13. februar 2015. godine
Železara nastavlja rad i bez dogovora sa
Esmarkom
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će u naredna dva dana biti poznato da li će američki
Esmark biti većinski vlasnik Železare Smederevo, a i ako to ne bude dogovoreno, Železara će nastaviti
proizvodnju.
"Daćemo sve od sebe da postignemo dogovor s Esmarkom", kazao je Vučić na konferenciji za novinare u
Vladi i podsetio da će danas u Pitsburgu u SAD ministar finanija Dušan
Vujović početi završne pregovore s Esmarkom.
On je kazao da će, u slučaju da Esmark odustane od kupovine Železare, to
preduzeće, koje je u državnom vlasništvu, nastaviti da radi.
"Napravićemo menadžment u Železari gde će biti angažovani ljudi koji su
najbolji za kupovinu sirovina i prodaju čelika, kako bi proizvodnja bila
nastavljena u punom obimu", rekao je Vučić.
On je dodao da će biti zaštićeni zaposleni u Železari i da neće biti dodatnih ulaganja države u to preduzeće,
jer je "država dala sve što je mogla".
Vučić je izjavio i da očekuje da bord direktora Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) 23. februara
odobri aranžman sa Srbijom.
"Vlada Srbije je na današnjoj sednici ispunila poslednju obavezu prema MMF-u i više neće biti odlaganja da
MMF 23. februara odlučuje o aranžmanu sa Srbijom", kazao je Vučić na konferenciji za novinare u vladi.
On je istakao da će odobravanje aranžmana sa MMF-om biti važan signal za ceo svet da je Srbija na dobrom
putu.
Srbija i misija MMF postigli su u novembru prošle godine dogovor o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz
predostrožnosti.
Novih 150 radnih mesta na aerodromu
Vršilac dužnosti generalnog direktora aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević najavio je u četvrtak da
će zbog povećanja avio-saobraćaja i proširenja kapaciteta, Aerodrom u maju
otvoriti 100 do 150 novih radnih mesta.
Kako se navodi u saopštenju Aerodroma Nikola Tesla, Vlaisavljević je to najavio
nakon potpisivanja novog Kolektivnog ugovora izmedju predstavnika četiri
sindikata Aerodroma sa predstavnicima Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i
infrastrukture.
Dodaje se da je Vlaisavljević kazao da je 2014. godina bila rekordna i da je Aerodrom Nikola Tesla
zabeležio povećanje broja putnika za 31 odsto u odnosu na 2013, kao i da se već u januaru 2015. beleži
povećanje broja putnika za 14 odsto u odnosu na isti mesec 2014. godine.
Debata
Nezapamćena cenzura i autocenzura u medijima
Mediji u Srbiji izloženi su cenzuri i autocenzuri nezapamćenoj na Balkanu, ali novinari moraju da se otrgnu
pritiscima i nastave da prkose, poručili su danas učesnici tribine "Oslobodi medije"
Kako je rečeno na debati o medijskim slobodama u
Beogradu,"devedesetih je vlast ubijala novinare, a sada
ih ubija finansijski".
"Vlast pritiska medije i kontroliše ih preko novca koji
daju preko skrivenih ugovora i u takvoj situaciji
nemoguće je očekivati kritiku vlasti", rekao je glavni i
odgovorni urednik "Južnih vesti" Predrag Blagojević.
On je upozorio da se se može očekivati rešavanje situacije kada je u pitanju finansiranje medija, ali da je
veoma teško osloboditi novinare autocenzure. "Novinari moraju da nastave da kritikuju, da prkose i po meni
izlaz su mladi novinari koji nisu imali prilike da se zagade", poručio je Blagojević.
BIRN: Ugušene sloboda govora i kritička misao
Direktorka Balkanske regionalne istraživačke mreže (BIRN) Gordana Igrić ocenila je da su sloboda govora i
kritička misao u Srbiji ugušene i da nisu ni bili svesni razmera, dok nisu objavili tekst o ispumpavanju vode
u kopu Tamnava zapadno polje.
Ona je istakla da je mali broj medija preneo to istraživanje, a da je zbog njegovog objavljivanja mesec dana
trajala kampanja protiv BIRN-a, koja se pretvorila u sukob na relaciji premijer Srbije Aleksandar Vučić i
Evropska unija.
"Za dve nedelje kampanje protiv BIRN-a, objavljena su 294 priloga u medijima, a mi smo pozvani samo
deset puta i to ne od strane glavnih medija", kazala je Gordana Igrić i dodala da "to ne znači da mediji ne
žele da pišu, već da su potpuno porobljeni u ekonomski devastiranoj zemlji".
Sloboda se mora osvojiti
Novinarka nedeljnika "Vreme" Jovana Gligorijević istakla je da su pritisci na medije normalna stvar i da ne
treba očekivati da će nestati, ali da se moramo boriti protiv njih.
"Sloboda se osvaja", poručila je Jovana Gligorijević uz ocenu da istraživačko novinarstvo u Srbiji postoji.
Ona je rekla da u pritiscima na BIRN, ombudsmana Sašu Jankovića i "Vreme" prepoznaje "rukopis"
Vladimira Bebe Popovića, nekadašnjeg šefa Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića.
Pravni savetnik za medijske slobode u OEBS-u Miroslav Janković govorio je o pritiscima na novinare na
internet portalima i tom prilikom ukazao da je broj napada na žene tri puta veći od napada na muškarce
blogere i novinare i da su one izložene seksualnom uznemiravanju.
Učesnici trbine su se saglasili da je za "osvajanje slobode u medijima", neophodno napraviti širu koaliciju
novinara, predstavnika civilnog društva i građana.
Policijski sindikat Srbije protiv novog ugovora
Reprezentativni Policijski sindikat Srbije (PSS) saopštio je u četvrtak da se protivi Posebnom kolektivnom
ugovoru, koji su "na prečac i bez dogovora" potpisali predstavnici MUP-a i drugog reprezentativnog
sindikata u policiji - Nezavisnog sindikata policije (NSP)
U saopštenju PSS-a navodi se da je ugovor usvojen na
brzinu i da su iz njega izbačene gotovo sve najvažnije
odredbe vezane za materijalni status policajaca.
"Tako u njemu više nema odredbi koje su regulisale pomoć
za decu poginulih i ranjenih policajaca tokom školovanja i
predškolskog vaspitanja, a koje je prethodni Posebni
kolektivni ugovor imao", piše u saopštenju.
Predsednik PSS-a Veljko Mijailović rekao je da je ugovor "veliki korak unazad za zaposlene u MUP Srbije"
i da im je za većinu primedbi rečeno da će biti regulisane novim zakonom o policiji, koji predvidja i "da je u
policiji zabranjen štrajk, ali i sindikalno organizovanje, sve pod pretnjom otkaza".
APR od danas vodi Registar medija
Agencija za privredne registre (APR) Srbije počeće od danas da vodi Registar medija, a biće ugašen
Registar javnih glasila, saopštila je danas APR.
Elektronske podatke iz Registra javnih glasila APR će uneti u bazu podataka Registra medija po službenoj
dužnosti, dok će izdavači medija imati rok od šest meseci da ispune zakonsku obavezu prijavljivanja
podataka koji nisu registrovani u starom registru.
"Uspostavljanjem novog registra biće obezbeđena javnost
podataka i dokumenata o pravnim i fizičkim licima koja
imaju više od pet odsto udela u osnivačkom kapitalu
izdavača i o njihovim povezanim licima, kao i podatke o
drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od pet odsto
udela u osnivačkom kapitalu", istakla je APR.
U Registru medija biće objavljivani i podaci o državnoj pomoći i novcu koji medijima dodeljuju državni
organi, lokalna samouprava, organizacije sa javnim ovlašćenjima ili pravna lica koje osniva ili finansira
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava.
Registar će objavljivati i podatke o prosečno prodatom tiražu medija u kalendarskoj godini, koji će se
prijavljivati do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Preko linka Pretraga podataka biće omogućen pristup javnim podacima iz Registra medija, a Agencija će
sutra na svojoj internet stranici www.apr.gov.rs objaviti nove obrasce registracionih prijava, kao i uputstva o
potrebnoj dokumentaciji za registraciju medija po novom Zakonu o informisanju i medijima.
PALI ZA 13 MESTA
Srbija 67. zemlja po slobodi medija
Srbija je 67. zemlja na svetskoj rang listi po slobodi medija za 2014. i pala je za 13 mesta u odnosu na
prethodnu godinu, navodi se u godišnjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije za zaštitu
novinara Reporteri bez granica (Reporters sans frontieres - RSF) sa sedištem u Parizu.
Na spisku 180 država, ispred Srbije su Slovenija (na 35.
mestu), Hrvatska (58), BiH (66), a iza su Crna Gora (114) i
Makedonija (117).
RSF je rangirala Kosovo, koje je na 87. mestu u izveštaju
ove organizacije, što je za sedam mesta niže nego
prethodne godine.
Finska, Norveška i Danska su na vrhu s najvećom slobodom medija, dok je najlošija situacija u
Turkmenistanu, Severnoj Koreji i Eritreji.
RSF u izveštaju navodi da su SAD po slobodi medija pale za tri mesta i da su na 49. mestu, Rusija je pala za
četiri mesta i nalazi se 152. mestu.
Prema godišnjem indeksu, beleži se veći stepen kršenja slobode informacija u 180 zemalja, na svim
kontinetnima, navodi RSF i dodaje da se najveći pad između dva izveštaja beleži u regionu EU-Balkan.
RSF svake godine objavljuje izveštaj i pravi spisak zemalja uzimaju u obzir nekoliko faktora - nivo
zloupotrebe medija, stepen pluralizma, nezavisnost medija, životna sredina i autocenzura, pravni okvir,
transparentnost i infrastruktura.
Otpremnina od šest zarada - 412.000
Vlada Srbije usvojila je Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. Jedna od
opcija je otpremnina od šest prosečnih mesečnih zarada
U resornom ministarstvu pojašnjavaju da je ova opcija predvidjena jer se podrazumeva da je zaposlenom
koji ima manje, odnosno 15 ili 16 godina staža, a koji se dobrovoljno opredeli za isplatu sredstava po osnovu
rešavanja viška zaposlenih iz budžeta, ova opcija povoljnija u odnosu na ostale ponudjene.
Predviđeno je da se zarada računa prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za
zaposlene koji imaju više od 15 godina staža.
Visina otpremnine u iznosu od šest prosečnih zarada po
zaposlenom u Republici Srbiji menja se svaki mesec u
zavisnosti od visine prosečne zarade u Republici.
Primera radi, prema poslednjem objavljenom podatku za
mesec decembar 2014. godine, ona je iznosila 68.739 dinara
bruto (49.970 neto). Visina otpremnine iznosila bi, prema toj
račucini 412.434 dinara, navode u Ministarstvu rada.
Kako tvrde u ministarstvu, ova opcija je povoljnija za
zaposlene koji imaju 15 i 16 godina staža osiguranja od
opcije za isplatu otpremnine u visini dinarske protivvrednosti 200 evra po godini staža osiguranja.
Zaposlenom koji je utvrđen kao višak u 2015. godini prestaje radni odnos kada se dobrovoljno opredeli za
jednu od tri opcija, koja je za njega najpovoljnija.
Prva ponuđena opcija je isplata otpremnina u visini od 200 evra po godini staža, u dinarskoj protivrednosti
po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposelnih, s tim da ukupna visina otpremnine ne
može biti veća od 8.000 evra.
Druga opcija je otpremnina obračunata na način utvrđen Zakonom o radu s tim da ukupna visina otpremnina
ne može biti veća od 8.000 evra.
Visina sredstava po godini staža kod poslednjeg poslodavca ne može biti veća od 500 evra, po srednjem
kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.
U ministarstvu napominju da se Odluka o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku
privatizacije za 2015. godinu objavljena u "Službenom glasniku" primenjuje na preduzeća u postupku
privatizacije za koje je Agencija za privatizaciju objavila Javni poziv za prikupljanje pisama o
zainteresovanosti.
Takođe, to se odnosi i na subjekte privatizacije nad kojima bi trebalo da bude pokrenut stečaj u skladu sa
Akcionim planom za okončanje postupka privatizacije za 188 subjekata.
Odluka vlade o Programu za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu stupila je
na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku", odnosno 28. januara.
Ako imate komentar ili sugestiju na rad našeg sajta, molimo vas podelite svoje mišljenje sa nama.
Zakon o socijalnom preduzetništvu do leta
Zakon o socijalnom preduzetništvu trebalo bi da bude donet do leta ove godine, a regulisao bi zapošljavanje
socijalno ranjivih slojeva stanovništva, najavio je danas predsednik Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije,
Vladimir Marinković.
Radna verzija tog zakona trebalo bi da bude gotova naredne nedelje i biće upućena Ministarstvu za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu privrede, rekao je Marinković na sednici Kokusa.
Prema njegovim rečima, pre nego što se nadje pred Vladom i Skupštinom Srbije, Nacrt tog zakona biće na
javnoj raspravi, a u pripremi tog akta će se koristiti
iskustva Italije i Slovenije.
Socijalno preduzetništvo ne treba da zavisi od
donacija i subvencija, a ta tema je važna u procesu
pregovora o pridruživanja EU, napomenuo je
Marinković.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Vladan
Atanasijević, rekao je da se po zakonu na 20 zaposlenih u njegovoj firmi mora zaposliti po jedna osoba sa
invaliditetom ili platiti odredjeni porez, odnosno doprinos državi da ne bi plaćali kazne.
Atanasijević je ocenio da to nije dobro rešenje, pogotovo u IT delatnosti kojom se on bavi, zato što nema
dovoljno IT stručnjaka na tržištu rada koji pripadaju socijalno ranjivoj kategriji društva.
Predstavnik NALED-a Violeta Jovanović smatra da je socijalno preduzetništvo važno za privredu Srbije, da
doprinosi ukupnom razvoju.
Razlika izmedju socijalnih i klasičnih preduzeća je u tome da ona ostvaruju profit za svoje potrebe, a ne za
nekog drugog, a koncept upravljanja takvim firmama ima elemente nekadašnjeg samoupravljanja u
socijalizmu.
Jedan od ciljeva podsticanja socijalnog preduzetništva i donošenja zakona je i lakši pristup izvorima
finansiranja, čulo se na sednici.
Poslanik SNS Zoran Babić rekao je da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom podgrupa socijalnog
preduzetništva, koje je mnogo šira oblast, i dodao da treba doneti zakon koji će biti kvalitetan i u nazivu i u
detaljima i tačno definisati koje su to socijalno ugrožene grupe.
Sam zakon mora da bude usaglašen sa drugim zakonima, kao što je Zakon o javnim nabavkama, da se ne bi
dogodila diskriminacija prema odredjenim socijalnim kategorijama, kao i zloupotreba, ukazao je Babić.
Na pitanje Babića da li će taj zakon tretirati socijalno ugrožene koji odbiju ponudu za zapošljavanje, iako su
radno sposobni, Marinković je ocenio da je to zanimljivo pitanje, koje tek treba definisati izmenama zakona
o zapošljavanju.
Babić je predložio da se za decu bez socijalnog staranja pomeri granica starosti sa 18 na 21 godinu za radno
angažovanje, kada je reč o socijalnom preduzetništvu.
Ozbiljno razumeti porodično nasilje
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podržala je inicijativu da se ujednači definicija porodice u Krivičnom
zakonu.
Nevena Petrušić je kao zabrinjavajući podatak ocenila da je od Nove godine do danas ubijeno pet žena koje
su stradale od ruku svojih partnera.
“Da nešto ozbiljno ne funkcioniše u sistemu zaštite od nasilja u
porodici i da nadležne institucije ne deluju efikasno potvrđuje
činjenica da su u većini ovih slučajeva nasilje i pretnje ubistvom
bili prijavljeni, ali očigledno nisu shvaćene ozbiljno, jer da jesu još
uvek bi bile žive”, rekla je Petrušić.
Kako kaže u tom kontekstu treba razumeti inicijativu, predlog koji
je dat, a odnosi se na to da se ujednači definicija porodice iz
Krivičnog zakonika sa onom koja je sadržana u porodičnom
zakonu.
Navodeći da institucija poverenika snažno podržava taj predlog, ideju, ona je ukazala da to nije nova ideja
jer su i ranije stručnjaci ukazazivali da treba obezbediti i krivično pravno zaštitu onim članovima porodice
koji su okončali veze, koji su razvedeni...
''Može se govoriti o tome da jedan vid krivično pravne zaštite ne uživaju osobe koje su okončale veze,
razvedene, koje se nalaze ili su se nalazile u emotivnoj, seksualnoj vezi. One uživaju zaštitu po porodičnom
zakonu, a ne uživaju krivično pravnu zaštitu'', rekla je Petrušić dodajući da u tom smislu se na izvestan način
može govoriti o nejednakom tretmanu.
Poverenica je ocenila i da je sada mozda pravi trenutak da se udružimo i tražimo da se izmene unesu.
Kako kaže, moramo znati da je nasilje u porodici nasilje koje najčešće trpe žene, deca, starije osobe, da je to
vid rodno zasnovanog nasilja, kao i da je nasilje nad ženama jedan od najsramnijih vidova diskriminacije.
U Ministarstvu pravde rečeno je Tanjugu da prepoznaju sve probleme nasilja nad ženama i u porodici, kao i
probleme rodne neravnopravnosti.
Izrazavajući zabrinutost zbog porasta tog problema u Srbiji, iz ministarstva navode da su u okviru svoje
nadležnosti spremni da uspostave sve mahinizme koji će dovesti do popravljanja postojećeg stanja.
''Vlada Srbije je osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnosti koje će se posvetiti efikasnom
sprovođenju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja na ženama i nasilja u porodici.
Očekujemo da to telo redovno održava sastanke i da hitno izradi Akcioni plan dejstva svih držanih organa u
vezi rešavanja ovog društvenog problema'', ističu u ministarstvu.
Kako kažu, posvećeno će odgovoriti na svaku meru propisanu Akcionim planom, koji Koordinaciono telo
bude izradilo, a u roku koji tim planom bude određen.
Sa druge strane, Ministarstvo će raditi na sprovođenju mera iz Akcionog plana za pregovore Poglavlja 23,
koje su usmerene ka rešavanju problema nasilja nad ženema i porodničnog nasilja.
''Predsednica Koordinacionog tela vlade nosi veliku odgovornost za smanjenje nasilja nad ženama i
uspostavljanju rodne ravnopravnosti, a Ministarstvo pravde će joj u tome biti posvećen partner'', ističu iz tog
ministarstva.
Potpredsednica vlade i predsednica tog vladinog koordinacionog tela Zorana Mihajlović izjavila je juče da bi
zbog porasta porodičnog nasilja trebalo izmeniti definiciju porodice u Krivičnom zakon kako bi se zaštitile
sve žene, a nasilnici završili na sudu.
''Žene treba da prijavljuju nasilje, pozvali smo ih, ali to nije dovoljno, moraju da se usklade definicije
porodice iz porodičnog i krivičnog zakonika", poručila je Mihajlović dodajući da je cilj da budu zaštićene,
kako venčane tako i nevenčane žene, kao i devojke
I Autonomni ženski centar zatražio je izmenu definicije porodice u Krivičnom zakoniku i njeno
usaglašavanje sa definicijom koja je u Porodičnom zakonu kako bi zakon štitio sve žene žrtve nasilja u
porodici.
Nismo "spiskali" 23 miliona RSD
Koridori Srbije nisu potrošili 23 miliona dinara za sanaciju tunela na Obilaznici oko Beograda, već su, kako
tvrde, čak ostvarili značajnu uštedu.
Koridori su saopštili da "ne da nisu potrošili pomenutih 23
miliona dinara, nego su ostvarili i značajnu uštedu, a
pritom obezbedili sigurne uslove za bezbedno odvijanje
saobraćaja i time smanjili rizik koji je postojao dok su
tuneli bili pušteni u saobraćaj bez rasvete, protivpožarnog i
bezbednosnog sistema".
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je u
sredu da su "Koridori Srbije za sanaciju jednog tunela
potrošili 23 miliona dinara više, jer je analiza za taj projekat rađena u
mraku".
Koridori Srbije su
Koridori Srbije su u saopštenju naveli da su tokom 2008. i 2009. godine bili
tokom 2013. i 2014.
završeni radovi na izgradnji i opremanju tunela "Lipak" i "Železnik" i tada su bili godine organizovali
pušteni u probni rad i eksploataciju svi sistemi, ali zbog nedostatka uslova za
izvođenje tih radova na
priključenje na javnu elektroenergetsku mrežu oni su isključeni i od tada do danas sanaciji tunela i nakon
mnogo te opreme i prateće opreme i instalacija je nestalo, oštećeno i uništeno.
toga su oni bezbedno
pušteni u saobraćaj.
Pregled i procena oštećenja na osnovu kojih je izrađen predmer i konkursna
Ocenjujući da se
dokumentacija za javnu nabavku i sklopljen ugovor za sanaciju tih tunela rađeni su "gospodin Vučković
2011. godine, "pri čemu su tuneli bili bez struje, u mraku i pod punim
nije dobro informisao
saobraćajnim opterećenjem".
o predmetnoj
problematici",
"U momentu pregleda nije bilo moguće adekvatno sagledati i analizirati sve
Koridori Srbije su
neophodne količine i vrste radova, s obzirom na činjenicu da je pregled od strane naveli u saopštenju da
stručnog osoblja vršen pri izuzetno nebezbednim okolnostima odnosno u
su "na taj način izveli
apsolutnom mraku i pod saobraćajem", navodi se u saopštenju Koridora Srbije.
sve neophodne radove
pri čemu su ostvarili
Određene vrste radova, kako se dodaje, moguće je bilo adekvatno sagledati tek
uštedu u odnosu na
posle zatvaranja saobraćaja i preusmeravanja privremenom saobraćajnom
ugovorene radove i
signalizacijom, za šta su se stekli uslovi tek nakon započinjanja radova na sanaciji veću od pomenutih 23
i pribavljanjem odgovarajućih dozvola od strane Ministarstva saobraćaja.
miliona dinara".
U junu 2012. godine, kao investitor i naručilac posla, Koridori Srbije zaključili su ugovor o izvodjenju
radova na sanaciji tunela "Lipak" i tunela "Železnik" i priključenju objekata na elektroenergetsku mrežu.
Predmet ovog ugovora je izvođenje radova na sanaciji oštećene i otudjene opreme tunela "Lipak" i
"Železnik".
Radovi koji su predmet ovog ugovora pretežno su: sanacija elektroenergetskih i telekomunikacionih
instalacija, ugradnja i sanacija elektroenergetske opreme, ugradnja i sanacija opreme za svetlosnu
signalizaciju, sistem svetlosnog obeležavanja, detekciju i kontrolu saobraćaja i prateće sigurnosne opreme za
bezbednost saobraćaja, koja podrazumeva izmedju ostalog i protivprovalne sisteme, protivpožarne sisteme,
kontrolu vidljivosti, kontrolu vetra i hidrantsku mrežu, precizira se u saopštenju.
Srbija dobila licencirane agente
Prvi put u Srbiji su uručena 483 uverenja o položenom stručnom ispitu, odnosno licence za posrednike
(agente) u prometu i zakupu nepokretnosti.
Pomoćnik ministra za trgovinu, usluge i politiku konkurencije
Žarko Malinović je naglasio ovo je značajan dan za
Ministarstvo trgovine i srpsku privredu, jer legislativa treba da
prati realne potrebe tržišta.
Činjenica da danas imamo 483 sertifikovana agenta znači da
uvodimo red u srpsku privredu.
"Obećavam da ćemo pre maja imati spremnjen gotov registar posrednika kako bismo vašim klijentima mogli
da omogućimo transparetnost i uvid u sve agente koji svoj posao rade pošteno i u skladu sa zakonom" kazao
je Malinović.
Prema njegovim rečima na ovaj način čemo olakšati posao inspekciji da one koji ne rade pošteno i u skladu
sa zakonom sankcionišu i dodao da smatra da će ova procedura omogućiti svima da se unapredi sektor
usluga.
Ove godine ćemo raditi na zakonskom rešenju vezano za usluge i tako ćemo zaokružiti čitavu legislativu i to
će svima nama omogućiti da tačno znamo koje alate koristimo, šta svaka od institucija vlasti radi, i na koji
način radimo svi zajedno, privreda i javni sektor, naveo je on.
"Naša ideja je i da ceo proces i edukacije, sertifikacije i vođenje regista prepustimo posrednicima, i
njihovim udruženjima, jer jedino samoregulacija može da dovede do najboljeg oblika sprovođenja nekog
propisa, a država treba samo da vrši nadzor" podvukao je Malinović.
Predsednik upravnog odbora "Klaster nekretnina" Nenad đorđević je istakao da je trebalo sveukupno 20
godina rada da bi došli do situacije da dobijemo licencirane agente, od nastanka starog udruženja "Krov",
koje je prvo dalo iniscijativu za donošenje zakona, preko lobiranja i najzad u saradnji sa predstavnicima
ministarstva trgovine pre dve godine smo uspeli da dobijemo nacrt zakona.
Nama ovo mnogo znači jer će smanjiti sivu ekonomiju, povećaćemo kvalitet usluga i imaćemo registar gde
će biti uspisan svaki agent i svaka firma koja se bavi posredovanjem, poručio je đorđević.
"Ovo je važno pre svega za naše klijente jer mislim da će se primenom zakona biti povećan kvalitet usluge,
regulisaće rad na crno i naši klijenti će biti mnogo zadovoljniji", rekao je nosilac uverenja Dragan
Jovanović.
Ne zaboravite da platite porez
Rok za uplatu obaveze za prvi kvartal godišnjeg poreza na imovinu za fizička lica, preduzetnike i pravna lica
je 18. februar, saopštila je danas Uprava javnih prihoda Grada
Beograda.
Kako se navodi, obaveza za prvi kvartal plaća se u visini
poslednje kvartalne obaveze za prošlu godinu.
Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza
obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom
propisane kamate zbog kašnjenja uplata.
Za sve informacije obveznici se mogu obratiti nadležnim odeljenjima Uprave javnih prihoda grada
Beograda, koja vrše prijem stranaka radnim danom od 8 do 14 časova izuzev srede, kada je prijem stranaka
u vremenu od 8 do 20 časova, dodaje se u saopštenju.
Od marta objedinjeni postupak izdavanja dozvola
za grad
Sve opštine i gradovi u Srbiji će od 1. marta morati da primenjuju objedinjenu proceduru izdavanja
gradjevinskih dozvola, a do kraja 2015. i da uvedu elektronske dozvole, rečeno je danas na predstavljanju
novog Zakona o planiranju i izgradnji.
Sve opštine i gradovi u Srbiji će od 1. marta morati da primenjuju objedinjenu proceduru izdavanja
gradjevinskih dozvola, a do kraja 2015. i da uvedu elektronske dozvole, rečeno je danas na predstavljanju
novog Zakona o planiranju i izgradnji.
"Rok za donošeje svih podzakonskih akata je 15. februar, a pošto je tada državni praznik rok će biti
produžen do 18. februara", rekla je državni sekretar u Ministarstvu gradjevinje Aleksandra Damnjanović na
predstavljanju zakona.
Ona je kazala da je lokalnim samoupravama 17. januara istekao rok za donošenje opštih akata kojima se
uredjuje pitanje doprinosa za uredjivanje gradjevinskog zemljišta i da je do 23. januara svega njih 17 to i
učinilo.
Damnjanović je pozvala sve lokalne samouprave da to učine kako bi od 1. marta mogla da počne primena
postupka objedinjene procedure, a koja predvidja izdavanje gradjevinskih dozvola za 28 dana.
"Do 1. marta bi sve opštine i gradovi trebalo da orgaizuju i posebne službe koje će biti zadužene i odgovorne
za sprovodjenje ovog postupka", poručila je ona.
Danjanović je podsetila da je Srbija u poslednjem izveštaju Svetske banke "Duing biznis" čak na 186. mestu
po izdavanju gradjevinskih dozvola i da će primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji Srbija dosta
napredovati na toj listi.
Skup je organizavan u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), Nacionalnom
alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID-om.
Generalni sekretar SKGO Djordje Staničić je
kazao da je to treći regionalni skup u cilju obuke
službenika lokalnih samouprava za primenu
zakona, kao i da će biti održano još četiri takva
skupa u Srbiji.
Staničić je naglasio da će opštine i gradovi biti
spremni za punu primenu zakona od 1. marta, kao i za uvodjenje elektronskog sistema izdavanja
gradjevinskih dozvola do kraja godine.
Predstavnica NALED - a Ana Brnabić je naglasila da je za investitore najbolja vest u 2014. bila upravo
donošenje Zakona o planiranju i izgradnji i da se njihov optimizam u vezi sa tim zakonom prelio i na 2015.
"NALED se raduje uvodjenju elektronskog sistema za gradjevinske dozovle koji će pokazati gde postoje
zastoji", istakla je ona.
Na skupu je istaknuto i da zakon predvidja osnivanje centralnog registra planskih dokumenata, koji će se
voditi u Republičkom geodetskom zavodu i da opštine i gradovi treba da dostave svoja dokumenta.
Stečaj ne znači kraj
Agencija za privatizaciju saopštila je danas da su ključni razlozi za stečaj preduzeća "Prvi maj" Pirot
blokada računa u neprekidnom trajanju od 1.097 dana u iznosu od 17,4 miliona dinara, dugovi od 1,5
milijardi dinara i naplata potraživanja bivših radnika po izvršnim sudskim rešenjima
Agencija za privatizaciju je 11. juna 2010. godine donela odluku kojom je pokrenut postupak
restrukturiranja tog preduzeća i njegovog zavisnog društva "Prvi maj - Plus Pirot.
Programom restrukturiranja, koji je Skupština preduzeća donela 20. juna 2012. godine, bila je predviđena
prodaja četiri imovinske celine, od koje je jedna prodata kupcu AHA Mura Inđija.
U ovom trenutku preduzeće "Prvi maj" Pirot nema stalno zaposlenih radnika, osim direktora.
Posle realizacije Socijalnog programa u julu 2013. godine za 815 radnika, kojima je tada prestao stalni radni
odnos, angažovano je 50 radnika na određeno vreme, kako bi se zaštititila imovina nakon privatizacije i
nastavilo normalno poslovanje preduzeća i preostale imovine.
Radnici su angažovani u finansijama i računovodstvu, održavanju, maloprodaji, magacinima, obezbeđenju, a
firma se finansira isključivo od prodaje zaliha robe u maloprodajnim objektima i od izdavanja u zakup
objekata.
Na osnovu analize finansijskih pokazatelja i bilansa poslovanja fabrike konstatovano je da je račun
preduzeća "Prvi maj" Pirot na dan 11. februara 2015. godine u blokadi u neprekidnom trajanju od 1.097
dana.
Ukupan iznos blokade iznosi 17.410.794 dinara, čime je ostvaren stečajni razlog – trajnija nesposobnost
plaćanja.
Ukupne obaveze preduzeća iznose 1.564.610.000 dinara, a najveći poverilac je Fond za razvoj sa
739.230.000 dinara.
Jedan od glavnih finansijskih problema predstavlja i naplata potraživanja bivših radnika „Prvog maja“ po
izvršnim sudskim rešenjima.
To su ključni razlozi koji su opredelili Agenciju za privatizaciju da predloži stečaj kao model privatizacije za
preduzeće "Prvi maj" Pirot, što je potvrdila i Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana, navodi se u
saopštenju.
U saopštenju se dodaje da stečaj ne mora biti kraj za preduzeće, koje može kroz Unapred pripremljeni plan
reorganizacije, koji moraju da prihvate poverioci preduzeća, da stvori uslove za nastavak poslovanja, ili
posle stečaja kroz plan reorganizacije.
Zbog teškoća u primeni novih računovodstvenih pravila, APR produžio rok za predaju
završnih računa
Novi zakon neprimenljiv
Novi Zakon o računovodstvu uneo je haos u poslovanje preduzeća širom Srbije, zbog čega je Agencija za
privredne registre bila primorana da za mesec dana produži rok za
dostavljanje finansijskih izveštaja za 2014. godinu, budući da
ogroman broj firmi nije u stanju da pripremi ovaj dokument u
skladu sa novim pravilima. Prema podacima Mreže za poslovnu
podršku, čak 374.000 pravnih lica u Srbiji onemogućeno je da
zatvori poslovnu godinu, zbog insistiranja Ministarstva finansija na
primeni novih pravila.
Izmenama Zakona o računovodstvu i donošenjem podzakonskih akata, preduzeća su dobila obavezu da ove
godine pripreme tri puta veće finansijske izveštaje nego što je do sada bio slučaj, pri čemu, kako navode u
Mreži, nova pravila nisu u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i čak omogućavaju
prikazivanje lažnih rezultata firme.
Uz to, zbog drastično komplikovanije izrade novih izveštaja, privrednici će ovaj posao morati da plate
mnogo skuplje. Savez računovođa procenjuje da će ukupan trošak primene Zakona srpsku privredu ove
godine iznositi čak 180 miliona evra, a Mreža ocenjuje da će sa svim izdacima cifra dostići i 250 miliona.
Zbog toga su Savez računovođa, kao i Mreža, tražili od Ministarstva finansija da odustane od novih pravila,
ali nikakav odgovor do sada nisu dobili. List Danas je juče poslao pitanja Ministarstvu finansija u vezi
problema sa primenom Zakona o računovodstvu, ali do zaključenja ovog broja komentar nije stigao.
„Po prvi put posle skoro 50 godina, 374.000 preduzeća, preduzetnika, udruženja i drugih pravnih lica koji
rade u Srbiji, ne mogu da predaju godišnje finansijske izveštaje i na regularan način završe prethodnu
poslovnu godinu. APR je za mesec dana odložila predaju završnih računa, ali već sada je izvesno da
izveštaji neće moći da budu predati ni posle tog roka, jer je Zakon o računovodstvu donet 2013. i sedam
njegovih podzakonskih akata nemoguće primeniti u praksi. Mreža za poslovnu podršku je u saradnji sa
Savezom računovođa i revizora Srbije i najvećim nemačkim investitorima u Srbiji još u oktobru 2014.
godine upozorila da zbog Zakona o računovodstvu koji je donet na osnovu ukinutih direktiva EU i suprotno
Međunarodnim računovodstvenim standardima, preti kolaps u privrednom sistemu zemlje, ali predstavnici
Ministarstva finansija koji su ovaj zakon doneli tada nisu reagovali. U poslednjih nekoliko nedelja više
stotina preduzeća, obratilo se Mreži za poslovnu podršku jer su troškovi implementacije novog Zakona
ogromni, a Zakon neprimenjiv, zbog čega ne znaju kako će zatvoriti knjige za 2014. godinu“, navode u
Mreži.
Kako navode, za ovaj „svojevrsni privredni kolaps“ odgovorni su činovnici u Ministarstvu finansija koji su u
toku pisanja novog Zakona o računovodstvu 2013. godine uporno odbijali da uvaže apele privrede i
profesionalnih organizacija računovođa da se takav zakon ne donosi, jer je preskup za posrnulu srpsku
privredu, prebirokratizovan i neprimenljiv.
Omogućeno lažno prikazivanje poslovanja
„Srbija je ovim postala crna tačka u Evropi, jer poslovanje firmi u Srbiji nije uporedivo sa poslovanjem firmi
u zemljama EU i drugim zemljama u okruženju. Preobimni finansijski izveštaji unose dodatnu nesigurnost u
poslovanje i sigurno će poskupeti bankarske kredite privredi, jer se rizik davanja kredita uvećava. Zakon
omogućuje lažno prikazivanje rezultata poslovanja što povećava mogućnosti za prevare i privredni kriminal.
Generalna posledica ovakvog Zakona o računovodstvu će biti pad Srbije na Doing Business listama Svetske
banke i usporavanje dolaska stranih investitora“, tvrde u Mreži.
Uvode se lučke koncesije
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juče izmene tri zakona iz oblasti vodnog saobraćaja kojima se uvode
lučke koncesije, poboljšavaju prava pomoraca i usaglašavaju propisi sa evropskim direktivama.
Usvojene su, naime, izmene Zakona o pomorskoj plovidbi, Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim
vodama i Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Usvojenim izmenama biće smanjen broj lučkih
naknada na dve, koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju - za upotrebu obale koju plaćaju krcatelji tereta i
za pristajanje koju plaćaju brodovlasnici, odnosno brodari. Uvedena je i podela lučkih koncesija na dve
vrste, za usluge i za javne radove. Takođe, novi propisi omogućiće bolju zaštita radnih prava oko 5.000
državljana Srbije koji rade kao pomorci i usklađeno srpsko zakonodavstva sa Konvencijom o radu
pomoraca.
Skupština akcionara vranjske fabrike nameštaja donela odluku o ukidanju funkcije
predsednika kompanije
Dragan Tomić nije više čelnik Simpa
Vranje - Uprkos protivljenju zastupnika kapitala malih akcionara i predstavnika Grada Vranja, većinom
glasova Skupština akcionara Simpa donela je odluku o „ukidanju funkcije predsednika kompanije“ koju je
obavljao Dragomir Dragan Tomić (77).
Kako je potvrđeno Danasu, funkcija predsednika Simpa ukinuta je izmenom Statuta kompanije, kojoj su se
protivili zastupnik malih akcionara Budimir Mihajlović i predstavnik Grada Vene Zdravković. Na sednici je
pored ostalog razmatrana konverzija dugovanja Simpa prema RFZO, a druga važna tačka bila je izmena
Statuta kompanije. U okviru te tačke ukinuta je funkcija predsednika kompanije.
Budimir Mihajlović, nezadovoljan ovakvom odlukom, rekao je, kako prenose lokalni mediji u Vranju,“ da je
ukidanjem funkcije predsednika kompanije ukinuta i budućnost Simpa“.
- Ja sam se na Skupštini javno izjasnio da neću da glasam za ukidanje funkcije predsednika i ukidanje
Dragomira Tomića na toj funkciji. Tomić je tu fabriku stvorio, 50 godina je pravio i ovo što se sada događa
u kompaniji ne ide u dobrom pravcu i neće dobro da se završi. Mislim da nema niko razloga za slavlje zato
što je otišao Tomić, jer mislim da treba da tugujemo. Ako je on otišao, možda je sa njim otišla i budućnost
Simpa - ocenio je Mihajlović.
Podsetimo da je večiti predsednik Simpa Dragomir Tomić otišao u penziju januara ove godine. Odlukom
Nadzornog odbora u decembru prošle godine smenjeno je više direktora, dok je supruga Dragana Tomića
Edit podnela ostavku na funkciju izvršnog direktora pre nego što je smenjena. Do smene je zvanično došlo
10. decembra, kada su odlukom generalnog direktora Simpa Slađana Disića smenjeni Miroljub Petrović,
Srboljub Ristić, Dragan Adžić i Milorad Đorđević, dugogodišnji saradnici doskorašnjeg predsednika Simpa.
Sertić danas u Bujanovcu
Ministar privrede Željko Sertić najavio je da će danas posetiti Bujanovac gde će, u pratnji predsednika
Koordinacionog tela za jug Srbije Zorana Stankovića najpre razgovarati sa čelnicima opštine Bujanovac i
Preševo, a predviđeno je i da poseti Industriju kotlova za grejanje „Megal“ kao i preduzeće „Termopan glas“
u Bujanovcu.
U Bujanovcu će boraviti i ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji će uručiti 126 rešenja o
isplati nadoknade radnicima Industrije nameštaja „Lagado“ koja se nalazi u stečaju. Ministar Sertić će imati
i odvojeni sastanak sa privrednicima sa juga Srbije, a održaće i predavanje studentima Ekonomskog
fakulteta iz Subotice odeljenja u Bujanovcu. Ovo je prva poseta ministra privrede jednom od
najnerazvijenijih delova Srbije.
Ako kilogram salame košta 150 dinara, od čega li
je prave?
Zbog teške ekonomske situacije i lošeg standarda, cena određuje kvalitet, odnosno građani gledaju šta mogu
da plate i u skladu sa tim kupuju, kazala je Vida na okruglom stolu "Kvalitet kao sredstvo za postizanje
liderske pozicije na tržištu".
- Kada vidite da je kilogram suhomesnatog proizvoda od 150 do 200 dinara, morate da se zapitate šta li je
unutra, ali ljudi to kupuju, jer nemaju mogućnosti za više - navela je ona.
Takođe je ukazala na to da se roba u maloprodaji loše kontroliše
i da inspekcije uglavnom reaguju tek kad se nešto desi.
Kako je kazala Vida, glavni kanal prodaje prehrambene robe
sumnjivog kvaliteta su pijace i ulične prodaje, gde kontrola nije
adekvatna.
- Država mora da suzbije nelojanu konkurenciju, jer kompanije
koju posluju po zakonu moraju da budu nosioci kvaliteta. Na taj
način ujedno se štite i potrošači. Kvalitet proizvoda nije u
potpunosti ispitan kod svih učesnika na tržištu, ali ipak zadovoljavaju minimum uslova za upotrebu tako da
potrošači nisu ugroženi - izjavila je Vida.
Predstavnici velikih kompanija proizvođača prehrambenih proizvoda na skupu su se saglasili da je nelojalna
konkurencija veliki problem u njihovom poslovanju.
Predstavnici proizvođača kafe, pekarskih proizvoda, vina, mesnih prerađevina kazali su da cene njihovih
proizvoda nikako ne mogu da budu konkurentne manjim lokalnim proizvođačima, prvenstveno zbog
ispunjavanja i poštovanja svih propisanih zahteva u pogledu kvaliteta i kontrole proizvodnje i prema
zaposlenima.
Oni su se saglasili da je neophodna čvršća kontrola i zakonska regulativa kako bi ozbiljni proizvođači bili
zaštićeni od nelojalne konkurencije.
Nenad Đorđević, direktor razvoja i marketinga u kompaniji Don Don, koja proizvodi pod brendovima
Tvojih 5 minuta i Naše zrno, kazao je da je od ulaska na srpsko tržište za šest godina, Don Don ulaganjem
više od 50 miliona evra u proizvodne pogone širom Srbije, unapredio pekarsku industriju i postao lider na
ovom tržištu.
Tomi Rumpf, generalni direktor kompanije Perutnina Ptuj topiko, kazao je da ga čudi da potrošači u Srbiji
masovno kupuju na pijacama robu neproverenog kvaliteta, koja je čak i skuplja od one u prodavnicama.
On je naveo da ta kompanija kao odgovorna grupa ispunjava najviše standarde kvaliteta, sigurnosti,
sledljivosti i ekologije, kako bi došla do vrhunskog kvaliteta, prenosi "B92".
Vanredna konferencija za novinare premijera: Sa
čime je Vučić izašao pred naciju?
Premijer Srbije, Aleksandar Vučić prisustvovaće inauguraciji nove predsednice Hrvatske Kolinde
Grabar Kitarović. Tom prilikom posetiće i zagrebačku mitropoliju srpske pravoslavne crkve. Jedna od
tema je i dijalog u Briselu.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na vanrednoj
konferenciji za novinare u Nemanjinoj 11 istakao je da je
Srbija na dobrom putu i da je po prvi put u istoriji bez
deficita, ali i o odlasku u Zagreb na Sretenje, kao i o
mučnim pregovorima u Briselu sa delegacijom Prištine.
Premijer je potvrdio da će 15. februara otići na inauguraciju predsednice Hrvatske Kolinde Grabar
Kitanović, ali i da će se tada sastati sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj i dati im podršku.
– Doneo sam odluku da odem na inauguraciju predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović. Svaka sujeta
i negativna emocija ne sme da se ispreči dobrim međususedskim odnosima. Mi želimo da u miru
napredujemo, ne plašimo se unutrašnjih problema, već ih rešavamo na najbolji mogući način od čega imamo
podršku iz celog sveta. Ne plašim se da
odgovorim ni onima koji su jači od Zagreba danas,
ali želimo da imamo dobre odnose sa svima i da
bude dobro i Srbima i Hrvatima. Ne pamtim da je
neka odluka koja nije dobro ni za mene lično, ni
za stranku naišla na toliki otpor. Nikada kao prošle
noći nisam dobio toliko negativnih komentara, ali
ja odluku menjati neću, jer nije moj posao da se
ulizujem i da radim dobro što je jednokratno već
dugoročno doboro za naše građane. Bilo bi me
sramota kada bih vodio politiku koja bi ugrozila
budućnost našeg naroda – rekao je premijer Srbije.
– Nisam obećavao lake mere za naše građane, neretko se nalazimo pred teškim odlukama, koje ne idu u
korist o popularnostima vlade, a donosimo odluke u korist našeg naroda u celini i svih onih koji žive i van
granice Srbije.
Premijer Srbije je istakao da u prvih 40 dana ove godine Srbija nema deficit, prvi put u novijoj istoriji.
– Očekujemo u prvom kvartalu najveći deficit od 55 milijardi dinara, što je oko 450 miliona evra. Mi u prvih
40 dana nemamo deficit – objasnio je premijer Srbije, ističući da je naplata poreza dvostruko veća u odnosu
na januar prošle godine.
– Očekujem i verujem da će celokupna međunarodna zajednica podržati napore i naš težak rad u dijalogu sa
Albancima – rekao je premijer Srbije u Beogradu na skupu povodom pokretanja projekta “Beogradski
dijalozi” i dodao da očekuje da Srbija vrlo brzo otvori pregovore sa Evropskom unijom.
Premijer Vučić izjavio je danas da očekuje ubrzanje evropskog puta Srbije i brzo otvaranje prvih poglavlja u
pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.
"Sve drugo bi za nas bilo iznenađenje i razočaranje", rekao je Vučić i istakao da se Srbija u nedavnim
pregovorima u Briselu ponašala odgovorno i ozbiljno i da je urađeno najviše što je bilo moguće.
"Razgovori su bili teški i naporni, ali za svoj narod izgubili smo najmanje što se moralo, a dobili najviše što
smo mogli", naveo je premijer. On je rekao da će se tako odgovorno raditi i ubuduće, ali da se plaši da li
"ćemo imati dovoljno snage da ono što smo dobili sprovedemo u delo".
Vučić je saopštio danas da će konačna odluka o privatizaciji smederevske Železare biti doneta u narednih 48
sati.
Odluka o tome će, kako je rekao, biti doneta posredstvom konferencijske veze između Vlade Srbije i
Esmarka u Pitsburgu, gde će biti prisutan i srpski ministar finansija Dušan Vujović.
"Za građane Srbije Smederevo je važno i mi ćemo dati sve od sebe da postignemo sporazum sa Esmarkom",
rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Ukoliko do toga ne dođe, premijer je najavio da će biti formiran menadžment za srpsku čeličanu u koji će
biti uključeni ljudi najbolji za kupovinu sirovina, kao i oni najbolji za prodaju našeg čelika. Proizvodnja u
srpskoj čeličani će, dodao je, biti nastavljena pod punom kontrolom države.
"To nije lako, ali ćemo pokušati da zadržimo pet hiljada zaposlenih i da od te kompanije napravimo nešto",
kazao je premijer i dodao da dodatnih ulaganja države neće biti.
Država je uložila sve što je mogla, rekao je premijer i dodao da je uveren da će biti dovoljno energije da se u
Smederevu odnese pobeda.
Vučić: Očekujem pozitivnu odluku MMF o aranžmanu
Premijer Vučić izjavio je danas da očekuje da bord direktora Međunarodnog
monetarnog fonda (MMF) 23. februara odobri aranžman sa Srbijom.
"Vlada Srbije je na današnjoj sednici ispunila poslednju obavezu prema MMF-u i više neće biti odlaganja da
MMF 23. februara odlučuje o aranžmanu sa Srbijom", kazao je Vučić na konferenciji za novinare u vladi.
On je istakao da će odobravanje aranžmana sa MMF-om biti važan signal za ceo svet da je Srbija na dobrom
putu. Ako bord direktora MMF odobri novi aranžman to će Srbiji omogućiti pristup kreditu od oko milijardu
evra, ali će se taj novac koristiti samo u slučaju potrebe za jačanje deviznih rezervi.
Srbija i misija MMF postigli su u novembru prošle godine dogovor o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz
predostrožnosti.
Vučić je danas najavio da će krajem marta posetiti Albaniju
Premijer je, na konferenciji za štampu, rekao da je prihvatio poziv da 28. I 29. maja poseti Tiranu, gde će
učestvovati na velikom ekonomskom forumu.
Takođe je kazao da će imati više zajedničkih nastupa sa albanskim premijerom Edijom Ramom u cilju
ostvarenja zajedničkih investicionih projekata.
Zajednički ćemo nastupati sa tim projektima u Briselu, naglasio je Vučić.
Govoreći o regionalnoj saradnji Vučić je rekao da će u ponedeljak, 16. februara, boraviti u Makedoniji na
zajedničkoj sednici dve vlade, a da će potom 20, odnsono 21. februara, biti u Sloveniji, gde će takođe biti
održana zajednička sednica dve vlade.
Sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem, kako je preneo, razgovarao je prilikom nedavnog boravka u
Minhenu, gde je učestvoavo na Bezbednosnoj konferenciji. Vučić je kazao da je sa Đukanovićem
dogovorio, a očekuje finalizaciju tog dogovora, da se dalje radi na unapređenju turističke ponude dve
zemlje.
Prema njegovim rečima, tamo gde nije moguće pojedinačno da se ide, Srbija i Crna Gora će nastupiti sa
ponudom u paketu, i predstaviti zajednički naše zemlje za velike potrošače.
On je izrazio uverenje da će posebno posle Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, koji se organizuje
zajedno sa Ujedinjenim arapskim Emiratima, biti još više turusta, a time i većeg dohotka.
KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJA
Naprednoj osnovki preti pet godina robije
Zamenici predsednika Skupštine opštine Trstenik Heleni Stupljanin, za koju Ministarstvo spoljinih
poslova tvrdi da nema diplomu srednje građevinske škole „Pavo Radan“ u Banjaluci, preti i do pet
godina zatvora. Advokat Krsto Bobot objašnjava šta Krivični zakonik Republike Srbije predviđa za
krivično delo falsifikovanja.
- Kazne se kreću do tri, odnosno do pet godina zatvora,
ukoliko je reč o krivotvorenju javnih isprava, a diploma
spada u to, pošto nju izdaje škola u okviru vršenja javnih
ovlašćenja - priča naš sagovornik.
„Alo!“ je pre tri dana objavio lažno svedočanstvo i dopis
Ministarstva spoljnih poslova u kojem se, nakon provera
kod nadležnih u Banjaluci, a po zahtevu Ministarstva
prosvete Srbije, tvrdi da „Helena Savković, rođena u Trsteniku, nije upisana u matične knjige za učenike i
polaznike za srednje usmereno obrazovanje, niti u odeljensku knjigu IV-2, koja se vodila za školsku
1989/90. godinu, kao i da nema evidencije da je škola imenovanoj izdala Svedočanstvo o zavrešnom
četvrtom razredu, kao ni Svedočanstvo o završenom obrazovanju“.
U istom aktu još stoji da je Republička Uprava za inspekcijske poslove iz Republike Srpske predmet dalje
prosledila nadležnima u RS i Srbiji, među kojima i policiji, na dalje postupanje. Juče je reagovao i
predsednik opštine Trstenik, najavljujući da će od nadležnih tzražiti da se reši ova afera. A iz SNS-a, čiji je
Helena Stupljanin član, najavili su da će biti isključena iz stranke.
Šta predviđa dogovor sa prosvetarima
Posle gotovo tri meseca zakonskog štrajka i skraćenja časova na pola sata, članovi dva od četiri sindikata,
Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat "Nezavisnost", od 18. februara prekidaju štrajk i normalizuju nastavu.
Dva sindikata i dalje u štrajku.
Povratak na časove od 45 minuta prihvatilo je oko 360 škola, dok će članovi druga dva sindikata raditi i
dalje skraćeno. Odluku o ponuđenom sporazumu Ministarstva i Vlade objaviće, kako kažu, narednih dana.
Nakon 14 nedelja štrajka, dobijeno je najviše što se u ovom trenutku moglo dobiti, kažu sindikati.
Pronađeno je rešenje za svaki od zahteva, pa čak i za onaj najteži, koji se tiče finansija. Izuzeća od
smanjenja plata nema, ali je Vlada, kako navode, obećala da će pomoći prosvetnim radnicima.
Ružica Todić iz Sindikata "Nezavisnost" kaže da je Vlada pristala da isplati pomoć i nagradu koja se zove
novogodišnja.
"Ono što je bilo sporno, a što sve zanima, jeste trenutak kada će ta nagrada biti isplaćena. Ta dilema je
otklonjena time što se Vlada obavezala da ti pregovori krenu što ranije, a najkasnije prvog juna", kaže
Todićeva.
Ta pomoć biće, kažu, u visini plate svakog zaposlenog. Prema sporazumu, sindikati će učestvovati u radnoj
grupi za izradu platnih razreda, a njihova primena treba da počne u januaru 2016. godine.
Za Poseban kolektivni ugovor kažu da je bolji od prethodnog, jer su dobili veću sigurnost. Rešavanje pitanja
profesora koji su tehnološki viškovi i dalje je prioritet.
Aleksandar Ničić iz Sindikata obrazovanja Srbije kaže da su predvideli i druge krugove prioriteta gde se
otvara mogućnost za one zaposlene koji godinama rade sa malim procentom radnog vremena da sada
ukrupne svoje radno vreme do 100 odsto. "Na taj način stvoriće se uštede u budžetu", smatra Ničić.
Na odgovor štrajkača preostala dva sindikata – još se čeka.
Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da će Unija imati sednicu Glavnog odbora u
ponedeljak, i to je jedino mesto gde počinju i gde se završavaju štrajkovi.
"Kao i za sve, neki su zadovoljni, neki nisu. Šta će na kraju odlučiti, videćemo u ponedeljak", rekla je
Jankovićeva.
Nadoknada časova nije obavezna. Nastavnicima je prepušteno da procene ima li za to potrebe. Sporazumom
je utvrđeno da se protiv onih koji su štrajkovali ne preduzimaju nikakve zakonske mere i da im se plate ne
umanjuju.
PKS sprema registar za kontrolu rada u
inostranstvu
Privredna komora Srbije dostavila je nadležnim ministarstvima predlog da se izradi registar koji bi
omogućio bolju kontrolu poslodavaca koji naše radnike šalju na gradilišta u inostranstvu, kaže sekretar
Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskih materijala i stambenu privredu u PKS Viktor
Kobjerski.
Izrada korporacijskih licenci i registra poslodavaca bio bi
najbolji način da se urede uslovi u ovoj oblasti, rekao je
Viktor Kobjerski za RTS i naveo da "PKS nudi svoje
usluge" u primeni inicijative koja je upućena ministarstvima
za rad i građevinarstvo.
"Taj registar bi morao da sadrži sve bonitete koje firma ima,
da se zna da jedan čovek ne može da menja firme, kao što
sad u Agenciji za privredne registre jedan čovek može da
prijavi pet ili 10 firmi", istakao je Kobjerski i dodao da sad
niko ne prati ni pod kojim uslovima rade srpski državljani u
inostranstvu i da li se tamo poštuju ugovori koje su potpisali
u Srbiji.
Ističući da PKS već ima obimnu studiju sa predlozima kako da ministarstva za rad i građevinarstvo
koordinirano preduzmu korake da se uspostavi bolja kontrola poslodavaca u inostranstvu, on je podsetio da
Srbija ima potpisan sporazum o zaštiti radnika samo sa Nemačkom i da je to zasad jedino uređeno tržište.
"U Rusiji je veliki haos", ocenio je Kobjerski povodom pogibije šestorice radnika iz Srbije u požaru na
ruskom poluostrvu Jamal i objasnio da su naši poslodavci nekorektni, da šalju majstore bez edukacije, često
i priučene, koji su u opasnosti kada se pojave na gradilištu jer ne znaju kako da se zaštite.
Ima li sive ekonomija u srpskom izvozu?
Dve trećine izvoza iz Srbije ide u Italiju i Nemačku, što potvrđuje da imamo kvalitetne proizvode, rečeno je
na panelu o kvalitetu robe i njegovom uticaju na liderske pozicije. Najveći problem za privrednike nije
kvalitet, već kako da se izbore sa nelojalnom konkurencijom i falsifikatorima brendova.
Novi zakon o objedinjenim inspekcijama pomoći će smanjenju sive ekonomije, kažu u resornom
ministarstvu trgovine.
Nelojalna konkurencija često izlazi sa nižom cenom od proizvođačke, što legalni prizvođači ne mogu, zbog
obaveznih troškova.
"Činjenica je veoma jednostavna, poštujemo sve propise koje važe u državi, zapošljavamo sve radnike
regularno, plaćamo sve poreze", kaže Tomi Rumf iz Perutnine Ptuj.
"Verovatno je zakinut ne samo kvalitet već verovatno oni ne plaćaju ni adekvatne poreze i na taj način
zakidaju državu, te u tom smislu bi bili veoma zahvalni da nas država kroz neku regulativu i kroz čvršću
kontrolu zaštiti", kaže Nenad Đorđević iz preduzeća Don Don.
Traže i izmenu zakona o akcizama, jer smatraju da samo tako mogu da zaštite kvalitet svojih brendova.
"Ne vidimo razloga da ne krenemo u pokretanje inicijative da se akcizne markice uvedu i na kafu", kaže
Andrej Bele, generalni direktor BU Kafa.
U Pokretu potrošača kažu da se u Srbiji kupuje uglavnom jeftinija roba, koju građani mogu da priušte, a
pritom se ne gleda na kvalitet.
O kvalitetu robe na našem tržištu govori podatak da su za godinu dana dobili 6 500 prijava potrošača koji
nisu ostvarili pravo na reklamaciju robe.
"Roba u Srbiji se jako malo kontroliše. To se radi sporadično dvaput ili triput godišnje, što je nedovoljno.
Inspekcijske službe reaguju tek kada se desi neki problem a ne da to rade, kako bi trebalo da se radi", smatra
Vera Vida iz Pokreta potrošača.
Trenutno imamo 32 inspekcije raspoređene u 11 ministarstava. Donošenjem zakona o objedinjenom
inspekcijskom nadzoru pojačaćemo kontrolu u i obuhvatiti i neregistrovane firme koje inspektori do sada
nisu mogli da kontrolišu.
"Ova koordinacija će se ovim zakonom uspostaviti na način da inspekcije ne samo koordiniraju već i bolje
funkcionišu i proširiće se nadležnost inspektora pre svega kada govorimo o suzbijanju sive ekonomije i
suzbijanju ovih padobranaca koji rada a da nigde apsolutno registrovani nisu", kaže ministar trgovine Rasim
Ljajić.
Jedna od šansi našeg izvoza je kvalitetna hrana kojoj cena stalno raste na svetskom tržištu, ali nedostaju
sredstva za pokretanje kontinuirane proizvodnje.
Terapija za trudnice samo u domu zdravlja?
Buduće mame koje imaju trombofiliju, odnosno poremećaj zgrušavanja krvi, veliki deo trudnoće provode
kod kuće. Kao terapiju obično koriste "fraksiparin", koji u obliku injekcije primaju jednom ili dva puta
dnevno. Do pre nedelju dana, trudnice tvrde da su terapiju mogle same sebi da daju, a sada moraju u dom
zdravlja. Nadležni poručuju da se ovaj lek daje isključivo u bolničkim uslovima.
Orijana Aleksić je u petom mesecu trudnoće i ima problem sa trombofilijom, štitnom žlezdom i dijabetesom.
Zbog toga njenu trudnoću lekari opisuju kao rizičnu i savetuju joj mirovanje. Od prvog dana uzima lekove, a
svakih sedam dana njen suprug odlazi u Dom zdravlja po recept. Kada je prošle nedelje otišao po novi, nije
ga dobio.
"Oni su mu rekli da to više ne može, nego ja moram dolaziti svaki dan ujutru u osam i uveče u osam da bi
mi neko od njih dao taj lek. On, na primer, radi od osam, i nemoguće je da me vozi svako jutro. On kasni i
kasnio je svako jutro, onda smo shvatili da to neće niko da toleriše", kaže Orijana.
Njena terapija je "fraksiparin", koji se daje zbog poremećaja zgrušavanja krvi. Prvih pet meseci trudnoće
Orijana ga je sama sebi davala dva puta dnevno.
Za to ju je, kaže, obučio hematolog. U domu zdravlja to više ne dozvoljavaju, rekli su joj da je to za trudnice
rizično. Ona ističe i da nije jedina trudnica koja ima taj problem.
"Taj lek 'fraksiparin', ukoliko je obavljena obuka sa pacijentkinjom, ona potpuno bezbedno može sama sebi
davati, ali, naravno, uz kontrolu i po preporuci hematologa", kaže prof. dr Ana Jovanovi iz GAK "Narodni
front".
U Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje poručuju da se injekcioni lekovi
poput 'fraksiparina' daju u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a ukoliko zdravstveno stanje pacijenta to ne
dozvoljava, lek daje služba kućnog lečenja.
To su, tvrde, preporuke Evropske agencije za lekove.
Saradnja RTS-a i Privredne komore
Radio-televizija Srbije i Privredna komora Srbije potpisali su sporazum
o saradnji.
Cilj saradnje je da se poboljša informisanje privrednih subjekata preko
programa RTS-a i da se predstavljaju pozitivni primeri poslovanja radi
podizanja svesti o važnosti preduzetništva za srpsku privredu.
Namera je i da se zajednički radi na promociji Srbije kao povoljne destinacije za ulaganje i da se privredni
subjekti u Srbiji upoznaju sa uslovima poslovanja u Evropskoj uniji.
TANJUG/DANAS
Lončar: Skupštinski odbor o kampanji protiv
vakcinacije
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da nigde u svetu nije potvrđeno da MMR vakcina (protiv malih
boginja, zauški i rubeola) dovodi do autizma i da će sazvati skupštinski odbor za zdravlje i porodicu da bi se
raspravljalo o kampanji koja se vodi protiv obavezne vakcinacije dece tom vakcinom.
"Nigde u svetu nije potvrđeno da MMR vakcina dovodi do
autizma. Čak je i predsednik SAD Barak Obama pozvao roditelje
da vakcinišu decu", rekao je Lončar za list "Danas" i ocenio da se
roditelji informišu iz krajnje nepouzdanih izvora i dovode svoju
decu u opasnost.
On je upozorio da je negativna kampanja protiv ove vakcine dovela do epidemije malih boginja ne samo u
svetu, već i u regionu i da sve veći broj roditelja, neutemeljeno, i dalje tvrdi da MMR može da dovede do
autizma.
Ministar zdravlja je naglasio da je kampanja izuzetno jaka i da ima lobija u Srbiji koji bi želeli da promene
postojeći zakon i da vakcinacija bude stvar izbora.
"Zato ćemo na Odbor pozvati sve koji imaju drugačije mišljenje. To je pravo mesto za argumentovano i
činjenično iznošenje stavova, a ne putem društvenih mreža", rekao je Lončar i dodao da će na skupštinskom
odboru biti prisutni stručnjaci, ali da će biti pozvani i svi oni koji imaju drugačije mišljenje.
Do zdravijih finansija za četiri godine
Srbija zbog sporog povlačenja stranih zajmova plaća četiri miliona evra kaznene kamate, upozoravaju u
Fiskalnom savetu
Zaustavljanje rasta javnog duga neće se ostvariti za tri
godine, kao što to vlada očekuje. Naša predviđanja su da
će se to dogoditi 2018, uz dodatne uštede od 300 miliona
evra. To znači da je potrebno četiri godine za ozdravljenje
javnih finansija – kazao je Pavle Petrović, predsednik
Fiskalnog saveta, prilikom jučerašnjeg susreta s
novinarima. Tek tada manjak u kasi pašće na ispod tri
odsto BDP-a.
Pred vladom je i težak posao smanjenja broja zaposlenih za 75.000 u naredne tri godine. U Fiskalnom savetu
računaju da će polovina tog broja biti dostignuta prirodnim odlivom, odnosno, penzionisanjem, ali da za
ostatak treba napraviti jasan plan otpuštanja, koji zasad ne postoji. Pritom treba voditi računa da se
smanjenjem broja zaposlenih u zdravstvu i školstvu, na primer, ne ugrozi kvalitet javnih usluga.
Vladimir Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, upozorio je da Srbija zbog kašnjenja u povlačenju stranih
kredita godišnje plaća penale od četiri miliona evra. Za tekuće infrastrukturne projekte države i javnih
preduzeća odobreno nam je pet milijardi evra, a od toga je povučeno svega 1,29 milijardi. Od preostalih 3,7,
kasni se sa povlačenjem jedne milijarde evra.
– Srbija je najgora u regionu po stanju infrastrukture. Zauzimamo 111. poziciju na listi od 148 zemalja.
Zemlje regiona su u daleko boljoj situaciji. Slovenija je 34, a Hrvatska 44. na listi. U Srbiji je naročito loša
putna infrastruktura. Kod nas se godišnje izgradi oko 30 kilometara autoputa, bilo je godina kada se gradilo i
po 10, dok je u Hrvatskoj prosek 50 kilometara godišnje. Za rubriku „Verovali ili ne” su i podaci da je
prosečna brzina voza 40 kilometara na sat, a da je više od polovine pruga izgrađeno još u 19. veku – kazao
je Vučković.
Ako uključimo i nove, izvesne kredite, kao što su kredit kineske Eksim banke za Kostolac, zatim ulaganja iz
Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu i prugu Beograd–Budimpešta, onda je iznos raspoloživih
kredita za infrastrukturne projekte veći za dodatnih 500 miliona evra. Vučković je pokušao da naglasi da
sredstava za ulaganje ima i da takve javne investicije ne bi uvećale javni dug.
Koliko je ulaganje u infrastrukturu bitno svedoči i još jedna činjenica. Po prvi put od osnivanja Fiskalnog
saveta, članovi ove institucije istakli su kako bi za njih bilo prihvatljivo i neznatno povećanje deficita, ako bi
novac otišao u javne investicije.
Prema rečima Pavla Petrovića, u Srbiji su ti izdaci veoma mali i iznose oko 2,5 odsto bruto domaćeg
proizvoda (BDP), odnosno, svega što privreda stvori za godinu dana, dok zemlje regiona ulažu duplo više
uprkos tome što je njihova infrastruktura mnogo kvalitetnija.
U Fiskalnom savetu ne znaju šta je uzrok kašnjenja u realizaciji projekata, ali prema oceni Vučkovića jedan
od razloga može da bude i nepostojanje kontinuiteta. Odnosno, to što se s promenom vlada i nadležnih
ministara menjaju i prioriteti.
On je naveo primer iz informatora o radu „Koridora Srbije” da su radovi na sanaciji jednog tunela potcenjeni
za 23 miliona evra, jer je procena rađena po mraku i saobraćajnoj gužvi.
Daleko pozitivnije ocene, članovi Fiskalnog saveta izneli su kada je reč o Fiskalnoj strategiji koju je vlada
nedavno usvojila, a koja zapravo predstavlja trogodišnji plan mera za ozdravljenje javnih finansija. Kako
kaže Pavle Petrović reč je o oštrim i bolnim merama, ali su one primerene teškoj finansijskoj situaciji u
kojoj se nalazi Srbija. Sličan plan naša vlada je donela i 2012. godine, ali on nije sproveden. Garant da će
teške mere ovoga puta biti primenjene je aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim
fondom. Kao jedan od rizika za ostvarenje ovog plana, Fiskalni savet vidi optimistično planiranje.
-----------------------------------------------------------Uslovni aranžman sa MMF-om
Da bi Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 23. februara zasedao povodom aranžmana iz
predostrožnosti sa Srbijom, naša vlada će ovih dana poslati pismo o namerama, što je zvanični dokument o
tome na šta se naša država obavezuje u narednom trogodišnjem periodu.
– U tom pismu o namerama ne nalazi se rešenje za „Železaru” i hemijski kompleks, odnosno, „Azotaru”,
MSK i „Petrohemiju”. To je ono što nedostaje da bi se ta priča zaokružila. Zato, ako me pitate, šta
očekujem, pretpostavljam da će se sve pomeriti za maj. Odnosno, da će aranžman biti odobren, ali da će se
tokom prve revizije u maju proveriti da li su i te dve stvari urađene – kaže Petrović.Antrfile
I Dinkić se ponosio januarskim suficitom
Na pitanje kako komentariše optimizam državnih zvaničnika, prvenstveno premijera i ministra finansija,
kada je o prihodima u budžetu reč, Petrović je odgovorio:
– Suficit u januaru je sezonski faktor. Sećate se da je i Dinkić 2013. godine bio veoma ponosan na suficit u
januaru.
On je ipak dodao da će Fiskalni savet sa sigurnošću to moći da tvrdi tek krajem meseca kada dobije podatke
od nadležnog ministarstva o izvršenju budžeta.
Nedovoljna zaštita naših radnika
Više od dve decenije naši građevinci „trbuhom za kruhom” odlaze i na kraj sveta, ne pitajući za uslove rada
Srbija danas žali za šestoricom naših radnika koji su
izgubili živote u požaru na gradilištu gasovoda na
ruskom poluostrvu Jamal. Trojica su povređena i, na
sreću, nisu u životnoj opasnosti. Ministarstvo za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je saopštilo
da su stradali radnici bili zaposleni u preduzeću „Beo
metalstroj d.o.o. Beograd” i da je u toku nadzor
inspekcije rada u tom preduzeću. Prema nezvaničnim
informacijama koje su preneli mediji, požar je izbio u
montažnim barakama na gradilištu dok su radnici
spavali, a najverovatnije se zapalila prostorija u kojoj su sušili odeću. „Beo metalstroj” je saopštio da su
radnici na privremeni rad u Rusiju upućeni u skladu sa propisima Srbije.
Sedamdesetak građevinaca firme „Velestroj” iz Beograda, koji su radili u Sibiru i širom Rusije, odali su
poštu šestorici kolega stradalih u požaru na sibirskom gradilištu – i dali otkaze.
Više od dve decenije, zapravo od početka devedesetih prošlog veka, građevince pritiska teška besposlica.
„Trbuhom za kruhom” spremni su da odu na kraj sveta, ne pitajući za uslove rada. Nema pouzdanih
podataka ni koliko ih je još ostalo u zemlji, a kamoli koliko ih radi legalno u inostranstvu. Onima koji „na
crno” zarađuju za preživljavanje svojih porodica neka je bog na pomoći. O tome kako im je na plus 50 u
Africi i minus 50 u Sibiru znaju samo oni i njihovi najbliži.
„Beometalstroj d.o.o. Beograd” se u 2014. godini Ministarstvu za rad obratilo jednim obaveštenjem da treba
da uputi 20 zaposlenih na rad u Rusku Federaciju. Pošto je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da
poslodavac nije ispunio uslove predviđene zakonom, on je obavešten da pre upućivanja zaposlenih na
privremeni rad koriguje dokumentaciju i da je dostavi ovom ministarstvu, navode u resornom ministarstvu.
Sektor za rad Ministarstva rada, pre upućivanja zaposlenog u inostranstvo proverava prijavu sa obaveznom
dokumentacijom, ali nema ovlašćenja da izdaje saglasnost kao neophodni uslov za upućivanje, već samo
može da konstatuje ispunjenost zakonskih uslova ili da obavesti stranku o potrebi korigovanja
dokumentacije, saopštili su iz ovog ministarstva. Za vreme boravka i rada u inostranstvu zaštitu upućenih
radnika obezbeđuje diplomatsko, odnosno konzularno predstavništvo RS.
Ministar Vulin podsetio je na to da je Ministarstvo rada pre sedam meseci iniciralo razgovore sa
predstavnicima Ruske Federacije, jer je prepoznalo probleme sa kojima se radnici suočavaju. Vulin smatra
da bi rešenje moglo da bude promena zakonodavstva koje se odnosi na tu oblast, kao pojačanom
inspekcijskom kontrolom.
Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije, kao i poslodavci, zatražili su da se upućivanje na rad
građevinskih radnika u inostranstvo reguliše zakonom ili kolektivnim ugovorom kojim bi se utvrdili
minimumi prava i obaveza u pogledu uslova rada, smeštaja i bezbednosti na radu.
----------------------------------------------------------Tužna ispovest
O tome kako se radi i preživljava na gradilištu na ruskom poluostrvu Jamal kod grada Saleharda, približno
3.000 kilometara od Moskve, juče je pokušala da nam dočara žena jednog od naših građevinaca koji su u
tom bespuću.
Strahujući da joj muž ne doživi dodatne neprijatnosti, zamolila je da joj ne navodimo ime.
– Oni tamo rade i po 12 sati. Pod reflektorima i kad je temperatura minus 37. Ne žale se na odeću i obuću,
ali moj muž kaže da im je smeštaj očajan, a hrana slaba i jednolična. Makarone s prelivom, pirinač, neka
ruska čorba (boršč)... Ako hoće da kupe nešto u prodavnici, to je preskupo. U malim sobama, četiri sa tri,
borave po šestorica, u krevetima na sprat. Mokru odeću suše kraj gasnih grejalica... Verovatno je tako došlo
i do požara... Iz Beograda odu sa potpisanim ugovorom da će biti plaćeni 5,2 dolara po satu. Sada im je
satnica smanjena na 4,3 dolara. Plate nisu redovne. Pre neki dan su primili drugi deo za novembar.
Vi zaključite da li tu ima mesta za inspekcije i delovanje državnih organa, rekla nam je čitateljka veoma
rezignirano.
Krstić nas "skratio" za 780 mil EUR
Bivši ministar finansija Lazar Krstić odbio je prošle godine nekoliko ponuda banaka da zameni rizične
državne kredite u dolarima u povoljnije pozajmice u evrima
Posledice Krstićeve odluke da se dolarski dug ne konvertuje u
evre platiće svi građani Srbije, jer je od oktobra prošle godine do
danas naš javni dug samo zbog skoka dolara u odnosu na evro
uvećan za oko 783 miliona evra, piše Blic.
Poređenja radi, da bi se ta suma uštedela, penzioneri i zaposleni u
javnom sektoru moraće dve godine da primaju penzije i plate
umanjene za 10 odsto.
Da stvar bude još gora, Srbija će i ove godine samo po osnovu kamata na dolarske U Fiskalnom savetu
kredite platiti devet milijardi dinara više nego što bi platila kamate na kredite u
kažu da država treba da
evrima.
se zadužuje u valuti u
kojoj ostvaruje prihod,
Kako saznaje Blic, pomoć Krstiću da spreči štetu od naglog rasta dolara nisu
a to je dinar. "Ukoliko
nudile samo komercijalne banke, već i centrala Svetske banke u Vašingtonu.
to nije moguće, evro je
druga najbolja opcija
"Međunarodna banka za obnovu i razvoj nudi valutno hedžovanje svojim
zato što najveći deo
klijentima kako bi se pomoglo u smanjenju kamatnog i valutnog rizika", potvrđeno deviznih prihoda od
je Blicu u Svetskoj banci.
izvoza, između 60 i 80
odsto, ostvarujemo u
Blic prethodnih dana nije uspeo da stupi u kontakt sa Krstićem i postavi mu
evrima", objašnjavaju u
pitanje zašto je odbio konverziju i ponašao se kao amater, poput građana koji su
Fiskalnom savetu.
zanemarivali preporuke stručnjaka i uzimali rizične kredite u švajcarcima samo
zato što su u tom trenutku bili jeftiniji. Jer, iako su kamatne stope na kredite u dolarima prethodnih godina
bile niže od pozajmica u evrima, za svega nekoliko meseci te kamate su se zbog rasta dolara uvećale čak za
četvrtinu.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da postupak konverzije valuta sam po sebi nije skup. "Krstiću je
problem verovatno bio to što nije mogao do kraja da sagleda šta će se dešavati sa dolarom", smatra Nikolić.
U Ministarstvu finansija za Blic kažu da „već godinama aktivno traže sistem pomoću kog bi se upravljalo
rizikom kursa američkog dolara prema evru“.
Zbog Đelića izgubili 300 miliona
Sa druge strane, zahvaljujući ne baš tako mudroj odluci Božidara Ðelića, bivšeg ministra finansija, iz 2003.
godine, Srbija je na kursnim razlikama izgubila 300 miliona evra jer je on odlučio da dve milijarde državnog
duga u dolarima konvertuje u evre, a ubrzo posle toga američka valuta je izgubila 25 odsto svoje vrednosti,
piše Kurir.
Fiskalni savet (FS) navodi da se ne zna zašto je doneta ovakva odluka jer ne postoji stručna analiza, kao što
je nije bilo ni 2011, kada je Srbija krenula da se zadužuje u dolarima i pozajmila pet milijardi, a onda je
dolar ojačao, pa nam je dug, opet zbog kursnih razlika, uvećan 500 miliona evra. Na tome treba zahvaliti
Mirku Cvetkoviću, tada premijeru i ministru finansija.
Nikola Altiparmarkov, član FS, kaže da je te 2011. bilo povoljno zadužiti se u dolarima, ali su druge zemlje,
poput Hrvatske i Slovačke, kupovale osiguranje od valutnog rizika, odnosno opasnosti da dolar ojača.
"Nije greh izgubiti na kursnim razlikama, ali mora da postoji neki plan, analiza zašto konvertujete dug u
dolare ili evre. Da smo imali plan, ne bismo izgubili stotine miliona evra. Poreski obveznici, odnosno
građani, niti mogu niti treba to da plaćaju", poručio je Altiparmarkov.
Nekretnine će prodavati samo agenti s licencom
Prvi licencirani agenti za nekretnine, njih 483, dobili su juče sertifikate, a za novi krug testiranja prijavilo se
još 1.300.
Od 9. maja dozvolu za rad imaće samo agenti s licencom koji su
upisani u registar posrednika, a oni koji to žele da postanu
moraće da polože stručni ispit u kome će pokazati znanje iz
prava, marketinga, finansija, poreza, prostornog planiranja i
gradnje.
Nenad Đorđević, predsednik upravnog odbora „Klaster nekretnina“, rekao je za „Blic“ da će licenciranje
smanjiti sivu ekonomiju, iskoreniti rad na crno i povećati sigurnost klijenata.
- Imaćemo uskoro spreman registar u koji će biti upisan svaki agent i svaka firma koja se bavi
posredovanjem pa će građani moći da provere s kim posluju i da izbegnu da budu prevareni - kaže Đorđević.
Zoran Jevđović, jedan od prvih agenata za nekretnine koji su
dobili licence, rekao je za „Blic“ da su napokon definisana
pravila struke i da se konačno zna ko može, a ko ne može da se
bavi ovim poslom.
- Važno je da svi budu zaštićeni, i mi koji se bavimo tim poslom
i naši klijenti. Mnogi su dosad radili ovaj posao u kućnoj
varijanti, a sada više neće moći tako da posluju, što će uvesti red
u tržište nekretnina - kaže Jevđović.
On savetuje svima koji se pripremaju za drugi krug ispita da ozbiljno shvate učenje, jer gradivo nije lako,
čak ni za nekoga ko je godinama u poslu.
Tome u prilog govori i podatak da je od 719 prijavljenih ispit položilo samo 483.
- Za drugi rok prijavilo se oko 1.300 kandidata, i to je mnogo više nego što smo očekivali, jer su naše
procene bile da se ovim poslom bavi oko 1.500 agenata. Izgleda da su mnogi koji su ostali bez posla, ili
nedavno završili školu, rešili da se okušaju u poslu s nekretninama - kaže Željko Stojanović, viši savetnik u
Ministarstvu trgovine.
Građani kojima od maja budu potrebne usluge agencija za nekretnine moći će u registru da provere da li je
agencija s kojom posluju registrovana, a potom i da li je registrovan i agent s kojim neposredno sarađuju, a
jedna od najvažnijih stvari je to da niko neće moći da se bavi ovim poslom na divlje.
Novi postupak u overi ugovora o kupoprodaji
Štrajk advokata je doneo jednu novinu, a to je postupak
solemnizacije pri overi ugovora o kupoprodaji.
Ono što je najbitnije za krajnje korisnike tj. kupce koji
plaćaju taksu za overu ugovora kod javnih beležnika je da
od skoro ugovore mogu sačinjavati i advokati kao i građani.
Suština postupka solemnizacije je sugarancija, i javnih beležnika i advokatske kancelarije koja je sačinila
ugovor o pravnoj valjanosti ugovora o kupoprodaji.
„Troškove koje građani plaćaju prilikom sačinjavanja i overe kupoprodajnih ugovora su znatno
umanjeni. Sada overa jedne takve isprave košta 60% od dosadašnjeg iznosa koji se plaćao za sačinjavanje
javno-beležničkog zapisa, što je slučaj i sa overom predugovora o kupoprodaji.
Ono što je bitno je da se troškovi overe predugovora u ovom postupku odbijaju od troškova overe ugovora,
čime se ostvaruje određena ušteda. U ovaj postupak nisu ušli ugovori o doživotnom izdržavanju i ugovori
koje overavaju lica pod starateljstvom. Ovi ugovori će se i dalje overavati u formi javno-beležničkih zapisa.“
kaže za Finansijski portal Kamaticu direktor agencije „Apartman“ Željko Radojčić.
Rusi zainteresovani za proizvode iz Srbije
Ruski distributeri i poslovni partneri pokazali su veliko interesovanje za saradnju sa srpskim kompanijama
koje su se predstavile na međunarodnom sajmu "Prodexpo" u Moskvi. Na nacionalnom štandu PKS
obavljeno je niz konkretnih razgovora predstavnika srpskih firmi sa ruskim partnerima koji mogu da
obezbede lakši plasman proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Na sajmu u Moskvi, od 9. do 13. februara,
proizvodni program predstavlja 41 srpska kompanija poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Izvoz srpskih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda na tržište Ruske Federacije u prošloj godini povećan
je u odnosu na 2013. za rekordnih 66,7% – na 307 mil USD. Tome su doprinele i aktivnosti PKS, rekao je
Marko Čadež, predsednik Komore, prilikom obilaska nacionalnog štanda na sajmu u Moskvi. Jedna od
aktivnosti PKS je podrška izvoznicima i predstavljanje potencijala srpske privrede na tradicionalnim
tržištima, kao što su rusko i tržište EU, kao i na novim destinacijama. U avgustu 2014. u PKS je formiran
Koordinacioni centar za podršku izvoznicima prehrambenih proizvoda u Rusiju sa ciljem kvalitetnog
nastupa srpskih kompanija i povećanja izvoza na tom velikom i zahtevnom tržištu, podsetio je Marko Čadež.
Predstavnici srpskih kompanija zadovoljni su interesovanjem ruskih kupaca i distributera, ostvarenim
kontaktima sa potencijalnim poslovnim partnerima, kao i ulogom i podrškom PKS, koja je organizovala
njihov nastup na ovoj sajamskoj manifestaciji.
Jedan od naših vodećih proizvođača konditorskih proizvoda "Pionir" iz Subotice zadovoljan je pregovorima
sa velikim ruskim trgovinskim lancima, među kojima je i "Spar".
- Iznenadilo nas je što su se na sajmu pojavili distributeri iz Belorusije, Mongolije i Azerbejdžana,
zainteresovani za naš program i očekujemo da ćemo imati nekoliko novih zanimljivih ugovora koji će
doprineti povećanju prodaje - kaže Helena Knežević, referent izvoza "Pionira".
Miloš Čolić, predstavnik "Destilerije Čolić" iz Kragujevca, koja proizvodi domaću rakiju, ocenio je da je
ovaj sajam usmeren profesionalnijem kupcu i da ima mnogo više poslovnih ljudi nego na pojedinim
sajmovima opšteg usmerenja. Međutim, napomenuo je Čolić, pregovori o cenama koje su kod nas izražene u
evrima, a u Rusiji u rubljama, su teški. Čolić očekuje podršku PKS kada je u pitanju objedinjavanje ponude
više malih proizvođača.
- Dobra rakija ne može da se proizvede od lošeg voća i to ruski potrošač prepoznaje - poručio je Čolić.
Mirjana Milutinović, menadžer Opšteg udruženja preduzetnika opštine Arilje, istakla je da su ovakve
sajamske izložbe izuzetna prilika da se mali proizvođači objedine i predstave, jer samostalno nikada ne bi
uspeli da nastupe na tako velikom tržištu. Neophodna nam je i pravovremena informacija od PKS o bonitetu
ruskih kupaca, dodala je Milutinović.
Jedan od najzapaženijih izlagača na čitavom sajmu je "Zlatiborac", brend poznat i u Ruskoj Federaciji. Na
štandu "Zlatiborca", koji svojim autentičnim izgledom podseća na srpsko selo, u redu čekaju ozbiljni ruski
kupci i distributeri, kaže Sveta Vasiljević, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.
Generalni direktor "Zlatiborca" Dušan Knežević zatražio je takođe podršku PKS, kada je u pitanju provera
boniteta ruskih kupaca. Poslovni partner koji je pre nekoliko meseci bio pouzdan, zbog ozbiljnih promena na
tržištu, može da zapadne u veliku krizu.
"Nectar", "Fructal" i "Heba", prema rečima Ivane Stefanović, referenta izvoza, čekaju velikog distributera, a
već su imali niz kontakata sa menadžerima manjih kompanija. Zastupniku izvoznika voća i voćnih kaša iz
Kraljeva kompaniji "Mondi Lamex" na ovom sajmu pojavili su se stari pregovarači. Predstavnici te
kompanije prvi put su nastupili u organizaciji PKS i veoma su zadovoljni.
Nastup firmi iz Srbije organizovala je PKS u saradnji sa Ministarstvom privrede i Agencijom za strana
ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Pored velikog nacionalnog štanda Srbije, na sajmu su zapažene i
nacionalne izložbe Italije, Čilea, Španije, Argentine, Brazila, Jermenije, Australije, Portugala i Južne Afrike.
Vučić slučaj "Tamnava" izbacio na vrata, ali mu se
vratio kroz prozor
Nakon što je Balkansku istraživačku mrežu optužio da o tome laže, premijer Srbije je za slučajem
ispumpavanja vode iz potopljenog kopa „Tamnava“ zalupio vrata, ali – slučaj se vratio kroz prozor, i to
skupštinski, zahvaljujući nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija.
Transparentnost Srbija je uputila dopis Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u
kojem traži odgovore na neka pitanja u vezi sa javnom nabavkom za ispumpavanje vode iz potopljenog kopa
“Tamnava” u kojoj je bila građanski nadzornik.
Među pitanjima na koja traži odgovore jeste i to da li je nabavka mogla biti sprovedena ranije, kakvi su bili
kriterijumi postavljeni ponuđačima i kakve efekte je to imalo na izbor najpovoljnije ponude.
Transparentnost je posebno ukazala na to da treba da se unapredi postojeći Zakon o javnim nabavkama koji
u ovom slučaju nije dozvolio da se izbegne postupak sprovođenja tendera. Naime, slučaj „Tamnava“ je
pokazao da su troškovi uvoza struje i uglja zbog trajanja postupka javne nabavke višestruko veći od njene
vrednosti, kaže izvršni direktor ove organizacije Nemanja Nenadić:
„Zakon poznaje mogućnost da se nakon elementarnih nepogoda neke nabavke sprovode bez procedure,
dakle, bez ikakvog raspisivanja konkursa. Međutim, taj izuzetak, da bi mogao da se primeni, ta nabavka
mora da bude neophodna radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova. Primera radi, to su bile nabavke
kada su za ljude koji su izbegli iz poplavljenog Obrenovca kupovani hrana, ćebad, smeštaj. Ova vrsta
nabavki se ne može podvesti pod taj izuzetak. Ukazali smo da bi bilo racionalno da se podvede, ali ne iz
razloga što su bile poplave pa je nabavka hitna, već iz razloga što država trpi veliku ekonomsku štetu zbog
toga što ti kopovi ne rade, štetu koja je daleko veća nego što je vrednost same nabavke ispumpavanja. Zbog
toga bi ljudi u Odboru za finansije trebalo da razmotre to da se uvede i neka pravna mogućnost da se u
nekim budućim situacijama, ako se, nedajbože dese, ubrza taj postupak nabavki radi otklanjanja šteta“,
pojašnjava Nenadić.
Uprkos tome što je resorni ministar objašnjavao da je tender za ispumpavanje „Tamnave“ morao da bude
raspisan jer je ono finansirano kreditom Svetske banke, Transparentnost Srbija uverava da je to besmislena
tvrdnja.
“Ukazali smo da je to irelevantno zato što ova nabavka uopšte
nije sprovođena po pravilima Svetske banke već po domaćem
Zakonu o javnim nabavkama. Štaviše, u dokumentaciji o
sprovođenju nabavke se i ne pominje taj zajam kao izvor
finansiranja već se navodi da se finansiranje obezbeđuje
izmenama programa poslovanja javnog preduzeća ‘Kolubara’,
a i sam ugovor sa Svetskom bankom zaključen je nekoliko
meseci nakon što je ova javna nabavka bila raspisana, pa je očigledno da je pominjanje zajma Svetske
banke u tom kontekstu irelevantna stvar”, podseća Nenadić.
Transparentnost smatra i da je neophodno objaviti precizne podatke o izvršenju ugovora, kao i to da li su
naplaćene garancije s obzirom na to da su probijeni rokovi za ispumpavanje vode iz „Tamnave“.
“Taj posao je trebalo da se završi do sredine decembra. Kao što znamo, posao još uvek nije završen. Možda
za to postoje neki objektivni razlozi, ali to je takođe nešto što bi trebalo jasno da kažu, pre svega ljudi iz
EPS-a. Naravno, veoma je bitan i podatak da li je korišćeno neko od sredstava obezbeđenja jer je morala
postojati bankarska garancija za dobro izvršenje posla od milion i po evra”, dodaje Nenadić.
Upitan kako će reagovati na dopis Transparentnosti Srbija, Veroljub Arsić, predsednik Odbora za finansije,
budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, za RSE kaže:
“To je stvar nadležnog ministarstva, ne Odbora. Mi možemo samo da učestvujemo u postupku koji se odnosi
na zakonitost, u smislu poštovanja Zakona o javnim nabavkama. Dakle, do onog trenutka dok se ne potpiše
ugovor, to je nadležnost Odbora; sve posle toga je nadležnost samog Ministarstva, eventualno državnog
revizora. Sve primedbe i pitanje Transparentnosti Srbija mi ćemo da uputimo nadležnom ministarstvu, pa
ono neka dalje o njima odlučuje, a u vezi sa njihovim predlozima u vezi sa Zakonom o javnim nabavkama, to
ćemo razmatrati kada zakon bude bio u proceduri“, kaže Arsić.
Balkanska istraživačka mreža je, podsetimo, nedavno objavila analizu o tome da je javna nabavka za
ispumpavanje poplavljene “Tamnave” nanela veliku štetu budžetu Srbije i da je u njoj bilo mnogih
nepravilnosti. Premijer Aleksandar Vučić optužio je tada BIRN da je plaćen od strane EU za širenje laži o
Srbiji.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, uprkos okolnostima, uveren je tu javnu
nabavku treba temeljno istražiti.
“Histerija Premijera sigurno neće doprineti rasvetljavanju istine. U ovom slučaju treba ići u osvetljavanje
svih detalja vezanih za ovu javnu nabavku, dakle, sve detalje treba ispitati sa različitih aspekata – pravnog,
ekonomskog, finansijskog”, zaključuje Dobrašinović.
Srpska firma koju hvali čuveni Forbes!
Beogradska firma Nordeus je poput najboljih firmi iz Silicijumske doline u kojoj rade mladi, talentovani
ljudi, spremni da naprave velike, čudesne stvari!
Srpska firma Nordeus, ona koja je "ukrala" šeficu Facebooku i ista ona čija je igra nedavno završila u "Kući
slavnih" na Facebooku dospela je u Forbes, koji je hvali u onlajn članku i upoređuje sa firmama u
Silicijumskoj dolini, u San Francisku.
Nordeus su osnovala tri Srbina 2010. godine,
praveći sportsku Top Eleven onlajn igru. Tri
visokoobrazovana i stručna mlada čoveka
napustila su evropske kancelarije Microsofta i
osnovala svoju firmu, koja je bila neobična za
poslovne uslove ne samo Srbije, nego i regiona,
ali se njihova priča zasnivala mnogo više na
znanju, nego na sreći, počinje Forbes.
Vratili su se kod roditelja, radili su u kancelariji
bez prozora i narednih godinu i po dana od
"raskida" sa prethodnim poslodavcem radili su
iključivo na razradi biznisa i privlačenju samo
najboljih ljudi - top talenata, kako navodi čuveni magazin. Branko Milutinović, jedan od osnivača Nordeusa
rekao je da su radili na zapošljavanju najboljih ljudi - ne onih koje su mogli da plate, nego onih koji su
najbolji u svom poslu. "Plata je u početku bila prosečna srpska, ali smo ljudima obećali samo da ćemo
napraviti nešto veliko. Novac je u tom momentu bio sporedan, težili smo ka nečemu mnogo većem, verovali
smo u to što radimo, pričali s ljudima o tome i ljudi su nam verovali", rekao je Milutinović.
Top Eleven je izradila grupa od pet ljudi sa ulaganjem ne većim od 100.000 dolara. Firma je nakon toga
poslovala pozitivno za dve, tri nedelje. Novac je brzo počeo da pristiže i početna investicija je isplaćena.
Plate su stigle nekoliko meseci kasnije. Za šest meseci udvostručio se broj zaposlenih, a danas u Nordeusu
radi 160 ljudi prosečno starih 28 ili 29 godina. Nordeus ima kancelarije u Beogradu, Makedoniji, Dablinu,
Londonu i San Francisku. Njegov uspeh su njegovi ljudi, njihova posvećenost, volja i želja za još boljim
stvarima - zato zaposleni ostaju u Nordeusu dugo ili čak zauvek.
Uslovi za rad su vanserijski, čak i za svetske kompanije, poput Googla i Facebooka. Hranu služi šef kuhinje
hotela sa pet zvezdica. Jelovnik se sastoji od najbolje zdrave hrane, ali i one manje zdrave, brze, pa ko kako i
šta voli. Na velikom stolu u prostorijama za ručak servira se kafa iz najboljeg aparata u Beogradu, a služe se
internacionalna piva iz celog sveta, po želji zaposlenih. Radno vreme je fleksibilno, a tradicionalne
kancelarije zamenjene su modernim enterijerom "otvorenog prostora", veselih boja, sa amorfnim oblicima i
onim što ljude koji rade u Nordeusu inspiriše i čini im rad prijatnijim. Ljudi vole da dolaze na posao i
uobičajeno radno vreme u Nordeusu je od osam do 10 radnih sati.
"Svakog petka zaposlenima se operu kola. Programerima i dizajnerima se obezbeđuju najnoviji gedžeti i
podstiču se da ih koriste, a nikada ne moraju da ih vrate", završava svoju priču o srpskom Nordeusu čuveni
Forbes i dalje citira reči Branka Milutinovića: "Prve iPhone u ovom delu sveta nabavili su naši ljudi i dali
ga zaposlenima. To je njihovo pravo. Mi smo ti koji rade bolje od konkurencije i moramo da imamo sve
najnovije igračkice".
Ipak, najveća prednost rada u Nordeusu jesu otvoren i pozitivan kritički odnos prema radu, koji omogućava
napredovanje ljudi i "negovanje" njihovih veština i sposobnosti. Uči se na uspesima, ali su mnogo naučili i
još uvek uče na svojim neuspesima. Neki od projekata nikada nisu lansirani, jer nije bilo smisla za tako
nešto, iako je u njih uloženo mnogo. Zato Nordeus ulaže u svoje ljude, u njihovo zadovoljstvo i napredak to je ključ koji će od Nordeusa napraviti svetski poznatu i najbolju kompaniju u njenoj oblasti poslovanja.
U Nordeus dolaze ljudi iz Googla i Facebooka - da li je to dovoljno, za sada?
Krediti za početnike i male firme
Fond za razvoj više neće, kao do sada, pomagati samo velikim sistemima
MINISTARSTVO privrede će insistirati da se promeni praksa koja je obeležila prethodnu deceniju, kada je
Fond za razvoj češće kreditirao velike sisteme nego početnike u biznisu ili mala i srednja preduzeća. Ovo za
"Novosti" priča Dušan Korunoski, specijalni savetnik ministra privrede i napominje da će Ministarstvo veću
pažnju posvetiti kreditiranju MSP pod povoljnijim uslovima od onih koje im nude banke. Korunoski
najavljuje i da će početnici u biznisu, ali i postojeća MSP i klasteri moći da računaju na određena
bespovratna sredstva.
- Veliki mogu lakše da pronađu izvore finansiranja na
međunarodnom finansijskom tržištu kao što su činili i do
sada koristeći IFC, EBRD, EIB - objašnjava Korunoski.
- Takođe, i bankama je jednostavnije da plasiraju kredite
iz povoljnih izvora velikim preduzećima, jer im je to
brže i jeftinije. Za mala i srednja preuzeća i preduzetnike
na tom tržištu finansiranja malo šta ostaje. Ministarstvo
nastoji i u ovoj teškoj situaciji da pronađe novac za
subvencionisanje početnika, udruživanja, pristupanja
novim tehnologijama i standardima.
Korunoski napominje da je najnovija strategija razvoja MSP, preduzetništva i konkurentnosti definisala
veliki obuhvat najraznovrsnijih aktivnosti koje Vlada, ministarstva i institucije treba da preduzmu u sledećih
šest godina, zaključno sa 2020.
Spisak aktivnosti, promena zakona, investicionih projekata i drugih rešenja je ogroman ali, po prvi put
realan - smatra savetnik ministra privrede. - Strategija ima šest stubova sa ciljevima kao što su unapređenje
poslovnog okruženja i pristupa izvorima finansiranja za MSP, kontinuirani razvoj ljudskih resursa - kako
preduzetnika tako i obučene radne snage, jačanje konkurentnosti MSP, unapređivanje pristupa novim
tržištima i pomoć razvoju preduzetništva naročito kod žena, mladih i socijalno ugroženih.
SLUŠALI PRIVREDU
- STRATEGIJU razvoja MSP prvi put su pisali privrednici i asocijacije privrede i ona u sebi sadrži sve
primedbe i zahteve koje se godinama provlače kroz javnost - objašnjava Korunoski. - Vlada Srbije usvaja
Strategiju i time postaje garant njenog izvršenja. Biće formiran i savet MSP koji će, na tromesečnom nivou,
davati VS i javnosti izveštaje o sprovođenju Strategije MSP.
Download

Železara nastavlja rad i bez dogovora sa Esmarkom