koji se naknadno sete da bi možda mogli da ostvare prvo
na penziju, kao što je ovde slučaj, u Penzijskom fondu objašnjavaju da je pri
ostvarivanju prava na invalidsku penziju presudno zdravstveno stanje
osiguranika i medicinska dokumentacija.
Što se staža tiče, minimalni uslov za invalidsku penziju je pet godina radnog staža, pod uslovom da su
uredno plaćeni doprinosi za PIO. U konkretnom slučaju osiguranik ne ispunjava uslov za invalidsku penziju,
jer ima godine života za starosnu penziju.
Međutim, za starosnu penziju joj fale dodatne godine staža, budući da je minimalni uslov za starosnu penziju
potrebno provesti 15 godina radeći. Kako opet ne postoji „doplata staža”, preostaje joj, kažu u PIO fondu, da
kroz član 15 Zakona o PIO počne sama da uplaćuje doprinosa do minimalnog uslova.
Na konstataciju da je pooštravanje uslova za penziju uvelo mnogo nejasnoća oko toga šta tačno znači
„prelazni period za žene do 2024. godine”, jer mnoge od njih misle da im se u tom slučaju pomera i taj
minimum od 15 godina za odlazak u penziju, nadležni objašnjavaju, da je 15 godina minimum minimuma i
da to nema veza s prelaznim periodom.
Osnov za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju su godine radnog staža i minimalne godine
života. U ovoj godini žena mora da ima najmanje 36,4 godine radnog staža i 54,4 godine života.
Prelazni period znači da će se uslovi za žene za prevremenu starosnu penziju postepeno pomerati sve do
2024. godine kada će i ženama, kao i muškarcima, biti potrebno najmanje 40 godina staža i 60 godina života
da bi ostvarili pravo na prevremenu starosnu penziju, objašnjavaju u PIO fondu.
U ovoj godini ženama je potrebno 60,6 godina života i minimalno 15 godina staža osiguranja za punu
starosnu penziju, a u 2016. biće potrebna 61 godina za punu starosnu penziju za žene.
Шта чека више од 300 предузећа са списка
Aгенције за приватизацију
Списак 188 предузећа која ће у стечај познат је већ недељу дана. Многи су изненађени, у појединим
компанијама веровали су да су се грешком нашли на списку, али нису.
Главни посао приватизације предузећа која још
нису нашла власнике тек следи. Агенција за
приватизацију треба да оконча поступак
својинске трансформације за 502 предузећа. Док
у укупно 188 компанија које су виђене за стечај
ради 5.000 радника, у преосталих више од 300
запослено је бар 50.000 људи. Шта ће се ту
одвијати и како?
Док за „клуб 188“ већ почињу стечајни поступци,
за преостале има времена, али не много.
Међутим, прва тријажа је већ урађена. Бање ће остати у статусу какав и сад имају док се не реши
питање власништва. Исто важи и за предузећа која су предмет реституције. Док се и ту не реше
имовинскоправни односи, неће бити ни стечаја ни продаје.
За осталих 300 већ наредних месеци треба очекивати позив за нове власнике. Велике компаније које
су остале у државном власништву требало би да добију стратешке партнере, нешто попут посла око
„Есмарка“ и смедеревске железаре или финске фабрике и прибојског ФАП-а. Предузећа која раде као
пословне целине имаће модел продаје капитала, а то је у суштини приватизација каква је код нас
спроведена. На трећи део односи се продаја имовине. Тачније, постоје компаније чији поједини
делови или само производне линије раде и имају обезбеђен пласман за робу и услуге. Уколико не
буде заинтересованих за цело предузеће, продаваће се имовина у деловима.
Партнери и купци који су слали писма о заинтересованости немају обавезу да се јаве, а ако то и
учине, неће имати било какву предност. Сви будући кандидати који се јаве имаће исти третман.
О томе да ли с продајом тих компанија које стижу на ред у другом кругу сачекати или пожурити
међународни консултант Милан Ковачевић каже:
– Боље је да се што пре оконча поступак продаје – сматра он. – Компаније које су успешне и
занимљиве страним или домаћим инвеститорима, наћи ће купца. Оне друге нема разлога да постоје,
и још коштају државу.
Ковачевић наглашава да предузећа која још нису окончала приватизацију нису једина група где би
требало направити реда. Код нас је у Агенцији за привредне регистре убележено више од 100.000
предузећа. Од те бројке 40 одсто је несолвентно – нити плаћају порез држави, нити друге обавезе –
односно, дугују велике суме добављачима. Те компаније кваре тржишни амбијент и стварају дугове
успешним предузећима. Зато Ковачевић сматра да би након стављања тачке на приватизацију старих
друштвених комапнија надлежни у Министарству привреде требало да се позабаве тим компанијама,
односно оне које не доносе ништа сем проблема треба да нестану с тржишта.
Уз добру реорганизацију...
Директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара наводи да фирме које имају бизнис, а које
имају неке друге проблеме, могу да наставе да раде, али са мањим бројем запослених и мањим
трошковима. Има предузећа која су већ на суду са унапред припремљеним планом реорганизације,
каже он, наводећи као пример „Иван Милутиновић Пим“ и „Прогрес Београд“.
У Агенцији за приватизацију најављују да ће за четири месеца расписати стечај у предузећима која
имају до пет запослених, а до краја новембра и за сва остала. Пре тога, кажу, мора да се спроведе
социјални програм и радницима исплате отпремнине до 8.000 евра.
eKapija, Gde investirati
Šest razloga da promenite banku
Postoje stvari koje možemo ili ne možemo da tolerišemo. Neki od njih nam govore da je možda vreme da
promenimo banku.
1. Naknade, takse
Banke naplaćuju klijentima naknade za određene proizvode i
usluge koje koriste ili ne koriste. Neke možda i niste primetili.
Ako imate visoke (ili neočekivane) troškove npr. na računima za
održavanje, visoke transakcione naknade, visoke kamate možda je
vreme da razmislite o promeni. Ovi troškovi se mogu brzo sabrati i
prikazati na Vašem računu. Možda ćete moći da ih eliminiše ako
razgovarate sa svojom bankarskim službenikom o njima, ali idite
naoružani znanjem gde možete dobiti bolju ponudu.
2. Dostupnost
Bankarske usluge treba da budu po Vašim potrebama. Uostalom to je Vaš novac tako da bi trebalo da
možete da ga koristite kad i kako želite. U svakom trenutku treba da imate pristup svom novacu. To je jedna
od najvažnijih stvari pri izboru banke.
Ako volite gotovinu za Vas je važno da budete sigurni da može da podignete svoj novac u svakom trenutku.
Raspored bankomata i ekspozitura banke je od presudnog značaj pri izboru iste.
Ako želite da prate svoj nalog gde god da ste za to Vam je potrebna funkcija poput mobilnog bankarstva i
online transakcije. Banka koju birate mora da ima te mogućnosti, a da ih pritom dodatno ne naplaćuje.
3. Korisnički servis
Neke banke izgleda ne stavljaju na prvo mesto odnos sa klijentima. Ako se osećate nevidljivo na šalterima,
referenti za kredite ili predstavnici korisnički servisa nisu adekvatno ili učtivo saslušali Vaše probleme,
možda je vreme da se razmatra o promeni banke, i nađete onu koja će Vam pružiti prijatnije bankarsko
iskustvo. Takođe, proverite da li Vam je na raspolaganju 24/7 SOS linija ili onlajn savetnik.
4. Ne prati kretanje kamata
Želite mogućnost da zaradite fer kamatnu stopu na svojim štednim računima. Nemojte da propustite priliku
da novac koji već imate za Vas zaradi dodatni novac. Ako vaša banka ne daje pristojne kamate na štednju ,
to je možda još jedan razlog da razmislite o promeni.
5. Sigurnost
Ako Agencija za osiguranje depozita ne osigurava Vašu banku, smatrajte to crvenim svetlom. Ova
organizacija je odgovorna za osigurnje novac koji se nalaži u banci, uključujući i štednju. Važno je da se
uverite da je Vaš novac na sigurnom.
6. Promene u načinu života
Ako ste nedavno imali promenu vaše odgovornosti na poslu, radno vreme, bračno stanje ili finansijsko,
zdravlje, možda ćete morati da razmotrite nove bankarske mogućnosti. Kada se vaše bankarske potrebe
menjaju, to je dobro vreme da ponovo procenitr da li vaša banka i dalje zadovoljava te potrebe.
Na primer, ako vaša banka nema najbolje kamatnea stope na hipotekarne kredite, a Vi planirate da kupujete
stan ove godine, možda ćete želeti da razmotrite o prelasku u banku koja nudi bolju ponuda.
Ako se odlučite da napravite promenu, važno je da uporedite više banaka i da pronađete najbolju ponudu
koja ne podrazumeva viske troškove i ima na raspolaganju opcije koje su Vama trenutno potrebne. Prilikom
prelaska u drugu banku obavezno zatvorite sve račune i izmirite sve obaveze prema predhodnoj banci.
BETA/DANAS
LJUBIŠA DIKOVIĆ O BEZBEDNOSTI U ZEMLJI
Prete nam ekstremizam, kriminal i migracije
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković izjavio je da su najveće bezbednosne
pretnje Srbiji etnički i verski ekstremizam, međunarodni organizovani kriminal i ilegalne migracije
usled ekonomskih, političkih i bezbednosnih problema.
"Rizik predstavlja i učešće građana balkanskih država u
oružanim sukobima na Bliskom istoku. Najvažniji
politički, pa i bezbednosni izazov za Srbiju je situacija
na Kosovu i Metohiji", rekao je Diković u intervjuu za
dnevni list "Danas".
Upitan da li Srbija treba da udje u NATO, general je
rekao da o ulasku u političke ili vojne saveze ne
odlučuje Vojska, a ukazao da Ustav jasno definiše poziciju Srbije, samim tim i njene vojske.
Povodom optužbi za ratne zločine koje je na njegov račun izneo Fond za humanitarno pravo, general je
odgovorio da "medijsko optuživanje i medijsko sudjenje, nisu institucionalne kategorije".
Na pitanje kada će Srbija koja je nedavno oglasila prodaju zastarele vojne opreme, nabaviti novu, Diković je
kazao da je za ovu godinu planirano da se Vojska Srbije snabde izvidjačkom, letačkom i padobranskom
opremom, opremom za vazdušno osmatranje i javljanje, i "optoelektronskim sredstvima".
Po njegovim rečima, saradnja KFOR-a i Vojske Srbije je korektna i profesionalna i odvija se u skladu sa
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojnotehničkim sporazumom.
"KFOR je faktor koji garantuje stabilno bezbednosno okruženje na prostoru Kosova i Metohije. Druge
institucije na KiM koje se predstavljaju kao bezbednosne, nemaju ni taj mandat, niti kapacitet", ocenio je
Diković.
SAMOUBISTVA U SRBIJI: Zašto skokom sa
zgrada?
Samoubistva u Srbiji su surova svakodnevica godinama unazad, ali retko ko je ostao ravnodušan na
poslednji talas samoubistava skokom sa zgrada u Srbiji.
Od početka godine dogodilo se desetak samoubistava i
pokušaja samoubistava na taj način. Razgovarali smo sa
stručnjacima o ovom fenomenu.
Dr Zoran Đurić, psihijatar i psihoterapeut u bolnici “Dr Laza
Lazarević” ističe da ti ljudi koji izvrše suicid na javnim
mestima kao što su zgrade sigurno žele da pošalju poruku
bližnjima, ali u celom društvu.
”To je neka vrsta dijaloga sa okolinom jer su ti ljudi prekinuli stvarnu komunikaciju sa svima. Znate, niko ne
želi da bude odbačen jer mi smo društvena bića i funkcionišemo u zajednici sa drugima. Oni ustvari žele da
kazne i sebe i druge”, kaže za MONDO Đurić.
Đurić, ali i Zlatko Nikolić, kriminolog na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja smatraju da su
te osobe odabrale baš zgrade jer računaju da je smrt sigurna i definitivno su "rešili da prekrate sebi muke,
kako obično piše u oproštajnim pismima.
Strah, kod njih, kažu ne postoji.
Nikolić naglašava da je u Srbiji primetio da ljudi koji su odlučni u nameri da se ubiju biraju manje prometna
mesta, odnosno mesta gde ih neko neće lako otkriti i na vreme sprečiti.
Naši sagovornici smatraju da je ova crna serija samoubistava od početka godine nije fenomen, već ističu da
se to dešava periodično, tokom cele godine.
"Ima puno statističkih odskakanja, tako da to ne možemo gledati na taj način. Svakako da i ovo vreme može
da pojača depresivnost - pa i mi kada se probudimo, a jutro tmurno..nismo čili i veseli, a zamislite kako je
nekome ko je već u stanju beznađa", kaže za MONDO Nikolić.
Ljubavni i finasijski problemi najčešći razlog
Đurić i Nikolić se slažu i u oceni da su uzroci samoubistava najčešće ekonomski i emotivni.
"Nezaposlenost, niske penzije, gubici posla ili imovine, kao i nesnalaženje u "modernom svetu biznisa", ali i
razvodi i raskidi veza su vrlo stresne situacije i, ukoliko osoba smatra da je problem preveliki i nerešiv,
stvara se beznađe, koje kod nekih vodi ka samoubilačkim mislima", kaže Nikolić.
"Osobe koje se odluče na suicid su u stanju očaja i veruju da izlaza nema. To je njihov subjektivni
doživljaj", objašnjava Đurić pa čak to poredi i sa političkim terorizmom.
"Vrlo je to slično. I ti ljudi, pripadnici nekih manjina se odlučuju na samoubistva i masovna ubistva jer
veruju da nemaju rešenje."
Pokušaji samoubistva - vapaj za pomoć
Pojedinci, ističu sagovornici, izlaz nalaze i u skretanju pozornosti na sebe tako što će skočiti u vodu, popiti
tablete.
"Oni nisu odlučni u nameri da se ubiju već negde podsvesno očekuju da ako skoče u vodu, neko će naići,
spasiti ih. To je vapaj za pomoć", kaže Nikolić i dodaje:
"Kod pokušaja samoubistava tipični su načini trovanje tabletama i pokušaj skokova sa mostova po kojima su
poznati Brankov most u Beogradu i Petrovaradinski u Novom Sadu."
Nikolić kaže da oni koji su jednom spas potražili u samoubistvu, u roku od četiri godine ponovo će pokušati
sebi oduzmu život. A deset odsto njih u tome i uspe.
Dr Zoran Đurić problem vidi u okruženju te osobe koja je pokušala samoubistvo, jer, kako kaže, osobe koje
su psihički bolesne se nakon pokušaja suicida leče, ali po napuštanju bolnice i psihoterapeuta, one se vraćaju
u okruženje u kom su ranije živele.
"To je vrlo komopleksan problem. Nije dovoljno lečiti samo pojedinca već i čitavo okruženje, a to nije
nimalo jednostavno."
On poseban akcenat baca na prevenciju samoubistava ističući važnost celokupnog društva i sistema.
"Važno je da društvo i država brinu o starima i iznemoglima, o mladima kao rizičnim grupama, ali i o
marginalnim grupama. Sa mladima treba raditi, baviti se njima, stare obilaziti. Ljudima u punoj snazi treba
omogućiti da rade, da budu korisni. Takođe, važno je i da se problemi u porodici rešavaju na vreme i da se
pojedinci ako je to potrebno leče u odgovarajućim ustanovama", kaže Đurić.
Opštine na gubitku zbog konverzije zemljišta?
Stručnjaci upozoravaju da je najpre trebalo doneti Zakon o vlasništvu nad zemljištem, pa onda privatizovati
imovinu preduzeća. Kako kažu, loša zakonska rešenja zloupotrebljavaju pojedini investitori – uništavajući
preduzeća zarad preprodaje građevinskog zemljišta.
Ministarstvo građevinarstva najavljuje skoro donošenje Zakona o konverziji prava korišćenja zemljišta u
pravo svojine. Lokalne samouprave treba da dostave precizne podatke o broju privatizovanih preduzeća i da
utvrde dobiti od konverzije zemljišta.
Dok se čeka Zakon o konverziji zemljišta, lokalne samouprave, kako kažu, godinama su ulagale u
infrastrukturu društvenih i državnih preduzeća, koja su proteklih godina privatizovana.
Sada očekuju da im se novac vrati, posebno od vlasnika fabrika, gde je zemljište u međuvremenu
prenamenjeno u građevinsko.
"Nama sada tek predstoji, u ovom budućem periodu, privatizacija i konverzija zemljišta uz naknadu velikih
industrijskih preduzeća južne zone – "Petrohemije", "Azotare"... Od novog zakona o konverziji, jedinice
lokalne samoupravne očekuju da metodologija obračuna visine naknade bude što realnija", kaže pomoćnik
gradonačelnika Pančeva Božidar Brajer.
Sličnog mišljenja su i u Šapcu. "Za lokalnu upravu bi to značilo da bi oni gradu platili troškove koje je grad
dao za komunalno opremanje tih lokacija", kaže prvobranilac Grada Šapca Danijela Lovrin Jeftić.
Stručnjaci smatraju da je najveći broj društvenih preduzeća loše privatizovan baš zbog neuređenosti
zakonskih propisa.
Tražio se, kažu, način da se određeni investitori domognu atraktivnih lokacija. Najviše u prestonici.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da su nakon toga jaki lobiji čak isposlovali i zakon i
uredbu u kojoj se to zemljište besplatno njima daje.
"Znači država građevinsko zemljište u koje je ulagala decenijama, kroz izgradnju infrastrukture, daje nekom
i to besplatno. Ni jedan motiv osim kriminogenog tu ne postoji. Država ne sme to da dopusti", smatra
Sekulić.
U Agenciji za privatizaciju, gde su potpisivani svi ugovori između države i novih vlasnika o prodaji
preduzeća, nemaju evidenciju koliko njih nije nastavilo proizvodnju, a u međuvremenu je zemljište
prenamenjeno iz industrijskog u građevinsko.
"Prilikom kupovine imovine, prostor na kome se nalazi ta imovina, najčešće je to u slučaju prava korišćenja
prelazi na onoga ko je kupio imovinu, to je potpuno normalno.To je predviđeno ugovorom, to je inače tako,
znači što bi se u narodu reklo – čije su ovce toga je livada", direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir
Šubara.
Da na tom polju ima mnogo problema, svesni su i u resornom ministarstvu.
"Mi hoćemo zaista brojčano da vidimo koji su to efekti konverzije, da li to ide sa naknadom ili bez naknade,
ali tek na osnovu pravih podataka koje do sada niko nije ni imao. Bilo da je u pitanju Agencija za restituciju,
za privatizaciju, lokalne samouprave, kojima smo se takođe obratili, niko nije mogao jasno da kaže koji bi to
bio efekat za državu", objašnjava ministarka Zorana Mihajlović.
Za 13 godina, koliko je prošlo od početka privatizacije društvenih preduzeća, vlasnici firmi su se menjali, ali
i namena zemljišta na kojima su izgrađene. Na pojedinim lokacijama već se grade stambeni kompleksi, a
neke su i dalje napuštene.
Ni stari ni novi vlasnici ne žele javno da govore, samo kažu da sve rade po Zakonu o planiranju i izgradnji
koji im dozvoljava da grade.
Kakvo je interesovanje radnika za socijalne
programe
Oko 5.700 radnika preduzeća u privatizaciji uzelo socijalni program. Pravo na otpremnine imaju i zaposleni
u 188 firmi koje idu u stečaj. Od januara su zaoštreni kriterijumi korišćenja tih programa.
Da bi spremnije dočekali nove vlasnike, preduzećima sa spiska Agencije za privatizaciju krajem prošle
godine ponuđeni su socijalni programi za dobrovoljni odlazak radnika. Do sada je na taj način hale napustilo
5.700 radnika.
U naredna dva meseca, prioritet su zaposleni u 188 firmi koje, iako idu u stečaj, mogu da koriste sredstva za
socijalne programe. Od januara su zaoštreni kriterijumi korišćenja tih programa.
Među 55 preduzeća koja su socijalni program već sprovela je i jagodinska Fabrika kablova. Novog gazdu
sačekaće hiljadu radnika.
"Većina je zadovoljna, i mi kao sindikat, jer je na dobrovoljnoj bazi, znači, nismo morali da otpuštamo ljude
na silu, zadovoljavajuće je", kaže Oliver Jovanovski, predsednik Sindikata Fabrike kablova.
Bivši radnik Fabrike kablova Aleksandar Popović kaže da prima nadokanadu narednih 27 meseci, a posle
toga ići će u penziju.
U ostacima nekadašnjeg šabačkog giganta "Zorke", situacija je neizvesnija, idu u stečaj. Žale što im socijalni
program nije ponuđen po uslovima koji su ranije važili.
"Daleko su u povoljnijoj situaciji nego što se nama sada nudi, imali su nadoknadu za svaku godinu i dve
godine, ili pet godina do penzije", kaže Milosav Jovanović iz Sindikata "Zorka transporta".
Ljiljana Džuver iz Ministarstva rada kaže da su prethodne opcije bile skupe i predstavljale veliko
opterećenje za budžet i za naredne godine, tako da su, kako ističe, od toga morali da odustanu.
Više od 4.000 bivših radnika kojima je do penzije ostalo do pet godina, prima naknadu od po 37.000 dinara
mesečno, s tim da sami uplaćuju doprinose. Te povoljnosti više nema, ostala je samo osnovna naknada koju
isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
"Oni koji budu došli na našu evidenciju kao posledica viškova, mogu da računaju na naknadu za slučaj
nezaposlenosti počev od tri meseca, pa maksimalno do dve godine, ukoliko njihova otpremnina nije veća u
odnosu na onu koju predviđa Zakon o radu", objašnjava je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za
zapošljavanje.
Otpremnina po Zakonu o radu je trećina plate po godini staža. S tim da to ne može da bude više od 500 evra
godišnje. Druga mogućnost je 200 evra po godini staža. U oba slučaja, otpremnina ne može da bude veća od
8.000 evra.
Ljiljana Džuver kaže da mora da postoji ograničenje, zbog toga što je predviđeno da bude dovoljno
sredstava za veći broj lica. "Tako da je moralo da se ide sa tim limitom", kaže Džuver.
Radnici sa stažom dužim od 15 godina imaju treću mogućnost: otpremninu u visini šest prosečnih zarada u
Republici. Za socijalne programe u ovoj godini obezbeđeno je više od 16 milijardi dinara. Na modelu
povezivanja staža tim radnicima još se radi.
Rad na crno glavna meta inspektora
Inspektori rada pojačali su nadzor kako bi se utvrdilo koliko se primenjuju odredbe novog Zakona o radu.
Pre svega u oblasti rada na crno i zdravlja i bezbednosti radnika. Poboljšanja ima, a stručnjaci predlažu
dugoročnija rešenja.
Konobar, mesar, građevinac - svaki drugi je neprijavljen. Da bi se tome stalo na put pojačana je kontrola
rada na crno. Prvi rezultati pokazuju da je na uzorku od 354 privredna subjekta, nakon kontrole inspektora,
prijavljeno više od 14.000 ljudi.
"U suštini gde god smo krenuli, gde god smo kontrolisali bilo je rada na crno. Od 135, 96 je neprijavljeno od
31, 31 je neprijavljen. Prošle nedelje od nekih 65, 22 je neprijavljeno... Više ne mogu da ih nazovem
ekstremnim slučajevima kad ih ima toliko, to mora da nestane", kaže Bojan Jocić iz Ministarstva za rad.
Novina je i rotiranje inspektora. Naime, kako poslodavci ne bi prepoznali inspektore, kontrolori dolaze iz
drugih gradova. Kažu, ovakva mera je i efikasna i jeftinija.
Da sivo tržište može i bolje da se kontroliše veruju u Naledu. Oni predlažu tri grupe mera za trajnije rešenje.
"Što se tiče prve, ono što je ključno jeste da što pre dobijemo zakon o inspekcijskom nadzoru koji će
regulisati rad inspekcija, drugoj grupi mera koje se odnose na građane predviđamo jednu nacionalnu
kampanju koja će krenuti u medijima da objasnimo građanima štetu od sive ekonomije. Treća grupa mera
odnosi se na podsticaje za prelazak iz te sive zone u legalne tokove", kaže Ivan Radak iz Naleda.
Veruju da je problem rešiv, ali nije lak, s obzirom na izazove koje imaju.
Dva od tri radnika ne bi prijavilo poslodavca, dok se svaki drugi privrednik ne bi žalio na nelegalnu
konkurenciju. Građani to ne bi uradili zbog gubitka posla, čak 60 odsto njih, a 71 odsto privrednika nema
poverenje u sistem kažnjavanja.
Predložene mere, koje prema najavama treba da se nađu na stolu Vlade do kraja marta, osnov su za
usvajanje Prvog nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
Sam svoj gazda - Radionice "Znanjem do cilja" za
građane koji žele da započnu sopstveni posao
Savet za zapošljavanje grada Beograda započeo je sa primenom Lokalnog akcionog plana zapošljavanja u
2015. godini, organizovanjem radionica "Znanjem do cilja". Sve detaljnije informacije o ovom programu
edukacija postavljene su na internet prezentaciji Grada Beograda i svih institucija koje učestvuju u projektu
radionica, a to su Beokom servis, NSZ – filijala za grad Beograd,
Gradski centar za socijalno preduzetništvo grada Beograda,
Regionalna agencija za razvoj i evropske integraije Beograd –
RAREI i Privredna komora Beograda, dok će onlajn prijavni
formular biti aktivan od ponedeljka, 9. februara, piše "Beoinfo".
Za se sada zainteresovani mogu prijavljivati preko "Beokom
servisa" na telefone 0800 11 00 11 za pozive iz fiksne telefonije
Telekoma ili 011 3090 007 za ostale fiksne telefonske mreže i
mobilne operatere.
– Pozivamo sve građane koji žele da započnu svoj posao da se prijave na edukaciju "Znanjem do cilja". Cilj
ovog projekta je da se otvaranjem novih radnih mesta talentovani mladi ljudi zadrže u Srbiji i da im
preužimo šansu da pokrenu sopstveni posao – istakao je Dragomir Petronijević, član Gradskog veća i
predsednik Saveta.
Planirano je da se radionice "Znanjem do cilja" održe u prvoj nedelji marta, tačnije od 2. do 8. marta u
periodu od 11 do 15 časova, u Gradskoj upravi grada Beograda, na Trgu Nikole Pašića 6.
Ponedeljak i utorak predviđeni su za održavanje Radionice NSZ-a, Filijala za grad Beograd, na temu "Put do
uspešnog preduzetnika'', sreda je rezervisana za Radionicu privredne komore Beograda, na temu "Izrada
biznis plana". Radionica RAREI-a je u četvrtak, sa temom "Uvod u marketing i prodaju za početnike u
poslovanju", u petak, je Radionica Fonda za razvoj, na temu "Aplikaciona obuka za start up kredite", dok su
poslednja dva dana, subota i nedelja namenjeni Radionicama Gradskog centra za socijalno preduzetništvo
grada Beograda, sa temama "Analiza tržišta" i "Poslovna komunikacija".
Potvrdu o učešću u programu edukacija "Znanjem do cilja", kandidati će dobiti ukoliko budu prisustvovali
svim radionicama.
Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu usvojen je u decembru 2014. godine i objavljen je na
internet prezentaciji grada Beograda. Ovaj plan obuhvata programe i mere aktivne politike za podsticanje
zapošljavanja i samozapošljavanja na teritoriji grada Beograda, odgovornosti i nadležnosti, načine
finansiranja, dinamiku izvršenja, kao i mere praćenja.
Ombudsman o politizaciji rada službi bezbednosti
Postupanje Gašića protivno je interesima MO
Cena opstrukcije Zaštitnika građana da radi svoj posao, povodom incidenta na Paradi ponosa, veoma je
visoka za Ministarstvo odbrane, izjavio je Zaštitnik građana Saša Janković za sajt Istinomer, ukazujući da
veliki broj građana smatra da je postupanje ministra Bratislava Gašića u tom slučaju "duboko protivno
interesima Ministarstva odbrane"
Janković je, pri tome, upitao zašto se Ministarstvo odbrane i
drugi državni organi, povodom incidenta u kojem je
pretučen brat premijera Andrej Vučić, ponašaju drugačije
nego u svim drugim slučajevima sa sličnom pravnom
pozadinom?
Trebalo bi da je normalno da svaki državni organ postupa
po zakonu, napomenuo je Janković i podsetio da u ovom
slučaju zakon nalaže Ministarstvu odbrane da bez odlaganja dostavi Zaštiniku podatke koje je tražio, mada
je taj rok davno istekao.
Više stotina puta sam ja do sada pristupao podacima u toku istrage ili druge faze krivičnog postupka, istakao
je Janković i ponovo upitao zašto je u ovom slučaju sve drugačije.
"Ja se ponašam kao da je ovo jedan od niza slučajeva, ni po čemu različit. Nisam ni obaveštavao javnost tri
meseca dok sam vodio slučaj, niti kad sam ga pokrenuo, već sam javnost obavestio onda kad se desilo ono
što se nikad nije desilo, da se čeka da Tužilaštvo odobri nešto što ne treba da se odobrava", objasnio je
Janković.
Prema njegovim rečima, po zakonu nema podataka koji mogu biti uskraćeni Zaštitniku građana.
Mislim da će se posle ovog, mnogo teže desiti situacija da neko kaže "ne". Bez obzira što i dalje kažu "ne",
cena ove opstrukcije Zaštitnika građana da radi svoj posao je za Ministarstvo odbrane veoma visoka, ocenio
je Janković.
Prema njegovim rečima, veliki broj građana svakodnevno ukazuje da je postupanje ministra odbrane
Bratislava Gašića "duboko protivno interesima Ministarstva odbrane".
Janković smatra i da Vojnobezbednosna agencija (VBA) nije zaslužila to kako je u ovom slučaju i ovim
povodom predstavlja njen sadašnji direktor.
Kada god direktor VBA kaže "daću Jankoviću, ali samo ono što zakon dozvoljava", jedino logično pitanje je
a šta je to što zakon ne dozvoljvava, pošto on i ja imamo isti bezbednosni sertifikat, naglasio je Zaštitnik
građana.
On nije veći patriota od mene, niti od bilo kojeg građanina ove zemlje, njega ne obavezuje ni jedna obaveza
koju ja nemam, dakle isto moramo da čuvamo tajnost, osim ako oznaka tajnosti nije stavljena da bi se sakrila
nezakonitost, napomenuo je Janković.
Ukoliko je on odlučio da sedi u emisiji pored ministra policije, koji govori o svojim partijskim
preferencijama, nanosi ogromnu štetu samoj službi, ukazao je Janković.
U VBA radi ogroman broj profesionalaca, izuzetno sposobnih ljudi, koji svoj težak posao rade na
najkvalitetniji način, istakao je Janković, ali je ocenio da pojedinci u službi, u ovom slučaju direktror VBA,
svojim ponašanjem nanose ogromnu štetu i bacaju senku na sve profesionalce koji u njoj rade.
Janković je upozorio da je politizacija rada službi bezbednosti opasna i ocenio da su vrata toj opasnosti
otvorena kada je predsednik vladajuće stranke dobio zaduženje koordinatora bezbednosnih službi.
Govoreći o sankcijama koje mu u novonastaloj situaciji stoje na raspolaganju, Janković je pomenuo javnost i
mogućnost da predloži nečiju smenu, jer ne postoji volja za saradnju sa Zaštitnikom.
Zbog toga Gašić, pretpostavljam, stalno ponavlja da ne odbija saradnju, govoreći "neka Janković dođe,
daćemo mu dokumenta", ali ne daje dokumenta, objasnio je Janković i podsetio da konačnu odluku o
nečijem razrešenju donosi parlament.
Upitan zašto je odbio obezbeđenje koje mu je ponudio ministar policije, Janković je odgovorio da je
licemerno da mu nudi zaštitu, a javno ga naziva izdajnikom Srbije.
"U momentu dok sam razgovarao sa ljudima iz Uprave za obezbeđenje lica i objekata, a ispred je stajalo
moje lično obezbeđenje, ministar unutrašnjih poslova na Studiju B, u jednoj političkoj emisiji, iznosi stav da
ja učestvujem u organizovanoj kampanji protiv najviših interesa Srbije", naveo je Janković.
Upravo je to najveći izvor pretnji po bezbednost bilo koga. Ako za nekog javno kažete da je izdajnik i da
narušava najviše nacionalne interese i bezbednost Srbije, nema teže stvari koje možete da izreknete javno,
predočio je Zaštitnik građana i upitao ko sebi uzima pravo da bude veći patriota od nekog drugog.
Ne znam da li je to svesno, nesveno, namerno ili ne, da li zaista misli tako, ali kada to izgovara ministar koji
mi šalje obezbeđenje, to je licemerno, ocenio je Janković i zaključio da inače ne misli da je njegova
bezbednost ugrožena da bi 24 sata zahtevala pratnju.
NOVA ENERGIJA
Minimalac 1.000 evra!?
Plata od najmanje 1.000 evra je minimalna zarada koju bi mogli da ostvarite ako radite na Internetu,
smatra Zoran Torbica, kodirektor konferencije "Nova energija" koja će biti održana od 29. aprila do 3.
maja na Kopaoniku, a kojoj je cilj da podstakne takozvanu "internet ekonomiju".
"Možda deluje sumanuto, jer većina ljudi prima mnogo manju platu od
1.000 evra, ali kad radite na Internetu to je minimalac. Zarada koju
možete da se ostvarite može da ide i do 5.000 evra, a uz to uživate u
poslu. Za tako nešto, potrebna je ne samo promena zakonskih okvira,
već i načina razmišljanja, ali i podrška i dijalog sa državom", smatra
Torbica.
On je naveo da se poslednjih nekoliko godina u Srbiji stalno priča da je
kriza, da je loše, nije dobro itd, a on tvrdi da je to samo stanje svesti.
"Zato smo i odlučili da napravimo konferenciju i da damo ono što je
potrebno - novu energiju", poručio je on, dodajući da je najzanimljivije
to što ova industrija ne zahteva ulaganje u novcu, već samo promenu
načina razmišljanja.
Kodirektor Robert Čoban izjavio je Tanjugu da je je adut Srbije
tradicija znanja i obrazovanja. "Mi imamo mlade koji govore nekoliko
jezika, čiji su roditelji 60-ih godina bili u konekciji sa svetskim trendovima. To je nasleđe koje bi trebalo da
reaktiviramo", poručio je Čoban.
PR konferencije "Nova energija" Mina
Smiljanić izjavila je Tanjugu da je tema
konferencije usmerena ka Internet ekonomiji,
jer baš taj vid ekonomije može da preporodi
privredu Srbije i regiona.
"Kada bi energiju koju ljudi ulažu da napuste
ovu zemlju i da u inostranstvu nađu svoje
parče hleba, upotrebili da ovde pokrenu svoj biznis, više bi postigli", ocenila je ona.
Prema njenim rečima, plan je da konferencija bude jedna od najposećenijih i da se privuče što više ljudi. U
tom cilju, navodi, kotizacije su beslatne, a smeštaj u MK resortu košta već od 25 evra za polupansion.
SEEbiz / Novi list Zagreb
Neisplata plaća postaje razlog za pokretanje
stečaja
Zagreb: Neisplaćena plaća ubuduće će biti razlog za pokretanje stečaja po službenoj dužnosti.
Kako neslužbeno doznaje Novi list, pokretanje stečaja po službenoj dužnosti bit će ugrađeno u novi stečajni
zakon. Prijedlog tog zakona, kojim se regulira pitanje pokretanja predstečajne nagodbe kao i stečaja, prošao
je prvo saborsko čitanje, a do drugog čitanja zakon će se još doraditi. Upravo je pokretanje stečaja po
službenoj dužnosti zbog neisplate plaća jedna od novina koja bi trebala biti snažan alat u ranom rješavanju
problema u poduzećima, kao i iskorjenjivanju prakse neisplate plaća.
Porezna uprava će po službenoj dužnosti pokretati stečaj ako poslodavac više od 30 dana kasni s isplatom
plaće koja radniku pripada prema ugovoru o radu, pravilniku o radu, kolektivnom ugovoru, odnosno prema
drugom aktu koji uređuje obaveze poslodavaca prema radniku. Preduvjet za preuzimanje tog posla je
potpuno elektronsko »povezivanje« JOPPD obrasca – izvješća o primicima, porezu na dohodak i prirezu te
doprinosima – sa sustavom Porezne uprave.
Download

Svaka treća od 188 firmi ima šansu da preživi stečaj