® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
skupa mo`e da zna~i samo „korice Svetog Pisma“, kako je
ponekad govorio o. Justin Popovi}, jedan od najve}ih neopatristi~kih tuma~a Svetoga Pisma na{ih dana,17) ako se ne
shvati bitna veza Svetog Pisma sa Hristom i Wegovim Telom – Crkvom.
Tuma~ewe Svetoga Pisma za Svete Oce pre svega je posve}ewe i uvo|ewe u Veliku Tajnu Hrista, o kojoj govore
naro~ito Apostol Pavle i Sveti Maksim Ispovednik, a ~ega
je oprisutwewe i aktualizacija Sveta Liturgija na{e Crkve. Drugim re~ima, pristup Svetom Pismu i wegovom tuma~ewu kod Svetih Otaca i u Pravoslavqu do danas jeste
pristup samom `ivom Jevan|equ Hristovom, ili jo{ ta~nije i Svetim Ocima vernije: pristup samome @ivome Hristu
Bogo~oveku kao prvom i posledwem, li~nom i sveobuhvatnom Jevan|equ Bo`ijem.
Jer, {ta je Jevan|eqe? – Po re~ima Svetog Maksima Ispovednika, koje doslovno ponavqa i Sveti Grigorije Palama: „Ovo je Jevan|eqe Bo`ije: poslawe Bo`ije qudima kroz
Sina Ovaplo}enog, Koji onima koji u Wega veruju kao nagradu daje – nestvoreno obo`ewe.“18) Tako je Sveto Pismo, i u
centru wega i na vrhu wegovom Jevan|eqe Hristovo, neodeqivo od samoga Ovaplo}enog Logosa Bo`ijeg, Mesije i Bogo~oveka Hrista, koji je uvek u telu Svome i sa Telom Svojim,
koje je Crkva, zajednica Boga Slova i slovesne dece Bo`ije,
bra}e Hristove.
17)
18)
Vidi wegovo, u vi{e kwiga, Tuma~ewe Jevan|eqa i Poslanica.
Odgovori Talasiju i PG 150.
62
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
SVETA ZEMQA
(ISTORIJA I ESHATOLOGIJA)*)
Svetom Zemqom nazvana je teritorija dana{weg Izraela, to jest Palestina. Izraz „Sveta Zemqa“ sre}e se doslovno kod Proroka Zaharije (2,16) i u Kwizi Premudrosti Solomonove (12,3), gde je nazvana i „zemqom dragocenijom Bogu
od svih drugih“ (12,7).
Naziv pak Palestina, starojevrejski Pal est h, ozna~ava
„zemqu Filisteja“, koji su krajem 13. veka pre Hrista zauzeli ovaj prostor i dali mu ime, o ~emu govori kasnije i
gr~ki istori~ar Herodot.
No najstariji biblijski naziv za tu teritoriju je „Hanan“ (Sud.4,2), „zemqa Hanan“ ili „zemqa Hananaca“ (1Mojs.11,31;
2Mojs.3,17). Ne{to kasnije u Starom Zavetu ona se naziva „Zemqa Izraiqa“ (1Car.12,19) i „Zemqa Gospodwa“ (Os.9,3) ili prosto „Zemqa“ (Jer.11,9), dakle Zemqa parekselans. Otuda u dana{wem govornom jeziku u Izraelu naziva se jednostavno
Erec ili Haarec = Zemqa (up. Ps.103/4,14: „Hamoci lehem min
haarec“ = „proizvesti hleb iz zemqe“).
U Novom Zavetu naziva se „Zemqom Izraiqa“ i „Zemqom Judejskom“ (Mt.2,20; Jn.3,22), ali i „Zemqom obe}anom“ (Jevr.
11,8-9) koju je patrijarh Avraam od Boga „dobio u nasle|e“ i
„verom se nastanio u zemqi obe}anoj kao u tu|oj“. U ovim
posledwim re~ima sadr`an je i jedan vi{i istorijski, metaistorijski smisao Svete Zemqe, ali o tome kasnije.
Ukratko re~eno, Palestina je Zemqa biblijska – zemqa
sve{tene istorije i sve{tene geografije triju velikih
*) Prvo objavqivawe u NIN-u, Beograd, 31. 12. 1989.
63
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
svetskih religija: Jevrejstva, Hri{}anstva i Islama. Da je
pogledamo najpre geografski.
U na{e vreme biblisti zovu {iri geografski prostor
Bliskog Istoka, u koji spadaju Palestina, Sirija i Mesopotamija, izrazom prigodnim za to podnebqe – „plodni polumesec“. To je onaj geografski prostor koji se u vidu jednoga
luka ili duge pru`a iznad Sirijsko-arabijske pustiwe i
spaja Persijski zaliv sa Sredozemnim i Crvenim morem. S
gorwe strane ovog geografskog luka nalaze se planinski
masivi Irana, Jermenije i maloazijskog Tavrosa, a sa dowe
strane je Sirijska i Arabijska pustiwa. Na tom prostoru
su ~etiri ve}e reke: Tigar, Eufrat, Oronta i Jordan i – na
kraju toga luka – reka Nil. Isto~ni krak „plodnog polumeseca“ ~ini Mesopotamija, a zapadni je dolina izme|u Judejske
pustiwe i Sredozemnog mora i spu{ta se do doline Nila.
Palestina je jugozapadni kraj tog velikog geografskog luka
koji povezuje Aziju, Afriku i, preko Sredozemqa, jo{ i Evropu.
Ovaj kqu~ni prostor, na trome|i starih kontinenata
na{e planete Zemqe, bio je naseqen od najranijih vremena
i predstavqa ogwi{te qudske civilizacije. Za Evropu je
upravo taj prostor bio pre svega Istok. Bio i ostao. Jer,
nesumwivo, nema Evrope bez ovog woj tako Bliskog Istoka.
Tako je Palestina, budu}i spona izme|u Mesopotamije
i Egipta, bila istovremeno i spona i sredi{te Istoka i
Zapada. Taj bliskoisto~ni prostor, ili ako ho}emo druga~ije da ka`emo, prostor isto~nomediteranskog basena, jeste
kolevka evropske civilizacije, a po svome geografskom i
duhovnom sklopu nije ni samo Istok ni samo Zapad. Ovaj
prostor, kako geografski tako i duhovno, nikada nije bio
zatvoren, ve} je uvek bio u komunikaciji: sa Arabijom i Mesopotamijom i preko Irana (=Persije) sa Indijom, zatim preko Egipta i Nubije sa Afrikom, a tako|e preko Male Azije
i Sredozemnog ostrvqa sa Evropom. Palestina je, dakle, bila u stalnoj vezi sa Mesopotamijom i wenom civilizacijom,
sa Egiptom i wegovom civilizacijom, i tako|e vrlo rano
sa Egejskom i Jelinsko-rimskom civilizacijom i kulturom.
Ali, Palestina kao Sveta Zemqa ima svoju, Biblijsku civilizaciju, i u wu su u{le sve tri ove civilizacije.
Samu Palestinu, geografski gledano, ~ini u centralnom delu Judejska visoravan, ili po biblijski Esdraelon.
Prote`e se od pustiwe Negev ili Negib na jugu, tj. od Sinajskog poluostrva, pa do planine Karmel na severozapadu i
planine Hermon na severu, tj. do planinskog venca Livana
i Antilivana. Visina ovog centralnog platoa dosti`e do
preko 1000 m nadmorske visine, a kod Mrtvog mora se spu{ta ~ak na 380 m ispod morskog nivoa. Zapadno od ovog centralnog dela su padine koje silaze do obale Sredozemqa,
dok isto~ni deo Palestine ~ini dolina reke Jordan, koji
te~e od Galilejskog do Mrtvog mora. Isto~na strana doline
zove se Prekojordanija (=Transjordanija) koja se naslawa na
Sirijsku i Arabijsku pustiwu.
Severni deo Palestine zove se Galileja, sredwi Samarija, ju`ni Judeja. Du`ina ~itavog tog geografskog prostora
je 230-250 km, {irina od 60 do 120 km. Planine u Galileji
su Karmil i Tavor i preko Genisaretskog jezera Golanska
visoravan; u Samariji su Gaval i Garizin, a u Judeji su Nebi-Samuel kod Jerusalima i gora Sion u Jerusalimu, i isto~no
Jeleonska (=Maslinska) gora, a po Judejskoj visoravni ima i
drugih gora.
Klima u Palestini je raznovrsna – ima mediteranske,
pustiwske i planinske, a takva je i plodnost wene zemqe.
Kre}e se od obiqa do oskudice, pa se zato ova zemqa u Bibliji naziva „zemqom u kojoj te~e med i mleko“, ali i „zemqom pustom i bezvodnom“ (1Mojs.13,11; Ps.62/63,1). Geografska
i klimatska raznovrsnost Palestine kao da je najavqivala
slo`enost wene qudske istorije, o kojoj }emo re}i neku
re~ vi{e.
Prastanovnici Palestine bili su Amorejci, Hananci,
koji su tu `iveli oko dvadesetog veka pre Hrista. Zatim
slede Aramejci, koji su u Palestini i Siriji `iveli oko
13. veka, i tako|e Filistejci, pribli`no iz istog vremena,
64
65
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
po kojima je zemqa dobila ime, kao i mnoge druge etni~ke
grupe o kojima se govori u Bibliji.
Jevrejski praotac, veliki patrijarh Avraam, dolazi u
ovu zemqu u 19. veku pre Hrista (pribli`no oko 1850. godine
pre Hrista), iz Mesopotamije, iz Ura Haldejskog (=Sumerskog)
u ju`nom toku Eufrata. Na poziv Bo`iji on kre}e otuda preko Harana (severnije uz Eufrat), odakle je zatim do{ao i patrijarh Jakov, prvi koji je nazvan imenom Izrael (po Bibliji:
~iwe doba Careva. Negde 1000-te godine mo}ni i slavni
car David, ina~e pesnik i muzi~ar i prorok, zauzima Jeru
salim koji postaje prestonica Izraela, religiozni centar
Judejstva, Hri{}anstva i Islama do danas. Od toga vremena kroz sve vekove Jerusalim kao Sveti Grad postaje simvol
~itave Palestine kao Svete Zemqe i simvol Zemqe uop{te
i svega ^ove~anstva.
Jerusalim je, ina~e, bio stari hananski grad. Jo{ u staroegipatskim tekstovima (oko 1900.g. pre Hrista) pomiwe
se kao Urusalem. Negde u isto vreme kad patrijarh Avraam
dolazi u Hanaan, Jerusalim je bio grad Melhisedeka, cara
Salimskog, ~ije ime po Bibliji zna~i „car pravde i car mira“ (1Mojs. gl. 14; Jevr. gl. 7), {to je opet nagove{taj velike budu}nosti, to jest mesijanske eshatologije. Prastanovnici Jerusalima, s po~ecima negde oko 3000.g. pre Hrista, bili su
Amoriti i Hititi, koji su se zvali i Jevuseji, od kojih kasnije David i osvaja Jerusalim (~ije ime najverovatnije zna~i grad
„Onaj koji je video Boga“, „koji se suo~io su~elio s Bogom“ – 1Mojs.
gl. 28 i 32), po kome je ceo Jevrejski narod dobio ime Izrael=
=Izraiq. Avraamu i wegovom potomstvu obe}ana je od Boga
zemqa Hanaan, nazvana tako po svojim dotada{wim stanovnicima. Po tome obe}awu Bo`ijem je ova zemqa nazvana „Ze
mqom obe}awa“, kako }e na to podsetiti veliki Jevrejin i
veliki Hri{}anin Pavle iz Tarsa (Jevr.11,9).
Avraamovi potomci, i pored ovog obe}awa, uskoro silaze iz Palestine u Egipat, u vreme kada tamo vladaju Hiksi
(oko 1700-1550). Prisustvo Jevreja u Egiptu sigurno je posvedo~eno u vreme faraona Ahenatona (1364-47) i Ramzesa II
(oko 1250), kada ceo narod slu`i ovom mo}nom faraonu kao
robqe, rade}i „plinturgiju“ (proizvodwu cigle – 2Mojs.5,7-8)
i grade}i piramide. Zbog te{kog izrabqivawa Izraela u
Egiptu, veliki Mojsije – prorok pozvan od Boga Avraamovog,
Isakovog i Jakovqevog, kad je kao lutaju}i nomad (=pastir)
video pod Sinajskom gorom Kupinu u plamenu (poznata tema
pravoslavne ikonografije „Kupina neopaqiva“) i iz we ~uo glas
Jahvea: „Ja sam Onaj Koji Jesam“ i ovo je „sveta zemqa na
kojoj stoji{“ (2Mojs.3,5) – izveo je Jevreje iz Egipta na Sinajsko
poluostrvo (polovinom 13. veka pre Hrista). Tu, pod stenovitim Sinajem i Horivom, Mojsije je primio od Boga „Toru“ =
=Zakon: deset zapovesti i ostale religiozno-moralne i dru{tvene propise Zaveta ili ta~nije Saveza, koji je sklopqen izme|u Boga i Izraiqa (2Mojs. gl. 7-24).
Posle 40-godi{weg lutawa po pustiwi, Izraelski narod se nastawuje u Palestini (oko 1200. godine) pod vo|stvom
Isusa Navina. Slede}a dva veka traje period Sudija i zapo66
Mira, ali istorijski gledano, wegov mir je buran kakva je i sva
istorija Zemqe i roda qudskog, ~iji je simvol postao Jerusalim).
David je u Jerusalimu podigao carsku kulu (=dvor) na Sionu,
najvi{em mestu Svetoga Grada, a sin mu Solomon podi`e
velelepni Hram Bo`iji, na ne{to ni`em uzvi{ewu Moriji
(„gora Hrama“), gde je, po predawu, praotac Avraam, po Bo`ijoj zapovesti, bio gotov da `rtvuje sina Isaka i gde je u blizini uzvi{ewe Golgota, na kojem se za ~ove~anstvo `rtvovao Isus Hristos, Sin Bo`iji.
U biblijskom kontekstu Starog Zaveta Jerusalim je, kao
{to rekosmo, shva}en kao simvol Svete Zemqe Izraela kao
naroda, a u produ`etku i kao simvol Zemqe uop{te i ~itavog ^ove~anstva. Zato preko velikog Proroka Isaije Bog
govori Jerusalimu: „Ako i `ena zaboravi porod svoj, ja ne}u
zaboraviti tebe. Evo, na dlanovima svojim naslikao sam
zidove tvoje, i preda mnom si zauvek“ (Is.49,16). Trajnost ovog
zaveta ili zaricawa Bo`ijeg, po Sv. Pismu, jeste trajnost
qubavi Bo`ije prema ^oveku i Kosmosu. To Jahve poru~uje
Izraelu i preko Jeremije Proroka (Jer.31/38,3-31), najavquju}i
67
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
tako svoj novi zavet (=savez) sa ^ove~anstvom: „Qubim te
qubavqu ve~nom, zato ti i ~inim milost“.
Ovde postoji jedna bo`anska, ta~nije bogo~ove~anska
dijalektika oko teme Jerusalima kao Svetog Grada i Palestine kao Svete Zemqe. Ona je i danas aktuelna, no o tome
kasnije, dok najpre zavr{imo sa istorijom.
Oko 700. godine Asirci, zauzev{i ve} severni deo Palestine, opsedaju Jerusalim, ali }e grad osvojiti i pokoriti
tek vavilonski car Navuhodonosor, godine 587. pre Hrista.
Mesec dana kasnije vojskovo|a Nabuzardan razori}e Hram
i Sveti Grad i odvesti Judejce u vavilonsko ropstvo. Posle
pedesetak godina, persijski car Kir osvaja Vavilon (538.g.)
i dozvoqava Izraelcima povratak iz ropstva u otaxbinu.
Tada }e biti obnovqen i Hram i Grad pod Zorovaveqem i
Jezdrom. Aleksandar Makedonski osvaja Palestinu godine
333. i tako u woj zapo~iwe jelinisti~ki period, koji }e
trajati do 63. godine, kada Rimqanin Pompej preuzima Jerusalim. Rimsko-vizantijska uprava u Palestini traja}e sve
do dolaska muslimana 637. godine.
Veliki i slavni period judejskih careva u Jerusalimu,
koji }e trajati oko pola milenijuma, doba je razvoja i uspona, ali i padova Svetog Grada i Svete Zemqe, i materijalnih
i duhovnih. Asirsko-vavilonsko ropstvo preseklo je taj razvoj. Potom su do{li periodi persijske, gr~ke i rimske
vladavine nad Izraelom i nacionalno-religioznog otpora,
o ~emu govori Kwiga Proroka Danila i Makavejske kwige.
Kroz sve to vreme traje i doba Prorokв Bo`ijih u Izraelu,
velikih i malih, zapo~eto sa Prorokom Ilijom Tesvi}aninom, grandioznom figurom izraelske sve{tene istorije,
koji ima svoj pandan u licu Proroka Jovana Krstiteqa u vreme Hristovo.
Pojava i delatnost Prorokв u Svetoj Zemqi i Jerusalimu presudan je doga|aj u istoriji Izraela i Palestine i
neuporediv u istoriji ~itavog ~ove~anstva. Na Proroke se
nadovezuje Isus Hristos, Veliki Prorok iz Nazareta u Galileji, Sin Bo`iji i Sin ^ove~iji – Mesija, Koji svojom smr}u
i vaskrsewem u Jerusalimu pro{iruje geografsko-istorijske granice Svete Zemqe i Svetoga Grada, pretvaraju}i tako
istoriju u eshatologiju. Na Hrista se nastavqaju novozavetni Apostoli, koji osmi{qavaju i upotpuwuju Proroke, i
Starozavetnu Skiniju (=Sinagogu) pretvaraju u Crkvu. Bez Prorokâ i Apostolâ, sa Hristom = Mesijom u svom centru koji
ih spaja, ispuwuje i osmi{quje, neshvatqiva je i neobja{wiva istorija Palestine, Izraiqa i ~itave Judeo-hri{}anske civilizacije, a to }e re}i i na{e Evropske civilizacije.
Hristovoj pojavi u sve{tenoj istoriji i sve{tenoj geografiji Palestine prethodio je period Makavejskih borbi
u Palestini i pojava religioznih pokreta i frakcija u Izraelu, koje su bile izraz nastojawa Izraelskog naroda da
se odupre uticajima jelinisti~ke i rimske religije i kulture, sinkretisti~ke i panteisti~ke po svom sadr`aju. Istovremeno je to sve bilo i odraz izraelskog i svequdskog
„i{~ekivawa naroda“ (prosdok×a ¶qnÿn), kako je nagovestio
jo{ praotac Jakov = Izrael (1Mojs.49,10; up. 1Petr.3,12-13). Bilo je
to vreme o~ekivawa Mesije – Hrista, o ~emu re~ito govore
mnoga biblijska i vanbiblijska svedo~anstva. Ovo mesijansko i{~ekivawe i Judejaca i Jelina i drugih naroda Istoka
sumarno je, polovinom 2. veka po Hristu, izrazio Justin Filosof (rodom iz Samarije a `iveo u Rimu) re~ima: „Isus Hristos je novi Zakon i Novi Zavet i nada (prosdok×a) svih onih
koji iz svih naroda i{~ekuju Bo`ija dobra“ (Dijalog s Trifunom
Jevrejinom, 11, 4).
Hristovo doba u Palestini i Jerusalimu zabele`eno
je u Jevan|eqima i Delima Apostolskim. Dana{wa Sveta
Mesta u Svetoj Zemqi u najve}em broju predstavqaju geografiju Hristove biografije, kako je to primetio jo{ Sveti
Kirilo Jerusalimski. Palestina i Jerusalim su opredme}eni zemaqski `ivotopis Hristov, zemna topografija Wegove nebozemne biografije. To, uz sve ostalo, potvr|uju i
savremena arheolo{ka istra`ivawa i nalazi {irom Palestine, koje zadwih godina zajedni~ki izvode hri{}anski i
izraelski arheolozi i biblisti.
68
69
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
Mnoge biblijske spomenike i tragove iz starozavetnog
i hri{}anskog vremena u Svetoj Zemqi poru{ili su rimski osvaja~i: Vespazijanov sin i vojskovo|a Tit razorio je
Jerusalimski Hram 70. godine (73. godine osvojena je i poznata
Uz pomo} Konstantinovu podigla je desetine hramova po
Palestini, na mestima Hristovog ro|ewa (wena bazilika u
Vitlejemu i danas postoji), `ivqewa, delawa i stradawa (hram
vaskrsewa na Grobu Hristovom, sa dogradwama, i danas stoji).
Nedavno je na mozai~kom podu jedne crkve u Madabi kod Mrtvog mora otkrivena karta Sv. Zemqe sa ubele`enim hramovima zadu`binama ovih prvih hri{}anskih careva Sv.
Konstantina i Jelene. Kasnija tradicija zadu`binarstva,
kod vizantijskih i srpskih vladara, a i vladara drugih hri{}anskih naroda, poti~e iz Svete Zemqe. Jelenino graditeqstvo u Svetoj Zemqi nastavila je i carica Evdokija, `e-
po tragici Jevrejskog naroda tvr|ava Mecanda = Masada na obali
Mrtvoga mora); car Hadrijan je potpuno razorio Jerusalim
133. godine i na wegovom mestu osnovao novi grad „Elija
Kapitolina“ (sa Jupiterovim hramom na mestu Jahveovog!).
Ve} u vreme prvog osvajawa Jerusalima 70.g. hri{}ani
su napustili Grad i izbegli u Pelu u Transjordaniju, odakle
su se ve} polovinom 2. veka po~eli polako vra}ati u Palestinu i Jerusalim. Pri Hadrijanovom razorewu Jerusalima
(133.g.) Jevreji su rasejani u dijasporu (koja je, za mnoge od
wih, bila zapo~ela od ranije). Wima je u tim potowim vekovima bio zabrawen povratak u Jerusalim i preostajao im
je samo tu`ni haxiluk na Zid Pla~a, ostatak od posledweg
slavnog Irodovog Hrama, u koji je i Hristos ulazio i ~ije je
razorewe s tugom prorokovao (Mt.23,37-38; 24,1-2). Ipak, jevrejska naseqa ostala su u Galileji, i u vizantijsko vreme bilo
je na desetine sinagoga po celoj Palestini.1)
Broj hri{}ana u Palestini stalno je rastao, i naro~ito
se pove}avao od vremena slobode date Hri{}anstvu od Konstantina Velikog (poznatim Milanskim ediktom o verskoj toleranciji, 313. godine). Sveta carica Jelena, majka Konstantinova, odlazi 326. godine iz Ni{a i Nikomidije u Svetu Zemqu i tamo zapo~iwe velike radove na obnovi Svetih Mesta.
na Teodosija II, i tako|e car Justinijan. Car Iraklije je 628.g.
povratio od Persijanaca oteti ^asni Krst Hristov, koji je
u svoje vreme prona{la Sveta carica Jelena i koji je oduvek bio u velikom po{tovawu kod svih hri{}ana. Pobo`no
pokloni{tvo – haxiluk – u Svetu Zemqu trajalo je neprekidno kroz vekove i traje do danas, sa promenama i te{ko}ama koje donosi svaka istorijska epoha. (Jedna od najstarijih
haxijskih kwiga je Eterijin Putopis po Svetim Mestima, iz 4.
veka). To je zajedni~ki haxiluk – jevrejski, hri{}anski i
zakonom: 1) Jevrejima je bilo zabraweno: `iveti u Jerusalimu i pose}ivati ga, osim 9. aprila; preobra}ati druge u svoju veru, imati robove,
posebno hri{}ane; biti na upravnom polo`aju; `eniti se hri{}ankom;
podizati nove sinagoge; obnavqati stare sinagoge, osim kad su sklone
padu. 2) Jevrejima je bilo dozvoqeno: dr`ati svoju veru i okupqati
se u sinagogama; suditi svoje stvari pred jevrejskim sudovima; stare{ine zajednica bili su oslobo|eni poreza; stare{ina Sinedriona priznat
je kao poglavar Jevreja“.
islamski – koji je simvol na{eg svequdskog haxiluka na
ovoj Planeti i u Kosmosu. Najzna~ajnija i najautenti~nija
Sveta Mesta dr`i do danas Pravoslavna Jerusalimska Patrijar{ija, Sionska „Majka svih Crkava“ Bo`ijih, a zatim
slede rimokatolici, kopti, protestanti i drugi.
Godine 637. muslimani Arapi su zauzeli Jerusalim, a
zatim su naslednici osvaja~a, kalifa Omara, na mestu Solomonovog i Justinijanovog Hrama podigli dve i danas postoje}e xamije, koje novostvorena jevrejska dr`ava Izrael nije
dirala, kao ni dvehiqadugogodi{wi pravoslavni Hram Vaskrsewa i Groba Gospodweg na Golgoti. S kraja 11. do 13. veka zapadni hri{}ani, krsta{i, privremeno su osloba|ali Jerusalim, ali su pritom i mnogo pqa~kali wegova i druga
Sveta Mesta, tako da ih je ~ak i pokreta~ 4. krsta{kog rata,
papa Inokentije II , po~etkom 13. veka, kritikovao zbog pqa~ke Svetiwa, koje je islam bar donekle uspo{tovao. Papa je
70
71
1)
U internacionalnoj Encycl opedi a of JEWIS HISTORY (izd. 1986. u Izraelu;
francusko izdawe 1989) stoji na strani 63: „Jevreji pod vizantijskim
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
ipak pre{ao preko toga i po porobqenom pravoslavnom Istoku postavqao svoje marionetske unijatske „patrijarhe“.
Vladavinu Arapa u Palestini Preuzeli su Selxuci, zatim Memeluci i najzad Osmanlije. Tek godine 1917. kona~no
iz Palestine je zauvek udaqena turska vlast a uprava poverena Englezima, koji su, na izvesni na~in, omogu}ili Jevrejima stvarawe sada{we dr`ave Izrael 1948. Krajem pro{log veka, zapo~et u [vajcarskoj, prenet je u Jerusalim Sionisti~ki pokret, a ne{to pre toga Carska Rusija je u Palestini osnovala „Rusko Palestinsko dru{tvo“ za prou~avawe Svete Zemqe, {to su svojevremeno tako|e u~inili i rimokatolici i protestanti sa Zapada, ~ije biblijsko-arheolo{ke {kole u Jerusalimu u`ivaju danas svetski glas. Pravoslavna Jerusalimska Patrijar{ija ima svoju „bogosloviju
^asnoga Krsta“ u Jerusalimu.
U Svetoj Zemqi i danas su u centru pa`we wenih stanovnika, ali i celoga sveta, pre svega Sveta Mesta. Ustvari, cela Palestina je jedno veliko Sveto Mesto. Tu je, na
licu mesta, opredme}ena vi{emilenijumska biblijska istorija, mawe-vi{e sva na{a judeo-hri{}anska civilizacija,
materijalna i duhovna kultura Evrope i Evropeiziranih
naroda u svetu. O tim Svetim Mestima do danas je pisano
dosta, i uglavnom se zna ono {to je bitno. Svako od tih Sveti{ta ima svoju posebnu duhovnu te`inu, vi{eslojevito nasle|e, koje se mo`e osetiti i do`iveti tek na licu mesta.
To bi bila zaista posebna li~na pri~a o svakome od Svetih
Mesta i wihove iznova do`ivqene istorije, ali se mi ne
bismo ovde du`e zadr`avali na wima. Preostaje nam da ne{to ukratko ka`emo o istoriosofskom, teolo{kom smislu
Svete Zemqe i Jerusalima u okviru judeo-hri{}anske duhovne tradicije, to jest na osnovu biblijsko-hri{}anske
vizije Sveta i ^ove~anstva.
Iz same Biblije, iz u woj zabele`enog pogleda na Svetu
Zemqu, vidi se da je ona bila najpre „tu|a zemqa“, zemqa
mnogobo`aca i neznabo`aca. Zatim ju je Bog obe}ao i dao u
nasle|e Avraamu i wegovom potomstvu – Izraelu, starom
i novom. Pa ipak, to nasle|ivawe ove „obe}ane Zemqe“, istorijski gledano, bilo je promenqive sre}e. U samom biblijskom kazivawu o po~ecima Svete Zemqe, a koje je istorijski potvr|eno kao ta~no – jer Biblija i jeste prvenstveno
istorijska kwiga, iako je wena poruka istovremeno i me
taistorijska – sadr`ana je jedna op{te~ove~anska istina.
Naime, Biblija od po~etka povezuje tesno ^oveka i Zem
qu: prvi ~ovek Adam je „od zemqe“ – „Adamah“ (=Zemqanko!)
– i ime same zemqe je „Adama“ (1Mojs.2,7; 3,19). Ali po Svetom
Pismu, ~ovek, istovremeno okarakterisan i likom Bo`i
jim, nosi u sebi neotu|ivu sliku i priliku Boga, i to i kao
li~nost i kao zajednica roda qudskog, i poziv mu je i misija
na Zemqi da postane Sin Bo`iji, a zemqu da u~ini Rajem –
svojim, ali i Bo`ijim, stani{tem i domom. To je bila ~oveku zadata bo`anska (=bogo~ove~anska) Ikonomija. (Gr~ka re~
oÕkonom×a je na slovenski sasvim dobro prevedena kao Domostroj,
72
73
sli~no kao {to gr~ki izraz Ekologija slovenski se prevodi „Domo-logija“, Domoslovqe – briga i starawe o qudskom stani{tu
i `ili{tu, o domu i obitali{tu, o okru`ewu i `ivotnom prostoru, o „zemqi `ivih“, kako bi rekao Psalmopevac: „Hodi}u pred
licem Gospodwim u zemqi `ivih“ – Ps.116,9).
Po Bibliji, Zemqa i Kosmos su isto tako i sa istim
ciqem stvoreni, kao Raj i za Raj. Ali je ~ovek tu prvu {ansu
ve} jednom prokockao, na po~etku istorije, veli Biblija.
No to isto Sveto Pismo ka`e i svedo~i da ova {ansa za ~oveka nije sasvim izgubqena. ^ovek je pao, ali nije propao.
To je osnovna poruka biblijskog zaveta ili saveza Boga sa
Avraamom, i to upravo onda kad ga poziva da iz Haldeje do|e
i nastani se u Hanaan, u „Zemqu obe}anu“ – Palestinu. To
je bilo po~etno Bo`ije obe}awe, dato u istoriji, ~iji je jamac Sâm Bog, ali u wemu u~estvuje i ^ovek i Rod qudski,
Avraam i Izrael, koji prihvata taj poziv i stupa u savez sa
Bogom. A {ta je bilo sa ostvarewem tog obe}awa? Da to pitawe razmotrimo izbli`e.
Nema sumwe, ima neke dijalektike, ali biblijske, ne
platonske ili hegelovske, u tome {to je Zemqa ~oveku isto-
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
vremeno i radost i tuga, izvor `ivota ali i smrti, blagoslova sre}e i napretka, ali i prokletstva, nesre}e i gubitka. To se vidi i u samom Bo`ijem kazivawu Izraelu: Zemqa
„u kojoj te~e med i mleko“ daje se Izraelskom narodu – simvolu ^ove~anstva – u nasle|e (5Mojs.15,4), ali se istovremeno
nagla{ava tom istom narodu da je on na toj zemqi „do{qak
i prolaznik, privremeni naseqenik“ (3Mojs.25,23). ^isto istorijski gledano, Palestina je za Izraiqce ustvari to i
bila kroz vekove. A to nije samo metafora. [tavi{e, Palestina je to i za hri{}ane. Ta Sveta Zemqa, koja je simvol
Zemqe uop{te, biva najte{we vezana za Judaizam i Hri{}anstvo, pa i za celo ~ove~anstvo, ali i oni isto tako za
wu. Upravo u toj vezi ima neke dijalektike. Jer, istovremeno, ta ista bogomdana im Sveta Zemqa treba i da ih osloba
|a od gr~evite qudske privezanosti za Zemqu, za carstvo
zemaqsko i samo za wega, da se ne bi qudi sveli samo na
Zemqu i poistovetili se samo sa wom. Jer nije Zemqa spasewe ~oveka, nego je ^ovek spasewe Zemqe.
Dijalektiku toga, ili ta~nije i vernije biblijskom jeziku: istorijski paradoks toga, mo`emo videti na par primera. Ve} je praotac Jakov-Izrael nekim kqu~nim mestima
Svete Zemqe dao ime Bo`ije: Vetiq – „Dom Bo`iji“ (1Mojs.
28,17-19) i Penuel – „Lice Bo`ije“ (1Mojs.32,30). Isto tako, Jerusalim je postao Sveti Grad Bo`iji (Ps.77,68), „pupak Zemqe“
po proroku Jezekiqu (38,12), tj. centar sveta, i zato Solomon
podi`e Hram Bogu @ivome u Jerusalimu, u kojem Bog voli
da obitava i projavquje slavu svoju.2) Istovremeno, me|utim, u Svetom Pismu se govori da su ponekad, u prevratima
qudske istorije, to jest u promenqivosti qudi, na istim
tim mestima bivala idoli{ta, slu`ewe ne Bogu Istinome,
nego Vaalu i Molohu! „Mesto Sveto“ postajalo je „mrzost
zapu{}ewa“ i u Svetom Gradu raspet je Gospod slave (up. Mt.24,
15; 1Kor.2,8). O svemu ovome tragi~nom paradoksu tako drasti~no svedo~e Proroci, od Ilije Tesvi}anina do Jovana Prete~e i Krstiteqa i do samoga Hrista i Apostolâ.
U ovome paradoksu ima dosta elemenata od one biblijske apokaliptike, shodno kojoj se ideja Svetoga Grada dvoji
i raslojava. Polarizuju se i me|usobno suprostavqaju dva
grada – Sveti grad Jerusalim i demonski grad Vavilon (o
~emu, posle Apokalipse i Sv. Avgustina, u na{e vreme sna`no
govore Dostojevski, S. Bulgakov i drugi). Jer, u stvari, u istori-
2)
Mir~ea Elijade pi{e: „Za hri{}ane se Golgota (u Jerusalimu) nalazi
u centru sveta, jer je bila vrh Kosmi~ke planine i u isto vreme mesto
gde je Adam stvoren i sahrawen. Tako je krv Spasiteqa pala na lobawu
Adamovu, ukopanu podno samog Krsta, pa je tako ovaj iskupqen (spasen)“.
ji se dvoji i suprotstavqa Hram Bo`iji i „Pe}ina razbojni~ka“, Crkva Bo`ija i Kula vavilonska, Jagwe Bo`ije i
Zver (up. Mt.21,13; 2Kor.6,14-16; Otkr. gl. 12-18).
Pa ipak, ovo polarizovano, prikazivano u crno-beloj
tehnici, apokalipti~no vi|ewe i shvatawe sveta i istorije
qudske u vezi sa Svetom Zemqom i Svetim Gradom, nije i
jedino vi|ewe i shvatawe koje nalazimo zabele`eno u Svetoj Kwizi Bo`ijoj. Postoji i jedno drugo vi|ewe, koje je ustvari biblijski dubqe i potpunije, biblijski realisti~nije,
i ono je autenti~nije judeo-hri{}ansko vi|ewe Zemqe i
^oveka na woj, kroz Svetu Zemqu Izraiq – Palestinu i Sveti Grad – Jerusalim.
Re~ je o eshatolo{kom vi|ewu i do`ivqaju Zemqe i
qudske istorije na woj. Ovo eshatolo{ko vi|ewe i shvatawe, treba naglasiti, jo{ ne zna~i i neistorijsko ili antiistorijsko. Naprotiv, upravo je biblijska, judeo-hri{}anska eshatolo{ka vizija otvorila i omogu}ila pravo vi|ewe i poimawe istorije, ali ne kao cikli~kog vra}awa svega
na po~etak (makar to bio i prvobitni „Raj“ ili preistorijsko
„Sre}no doba“), kako je to svugde u vanbiblijskom okru`ewu
anti~kog sveta, nego kao progresivno, dinami~ko i kreativno vi|ewe i shvatawe Zemqe i ~oveka na woj. Eshatolo{ko
nije anti-istorijsko, ali je vi{e nego samo golo istorijsko.
To je metaistorijsko, hristocentri~no vi|ewe i poimawe
zemaqske stvarnosti i istorije qudske. Da pogledamo to,
ukratko u samoj Bibliji.
74
75
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® SVETA ZEMQA – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA (63-78) ®
Ako po|emo od samog Svetog Pisma, od Biblije kao parekselans palestinske geografsko-istorijske kwige, vide}emo da je ve} u samom nazivu Hanaana kao „Zemqe obe}ane“
Avraamu i wegovom potomstvu (Jevr.11,9) re~eno zaista vi{e
od gole geografije i gole istorije. Boqe re}i u tom nazivu
je sadr`ana ve} i eshatolo{ka istorija i eshatolo{ka
geografija Svete Zemqe.
Naime, Avraamu i daqe Davidu obe}ana je i data u nasle|e zemqa Izraelova, kao krotkima (=iskrenim i ~estitim
pred Bogom i qudima). Jer je u Bibliji re~eno: „Krotki }e naslediti zemqu“ (Ps.36/37,11 i 131/2,1). Pa ipak, i praotac Avraam i Car i Prorok David, uza sve to nasle|e zemqe, `iveli
su na toj zemqi sa saznawem i ose}awem da su ipak „do{qaci i privremeni naseqenici“ (up. Ps.38,13: „Jer sam do{qak
„Poletio soko tica siva
od svetiwe od Jerusalima“.
Daqe se u pesmi ka`e da je to, u stvari, bio prorok Ilija (predstavnik Bo`ijih Proroka i Apostola), a Jerusalim je, u
stvari, Bogorodica (simvol Nebeske Crkve), tako da se u presudnom momentu na{e istorije Kosovskim Mu~enicima javqa Carstvo Nebesko, ali iz Hristovog Jerusalima. Dakle,
ne toliko „sada{wi Jerusalim“ iz Palestine, koliko onaj
„Gorwi Jerusalim, koji je slobodan i mati je svima nama“
(Gal.4,22; up. Jevr.12,22). Taj Vi{wi Jerusalim jeste onaj koji poziva cara Lazara i Kosovske Srbe da se u istoriji ponesu i
opredele eshatolo{ki. Ovakva tradicija vi|ewa i tuma~ewa istorije i geografije, izneta u ovoj srpskoj narodnoj pesmi, nije kod Srba do{la samo od Svetog Save (koji se mona{-
(=privremeni naseqenik) Tvoj i prolaznik na zemqi, kao i svi oci
tvom opredelio za Carstvo Nebesko, ali time nije mawe u~inio
u istoriji i geografiji svoga naroda i zemqe, a dodajmo i to da je
osobito voleo Svetu Zemqu i „Bo`iji `eqeni grad Jerusalim“,
pa ih je dvaput pokloni~ki posetio), nego je to bila biblijska,
moji“; up. i Jevr.11,14: „Koji tako govore pokazuju da tra`e otaxbinu“). Iste re~i Starog Zaveta ponavqa Hristos u Novom Za-
vetu: „Bla`eni krotki jer }e naslediti zemqu“ (Mt.5,5). Ove
starozavetne i novozavetne re~i o nasle|u zemqe tuma~e
Apostol Pavle i Grigorije Niski kao nasle|e eshatolo{ko,
tj. nasle|e „Nebeske Zemqe“ i „Nebeskog Jerusalima“ (Gal.4,
25-26; Jevr.11,13-16, Omilija 2. na Bla`enstva Svetog Grigorija Niskog).
Ovo paradoksalno eshatolo{ko vi|ewe i shvatawe nije
poricawe istorije, nego pre osmi{qewe i preobra`ewe
istorije, zakva{éwe istorije metaistorijom, tj. eshatologijom. To je svojevrsni sud nad istorijom, ali istovremeno
i spasavawe istorije od zla i greha, od smrtnoga i trule`noga u woj; to je ona jevan|elska istina da „zrno p{eni~no
padnuv{i na zemqu treba da umre“, ali ne zato da bi propalo, nego da „mnogi rod donese“ (Jn.12,24-25).
Ovo }e srpskom ~itaocu biti shvatqivije ako podsetimo da je upravo takvo tuma~ewe na{e qudske istorije i geografije dao na{ narodni hri{}anski, pravoslavni genije,
kada je Kosovsko opredeqewe Svetog kneza Lazara nazvao
opredeqewem za Carstvo Nebesko. Podsetimo se {ta ka`e
srpska narodna pesma iz Kosovskog ciklusa:
Svete Zemqe Izraelove – Palestine, i preko we i na{e
planete Zemqe. Upravo je obrnuto – to je osmi{qewe weno.
Da ukratko rezimiramo: po sredi je istinsko biblijsko
tipolo{ko (mistago{ko, isihasti~ko, liturgijsko) shvatawe
i vi|ewe sveta, istorije qudske i zemaqske, vi|ene i sagledavane uvek u preobra`ajnoj svetlosti Carstva Nebeskog.
Upravo onakvo vi|ewe kakvo je prvi video praotac Jakov i
zato dobio ime Izrael (bogovidac): „Lestvica koja spaja Nebo i Zemqu“ (1Mojs.28,12-18; Jn.1,14 i 49-51). To je vi|ewe i shva-
76
77
judeo-hri{}anska zajednica od Sv. Bra}e `ivo prisutna u
Srpskom narodu i wegovom istoriosofskom i duhovnom
shvatawu qudskog `ivota i sudbine na Zemqi.
Treba, dakle, jo{ jednom jasno re}i i naglasiti da eshatolo{ko vi|ewe i tuma~ewe biblijske istorije i geografije Svete Zemqe i wene sve{tene istorije kao simvola
cele Zemqe i na{eg jedinstvenog hronotona (tj. geografsko-istorijskog sredi{ta na{e civilizacije, ili „pupka zemqe“, kako re~e Prorok), ne zna~i poricawe istorije i geografije
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
tawe zemqe i istorije roda Adamovog na woj u svetlosti
prisustva (parous×a) Gospodweg na toj Zemqi i u istoriji.
Tu podrazumevamo i prvu parusiju Hristovu u Palestini i
onu eshatolo{ku Drugu parusiju Carstva Nebeskog, kako
to isto ali novozavetno potpunije govori i posvedo~uje Sâm
Hristos (1Mojs.28,12-18; Jn.1,14 i 49-52). Istu ovu temu op{irnije
razvija veliki Jevrejin i veliki hri{}anin Pavle iz Tarsa,
i to ba{ u Poslanici upu}enoj Jevrejima (glava 7-9 i 11-13), gde
na eshatolo{ki na~in tuma~i celokupnu sve{tenu istoriju
i sve{tenu geografiju Starog i Novog Izraela. Za Apostolom Pavlom ovo vi|ewe i shvatawe izla`e, i u `ivotno-liturgiskoj praksi pokazuje, sva svetoota~ka teolo{ka misao, egzegeza, himnografija, istoriosofija, teologija, i pre
svih i svega sama Sveta Liturgija Pravoslavne Crkve.
Ukratko re~eno: ako spojimo najve}eg jevrejskog Proroka Isaiju i najve}eg hri{}anskog Apostola Jovana i ujedno
pove`emo wihovo izvorno biblijsko, profetsko vi|ewe
Svete Zemqe i wene istorije, kao simvola celokupne Zemqe i istorije roda qudskog, onda }e to biti ona jedinstvena
biblijska, starozavetno-novozavetna vizija, poruka i blagovest: o Hristocentri~nom pokretu i podvigu preobra`aja ovog neba i ove zemqe u Novo Nebo i Novu zemqu (Is.65,17;
Otkr.21,1-3), {to je ustvari jedna i jedinstvena svesaborna
Skinija (=Dom, Crkva) Boga sa qudima i qudi sa Bogom. Nebo
na Zemqi, i Zemqa na Nebu.
Sveta Zemqa Izrael i Sveti Grad Jerusalim pripadaju
svemu ~ove~anstvu, i u Zemaqskom i u Nebeskom Carstvu.
® SVETA TAJNA KR[TEWA (81-87) ®
áóêè
SVETA TAJNA KR[TEWA
´
SVETA EVHARISTIJA
KAO DUHOVSKI DOGA\AJ
´
LITURGIJA I DUHOVNOST
´
O ^OVE^NOSTI I NE^OVE^NOSTI
78
79
Download

документ