ISSN 2217-5016
Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma
br. 37, april 2014. godine
Foto meseca: Sta`istkinje Kancelarije za inkluziju Roma
Osnivač lista i izdavač
Kancelarija za inkluziju Roma
Vlade AP Vojvodine
Glavni i odgovorni urednik
Duško Jovanović
Urednik izdanja
Aleksandra Mićić
Redakcija:
Dragana Rajić
Zita Farkaš
Tijana Čubrilo
Jovana Davidović
Emil Šrajber
Dopisnici:
Koordinatori za romska pitanja APV
Ivana Koprivica
Prevod na romski jezik:
Igor Dimić
Prevod na engleski jezik:
Ana Kozlovački
Tehnička priprema i štampa:
MONDO-GRAF, Novi Sad
www.mondograf.co.rs
Tiraž: 1000 primeraka
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,
21000 Novi Sad
Tel: 021/488-17-23
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
323.1(=214.58)(497.113)
DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za
inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović
- 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade
AP Vojvodine, 2011-. 30 cm
Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom.
jeziku štampan u obrnutom smeru.
ISSN 2217-5016
COBISS.SR-ID 261834759
UVODNA REČ
Pred Vama je aprilski broj magazina Dekada
Roma u AP Vojvodini.
Početak broja posvećen je Svetskom danu
Roma. Ispratili smo obeležavanje ovog međunarodnog praznika u Skupštini AP Vojvodine, Udruženju
romskih studenata i Narodnom pozorištu u
Beogradu.
U rubrici Koordinatori za romska pitanja nalazi
se intervju sa koordinatorkom za romska pitanja
Grada Zrenjanina Dobrilom Nikolić.
Zapošljavanje je rubrika sa dva teksta. Prvi je o
zapošljavanju deset pripadnika romske populacije u
Gradu Somboru, a drugi o rezultatima PGF tima.
Obeležavanje deset godina radne prakse
Univerziteta u Novom Sadu, intervju sa predsednikom Omladinskog saveza Srbije i rad Aleksandre
Aleksandrović na proučavanju romske kulture i tradicije našli su se u rubrici Obrazovanje.
Socijalna zaštita predstavlja Net-age projekat.
Rubrika NVO prati dodelu nagrade Zlatni točak
Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji i promociju
dve knjige i izložbu slika Maje Familić.
Kultura govori o romskim mitovima i legendama, kao i o knjizi „Istorija romske književnosti“
Rajka Đurića.
Tekst o jednom od deset najboljih plesača u
istoriji sveta Hoakinu Kortesu donosi rubrika Romi
u svetu.
Nadamo se da je i ovaj broj ispunio Vaša očekivanja i očekujemo Vaše sugestije i kritike, kako
bismo zajednički postigli što bolji kvalitet.
Vaša redakcija
Svetski dan Roma
Svetski dan Roma
Kancelarija za inkluziju Roma, u saradnji sa Vladom AP Vojvodine i Unijom romskih
studenta Univerziteta u Novom Sadu, obeležila je Svetski dan Roma, Osmi april u Skupštini
AP Vojvodine.
Odluka da se 8. april obeležava kao Svetski dan Roma
doneta je na prvom međunarodnom kongresu Roma,
održanom u Londonu od 4.
do 8. aprila 1971. godine.
Usvajanjem Deklaracije kojom
se osuđuje svaki oblik nacionalne, verske i rasne netrpeljivosti, uvođenje jezika, zastave,
himne i termina ,,Rom“,
Svetska organizacija Roma je
prokrčila put integracije romske zajednice u društvene
tokove. Današnja stremljenja
Roma se prepliću između tradicionalnog i integrativnog u
nameri da se obrazovanjem
omogući bolji status u društvu, utiče na smanjenje siromaštva i unapredi uloga ove
zajednice u društvu.
Karlovaca oplemenio je ovaj
praznik.
Svečanost je obeležila i
dodela zlatne plakete direktoru
kancelarije za inkluziju Roma
Dušku Jovanoviću od strane
Omladinskog saveza Srbije za sve
napore koji ulaže na unapređenju
p o l o ž aj a m l a d i h R o m a .
nik uz opomenu institucijama da
se proces integracije Roma mora
odvijati brže i energičnije.
Jovanović je takođe nastojao da
skrene pažnju javnosti o, i dalje,
izuzetno teškom položaju u kom
se nalazi romska zajednica:
,,Današnji dan je povod i da
analiziramo rad Kancelarije u
Foto:Arhiva Kancelarije
Svečanosti su pored predstavnika Vlade Vojvodine i
Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovali i predstavnici lokalnih
samouprava, nacionalnih saveta
nacionalnih manjina, romskih
nevladinih organizacija, kao i
drugi javni i kulturni radnici.
Bogat kulturno-umetnički
program romskih studenata
Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, Departmana
muzičkih umetnosti, učenika
osnovnih škola i romskog teatra
„Suno e Rromengo“ iz Novih
Direktor Kancelarije za inkluziju Roma
Vojvođanska banka dodelila laptop studentima smera Vaspitač
na romskom jeziku na Visokoj
školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
prethodnih godinu dana, ali i da
se zajedno sa nadležnim institucijama i organizacijama osvrnemo na na prethodni period i
na to šta je urađeno, a šta nam
predstoji. Nažalost, proces integUsporen proces
racije Roma je usporen.
integracije Roma
Nedostatak sredstava je najčešći
Direktor Kancelarije za izgovor koji uslovljava usporainkluziju Roma Duško Jovanović vanje. U AP Vojvodini se, na svu
na samom početku svog sreću, ipak problemi amortizuju.
obraćanja čestitao je svojim “Ističući da se problemi romske
sunarodnicima ovaj veliki praz- populacije ne mogu rešavati bez
Dekada Roma u AP Vojvodini
Svetski dan Roma
privrednom, kulturnom i sva- rati prema evropskim fondokom drugom segmentu života.
vima za poboljšanje uslova
„Bez sumnje, u Pokrajini je života i rada romske populacije.
tu učinjen veliki napredak. Samo
Veliki napredak u Vojvodini
Predstavljajući rad i zalaganje Pokrajinskog sekretarijata
za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, sekretar
Miroslav Vasin je istakao značaj
godišnjeg okupljanja i obeležavanja ovog značajnog
praznika.
,,Ovaj dan služi kao opomena svima nama i fokusiranje
na činjenicu u kakvom se stanju
nalazi romska zajednica u našoj
zemlji, Evropi i svetu. Globalno
posmatrajući, napredak na
ovom polju je izostao. AP
Vojvodina je svetao kamičak u
tamnom mozaiku. To je evropska regija koja prednjači u
Evropi po pitanju privlačenja
stranih investicija, po zastupanju rodne ravnopravnosti, ali
i po unapređenju položaja
Čestitajući praznik u ime
Vlade Vojvodine, potpredsednik
pokrajinske Vlade i pokrajinski
sekretar za nauku i tehnološki
razvoj prof. dr Dragoslav Petrović
je rekao da je Vlada Vojvodine,
polazeći od principa da svako
ima pravo na podjednaku šansu,
poslednjih godina činila velike
napore da se u okviru svojih
mogućnosti unaprede preduslovi
za obrazovanje, razvoj i život
svakog čoveka i svake porodice.
On je istakao da su se, između
ostalih, aktivnosti odnosile na
ceo sistem obrazovanja koji predstavlja ključnu stvar, kako u formiranju ličnosti, tako i za pripremu mladog čoveka za
mogućnosti stvaranja i učešća u
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto:Arhiva Kancelarije
prisustva Roma u institucijama,
Jovanović je kao primer dobre
prakse naveo Sektor za unapređenje položaja Roma pri
Pokrajinskom sekretarijatu
za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Na kraju obraćanja
Jovanović je predstavio tri
projekta koji Kancelarija
trenutno sprovodi. Prva
dva projekta finansirana su
do strane Fonda za otvoreno društvo iz Budimpešte:
projekat izgradnje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma u AP Vojvodini
i projekat izgradnje reciklažnog centra. Treći projekat tiče se poboljšanja
zapošljivosti Romkinja u
AP Vojvodini i finansiran je od
strane Ambasade Norveške.
Sa predstavnicima Omladinskog saveza Srbije
za poslednje tri godine, na državnom univerzitetu upisano je 247
studenata romske nacionalnosti i
još 217 je upisano na devet visokih škola u Vojvodini”, izjavio je
prof. Petrović i pomenuo i primer Visoke škole strukovnih studija za vaspitače na romskom
jeziku u Vršcu.
Potpredsednik Vlade Vojvodine je istakao i da su u poslednjim godinama učinjeni veliki
napori preko Fonda za kapitalna
ulaganja da se unaprede uslovi
stanovanja romske populacije.
Učinjen je niz adaptacija stambenih objekata za romske porodice i sproveden niz projekata
vezanih upravo za romska
naselja i poboljšanje infrastrukture u njima. Petrović je najavio
i nastavak takvih aktivnosti, kao
i korišćenje budžetskih sredstava za stimulaciju učešća u
projektima kojima će se aplici-
Istrajno u borbu za
poboljšanje položaja Roma
Foto:Arhiva Kancelarije
Svetski dan Roma
Roma. Ulažemo napore da u
svest građana Vojvodine usadimo premisu da je naš civilizacijski zadatak da poboljšamo
položaj ove siromašne zajednice.
Ta borba za sistem vrednosti
koja karakteriše našu pokrajinu
mora istrajati“, rekao je Vasin i
naglasio da u 21. veku i dalje
postoje deca koja gladna odlaze
na počinak, koja žive u zemunicama i u uslovima života koji su
ispod svakog standarda.
Primeri dobre prakse u
zapošljavanju i obrazovanju
Pomoćnica pokrajinskog
sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova,
zadužena za oblast unapređenja
položaja Roma Slavica Denić,
predstavila je četiri nova konkursa iz ove oblasti. Konkursi
su raspisani 2. aprila 2014.
godine, a za njih je Sekretarijat
izdvojio sredstva u ukupnom
iznosu od 5 miliona dinara. Tri
konkursa su namenjena gradovima i opštinama sa teritorije
AP za sufinansiranje izrade
lokalnih akcionih planova za
unapređenje položaja Roma,
potom za angažovanje koordinatora za romska pitanja i za
sufinansiranje programa obra
Svetski dan Roma
„Romska deca u izmeštenim odeljenjima, vršnjačko nasilje
nad romskom decom, ukidanje predmeta romski jezik, naglašavanje nacionalne pripadnosti izvršilaca krivičnih dela ako su romske nacionalnosti – ovo su samo neki od primera medijskih
izveštavanja o Romima tokom prošle godine. Prema podacima koje je sakupio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, od ukupnog broja priloga o pripadnicima različitih
nacionalnih manjina, čak trećina se odnosila na Rome, i to mahom
povodom napada, otvorenih poziva na netrpeljivost i raznih incidenata. Slika koju formiraju mediji je slika koja se kasnije formira
u svesti građana, i zato je neophodno javnost upoznati i sa dobrim
primerima. Među Romima i Romkinjama su i oni koji završavaju
fakultete, odlični su studenti i studentkinje, društveno su aktivni,
ekonomski samostalni i uspešni u svojim profesijama. Hajde da
pronađemo te primere i predstavimo ih na najbolji način. Hajde
da afirmišemo potencijale Roma i Romkinja, da ukažemo na
njihov doprinos ovom društvu, i da pokažemo da postoje Romi
koji su uspeli da prevaziđu ogromne prepreke i ostvare svoje ciljeve. Neka služe za uzor romskoj deci i svima nama.
80% Roma i Romkinja kaže da nisu osetili pozitivne efekte
dosadašnjih mera i aktivnosti za unapređenje položaja Roma, i
dalje se osećaju diskriminisanim u svim oblastima. Zato Svetski
dan Roma treba dodatno da nas podseti da smo kao društvo
odgovorni da svakom romskom detetu omogućimo da živi u društvu u kome će moći da ostvari svoje talente, znanja i sposobnosti.
Jedino zajedničkim naporima u borbi protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije i rešavanjem problema sa kojima se Romi
susreću kao primarnog političkog i demokratskog pitanja,
uspećemo da postignemo cilj koji smo sebi kao društvo zadali“.
Saopštenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Izvor:
http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/aktuelno/svetski-dan-roma
Dekada Roma u AP Vojvodini
Svetski dan Roma
zovanja romske dece osnovnoškolskog uzrasta od 5. do 8.
razreda. Četvrti konkurs namenjen je romskim neprofitnim
org an i z a c ij am a , o d n o s n o
udruženjima građana za finansiranje projekata u oblasti ravnopravnosti polova u romskoj
zajednici, u iznosu od milion
dinara.
Slavica Denić je takođe
naglasila da su primeri dobre
prakse osetni u oblasti zapošljavanja i obrazovanja upravo u AP
Vojvodini.
Na kraju obraćanja poželela
je romskoj populaciji što više
upisanih učenika, kao i diplomiranih studenata.
Međusobno poštovanje –
preduslov za uspeh
Petar Nikolić, predsednika
Saveta za integraciju Roma AP
Vojvodine rekao je da se u
Vojvodini na pravi način promoviše sistem jednakih šansi: „Ovde
se problemi Roma rešavaju
zajedno sa Romima, u institucijama i to o je model koji, s pravom, možemo nazvati evropska
romska politika“.
Nikolić je takođe istakao da
je potrebno istražiti ko su oni
koji su zloupotrebili sredstva
dobijena iz fondova namenjenih
romskoj integraciji i inkluziji.
Na kraju svog obraćanja
Nikolić je istakao da je uspeh u
ovom procesu moguć jedino uz
veliko međusobno poštovanje, a
da se pritom govori dokazima, a
ne emocijama.
Jovana Davidović
Dekada Roma u AP Vojvodini
ZAJEDNIČKA PORUKA STUDENATA
Udruženje romskih studenata, Savezi studenata
Univerziteta u Novom Sadu i Inicijativa studentkinja Romkinja
u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada obeležili su Osmi
april, Svetski dan Roma.
Nakon intoniranja romske i srpske himne usledio je
program koji je za cilj imao
da pokaže sav talenat romskih učenika i studenata i
njihovih gostiju, ali i bogatsvo kulture, istorije i tradicije
romske nacije.
Prikazan je dokumentarni film o uspešnim romskim studentima i studentkinjama, prezentovani su
odevni predmeti od recikliranog materijala, recitovana je
poezija na romskom jeziku,
predstavljen je seminarski
rad studentkinje Akademije
umetnosti, a bilo je i aforizama, skečeva, repovanja.
Voditeljski par je pričao o
poznatim Romima u svetu, za
koje šira javnost ni ne zna da
su bili Romi, a koji su svojim
delovanjem ostavili velikog
traga u muzici, filmu, književnosti. Na sceni su se našli i
članovi GRUBB-a koji su
izveli plesne koreografije i
pevačke tačke.
Središnji deo ove svečanosti bilo je dodeljivanje
almanaha sa pozitivnim
porukama studenata Univerziteta u Novom Sadu romskim studentima. Poruke su
prikupljane dan ranije na
Studentskom trgu Univerziteta u Novom Sadu, kada su
svi studenti imali priliku da
svojim kolegama Romima
napišu poruke. Predstavnici
Saveza studenata sa Medicinskog fakulteta, Pravnog
fakulteta, Prirodno-matematičkog fakulteta, Fakulteta
tehničkih nauka, Poljoprivrednog fakulteta i Filozofskog
fakulteta su, u ime svojih
kolega, preneli lepe želje i
iskrene čestitke romskim studentima povodom Svetskog
dana Roma. Svi su bili jedinstveni i naglasili značaj obrazovanja i edukacije, i nadu
da će u godinama koje dolaze biti sve više romskih
studenata.
Obrazovanje je najsigurniji način za podizanje
svesti o sopstvenoj kulturi i
za stvaranje mogućnosi za
poboljšanje položaja romske
populacije.
Romski studenti su na
ovaj način pokazali da romska kultura i tradicija mogu i
treba da budu negovani i očuvani, jer će u budućnosti biti
mladih i obrazovanih ljudi
koji će o tome voditi računa.
Zato je od izuzetnog značaja
podrška koju su romski studenti dobili od svojih kolega
sa Univerziteta u Novom
Sadu.
Tijana Čubrilo
Svetski dan Roma
„Karmen“ za Svetski dan Roma
Povodom Svetskog dana Roma, u utorak 8. aprila, na Velikoj sceni izvedena je opera
Žorža Bizea „Karmen“ u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom upravom Ane Zorane
Brajović.
Foto: Internet
Temperamentne
Karmen i Toska
Trumbetaš-Petrović, koja je
godinama tumačila lik Mikaele,
naglasila je da ta uloga “uopšte
nije naivna, jer je za nju neophodna dobra tehnika”. U kontekstu karaktera uloga, ona je
primetila da su po tome Karmen
i Toska veoma slične.
- I jedna i druga su temperaSa izvođenja opere
mentne, karakterne ličnosti koje
Naslovnu ulogu tumačila je Beogradu, kao i o brojnim aktivnos- i vole i mrze do kraja, odnosno,
Aleksandra Angelov, dok je rola tima Muzeja, dok su Vlahović, što bi se reklo, ne štede se - kazala
Mikaele bila poverena gošći – Trumbetaš-Petrović i Tasić- je Trumbetaš-Petrović.
sopranu Nataši Tasić Knežević, Knežević nastojale da ih što bolje
Budućnost Roma je
pripadnici romske nacionalne upoznaju sa operom “Karmen”, koju
u njihovim rukama
manjine.
su te večeri gledali po prvi put.
Tasić-Knežević, koja je u
Prijem
Karmen – nežna,
Narodnom pozorištu debitovala
za romske učenike
divlja i slobodna
2010. godine, upravo u “Karmen”,
Pre početka predstave, u
Vlahović, koja je godinama ulogom Fraskite, istakla je da je
Muzeju Narodnog pozorišta pevala naslovnu ulogu u tom veoma uzbuđena uoči svakog
održan je prijem za grupu od remek-delu operske umetnosti, nastupa u toj kući.
petnaestak pripadnika romske objasnila je da ta junakinja “može
- Takođe, uzbuđena sam i
populacije, inače odličnih uče- biti i nežna i divlja, ali uvek mora zbog toga što ću pevati pred
nika iz nekoliko beogradskih biti ona osoba koja teži za vama, jer mislim da budućnost
nas Roma leži upravo u vama srednjih škola, koji žive u siro- slobodom”.
tinjskom, nehigijenskom naselju
- Kad se zaljubi, Karmen ide poručila je ova umetnica koja je
u Krnjači.
do kraja. Kad se odljubi, odlazi završila specijalističke studije na
U prijatnoj atmosferi, sa bez ikakvog kompromisa. Ne Fakultetu muzičke umetnosti u
njima su razgovarali v.d. direk- postoji nikakva sila koja može da klasi Višnje Pavlović-Drakulić.
Za kraj predstavnica „Krutora Opere Jelena Vlahović, je spreči u tome. To je uloga koja
direktor Muzeja Narodnog pozo- nije toliko zahtevna pevački, ali gova umetnosti“ Ema Gocević, u
rišta Dragan Stevović, prvakinja jeste fizički. Za mene je pred- ime te humanitarne organizacije,
Opere Jasmina Trumbetaš stavljala veoma veliki izazov, jer uručila je svakom od učenika
Petrović i solistkinja Nataša Tasić sam je dobila na početku svoje prigodan poklon.
Knežević. Stevović im je pričao o karijere – kazala je Jelena
istorijatu Narodnog pozorišta u Vlahović.
Jovana Davidović
Dekada Roma u AP Vojvodini
Koordinator za romska pitanja
Pretvoriti slabost u snagu
Foto:Arhiva Kancelarije
Dobrila Nikolić od 2007. godine radi kao koordinatorka za romska pitanja u Upravi Grada
Zrenjanina, ali pod ugovorom o delu. Radno mesta koordinatora za romska pitanja nije sistematizovano. U intervju za naš list predstavila je svoje aktivnosti u oblasti Dekade Roma, ističući da je slabost Roma njihovo obrazovanje.
Jedan od koordinatora - Dobrila Nikolić
*Koje su aktivnosti u oblasti
Dekade Roma na polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i ljudskih prava?
- Kada je u pitanju obrazovanje rešavamo problematiku
dokumentacije odjave ili prijave
deteta ili roditelja, jer nekad ni
roditelji nemaju neophodnu
dokumentaciju pa moramo prvo
da rešavamo njihovu dokumentaciju i tek posle da rešavamo
dokumentaciju za njihovo dete.
Ovu inicijativu je 2006. godine
započela nevladina organizacija
Dekada Roma u AP Vojvodini
„Zvezda vodilja“, i od tada su
roditelji stekli jednu jako veliku i
dobru naviku da to rade bez
naše podrške.
Što se tiče školstva, kad sam
počela da radim kao koordinatorka 2007. godine, nakon petnaest dana smo dobili jednu
zajedničku odluku sa društvenim
delatnostima da sva deca čiji
roditelji primaju socijalnu pomoć
bez obzira na nacionalnu pripadnost imaju pravo na besplatne
udžbenike u osnovnoj školi do 8.
razreda. To funkcioniše i danas,
a takođe imaju pravo i na
besplatnu užinu, ekskurzije i na
sve ostalo što dobijaju druga deca
koja potiču iz socijalno ugroženih
porodica. Deca koja se upisuju u
srednje škole imaju tri vrste stipendija, od kojih su dve državne,
od Pokrajinskog sekretarijata za
obrazovanje i Ministarstva prosvete, a treću stipendiju je davao
Romski edukativni fond iz
Budimpešte, koja je išla prvenstveno onima koji su upisivali
medicinu, ali je napravljen takav
poredak da tu stipendiju dobiju i
Koordinator za romska pitanja
ostali koji upišu neku višu školu.
Što se tiče zapošljavanja,
i m a l i s m o s re ć u d a u
“Drekslmajer”, nemačku fabriku
kablova koja je otvorena 2008.
godine zaposlimo oko stotinak
roma za stalno. Problem je što su
nakon uvođenja bezviznog
režima mnogi napustili svoja
radna mesta, a posle nekoliko
meseci kad su se vratili neke smo
uspeli da vratimo na radna
mesta, a neke nažalost nismo.
Što se tiče stanovanja, tu
imamo većih poteškoća koji su
nerešivi iz prostog razloga jer
Gradska uprava nema mogućnosti za legalizaciju. Mi svake
godine pokušavamo da rešimo
problem na jednom od 3 najveća
romska naselja, a to je Surdučka,
gde problemi nastaju kad padne
kiša i prilaz postaje nemoguć.
Kada deca krenu iz svojih kuća u
čistoj odeći i obući, a dok stignu
do dvorišta ona su sva blatnjava.
Veliki problem predstavljaju i
zaraze koje se šire iz obližnjeg
kanala, i mnogi su obećavali da
će sve biti rešeno, ali s obzirom
da su njihove reči uglavno služe
kao politički marketing, dosad
ništa nije preduzeto povodom
ovih problema. Pohvalila bih
Ekumensku humanitarnu organizaciju iz Novog Sada koja nam
svake godine pomaže šaljući alat
za sedmoro ili osmoro, obezbeđuje besplatne kurseve preko
kojih mogu dobiti sertifikat koji
im može značiti kada se zapošljavaju, a neki Romi su dobili materijal za kupatilo. Ekomenska
humanitarna organizacija je bila
voljna i da uđe u ovo naselje sa
namerom da pomogne u farbanju kuća i opremanju kupatila
tamo gde je neophodno. Projekat
nije uspeo da se realizuje, jer
uprava grada nije odradila svoj
deo, odnosno ulice nisu dobile ni
asfalt ni kanalizaciju.
Ljudska prava bi naravno
trebalo svima da pripadaju u ravnoj meri, međutim, Romi se
često suočavaju sa diskriminacijom, a diskriminacija je mač sa
dve oštrice. Ona ima dva početka
i dva kraja.
*Kako biste opisali Vašu
saradnju sa lokalnom
samoupravom, pokrajinskim i
republičkim organima?
- Uvek nailazim na dobre
ljude i dobru saradnju, bilo da
su u pitanju lokalna samouprava
ili pokrajinski i republički
organi. Mogu da kažem da
imam dobru prekograničnu
saradnju i sa matičnim službama
kao što je Nemačka, Italija,
Francuska.
*Na koji način promovišete
romsku kulturu i tradiciju?
- Trudimo se da kroz projekte i medije istoriju roma
pokažemo u boljoj svetlosti, da
pričamo o poznatim romima i da
ukažemo na to da svako može
biti uspešan ukoliko se potrudi.
Stari Romi koji su preživeli Drugi
svetski rat nam prenose svoje
životne priče, jer za razliku od
jevrejskog naroda koji je bio pismen i mogao je da ostavi pisane
dokaze o svojoj istoriji, romska
istorija se uglavnom prenosi
usmenim putem.
*Koji su najčešći problemi
na koje nailazite u radu?
- Problemi su neizbežni.
Poteškoća uvek ima, uglavnom
zbog nedostatka volje da se data
obećanja uvek ispune, jer se ljudi
uvek ponadaju da će taj neko
stvarno preduzeti nešto, a posle
se razočaraju. Koordinator treba
da bude osoba koja je spremna
da sarađuje sa svima.
*Kako biste opisali jedan
Vaš radni dan?
- Ovo nije lak zadatak.
Trudim se da odvajam posao i
kuću, ali kada vidim neke zaista
tužne stvari ne mogu to tek tako
zaboraviti, zato što ostavlja trag.
Ali nije sve uvek crno, kada
nekom mogu da prenesem
radosne vesti to i mene usreći.
Kada treba nešto u pismenoj
formi ja im pomognem da to
napišu, ili ako ne znaju gde treba
da odu da reše neku obavezu ja
ih odvedem.
*Koji su Vaši predlozi za
rešenje romskih problema?
- Fali nam obrazovanje.
Nedostaje nam podsticaj, da nam
se ukaže na mogućnosti koje
nam se nude čak i u sivoj
ekonomiji.
Za kraj ostavljamo reči ove
koordinatorke koja poručuje
sunarodnicama: „Ne treba
popuštati pod mišljenjem da je
neko bolji. Svako je onoliko
dobar koliko se trudi da to bude.
Samo treba pretvoriti slabost u
snagu i ne predavati se“.
Emil Šrajber
Dekada Roma u AP Vojvodini
Zapošljavanje
Primeri dobre prakse u oblasti zapošljavanja
Seminar o primerima dobre prakse u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja održan je u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Organizacije za bezbednost i
saradnju u Evropi (OEBS). Svrha Seminara je bila razmena uspešnih primera u oblasti zapošljavanja
jedne od najosetljivijih grupa u Evropi i u Republici Srbiji. Osim toga, jedan od ključnih ciljeva je
bila promocija postojećih praksi usmerenih ka izgradnji ljudskog kapitala i lokalnog razvoja kojima
se podržava uključivanje Roma i Romkinja.
Kancelarija za inkluziju
Roma AP Vojvodine, JUROM
Centar, RIC, HELP i CARE su
pokazali kako najbolje iskoristiti postojeći ljudski kapital i
resurse za privredni razvoj i staviti ih u funkciju zapošljavanja
Roma, i predstavili su uspešne
korisnike
programa
zapošljavanja.
Seminaru su prisustvovali
predstavnici Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade Roma, Kancelarije
za ljudska i manjinska prava,
Ministarstva rada, zapošljavanja
i socijalne politike, Delegacije
Evropske unije, organizacija
civilnog društva, kao i predstavnici civilnog sektora Češke i akademske zajednice Španije, koji su
prezentovali primere dobre
prakse u oblasti zapošljavanja
Roma u Evropi.
Nova strategija
do 2020. godine
Suzana Paunović, direktorka
Kancelarije za ljudska i manjinska prava (KLjMP), pozdravila
je prisutne u ime Kancelarije i
izjavila da Kancelarija preuzima,
od 2012. godine, najveći deo
aktivnosti za koordinaciju
resornih ministrstava u Vladi RS
kada je u pitanju sprovođenje
Strategije za unapređenje
Dekada Roma u AP Vojvodini
položaja Roma. Ona navodi da
nemaju još uvek pouzdane statističke podatke o uspehu strategije od kada je usvojena, niti
jasan sistem praćenja implementacije strategije. KLjMP radi na
uspostavljanju novog mehanizma koji će omogućiti da se
Strategija i Akcioni plan zasnivaju na jasnom sistemu za
praćenje rezultata. Praćenje
sprovođenja Strategije radi
mogućnosti sagledavanja problema i intervencije u pojedinim
resorima je jedan od osnovnih
problema u implementaciji
Strategije. Mora da postoji veća
odgovornost svakog resornog
ministarstva za aktivnosti koje
su dogovorene.
KLjMP će u narednom periodu raditi na donošenju nove
Strategije do 2020. godine, kao i
na formiranju novog strateškog
okvira za funkcionisanje Vlade
RS kada je u pitanju inkluzija
Roma. Suzana Paunović je ovom
prilikom izjavila i da KLjMP
podržava osnivanje Fonda za
socijalno uključivanje, navodeći
da je 2,6 milijarde iz budžeta RS
namenjeno različitim fondovima za socijalno ugrožene.
Samo 66% sredstava je utrošeno,
što govori da ni budžetskim
sredstvima ne raspolažemo
dobro.
Podizanje kapaciteta
na lokalnom nivou
Ljiljana Džuver, pomoćnica
ministra rada, zapošljavanja i
socijalne politike (MRZSP),
istakla je da važno mesto u
okviru osetljivih grupa na tržištu
rada čine Romi. Od 2009. godine
u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Romi mogu da se
izjasne po nacionalnoj osnovi
bez diskriminacije i na taj način
da se uključe u aktivne mere za
zapošljavanje. Broj Roma koji su
koristili subvencije ili se zaposlili kod nekog poslodavca nije
veliki. Treba uzeti u obzir lošu
obrazovnu strukturu romske
populacije, jer je nizak nivo
obrazovanja generalni faktor
ne z ap o sl e no st i. Sto g a j e
potrebno preduzeti mere uključivanja Roma u obrazovni sistem. U poslednje tri godine
veliki broj Roma je uključen u
funkcionalno obrazovanje
odraslih. Više od 22.000 Roma
se nalazi na evidenciji za nezaposlene i veliki je broj osoba
zainteresovanih za obuke za
otpoči-njanje biznisa tj. za preduzetništvo. Za ostale vrste obuka
nije veliko interesovanje, veliki
broj Roma nije uključen u javne
radove, jer nema novih radnih
mesta: „Prvo treba podići kapa
Zapošljavanje
Glas Evrope
Mihal Miko iz Češke predstavio je projekat „Poboljšanje položaja Roma u Pragu na tržištu
rada“. Projekat je dugoročan (obuhvata uzrast od 15 do 55 godina). U 2011. godini 300 Roma je
učestvovalo u projektu, a 37 je zaposleno. Aktivnosti projekta: u partnerstvu sa još jednom organizacijom, vrše se obraćanje potencijalnim klijentima, obilazak romske zajednice, kursevi motivacije,
obuke za traženje posla, prekvalifikacije... Poslodavcima je subvencionisana plata, u prva 3 meseca
za Rome koji stiču iskustvo u njihovim firmama. Plata od 450 evra se plaća iz određenog fonda
umesto iz prihoda poslodavaca. Asistenti projekta su svakodnevno u kontaktu sa korisnicima, romskim koordinatorima, lokalnim samoupravama, službom za zapošljavanje. Pravi se individualni
plan za svakog korisnika i prati se njihov razvoj. Ukupan budžet projekta iznosi oko 150 000 evra za
period od 2 godine. Iz projekta se plaćaju kursevi prekvalifikacije. Cena zavisi od profila prekvalifikacije, u proseku oko 600 evra. U prethodnom periodu je zaposleno 25 ljudi, a do kraja 2014. godine
se nadaju da će broj biti nešto veći.
David Berna Serna iz Španije rekao je da je njegov tim usredsređen na rad sa Romkinjama.
Romkinje u Španiji, odnosno žene, su izloženije diskriminaciji. Žensko udruženje iz Katalonije,
SURT, vrši program stručne obuke za mlade Romkinje, koje su sastavni deo programa Leonardo
Da Vinči (EU, 1999 – 2000). Ciljna grupa projekta bile su Romkinje iz Barselone i okoline. Broj
učesnica je bio 55. Projekat je direktno delovao protiv socijalne isključenosti Romkinja, posebno
najugroženijih, a to su mlade žene. Cilj je bio podsticanje promena putem stručne obuke koja bi
obuhvatala i edukaciju iz kulturnih vrednosti, priznavanje položaja Romkinja u društvu. Glavni cilj
je bio njihovo formalno zapošljavanje. Španija je konzervativno društvo kada je reč o ulozi žene.
Uloga Romkinje kada radi van kuće, nije prihvatljiva. Nakon projekta došlo je do promene u društvu. Romkinje uglavnom imaju samo osnovno obrazovnje u Španiji, stručne obuke su bile različitih
profila (kasirka, trgovac...), a posle projekta 18% žena su dobile zaposlenje u prodavnicama kao što
su Zara, Mango.
Žensko romsko udruženje iz Barselone je realizovalo program uz bespovratna sredstva programa Dafne 3, obuka za rad u školskim kantinama. Obuka je namenjena Romkinjama koje nemaju
akademsko obrazovanje, traje 308 sati, polovina teorijske i polovina praktične obuke. Drugi deo
obuke sastoji se od prakse u školama, koje se nalaze u blizini njihovih domova.
Darko Rudeš i Samjuel Friškič iz Slovenije, članovi projektnog tima ,,Romano ker” realizuju
projekat koji se finansira Operativnim programom za ljudske resurse. Primenjuje se model „Agenti
za zapošljavanje“ za romsku zajednicu, organizuju radionice i obuke za Rome da bi ih osnažili da
bolje nastupe na tržištu rada. Ovu obuku sprovode individualnim pristupom, koji je
najdelotvorniji.
U Sloveniji, nezaposlenost romske zajednice je visoka. Tržište rada u EU je otvoreno za njih, i
uspešni su u podršci Roma da nađu zaposlenje u susednoj Austriji. Između 400 - 500 Roma je pronašlo zaposlenje u Austriji.
10
Dekada Roma u AP Vojvodini
Zapošljavanje
citete na lokalnom nivou, a
MRZSP to radi sa „Tvining“ projektom i sa drugim projektima
koji se finansiraju iz IPA fondova, da bi kroz pripremu
lokalnih planova zapošljavanja
posebno bilo tretirano pitanje
zapošljavanja Roma“.
Evidentno je potrebna i bolja
povezanost Centara za socijalni
rad sa filijalama Nacionalne
službe za zapošljavanje, kako bi
se korisnici socijalne pomoći
uključivali u mere aktivne politike zapošljavanja.
Ekonomsko jačanje
romskih porodica
Osman Balić, predstavnik
JUROM centra smatra da je u
odnosu na uloženo premalo
postignuto.
Projekat JUROM centra
kao podrška zapošljavanju se
implementira u opštinama
Bujanovac, Vranje i Vladičin
Han. Karitas je hteo da smanji
broj lažnih azilanata pa je
pristupio JUROM centru.
Formiran je tim lokalnih ljudi,
razvijen je program podrške
sakupljačima sekundarnih sirovina i obezbeđeni su tricikli (50
komada) za koje su korisnici
izjavili da su im dragoceni.
Obezbeđene su prese za sirovine, obuka, zaštitna oprema za
rad. Balić je dodao da se odustalo od modela zadruge, jer su
veliki nameti države, ali je formiran klaster udruženja sakupljača sekundarnih sirovina:
„Ovakve projekte bi trebalo
da realizuje lokalna samouprava
i država, a ne nevladine organizacije poput Karitasa. Potrebna
Dekada Roma u AP Vojvodini
je direktna i neposredna sektor poljoprivrede i ruralnog
pomoć“.
razvoja. Takođe je potrebno
jačanje sistema monitoringa i
Saradnja sa lokalnim
evaluacije Strategije za unasamoupravama
pređenje položaja Roma i praAna Molnar (HELP) i Boško tećih Akcionih planova, kao i
Maksutović korisnik programa bolja koordinacija i na nacionalHELP-a rekli su da su davanja u nom i na lokalnom nivou.
naturi dobar model da se obe- Socijalno uključivanje Roma i
zbedi da se sredstva namenski Romkinja treba da bude deo
troše.
redovnih aktivnosti institucija.
HELP projekti nisu ciljno Važna je i saradnja sa civilnim
orijentisani isključivo za Rome, društvom, kao i sa ostalim releveć su Romi kao osetljiva katego- vantnim partnerima. Za kraj,
rija često njihovi korisnici (u neophodno je mere usmeriti na
50% slučajeva). HELP neguje rezultate, odnosno efikasnija
javno-privatno partnerstvo, primena mera koje se impledogovor je sa opštinom da ako mentiraju i briga o njihovoj
neko dobije pomoć u naturi ili održivosti.
na drugi način, da to mora da
Prema donetim sektorskim
„kompenzuje“ kroz društveno preporukama u fokusu treba da
koristan rad za zajednicu. Radi budu mladi Romi i Romkinje,
se proverava na terenu za kandi- kao i da uspešni modeli budu
date koji konkurišu za podršku.
bazirani na podacima, odnosno
HELP smatra da je primer na onome što se dešava u praksi.
dobre prakse da se projekti reali- Potreban je i individualan
zuju tako da lokalna zajednica to pristup i osnaživanje porodice,
oseti kao njihov projekat, a ne odnosno ekonomsko jačanje
tamo neke organizacije sa romskih porodica. Kao dobar
strane.
primer se pokazalo pružanje
Na osnovu zajedničkog paketa usluga u kombinaciji
zaključka učesnika seminara u mentorstva i drugih poslovnih
okviru strateškog okvira važno usluga. Potrebna je direktna,
je definisati održiv model zapo- dugoročna i održiva pomoć,
šljavanja Roma i Romkinja zbog možda projektno započeta, ali je
perspektive programiranja IPA, potrebno sistemski održivo
različitih drugih fondova i pro- rešenje. Ne postoji samo jedan
jekata. Za unapređenje zapošlja- model uspešnog zapošljavanja
vanja potreban je širi pristup Roma i Romkinja, potrebno je
s o c i j a l n o m u k l j u č i v a nj u . uzeti u obzir regionalnu različiPotrebno je uključivanje drugih tost i okruženje u kojem se
resora Vlade Republike Srbije, pruža podrška i, svakako, važna
koji do sada nisu bili u dovolj- je razmena iskustava u grupi,
noj meri uključeni, kada govo- kao i promocija dobrih praksi.
rimo o socijalnom uključivanju
Roma i Romkinja, na primer,
Mirjana Maksimović
11
Zapošljavanje
Rezultati PGF tima Vojvodina
Foto: Arhiva CPZV
U martu 2012. godine Centar za proizvodnju znanja i veština je počeo sa radom na PGF programu („Project Generation Facility“, tj „Komponenta za proizvodnju projekata“) i celu godinu
vredno radio na osnaživanju romskih udruženja, ali i onih udruženja i institucija, koje rade za
dobrobit Roma na teritoriji Vojvodine. Centar za proizvodnju znanja i veština, sada poznat i pod
imenom PGF tim Vojvodina, je zahvaljujući sjajnim rezultatima dobio priliku da i naredne
2013/2014. godine nastavi sa radom kroz podršku Fondacije za otvoreno društvo u okviru MtM programa („Making the Most of the EU Founds for the Roma”, tj „Najbolja iskorišćenost EU fondova za
Rome“).
Sastanak sa NVO
Zadatak PGF tima Vojvodina
je da doprinese unapređenju
položaja romske populacije kroz
mentorsku podršku u pisanju
projekata, organizovanje informativnih okruglih stolova, organizivovanje obuka za pisanje i
vođenje EU projekata i javno
zagovaranje i podršku romskim
udruženjima pri otvaranju kanala
komunikacije sa lokalnim vlas12
tima i uključivanju u procese tetne projekte za evropske i
donošenje odluka na lokalnom domaće konkurse, a čiji cilj je
nivou.
unapređenje položaja romske
populacije. Ova pomoć je podraPodrška
zumevala podršku pri osmišljau pisanju projekata
vanju projektnih ideja, pronaOd marta 2013. godine laženju partnera, mapiranju
CPZV je uz svoje 4 konsultantki- adekvatnih donatora, i nadasve,
nje na PGF projektu pružao samo pisanje predloga projekata.
besplatnu podršku institucijama Ukupno je do sada, uz pomoć
i udruženjima da napišu kvali- Centra za proizvodnju znanja i
Dekada Roma u AP Vojvodini
Zapošljavanje
sustvovao 61 predstavnik/ca iz
30 udruženja i institucija.
Okrugli stolovi su održani u
Odžacima, Pančevu, Inđiji,
Novom Sadu, Zrenjaninu,
Kikindi i Subotici.
Foto: Arhiva CPZV
veština, napisano 83 predloga
projekata! Od tog broja odobreno
je 27 projekta ukupne vrednosti
745.273,60 EUR. Još uvek se
čekaju rezultati za 20 predloga
projekata čija vrednost je
739.979,50 EUR.
Dodela sertifikata
Saradnja sa udruženjem
„Romkinje Vojvodine“
Pored navedenih aktivnosti, CPZV je sklopio saradnju sa Savezom udruženja
„Romkinje Vojvodine“ i zajedno
sa njima organizovao informativne okrugle stolove o PGF
uslugama u Vojvodini. Na
okruglim stolovima predstavnici/ce udruženja, institucija,
firmi i medija mogli su da čuju
sve pojedinosti PGF programa,
opišu situaciju na terenu, koje
su stvarne potrebe tog mesta i
postave pitanja koja ih interesuju. Održano je ukupno 7
okruglih stolova, kojima je priDekada Roma u AP Vojvodini
Treninzi PGF tima
PGF tim Vojvodina je organizovao i 2 dvodnevna treninga
pod nazivom „Priprema i upravljanje projektima za EU fondove, namenjenih unapređenju
položaja romske populacije” za
predstavnike/ce udruženja i
institucija iz Vojvodine koje pišu
predloge projekata za EU konkurse kojima se unapređuje
položaj romske populacije.
Treningu je prisustvovalo 48
osoba koje su kasnije u velikoj
meri nastavile komunikaciju sa
PGF timom, koriteći i ostale
usluge koje se nude ovim
projektom.
PGF program u Srbiji se
pokazao kao vrlo uspešan i nužan
za dalji napredak društva. Usled
dobrih rezultata, kvalitetnog rada
i velike motivacije, PGF program
će nastaviti da funkcioniše i
2013/2014. godine. Fondacija za
otvoreno društvo će uz finansiranje pomenutih aktivnosti
podržati i programe Supplementary Grants (dodela sredstava
koja su neophodna da udruženje
poseduje kao sopstveno učešće
da bi realizovalo Evropski projekat), kao i program mentorstva
(mentorska podrška eksperata
tokom samog vođenja EU projekata koji su odobreni).
Ukoliko želite više da
saznate o PGF programu ili da
koristite neke od pomenutih
usluga, PGF tim Vojvodina
Vas poziva da ih kontaktirate
koristeći neki od sledećih
načina:
Sve informacije o radu
PGF tima i novostima možete
saznati kroz fajsbuk stranicu
PGF tima Srbija (www.facebook.com/pgfsrbija) ili putem
web sjata (www.pgf.rs/index.
php/sr/).
Za konkretne podatke,
pitanja i informacije možete
pozvati Centar za proizvodnju
znanja i veština na
021/3006664; 060/5650111, ili
pisati na [email protected];
[email protected]
Tamara Paroški
13
Obrazovanje
DESET USPEŠNIH GODINA
Foto: Arhiva Kancelarije
Povodom deset godina postojanja Univerzitetskog programa radne prakse u Skupštini AP
Vojvodine, Vladi AP Vojvodine, pokrajinskim organima uprave i fondovima, direkcijama i zavodima čiji je osnivač AP Vojvodina, u Rektoratu je organizovan program koji je predstavio ciljeve i
postignute rezultate Programa radne prakse. Obeležavanju ovog jubileja su, pored praktikanata koji
su u prethodnoj godini prošli kroz ovaj program, prisustvovali rektor Univerziteta u Novom Sadu,
Miroslav Vesković, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Ištvan Pastor, zamenik pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Goran Stojanović i savetnica za javnu upravu Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji, Karin Vagner.
Sa obeležavanja desetogodišnjice radne prakse
Univerzitetski program
radne prakse uspešno se realizuje od školske 2003/04, a nosilac Programa je Univerzitet u
Novom Sadu, koji ga realizuje
na osnovu Sporazuma o saradnji sa Skupštinom i Vladom AP
Vojvodine, uz organizacionu i
ekspertsku podršku Misije
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji. Clj
Programa je da se praktikantima
omogući neposredno upoznavanje sa radom Skupštine, Vlade
14
i ostalim pokrajinskim
organima. Takođe, cilj je i formiranje kruga politički svesnih
mladih ljudi, posvećenih demokratskim procesima. Po završetku Programa, koji traje šest
meseci, učesnici su dobili
Sertifikat koji je značajno obogatio njihovu poslovnu biografiju. Pored praktičnog rada
učesnici u Programu su pohađali
časove dodatne edukacije (radionice, seminare, predavanja i
posete različitim institucijama).
Preduzetnički duh
Rektor Univerziteta u Novom Sadu govorio je o značaju i
ulozi Univerziteta u Programu.
,,Univerzitet u Novom Sadu je
zajedno sa Vladom AP Vojvodine
proglasio 2014. godinu, godinom
zapošljivosti. Kroz saradnju sa
Skupštinom AP Vojvodine, sa
Vladom AP Vojvodine i sa velikim brojem lokalnih samouprava
pokušavamo da svoje znanje koje
stičete u akademskim prostorima
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
jih, a da onda to, u jednom trenutku, budu preovlađujući duh
koji će formirati privredni ambijent Republike Srbije. Želim da
vam se zahvalim što ste adekvatno prezentovali Univerzitet
u Novom Sadu i verujem da će
znanje koje ste stekli kroz ovu
praksu, biti nešto korisno i u
budućnosti”, zaključio je rektor.
nost da nam sutra bude bolje. Po
njegovom mišljenju, Novosadski
univerzitet je jedan od najboljih
brendova Vojvodine danas, a
merilo uspešnosti univerziteta su
njegovi produkti, tj. mladi ljudi
koji iz njega izlalze. ,,U teškim
vremenima, kada je država najveći poslodavac, mi smo dali
mogućnost najboljima da se ne
nađu na berzi rada čekajući
Jak univerzitet
posao, nego da mogu da obogate
teoretsko znanje stečeno na uniPored Vlade AP Vojvodine, i verzitetu kroz radnu praksu.
Skupština AP Vojvodine pred- Zahvaljujem se svima koji su
stavlja važan oslonac realizaciji prošli kroz ovaj program,
radne prakse, pa se, u skladu sa zahvaljujem se mentorima, i sa
tim, i predsednik Skupštine obra- zadovoljstvom mogu da kažem
tio prisutnima. Ištvan Pastor je da je 19% onih koji su prošli kroz
naglasio važnost da imamo jak program radne prakse i dobilo
Foto: Arhiva Kancelarije
primenite u realnim životnim
okolnostima. Praksa je omogućila da studenti osete kako izgleda jedan radni dan. Na odgovarajući način smo pokušali da
vam pružimo određene mogućnosti i zbog toga se zahvaljujem
svima onima koji su, pored
Univerziteta, podržali ovu
akciju.” Vesković je posebno
naglasio da Univerzitet u Novom
Sadu sve više forsira preduzetništvo, jer ne može država da rešava
sve probleme za nas, moramo
svojim znanjem i preduzetničkim duhom pokušati da sami
kreiramo proizvod i da taj proizvod ponudimo, prodamo i tako
obezbedimo sredstva za život
sebi, pa onda i za još ljudi oko
Dodela Sertifikata
nas. ,,Preduzetnička logika treba univerzitet, kadrovski, instituci- zaposlenje u pokrajinskoj upravi.
da prevlada, pre svega u vama, a onalno, što se tiče opreme, rej- To je bitno i za pokrajinsku
uz podršku nas starijih i iskusni- tinga, da bismo stvorili moguć- upravu jer na taj način poboljšaDekada Roma u AP Vojvodini
15
Obrazovanje
vamo sopstveni kapacitet.”
Predsednik Skupštine je, kao i
rektor, naglasio da država jeste
važna, ali da država ne sme da
bude najveći poslodavac u ovoj
zemlji. Najveći uspeh bi bio kada
bi mladi ljudi, nakon završenih
studija, pronašli posao u privatnom sektoru.
U ime resornog sekretarijata za visoko obrazovanje
Pokrajin-skog sekretarijata za
nauku i tehnološki razvoj, prisutnima se obratio zamenik
pokrajinskog sekretara, prof. dr
Goran Stojanović, koji je rekao
da mu je uvek drago kada od
nekog projekta benefite imaju
sve uključene strane, a Program
radne prakse je tipičan primer
za to. ,,Studenti stiču dragoceno
iskustvo u institucijama u
kojima rade praksu, a sa druge
strane, i naše ustanove imaju
korist jer mladi ljudi uvek
donose novu energiju i novo
znanje”, kaže Stojanović. O
značaju i važnosti Programa
govori interesovanje za njega jer
se prijavi mnogo veći broj studenata, od onog broja koji može
biti primljen. Želja Pokrajinskog
sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj je da se ostvare
uslovi da studenti mogu da rade
praksu i u privredi. Na kraju,
izrazio je želju i nadu da ovaj
Program i dalje nastavi da
postoji, na obostranu korist i
zadovoljstvo.
Dugogodišnja
podrška
Program radne prakse
pokrenut je školske 2003/2004
16
na inicijativu Misije OEBS-a u
Srbiji. Njihova podrška ne izostaje ni danas, a ogleda se kroz
doprinos saradnika i eksperata
OEBS-a, edukativne i druge
sadržaje koji se organizuje za
praktikante, paralelno sa radnom
praksom.
Karin Vagner, savetnica za
javnu upravu Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u
Srbiji, izrazila je zadovoljstvo što
može da se obrati svima u ime
Misije OEBS-a u Republici Srbiji,
na desetu godišnjicu programa
radne prakse. ,,Posebno smo
zadovoljni i ponosni što vidimo
da ovaj program uspešno traje
već deset godina i što je program
postao samoodrživ, što je jasan
znak njegovog uspeha i posvećenosti svih učesnika.”
OEBS je ovaj Program
podržao iz dva glavna razloga:
prvo, on daje odličnu priliku
mladim ljudima da steknu svoja
prva radna iskustva, drugo,
mladi ljudi se upoznaju sa principima i procedurama demokratske vladavine. Još jedna pozitivna posledica ovog programa
radne prakse je ta da su neki od
praktikanata dobili trajno zaposlenje u institucijama AP
Vojvodine.
,,Još bih dodala da se slažem
sa prethodnim govornicima da
je važno da mladi svoje karijere
nastave, ne samo u institucijama
državne uprave, nego i u privatnom sektoru.” Univerziteu u
Novom Sadu i svim institucijama
poželela je uspešan nastavak
ovog programa, a svim praktikantima dalji nastavak profesionalnog usavršavanja.
Sumirani
rezultati
U čast desetogodišnjice
Programa radne prakse Centar
za razvoj karijere i savetovanje
studenata Univerziteta u Novom
Sadu propremio je kratak promotivni video materijal, koji je,
kroz slike, predstavio mnoge
učesnike ovog programa i aktivnosti koje su sprovedene.
U Programu je učestvovao
371 student i 101 mentor.
Prosečno se prijavljivalo sedam
puta više zainteresovanih od
traženog broja kandidata. Nevena
Markov iz Centra za razvoj
karijere i savetovanje studenata,
p r e d s t av i l a j e r e z u l t at e
istraživanja o zaposlenju učesnika i istraživanja o benefitima
Programa. Ispitani učesnici
smatraju da im je praktično
iskustvo u Programu pomoglo u
razvoju karijere, obogatilo radnu
biografiju, pomoglo u sticanju
relevantnih kompetencija i
iskustava, a veliki broj je nastavio
usavršavanje i nakon Programa.
Opšti zaključak bio je da su praktikanti imali višestruku korist od
učešća u Programu radne
prakse.
Na kraju su praktikantima iz
školske 2012/2013 predsednik
Skupštine i rektor uručili
Sertifikate o uspešno završenoj
radnoj praksi.
Kancelarija za inkluziju
Roma učestvuje u Programu
radne prakse od 2007. godine i
do sada je imala preko 20
praktikanata.
Tijana Čubrilo
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
Intervju sa predsednikom Omladinskog saveza Srbije Strahinjom Stojkovićem
u službi mladih
Foto: Arhiva Kancelarije
Omladinski Savez Srbije je nezavisno telo koje predstavlja i zastupa interese svih svojih članica u
svojstvu poboljšanja uslova života i boljih standarda za mlade na teritorji Republike Srbije.
Posle višegodišnjih uspeha i padova Savez je konačno, u oktobru 2013. godine, reorganizovan i
postao otvoren za sve omladinske organizacije i organizacije koje se bave mladima. Na taj način
ponovo služi kao servis mladima.
Strahinja Stojković, predsednikom Omladinskog saveza predstavio nam je aktivnosti, cilj i organizaciju Saveza. Takođe nam je preneo pozitivna iskustva Saveza i njegovih organizacija članica u
sprovođenju projekata namenjenih integraciji Roma i najavio planove Saveza vezane za romsku
populaciju. Kao rešenje problema mladih Roma Stojković vidi favorizaciju visokog obrazovanja i
samozapošljavanja.
Na obeležavanju Svetskog dana Roma
* K a d a j e o s n o v a n teritoriji Republike Srbije, bori se
Omladinski savez i sa kojim za ostvarivanje njihovih prava na
ciljem?
ravnopravan rad i finansiranje,
-Omladinski savez ima učestvuje u omladinskoj politici,
korene još od raspada Jugoslavije, predstavlja bazu omladinskih
međutim, usled političkih previ- organizacija, pomaže im u
ranja dugi niz godina nije bio pisanju i realizovanju međunaraktivan. Godine 2013. Savez je odnih, nacionalnih i lokalnih
ponovo obnovljen i evidentiran u projekata, kao i da prezentuju
Ministarstvu omladine i sporta.
svoj rad. Osim toga Savez orgaZadatak Saveza je da: pove- nizuje i veliki broj obuka i
zuje omladinske organizacije na seminara.
Dekada Roma u AP Vojvodini
*Ko su članovi Saveza i
kako izgleda organizacija rada?
-Savez trenutno okuplja
dvadeset omladinskih organizacija sa teritorije Republike Srbije.
Nakon ponovne obnove
izvršena je i reorganizacija. Radi
lakšeg udruživanja i umrežavanja
mladih Savez je podeljen je na
četiri regije: Vojvodinu, Beograd,
Centralnu i Južnu Srbiju, Svaka
regija ima svog predstavnika, koji
17
Zapošljavanje
*Koji je Vaš predlog za unapređenje položaja mladih
Roma.
-Problem romske zajednice je nacionalnog karaktera
i zato svi moramo da učestvujemo u njegovom rešavanju.
Kroz zajedničke projekte i
saradnju približićemo se rešavanju ovog jako kompleksnog
problema.
Jedan od predloga za una-
Foto: Internet
zastupa Savez i na usluzi je člani- nute rezultate. Kako ste došli na
tu ideju?
cama iz svog regiona.
-Zlatna plaketa, koja je
*Koje projekte ste do sada dodeljena, odlukom predsednišsprovodili?
tva Saveza, Kancelariji za inklu-Do sada je Savez bio part- ziju Roma predstavlja javno
ner na programima u okviru fon- priznanje za vidljiva zalaganja
dova „Mladi u akciji“, koje je Kancelarije za poboljšanje života
finansirala Evropska Unija. mladih Roma u Vojvodini.
Organizacije, koje su članice
*Koji su planovi OmladinSaveza, imaju veliko iskustvo
skog saveza?
kako na lokalnim, tako i na
međunarodnim projektima.
-U okviru plana i programa,
Savez je za 2014. godinu planirao
*Kakva su Vaša iskustva u više projekata u oblasti socijalne
radu sa romskom populacijom? inkluzije Roma, i na taj način
-Dosadašnje iskustvo Saveza ćemo direktno raditi na unau radu sa romskom populacijom pređenju života mladih Roma.
Za primer mladima
nije veliko, ali su organizacije,
članice Saveza imale zaista pozitivna iskustva u realizaciji projekata vezanih za inkluziju
Roma.
*Povodom Svetskog dana
Roma nagradili ste Kancelariji
za inkluziju Roma za postig18
Projekti bi trebalo da budu realizovani kako u Vojvodini, tako i u
ostalim regijama.
Takođe, jedan od prvih
koraka jeste i formiranje
stalnog mesta u predsedništvu
Saveza za predstavnika romske
populacije.
pređenje života mladih Roma
jeste favorizovanje visokog obrazovanja i samozapošljavanja. Na
taj način mladi će se ekonomsko
osamostaliti i prevazići ivicu
egzistencije.
D. J.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Tradicija
DOPRINOS IZUČAVANJU ROMSKE TRADICIJE
Foto: Arhiva Kancelarije
U Zavodu za kulturu Vojvodine Udruženje građana ,,Phralipe”organizovalo je promociju etno
istraživanja kod Roma na temu: ,,Cigančica – melodija za igru po dvoje u Vojvodini”. Ovo
istraživanje predstavlja seminarski rad Aleksandre Aleksandrović, studentkinje Akademije umetnosti u Novom Sadu, na Odseku za etnomuzikologiju.
Predstavljanje seminarskog rada
Na početku prisutnima se
obratio predstavnik Zavoda za
kulturu Vojvodine i izrazio
radost što postoje novi mladi
stručni kadrovi koji će moći da
pomognu romskoj kulturi da se
uklopi u šire okvire. Zavod za
Dekada Roma u AP Vojvodini
Akademski
kulturu Vojvodine je tu da
rad
pomogne, da se ovakva dešavanja i dalje organizuju i da se
sve podigne na jedan viši nivo.
Maja Jovanović bila je vodič
Uz dobrodošlicu i želju da se pri- tokom ove prezentacije, a
sutni osećaju prijatno, počelo je odmah na početku je dala reč
predstavljanje seminarskog rada. Savi Aleksandroviću koji se
19
Tradicija
ispred Udruženja građana
,,Phralipe”, koje je i nosilac ovog
projekta, zahvalio svima koji su
odvojili vreme i došli da poslušaju rezultate istraživanja
Aleksandre Aleksandrović. On
je rekao da ovo udruženje
građana posebno želi da
pomogne mladim Romima koji
su akademski obrazovani i da
im pruži podršku kroz njihov
akademski i naučno-istraživački
rad. ,,Mi ćemo im pružiti logističku pomoć, onoliko koliko je
u našoj moći, a sve ostalo je na
nj i ma”, ist a k a o j e S av a
Aleksandrović.
Predstavljanju seminarskog
rada prisustvovao je i Rajko
Jovanović koji je izrazio žaljenje
što se ovakva okupljanja i dešavanja koja tematizuju romsku
kulturu ne organizuju češće jer
oni doprinose romskoj emancipaciji i očuvanju romske tradicije. On je iz sopstvenog
istraživačkog rada izneo neke
podatke o ,,Cigančici” koji su do
sada bili nepoznati, a značajni su
za ovu temu. I on je govorio o
važnosti mladih romskih
istraživača i naučnih radnika za
romsku naciju i njen položaj u
društvu. To je bio uvod za centralni deo ovog događaja – predstavljanje rezultata i načina
istraživanja.
osamnaest instrumentalnih
varijanti izvođenja melodije
Cigančica, kao i veliki broj plesnih varijanti. Takođe, zabeležene
su i priče starijih kazivača koji
su dočarali način na koji se
nekada izvodio ples Cigančica.
Nakon terenskog istraživanja
sledilo je transkribovanje melodija i njihova analiza.
Da bismo bolje shvatili suštinu plesa i melodije Cigančica
koje izvode Romi, Aleksandra
Aleksandrović iznela je opšte
odlike igara po dvoje, kojih je u
Vojvodini, pored Cigančice,
mnogo zabeleženo (Riči, Ja sam
Jovicu, Todore, Sirotica, Ficko,
’Ajde malo Todore, Ruzmarinka,
Jabučica, Kisel vode, Keleruj).
Igra se sastoji iz dva dela. U
prvom delu se igra nešto
smirenije, a u drugom su to
obično okreti jačeg intenziteta.
Igrač uhvati igračicu oko struka,
a igračica stavi ruke na njegova
ramena. Igra se izvodi živo, a
telo je malo nagnuto napred i
time je omogućeno ,,zaplitanje,
ukrašavanje” nogama. Igrač i
igračica izvode iste korake,
mada je uočeno da partner često
izvodi svoju varijantu koraka,
dok partnerka izvodi samo
osnovnu varijantu sa mnogo
manje ukrasa. Jedna od osnovnih karakteristika ovakvih igara
je umetanje koraka.
Veliki
Osnovna i najveća razlika
broj varijanti
između romske Cigančice i
Seminarski rad nastao je njenih ostalih zabeleženih plesk a o r e z u l t a t t e r e n s k o g nih varijanti ogleda se u tome
istraživanja u opštini Žabalj i što se, ni u jednoj romskoj
opštini Novi Sad, od oktobra varijanti, partneri ne dodiruju
2013. do februara 2014. godine. rukama. Svi plesni koraci uočeni
Tokom istraživanja snimljeno je tokom ovih terenskih istra20
živanja su u kontinuitetu bili
različiti, što nije slučaj u prethodno zabeleženim primerima
igre Cigančica. Vrlo je teško bilo
uočiti iste obrasce u plesnim
koracima, što svedoči o velikom
stepenu različitosti i slobode u
izvođenju plesa. Nikada dva
puta nije odigran ples Cigančica
na identičan način, uvek su
postojale oscilacije, promene i
umetanja, što je svaki ples činilo
različitim.
Kako igra Cigančica spada
u kategoriju igara za nadigravanje, takmičenje igrača, tako i
instrumentalno izvođenje ove
melodije ima za cilj da interpretator publici pokaže svoje
muzičko-tehničke mogućnosti
na instrumentu. Različite
muzičke varijante zavise od
nadarenosti izvođača i njegove
potrebe da iskaže svoj talenat.
Obim melodija nikada nije
ustaljen, nego varira u zavisnosti
od instrumenta i načina
izvođenja, a to sve doprinosi
izbegavanju monotonije.
Aleksandra Aleksandrović
je na osnovu terenskog
istraživanja i dopunske literature na temu Cigančice zaključila da u njenom izvođenju
postoji veliki broj varijanti u
kojima su prisutni bogato ornamentisanje i improvizacija, kao
glavne karakteristike, kako u
instrumentalnom izvođenju,
tako i u plesu, a to je sve u skladu
sa romskim načinom shvatanja
života, gde nikakve stege i granice ne mogu da nadiđu i obuzdaju slobodan duh.
Tijana Čubrilo
Dekada Roma u AP Vojvodini
Socijalna zaštita
„NET AGE“
Starenje stanovništva nosi
sa sobom brojne izazove u
pružanju pomoći i zaštite starijim osobama, i to ne samo u
oblasti socijalne zaštite već i u
drugim oblastima života, a
posebno u oblasti zdravstvene
zaštite (gde se beleži porast
potražnje za pružanjem usluga
i očuvanjem mobilnosti i zdravlja starijih osoba); u oblasti
penzijskog (sredstva) i invalidskog osiguranja. Zbog
složenih promena do kojih
dolazi u starosti, u lokalnim
zajednicama postoji sve veća
potreba za uvođenjem integrisanih socijalnih usluga kako
bi se potrebe starijih osoba
zadovoljile na što bolji način.
NET-Age projekat nastoji
da unapredi koordinaciju
između aktera iz javnog i privatnog sektora, kako bi se prevazišle prepreke na planu podrške starijim osobama i kako
bi se podstakla partnerska
saradnja na lokalnom nivou i
u celom jadranskom regionu
koja će doprineti pružanju
inovativnih socijalno-zdravstvenih usluga starijim osobama,
kako bi vodile aktivan, zdrav i
nezavisan život!
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Arhiva PZSZ
Od 1. oktobra 2012. godine počela je realizacija projekta „Net Age“ u kojem su iz AP Vojvodine
uključena dva partnera: Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu i Novosadski Humanitarni Centar,
zajedno sa još 10 institucija i organizacija iz Italije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Albanije. Nosilac
projekta je italijanska Regija Marche. Projekat traje 3 godine, do maja 2015, finanisran je iz sredstava IPA Adriatic i vredan je 1.880.437,49 evra.
Radni sastanak
Ciljevi i očekivanja
Pun naziv projekta je
„Promocija regionalnog socijalnog razvoja koji podstiče
umrežavanje relevantnih javnih i
neprofitnih aktera za jačanje inovacija u pružanju socijalno
zdravstvenih usluga za ljude u
trećem dobu“.
Pokrajinski sekretarijat za
zdravstvo, socijalnu politiku i
demografiju pruža punu podršku
implementaciji ovog projekta,
kao i finansijsko učešće za njegovu realizaciju. Od ovog projekta očekuju se jasne smernice u
kom se pravcu mora raditi kako
bi se starijim sugrađanima, korisnicima usluga u sistemu socijalne
zaštite, maksimalno izašlo u susret i doprinelo kvalitetnom
starenju.
U skladu sa planovima
razvoja sistema socijalne zaštite
u AP Vojvodini, kroz projektne
aktivnosti mogu se pokretati
nove i unapređivati postojeće
usluge, što su i ciljevi ovog projekta, a Sekretarijat očekuje i preporuke od strane projektnih
partnera za dalji rad na polju zaštite starijih.
Program mobilnosti
CSV Marche je odgovorna
za koordinaciju u okviru četvrtog Radnog paketa (RP4) pod
nazivom Osnivanje prekogranične mreže i zajednički razvoj
inovativnih alata za upravljanje i
jačanje kapaciteta. U okviru
NET-Age projekta, RP4 ima
veliku metodološku ulogu pošto
ima za cilj postavljanje temelja
21
Socijalna zaštita
Age IPA Adriatic“ zajedno sa
ustanovama i organizacijama
koje se bave brigom o starijim
osobama u AP Vojvodini. Poseta
je trajala od 7. do 11. aprila, 2014.
Prijem kod sekretara Miroslava Vasina
godine i u tom periodu gosti iz
Italije, Slovenije, Hrvatske, Crne
Gore i Albanije mogli su videti
Studijska poseta
usluge koje se starijim korisnicima pružaju u Subotici,
Pok rajinsk i zavo d za Sremskoj Mitrovici, Rumi,
socijalnu zaštitu (PZSZ) i Futogu, Beočinu i Novom Sadu.
Novosadski humanitarni centar
U okviru studijske posete,
(NSHC) bili su domaćini studij- predstavnici grupe iz Slovenije
ske posete u okviru projekta „Net su uspostavili zvaničnu saradnju
22
sa Opštinom Sremski Karlovci i
sa Pokrajinskim sekretarijatom
za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
U Sremskim Karlovcima
Foto: Arhiva PZSZ
kako sa teorijske tako i sa praktične tačke gledišta za pružanje
pomoći starijim osobama. RP4 je
nastao oko osnovnih aktivnosti
umrežavanja, a definisan je u
Memorandumu o
razumevanju. Svi
projektni partneri
udružuju snage u
zajedničkim naporima za izgradnju i
integrisanje mreže
u jadranskom
regionu.
Kroz studijske
posete, obuke, seminare posvećene
specifičnim temama, radionice i
društvene događaje,
mobilnost postaje prilika za prenošenje veština i
znanja.
predstavnici grupe iz Slovenije
su uspostavili saradnju sa predsednikom opštine, kako bi u
budućnosti Opština Kanal ob
Soči i Sremski Karlovci nastavili,
u partnerstvu, da rade na različitim zajedničkim projektima i
aktivnostima.
Takođe, u Pokrajinskom
Sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, predstavnici Opštine Kanal Ob
Soči su sa sekretarom
Miroslavom Vasinom
razgovarali o potencijalnoj saradnji i
povezivanju regija.
Učesnici studijske
posete prisustvovali su
u Skupštini Vojvodine
i svečanosti povodom
obeležavanja Svetskog
dana Roma, 8. aprila.
Ivana Koprivica
Dekada Roma u AP Vojvodini
NVO
Zlatni točak za EHO
Foto: Arhiva EHO
U Domu omladine, u Beogradu, Nacionalni savet romske nacionalne manjine, organizovao je
svečanu manifestaciju „Iskorak u vremenu“, povodom obeležavanja 8. aprila, Svetskog dana Roma. Tom prilikom, Savet je dodelio priznanje „Zlatni točak“ za izuzetan doprinos procesu inkluzije
Roma u Republici Srbiji, u sledećim kategorijama: državne institucije, ambasade, međunarodne
organizacije, organizacije civilnog društva i pojedinac.
Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) jedna je dobitnica ovog priznanja.
Svoje utiske sa nama je podelio Robert Bu, zamenik direktora EHO-a, koji je ispred ove organizacije i primio ovo priznanje. Osim toga, Bu je sumirao dosadašnje rezultate i predstavio planove
EHO-a na polju integracije Roma. Za kraj, naglasio je da nosioci promena u inkluziji Roma moraju
da budu upravo Romi, koji unutar svoje zajednice imaju kapacitete za to.
Uručenje nagrade
*Svaka nagrada je i podstrek i obaveza. Prenesite nam
svoje utiske povodom ovog
priznanja.
i poboljšanju kvaliteta života
Roma u Republici Srbiji. Ovo je
prva nacionalna nagrada za naš
rad sa romskom nacionalnom
-Ekumenska humanitrana zajednicom u Srbiji, ali i treća
organizacija (EHO) je jedna od nagrada u poslednje četiri
organizacija civilnog društva godine.
kojoj je uručeno priznanje, plaZlatni točak, koji nam je
keta Zlatni točak, za izuzetni dodelio Nacionalni savet romske
doprinos unapređivanju položaja manjine u Srbiji, potvrđuje kreDekada Roma u AP Vojvodini
dibilitet i ekspertizu EHO-a, u
radu sa Romima/kinjama.
Verujem, sve je više onih
koji smatraju da je jedini i pravi
način da se podrži proces inkluzije Roma, da se uspostavi
međusektorska saradnja i da se
insistira na aktivnom učešću
Roma/kinja u procesu donošenja odluka.
23
NVO
je uvek nastojao da bude inovativan, i često je imao pionirsku
ulogu u pokretanju različitih
inicijativa.
Iza nas je veliko iskustvo i
ekspertiza. Dalje, želimo da naše
znanje podelimo sa institucijama,
romskom zajednicom i civilnim
sektorom i na taj način definišemo nova i održiva sistemska
rešenja, a radi poboljšanja statu s a roms ke n a c i on a l n e
zajednice.
Roma u Republici Srbiji. Takođe,
EHO RRC će nastaviti sa realizacijom projekata, isključivo u
saradnji sa jedinicama lokalne
s a m o u p r av e i r o m s k o m
zajednicom.
EHO RRC ne želi da deluje u
oblastima koje su već „pokrivene“, već će nastojati da izgradi
participativne i održive mehanizme za uspešnu saradnju sa
romskom nacionalnom zajed*Šta ste do sada postigli u
nicom. Ne želimo da duplicioblasti unapređenja položaja
ramo postojeće projekte i proRoma? Sumirajte rezultate. Šta
*Koji su Vaši planovi u ovoj grame, već da naše postojeće
je ono na čemu još treba raditi? oblasti?
projekte unapredimo i zapo-Od 1999. godine, EHO
-EHO će raditi na institucio- čnemo proces replikacije EHO
kroz program Romski resursni nalizaciji svoje ekspertize i nasto- modela rada i u drugim delocentar (EHO RRC), pruža usluge jaće da postane partner državi u vima Srbije.
Foto: Arhiva EHO
Mi, EHO, svakako nastavljamo sa našim prepoznatljivim
radom. Ovo priznanje potvrđuje
da smo na pravom putu.
Lično, žalim za izgubljenim
vremenom, mnogo ponavljanja,
mnogo skupova, mnogo zaključaka i preporuka, padova na
ranije utvrđenim greškama i
nedovoljnoj saradnji između
države i civilnog sektora.
Dobitnici nagrade
i servise Romima/kinjama i
drugim socijalno ugroženim
*Poruka pripadnicima romske populacije povodom svetskog Dana Roma.
kategorijama, u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stano-Mnogi govore isključivo o problemima romske nacionalne
vanja i informisanja i javnog
zajednice, i ne daju mogućnost Vama da pokažete kakve kapacizagovaranja.
tete imate unutar vaše zajednice. Mi znamo da vaša zajednica
U proteklih 15 godina, EHO
može da bude aktivna u različitim procesima i verujemo da
RRC je realizovao više od 100
zajedničkom radom i razumevanjem možemo puno da uradimo,
projekata, u kojima je učestvozajedno. Vi treba da budete nosioci promena. Ne, EHO, ne neko
valo više od 85000 osoba. U svim
drugi. Organizujte se. Nemojte da dozvolite da vas zloupotrebljanašim projektima Romska nacivaju radi njihov interesa. I ne dajte da vas drugi diskredituju, već
onalna zajednica je imala veoma
pokažite koliko znate i možete.
važnu ulogu i na taj način mobilisano je više od 30 romskih sprovođenju Nacionalne stratezajednica u Vojvodini. EHO RRC gije za unapređivanje položaja
Jovana Davidović
24
Dekada Roma u AP Vojvodini
NVO
Jezik, kultura i tradicija
Foto: Arhiva Kancelarije
Povodom Svetskog dana Roma, Osmog aprila, pod pokroviteljstvom fondacije „Nomadik“ u
Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu održana je manifestacija „Jezik, kultura i tradicija“.
Obraćanje pesnikinje prisutnima
Dramski umetnik Boško
Petrov recitatorskom interpretacijom predstavio je zbirku dečije
poezije na srpskom, romskom i
engleskom jeziku „Domaćinski
gost / O dosto ćheresko / Homli
guest“ i poemu „Crno bela sreća
/ E bah kalo parni / Black white
happiness“ pesnikinje Maje
Familić. O pesnikinji i njenoj
poeziji govorili su počasni gosti
programa prof. dr Jovan
Ljuštanović i prof. dr Zoran
Đerić, koji su ujedno i recezenti
objavljenih knjiga.
Pored poezije posetioci
manifestacije mogli su da vide i
slikarska dela Maje Familić kroz
postavku likovnih radova iz
ciklusa „Roma-Art“.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Manifestaciju je obogatio i kontinurano, svih 365 dana u
nastup Etno grupe Srednje godini, bez prestanka:
muzičke škole „Isidor Bajić“ pod
„Grad Novi Sad upravo to i
rukovodstvom prof. Sanje Benić. čini. U poslednjih šest meseci
uradili smo Akcioni plan za
Kontinuirana briga
poboljšavanje uslova stanovanja
o Romima
u naselju Veliki rit. Blizu 90%
Na samom početku pri- planiranog do sada je urađeno.
sutnima se obratio šef Kabineta Početkom januara moje kolege i
gradonačelnika Novog Sada ja u ime grada Novog Sada potAleksandar Petrović i direktor pisali smo sporazum sa OEBSGradske biblioteke u Novom om, kako bismo zajedno radili
Sadu Dragan Kojić.
na poboljšanju uslova života
Petrović je najpre podsetio Roma u našem gradu“.
na važnost obeležavanja Svetskog
Na kraju Petrović je rekao da
dana Roma i čestitao svim pri- su ovakve manifestacije pravi
padnicima romske populacije način da se predrasude i stereoovaj praznik naglašavajući da o tipi koji postoje prema pripadniRomima ne treba govoriti i bri- cima romske populacije potisnu
nuti samo na njihov dan, nego i trajno otklone.
25
NVO
Spoj romske usmene kulture i životnog iskustva
Prof. dr Jovan Ljuštanović istakao je da je na ovoj manifestaciji njegova uloga dvostruka, jer i
recezent zbirke, ali i profesor Maje Familić:
„Velika je radost kad sretnem talentovanog nekadašnjeg studenta, koji je uspeo da se samoiskaže, da dokaže svoj talenat i da se pokaže u punoj duhovnoj, umetničkoj i intelektualnoj snazi i
lepoti.
Ove dve knjižice su značajan događaj za romsku kulturu, kod nas i šire. Romi imaju veliku kulturu, ali usmenu, tradicionalnu, koja nije sabrana dovoljno u knjigama, koja nije kodifikovana kroz
književne kanone, pogotovo ove opštije svetske i nacionalne. Romi svoju kulturu žive, spontano i
iskonski. Ovo je dobar trenutak da se to iskonsko, veliko iskustvo na neki način se pretoči u pisano,
u nešto što je modernije, primerenije ovom svetu, koji danas postoji i ovakav kakav jeste, egzistira.
Ove knjige su događaj u emancipaciji romske kulutre uopšte. Pesme za decu Maje Familić pisane su
iz autentičnog romskog iskustva. One žive inkluziju. One su čežnja za emancipacijom, za uključivanjem, za ravnopravnošću, za pronalaženjem svog mesta u društvu i zajednici, za izjednačavanjem
šansi i prava. Čežnja je programska na određeni način, ali nije teorijska, nije apstraktna. Ona proizilazi iz unutrašnjeg doživljaja, iskustva, koje je povremeno i bolno. Biti marginalizovan i sklonjen u
stranu je svakako bolno iskustvo, pogotovo za nekog ko ima tako moćan talenat, kakav ima Maja
Familić. Ta proživljenost tog iskustva, ta želja za uključivanjem, ali podstaknuta unutrašnjom energijom i osećanjem jedna je od glavnih tematskih i pesničkih karakteristika u ovoj knjizi. Istovremeno
ove knjige nam prezentuju i one dublje autentične slojeve romske kulture. Pa tako na primer tu
možete naći da je uspavanka romskoj deci balada, sa ljubljenjem i tučom, sa stradanjem. Upravo je
balada jedna od značajnih vrsta u usmenoj romskoj kulturi. Tu su i priče o običajima. Tragovi folkolora probijaju na mnogim mestima. Ima i jedna prava balada, tačnije romansa, jer je sa uslovno
srećnim krajem, o udaju jedne Romkinje, koja je uspela sa svojom porodicom da prevari prosca koji
je dao pare za nju.
Čitav niz slojeva romske kulture pojavljuje se u ovim knjigama. One su obnova prebogate
usmene romske tradicije i njeno prenošenje u pisanu.
Pesma ,,Nomadi” predstavlja iskonsku vezu sa prirodom, dok je idealna utopijska škola u pesmi
,,Čokoladni đaci” okružena suncokretima. U njoj između prirode i apstraknog školskog znanja nema
zidova, nema granica to je škola koja se stapa sa prirodom.
Poezija Maje Familić proizilazi iz romskog kulturnog i životnog iskustva. To je ono najvrednije i
najlepše u ovim knjigama. To je njen doprinos kulturi sopstvenog naroda i sopstvene zajednice, a
pošto ona peva i na srpskom jeziku, to je dragocen trag i za naš pogled i naš socijalni senzibilitet i
odnos prema Romima“.
Višestruki razlozi
za čestitanje
Kojić je govorio o višegodišnjem iskustvu ustanove koju on
predstavlja i Maje Familić, koje
Direktor Gradske biblioteke je sada ojačano njenim angažou Novom Sadu iskazao je veliko vanjem na projektu digitalizacije
zadovoljstvo što ima priliku da umetničke baštine pri „JP
učestvuje u ovoj manifestaciji Informatika“.
naglašavajući da je ona ostavaKojić je takođe podsetio na
renje sna umetnice Maje Familić. društveni i javni aktivizam ove
26
umetnice, kao i na njeno aktivno
učešće u aktivnostima Gradske
biblioteke, naročito biblioteke
„Trifun Dimić“ u Šangaju.
Svet detinjstva bi trebao da
bude obeležen maštom i snovima.
,,Kao da je ceo život Maja
Familić imala u vidu jednu divnu
izreku jednog vladike iz srednjeg
Dekada Roma u AP Vojvodini
NVO
Umetnica je izrazila zahvalnost Draganu Kojiću, direktoru
Biblioteke na saradnji: „Ne mogu,
a da ne pomenem njegovo veliko
zalaganje za zaštitu i unapređenje
kulture osetljivih manjinskih
grupa“.
Za kraj svog obraćanja pesnikinja je pozdravila podršku
Foto: Arhiva Kancelarije
veka Veronski: Najbolji učitelj
naroda i ljudi su dobre knjige.
Knjiga vas uči bez pruta i oporih
reči, knjiga nikad ne spava, kad
god joj priđete u njoj ćete naći
spas.
Maja Familić zaslužuje sve
čestitke u današnjem danu: čestitamo joj Svetski dan Roma, njoj i
njenim sunarodnicima,
čestitamo joj što je nedavno
postala član u Društva
književnika Vojvodine.
Čestitamo joj na tome
što najuniverzalniju definiciju biblioteke demonstrira u praksi i sprovodi
u delo. Javna biblioteka
je lokalna kapija znanja
koja pruža osnovne
uslove za učenje tokom
čitavog života samostalno donošenje odluka
i kulturni napredak
pojedinaca i društvenih grupa.
Naša Maja to uveliko čini.
Čestitajmo joj na tome što je
dostojna prostorija ove kuće u
kojoj su radili Jovan Hadžić,
Svetozar Miletić, čika Jova Zmaj,
Laza Kostić i mnogi drugi. To
nisam rekao nimalo prigodnički,
nego to odgovorno tvrdim.
Čestitam Maji Familić na
tome što je takođe na najbolji
mogući način overila onu poznatu
misao: Odraste se svakako, uz
knjigu se postaje čovek.”
Potpisivanje knjige
Gradonačelnika Novog Sada
manifestacijama ovakvog tipa,
koje imaju za cilj, pored književne
afirmacije i duhovne nadogradnje, i negovanje melodije maternjeg jezika i tradicionalnog obeležja jednog naroda.
U nadi da će pesnikinja
Maja Familić sačuvati svoju
istrajnost, noseći zvezde u
očima i prostranstva u pesmama, koje su prava magija
mirisa i zvuka, publika ju je
nagradila velikim aplauzom.
Nakon završetka zvaničnog
Zahvalnost
dela manifestacije, pesnikinja je
pesnikinje
svoja poetska dela darovala priMaja Familić rekla je da je za sutnima, brižno ispisujući posnju velika čast i zadovoljstvo što vete i sa nestr plje-njem
uživa gostoprimstvo kulturne očekujući da sa njom podele
institucije kakva je Gradska bib- svoje utiske nakon njihovog
lioteka u Novom Sadu.
čitanja.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Veza sa tradicijom i
istorijom
Prof. dr Zoran Đerić u
svom izlaganju osvrnuo se
na likovnu postavku, ističući
njihovu vezu sa poezijom
Maje Familić i iskazao nadu
da će naredne Majine zbirke
biti ilustrovane upravo
njenim slikama:
„Maja je višestruk umetnik. Osim toga ona mnogo
radi i na afirmaciji romske
kulture. Što znači da je izuzetno angažovana i posebno
posvećena onome što radi.
S obzirom na to da sam
imao prilike da se upoznam
sa njenim pesmama za
odrasle, bio sam, priznaću,
pomalo skeptičan kada sam
dobio njen rukopis sa
pesmama za decu. Kada sam
pročitao bio sam zaista
prijatno iznenađen. Maja je
pokazala veliko poznavanje
književnosti za decu.
Kako je poezija za decu
je veoma važna za njihovo
obrazovanje, poučni elemenat je prisutan u gotovo svakoj Majinoj pesmi.
Pesnikinja se oslanja na
usmenu tradiciju i maternju
melodiju, na mitove, ali i na
književnost. Na koricama
stoji posveta velikom indijskom piscu Tagori, koji je pre
100 godina dobio Nobelovu
nagradu za književnost. Ta
posveta nije slučajna. S obzirom na to da se u obe knjige
autorka vraća prapostojbini,
priči o Indiji“.
Jovana Davidović
27
Kultura
ROMSKI MITOVI I LEGENDE
Romski mitovi, kao i mitovi
uopšte, govore o životu bogova i
ostalih božanskih bića, postanku
sveta i njegovih elemenata, a
nastali su kao potreba ljudi da
objasne i shvate pojave koje ih
okružuju, a koje ne mogu racionalno da objasne. U mitovima
bogovi imaju ljudske osobine i
često dolaze u kontakt sa ljudima, ali su besmrtni i svemoćni.
Romski naziv za takve priče je
„purane paramiče”, stare priče, a
priče koje govore samo o životu
bogova nazivaju se „Devlikane
Bajka o Pengu
paramiče”, božanske ili svete
priče.
Nebu i njihovoj deci, a govori o vatra, vetar i magla) raspoređeni
Jedan od najpopularnijih načinu na koji su zemlja, nebo i u prirodi.
romskih mitova je mit o Zemlji, elementi prirode (Sunce, Mesec,
Dok na zemlji još ne beše ljudi, Nebo i Zemlja živeli su u srećnom braku. Oni su imali petoro
dece. To su Sunce, Mesec, Vatra, Vetar i Magla. Među njima bila je nesloga.
Zemlja i nebo odlučiše zbog toga da između sebe stvore jedan prostor i u njemu zatvore svoju
nesložnu decu. To je decu rastužilo i ražestilo, pa su odlučili da rastave svoje roditelje i pođu kuda ih
oči i srce vodi, daleko i od oca i od majke. Naumili su da tamo gde se budu skrasili, podignu zamak
i žive odvojeno jedno od drugoga.
Najpre se strmoglavilo Sunce na svoju majku Zemlju iz sve snage, misleći da će je tako odvojiti
od Neba. Taj pokušaj Sunca nije urodio plodom. Potom je isto to pokušao Mesec. Nije ni njemu
pošlo za rukom da odvoji Zemlju od Neba. Bezuspešni su bili i pokušaji Vatre i Magle. Ali, na kraju
je nasrnuo na majku Vetar. On je uspeo ono što nisu mogli uraditi njegova braća i sestre – da rastavi
Zemlju od Neba.
Ali Sunce, Mesec, Vatra, Vetar i Magla opet zapodenuše svađu oko toga ko će od njih ostati da živi s
majkom, a ko s ocem. Ko bi znao kada i kako bi se ta svađa završila, da se nije umešala Zemlja. Zemlja
im reče: ,,Ti, Sunce, i ti, Meseče, vi ste me prvi napali! Gubite se od mene! Ti, Vatro, i ti, Maglo, vi mi
niste nanele toliko zla koliko sam pretrpela od Sunca i Meseca. Ostanite sa mnom! Ti, Vetre, naneo si
mi najveću muku i bol. Odlazi! Moje oči te ne videle i nikada doma nemao!”
Od tada su Zemlja i Nebo razdvojeni, a njihova deca neprestano se glože i nikako da žive u
miru.
Rajko Đurić, Istorija romske književnosti, 30-31.
28
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Internet
Ako želimo da govorimo o romskoj književnosti, na početku moramo da obratimo pažnju na
mitove i legende, koji uz bajke, priče i narodnu poeziju čine osnovu romske narodne književnosti, ali
i temelj razvoja pisane književnosti.
Kultura
Imali smo jednog velikog, čuvenog romskog
kralja. Romi su živeli tada
zajedno svi na jednom
mestu, u jednoj zemlji
čarobne lepote. Ta zemlja
zvala se Sind. U toj zemlji
beše mnogo radosti i sreće.
Naš vođa zvao se Amengo
Dep. On je imao dva brata.
Jedan se zvaon Romando,
drugi Singan. Bilo je dobro,
sve dok nije došao rat.
Muslimani su napali našu
zemlju i pretvorili je u prah i
pepeo. Romi su napustili
svoju domovinu. Kao siroti
ljudi putovali su od mesta do
mesta, od zemljhe do zemlje.
Jedni su pošli u Egipat, drugi
su stigli u Vizantiju. Treći su
živeli u Jermeniji.
Rajko Đurić, Istorija
romske književnosti, 35.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Internet
Mit o postanku Roma spada
u popularne mitove jer je uvršJednoga dana Bog odluči da stvori čoveka. Uzme blata i od
ten u mnoge antologije mitova i
njega napravi kip koji potom stavi u lonac da se peče. Zatim ode
legendi sveta.
u šetnju. Kad se vratio, imao je šta da vidi: čovek je od dugog
U romskim legendama pripečenja postao potpuno crn. Tada Bog reče: „Ti ćeš biti predak
poveda se i o istorijskim i o
Crnaca.”
izmišljenim ličnostima i
Nezadovoljan svojim delom, počeo je opet da stvara čoveka.
događajima i pojavama na putu
Od blata je ponovo napravio kip i stavio ga u lonac da se peče.
od Indije do Evrope. Postoje
Ovog puta Bog je prerano izvadio kip, pa je čovek bio sasvim
mnoge istorijske legende koje
beo. Tada Bog reče: „Ti ćeš biti otac Belaca.”
govore o romskom kralju Pengi,
Nezadovoljan svojim delom, Bog odluči da po treći put
a u stvari svedoče o istorijskoj
stvori čoveka. Od blata je napravio novi kip čovekov i stavio ga u
ličnosti, kralju Džajčandu, koji je
lonac da se peče. Ovog puta čovek je imao boju zlata, i to beše
bio vladar srednjovekovne Indije.
najbolje Božije delo. Zadovoljan onim sto je uradio, Bog reče:
U pamćenju Roma ostao je kao
„Ti ćeš biti praotac svih Roma.”
jedan od glavnih krivaca za proPreuzeto sa: http://www.romalen.com/portal/tema.
past stare romske domovine i
php?vijestID=65
njihovog progona.
U sledećoj legendi jasno do
Mitovi i legende romske legende poprimali elemente traizražaja dolazi sećanje na rom- književnosti našli su svoje mesto dicije većinskog naroda i došlo
sku prošlost iz Indije:
i u svetskim antologijama i tako je do mešanja tema i motiva,
dali doprinos istoriji svetske ali suština je u svakom od njih
književnosti. Bitno je napome- ista.
nuti i to da su mnogi mitovi i
Tijana Čubrilo
29
Kultura
Više od sto autora
Ovo je novo, prošireno izdanje
knjige Literatura Roma i Sinta koja
je objavljena 2002. godine na nemačkom, a zatim je prevedena na
rumunski i mađarski jezik. Istorija
romske književnosti je prva knjiga
koja se bavi ovom tematikom i u
tome je njen veliki doprinos u upoznavanju i izučavanju romske
književnosti. Autor posebno
naglašava činjenicu da je prvi put o
romskoj književnosti pisano tek
između 1990. i 2000. godine, iako
ona postoji već nekoliko vekova.
Kao i sve literature sveta, i romska se
deli na usmenu i pisanu, a u njoj srećemo i univerzalne teme i motive
celokupne svetske književnosti.
Ovim navodima Rajko Đurić želi da
pokaže da romsku književnost nije
potrebno posmatrati kao izdvojeni
sistem, već kao književnost koja se
ni po čemu ne razlikuje od bilo koje
druge nacionalne književnosti.
Istorija književnosti, kao deo
nauke o književnosti, je specifična,
jer sem što razmatra književna dela i
njihove autore, mora da obuhvati i
istorijska i društvena znanja u kojima
su ta dela ponikla, da obuhvati kulturu i narod. Kada se radi o istoriji
romske književnosti zadatak je još
teži, jer Romi ne žive u samo jednoj
ili nekoliko država sveta. Zato je
Rajko Đurić morao da posmatra i
poznaje kulture mnogih naroda, da
bi u njihov kontekst smestio i stvaralaštvo romskih autora, u konkretnoj
državi.
Knjiga se sastoji iz četiri dela.
Prvi deo se bavi odnosom indijske
literature i Roma, a drugi narodnom
književnošću Roma. Treće poglavlje
je najobimnije, a kazuje o životu i
delima romskih pisaca širom sveta.
Poslednje poglavlje je zaključna reč
Rajka Đurića o nastanku ove knjige i
kratak osvrt na položaj i status Roma
i romske književnosti danas u svetu.
30
Autor ove knjige uspostavlja
direktnu vezu između indijske i romske literature. Ta veza ne iznenađuje,
ako na umu imamo činjenicu da su
Romi živeli u Indiji do 1192. godine,
pa je i njihova usmena književnost
bila deo indijske narodne književnosti. Indijski epovi Mahabharata i
Ramajana fragmentarno su sačuvani
u usmenoj tradiciji Roma, a to se
ogleda u istim ličnim imenima,
temama i motivima u narodnim
romskim pričama, a postoje i identični obredi.
Narodna književnost Roma je,
nakon progona Roma iz Indije, uz
narodna verovanja i romski jezik,
postala čuvar kulturne, duhovne i
literarne baštine. U 20. veku je
objavljen najveći broj narodnih priča
i pesama, mada se to sporadično
dešavalo i u 19. veku. Glavni deo ove
narodne književnosti čine mitovi,
legende, bajke, priče i poezija. Mitovi
se bave nastankom sveta, bogova,
prvih ljudi, postankom Roma, dok
se u legendama tematizuju progon i
lutanja Roma. Primetno je ukrštanje
tema i motiva romskog narodnog
stvaralaštva sa narodnim stvaralaštvom većinskog naroda. Objavljen je
veliki broj romskih bajki, preko kojih
je moguće i izučavanje jezika, verovanja i tradicije Roma, a tipovi bajki
su uporedivi sa indijskim. Narodna
poezija je, međutim, dostigla najveću popularnost jer su lirske pesme
postale deo muzičke tradicije.
Poglavlje o životu i delima romskih pisaca daje podatke o više od sto
romskih autora širom sveta, u sledećim zemljama – Španija, Velika
Britanija, Rusija, Srbija i bivše republike Jugoslavije, Rumunija, Mađarska,
Bugarska, Češka, Slovačka, Poljska,
Austrija, Nemačka, Švajcarska,
Francuska, Italija, Švedska, Finska i
vanevropske zemlje. Postoje i zemlje
u kojima nema romske literature, a u
kojima Romi
žive, a to su
Turska, Grčka,
Por tuga lij a,
Holandija,
Belgija
i
Norveška. Od
navedenih
zemalja literatura Roma je
tek u začetku u Argentini,
Brazilu, Poljskoj, a u Švedskoj i
Finskoj razvila se krajem šezdestih
godina, a u Italiji tek devedesetih.
Kada je reč o Češkoj i Slovačkoj,
književnost Roma se razvija tek
nakon Drugog svetskog rata, a uticajniji i značajniji su pisci iz Slovačke.
Romski pisci iz Austrije i Nemačke
najviše pišu o posledicama patnje i
stradanja Roma u koncentracionim
logorima nacističke Nemačke. To su
uglavnom, kako kaže Rajko Đurić,
knjige sećanja koje u najvećoj meri
nisu nastale kao posledica umetničkih i stvaralačkih pobuda nego kao
rezultat želje za izražavanjem lične
nesreće.
Bez sumnje, najistaknutiji predstavnik romske književnosti u svetskim okvirima je Migel de Servantes
koji je svojim delom Cigančica uveo
romsku temu i motiv u evropsku i
svetsku književnost. Zato Rajko
Đurić i kaže: ,,Mali i nepriznati narodi zahvaljujući velikanima u umetnosti mogu se približiti najvećim
narodima sveta, pa i izjednačiti”.
Najveću vrednost ove knjige
pronalazimo u činjenici da daje
opšte informacije o velikom broju
romskih pisaca u prošlosti, ali i o
savremenim romskim piscima i na
taj način, onima koji vole književnost i bave se njome, otvara sasvim
nove puteve izučavanja.
(Preuzeto iz: Književne novine,
godina LXV, broj 1211, mart 2013)
Tijana Čubrilo
Dekada Roma u AP Vojvodini
Romi u svetu
Ples koji Nikog ne ostavlja ravnodušnim
Hoakim Kortes, najpopularniji plesač flamenka na svetu, poneo je iz romske kulture ono najbolje: strast i ljubav prema plesu. Duh nomada inspiriše njegov ples, ali isto tako i njegov život. Foto: Internet
Živa umetnost
„Ponosan sam na svoje
romsko poreklo. Nisam siguran da bih da sam nekog
drugog porekla bio ovo što
jesam, ali ako je moja sudbina bila ples onda je on
poseban baš u našoj kulturi i
mislim da je flamenko taj
koji me čini drugačijim.“
Koreograf i plesač flamenka
rođen je 22. februara 1969.
godine, u Cordobi, u romskoj
prorodici. Još od malena je pokazivao interesovanje za ples. Sa
porodicom se preselio iz Cordobe
u Madrid, gde je započeo formalno baletsko obrazovanje. Sa
nepunih petnaest godina
pridružio se Nacionalnom španDekada Roma u AP Vojvodini
skom baletu. Sa baletom je proputovao ceo svet i plešući u najp oz n at ij i m te at r i m a , n a
najznačajnijim pozornicama.
Nakon što je napustio balet
nastupao je sa najpoznatijim
umetnicima iz sveta plesa kao što
su Maya Plisatsekaya, Silvie i
Peter Schauffuss Guillen.
Široj publici poznat je po
saradnji sa Jennifer Lopez und
Aliciom Keys. Ljubitelji filma
pratili su ga u filmovima Pedra
Almodovara, kao i u filmu
Gitano sa Leticijom Kastro.
Kao pečat svojoj dvadesetogodišnoj karijeri osniva sopstvenum grupu „Hoakim Kortes
Flamenko Balet“ koja broji 16
muzičara, 8 plesača i ukupno 34
ljudi. Zajedno putuju svetom i
prenose magiju ovog vatrenog
Flamenko je španski
muzički žanr, kojeg karakteriše snažan ritam, kao i graciozan i strastven ples. Takođe
se smatra i muzičkim fenomenom, jer je nadživeo
modu, a koreni su mu duboko
u narodu. To je zapravo živa
umetnost. Glavna karakteristika flamenka je povezanost
sa publikom koja reaguje vrlo
emotivno. Flamenko se izvodi
tokom verskih praznika i rituala, crkvenih i privatnih
slavlja. Značajan je deo identiteta mnogih društvenih skupina naročito španskih Roma.
i zbog toga se često naziva i
„ciganskom umetnošcu“.
Prenosi se u okviru porodice
i flamenko klubova.
plesa nabijenog energijom i emocijama. Kortes je takođe i reditelj i producent.
Godine 2009. dobio je
priznanje od UNESCO-a, zbog
svoje istrajne borbe da kulturu
plesa i flamenka pomoviše širom
sveta.
Predstavlja važnu prekretnicu u istoriju španskog plesa i
flamenka. Svrstavaju ga u deset
najboljih plesača u istoriji.
Negov ples očarao je ljubitelje flamenka širom sveta. On
naprosto nikoga ne ostavlja
ravnodušnim.
Aleksandra Mićić
31
DECADE OF
ROMA
INCLUSION
2005 - 2015
Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,
Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,
Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.
CRNA GORA
1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.
MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,
[email protected] UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
32
Dekada Roma u AP Vojvodini
Download

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma