MODIFIKOVANA NASADNA KOŠNICA
Rekonstrukcijom koju sam primenio na košnici LR obuhvaćene su i košnice nastavljače DB i
Farar.
Nastavak
Nastavak je nasadni, odnosno sa donje strane je urađen falc
koji sprečava promaju na spoju između nastavaka, a naseda
na podnjaču tako da svaki nastavak može da se postavi na
podnjaču i pokrije krovom. Na nastavku u zoni oslonca za
satonošu je smanjena površina oslanjanja pa je samim tim
smanjena i površina lepljenja satonoše za oslonac i nema
potrebe za metalnim razmacima za satonošu.
Prednja i zadnja stranica nastavka su tehnički rešene tako da
je gornja ivica u zoni oslanjanja satonoše koja je bila debljine
10 mm zadebljanja na 20 mm i ovim zadebljanjima se
sprečava vitoperenje nastavaka.
Slika 1. Nastavak
Za otvaranje nastavaka nožem ovom konstrukcijom je obezbeđen ulaz pčelarskog noža u
dubini od 12 mm, tako da se nastavci slepljeni propolisom mogu sa lakoćom rastaviti.
Lepljenju nastavaka pčele su sklone najčešće kada između nastavaka postoji šupljina koja
izaziva promaju, što smo ovom konstrukcijom potpuno izbegli. Na pčelinjaku smo vršili
istraživanje po pitanju lepljenja nastavaka propolisom. Košnicu koju je zajednica obično
lepila smo zamenili novom falcovanom košnicom, pčele više nisu lepile nastavke pa smo
izvukli zaključak da je problem u lošem oslanjanju između nastavaka i kada nema promaje
između njih nema ni obilnog lepljenja.
Za seleće pčelarenje sam konstruisao zbeg koji ujedno može da se koristi i kao sušač
polena, kada se pokretna rešetka preokrene.
Ventilacioni krov
Krov je takođe nasadni i omogućava ventilaciju kroz kanale koji se nalaze između bočnih
stranica. Krovna daska je napravljena u sendviču vodootporni šper i stiropor, sve lepljeno
lepkom za stiropor.
Slika 2. Krov sa pocinkovanim limom
Slika 3. Termoizolacija na krovu
Tehnika pčelarenja
Pčelarenje na modifikovanoj LR košnici sa dubokom podnjačom i polunastavkom.
Većina košnica je zazimljena u jednom nastavku sa
polunastavkom ispod u kom su bile rezerve hrane iz
bagremove paše. Polunastavak su pčele ispraznile i
prenele med formirajući obilnu mednu kapu ispod koje
zimuju. Vrlo retko se dešava da sav med nije prenesen,
a ako nije, prilikom prvog pregleda ramova, ramove sa
medom iz polunastavka prenosim prema sredini i
izgrebem, pa je taj med prva stimulativna prehrana u
takvim košnicama. U košnicama gde to nije slučaj,
prilikom prvog pregleda, bočne ramove sa medom
takođe izgrebem za prvu stimulativnu prehranu, na
nastavku stoji folija (paropropusna) na koju postavljam
hranilicu na otvoreni prorez tako da pčele uzimaju topao
sirup 0,2-0,3 litra dnevno, što izaziva ubrzani razvoj
zajednice. Kada zajednica proširi leglo na 8-9 ramova,
uklanjam polunastavak i dodajem nastavak ispod punog
nastavka i ujedno spuštam zatvoreno leglo, a na mesto
tih ramova stavljam ramove sa lepo izvučenim saćem
(još uvek zimsko), a na kraju prazan ram za trutovsko
leglo. Tako tretirane zajednice već u voćnoj paši imaju
po 10 ramova zatvorenog legla, rojevi nagon sprečavam
intezivnim dodavanjem satnih osnova. 7-10 dana pre
Slika 4. Kompletna košnica
bagrema otvoreno leglo podižem na vrh košnice,
između nastavaka stavljam prazan polunastavak sa šest ramova saća i četiri satne osnove
naizmenično po sredini, a na donji nastavak koji se nalazi ispod matične rešetke, zatvoreno
leglo sa po jednom satnom osnovom sa strane druga ili treća i sečem zatvoreno trutovsko
leglo.
Posle tri do četiri dana od početka bagremove paše, dodajem sledeći nastavak u medištu
ispod polunastavaka sa četri rama satnih osnova i pet ramova izvučenog saća, naizmenično
jedan ram uzimam iz gornjeg medišnog nastavka tako da u medištu imam po devet ramova
u nastavku.
Po završetku bagremove paše i oduzimanja meda razrojevam zajednice tako što u
novoformirane sanduke (košnice) otresem većinu pčela i maticu i postavljam na mesto za
rojeve, a košnici dodajem oplođenu maticu u kavezu odmah tako da bi sprečio izgradnju
matičnjaka. Rojeve stimulativno prehranjujem kroz podnjaču ako nema druge paše 7-10
dana. Na suncokretovu pašu selim sve pčele, na rojeve postavljam polunastavak sa 9
ramova saća, a na pčelinje zajednice nastavak takođe sa 9 ramova saća. U suncokretovoj
paši rojevi značajno ojačaju tako da su sposobni za zimovanje, po povratku na matični
pčelinjak. Oduzimam suncokretov med iz svih košnica, tretiram protiv varoe, a zatim rojeve
koji imaju posle oduzetog meda prazan polunastavak prehranjujem sirupom radi dopune
zaliha hrane za zimu, obično kroz podnjaču. Po završenoj dopuni zaliha na svim košnicama,
polunastavke dodam ispod medišta tako da zajednice u narednom periodu same formiraju
mednu kapu iz ovih zaliha. Ovako pripremljene košnice sa dovoljnom količinom hrane lako
prezime i najsurovije uslove. Varoa je u ovim košnicama jako slaba i ima je malo, zato što je
prolećni tretman sa trutovskim leglom eliminisao.
maš. inž. Vlastimir Đurić, Beograd
Download

MODIFIKOVANA NASADNA KOŠNICA