Tawa Kragujevi}
MOTEL ZA ZBOGOM
Edicija
POVEQA
Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga sedamdeset prva
Urednik
@IVORAD NEDEQKOVI]
Tawa Kragujevi}
MOTEL ZA ZBOGOM
NARODNA BIBLIOTEKA
„STEFAN PRVOVEN^ANI”
KRAQEVO
2010
Na korici:
Vicky Brago-Mitchell, Fractals, „Broken Heart”
Majci, Lepi Kragujevi}
1923 – 2010.
5
6
VRT
Prostor izme|u
Neba i Zemqe
nalik je svirali.
Kaziva{e ~estiti
Lao Ce.
Odnekud iz daleka
zalepr{a tu i sad
bistra traka
prostranstva.
Pitko nekoga
u susedstvu zove
nokia sound.
Sklopqenih o~iju
duboko
izme|u polomqenih
gran~ica
i otpalih kestena
dodirujem
mesta uzvi{ene
praznine.
Ure|ujem vrt.
Pomeram
mnogoliko
kamewe no}i.
7
RUBIKOVA KUGLA
Ponekad beznade`no
na policama tra`im
svoj primerak.
Stanicu u pustiwi.
Ponekad glas
[irli Besi.
Sa stotinama
crnih i vla`nih
predgra|a.
Ponekad samo
konakt-stranicu.
Sa adresom beduina.
A onda omiri{em
tu re~. [to lebdi.
Iz koje sva jo{
u mleku trna
pokrene se Ru`a.
Na{la me je. Sre}na
{to i ja za wu
od svega napu{tena
na kratkom koncu
ovog ~asa bez-greha-bez-oprosta.
Postojim.
8
I tako za nas
zasvetli
Rubikova kugla.
Dom. Vasiona.
U reci trwa.
U gnezdu brzina.
9
A TI
A ti stabalce.
[to posadih te
svojom rukom.
U unutarwoj no}i.
Zbog to malo
raspusnih ferija.
Berbe svetle}ih jabuka.
I poneke kri{ke
vla`nog hlada.
Nisi jo{ iskrojilo
ni prvu sudbinu
mladih sezona
a ve} mi papir
jutra {ara{
{ibom grana.
Suznim poqupcem.
Pa u|i onda
i u ovo vreme.
Uzmi iz zdele
sa stola
slatkog kamewa.
Od iste nevoqe
kao {to je tvoja.
10
Od snega u te~nom
staklu vena.
Od meteoropatskog
bola na mestu preloma
i starih rana.
I milih prevrata
u umu. [to granu.
Od ~iste misli
da te ima.
Ti drvo.
Ti jedna re~i.
Ti Zeleno.
Svih prolaznosti
u valu krvi.
U mrqi vanile
i vina. Na plahti
ve~ne svile.
11
NADOMAK SJAJA
Strah me je od tog
polusna. [to kuca
na no}na vrata.
Kao de~ak sa ma~kom
plavih o~iju.
Sa konop~i}em
i kamenom u ruci.
Mo`da bih ga mogla
pustiti da u|e.
Dopustiti mu
da me usvoji.
Saslu{av{i te re~i
{to obavezuju
poput male pesme.
Mogao bi me
zavarati
ne`nostima.
Pod jo{ vla`nom
tajnom na usni
uzeti moje ime.
Otr~ati snovitim
ulicama sa kwigom
mojih otisaka u plu}ima.
12
Ali tamo kuda me vodi
da li bih to jo{ uvek
bila ja. Sre}no
na|ena. Izgubqena.
Me|u staklenim kutijama.
Gde puca stakleni
vidik. I rastu
stakleno drvo.
Staklena trava.
Nadomak sjaja.
Bez o{trog ugla
na starom mestu.
Bez alarmnog signala
boli. I snopa
varqivih senki
na jeziku. Poledici.
A meni treba taj
stari plami~ak.
Da u meni {ara.
Pruti} u pustiwi.
Briga o istom.
[to sa mnom
mewa se u ba{ti
jutarwih govora.
Uzima me kao vodu.
13
Sunce i hlad. U meni
i od mene raste.
Treba mi ne{to
jasno i prosto.
Kao humus iz kesice.
Za dugi `ivot biqa.
Ne{to krepko.
Kao zdrav opit
gubitka te`ine.
Oblikovawa stasa.
Uspravqawa
nevidqivog.
Ne{to odre{ito.
Poput protivgradnih
raketa.
Ne{to umiruju}e.
I bri`no.
Kao aspirin.
Ku}ica od papira.
Za lepet
dve-tri re~i.
Za goluba u oluji.
14
[email protected]
Skriven ispod kro{wi.
Raste i ~eka.
Taj krah ti{ine.
Kad na visokim
potpeticama
u rani sat i{etaju
polomqeni snovi.
Ulice otvoraju o~i.
Arene. Stajali{ta.
Festival meda.
I mlada `ena
jednim zrakom
u prozoru oslikana
pri{iva dugme
na raskop~an
`amor tela i pene.
Topot le{nika rasutih
iz ne~ijeg krila
podigne iznenadni
gradski obod. [umu.
Iz koje na svetlost
punog dana izroni
po{tar. Sa zvoncetom
bicikla za uhom.
Prinosi mi zave`qaj.
15
I gle samo
kako vezana sam.
Kao davno izbrisani
sâd uz predgra|e ma{te.
Kao drevni hram
uz um naj`ednijeg
svog tuma~a.
Kao pra{ina.
Uz stopala
letwe ki{e
tvojih koraka.
16
KANDELABRI
Devoj~ice
izlaze u grad.
Devoj~ice izrawaju.
U kra}u{nim
haqinama.
Sa pono}nom maskom.
[to mese~evom
polovinom
nalikuje profilu
anti~kog de~aka.
Trepere. Kao svici.
Izgubqenom svetlo{}u.
Visokim tehnikama
dokolice.
Ispod kandelabra.
Za krilcima
wihovih uzdaha
kotrqaju se
gu`vice papira.
Omoti jutro{wih
kifli. Rasporedi
zagubqenih ~asova.
Koje poliva~i ulica
otiskuju daqe.
Me|u ohladnele
quske sunca od ju~e.
17
Tamo gde jo{ su
vidqivi
asfaltni krateri.
Kora zrelih agruma
otpalih sa lutaju}ih
planeta. Muzejske
marke herojskih
doba. I melike.
Deli}i stakla fine
ru~ne izrade.
Podesne oku
koje bi da ~ita.
Jo{ koji tren. I dan
jo{ neozle|en iza}i }e
iz porodili{ta.
U ko{uqici cvila.
Kao iznenadni efeb
osvanu}e na kapiji.
Pred kojom ga
ne do~ekuje niko.
18
KO[AVA
Ugrizlo me je
to qupko pseto.
Lepa zvezda.
Bolest beskona~nog.
A tek je tre}i
dan ko{ave.
Smog u {koqkama
urbanog sjaja
predaje joj svoj
pomra~eni mesec.
Sitnice sveta se quqaju.
Kao prtqag slepih
putnika {to udaraju
o unutra{we zidove
potpalubqa.
Prevoznih kabina.
Ranih pasarela.
Nesanice.
Jugoistok budu}nosti.
Severozapad pro{log.
Putokazi podzemnih
prolaza.
Gde u kutijama
sa kravatama
19
i ~ajnikom spavaju
preprodavci vremena.
Dok mojim oknima
promi~u bakqe
astralnog maratona.
Tako dugo sam
u vetrinama
da tanki prami~ak neba
u lampi ranog sata
dahom kle{em
ve} sasvim spretno.
Kao ru`u. Iz koje
opet navire ru`a.
Kao veliki praznik
nedovr{enog.
Ili ro|endan
nekoga
koga nema.
A u meni je.
Dobrodo{ao.
Napokon tu.
20
NAKON TOLIKO GODINA
Nakon toliko godina
odla`e se stetoskop.
Povla~i zip.
Razgledaju se retki
primerci minerala
skupqani tokom vekova
odanosti zbirkama.
Krampu i pe}ini.
Sre|uju se albumi
u brzini nabacanih
ki{nih prizora.
Grupnih portreta.
Curica u karo
perspektivi.
Dama u folijama
fatalne udaqenosti.
Tela od mladog stakla
pod rotiraju}im
muzi~kim svetlima.
Pliva~i uve`bani
za taj snimak.
Taj skok. Sa doka.
U nepoznato.
Skidaju se uniforme
ispisiva~a vesti.
21
Realizatora
direktnih prenosa.
Voza~a
supersoni~nih sprava.
Svako ostaje
nasamo sa nebom.
I ne mo`e ga se
nagledati.
Izvi|a~ po~etnik.
Dete. Bez vodi~a
i prevoznika.
Nakon toliko godina
otkuda meni ta
brodolomna dolama
teksta za dvoje.
Nepouzdani kursor
ubrzanog pulsa.
Vazdu{no bi}e
etarskog proloma.
Sa druge strane ekrana.
Poreme}aj zimskog
i letweg solsticija
na pragu po~etka.
Nagorelo rubqe
zgromqenosti.
22
Poderana majica
sa mirisom provale
oblaka. I slomqene
slamke jedne jedine re~i.
Sa ove strane pogleda.
Gde rawiv i rawav.
Izme{ane krvi.
Iznenada sraste
sav moj svet.
23
DIVQA REKA
Mojoj deci si drag.
U mnogo ~emu sam
boqa od tebe.
^ak te i volim.
Ka`e umesto kratke re~i
ostani u nekoj od ranih
uloga Li Remik
Montgomeriju Kliftu
u Kazanovom filmu.
Ne{to kasnije
le`e u blatu.
On dodaje kako bi voleo
da bar jednu tu~u
poput ove koju je
dobila Ona
dobije On.
^ak i starica u svemu
staro{}u pora`ena
poru~uje blagom dikcijom
sricawa testamenta
da Frenku Zekeriju
duguje ta~no 16 centi.
Za dve funte {e}era.
A ki{a neprekidno pada
u Tenesiju. U tom filmu.
24
I prostire se `enskom
linijom rodoslova
sve dovde. Do sve`e
apdejtovanog potopa.
Nepogre{ivo.
Ubita~no. Ne`no.
Kao da nikada
nije ni prestajala.
25
ULAZAK U SVETLOST
Te ve~eri videh
kako izgleda du{a.
Pred naplatnom rampom
obasjavali su je farovi
zaustavqenih automobila.
Titrala je
u ki{nim oknima
po kojima su pqu{tala
patuqasta no}na sunca
i presijavale se nitne
silovito prikucane
uz ko`u kost i sr`
u taktu brzo smewivih
boja reklama za pivo
i rotiraju}eg svetla neke
od zakasnelih hitnosti.
Na asfaltu magistrale.
Nad {ezdesetogodi{wakom
nepomi~nim pod ovla{
ba~enom plahtom.
Sa prenatopqenim
jastu~etom ovog
sveta pod glavom.
I mesecom.
26
Oborenim nekim
neidentifikovanim
hladnim oru|em.
Potopqenim
oblakom krvi.
Jasno se moglo razaznati
kako iz tela krhke
zgr~ene `ene
poklekle tu
poput uzastupne
smrti izvija se.
U isprekidanom
wenom kriku.
Leluja}i ka nebu.
Laga{no. U komadi}u
nagorelog papira.
Pu{e}i se. U studenom
mraku. Kao dim.
Kao `rtva paqenica.
27
PALA JE PRVA
Pala je prva
strofa svetlosti.
Miri{e na dan.
Na jasnu strukturu
{to razdvaja se
od maglenih smotuqaka
samogase}ih lampi
u parku preko puta.
Kroz otvoren prozor
proveravam
{ta su ze~i}i mraza
na poqanama ostavili.
Mislim o tome koliko je
jo{ lepa Platonova k}i.
Atlantida. Hiqadama
godina od wega starija.
U ranim vestima
javqaju da jo{ jednom
otkrivena je.
Podvodno premerena.
Ah koliko je
izgubqenog
u wenoj na|enosti.
Komadi beline
pred mojim okom
ve} razdvajaju se.
28
Kao labudovi
sa re~nog ostrva
odbegli. Sa mirom
posledwih rezervata
pod krilima.
Dok na{e dnevne senke
iz polutame odaja
sele se u izdu`ene
nebeske kapi.
Nalik ledenicama
isplakanim
odlaze}im studima.
Na tankim nitima
kapi wi{u se.
Kao ogledala ptica.
Dok istek sati
ne sabere ih.
Prozirnom {akom.
Bistro. U mahu.
Tek da za~uje kako
pod naletom vazduha
u kasnom prohodu
kroz zgusnuti san
planete
iznova
poput muzike
cevastih
lampi zvone.
29
KONOPI
Kao da je neko
upravo ustao
sa stolice u uglu.
Novine su pale.
Jastu~e na sedi{tu
brzo se uzdiglo.
Poravnalo trag.
I kao kad se primi~e{
posteqi. A neko ti
ruku vodi ka pokriva~u.
Kao da otvara vrata
be{umnog doma.
Gde spavaju mrtvi.
U rukavu ti je
mese~ina.
Krv rawenih.
Negde.
Van tvog saznawa
i savesti.
Na nepoznatom mestu.
A ~uje{ svoje ime.
Tu. Sasvim blizu.
U kratkom
i {umnom huju raja.
303
Izgovoreno na bezbroj
zaboravqenih na~ina.
Koje pamte mrtvi.
No} je jastuk od perja
iz koga rastu senke
udaqenih prostora.
Meko. I jednako
neute{no. Kao re{etke
{to ni~u iz odaja
sasvim bliskih.
^ine}i tvoje no}ne
papu~ice
jo{ nepokretnijim
od onih koje nosi{.
Hodaju}i po otrgnutim
listovima dnevnika
kratko potkresanih stabala.
Tra`e grudi
beloglavog supa.
I u wemu srce laste.
Pa onda ono jo{ mawe
i sasvim nevidqivo
bilo. [to osetqivo
i bez straha
~uje svoje ni{ta.
Tra`e prevrtqivi
obris krila
uzburkanog okeana.
31
[to kao talas za talasom
pomera poimawe ~ula.
Kao hiqadu fle{eva
kad obasja doga|aj.
A ti hoda{ ka figuri
{to se povla~i unazad.
U dubinu. Lica okrenutog
jo{ uvek i jedino k tebi.
Jasno ti ukazuju}i svu
neizgovorenu pa`wu.
Dobacuju}i ti o~ima
velove sa {trasom
od sitnih zvezda.
I tople uzajmnosti
neverice. Pred onim
{to se tu u ti{ini
uistinu zbiva.
Vezuju}i vas milinom.
Konopom od snova.
Kojim di{u mrtvi.
32
ISTRAGA
^ekam rezultate
istrage.
Iskaze svedoka.
Nalaz testa
parafinske rukavice.
Jo{ se ne zna odakle je
pucano u plahu ki{u.
U vrapce i vetar.
U ko{uqu koja nije
stavila pancir.
Iz kog ugla.
I sa kojim ciqem.
Neko je ostatke
ju~era{wih vesti
i komadi}e demoliranih
oblaka skupio u vre}u.
Sa~inio izve{taj.
Uveravaju}i me kako su
vodeni zanos kazarke
i crkvica od {apata
koje sklapam u akorde
uz to i te{ka ve~nost
peska koju prevoze
{lepovi preko bleska
33
reke mora i mo~vare
u mom golom oku
slaba{an i neuverqiv
dokaz postojawa.
Neusaglasiv sa ritmom
psihoaktivne no}i.
Sa savr{enim titrajem
na ekranu reklamnog dana.
Tvrde}i da je drvo
prevazi|ena strast
zemqe. Delo ma{te.
Stru~no zavedene epohe.
Da su vlati koje pomilujem
po detiwoj kosi
pa i ruka kojom to ~inim
i staza kojom kro~im
kroz rotaciona svetla
u zoni svakida{wih
prevrata
neki drugi svet.
Proizvod slu~ajnosti.
Pitawe vlastitog izbora.
Emotivan stav.
Preosetqivost.
Uve}awe same stvari.
Previd. Nesmotrenost.
Zaslepqenost
pre`ivelom
ideologijom ~ula.
3434
Almanah
retkih disciplina.
Li~na odgovornost.
Okliznu}e u jezik.
Fantazam.
Fatalna. Milost.
Gre{ke.
353535
DVA MINUTA DO TRI
Kombi sa ugra|enim
programom ledenog doba
~ekao je spreman.
Stigoh u dva do tri.
U peni okeanskog mirisa
kupke. Sa sve`im
sedefom borovnice
na usanama.
O. Kako vi lepo starite.
Re~e mi uz rukoqub
voza~ iz ranih etapa
zajedni~kog milenijuma.
Sme{taju}i do sebe
uz laki naklon
doktora svih nauka.
Bez r|ave primisli.
Sa nejasnom `eqom
da se kroz predwe okno
obojica zavereni~ki uvere
u svoju ve~nu mladost.
Kad god se uka`e.
Prirasla eto u tom trenu
uz korak gradske gazele
na pe{a~kom prelazu.
36
Na zadwem sedi{tu
bejah prepu{tena sebi.
I predsokratovcima.
[ta re}i o porukama
koje su mi slali.
Na displeju svake gra{ke
atmosferskog znoja
isporu~ivala ih je
globalna mre`a dobavqa~a
azurnih signala.
Potpuno besplatno.
U valunzima obolelog
maja. I vrtoglavici
preurawenog leta.
[to ostavqa lipqi trag.
Ekstrakt premirawa.
^udesno sklapawe
i rastvarawe krila
modrookog satira.
Pod le`ernim miksturama
odevnog akrila
i potko`nih svila.
Dok tekao je u malim
prozorima u pokretu
serijal lete}ih pejza`a.
[to s lako}om u zrak
odbacivahu ekslamacije
i negovana ume}a re~i.
37
Kao pokidane sveske
radosnih maturanata.
Flajere besplatnih reklama.
I poqupce anonimnih
obo`avateqki Megazvezde.
Te svevladaju}e prole}ne
pomame {to pra{ila je
po strunama pregrejanih
avenija i vena.
Na jo{ jednoj velikoj
bu~no objavqenoj turneji.
Oko krhke plaveti planete.
38
TAKAV DAN
Postoji dakle takav dan.
Bog mi je poslao i ne{to
{to mogu savladati.
Okuke su okuke.
Kamen je kamen.
Prolazim ispod grana
{to mi se osmehuju.
Grudvaju}i me
oblacima
an|eoskog slepila.
Nigde pogre{nih natpisa.
Slomqenih putokaza.
Preda mnom tragovi
napu{tenog haskija
koji se ne osvr}e.
Ni{ta u daqini
sa torwevima i beskrajem
on ne smatra svojim.
Ni{ta za sobom
ne bri{e. Ne popravqa.
A ja u domu palim
svetiqke. Gasim
svetiqke. Dodirujem
dva postavqena tawira.
39
Jedan sklawam.
I ponovo vra}am.
Dugo zagledana
u rumen mlade ve~eri
u ~a{i sa jo{ malo
topivog i pitkog
ruba praznine.
Jer {ta bih drugo sa onim
Ja u tebi. Zbog koga
iznova moram {etati
orbitom. Van sebe.
Uvek iznova
i slu~ajno te sresti.
Kao da se razdaqine
smawuju dok melanholije
ispisuju beskona~no
tvoje odsutvo. A svako
Ti u meni raste.
Kao drugo i novo lice
jednine koje dan ~ini
tako prostranim.
Kao da je du{a napokon
odlo`ila mu~ne poslove.
Spustila lozinke i ~ipke.
Na vidno mesto.
40
NADZOR
Kao staromodni udvara~
pola`e mi u vidno poqe
dva miliona rascvetalih
tre{awa Estremadure.
Sliku slavqeni~kog
kvadrila maturanata
na otvorenom.
Komadi} posteqnog
rubqa Ramzesa drugog.
Sladostrasno
bira svoje darove.
U zenice mi ugra|uje
skupoceni prizor
tek otkrivene maju{ne
paleolitske Venere.
Plavi dijamant.
Snimak pobedni~kog
skoka Isinbajeve:
struna tela na sun~evoj
`bici. ^ist titraj.
Sred mno{tva nehajnih
dodira tela. Lako
prenosivih signala.
Ja~ih od `ivota.
41
Predmet sam
netremi~nog osmatrawa.
Konkubina u Dru{tvu
tajnih agenata.
Ulovqena u ma{ti.
U neprili~nim pozama.
Dok ~itam kwigu poezije.
Hranim pse lutalice.
Preska~em ogradu zbiqe.
Letim. Naga.
Nagim snovima.
Prati me. I ta~no zna
koliko mi je vremena
potrebno da skinem
{minku. I zaspim.
Koliko pak da ne
postignem ni{ta.
Iz skrivenog aparata
strasne memorije
krade mi omiqene snimke.
Arije zanesewaka.
Ve~itih po~etnika.
Virtuoza re~i i zvuka.
Pregovore o~ajnika
sa nomadskim svetlostima.
Me|u ohladnelim
zvezdama.
Ujedna~eno otkucava
{ifrovane dojave
kosmosu signala.
42
Svakoga sekunda
objavi novi ste~aj.
Mene u meni.
Jer obla~im se
u prirodne materijale
neizbe`nih tro{nosti.
Gajim ruzmarin
na terasi. I bacam
u vetar maramu skinutu
s qubavnog ugriza.
Neodoqivo. I uvek
nalik sam dvojnicama
svoje prolaznosti.
I moje re~i su
krte barke migranata.
Nestaju u peni
jo{ neizre~enog.
A ru`a koju udi{em
posve je nevidqiva.
Izmi{qena.
Uistinu stvarna.
Raste u vrtu
digitalnih otkucaja.
U hiqadama
vazdu{nih odaja
izme|u wih.
Kao razmak.
43
Korak u prazno.
Gde pone{to
jo{ uvek mo`e se
objaviti padom
u prostor. Izme|u
rumenih krovova.
Ku}i{ta znaka.
Poput neuhvatqivosti.
Drame identiteta.
Slavqa nemogu}eg.
44
KRATKO
Duge re~i vide se iz daleka.
Kao niz stani~nih fewera.
Duge re~i su prevozna
sredstva za umorne putnike.
Me|usobno se doti~u
i hrabre. Dok tra`e
da uz wih budu druge
i jo{ du`e duge re~i.
Uvezuju se u spasonosne
pojase. Kao pred poplavom.
U kojoj se ne zna koje
ostrvo }e biti spaseno.
Koja obala izgubqena.
Kratke re~i su te`e.
I nespokojnije. Ne lete.
Nose hleb iz prodavnice
hlebova. Misle}i
na zdravqe pekara.
Nose zave`qaje
za zbogom. Brinu}i
za miris skliznuo
sa ko`e voqewa.
Za ambise krvi
i znoj trava.
45
Kapqu iz uboda
u prst slepog
~asovni~ara.
Vide {ta je vreme
na~inilo ta~no
prolaze}i.
A {ta kada postoji
bivaju}i ni{ta drugo.
Do vreme samo.
Poseduju znawa
astrofizi~ara.
Projektuju ta~ne
mere prozirnosti
u tlocrt sudbine.
Kada male re~i
ka`u Da
to je ve~nost
qubavnih sporazuma.
^ak i kada su
qubavi rastavqene
kotrqaju}im kamewem.
Hladno}om nepogode.
O~itavaju smisao
qubavi u besmislu
rastanaka. ^itavu
ve~nost `ivota u trenu
privida smrti.
Kada izgovore Ne
to biva sred takmi~ewa
46
u bacawu papirnih
avion~i}a.
Sada je dosta ka`u.
Spu{taju}i crvenu
zastavicu sa odlu~nom
heraldikom likovawa
nad prazninom.
Nad havarijom.
Kraterom. Strati{tem.
Imaju jo{ snage
za puni oblik krika.
Sa~uvan pod preda~kim
nepcima. I arkadom srca.
Za nemi put suze.
Od oka do usne.
47
KUPOLA
Sklonih srce
pod kupolu. Gde golub
oporavqao je krilo.
Za put ka usnulima.
Bejah tu sebi
kapelica. Hram.
I ru{evina.
Mala kolona
`alobnih
primicala se.
Kao ne~itqiva
re~enica.
Zamagqena suzama.
Sve dok me Taj ~ovek
i Ta `ena.
Koje prepoznah
iz davnog soka~i}a
po o~evom stablu.
I jednako davne
ulice iz krila
maj~ine mladosti.
Ne zagrli{e.
Sklopi{e se
oko mene. Snagom
neuhvatqivog.
48
Kao izgubqena
potpunost. Iz oblaka.
Pra{ine. Smeha.
I stotine ejdetskih
leptira u taj tren
zasu vrata utrobe.
Mog vrta zime.
I onaj golub hromog
lepeta na moje rame
spusti se.
Po tanku
bodqu nade.
49
BEZ KRAJA
Kraj je uvek tu.
Samo se ne vidi.
Ka`e moj prijateq.
Sme{i se.
Dok govori o osmejku
u kome kao `ivi trepere
i klawaju nam se
mrtvi.
Ako se kraj ne vidi
onda i ne postoji.
Odvra}am.
Misle}i na oreol
ti{ine. Namotan
oko ka`iprsta
moje bake.
Koja i u ovom
~asu kao i uvek
izra|uje ~ipke.
Kad razgrnem ko{uqu
one se sasvim jasno vide.
Tu. I evo tu. Gde me je
qubila nepunih sat-dva
pre mog ro|ewa.
50
I mnogo puta potom.
I upravo sada.
Tako znam da trenuci
mogu biti na{e
usli{ene molitve.
Male prozirne
sandale kojima hodamo
kroz vreme.
Ja pri tom uvek nosim
i torbu {to se sla`e
sa bojom nebeskih
neizvesnosti.
Kao surogat-majka.
Bogata sam oblacima.
Blagoslovena.
Ra|am ih bezmerne.
Leptiraste.
Vreme je. Ka`em im.
I oni se rasipaju.
I iznova spajaju.
Kao samo vreme.
Svejedno {to ostajem
sama. Puna odjeka.
Horoskop odsawanog.
Podrum iseqenog.
Sa nesmawenim `arom
{aqem im meku plavet.
Konac kojim di{u.
51
Putuju}i moji
kroja~i zaludnosti.
Doture mi pokatkad
koju re~. O tome
da smo bliski ro|aci
tame. Dvojne zvezde.
^ija je paralaksa
uistinu mera dubine.
Kojoj posve}ujemo dane.
Kao uzvratne poqupce.
Umesto re~i zbogom.
A sa nadmo}nom
artikulacijom vazda
mladih spremno mi
iznose krajwe razloge.
Neodoqivo se sme{e
iz svoje gole istine.
Jasne kidqivosti.
Kru`e}e. Ve~ite.
I nimalo besmrtne.
52
JU^E, SUTRA
Ju~e je bio dan
pomra~ewa sunca.
Kupovale su se
nao~ari sa za{titnim
staklima u ramovima
svih detiwastih boja.
Iznajmqivale su se
opservatorije.
Ali su se ipak mnogi
nesviknuti na zao glas
o suvi{ku prosjaja
ponad prstena tame
kao pred ne`eqenom
trudno}om
ili sumwivim rastom
bankovnih kamata
krili u svojim domovima.
Ah. Kakav uludo
stro{en tren.
Sred neizbe`nog
i posve prirodnog
svetlosnog pogubqewa.
Upravo je tad u mom
predgra|u predgra|a
53
bio postavqen
pontonski most
do re~nog ostrva.
I ja tu razdaqinu
preplivah vi{e
puta. Tempom
progowene gwurke.
A onda sve br`e.
Jer i najodmerenije
prognoze o neoro~enom
trajawu ovog habitata
govore da }e se uskoro
namesto ogla{avawa
grlenih ~apqi
i pra}akawa
vodene srebrnine
tu desiti pustiwa.
Pomislite samo.
Nosi}u {e{iri} od peska
u obliku gondole.
Cipele nalik qupkim
{apama zmaja
oblivenog bojama
neusiqenog zalaska.
Ni po ~emu se dakle
ne}u razlikovati
od ambijentalne
celine ni~ega.
54
A neki mladi argonauti
dolazi}e na ova mesta
kao izve{ta~i. I naratori.
Ustima punim
punog pogotka
izgovara}e
Nestanak.
Nepresu{nim sipom
novog stila.
Poglavqima
unapred prodate
pri~e. O ni~em.
55
DESET CARI]A
Pesma je usamqen leta~.
U slomqenom
tekstu vremena.
La`em misli
da imam za wih
jo{ slobodnih rezervata.
Jo{ planinskih ku}ica.
I neupotrebqenih
tuba svetlosti.
Skidam im ode}u
pogrebnika. Li`em ih
drugim mislima.
[to u~inio bi svako
za svoj hramaju}i
hijeroglif.
Dok padaju na nas
denuncijantske slike.
Vrele pomoranxe.
O{tri pribori.
Grad leti
oko kostimiranih
raskr{}a. Rasutih
{ibica jednokratne
strasti. Zvonika
u odlasku.
I malog an|ela r|e.
56
Ne znam kako da mu
pri|em sa nosilima.
I skinem papir
sa nedovr{enog neba.
[to za{u{ti.
Kada digne{
pogled k meni.
Kad opet sam
nerazbu|ena.
Nedeqna.
Topla zima.
A za postavqen
sto prilazi
umiqata ru`a.
Zglobovi ruke
kojom vas milujem
tope se.
U beste`inskim
kupkama.
Iako bi crna ah sasvim
crna metalurgija
vansmisla opet
da prilegne uz moju krv.
I kao da nikada
nije bilo
nijednog drugog
etarski pada sneg.
I deset malih cari}a
u meni dobuje.
57
Odi`e membrane.
Zaustavne trase.
Zabrane. I rampe.
Otvara kqunove.
Tra`i mrvu pesme.
5858
EKRAN
Istina je. Ja sam ekran.
Ali operater koji emituje
slike iznenada je otpu{ten.
U de`urnom servisu
ne izra|uju filmove
ju~era{wih generacija.
A nemam dekoder.
I ne mogu dokazati
svoje prisustvo.
Pro{lost do mene dopire
kao umorni talas.
I drhtawe palme.
Nauti~ke miqe
rasipaju se iz gnezda
pri~e. Iz kru`nih utvrda
magnetofonske trake.
Vijore na deponiji
kao izgubqen glas.
Kosa utopqenice.
Lave` nestalog psa.
Ispod flastera epohe
miris qubavi.
Ulovqen skra}enicom.
59
Na pikniku
iznenadna glad
za ~ita~ima poruka.
Oko vrata mi je plo~ica.
Qupki podsetnik
dekonstrukcije.
Hodam oprezno.
U palomarijumu
monitorskih du{a.
Pognuta
pod megabajtima
prenapregnutog
sistema.
Jo{ uvek u crnoj
krqu{ti muzike.
[to plavi me.
S unutra{we obale.
Anti~kih vinila.
60
NEDEQNI RU^AK: DAN 27.
MESEC 9. LETA 2009.
Upravo je startovao
Rubens Barikelo.
Formula jedan.
Na vratima je de~a~i}
iz susedstva zatra`io
~okoladnu bananu.
Vesti su javqale
da yu domen
moramo zemeniti
u`im. Softveru
globalnih odnosa
prihvatqivijim.
Televizija je prikazivala
snimke dece na krovovima.
Spasene u poplavama.
U Manili.
I susret najbli`ih.
Nakon pola veka.
U dve polovine iste
zemqe. Razli~ite.
I podjednako
pakleno rajske.
Potvr|eno je da su zmije
od sada na{i najbli`i
i sasvim legitimni susedi.
61
Da ima vode na Mesecu.
Kao i na Marsu.
Cene parcela tamo
iznenada su porasle.
Kao i pogrebne
internet usluge.
Jedan celo`ivotni
imetak za jedan
grobi} na mre`i.
Rukavica nedavno
preminulog peva~a
dosegla je vrednost
neuhvatqive mese~ine.
A supa.
I miris ruzmarina
na plo{kama krompira.
I morska so
na nekoliko kapi
maslinovog uqa.
Kao i posuda
od terakote
na na{em stolu.
Isijavali su. Isparavali.
Kao posve neuverqiva.
Virtualna boja `ivota.
62
LIR
U Epidaurumu
Lir je na po~etku
predstave samo
slomqen.
Na kraju iz wega
po tradiciji
govori mrtav ~ovek.
U nacionalnom teatru
brzo mu nalaze zamenu.
Produ`ene trepavice
drugog `ivota.
Menaxment mu omogu}uje
izlazak na sre}ne trgove.
Publika aplaudira
tragediji koja je umrla.
On daje autograme.
Baca ko{uqu
razdraganoj masi.
Slavqeni~ki se povla~i.
I u posledwim minutima
ere u zalasku
na kiosku kupuje tiket
sportske prognoze.
63
Izjutra je u salonu
za masa`u. Umiva se
vulkanskim kamewem.
Nerecikliranim
jo{ uvek upotrebqivim
zrncima pregorelosti.
Relaksirano zagledan
u nebo solarijuma.
Bi`uteriju slepila.
64
MASTER CARD
Neprekidno im iz ruku
ispada sunce.
Zaustavi se u papu~i
ispod posteqe.
Jedva ga potom
mogu podi}i
do horizonta.
Na kome ne vide
raspored leta. Brojeve
sati. Zenit.
I pukotine.
Predivno ple{u
na karnevalu senki.
Uz muziku kikota
i mrvice slova
od kojih poti~e jezik
koji bez ijednog
glagola zna~i biti.
Duboko
u upam}enoj {ifri.
Daleko u izgubqenoj
memoriji.
Bacaju nam u zagrqaj
tomove oblaka.
^ija ~itawa odla`emo.
65
Dok navijamo pregrejanu
jutarwu zvezdu.
Uveli an|eli.
U ku}nom ogrta~u.
Ispod kojeg kuca
master card.
Sa pokri}em vremena
deponovanog
pre nesta{ice vremena.
Osvaja~i megapota.
Koje veseli carinici
propu{taju kroz sve igre.
Da kroz {pijunku
gledaju kako lako
i blago pada
pra{ak neba.
Jer i galaksije stare.
I smawuju se.
Jedna je poluga.
Jedna formula.
Belina sutra.
Sa klackalicom
u zimski nacrtanoj
osedeloj ba{ti.
66
Na koju spu{taju se
laki. Kao obe}an
`ivot. Na{i stari.
Zauvek mladi.
Preci. I deca.
67
PONUDE
Te{ko priznajem.
Da takav je trenutak
u kalendaru svemira.
Moje ponude majka
jedva da prima.
Prole}e je.
I nakon jedne jagode
ona ka`e Dosta je.
Leto je. I nakon
jednog zrna grozda
punog uzrelog kosmosa
ona ka`e Dosta je.
Sve {to je ikada
dobila od gospodara
`ivota vra}a mu.
Samo gutqaj
vazduha. I dosta je.
Jesen je. Otvaram
sva vrata u na{em
domu. Da pitoma
pote~e svetlost
venama godina.
68
Paze}i da budem
dovoqno daleko.
Da tom zra~ku
izme|u nas
majka ne mo`e
do{apnuti Dosta je.
A onda sam opet
blizu. Kad ka`e
Sedi tu. Kraj mene.
Da pri~amo.
Oblutak u mom grlu
odigne val nade.
Da tvorac pri~e
nikada ne}e tra`iti
da mu vratim pri~u.
Ba{ tu re~
koju nije zatrpala
pe{~ana oluja.
Onu koja stvara.
Koju primamo
kao odah.
Kao malu stanicu.
Gde se svetost
i svet sastaju.
69
SRE]A
Videla sam sre}an
svet. Rasipao se.
Kao mladost.
Za tili ~as.
Na hondama. Na okuci.
Pod kacigom ludosti.
Videla nesre}ne.
Bili su vazda skromni.
Tihi i mudri.
Napokon su hteli
samo da umru. A nije se
dalo uvek. Ni lako.
Sre}a je u rastojawu.
U staroj radwi
opti~ara. Koji katkad
odlo`i ~udni okular.
A ona odzvoni. Ba{ tada
proleti. Tako obi~na.
Kao prega~a susetke
prostrta na vetru.
Iz koje neprekidno
naviru de~ica.
70
Lepo se vidi
prekipelo mleko
zaslu`nih godina.
Tek upisanih
u osnovnu {kolu.
Jo{ u mle~nim mrqama.
Nalik oblacima.
Ili prvom sertifikatu.
Li~noj karti an|ela.
Kome su ti nesta{ci
flomasterom ve}
docrtali brkove.
I brzom po{tom
mobilne telefonije
prosledili je nikom
drugom. Do samom
Stvoritequ.
71
UGAO
Devojka na uglu
delila je ostrva.
Pregledne destinacije
i jasne cene.
Predeli mog `ivota
najednom mi se u~ini{e
posve udaqeni.
A nikog poznatog
u kulama.
Da ih pozajmim.
Samo popravqam
rasparani pejza`.
Kao re~ sa pro{lo{}u.
Majstor iglar.
U svaki ubod
po arhai~noj navici
unosim bliskost
sa imenom {apata.
Ulogorovano
u le`aqci od
proverenog li{}a.
Memorisano.
Ulogovano ni{ta.
72
BAGREMOV PUT
Ulica Zlatne grede, broj 9
Ve} izneli smo torbe.
Kad podigoh pogled
ka zatvorenom prozoru.
I ugledah to lice.
S po~etka ne`nih godina.
Uvek }u biti tu.
Govorilo je osmejkom
ispra}aja. I maju{nom
suzom zagasitih sati.
Grane pred ku}om
zatreperi{e.
I vi{e nije ga bilo.
Kao da ga i nije bilo.
U ve~itoj tuzi postojawa.
Oluja bagremovih cvasti
du` blatnih ulica
{ibala je u meni
zaspalu savest entelehije.
I ona se zagrevala.
Kao motor. U po~etnoj
brzini. Pred beskona~nim
drumom. Ma~e u vuni.
73
I mrva epifanije moga
bila. [to emituje snimke
nepogre{ivih piksela.
Sla`u}i memoriju
u neprobojni format
jasnog i bezgrani~nog.
U snagu astralnog broda.
I asteroida. Mog bi}a.
Nestalog. I izronilog.
U oblaku parferma
od bagremovih latica.
Potoci nafte i vode
na blatobranima.
Fle{evi saobra}ajnih
signala. Dizajn
lakih slogana.
[oping-molova
i kafea. I suvi
lave` godina.
Nisu tu mogli ni{ta.
Padali su uz put.
Poko{eni.
Kao epifenomen.
Kao ~ista prolaznost.
74
BIBLIOTEKA
U gusti novembar
moj omiqeni
pisac platan
iz korena veje
sabrana dela.
Moja biblioteka
ova je aleja.
^itam je pognuta.
Razdragana.
Ne tra`e}i alibi
za to malo
sakupqa~ke sre}e.
Ni po~asne karte
za prohod kroz tajnu
obnovqivost biqa.
Gost na zemqi.
Za trenutak
okre}em le|a
ulici depresije.
Crnoj pelerini.
Kojom ve} nehajno
po putu maje.
Sva~ije sutra.
75
FILHARMONI^ARI
Ovaj no}ni sneg
{to izmirio je uglove
i prave. Trgove
i o{tra skretawa.
Nije to postigao
ni~im drugim do
vejawem osmejaka.
I nije taj nebeski sag
pristigao na krovove
i me|u isposni~ke
lampe sama~kih soba
od sebe sam.
Bez liturgijskog
bdewa.
Javori i platani
odreko{e se
gudala grana.
Sjeseni i nisu
drugo. Do jednoruki
filharmoni~ari
na neparnom nebu.
I dubina be{umne
tame gladno ih oslu{kuje
u atrijumu praznih
mesta. Poga{enih du{a.
76
Ko mo`e znati koliko
duga. I koliko gladna
bi}e godina. Balet
jednokrilih ptica.
Ta {uma torza.
[to opet }e silno
gutati paru zvezda.
Magle. I ni{ta.
Zaslu`uju}i da lista.
77
[EKSPIROVO VINO
On dolazi. Sna`an.
Ve~it. I nag.
Zaobilaze}i genezu.
Sa raspolu}enom
pri~om pod jaknom.
Sa vrludavim |akonijama.
Fi{ecima tepawa.
S ulaznicama
za novi milenijum.
Zgodno gasi lampe.
[apu}e ko`om.
Dolazi sa udom
od preslatkih datula.
I ostavqa svlak
u uglovima za poneti.
On dolazi. I odlazi.
Sna`an. Ponovqiv.
I nag. Iz prvog
katrena ve} je zamakao
kroz zidove soneta.
Ne osvr}e se
na pregorele `ice.
Zvona. Kamate srca.
78
Zavr{ni distih.
Damar za crne dane
pod granom jutra.
Nedose`an.
Kao tek poqubqena
svetlost. Sna`an.
^itqiv. I nag.
Kao momentalna
smrt. Na listama
hitnih pomo}i
u milionskom gradu.
I ostavqa me.
Kao pesak u vodi.
U te{koj muzici.
Laga{nim okretima
vremena da listam
dokumenta od pli{a.
Da sklapam
samo}om strogo
za{ti}ene fajlove.
Da pijem
[ekspirovo vino.
Biti i ne biti.
U istoj sudbini.
Istog trena.
Da zapitkujem
uzvi{eni momenat
79
Postawa.
Orguqare Potopa.
Kako biti.
I ne biti On.
Ispqunuti memoriju
peska. Iz plu}a.
Ustati iz vode.
80
DNEVNIK POSTOJAWA
Pada duboka.
Neprosvetqena tama.
Pada neuga`en sneg.
Kada do|e vreme
za an|ela
sve je ve} palo.
Sitne `udwe
pod nalepnicama.
Kolebqive vlati.
Papirne ~a{e
tajnih qubavnika.
Lisice odbeglih
zatvorenika.
Sve je tu.
U otpadnoj vodi.
Preuposlen je tren.
Tr~i preko
vise}eg mosta
i prenosi havarije.
Svoj prenatalno
raweni tren.
Napukao.
Ne dr`i vreme.
81
Predajemo ga
jedni drugima
kao bolni~ki ~as
u gipsanom omota~u.
Ostavqaju}i na tvrdoj
hrapavoj belini
spiskove nabavki.
De~ije crte`e.
Telefonske brojeve.
Potpis. I ru`u.
Sitne znake.
Nikad ispravqene
gramati~ke gre{ke.
Dnevnik postojawa.
82
PET GLASNIH @ENA
Ju~e je ovde bilo
pet glasnih `ena.
Kazivala bi mi.
Kao da je uistinu
bilo tako. Premda je
u odaji. U wenom
polusnu. Odzvawao
tek jedan ne`no{}u
ozvu~en glas.
Le`ala je ovde.
Kraj mene. I tu pesmu
neobi~ne glasnosti
izvodila je da me
nagradi. I zagrli.
Ni{ta jasnije nije
moglo biti od ovih
re~i pacifikacije.
Jave i sna.
Oh. Ne. Ne tu.
Tu boli. A tek {to
polo`ih navla`enu
oblogu. Na mese~inu.
Na oteklinu no}i.
Na kapqicu.
Kud li je odbegla.
83
A da ipak svakog
sekunda bez re~nika
bez ru`nog Faona
i lepog ditiramba
u trenu mogu je sresti.
Dobru kao ki{nica.
Kao lunarni osvrt.
Kao blistavu fusnotu
spore orbite
zemqinih sati.
Kao nat~ulnost.
Rasko{nu.
Kakva je voda ploda.
I mala vrpca.
Po kojoj hodam
bez zamuckivawa.
Jer zasigurno
znam. ^ija sam.
Odakle sam potekla.
84
ZNAK
Mewam se.
Nisam vi{e sne`na.
Grudva {to grunula
ti je u grudi.
Ni pomra~ewe.
Sa koronom strasti.
Samo svoj znak.
[korpija
u podznaku
device.
Ubod u ranu.
Na ~ijem vrhu
blista kap trenutka.
Mala
smrtna ru`a.
85
DRAGI MOJE TAJNE
Dragi moje tajne.
Sa kojim sam
razmewivala `ivot
tek u bqesku
astralnih pejza`a.
Da ne sagorim
telo perje kamen
obi~nih dana.
Da ne ispustim
iz ruku hleb
an|ela.
Ve} dugo prelazi
put sa drugog sveta.
Kako bi me sreo.
Grli me. I ja mu se
prepu{tam.
Tako setno i milo.
Da pucketaju
kao druga vatra
prsti bedra i kqu~ne
kosti snova.
86
A razbu|ena
u stakleno jutro
ne razaznajem. [ta
me to zove. I lomi.
Ko me zavodi.
Bi}e smrti. Ili
qubavnik qubavi.
87
SA SEDAM
Sa sedam sedih
i pet sedefnih jastuka.
Ne prate}i vesti
ni mozaike iz sveta.
Ne koriste}i
ukr{tenice. Vez.
Ni nao~ari.
Nit i{ta drugo
sem osmeha.
Ona iz mojih o~iju
~ita meni nepoznatu
i neprekinutu
strunu vremena.
Skupqa neizgovorene
verbalne pejza`e.
Krpice. Srebrninu.
^istu nepogodu
nad toplom pra{inom.
Ro|endanske sve}ice.
Ugriz u smokve.
Trk mojih bosih
nogu u trajawe re~i.
Kada se udaqim
taj zra~ni fokus
izgubqen u meni
sa mnom luta.
88
Me|u kasama
sa preciznim ludilom
otkucavawa.
Na autoputu
za maglu i ni{ta.
Mese~arka sam
bez meseca.
U brzim
retrovizorima
vidim kako mi
iz kose nestaje
perut besmrtnosti.
Sve dok se ne vratim.
Obodrena stupcima
re~nika no}i.
I dana. Slengom
u mega-pakovawu.
Za danas i sutra.
Istorijom re~i.
[to kapa sa grana.
Svetim svetlucawem.
Imam ih sve u xepu.
Na jeziku. U rukavu.
I mogu ne{to bar
re}i. Promucati.
Kada me zapita
da li je napoqu
sunce. Ili sneg.
89
Tako jaka. Sve dok
netremice je umivam.
Pogledom deteta.
90
MOTEL ZA ZBOGOM
Da. I u stra{nom satu
uzela bih po neki
zalogaj. Neku kap vina.
Priznajem. I tada sam
oslikavala lom.
Spontano. Mraznom
ki~icom. Iznutra.
Jer stanovala je
u meni zima.
I ne znam da li
ta svakida{wa rasko{
be{e nedostojna jeze
odlazaka. Velikog
fakta smrti.
Priznajem. Ni tebi.
[to nosim te u krvi.
Svakida{we i bo`anski.
Nisam uvek odgovarala
na tihu po{tu.
Medovinu. Telegrame
tvojih damara.
Nisam uvek prihvatala
bawska odmarali{ta
tvojih usta.
91
Ultrazvuk tvog jezika.
Lekovite {koqke
koje nosi{ u zubima.
I jo{ ne znam
da li to slepilo
mojih kapitalnih tuga
iako nehoti~na
be{e i nepopraviva
uvreda. Besprizorna
izdaja `ivota.
Jer sretali su se
i grlili
ve} dugo u meni
vera i o~aj.
@ivot-uspomena.
I kru`ni put.
Pesma i Tao.
I sve dubqe bejah.
U nepoznatom svom
Korenu-Bi}u.
Toliko. Da je
opadawe pristizalo
kao sasvim prirodno
stasala kazna.
I nagrada.
Dobitak esencije.
U hronici
izgubqenog.
92
Opkoqena sobom
narastoh. U kazamat.
Alkatraz. Lete}u tvr|avu.
Sajam softvera.
Gde qubav i smrt
otvorenih su ponuda.
Motel za zbogom.
Sigurna ku}a.
Broj i prag. Na trgu
odbeglih du{a.
93
KO ZNA
Ko zna da li
onostrani predeli
odista postoje.
Ali sred po`ara uma
svim ~ulima oseti{:
golub eto sleti
i tu. Na usputnu
stanicu tvoje du{e.
Da napije se vode
i zraka. I s tro{nim
blagom dnevnih
svetlosti koje si
i ne znaju}i
za wega ~uvao
krene daqe.
Tamo. Kuda bez tog
krila nikada
i nikako
ne mo`e{ sti}i.
Svoju prikra}enost
nazivaju}i prosto.
Ovozemaqskim
imenom
beskona~nosti.
94
PLAVI TRENUTAK
Ne mislim da iko
to ~ini sa namerom.
Kada se kovitlac
spusti. I u posledwem
celovu ponese
infantkiwu i faraona.
Etrurske qubavnike.
Primabalerinu.
Patrijarha.
I astronauta.
Odgajiva~a lala.
Embrion u svilama
nade. I posledwi
uzdah sa uzglavqa.
Sve je to Ni{ta
drugo i Ni{ta mawe
do Plavi trenutak.
Religija nedu`nih.
Po ~ijem zakonu
damara algoritam
scijentizma
i prostog srca.
95
Nemir u pra{ini
sunca i snegova.
I zlatna zver
pod li{}em u {umi.
Sve je to isti
u`as. Ni{ta
drugo i Ni{ta
mawe do Sve.
U sre}nijim prilikama
moglo bi se re}i:
orkan dobre voqe
Velikog Nepoznatog.
Kojim u sobama
hitnih reanimacija
zacequje se i iznova
u~i da di{e
Duboki svemir.
96
DAROVI
Da sam u zadimqenom
baru pila daiquiri.
Pu{ila sigariqose.
Uvijala se oko xuboksa
u memqivom kvartu.
Da sam prizivala
glas i boje saksofona
dubokih no}i. Zvuk
epifonske gitare u`ivo
sa crno-belog remena
mog Barda usamqenih.
Bila bih mu drug.
Pesnik bulevara.
Srkutala sazve`|a
qubavni{tva.
Opora i igli~asta.
Kao iwe na rukavicama.
Kojima bi rasejan Neko
ostavqao trpke autograme
po mom vrelom telu.
Sa uspehom bih sedela
na zadwem sedi{tu
motora. Rasipala
sjajne vidre
i tamne vlasi u vetar.
97
Lako ogrnuta
tekstovima nosa~a
zvuka. S pogonom brzih
zapaqivih smotri.
Lica. I dana.
Koje nisam sretala.
U ti{inama.
Me|u belim
tigrovima papira.
Na skrovitim
turnejama.
Izdi{u}i
punim plu}ima
etarsku strast du{e.
[to oduvek
zna vi{e.
Kao mali gorionik
svih okon~anosti.
Aorista. Imperfekta.
Koje nosim
u kutijicama
nedovr{enosti.
Kao nepromewivi
glagol. Ve~ni prezent.
Darova bola.
98
O STRPQEWU TUGE
Ona pati od hroni~ne
depresije. On je opor.
Ironi~an. Neukrotiv.
Gradski br{qan.
To nije vest za wih.
Ovaj par iz {kolskog
albuma. I daqe
postojan. Od ju~e
sa tre}im unukom.
Koga zovu
Osmehom Sunca.
Ne re}i to sada.
Ne wima.
Tu je i ona. Dva puta
udovica. Evo u osmoj
deceniji osvojila
svog Viteza
posledwe {anse.
I dormeo jastuk
iz televizijske prodaje.
Uspe{no uskla|uje
nesanicu zglobova
sa {kripom psihe.
99
Nije trenutak.
Ne sada. I ne woj.
A stvari se sklope.
Slo`e ostvarivo.
I nesavladivo.
Ve~nu kwigu.
Sa novim pogovorom.
Na krilu
svakog zalaska.
^ekati onda. Samo
~ekati. Pucawe leda.
[to ne ume da la`e.
I ono poqe lavande
izme|u dva
no}na autobusa.
Kojim plane to nebo.
[to i samo zna.
Da ne treba
hitati s re~ima.
Svakodnevnost
spu{tena u tamnice sati
srebrna je mre`a.
^udesan ulov.
Ulovqenih.
Samo kad osvrne{ se
vidi{: posvuda je
krqu{t isklizlog.
Pesma ni~eg.
100
Du{a vazduha.
Stopice an|ela.
I ruke od vode.
101
GOZBE
Opet taj slatki.
Nemilosrdni sneg.
Nebo mi nudi
papirne ubruse.
Lebde}e tawiri}e
svoje gozbe.
Tako sjajne.
Nedosegnute.
I laku haqinu.
Za Jednom.
Za samo sada.
Jer }e i ina~e
u rastopivoj belini
trena. Neizno{ena.
U ma{ini sa programom
od-danas-do-sutra
i ona nestati.
Pro}i.
Kao da pro{lo
ne dr`im ve} u ruci.
U kesi.
102
U koju kao krivac
pred bogom
Qubavi oduvek-i-zauvek
iz zakqu~anog
maj~inog mirisa
i svetlosne quqa{ke
{to {apu}e
tu sam bila
bila sam
i sva sam bila tu
skupila sam evo
pirina~.
Zamenu za {e}er.
Kesicu pudinga
od vanile.
Cimet.
[to dalo se.
Sa proste gozbe
ovog sveta.
I krenula asfaltnom
stazom. Uz dvoredni
niz kontejnera
pra`wenih no}u.
Pod golom
prismotrom neba.
[to sada veje.
103
Mekom strane
menice s tankim
pokri}em. S potpisom
rastopivog mastila.
I vrve}im slovima
plodnog rasula.
Svega. U ni{ta.
I Ni~eg. U sve.
104
DETE
Nositi o~aj kao dete.
Grliti ga. U~iti
da govori i hoda.
Bo`e. Kakav dar.
U praznini.
O. Neka me ne napusti
o~aj. Dete bezna|a.
Od zveri pleksiglasa
utekla ru`a.
Komad mene.
Vidqiv iz daleka.
U ni{tavilu.
[ta bih bez svog
unikatnog Nikog
u {umi plagijata.
Bez sjajne
tame o~aja.
Kojom vidim
da me ima.
Ne daj da ode.
Stvoritequ
stvorewa i senki.
105
Ne daj
da ostanem sama.
Da rodim hladnu
zvezdu.
Da budem
prega`eno nebo.
106
PARTIJA
Ta dva mladi}a
{to igraju pono}ni tenis
u zavejanom vrti}u.
Pod lampama.
I ne znaju da loptica
u me}avi svakim
zamahom sve je
nevidqivija.
Sne`na kometa.
Napokon ni{ta.
Obla~ak
za dnevne igle.
Ponad terena
na kome igra~i
pri kraju posledweg seta
jedan drugom
dobacuju jo{ samo
~isti `ar igre.
U telu snega.
Ponad zagrebanog
mitskog mesta.
107
Gde na snazi je
atak mladih lovaca
na neiskazanost ~uda.
Poetika praznine.
I odgovor drevnog
odgajiva~a
vetrovih mrestili{ta.
Proveren teren.
Strosov binom.
Pobuna vejavice.
I ve~ni revan{
uzbune krvi.
108
STREHA
Hodam kroz iwe.
Ali imam korak.
Koren. Svete
zavete. I iwe.
I gle. Prolazim ve}
kroz bliskost.
Snegove srca.
Navejalo. ^itav
golubi~in luk.
U izgradwi.
Pod wim i sama
sam hronika iwa.
Portret azura.
Wim samim.
Iznutra.
109
SOBA OD VUNE
Stvarnost je refleksija nepostoje}eg
R. Kriwicki
Beste`insko je doba.
Beste`inski ratovi.
I smrt je mala
internet ceremonija.
Beste`inska je qubav.
Razgovor slika. Fine
be{umne konekcije.
I nekretnine u stalnom
i vidqivom porastu.
Dok pokretna dobra
poput odle`ale klasike
miruju. I tope se.
Sem ako nisu ~vrsto
srasla. U nekom od
vekova. Kao orah
meseca. Iz davnih
zaliha. Mrva na tvojoj
usni. I {ta god
da sam ti ve} mi{qu
o poqupcu prenela.
Jednako sna`no.
Kao {to tvoja je voqa
da je primi{.
110
Pa kada po`elim
da je uve}a{ do re~i
mo`e{ i }utati.
Jer znam: svaka
postojanost
zahteva ma{tu.
Pomalo `ivi{. Pomalo
domi{qa{. Razdaqine.
I prazna mesta. Luk
ve~nosti. Sve kra}e.
Na kraju svakog veka.
Kao pred polazak
u dugu {etwu.
Poznatom stazom.
Kad u~ini mi se
da ka`e{:
hajde da se se}amo.
Ili kad te u danima
{to umawuju te`inu
vidqivog. Mno`inu
opipqivog. Uz smeh
i suze povu~em za rukav.
Pred snimkom fikcije.
Kao trgovci snegom
na januarskim tezgama.
[to do malo~as
pogledom meri{e alpske
kupe svog dobra
pitam se: gde je
sada sve. [to bilo je.
111
I tapkaju}i blago
vo}e zime {to lepi se
za rukavice. Za }ute}e
zidove moje sobe od vune.
Ne obra}am se nikom.
I ne ka`em ni{ta.
Pogledom slepih
~itam
jezik nemerqivog.
Ogledalo sam
praznine.
A opet sve.
Iz rukopisa stvarnosti.
Kome u `urbi
utiskujem sitnu
gradwu. Obla~im
xemper. Predajem
ku}u sebe. Crtu.
Da{ak. Ta~ku.
Rodno mesto trava.
Opet sve to.
U meni je.
112
SRODSTVO
Za Plavi Ko{utwak
Ti {to prolazi{ ovom {umom
moja si {uma. Moj koren.
Di{i. Pevaj. [umori.
Budi moj list. Rodi}u ti nebo.
113
DUNAV KAFE
Pristani{nom ulicom
prolazi Sunce.
Izgubqenog srca.
Tr~im iz sebe.
Da mu ga vratim.
Prosta radwa.
Sveti ~in.
Kao kad bezglasne
re~i daje{ predelima.
Da po`ive dah du`e
od tebe. Od sebe samih.
U astralnim kapima.
Ponad staklene reke.
I trnova praznine.
Ili kad udaraqke
zen-bubwara
iznova otkucaju vest
o izvori{tu sjaja.
A ti je ponose{
u vrtove oblaka.
Tamo gde stanuju
Majka no}.
I Majka dan.
114
Svejedno na koje
vratnice u sebi
zakuca{. Obe
za tebe trepere.
I jedna drugu ra|aju.
Kao sve od ~ega si se
u bolu rastao.
A blizu je.
Kao zakazan sastanak.
Sred longitudinalne
{etwe misli. Na mestu
na kome od krugova
prostog debla i smole
dugo zami{qanog
sagra|en je Dunav kafe.
I brodi}.
Na bliskom vidiku.
Na kome mali od palube
doliva gorivo savr{enom
bruju. A Beatri~e
u xinsu. Sa maramom
sazve`|a oko vrata. Nosi
svetiq~icu nemirnih.
Tako u ovom i u onom
svetu qubav raste.
I mo`da. Ako ulovim
taj tren. Sliven
od simultanih
hramova izgubqenog.
115
Od svilaste vode
izmoqenog. U batu
pe{~anog srca mogu
dohvatiti to jasno.
Bistro o~e{qano.
Dete bi}a.
116
NI^IJI AN\EO
Gubitnik sam
upaqa~a vedrine.
Me|u trka~ima
na skejtu.
[to dr`e}i se za ruke
kamerama xepnih
satelita snimaju
svoja lica u magli.
I bqesak.
Adrenalinski zanos.
^ist ekstrakt brzine.
Stojim u jakni.
Punoj neistro{ene
ki{e. I mladog
potomstva
vulkanskog pepela.
Ne mogu leteti.
A da sa sobom ne ponesem
kamene uspavanke.
Da se ne ugrizem
za jezik. Za nebo.
Predator od celofana.
[to nezagrqen
prhkom orbitom
ne ume se prehraniti
golom ve~no{}u vremena.
117
A samo ta jagoda.
Jedna. Jedina.
Iz putuju}ih staklenika
otpala. Visi
u mojim grudima.
Skva{ena stotinama
nijansi skrletne.
Perjano beli~aste.
I plave.
Oko we kru`im.
Krilati kamen.
Ni~iji an|eo.
Putem pesme.
118
KROJ
Jasno se vide.
U automatima govora.
A ve} su zaboravqeni.
Isparavaju. Nakon ki{e.
Nose}i tu`ni prtqag.
Kao smrt u poslu.
I padaju. Obnovqenog
numena. Tra`e}i opet
u nama svoja uto~i{ta.
Kao {to i udovi~ko
drvo. Uz pust drum.
@eqno je vetra qubavi.
Tako me doti~u
putevi prozirnosti.
Kad povuku se
u kapi na obodima
~estica re~i.
Kao novi kroj
vazdu{nog znoja
koji ra|a ru`u.
Tako me zasipaju.
Odasvud. Svetle}i
119
vr{ci iglica
{to pri~vr{}uju
vidik.
Lepr{avo platno.
Uz bezdan praznine.
120
SUDBINA
Videla sam.
Grobovi pla~u.
Malo stakla
iz pakla.
U crnom oku
jelenka.
U kov~egu
od crne
orahove quske.
Prekriva crn
lipov cvet.
U metropolu
oblaka neko je
u bocama uzneo
zapaqivu no}.
Plove ribe.
Tamnicom visine.
Tisin cvet.
I onaj izgubqen
a|eoski vokal.
[to spu{tao se
u mene nekad.
Kao uspavqiva
pahuqa.
121
Nepremereno
budna sam.
Na deponijama
zvuka. Boja. Slika.
Na rubovima ni~eg.
Nemam vi{e
vremena. Zato
sve vidim. I opet
bezgrani~no volim.
Kao da od toga zavise
epistole malog sunca.
U jutru ra~unara.
Pokret. Ru`a. Nebo.
Sudbina voqewa.
122
SVETLARNIK
Plove}i
paralelopipedi.
Gde odlo`ena su
na{a no}na tela.
Povesti nepoznatih.
Usnulih gradova.
Staklene ki{e
u prozoru.
Ideali u patikama.
Pred ku}nim pragom.
Zastavice
na neuga{enim
linkovima.
U {irokom krugu.
Prosti znaci.
Da na mawem
prostoru moram
putovati du`e.
Kao stoik-tre{wa.
[to sa`ima
filozofiju `ivqewa
u mali promer
sveop{teg sklada.
Tako o~vrslog.
Kao {to je struktura
123
monopola. Igre
staklenim perlama.
[to izgubile su
mirisni sedef ozona.
Kao golubica.
Koju ~ujem
u svetlarniku.
Kako krilima lomi
zidove vidqivog.
Ako je du{a
ta aristotelovska
ruka. [to slepo pipa
stanice univerzuma.
Za{to to ne bi moglo
biti i weno krilo.
Od moje ko`e.
[to tra`i puteve.
Meko. Porinuto.
Telo duha.
124
TO
To {to ku{am
sa tvoga dlana
ne poti~e iz imperije
tela. Znoja. Suze.
Niti je moja `e|.
Sklopqeni smo.
Kao kazaqke.
Dodiri na{e ko`e
nose imena godina.
To u wima
miris je svetlosti.
Iz koje se iskrada
skica mladog
boga sa ka~ketom
re`isera.
To {to vidimo
jeste da preme{ta
na{ bori} u saksiji
na neko drugo mesto.
U drugom prozoru.
To {to znamo
jeste da }emo
strpqivo jednom
preskakati elektri~ne
kablove. Pode{iva~e
svetla. Kamere.
125
Pregorele krake komete.
Kosmi~ki ko{mar.
I sa druge strane
videti isti kadar.
Na{ih imena ne}e biti
na filmskoj {pici.
Ni na{ih re~i
ni u jednim ustima.
Ali ~ulnost te ru`e.
Izme|u ono dvoje
u enterijeru.
Taj pokret
no}i lipa u wima.
^ini}e nas
neotklowivim.
126
O PESNIKIWI
Tawa Kragujevi} (Senta, 1946), diplomirala je i
magistrirala na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na Grupi za op{tu kwi`evnost sa teorijom
kwi`evnosti.
Autor je sedamnaest pesni~kih kwiga, od kojih je
prvu Vratio se Volo|a objavila Matica srpska u
ediciji ,,Prva kwiga”, 1966, a posledwu, Plavi sneg,
Kwi`evna op{tina Vr{ac, 2008.
Kwigu izabranih i novih pesama Staklena
trava, koju je priredio Nenad [apowa, objavila je
zrewaninska Agora, 2009.
Poezija Tawe Kragujevi} zastupqena je u mnogim
antologijama poezije u zemqi i inostranstvu. Pesnikiwa je nagra|ena za svoje poetsko delo Brankovom
nagradom (1966), nagradom \ura Jak{i} (1993) i
nagradom Milica Stojadinovi} Srpkiwa (2009).
Tawa Kragujevi} je poznata i kao autor razli~itih
formi eseja o poeziji - analiti~kih tekstova o najzna~ajnim srpskim pesnicima: Mitsko u Nastasijevi}evom delu, 1976; Bo`anstvo pesme 1999; Svira~ na
vlati trave (o poeziji Desimira Blagojevi}a,
Milo{a Crwanskog, Vaska Pope, Srbe Mitrovi}a,
Miroquba Todorovi}a i Nikole Vuj~i}a; Agora,
2006), kao i svojevrsnih ,,kwiga ~itawa” (tri zbirke
zapisa objavqene su 1994, 1997. i 2001), potom mikroeseja o savremenoj doma}oj i prevedenoj poeziji
(kwiga Izgovoriti zvezdu, Agora 2010), kao i pesnikiwi svojstvenih lirskih eseja (Kutija za mese~inu, KOV, 2003).
127
Dobitnica je nagrade Isidora Sekuli} za esejistiku (1976) i Milan Bogdanovi} za kwi`evnu kritiku (1996).
Bave}i se izdava~kim radom, kreirala je i
ure|ivala zna~ajnu biblioteku savremene svetske
poezije Alpha Lyrae (Ginzberg, Brodski, Ajgi, Borhes,
Larkin, Silvija Plat, Milo{, Ricos, Encensberger,
Simi}, Ru`evi~, [imborska, Zagajevski, i drugi).
Danas je urednik biblioteke Arijel u izdava~koj
ku}i Agora, koja predstavqa najzna~ajnija imena
svetske poezije.
128
U OVOJ KWIZI
7
8
10
12
15
17
19
21
24
26
28
30
33
36
39
41
45
48
50
53
56
59
61
63
65
68
70
72
73
Vrt
Rubikova kuga
A ti
Na domak sjaja
Zave`qaj
Kandelabri
Ko{ava
Nakon toliko godina
Divqa reka
Ulazak u svetlost
Pala je prva
Konopi
Istraga
Dva minuta do tri
Takav dan
Nadzor
Kratko
Kupola
Bez kraja
Ju~e, sutra
Deset cari}a
Ekran
Nedeqni ru~ak: dan 27. mesec 9. leta 2009.
Lir
Master card
Ponude
Sre}a
Ugao
Bagremov put
75
76
78
81
83
85
86
88
91
94
95
97
99
102
105
107
109
110
113
114
117
119
121
123
125
Biblioteka
Filharmoni~ari
[ekspirovo vino
Dnevnik postojawa
Pet glasnih `ena
Znak
Dragi moje tajne
Sa sedam
Motel za zbogom
Ko zna
Plavi trenutak
Darovi
O strpqewu tuge
Gozbe
Dete
Partija
Streha
Soba od vune
Srodstvo
Dunav kafe
Ni~iji an|eo
Kroj
Sudbina
Svetlarnik
To
127 O pesnikiwi
Tawa Kragujevi}
MOTEL ZA ZBOGOM
Edicija
Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga sedamdeset prva
Urednik i recenzent
@IVORAD NEDEQKOVI]
Izdava~
NARODNA BIBLIOTEKA
„STEFAN PRVOVEN^ANI”
KRAQEVO
Za izdava~a
DRAGANA TIPSAREVI]
Glavni i odgovorni urednik
@IVORAD NEDEQKOVI]
Operativni urednik
DEJAN ALEKSI]
Sekretar Uredni{tva
VEROSLAV STEFANOVI]
Likovni urednik
DRAGAN PE[I]
[tampa
ANAGRAF
Kraqevo
Tira`
400
Kraqevo
2010
CIP −Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41
1
KRAGUJEVI],Tawa 1946
Motel za zbogom / Tawa Kragujevi}. – Kraqevo
: Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani”, 2010
(Kraqevo : Anagraf). – 131 str. ; 20 cm. – (Edicija
Poveqa) (Biblioteka Poezija, danas ; kw. 71)
Tira` 400. – O pesnikiwi: str. 127 – 128.
ISBN 978 86-81355 14 5
COBISS. .SR–ID 177825804
Download

Motel za zbogom