1
SRPSKI PČELAR
ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU
MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”
IZDAVAČ-PUBLISHER
REDAKCIJA-EDITORIAL:
Društvo pĉelara “Duboĉica”
Leskovac
prof. dr Kostadin Triĉković
prof. dr Moma Denić
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35
16000 Leskovac
mr Naum Bandţov
dr. vet. med. Mihajlo Ilić
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK – EDITOR
dipl. ing. polj.
Zoran Stamenković
Dragoslav Ilić Šeš
dipl. ing. polj. Dejan Pešić
Tel. 016 - 281 666
Mob.063 – 42 82 36
profesor Vlada ĐorĊević
Email:
[email protected]
LEKTOR
Vesna Stojković Tara
Sajt:
www.beekeepingdragoslav.com
2
SADRŢAJ
Apimondija Argentina 2011 III deo....................................................4
Integrisana borba sa varoatozom.........................................................8
Timol II deo………………………………………………………..14
Moja pĉelarska 2012. godina...........…………………………….....25
Komtejnerski pĉelarski paviljon K - 48………………………..…29
Upotreba tri vrste mitosporiĉnih gljivica za kontrolu parazitskog
krpelja medonosnih pĉela varroa destructor Anderson i Truman....................................................................................................32
.
Japanska dunja...…………………………………………………....36
Pĉelaforizmi.....................................................………...……….......38
Vic..............………………………………………………………...38
Istinite priĉe.....………………………………………………...…...41
3
APIMONDIJA ARGENTINA 2011
III DEO
Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš
Skupština Apimondije
SKUPŠTINA
od pripreme kada su se
postavljala imena ĉlanica po
azbuĉnom redu, pa sve do
samog kraja. Ono što je lako
uoĉljivo je da su skupštine
Apimondije šablonizirane, po
principu funkcioneri izlaţu, a
delegati ćute. Zašto je to tako?
Da li je sve idealno, pa
Redovna skupština Apimondije odrţava se svake druge godine za vreme meĊunarodnog pĉelarskog kongresa.
Ovde je odrţana drugog dana
kongresa, 22. septembra u sali
Azia. Pratili smo ceo njen tok,
4
Delegati skupštine Apimondije
nema potrebe diskutovati ili je
u pitanju nešto drugo? Idealno
ne postoji, a ĉak i da je dobro
bolje se uvek moţe. Kod
delegata je prisutna pre svega
jeziĉka barijera, strah od
diskusije, neusmeravanje sednice prema diskusijama itd.
Skupštine Apimondije ovakve
kakve su nemaju nikakvu
svrhu. Skupštine ne postoje da
bi samo funkcioneri izneli
svoje mišljenje i neke podatke,
već da se u demokratskoj di-
skusiji analizira predhodni rad
i naĊu nova i bolja rešenja za
budućnost. Glas pĉelara iz
svih krajeva sveta mora da se
ĉuje.
NOVI STATUT
U Argentini je usvojen novi
statut Apimonije. Donešena je
i jedna korisna odluka. Vladavina predsednika Apimondije
je ograniĉen na dva mandata.
Mišljenje da je ovo potrebno i
5
nuţno uraditi u javnosti je po
prvi put iznešeno u filmu
„Apimondija
Francuska
2009“. Oĉigledno je, da je ovo
došlo do zvaniĉnike Apimondije pa je na skupštini predloţeno i prihvaćeno.
Ustanovljene su pet nove
regionalne komisije i izabrani
predsednici tih komisija: za
Afriku, Ameriku, Aziju, Evropu i Okeaniju. Svrha regionalnih komisija je da deluju kao
veza izmeĊu regiona i Apimondije, da pruţaju pomoć
lokalnim organizacijama u
promovisanju simpozijuma i
kongresa Apimondije, uspostavljanje baze podataka i
promovisanju pĉelarstva meĊu
javnosti i koordinira regionalne aktivnosti radnih grupa sa
nauĉnim komisijama.
Potpuno nepotrebno i beskorisno. Ukoliko postoji potreba nekog regiona za formiranjem bilo koje komisije
onda je to stvar tog regiona, a
ne Apimondije.
Dugi niz godina u kancelariji Apimondije u Rimu rade
dva roĊena brata Rikardo i
Filipo Janoni. Rikardo kao generalni sekretar, i Filipo kao
kancelariski sluţbenik. Nameće se pitanje da li je to prema
moralnim principima ispravno.
Rikardo Janoni - Italija
TakoĊe, da li Filipo Janoni
treba da uĉestvuje u radu
skupštine? Prema ĉl. 19 statuta
Apimondije, predsednik, u
njegovom odsustvu potpredsednik ili generalni sekretar,
zastupa i predstavlja Apimondiju pred ĉlanovima i trećim
licima. Na svim skupovima i
sastancima, predsednik predsedava, ako ne moţe da
prisustvuje on, onda će predsedavati potpredsednik ili generalni sekretar.
6
premeštena rezolucijom Generalne skupštine.
Ako jedna zemlja dugo
vlada, i ako se na tako vaţnoj
funkciji generalnog sekretara
Apimondije dugi niz godina
nalazi jedan isti ĉovek sigurno
je da toĉkovi napretka šlajfuju
u mesto. Nove drţave i novi
ljudi donose nove ideje koje
vode u napredak, zato je
neophodno, u cilju napretka
svetskog pĉelarstva, da se
statutom Apimondije mandat
generalnog sekretara Apimondije ograniĉi, bez obzira ko
se nalazi na toj funkciji.
Filipo Janoni - Italija
Decenijama je sedište Apimondije u Italiji. Oseća se
šapa Italije nad Apimondijom.
Sigurno je da bi bilo dobro da
se sedište Apimondije premesti u neku drugu zemlju, a to
je po ĉl. 2. vaţećeg statuta
Apimondije moguće.
Art. 2 - Offices
The offices of Apimondia
are in Rome, Italy. They can
be moved by resolution of the
General Assembly.
Ĉl. 2 – Kancelarija
Kancelarija Apimondije je
u rimu, Italija. Ona moţe biti
7
INTEGRISANA BORBA S VAROATOZOM
Kao nova bolest, interesantna je kako sa nauĉne taĉke
gledišta tako i od praktiĉnog
interesa. Nisu dovoljno obrazloţeni razlozi za njenu
kasniju adaptaciju na medonosnoj pĉeli. (nakon otkrivanja
od strane Jakobsona 1904).
Neki momenti su delimiĉno
razjašnjeni, ali u smislu nauĉno dokazanih naĉina za brzo
adaptiranje parazita na medonosnoj pĉeli i njegova velika
ekspazivnost, i dalje se iskazuje hipotetiĉki. Za veoma kratak period bolest je postala
panzootic (zavladala celim
svetom), a danas nema slobodnog mesta na svetu gde nije
otkriven parazit.
Bez sumnje, varoatoza je
ekonomski najteţa bolest,. To
proizilazi iz biologije i veliĉine parazita, koja iznosi jedna
stotina od veliĉine pĉele.
Teško da postoji još neki
parazit takvih srazmera u
odnosu na domaćina. Odatle i
šteta koju prouzrokuju. Sisa
hemolimfu pĉela, a razmnoţava se i razvija na pĉelinjim
larvama, istovremeno uništa-
Prof.dr Bojan Prvulov
Sofija, Bugarska
Za poslednjih 30 – 40
godina teško da ima više
pisanog materijala o pĉelinjim
bolestima od varoatoze.
1. To je relativno nova
bolest medonosne pĉele ustanovljena šezdesetih godina
dvadesetog veka.
2. Ekonomski gledano,
trenutno je najteţa bolesti pĉela u celom svetu.
3. Brza promena globalnog
okruţenja sve više ukazuje na
to, da je varoatoza jedan od
glavnih krivaca za masovno
izumiranje pĉela.
8
vajući i leglo i pĉele. U pĉelarstvu nema druge bolesti da
tako teško, jednako ugroţava
obe starosne grupe.
pa je logiĉno da se traţi veza
baš sa njim. Samo pre 30-40
godina. Period suviše kratak
za prirodni odnos i suţivot
izmeĊu domaćina i parazita.
Posle dugog zajedniĉkog
ţivota, odnos izmeĊu domaćina i parazita moţe se
izgladiti i doći do otpornosti
na javljanju varoatoze rasa
pĉela, kao rezultat prirodne
selekcije, ali će biti potrebno
mnogo vremena.
Pitanje koje stoji na dnevnom redu je da se pronaĊu
sredstva za smanjenje štete od
prisustva krpelja u pĉelinjim
društvima, koje imaju štetne
efekte na pĉele i zagaĊuju
pĉelinje proizvode. S jedne
strane, imamo same krpelje, a
sa druge preparate koji se
koriste protiv njih. Do sada je
poznato preko 400 proizvoda
koji se koriste u borbi protiv
krpelja. Većina lekova se
odraţava nepovoljno i na
pĉele. Proteklih godina testirani su i primenjeni mnogi
preparati i metode borbe, kao
što su: tretman u vidu zadimljavanja (fenotiazini, varostat itd), naprskavanje finim
aerozolom (mleĉna, oksalna
Varoa
U novije vreme, masovno
nestaju pĉele u mnogim zemljama sa razvijenim pĉelarstvom. Gubici su ogromni.
Ĉoveĉanstvo se suoĉava sa
dilemom da ostane bez hiljade
tona voća i povrća, koji su ušli
duboko u biti i zauzimaju
odreĊeno mesto u njegovoj
ishrani kao izvor vrednih i
neophodnih proizvoda. Jedva
da će moći da se ţivi samo na
ţitaricama i anemofilnim
biljkama (biljke koje se
oprašuju vetrom).
Jedan od razloga za
nestanak pĉela je povezan sa
ĉinjenicom da se varoatoza
pojavila u bliskoj prošlosti pre
nego da zapoĉne ovaj proces,
9
Varoa na pčeli
kiselina), zaprašivanje praškastim sredstvima (brašno, šećer
u prahu, inertni prah, itd),
nakapavanje izmeĊu ramova
(perizin), hranjenje sirupom sa
preparatom (perezin i drugi
biljni napitci), isparavanja
(mravlja kiselina, sirćetna kiselina, itd); kontaktno dejstvo
preko natopljenih traka (varotom, varostop, bajvarol itd),
aromatiĉne materije odbojne
parazitima (timol, mentol, ulje
lavande, itd.) Svi imaju prednosti i mane.
Sedamdesetih godina prošlog veka, jedan od prvih
profesora Ramirez iz Kostarike, uvidela je oštećenja od
hemijskih preparata i uspešno
predloţila eliminisanje krpelja
sa tela pĉele posredstvom
zaprašivanja finim prahom od
suvog i samlevenog lišća raznih biljaka (kao što se
ţivotinje oslobaĊaju od parazita u prirodi).
10
U procesu istraţivanja se
stiglo do zakljuĉka da su
najbezbednija tehnološka rešenja, koja imaju uticaj na
biologiju krpelja, i ne odraţava se negativno na biologiju
pĉelinjeg društva, kao što su:
1. Oduzimanje i uništavanje trutovskog legla se vrši pri
njegovom prvom pojavljivanju. Pĉelar unapred moţe da
ubrza ovaj proces, još u kasno
leto postavi na periferiji legla
saće s trutovskim ćelijama ili
ram graĊevnjak sa izgraĊenim
saćem, a odmah pored njega
ram sa polenom za privlaĉenje
i stimulaciju matice poĉetkom
proleća na polaganje jaja i
kasnije odstranjivanje. Pod
našim uslovima, to je obiĉno u
martu.
2. Posle otopljavanja vremena i povećane gradnje saća,
postavlja se ram graĊevnjak
koja se seĉe na 14-15 dana, do
kraja jula. Pri svakom rezanju
trutovskog legla postavlja se
novi ram graĊevnjak.
3. Tokom aktivne pĉelarske sezone se koristi i metod
ograniĉavanja, pri kome se
matica hanemanovom rešetkom ograniĉava na mali broj
Danas, posle prakse su
ponuĊeni razliĉiti oblici za
voĊenje borbe, dovela su do
zakljuĉka, da to treba da bude
samo
preko
tehnoloških
rešenja i korišćenjem bezopasnih za pĉele i proizvoda za
ĉoveka. Tako se došlo do
integrisanih
anti-parazita
(izbor najpogodnijih metoda i
sredstava). Cilj je da se do
minimuma smanje hemijske
materije i vešto kombinuju sa
biološko-tehnološkim metodama. Kakve mogu da budu
one?
Za smanjivanje populacije
krpelja je od znaĉaja celogodišnja primena tokom dogaĊaja
koji likvidiraju parazita, ili
spreĉavaju njegovo razmnoţavanje, kroz:
1. Smenjivanje razliĉitih
tehnoloških operacija u zavisnosti od sezone i stanja u
pĉelinjeg gnezda.
2. Korišćenje proizvoda
koji imaju najbolji efekat
eliminisanja krpelja i ne izazivaju negativne efekte na pĉele
i leglo.
3. Upotrebljeni preparati
da se ne deponuju u pĉelinjim
proizvodima.
11
ramova (1-2 rama), koji se
posle 9 do 18 dana (pre
izleganja pĉela) uklanjaju, a na
njihovo mesto stavljaju drugi
za zaleganje. Da ne bi oslabilo, društvo se pojaĉava
mladim pĉelama iz izolatora.
Uklonjeni ramovi sa leglom u
kojima su skoncetrisane krpelji stavljaju se u društvo
izolator gde se posle izleganja
tretiraju 60% mravljom kiselinom. Uništavanje krpelja je
oko 80%.
Metod je teţak i zahteva
striktno pridrţavanje blagovremenog uklanjanja legla, tako
da moţe da se primenjuje u
ograniĉenom broju društava na
pĉelinjaku i organskom pĉelarstvu.
4. Korišćenje razmaka jaz.
Posle dostizanja maksimalnog
razvoja pĉelinjeg društva,
odozgo se stavlja drugi nastavak, i u njega se prenesu
ramovi sa leglom, a matica se
ostavlja u plodištu izolovana
matiĉnom rešetkom. Pĉele
prolaze kroz rešetku i zapoĉinju razvoj legla. Tada izmedu
dva nastavka na mestu hanemanove rešetke se postavlja
pregredna daska i otvara za-
dnje leto na drugom nastavku.
Izletele u medobranje pĉele se
vraćaju i ulaze u donji nastavak i skladište donešeni polen
i med, a matica nastavlja da
zaleţe postavljeno prazno saće
i ramove sa satnim osnovama.
Posle oko nedelju dana, svi
matiĉnjaci u gornjem nastavku
se uništavaju, ostavljajući samo jedan, koji se zatvara u
kavez da se ne bi pojavile
trutuše. Nakon dve nedelje svo
leglo u gornjem nastavku se
izlegne. Tada iz donjeg nastavka se uzimaju dva rama sa
otvorenim leglom i stavljaju u
gornji nastavak. Svi krpelji se
nalaze na pĉelama, napadaju
otvoreno leglo i gnezde se
tamo. Nakon zatvaranja ta dva
rama sa leglom se oduzimaju i
smeštaju u izolaciono društvo,
gde je posle izleganja legla
tretiraju mravljom kiselinom.
5. Poznavajući biološki razvoj pĉela i krpelja i razliĉite
metode borbe nisu dovoljne.
Svaki pĉelar treba da izabere
koji metod da primeni u zavisnosti od stepena zaraţenosti
pojedinih društava koji treba
periodiĉno pratiti tokom leta.
Kada se na podnjaĉi pronaĊu
12
po 2-3 krpelja, društvo je
slabo zaraţeno, pri padanju od
5 do 10 – nivo zaraţenosti je
srednji i treba da se tritira dva
puta sa 60% mravljom kiselinom a pri padu više od 15-20
krpelja, društvo se
tretira
ĉetiri puta sa 60% mravljom
kiselinom na 4-5 dana.
U oktobru, pri zazimljavanju, kada nema legla, vrši se
poslednje tretiranje prskanjem
pĉela sa 3,5% oksalnom ili
15% mleĉnom kiselinom.
Obred za borbu protiv
varoatozu je zapisan, da tretiranje treba da se izvrši uvek
jednovremeno od strane svih
pĉelara u regionu da bi se
izbeglo reinvaziranje.
Većina pĉelara dozvoljava
sebi jednu veliku grešku
pokušavajući da uništi krpelja,
a ne shvatajući da je vaţnije
da se vodi borba protiv njega –
ne odrţava pĉele. Zato tretiranje treba uvek da bude na
poĉetku avgusta da bi se
izlegle zdrave i energiĉne pĉele za hibernaciju, a ne u septembru i oktobru, kada je šteta
za pĉele već nastupila.
VaĊenje meda posle 10.
avgusta je štetno za pĉele i ne
treba da se primenjuje.
Opala varoa posle tretiranja
7. Kada u junu-julu padne
više od 30 krpelj na dan, tada
je društvo dostiglo kritiĉnu
taĉku i leglo mora biti uništeno, a pĉele tretirane mravljom
kiselinom ili u poziciji da postigne goli roj prskanjem sa
3,5% oksalne ili 15 % mleĉne
kiseline.
Krajem jula i poĉetkom
avgusta, moraju biti uklonjena
medišta i vrši se osnovno tretiranje sa preparotom kome
pĉelar daje prednost.
Sa bugarskog preveo
Dragoslav Ilić Šeš
13
T I M O L ( II DEO )
Jovo N. Kantar,
Grabovac, Vidanski kraj 54D
Mob. 063/69-40-70
e-mail:[email protected]
Imdorf
i
Bogdanov
(2004/2)
istiĉu
da
su
dugotrajne studije pokazale,
kada se koristi
pravilno, rezidue timola u
medu ostaju na niskom i
bezbednom nivou (tabela 40).
Tabela 40. Rezidue timola u medu posle raznih tretmana
(Preuzeto od Imdorfa i Bogdanova, »Pčelar« 2/2004).
Tip timol tretmana
Prosek
mg/kg
meda
Timol ram. Celogodišnja upotreba u
Švajcarskoj, 1997. (broj društava 22)
Timol rama. Celogodišnja upotreba u
Švajcarskoj, 1998. (broj društava 38)
Timol rama. Upotreba izvan paše u
Švajcardkoj, 1998. (broj društava 10).
Timol ram. Celogodišnja upotreba u
Nemaĉkoj, Walner, 1997.(br. druš. 19)
Api Life Var: osmonedeljna primena u
jesen, 1-5 upotreba (broj društava 28)
Lipov med (Guyot et al. 1998)
Koncetracija timola koja utiĉe na ukus
meda
Maksimalna granica rezidua timola u
Švajcarskoj
14
0,33
0,40
0,17
0,63
0,16
0.08
1,1-1,3
0,8
Minimu
m/
maksimu
m
≤ 0,020,83
0,11-1,06
≤ 0,020,32
0,07-2,0
≤ 0,020,48
0,02-016
Liebig (2003) koristi timol
rastopljen u alkoholu (doza za
društvo u jednom nastavku je
14 g timola u 20-30 ml
alkohola). Kao nosaĉ koristi
tanku sunĊerastu krpu debljine
5 mm, koju razreţe na trake,
tako da pokrije sve ulice
plodišta. Rastopinu pravovremeno nanosi na trake i popreĉno ih poloţi na ulice plodišta,
pokrivajući ih folijom. Alkohol brzo ispari, dok fini kristali timola isparavaju dosta
dugo. Zato se postupak ponovi
2-3 nedelje posle. Na efikasnost timola najviše utiĉe
temperatura, ali i udaljenost
timola od same zajednice
pĉela. Naime, mnogo veću
efikasnost postiţemo ako je
društvo u jednom telu, nego
ako je u dva.
Tretman timolom moţe da
izazove odreĊene štete na
leglu. U neposrednoj blizini
stavljenog timola (pribliţno na
širinu trake) pĉele uklanjaju
svo leglo i veliki venac meda.
Matica smanjuje polaganje
jaja i zaleţe samo daleko od
timola.
Zbog uticaja na leglo, sa
upotrebom timola treba poĉeti
po prvom prihranjivanju sve
do kraja prihrane, a preparat
staviti tako da je izmeĊu njega
i legla široka medna kapa.
Dobro je kontinuirano prihranjivati pĉele malim porcijama
tokom tretmana timolom.
Od timola varoe dugo padaju, a najviše prve nedelje.
Zato se u prirodno opadanje
varoe moţe pouzdati tek kada
proĊe bar mesec dana od
tretiranja.
Kod zajednica koje nameravamo da zazimimo u dva
nastavka, efikasnost timola
retko prelazi 90%, pa moramo
da upotrebimo duplu dozu,
nego kod zajednica u jednom
nastavku (tada treba misliti na
poznate neţeljene posledice i
cenu tretmana). Kod zajednica
u jednom nastavku efikasnost
prelazi 95%, pa dodatni
tretmani pre uzimljavanja nisu
potrebni. Timol je topiv u
mastima pa ulazi u vosak.
Miris se gubi tek kada košnicom ovladaju više temperature.
15
MeĊutim, pri upotrebi
timola u suzbijanju varroe
valja zapamtiti i neke mere
opreznosti, uostalom kao i kod
svih akaricida.
Timol ne upotrebljavati na
temperaturama spoljnjeg vazduha višim od 26oC, jer na
višim temperaturama, prema
Miljniku (1983), matica prestaje da nosi jaja, i oko 6%
njih ugine. Pĉele smanjuju
aktivnost u gradnji trutovskih
ćelija, i smanjuje se površina
legla.
Stalno prisustvo ovog leka
od 10 grama iznad saća u
mreţastoj kesici, u trajanju od
jednog meseca neprekidno,
negativno deluje na produktivnost pĉelinjih društava, ona
se dobro razvijaju, ali daju i do
30% manje prinosa (V.N.Melnik, 1983). Miljnik je našao
da timol smanjuje izvoĊenje
trutova, a pĉele u trutovskom
saću izraĊuju radiliĉke ćelije
Praksa primene timola
protiv varooze u Švajcarskoj,
Nemaĉkoj i skandinavskim
drţavama protivureĉi tvrdnji
Miljnika o štetnom delovanju
timola, ako se neprekidno u
košnici zadrţava više od 30
dana. Naime, drţanjem timolramova protiv varroe u
pĉelinjim zajednicama neprekidno jednu, dve ili tri godine,
izazvalo je u tim drţavama
interes da se utvrdi stepen
kumulacije timola u medu, a
ne kako to utiĉe na produktivnost pĉelinjeg društva ili na
broj izvedenih trutova i
razgradnju
trutovskog
u
radiliĉko saće.
Trouiller (2003) je predstavio na 38. kongresu Apimondije u Ljubljani varijantu
timola u formi gela koga je
nazvao Apiguard. Varijanta je
napravljena tako da se reguliše
isparavanje aktivne supstance.
Gel se ponaša kao mreţa koja
se pri niţoj temperaturi širi, a
pri višoj skuplja. Ovakva
osobina, prema navodima
autora, obezbeĊuje maksimalan uĉinak samo u dva tretmana. Apiguard je testiran u
nekoliko zemalja kako bi se
ispitala njegova efikasnost pri
razliĉitim temperaturama i
naĉinima pĉelarenja. U svakom ispitivanom tretmanu
postojala je mreţasta podnjaĉa
i nauljeni ulošci na kojima se
varooa zadrţavala. Primena se
16
150C i više. Ako društva imaju
potrebu za hranjenjem, tretiranje poĉeti nekoliko dana pre
hranjenja. "Jedan komplet
sadrţi 10 pakovanja, što je
dovoljno za tretman 5 društava, 2 puta, u razmaku od 15
dana".
Ruska iskustva u primeni
timola (naravno, i ovog autora) protiv varroe stara su skoro
više od 25 godina i utemeljena
su na bogatoj praksi i teoriji.
Oni su još davne 1981. godine
u ĉasopisu „Pĉelovodstvo“ publikovali rezultate uspešnosti
primene timola u periodu
mirovanja pĉela, odnosno u
jesen, zimi i u proleće, što
pokazuje tabela 41.
sastojala u dvokratnom tretmanu (12 grama timola u 50g
gelu upakovanog u pakovanje
u formi folije ili limene paštete
koja se stavlja u košnicu) u
intervalu od dve nedelje.
Efikasnost Apiguarda testiranog u 7 drţava (Alţir, Italija,
Grĉka, Maroko, Francuska,
Belgija, Švajcarska na pĉelama rase bikfast, carnica,
ligustica, mellifera, macedonica i mešavina) na 31 lokaciji u
košnicama tipa Dadant, Langstrot, S-Swiss, Z. Zander
iznosila je u proseku 91%.
Temperaturni opseg spoljnje
toplote vazduha iznosio je od
7 do 420C. Primenjuje se u
leto, posle medobranja kada je
srednja dnevna temperatura
Tabela 41. Pregled efikasnosti timola zimi i s proleća
(prema podacima Stanojčića)
Novembar
Br.
otpalih
varroa
Odnos
Februar
Poĉetak aprila
Timol u
košnici
Košnica
bez
Timola
Timol u
košnici
Košnica
bez
Timola
Timol u
košnici
277
62
163
57
352
4,7 : 1
2,85 : 1
17
Košnica
bez
Timola
57
6,0 : 1
Rezultati istraţivanja odelenja Saveznog instituta eksperimentalne veterine u Belogrodu. Deset grama timola sipali
su u kutiju od šibica, zamotali
u gazu i kroz leto stavili na
podnjaĉu.
Svaka ubijena ţenka varroe
koja prezimljava na pĉelama,
znaĉi više nego desetine parazita ubijenih u aktivnoj sezoni,
istiĉe Sulimanović.
Franc Knobelspies utvrdio
je da je zimi 1991/92. godine
pod dejstvom timola nedeljno
padanje iznosilo od 3 do 7
krpelja. Na proleće 1992. godine u društvima koja zimi
nisu bila tretirana timolom
našao je u 400 poklopljenih
ćelija trutovskog legla izmeĊu
30 i 160 ćelija sa varoom. U
tretiranim društvima pri istom
broju kontrolisanih ćelija u
zatvorenom leglu trutova, bilo
...u
društvima:
palo
varroe:
je samo 2-9 ćelija sa krpeljom.
Izraţeno u procentima u netretiranim društvima zaraţenost
je naĊena od 7,5 do 40%, a u
tretiranim 14–17,8 puta manje,
tj. od 0,5 do 2,25%.
Maja 1994. godine preselio
je sedam najjaĉih pĉelinjih
zajednica na pĉelinjak od oko
60 društava u vlasništvu drugog pĉelara. Preseljena društva imala su u košnici fraknotimol ram celog leta, a košnice
vlasnika pĉelinjaka nisu tretirane. Krajem avgusta iste godine iz društava vlasnika pĉelinjaka i susednih pĉelara
izlazile su (ne izletale) mlade
pĉele sa deformisanim krilima
koje su bauljale oko košnica.
Desetog oktobra vratio je
svoja društva u matiĉni pĉelinjak i podvrgao ih kontrolnom tretiranju perizinom.
Proverom je utvrdio da je...
1
2
3
4
5
6
7
83
61
185
50
172
51
130
Timol redukuje varrou do
nivoa da se u društvu ne moţe
pojaviti jaka zaraza. Zato je
svega
732
broj varroa koje padaju
relativno mali u poreĊenju sa
hemijskim metodama. Za pet
18
godina neprekidnog tretiranja
pĉelinjih društava timolom i
kontrolom padanja varroe tokom letnjih meseci utvrdio je
da skoro u društvima nema
prisutnih parazita, a ako ih je i
bilo, to su bili bledi i pegavi
primerci, odnosno blede mleĉno-vodene bile su mlade
varroe, a svetle sa tamnim
pegama su stari krpelji.
Istraţivanja na Svesaveznom institutu eksperimentalne veterine, Moskva, i Pedagoškom institutu, Belgorod, su
utvrdila stimulativno dejstvo
timola na sakupljaĉku aktivnost pĉelinje zajednice, što se
vidi iz tabele 42.
Tabela 42. Stimulativno dejstvo timola na sakupljačku aktivnost pčelinjeg
društva (prema podacima Stanojčića)
Nametnuti uslovi
8 PD zaraţenih sa 32–
36% i tretiranih timolom 2 puta u razmaku
od 7 dana
Na
slaboj
paši
(indeks 100)
U suvim ţarkim uslovima na suncokretu
udaljenom 2,5 km od
pĉelinjaka
132,4
100
+2,3 kg meda
Dvokratno tretiranje pĉelinjih društava sa 0,25g timola
po ulici, doprinelo je povećanju unosa polena, većem prinosu voska, povećanju mase
Pĉelinja društva koja nisu
tretirana
timolom
-3.9kg meda ili
26,2% manje
tela pĉela i većem unosu meda, te povećavaju ukupne
teţine timolom tretiranih pĉelinjih zajednica za 5,5 kg,
istiĉu u Institutu.
19
POGAČA ŠTETNA
ZA PČELE
Srđan Pešić – Leskovac
Profesionalni pčelar sa 300 društava
Med kao ugljenohidratno i
energetsko hranivo, i cvetni
prah kao proteinsko i gradivno
hranivo ĉine glavnu osnovu u
ishrani pĉela.
Polen u ćelije saća
Zbog više faktora, a
najĉešće greške pĉelara pĉelinje zajednice ostaju bez ove
prirodne hrane, u koliĉini koja
im je potrebna za uspešno i
pravilno prezimljavanje, pa
takvi pĉelari dodaju pogrešnu
zamenu, u obliku šećernih pogaĉa, nanoseći veliku šetu i
pĉelama i sebi.
Pĉele imaju usni aparat
anatomski prilagoĊen za uzimanje hrane teĉne konzistencije. Med sadrţi do 20%
vode, što zavisi od momenta
Med
Kao prirodna hraniva nezamenljivi su u ishrani pĉela,
kako zbog nutritivnog sastava,
tako zbog konzistencije i
glavni su faktori za dobro
zdravstveno stanje pĉela i pravilan razvoj pĉelinje zajednice.
20
vrcanja. Kod pogaĉe je procenat vode skoro upola manji,
što zavisi od proizvoĊaĉa i
recepta, pa je ĉini ĉvrstom
hranom. Da bi je konzumirala
pĉela prvo mora da unese
vodu u košnicu i da je rastvori.
Ovakvi letovi za vodu dogaĊaju se u periodu kad je spoljašnja temperatura tek nešto
preko 12°C, a sama temperatura vode daleko niţa. Posle nekoliko zahvata hladne vode,
pĉela uginjava. Na ovaj naĉin
društvo ostaje bez odreĊenog
broja zimskih pĉela, što je
veliki i nenadoknadiv gubitak,
pogotovo ako znamo da jedna
zimska pĉela na proleće odneguje nekoliko mladih. Pogaĉe
se u košnici stavljaju sa
najlonskom kesom, a pojedini
pĉelari stavljaju najlon preko
ramova da bi dolazilo do
kondenzacije, i stvaranja kapljica vode u samoj košnici.
MeĊutim, uvek ima disproporcije u potrebnom i nastalom
kondenzatu i redovno se javi
vlaga i buĊ.
Zbog naĉina stavljanja pogaĉa, preko satonoša iznad
samog klubeta, blokiraju se
ulice i meĊuuliĉna komunika-
cija pĉela preko satonoša i
spreĉava pravilno premeštanje
pĉela u klubetu, a samim tim i
pravilna termoregulacija, što
kasnije donosi štetne posledice
po zajednicu na duţi vremenski period.
Klube
Samo postavljanje pogaĉa,
vrši se tokom hladnih dana.
Otklapanjem košnica, ne samo
da se uznemiravaju pĉele i
hladi klube, nego se i uništava
i kida vezivnozaštitni sloj
propolisa koji ima ulogu dihtunga košnice. Zbog stanja
mirovanja pĉele nisu u mogućnosti da poprave ovu štetu, te
dolazi do ulaska hladnog vazduha u košnicu na duţi vremenski period, koji mešanjem
21
sa toplim vazduhom iznad
klubeta dovodi do kondenzacije i stvaranje vlage i buĊi.
Pogaĉe proizvode mnogobrojni proizvoĊaĉi i sami pĉelari
po mnogobrojnim receptima.
je do 40m.mol/kg, a kvalitetan
bagremov med ima ispod
10m.mol/kg. Pĉelinji organizam koristi iskljuĉivo proste
šećere, a da bi iskoristio saharozu (sloţeni pentozni šećer),
mora da ista bude invertovana.
Zbog toga proizvoĊaĉi pogaĉa
pokušavaju da sami invertuju
saharozu, kako bi olakšali
proces pĉelama, ali obiĉno
nanose veću štetu nego korist.
Jedan od naĉina invertovanja
je uz pomoć neke kiseline.
Sama kiselina nepovoljno deluje na digestivni trakt pĉele,
oštećujući sluzokoţu, smanjujući imunitet pĉeli i skraćuje
joj ţivotni vek. Invertovanje
medom se treba odraditi u
odreĊenom odnosu meda i
saharoze, pri odreĊenoj temperaturi i PH vrednosti, u odreĊenom vremenskom roku, što
u praksi retko ko praktikuje.
Posledica je ta da u pogaĉi ima
više saharoze nego u medu, pa
pĉela mora da luĉi tokom zime
invertazu što je dodatno
iscrpljuje. Ako je saharoza već
invertovana uz nju se obiĉno
nalaza škodljive materije za
pĉelinji organizam (KISELINA, HMF).
Pogača
Ta proizvodnja se ĉesto
odvija u neadekvatnim uslovima, sa dodatcima koji se
stavljaju nasumice. Uglavnom,
radi uštede, pogaĉe se proizvode sa veĉtaĉki invertovanim
šećerom, koji zbog izlaganja
šećera visokoj temperaturi,
redovno sadrţi štetni HMF za
pĉele. U prirodnom medu saharoze moţe biti najviše 10%,
a dobar med je ima oko 2-3%.
Redukujućih šećera med mora
da sadrţi najmanje 60-65%, u
zavisnosti od vrste meda, a
kvalitetan med preko 70%.
Maksimalna kiselost u medu
22
izmeĊu 1,5 i 2 eura, za šta
moţemo dobiti 2,4 kg šećernog meda dobijenog od 2 kg
šećera i 2 litara vode, preraĊenog od strane pĉela. Kao prvo,
šećerni sirup, obogaćen vitaminima, daje se društvima u
avgustu i septembru kada je
dosta toplo, sušno i bez paše.
Na ovaj naĉin stimuliše se
matica, pa imamo veći broj
zimskih pĉela. Pĉele preraĊuju
i obogaćuju vitaminizirani šećerni sirup, praveći dijetalni
med od šećera. Pošto šećer
skoro da ne sadrţi nesvarljive
materije, ne opterećuje pĉelama digestivni trakt. U tom
periodu vreme je toplo i dobro
se invertuje do poĉetka
hladnih dana. Pĉele ga deponuju oko mesta gde će biti
klube, tako da im je na dohvatu tokom zime. Pojila koja su
bila prepuna pĉela u ovom
sušnom periodu ostala su bez
pĉela, jer dobijaju vodu kroz
sirup.
Gledano iz bilo kog ugla
pogaĉa uvek šteti pĉelama.
Zamene za polen koje se
stavljaju u pogaĉu, kao sojino
brašno, kvasac itd. su neadekvatna zamena. Nemaju odgovarajuću grupu proteina kao u
prirodnom polenu, što redovno
dovodi do smanjenja otpornosti pĉela i opadanja imuniteta.
Društva redovno ne dostiţu
svoj maksimum u razvoju za
bagremovu pašu, i slabije su
produktivna. U pogaĉama nema pĉelinjih fermenata i sekreta, kao u medu.
Zima
Sama proizvodnja pogaĉa
je ekonomski neopravdana.
Cena pogaĉe od 1 kg se kreće
23
GOSPODAR PČELA II
Autor Dragoslav Ilić Šeš
Ne učite sa interneta prepisana, prepričana i
izmenjena saznanja, jer mogu da vas odvedu na
savim pogrešan put, a to skupo košta. Čitajte
samo orginalna dela.
CENA STARA IZ 2008 GODINE 1400 DIN.
SVE SU KNJIGE ISTE SAMO SE GOSPODAR PČELA II
RAZLIKUJE, SADRŢAJ SE MOŢE VIDETI NA
WWW.BEEKEEPING-DRAGOSLAV.COM
TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 66 66
24
MOJA PČELARSKA 2012. GODINA
Pĉelarska 2012 godina, za
mene je poĉela još septembra
2011. godine. Mogu da kaţem
da sam zazimio izuzetno jaka i
zdrava pĉelinja društva. Ta
2011. godina je bila solidna i
pĉele su bile dugo na paši i dugo su gajile leglo. Pĉele su bile
jake i lako su podnele hladnu i
dugu zimu. U toku zime nisam
imao, mogu reći nikakve gubitke, jer zajedno sa mojim tastom zazimili smo 217 društava a izimili 214, što znaći da
je uginuće procentualno 1,3%.
Nije bilo ni proliva kod pĉela
što nije bio sluĉaj sa ostalim
pĉelinjacima.
Proleće je poĉelo i pĉele su
krenule sa razvojem. Petog
aprila sam stavio hranilice da
bih stimulisao razvoj društava.
Šećerni sirup sam stavljao 3-5
puta i 5. maja sam skinuo hranilice, stavio medišne nastavke, jer u to vreme je poĉeo da
cveta bagrem. Nakon par dana
sam postavio kontrolnu vagu
na srednje jako društvo.
Sledeći dan kad sam izvršio
merenje vaga je pokazalo 2
Ilčo Kostadinovski
Vinice, R. Makedonija
kg dnevnog prinosa. U to
vreme dnevne temperature su
bile visoke. Sledeći dan je bio
još topliji, a vaga je pokazala
minus 300 grama. Sledećeg
dana manjak u košnici je bio
200 grama. Za nekoliko dana,
taĉnije 15. maja poĉela je da
pada kiša koja je trajala oko
15 dana. Vaga je pokazivala
da su košnice iz dana u dan
bile sve lakše. 1. juna je prestala da pada kiša i vaga je
odmah poĉela da skaĉe.
25
Pčelinjak Ilča Kostadinovskog
Tada su krenule sa cvetanjem sve poljske biljke, dateline, majĉina dušica itd. Svakog
dana je bilo 1,5-2 kilograma
unosa. Zatim je poĉela da
cveta i Draĉa kod nas se zove
Draka ili Ĉalija,
Draĉa se obiĉno nalazi na
prelazu listopadnih i zimzelenih šuma. Raste u obliku listopadnog grma ili malenog
drveta. Najĉešće je visoka 5-7
metara. Ima vrlo jak koren
koji prodire duboko u zemlju.
Na izdancima su spiralno
rasporeĊeni listovi i dve stipu-
larne bodlje, jedna ravna, druga zakrivljena.
Sjajno zeleni listovi su
jajolikog oblika, imaju slabo
testeraste ili celovite rubove.
Dugi su 2-5 centimetara, dok
su široki 1-4 centimetra. Ţuti
do zelenkastoţuti cvetovi pojavljuju se u obliku grozdastih
cvatova. Plod draĉe je tvrda,
drvenasta koštunica, oko koje
se nalazi široko valovito krilce, tako da je celi plod preĉnika 2-3,5 centimetara. Plodovi
najĉešće dozrevaju avgusta.
26
put. Formirao sam još 30
nukleusa, promenuo nekoliko
matice, a odgajivaĉka društva
su dobila mladu maticu.
Pĉele sam selio na šumskoj
paši na planini Obozna koja
obiluje Hrastovim šumama
kao i mnogim drugim biljkama. Brda su bila obrasla
majĉinim dušicom, detelinom,
a ima mnogo kupine i maline.
Naša oĉekivanja su bila usmerena na hrast. Prvih dana boravka u planini pĉele su izuzetno
dobro radile i ja sam poĉeo da
vadim med. Med je vaĊen iz
svih društava, od nekoliko
ramova do ceo nastavak. Umesto izvaĊenih ramova sa
medom vraćao sam izgraĊene
ramove i po neku satnu osnovu. Izvadio sam 2 tona meda,
to je bilo jula meseca. Unos je
proveravan svakodnevno i
iznosio je 200-300 grama
dnevno.
Medišne nastavke sam poĉeo da skidam krajem avgusta
i poĉetkom septembra. Tom
prilikom sam izvadio još 2
tone meda. Tada sam poĉeo sa
zazimljavanjem pĉela. Prilikom zazimljivanja sam vadio
po 3-4 ramova punih medom,
Drača
Sve je to trajalo do 20. Juna. Na drugom pĉelinjaku koji
se nalazi u selo Crn Kamen
unosa je bilo još jedne sedmice. Kad je prestala paša vaga
je pokazivala 17,5 kilograma
prinosa.
Maja meseca sam stavio u
funkciji dva Jenterova aparata
radi proizvodnje matica. Od ta
dva aparata dobio sam 60%
uspešnih matiĉnaka. Za svoje
potrebe sam upotrebio oko 60
matiĉnjaka, a ostale sam poklonio prijatelju. Oplodnja je
bila odliĉna i imao sam 50
oploĊenih matica. Od ovih
sam napravio 30 nikleusa a
ostale sam prodao. Opet sam
stavio u funkciji oba Jentera i
imao sliĉnu situaciju kao i prvi
27
Ilčine košnice pune meda
a stavljao prazne vrcane ramove u doljni nastavak. Kad
sam sve zazimio izvadio sam
još 1 tonu meda. Zazimio sam
270 jakih i zdravih društava.
Sad kad napravim rekapitular
kakva je bila 2012. godina sa
5 tone meda, 60 rojeva i 200
matica, mogu da kaţem da je
bila odliĉna.
Kvalitet meda je izuzetan
što je potvrĊeno na takmiĉenju
u Osijeku, Republika Hrvatska
koji je odrţan 9. i 10. avgustu,
kada sam dobio zlatne medalje
za svetli livadski i tamni
planinski med. Planinski med
je taman i gust sa ukusom
majĉine dušice.
28
KONTEJNERSKI PČELARSKI PAVILJON K-48
Takav naĉin pĉelarenja u
najkraćem vremenskom periodu (nekada i jedna sezona),
dovodi do povraćaja uloţenih
sredstava u proizvod.
Paviljon je standardizovan
za više tipova košnica- LR,
DB, AŢ, FARAR...
Ovaj proizvod je nastao
kao potreba pĉelarima da brzo
i lako menjaju lokaciju za
pašu, kao i da bezbedno lociraju svoje košnice sa pĉelama
na udaljenim i usamljenim
destinacijama.
Proizvod predstavlja najviši
stepen opremljenosti pĉelara,
koji omogućava jednostavan i
jeftin, ali efikasan naĉin iskorišćavanja prirodnih resursa,
uz minimalni utrošak vremena
i napora.
DIMENZIJE
STANDARDNOG
PAVILJONA:
Duţina 5315 mm.
Širina 2100 mm.
29
Naĉin podizanja za sve
gore pomenute paviljone je
ruĉna hidrauliĉna dizalica.
Navedene dimenzije paviljona se uklapaju u gabarite
tovarnog prostora kamiona 3-5
tona nosivosti.
Hodnik u paviljonu širine
1,10 metara, dozvoljava lagodan rad jednog ili više ljudi i
pruţa mogućnost instaliranja
raznovrsne pĉelarske opreme
(vrcaljke i pribor), a moţe da
zameni udobnost pĉelarske
kućice.
Visina 2450 mm.
Teţina konstrukcije 1300
kg (bez košnica).
Broj košnica 48 (svih
modela - tipova).
Naĉin podizanja i spuštanja
- ruĉna hidrauliĉna dizalica.
Analizirajući trţište i na
osnovu zahteva pĉelara koji
rade sa manjim brojem košnica
a ne oduzimajući od komfora i
jednostavnog naĉina pĉelarenja
uveli smo u proizvodni program i još tri dimenzije paviljona za transport košnica(40 košnica,32 košnice i 56 košnice)
pri ĉemu se vodilo raĉuna o
kvalitetu izrade i njihove
sigurnosti.
Dimenzije paviljona za prevoz 40 košnica: Duţina:4300
mm; Širina: 2100 mm; Visina
2450 mm; Broj košnica 40
(svih modela-tipova).
Dimenzije paviljona za prevoz 32 košnice: Duţina 3300
mm: Širina 2100 mm: Visina
2450 mm; Broj košnica 32
(svih modela-tipova).
Dimenzije paviljona za prevoz 56 košnica: Duţina 6300
mm; Širina 2100 mm; Visina
2450 mm; Broj košnica 56
(svih modela-tipova).
KOMERCIJALNI USLOVI
Cena: za standardni paviljon(sa opšivkom od lamperije,izolacijom na krovu, podom od drveta i
laminata) je 297.000,oo
dinara bez PDV-a i
košnica.
Nudimo izradu samo
metalnog kostura paviljona bez opšivke od drveta i
izolacije na krovu. To vaţi
i za druge dimenzije paviljona.
Naĉin plaćanja: 40% avansno (garantuje se u sluĉaju promena cena), a
30
ostatak prema ugovorenim
odredbama.
USLOVI GARANCIJE:
Uslovi kreditiranja: Postoji mogućnost subvencioni2 godine na konstrukciju i
sanog bankarskog kreditiranja
godinu dana na površinsku
za preduzetnike ili registrovazaštitu.
ne poljoprivrednike.
-----------------------------------------------------------------------------------
UPOTREBA TRI VRSTE MITOSPORIČNIH
GLJIVICA ZA KONTROLU PARAZITSKOG
KRPELJA MEDONOSNIH PČELA VARROA
DESTRUCTOR ANDERSON I TRUMAN
Marko Lodesani, Sesilija Kosta, Paola Nipoti i Antonio Prodi,
Bolonja, ITALIJA
Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš
UVOD
razvoj parazita (Martin, 1994)
smanjuje efikasnost hemijskih
i biotehniĉkih tretmana. Zdravlje onih koji konzumiraju
med, rastući broj organskih
pĉelara, problem taloga sintetiĉkih akaricida u medu i u
vosku, zahteva povećanu potraţnju za nehemijskim, sintetizovanim antivaroa proizvodima.
Upotreba entomopatogeniĉnih gljivica, kao agensa biološke kontrole za biljke, dobro
Kontrola parazita varroa
destructor Anderson i Truman veoma je teška zbog raznih vrsta koje razvijaju otpornost na neke aktivne agense
koji se uglavnom koriste u
apikulturi, kao što je fluvalinat
(Lo-desani i drugi, 1995;
Milani, 1995). Štaviše, ponovna zaraţenost tretiranih košnica (Milani i drugi, 1993),
kao i mogući nepredvidivi
31
je poznata, i one se uspešno
koriste u polju (Inglis i drugi,
2001). hirsutella thompsoni
(Fišer), na primer, koristi se za
biološku kontrolu vaši limunove rĊe, phyllocoptruta oleivora u Floridi (Minteret i
drugi, 1983) i za vaši kokosovog oraha, eriophyes guerronis u Obali Slonovaĉe i u
Meksiku (Bivi i drugi, 1999)
metarhizium anisopliae. Sorok je gljivica nastanjena u
zemlji, širom sveta, za koju je
poznato da inficira više od 200
vrsta insekata i ostalih artropoda. NJihova upotreba kao
biološki agens za kontrolu je
prouĉavana kod mnogih štetoĉina plodova i ţivotinja i u
nekim sluĉajevima se uspešno
primenjivala (Milner, 2000;
Cimerman, 1993). Arthobotrys korda rod se koristio u
eksperimentima kako bi se
procenio potencijal za biološku kontrolu nematoda (Xafi,
2000).
Entomopatogeniĉne
gljivice se pruĉavaju zbog
sigurnosti ţivotinja, kao na
primer protiv krpelja kod ovaca i krava (Smit i drugi, 2000;
Kaja i drugi, 1996).
Cilj ovog rada je da se
ispita efekat tri razliĉita gljiviĉna patogena na varroa destructor kako bi izraĉunali
njihove potencijale kao biološke agense kontrole u gajenju
pĉela.
MATERIJALI I
METODE
Gajili smo m. anisoplae,
h. thompsonii i a. oligospora na Petri posudama koje
su sadrţale agar (ţelatinsku
podlogu) dekstroze krompira
(PDA, DIFCO) za proizvodnju inokuluma (infektivne
doze).
Diskove preĉnika 0.5 cm,
uzete iz svakog društva, posebno smo gajili u 15 Petri posuda, po gljivici, na temperaturi
od 23+2°C. NJihovo vreme
inkubacije variralo je od 10 do
24 dana zbog razliĉitog rasta i
razliĉitih karakteristika sporulacije. Ekstrakovali smo micelijum iz posuda koristeći metalnu petlju, stavili ga na 10 ml
Czapek (DIFCO) podlogu i
protresli sve dok nismo dobili
homogenu suspenziju.
32
Koncentracije suspenzija
smo proraĉunali u propagulima (širenjem)/ml hemocitometrom. Gljiviĉne suspenzije
smo koristili da prekrijemo prethodno pripremljene Petri posude (36 mm preĉnik ×10 mm
visina) premazane sterilnim
voskom, bez taloga: 0.4 ml
suspenziju smo homogeno
distribuirali Oks-ĉetkom za
farbanje kose br. 2 po celoj
površini Petri posude (ukljuĉujući i zidove i poklopac), kako
bismo stvorili tanak film preko
voska.
Krpelje, 4 po posudi, postavili smo u inokulirane Petri
posude (8 po tretmanu) i ostavili smo ih 2 sata pre nego što
smo ih nahranili savijenim larvama (l5 stadijum). Larve (2
po posudi) smo zamenjivali na
svaka 24 sata. Za svaki tretman (3 gljivice i 1 kontrola)
koristili smo 16 krpelja.
Eksperimentalne
posude
smo inkubirali u termostatu na
temperaturi od 26°C i 70%
R.H. u mraku. Posmatranja su
izvoĊena na svaka 24 sata, kako bismo prebrojali mrtve
krpelje, sve dok svi nisu
uginuli.
Izveli smo dva eksperimenta sa dve razliĉite koncentracije (107 - 105). U prvom
eksperimentu koristili smo sledeće koncentracije: m. anisopliae 7.25 h 107 propagules/ml; h. thompsonii 3.20 h
107 propagules/ml; a. oligospora 1.11 h 107 propagules/ml; u drugom eksperimentu, koristili smo niţe koncentracije gljivica (m. anisopliae 3.04 h 105 propagules /ml;
h. thompsonii 1.15 h 105 propagules /ml; a. oligospora
4.70 h 105 propagules /ml).
U oba eksperimenta kontrolisanje posuda smo tretirali
iskljuĉivo Czapek podlogom.
Za svaku koncentraciju
izveli smo replikaciju mesec
dana kasnije.
Vreme koje je bilo ptrebno
da 50% krpelja ugine (LT50) i
vreme za koje ih je 95 %
uginulo (LT95) smo dobili
preko probit transformacije
podataka. Dalja izraĉunavanja
smo obavili kako bismo
odredili razlike meĊu tezama.
33
U eksperimentu sa niţom
koncentracijom gljivica, nismo
dobili znaĉajne razlike meĊu
razliĉito tretiranim krpeljima
(c2= 1.64 P=0.65). Uzimajući
u obzir kontrolu LT50 (173 h)
jednaka 100 %, LT50 proseĉne vrednosti, u procentima,
bile su 87.3%, 84.9% i 80.9%
ovim redom za m. anisopliae,
Kako bismo odredili razlike
unutar svakog testa koncentracije, vreme koje je bilo potrebno za svakog krpelja da ugine
bilo je transformisano pre
post-hoc sredstva za poreĊenje, korišćenjem Šefeove
procedure višestrukog poreĊenja u GLM analizi, gde je
vrsta tretmana (gljivice i kontrola) bila znaĉajna.
h. thompsonii i a. oligospora, dok je LT95 bila ovim
redom 101.5%, 88.3% i 100%
(tab. 1).
REZULTATI
Tab. 1. Niži konidialni test koncentracije. LT50 i LT95 prosek, izražen u
sate i procente, za svaki tretman i njihove granice poređenja. Nismo
pronašli nikakvu značajnu razliku među tretmanima (c2= 1.64 P=0.65; nije
korišćen heterogeni faktor).
Tretman
LT50
(sati)
Granice
poreĊenja
m. anisopliae
h. thompsonii
a. oligospora
151
125-207
147
140
173
kontrola
LT50 (%)
LT95
(sati)
Granice
poreĊenja
LT95
87.3
320
247-501
101.5
126-184
84.9
278
227-381
88.3
116-187
80.9
315
247-470
100
144-233
100
315
248-467
100
Kod veće koncentracije
gljivica otkrili smo znaĉajnu
razliku meĊu tezama (c2=
23.086 P<0.01). Proseĉni
LT50 je bio, ovim redom
39.4%, 55,6% i 71.1% (m
anisopliae, h. thompsonii i
a. oligospora) kontrolisane
grupe (180 h), dok je LT95 bio
ovim redom 37.3%, 51.4% i
71.1% kontrolisane grupe (327
h) (Tab.2).
Tab. 2. Viši konidialni test koncentracije. LT50 i LT95 prosek, izražen
satima i procentima, za svaki tretman i njihove granice poređenja.
Tretmani su se značajno razlikovali (c2= 23.086 P<0.01; koristili smo
34
faktor heterogenosti). Šefeov test (P<0.05) označava značajno kraći
vremenski period koji je potreban da bi se usmrtili krpelji u m. anisopliae
tretiranoj grupi, dok se ostale dve grupe nisu značajno razlikovale jedna od
druge, ali one su bile iz kontrolisane grupe (Šefeov test, P<0.05).
Tretman
m. anisopliae
h. thompsonii
a. oligospora
kontrola
LT50
(sati)
71
Granice
LT50 (%)
poreĊenja
LT95
(sati)
Granice
poreĊenja
LT95
65-78
39.4
122
110-144
37.3
100
88-117
55.6
168
142-216
51.4
128
104-187
71.1
240
183-392
71.1
180
129-436
327
218-888
100
100
penetracije (Ĉarnlej i Leger,
1991). Što se tiĉe varoe destruktor, obe vrste penetracije
će biti teško izvodljive zbog
skoro kompletnog stvrdnjavanja kutikule. Dalje, odsustvo
hifeje na površini kutikule
krpelja nam nagoveštava da
invazija gljivica nije uzrok
smrti. Reakcija na m. anisopliae sugeriše nam da tu postoji stvaranje neke vrste
toksiĉnosti. Poznato je da m.
anisopliae stvara toksiĉne
sekundarne metabolite, destruksine (cikliĉne depsipeptide)
za koje se smatra da su vaţni
determinanti patogenosti (Klarkson i Ĉarnlej, 1996). Znaĉajna razlika u LT95 (122h protiv 327h) izmeĊu grupa tretira-
U stvari, krpelji tretirani
većim koncentracijama gljivice m.anisopliae umirali su
mnogo ranije od onih tretiranih drugim gljivicama i od
kontrolisanih krpelja (Šefeov
test, p<0.05), dok se tretirani
šugarci gljivicama h. thompsonii i a. oligospora, što se
tiĉe vremena smrti, nisu znaĉajno razlikovali jedni od drugih, ali su se znaĉajno razlikovali od kontrolisane grupe (Šefeov test, p<0.05).
KOMENTAR
Entomopatogeniĉne gljivice
obiĉno prodiru u kutikulu
insekta bilo stvaranjem enzimskog sekreta ili preko fiziĉke
35
nih gljivicom m. anisopliae
patogenu aktivnost. Rezultati
pri većoj koncentraciji (7,25
ovog eksperimenta in vitro
×107 propagule/ml) i kontronam pokazuju da, uz uslove
lne grupe, znaĉajno nam ukaoptimalne temperature i vlazuje na ĉinjenicu da je gljivica
ţnosti, i uz odreĊenu konceprouzrokovala ranu smrt krpentraciju, entomopatogeniĉna
lja. Ĉinjenica da pri niţoj kogljivica m.anisopliae moţe
ncentraciji grupa tretirana gljipredstavljati sredstvo za kovicama m. anisopliae ne
ntrolu parazitskog varoe depokazuje znaĉajnu razliku što
struktora kod medonosnih pĉese tiĉe vremena smrti u porela. Sada će biti interesantno da
Ċenju sa drugim grupama
se vidi da li će ona imati sposugeriše nam da je gljivicama
sobnost da ispolji svoju patopotrebna poĉetna koncentrageniĉnost i u in vivo uslovima
cija kako bi razvile svoju
-----------------------------------------------------------------------------------
CHAENOMELES JAPONICA Pers.
Red Rosales
Fam. Rosaceae Juss.
Japanska dunja
grozdaste, metliĉaste ili glaviĉaste cvasti. Cvetni omotaĉ
dvostruk, retko kruniĉni listići
nedostaju. ĉašiĉnih listića pet,
reĊe više ili manje (zeleni).
Listića krunice ima koliko i
ĉašiĉnih, beli su ili obojeni.
Prašnika obiĉno mnogo. Plod
orašica ahenija (plod koji se ne
otvara), suva koštunica, zbirna
Biljke familije Rosaceae
Juss. su ţbunovi, šiblje ili zeljaste višegodišnje, reĊe jednogodišnje. Listovi obiĉno naizmeniĉni, jednostavni ili sloţeni. Cvetovi obiĉno aktinomorfni (zraĉne simetrije),
najĉešće hermafroditni (dvopolni), reĊe jednopolni, pojedinaĉni ili grade cinozne,
36
Japanska dunja
orašica, zbirna koštunica.
Ţbun visok do 2 m, listopadni,
ukrasni, poreklom iz Japana.
Grane trnaste, guste, uspravne
i gole. Mlade grane obrasle
dlaĉicama, maslinasto zelene.
Listovi naizmeniĉni, koţasti,
na kratkim drškama, jajasto
izduţeni, na vrhu kratkozašiljeni, po obodu tupo testerasti.
Mladi listovi u proleće crvenkasti, kasnije tamnozeleni i
sjajni. Cvetovi veliki, skoro
sedeći, usamljeni ili po 2 do 6
u grozdastim cvastima na granĉicama iz prethodne godine,
ruţiĉasti ili beli.
Cveta od februara do apri-
la, pre listanja. Vrlo dobra medonosna biljka. Pĉele je masovno posećuju preko celog dana. Prinos sa jednog hektara
ĉistog zasada moţe da dostigne 300 kg meda. Dekorativna
je biljka, pa se ĉesto koristi u
hortikulturi. Moţe da se gaji
pojedinaĉno, u grupama i u
ţivim ogradama. Rezistentna
je i prema suši, niskim temperaturama, prašini, dimu i otrovnim gasovima, pa se preporuĉuje da se gaji u gradovima.
Razmnoţava se semenom i
izdancima.
37
PČELAFORIZMI
-
-
-
ISTINITE PRIČE
U SPOS-u izgleda ne vaţi
zakon o zabrani pušenja.
Blago si ga onoj organizaciji gde su svi glupi, a
samo jedan pametan.
Pojedine organizacije od
svojih foruma prave ludnice zatvorenog tipa.
Kako vladati naivnim ljudima? Postaviš nestruĉne
u struĉne komisije, iskomplesirane za ambasadore, nepismene za urednike,
a ostale jebeš u zdrav
mozak.
PĈELE NA ĐUBRE
Jedan pĉelar je probao da
drţi pĉele na svim mestima u
dvorištu, ali nekako najbolje
su uspevale iznad stajkog
Ċubriva.
-
Pa kako, taj med nije za,
prodaju navuĉe miris stajnjaka? – Upita jedan od
pĉelara.
-
Ma nema veze, on ima
samo jednu košnicu i sav
med je za liĉnu upotrebu.
PĈELE NA MOKRAĆU
U većem društvu pĉelara
jedan od njih priĉa: - Moja
bolesna baba noću piša u
lavor, ja ujutru iznesem lavor,
a pĉele navale na lavor.
VIC
Pitaju ciganina – Koja ti je
omiljena ţivotinja?
Ciga: Pa pĉela:
- A zašto?
Ciga: - Zato što je mala, leti,
šarena je i vredna, i daje
Ċţem.
-
38
Da li je baba šećeraš? –
Upita ga kolega.
Jeste.
Mokraća je puna šećera,
zato pĉele idu na lavor.
Download

srpski pčelar - Beekeeping Dragoslav