G o d i n a X I X ( LV ) z B r o j 6 z B e o g r a d z J u n 2 0 1 0 . z S I VA N / TA M U Z 5 7 7 0 .
URU^ENE
MEDALJE
„PRAVEDNIKA
ME\U
NARODIMA“
Oni nisu stajali po strani
strane 2 i 27
IZRAEL - NEMA^KA:
STAV MINISTARSTVA ZA
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA:
Spomen krst
samo uz
pristanak
SJOS
strana 4
SKANDAL NA FESTIVALU
@IDOVSKOG FILMA
Pro{lost pamte,
u budu}nost
gledaju
strane 8 i 9
Bugarski kralj
postao
„Pravednik“
strana 3
2
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
URU^ENE MEDALJE „PRAVEDNIKA ME\U NARODIMA“
Pa`ljivi slu{aoci – Aleksandar Ne}ak,
Vuk Jeremi}, ministar za nauku i
tehnologiju Izraela Daniel Her{kovic
i Ministar odbrana Dragan [utanovac
Nisu stajali po strani
Na sve~anosti u beogradskoj sinagogi
Sukat {alom, 26. maja, pred velikim brojem
zvanica, ambasador Izraela Artur Kol uru~io je medalje „Pravednika me|u nacijama“ ~lanovima porodica Ran|ela Stojanovi}a, Marije Tomi}, Milice i Mihajla Bogi}evi}a i Simeona Proti}a, ljudi koji su po cenu
sopstvenog i `ivota najmilijih u vreme Holokausta spasili Jevreje sigurne smrti. Imena
pravednika bi}e uklesana na Zid ~asti u Vrtu pravednika Jad Va{ema u Jerusalimu.
Izraelski ambasador je kazao da se medalje uru~uju onima koji su "spasili `ivote Jevreja, duboko svesni da dovode u opasnost
sopstvene `ivote".
- U vremenu kada je svet bio gurnut u
u`asan rat, rat izme|u dobra i zla, a sama
Srbija se nalazila pod ~izmom nacisti~ke
okupacije, ovi hrabri, nesebi~ni mu{karci i
`ene postupili su u skladu sa kazivanjem iz
Talmuda da „onaj ko spase jedan `ivot, kao
da je spasao ceo svet“ – rekao je, izme|u
ostalog, ambasador Kol.
Za govornicom su se posle njega pojavili
ministar odbrane Dragan [utanovac, izraelski ministar za nauku i tehnologiju profesor
Daniel Her{kovic i rabin Isak Asiel. [utanovac je rekao da mu je ~ast {to mo`e da se u
ime Vlade obrati skupu istakav{i da Srbija
gradi dru{tvo po svim demokratskim vrednostima, "u kojima se po{tuje pravo svakog ~eveka i svake nacije", dok je izraelski ministar, koji je u Beograd do{ao na poziv potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a izrazio
veliko zadovoljstvo {to prisustvuje ovom doga|aju koji smatra vrhuncem svoje posete.
nastavak na strani 27
Jevreji pamte
prijatelje
– ambasador Kol
predaje priznanje
Ne stajati po strani
kada zlo prevlada
– potomci pravednika
Jevrejski
PREGLED
3
SIVAN/TAMUZ 5770.
DOGA\AJI
Protest Festivalu
`idovskog filma
Povodom dodele sinu bugarskog kralja Borisa III Simeonu posebne plakete i
medalje Festivala `idovskog filma u Zagrebu, koja se uru~uje pojedincima zaslu`nim za spasavanje Jevreja ili njihovim potomcima, predsednik SJOS Aleksandar Ne}ak uputio je pismo protesta
organizatoru te manifestacije:
„Po{tovani,
Saznali smo da su 23. maja, na ovogodi{njem Festivalu `idovskog filma u
Zagrebu, posve}enom dobitnicima izraelske medalje „Pravednika me|u narodima“, posebne plakate i medalje Festivala dodeljene pojedincima koje su organizatori odabrali i pozvali, smatraju}i
njih ili njihove pretke zaslu`nim za spasavanje Jevreja tokom II svetskog rata.
Me|u njima je bio i Simeon, sin bugarskog kralja Borisa III., koji je priznanje
verovatno primio za svog oca, umrlog
tokom tog rata.
Savez jevrejskih op{tina Srbije protestuje zbog toga. Bugarske vlasti izru~ile
su nacisti~koj Nema~koj 11. marta
1943. godine hiljade Jevreja iz tzv. oslobo|enih krajeva, tj. Makedonije i Traki-
Bliska saradnja –
bugarski kralj Boris
III i Adolf Hitler
je, koji su pobijeni u logoru smrti Treblinki. Me|u njima bili su i svi Jevreji iz
srpskog grada Pirota i nekoliko pojedinaca iz jo{ nekih mesta u Srbiji. Boris
III nije uradio ni{ta da ovo spre~i, iako
je sve znao i imao ustavno pravo da na
izru~enje stavi veto.
Poznato nam je da je posle II svetskog
rata, nastojanjem bugarskih monarhista i
pojedinih Jevreja iz Bugarske, u Izraelu
bio podignut spomenik Borisu III kao
spasiocu Jevreja, {to je izazvalo nezadovoljstvo ve}eg broja Jevreja poreklom iz
Makedonije, Gr~ke, Srbije i Bugarske,
koji su dokazivali kako on nema nikakvih
zasluga za spasavanje tih Jevreja, nego
snosi saodgovornost za njihovu smrt.
Izraelski parlament ispitao je stvar i odlu~io da se spomenik ukloni. Iz tog razloga
smatramo kako je dodeljivanje priznanja
Borisu III bilo gre{ka.
Kopije ovog pisma {aljemo Ministarstvu kulture Hrvatske, Koordinaciji `idovskih op}ina Hrvatske, Zaednici na
Evreite vo Republika Makedonija, Zajednici Jevreja Gr~ke, Fond na Holokaust na
Evreite od Makedonija, i ambasadama
Izraela u Zagrebu i Beogradu.“
Pismo @idovske op}ine Zagreb
povodom Festivala `idovskog filma
Jevrejskoj zajednici Republike Makedonije i Savezu jevrejskih op{tina Srbije stigao je dopis iz @idovske op}ine Zagreb
povodom dodele sinu bugarskog kralja Borisa III Simeonu
posebne plakete i medalje Festivala `idovskog filma u Zagrebu:
“Dragi prijatelji,
Povodom otvorenja Jewish film festivala u Zagrebu 23. svibnja 2010. dogodio se sramotni ~in uru~ivanja plaketa festivala
za osobe koje su spa{avale @idove za vrijeme II svj. rata.
Plakete se zovu Pravednici me|u narodima, iako nemaju
nikakve veze s Jad Va{emom. Uz pet osoba, organizatori su
uru~ili plaketu za spa{avanje bugarskih @idova, bugarskoj kraljevskoj obitelji, zanemaruju}i ~injenicu o deportaciji 11.000
makedonskih i gr~kih @idova i ~injenicu da se ih ~ak ni bugarska zajednica ne smatra zaslu`nima.
@elja nam je izvijestiti Vas da @idovska op}ina Zagreb nije
organizator Festivala niti je uklju~ena u njegov rad.
Po~etkom 2009. godine prekinula je sve kontakte s Festivalom.
U privitku Vam {aljemo pismo upu}eno Izraelskom veleposlaniku u RH. Protestna pisma bit }e upu}ena organizatorima
festivala; Branku Lustigu, Udruzi festival suvremenog
`idovskog filma i Gradu Zagrebu, te svim partnerima festivala.”
Srda~an pozdrav,
Sa{a Cvetkovi}
Potpredsjednik @idovske op}ine Zagreb
4
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
GODI[NJI SASTANAK AMERI^KOG JEVREJSKOG KOMITETA U VA[INGTONU
Sa sednice AJC: Hilari Klinton, Ehud Barak, Ri~ard Sajdman, Maksim Ferhagen, Dejvid Haris, Miguel Angel Moratinos
Restitucija u Srbiji
nezaobilazna tema
Na poziv Ameri~kog jevrejskog komiteta (American Jewish Committee) u Va{ingtonu je 28. i 29. aprila boravio predsednik SJOS Aleksandar Ne}ak da bi
u~estvovao na redovnom godi{njem sastanku ove organizacije.
Bila je to prilika da prvi ~ovek Saveza
razgovara i sa rabinom Endrjuom Bejkerom, direktorom za me|unarodna jevrejska
pitanja u AJC-u, koji je i predstavnik Kancelarije za borbu protiv antisemitizma Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju
(OSCE).
Dvojica sagovornika najvi{e vremena
postvetili su formiranju Federacije jevrejskih zajednica jugoisto~ne Evrope - temi
koju je svojevremeno upravo Bejker pokrenuo. Ne}ak ga je podsetio da je u Subotici
2008. godine potpisana Deklaracija sa takvim nazivom i formulacijama prihvatljivim za sve jevrejske zajednice jugoisto~ne
Evrope. On je, tako|e, ukazao na mogu}e
probleme koje bi izazvalo insistiranje na
formiranju nekakve nove federacije. Dvojica sagovornika zaklju~ili su da bi Srbija ponovo trebalo da bude doma}in skupa kakav
je ve} odr`an u Subotici, na kojem bi, kao
nesporni autoritet, trebalo da predsedava
upravo rabin Endrju Bejker. Bio bi to nastavak aktivnosti u okviru projekta "Mi{paha".
Ne}ak je Bejkera upoznao i sa razgovorima sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em
u vezi restitucije jevrejske imovine i antisemitizma. Bejker je od svog sagovornika imao
prilike da ~uje i o predatim tu`bama i krivi~nim prijavama bez rezultata, kao i obe}anjima
visokih pretstavnika vlasti da }e preduzeti sve
zakonske mere vezane za ispoljavanje antisemitizma.
Direktor za me|unarodna jevrejska pitanja AJC-a posebno se zainteresovao za odugovla~enje pu{tanja predloga Zakona o denacionalizaciji u skup{tinsku proceduru.
Bejker je, tako|e, upoznat i sa idejom da se
u Beogradu podigne memorijalni centar.
Sa nastavkom aktivnosti u okviru projek-
Spomen krst u Vr{cu samo
uz pristanak SJOS
Nakon {to je u dopisu predsedniku Republike Srbije Savez jevrejskih op{tina
ukazao na probleme vezane za inicijativu
podunavskih Nemaca da se u Vr{cu, na
lokalitetu [interaj, podigne Spomen krst
nevinim `rtvama Drugog svetskog rata, iz
Generalnog sekretarijata predsednika Republike stigao je odgovor u kojem se podse}a da predsednik Srbije "u skladu sa
Ustavom i relevantnim pozitivnim propisima" nije ovla{}en da uti~e na rad nadle`nih organa - u ovom slu~aju, pre svega,
Ministarstva za ljudska i manjinska prava
te je dopis SJOS prosle|en kabinetu tog
misistarstva. Tako|e, u pismu Generalnog
sekretarijata stoji da }e "pa`ljivo pratiti
dalji razvoj doga|aja i konkretne korake
koje preduzmu nadle`ni organi".
Iz Ministarstva za ljudska i manjinska
prava Savezu jevrejskih op{tina Srbije stigla je kopija pisma koje je ono uputilo
^edomiru @ivkovi}u, predsedniku Op{tine Vr{ac. Iz nje se jasno i nedvosmisleno
vidi da "Ministarstvo za ljudska i manjinska prava smatra da bi postavljanje Spomen krsta bez uva`avanja stava Saveza
jevrejskih op{tina Srbije predstavljalo
manifestaciju negiranja Holokausta nad
pripadnicima jevrejske zajednice i {irenje
antisemitizma".
Podse}amo da se SJOS ne protivi inicijativi za podizanje spomenutog obele`ja i pored toga {to je o~igledno da se radi
isklju~ivo o nema~ko - srpskim nevinim
`rtvama iako je ~injenica da su upravo tokom Drugog svetskog rata svi Jevreji iz
Vr{ca stradali kao `rtve Holokausta.
SJOS samo `eli da imena nevinih `rtava
budu ispisana, odnosno, da se sva dostavljena imena moraju proveriti uz konsultaciju istorijskih izvora i stru~njaka za
istoriju iz tog perioda kako se pod terminom "nevine `rtve" ne bi dogodilo da se
amnestiraju saradnici okupatora i oni koji
su u~estvovali u progonu i deportaciji Jevreja, Roma, Srba i drugih.
ta "Mi{paha" slo`ili su se i Ivo Gold{tajn,
predsednik Bet Izraela iz Zagreba i Viktor
Mizrahi iz Skoplja.
Gold{tajn je Ne}aku izrazio `aljenje
zbog nesporazuma koji je izazvala svojevremeno najavljena poseta Blajburgu, rekav{i
da to sada pripada pro{losti i ne bi trebalo da
optere}uje odnose Bet Izraela i SJOS. On je,
tako|e, izrazio `elju za te{njom saradnjom
ove dve jevrejske organizacije. U razgovoru
sa Mizrahijem, Ne}ak je sagovornika razuverio u valjanost "podataka" o budu}nosti
Jevrejskog istorijskog muzeja, koje mu je
neko servirao. Objasniv{i da je re~ o insinuacijama, predsednik SJOS je energi~no odbacio sve predloge vezane za artefakta koji
se u JIM nalaze.
Na va{ingtonskom skupu predsednik Saveza se sastao i sa Herbertom Blokom, potpredsednikom Svetske jevrejske organizacije za restituciju i obavestio ga o aktuelnim
pitanjima povratka jevrejske imovine u Srbiji.
Novi ~lan izraelske diplomatske
misije u Beogradu
Zamenik {efa diplomatske misije Izraela u
Beogradu Jair Fromer posetio je nedavno SJO
Srbije u pratnji izraelskog diplomate Ejala Naora
koji }e, kako smo tom prilikom ~uli, po odlasku
Fromera, biti novi ~lan tima Izraelske ambasade u
Beogradu. Pristigli izraelski diplomata pokazao je
veliko zanimanje za rad jevrejske zajednice Srbije,
posebno se interesuju}i za pitanja antisemitizma,
restitucije jevrejske imovine i izgradnje
Memorijalnog centra Holokausta.
Ejal Naor je izrazio `elju da pre 5. avgusta,
kada }e zvani~no stupiti na du`nost, jo{ koji put
poseti Savez jevrejskih opstina Srbije i Jevrejski
istorijski muzej.
Sastanak sa predstavnicima
Fondacije Hajnrih Bel
Po prethodnom dogovoru, 24. maja 2010. godine
u prostorijama Saveza jevrejskih op{tina Srbije u
Beogradu, sastali su se predstavnici SJOS i Fondacije
Hajnrih Bel (Heinrich Boell Stiftung). Tema sastanka
bila je saradnja u izgradnji memorijalnog centra
posve}enog `rtvama logora na Starom sajmi{tu u
Beogradu.
Jevrejski
PREGLED
5
SIVAN/TAMUZ 5770.
RE[AVANJE PROBLEMA JEVREJSKOG GROBLJA U LESKOVCU
Potrebna hitna akcija
U kancelariji gradona~elnika Leskovca Slobodana Koci}a odr`an je 12. maja 2010. sastanak na kojem su, pored
predsednika Gradske skup{tine @ivojina Stefanovi}a i direktora Direkcije za urbanizam Novice Nikoli}a, u~estvovali Aleksandar Ne}ak, predsednik SJOS, Robert Sabado{, zamenik predsednika i Jasna ]iri}, predsednica JO Ni{. Tema
sastanka bila je stanje na tamo{njem jevrejskom groblju.
- Iznet je problem klizi{ta koje je ugrozilo regionalnu saobra}ajnicu, ali i groblje - ka`e Ne}ak. - Nadgrobni spomenici
su gotovo potpuno uni{teni, neki grobovi su otvarani, njihovi
obrubi isprevrtani. Na deo groblja koji se nalazi uz samu saobra}ajnicu bacan je razni otpad, tako da je on zapravo - deponija - obja{njava on.
Usled pomeranja tla, jer se saobra}ajnica i samo groblje nalaze na klizi{tu, do{lo je do potonu}a dela saobra}ajnice i zatrpavanja jevrejskog groblja. Da bi problem saobra}ajnice bio
re{en neophodno je preseliti preostale spomenike sa jevrejskog
groblja.
Na sastanku je zaklju~eno da Skup{tina op{tine Leskovac
uputi dopis Savezu sa predlogom re{enja u kojem }e navesti
razloge preseljenja preostalih spomenika sa jevrejskog groblja
i predlo`iti lokacije na kojima bi se nalazilo spomen obele`je
i na koje }e se preneti preostali spomenici.
Posle razgovora, delegacija Saveza JOS obi{la je jevrejsko
groblje i dve predlo`ene lokacije. Opredelila se za onu koja se
nalazi unutar spomen parka, pored kamene staze amfiteatralnog oblika. Druga je ne{to dalja od pomenute i nalazi se ispod
postoje}eg spomenika koji je radio arhitekta Bogdan Bogdanovi}.
Ne}ak, Sabado{ i ]iri}eva posetili su i Direkciju za urbanizam i izgradnju. Tamo su razgovarali o redosledu poteza. Zami{ljeno je da se postavi spomen obele`je na kojem bi na tri
jezika (srpskom - }irilicom, hebrejskom i engleskom) bilo ispisano da je taj spomenik podignut Jevrejima Leskovca stradalim u Holokaustu i da se u blizini nalazilo staro jevrejsko groblje na {ta bi ukazivali preneti spomenici.
Razgovorima u Direkciji za urbanizam i izgradnju, osim direktora Novice Nikoli}a, prisustvovala je i direktorka urbanisti~kog
dela Direkcije Sla|ana Koci}. Redosled poteza je dogovoren, odre|eni su izvr{ioci zadataka i zaklju~eno je da je zbog potonu}a
regionalnog puta, neophodno brzo reagovati i pribaviti svu potrebnu tehni~ku dokumentaciju, uslove i saglasnosti.
Jevrejska op{tina
Pan~evo u „No}i muzeja“
Jevrejska op{tina Pan~evo prvi put ove godine
uklju~ila se svojim programom u manifestaciju No}
muzeja. Na poziv organizatora, Narodnog muzeja iz
Pan~eva, mnogobrojni zainteresovani gra|ani mogli
su 15.maja da pogledaju izlo`bu o `ivotnom ciklusu i
praznicima kod Jevreja. Izlo`ba je postavljena u dvori{tu op{tine, iz kojeg su posetioci, u susednoj prostoriji, nastavljali upoznavanje sa jevrejskom religijom,
tradicijom i kulturom.
Izlo`eni su predmeti koji se koriste u obredne svrhe, u
svakodnevnom `ivotu i prilikom proslava praznika, knjige, primerci Biltena, Jevrejskog kalendara koji izdaje
SJOS, slike i fotografije poru{ene pan~eva~ke sinagoge,
stari ud`benik hebrejskog jezika, Povelja o progla{enju
dr`ave Izrael, ogroman pano koji kroz sliku i tekst prikazuje vremeplov jevrejskog naroda i dr. Posebno interesovanje izazvali su molitveni {al i molitveno remenje, ali i
predmeti kao {to su ~igre, ~egrtaljke, mezuze, sve}njaci.
Kao deo obi~aja, slu`eni su maces i haminados jaja.
O u~e{}u JO Pan~evo u No}i muzeja izvestila je u
svom prilogu TV Pan~evo, lokalna {tampa i Radio Pan~evo. List Pan~evac napisao je: „Ova postavka je jedna od
najzanimljivijih i najuspelijih koje su prikazane te no}i“.
Osim u Pan~evu, JO Pan~evo bila je deo No}i muzeja
i u Vr{cu, sa ranije postavljenom izlo`bom o poznatim jevrejskim knji`evnicima i knji`evnicima jevrejskog porekla. I pored lo{eg vremena izlo`ba u Gradskoj biblioteci,
upotpunjena knjigama jevrejskih autora, bila je dobro pose}ena. O u~e{}u JO Pan~evo u No}i muzeja u ovom banatskom gradu priloge su dale tri lokalne TV stanice i
ostali mediji.
Eksponati
Interesovanje je bilo veliko
6
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
[email protected] U KRAGUJEVCU
Slike vrednije
od milion re~i
U okviru me|unarodne saradnje
Spomen-parka Kragujeva~ki oktobar i Memorijalnog centra Buhenvald, uspostavljene pro{le godine, 5.
maja je u Muzeju 21. oktobar u Kragujevcu otvorena izlo`ba crte`a
„Ovde nema dece“. Autor crte`a je
jevrejski de~ak Tomas Geve koji je
je sa 13 godina oteran u koncentracioni logor Au{vic. Pre`iveo je pakao
ovog logora, a slobodu je do~ekao u
logoru Buhenvald, 11. aprila 1945.
Na otvaranju izlo`be govorili su
direktor Spomen-parka Vladimir Jagli~i}, stalni zamenik ambasadora Savezne Republike Nema~ke Hans-Urlih Sidbek, predsednik Saveza jevrejskih op{tina
Srbije Aleksandar Ne}ak i autor projekta
Stani{a Brki}, muzejski savetnik.
- Pre`iveti bilo koji koncentracioni logor, bilo koji masakr, ~udo je `ivota do-
Svedok te{kog
vremena – jevrejski
de~ak Tomas Geve
Ovde nema dece! - sa otvaranja izlo`be
stojno divljenja. To ~udo podrazumeva
nadljudsku volju za `ivotom, ali i jo{ ne{to. A to ne{to imao je Tomas Geve i to ga
je vodilo do slobode. To je njegov otac,
koji se u Engleskoj borio protiv nacista i
kome je on morao da ispri~a svoju pri~u.
Slobodu je do~ekao kao senka, iznemo-
SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE
RASPISUJE
54. NAGRADNI KONKURS
za radove sa jevrejskom tematikom
Iz oblasti:
- [email protected] (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)
- NAU^NI RAD
- MEMOARI I HRONIKE
U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. @iri
mo`e odlu~iti da nagrede dodeli i druga~ije.
U obzir dolaze radovi pisani na srpskom i srodnim jezicima,
kucani ma{inom ili na kompjuteru.
Obim radova nije ograni~en. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vra}aju.
Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve} objavljeni, u delovima ili celini, ili koji su ve} nagra|eni na nekom drugom konkursu.
Konkurs je anoniman. Radovi se dostavljaju potpisani {ifrom. Razre{enje {ifre se prila`e istovremeno u drugoj zatvorenoj koverti.
Krajnji rok za podno{enje radova je 1. septembar 2010. godine.
Rezultati konkursa bi}e objavljeni u listu „Politika“ krajem
novembra.
Radove slati na adresu:
SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE
/ za Nagradni konkurs /
Kralja Petra 71 a/ III
11000 BEOGRAD
gao i skoro onemeo, ali odmah je zatra`io papir i bojice i po~eo da crta.
Crtao je svoje stradanje, za slu~aj da
ne mo`e da ga ispri~a. Mi danas stojimo pred tom potresnom iscrtanom
istinom, jednakom istini svih dokumenata i svih arhiva ovoga sveta. Kad se zagledate u ove crte`e ne tra`ite lepotu linije i umetni~kog poteza, otvorite srce i um
i podelite patnju ovog de~aka. Ona je i
patnja miliona umorene dece – rekao je
otvaraju}i izlo`bu istori~ar i kustos Muzeja 21. oktobar Stani{a Brki}.
Osnovan Fond
„Oto Bihalji Merin“
Pri Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini osnovan je Fond "Oto Bihalji-Merin", u znak se}anja na ovog knji`evnika, likovnog kriti~ara i publicistu izjavila je Tanjugu direktorka muzeja Nina Krsti}.
- Fond je osnovan na inicijativu k}erke Ota BihaljiMerina, Mirjane Bihalji [enberner koja je sa mu`em, istori~arem umetnosti iz Berlina Gerhardom, uplatila donaciju od 10.000 evra, a Muzej osniva~ki ulog od 30.000 dinara - precizirala je Krsti}, koja je imenovana za zastupnika Fonda.
Ministarstvo kulture je donelo re{enje o osnivanju Fonda 24. marta ove godine.
Mirjana i Gerhard prisustvovali su u Muzeju sednici
Upravnog odbora ove ustanove, koja je pod ingerencijom
Ministarstva kulture Srbije, gde im je saop{tena odluka o
osnivanju Fonda.
Mirjana je kratko izjavila: "Vrlo sam sre}na, {to je sve
tako dobro i{lo".
- Ciljevi Fonda su o~uvanje uspomene na Ota BihaljiMerina i podsticanje umetnika, istori~ara umetnosti, likovnih kriti~ara i novinara u negovanju i afirmaciji naivne i marginalne umetnosti u Srbiji - rekla je Krsti}.
Visina nagrade iz Fonda bi}e 1.000 evra i dodeljiva}e
se jednom godi{nje.
Oto Bihalji-Merin (1904 -1993) rodjen je u Zemunu,
zavr{io je Umetni~ku {kolu u Beogradu, a na Visokoj {koli u Berlinu (Nema~ka) studirao primenjenu umetnost. Sa
bratom Pavlom osniva~ je izdava~ke ku}e "Nolit", a bio je
i urednik lista "Borba". Autor je brojnih knji`evnih i likovnih kritika, eseja, reporta`a, a me|u njegova zna~ajna
dela ubrajaju se i "Umetnost naivnih u Jugoslaviji", "Naivna slika sveta", "Slikarstvo naivaca"...
(Tanjug)
Jevrejski
PREGLED
7
SIVAN/TAMUZ 5770.
Predstavljeni monografija
i faksimil Sarajevske hagade
U Skup{tini grada Beograda, u okviru manifestacije
Dani Sarajeva, predstavljena
nedavno monografija i faksimil ~uvene Sarajevske hagade, jevrejske knjige obreda,
zbirki biblijskih pri~a, molitvi i psalama koja je nastala
sredinom 14. veka, najverovatnije u [paniji.
Monografiju Hagade je objavila izdava~ka ku}a "Rabic" privatnog izdava~a Gorana Mikuli}a, a za fotografije i dizajn su
bili zadu`eni poznati beogradsku umetnici Dragoljub Zamurovi} i Dragoslav Gane Aleksi}.
Objavljivanje
faksimila,
{tampanog u Trstu i monografije bilo je skop~ano sa brojnim
te{ko}ama, kao {to je tegoban
bio i put originalne Hagade na
putu od [panije do Sarajeva,
preko Italije.
O njemu je pri~ao predsednik
Jevrejske zajednice u Bosni i
Hercegovini Jakob Finci objasniv{i da hagada zna~i pri~a, i da
je knjigom ispri~ana pri~a o izlasku Jevreja iz egipatskog ropstva.
Hagada se tradicionalno ~ita
za veliki jevrejski praznik Pesah
na Seder ve~eri i tako se vekovima usmenim predanjem preno-
sila sa kolena na koleno.
- Uz ve~eru koja ima svoj red
u poslu`ivanju jela potrebno je
tri do ~etiri sata da se pro~ita cela knjiga - objasnio je Finci. Svaka Hagada ima isti tekst, ali,
za razliku od ostalih, sarajevska
je ilustrovana, {to joj daje posebnu vrednost - dodao je, napominju}i da ona po~inje ilustrovanim Mojsijevim petoknji`jem gde je zemlja prikazana
kao lopta. Re|aju se zatim ilustracije za svaki dan stvaranja
sveta, sedmi, dan odmora ([abata), potom ilustracije Adama i
Eve pored drveta sa koga je uzbrano zabranjeno vo}e, pa scene
Nojeve barke...
Finci je rekao da je Sarajevska hagada nastala izmedju
1350. i 1370. godine, na tlu
[panije, o ~emu svedo~i i ilustracija grba koji se i danas koristi u Kataloniji, odakle je izneta 1492. godine kada je do{lo do
progona sefarda, {panskih Jevreja.
Prvi trag nakon toga vodi u
Rim, 18 godina kasnije kada je,
kako je napisano na samoj Hagadi, ona prodata ne zna se kome i za koji iznos. U Sarajevu
se pojavila u vlasni{tvu Jozefa
Koena 1888. godine i po{to jevrejsko-prosvetno dru{tvo nije
imalo para de je otkupi , to je
1894. godine u~inio Be~ pod ~ijom okupacijom je Bosna bila
od 1878. godine.
Za Sarajevsku hagadu platio
je 150 gro{a, {to bi, po oceni
KONCERT SRPSKO – JEVREJSKOG PEVA^KOG DRU[TVA
Odu{evljenje u
Ruskom domu
U petak, 14. maja, pred prepunom salom Ruskog doma, u produkciji ku}e
„Rackov arts“, odr`an je koncert posve}en
Danu pobede. Srpsko – jevrejsko peva~ko
dru{tvo nastupilo je pored prvaka beogradske opere Olivera Njega, pijaniste Milo{a Mihajlovi}a, profesora Nikole Rackova i brojnih drugih umetnika. Elegantni
kao uvek, prigodnim programom odu{evili su publiku i ukrasili ve~e. Maestro \or|e Stankovi}, uvek pun iznena|enja, ovoga
puta {armirao je i iznenadio sve u sali solo
izvo|enjem omiljene kompozicije, saznali
smo to kasnije, gospo|e Marine, koja je sa
suprugom Aleksandrom Konuzinom, ambasadorom Rusije, sedela u publici.
Na programu su bile ruske partizanske
kompozicije i splet na{ih partizanskih pesama, danas gotovo nepoznatih. Starija publika
ih je prepoznala i zapevala, a mla|a, koja verovatno nikada nije ~ula „[to to hu~i Sutjeska“, „Lepo stoji partizanska bluza“..., aplaudirala je u ritmu. Nije moglo pro}i bez bisa,
pa se salom zaorila dobro znana „Ka}u{a“,
{to je izmamilo i poneko bravo.
Dok su se posetioci srednjih godina sigurno prisetili „davnih vremena“ i obaveznih
programa |a~kih horova na {kolskim priredbama, razmi{ljaju}i kako je brzo vreme proletelo, ve}ina ~lanova Srpsko – jevrejskog
peva~kog dru{tva do skoro za te pesme nije
~ula, pa je za pohvalu brzina kojom su ih za
ovu priliku savladali. Za one druge prilike,
redovne, poput celove~ernjeg koncerta koji
im predstoji, horisti se vra}aju pripremi programa – jevrejskim, srpskim i svetskim majstorima.
Marlena Vajnberger – Pavlovi}
Fincija, danas bilo ravno iznosu
od 7.000 evra.
Knjiga je vra}ena u Sarajevo
1913. godine, u Zemaljski muzej i nikada ga vi{e nije napustila. ^uvana je u sefu i nikada nije bila javno izlo`ena. Kada su
Nemci u{li u Sarajevo 1941. godine prvo su tra`ili Hagadu, ali
je direktor muzeja rekao da je
ve} odneta i tako je ostala sa~uvana, najverovatnije me|u ostalim knjigama, jer je bila neprimetna zbog neuglednog spolja{njeg izgleda.
Kraj rata je do~ekala u Muzeju, a prvi reprint uradili su zajedni~kim snagama sarajevska
"Svjetlost" i beogradska "Prosveta" pedesetih godina pro{log
veka. Kada je 1992. godine Sarajevo ponovo bilo ratno popri{te sklonjena je iz Muzeja koji
se nalazio na samoj liniji razgrani~enja i sve vreme rata do kraja 1995. godine ostala u sefu
Narodne banke.
Danas je ponovo u Muzeju,
ima sopstvenu sef sobu u kojoj
je pod staklenim zvonom na
centralnom mestu, dok je u ni{ama po uglovima okru`uju tradicionalni spisi sve ~etiri tradicionalne religije.
(Tanjug)
[ira u’tfila
slavi jubilej
Koncertom u Beogradskoj
Filharmoniji 22. juna „[ira
u’tfila“ ozna~i}e 10 godina
svog postojanja. Grupa kombinuje tradicionalnu muziku i posve}enost njenom o~uvanju sa
talentom za fju`n i improvizaciju. „[ira u’tfila“ je imala mnogobrojne koncerte {irom sveta i
u~estvovala je na mnogim festivalima kao {to su Balkan Trafik, Printemps Sefarade, Amsterdam International Jewish
music festival, Exit, Adriatica
Meditteranea i drugi. Godine
2008. grupa je dobila presti`nu
nagradu RASA za najbolju
World Music grupu dok je album, Biviendo en kantando, izdat u martu 2010 u Holandiji,
uvr{ten u Top of the world CD
rubliku magazina Songlines.
8
jun 2010.
Jevrejski
PREGLED
JUBILEJ
Pro{lost pamte, u
budu}nost gledaju
Pre 45 godina sastali su se David Ben Gurion i Konrad Adenauer
re{eni da normalizuju odnose Izraela i Nema~ke
Ambasade Izraela i Nema~ke obele`ile su 45 godina od
uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja. Nj. E. Artur
Kol, ambasador Izraela, i njegov nema~ki kolega Nj. E. Volfram
Mas bili su doma}ini koncerta u Beogradskoj filharmoniji, u kojoj
su istaknute zvanice u`ivale u zvucima nema~kih, jevrejskih i srpskih melodija. Na koncertu su nastupili sopran Talia Or i Elena
Rahelis na klaviru, kao i klarinetista Ognjen Popovi} i pijanista
Ivan Aleksejevi}.
Pre pola veka, marta 1960. godine, u Njujorku su se sastali
izraelski premijer David Ben Gurion i nema~ki kancelar Konrad
Adenauer. Sastanak je odr`an pod senkom istorijskog tereta
Govor Nj. E. gospodina
Artura Kola,
ambasadora Izraela
Ve~eras ste pozvani na jedan neobi~an doga|aj. Obele`avanje godi{njice uspostavljanja
diplomatskih odnosa izme|u dve zemlje iz godine u godinu nije deo protokola. Najzad, diplomatski odnosi predstavljaju normu.
Pa ipak, kada je re~ o na{a dva naroda, ni{ta se ne mo`e smatrati normom.
Dana 27. januara, svet je obele`io me|unarodni dan se}anja na `rtve Holokausta. Tog
dana, pre 65 godina, logorom Au{vic-Birkenau zavladao je muk. Razotkrivene su stvarne
razmere nacisti~ke ma{inerije smrti u logoru
koji }e postati simbol nacisti~kih zlo~ina. Tlo
Evrope natopljeno je krvlju, zemlja pome{ana
sa pepelom {est miliona Jevreja, `rtava jedne
ideologije mr`nje. Nema~ka nacija i njena savest ukaljane su onim {to }e biti otkriveno. Za
obe strane bio je to te`ak teret. Mo`da bi bilo
lak{e da se Nema~ka odlu~ila za poricanje. A
za Jevreje bi bilo sasvim razumljivo da je njihova odluka bila osveta. Nova Nema~ka i dr`ava Izrael odabrali su druga~iji put.
Za mene, ~injenica da ve~eras predstavljam jevrejsku dr`avu kao njen ambasador,
ima i jednu li~nu dimenziju. Ja sam sin pre`i-
Holokausta, ali dvojica lidera bila su odlu~na da gledaju ka
budu}nosti, ne zaboravljaju}i pro{lost.
I pre i posle sastanka bilo je protesta protiv bilo kakvog oblika
pribli`avanja, ali uprkos osetljivosti trenutka, 12. maja 1965.
godine diplomatski odnosi su zvani~no uspostavljeni. Od tada,
nema~ko - izraelski odnosi nastavljaju da ja~aju, obuhvataju}i
brojne oblike saradnje. [efovi diplomatskih misija dve zemlje pre
koncerta obratili su se publici u kojoj su bili i ministar za kulturu
Neboj{a Bradi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karad`ic, kao i brojni predstavnici dilpomatskog kora, verskih institucija, medija i kulture.
velih Holokausta. Moja majka je pre`ivela selekciju na ulaznoj rampi logora Au{vic-Birkenau, i prinudni rad za koji je odabrana. Ponekad zami{ljam kakva je mogla biti budu}nost
brojne porodice mog dede, koji je imao jedanaestoro bra}e; ve}ina ~lanova njihovih porodica je nestala. Tako|e se setim roditelja moje
supruge, koji su imali sre}u da 1938. godine
budu evakuisani iz Nema~ke u Britaniju u tzv.
“de~jem transportu” sa 10.000 druge dece.
^injenica da se njen deda, kao lojalan nema~ki gra|anin borio u prvom svetskom ratu, i dobio gvozdeni krst za hrabrost, nije po{tedela
njegovu porodicu sudbine koju su nacisti namenili jevrejskom narodu.
Upravo zbog toga, pridajemo ogroman
zna~aj ~injenici da je Konrad Adenauer 1951.
godine prihvatio odgovornost nema~kog naroda za zlo~ine Tre}eg Rajha po~injene nad jevrejskim narodom. Zato po{tujemo izjavu
predsednika Horsta Kelera u izraelskom Knesetu u Jerusalimu ”da je odgovornost za Holokaust deo nema~kog identiteta”.
Dragi prijatelji,
Holokaust }e zauvek postavljati pitanje {ta
se dogodilo sa moralnim kompasom ~ove~anstva. U isto vreme, mo`da je izbor koji smo mi
- Nemci i Jevreji, Nema~ka i Izrael – napravili, priroda odnosa koje smo izgradili, na{ mali
doprinos jednoj boljoj budu}nosti ljudske rase. Ako postoji poruka koja prevazilazi granice na{e dve zemlje, a verujem da postoji, to je
poruka o prihvatanju odgovornosti, s jedne
strane i okretanju le|a osveti sa druge. To je
poruka da je se}anje na pro{lost od su{tinskog
zna~aja, ali je jednako va`no obavezivanje za
budu}nost. Se}anje, odgovornost, obavezivanje, obrazovanje, dijalog, saradnja, sve su to
elementi koji su usledili nakon uspostavljanja
diplomatskih odnosa pre 45 godina, kao i na{i
zajedni~ki napori da ove odnose stalno ja~amo.
Kao {to je predsednik [imon Peres rekao u
svom obra}anju Bundestagu 27. januara ove
godine ”most koji je podignut nad provalijom,
izgradile su ruke koje su bolele i ple}a koja su
nosila te`ak teret se}anja”. Te ruke su s vre-
menom izgradile realnost partnerstva, koje se
ogleda u brojnim oblicima saradnje, posetama, zajedni~kim sastancima dveju vlada, i ~itavom nizu aktivnosti.
To je ono {to danas obele`avamo.
@eleo bih da zahvalim Beogradskoj Filharmoniji koja nam je omogu}ila ovaj prostor.
Posebno `elim da zahvalim Vama ambasadore
Mas kao i osoblju obe na{e ambasade na naporima ulo`enim u ovo ve~e, koje je toliko va`no nama, ali verujem i svima koji su se ve~eras ovde okupili.
Govor Nj. E. gospodina
Volframa Masa, ambasadora Nema~ke
@elim najpre da se pridru`im izrazima zahvalnosti Beogradskoj filharmoniji na ustupljenom prostoru, umetnicima gospo|ici Taliji Or, gosp|ici Eleni Rahelis, gosdinu Ognjenu Popovi}u i gospodinu Ivanu Aleksijevi}u,
osoblju dveju ambasada koji su dali svoj doprinos u organizaciji ove ve~eri. Posebno hvala mom kolegi ambasadoru Izraela gospodinu
Arturu Kolu koji je prihvatio da zajedno priredimo ovaj doga|aj.
Cenjeni gosti, ekselencije, ministre Bradi}u, dame i gospodo,
Nijedna zemlja nije savr{ena!
Jevrejski
PREGLED
Neke zemlje je te{ko imati za otad`binu!
A Nema~ku je veoma te{ko imati za otad`binu!
Istorija prve polovine pro{log veka zauvek
}e nas progoniti. Zverstva Drugog svetskog
rata, a naro~ito Holokausta, ostavila su neizbrisiv trag u na{oj istoriji, na{oj zemlji i na{em
narodu. ^ak ako se krivica mo`e smatrati individualnom kategorijom, odgovornost i sram
zauvek }e ostati sa nama.
Niko ne mo`e pobe}i od istorije svoje zemlje. Poricanje ili stav koji se mo`e sa`eti sloganom “kakva god da je, moja je zemlja” definitivno ne dolaze u obzir. Be`anje od istorije
svoje zemlje mo`e pomo}i u pojedina~nim
slu~ajevima, ali nije nikakvo re{enje za jedan
narod. Jedini odr`iv pristup je suo~avanje sa
sopstvenom pro{lo{}u.
U tome nema svrhe porediti se s drugima.
Mi smo morali da se suo~imo isklju~ivo sa
zverstvima po~injenim u ime Nema~ke. U potpunosti priznati monstruoznost zlo~ina bilo je
najmanje {to je trebalo preduzeti. Morali smo
ulo`iti maksimalne napore da sa~uvamo uspomene na `rtve tih zlo~ina. Naravno, ispravno
je bilo ponuditi pomo}, gde god je jo{ pomo}
zna~ila. Ali, jasno je da nema leka zlo~inima
poput genocida. Morala je da postoji jasna i
uverljiva politika koja je dovela do pouka izvu~enih iz pro{losti, morali smo da se obave`emo da }emo posvetiti sve svoje napore kao
pojedinci i kao zemlja da pomognemo da se
istorija ne ponovi. Da bismo bili istinski uverljivi i iskreni, sve to smo morali da preduzmemo bez ikakvih o~ekivanja bilo ~ega zauzvrat.
Sve to smo morali da uradimo ne zato {to je
bilo deo dogovora, ve} zbog toga {to smo prihvatili svoju odgovornost i shvatili da dugujemo sebi samima da se izborimo za novi po~etak.
U takvim okolnostima, to {to je dr`ava Izrael prepoznala novi po~etak s kojim smo u
Nema~koj poku{avali i bila spremna da uspostavi odnose sa Saveznom Republikom Nema~kom bilo je divan gest koji zaslu`uje na{u
najdublju zahvalnost. Dramati~ni preokret u
odnosima izme|u Dr`ave Izrael i Nema~ke
veoma re~ito je opisao govor predsednika [imona Peresa prilikom obra}anja nema~kom
Bundestagu 27. januara 2010. godine, na Me|unarodni dan se}anja na `rtve Holokausta.
On je podsetio na burne reakcije u Izraelu nakon odluke da otpo~nu neposredni pregovori
izme|u Izraela i Nema~ke, po dogovoru Davida Ben Guriona i Konrada Adenauera, re~ima:
“Ben Gurion je ostao pri svojoj odluci: to je
sada neka nova Nema~ka. S njom moramo da
razgovaramo o budu}nosti, a ne samo o pro{losti.” Predsednik Peres nastavio je slede}im
re~ima: “Prijateljstvo koje sklopljeno nije se
razvijalo na ra~un napu{tanja uspomene na
Holokaust, nego iz se}anja na crne ~asove
pro{losti. U pogledu zajedni~ke i ~vrste odluke da gledamo napred – ka horizontu optimizma i nade”
Uspostavljanje diplomatskih odnosa izme|u Dr`ave Izrael i Savezne Republike Nema~ke formalno je ozna~ilo novi po~etak i u diplomatskoj sferi. Kada se danas osvrnemo na tih
45 godina i istovremeno pogledamo u budu}nost koja je pred nama, to ~inimo radi se}anja
na `rtve Holokausta, ali i iz nema~kog ugla
duboke zahvalnosti {to smo na{li partnera koji je bio spreman da nam da drugu {ansu i koji je bio spreman da u~ini iskorak ka nama, kada to zaista nismo mogli o~ekivati. Stoga mislim da imamo sve razloge da se potrudimo da
ova godi{njica ne pro|e neprime}eno. Najlep{e hvala!
9
SIVAN/TAMUZ 5770.
ERIH FROM: PSIHOLOGIJA, SOCIOLOGIJA, JUDAIZAM
Izme|u nezavisnosti
i pokornosti
Osnovni uslov koji ~ovek mora da ispuni da bi se
sjedinio sa `enom je nezavisnost od roditelja, jer je i
praocu Avraamu bilo nare|eno da napusti roditeljski
dom i ode u zemlju koja }e mu biti pokazana
Pi{e: Jelena Kalderon
Marta 2010. navr{ilo se 110 godina od
ro|enja i tri decenije od smrti Eriha Froma,
jednog od najzna~ajnijih socijalnih psihologa, psihoanaliti~ara i humanisti~kih filosofa,
utemeljiva~a Frankfurtske {kole kriti~ke teorije.
Erih From, par excellence intelektalac, prou~avao je `ivot Sigmunda Frojda, pri ~emu je
uz puno po{tovanje Frojdovog dela kritikovao
njegov rad. Bio je i politi~ki aktivan. U delu
„Bekstvo od slobode“, fokus je usmerio na
ljudsku potrebu za iznala`enjem izvora autoriteta i kontrole nad osvajanjem slobode, kao
istinske ljudske potrebe.
Ro|en je u porodici ortodoksnih Jevreja, u
kojoj je bilo rabina i jedan zna~ajan talmudista
u prethodnim generacijama, pa je jevrejska teolo{ka misao na{la zna~ajno mesto u njegovom pogledu na svet. Sopstvena interpretacija
Talmuda, koji je u mladosti po~eo da izu~ava
kod rabina Horovica i Rabinkova, ukr{tena sa
psiholo{kim i socijalnim teorijama, dovela ga
je 1926. godine do napu{tanja ortodoksnog judaizma i do okretanja sekularnim interpretacijama ideja duhovnosti.
Naro~ito je zanimljivo njegovo vi|enje slobode u okviru judaizma, jer From, kao jo{ jedan iz plejade genijalnih nau~nika Jevreja XX
veka, pokazuje da iz dinami~kog odnosa savremene nauke i tradicionalnog jevrejskog u~enja
sledi brilijantan uvid, u ovom slu~aju, u ljudsku prirodu.
^ovek je stvoren po Bo`ijem liku, sa evolutivnim kapacitetom koji nema granice, jer, kako
ka`e hasidsko u~enje, posle stvaranja ~oveka
Bog nije rekao: “I bi dobro”, {to se tuma~i da
~ovek nije zavr{eno bi}e. Naprotiv, ~ovek }e,
vo|en Bo`ijom re~ju zapisanom u Tori i Knjigama proroka, razviti svoju unutarnju prirodu u
istorijskom procesu - pisao je From.
U istorijskom kontinuumu razvoja ljudske
prirode, From prepoznaje nekoliko vrsta veza,
koje bi ~ovek trebalo da prekine da bi postao
slobodan. Re~ je o incestuoznom ropstvu, socijalnom ropstvu i odnosu izme|u nezavisnosti i
pokorosti. U Tori i tradicionalnom rabinskom
u~enju, From nalazi izvore za interpretaciju
svojih psiholo{kih ideja.
Incestuozno ropstvo o kome je re~, odnosi
se na ostvarivanje slobode i nezavisnosti u odnosu na tlo i krv. Pojedinac kao rob prirode postaje sobodan u procesu ostvarivanja sebe kao
~oveka. Spoznajom dobra i zla, Adam i Eva nisu samo izgnani iz Edena nego su i prekinuli
harmoniju s prirodom, zapo~ev{i proces individuacije u istoriji.
Osim ovoga, izlazak iz incestuoznog ropstva, za Froma predstavlja i prekidanje veza sa
^ovek je jadan,
slab i otvoren
sistem –
Erih From
roditeljima. Iz stiha: “Zato }e ostaviti ~ovek
oca svog i mater svoju, i prilepi}e se k `eni
svojoj, i bi}e dvoje jedno telo.” (Postanje,
2:24), on izvodi jasan zaklju~ak da je osnovni
uslov koji ~ovek mora da ispuni da bi se sjedinio sa `enom, nezavisnost od roditelja, jer je i
praocu Avraamu bilo nare|eno da napusti roditeljski dom i ode u zemlju koja }e mu biti pokazana.
Posle pada u egipatsko ropstvo, From u jevrejskoj istoriji prepoznaje jo{ jednu vrstu veze koju }e ~ovek morati da prekine u ostvarivanju svoje potencijalne prirode, a to je socijalno
ropstvo ili veza sa dru{tvom u kojem `ivi.
From se pita da li je prekidanje ove veze, kao
radikalni vid sobode, uop{te mogu}e? U re~ima rabina Eliezera haKapara, u delu Pirke
Avot, IV 29, “Protiv svoje volje ste stvoreni,
protiv svoje volje ste ro|eni, protiv svoje volje
`ivite i protiv svoje volje umirete…’’, From
razume da je ~ovek, iako preodre|en da se razvija u istoriji, bespomo}an zbog nesigurnosti
koju ose}a i istovremene potrebe da spozna apsolutno. Za Froma, ova borba je zapravo pitanje izbora izme|u Boga i idola.
U stalnoj borbi izme|u potrebe za nezavisno{}u i obaveze pot~injavanja, istinska nezavisnost i sloboda se ne osvajaju nepo{tovanjem. Naprotiv, nezavisnost se posti`e aktivnim u~e{}em ~oveka u svetu u kojem `ivi, njegovim razumevanjem i te`njom da postane deo
istog. Da bi ovo postigao ~ovek, po Fromu,
mora da se uzdigne na nivo potpune unutarnje
aktivnosti i produktivnosti.
Interpretiraju}i Toru, Knjige proroka i kasniju jevrejsku tradiciju u kontekstu savremenih psiholo{kih teorija kojima se bavio i ~iji je
tvorac bio, Erih From je zaklju~io da je ~ovek,
iako “jadan i slab, otvoren sistem koji mo`e da
se razvije do ta~ke u kojoj je slobodan.’’ U tom
razvoju, ~ovek mora biti pokoran Bogu.
U~itavanje smisla Fromovog poimanja slobode u judaizmu, iz perspektive XXI veka koji je doneo nove li~ne i kolektivne krize, samo
trideset godina posle njegove smrti, donosi nove izazove ne samo profesionalcima, nego i laicima koji proaktivno `ive, posmatraju i promi{ljaju `ivot.
10
jun 2010.
Jevrejski
PREGLED
TRE]I PORODI^NI SEMINAR U KLADOVU
Dru`enje za pam}enje
Pi{e: Mina Pa{ajli}
Tre}i porodi~ni seminar, odr`an od 29. aprila do 2. maja ove godine u Kladovu u hotelu "\erdap", okupio je rekordan broj u~esnika - 280, ~ak 100 vi{e nego pro{le godine. Me|u njima je bilo 70 dece iz 15 jevrejskih zajednica biv{e Jugoslavije: Subotice, Ni{a, Osijeka, Beograda,
Doboja, Kikinde, Novog Sada, Kragujevca, Sarajeva, Zagreba, Zrenjanina, Pan~eva, Zemuna, Skoplja i Banjaluke.
Tema je ove godine bila "3D - dar, dostignu}e, doprinos".
Sagledavaju}i jevrejsku istoriju nije mogu}e ne setiti se nekih li~nosti, kako sa na{ih, tako i sa drugih prostora, koji su
obele`ili bitne epohe u razvoju judaizma, ali i savremene civilizacije. U~esnici su na seminaru
imali priliku da neke od li~nosti bli`e
upoznaju kroz predavanja, kvizove i
igre. Program je na seminaru bio
odvojen za roditelje i decu, me|utim
nekoliko radionica i programa su
imali zajedno.
Predavanja za roditelje, bake i deke dr`ali su sami u~esnici. Polaznici
su kroz ova predavanja mogli bli`e da
se upoznaju sa li~nostima, kao {to su
Avram, Isak, Mojsije, Golda Meir,
Ilan Ramon, Isak Samokovlija, Isak
Asimov, Oskar Davi~o, Oskar Danon,
Danilo Ki{ i drugi. Kroz interaktivnije radionice, poput kviza, mogli su da
saznaju koje su to poznate li~nosti iz
sveta filma ili muzike Jevreji.
De~iji program nije se mnogo razlikovao od onog za odrasle. Deca su
na zabavan i kreativan na~in saznavala i diskutovala o va`nim li~nostima, koje su oble`ile jevrejsku istoriju - od Avrama, Isaka i Jakova do Icaka Rabina i Golde Meir. Klinci su
kroz kviz saznavali o Jevrejima iz sveta sedme umetnosti, ali
i o Jevrejima mafija{ima, gangsterima i kockarima.
Umetni~ke radionice, poput plesa, glume ili arta, kao i
sportske radionice bile su vrlo pose}ene i organizove. Svi oni
koji su `eleli da se oprobaju u izraelskom plesu ili glumi, na
kraju seminara pokazali su {ta su pripremili. Igrana su i dva
kratka ske~a. Jedan su izveli roditelji, a drugi deca.
Praznik Lag baomer ove godine pao je u dane seminara.
Kako tradicija nala`e, organizovan je izlet. Raspolo`enje je
bilo odli~no. Deca su se igrala se sa vaspita~ima, ljubitelji
fudbala su imali priliku da se istr~e i malo takmi~e, slu{ala se
izraelska muzika, plesalo se, igrale
razne dru{tvene igre i karte... Osoblje
hotela "\erdap" pripremilo je fantasti~nu riblju ~orbu i ro{tilj za ru~ak.
Kao i na svakom seminaru, i ovog
puta obele`en je [abat. Vaspita~i su
pripremili kratak ske~, a potom se
moglo ~uti i o obi~ajima za [abat, za{to se pale sve}e, koje se molitve izgovaraju i kada. Sve devoj~ice i `ene
upalile su sve}u, izgovorene su molitve za vino - kidu{ i za halu - hamoci
i sve~ana [abat ve~era je po~ela.
Poslednjeg dana seminara organizovana je vo`nja brodom po Dunavu.
Na kraju valja napomenuti da velika zasluga za odr`avanje seminara
pripada donatoru JDC-u bez ~ije pomo}i on nikada ne bi mogao biti tako
uspe{no organizovan.
Preko 280 u~esnika `ivelo
je tih nekoliko dana kao
porodica
Jevrejski
PREGLED
11
SIVAN/TAMUZ 5770.
Rekli su o seminaru:
Utisak koji sam ponela sa boravka u Kladovu je nezaboravan. Dru`iti
se sa tako velikom porodicom, a da sve funkci{e besprekorno za svaku je
pohvalu. Zalaganje gospo|e Ele Rojnik, kao i omladine u~inilo je nam
boravak bude veoma prijatan. Omladina nas je pesmom i igrom uveseljavala.
Hvala jo{ jednom, Matilda ^erge
Te{ko je na}i dovoljno re~i da se opi{u na{a poslednja dva dru`enja.
Svi mi, ili ve}ina nas, ima svoje porodice, ali nam je prijala pa`nja i briga
kojom smo bili okru`eni od strane na{ih prijatelja. Boravak u Kladovu,
zaslu`uje posebnu pohvalu. Ne znam da li je bila bolja organizacija i rad
mladih volontera, ili rad i organizacija hotelskog osoblja. Izlet za Lag
Baomer, ve~era za [abat, vo`nja brodom po Dunavu, sve su to nezaboravni utisci. Da ne bih nekog izostavila, hvala svima koji su zaslu`ni za
sve to.
Ksenija Zelen
Izvanredno je mala re~ i nedovoljna da opi{e na{ boravak na seminaru
u Kladovu. Odli~an program po izboru {ta kome odgovara, dru`enje,
ose}aj bliskosti sa svim u~esnicima je nezaboravan. Ne mogu ni da
zamislim koliko truda su organizatori ulo`ili da sve to pro|e bez problema. Svaka pohvala omladincima koji su se nesebi~no i po`rtvovano
anga`ovali da svaki u~esnik bude zadovoljan. Komplimenti Eli koja je
bila koorodinator tako uspelog doga|aja. A {ta re}i za Lag baomer. Lepo
prijatno u`ivanje u prirodi. Re~ju, nenadma{an doga|aj koji }e svima
nama ostati dugo u lepom i prijatnom se}anju. Po`eleti mogu samo jo{
takvih i sli~nih doga|anja, jer u ovo tmurno vreme to je velika iskra
veselja.
Estera Princ-Tomi}
@elim ovim putem da iska`em svoja zapa`anja i zadovoljstvo {to sam
prisustvovala ovakvom skupu. Organizacija je bila besprekorna, zahvaljuju}i na{oj dobroj omladini koja je dala sve od sebe da organizuje
ovako ne{to. Tako|e se zahvaljujem gospo|i Eli Rojnik koja je mnogo
u~inila da seminar u Kladovu uspe. Tako|e, `elim da pohvalim i hotel
\erdap i sve njegove zaposlene za vrlo prijatan boravak. Nadam se da
}emo i slede}i seminar imati u Kladovu. @elim da napomenem da je za
nas starije ovo bio nastavak dru`enja koje smo imali u Banji Vrujici.
Nina E{kenazi
II ME\UNARODNI [AH TURNIR
JEVREJSKIH OP[TINA
Danijelin gambit
Najve}i broj poena osvojila je pripadnica
lep{eg pola Danijela Gruji}
Izve{tava: Robert Kova~
Po drugi put je organizator Me|unarodnog {ahturnira jevrejskih op{tina, Jevrejska op{tina
Subotica, u svojim prostorijama, u nedelju 25.
aprila, ugostila takmi~are iz Jevrejskih op{tina
Beograd, Novi Sad, Pan~evo, Zrenjanin i
Hodmezeva{arhelj (Hódmezövásárhely), koji su
u~estvovali u ekipnom i pojedina~nom prvenstvu
u {ahu. Predsednik Organizacionog odbora turnira
je bio Ivan Hubert, koji rukovodi sekcijom {ahista
u Jevrejskoj op{tini Subotica, a potpredsednik
Du{an Zveki}.
Glavni sudija turnira je bio
me|unarodni sudija FIDE Milorad Maravi}.
Prvenstvo je organizovano prema op{tim
Pravilima FIDE za ubrzani {ah uz kompjutersko
parovanje programa Swiss Perfect.
Rezultati pojedina~no
Prvo mesto – Danijela Gruji} sa 6 poena
(Buch. 32,5);
Drugo mesto - Zdravko Puhalo sa 6 poena
(Buch. 32,0);
Tre}e mesto - Ivan Ujhazi sa 5,5 poena
(Buch. 28,5);
^etvrto mesto - Svetozar Jan~ikin sa 5 poena
(Buch. 31,5);
Peto mesto - Julijus Ve~eri sa 5 poena
(Buch. 28,5)
[esto mesto - Antal Hegedi{ sa 5 poena
(Buch. 21,5).
Tabela ekipnog taki~enja
Moji utisci sa porodi~nog seminara u Kladovu su o~aravaju}i. Takva
organizacija i takva osmi{ljenost se odavno ne pamte. Na seminaru nas
je bilo preko 280 ~lanova JO iz svih krajeva ex Jugoslavije, i svi smo se
slagali kao jedna velika porodica. Bilo je divno ponovo sresti i videti
stare prijatelje sa prethodnih proslava Limmuda, [oleta i ostalih
doga|anja. Organizacija je maksimalno lepo osmi{ljena, svako je mogao
da bira u datom trenutku ~ime }e se baviti, da li }e {etati, sedeti na terasi,
igrati, pevati, upoznati ostale ~lanove zajednica. Razmenjivani su brojevi telefona, adrese, sa obe}anjem da }emo se sresti na drugim proslavama. Bilo je lepo videti ~lanove zajednica u raznim dobima po~ev od
beba, preko vesele razdragane omladine, koja je u`ivala u lepim igrama,
plesovima, pa sve do najstarijeg bra~nog para. Sve u svemu, bilo je
izuzetno lepo i prijatno, u`ivali smo u preobilnoj i raznovrsnoj hrani,
izletima, hotelskom sme{taju i predusretljivo{}u osoblja. Zahvaljujem se
organizatorima i donatoru na ovako uspe{nom i lepom porodi~nom seminaru.
Svetlana Maksimovi}
Jevrejska op{tina Novi Sad sa 19,5 poena osvojila je I mesto;
Jevrejska op{tina Subotica sa 19,5 poena osvojila je II mesto;
Druga ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa 17,5
poena osvojila je III mesto;
Jevrejska op{tina Beograd sa 15,5 poena osvojila je IV mesto;
Jevrejska o{tina Hodmezeva{arhelj sa 15 poena
osvojila je V mesto;
@enska ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa
12,5 poena osvojila je VI mesto;
Tre}a ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa 12
poena osvojila je VII mesto;
Jevrejska op{tina Pan~evo sa 11,5 poena osvojila je VIII mesto i
Jevrejska op{tina Zrenjanin sa 9 poena osvojila
je IX mesto.
12
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
U O^IMA SVETA: “THE JEWISH TRAVELER”
[email protected][ TREVELER“, SVOJEVRSTAN VODI^ KROZ JEVREJSKE ZAJEDNICE I
ZNAMENITOSTI [IROM SVETA OBJAVIO JE OP[IRAN TEKST O POSETI
BEOGRADU KOJI, [email protected], DONOSIMO U SKRA]ENOM OBLIKU
Beograd
Pi{e: Dan Felner
Raspr{ene u centru Beograda, stoje
sablasne, avetinjske lju{ture nekoliko
biv{ih vladinih zgrada. [email protected] bomba{ke kampanje Natoa iz 1999. godine,
koja je dovela do povla~enja srpskih
trupa sa Kosova, u`asan su podsetnik
konflikta koji je, nakon raspada Jugoslavije, progutao Balkan.
Poslednjih 10 godina smanjile su tenzije u regionu i na Srbiju se vi{e ne gleda
kao na politi~kog pariju, a glavni i najve}i grad Srbije, sa oko million i po stanovnika, pojavljuje se kao turisti~ka destinacija, poznata po svom burnom no}nom
`ivotu i kulturi kafi}a.
U centru svega je Knez Mihailova ulica, pe{a~ka zona koja podse}a na La
Ramblu u Barseloni, “napakovana” uli~nim kafi}ima, izvo|a~ima, {tandovima sa
suvenirima, buticima i ukra{ena starim,
neorenesansnim i art nuvo zgradama. Ulica vodi do najistaknutijeg beogradskog
mesta, kalemegdanske citadele, koja datira iz rimskih vremena i sa koje se prostire pogled na u{}e reka Dunava i Save.
Beogradska, mala, ali aktivna jevrejska zajednica ponosi se i sefardskim i
a{kenaskim uticajem. A van Beograda, u
severnom delu Srbije, turisti mogu posetiti dve arhitektonski najsjajnije sinagoge
u isto~noj Evropi.
Istorija
Od vremena kada su prvi put stigli na
ovo podru~je, negde u 10. veku, pa sve do
kolapsa Otomanskog carstva nekih 900
godina kasnije, Jevreji su mnogo bolje
napredovali u Beogradu nego u mnogim
drugim glavnim gradovima Isto~ne Evrope. Beograd je postao uto~i{te za sefardske Jevreje koji su govorili ladino i be`ali od {panske i portugalske inkvizicije.
Oni su se nastanili na Dor}olu, delu grada blizu reke Dunav. A{kenaski Jevreji
stigli su iz Austrougarske i srednje Evrope i `iveli su ju`nije, blizu reke Save.
Jevreji su bili uklju~eni u trgovinu izme|u severnih i ju`nih provincija Otomanskog carstva, imaju}i klju~nu ulogu u
trgovini soli. Sredinom 17. veka beogradska je{iva postala je na{iroko poznata i
zajednica je cvetala.
Nakon oslobo|enja od Turaka, 1830.
godine, `ivot Jevreja u Beogradu, pod
Turisti koji do|u u srpski Beli grad susre{}e se
za treperavim, vibriraju}im no}nim `ivotom,
obnovljenom kulturnom scenom i nepogre{ivim
ose}anjem da kora~aju kroz modernu istoriju
razli~itim vladarima bio je promenljiv,
~as bolji ~as lo{iji. Neki od vladara su
usvojili zakone koji su favorizovali nejevrejske trgovce i zabranjivali Jevrejima
da se bave odre|enim profesijama. U 20.
veku Jevreji su se 1912. i 1913. godine
borili rame uz rame sa Srbima u Balkanskim ratovima, a tako|e i u Prvom svetskom ratu.
Kada su Nemci okupirali Beograd u
aprilu, 1941. godine, u gradu je `ivelo
Jelen
oko 12.000 Jevreja, ve}inom Sefarda. Samo 13 meseci kasnije, Beograd je postao
prvi grad u Evropi koji je progla{en Judenfrei. Najmanje 2.000 Jevreja ubili su
strelja~ki odredi u tranzitnom kampu Topovske {upe, a ostali su ugu{eni u gasnim
kamionima koji su kretali sa Sajmi{ta, logora blizu reke Sava nekada{njeg sajamskog prostora. Samo je 2.000 Jevreja Beograda pre`ivelo Holokaust.
Nakon rata Jevreji su iskusili mnogo
manje antisemitizma u Jugoslaviji nego u
ostalim komunisti~kim zemljama. Ipak su
mnogi od njih napustili zemlju i oti{li u
Izrael ili SAD.
Zajednica
Posetioci }e verovatno `eleti da
do`ive beogradsku kafe kulturu oko
Knez Mihailove. Postoji naizgled
beskrajan red barova i restorana, turisti
se pridru`uju lokalnom stanovni{tvu
piju}i espreso ili vrlo popularno “jelen
pivo”. Uve~e se Beogra|ani lepo obla~e
i masovno izlaze u {etnju, to je balkanska razonoda koja se zove korzo.
Danas u celoj Srbiji ima oko 3.000 Jevreja, od kojih dve tre}ine `ive u Beogradu i njegovoj okolini. Sprovo|enje socijalnih programa za koje sredstva najve}im delom obezbe|uje American Jewish
Joint Distribution Committee, nadzire
krovna organizacija Savez jevrejskih o{tina Srbije (www.savezscg.org). Savez i
Jevrejska op{tina Beograd (www.jobeograd.org), sme{teni su u ku}i koja je sagra|ena 1928. godine za sefardsku zajednicu. Ona se nalazi u starom delu Beograda, dva bloka severoisto~no od Knez Minastavak na strani 17
Jevrejski
PREGLED
SIVAN/TAMUZ 5770.
13
14
jun 2010.
Jevrejski
PREGLED
Jevrejski
PREGLED
SIVAN/TAMUZ 5770.
15
16
jun 2010.
Jevrejski
PREGLED
Jevrejski
PREGLED
U O^IMA SVETA: “THE JEWISH TRAVELER”
nastavak sa strane 12
17
SIVAN/TAMUZ 5770.
Beograd
hajlove. U zgradi se nalaze i Jevrejski
istorijski muzej i de~je pozori{te.
Na desetak minuta hoda od op{tinske
zgrade, u ulici Mar{ala Birjuzova 19, nalazi se jedina aktivna sinagoga u Beogradu, poznata pod nazivom sinagoga u Kosmajskoj ulici kako se ta ulica zvala pre
Drugog svetskog rata. Sinagogu je 1926.
godine otvorila a{kenaska zajednica, a
danas su ve}ina njenih ~lanova Sefardi.
Nacisti nisu hteli da je uni{te ali su je tokom rata koristili kao javnu ku}u. Sinagoga je pod supervizijom Isaka Asiela,
jedinog rabina u Srbiji. Sme{tena je u velikom dvori{tu okru`enom ogradom. Siva zgrada, na ~ijem se vrhu nalazi okrugao prozor sa Davidovom zvezdom, izgra|ena je u neoklasi~nom stilu. U istom
kompleksu su i omladinski centar, sala za
dru`enje, jevrejsko obdani{te, mala klinika i ko{er kuhinja. Obroci se mogu pripremiti i za posetioce.
Jevrejska op{tina Beograd je nejevrejskom okru`enju mo`da najvi{e poznata
po svom horu “Bra}a Baruh”. Hor je
osnovan 1879. godine, kao Srpsko-jevrejsko peva~ko dru{tvo i redovno nastupa na muzi~kim festivalima u Srbiji, pojavljuje se na radiju i televiziji, snima albume sa tradicionalnom jevrejskom muzikom i ~ak je svojevremeno nastupao u
Karnegi holu u Njujorku.
Srbija zaostaje za drugim isto~noevropskim zemljama u restituciji jevrejske
imovine koja je nacionalizovana od strane komunisti~kog re`ima.
izvajao je i spomenike za Jad Va{em u
Izraelu i za koncentracioni logor Dahauu.
U Novom Beogradu nalaze se ostaci
koncentracionog logora Sajmi{te, gde je
oko 8.000 Jevreja, ve}inom `ena i dece,
ubijeno u kamionima du{egupkama. I danas jo{ postoji deo baraka i logorska stra`arska kula. Sredinom 1990. izgra|en je
na obali Save veliki spomenik u znak se}anja na 40.000 `rtava logora Sajmi{te,
Jevreja Srba i Roma.
Jevrejsko groblje je na oko 10 minuta
vo`nje od centra grada i na njemu se nalazi jo{ jedan spomenik Holokausta. Menoru ispred dve velike kamene plo~e, postavila je 1952. godine jugoslovenska
vlada uz podr{ku jevrejske op{tine.
Na groblju je, tako|e, impresivan spomenik jevrejskim vojnicima poginulim u
Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
Zemun, predgra|e Beograda preko reke Dunav, bio je ju`na predstra`a Austrougarskog carstva u vreme turske vladavine Beogradom. [armantan grad sa oko
150.000 stanovnika, velikim brojem istorijskih zgrada, kaldrmisanih ulica i spektakularnim pogledom preko reke na Beograd. U Zemunu je, u Ulici Rabina Alkalaja 5, godine 1850. izgra|ena a{kenaska
sinagoga koja i dalje postoji, ali je u vlasni{tvu grada i trenutno se u njoj nalazi
restoran tradicionalne srpske kuhinje. Jevrejska op{tina Zemun, blizu sinagoge,
poku{ava da sakupi sredstva da je otkupi.
Znamenitosti
Obilasci van Beograda
Dobar po~etak za obilazak je Jevrejski
istorijski muzej na prvom spratu zgrade
Jevrejske op{tine Beograd. Osnovan
1948. godine, bele`i istoriju Jevreja iz
cele biv{e Jugoslavije i prikazuje impresivnu kolekciju Judaike, uklju~uju}i i
Megilat Ester iz Portugalije iz 17. veka.
Muzej, tako|e, poseduje bazu podataka
ro|enja, ven~anja i smrti Jevreja iz Beograda od sredine 19. veka do 1941. godine.
Od jevrejske op{tine Beograd kratka
{etnja nizbrdo prema reci Dunav vodi
pravo u Dor}ol, nekada{nju jevrejsku ~etvrt. Njegov nukleus, Jevrejska ulica postoji i danas, kao i zgrada koja je nekada
bila mesto jevrejskih udru`enja Oneg {abat i Gemilut hasadim. Na fasadi `uto
ljubi~aste zgrade u Jevrejskoj 16 u kojoj
se sada se nalazi Cinema Rex pozori{te,
iznad dve velike Davidove zvezde urezan je Psalm 71 na hebrejskom i srpskom
jeziku.
Na Dor}olu, sa pogledom na Dunav,
nalazi se, tako|e, mo}an spomenik Holokausta “Menora u plamenu”, posve}en
1990. godine. Autor vajar Nandor Glid,
Od Beograda je potrebno dva sata kolima do Subotice koja je samo {est milja
od ma|arske granice. Blizu gradskog
centra je veli~anstvena sinagoga izgra|e-
Li~nosti
Mo{e Pijade, prisan Titov prijatelj,
koji je dosegao najvi{e pozicije u
jugoslovenskoj vladi pedesetih godina,
ro|en je u Beogradu, 1890. godine u uticajnoj sefradskoj porodici. Godine 1925.
bio je osu|en na 14 godina robije zbog
svojih prokomunisti~kih opredeljenja.
Kasnije se borio sa partizanima protiv
nacista, a 1954. izabran je za predsednika jugoslovenskog parlamenta.
Danilo Ki{, ~iji je otac bio ma|arski
Jevrejin, smatra se jednim od najzna~ajnijih jugoslovenskih knji`evnika 20. veka.
Ro|en 1935. godine u Subotici, Ki{ je
pisao romane, kratke pri~e i poeziju na
srpskohrvatskom jeziku. Njegova najpoznatija dela Enciklopedija Mrtvih
((Northwestern University Press), i
Grobnica za Borisa Davidovi~a (Dalkey
Archive Press), prevedena su na engleski
jezik.
Pionir Cionizma, Teodor Hercl
ro|en je u Budimpe{ti, ali je njegova
porodica poreklom iz Zemuna, i njegovi deda i baba su sahranjeni na jevrejskom groblju u Zemunu.
na 1902. godine - jedan od najlep{ih primeraka art nuvo evropske arhitekture.
Glavni ulaz je iz Jakab i Komor ulice koje su ime dobile po ma|arskim arhitektama Jevrejima, projektantima sinagoge i
gradske ku}e. Ima pet kupola oblo`enih
zeleno`utim plo~icama, na ~ijim se vrhovima nalazi Davidova zvezda, dok su u
unutra{njosti murali nadahnuti narodnom
umetno{}u, i brojni vitra`i.
Sinagoga je nekada okupljala 1.500
vernika. Zapu{tena je nakon Drugog
svetskog rata i poslednji put je kori{}ena
za versku slu`bu kasne 1940. godine. Renovacija je po~ela 1980., ali ostalo je jo{
mnogo da se uradi. Jevrejska op{tina Subotica prikuplja sredstva za obnovu zajedno sa op{tinskom vladom koja je vlasnik ove zgrade.
Odmah do sinagoge, u Ulici Dimitrija
Tucovica 13, su kancelarije Jevrejske op{tine i mala, aktivna sinagoga za 250 suboti~kih Jevreja. Nema rabina, a {abat
slu`bu vodi hazan.
Novi Sad, glavni grad Vojvodine i
drugi najve}i grad u Srbiji, nalazi se na
pola puta izme|u Beograda i Subotice.
Sinagogu u Ulici jevrejskoj 9 projektovao je Lipot Bumhorn, ma|arski arhitekta jevrejskog porekla. Otvorena je
1909. godine nekoliko blokova dalje od
novosadskog glavnog trga. Izgra|ena je
u neo klasi~nom stilu sa tamno `utim ciglama, a na fasadi je velikim hebrejskim
slovima napisano : “Ovo je ku}a bogoslu`enja za sve narode”. Unutar zgrade
svetili{te ima nekoliko zadivljuju}ih
prozorskih vitra`a. Ve}ina Jevreja Novog Sada koji su pre`iveli Holokaust
emigrirali su u Izrael, a sinagoga je
1991. godine predata gradu i sada se koristi kao koncertna sala.
18
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
SARADNJA
Kad se ho}e...
Neguju}i jevrejsko groblje, Be~ejci pokazali koliko dr`e, ne samo do
uspomene na kom{ije kojih vi{e nema nego i do sebe i svog ugleda
Pi{e: Fe|a Fi{l
Nakon nekoliko kontakata sa Vladimirom Mesaro{em, ~lanom Op{tinskog
ve}a Be~eja, predsednica Jevrejske op{tine Novi Sad dr Ana Frenkel pozvana
je u posetu. Ponajvi{e Mesaro{evim zalaganjem obavljeni su zama{ni radovi
na Jevrejskom groblju u Be~eju.
Ana Frenkel se odazvala pozivu i, sa
Fedorom Fi{lom, ~lanom Izvr{nog odbora Saveza Jevrejskih op{tina Srbije, sastala se 20. aprila u prostorijama Op{tine
Be~ej sa Budislavom Meduri}em, zamenikom predsednika Op{tine Be~ej, Du{anom Jovanovi}em, predsednikom Skup{tine Op{tine Be~ej i Vladimirom Mesaro{em.
U srda~noj i prijateljskoj atmosferi,
predsednica JONS izarazila je zadovoljstvo inicijativama i aktivnostima preduzetim na Jevrejskom groblju u Be~eju i
drugim Jevrejskim grobljima na teritoriji
te op{tine, a doma}ini su najavili nastavak tih aktivnosti kao i
pokretanje novih, kojima bi se
obnovile uspomene na Jevreje –
gra|ane Be~eja i njihovo postojanje u tom gradu. Izme|u ostalog, Be~ejci }e obele`iti i mesto
na kojem je nekada bila sinagoga .
Op{tina Be~ej je, u~e{}em u
odre|enim aktivnostima i fondovima za zapo{ljavanje, uspela
da obezbedi sredstva za ~i{}enje
jevrejskog groblja i utro{ila ih
na odgovaraju}i na~in. Ono na
~emu }e ~elni ljudi Be~eja insistirati u narednom periodu je
o~uvanje postignutog stanja, {to
je bila glavna tema razgovora. U
razgovorima je, tako|e, spomenuta i tema saradnje Op{tine
Be~ej i Jevrejske op{tine Novi
Sad i sagovornici su se slo`ili da
za to postoje velike mogu}nosti.
Posle razgovora, gosti iz Novog Sada obi{li su mesto na kojem je bila sinagoga kao i Jevrejska groblja u Be~ej i Ba~kom Petrovom Selu. Groblje u
Ba~kom Petrovom Selu ogra|eno je zidom sa svih strana, tako da su nepo`eljne posete u ozbiljnoj meri spre~ene. Tako|e, groblje i grobovi su ure|eni,
trava poko{ena, a svi spomenici stoje uspravno na svojim mestima, me|u njima i
Tako se ~uva uspomena –
dr Ana Frenkel
i Vladimir Mesaro{
oni koji su bili polomljeni. Veliku zaslugu za to imaju gospoda Fi{er Matijas, koji je znala~ki vodio finansijski aspekt ure|enja groblja i Zolika Ki{, sekretar Mesne zajednice Ba~ko Petrovo Selo, koji je
odradio operativni deo posla.
I u Be~eju se vidi ogroman
napredak u ure|enju Jevrejskog groblja. Ono je, kao i
groblje u Ba~kom Petrovom
Selu, ome|eno zidom, samo je
razlika u tome da je u Be~eju
zid na nekoliko mesta prekinut
i ne predstavlja posebnu za{titu. To je iza{lo na videlo tek
kada je prostor groblja o~i{}en
od korova i otpadaka, mahom
odba~enih traktorskih guma.
Sada se na groblju zapa`aju
dve povr{ine – jedna je deo na
kojem se nalaze grobovi i
grobnice, naj~e{}e ozbiljnog
umetni~kog i zanatskog dometa, a druga je slobodan prostor,
koji se sada ukazao u svoj svojoj veli~ini. Sve to svedo~i ne
samo o ozbiljnom radu op{tinara nego i o tome da se njegovi rezultati pa`ljivo ~uvaju.
U planu je da se o~i{}ena povr{ina zaore i obradi, a da se
prostor u potpunosti zatvori.
To }e svakako obeshrabriti nesavesne da one~iste taj prostor.
Poseta Be~eju i ono {to su predstavnici JONS na licu mesta videli ohrabruje.
Op{tina Be~ej pru`a ruke saradnje, koja
se mora prihvatiti.
Jevrejski
PREGLED
19
SIVAN/TAMUZ 5770.
SARADNJA
[ta zna dete…
Kovilj ima svega 5.600 `itelja, ali veli~ina jednog grada
ne meri se samo brojem njegovih stanovnika
Pi{e: Fe|a Fi{l
U praskozorje ili, mo`da, ne{to malo posle, dr Ana Frenkl, predsednica
Jevrejske op{tine Novi Sad i potpisnik
ovih redova, ~lan Izvr{nog odbora
SJOS, uputili su se nedavno ka Kovilju, selu nadomak Novog Sada. Put nije bio duga~ak, ali bi odredi{te bilo bli`e da sunce nije tuklo pravo u o~i primoravaju}i ih na oprez da ne proma{e
isklju~enje sa autoputa pa zavr{e kod
Be{ke ili, ne daj bo`e, In|ije.
Kovilj nije veliko mesto i Kovilj~ani
ga sigurno ne smatraju selom kao {to to
ne bi trebalo da ~ini ni pravi Novosa|anin. U njemu `ivi oko 5.600 ljudi i organizovan je kao Mesna zajednica. Mesna
zajednica vodi ra~una o svom mestu, njegovim ulicama, drvoredima, ~isto}i, ritu,
zemlji, onoj ba~koj, plodnoj i Kovilj~anima – me{tanima, njihovoj zabavi, kulturi, poslovima, potrebama.
Goste iz JONS kod pumpe je sa~ekala
Mesna zajednica. Istina, nije cela (a i kako bi) nego preko svog predstavnika, ali
ne bilo kog nego predsednika li~no, stasitog, lepog urednog, kratko pod{i{anog de~aka. Pokupio je sve veselje ovog sveta, sve {iroke osmehe Ba~ke, Novog Sada i svog Kovilja. To je ^eda \aji}. Studira elektrotehniku i nedavno je izabran
za predsednika Saveta mesne zajednice.
Pun je ideja i dobre volje da za dobro
svojih me{tana i drugih ljudi iz {ire i u`e
okoline u~ini sve ono dobro {to mo`e.
Pozvao predstavnike JO Novi Sad da se
savetuje sa njima i poka`e im kako je po~eo da ure|uje Jevrejsko groblje u svom
mestu.
Od benzinske pumpe na ulazu u Kovilj, gosti i doma}in krenuli su prema tamo{njem Jevrejskom groblju. Da bi do
tamo stigli morali su pro}i kroz celo mesto, pored pijace, pa pored {kole, obdani{ta... Sa gotovo svakog od`aka za~u|ene
rode su pratile kratku kolonu automobila
upu}uju}i je, mo`da, kljunovima u pravom smeru. Na kraju sela, kako je to ve}
pravilo, nalazi se groblje. Seosko. Ure|eno je, sa savremenom, novom kapelom,
za koju }e se doma}in potruditi da se u
potpunosti dovr{i i po~ne da slu`i svrsi.
Oko groblja su njive. Uzorana ba~ka
zemlja. Po „leniji“, na istok (sunce i dalje ide u o~i), sti`e se do „brega“. Nema
ga vi{e od {est metara, ali je za Vojvodinu to ve} brdo. Izdaleka se vidi da je zaraslo u {iblje, grmlje i korov, ali da po-
stoji i iskr~eni pojas iz kojeg vire spomenici. Doma}in, uzbu|en i ponosan, pri~a
kako je do{ao do podataka o lokaciji groblja, kako je tragao po razli~itim papirima i se}anjima, a onda je prona{ao spomenike i organizovao kr~enje okolnog
korova.
Cilj je postignut. Gostima se pred o~i-
De~ko koji dr`i obe}anja
– ^eda \aji}, predsednik Saveta MZ Kovilj
ma ukazalo petnaestak spomenika, malo
nakrivljenih, malo izmetnutih sa svog
mesta, a malo i polomljenih, sa obeliskom po strani od grobnice ili grobnog
mesta. Negde se naziru humke, ponegde
i izgra|eni okvir od cigle. Zarastao je u
travu, poljsko cve}e ga sen~i. Spomenici
govore: „J. Gabor Steinitz, umro 1901.
godine, njegova `ena Rosalie Steinitz
geb. (ro|ena) Schönaug, Marberger Rozalia, Leopold Lob, ro|. 1867...“
Ima jo{. Za istra`ivanja, pore|enja,
zaklju~ivanja, eventualna pronala`enja
porodi~nih korena i veza – naglas komentari{u gosti, a predsednik ^eda \aji}, pa`ljivo slu{a i prati njihova razmi{ljanja.
Na kraju, u predahu i hladu terase, sumiraju se utisci. Groblja su, zna se i spomenici, istorijski relikti, ona pri~aju o
mestima i ljudima, njihovoj prirodi, porodicama, odnosima o `ivotu u pro{lim
vremenima. Zato }e Mesna zajednica nastaviti radove na Jevrejskom groblju,
onoliko koliko joj to prilike dopu{taju.
O~isti}e korov do kraja, podi}i }e poru{ene spomenike, sastaviti polomljene,
urediti prostor. Planovi su zama{ni, i ambicije, a volja je nepresu{na i sve se ~ini
da }e se, mo`da, nevolje koje prate svaki
projekat, i mo}i prevazi}i.
A onda, u~i}emo nove generacije na
senima i iskustvima pro{lih.
Korova nema vi{e –
jevrejsko groblje u Kovilju
[email protected] SE!
Simha-Sida ro|. Alkalaj
Molimo svakoga ko ima bilo kakvu informaciju o Simhi-Sidi, devoja~ko
prezime Alkalaj, ro|. 28. juna 1922. u Sarajevu, od oca Mojse-Morica Alkalaja
i majke Rifke, da se javi u SJOS Aronu Albahariju na telefon 011 26 24 359 ili
011 26 21 837. Simha je posle rata `ivela u Beogradu, verovatno pod drugim,
udatim, prezimenom.
20
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
BISERI TRADICIJE
Ve~no
svetlo
zapadne
lampe
Priredila: Danijela Danon
Danas u ve}ini sinagoga iznad ormara u
kojem se nalaze Tore gori svetlo koje se
nikad ne gasi. Izvorno je ovo svetlo bilo
deo sedmokrake menore koja se nalazila
na centralnom mestu Solomonovog i Drugog hrama. Ono {to danas zovemo “ve~ito
svetlo” (ner tamid na hebrejskom) u vreme
Hrama je predstavljalo najzapadniji krak
originalne sedmokrake menore koja se zato zvala i “zapadna lampa” ili ner maaravi
(Mi{na, Tamid 6:1). U nju je stalno dolivano ulje da bi neprekidno gorela. Glavna
funkcija ovog kraka je da bude {ama{,(poslu`itelj), izvor svetla iz kojeg }e upaliti
ostalih {est krakova koji su svakodnevno
ga{eni da bi se mogli o~istiti. Ve~ito svetlo
u dana{njim sinagogama simbolizuje {ama{a one menore koja je stajala u drevnom Hramu.
Dozvoljeno je zamrznuti
meso, ali...
Meso mora da se ka{erira jer je prema
biblijskom zakonu (III Knjiga Mojsijeva,
7:26-27) zabranjeno jesti krv. Pre kuvanja, neophodno je da iz mesa koja je zaklano po ritualnim propisima istekne {to
je mogu}e vi{e krvi (ovo ne va`i za pe~enje na otvorenoj vatri ili ro{tilju, jer prilikom takve obrade mesa sva krv iskaplje).
Proces ka{eriranja sastoji se prvo od
pranja mesa. Nakon {to je oprano, stavlja se u veliku posudu punu vode i potapa se pola sata da bi smek{alo i bolje
upilo so. Voda mora da pokrije meso.
Nakon toga meso se stavlja na dasku sa
`lebom koja je postavljena pod nagibom
tako da se iz njega iscuri sva te~nost.
Meso se onda sa svih strana dobro posoli krupnom solju i ostavi na dasci jedan
sat. Krupna so se koristi jer vrlo dobro
upija krv iz mesa. Potom se meso ispire
u dve vode i tek tada se smatra ka{eriranim i spremnim za kuvanje. Iz gore re-
~enog jasno je za{to d`igerica ne mo`e
biti ka{erirana. S obzirom na to da je
ona zasi}ena krvlju koje nikakvo ka{eriranje ne mo`e izvu}i, postoji samo jedan na~in na koji se ona mo`e pripremiti za jelo. To je pe~enje na otvorenoj vatri (ro{tilju). Tek nakon toga ona se mo`e kuvati ili pripremiti na neki drugi `eljeni na~in.
Iz istog razloga nije dozvoljeno umo~iti
zaklanu `ivinu (pile, gusku, patku, itd.) u
vrelu vodu da bi se lak{e odvojilo perje.
Svako meso koje je o{ureno pre ka{eriranja
postaje terajfa (ne~isto), jer se krv u njemu
zgusne nakon {to se ohladi. Zato se `ivina
~erupa „na suvo“.
Ako se meso zamrzne pre ka{eriranja,
krv }e se smrznuti, {to }e u~initi nemogu}im da se u potpunosti naknadno odstrani
potapanjem u vodu i soljenjem. Meso je,
dakle, dozvoljeno zamrznuti pre ka{eriranja samo ako nameravamo da ga pe~emo
na otvorenoj vatri.
[abat,
najva`niji praznik
[abat se smatra najva`nijim danom u
jevrejskom kalendaru, va`nijim ~ak i od
Jom Kipura. Biblija iznosi da je kazna za
skrnavljivanje [abata najstro`a mogu}a.
Dok je kazna za oskrnavljivanje Jom Kipura samo ekskomunikacija, „I svakoga
ko bi radio kakav posao u taj dan Ja }u
zatrti u narodu njegovom“ (III Knjiga
Mojsijeva 23:30), kazna za oskrnavljivanje [abata je smrt „Ko god radi kakav posao u dan subotnji kazni}e se smr}u“ (II
Knjiga Mojsijeva 31:15).
Kuvanje na praznik
Biblija izri~ito zabranjuje paljenje vatre na [abat. „Vatra se ne}e lo`iti u stanovima va{im u dan subotnji“ (II Knjiga
Mojsijeva 35:3). Iz tog razloga je kuvanje
na [abat zabranjeno. Po{to je paljenje va-
tre dozvoljeno za praznike (izuzev za Jom
Kipur), kuvanje je samim tim tako|e dozvoljeno. No bez obzira na ovaj propis,
kad god je to mogu}e, Jevreji pripremaju
hranu za praznike unapred.
Beli stolnjak
Talmud (Pesahim 100b, Tosefot) obja{njava da obi~aj prekrivanja stola za [abat belim stoljnjakom predstavlja uspomenu na manu koja je pokrivala zemlju
tokom ~etrdesetogodi{njeg lutanja Izraeli}ana pustinjom. Drugo obja{njenje je da
su dva niza hleba (u {atoru-Tabernakulu,
u kojem je stajao starozavetni kov~eg,
sve{tenici drevnog Izraela su svakog [abata stavljali 12 vekni hleba) uvek stavljana na „~ist sto“, kako to Biblija navodi. Belo je simbol ~istote.
Sve}a sa dva fitilja
Havdala je hevbrejska re~ koja zna~i
„odvajanje, razdvajanje“. Havdala obred
tokom kojeg se recituje blagoslov nad vinom, sve}ama i za~inima, je upravo obred razdvajanja. On razdvaja sveto ([abat) od profanog (ostatka sedmice), sveti
[abat od zemaljskih, svetovnih poslova
tokom radne nedelje. Poreklo ovog obreda datira iz 4. i 5. veka p. n. e. (Talmud,
Berahot, 33a)
Obi~aj je da se tom prilikom blagoslov
izgovora nad sve}om koja je u obliku pletenice i ima dva fitilja. U drevna vremena, tokom ceremonije Havdala, blagoslov
se izgovarao nad dve upaljene sve}e zato
{to molitva koristi mno`inu za re~ svetlo:
„Blagosloven da si Ti...koji si stvorio svetlosti vatre“ („bore meore ae{“). Danas se
umesto dve sve}e koristi jedna koja je
upletena u pletenicu i ima dva fitilja. Ona
pru`a svetlo koje nalikuje buktinji i tako
ispunjava stih iz Psalama „Zapovest je
Gospodnja ~ista, ona o~i prosvetljuje“
(Psalam, 19:9).
Jevrejski
PREGLED
21
SIVAN/TAMUZ 5770.
PRAZNICI, OBI^AJI, MOLITVE
[iva asar betamuz
Pi{e: Ana Rolinger
Post „[iva asar betamuz“ po~inje 17.
(29. jun) i traje do 9. ava (19. jul) . [iva
asar betamuz je jedan od ~etiri zna~ajna
posta: Ti{a beav (19. jul), Com gedalja
(12. septembar) i Asara betevet (17. decembar).
Ukoliko post pada na [abat pomera se
na Jom ri{on ili Jom alef odnosno nedelju.
Na 17. tamuz dogodilo se nekoliko po
Jevreje tragi~nih doga|aja:
- Videv{i Jevreje kako se klanjaju zlatnom teletu, Mojsije je pri silasku sa planine Sinaj slomio plo~e sa deset Bo`ijih
zapovesti (II Knjiga Mojsijeva, 32:19).
- Toga dana (Taanit, 28b) Jevreji su bili prisiljeni da zbog opsade Jerusalima od
strane vavilonskog kralja Navukodonosora i nemogu}nosti da nabave ovce, prekinu redovno dnevno prino{enje `rtava (Tamid). Nakon mnogo meseci opsade, slede}e, 586. godine p.n.e., zidovi Jerusalima su probijeni i Jerusalim je osvojen.
- U Bibliji (Melahim II, 21:7) nalazimo da je na ovaj datum, kralj Mena{e, jedan od najgorih jevrejskih kraljeva, stavio idola u svetili{te Hrama. Apostomos,
kapetan rimske vojske, u~inio je isto i
javno je spalio svitke Tore. (Masehet, Taanit, 28b). Oba dela smatraju se otvorenim bogohuljenjem i skrnavljenjem.
- Rimljani su u 69. n.e. probili zidine
Jerusalima, a 9. ava, tri nedelje kasnije,
posle hrabre borbe Jevreja, Rimljani su
70. godine n.e.razorili i drugi Hram.
- Mnogo godina kasnije ovaj datum je
nastavio da donosi nesre}u Jevrejima.
Godine 1391. u Toledu i Jaenu u [paniji
ubijeno je vi{e od 4,000 Jevreja, a 1559.
godine spaljen je i oplja~kan Jevrejski
kvart u Pragu.
Post 17. tamuza je priprema za pokajanje, podsticanje na{eg srca na promi{ljanje i slu`i kao opomena za u~injena lo{a
dela na{ih predaka, koja mi nastavljamo
da ~inimo i koja su uzrok svih na{ih nevolja. Kao se}anje na nesre}ne doga|aje
koji su zadesili jevrejski narod mi treba
da pobolj{amo na{e pona{anje i delovanje i to „tako {to }emo priznati na{u gre{nost i gre{nost na{ih otaca“ (III knjiga
Mojsijeva, 26:40). Na{a je sveta du`nost
da ispitamo na{a neprimerena dela i da se
zaista pokajemo. Post sam za sebe nije
najva`nija stvar. Prorok Jona ka`e: „I
Bog vidi njihova dela“(Jona, 3:10), a na{i mudri rabini su rekli: „I Bog vidi dela
onih koji su skrenuli sa pravog puta“ (Taanit 16a)
Dana 9. ava se proslavljaju uspomene
na: ro|endan Mojsija, koji je poslao iz-
„Tako {to }emo priznati na{u
gre{nost i gre{nost na{ih
otaca“ – pred Zidom pla~a
vidnicu u Kanaan, a ceo Izrael je plakao
veruju}i u lo{e vesti koje }e izvidnica doneti. Odmah zatim Bog je odlu~io da
Mojsije ne}e u}i u obe}anu zemlju. Ovaj
dan je Bog izdvojio kao dan `alosti i za
budu}e generacije. Prvi Hram je razoren.
Grad Bethar, u kojem je `ivelo mno{tvo
Jevreja, osvojile su rimske legije (za vreme revolucije Bar Kohbe 135 godine), a
prorok Jeremija, ka`e: „Cion }e biti preoran u polje“ (Jeremija, 26:18).
Obi~aji za [iva
asar betamuz
U ovom periodu veoma religiozni Jevreji izbegavaju zabave i veselja. Nije dozvoljeno zapo~injanje gradnje objekata za
zabavu pa ni za li~nu udobnost (vikendica,
letnjikovci itd.), kupovina nove garderobe,
peglanje ode}e, se~enje kose, brijanje, slu{anje muzike kao i obavljanje ven~anja.
U dane posta zdravi de~aci (starosti
bar micva – 13 godina) i devoj~ice (starosti bat micva – 12 godina), kao i odrasli
treba da se uzdr`e od hrane i pi}a od svanu}a do zalaska sunca. Bolesne osobe treba da se posavetuju sa rabinom da li da
poste s obzirom na to da bi post mogao da
pogor{a njihovo ionako naru{eno zdra-
vlje. Za trudnice i dojilje propisi su ne{to
bla`i: uzdr`avanje od mesa, `estokih pi}a
i luksuznije hrane.
Poslednjih devet dana tronedeljnog
posta je vreme intenzivnog posta koje
podrazumeva uzdr`avanje od mesnih
proizvoda i vina (osim na [abat), kupanja, izuzev iz medicinskih razloga, pranja
i ~i{}enja ode}e kao i davanje ode}e nejevrejima na pranje. (Jevreji mogu da peru
i ~iste ode}u nejevreja). U ~ast [abata dozvoljeno je stavljanje belog stolnjaka,
promena pe{kira kao i obla~enje lanenih
odela.
Na 9. av, poslednji dan tronedeljnog
posta [iva asar betamuz vernici odlaze u
Bet kneset - sinagogu. Oltar je prekriven
crnim pokriva~em u znak `alosti, a svi
ukrasni predmeti se sklanjaju iz hrama.
Za vreme ~itanja tu`balica izuvaju se cipele, a vernici sede na niskim klupama ili
na podu. Osim uzdr`avanja od hrane uzdr`avamo se i od ostalih zadovoljstava,
obuvanja ko`ne obu}e, kupanja, kori{}enja mirisa, losiona, krema, balsama i uop{te svakog ulep{avanja. Obi~aj je da se na
9. av pose}uju grobovi srodnika.
Molitve
Za vreme jutarnje molitve izgovaramo
„Selihot“ (specijalna molitva koja se izgovara u dane posta). Ujutro i uve~e se
~itaju delovi iz „[emot“ - Imena (II Knjiga Mojsijeva,31:11-14; 34:1-10), a uve~e
se ~itaju i delovi iz proroka Isaije (Isaija
55:6 – 56:8).
„Avinu malkenu“ (na{ otac – kao i
„Avraham avinu“), izgovaraju se za vreme jutarnje i ve~ernje molitve.
Za vreme popodnevne molitve „Amidah“, izgovara se i „Anenu“, mali deo koji je dodat na „[emone esre“ (18 blagoslova koji ~ine glavni deo molitve koja se
izgovara stoje}i licem okrenutim prema
Izraelu), (I Knjiga kraljeva, 8:48), kao i
blagoslov „[ema kolenu“ - dnevno ispovedanje vere koje se izgovara ujutro, uve~e i pred odlazak na spavanje.
Izme|u 17. tamuza i 9. ava su tri [abata. Na [abat ~itamo: „Divre Jirmejahu“ re~i Jeremije, (Jeremija,1:1); „[imeu devar Adonaj“ - ~uj re~ Boga, (Jeremija
2:4); i „Hazan Je{ajau - Vizija proroka
Isaije, (Isaija, 1:1). Ukoliko novi mesec u
mesecu av pada na [abat ~ita se haftara
„Ha{amajim kise“ - nebo je moj presto.
Zahvalnost SJOS
Donator iz @eneve ([vajcarska) Haim Mile Pinkas, poslao je ovih dana Savezu
jevrejskih op{tina Srbije 1.000 evra s tim da se Jevrejskom istorijskom muzeju,
izdava~koj delatnosti i Socijalnoj slu`bi rasporedi po 200, a Hevra kadi{i 400.
Savez najtoplije zahvaljuje gospodinu Pinkasu na donaciji.
22
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
VESTI
IZ IZRAELA
Vandalizovane sinagoge
u Raanani
U razmaku od nedelju dana vandalizovane su dve neortodoksne sinagoge u
izraelskom gradu Raanani. Dana 20 maja
ciglama su razbijena dva prozora na Masorti - konzervativnoj sinagogi. Samo nedelju dana ranije razbijeno je nekoliko
prozora na reformnoj sinagogi, Keilat Raanan [mueli Centru.
Obe kongregacije su ulo`ile `albu policiji ali do sada istraga nije dala nikakve
rezultate.
Lokalna vlast u Raanani izjavila je da
vrlo strogo gleda na svaki poku{aj vandalizovanja javnih zgrada. Gradon~elnik
Raanane nalo`io je pove}ano obezbe|ivanje pomenutih sinagoga.
Neobi~ni posetilac
Sivi kit koji je zalutao prime}en je 8.
maja u Sredozemnom moru blizu obale
Tel Aviva, prvi put u poslednjih 200 godina. Druge vrste kitova se s vremena na
vreme mogu videti u Sredozemlju.
Izgleda da je kit pratio ruski brod koji
je iz Turske uplovio u luku u Haifi. Sivi
kitovi `ive u severnom Pacifiku i svake
jeseni migriraju u toplije vode Meksika.
Neki nau~nici veruju da je kit pro{ao
kroz severnozapadni prolaz koji povezuje
Pacifik sa Atlantskim okeanom. U pro{losti je put kroz Arkti~ko more bio tokom
cele godine blokiran ledom ali sada, zbog
globalnog zagrevanja, postaje prohodan u
odre|eno vreme tokom godine.
Kit je napustio zaliv Haife pet dana nakon {to je stigao, bez ikakve pomo}i nau~nika.
- Tokom `ivota sivi kit prevali put koji je jednak putu do meseca i nazad. Me|utim pojavljivanje ovog kita u Haifi
ukazuje na to da je on, prevaliv{i ovoliko
rastojanje, prema{io sve dosada{nje rekorde - rekao je stru~njak za kitove Nikola Hod`ins.
Kralj je zba~en
Burger king }e ovog leta zatvoriti svoja vrata u Izraelu nakon {to je izgubio bitku u konkurenciji sa lokalnim lancem
hamburgera.
Pedeset i pet Burger king restorana brze hrane bi}e renovirani i ponovo otvore-
Tel Aviv
zabranio
oblakodere
ni pod imenom Izraelski burger ran~ restorani.
Burger ran~ se prvi ut pojavio u Izraelu 1970. godine i imao je dva ogranka u
Tel Avivu. Kada je 1993. Mek Donalds
u{ao u izraelsko tr`i{te brze hrane, Burger ran~ je ve} imao oko 50 restorana {to
je bio najve}i lanac restorana u zemlji. Izgleda da Izraelci vi{e vole svoj na~in pripremanja hamburgera od ameri~kog pripremanja Burger kinga.
Burger King se tako pridru`io Starbuksu i Vendi i Dankin krofnama kao
amer~kim fran{izama koje nisu uspele da
opstanu na izraelskom tr`i{tu.
Iste nedelje kada je Burger king objavio da se povla~i, Mek Donalds u Izraelu
je objavio da }e na tr`i{te izbaciti novi niskokalori~ni hamburger. Izraelski Big
Mek ve} ima 30% manje kalorija nego
Big Mek u Americi, a sada }e imati samo
devet posto masti dok njegov ameri~ki
“kolega” sadr`i 19 procenata masno}e.
Napoleonov
zlatnik u drevnom
akvaduktu
Zlatan nov~i} sa likom koji nalikuje
francuskom vladaru iz 19 veka, Napoleonu, prona|en je tokom arheolo{kog iskopavanja u Jafi.
Nov~i} od 10 franaka sa slikom ne}aka Napoleona Bonaparte iskovan je u Parizu 1850 godine i napravljen je gotovo
potpuno od ~istog zlata.
Otkrivanje zlatnih nov~i~a tokom arheolo{kih iskopavanja je retkost, objasnio
je Robert Kul, numizmati~ar koji radi u
Upravi za izraelske antikvitete. Nov~i}i
su u pro{losti nala`eni u Tel-Avivu i Ber
[evi, ~ime je posvedo~ena cenjenost
evropskog zlata u celom svetu, sve do
kraja Prvog svetskog rata.
Novim planom izgradnje Tel Aviva do
2025. godine, koju su sa~inili in`enjeri
uprave grada, ne}e biti dozvoljeno zidanje solitera u centru. Neboderi ~ija je izgradnja ve} po~ela bi}e dovr{eni, ali ne}e
biti dozvoljeno podizanje onih koji su u
fazi planiranja.
Novi plan se ne odnosi na isto~ni deo
grada.
Bez besplatne
zubne nege za decu
Vrhovni sud Izraela je izjavio da Vlada ne mo`e da ponudi besplatnu negu zuba, pa ~ak ni delimi~nu nadoknadu tro{kova za le~enje zuba izraelske dece.
Visoki sud je opozvao odluku Vlade
izjaviv{i da u sredstva za tzv. zdravstvenu potro{a~ku korpu nije uklju~ena zubna nega. Ministar zdravlja je na ovakvu
odluku suda odgovorio da }e ministarstvo nastaviti da tra`i na~ine da obezbedi nadoknadu tro{kova za le~enje zuba
dece.
^lanovi Kneseta
na obuci iz
lepog pona{anja
^lanovi izraelskog Kneseta poha|a}e
specijalnu obuku ~ije }e tro{kove sponzorisati vlada.
Oni }e na obuci u~iti kako da bolje
predstavljaju Izrael u inostranstvu, pobolj{aju samopouzdanje, javno obra}anje i odgovaraju}e obla~enje. ^asove }e
voditi stru~njaci, akademici, medijske
li~nosti kao i njihove kolege, ~lanovi
Kneseta koji imaju iskustva u opho|enju
sa medijima. ^asovi po~inju uskoro i
traja}e nekoliko sati tokom sedmice. Prisustvo nije obavezno ali se veoma preporu~uje.
Novi program je inicirao predsedavaju}i Komiteta dr`avne kontrole Izraela,
Joel Hason koji pripada Kadima partiji,
nakon {to je nekoliko ~lanova Kneseta
priznalo da ima pote{ko}e prilikom diskusija i rasprava u raznim okolnostima,
koje se odvijaju pred o~ima svetske javnosti.
Jevrejski
PREGLED
- Sto dvadeset ~lanova Kneseta su
ambasadori dr`ave Izrael u svom pojavljivanju u Izraelu i u svetu - rekao
je Hason. - Neki od njih su vrlo dobro
upoznati sa tim kako komunicirati sa
sa javno{}u, ali ima i onih kojima je
potrebna obuka, pomo}, i sredstva da
bi se usavr{ili. Ovaj kurs }e pomo}i
kako onima sa malo iskustva tako i
onim iskusnijim.
Manekenka
- {vercerka
Izraelski supermodel Bar Refaeli
(na slici) uhva}ena je dok je u zemlju poku{ala da prokrijum~ari
ipod (prenosivi MP3 plejer koji proizvodi kompanija Apple Inc). Refaeli je svoj prtljag prilikom prolaska
kroz carinu stavila na traku za one
koji nemaju {ta da prijave i izjavila
da je u torbi samo ode}a, ali je rendgenska slika pokazala na novi
Eplov ipod.
Izraelski supermodel, koja se radi
reklamnog pojavljivanja na kratko
vratila u Izrael, mora}e da plati najmanje dvostruku uvoznu taksu od one
koja bi joj bila odre|ena da je sama
prijavila ure|aj.
Izrael je nedavno ukinuo zabranu
uvoza ipoda za li~ne potrebe. Predmeti koji se unesu u Izrael, a vrede
vi{e od 200 dolara podle`u carinskim taksama. U januaru je Refaeli
zamolila izraelsku poresku upravu
da je oslobodi pla}anja poreza zato
{to ve}inom radi u inostranstvu, izjaviv{i: “Centar mog `ivota nije vi{e u Izraelu.” Refaeli je u protekle
dve godine zaradila oko dva miliona dolara, od ~ega je Izraelu platila
46 posto preza.
23
SIVAN/TAMUZ 5770.
VESTI IZ SVETA
Jevreji i pravoslavci za
Dan se}anja na Holokaust
RUSIJA - Hri{}ani i Jevreji pozvali su
ruske vlasti da ustanove Dan se}anja na
Holokaust.
Ruski me|unarodni servis za vesti izvestio je da su hri{}anske i jevrejske organizacije izdale zajedni~ko saop{tenje u kojem se poziva na uspostavljanje Dana se}anja na `rtve Holokausta i podizanje memorijala na mestima masovnog ubijanja Jevreja.
Saop{tenje je izdato nakon diskusije za
okruglim stolom gde je zaklju~eno da treba
uspostaviti dijalog izme|u predstavnika
ove dve religije.
"U~esnici okruglog stola izjavljuju da
budu}i jevrejsko-hri{}anski dijalog treba
da bude otvoren, zasnovan na poverenju,
dugoro~an i preto~en u prakti~no delovanje
koje }e dovesti do pove}anja tolerancije u
ruskom dru{tvu", re~eno je u izjavi.
Antiizraelska gej
grupa na Paradi ponosa
u Torontu
KANADA - Lokalna grupa gej aktivista
zarekla se da }e mar{irati na ovogodi{njoj
Paradi ponosa homoseksualaca u Torontu,
iako su je organizatori upozorili da se odrekne naziva “izraelski aparthejd”.
- Ne mislim da to {to im se ne svi|a na{a poruka treba da nas odvrati od u~estvovanja na paradi - rekla je “Toronto staru”
Ele Flanders, portparolka Homoseksualaca
protiv izraelskog aparthejda. - Postoji namera da mar{iramo i mi }emo biti tamo i
ista}i poruku. Potrebno je da se ~uje i na{
glas.
Flanders je odbila da otkrije pod kojim
sloganom }e grupa mar{irati.
Organizatori parade 4. jula, koja je ve}
godinama glavni doga|aj u gradu, rekli su
da bi grupa Homoseksualci protiv izraelskog aparthejda bila dobrodo{la kada bi, na
primer, mar{irala pod imenom Homoseksualci za slobodnu Palestinu. Flanders je
rekla da njena grupa ne}e uzeti u obzir takvu promenu imena ~ime je otvorila mogu}nost potencijalne konfrontacije na dan
parade.
Ne{to ranije ovog meseca kanadska vlada je ukinula finansiranje godi{nje parade
tako {to ju je ispustila iz paketa mera koji
stimuli{u razvoj turizma.
Ve}nik grada Toronta pokrenuo je inicijativu za povla~enje gradske podr{ke i dodele sredstava Paradi ponosa ukoliko Homoseksualcima protiv izraelskog aparthejda bude dozvoljeno da u~estvuju. Inicijativa poziva povla~enje sredstava u iznosu od
121.000 dolara.
Organizatori parade procenjuju da bez
podr{ke i odobrenja grada mogu izgubiti
fondove u iznosu od nekih pola miliona
dolara. [tavi{e, ukoliko ne bude odobrenja
grada ni ulice ne}e biti zatvorene tokom
parade. Prema organizatorima, zbog nastale kontroverze ve} su izgublljeni potencijalni novi sponzori i sredstva izme|u
200.000 i 300.000 dolara na koja se ra~unalo da }e oni doneti.
U kolumni koju su objavile novine
“Ne{ena post”, Martin Gledston, Jevrejin,
homoseksualac i advokat, izjavio je da
Homoseksualci protiv izraelskog aparthejda “mogu da organizuju sopstvenu anticionisti~ku Paradu ponosa, i da mar{iraju gore dole ulicama po ceo dan, ali ne mogu se
praviti da njihova poruka ima bilo kakve
veze sa ovom paradom. Samo zato {to su
grupa homoseksualaca to im ne daje pravo
da mar{iraju na ovom doga|aju. Kada ka`e{ da si grupa homoseksualaca time ne{to
govori{ svojim ~lanovima, ali to jo{ ne
zna~i da su te ovlastili da ih zastupa{.”
Doj~e banka
popustila pritisku
NEMA^KA – Najve}a ovda{nja banka
je povukla akcije iz izraelske firme koja
snabdeva tehnolo{kim pomagalima bezbednosnu ogradu na Zapadnoj obali – javlja JTA iz Berlina.
Zvani~nik Doj~e banke Josef Akerman
objavio je na sastanku akcionara u Frankfurtu da je njegova kompanija prodala sve
akcije koje je imala u Elbit sistemima, velikoj izraelskoj firmi koja proizvodi tehnologiju za odbranu i bezbednost. Razlog povla~enja iz Elbita, ~ije su akcije ove godine
pale za oko 30 posto nije obja{njen. Me|utim, poznato je da su dve grupe kriti~ki nastrojene prema bezbednosnoj ogradi na Zapadnoj obali, Me|unarodni lekari za prevenciju nuklearnog rata i Paks Cristi (katoli~ka nevladina organizacija koja sebe opisuje kao pokret za mir i ljudska prava), po-
24
jun 2010.
Jevrejski
PREGLED
VESTI IZ SVETA
zvale Doj~e Banku da se povu~e iz Elbita. One su izdale zajedni~ko saop{tenje
nazivaju}i svoju kampanju "ogromnim
uspehom".
Izraelski oficiri za bezbednost izjavili
su da je od 2002. godine, kada je po~ela
izgradnja ograde koja razdvaja Palestince
od Izraelaca, zna~ajno smanjen broj uspe{no izvedenih teroristi~kih napada. Palestinci ka`u da ograda koja jednim delom
ulazi na njihovu teritoriju predstavlja otima~inu Izraela na Zapadnoj obali.
Pre nekoliko godina Me|unarodni sud
u Hagu je izdao neobavezuju}u presudu
da bezbednosna ograda predstavlja kr{enje me|unarodnog zakona. Tokom godina Vrhovni sud Izraela je nalo`io da se na
nekim mestima promeni ruta kojom se
ova ograda prostire.
Paks kristi i Me|unarodna grupa lekara izjavili su da Doj~e banka "ne sme vi{e da profitira od kr{enja ljudskih prava i
me|unarodnog zakona tako {to }e u~estvovati u izgradnji izraelskog zida na palestinskoj zemlji."
Sve do 31. marta, Doj~e banka je dr`ala vi{e od 50.000 akcija u Elbitu i bila jedan od njegovih najve}ih akcionara.
Ruganje
Ani Frank
ITALIJA – Na{krabana svastika i grafiti koji ismevaju Anu Frank izazvali su
o{tru reakciju gradona~elnika Rima, jevrejskih ~elnika i drugih zvani~nika – izve{tava JTA iz Rima.
Grafiti su nedavno osvanuli na zidu
blizu starog utvr|enja u predgra|u, na
mestu gde su Nacisti 1943. i 1944. godine pogubili antifa{iste. Park koji se nalazi blizu utvr|enja pro{le godine je posve}en `rtvama nacizma i fa{izma.
Grafiti su se poigrali re~ima imena
Ane Frank, promeniv{i Frank u “franca”,
pa je grafit glasio “Ana Frank nije uspela
da umakne”. Na italijanskom fraza u~initi ne{to “franca”, u stvari zna~i “uspeti da
umakne”.
Gradona~elnik Rima \ani Alemano
nazvao je incident “opscenim i sramotnim.”
Igrica koja ismeva Holokaust
SAD - Ukinuta je stranica na fejsbuku
na kojoj se nalazila igrica "Pobedi Jevrejina", a igrali su je u~enici srednje {kole u
ju`noj Kaliforniji.
Stranica je ukinuta nakon {to ju je otkrila uprava srednje {kole La kvinta. Igricu je napravio u~enik ove {kole, a igralo
ju je oko 40 u~enika. U igrici je jedna
osoba koja predstavlja Jevrejina povezanih o~iju ostavljena na autoputu, dok ~lanovi drugog tima koji predstavljaju naciste voze kola i poku{avaju da dohvate,
sru{e na zemlju i uhvate Jevrejina.
- Ne mogu da shvatim toliku bezose}ajnost, to je van moje mo}i poimanja izjavila je direktorka {kole La kvinta, Dona Salazar. - Duboko sam razo~arana
ovim doga|ajem.
Povu~ena antisemitska
video igrica
SAD - Komedi central, ameri~ka kablovska i satelitska televizija, povukla je
sa svog veb sajta video igricu sa antisemitskim stereotipima.
Kako izve{tava “Onist reporting” (organizacija nadzire medije i reaguje kada
izve{tavaju pristrasno ili sa predrasudama
prema Izraelu, a ima ogranke u Americi,
Velikoj Britaniji, Kanadi, Italiji i Brazilu
), igrica "I.S.R.A.E.L. - Napad," ~ije je
ime promenjeno u "Zajedno: Film: Igra",
uklonjena je sa sajta Komedi central.
“Onist reporting” je pokrenuo uspe{nu
kampanju i izvr{io pritisak na ovu televizijsku mre`u da skloni igricu zasnovanu
na crtanim filmovima koji se pu{taju na
ovoj kablovskoj televiziji.
Igrica po~inje kada jedan lik izjavi:
"Lagao si me, jevrejski producentu", a
glavni lik je inteligentna pametna dama
robot (Intelligent Smart Robot Animation
Eraser Lady (I.S.R.A.E.L.), koja je poslata da ubija decu (bri{e animirane likove) i
da unese haos i destrukciju.
U pismu upu}enom svojim pristalicama Honest reporting je izjavio: "Komedi
central je shvatio da ne mo`e da izbri{e
proteste tako lako kao {to bri{e svoje animirane likove . Verujemo da bi bilo ispravno da se Komedi central javno oglasio i priznao svoju gre{ku, mo`da ~ak i
javno izvinio za nanetu uvredu. Na kraju
krajeva izvinjenja i ispravke su ne{to {to
je prihva}ena norma u medijskom poslovanju".
Antisemitski
ispad navija~a
POLJSKA - Navija~i profesionalnog
fudbalskog tima Resovia Rzeszov razvili
su tokom utakmice antisemitski transpa-
rent.
Na velikom transparentu prikazana je
karikatura Jevrejina kukastog nosa sa plavo belom kapicom na glavi - bojama suprotnog tima- i re~enicom "Smrt kukastim nosevima."
Antidefamacijska liga pozvala je And`eja Rusku, predsednika profesionalne
fudbalske lige da kazni tim.
- Ovaj bolestan prikaz sirovog antisemitizma predstavlja alarmiraju}u pojavu
stalno postoje}eg problema u poljskom
dru{tvu, u kojem su razna istra`ivanja
sprovedena u javnosti pokazala uznemiruju}i nivo antisemitskih ose}anja - rekao
je Abraham Foksman, direktor Antidefamacijske lige u Poljskoj. U pismu upu}enom Rusku stoji : "Pozivamo predsednika fudbalske lige da primeni antirasisti~ke propise Evropske fudbalske organizacije - UEFA, jer se jedno dru{tvo meri i
po tome kako vlast reaguje na takve incidente.”
"Samo je 700 od 15.000 Jevreja Rzeszova pre`ivelo Holokaust, nastavlja se u
pismu. "Jevreji su izgladnjivani i ubijani
u tamo{njem getu, koji je kasnije pretvoren u koncentracioni logor za taj ceo region. Odatle su slati u obli`nje logore
smrti, ili ubijani u obli`njoj {umi. Pozivanje na smrt Jevrejima na istom mestu gde
su se nekada doga|ala zverstva, ne sme
pro}i neka`njeno."
"Autorska prava"
na lik Golema
Jevrejski
PREGLED
^E[KA - Pra{ki sud priznao je
pravo umetnika na lik Golema koji je
dizajnirao. Ovo pravo priznato je }erki preminulog vajara Jaroslava Horejca koji je napravio lik robusnog glinenog d`ina za ~e{ki film "Carev pekar".
Prema legendi, pra{kog Golema napravio je kasnih godina 16. veka rabin Juda Lev Bezalel, glavni rabin Praga, da bi
SIVAN/TAMUZ 5770.
odbranio geto u Pragu od pogroma.
Lik koji je dizajnirao Horejc po prvi
put prikazuje Golema kao d`inovsku, neljudsku figuru koja ne nalikuje ~oveku.
Falafel za Ginisa
SAD- Izraelsi kuvar u njujor{kom restoranu napravio je najve}u na svetu falafel loptu.
25
Falafel lopta napravljena od leblebija i
za~ina i te`a od 13 kilograma, ispr`ena je u
oko 37 litara ulja u Olimpik pita restoranu
i u}i }e u Ginisovu knjigu rekorda.
Rekord je postignut nakon manje od
dve sedmice po{to je jedan libanski kuvar
napravio do sada najve}u zabele`enu loptu humusa te{ku ~etiri tone, ~ime je oborio izraelski rekord koji je postavljen ne{to ranije ove godine.
PISMA ^ITALACA
Kladovo – porodi~ni seminar
U `ivotnom dobu, u kojem smo ve}
spoznali mnogobrojne neda}e, borbe
za o~uvanje onoga {to je jedino istinski vredno, pretrpeli mnogo vi{e mraka nego zvezdanih trenutaka, svaka
iskra, minut, ~as lepote, plemenitosti
i ljudskog, prijateljskog osmeha treba zgrabiti, sa~uvati i smestiti u najtopliji deo du{e. Kasnije, odatle crpimo snagu da ne potonemo kao ljudi u
isku{enjima koja nam `ivot postavlja
poput stra{nih ~eli~nih zamki u snegu.
Jedna iskra lepote ~ekala nas je i
ovog maja 2010.godine. To je dru`enje
na tradicionalnom porodi~nom seminaru koji je organizovan u Kladovu u prekrasnom hotelu „\erdap”.
Pro{logodi{nji utisci jo{ trepte kao
se}anja koja krepe. Zbog toga smo se
rado odazvali ovogodi{njem pozivu.
Tema „Tri D – Dar, Dostignu}e – Doprinos!” obe}avala je lepe i zanimljive
aktivnosti i radionice
Posle ki{nog perioda, ~etvrtak, 29.
april 2010. osvanuo je nasmejan, sun~an i topao, ba{ kao i na{a srca. Porodice na{e JO okupile su se na autobuskoj
stanici: Prugini}, Dimki}, Solarov, Ru`in, Tapai, Krsti}, Arseni}, Cvetkovi i
Nuhanovi}. Dug put kroz \erdapsku
klisuru nije nam te{ko pao, jer su pauze
bile pravovremene, a krajolik `ivopisan.
Na cilju na{eg puta, dobrodo{licu
nam je po`eleo Dunav, miran, {irok i
blistav. Besprekorno ure|en prostor ispred hotela krasile su tek zasa|ene tuje,
zimzeleno `bunje i raznobojno cve}e.
U renoviranoj sali gde je sve mirisalo na ~isto}u okupili su se gosti. Poljupci, rukovanja, radost zbog ponovnog vi|enja preplavili su prostor. Sve je vrvelo od `ivota. Najmla|i koji su tr~karali
hodnicima i najstariji koji su svoje pozne godine i spori hod nosili dostojanstveno, ispunili su za tren prostoriju.
Zvani~nu dobrodo{licu su nam po`eleli
prijatelji, voditelji seminara, uvek nasmejani i srda~ni Ela i Liza Rojnik, Mila, Mina, Viktor, Dejan...
Ovaj susret je izvanredno osmi{ljen.
Svaka uzrasna grupa imala je svog vaspita~a, prostoriju za rad i programski
sadr`aj. Dani su bili ispunjeni aktivnostima: igre upoznavanja, sportska takmi~enja, tradicionalni plesovi, muzi~ke,
dramske i art radionice, karaoke zabave
do kasnih ve~ernjih sati. Zatim predavanja: upoznavanje znamenitih Jevreja
na{e pro{losti; pri~a o Isaku Samokovliji; Jevreji u svemiru; poseta spomeniku
nastradalima u Kladovskom transportu...
Nemogu}e je ne pomenuti nenametljivo, ali uvek prisutno osoblje hotela
koje je u savr{enom redu i besprekornom ljubazno{}u izlazilo u susret i najsitnijim `eljama. Da bi se organizovao
izlet za oko 400 ljudi potrebno je mnogo truda. Ako ka`em da je Lag Ba Omer
na obli`njem izleti{tu bio praznik za sva
~ula, sigurno ne}u pogre{iti. Ipak, sa
najvi{e pa`nje i ljubavi pripremljeno je
ve~e Kabalat [abat. Sve~ano u skladu
sa tradicijom, odvijalo se poslednje ve~e.
Nedelja, dan povratka. Sabiranje uti-
saka i predstavljanje svega {to je ra|eno. Pre toga vo`nja brodom do Ade Kale uz tuma~enje vodi~a o istorijskim doga|ajima sa ovih prostora. Ru~ak – ikebana ponuda najfinijih i najraznovrsnijih jela za sva~iji ukus. Pozdravi, poljupci, ~vr{}a prijateljstva, po koja suza
zaljubljenih tinejd`era.
Pra}eni sun~evim hodom, opet putujemo kroz klisuru. Svi smo izme{ani:
Mia je sa klincima Solarov koji su neodoljivo dragi, Lara je sa Novosa|anima,
plavooki David broji tunele sa Imretom,
Boba jo{ razmi{lja o predstavi u kojoj je
iskazao svoj talenat da nasmeje i razvedri. A ja, poku{avam da slo`im sve lepe
trenutke u onaj magacin du{e gde ~uvam oru`je protiv oluja. Hvala Svevi{njem, ima mesta. Sada imam ~emu da
se radujem do slede}eg susreta.
Veliko hvala za sve
predivne trenutke provedene
u Kladovu!
U ime svih porodica iz JO Zrenjanin
Silvija Nuhanovi} s’ljubavlju
26
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
DOBROVOLJNI PRILOZI
PORODI^NE VESTI
LI^NE VESTI
BEOGRAD
Za Hram
10.000 dinara - Radmila Petrovi}, u znak ljubavi i
se}anja na majku Luci Bebu Petrovi}
100 USD – Betsi Lali} (SAD)
Za socijalnu delatnost
50 evra – Vera Ble~i}
50 evra – Brankica i Rade Kosori}, povodom osme
godine od smrti majke Ane Dragi} (Altarac).
5.000 din. – Vladimir Najman, sin Margite i Mirka
Najmana, povodom godine dana od smrti majke i
{est meseci od smrti oca.
Za Muzej
10.000 dinara - Radmila Petrovi}, u znak ljubavi i
se}anja na majku Luci Bebu Petrovi}
135 USD – nekoliko NN darodavaca
3.500 din. - nekoliko NN darodavaca
30 evra – nekoliko NN darodavaca
Za Hevra kadi{a – Jevrejsko groblje
200 CHF - povodom 18 godina od smrti supruga i
oca prof. dr Binka Musafije, Hana i Danica
Musafija iz Berna ([vajcarska) nekada `iteljke
Sarajeva.
10.000 din. - u znak ljubavi i se}anja na majku Luci
Bebu Petrovi} – }erka Rada Petrovi}.
50 evra - Brankica i Rade Kosori}, u znak se}anja
na plemenite prijatelje Tildu, Sidu i Avrama iz
Izraela.
5.000 din. – Matilda ^erge, u se}anje na baku
Matildu, oca Avrama i majku Donu Kalef.
4.000 din. - Javorka i Pavle Salom sa porodicama,
u znak se}anja na roditelje Smiljku i [uicu Salom.
3.000 - din. Radojka Atijas, povodom godi{njice
smrti supruga Avrama Atijasa
Za "Mi smo pre`iveli"
20.000 dinara - Radmila Petrovi}, u znak ljubavi i
se}anja na majku Luci Bebu Petrovi}
100 USD - \or|e Alpar, Frankfurt, Nema~ka
Za Fond za lekove
100 evra – Vladimir B. Stankovi}
30 evra - Gordana Rakas i Aco Katan, Banja Luka,
Republika Srpska (BiH), u spomen roditeljima
Dobrili i Albertu Katanu
Za rad Omladinskog kluba
3.000 din. - Javorka i Pavle Salom sa porodicama,
u znak se}anja na roditelje Smiljku i [uicu Salom.
Za Hor „Bra}a Baruh“
3.000 din. - Javorka i Pavle Salom sa porodicama,
u znak se}anja na roditelje Smiljku i [uicu Salom.
Za “Jevrejski pregled”
100 evra - D`oni Kemenji, Frankfurt (Nema~ka)
100 evra - Vladimir B. Stankovi}
100 USD - \or|e Alpar, Frankfurt (Nema~ka)
D`onatan G. Pili{er, sin dr Meri i Branka
Pili{era, iz San Diega u Kaliforniji,
diplomirao je na Univerzitetu Kolumbija u
Njujorku.
ZEMUN
SUBOTICA
Za Groblje
100 evra – Kata Kon
50 evra – Vera Niderman, u spomen na Nikolu
Novkova
Za De~ji klub
50 evra – Nada Simon Hara, u znak se}anja na
brata Simona Bo`idara Bobu
Za rad JOS
Za groblje
10.000 din. – Hana Ki{ iz Ruskog Sela
50 evra - Mira Najman Milo{ (Italija) u znak
se}anja na [emaja Avramovi}a i Jakova Najmana
2.000 din. – Isak Levi ([vajcarska)
Za rad Socijalne slu`be
KIKINDA
100 evra - D`oni Kemenji, Frankfurt (Nema~ka)
NOVI SAD
Profesor filozofije Danijela Gruji} iz Novog
Sada, k}erka Ivana i Jelisavete Ujhazi, odbranila je 26. februara na Pravnom fakultetu u
Novom Sadu magistarsku tezu pod naslovom
"Nacionalna dr`ava i moderni kosmopolitizam"
stekav{i zvanje magistra pravnih nauka. Tim
povodom zahvaljuje se jevrejskoj zajednici na
ukazanoj moralnoj i finansijskoj pomo}i.
Dana 28. aprila 2010. ro|ena je Paula [osberger,
}erka Sanje i Elija [osbergera, sestra Filipa i
Aleksandra, unuka Mirjam Griner i Jo{ka
[osbergera, praunuka Agi i Pavla [osbergera te
~ukununuka Pauli [osberger, ro|enoj na isti dan
pre 115 godina u Budimpe{ti!
1.000 din – Judita Sendrei, povodom smrti supruga
Pavela
Dana 5. maja 2010. Laura i Sini{a Repija dobili
su sina, a Vesna Hail-Vili~i} unuka Mihajla.
Mazal tov!
ZRENJANIN
Za rad JO (januar – april 2010)
20.000 din. - NN donator
2.000 din. - Milo{ Kova~evi}
2.000 din. - Jovan Kos
1.500 din. - Judita i Steva Santo
1.500 din. - Regina Milanov
1.500 din. - Jadranka i Veroslav Prugini}
1.400 din. - Eva Radovan~ev
1.250 din. - anonimni prilozi
1.000 din. - Eva Solarov
1.000 din - Cvetko Gruji}
1.000 din. - Ljiljana Popov
UMRLI
VR[AC
Dana 9. maja 2010. u krugu porodice, Agi i Pavle
[osberger proslavili su 62 godine braka.
Za rad JONS
100 evra – Hana Ajgen{tajn (Izrael)
Za groblje
3.000 dinara – mama i sestra Ru`ica i Milena
Mrvica, povodom godi{njice pogibije @eljka
Jakova Mrvice
Za folklornu grupu “Maajan”
2.000 dinara – An|elka, Emilia i Georg [efer,
povodom druge godi{njice smrti voljenog supruga i
oca Ivana [efera
Ne zaboravite!!!
Ilona Sri~evi}, devoja~ko Brandajs, ro|ena 28.
februara 1928.
SUBOTICA
Pavel Sendrei, ro|en 1922. godine., preminuo 16.
decembra 2009.
Nikola Novkov, ro|en 1954. godine, preminuo 19.
decembra 2009.
Tereza Stevanovi}, devoja~ko Lebl, ro|ena 1915.
godine, preminula 1. maja 2010.
BEOGRAD
Erih Ko{, ro|en 1913. godine, preminuo 24. maja
2010.
Danica Kon, ro|ena 1925. godine, preminula 24.
aprila 2010., sahranjena na Jevrejskom groblju.
\uro Sele{, 24. maja 2010., u 88. godini.
^ega nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org
SIVAN/TAMUZ 5770.
URU^ENE MEDALJE „PRAVEDNIKA ME\U NARODIMA“
Nisu stajali po strani
Aplauz
nastavak sa strane 2.
- Biti pravednik zna~i ne
stajati po strani dok se nekome
~ini zlo – kazao je rabin Asiel
podsetiv{i na re~i iz svetih
knjiga. To je, objasnio je, vrlo
lako „ali ljudi te lake stvari
olako zaboravljaju“.
Pored pomenutih, sve~anosti su prisustvovale i druge
ugledne zvanice me|u kojima
su bili ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi}, ambasadori
Francuske i SAD, predsednik
SJOS, nekoliko predsednika
jevrejskih op{tina, vode}ih
ljudi nekih nevladinih organizacija, verski velikodostojnici,
istori~ari... Ceo doga|aj ispratili su mnogobrojni predstavnici sedme sile.
Nakon zvani~nog dela,
skup je nastavljen uz neformalno dru`enje i koktel u Ko{er restoranu Sinagoge.
Koktel
Me|u zvanicama je
bila i princeza Jelisaveta
Kara|or|evi}
Razgovori s nogu –
Vuk Jeremi}, Jovan
Elazar i Artur Kol
Najmla|i su imali
{ta da nau~e
TISKOVINA
IMPRIMEE
O
B
A
V
Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000
Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
E
[
T
E
N
J
E
Kurs iz Hazanuta
U sinagogi Sukat [alom organizuje se kurs
iz Hazanuta koji }e voditi Stefan Sabli}.
Svi zainteresovani mogu da se prijave na: [email protected]
O vremenu odr`avanja
(jednom nedeljno, radnim danom, predve~e)
kao i datumu po~etka te~aja svi prijavljeni
bi}e naknadno obave{teni
Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`e Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni
urednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa
mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; [tampa: COLORGRAFX -Beograd
Download

Jevrejski pregled br. 6 / jun 2010