VREMEPLOV
DOGODILO SE U AVGUSTU
Priprema: Aleksandra Miti}
1. avgusta 1806. – Na Mi{arskom polju
kod [apca srpski ustanici pobedili Turke.
To je bila najve}a pobeda Karadjordjeve
vojske u Prvom srpskom ustanku.
2. avgusta 1876. – Rodjen srpski lingvista
Aleksandar Beli}, predsednik Srpske kral-
9. avgusta 1969. – Glumica [eron Tejt,
`ena filmskog reditelja Romana Polanskog,
i jo{ ~etiri osobe brutalno su ubijeni u
njenoj ku}i na Beverli Hilsu.
nili su telegrafom ~estitke povodom
pu{tanja u rad prekookeanskog telegrafskog
kabla. To su bile prve poruke poslate
telegrafom preko okeana.
10. avgusta 1878. – Srpski knez Milan
Obrenovi} izdao je ukaz o “ustrojstvu
Vojnog muzeja” radi prikupljanja i ~uvanja
trofeja iz ratne istorije. Muzej sme{ten u
prepravljenu d`amiju na platou Gornjeg
grada Beogradske tvrdjave na Kalemegdanu.
17. avgust 1962. – ^uvari Berlinskog zida
ranili su 18-godi{njeg Petera Fehtera (Peter
Fechter) kada je poku{ao da pobegne preko
Berlinskog zida i pustili ga da umre od
5. avgusta 1984. – Umro britanski
pozori{ni i filmski glumac Ri~ard Barton,
koji se proslavio u pozori{tu u kreacijama
[ekspirovih likova, a potom i na filmu.
27. avgusta 1908. – Rodjen je ameri~ki
dr`avnik Lindon Bejnz D`onson (Lyndon
Baines Johnson), potpredsednik SAD od
1960, predsednik od 1963, nakon ubistva
gubitka krvi. Taj slu~aj postao je simbol
tragedije do koje je dovelo podizanje zida
izmedu Isto~ne i Zapadne Nema~ke, a dvojica ~uvara optu`eni su u julu 1996. za
ubistvo bez predumi{ljaja.
3. avgusta 2002. – Predsednik Vlade Srbije
Zoran Djindji} primio je u Pragu (^e{ka)
nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
4. avgusta 2000. – Britanska kraljica majka
Elizabeta proslavila u Londonu 100. rodjendan, kao prva li~nost iz kraljevske
porodice koja je pro`ivela ceo vek. Ona je
sa balkona Bakingemske palate pozdravila
okupljene gradjane.
dolara pomogla izgradnju Univerzitetske
biblioteke u Beogradu.
12. avgusta 1914.- Po~ela Cerska bitka,
zavr{ena 20. avgusta pobedom srpske
vojske nad austrougarskom. To je bila prva
srpska i prva savezni~ka pobeda u Prvom
svetskom ratu.
13. avgusta 1899. – Rodjen je engleski
filmski re`iser Alfred D`ozef Hi~kok.
Proslavio se kriminalisti~kim filmovima i
filmovima strave, koji su postali klasika u
6. avgusta 1807. – Srpski prosvetitelj
Dositej Obradovi} pre{ao iz Zemuna u
ustani~ku Srbiju, gde je kao prvi
Karadjordjev ministar prosvete ostao do
kraja `ivota, 1811.
18. avgusta 1960. – U Ilinoisu u SAD na
tr`i{te plasirana prva oralna pilula za kontracepciju “Enovid 10”.
19. avgusta 1871. – Rodjen ameri~ki pilot
i konstruktor aviona Orvil Rajt, koji je
1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove
izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
20. avgusta 1901. – Rodjen je italijanski
pesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo),
dobitnik Nobelove nagrade za knji`evnost
1959. (“Vode i zemlje”, “Dati i imati”,
“Miris eukaliptusa”, [email protected] nije san”).
21. avgusta 1780. – Rodjen slovena~ki
slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku
kulturu zna~ajan kao pomaga~ i za{titnik
Vuka Stefanovi}a Karad`i}a kog je podstakao da sakuplja narodne umotvorine i da
napi{e gramatiku i re~nik srpskog jezika.
7. avgusta 1999. – U Br~kom, u Bosni i
Hercegovini, odr`an je “Rok maraton 99”
na kojem su se prvi put od raspada biv{e
SFRJ i time uzrokovanog rata, okupile rok
tom `anru (“Ptice”, “Psiho”, “39 stepenica”, “Sever-severozapad”).
8. avgusta 1974. – Predsednik SAD Ri~ard
Nikson objavio, obra}aju}i se naciji preko
televizije, da podnosi ostavku zbog
ume{anosti u aferu “Votergejt”.
Avgust 2013.
15. avgusta 2000. – Predsednik SAD Bil
Klinton sve~ano predao rukovode}u funkciju u Demokratskoj partiji potpredsedniku
Alu Goru.
16. avgusta 1858. – Predsednik SAD
D`ejms Bjukenen (James Buchanan) i britanska kraljica Viktorija (Victoria) razme-
D`ona Kenedija (John Kennedy). Na
izborima 1964. ponovo je izabran za
predsednika, po{to je pobedio republikanca
Barija Morisa Goldvotera (Barry Morris
Goldwater).
28. avgust 1963. – Borac za ljudska prava
Martin Luter King (Luther) odr`ao je pred
200.000 u~esnika protestnog “Mar{a slobode” na Va{ington ~uveni govor pod
nazivom “I have a dream”.
29. avgusta 1915. – Rodjena svedska glu-
22. avgusta 2001. Umro britanski astronom
i matemati~ar Fred Hojl, jedan od najve}ih
nau~nika 20. veka. S Tomasom Goldom i
Hermanom Bandijem postavio teoriju o
14. avgusta 1941. – Britanski premijer
Vinston ^er~il i predsednik SAD Frenklin
Ruzvelt potpisali “Atlantsku povelju”,
kojom su se zalo`ili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se
izja{njava o teritorijalnim promenama. Ta
povelja kasnije uklju~ena u Povelju
Ujedinjenih nacija.
grupe iz biv{ih jugoslovenskih republika.
Koncert je najavljen kao “skup visokog
rizika”, ali incidenata nije bilo.
25. avgusta 1718. – Francuski iseljenici u
Americi, u Luizijani su osnovali grad Nju
Orleans, po francuskom vojvodi od
Orleana.
26. avgusta 1899. – Rodjen srpski pisac
Radojko Jovanovi}, poznat kao Rade
Drainac, boem, buntovni anarhoindividualista, ve~iti putnik zaljubljen u daleke horizonte, autor neposrednih lirskih ispovesti.
11. avgusta 1919. – Umro ameri~ki industrijalac {kotskog porekla Endru Karnegi,
koji je veliko bogatstvo ulo`io u
dobrotvorne svrhe, naj~e{}e u osnivanje
javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji.
Karnegijeva zadu`bina 1926. sa 100.000
jevske akademije i Srpske akademije nauka
i umetnosti, osniva~ moderne dijalektologije, autor “Pravopisa srpskohrvatskog jezika”.
pokolj hugenota inpsirisan katoli~kom
reakcijom u Francuskoj, poznat u istoriji
kao Bartolomejska no}.
mica Ingrid Bergman, svetsku slavu stekla
filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik 3
Oskara za filmove “Plinsko svetlo”,
“Anastasija” i “Kazablanka”.
konstantnoj gusto}i svemira. Pored nau~nih
dela namenjenih popularizaciji astronomije,
pisao je i romane nau~ne fantastike.
23. avgusta 1962. – Ameri~ki telekomunikacioni satelit “Telstar” emitovao prvi
televizijski prenos izmedju SAD i Evrope.
24. avusta 1572. – Dogodio se masovni
www.serbianmirror.com
30. avgusta 1963. – Izmedju sedi{ta vlada
SSSR i SAD, Kremlja i Bele ku}e, lideri
Nikita Hru{~ov i D`on Kenedi uspostavili
su posle kubanske krize, koja je zapretila
op{tim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao “crveni telefon”.
31. avgusta 1920. – Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u
Mi~igenu.
21
[email protected]
VLADIMIR TASI]
U ARHIPELAGU
ovo
izdanje
najpoznatijeg
romana Vladimira
Tasi}a Opro{tajni dar
upravo je objavljeno u
izdanju Arhipelaga. Time
je ovaj izdava~ zapo~eo
dugoro~nu saradnju sa
Vladimirom Tasi}em i
objavljivanje novih i ranijih pi{~evih knjiga.
Po~inju}i kao
roman o porodi~nom
`ivotu u poreme}enom istorijskom okviru
devedesetih godina, Opro{tajni dar prerasta u
uzbudljivo i sna`no pripovedanje o
dramati~noj potrazi za bratom i o iskustvu
nove emigracije. Posle nestanka brata za koga
je dubinski vezan, Tasi}ev junak odlazi iz
Novog Sada, u ~ijoj mitologiji i svakodnevici
ovaj roman nalazi jedno od svojih plodonosnih sredi{ta, da bi tek u Kanadi, u svom
sasvim novom `ivotu koji nipo{to nije oslo-
N
bodjen iskustava `ivota koji
je napu{ten, saznao pravu
istinu o bratu i njegovom
nestanku. Opro{tajni dar
koji nepogre{ivo sti`e na
njegovu kanadsku adresu
suo~i}e Tasi}evog junaka
sa sudbonosnim isku{enjem
i s potresnim saznanjem.
Sugestivna i vrtlo`na pri~a
u romanu Opro{tajni dar
Vladimir Tasi}
otkriva pisca izuzetne snage
i nesvakida{nje imaginacije
i kulture. Za kratko vreme ovaj roman
Vladimira Tasi}a prepoznat je kao jedno od
klju~nih dela nove srpske knji`evnosti i kao
knjiga koja prevazilazi okvire trenutka u kome
je objavljena i svoje prvobitne recepcije.
Stalno interesovanje ~italaca i nova izdanja
ovog romana to nesumnjivo potvrdjuju.
Tasi}ev Opro{tajni dar je, po
nepodeljenom mi{ljenju kritike, jedan od
najboljih srpskih romana napisanih posle 2000.
godine. Za ovaj roman, objavljen prvobitno
2001. godine, Tasi} je dobio Nagradu Radio
Beograda za knjigu godine na srpskom jeziku.
Opro{tajni dar je uvr{}en medju deset najboljih
srpskih romana napisanih posle
pada Berlinskog zida.
U medjuvremenu,
roman je objavljen na francuskom,
nema~kom,
engleskom, slova~kom i slovena~kom jeziku. U svim zemljama u kojima se pojavio nai{ao
je na odli~an prijem kod kritike
i publike. Povodom francuskog
izdanja ovog romana kriti~ar
Liberasiona uzviknuo je:
„Bravo!” nagla{avaju}i da se
po dubini ti{ine koja sledi posle ~itanja ovog
romana „mo`e izmeriti majstorstvo koje je
pokazano u njemu”. Kriti~ar Observatera ka`e
da je Tasi}evo pripovedanje „iznenaduju}e,
barokno i sudbonosno”, dok poznati francuski
kriti~ar Pjer Tibo isti~e: „Opro{tajni dar nam
www.arhipelag.rs
nudi trenutak intenzivne spoznaje i zadovoljstva.” Kritika, kako u Francuskoj, tako i u
drugim zemljama u kojima je roman objavljen, posebno je nagla{avala Tasi}evo ume}e da
~itaoca vodi od pri~e do mita i
od duboko li~nog do nesumnjivo
univerzalnog.
Arhipelag je nedavno
potpisao ugovor za italijansko i
makedonsko izdanje ovog
romana za koji su zainteresovani
i izdava~i iz SAD, Turske,
^e{ke i Madjarske.
Pored
romana
Opro{tajni dar, Vladimir Tasi} je
napisao i romane Ki{a i hartija,
za koji je dobio NIN-ovu
nagradu za roman godine, i Stakleni zid,
knjige pri~a Pseudologija fantastika i Radost
brodolomnika, kao i nekoliko knjiga eseja.
Vladimir Tasi} od 1988. godine `ivi
u Kanadi, gde na Univerzitetu Nju Bransvik
predaje matematiku.
ada je po~etkom septembra pro{le godine svet deluje kao vijagra, s tom razlikom {to podjednako
obi{la vest da je Fidel Kastro umro, jedan poma`e i mu{karcima i `enama koji imaju problema
Makedonac, mr Ivan \or|iev je sa njim na Kubi sa libidom. Ovaj preparat nema nikakvih konispijao ~aj. Obojica su se slatko nasmejala novinarskoj traindikacija, naprotiv, pove}ava cirkulaciju,
patki. Vo|a kubanske revolucije sa zadovoljstvom produ`ava ja~inu i trajanje erekcije, a deluje i protiv
prepri~ava da ga je u te{kim danima najgoreg frigidnosti kod `ena. U nekim slu~ajevima le~i i
spasavao, niko drugi do Ivan \or|iev iz Novog Sela sterilitet kod mu{karaca, a poma`e i kod
kod Strumice, koji je pre tridesetak godina prona{ao klimakteri~nih tegoba kod `ena. Dejstvo leka se oseti
savr{enu formulu i na biljnoj bazi napravio lek protiv posle dva-tri dana. Proizvodimo i lek “varuflu”, kao
raka, koji je nazvao “varumin”.
dodatak standardima terapijama u le~enju hepatitisa
Sa svojim preparatom \or|iev je od raka dojke C, raznih oblika gripa i herpes simpleksa virus tipa 1
izle~io Miru Markovi}, produ`io je `ivot Franji – ka`e \or|jev.
Tu|manu koji je bolovao od raka na `elucu i na jetri.
U po~etku je on od lekovitog bilja i trava pravio
Dok su mediji pisali
samo
~ajeve
i
da je Tu|man te{ko
meleme, a potom je
KLINI^KE STUDIJE
“Varumin” je ekstrakt u te~nom stanju kombinacije nabavio ma{ine za
bolestan, \or|iev je
sa njim na Brionima velikog broja lekovitih biljaka. Ispitane su sve aktivne kom- ekstrakciju.
Lek
igrao tenis. Tu|man ponente leka i zaklju~eno je da on ne izaziva nikakve nus- “varumin” je pre
je do`iveo jo{ dva pojave, niti ne`eljene efekte. Napravljene su i tri klini~ke desetak godina od
studije, od kojih je jednu radio dr Sibin Ili}, ekspert Svetske Ministarstva zdravlja
mandata.
Ivan \or|iev je zdravstvene organicacije za onkologiju i ginekologiju i Makedonije dobio
zavr{io fakultet atom- stru~njak UN.
registraciju
kao
istike u Vin~i. Po{to
pomo}no lekovito
se od detinjstva interesovao za biljke i njihova sredstvo, a potom i kao lek. Po njega uglavnom
lekovita svojstva, u Skoplju je diplomirao na dolaze ljudi u poslednjem stadijumu, oni koji su ve}
Poljoprivrednom fakultetu, a potom magistrirao u otpisani. Sre}om, bez obzira na to gde imaju rak, bilo
Ljubljani na ekstrakciji lekovitog bilja.
na mozgu, plu}ima, jetri, pankreasu, kod svih je
-Oduvek me je interesovala samo priroda, a pon- delotvoran.
ajvi{e biljni svet. Po{to sam se rodio i `iveo na selu
- Po mene su u Makedoniju dolazili politi~ari,
bilo je normalno da poma`em roditeljima oko diplomate, ugledni zvani~nici. Hosnija Mubaraka,
poljoprivrednih radova, ali sam to nevoljno ~inio – biv{eg predsednika Egipta, svojevremeno sam
ka`e \or|iev.
izle~io od raka kostiju. U Bugarskoj smo le~ili jednog
Ljubav prema biljkama dovela je brzo i do prvog generala avijacije, u Gr~koj gradona~elnika Soluna i
biljnog preparata.
mnoge druge poznate i nepoznate ljude – ka`e Ivan
- Napravili smo i herbalni lek “varupotent” koji \or|iev.
K
m lekom na biljnoj
^uveni Makedonac svoji
a
arkovi} od raka dojke,
bazi izle~io je i Miru M
ri.
era na `elucu i jet
Franju Tu|mana od kanc
je bio i Fidel Kastro.
Me|u pacijentima mu
Javite nam se na 00389 70 259 222 ili nam pišite na [email protected] ili [email protected]
22
Avgust 2013.
KULTURA
MILANSKI EDIKT – NI[
(313. – 2013.)
Opera “Trubadur”, Djuzepe Verdi
~ast Milanskog edikta, u Ni{u, na
Vidovdan, na letnjoj pozornici u
Tvrdjavi, izvedena je Verdijeva
opera “Trubadur”, ansambla Narodnog
pozori{ta iz Beograda, pod dirigentskom palicom Vahtanga Macavarijanija. Jednu od
najpoznatijih opera slavnog italijanskog kompozitora, videlo je vi{e od tri hiljade ljudi. U
ulozi Leonore, nastupila je Cvetelina
Vasileva, bugarska primadona i svetska operska diva. Te{ku dramsku ulogu ciganke
Acu~ene, igrala je prvakinja Beogradske
opera, mecosopran Dragana Del Monako, a
zahvaljuju}i podr{ci Italijanskog instituta za
kulturu u Beogradu, u Ni{u su nastupile i dve
italijanske operske zvezde. Bariton Domeniko
Balcani i tenor Stefano La Kola, koji su se u
U
trubadura tuma~io na mnogobrojnim evropskim operskim scenama, kao i u Tokiju i
Seulu. Domeniko Balcani, koji je tuma~io
ulogu grofa Lune u naslovnoj operi, tokom
svoje karijere radio je sa velikim dirigentima,
poput Klaudija Abada. Dragana Del Monako
je izjavila da je sa ljubiteljima sceneske
operske umetnosti u`ivala u ovom
Verdijevom delu na Tvrdjavi, pod vedrim
nebom, u scenografiji koja podse}a na originalnu iz teksta opere.
Za izvodjenje opere “Trubadur”,
potro{eno je ~etiri miliona dinara, od ~ega je
dva miliona i trista hiljada finansirala
Italijanska ambasada, a milion i sedamsto hiljada dinara Ministarstvo kulture i informisanja iz bud`eta za Milanski edikt. Scena letnje
rukama, a bilo ih je i medju publikom na
samoj letnjoj pozornici. Svojom pojavom su
do~aravale atmosferu starog Rima i izgledale
nestvarno. Da bi se izbeglo podizanje i
spu{tanje zavese tokom izvodjenja opere,
promene scenografije re{ene su brzom rotacijom rekvizita. Deo publike, dakle oni koji
nisu uspeli da dodju do ulaznica, u`ivali su
u Verdijevoj operi i u interpretaciji vrhunskih
umetnika sa oboda Tvrdave. Na operi nije
bilo prethodno najavljivanih poseta najvi{ih
dr`avnih zvani~nika.
Operi je prisustvovao gradona~elnik
Ni{a, gospodin Zoran Peri{i}, kao i Njegova
Ekselencija ambasador Republike Italije u
Srbiji, gospodin Djuzepe Manco (Giuseppe
Manzo), koji je bio doma}in sve~anosti.
Gradona~elnik Ni{a je na pitanje novinara
povodom izvodjenja ove opere u ~ast
Milanskog edikta izjavio da je Ni{ ponovo
prestonica kulture i da je obele`avanje ovog
jubileja najbolja prilika za punu afirmaciju
tog grada.
Aleksandra Mitic
NAME: ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------ADDRESS: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------CITY: ----------------------------------- STATE: ----------------------------------------------------------------ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Verdijevoj operi predstavili u glavnim
mu{kim ulogama, Manrika i grofa Lune. To
je deo doprinosa Italijanskog instituta za kulturu proslavi Milanskog edikta u Ni{u.
Stefano La Kola je veliki tenor, koji je ulogu
Avgust 2013.
pozornice u Tvrdjavi je idealna za ovakav
muzi~ko scenski dogadjaj, a celokupan ambijent je bio izvanredno osmi{ljen. Na samom
ulazu u Tvrdjavu sa obe strane stajale su
devojke u rimskim odorama, sa bakljama u
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na
adresu Ogledala
www.serbianmirror.com
Ogledalo - Serbian Mirror PO BOX 13472 Chicago IL 60613
23
POZORI[TE
Slavica Petrovi}, u ulozi [email protected] i Mi{a Petkovi}
Scena iz predstave [email protected] Slavica Petrovi} i Vladimir Mulina
LETNJA SEZONA JEDINOG SRPSKOG
POZORI[TA U AMERICI
rpsko pozori{te Mira Srem~evi}
pri Srpsko-ameri~kom muzeju
Sveti Sava u ^ikagu, pro{log
meseca je prvi put imalo i svoju letnju
sezonu u kojoj su prikazane dve veoma
uspe{ne pozori{ne predstave. Bravurozna
[email protected] Miodraga Ili}a i ~uveni,
odli~ni Mro`ekovi “EMIGRANTI”. I
pored toga {to je vreme godi{njih odmora, ljubitelji pozori{ta su se ipak odazvali u veoma pristojnom broju. Tako je
S
ovo jedino Srpsko pozri{te u Americi
o`ivelo svoju scenu prvi put u letnjim
mesecima.
Nakon predstave [email protected], koja
je bila prodata skoro do poslednjeg
mesta, publika je ostala do ranih jutarnjih sati u prijatnom dru`enju sa glumcima uz muziku u`ivo. Pored orkestra “La
Kampanela” nastupili su i gosti. Tako se
svojom gitarom i pesmom pridru`io i
Dalibor Tojagi}, a raspolo`enje je
Scena iz predstave ”Emigranti”, Vlatko @drale i Milenko [i{arica
Slavice, Vlado i Mi{o,
Cestitam! Nisam nikada pisao pozori{ne kritike,
otuda jednostavno `elim samo da ka`em da ste sjajno
re`irali i odigrali predstavu @anka. Prilagodili ste scenu
prostoru, pri~a je te~no tekla, i uradili ste je profesionalno i sa puno emocija. Uzimaju}i u obzir odli~an tekst
ove predstave, mene je potupuno op~inilo i impresioniralo izvodjenje glumaca na sceni. Superiorna gluma
Slavice Petrovi} nam je svima do~arala tragediju posleratnog perioda u Srbiji, u kojem su nestali intelektualci i
gradanska klasa na{eg naroda, i dragulji Srbije, poput
@anke. Slavicin humoristi~ki ske~ pralje je superiorno
izveden, i publika je u`ivala u humoru i igrom re~i.
Slavica je pokazala da poseduje vi{e talenta, pored uredjenja novina ona poseduje i vrhunski talent za glumu, i
odli~an glas... sjajno izvodjenje popularne pesme „Oj
24
dostiglo kulminaciju kada je i glumac
Vladimir Mulina preuzeo mikrofon i
pored gluma~kog talenta otkrio nam i
svoj muzi~ki dar.
Ina~e Srpsko pozori{te Mira
Srem~evi}, svremena na vreme, pored
pozori{ne predstave u svojoj organizaciji napravi prijatna dru`enja sa svojom
publikom uz lepu muziku i ve~eri koje
se dugo pamte. To je verovatno i razlog
za{to se ne samo primetno pro{irio krug
na{ih po{tovalaca ve} i podmladila publika koja prati kulturne dogadjaje
ovakve vrste u na{em SAM Sveti Sava.
[to daje jo{ ve}u snagu i volju za jo{
bojim pozori{nim predstavama i
uspe{nijim kulturnim zbivanjima.
Sutradan, nakon predstave
"@anka" pored ostalih komplimenata za
odli~no odigranu predstavu dobili smo i
pismo, koje vam u celosti, uz dozvolu
pisca ovih redova objavljujemo:
Op{te veselje uz bend ”La Kampanela”, Dalibora Tojagi}a, Vladimira Muline i Milenka [i{arice
Moravo”. Mi{a Petkovi} je dao podr{ku Slavici na sceni
koja je profesionalna i iskrena. U ulozi zaljubnjenog novinara, Mi{a do~arava osobu koja je obrazovana, intelektualno potkovana, i iskreno zaljubljena i koja beskrajno
voli osobu svjih snova. Sa dominantnom visinom, akcentom i brkovima, Vlada Mulina je odli~no odigrao sve
svoje uloge, i prikazao ograni~enog crnogorskog islednika, @ankine ljubavnike, i solunskog vojnika.
Ujedno, uzimaju}i u obzir limitirane resorse
koje imate za pozori{ne predstave, mislim da je interijer
scene u SAMS-u bio odli~an, i nisam se ose}ao da nam
je prostor i scena uskra}ivala mogu}nost da do`ivimo
@anku. Ba{ suprotno, „smrzavao” se pod pogledima
Staljinovog portreta, a kostimi, scena i muzika su nas
vratile u 1940-te.
Tokom koktela posle predstave, ~uo sam samo
re~i pohvale o ovoj predstavi i va{oj glumi. Ujedno
uvideo sam da je publika u ^ikagu „gladna” za ovakvim
oblikom kulture. Nadam se da }emo uskoro videti jo{
sli~nih ostvarenja u va{oj produkciji.
Jo{ jednom, iskrene ~estitke glumcima, muzeju
SAMS, kao i svima koji su pomogli da imamo @anku u
^ikagu!
Srda~an pozdrav,
Mi{a Ognjanovi}, savetnik za ekonomske
pozlove u konzulatu R Srbije u ^ikagu
Mi se od srca zahvaljujemo gospodinu Mi{i
Ognjanovi}u, najpre na poseti, a zatim i na lepim re~ima
podr{ke. Na{e pozori{te ina~e pored izvodjenja predstava
u ^ikagu, upravo je zapo~elo sa pregovorima da krajem
ove i po~etkom slede}e godine ove predstave prika`emo
i u drugim gradovima Amerike i Kanade.
Avgust 2013.
SPORT
Pi{e: Milutin [o{ki}
alimo {to ne}emo biti na Mondijalu
u Brazilu slede}e godine. Ruku na
srce na{i fudbaleri to i ne zaslu`uju
jer je tamo mesto za najbolje, a u na{oj
grupi bolji su i Belgijanci i Hrvati. Ho}emo
svake godine u Ligu [ampiona, sanjamo
Ligu Evrope, a kada se snovi ne ostvare
~udimo se kako su preko no}i napredovali
skoro svi osim nas. Istina je veoma bolna
jer Makedonci, Crnogorci, Albanci,
Jermeni, Moldavci, Islandjani i ostali iz
plejade manje talentovanih nacija nisu
nigde mrdnuli napred, nego srpski fudbal
propada sve dublje u provaliju iz koje je
sasvim sigurno da nekolicina vrhunskih
igra~a ne mogu da izvuku.
Neki od njih da budemo iskreni
ne mogu vi{e jer je hemija u~inila svoje.
Ona druga polovina je iz nekog samo njima
poznatog razloga uvredjena pa se ne odaziva na pozive selektora, a kada je tako onda
je normalno da sre}e uop{te ne mo`e biti.
Birali smo selektore i pla}ali ih
koliko su tra`ili, pa ih onda menjali kao
krpe za ~i{}enje. Na kraju smo izabrali
selektora orlova, ~oveka ~ije ime je zna~ilo,
a i danas zna~i mnogo u svetu Evropskog
i Svetskog fudbala. Selektor koga su mediji kada su saznali njegovo ime dizali
svakog dana do zvezda. A po{to ~uvena
topovska levica ne mo`e da igra vi{e i nije
znao da od projanog bra{na napravi poga~u
{to niko i ne zna, svakodnevno su ga bacali
u ambis, razapinjali na krst srama, nazivali
ga totalnom neznalicom. Svako ima pravo
na svoje mi{ljenje, imaju pravo da ga kritikuju, ali da mu ka`u da ne zna, to “ne
pije vodu”. Pa da li neko poseduje neki
~arobni {tapi} pomo}u koga }e podi}i
Srpski fudbal iz ovoga trulog stanja.
Takvog na vidiku nema i dugo ga ne}e biti,
jer nemamo viziju kako iz ovog mra~nog
tunela iza}i i pokrenuti bolju budu}nost
Srpske bubamare. [ta se tu onda mo`e uraditi pa da se krene na bolje? Mora dr`ava
doneti zakon o sportu i sve se mora
promeniti, ako tako ne bude, lo{e nam se
pi{e. I sada kad smo do{li u veoma te{ku
sitiuaciju; kada se ne nazire nada, pitamo
se: Gde su ti na{i fudbalski dragulji; za{to
bar oni ne ponesu breme odgovornosti
oparavka srpskog fudbala? To pitanje treba
postaviti Fudbalskom Savezu Srbije,
klubovima, trenerima koji rade sa mladima
ako ih neko uop{te pita. Sportskim novinarima koji pi{u bez pokri}a bajke o njima
i pune stranice svojih novina, ne bi li
pove}ali njihov tira`. Na kraju treba pitati
i roditelje te dece koji su mo`da i najve}i
krivci njihovog nestanka. Roditelji `ele po
svaku cenu da svoju decu udome u neki
inostrani klub, pa govore da su njihova
deca ve} sada ravna Mesiju i Ronaldu i
drugim svetskim asovima. [ta se tu mo`e
najbolje u~initi? Ni{ta, jer je nema{tina pri-
@
Avgust 2013.
tisla pa svoju decu nude na kilo. Razbacuju
se milionskim ciframa u dolarima i funtama, da bi na kraju rekli vodite ih i dajte
koliko vi mislite da vrede. Evo jednog
prmera koji govori sve: Pitam jednog
su spremni za velika dela.
Na re~ima jesu spremni jer papir
trpi sve, ali kad izadju na teren onda se
vidi stvarnost. Zato, za ono {to su prikazali igra~i Partizana i Zvezde na poslednjim
de~aka koji trenira u privatnom klubu, kako
napreduje? Ka`e: ”Dobro, tu }u da treniram
i igram jo{ malo, pa }u pre}i u Crvenu
Zvezdu da igram jo{ neko vreme, a onda
}e me Zvezda ponuditi Liverpulu,
Man~esteru, Realu”. Opa bato ba{ njima”!
A onda finalno pitanje: Gde }e ta deca
zavr{iti, kako }e sve to podneti, to niko ne
zna sem Boga, nek im je on u pomo}i i
neka samo ostanu zdrava i normalna.
A sada ne{to jo{ o Srpskim
klubovima o njihovoj `elji za Ligom
Evropskih [ampiona, o snu za plasman u
Ligu Evrope, o pri~i da na{i klubovi mogu
ravnopravno da se nose sa Evropskim
velikanima, o izjavama trenera i igra~a da
utakmicama, mora da se ka`e da je to
ve~ita bruka. Iako su oba tima pro{la dalje
sa sramnom igrom protiv nejakih ali borbenih Jermenaca i Islandjana ne postoje
re~i hvale ve} samo kritika i re~ “bruka”.
Ali ko to ka`e, ko to la`e da je
Srpski fudbal dodirnuo dno. ^injeni~no
stanje ru{i tu teoriju, u dalje takmi~enje
oti{la su tri, od na{a ~etiri kluba, Zvezda,
Partizan i Vojvodina, dok se Jagodina
oprostila od takmi~enja na dostojanstven
na~in protiv Ruskog velikana Rubina.
Vojvodina je bila sjajna, jer je u oba duela
bila bolja od nekada najboljeg kluba na
svetu Honveda, u kome su igrali velikani
svetske fudbalske scene: Pu{ka{, Ko~i{,
www.serbianmirror.com
Hidekuti, Bo`ik, [andor, ^ibor i mnogi
drugi. Danas je od tog ~uvenog Honveda
ostalo samo ime koje jo{ uvek `ivotari na
osnovu svoje pro{losti. Ne{to sli~no je i sa
na{im fudbalskim brendovima Crvenom
Zvezdom i Partizanom,
jer su danas ostala
samo se}anja na zlatna
vremena ova dva
kluba. Dodu{e Partizan
je {est puta za redom
prvak dr`ave, Zvezda
{est puta zaredom
vice{ampion, ali u
Evropskom fudbalu ih
nema nigde, dodje
prvo kolo i zbogom
Evropo, pa onda sve
ponovo. Ne mogu se
svake godine prodavati
najbolji igra~i, a
dovoditi anonimci i
ve} islu`eni igra~i,
mo`e u na{oj tramvaj
ligi, ali u Evropu ne.
[ta sada u~initi? Ni{ta,
valjda }e ~elnici Partizana i Crvene Zvezde
prestati da se gadjaju nerazumljivim foskulama i obja{njavaju ono {to se objasniti ne
mo`e. Sve bi to bilo sme{no da nije previ{e
tu`no, a kad pri~aju da ne mogu da se
doka`u u Evropi, jer drugi imaju vi{e para
namesti im se da igraju sa nekim amaterima pa zaborave {ta su prethodno govorili.
Uglavnom to je njihov nerad ili veliko neznanje, nama je svejedno, jer je svima poznato da se najvi{e me{aju u struku, medjutim to ne amnestira igra~e oba tima koji su
bili poni`eni u duelima sa Jermenima i
Islandjanima. ^uj, Jermeni i Islandjani su
bili bolji i bli`i trijumfu. Jad i beda. Tuga.
Ve~ita bruka.
25
FELJTON
mir Kusturica, najpoznatiji i
nagradama oven~ani srpski re`iser,
ro|en je 1954. godine u Sarajevu.
Otac Murat bio je zaposlen u Ministarstvu
informisanja Bosne i Hercegovine, a majka
Senija bila je doma}ica. Detinjstvo je proveo
u naselju ispod sarajevskog brda Gorica, gde
se dru`io sa Romima, koji su obele`ili njegov na~in razmi{ljanja, pogled na svet i
umetnost. Prvi susret sa filmom imao je u 18.
godini, kada ga je o~ev prijatelj, re`iser
Hajrudin Krvavac, anga`ovao za epizodnu
ulogu omladinca u kultnom filmu „Valter
brani Sarajevo” (1972).
Iz Sarajeva odlazi u Prag na
Filmsku akademiju i diplomira 1978. kratkim
filmom „Gernika”. Po povratku u rodni grad
dobija posao na Televiziji Sarajevo, a prvi
film koji je tu snimio zvao se „Nevjeste
dolaze” (1978), koji je uzbudio bosansku
javnost zbog „eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima”. Zatim je usledio „Bife
Titanik” po motivima Andri}eve pri~e. Za
ovo ostvarenje Kusturica dobija prvu nagradu
u karijeri za re`iju na nacionalnom televizijskom festivalu u Portoro`u. Po osnivanju
Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu
postaje profesor na odseku za glumu. Tek
osam godina kasnije Akademija je otvorila i
odsek za re`iju. Te 1981. godine, Kusturica
snima jedan od svojih najboljih i najlep{ih
filmova „Sje}a{ li se Doli Bel” po scenariju
Abdulaha Sidrana, u kojem glavne uloge
tuma~e Slavko [timac, Slobodan Aligrudi},
Ljiljana Blagojevi} i Mira Banjac. Film o
ljubavi izme|u mladi}a Dina ([timac) i prostitutke Doli Bel (Blagojevi}) donosi Kusturici
prvog Zlatnog lava na Festivalu u Veneciji i
niz drugih nagrada. Zatim je usledio „Otac na
slu`benom putu” 1985, jedan od retkih filmova koji se bave progonom politi~kih neistomi{ljenika posle rezolucije Informbiroa 1948.
godine. Re`isersko-scenaristi~ki dvojac
Kusturica-Sidran jo{ jednom je urodio
plodom, {to je prepoznao i `iri Kanskog festivala, koji je Emiru dodelio prvu Zlatnu
E
palmu za najbolji film te godine, kao i nominaciju za Oskara u kategoriji najbolji strani
film.
Godine 1989. Emir Kusturica
nagra|en je u Kanu za najbolju re`iju, film
„Dom za ve{anje”, a kroz pri~u o Perhanovoj
zlehudoj sudbini u maestralnom izvo|enju
pokojnog glumca Davora Dujmovi}a po~ela
je i saradnja sa scenaristom Gordanom
Mihi}em. Tada je Kusturica udru`io snage i
sa kompozitorom Goranom Bregovi}em.
Paralelno sa razvojem velikog
balkanskog re`isera, Jugoslavija polako i sigurno ulazi u rat, a Kusturica napu{ta Sarajevo
i otvoreno podr`ava Srbe u sukobu. Uvek je
zastupao tezu da su za raspad SFRJ krivi svi
podjednako, a pre svega uticaj me|unarodne
zajednice, {to je izazvalo gnev njegovih
Sarajlija.
- Bio sam stavljen u te{ku poziciju:
mogao sam da biram izme|u toga da
postanem nacionalni heroj u sredini gdje sam
ro|en, ili da budem omra`en kod jednog
dijela svijeta koji je `elio da ~uje od mene
klju~nu re~enicu da je Milo{evi} fa{ista i gad,
a koju ja nisam izgovorio – pri~ao je
Kusturica.
Proslavljeni srpski re`iser zatim
odlazi u SAD da oku{a sre}u na trusnom
holivudskom terenu, a rezultat je ostvarenje
„Arizona Dream” iz 1993. godine. Film po
scenariju Pola Etkinsa nije bio dobro
prihva}en ni od kritike ni od publike, a ovom
ostvarenju nije pomogla ni ~injenica da u
njemu igraju slavni D`oni Dep, D`eri Luis i
Fej Danavej. Posle toga, Kusturica vi{e nije
snimao u Americi, ali je iz rada na filmu
nastalo veliko prijateljstvo izme|u njega i
mo`da najslavnijeg glumca dana{njice
D`onija Depa. Zahvaljuju}i tome, Dep je jo{
1992. godine gostovao na beogradskom Festu
i svirao gitaru na koncertu „Partibrejkersa”.
Ameri~ka epizoda nije mu uzdrmala status kultnog re`isera koji je odavno
imao u Evropi. Slede}e Kusturi~ino ostvarenje bio je film „Underground”, po sce-
nariju Du{ana Kova~evi}a, iz 1995. godine,
kojim je re`iser na najbolji mogu}i na~in
proslavio deceniju od prve velike nagrade u
svom `ivotu – dobio je drugu po redu
Zlatnu palmu u karijeri. Romskoj tematici
se vra}a u filmu „Crna ma~ka, beli ma~or”
1998, a dve godine kasnije pojavljuje se
kao glumac u ostvarenju „Udovica iz
Sen-Pjera”, u kojem igra pored proslavljene
@ilijet Bino{. Dokumentarac „Pri~e superosmice” nastao je 2001. godine i govori o
drugoj velikoj Kusturi~inoj strasti – muzici,
dok prati njegov bend „Emir Kusturica and
No Smoking Orchestra” na turneji. Grupa
Emira i frontmena Neleta Karajli}a do sada
je izdala ~etiri albuma i stekla obo`avaoce
{irom sveta, posebno u Ju`noj Americi.
Iako postoje od 1999. godine, u Srbiji su
imali jedan zapa`en koncert na beogradskom U{}u u julu 2004. Te godine
Kusturica zavr{ava i ostvarenje [email protected] je
~udo”, koje se bavi poslednjim mirnim danima pred sukob u Bosni i Hercegovini
1992. godine, a nagra|en je Cezarom od
Francuske filmske akademije za najbolji
film snimljen u Evropskoj uniji 2005.
godine.
Neumorni i svestrani Kusturica
zatim snima i dokumentarac o kontroverznom
fudbaleru Dijegu Maradoni na lokacijama u
Argentini, Italiji, [paniji i Kubi, a 2007.
godine pojavljuje se i njegov osmi dugometra`ni film „Zavet”. Tog 26. juna u pariskoj
operi „Bastilja” premijeru ima „Vreme
Cigana”, po motivima filma „Dom za
ve{anje”.
Emir Kusturica, na{ najslavniji
re`iser, ali i scenarista, muzi~ar, kompozitor,
arhitekta i pisac, izgradio je i jedinstveno
etno-selo kod Mokre Gore u op{tini U`ice,
koje u svom sklopu ima hotel „Me}avnik”,
biblioteku, bioskop i nacionalni restoran.
Tako je Kusturica stekao i nagradu iz oblasti
arhitekture, koju mu je dodelila briselska
fondacija „Filip Rotije”. U Drvengradu se
od 2008. odr`ava i filmski festival
Hronologija:
1954. – Emir Kusturica je ro|en u Sarajevu
24. novembra
1972. – Pojavljuje se u epizodnoj ulozi u
filmu „Valter brani Sarajevo” Hajrudina
Krvavca
1978. – Diplomira re`iju na Filmskoj
akademiji u Pragu. Snima televizijski film
„Nevjeste dolaze”
1979. – Snima televizijski film „Bife Titanik”
1981. – Re`ira prvi celove~ernji film „Sje}a{
li se Doli Bel”, sa kojim osvaja Zlatnog lava u
Veneciji
1985. – Film „Otac na slu`benom putu”
osvaja Zlatnu palmu u Kanu
1989. – Nagrada za najbolju re`iju u Kanu za
film „Dom za ve{anje”
1993. – U Holivudu re`ira „Arizona Dream”
sa D`onijem Depom i Fej Danavej u glavnim
ulogama
1995. – Film „Underground” u saradnji sa
Du{anom Kova~evi}em osvaja Zlatnu palmu
u Kanu
1998. – Film „Crna ma~ka, beli ma~or”
1999. – Kao gitarista, postaje stalni ~lan
benda „Emir Kusturica and No Smoking
Orchestra”
2005. – Izme|u Zlatibora i Tare po sopstvenom projektu gradi etno-selo Drvengrad
2007. – Film „Zavet”
2008. – Dokumentarni film „Maradona by
Kusturica”
2010. – Objavljuje autobiografiju „Smrt je
neprovjerena glasina”
2011. – Najavljuje snimanje filma o Pan~u
Vilji i gradnju Andri}grada u Vi{egradu u ~ast
srpskog nobelovca Ive Andri}a
Kustendorf.
Godine 2010. Kusturica objavljuje
knjigu „Smrt je neprovjerena glasina”, a ove
godine je uz podr{ku vlasti Republike Srpske
po~eo da gradi Andri}grad u Vi{egradu
povodom pola veka od dodele Nobelove
nagrade za knji`evnost Ivi Andri}u, a najavljeno je da }e ovaj projekat biti i scenografija za film po romanu „Na Drini }uprija”.
Kusturica priprema i film o Pan~u Vilji, u
kojem }e glavne uloge najverovatnije igrati
D`oni Dep i Selma Hajek. Kusturica je u
braku sa Majom, s kojom ima sina Stribora
i }erku Dunju.
C I TA T I E M I R A K U S T U R I C E
O Slobodanu Milo{evi}u:
- S jedne strane, Milo{evi}a sam vidjeo kao ~ovjeka koji
lo{im sredstvima, ishitreno, ljuto i nediplomatski poku{ava
ne{to da uradi, ali, s druge strane, stoji ~injenica da brza
tranzicija biv{ih socijalisti~kih zemalja slu`i da ljudi u njima
prestanu da budu vlasnici bilo ~ega... Nisam govorio protiv
njega zato {to ne vjerujem u slijepu podjelu u kojoj su jedni
dobri, a drugi lo{i. To je malo slo`enije. Nisam povjerovao
u tu podjelu ne zbog pozitivnog odnosa prema Milo{evi}u
ve} zbog negativnog odnosa prema onome {to veliki, mo}ni
svijet radi malim narodima.
O svojoj poetici i Holivudu:
- Kao Cigani, koji imaju najve}u mogu}u slobodu u miksanju `anrova i po~nu da sviraju Morikonea, pa preko arapskih
i turskih motiva do|u do Baha – i jo{ od svega toga naprave
sklad. Mo`da je `anr zapravo jedna gra|anska izmi{ljotina,
a ja kroz tu {kolu nisam pro{ao. Pogledaj kako u svijetu
stvari stoje sa filmom. S jedne strane, u Kanu nagradu dobije film koji priprema kampanju za ameri~kog predsjednika,
26
dok s druge, Holivud polako pretvara film u video-igru, i vr{i
se najgora mogu}a uniformizacija svijeta. Jo{ uvijek postoje bar petorica ludaka kao {to sam ja, koji vjeruju da takva
uniformisana vizija umjetnosti ne mo`e da opstane i koji su
uspjeli da se suprotstave Holivudu. Njega karakteri{e potpuno
odsustvo utopijske slike svijeta, a tu postoji danas i jedno
pravilo – a to je da mu filmovi ne valjaju ni{ta.
O „crnom talasu”:
- @ika Pavlovi}, koji je, ukupno govore}i, vjerovatno najdarovitiji ovda{nji autor, ~ovjek koji je uspjevao da progovori jednim reduciranim bresonovskim jezikom i napravi
savr{ene filmove, imao je jedan mali problem – njegovi filmovi se nisu ~uli ni vidjeli. Zatim, reditelji „crnog talasa”
nisu imali tvrdoglavosti i istrajnosti. Sa{a Petrovi} je
napravio dva savr{ena filma, a onda je po~eo da gubi snagu
da izdr`i ono {to je bio film „Tri”, vjerovatno najbolji film
koji je ovdje ikad snimljen, ili „Skuplja~i perja”, jedan
rustikalan, savr{en zamah. To su stra{ni filmovi, a onda pad...
Makavejev i ostali veliki autori su u odnosu na komunizam
esejizirali, rugali mu se, ali nisu prepoznavali da je njihov
otac, ipak i uprkos svemu, bio – njihov otac. I da je kada
je izgovarao re~enicu „Komunizam }e do}i do 2000.” – on
bio drag ~ovjek. Oni su od njega pravili neki zacrnjeni lik
kojeg ja nisam vidio.
Saveti mladim rediteljima:
- Dr`ite se svojih ideja o sopstvenom `ivotu i o svojim egzistencijalnim problemima. Ostanite vjerni idejama koje su presudne za va{ identitet usred istorije, dr`ite se va{ih osje}anja,
va{ih opsesija, va{eg na~ina na koji vidite stvari, svega {to
vas postavlja u sredi{te svijeta. I ne dozvolite da vas zanese
tehnologija.
- Reditelj Danis Tanovi} je jednom rekao o meni: „Sjajan
reditelj, ali lo{ ~ovjek.” Na to sam mu odgovorio: „Danise,
ti si fantasti~an ~ovjek, ali si kao reditelj nula.”
O Miloradu Dodiku:
- Meni Dodik odgovara po toj svojoj strasti u kojoj ne preza
da odgovori ono {to, mo`da, politi~ar ne bi uvijek odgovorio.
Avgust 2013.
ZAKON
NASLEDNI^KA IZJAVA
OTVARANjE NASLEDJA
Smr}u lica otvara se njegovo
nasledJe.
STICANJE NASLEDJA
Od tog momenta zaostav{tina
prelazi po sili zakona na ostavio~eve naslednike, tako da naslednici istovremeno sti~u
pravo i da se odreknu nasledja.
NASLEDNI^KA IZJAVA
Naslednicima mora biti predo~eno
{ta predstavlja ostavinsku masu, koja su njihova prava, da je jednom data nasledni~ka
izjava neopoziva i ukazati im na zna~aj
nasledni~ke izjave.
Izjava o prijemu/odricanju od
nasledja mo`e se dati pred sudom do
okon~anja prvostepenog postupka za
raspravljanje zaostav{tine i pred DKP RS u
inostranstvu.
Nasledni~ka izjava druga~ijeg
sadr`aja mo`e izmeniti raniju samo ako u
toku ostavinskog postupka nastupe nove
~injenice ili ako se saznalo za postojanje
~injenica za koje se u ~asu davanja nasledni~ke izjave nije znalo.
Ako je neko lice dalo izjavu kao
zakonski naslednik, naknadno se mora izjasniti i u vezi sa zave{tanjem.
Avgust 2013.
Ako je u pitanju zave{tajni (testamentalni) naslednik ili legatar, izjavu mo`e
dati samo posle progla{enja zave{tanja.
Kada je u pitanju maloletno lice, u
njegovo ime nasledni~ku izjavu daje roditelj
(zakonski zastupnik).
Nasledni~ku izjavu je mogu}e dati
preko punomo}nika tzv. specijalnog
punomo}ja, u kojem mora biti jasno i nedvosmisleno navedeno kakvu je izjavu
punomo}nik ovla{}en da da.
PRIJEM NASLEDJA
po zakonu/zave{tanju pripada”
Izjava o prijemu
nasledja je neopoziva, a u
slu~aju da je data pod
uslovom ili rokom smatra}e
se da uslov ili rok ne postoje.
Prijem nasledja ne
mo`e biti delimi~an.
Naslednik koji se
primio nasledja:
1. odgovara za
dugove ostavioca do visine
vrednosti nasledjene imovine
i
2. mo`e zahtevati poni{taj izjave o
prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude, ali samo u
parni~nom postupku;
Odricanje u koristi odredjenog
naslednika smatra se izjavom o prijemu
nasledja uz istovremeno ustupanje naslednog
dela.
“Odri~em se u korist…….”
ili
“Prihvatam se nasledstva koje mi
po zakonu pripada i istovremeno svoj
zakonski deo ustupam …”
Po prijemu ustupljenog dela na
odnose ustupioca i prijemnika primenjuju se
pravila o poklonu.
“Prihvatam se nasledstva koje mi
po zakonu pripada i ustupljenog dela od …”
Nakon davanja nasledni~ke izjave,
naslednici mogu posti}i sporazum o deobi
zaostav{tine.
– pozitivna nasledni~ka izjava
“Prihvatam se nasledstva koje mi
www.serbianmirror.com
27
OGLASI
MALI OGLASI
PRODAJA
Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,
ukupno - neto povr{ine 230 m2
bruto povr{ine 300 m2
Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2
Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora,
63 m2 plus gara`a.
100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.
Telefon: 773-871-7458, Radmila
STAN NA PRODAJU
Prodajem dvosoban (one bedroom) stan, uknji`en na 49m2 sa
terasom u strogom centru Beograda - Kosovska 11. Zgrada je
gradjena 1922, vrlo solidno sa 3m plafonske visine.
Polovina zgrade je Hotel “Union” sa ulice, a druga polovina
zgrade do koje se dolazi kroz hodnik je stambena,
od 3 sprata plus potkrovlje. Stan ima lep raspored prostorija i
mo`e se lako adaptirati.
Lokacija - strogi centar - 100m od Terazija.
Mo`ete me kontaktirati na : 381113238025
ili mob. : 065 4342172
E-mail : [email protected]
----------------------------
APARTMENT FOR RENT
2 spav. sobe, drugi sprat, friz, {poret, karpet.
Ne pu{a~e. Posebno grejanje.
Irving Park & Kimball
Zovite na broj 773-583-4869
PREDSTAVLJAMO VAM
BROJEVIMA DO [email protected]^ASTE
BUDU]NOSTI
u`ica Kralj `ivi
u Beogradu, a
astro-numerologijom
se bavi ve} 27 godina, od svoj 16-te
godine. Prema njenim saznanjima ~ovek
svojim
rodjenjem
dobija li~ni kod,
dobija tri svoja broja
kojima je kodiran
kao kompjuter. Prvi
broj zna~i duhovni
broj i predstavlja njegovu li~nost, drugi
broj
predstavlja
karmi~ki broj i ima
veze sa pro{lim `ivotom. ^ak 90% ljudi odradjuje karmi~ke
dugove preko svojih roditelja i ispa{ta grehe
iz pro{losti. Samo 10% je rodjeno pod
sre}nom zvezdom i sve je u njihovom interesu i njihovoj slu`bi. Drugi broj mo`e jako
da vam remeti `ivotne puteve kako u ljubavi,
tako i u poslu i u mnogim `ivotnim segmentima. Pa se ljudi ~esto pitaju za{to su
R
nesre}ni i za{to im
sve te{ko ide u
`ivotu. Tre}i broj
predstavlja va{u sudbinu i donosi vam
zadatke koje morate
da re{ite i kako treba
pravilno da `ivite.
To istovremeno i
zna~i da sudbinu ne
mo`emo menjati i da
su neke stvari ve}
zapisane.
Mi mo`emo uticati na odredjene `ivotne okolnosti i pote{ko}e i
olak{ati sebi da
`ivimo kao sav normalan svet. Godinama se
Ru`ica Kralj bavi ovim poslom i ima veliko
iskustvo kroz razli~ite klijente {irom sveta.
Ona tvrdi da smo svi mi rodjeni na
zemaljskoj kugli po kazni i imamo jedan
`ivot, koji je napravljen kao lavirint iz koga
moramo iza}i sa {to manje problema i
pote{ko}a.
Ako ne mo`ete re{iti sve svoje dileme u poslu, ljubavi i `ivotu obratite
se Ru`ici, ona }e vam pomo}i da pronadjete pravi put.
Ru`ica Kralj
+38163 111 37 53 / +38163 8 222 999
28
Avgust 2013.
^ESTITKE I SRPSKI MEDIJI
SRE]AN RO\ENDAN
Za ]upriju:
Sre}an
rodjendan svom
bratancu
Petru Maljkovi}u,
dug `ivot i bezbri`no
detinjstvo
`eli tetka Marijana
sa redakcijom.
Sre}an rodjendan svojoj majci Koviljki Maksovi}
i dug `ivot `eli Jasmina sa ocem Mi}om.
Iskrenim ~estitkama se pridru`uje
Slavica sa redakcijom.
Za Ni{ku Banju:
Sre}an ro|endan
Nastasiji @ivkovi}, dug
i bezbri`an `ivot `ele:
Aleksandar Jr
i Lejla sa svojima iz
^ikaga i tetka Jelena iz
Montreala.
Avgust 2013.
Za ]upriju:
Sre}an rodjendan svom
ocu Mirku Maljkovi}u i dug
`ivot `eli k}erka Marijana sa
redakcijom.
www.serbianmirror.com
29
VEDRA
NA[ TENISKI REPREZENTATIVAC
AFORIZMI
Momak u taksiju jede
~okoladu i taksista mu
ka`e: 'De~ko, to }e ti
uni{titi zube.'
Momak odgovara: 'Moj
deda je do`iveo 102
godine.'
'Zato jer je jeo ~okoladu?'
'Ne, nego zato jer je gledao
svoja posla!'
---------------------Tra`im vra~aru za dobro
pla}en posao. Ona }e znati
gde se
treba
jav-
30
SUDOKU
Kako Mujo re{ava ukr{tenicu
iti.
-----------------------Sreli se Mujo i Haso u
gradu. Haso ostane iznenadjen kad ugleda da Mujo
nosi nau{nice, pa ga pita:
'Mujo, pa od kad ti nosi{
nau{nice?'
Mujo uzdahne: 'Od kad ih
je Fata na{la u autu.'
-----------------'Neverovatno koliko vam je
pas pametan - igra poker s
vama!'
'Ma, nije ba{ toliko
pametan. Kad ima dobre
karte, uvek ma{e repom.'
---------------------Sedi Perica ispred zgrade i
pla~e.
Prolazi kom{ija pa ga pita:
- Je li, Perice, za{to
pla~e{?
- Tata se udario
~eki}em po prstu.
- Pa za{to ti pla~e{?
- Pa u po~etku sam
se smejao…
Avgust 2013.
PORUKE
Avgust 2013.
www.serbianmirror.com
31
Download

avgust 6.qxd - SERBIAN MIRROR