PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
1
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
2
Zajedniĉki informativnoSADRŢAJ
edukativni ĉasopis udruţenja
 UVODNA RIJEĈ
pĉelara
IZDAVAĈI
 MOGUCI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE PRAKSE I
Udruţenje graĊana pĉelara
SLOBODA PĈELARSKE MISLI
„Roj“ Srebrenik
Udruţenje pĉelara

ZIMA NA PĈELINJAKU(RADOVI U NAREDNOM
„Bagemovac“ Graĉanica
PERIODU)
Udruţenje graĊana
pĉelara ,,Lukavac”
 MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV VAROE
Lukavac
DESTRUKTOR ORGANSKIM SREDSTVIMA
Udruţenje pĉelara „Apize“
Zenica
 VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA
Udruţenje pĉelara „Vrijesak“
 KOŠNICA DRAGOSLAVKA
Ţivinice
Udruţenje graĊana
 ISTORIJA MEDA
pĉelara ,,Maslaĉak” Sapna
 DNEVNIK JEDNE INVAZIJE
Pĉelarsko društvo ,,Vresika”
Kladanj
 ROJENJE U SEPTEMBRU
Udruţenje graĊana
 DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE
pĉelara ,,Pĉela” Nemila
Udruţenje graĊana
 BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE
pĉelara ,,Bor”Olovo
 TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I PĈELARSKE
GLAVNI UREDNIK
Pašezad Zukić
OPREME
REDAKCIJA
 SKUPŠTINA UGP “LUKAVAC” LUKAVAC
Suljić Samir
Emir Hifziefendić
 KRISTALIZACIJA MEDA
Piragić Samir
 APITERAPIJA
Hasan Šabić
Izet Jusufović
 RECEPTURA PROPLISA
Hajrudin Ţivĉić
 REKLAME I MALI OGLASI
Alija Zehić
Safet Kahrimanović
Sadik Ĉamdţić
UVODNA
 RIJEĈ GLAVNOG UREDNIKA:
Zejnir Halilović
Dino Cerić
Nusret Sirćo
Poštovani pĉelari ĉitaoci lista,,Pĉelarski list,, srdaĉno vas pozdravljam.
SARADNICI IZ
Pokušaću da ovo moje obraćanje bude što kraće a da vam se prenese što više
INOSTRANSTVA
informacija.
Slobodan Jevtić
Ivan Umeljić
Kao prvo ţelim da se zahvalim svim onima koji su direktno ,svojim ĉlancima
Đoko Zeĉević
podrţali ovu ideju,posebno saradnicima iz inostranstva i to :Ivanu Umeljiću,
Dragoslav Ilić-Šeš
Dragoslavu Iliću-Šešu, Slobodanu Jevtiću, Draganu Stekiću i Đoki Zeĉeviću.
Dragan Stekić
Ovaj treći po redu broj sadrţi mnogo edukativnih tekstova kao i kvalitetnih
LEKTOR
informacija što i jeste krajnji cilj štampanja ĉasopisa. Ţelim da ovom prilikom
Moranjkić Ekrem
uputim poziv svim udruţenjima iz BiH kao i iz inostranstva da se prikljuĉe ovoj
TEHNIĈKA OBRADA
ideji i da napravimo ĉasopis koji će za pĉelare, ĉlanove udruţenja biti
Suljić Samir
besplatan. Vjerujte mi da je to moguće ako postoji malo dobre volje. Tiraţ lista
SPONZORI
raste velikom brzinom tako da je to dokaz povjerenja meĊu pĉelarima. Ovaj
SPZ API MED SARAJEVO
broj će iz opravdanih razloga malo kasniti jer oĉekujemo odluke upravnih
DOO „HERCEG“ SREBRENIK
odbora pojedinih udruţenja o eventualnom prikljuĉenju izdavanja lista. Nadam
DOO „PLASTEKS“
se najboljim vijestima. Radit ćemo na što boljem reklamiranju ĉasopisa kroz
GRAĈANICA
razne pĉelarske forume da što bolje uvidimo eventualne propuste koji bi se
DOO „HIDROMONT“
mogli izbjeći u cilju stvaranja kvalitetnijeg lista. To je i ujedno poziv svima da
SREBRENIK
bez ustruĉavanja ukaţu na propuste ili da upute rijeĉi pozitivne kritike.
DOO
Redakcija ovog lista će vam i na pozitivnim i negativnim kritikama biti vema
„EUROCARGO LOGISTIC BH“
zahvalna.
GRAĈANICA
DOO „PERSEL“ SREBRENIK
Sretnu novu 2012 godinu svim pĉelarima ţeli redakcija
„MIRNA“ GRUPA GRAĈANICA
ĉasopisa.
DOO „RADIJUS“ GRAĈANICA
DOO „AGROPEST“
GRAĈANICA
Urednik , Pašezad Zukić
DOO „BAUWOOD“
Mob: 062/185-681
GRAĈANICA
Email:pasezadzukic@ hotmail.com
TIRAŢ
650LIST
primjeraka
PČELARSKI
br 3, januar 2012
3
Autor teksta: Mujabašić Kasim
Krojĉica do 195 TUZLA
Mob: 061-953-948
MOGUĆI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE
PRAKSE
I SLOBODA PĈELARSKE MISLI
U
vrijeme kad pĉele miruju dobro je razmišljati o "mapi puta" koja će nas odvesti u bolju pĉelarsku
budućnost.Kako je moguce da nakon toliko proĉitanih knjiga, odslušanih predavanja i voĊenja beskonaĉnih
razgovora sa ciljem unapreĊenja pĉelarske prakse jos uvijek tapkamo u mjestu ?. Zbog ĉega ovakva
konstatacija ? Zato sto su nam prinosi iz godine u godinu sve manji, vosak u opticaju pun otrova od navodnih
lijekova sto dovodi u pitanje kvalitet meda i ostalih proizvoda iz košnice.O parafinu i vosku da ne govorim.
Nakon nekoliko godina lutanja kroz "dţunglu pĉelarske teorije" pĉelar ima sreću ako spozna "biologiju pĉele" i
nakon toga poĉne misliti svojom glavom šta mu je dalje ĉiniti.Ne treba naravno gubiti iz vida ĉinjenicu da su
povoljne
klimatsko
pašne
prilike
osnovni
preduvjet
za
postizanje
većih
prinosa.
Na
ovom polju ne moţemo puno uĉiniti izuzev da imamo sreće u odabiru lokacije na koju ćemo smjestiti naše
pĉele.Treba se dakle okrenuti problemima koje realno moţemo rješavati.Jedan od njih je i naĉin borbe protiv
varoe.Tu više ne bi smjelo biti nikakvih dilema.Samo jedan put je pravi a on podrazumjeva iskljuĉivo metode
koje neće zagaditi med i vosak.Kad govorimo o ovom problemu primijetio sam da postoje uslovno reĉeno dva
tipa pĉelara koji se opiru na puštanju amitraza i
fluvalinata. Jedni se plaše gubitaka pĉelinjih
društava dok su drugima sredstva na bazi eteriĉnih ulja i timola skupa. I jedni i drugi bi trebali biti svjesni
ĉinjenice da će brzo doći vrijeme
kad će se morati pridrţavati
odreĊenih propisa koji regulišu
pitanje
kvaliteta
proizvoda
namjenjenih ljudskoj ishrani. Kao
argument za napuštanje amitraza
i
fluvalinata
nudim
vam
fotografiju br 1 na kojoj se vidi
klube jednog društva na kraju
oktobra ove godine.Napominjem
da sam ušao u treću pĉelarsku
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
godinu "bez otrova" a društva su
mi prosjeĉno jaĉa nego prije.
Kada
prestanemo
sa
oneĉišćavanjem voska odnsono
saća nameće se pitanje kako da
ga
oĉistimo
od
godinama
taloţenih ostataka tkz lijekova?
Realno rješenje je da naĊemo
povjeriljivog proizvoĊaĉa satnih
osnova koji će nam od našeg
vlastitog voska raditi iste.Ovaj
proces ĉišćenja voska moţemo
ubrzati na naĉin da u dobrim
pašnim prilika pĉelama dajemo
na izradu ramove sa umetnutim
trakama satnih osnova visine 1
do 2 cm. Ako takav ram stavimo
u plodište moţemo se ujedno na
biološki naĉin boriti protiv varoe
isjecanjem
trutovskog
legla.U
4
koliko ga stavimo iznad matiĉne
rešetke, a do rama sa leglom
moţemo osim voska dobiti i
izuzetno ĉist i kvalitetan med.Već
primjećujete da se principi "dobre
pĉelarske prakse" meĊusobno
proţimaju. Tretman oksalnom
kiselinom će nam pokazati koliko
smo bili uspješni po pitanju
obaranja varoe.U literaturi se
mogu naci preporuke da ovaj
tretman
moţemo
obaviti
u
novembru, decembru ili januaru
pod uslovom da u društvu nema
legla.Imajući u vidu rumunsku
pĉelarsku poslovicu: "Ne diraj u
pĉelinje klube" namece se logiĉan
zakljuĉak da ovo tretiranje treba
obaviti što prije, pa ĉak i krajem
oktobra ako nema legla i pod
uslovom da su pĉele formirale
klube.Na slici br 2 moţe se vidjeti
kontrolni lim jednog prosjeĉnog
društva sa opalim varoama nakon
tretmana
oksalnom
kiselinom
izvršenog
28
oktobra
ove
godine.Na kontrolni lim sam
stavio bijeli papir radli lakšeg
uoĉavanja opalih varoa.Meni ova
slika govori da su predhodni
tretmani sredstvima na bazi
timola
i
eteriĉnih
ulja
bili
uspješni.
U daljem tekstu ţelim nešto reći,
a što bi moglo pomoći mlaĊim
pĉelarima u pronalasku vlastitog
uspješnog pĉelarskog puta.Kao
prvo ţelim naglasiti da je pohlepa
jedan od najvećih neprijatelja
pĉela
i
pĉelarstva.U
ovoj
djelatnosti ne postoji uspjeh
preko noći.Na prvom mjesti je
ljubav prema pĉelama iz koje
proizilazi ţelja za uĉenjem i na
kraju vizija šta se to ţeli
postići.Kada je rijeĉ o uĉenju to
nije posao koji ćemo eto uzeti pa
završiti.Uĉenje
je
zapravo
neprekidan proces.Pĉelarstvo kao
i ostali oblici ljudske djelatnosti
nije statiĉna materija te traţi
stalnu
edukaciju.
Kada je rijeĉ o ĉitanju literature
postoje izvijesni problemi koji
mogu da zbune pĉelare naroĉito
one sa manjim iskustvom.Kako je
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
svaku tvrdnju dobro potkrijepiti
primjerima i ja ću navesti
nekoliko. Tako npr jedan uspješni
pĉelar piše o pozitivnom uĉinku
pogaĉe na ţivot pĉela u toku
cijele
godine.
Sa druge strane nedavno sam
ĉitao ĉlanak drugog uglednog
pĉelara
koji
o
pogaĉi
ima
dijametralno suprotno mišljenje.
Neću spominjati njihova imena
jer cijenim oba pĉelara.Najveća
konfuzija vlada u dijelu pĉelarske
literature koji govori o proizvodnji
matica. Tako npr matice iz
rojidbenih matiĉnjaka su po
jednim najbolje, po drugima
najgore.Treći lobiraju za matice
dobivene presaĊivanjem larvi i
tako
tjeraju
vodu
na
svoj
mlin.Kako u svemu tome da se
postavi mladi pĉelar ? U koliko
slijedi rezone prirode neće puno
pogriješiti.
Pĉele
su
opstale
zahvaljujući
rojidbenim
matiĉnjacima od postanka pa do
danas što je jako poţeljno
gledajući iz njihovog ugla jer se
roje društva koja na vrijeme
dostignu vrhunac razvoja, dakle
najbolja.Ovdje moramo razluĉiti
šta su interesi pĉela, a šta bi smo
mi ţeljeli ? Ovo dvoje bi trebalo
nekako pomiriti.Ipak ne smijemo
biti iskljuĉivi kada je u pitanju
porijeklo
matica.
Zamislite
pĉelara koji ima 300 društava i
ĉeka pojavu rojevih matiĉnjaka
da bi proizveo dovoljan broj
matica.Zato je prihvatljiva teza
da bi sve matice proizvedene u
društvima dobrih osobina pri
povoljnim
pašnim
prilikama
eventualno mogle biti dobre.
Idealna situacija je kada imamo
više matica nego društava pa
moţemo
blagovremeno
intervenisati i zamijeniti one sa
kojima nismo zadovoljni. Iz svega
navedenog
moze
se
izvesti
zakljuĉak da ne postoje nekakve
apsulutne pĉelarske istine ne
raĉunajuĉi "biologiju pĉele" gdje
se nema šta ni dodati ili oduzeti.
Pod
pojmom
"slobodna
pĉelaraska
misao"
podrazumijevam teţnju svakog
naprednog pĉelara da uvoĊenjem
novih
vrijednosti
unaprijedi
pĉelarsku praksu na dobrobit
pĉela i pĉelara. Ĉesto se mogu
ĉuti tvrdnje da je već sve
izmišljeno.
Da
se
tako
razmišljalo i dalje bi radili sa
trnkama.Naravno
da
nećemo
svako malo mijenjati tehnologiju
pĉelarenja
nego
ćemo
sve
radikalnije novine testirati na
manjem
broju
društava
i
eventualno ih uvoditi u "dobru
pĉelarsku praksu".U pĉelarskom
svijetu kao i u politici postoje
razliĉiti interesi koji ĉesto ne
sluţe na dobrobit pĉela i pĉelara
zato
nam
je
potrebna
demokratizacija ukupne pĉelarske
infrastrukture. Organizaciono smo
pocijepani
vertikalno
i
horizontalno, a takvo stanje
najviše
pogoduje
pojavi
"grabeţi".
Svijetli
primjer
predstavlja
individualna
komunikacija naprednih pĉelara
koja
ne
poznaje
granice
i
nacije.Ljudi iz nauke ne daju
pĉelarskoj praksi doprinos kakav
bi trebali.Ako me neki od njih ţele
demanvtovati neka otkriju koja to
aktivna supstanca iz preparata
"KAS-81" obara varou preko
hemolimfe pĉele.Biti ću im zaista
zahvalan.Kada smo zadnji put na
svom pĉelinjaku uradili nešto
inspirisani nekim dobrim ĉlankom
iz pera nauĉnika ?Na kraju ovog
teksta ţelim reći da mi je bila
ţelja animirati mlaĊe pĉelare da
budu
kreativni
u
ovom
plemenitom
poslu,
te
da
ispunjemi
optimizmom
i
entuzijazmom budu od koristi
sebi i svom okruţenju.
5
Autor teksta: Slobodan Jevtić
St Kostolac
Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063
ZIMA NA PĈELINJAKU
JANUAR
T
okom takozvanog zimskog
sna pĉelama koje se nalaze u
zimskom klubetu treba omogućiti
na pĉelinjaku mir i tišinu, ne
treba ĉiniti ništa da bi se
poremetio
mir.
Svako uznemiravanje negativno
utiĉe na pĉelinju zajednicu i na
njeno
prezimljavanje.
Svakim uznemiravanjem stradaju
pĉele koje se nalaze na periferiji
klubeta,
tada
se
povećava
potrošnja
energetske
hrane.
Pĉelama treba prilaziti samo kada
je neophodna pomoć sklanjanja
snega sa poletaljka koji je poĉeo
da se topi i skidanja snega koji se
topi sa krovova i to lagano bez
lupanja. Ovo se radi da bi se
spreĉilo u sluĉaju mraza hvatanje
leda po zidovima košnice. To se
sve mora proceniti da li će
intervencija biti od koristi ili šteti
po
pĉele.Svakako
moramo
proceniti
pogodan
dan
da
intervencijom na jednu košnicu
ne
nanosimo
štete
drugoj
susednoj. I pored reĉenog tj.
napisanog mora se utvrditi stanje
na pĉelinjaku u celini u svakoj
košnici.
I
to
kada
uslovi
vremenski dozvole, nuţno je doći
do saznanja kakvo je stanje u
košnici. Svaka intervencija mora
biti dobro isplanirana da bi se što
brţe izvela. U zavisnosti od snage
zazimljivanja pĉelinje zajednice i
vremenskih uslova novembra i
decembra
moţemo
oĉekivati
polaganje jaja od 20. januara.
Tada poĉinje sa polaganjem
manji broj prvih dana, svakog
narednog dana sve veći broj.
U
tom
trenutku
poĉinje
povećavanje
temperature
u
pĉelinjem klubetu na 34- 35 s/c .
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Ĉim
je
matica
poĉela
sa
polaganjem jaja poĉela je da se
povećava i potrošnja hrane,
energetske i proteinske. Teorijski
gledano, potrošnju hrane nije
teško predvideti ako se zna da
jedna pĉela u periodu do pojave
novog legla troši dnevno do 2
miligrama hrane, pa i manje. Ako
društvo ima dvadeset hiljada
jedinki, to znaĉi da je dnevna
potrošnja oko 40 grama ili oko
1,2
kilograma
meseĉno.
S
obzirom da broj pĉela varira, to
će do poĉetka februara biti
potrošeno oko 4 kilograma hrane.
U košnicama savesnog pĉelara,
koji nije krajem leta iscedio sav
med koje su one unele, zalihe će
sigurno biti dovoljne do prvih
unosa, pa i ostaće za kasnije u
sluĉaju da nam šljiva ne zamedi.
S druge strane, ne treba smetnuti
s uma da je ova prililĉno velika
koliĉina
hrane
i
odliĉan
utopljavajući materijal, posebno u
uslovima
sa
ćudljivim
zimama..Sada
sa
januarskim
leglom biva povećana , a mi
nesigurni o koliĉini i rasporedu
iste.
Poţeljno
bi
bilo
da
temperature u januaru i februaru
budu niţe da ne bi došlo do
naglog zaleţanja i razvoja . U
sluĉaju toplijih dana u januaru i
povećanje zaleţanja, posledica
moţe da se javi u varljivi mart
kod zahlaĊenja. U martu pĉelinja
zajednica se vraća u klube pri
ĉemu mali broj pĉela nije u
mogućnosti
da
pokrije
svu
koliĉinu
legla.
Zbog
nepokrivenosti takvo leglo obiĉno
strada. I umesto da taj rani
razvoj bude pozitivan po pĉelinju
zajednicu taj rani razvitak postaje
koban.
Pĉele
su
potrošile
nepotrebno veću kolićinu hrane, a
i došlo je do trošenja pĉela, jer
kod prvog toplog dana pĉela će
izbacivati zahlaĊene larve koje su
uginule. U slušaju pojave takvog
toplijeg vremena svi oni koji
koriste utopljavajući materijal za
košnice
(
koji
se
koristi
bespotrebno i samo šteti pĉeli)
treba
da sklone i omoguće
pribliţno
izjednaĉavanje
temperature. Ko ne upotrebljava
utopljavajući material, takoĊe i
oni koji ga koriste a izvadili su ga,
treba da otvore pri dnu ili otvore
na letima otvore maksimalno.
Moje je mišljenje, pošto ja liĉno
ne koristim šećer u pĉelarstvu, i
preporuĉujem da se stavi po
jedan ram sa zatvorenim medom
iznad ramova pološke da bi pĉele
imale rezervu i koji bi sluţio za
povećanje
koliĉine
meda
i
sigurnosti u januaru.To uraditi po
toplom danu što brţe bez
zavirivanja
unutar
pĉelinje
zajednice.U sluĉaju da se nema
ram sa medom poţeljno je staviti
i mednu pogaĉu iznad pĉelinjeg
klubeta da bi se osiguralo sigurno
prezimljavanje. U januaru izvršiti
proveru pĉelinje zajednice. Ove
provere
vršimo
posmatrajući
pĉelinju zajednicu spolja nikako
otvarajući i uznemiravati pĉelu.
Uzeti sa slušnog aparata za
merenje pritiska slušalice sa
crevom i crevo staviti kroz otvor
leta a slušalice na uši, tada
kucnemo u zid košnice i ako se
ĉuje brujanje 3, 4 ,5 sekunde, a
6
zatim prestane, to je znak da
matica ima i da pĉelinja zajednica
ima
dovoljno
hrane.
Ako se u košnicu ĉuje stalno
brujanje kao šuštanje suvog lišća
i kod kucanja poveća i ne
prestaje to je dokaz da u pĉelinjoj
zajednici nešto nije u redu i da je
potrebna pĉelareva intervencija.
da se utvrdi da li je zajednica bez
matice ili hrane. Poţeljno je zbog
pĉelara koji stavljaju ĉešljeve na
otvore
iste otvoriti i nekim
tankim prutem izbaciti uginulu
pĉelu sa otvora ako je ima i
osloboditi prolaz pĉeli. Kada je
topao dan u januaru i ako pĉela
brzo izleće i uleće u košnicu to je
znak
da
je
sa
pĉelinjom
zajednicom sve u redu i da će
ista
saĉekati u punoj snazi
proleće. Ako se još dogodi da ima
maslaĉka pa unose polen to je
dokaz da je sve u najboljem redu
poklopce
po
sredini
,
Usled povećane potrošnje hrane,
oslobaĊaju
naroĉito polena, u debelom crevu
ćelije, poliraju ih i pripremaju
pĉela gomila se sve veća kolicina
matici
U
nesvarenih ostataka. Zbog toga
februaru imamo po dva- tri rama
pĉele koriste i najkratkotrajnije
sa leglom razliĉitog uzrasta , ĉak
otopljavanje
se dogaĊa da poĉinju i mlade da
uglavnom
izlaze.To
sve
obletanje
spoljne
temperature,
razmeštaju
gnezda
med,
za
polaganje
opet
jaja.
zavisi
od
jaĉine
creva
u
nekim
oko
i
ili
danima,
podneva,
praţnjenje
kroz
za
debelog
otvor
gornje
zajednice, starosti matice, koliĉini
ventilacije pojedine pĉele izlaze
meda, polena , mnogo uslova
da
moraju
Istovremeno one ĉiste košnicu,
biti
zajednica
vreme
mogla
da
periodu
ispunjeni
da
da
bi
krene
na
funkcioniše.
matica
U
polaţe
tom
se
oĉiste
i
prenose
sveţi
vodu.
Ukoliko
na
+8°
nektar,
polen
ne
C.
i
postoje
dnevno
mogućnosti za obletanje i hrana
oko 200 jaja. Takvo leglo iziskuje
nije dobrog kvaliteta moţe se
odrţavanje
pojaviti
konstantne
I praţnjenje
pĉele
po
temperature od 35 stepeni, što
satonošama I satovima. Inaĉe se
dodatno iscrpljuje pĉele i ĉini ih
smatra da ako je pĉelinje društvo
nedovoljno
za
kvalitetno zazimljeno, sa dosta
negovanje legla tokom proleća.
kvalitetne hrane i sa oko 20.000
Pĉelinje
niskim
pĉela, ne treba ga dirati sve do
se
na
poĉetka voćne paše. U februaru
kalendarski gledano je poslednji
gore i tada koristi mednu kapu
treba oĉistiti podnjaĉe košnica,
zimski mesec . Mada je vreme
iznad legla. Ali ĉim je lep dan
ako je podnjaĉa ĉista, to je znak
promenljivo,
se
pĉela poĉinje prebacivanje meda
da pĉelinje društvo dobro zimuje i
temperature
sa boĉnih ramova i lageruje iznad
da se nalazi u dobrom stanju.
ali i noćne. Temperatura se kreće
legla,
Treba izvršiti kontrolu leta, jer se
od 15 pa do 22 stepena, sa vrlo
kontrolu visine medne kape, jer
moţe
malim
sa
pĉela neće nikada napustiti svoje
zatvore leto. Pĉelar treba ĉesto
pojaĉanim vetrovima. Ali sunce
leglo i premestiti se na med po
da obilazi pĉelinjak, naroĉito kada
greje nešto duţe nego u januaru.
ceni
je vreme sunĉano. Na osnovu
Februar je mesec kada se javljaju
poveĉava se i u toku meseca
obletanja
prvi vesnici proleća. Poĉinju prve
iznosi 2,5 do 4 kg proseĉno za
osluškivanja pĉelinjih društava on
visibabe i sa njima se javlja leska
pĉelinje drustvo.
donosi
FEBRUAR
S
tiţe
nam februar
povećanje
primećuje
dnevne
padavinama,
ali
sposobnim
klube
temperaturama
tako
da
da
ugine.
pri
pomera
uvek
odrţava
Utrošak
meda
desiti
da
mrtve
pĉela,
zakIjucak
pĉele
vlage
o
i
njihovom
maslaĉak, pĉele se mogu videti u
stanju. Tople ĉasove (10-12°) on
velikom
koristi
broju
na
leski
kako
da
obavi
prvi
prolećni
marljivo sakupljaju nectar i polen,
pregled, da na brzinu pogleda
takoĊe
gnezda
i
na
maslaĉku.
i
Pĉela je još u zimskom klubetu,
eventualnih
kada god se ukaţe toplije vreme
mogućnostima,
ona izlazi posećuje cvetnice unosi
treba
polen
najugroţenijim
i
med.
Unutar
košnice
postaju aktivnije, otvaraju medne
uzroke
nedaća.
da
pĉelar
pruţi
Prema
odmah
pomoć
društvima.
I zaista, svaka podnjaĉa nam
priĉa
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
otkrije
o
stanju
u
pĉelinjem
7
društvu. Po koliĉini uginulih pĉela
ram sa
na
pogaĉu.
podnjaĉi
znamo
kako
je
medom zatvorenim ili
Ovo
se
radi
kad
društvo zimovalo. Ako ih je puno,
temperatura preĊe preko 14° C, a
to nam kazuje da je društvo
još je bolje ako je preko 17° C.
imalo
Tad
nepovoljne
uslove
se
izvrši
i
prvi
proletnji
zimovanja. Poloţaj uginulih pĉela
pregled legla i snage društva, a
nam kazuje i o poloţaju klubeta u
tu je prilika i da se uverimo koliko
košnici,
nam
a
koliĉina
i
raspored
je
bilo
precizno
"ĉitanje
otpalih mrvica voska, koje potiĉu
podnjaĉe". Broj posednutih ulica
od otklopljenih poklopaca sa saća
govori
govori nam o koliĉini potrošene
kompaktnost i koliĉina legla o
hrane
i
kretanju
klubeta
nam
o
snazi
društva,
u
kvalitetu matice, a ako su pĉele
košnici. Poletaljke i pod uprljan
na satonošama to nam kazuje da
pĉelinjim izmetom upozorava nas
su potrošeni venci meda iznad
na moguću nozemozu. Na podu
legla i
da smo blagovremeno
otkrivamo i eventualno prisustvo
dodali
potrebnu
kreĉnog legla. Voda na podnjaĉi i
obavljanju ovih radnji, košnicu
pojava
o
treba što kraće drţati otvorenu da
plesni
nedovoljnoj
kazuje
i
hranu
Pri
nepravilnoj
ne izazovemo prehladu legla, što
ventilaciji. Po ponašanju pĉela, a
moţe znatno usporiti razvoj. Tada
posebno po intenzitetu brujanja,
pri pregledu već konstantujemo
cenimo ima li matice u društvu ili
šta ćemo spojiti i koje i koliko
ne. Ako je podnjaĉa ĉista, sa vrlo
zajednica
malo ili nimalo mrtvih pĉela, to
matice.
nam kazuje da se radi o snaţnoj i
poslova mirni doĉekujemo mart
zdravoj
koji nam stiţe.
pĉelinjoj
zajednici
sa
izraţenim higijenskim
Kao što se vidi iz navedenog,
Ukoliko
se
obolenje,
skupiti
papirne
(oko
50
kesice
plastiĉne),
za ĉitanje.
sumnja
uginule
na
neko
pĉele
treba
komada)
(nikako
kesice
ne
u
u
numerisati
prema košnicama i iste odneti u
Veterinarski
institut.
Ovo se sve moţe videti isto i na
ţiĉanim
podnjaĉama,
poklopce
medne na limu podnjaĉe a pĉele
ispod
gledajući
podizanjem
tela.
kroz
Pri
sito
ili
pregledu,
ako se ustanovilo da je pĉela
izbila
na
vrh
Posle
je
svih
ostalo
bez
obavljenih
MART
ponašanjem.
podnjaĉa je knjiga
nam
medne
kape,
moţemo dodati preko satonoša
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
o
n je prelazni mesec iz zime
u proleće, normalne dnevne
temperature su iznad nule i kreću
se od 15 do 23 ºC. Mart je prvi
mesec proleca. Sa otopljavanjem
priroda poĉinje da se budi.
Poĉinje da cveta sve veći broj
medonosnog bilja leska, vrba iva,
badem, šljiva, trešnja, višnja, i
ostale
medonosne
voćke.
Mada su pĉele još u klubetu,
aktivnost pĉelinjih društava se
sve više povećava .Na srednjim
satovima se vidi veliki broj
mladih maljavih pĉela, koje se
postepeno ukljuĉuju u kućni rad.
Oko legla pĉele formiraju vence
sa razreĊenim medom, koji je
potreban za pripremanje hrane
larvama. Potrošnja u martu je
oko 7 -9kg. meda. Stare pĉele
sve više izleću da bi donele
nektar, polen i vodu, a mlade
pĉele vrše svoja prva zajedniĉka
obletanja u sunĉanim danima.
Pĉelari koji nisu oĉistili podnjaĉe
u februaru to moraju uraditi sada
i
pomoći
pĉelama.
Snaga pĉelinjih drustava se
odreĊuje
po
broju
satova
pokrivenih pĉelama. Koliĉina legla
i jaja odreĊuje se po povrsini
pokrivenoj leglom i jajima na
svakom satu posebno. Prema
koliĉini i izgledu legla sudi se i o
kvalitetu matice. Ako u kosnici
ima mnogo legla i radiIiĉke ćelije
pravilne to pokazuje da je matica
dobra . Jaka pĉelinja društva
imaju po 4-5 celih satova sa
leglom
i
jajima.
Osirotelim
društvima
kao
i
pĉelinjim društvima koja imaju
matice trutuše iIi pĉele trutovke
treba odmah dati maticu. Treba
promeniti i matice koje dobro
izgledaju,
ali slabo polaţu jaja i koIĉiina
poloţenih
jaja
ne
odgovara
koliĉini
pĉela
i
hrane.
. U pĉelinjem društvu mora biti 810 kg kvalitetnog meda u svako
doba i 2-3 sata sa dobro
oĉuvanom pergom. U sluĉaju da
nema hrane treba je dati drustvu,
jer će inaĉe ono izostati u
razvoju.
Ako
imamo
meda
oĉuvanog u magacinu najbolje je
dati ram meda u zbeg košnice, a
ako su noću temperature preko
12ºC moţe se dati i sirup. Ako
nemate reserve mede I noći su
hladne
onda
dati
pogaĉu.
Ako poĊemo od toga da je
mart prvi prolećni mesec, da su
dani sve duţi i topliji, da je
vegetacija krenula i da se time
javlja i prva proletnja paša,
posebno
polenska,
pĉelinja
društva su u punom razvojnom
zamahu.
Polenska paša je
posebno vaţna zato što bez
polena nema ni pĉelinjeg legla,
što znaĉi da nema ni dovoljno
reprodukcije pĉela. Prema tome
mart moramo prihvatiti kao
najvaţniji mesec u godini kojim
8
poĉinju
ozbiljni
radovi
na
pĉelinjaku. Ako neke od tih
radova ne izvršimo na vreme ili ih
uopšte ne izvršimo, to moţe biti
kobno za neko pĉelinje društvo.
Polovinom
meseca,
ako
dozvoljavaju vremenske prilike,
krajnji ramovi sa medom se
otklapaju viljuškom, to se radi
brzo i ne otklapa se velika
površina da ne bi izazvali grabeţ.
Ovo
je
jedna
od
najboljih
stimulativnih
prihrana
unutar
košnice. Pĉela će takav med brzo
preraditi i dati mladom leglu, ili
ga rasporediti tamo gde je
najpotrebnije. Pĉelar ako napravi
grešku u martu teško se moţe
ispraviti. Pojilo sa vodom, u
zavisnosti od toga koji je sistem
davanja vode, treba postaviti na
osunĉano mesto, podignuto od
zemlje, da ne bi vodu zagaĊivale
razne ţivotinjice koje bi dolazile
na vodu. Bilo bi poţeljno staviti u
poĉetku šećer u pojilicu, dok se
ne priviknu pĉele na istu. Veliku
paţnju kod pregleda treba obratiti
na vlaţnost košnice , ako je
velika a ramovi boĉni buĊavi, iste
treba izvaditi i zameniti. Perga ne
sme biti buĊava jer pĉela moţe
dobiti majsku bolest. Ako imamo
rezervne košnice moţemo ih i
zameniti, ako je velika vlaga u
postojećim koje se trebaju osušiti
i oĉistiti. Pĉelinje zajednice koje
imaju dovoljno hrane, i to
kvalitetne, u košnici ujednaĉenija
su i brţe se razvijaju , daju više
meda. Otpornije su na bolesti i
vitalnije
su.
Blagovremenim
proširivanjem
prostora
kod
povećane
temperature
omogućuje se unošenje i prerada
nektara a da ne utiĉemo na
blokadu matice kod zaleganja.
Sada se i potpuno proširuje leto
da ne doĊe do zagušenja prilikom
izlaska i ulaska pĉela. U martu
matica povećava polaganje jaja
tako da poloţi ĉak do 500
dnevno.
Pravovremeno
izimljavanje
pĉelinjih
društva
podrazumeva
pravovremeni
i
detaljni pregled svih košnica na
pĉelinjaku, spajanje slabih sa
jaĉim društvima, ali voditi raĉuna
na zdravstveno stanje slabih, ako
se posumlja na kreĉno leglo ne
spajati. Ako se primeti da je
neko društvo obolelo od nozeme i
da je isto kao takvo opasno za
prenošenje zaraze isto treba
uništiti. Svi se zavaravaju sa
bolesnim da ga mogu izleĉiti to
nikako
ne
pokušavati,
jednostavnije je i bolje za pĉelara
uništavanje takvog društva. Opet
apelujem na pĉelare nemojte
koristiti antibiotike za leĉenje
pĉela , oni ne leĉe samo
usporavaju razvoj bolesti, a mi
ĉinimo nešto što je protiv svih
kodeksa
pĉelarstva,
unosimo
svesno antibiotik u med. Pĉele
izleţene iz poloţenih jaja u drugoj
polovini marta i poĉetkom aprila
uĉestvuju u glavnoj bagremovoj
paši. Sva zapaţanja evidentirati
u knjigu radi praćenja pĉelinjih
zajednica.
Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara
Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ,
Magistralni put 158, Ţivinice
Tel: 0038735775123 Mob: 061292074
E-mail: [email protected]
P
MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV
VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM
SREDSTVIMA
ĉelarim od davne 1970-te,
sa 80-100 farar košnica i dobro
se sjećam vremena kada je varoa
došla na ove prostore. Od tog
dana se uspješno borim protiv
ovog opasnog napasnika, a u toj
borbi glavne smjernice mi je dao
seminar na otoku Krku 2001
godine,
koji
je
odrţan
u
organizaciji GTZ
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Njemaĉka
i
Agronomskog
fakulteta
iz
Zagreba.
Ovaj
seminar
je
okupio
je
više
evropskih struĉnjaka i autoriteta
iz oblasti pĉelnjih bolesti pod
vodjstvom
prof.
dr.
Bihler
(Njemaĉka),
prof.dr.
Antonio
Naneti (Italija) i prof. dr. Nikola
Kezić (Hrvatska). Tema seminara
je bila borba protiv varoe bez
upotrebe hemijskih sredstava,
koja su već bila zabranjena u
Evropi, zbog rezidua koje ostaju u
pĉelinjim proizvodima.
Akcenat je dat na lijeĉenju pĉela
biloškim metodama
(ram graĊevnjak),
organskim kiselinama i eteriĉnim
uljima. Od te 2001 godine, ja se
9
borim protiv varoe iskljuĉivo sa
ovim organskim metodama. U
narednih nekoliko redova teksta
navest ću kako ja to radim.U
proljeće, kada poĉne unos (paša)
stavljam
ram
graĊevnjak
u
sredinu plodišta legla.
Zašto ram graĊevnjak? Poznato
je da krpelj varoa radije ulazi u
trutovso leglo nego u radiliĉko,
zbog veće komocije i ugodnosti.
Sa ramom graĊevnjakom kupimo
varou od aprila do avgusta. Kada
pĉele izrade graĊevnjak, matica
zaleţe trutovska jaja, kada ga
pĉele poklope trutovske ćelije,
vadimo ram, isjecamo ga i
vraćamo prazan ram na isto
mjesto. Vosak topimo, dobivamo
uništavanje varoe i djeviĉanski
ekološko ĉisti vosak.Polovinom
jula kada izvrcam planinsku pašu,
odnosno završim pašnu sezonu,
pripremam društva za lijeĉenje
pĉela ekološkim lijekom TIMOLom. Dakle, uklanjam ĉetvrte
nastavke, ostajem na tri nastavka
a na poklopnoj dasci- zbjegu
zatvaram sve eventualne otvore.
Na podnjaĉi isto vraćam limove
ispod mreţe, napominjem da su
na mom pĉelnjaku sve mreţaste
tzv. antivaroozne podnjaĉe.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Kada sve to pripremim pristupam
stavljanju ploĉica timola.
Ovdje ţelim da naglasim da
postoje tri proizvoda na bazi
timola a to su: 1. švajcarski
Timovar( pakovanje u ploĉicama
), 2. talijanski Api Life Var
(ploĉice), 3. engleski Apiguard
(gel-paštete) Sva tri preparata se
mogu nabaviti kod nas jer imaju
registrovana zastupništva za našu
zemlju.
Ja
upotrebljavam
ploĉice
švajcarskog Timovara i italijanski
Api Life Var, i to na sljedeći
naĉin:
Ploĉicu
švajcarskog
Timovara sijeĉem na dva dijela.
Na jaĉa društva stavljam 1,5
ploĉicu ili 3 polovice ploĉica na
gornji nastavak ispod poklopne
daske zbjega. Na srednje jaka
društva stavljam
1 ploĉicu
prepolovljenu na dva dijela.
Ploĉice timovara stavljam u dva
ciklusa. Prvi ciklus traje 21 dan a
nakon
toga
stare
ploĉice
uklanjamo i stavljamo nove koje
ostaju takoĊer 21 dan.
Kad se radi o talijanskom Api Life
Var-u postupak je nešto drugaĉiji.
Jednu ploĉicu sijeĉemo na 4 dijela
i idu tri ciklusa u razmaku od 10
dana
Napominjem da Timol u bilo
kojem obliku treba dati do 01.
08. kada dnevne temperature ne
padaju ispod 20 stepeni. Ako sve
uradite na ovaj naĉin i po
preporukama proizvoĊaĉa u vašoj
košnici će biti oboreno 95-98%
varoe. Ovdje naglašavam da se
timol dobiva od ljekovite biljke
majĉine dušice i da pored što
ubija varou, vrši i dezinfekciju
cijele košnice, ubija neke vrste
virusa uzroke kreĉnog legla.
U kasnu jesen ja dajem oksalnu
kiselinu kada u košnici nema legla
što moţe biti tema mog nekog
narednog pisanja.
Poštovane kolege pĉelari ovaj
naĉin borbe protiv varoe sam
usvojio od najvećih evropskih
struĉnjaka ove oblasti,a vama
prenosim svoje desetogodišnje
iskustvo i volio bih da ne budete
na
strani
mnjine
neukih
i
tvrdoglavih pĉelara koji još u svje
košnice daju „otrove“, kao što su
dimljenje amitrazom i letvice
fluvalinata što je u Evropi davno
napušteno i dovodi u pitanje
ispravnost pĉelinjih proizvoda iz
te košnice Nemojte biti ni od onih
koji bi od pĉela uzeli sve a njima
ništa nebi dali,
danas je dovoljan samo jedan kg
meda sad moţda i manje od toga
i da kupite sve ove ekološki ĉiste
lijekove za jednu košnicu. Imat
ćete zdrave pĉele i ekološki ĉiste
pĉelinje proizvode. Budite o onih
koji su samnom zajedno krenuli u
ovakav vid borbe i ovdje ću
navesti da 80%
ĉlanova U.P. Vrijesak Ţivinice,
U.P. Bor iz Olova zahvaljujući
dr.vet Nusretu Sirći, i pĉelari
Unsko-Sanskog kantona i Ze-Do
kantona i mnogi drugi. Za
dodatna pojašnjenja stojim Vam
na raspolaganju.
10
Foto: Alija Zehić
Autor teksta: ApiMed spz
Radniĉka bb SARAJEVO
Tel/fax: +387 33 810 891
Mob. 061/268-149
E-mail:
[email protected]
VISOKI PRINOSI I
PREHRANA PĈELA
V
isoki
prinosi
kvalitetnog
meda u BH pĉelarstvu se mogu
ostvariti iskljuĉivo kvalitetnom
prehranom u bespašnom periodu
i u periodu izmeĊu paša i to
tvrdom
hranom,
odnosno
pogaĉicama. U praktiĉnom smislu
to znaĉi da pĉelari nakon što
pripreme pĉele za bagremovu ili
neku drugu pašu odmah nakon
završetka medenja moraju staviti
pogaĉicu u košnicu kako pĉele ne
bi trošile uneseni nektar i tako
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
sve do poĉetka druge paše. Od
završetka medenja bagrema do
sljedeće paše proĊe nekad i
mjesec dana i baš u tome periodu
je bitno prisustvo pogaĉe u
košnici a to je od 5 do 10 kg za
30 tak dana, odnosno u toku
sezone
po
jednoj
košnici
neophodno je utrošiti i u dobroj
godini najmanje 20 kg pogaĉica
do 30 kg pogaĉica.Naravno, na
naĉin da se u toku medenja
bagrema ili neke druge biljke
pogaĉe ne stavljaju nego odmah
nakon prestanka i u tihoj paši. Za
ovako nešto nam je neophodna
vaga kako bi znali da li ima unosa
i kakvog unosa.
11
med iste kvalitete kao i drugi med
i
da
labaratorijske
analize
pokazuju iste omjere prirodnih
šećera kao i kod košnica gdje
nisu stavljane pogačice.
Kvalitet meda
Prvo što nam pada na pamet
jeste da li je med iz košnica gdje
su korištene pogačice kvalitetan i
da li pčele miješaju pogaču sa
medom. Ono što znamo iz raznih
istraživanja stručnjaka u EU
zemljama jeste da pčele ne unose
pogačicu u med a u to smo se
uvjerili iz prakse naših pčelara
koji tako pčelare. Labaratorijskim
ispitivanjima je utvrĎeno da je
Pogačice su ''skupe i loše
kvalitete''
Kvalitet pogačica je jako bitan i
ne smije ničim biti doveden u
pitanje. Nažalost, na tržištu često
imamo pojavu pogačica lošijeg
kvaliteta
sa
dodacima
krompirovog škroba prokomjernih
količina
soje
pa
sve
do
nekvalitetnih fruktoznih sirupa.
Najbitnija stvar je da pogače ne
sadrže ništa drugo osim čistog i
kvalitetnog šećera, kvalitetnog
proteinskog dodatka (ali bez
soje)i eventualno meda. Iako su
danas pogačice skuplje zbog
visoke cijene šećera još uvijek je
1 kg pogačica daleko jefitniji od 1
kg meda. BH pčelari se često žale
na niske prinose ali jako malo
ulažu
u
prehranu
pčela
pogačicama i pogrešno ih koriste.
pogačica. Odgvor je 1 tona,
minimalno čak i u dobroj godini,
jer u svakoj godini broj bespašnih
dana je daleko veći od broja dana
kada ima unosa nektara. Dakle
dok god traje bespašan period
dotad moramo imati pogačicu u
košnici, a u toku godine to će otići
do 1 tone. Pogačica nije samo
važna zbog visokih prinosa nego i
zbog zaleganja zimskih pčela u
sušnom periodu augusta. Često
zbog nedostatka nektara i druge
hrane u augustu matice ne zaležu
dovoljno pčela što zajedno sa
varoom u tom periodu, nanosi
velike štete i česte zimske
gubitke.
Pčelariti sa pogačicom znači
pčelariti na sigurno!
1000 kg pogačica na pčelinjak
od 50 košnica
Često postavljeno pitanje je
koliko
je
potrebno
jednom
pčelinjaku za godinu dana od 50
proizvodnih košnica da utroši
Autor teksta: Dragoslav Ilić Šeš
Ul. S. Zlatanovića 35
16000 Leskovac
Tel. 016/281-666
Mob. 063/42-82-36
E-mail: [email protected]
KOŠNICA DRAGOSLAVKA
S
vi tipovi savremenih košnica imaju neki nedostatak. Sem toga konstruktori ovih košnica nisu
poznavali današnje metode pĉelarenja, pa su ove košnice postale prevaziĊene. Zato treba raditi na pronalasku
savršene košnice. Da bi se to postiglo treba uzeti u obzir ono što su same pĉele izabrale u prirodi i pozitivne
ĉinjenice kod savremenih košnica. Prvo je potrebno otkriti šta su to pĉele same izabrale. Ako roj posle izlaska iz
košnice nema mogućnost izbora, on onda naseljava ono što ra, naseljava svaku šupljinu. Kada moţe da bira, on
onda izabere ono pravo. Zato treba dati pĉelama mogućnost izbora da bi se izveo pravi zakljuĉak.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
12
Eksperiment. U staklenu kutiju stavimo nekoliko razliĉitih materijala, na primer komad stene, parĉe
metala, parĉe opeke, komad drveta i parĉe plastike. U kutiju se pušta nekoliko desetina pĉela, one se uvek i
iskljuĉivo grupišu na komadu drveta. Dakle, pĉele su same izabrale drvo za svoj prirodni materijal. U prirodi su
pĉele mogle da naĊu košnicu od drveta jedino u stablu (slika 28).
Slika 28. Prirodna košnica
U traganju za idealnom košnicom moramo da poĊemo od prirodne košnice koja se nalazi u stablu drveta. Ta
košnica je u obliku valjka. Ima svoju osnovu, visinu i zapreminu. U osnovi je krug (šema 2). Tu je rešenje za
idealnu košnicu. Ona zbog ramova ne moţe da ima krug, ali mora u osnovi da ima ono što je najbliţe krugu, a
to je kvadrat (šema 3).
Šema 2. Osnova prirodne košnice
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Šema 3. Osnova košnice Dragoslavke
13
Potrebno je odrediti dimenzije tog kvadrata. Iz saznanja do kojih je ĉovek došao pĉelareći sa savremenim
košnicama, poznato je da su najbolje desetoramne košnice. Za deset ramova potrebna unutrašnja mera je 372
mm. Proizlazi da su mere tog kvadrata 372 x 372 mm. Idealna košnica mora da ima ovu meru u osnovi.
Treba naći visinu i zapreminu idealne košnice, odnosno visinu i zapreminu jednog nastavka. Najvaţniji deo
košnice je plodište zato od njega i treba poći. Kod košnica sa većim plodištem od potrebnog dolazi do sporijeg
prolećnog razvoja i skladištenja meda u plodište umesto u medište. Manje plodište od potrebnog izaziva
probleme sa rojenjem. Zato je, pre svega, neophodno naći prave mere za plodište. Dokazano je da je plodište
DB košnice malo, a plodište LR veliko. Srednja vrednost je 73,54 litra.
Da bi idealna košnica bila nastavljaĉa i da bi bilo moguće pĉelarenje nastavkom, tih 73,54 l treba rasporediti u
dva nastavka, što iznosi 36,77 l. Iz zapremine i dimenzije osnove proizlazi da je visina jednog nastavka idealne
košnice 265 mm. Unutrašnje mere jednog nastavka su 372 x 372 x 265 mm, kao što se vidi na slici (slika 29).
Iz ovih mera je lako izvući sve ostale potrebne mere. Proizilazi da je ukupna visina košnice 925 mm. Duţina
satonoše rama je 388 mm, visina rama 257 mm.
Ovaj novi tip košnice se sastoji iz podnjaĉe, tri nastavka istih dimenzija, trideset ramova takoĊe istih dimenzija,
poklopne daske i poklopca.
Pored idealne zapremine jednog nastavka, plodišta i cele košnice, ova košnica ima idealnu površinu osnove
1.383 cm², idealnu zapreminu po centimetru visine 1.383 cm³.
Prednost idealne košnice nad ostalim košnicama se vidi iz tabele 3.
Tabela 3. Odnos zapremine, visine i površine osnove košnica
Slika 29. Košnica Dragoslavka
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
14
Novost košnice je u novim dimenzijama delova košnica, a samim tim i cele košnice. Njen oblik je najsliĉniji
prirodnoj košnici. Pĉelinjem društvu pruţa najbolje moguće ţivotne uslove, ĉak bolje i od prirodnog doma u
stablu drveta. Zbog odgovarajućih srazmera dimenzija košnice pĉelinje društvo u njoj lakše reguliše mikroklimu
košnice i legla. Zahvaljujući tome brţe se razmnoţava, manje oboljeva i veći su prinosi meda nego u drugim
tipovima košnica.
Sa ovom košnicom je moguće primenjivati sve poznate metode pĉelarenja. Ona pĉelaru pruţa brţi i lakši
rad, pre svega zato što su nastavci, kako plodišni tako i medišni, lakši u odnosu na sve ostale tipove košnica.
Osim toga i dimenzionalno su prihvatljiviji za rukovanje. U medištu med brţe sazreva i lako se sortira. Pogodna
je za nukleuse, rojeve i slaba društva koja se drţe u jednom nastavku, za srednje jaka društva u dva nastavka i
jaka društva u tri nastavka (slika 30).
Za rojeve i slaba društva
Za srednje jaka društva
Za jaka društva
Slika 30.
Delovi košnice su manjih dimenzija u odnosu na ostale što omogućuje bolji procenat iskorišćenja materijala.
Kako su svi nastavci i svi ramovi istih dimenzija to olakšava i ubrzava njenu izradu, pa je samim tim košnica
jeftinija.
U višegodišnjem paralelnom radu košnice Dragoslavke i LR košnice utvrĊeno je da društvo u košnici
Dragoslavki dostiţe stepen punog razvoja 20 dana pre društva u LR košnici i daje 30% više meda.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
15
Autor Ĉlanka:Pĉelarsko udruţenje
“APIZE” ZENICA
ISTORIJA MEDA
Prahistorijsko vrijeme
K
ameno doba je najstariji period ljudske
praistorije. Djeli se na PALEOLIT i na NEOLIT.
Pĉele su jedna od najstarijih formi ţivotinja koje su
egzistirale u doba neolitika. U istoriji ĉovjeka pĉele i
med nalazimo kao slatku hranu ali i kao lijek u
medicini.
Cijela priĉa o medu i homo sapiensu poĉinje 7000 g
prije nove ere u kameno doba kada je jedina
slatkasta tvar bio med.
Drevni Rim
Stari rimski pjesnici ĉesto su spominjali med u svojim
stihovima. Posebno Vergilijev spjev Georgijus opisuje
dobivanje meda. U vremenu vladavine Julija Cezara
med se koristio i kao plateţno sredsvo. U prvom
stoljeću naše ere poznati gastronom Apikus napisao
je seriju knjiga sa receptima od kojih pola ukljuĉuje
imed.
Drevna Kina
U drevnoj Kini med se opisuje u knjizi pjesama Shi
Jing, koja je pisana u 6 vjeku PNE. Prema kineskom
pisanju med se aktivira u zemljanom elementu koji
utiĉe na stomak i slezinu. Pripada pozitivnom dijelu
Yang karaktera i u ulozi je trostrukog zdravstvenog
meridijana (Shaoyang).
Drevna Indija
Otprilike u doba 2-3000 prije nove ere med se
pominje u svetoj knjizi Indije „Vedas“
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
16
Drevni Egipat
Kleopatra se kupala u medu i mlijeku
U starom Egiptu med je imao vaţnu ulogu, pored
toga što je bio hrana a dosta toga nalazimo na
peĉinskim crteţima. Prema pisanju u Ebers papirusu
(1550g.PNE) med je pomenut 147 puta. TakoĊer
prema pisanju Smith papirusa (1700 g.PNE) korišten
je za lijeĉenje rana: „ Ranu na svjeţem mesu prvog
dana namazati medom i nakon toga nastaviti mazati
do oporavaka“
Drevna grĉka
U staroj Grĉkoj pĉela je simbol Artemisa koji je vaţan
ukras Ephesian novĉića više od 6 vjekova. Aristotel
propisuje prvi put med. Hipokrat govori o lijeĉenju
medom „...otklanja bol i ĉir, razmekša tvrde ĉireve
na usnama, lijeĉi gnojne rane koje cure,..“
Poslije njegove smrti 323 PNE Aleksandara velikog su
balzamovali i stavili u kovĉeg pun meda.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
17
Kur`an
Kur`an , sveta knjiga muslimana, preporuĉuje med
kao zdravu hranu i odliĉnu medicinu. U 16 poglavlju
Kurana dio o pĉeli: „Iz njihovih utroba izlazi tekuĉina
razliĉitih boja, koja je lijek za ljude.“ Razliĉite boje
su se odnosile na vrste meda po bojama. Muhamed
propovjeda „Med je lijek za sve bolesti“
Neki sljedbenici islama imaju med kao talisman.
Srednjevjekovne razvijene kulture
U
srednjevjekovnim
arapskim
kulturama,
bizantiskom carstve i srednjevjekovnoj evropi med je
imao veoma vaţnu ulogu pogotovo kao najslaĊe
jelo. U Bizantiskom carstvu med je bio dodatak
veĉini jela. U kršćana tokom srednjeg vijeka med je
uticao na mnoge djelove vjere kao npr. Sveti
Ambrozije koji je predstavljen sa košnicom. Keltska i
Germanska tradicija slave medicu (vino od meda)
kao nasljedstvo svetaca.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Biblija
U Izraelu, zemlji gdje teĉe med i mlijeko, med
zauzima veoma vaţnu ulogu u starom zavjetu gdje
je pomenut ĉak 54 puta. Zabiljeţena je vaţna izjava
kralja Solomona: „Jedite med jer je dobar za tijelo“ U
Novom testamentu igra vaţnu ulogu u uskrsnuću
Krista
18
Afrika
Afrika takoĊer ima veoma dugu tradiciju korištenja
meda kako u visoko razvijenim mediteranskim
kulturama tako i u nerazvijenim kontinentalnim
kulturama na jugu Afrike. Nedavno je otkriveno da
porijeklo pĉele Apis Melifera potiĉe iz srca Afrike.
Autor teksta: Ivan Umeljić 1
1
Autor je urednik ĉasopisa „Pĉelarski ţurnal“.
Kontakt: 064/242 4455;
[email protected]; www.umeljic.com
DNEVNIK JEDNE
INVAZIJE
Š
irenje afriĉke rase pĉela u Americi je
Srednja i juţna amerika
U centralnoj i juţnoj americi med je korišten dugo
prije Columba. Med od ubadajuĉih pĉela smatran je
kao boţijim poklonom a takoĊer je predstavljao znak
plodnosti podaren od bogova.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
nesumnjivo jedan od najĉudnijih bioloških fenomena
našeg vremena. Za samo pola veka, koliko je
proteklo od njihovog introdukovanja u Brazil, afriĉke
pĉele izvele su jednu od najspektakularnijh bioloških
invazija zaposedajući munjevitom brzinom ogromna
prostranstva Juţne i Severne Amerike. Svuda gde se
pojavila, afriĉka populacija je istisla odomaćene i
neuporedivo brojnije evropske pĉele (takoĊe
introdukovane u Juţnu Ameriku, ali u 18. veku), što
je proizvelo katastrofalne posledice po pĉelarstvo,
poljoprivredu i bezbednost ljudi.
Priĉa o afrikanizovanim pĉelama poĉinje 1956.
godine kada su neke vladine agencije i privatne
pĉelarske kompanije iz Brazila pokrenule projekat
poboljšanja produktivnosti evropske rase pĉela na
komercijalnim pĉelinjacima, koji će, kako se
ispostavilo, zauvek promeniti pĉelarsku praksu u 17
drţava na dva kontinenta, od Sao Paula do juga SAD.
Zbog ĉega su afriĉke pĉele uopšte i prenete u Brazil?
Evropske pĉele su veoma dugo bile prisutne u
Brazilu, ali tamošnji pĉelari nisu bili zadovoljni
njihovom produktivnošću. Italijanska, crna ili
kranjska pĉela koje poreklo vode iz hladnijeg i
sušnijeg evropskog regiona, nikada nisu uspele da se
adaptiraju na vrelu i vlaţnu brazilsku klimu, pa je
nekim brazilskim „struĉnjacima” palo na pamet da bi
moţda trebalo okušati sreću sa pĉelama iz, takoĊe,
tropskog regiona – ali sa druge strane Atlantika.
Kao vrsta koja će najbolje da „oplemeni" karakter
evropske pĉele izabrana je Apis mellifera adansonii,
kasnije preimenovana u Apis mellifera scutelata,
poreklom iz Juţne Afrike. VoĊa projekta kojeg je
angaţovala Vlada Brazila, ĉuveni genetiĉar dr
Estevan Varvik Ker, otputovao je u Afriku kako bi
odabrao matice iz najvitalnijih pĉelinjih zajednica u
Angoli, Mozambiku i Juţnoafriĉkoj Republici, ali
nijedna nije preţivela promenu sredine. Ipak, u
narednom pokušaju, jedna matica iz Tanzanije i 46 iz
okoline Pretorije uspele su da preţive introdukovanje
u Brazil. Ovih nekoliko matica najĉešće se smatraju
jedinim rodonaĉelnicama celokupne afrikanizovane
19
populacije pĉela u Novom Svetu. MeĊutim, danas se
zna da su afriĉke pĉele pristizale i nekim ilegalnim
kanalima u Juţnu Ameriku.
U svakom sluĉaju, od samo nekoliko afriĉkih matica
nastala je afrikanizovana populacija koja će narednih
decenija zagospodariti većim delom ovog kontinenta.
Prema 40. izdanju pĉelarske enciklopedije ABC & XYC
of a Bee Culture iz 1990. godine, u Juţnoj i Severnoj
Americi je bilo oko ĉetiri miliona afrikanizovanih
pĉelinjih zajednica – duplo više od ukupnog broja
pĉelinjih zajednica u SAD
U poĉetku, nauĉnici su smatrali da će se ukrštanjem
afriĉkih i evropskih pĉela genetski „razblaţiti"
neţeljene osobine pĉela iz Afrike. S obzirom na to da
je vrlo mala populacija afriĉkih pĉela došla u kontakt
sa neuporedivo većom populacijom evropskih pĉela,
ĉinilo se logiĉnim da će afriĉke pĉele vremenom
postati sve manje i manje „afriĉke”. U ranom periodu
širenja, smatralo se da treba dopustiti neograniĉeno i
neometano sparivanje i genetsku razmenu izmeĊu
rasa. Novi hibridni soj, nastao ukrštanjem evropskih
matica i afriĉkih trutova, ubrzo je dobio naziv
afrikanizovane pĉele.
Razvoj molekularnih tehnika omogućio je detaljnije
istraţivanje novonastale populacije i kako su
istraţivanja odmicala, postajalo je, meĊutim, sve
jasnije da sa konceptom produkcije hibridnih rojeva i
„genetskog razblaţivanja" afriĉkih pĉela nešto nije u
redu. U ovom kontekstu, posebno su bila vaţna
istraţivanja mitohondrijalne DNK (mtDNK), koja se,
za razliku od DNK ćelijskog jezgra (nasleĊuje se od
majke i oca), nasleĊuje iskljuĉivo od majke.
Pošto su pĉele-hibridi u tropskom pojasu nastale od
evropskih matica i afriĉkih trutova njihove ćelije bi
trebalo da sadrţe mtDNK evropskih pĉela. MeĊutim,
krajem osamdesetih godina 20. veka dr Debora Smit
sa Univerziteta u Kanzasu i dr Glen Hal sa
Univerziteta u Floridi otkrili su da je 97 odsto
pĉelinjih zajednica uzorkovanih u mnogim oblastima
Juţne Amerike sadrţalo iskljuĉivo afriĉku mtDNK.
Postojalo je samo jedno moguće objašnjenje
ovakvog ishoda: pĉelinje zajednice koje su poticale
od evropskih matica i afriĉkih trutova su jednostavno
išĉezle.Kako je ovo moglo da se dogodi? Novonastale
hibridne zajednice beţale su sa gajenih pĉelinjaka u
divljinu gde nisu uspevale da opstanu. Tako je išĉezla
i evropska mtDNK, a afriĉke zajednice sklonije
ĉešćem rojenju i velikim migracijama zauzimale su
upraţnjenu ekološku nišu. Moţda najbolji primer
predstavlja meksiĉko poluostrvo Jukatan, gde su
sredinom osamdesetih godina 20. veka afriĉke pĉele
došle u kontakt sa ogromnom populacijom evropskih
pĉela. U to vreme na Jukatanu je proseĉan broj
košnica (sa evropskim pĉelama) po kvadratnom
kilometru bio meĊu najvišim u svetu. MeĊutim,
afriĉke pĉele su za samo 12 godina praktiĉno istisle
ogromnu evropsku populaciju, koja je danas prisutna
u samo 20 odsto košnica na Jukatanu.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Iako je ispitivanje mtDNK otkrilo neke zagonetne
detalje o uzrocima išĉezavanja evropskih pĉela, slika
još nije bila kompletna. Da bi se u potpunosti
shvatila
genetska
struktura
neke
populacije,
neophodno je bilo uzeti u razmatranje i DNK ćelijskog
jezgra, koja sadrţi genetski materijal oba roditelja.
Iako je, u zavisnosti od metodologije istraţivanja,
bilo nekih odstupanja, svi rezultati otkrili su jedan
ustaljeni model: na afriĉku populaciju prenosio se
relativno mali broj gena evropskih pĉela, koji se
vremenom još više smanjivao.
Pokazalo se zapravo da je današnji afrikanizovani
hibrid genetski skoro identiĉan afriĉkom pretku Apis
mellifera scutelata. IznenaĊujuće je koliko se malo
evropskog
genetskog
materijala
prenelo
na
afrikanizovanu
populaciju,
imajući
u
vidu
zanemarljivo mali broj matica prenetih iz Afrike u
Brazil u odnosu na mnogobrojnost evropske pĉelinje
populacije, kao i relativno kratak period od pola veka
tokom kojeg traje ukrštanje.
I pored kontinuiranog ukrštanja sa evropskim
pĉelama,
afrikanizovane
pĉele
uglavnom
su
zadrţavale afriĉki genom. Uz to, u najvećem delu
areala rasprostiranja u Novom Svetu, one su prema
gotovo svim biološkim karakteristikama ostale
potpuno „afriĉke": prema agresivnosti, naĉinu
formiranja gnezda, rojenju i velikoj mobilnosti.
Njihova sposobnost da zadrţe izvornu afriĉku prirodu
i da genetski istisnu ogromnu populaciju evropskih
pĉela jedan je od najĉudnijih i najmisterioznijih
bioloških fenomena.
Antrfile
Evropske vs. afriĉke pĉele
Medonosna pĉela Apis mellifera je nativna vrsta u
Starom svetu sa prirodnim arealom rasprostiranja od
roga Afrike do severa Rusije. S obzirom na veliĉinu
prostranstva koje zaposeda adaptirala se na
raznovrsne klimatske i ekološke uslove i „razvrstala"
u 25 razliĉitih podvrsta koje se mogu podeliti na dve
velike grupe. Umereni klimatski pojas nastanjuju
evropske rase pĉela, od kojih su najpoznatije
kranjska (Apis m. carnica), italijanska (A. m.
ligustica), crna (A. m. mellifera), karpatska (A. m.
carpatica) i makedonska (A. m. macedonica). Ono
što je u najvećoj meri determinisalo njihovo
ponašanje i biologiju jesu duge i hladne evropske
zime, pa su one zbog toga sklone sakupljanju i
skladištenju velikih zimskih zaliha meda neophodnog
za zagrevanje gnezda i ishranu. S druge strane,
tropske rase pĉela koje nastanjuju Afriku nikada nisu
iskusile evropsku zimu. Topla klima dopušta im da
izleću tokom ĉitave godine pa zbog toga ne moraju
da formiraju zimske zalihe meda. Klima im, takoĊe,
omogućava da ţive u malobrojnijim zajednicama i da
izgraĊuju manje saća. Zbog veće izloţenosti
predatorima izuzetno su agresivne pa je kod njih
znatno izraţeniji instinkt za ubadanjem nego kod
evropskih pĉela, a iz istog razloga evolucija ih je
20
opremila i znatno višim nivoom reprodukcije;
poreĊenja radi, evropske pĉele godišnje proizvedu
jedan do tri roja, najĉešće krajem proleća ili
poĉetkom leta, a afriĉke tri do dvanaest rojeva u više
navrata tokom godine, zahvaljujući blagoj klimi.
Biološki,
moţda
najznaĉajnija
razlika
izmeĊu
evropskih i afriĉkih pĉela jeste kraći razvojni period
afriĉkih pĉela (18,5 dana, dok je evropskim pĉelama
potreban 21 dan), ĉime se ubrzava razvoj zajednice i
podstiĉe ĉešće rojenje. Zbog velikih suša pĉele na
Crnom kontinentu suoĉene su i sa nestalnošću izvora
nektara. Pošto se cvetovi „sele”, prateći retke i
nepredvidive kiše, pĉele su sklone ĉestim i
iznenadnim migracijama, za razliku od evropskih
pĉela koje preferiraju skladištenje velikih koliĉina
meda za periode kada neće biti dostupnog nektara u
prirodi.
Autor teksta:Emir Hifziefendić
UP „Bagremovac“ Graĉanica
K
ROJENJE U SEPTEMBRU
rajem septembra naša ekipa je bila u posjeti iskusnom pĉelaru iz Grapske Senadu
Ovaj pĉelar je jedan od najvećih proizvoĊaĉa matiĉne mlijeĉi na ovim prostorima sa proizvodnjom od preko 13
kg ovog dragocjenog pĉelinjeg proizvoda u sezoni. Na njegov pĉelinjak je prilikom naše posjete iznenada
doletio roj koji se za nepunu minutu uhvatio za granu jednog drveta na njegovom pĉelinjaku.U ovo doba godine
rojenje pĉela je veoma rijetko i pĉele napuštaju košnicu samo u izuzetno lošim uslovima u košnici ( velika
zaraţenost varoom ili nedostatak hrane ili matice i sl. ). Nakon hvatanja roja za granu stresli smo ga u jednu
veću bijelu posudu te brzo pronašli maticu i zatvorili je u kavez.
Kavez sa maticom smo stavili u jedan kraj posude a u drugi kraj posude stavili smo malo šećernog tijesta.Pĉele
su gotovo potpuno napustile kavez sa maticom te se grupisale na drugom kraju posude u kojem se nalazilo
šećerno tijesto.Poznato je da pĉele prilikom rojenja sa sobom nose i veću koliĉinu hrane koja im je dovoljna za
nekoliko dana. Ovako brzo grupisanje pĉela na granu a kasnije i na šećerno tijesto govori nam o velikoj
izgladnjelosti i iscrpljenosti pĉela što je vjerovatno i natjeralo pĉele da napuste svoju košnicu u ovo doba
godine. Matice iz ovih rojeva ne treba drţati na svom pĉelinjaku jer one sigurno ne nose dobar genetski
materijal za naš pĉelinjak a ni za susjedne pĉelinjake (prizvodnja trutova iz jaja ovakvih matica),dok se pĉele iz
ovakvog roja mogu pripojiti uz neko slabije pĉelinje društvo uz obavezan tretman protiv varoe.
Poĉetak hvatanja roja
Foto: Emir H.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Za nepunu minutu gotovo sve pĉele roja su već bile
grupisane na grani
Foto: Emir H.
21
Dio pĉelinjaka Senada Ćehića u Grapskoj
Foto: Emir H.
Predavanje 27.09.2011 god. u Srebreniku
Autor teksta:Ĉamdţić Sadik.
Kladanj Tel.035-621-302
DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE
S
iromašni Langstrot poĉeo je pĉelariti 1838
god. Kada je nabavio dvije zajednice.Kao velika
većina pĉelara,poslije prve ,,zaraze,,,nastojao je
uvećati pĉeljinjak. Ali oskudica sredstava ga je
limitirala.Uto vrijeme u Americi se pakovao šećer u
sanduke ĉije su boĉne stranice bile izraĊene od daske
širine 10 inĉ. Langstrot je tu ispraţnjenju ambalaţu
dobivao po povoljnoj cijeni pa ju je adaptirao u
košnice.Pošto nije hti da sanduke suţava,te košnice
sui male 14 ramova.Sa njima je pokušavao pĉelariti
sa dvije matice ,drţeći svaku na 7 okvira,a iznad je
bilo zajedniĉko medište.Pošto su se te košnice po
pravilu izrojavale,odustao je.Petog oktombra 1852.
kada je patentirao svoj pronalazak(bee spacepĉeljinji prostor),pod nazivom ,,pokretni ram,, imao
je 20 košnica.Pošto je dobio nešto novca od te
inovacije odluĉio je
uveĉati I obnoviti svoj
pĉeljinjak,U Americi su se tada standardno rezale
daske širine 10 inĉ.Po jednostavnoj I racionalnoj
logici se odluĉio graditi boĉne stranice košnice od te
pĉele u donjem nastavku sigurno umiru od gladi.A
baš takve zajednice se masovno zazimljuju .Zašto?
-Zbog neadekvatne zaštite od varoe I raznih bolesti
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
širine dasaka.Razmišljam da je Langrstrot imao pri
ruci sanduke za šećer visine 6 I 5/8 inĉa,a pošto je
bio bolešljiv I zastupao genijalno mišljenje da
ramovi u plodištu I medištu budu istih dimenzija
pretekao bi Farara za 100 godina.Ta košnica ne bi
danas ulazila u sumrak
I imala bi veliku
budućnost.Da istaknem jedan pĉelarski aksiom:
samo sa jednakim okvirima u plodištu I medištu
mogu se obavljati sve manipulacije koje diktira
savremeni I budući naĉin pĉelarenja.
U dugoj praksi pĉelarenja sa L-R košnicom,već
odavno su se pojavila dva problema:
-da bi se pĉelarilo istom visinom
nastavaka
(242mm) u plodištu I medištu trbalo bi da pĉelar
bude Herkules ili da njome pĉelari samo populacija
snaţnih pĉelara od 25 do35 godina starosti
-drugi problem je još veći jer L-R ramovi su takve
visine da se na njima moţe formirati klube slabe I
srednje jake zajednice ispod tankog vijenca meda
koji bude potrošen do poĉetka surovih zimskih dana,
a u gornjem nastavku moţe biti tona meda dok
-Zbog toga što ,, moderni,, pĉelari dozvoljavaju
pĉelama samo da vide med ne dag a I jedu, a mednu
kapu im formiraju od šećerne pogaĉe.
22
-Zbog rasne osobine Mellifera carnice da ulazi u zimu
sa mnogo manji brojem pĉela nego Mellifera
ligustika.
Vjerovatno je pĉelarstvo SAD-a, prije svega zbog
prva dva razloga skliznulo za 10 godina sa5.500.000
na2.400.000 pĉeljinjih zajednica.Sjećam se: kada
sam boravio u Teksasu 2002 I 2003. godine,na
jednoj pred boţićnoj party udruţenja pĉelara
Dalasa,pošto su mislili da sam došao ţivjeti u SADu, na svakom koraku su mi nudili rabljene prazne L-R
košnice.
Zbog plitkog okvira, svi ovi problrmi se ne dešavaju
u Fararovoj košnici.
Ni klube sa najmanjim preĉnikom ne moţe se
smjestiti na jedan red okvira, nego uvijek mora
zahvatati I drugi red u znaĉajnoj mjeri.Na taj naĉin
je osiguraan kontakt sa hranom I drugom nastavku a
prema tome i prelaz izmeĊu donjeg i gornjeg
nastavka.
Samo orijaške zajednice od 30.000 do 40.000 pĉela I
punim gornjim L-R nastavkom meda
bi bez
problema zimovale.Kada pred zimu na pĉeljinjacima
vidim(a ĉesto vidim) zajednice smještene u jedan
nastavak,100% sam siguran da će izimiti slabiće ili
mrtvace( prvo je gore od drugog)
Sada ćete mi postaviti pitanje:Pa kad je toliko loša LR košnica, zašto je zastupljena sa
90% u
pĉelarstvu? Najveći dio odgovora daće vam citat iz
teksta o ovoj košnici,koji je napisao pĉelar Rajko
Radivojac:,,Gotovo sve knjge o pĉelarstvu se bave
ovm košnicom,a ostale košnice se pominju u jednom
pasusu ili
u najboljem
sluĉaju
na
jednoj
stranici.Rijetke su knjige koje obraĊuju tehnologiju
pĉelarenja drugim tipovima košnica.U razgovoru sa
kolegama
pĉelarima saznao sam da su se
opredijelili za ovu košnicu zato što su proĉitali ili
ĉuli na predavanjima da je najbolja.,,
Ili kako Radivojac kaţe saţeto.,,Nabavljaju ih po
inerciji;.Naravno onda ih I proizvode po inerciji.
Ja bih ovome samo dodao: veliki broj L-R košnica
su pĉelari iz nuţde preinaĉili u loše surrogate
DB,uvodeći polunastavak.
Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc.
Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050;
e-mail: [email protected];
Site: zlatarpcela.org.rs
BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE
V
ećina brdsko-planinskih pĉelara ima nekoliko
stalnih dilema koje pokušava da razreši:
• kada matica poĉinje zaleganje jaja,
• kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni
pregled,
• kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati pĉelinja
društva u ovom periodu,
• dileme oko ventilacije,
• da li i zbog ĉega suţavati pĉelinje gnezdo,
• da li, ako da, kada i ĉime treba prihranjivati
pĉelinje zajednice u ovom periodu,
• kada i kakvo pojilo postaviti na pĉelinjaku,
• na koji naĉin sanirati eventualne bezmatke u ovom
periodu,
• kada izvršiti proširenje pĉelinjeg gnezda i na koji
naĉin,
• kada izvršiti glavni prolećni pregled,
• kako odabrati proizvodna pĉelinja društva sa
kojima će se ući u glavnu pašu…
Ako se ĉitaoci slaţu, navedene dileme bismo mogli
najjednostavnije nazvati: Radovi na stacionarnom
pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi
za planinsku livadsku pašu.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Iz pĉelarske literature je poznato da zimska pĉela ţivi
6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najĉešće raĊa
krajem avgusta ili poĉetkom septembra, o ĉemu
moramo jako voditi raĉuna. Iako u oteţanim
klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na
pĉelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj
pĉelinje zajednice vodeći raĉuna i o biologiji pĉela.
U našem je interesu da matica što kasnije poĉne sa
polaganjem jaja. A ona će to uĉiniti ako su pĉelinja
društva pravilno zazimljena: na odgovarajući naĉin
utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane
i dobrom mednom kapom.
Sada bismo trebali da konkretizujemo prethodno
navedene dileme, odnosno da opišemo najvaţnije
prolećne radove na pĉelinjaku u brdsko-planinskom
podruĉju na nadmorskim visinama preko 800 a
neretko i preko 1000 metara. Ovde je neophodno
napomenuti da se na ovim podruĉjima pĉelari
većinom sa DB košnicama.
Pošto smo istakli ţelju da matica što kasnije poĉne sa
polaganjem, onda je veoma vaţno da jednom kada
zapoĉne polaganje jaja, to ĉini nesmanjenim
intenzitetom i bez prekida. To, meĊutim, svakog
pĉelara obavezuje na mobilnost u vreme prolećnog
razvoja pĉelinjih zajednica.
Zbog velikog sneţnog pokrivaĉa obavljamo brz i
kratak pregled tokom marta, najĉešće u drugoj
23
polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neophodno
je planski sprovesti odreĊeni broj radnji.
Prvo otvaranje košnica
Iako još uvek ima snega, koristimo sunĉan dan da
otvorimo
košnicu. Tada vizuelno
konstatujemo
poloţaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost
jedinki u košnici. Pošto su dani duţi, povremeno i
topliji, pĉele se ĉesto nalaze na satonošama, bez
obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom
sluĉaju ne bi smeli da traţimo maticu. Njeno
prisustvo potvrdiće karakteristiĉno ponašanje pĉela
koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim
koliĉinama. To im u ovom mesecu omogućava
pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek,
kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima),
jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva kopriva,
a u potocima jova i dr.
Ako je lepo vreme, podići ćemo sa severne strane
dva do tri rama (DB), pa ako je neki prazan ili deformisan, uklonićemo ga i pregradnom daskom suziti
pĉelinje gnezdo. Ovo je od višestruke koristi za
pĉelinje društvo jer će pĉele biti u manjem prostoru
pa će im nagla promena vremena manje štetiti.
Ako procenimo da nema dovoljno hrane dodaćemo
ugljenohidratnu pogaĉu sa
alkoholnom tinkturom
pelina ili Kas-om 81. Tinktura i Kas su korisni u
pogledu boljeg
radnog raspoloţenja pĉela,
predupreĊivanja nozeme a nisu se loše pokazali i
kod opadanja varoe. Ako nam pĉele zimuju u dva
tela (LR) pa je klube u donjem telu, pogaĉu ćemo
onda staviti na donje satonoše uz prethodno
postavljanje drvenog „prstena“. Logiĉno, ako pĉele
zimuju u gornjem telu, onda pogaĉu stavljamo
odozgo.
Zbog
vremenskih oscilacija i kontinuiteta legla,
potrebno je znaĉajnije utopliti pĉelinju zajednicu i to
odozgo. Ovo se moţe uĉiniti sa nekoliko struka
novina ili papirnim dţakom preko zbega - vazdušne
komore. Ako na pĉelinjaku ima puno snega, ispred
košnica ćemo nabacati sena ili slame kako pĉele ne
bi padale u sneg sa koga se teško mogu podići. Sve
ove radove bismo morali obaviti do kraja marta
meseca.
Mesec april – nada i strepnja brdsko-planinskih
pĉelara
U ovim krajevima, vaţi krilatica„za pĉele me pitaj
posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktiĉno znaĉi?
Najĉešće je april mesec u kome dolazi do„kritiĉne
taĉke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ iliti
preseka
stanja odlazećih
zimskih sa, novim,
prolećnim pĉelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“
u košnicama
imamo dovoljno mladih pĉela koje
mogu pokriti leglo i opsluţiti maticu, i ukoliko
aprilske vremenske prilike budu naklonjene pĉelama,
uz odgovarajuće pĉelareve radnje, moţemo raĉunati
na dobar prolećni razvoj zajednica.
U aprilu se pojavljuju znaĉajnije polenarice (vrba iva,
bela vrba, žalosna vrba…), sa nešto nektara. Dani su
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
duţi, pa je ako vreme dozvoli neophodno izvršiti prvi
detaljniji pregled svih pĉelinjih zajednica. Naravno,
košnica još uvek ne moţe biti dugo otvorena, pa se
mora raditi efikasnije i brţe nego u letnjim
mesecima.
Osnovni razlog zbog
koga se ovaj
pregled sprovodi jeste neposredan uvid u stanje
svakog društva: prisustvo
matice, veliĉinu legla,
koliĉinu pĉela i hrane, zdravstveno stanje, stanje
saća i dr. U zavisnosti od broja zazimljenih ramova,
pregled obiĉno poĉinjemo sa severne strane, osim
ako su košnice okrenute ka jugu, kada pregled
zapoĉinjemo sa zapada. Ako pĉele ne bruje i njihov
zadak nije podignut, to je znak da je matica prisutna
u košnici. Vadeći jedan po jedan ram, kontrolišemo
koliĉinu legla, obim i raspored hrane, zalihe perge i
kvalitet saća. Ramove sa hranom
i pergom
primiĉemo leglu, vodeći pritom raĉuna da u sredini
bude praznih
ćelija mlaĊeg saća. Starije i
deformisano saće sa medom treba izvući iz košnice,
viljuškom malo naĉeti medne poklopce i postaviti
ram preko poklopne daske (sa medom okrenutim na
dole), na kojoj je otvo- ren prorez za hranilicu (2
cm). Ispod krajeva rama postaviti paknice od 15
mm, da se ram ne bi oslanjao na poklopnu dasku.
Preko rama se obavezno postavlja
utopljavajući
materijal. Na ovaj naĉin obezbedili smo stalni unos
meda, a samim tim i kontinuitet u polaganju jaja za
maticu, ĉak i ako se u narednom periodu vreme
eventualno po- gorša.
Prilikom ovog pregleda moţe se dogoditi da naiĊemo
na bezmatak – društvo bez matice. Pĉelari se ĉesto
pitaju šta da rade sa ovakvim pĉelama? Pošto u
ovakvim zajednicama većinu ĉine, starije, zimske
pĉele nema razloga spašavati takve pĉele. Doduše,
mogu se – iako od toga neće biti neke velike koristi
–„preko novine“ dodati nekoj zajednici, prema našoj
subjektivnoj
proceni. Ako prilikom pregleda
posumnjamo na prisustvo neke bolesti, naroĉito
nozeme, uzećemo sa krajnjih ramova 30-50 pĉela
(stare pĉele) i poslati ih u Veterinarski institut na
pregled.
MeĊutim, dogaĊa se vrlo ĉesto da prilikom pregleda
utvrdimo manjak hrane neophodne za normalan
razvoj pĉelinjih zajednica. Šta radimo na planini u
tom sluĉaju? Ako ovakvo stanje uoĉimo poĉetkom
aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova sa medom,
mora dodati
pogaĉa obogaćena belanĉevinastim
materijama. Pĉele će je vrlo brzo potrošiti. A ukoliko
noćna temperatura u ovom periodu prelazi 10
stepeni (što na ovim prostorima nije ĉest sluĉaj),
onda moţemo vršiti prihranu šećernim sirupom u
odnosu 1:1 u koliĉinama neophodnim za razvoj
pĉelinjeg društva, opet
prema
liĉnoj proceni
pĉelara. Ako nismo mogli u martu zbog leda, sada
je krajnji rok da pĉelama obezbedimo zdravu i ĉistu
vodu. Ako u blizini nema prirodnih izvora ili potoĉića,
potrebno je da nedaleko od pĉelinjaka postavimo
poji- lo koje bi pĉelama bilo dostupno preko celog
dana. U pripremljenu vodu moţemo dodati malo
kuhinjske soli, najviše dva grama na litar vode.
24
Podsticaj za razvoj društava
Ako smo na pĉelinjaku do polovine aprila uradili sve
gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini
meseca budemo aktivni kako bismo pomogli pĉelama
da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period
kada treba da izvršimo proširivanje gnezda. Prvo
proširivanje
prostora u košnici (DB) vršimo
dodavanjem ramova sa izvuĉenim saćem izmeĊu
perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa
druge strane. U ovom periodu ne bi trebalo dodavati
satne osnove sve dok ne procvetaju dţenarika i
druge nektarice (najbolje je dodati
ih u vreme
cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan
optimalan broj mladih pĉela koje bi mogle brzo da
izvuku satne osnove. Krajem aprila poĉinje cvetanje
dţenarike a pojavljuje se i prvi maslaĉak, zatim divlje
borovnice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima
ima u velikim koliĉinama. U ovom periodu kada
pĉelinje zajednice u brdsko-planinskom podruĉju
doţivljavaju intenzivan razvoj moţemo sa većom
sigurnošću obavljati sve potrebne radnje
u
pĉelinjaku. Sada pĉelinje gnezdo moţemo da
proširimo dodavanjem po jedne satne osnove izmeĊu
legla i perge.
Ovo je i pravo vreme za stimulativno prihranjiva- nje
jer se ĉesto dogaĊa da se okiša pa pĉele po- nekad i
nekoliko dana za redom ne izleću iz košnice ili to ĉine
kratkotrajno. Da bismo bili sigurni da matica neće
prekinuti polaganje jaja, neophodno je obezbediti
siguran dotok hrane u košnicu. Jedan od naĉina
stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva malo više
angaţovanja, ali je veoma
ko- ristan), jeste
okretanje (kod DB košnice) dva neparna rama sa
leglom za 180 stepeni. Pošto pĉele ne trpe med u
blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima
osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja.
Nakon par dana okrećemo i druge ramove na kojima
ima legla.
Kod LR košnica, u kojima pĉele zaposedaju dva tela,
iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva rama sa
medom u donje telo a gore ubaciti izvuĉeno saće. Na
taj naĉin obezbedićemo da pĉele taj med „podignu“
iznad legla i tako nehotice simuliraju dotok nektara
u košnicu. Stimulativno
prihranjivanje kod LR
košnica moţemo vršiti i okretanjem tela za 180
stepeni ili promenom mesta telima gde gornje telo
sa leglom i medom stavljamo na podnjaĉu a donje sa
praznim saćem postavljamo odozgo.
Ovakav
manevar primoraće pĉele da prenesu med u gornji
nastavak, a matica će moći da poloţi jaja u oĉišćene i
ispolirane ćelije donjeg tela.
Ipak, najĉešći i najlakši naĉin stimulativne prihrane
(naroĉito za starije pĉelare) kojim animiramo dotok
nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom,
ĉime obezbeĊujemo stalni dotok hrane u košnicu a
matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u
kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni
razvoj pĉelinjih zajednica. Sirup se spravlja u odnosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
druge veĉeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom
pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati)
vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi.
Maj, mesec burnog razvoja pĉelinjih zajednica
Ako nam vremenske prilike idu na ruku, obiĉno u
prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog
razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje,
višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog
voća
i dr. Pĉelarski, ovaj period mogli bismo nazvati
„voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostvarujemo znaĉajniju berbu voćnog meda. Razlog
tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma ĉesto
se dogaĊa da pĉele po više dana ne opšte sa
prirodom ili to ĉine vrlo kratko u toku dana stradajući
pritom usled jakog vetra. Još jedan razlog moramo
navesti, a to je da pĉelinje zajednice nisu dostigle
optimalan broj jedinki da bi uspešno iskoristile
majske nektarice. Tako, vrlo ĉesto poĉetkom maja u
košnicama bude manje od pet ramova legla - i to
zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo
ĉudnu „voćnu pašu“!
Zašto kaţemo ĉudnu?
Zbog poslednjih godina sve izraţenijih promena
klime i nekih opštih
prirodnih
zakonitosti
u
cvetanju se sustiţu trešnja, jabuka i kruška
(ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja
suviše kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju
se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polenarice
kao što su maslaĉak (vrlo retko medi zbog hladnih
noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr.
Zbog svega iznetog mi stacionarni pĉelari prinuĊeni
smo da u maju poradimo najbolje što znamo i
umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu ušli sa
optimalnim brojem izletnica i povoljnom strukturom
legla u košnicama, a ako je moguće i ponekim
skinutim ramom meda od majskog voća.
Majski radovi u brdsko-planinskim predelima
U normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj
moramo iskoristiti za snaţan razvoj pĉelinjih
društava.
U majskoj voćnoj paši obavićemo niz
radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog
cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled
svih pĉelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti
pĉelinja društva za koja mislimo da će biti proizvodna
tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo
ĉinimo zbog toga
da bismo im u nastupajućem
periodu posvetili posebnu paţnju u praćenju njihovog daljeg razvoja. Tada, kod DB košnica moţemo
dodati
ram sa satnom osnovom tako što ćemo
srednja dva rama sa leglom razmaći i u sredinu
smestiti taj ram. U brdsko-planinskim uslovima
nije dobro dodavati po dve satne osno- ve odjednom.
Sada, kada ima već priliĉno mladih pĉela u košnici,
one će uz dobar unos nektara brzo nadograditi
satne osnove. Ako je neophod- no, ovaj postupak
moţemo ponoviti kroz nekoli- ko dana. Veoma je
25
vaţno da u košnicama u koje ne dodajemo satne
osnove (gde ima dovoljno izvuĉenih ramova) ne
dozvolimo blokadu matice usled obilatog unosa
polena, već da postavimo skupljaĉe cvetnog praha
ili izvadimo ram sa me- dom i dodamo satne osnove,
tj. da pravovremeno proširimo pĉelinje gnezdo.
IzvaĊeni ram sa medom iskoristićemo
za
pojaĉavanje rojeva dobijenih nuţnim razrojavanjem
u livadskoj paši.
Ako se dogodi da u plodištu
sve ulice budu
popunjene pĉelama (i sa najmanje šest ramova
legla), a da pritom unos nektara sa voća bude
znaĉajan, obavezno treba da dodamo medišne
nastavke. Sada je prilika da obezbedimo mlado saće
u me- dištima kako bismo zaposlili mlade pĉele.
Postavićemo u medišta sve ramove sa satnim
osnovama, osim dva. Naime, drugi i osmi ram iz
plodišta podićićemo u medište ĉime ćemo obaviti
dve korisne radnje! Prvo, pĉele će vrlo brzo izvući
sat- ne osnove a drugo, ispod podignutog plodišnog
rama
nadogradiće trutovsko saće, koje će nam
posluţiti kao graĊevnjak iz koga ćemo isecanjem
poklopljenog trutovskog legla biološki eliminisa- ti
deo varoe iz košnice. Ovaj postupak moţe da se
ponovi i u livadskoj paši. Kod LR košnica treba
postaviti ram sa dva centimetra satne osnove na
koju će pĉele dalje nadograditi veću površinu
trutovskog saća koje ćemo iseći i pretopiti nakon
zatvaranja legla.
Za brdsko-planinska pašna podruĉja (Zlatar i ok lina)
karakteristiĉno je da voćna paša traje skoro do
polovine ĉetvrte dekade meseca maja, kada po
ivicama šuma, skladovima i vrzinama poĉinju da se
pojavljuju brojne nektarice. Poĉetkom juna zabeleće
se ĉitavi krajolici zbog cvetanja gloga koje će se, u
zavisnosti od nadmorske visine, na- staviti do kraja
meseca.
Ovo je period malog „za- tišja“ kada
koristimo priliku da još jednom pre- kontrolišemo
unutrašnjost košnice da bismo se uverili u snagu
svakog
društva
pojedinaĉno. U ovom kratkom
periodu moramo biti vrlo oprezni (naroĉito ako smo
oduzeli neki ram ili polunasta- vak sa medom, ili ako
eventualno zahladni), da sluĉajno ne ostane koja
košnica bez hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad
je
potrebno
intervenisati
stimulativnim
prihranjivanjem, i to malo obilnijim porcijama.
Zbog ĉega treba pregledati pĉelinje zajednice
pred poĉetak planinske livadske paše?
Najĉešće, mada nije iskljuĉeno, za vreme voćne
paše u brdsko-planinskom podruĉju nema rojenja
(verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je
prava prilika da se pogleda da sluĉajno nema
zapoĉetih
matiĉnjaka?
Pošto se pribliţava ozbiljnija planinska livadska paša
neophodan je pregled (u ĉetvrtoj dekadi maja) svih
košnica. Pregledom ćemo utvrditi:
• sa kakvom strukturom pĉela ulazimo u dugotrajnu
tihu pašu,
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
• sa kakvim stadijumima legla rapolaţemo u svakom
društvu,
• sa kolikom koliĉinom i kakvim rasporedom hrane
društva ulaze u glavnu pašu.
Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to
pĉelinja društva već spremna za veći unos nektara, a
koja moramo eventualno da spojimo
da bi bila
proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo
društva koristiti kao pomoćna za neke radove u
pĉelinjaku. Velika dilema kod mlaĊih pĉelara tiĉe se
pitanja sa kakvom strukturom pĉela treba ući u
livadsku pašu? Ono što iskusni pĉelari znaju jeste da
u livadskoj paši košnica treba da bude puna
izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa
najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom
stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu
tvrdnju.
Naime, livadska paša divljih planinskih
livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema
intenzivnog unosa.
Kada poĉinje i koliko traje planinska livadska
paša?
Livadska paša poĉinje oko 10. juna i traje i do kraja
jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na
cvetanju pojedinih znaĉajnijih nektarica poĉev od
majĉine dušice i bele deteline, preko zdravca, do
ornjiĉkih
velikih
nektarica
meĊu
kojima
je
najznaĉajniji lisiĉiji rep, a po skladovima i krajolicima
šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su
majĉina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina
(pu- zeća), ĉešljasti i livadski razliĉak.
Moţemo ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20
godina bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos
najĉešće kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj
podatak govori da svaka izletnica ima dovoljno
vremena da deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da
joj je eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog
toga je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo
obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno
takvih pĉela, neophodno je, podsećamo, da u
majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz
koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći
mlade pĉele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje
stvari, moraćemo onda (u vreme medobranja) da iz
pomoćnih društava istresemo ram do dva rama pĉela
u košnice za koje procenimo, ili pregledom utvrdimo,
da nemaju dovoljno izletni- ca kako bismo ojaĉali
njihov izletniĉki potencijal.
Karakteristike paše i ponašanje pĉelinjih
društava
Rojevni nagon
Tokom trajanja paše moramo voditi raĉuna da matica
uvek ima na raspolaganju dovoljno
prostora za
polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako moţe doći
do rojevnog nagona! Ako su svi plodišni ramovi
popunjeni leglom i medom, moramo reagovati
oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i
postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe
strane rama sa leglom. Na taj naĉin zaposlićemo
višak mladih pĉela da izvlaĉe ćelije. Ako kojim
sluĉajem neko društvo uĊe u rojevni nagon teško
26
moţemo zaustaviti
ovaj proces, ali moţemo da
pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg
društva, a da slabije društvo postavimo na njeno
mesto, ĉime ćemo obezbediti da izletnice popune
slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona
poruši matiĉnjake I „odustane“ od rojenja! Drugi
klasiĉan naĉin da rasturimo zajednicu jeste da
formiramo nukleuse (nije potpuno iskljuĉeno i da se
oni neće rojiti). Kod LR košnice, rojevni nagon se
moţe preduprediti delokacijom tela (spuštanjem
medišta na podnjaĉu). Nekada nije loše pustiti
poneku pĉelinju zajednicu da se prirodno roji.
Naravno, ostaćemo bez meda,
ali ćemo dobiti
najbolju moguću maticu koju pĉele mogu proizvesti.
U pĉelarskoj literaturi opisano je još nekoliko naĉina
intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde
nećemo pisati.
Blokada plodišta leglom
Za ovako duge i tihe paše karakteristiĉno je da se
vrlo ĉesto (kod pĉelarenja DB košnicama) dogaĊa da
tokom medobranja po dva polunastavka budu puna
meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom
ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu
pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta
raditi u ovakvim situacijama? Najjednostav- nije je
da izvadimo tri rama sa preteţno zatvorenim leglom i
maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog
rama sa izvuĉenim saćem formiramo nukleus. Košnici
u
kojoj
smo
izvršili
intervenciju
dodajemo
naizmeniĉno dve satne
osnove i jedan
prazan
izvuĉen
ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo
izvuĉen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu.
Ovo moţemo uraditi i u onim košnicama u kojima
smo utvrdili sliĉno stanje stvari. Takve zajednice
prihranjujemo manjim porcijama sirupa svako veĉe,
bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u
košnicama mora ostati i jednodnevnog legla. Mlade
pĉele će brzo izvući satne osnove i poĉeti da lageruju
u njih au nedostatku matice otpoĉeće izgradnju
prinudnog matiĉnjaka.
Pošto smo skinuli nastavak ili dva sa zatvorenim
medom (i tako ostvarili plan), obraĊena pĉelinja
društva će krajem jula ili poĉetkom avgusta dobiti
nove matice bez genetski opredeljenog rojevnog
nagona i biće spremna za razvoj avgustovskog i
septembarskog legla iz koga će se izvesti zimske
pĉele. Osim što smo dobili mlade matice, ovakvom
tehnikom rada smo svako takvo društvo dobro oĉistili
od varoe! Naime, nakon 20-22 dana svaku takvu
pĉelinju zajednicu tretiraćemo protiv varoe i uspeh će
biti maksimalan. Još nešto je bitno istaći, a to je da
u pravo vreme vršimo jesenju prihranu i svakoj
takvoj zajednici moţemo dodati i plodišni ram sa
medom, ako smo ih saĉuvali. Za sluĉaj da se dogodi
da se neka matica ne vrati sa oplodnje, uvek u
rezervi imamo nukleus sa starom maticom. Dakle,
ako se opredelimo za ovakvu tehniku
rada, na
pĉelinjaku svake godine moţemo na trećini društava
zameniti matice bez kupovine i posebnog gajenja,
što
velikom broju brdsko-planisnkih pĉelara
predstavlja problem.
Iskorišćenje planinske livadske paše i prinosi
Ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju
reĉ o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom
iskorišćenju saobrazno vremenskim prilikama kao i
rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da
su ovo vremena u kojima planinske divlje livade više
ne mede punim intenzitetom. Razlog tome je veliki
manjak stoĉnog fonda (naroĉito ovaca), pa nema
prirodnog Ċubrenja livada i pašnjaka. Pored toga,
meteorološki uslovi su se znaĉajno promenili, tako
da ĉeste padavine i zahlaĊenja diktiraju prinos
nektara.
Ipak, stalnom struĉnom edukacijom, usavršavanjem i
konsultacijama sa starijim iskusnijim pĉelarima, uz
dobru tehniku rada i maksimalnu mobilnost na
pĉelinjaku, još uvek se mogu postići solidni rezultati
koji se mogu
iskazati sledećom iskustvenom
konstatacijom:
Stacionarni
pĉelar
u
brdskoplaninskom podruĉju koji ostvari proseĉan prinos
kvalitetnog planinskog livadskog meda od 15 do 20
kilograma po košnici moţe se smatrati vrlo
uspešnim. A to se moţe postići ako svako od nas
svoje ţelje i teţnje
usaglasi sa biološkim
zakonitostima pĉelinje zajednice kao i prirodnim
agrometeorološkim zakonitostima podruĉja na kome
pĉelari.
Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc.
***********************************************************************************
Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši sa planine Zlatara. Pčelari od 1987. godine na obroncima
planine Zlatar sa više od 100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač
SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i
Makedoniji. Autor je nekoliko desetina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu.
Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je
sa više od 100 vrškara.
Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: [email protected]; Site: zlatarpcela.org.rs
************************************************************************************
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
27
Autor teksta: Suljić Samir
Bjelave bb, općina Srebrenik
Mob: 061-721-378
Email: [email protected]
TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I
PĈELARSKE OPREME SREBRENIK 2011
U
Srebreniku je dana 27.09.2011.g. u
organizaciji Udruţenja graĊana pĉelara
“ROJ” Srebrenik, na gradskom šetalištu
odrţan treći po redu Sajam pĉelarstva i
pĉelarske opreme, na kojem je svoje proizvode i
pĉelarsku opremu predstavilo 40 pĉelara iz BiH i
susjedne nam drţave Hrvatske. Tradicionalni treći po
redu sajam pĉelarstva privukao je paţnju kako
domaćih, tako i inozemnih profesionalnih proizvoĊaĉa
pĉelarske opreme, meda i ostalih pĉelinjih proizvoda.
Kako je sajam bio u potpunosti u znaku slatkih
pĉelinjih proizvoda to je i posjećenost na Sajmu od
strane graĊana općine Srebrenik i susjednih općina
bila velika, što je dokaz velika guţva na šetalištu za
vrijeme odrţavanja sajma.
U svom obraćanju uĉesnicima i posjetiocima
tradicionalnog Sajma pĉelarstva i pĉelarske opreme
“Srebrenik 2011” naĉelnik općine Srebrenik Mehmed
Bajrektarević je izmeĊu ostalog istakao da resorna
kantonalna i federalna ministarstva trebaju još
znaĉajnije stimulisati uzgajivaĉe pĉela i proizvoĊaĉe
meda i drugih pĉelinjih proizvoda, te time dati veći
doprinos unapreĊenju domaće proizvodnje u oblasti
pĉelarstva.
Uĉesnike i posjetioce manifestacije ovogodišnjeg
sajma pĉelarstva pozdravio je predsjednik UG
pĉelara „Roj „ Srebrenik Ramo Smajlović, a
ovogodišnji sajam je sveĉano otvorio naĉelnik općine
Srebrenik Mehmed Bajrektarević.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
28
Organizatori menifestacije, na osnovu ocjene
struĉnog ţirija, uruĉili su nagrade za najureĊeniji
štand sa izloţenim pĉelarskim proizvodima, zatim za
najbolji literarni rad u školama na temu pĉelarstva i
za najbolji med, a nagraĊeni su i
najstariji
i
najmlaĊi izlagaĉi.
TakoĊe, i ove sajamske manifestacije pripeĊen je
prigodni kulturno-umjetniĉki program a neizostavni
su bili i zurlaši koji su zabavlji prisutne.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
U sklopu sajamske manifestacije odrţan je i seminar
za pĉelare, na kojem su o zaštiti pĉelinjih društava i
prevenciji bolesti pĉela predavanje odrţao prof. Tarik
Bajrović sa veterinarskog fakulteta Sarajevo, na
temu “Borba protiv varoe”, a takoĊe na temu
“Spreĉavanje rojevnog nagona kod društava koja su
pripremljena za glavnu pašu” predavanje je odrţao
Sadik Ĉamdţić iz Kladnja.
29
Autor teksta: UP “Lukavac” Lukavac
SKUPŠTINA UDRUŢENJA PĈELARA
,,LUKAVAC,, LUKAVAC
D
ruţenje pĉelara u Lukavcu nakon vanredne
skupštine udruţenja i predavanja na temu Higijena u
pĉelarstvu i Ameriĉka truleţ legla proteklo je u
izvrsnoj atmosferi. Pĉelari iz nekoliko udruţenja sa
ove regije razmjenili su mnoge informacije i novitete
a ugovorena je i sardnja na nekim zajedniĉkim
projektima. Predstavljen je i pĉelarski list u kojem je
najavljena saradnja velikog broja udruţenja iz regije
ali i iz susjednih zemalja. Braća Nurkić, kao poznati
proizvoĊaĉi i preraĊivaĉi voska predstavili su svoj rad
i svoje proizvode i podjelili uzorke kao dokaz
kvalitete. G. Izet Jusufović, novi predsjednik je
istakao da pĉelarstvo u ovoj regiji mora dobiti bolju
paţnju vladajućih struktura i bolju organizaciju
pĉelarskih udruţenja. Samo ujedinjeni moţemo
predstavljati pĉelartsvo u najboljem svjetlu i podići
glas za spašavanje pĉela i pĉelarstva.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
30
Autor teksta: Pĉelarstvo online udruţenje pĉelara
za promicanje pĉela i pĉelarstva
R Hrvatska
KRISTALIZACIJA MEDA
Med nije kvarljiva namirnica i ne kvari se kao
neke druge koje kupujemo svakodnevno, to
znamo svi. U svijetu se rade brojna istraţivanja
prehrandbenih artikala pa tako i ovog, gotovo
nekvarljivog proizvoda, meda.
D
koji ubrzavaju ali i oni koji usporavaju kristalizaciju
opa ĉak i oni koji je sprjeĉavaju.
anas već svi znaju kako je proces kod meda u
kojem on poprima poluĉvrsto ili ĉvrsto stanje
prirodan i normalan koji svi zovemo kristalizacija.
Kristalizacija meda javlja se jer je med prezasićena
otopina koja u sastavu sadrţi preko 70% prirodnih
šećera i nešto manje od 20% vode. Zna se da omjer
prirodnih šećera uvelike ovisi o brzini kristalizacije u
idealnim uvjetima. Nije svejedno da li odreĊena vrsta
meda ima više prirodnog glukoznog ili fruktoznog
šećera. Sama brzina kristalizacije mednih vrsti raste
kada raste i sadrţaj glukoze (Phillips, 1929.,
Bogdanov, 1993.). Dakle moţe se reći kada glukozni
šećeri poĉinju prevladavati unutar meda uz
smanjenje samog udjela vlage u medu taj se proces i
dodatno ubrzava. Kako je med hidroskopan na sebe
moţe uvlaĉiti dodatnu vlagu iz zraka pa kod
skledištenja treba biti oprezan i po tom pitanju. No
unutar ovog teksta pisat ćemo o neĉem drugom,
kristalizaciji meda, pojavi potpuno normalnoj i
prirodnoj u kojoj med prelazu u polukruto ili kruto
stanje. Med takoĊer ukoliko ostaje unutar saća u
košnicama kristalizira nešto sporije nego onaj kojeg
izvadimo vrcanjem ili na bilo koji drugi naĉin. Osim
toga razvojem pĉelarstva otkriveni su i neki postupci
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Proces kristalizacije meda obiĉno zapoĉinje u roku od
tjedan ili mjesec dana od vaĊenja, u vrlo rijetkim
sluĉajevima ĉak i isti dan nakon njegova vaĊenja.
Pravilno skladištenje vrcanog ili na neki drugi danas
dostupan naĉin vaĊenog meda jedan je od
preduvijeta da se postupak izbjegne ili produţi.
Ţelimo li med saĉuvati na dulje vrijeme skladištimo
ga u veće ili manje inox posude, koje imaju
mogućnost hermetiĉkog zatvaranja.
Iako se ĉesto pogrešno smatra da niske temperature
potiĉu kristalizaciju to nije tako. Tako biljeţimo da
stalne
temperature
skladištenja
ispod
10°C
produţuju, pa moţemo reći i da su idealne za
sprijeĉavanje kristalizacije meda. Umjerenije
31
"obiĉnoj" limenoj baĉvi "opremljenoj i prilagoĊenoj"
pa i onoj proizvedenoj za ĉuvanje meda nije uvjek
dobro. Isto je i sa nekom PVC prehramdbenim
baĉvama, one koje imaju niţu gustoću u svom
sastavu mogu postupno propustiti dio vlage iz meda
ĉime će se sam proces kristalizacije donekle ubrzati.(
Journal of Food Science 56[4]:1034 )
Tendencija kristalizecije kod razliĉitih svjetskih
vrsti meda
( Adapted from White, J.W., Riethof, M.L., Subers,
M.H., & Kushnir, I. 1962.Composition of American
Honeys. Tech. Bulletin 1261. U.S. Dept. of Agric.´)
temperature koje se kreću od 10-21°C u pravilu
potiĉu kristalizaciju meda, dok tople prostorije u
kojima se med skladišti od 21-27°C produţuju proces
kristaliziranja, ali donekle degradiraju med i njegova
svojstva. Kako temperatura prostorije raste iznad
27°C kristalizacija se sprijeĉava ali se javlja kontra
uĉinak od onog koji ţelimo medu. Naime skladištenja
na temperaturama iznad 27°C ovisno o poveĉanju
postotka temperature potiĉe se kvarenje meda uz
pojavu fermentacije.
Iako je većina vrsti meda nakon vaĊenja podloţna
prirodnoj kristalizaciji, postoje vrste koje kristaliziraju
brţe i one koje su manje podloţne tom prirodnom
procesu.
Ako ste sada ove podatke proĉitali kao kupac i brzo
vam je pogled u panici skrenuo prema termostatu
vaše prostorije znajte da panike za vas nema. Ti se
do sada navedeni podaci odnose na skladištenje kod
proizvoĊaĉa, kod meda koji je već "obraĊen za vas i
upakiran" pa kao takav spreman za prodaju se
podaci ipak pomalo razlikuju. Takav bi se med u
teglicama za prodaju ili kod vas u vašem domu
trebao ĉuvati na temperaturama od 18 - 24°C ( + stupanj ili dva )
Jedna je tako studija pokazala kako med moţe biti
saĉuvan u "tekućem" stanju bez ikakva kemijanja i
pregrijavanja kojima su sklone zbog lakšeg procesa
punjenja velike punione. Med se prvo uskladišti na
pet tjedana na stalnoj temperaturi od 0°C. Nakon
toga se temperatura skladištenja tog meda diţe na
14°C.
Kod svjetskih ali i naših se proizvoĊaĉa meda,
pĉelara, ĉesto mogu vidjeti kojekakve ponekad i
neprimjerene ambalaţe za med. To naravno ne mora
nuţno biti loša ambalaţa po sastavu za prehrandbene
artikle, meĊutim za med primjerice skladištenje u
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Gledajući oĉima kupaca, med koji je u fazi
"polukristalizacije" kada kristalizacija nije do
kraja dovršena takav med je neprihvatljiv za
prodaju. Jedan od razloga prema struĉnjacima
koji su obraĊivali to podruĉje je da je takav
med pogodan za poĉetak fermentacije što je
kod kupaca isto kao da su kupili pokvaren
proizvod. Takav proizvod osim ako niste baš to i
traţili treba vratiti i traţiti ispravan zamjenski.
32
Vrlo ĉesto se postavlja pitanje moţe li se sam postupak kristalizacije usporiti drugim utjecajima poput grijanja i
kako on utjeĉe na kvalitet meda. Naravno, da se moţe. Kod velikih strojnih punjenja primjerice ponekad bi
nemoguće bilo puniti med ukoliko se njegova temperatura ne digne na odreĊen stupanj. MeĊutim ukoliko se
kod takvih punjenja meda koje velike punione zbog isplativosti ne mogu izbjeći moţe doći do poremećaja u
strukturi meda. Tako se zna da se punjenja u takvim punionicama obavljaju na temperaturama od 40 - 75°C.
Ĉim je temperatura veća struktura meda se prije i u većoj mjeri "razbija" pa se kristaizacija ovisno o stupnju
zagrijavanja kod punjenja meda usporava ili u potpunosti poništava. Tako na primjer moţete ponekad pronaći
med medljike kojem je prirodno svojstvo brza kristaizacija na policama trgovima u gotovo potpuno tekućem
stanju poput upravo izvrcanog meda bagrema. Takav med kada bi podvrgli detaljnoj analizi morao bi biti
uklonjen sa polica zbog neispravnosti ako niĉeg drugog onda povišenog HMF-a. Velika vrijednost HMF-a koja je
analizom utvrĊena u medu kojeg je jedna splitska firma plasirala na trţište, nakon nadzora je isti morala povući
s trţišta. Naţalost iz nekog nama nepoznatog razloga detaljnije analize nisu raĊene iako je postojala sumnja da
se unutar staklenke ne nalazi ništa drugo do malo meda umješanog u rastopljen i prokuhan šećer.
Iako je proces kristalizacije kod nekih vrsti i/ili ljudi nekad "nepoţeljna pojava", ponekad se proces kristalizacije
provodi namjerno kako bi se udovoljilo sve zahtjevnijim kupcima ovog vrijednog i prije svega zdravog i
prirodnog proizvoda. Tada med dobiva kruće stanje koje je za razliku od prirodne kristalizacije fina glatka masa
poput maslaca što ga kao takvog ĉini pogodnijim za mazanje bez nepoţeljnog cjeĊenja pa takav med zato i
zovemo krem med ili tuĉeni med. Namjerna kristalizacija koja ostaje trajna kao takva izaziva se laganim
kontroliranim miješanjem. (akarlovic)
Autor teksta: Hasan Šabić
UP „Bagremovac“ Graĉanica
APITERAPIJA
D
a se podsjetimo...
Na ovu temu smo u našem listu već pisali, ali zbog njezine širine i mnogostrukosti primjene pĉelinjih proizvoda
u ljekovite svrhe teško je sve reći.
Ovaj put pišemo o primjeni meda i propolisa za lijeĉenje rana od posjekotina i proboda.
1. Rane od posjekotina su one koje se nanose oštrim predmetom (noţ,brijaĉ,staklo...).Karakterišu ih glatki
rubovi i puno krvare.Za njihovo lijeĉenje i brzo saniranje koristi se med i propolis. Zbog njihovog
protivmikrobnog, protivupalnog, regenerativnog i anestetiĉkog svojstva efekat korištenja meda i propolisa je
brz i uĉinkovit.
I Rana od posjekotina se prekrije gazom premazanom pĉelinjim medom. Odmah se zaustavlja krvarenje i
spreĉava svaka infekcija. Već sljedećeg dana rana bude epitelizirana, obje isjeĉene površine su slijepljene i
najĉešće nije potrebno mijenjati zavoj.
II Tampon natopljen sa 30%-im alkoholnim rastvorom propolisa stavlja se na ranu 3-4 minute, odmah se
zaustavlja krvarenje i bol, te se spreĉava inficiranje rane. Zbog brzog isparenja alkohola rana se brzo suši i
formira se zaštitna korica, sljepljuju se oba kraja isjeĉene površine i do sljedećeg dana poĉinje epitelizacija
rane. Kod dubljih posjekotina zavoj se drţi do 2 dana.
2. Sliĉno se tretiraju i saniraju i rane od proboda tj. one nanesene oštrim predmetom ( ekser, noţ, kamen...)
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
33
Autor teksta: Nepoznat, tekst preuzet sa internet stranice
RECEPTURA PROPOLISA
Propolisna tinktura
30 gr preĉišćenog i usitnjenog sirovog propolisa (u prahu) preliti sa 70 ml 96% etanola i ostaviti u tamnoj flašici
4 – 5 nedelja. Svakodnevno promućkati mešavinu. Procediti sadrţaj kroz filter papir.
Melemi od propolisa
Za pravljenje melema potrebno je najpre napraviti
ekstrakt propolisa: ostaviti tinkturu propolisa u otvorenoj posudi na toplom mestu nekoliko nedelja. Nakon
isparavanja alkoholne komponente ostaje sirupast koncentrat koji sadrţi 90% propolisa.
Najjednostavniji melemi:
• 10 gr ekstrakta propolisa umešati u 100 gr ĉistog vazelina (kupljenog u apoteci).
• 12 gr ekstrakta propolisa pomešati sa 20 gr lanolina i 68 gr vazelina sloţeniji melemi:
• 4 dela hladno ceĊenog maslinovog ulja (ili ulja od suncokreta) i 1 deo ĉistog pĉelinjeg voska. Paţljivo istopiti
vosak u specijalnoj posudi sa duplim dnom (ili u manjem sudu smeštenom u veći koji). U istopljeni vosak
paţljivo i uz stalno mešanje uliti priprmljenu koliĉinu maslinovog ulja. Mešati dok se teĉnost ne razbistri.
Skloniti sa vatre i nastaviti sa mešanjem sve dok se masa ne postane gusta i kremasta. Potom dodati
ţeljenu koliĉinu ekstrakta propolisa – kap po kap uz stalno mešanje kako bi se propolis ravnomeno
rasporedio. Gotov melem ĉuvati na tamnom i hladnom mestu.
• Rastopiti 240 gr lanolina i 150 gr ĉistog pĉelinjeg voska na gore opisani naĉin. U rastopljenu mešavinu uliti
520 ml mlakog hladno ceĊenog maslinovog ili suncokretovog ulja. Posudu skloniti sa vatre i nastaviti sa
mešanjem kod masa ne postane kremasta. Tada dodati 90 gr ekstrakta propolisa. Ako se ovoj smesi
doda i bela lekovita glina pojaĉava se dejstvo melema, a i lakše se razmazuje.
Ako se ţeli manje mastan (više kremast) melem, treba izostaviti 40 ml ulja i umesto toga polustegnutoj
smesi dodati 100 do 250 ml destilovane vode.
Kutije u kojima se pakuje melem treba do vrha napuniti, a gornju površinu izravnati uz korišćenje nekoliko
kapi visokoprocentnog alkohola.
U svaki melem može se dodati nekoliko kapi nekog etarskog ulja (mente, kamilice, narandže, eukaliptusa i
sl.)
Umesto ekstrakta propolisa u melem se moţe dodati propolisna tinktura:
• Rastopiti na već pomenuti naĉin 100 gr vazelina i 10 gr lanolina, sjediniti ih i zatim dodati 25 ml tinkture
propolisa. Mešanjem i daljim zagrevanjem postiţe se isparavanje alkohola.
Balzam za usne
• 15 gr ĉistog pĉelinjeg voska
• 5 gr propolisa u prahu
• 5 gr lanolina
• 40 ml hladno ceĊenog maslinovog ulja
• nekoliko kapi etarskog ulja ĉetinara
Maska za lice (za tretman masne koţe)
• 60 gr butera
• 5 gr propolisa u prahu
• 50 gr meda
• 10 ml isceĊenog limunovog soka
Maska za kosu (za tretman masne kose)
• 60 ml obiĉnog jogurta
• 10 gr propolisa u prahu
• 125 gr meda
• 1 ţumance
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
34
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
35
HIDROMONT DOO
MALI OGLASI
PAŠEZAD ZUKIĆ – PROIZVODNJA VRCALJKI SA 4 i 6 OKVIRA, PĈELARSKIH
VAGA, NOSAĈA KOŠNICA, KLIJEŠTA ZA VAĐENJE OKVIRA I PROIZVODNJA
PO NARUDŢBI RUĈNIH SILIKONSKIH PRESA ZA IZRADU SATNIH OSNOVA
SVIH DIMENZIJA SA VODENIM HLAĐENJEM - TINJA telef. 070-214-619 i
mob. 062-185-681
SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na 10
okvira. Tel: 035/621-302
OMEROVIĆ SALKO – PROIZVODNJA DRVENOG PROGRAMA IZ OBLASTI PĈELARSTVA –
BIKODŢE, mob. 061-638-087
SAID NURIKIĆ – PRODAJA I PRERADA VOSKA – GRAĈANICA, mob. 061-714-878
ESAD VIKALO – PRODAJA ROJEVA NA OKVIRIMA – SLADNA VIKALI,
telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835
FARUK MURATOVIĆ – PROIZVODNJA I PRODAJA MATIĈNE MLIJEĈI – 10g mat. ml.
+ 0,5 kg meda = 40,00 KM
GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
36
Download

BILTEN UDRUŽENJA PČELARA „ROJ“ SREBRENIK