B r o j 6 / J u l 2 0 1 4 . / B e s p l a t a n p r i m e r a k / w w w. p r i v r e d n i z u r n a l . c o m
OBRENOVAC
Obnova
tek predstoji
Broj 6
Jul 2014.
Piše: Bratislav Pejović
Manje buke,
više posla
I
dalje se lome koplja oko novog Zakona o radu,
koji tek što nije ugledao svetlo dana. Primedbe
imaju i poslodavci i sindikati. Sindikalci su digli
popriličnu larmu, poslodavci ne daju na sebe a ni
vlada nije imuna na povišene tonove. Sve u svemu,
uobičajena slika kada su u pitanju ovako važne
stvari, poput predloga novog zakona, koji sistemski treba da reši sve rupe iz kojih je do sada duvalo,
što se, u krajnjoj liniji, ogledalo i na zarade onih koji
imaju sreću da rade.
Prašinu su podigli svi – i političari i stručnjaci i naši
i stranci. I dok vlada, očekivano, kaže da je zakon u
redu, dotle opozicija iz svih oružja puca po njemu
u horu sa sindikalcima. Ovih dana su se povodom
toga javili i predstavnici krupnog kapitala u Srbiji.
Tačnije, predsednik MK grupe Miodrag Kostić. On
je izjavio da novi Zakon sigurno neće ispuniti sto
odsto ni želje poslodavaca ni sindikata, ali da je
siguran da će biti mnogo bolji nego prethodni i još
je dodao na Samitu 100 biznis lidera jugoistočne
Evrope, da će svojom fleksibilnošću, novi zakon
omogućiti da lakše primaju nove ljude. Doduše,
još se vode ogorčeni dijalozi oko toga koliko će se
lako radnici otpuštati. Samo u poslenjih par godina, posao je izgubilo par stotina hiljada ljudi.
Naravno, svako o tome ima svoje mišljenje i svoj
interes. I to je u redu. Nije u redu, međutim, koristiti
baš svaki paragraf za međustranačke i političke
obračune, pogotovu što je reč o materiji koja je
važna kako za funkcionisanje privrede tako i za
preživljavanje celih porodica. Ovde je, dakle, ipak
reč o nečem važnijem od fotelja i kabineta. Manje
tenzije, tvrdoglavosti i nadmenosti treba da bude
sa obe strane. Tim pre što niko nije potpuno zadovoljan, ali ni sasvim nezadovoljan. U svim ovim
povicima najviše je politike a premalo razuma. A to
je ono što nam treba ovih dana. I posao.
Da podsetimo, ministri odlaze, privreda i dalje stoji,
mala i srednja preduzeća su na izdisaju, treba popraviti poplavljeno... a zima je blizu. Tada skoro niko
ne radi, a kad se ne radi ne dobija se ni plata. U tom
slučaju, zakoni nisu ama baš ni od kakve vajde...
4 Privredni žurnal
6
Obnova tek predstoji
Obrenovac
Izdaje
Terminal Systems d.o.o.
Novi Beograd, Agostina Neta 48
Direktor
Miodrag Jevremović
Glavni i odgovorni urednik
Vlada Jurišić
Urednik
Bratislav Pejović
Likovno i grafičko uređenje
Vladimir Piacun
Marketing
Snežana Tomičić
Prevod na engleski
Gorson Centar stranih jezika
Štampa
Knjiga Komerc
Štamparija Demetra
Adresa redakcije
Zemun, Kapetana Radića Petrovića 32
E-mail:[email protected]
Tel-Fax: +381 11 260 35 35
Besplatno izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Народна библиотека Србије, Београд
33
PRIVREDNI žurnal / glavni i odgovorni urednik Vlada Jurišić.
- 2013, br. 4 (dec.) - (Beograd : Demetra). - 30 cm
Tri puta godišnje
ISSN 2334-6760 = Privredni žurnal
COBISS.SR-ID 195452428
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
30
6
10
16
20
24
30
32
42
Sadržaj
Obnova tek predstoji
Obrenovac
Grad u koji se vraćaju
Privredna razglednica: Tutin
Ko otvori fabriku, taj je narodni heroj
Мr. Medžid Fakić, fabrika nameštaja Elan MMS
Dallas
nameštaj
Pravci izmena
Zakona o radu
Ne odustajemo od promena
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković
Nećemo prodavati firme u bescenje
Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog
Odbora za privredu
35
36
39
40
pornost i stručnost vode na vrh
U
Predrag Ćurčić, kompanija Visan
Ne odustajemo od promena
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković
enadžeri pomažu
M
put Srbije u EU
E Morava stala na noge
T
Marija Stevanović, direktorka TE Morava
eforme, ali u korist svih
R
Unija poslodavaca Srbije
zbiljni zakoni, prvi korak ka izlasku iz krize
O
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca
42
45
46
48
50
54
56
58
62
64
66
pornost i stručnost vode na vrh
U
Predrag Ćurčić, kompanija Visan
acionalni savet
N
za upravljanje otpadom
olji dani za beogradske pijace
B
Saša Rokvić, zamenik generalnog direktora
JKP Gradske pijace
BRABO
krovni prozori
ez čekanja na šalterima
B
Dejan Jorganović - Fakultet Tehničkih Nauka
Domaća pamet sprečava požare
Miroslav Kovačević, Akvastatin
ecikliramo samo 10 odsto bačenog ulja
R
Kompanija Ekosekund
istem upravljanja zaštitom
S
životne sredine - EMS (ISO 14001)
kijališta Srbije
S
Kopaonik, Zlatibor, Stara planina
Prosmart
pecijalistička radiološka
S
ordinacija Dr Trkuljić
Privredni žurnal 5
Obnova tek
predstoji
Kojom god obrenovačkom ulicom da
prođete, videćete prozore i vrata ostavljene
otvorene da se zidovi suše. Ponegde stoje
građevinske skele a tamo gde su ruševine,
ulica je sablasno pusta. Ljudi zabrinuto
vrte glavama gledajući u nebo kad ih pitate
hoće li im se prostorije osušiti do početka
grejne sezone
6 Privredni žurnal
U
Obrenovcu se, na prvi pogled,
život lagano vraća posle katastrofalnih poplava. U centru
grada ljudi žive kao i svuda.
Ko na sladoled i kafu u bašti kafića, ko u
šetnju ili vožnju biciklom, ko u bakaluk sa
cegerom koji je iz kupovine u neka druga
vremena vraćan kući prepun zeleniša i
voća a sada, ima tek za današnji ručak.
Ipak, većina ljudi nije smrknuta, barem
ne u očekivanoj meri, s obzirom na sve
okolnosti. Znaju šta ih je pogodilo, znaju
da im nema druge do da se izbore. Ovo je
leto varljivo a zime se ubrzale.
Kojom god obrenovačkom ulicom da
prođete, videćete otvorene prozore i vrata da
se zidovi suše. Ponegde stoje građevinske
skele a tamo gde su ruševine, nema nikog.
Tu je ulica sablasno pusta. Vreme nikako
da se ustali, dva dana sunca, tri dana vetra i
kiše. Ljudi zabrinuto vrte glavama gledajući
u nebo kad ih pitate hoće li im se prostorije
osušiti do grejne sezone.
Ako se i osuši, ne znam hoće li uspeti
da se izvetri do kraja godine - kaže jedan
Obrenovčanin kopajući po bašti u svom
nevelikom dvorištu.
poptuno odbojnu atmosferu čekaonice iz
koje nema izlaska.
Na sredini glavnog hodnika bio je šalter
za informacije, od koga su sada ostali samo
betonski stubići i zadnji deo zida. Sve ostalo
je odnela voda. Reka je očerupala i ostale
kancelarije pa sada činovnici moraju da sede
u hodniku i tu rade svoje posao sa strankama.
Ljudi dolaze, traže informacije, savete...
Mnogi i nisu sigurni ni šta bi da traže ni šta
im treba od dokumenata... Uglavnom se
žale na rad komisije: kod komšije su bili,
kod mene nisu... U kuću ne mogu da uđem
a procenili da se tu može živeti... Svakom
je njegova muka najteža. Opštinari kažu
da čine sve da pomognu, ali uvek će biti
nezadovoljnih. Najteže je onima kojima
su stradale i kuće i radnje: niti imaju gde
da žive, niti od čega da žive...
Bez sna po 50 sati
Tokom poplave i ovde su zaposleni
dežurali. U kancelarijama su proveli i po
50 sati. Spasavali dokumentaciju, računare,
arhivu...
Kancelarije u hodniku
U kafiću u centru sedi desetak ljudi a
pored je mala piljarnica. Vrata su i tu otvorena a mirišljave breskve, lubenice, salate,
kupus, paprika, praziluk, prelivaju se u svim
bojama na tri ručno pravljene tezge. Prosto
mami prolaznike.
Ne kupuje se mnogo, ali ide – kaže prodavac – otvorio sam ponovo nedavno,
moramo sada za hranu da imamo potvrde
da smo uradili dezinfekciju, dezinsekciju,
deratizaciju, da je roba ispravna i čista, da
nije sa poplavljenog područja...
U celom gradu je još vidljiv nivo do
koga je voda nadošla. Ostavila je iza sebe
tamne površine na zidovima. Tako je i u
prostorijama opštine. Mutna voda je ostavila izgled zidova kao da su delom ofarbani
masnom farbom koja je nekad od ionako
bezličnih zidova javnih zgrada pravila
Privredni žurnal 7
Bilo je sablasno, užasno... nema svetla,
voda nadolazi bez mnogo buke... nosi kontejnere, džipove... vodena struja je toliko
jaka da je okretala čamce na raskrsnicama,
jedino oni sa motorima su mogli da se
izbore sa stihijom – priča zaposlena koja
je dežurala tih dana.
Napolju, kojih stotinak metara dalje,
četvorica radnika iz Obilića leškari na travi
čekajući kamion da pokupi krš, mulj i ko
zna šta još što je voda izbacila. Ostaće u
Obrenovcu celu nedelju.
Imamo još 460 ovakvih šahtova da
očistimo i sve ono što je i gde god je kanalizacija napravila problem. Nije prijatan
posao, ali, šta ćemo, treba pomoći ljudima
– kaže šef smene i naređuje radnicima da
se vrate na posao.
I dok na ulicama stvari polako dolaze u
red, dotle u kućama i stanovima mnogi ne
znaju šta će. U opštini kažu da je pomoć
koja stiže nedovoljna, problem je i sa malo
hrane... Kako to ume da bude, neki i tada
gledaju kako da se okoriste situacijom,
pa je pomoć uzimao kako ko stigne, kažu
nam u opštini.
Ceo grad se hranio od Crvenog krsta,
čak i oni koji žive na višim spratovima,
do kojih voda nije stigla. Ima ih, koji
se na sledovanje vraćaju po više puta.
Zato su uveli potvrde za pomoć samo
najugroženijima za po tri dana. Na spisku
je 6.000 ljudi – objašnjavaju u opštini.
A novčana pomoć, to već zavisi od
8 Privredni žurnal
države, dodaju opštinari, svi čekaju na
zakon koji će to i omogućiti.
Avetinjsko naselje
Obrenovac, za razliku od mnogih drugih sredina te veličine, pa i većih, solidno
živi. Državne firme, privatnici, Barič,
elektrana... manje više radi se ali, većina
ovde ipak nema novca da popravi štetu,
jer šteta nije mala a plate su jedva da se
preživi. A i to ne svima.
Smiljka i Dušan Arsenović su penzioneri koji žive na početku u naselja Braće
Jugović. Koje je najviše stradalo. Tu je voda
narasla i po pet metara a nekoliko desetina
metara dalje, bila je i celih osam metara.
Čekali smo pomoć na terasi. Tek su
nam Rusi pomogli kad su došli u svojim motornim čamcima. Sve se tako brzo
desilo... – kaže gospođa Smiljka i dodaje
da taj užas nikad neće da zaboravi.
Oni su kuću izgradili kasnih sedamdesetih. Dušan je preko firme radio nekoliko
godina u inostranstvu, bio je s građevincima
u tadašnjem SSSR i gradio u Nemačkoj
a Smiljka je radila u nekoliko firmi. S
njima živi i sin koji svakodnevno putuje
na posao u Beograd. Kuću su podigli krajem sedamdesetih. Znalački. Odolela je
naletima podivljale reke koja je na nju
bacala automobile, kontejnere, debla...
Ograda je stradala, slomljena je a i izolacija koju sam stavio pre nekog vremena,
sa celog zida je odnela reka. Najgore je
bilo kad je prsla kanalizacija. Sve je to
tako nazaustavljivo izletelo pod pritiskom. Uspeo sam da spasim samo nešto
lakog nameštaja, jer niko nam nije odmah
kazao šta će da bude pa nismo reagovali
kako treba... Šta ćemo sad – ne znamo.
Komisija je procenila da nismo ugroženi,
niko ne pominje hoće li biti neke pomoći.
U iščekivanju smo – dodaje Dušan.
U naselju se i dalje oseća na kanalizaciju.
Uličice izgledaju kao iz nekog horor filma.
Vetar raznosi prašinu, kese, papir, kotrlja
prazne limenke i donosi vonj, psi lutalice
keze očnjake, razrušene kuće, bez vrata,
krova, temelja... Tek tu i tamo pojave se
deca koja se skrivaju po ruševinama. Što
ste dalje od glavne ulice, to više zaudara.
Ko se nije ovde snašao drugačije, spava
u kontejnerima. Nekima pomoć posebno
stiže. Ima donatora koji žele baš određenim
porodicama da pomognu. Tamo je 126 kuća
i 600 ljudi.
Sami obnavljaju kuće
U celom Obrenovcu, kažu, samo groblje
nije potopljeno i naselje pored njega. Na
uzvišici. U centru je, za razliku od opustelih
naselja u predgrađu i dalje živahno i radno.
Ispred jedne velike stare kuće u centru,
vlasnik stana malteriše prozor. Izneo kolica,
malter, meri, maže, uglavljuje... Tu stanuju
Kristijana i Zijad Alić. Ona je penzionerka,
on radi šta ima i kad ima. Ako ima.
Žive u prizemlju u kući koja je nekad
bila opštinsko vlasništvo. Njeno održavanje
se teško isplati, iako je to solidna predratna
građa. Godine potpomognute nemaštinom
učinile su svoje. Zgrada je, kaže gospođa
Kristijana izgrađena 1900 – 1910 godine,
dok nam pokazuje do koje je visine stigla
voda.
Plašim se da se ne sruši posle svega
ovoga – kaže ona.
Na pojedinim mestima zidovi su popucali i malo se nakrivili, ponegde su izbijeni malter i delići cigala, pa sve stoji tako
okrnjeno i šuplje kao požuteli zubi iz kojih
su poispadale plombe. Ziajd je zasukao
rukave. Ne čeka pomoć, sam radi.
Šta ću. Nemam gde. Ovo je sve što
smo stekli. Ušli smo u kredit nekih 20.000
dinara, više od toga nismo smeli, toliko
možemo. Spolja ću još i nekako da uradim,
ali unutra... – kaže Zijad.
A unutra još miriše na vlagu. Sve stvari
koje su preživele potop smeštene su u jednu
prostoriju. Ponešto je napolju, suši se na
suncu. U prostorije pocrnelih zidova ne
ulazi dovoljno svetlosti. Uprkos velikim
prozorima sve izgleda još mračnije. Teška
memla ne daje vazduhu da se pomeri a
nabrekli zidovi kao da nikad nisu ni bili
ravni. Ni Alići više ne pamte kako su zidovi
izgledali pre poplave.
Te dane će cele generacije pamtiti kao
biblijske: pre i posle potopa, koji je za mnoge
na momente izgledao kao poslednje što će
videti. I povratak života u grad i momenat
kada je cela zemlja postala „svi za jednog“.
A šta je sa sobom voda odnela, šta je
donela, šta će od svega ostati i šta smo svi
ukupno u celoj ovoj nesreći naučili, to će
se tek pokazati.
B. Pejović
Privredni žurnal 9
PRIVREDNA RAZGLEDNICA: TUTIN
Grad u koji
se vraćaju
Od zaboravljene sandžačke varošice van
svih važnih puteva, Tutin postaje gradić
koji raste. Ovde se gradi, investira, firme
koje godinama uspešno posluju i dalje
predstavljaju privredni zamajac kraja a
čelnici opštine, čija je želja da ovo mesto
bude vodeće po brzini razvoja, dalji
napredak prepuštaju mladima
10 Privredni žurnal
I
ako spada u red nerazvijenih opština,
Tutin polako postaje mesto koje se budi.
Nekadašnja raskrsnica karavanskih
staza od Mletaka do Male Azije, danas
varošica van glavnih puteva do koje vode
krivudave, mahom loše zakrpljene saobraćajnice, do nedavno je bila zaboravljena
naseobina iz koje se često odlazilo a u
koju nije dolazio niko. Sadašnja lokalna
vlast, odlučila je da privuče određeni kapital, mahom svojih sugrađana koji žive
u inostranstvu.
Kraj poznat po
zelenom blagu
Opština Tutin ima, prema poslednjim dostupnim podacima nešto
više od 36.000 stanovnika od
čega sama varošica ima nešto manje od 16.000. Skoro nagli porast
stanovnika posledica je pre svega
dolaska seoskog stanovništva u
grad ali i povratnika iz inostranstva i nešto dolazaka iz drugih
sredina. Opština se nalazi u
planinskom kraju, gde je prosečna nadmorska visina preko 1.000
metara. Svega 15 kvadratnih
kilometara je ispod 800 metara
nadmorske visine i to u dolini
Sebečevske reke i Ibra. Nalazi se
na granici sa Crnom Gorom i u blizini Kosova i Metohije a 94 odsto
stanovnika čine Bošnjaci. Ovaj
kraj je poznat po dobrom mleku,
siru, kvalitetnom junećem mesu i
jagnjetini kao i drvno prerađivačkoj industriji. Teritorija opštine je
najbogatija šumom u Srbiji.
Tutin:
Opština
s najviše
mladih u
Srbiji
Prva stvar koju ugledate u Tutinu
je plato na gradskom trgu koji je za
tako mali gradić ogromnih dimenzija,
pa prosto izgleda prazno. Svuda se
gradi – privatne kuće, ugostiteljski i
trgovinski objekti, koji čine neobičnu
mešavinu starih kuća orijentalnog tipa
koje se kočoperno baškare u senci novih, vitkih i visokih zgrada od stakla i
betona i ostataka arhitektonskog socrealizma. Na trgu je prepodne živahno,
bez obzira na post, jer je to je vreme
i kada mnogi Tutinci odlaze na kafu,
da se vide s prijateljima ili obave neki
sitan posao u gradu.
Stanovništvo rado priča sa strancima a konobari i trgovci su ljubazni i
predusretljivi. Tutinski trg je zapravo
popločana pešačka zona okružena zgradama. Tu je nekoliko popularnih kafića,
par prodavnica, televizija, pod-zemna
garaža, fontana, opština...
Mirfat Tahirović: Dijaspora, naša
najveća fabrika
Dijaspora - najveća fabrika
Po rečima Mirfata Tahirovića, pomoćnika predsednika opštine, prošle godine
su napravili obrazac za bolje poslovanje s
ciljem da, kako kažu, budu po brzini razvoja
vodeći u regionu.
Urađena je sva planska dokumentacija
od prostornog plana do planova detaljne
regulacije.
Drugi značajan faktor su mladi i stručni
kadrovi spremni da se uhvate u koštac sa
najvećim izazovima prilikom izrade strateških projekata za Opštinu Tutin, što su i
pokazali radom na projektu ‘’Tutin, grad
budućnosti’’.
Treća stvar koja čini ovaj obrazac je,
po rečima Tahirovića - dijaspora. O tome
govore i građani. Ovde skoro da nema
porodice koja nema nekog u inostranstvu.
Lokalna samouprava je zato odlučila da
pozove svoju dijasporu, ali i sve druge, koji
bi da ulažu u Tutin. Tako je za kratko vreme
Tutin počeo da se brzo gradi a i da se pokreće
sve veći broj preduzeća. Zahvaljujući tome
za nešto manje od dve decenije opština je
udvostručila broj stanovnika, pa ovde sada
Privredni žurnal 11
Tutin: Svakodnevne scene u centru grada
dolaze i ljudi iz Crne Gore da „pečalbare“.
Mi ovde imamo običaj da kažemo da
je dijaspora naša najveća fabrika. Skoro
da nemate porodice koja nekog nema u
inostranstvu. Stalno ih pozivamo na investiranje. Prošle godine smo organizovali
kongrese Tutinske di-jaspore u Tutinu a
posjetili smo naše ljude Berlinu, Majncu,
Beču, Sarajevu, tom prilikom smo otvorili
privredno predstavništvo Opštine Tutin u
Berlinu... gde smo prezentovali naše
planove za razvoj i investiranje. Ove godine
ponovo planiramo Berlin. Zbog ovakvog
funkcionisanja i stepena razvoja Opština
Tutin je na međunardnom sajmu ‘’Uposlimo Srbiju’’ nedavno održanom u Vrnjačkoj
Banji proglašena za najpovoljniju Opštinu
za ulaganje u jugoistočnoj Evropi, za šta
je i dobila priznanje – kaže Tahirović.
Ipak, trenutno je na nekim građevinama
zastoj zbog toga što su, kažu Tutinci, odjednom svi krenuli da grade velike kuće, mnoge
za izdavanje, pa sada vide da je možda bilo
rentabilnije da pokreću firme i preduzeća.
Sada moraju da sačekaju neki malo bolji
trenutak da nastave izgradnju ili pokrenu
neki posao. Nezaposlenost je veliki problem
i ovde su mnogi ostali bez posla kao i u celoj
Srbiji. Uglavnom se živi, kažu, zahvaljujući
članovima porodice ili rođacima koji rade
u inostranstvu. Određeni broj ljudi ipak
uspe da nađe posao, pre svega zahvaljujući
međunarodnim donatorskim programima
i programima Nacionalne službe za zapošljavanje a izvestan broj Tu-tinaca hrabro
odlučuje da se okrene preduzetništvu.
Industrijska zona kao iz
budućnosti
Posebnu priču o ovom kraju i ovim
ljudima daje nekoliko firmi među kojima
su najpoznatije mlekara Zornić, koja svoje proizvode prodaje u celoj Srbiji i dve
poznate fabrike nameštaja Dalas i Elan,
koje čak i posluju jedna preko puta druge
Okolina grada ima odlične uslove za razne vidove turizma, lov, planinarenje
12 Privredni žurnal
Mladim inženjerima najvažniji projekti
Predsednik udruženja inžinjera i tehničara u Tutinu Anes Dupljak i njegov tim
sastavljen od mladih stručnjaka, spadaju u one snage na koje opština računa i
danas i u budućnosti. Oni su uradili ilustracije za knjigu Tutin grad budućnosti
u kojoj su prikazani izvodi iz Strategije razvoja Opštine Tutin.
Mi smo u dogovoru sa predsednikom i pomoćnikom opštine uradili knjigu
projekata koja predstavlja vizuelan prikaz izvoda iz strategije razvoja opštine
do 2020. Nama je ujedno to bila izuzetna čast da kao mladim ljudima naš prvi
radni zadatak bude jedan ovako značajan dokument. Trenutno smo angažovani kao pomoć projektnom birou koji je formiran u okviru lokalne samouprave i
direkcije za urbanizam i izgradnju i odazivamo se tom pozivu koliko je u našoj
moći. Svakako da ćemo u budućnosti znati da cenimo dobru volju čelnika lokane samouprave – kaže Anes Dupljak za Privredni žurnal.
i iako su konkurencija, jedna drugoj ne
smetaju da dobro posluju a tržište je očito
dovoljno veliko za obe. Možda je ovo još
jedan obrazac koji bi trebalo otpratiti i u
drugim delovima zemlje. Te dve fabrike
uz još nekoliko većih i manjih firmi nalaze se u staroj industrijskoj zoni, oko koje
se grad već odavno širi u svim pravcima
usled građevinske ekspanzije. Zato opština
planira još dvije lokacije za industrijske
zone, jednu manju na periferiji grada i drugu
veću u Ljeskovi nedaleko od koridora 11
na površini od 15 hektara.
To je zajednički projekat Srbije i Turske,
koji se ponovo aktuelizuje sa ponovnim
otopljavanjem odnosa između naše dve
zemlje. Plan predviđa kancelarije, industrijske i stambene objekte, prodavnice,
vrtiće, parkove, škole... Za svaku lokaciju
postoji izdata građevinska dozvola tako da
će investitori dobiti odmah sve što treba
od dokumentacije – objašnjava Tahirović.
Ekspanzija gradnje i loši
putevi
Veliki problem ovde predstavlja putna
infrastruktura. Saobraćajnice i trotoari
Privredni žurnal 13
Etno turizam je jedna od mogućnosti za razvoj
nisu uvek sređeni ni u samom gradu, jer
ima delova Tutina gde su građani i đaci
primorani da hodaju kolovozom zato što
trotoara jednostavno – nema. Takva je
situacija, kako nam objašnjavaju, delom
i zbog nagle izgradnje u gradu i okolini.
Država je, kaže Thirović, obećala da će
da sredi problem puteva a građani se
nadaju da će i opština da reši problem
gradskih saobraćajnica. Lokalne vlasti
velike i realne nade polažu u obnovljive
izvore energije. Prva vetrenjača u Srbiji
je izgrađena upravo ovde.
Trenutno imamo lokacije za sedam
14 Privredni žurnal
vetroparkova snage od oko 80 megavati
ali i tu imamo problem sa zasta-relom
mrežom EPS-a, koja ne može da odmah primi i rasporedi toliku količinu
energije. Nije zanemarljiva i činjeni-ca
da imamo veliki broj sunčanih dana postoji i nekoliko primamljivih lokacija za
proizvodnju solarne energije, tako da uz
hidropotencijale, možemo zaokružiti vrlo
zanimljivu ponudu eventualnim investitorima – objašnjava Tahirović.
U medijima se mogla naći informacija
da italijanska kompanija želi da napravi
hidrocentralu na Ibru. Tahiro-vić podseća
da su Italijani želeli da naprave jednu
veliku centralu, međutim, na kraju je ceo
plan promenjen, sada će umesto te da
izgrade pet malih hidrocentrala.
Što se ostalog tiče, mi već sada imamo
64 lokacije za mini hidrocentrale i potpisane ugovore za 22 – kaže on.
Ono što je možda bilo nezamislivo
za ovaj gradić na jugozapadu Srbije je
razvijeni turizam a danas ni to ne izgleda
nemoguće, tim pre što je turizam jedna od
privrednih grana na koju se ovde računa
vrlo ozbiljno. Ovde su dobri uslovi za
paraglajding, duge šetnje u skoro neta-
knutoj prirodi, planinski vazduh i kvalitetna hrana pa se u velikom broju podižu
hoteli, moteli, kafići, restorani od kojih
je najatraktivniji ekskluzivni objekat sa
bazenom na krovu i pogledom na okolinu,
čija je izgradnja u toku.
Lov, skijanje, kongresi...
Na teritorijni opštine Tutin je i najviši
vrh Srbije koji se zove Pogled, na Mokroj gori. Opština razmatra mogućnost
da investitori ulože tu na tom vrhu u
jedan zimski-lovni-zdravstveni centar a
kako je u podnožju Mokre gore jezero
Gazivode, razmišlja se o spoju letnjeg
i zimskog centra. Drugi potencijal je
Đerekarski Homar koji je delimično
infrastrukturno opremljen a pogodan
je za zimske sportove i rehabilitaciju.
Treći je obnavljanje sred-njevekovnog
grada Gluhavica u čijem centru se nalazi
jedna kongresna dvorana sa pratećim
objektima... No, ono što je trenutno i
najizglednije je otvaranje hipodroma,
kao logičan nastavak tradicije konjarstva
po kojem je poz-nat ovaj deo zemlje.
U celom ovom kraju ljubav prema
konjičkim sportovima i odgajanje konja
je tradicija od davnina. Na pešter-skoj
visoravni bude i po pedesetak vašara
godišnje kada se održavaju konjske trke.
Mi smo prvi put tek prošle godine dobili
turističku organizaciju, koja će brinuti
o sadržajima tog tipa. Prošle godine
smo pravili rafting na Ibru sa pravim
splavovima od balvana, kao onim koji je
napravio Robinzon Kruso i bilo je zaista
zabavno a imamo i džipijadu i Pešterskli
maraton – kaže Tahirović.
U turističke potencijale tutinske
opštine, koji nisu mali, spada i veliki
broj verskih objekata, džamija i crkava
iz srednjeg veka zatim pećine, jezero
Gazivode.
Državne oranice neobrađene
Poljoprivreda, ali pre svega stočarstvo
su još uvek glavne privredne grane ovog
celog kraja. Tutin se nalazi na visini, ima
dosta pašnjaka, vode i obradive zemlje.
Odavde se vadi čuveni pešterski treset,
koji je decenijama tražena roba u regionu. Zemlja je, kažu ovde, čista. Retko
se koriste veštačka đubriva, uveravaju
nas ratari.
Dobri uslovi za poljoprivredu: Nihat
Holić
Uslovi su skromni, ali od stočarstva
i ratarstva može da se živi - kaže Nihat
Holić, načelnik za privredu i lokalni
ekonomski razvoj.
Polazeći upravo od činjenice upravo
da postoje velike površine poljoprivrednog zemljišta postoji veliki potenci-jal
za uzgoj većeg broja krupne i sitne stoke
pa i izvoza mesa i mesnih prerađevina.
Ima dosta pčelara koji proizvode možda
i najkvalitetniji med kod nas - kaže Holić
i dodaje da su ovde dobri uslovi za stočarstvo - dobar vazduh, trava, voda... Ovaj
kraj je poznat i po velikom broju lekovitog
bilja i jestivih pečuraka, pre svega po kvalitetnim vrganjima i lisičarkama, tako da
bi organizovanom proizvodnjom mogli
poboljšati prihode – navodi Holić.
Ovde ima dosta zemlje koja je u državnom vlasništvu a koja nije obrađena. Niko
je čak i ne pod zakup ne uz-ima, tako da je
i to jedan od segmenata na koji mogu da
računaju eventualni investitori. B. Pejović
fotografije: Knjiga Tutin grad budućnosti,
Turistička organizacija Tutina i Opština Tutin
Privredni žurnal 15
Мr. Medžid Fakić:
Na strani sam
Zakona o zaštiti
potrošača. Ali,
gde je zakon
za zaštitu
proizvođača?
Ko otvori
fabriku, taj je
narodni heroj
Ušli smo u kapitalizam, ali nemamo svi od
toga koristi. Moraju da postoje oba smera:
da je dobro državi ali i preduzetniku,
kaže mr Medžid Fakić, jedan od vlasnika
fabrike Elan MMS i jedan od najuspešnijih
tutinskih privrednika
16 Privredni žurnal
F
abrika nameštaja Elan MMS iz
Tutina, već dvadesetak godina
posluje sa zavidnim rezultatima,
obzirom na sve okolnosti u kojima privređuju srpska preduzeća. Elan
spada u red najvećih fabrika tapaciranog
nameštaja kod nas sa svojim sopstvenim
prostorom na više od 5.500 kvadrata
zatvorenog prostora. Kako kažu, ponosni
Štand Elana na jednom od ranijih
sajmova u Beogradu
su na vrhunsku liniju svog tapaciranog
nameštaja čijom izradom je postavila nove standarde u domaćoj industriji
nameštaja koje odlikuje skladan spoj
kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom
prilagođenim svetskim trendovima. Za
svoj rad dobili su više priznanja u zemlji i inostranstvu. Firmu je pokrenuo
magistar slikarstva Medžid Fakić sa
braćom. Elan MMS iz Tutina bavi se
proizvodnjom tapaciranog nameštaja
a njihovi proizvodi mogu se, osim u
Srbiji, naći i u prodavnicama nameštaja
u regionu pa i u pojedinim evropskim
salonima nameštaja.
Gde sve izvozite?
- Izvozimo u Austriju, Crnu Goru,
Makedoniju, Nemačku, Belorusiju. Od
Belorusa smo, doduše, nedavno odustali
jer to što oni traže od dokumentacije
je otprilike debljine romana Rat i mir.
A i naša roba je kabasta, nije za neke
duge transporte, pa bude tu i oštećenja.
Moram da napomenem, naša poslovna
filozofija od samog nastanka firme je
da nema pozajmica i da kompletan uvoz
pokrivamo iz našeg izvoza.
Kako uspevate u tome?
- Izuzetno teško. Za proizvod koristim i po 205 raznih artikala, od toga 80
odsto moram da uvezem. Jeftinije mi je
da uvezem dasku iz Republike Srpske
nego da je kupim ovde. U celoj državi
imamo samo jednu fabriku lesonita a za
mebl štof nijednu. Neko se dosetio pa
je napravio fabriku iverice a ja ne mogu
da kupim direktno od proizvođača, već
samo preko dilera, što povećava cenu
proizvodnje. Tu su i inspekcije koje
traže evropske standarde i sve što još uz
to ide. Kada u tim uslovima napravite
vrhunski nameštaj to je za svako moguće
priznanje.
Onda da se upitamo ko uopšte otvara fabrike ovde. A otvara ih...
- Danas fabriku otvara samo onaj ko je
dobio za svakog radnika po 10.000 evra.
Zar nije bilo bolje prvo prazgovarati sa
domaćim proizvođačima, načiniti im neki
ustupak, stimulaciju a neka im se i da
neka obaveza. Ne kažem ja da nam treba
poklanjati. Mi nemamo gde da odemo,
sve ostaje tu.
Šta onda valja činiti?
- Gledajte, ja sam neka vrsta narodnog
heroja a da to malo ko vidi. Narodni
heroj je danas onaj ko zaposli barem
deset ljudi, da im platu, plati sve takse
i obaveze i... preživi. Da se razumemo,
ne kukam. Samo sam svestan toga da
smo ušli u kapitalizam, ali da nemamo
svi koristi od toga. Moraju da postoje
oba smera: da je dobro državi ali i meni.
Ovako kako je sada, ja ne vidim perspektivu, nas samo iscrpljuju. Hajde da
se upitamo zašto da plaćamo isti PDV
ja ovde i onaj tamo u Beogradu?
Zašto ne bi bilo isto?
- Zato što oni tamo imaju infrastrukturu,
dobre puteve, autoput, železnicu, aero-
Privredni žurnal 17
Jedan od proizvoda Fabrike namestaja Elan mms
drom, robu mogu da razvoze i Dunavom,
ne nestaje im struja... A pogledajte kakvi
su putevi ovde, pa stara električna mreža
koja često ispada... Naravo, selektivno je
to nemoguće uraditi, ali, postoje i druge
mogućnosti.
Koje?
- Tutin je nerazvijeno i devastirano
područje i na osnovu toga bi mogli da
dobijemo neku olakšicu. Drugo, nelogično je da smo pogranično područje a
nemamo carinu. Primerice, radimo izvoz
za Crnu Goru i da bih overio sve papire,
ja za pečat moram sa punim kamionom
da odem 100 kilometara pa da se onda
vraćam nazad. To je procedura. A Crna
Gora mi ispred nosa. Ili, naša opština
ima najveći potencijal šuma a iz ne znam
kog razloga, Šumska uprava se nalazi
u Raškoj...
Ima li nelojalne konkurencije u drvnoj industriji?
- U Srbiji ima gomila firmi koje ništa
ne projektuju, ništa ne izmišljaju novo,
nego se samo bave nekom vrstom industrijske špijunaže. On vidi šta ti prodaješ,
iskopira, da drugo ime i prodaje po 10-15
evra nižoj ceni. U tom smislu je nelojalna
18 Privredni žurnal
konkurencija u celoj Srbiji i ne samo u
našoj delatnosti.
I ne postoji nikakav mehanizam koji
bi mogao to da spreči?
- Ne. Ili, recimo, potpuno sam na strani
Zakona o zaštiti potrošača. Ali, gde je zakon
za zaštitu proizvođača. Jedno bez drugog
ne može u normalnim sistemima. Mnogi
zloupotrebljavaju taj zakon. Preplavljeni
smo proizvodima iz Turske, Hrvatske,
Slovenije, Kine i ko zna odakle još. Ajde,
neka vrate neki njihov prozvod...Ne. Zakon
primenjuju samo na domaće. Zato u Tutinu
niko nije otvorio ozbiljnu fabriku već 10
godina. Možda je najveći problem taj što
nemamo klaster, udruženje, ali, ipak mislim
da dolazi neko bolje vreme.
Vas trojica braće ste pokrenuli fabriku. Kako ste se podelili, ko je glavni?
- Nema toga kod nas. Hijerarhija ovde
postoji samo na papiru jer nam to nalažu
zakon, administracija, ali o poslu odlučujemo sva trojica. Ja radim dizajn, stariji brat
je šumarski inženjer, zadužen je za tehnologiju, obradu, mlađi, po struci novinar, za
proizvodnju... Taj sistem ovde funkcioniše
već dvadesetak godina i pokazao se kao
vrlo uspešan. Mi zahvaljujući svemu tome
uspevamo da odolimo svim problemima
i iskušenjima kroz koje prolazi država i
tržište sve ovo vreme.
Pored posla u firmi, stižete da se
bavite i drugim stvarima. Jedan ste
od najagilnijih kuturnih radnika ovde,
pored toga organizujete izložbe, izdali
ste kapitalnu fotomonografiju Tutin
od mahale do šehera koja je stigla i do
dijaspore. Umetnik u vama i dalje živi?
- A zašto ne bi? Školovao sam se za
neke druge stvari i završio sve škole vezane
za slikarstvo i umetnost. Studirao sam u
Skoplju, magistar sam slikarstva, istoričar
umetnosti i arheolog. I sada kad vidite da
Narodni muzej, dakle institucija sa kulturnim blagom od nacionalne važnosti, ne
radi već 10 godina, pa Muzej savremene
umetnosti, u srcu prestonice, Muzej Paje
Jovanovića, legati više ne rade nego, što
rade, to daje tužnu sliku. Ja međutim, nisam
pao u očaj da bih kao neka vrsta modernog
Van Goga sebi od muke odsekao uho, već
sam se okrenuo drugom poslu. I mogu
reći da sam zadovoljan. A i dalje slikam.
U suštini, mi smo skromni ljudi i mislim
da smo dobili i mnogo više nego što smo
se nadali da ćemo dobiti...
B. Pejović
INFORMATION TECHNOLOGY SCHOOL
TEC
ION
H
OL
OGY
INFORM
AT
N
Jedinstvena kombinacija
savremenih studija i realnih
IT projekata
SC
HOOL
VISOKA ŠKOLA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
www.its.edu.rs
offi[email protected]
SREDNJA ŠKOLA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
AT
ION
TEC
H
N
OL
OGY
IN FORM
www.iths.edu.rs
SC
HOOL
offi[email protected]
Jedina škola u kojoj se
umesto svezaka koriste
tablet računari
UPIS JE U TOKU! PRIJAVITE SE NA VREME!
ComTrade Technology Center
Savski nasip, Novi Beograd
za sve informacije oko upisa pozovite
011.2096.777
Privredni žurnal 31
19
Dallas nameštaj
D
allas je osnovan 1990. godine
u Tutinu kao porodična fabrika
za proizvodnju tapaciranog
nameštaja. Po osnivanju firma
je rasla iz dana u dan upošljavajući sve
veći broj radnika. Intenzivan ekonomski,
tehnološki i investicioni razvoj Preduzeća
započeo je 1994. godine izgradnjom
moderne fabrke za proizvodnju tapa-
ciranog nameštaja sa najsavremenijom
opremom i tehnologijom. Uporedo sa
rastom kapaciteta, Preduzeće beleži i
značajan rast zaposlenosti.Tokom dve
decenije duge tradicije i proizvodnog
iskustva, Kompanija “Dallas” stvorila
je prepoznatljiv brend kako na tržištu
Republike Srbije, tako i na tržištima
zemalja u regionu. Danas preduzeće
raspolaže sa oko 75.000 m2 poslovnog
prostora od čega je oko 35.000 m2 proizvodni i skladišni prostor.
***
Danas, kompaniju “Dallas” čine:
fabrika garnitura u koži, fabrika tapaciranog i pločastog nameštaja, kao i
maloprodajni objekti, saloni nameštaja
i robne kuće.
Mreža ostala: Salon
u Novom Sadu
20 Privredni žurnal
Privredni žurnal 21
***
Kompanija ima svoje sušare, savremeni vozni park sa namenskim vozilima
za prevoz nameštaja do kupca i kompletnu servisnu službu.
***
Preduzeće je uspostavilo sistem menadžmenta kvalitetom koji je usaglašen i
sertifikovan prema zahtevima SRPS ISO
9001:2001 i IQNET, čime su se stekli uslovi za izvoz proizvoda. Sa dugogdišnjom
tradicijom u izradi tapaciranog nameštaja,
Kompanija je u svom usponu dobitnik
mnogobrojnih priznanja ne samo na domaćem već i na medjunarodnom planu.
***
Kompanija posluje i postoji na teritoriji tri države, u Srbiji, Crnoj Gori i u
Bosni i Hercegovini.
***
Proizvodnju i usluge Kompanija
obavlja u više fabrika, maloprodajnih
objekata i skladišta koje čine jednu kompaktnu organizacionu celinu:
***
Maloprodajni objekti, robne kuće i
skladišta u svim većim gradovima Srbije,
Crne Gore, BIH sa poslovnim centrima
u Novom Sadu , Sarajevu i Podgorici
U svom intezivnom napredovanju,
Kompanija je razvila sopstvenu maloprodajnu mrežu sa lancem robnih kuća u
svim većim gradovima Srbije, BIH i Crne
Gore i dominira na unutrašnjim tržištu i
postepeno svoje mesto nalazi u Evropi.
Proizvodni program:
Tapacirani nameštaj
Treset
Standardi
Sistem menadžmenta kvalitetom DALLAS je usaglašen i certifikovan prema
zahtevima standarda JUS ISO 9001:2001
Vizija
Strategija “Dallasa” je da se dugoročno
širi na evropskom i prekomorskom tržištu,
koja će osvajati kvalitetom, dizajnom i konkurentnom cenom. Menadžment Kompanije okrenut je budućnosti, zato je “Dallas”
ime koje uliva poverenje i sigurnost, koji
vlastito poslovno dostojanstveno temelji
na zadovoljstvu svoga kupca.
22 Privredni žurnal
Treset sa Peštera
Treset sa Peštera spada u najkvalitetnija prirodna organska i organo-mineralna
đubriva, ne samo u Srbiji i Evropi, već i u Svetu.
***
Ova vrsta treseta je nastala pre više hiljada godina, razlaganjem i taloženjem
biljnih ostataka (mahovina, paprati i delimično trske), u uslovima planinske
klime, na Pešterskoj visoravni, a na nadmorskoj visini od 1150 metara. Zbog
dejstva posebnih prirodnih uslova, kao i specifičnih biljnih materijala iz kojih je
nastao, treset sa Peštera poseduje izvanredne bio-eksploatacione potencijale.
***
Po sastavu slabo mineralizovani Pešterski treset sadrži: 89% organske materije;
2,41% ukupnog azota; 0,18% ukupnog kalijuma; 0,18% ukupnog fosfora i
8,23% ostalih makro, mezo i mikro elemenata.
***
Devičanski treset sa Peštera ima ogroman bio-potencijal i idealnu kiselost ( pH
u nKCl-u = 4,9 ), te je nezamenjiv u tehnologiji zasnivanja i uzgoja borovnice,
visoko-kvalitetnih travnjaka, proizvodnji sadnica i uzgoju četinara i drugih
biljnih kultura, koje zahtevaju nisku kiselost podloge za svoj razvoj.
***
Mešanjem ovog treseta različitog stepena mineralizacije sa različitim
količinama zgorelog ovčijeg stajnjaka, takodje poreklom sa Pešterske
visoravni, sa dolomitom i drugim materijalima, proizvodimo bio-supstrate
posebno za:
- Proizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca, salate, lubenica, dinja,
jagoda i drugog povrća u staklenicima i plastenicima.
- Proizvodnju briketa za uzgoj navedenog povrća, koje se bez pikaranja i
naknadnog rasađivanja direktno koristi u povrtarstkoj proizvodnji, kako u
zatvorenom prostoru, tako i direktno na njivi.
- Proizvodnju sadnog materijala u voćarstvu i vinogradarstvu, posebno za
ožiljavanje, a posebno za pakovanje radi njegove distribucije.
- Proizvodnju pečuraka (šampinjona), prvenstveno kao pokrivka.
- Proizvodnju rasada i sadnog materijala u cvećarstvu, posebno za cvetnice, a
posebno za ukrasno bilje.
- Proizvodnju kontejnera za distribuciju cvetnih lukovica, ruža i drugog sadnog
materijala.
- Kontejnersku proizvodnju svog dendrološkog bilja, sadnjom semena i
ožiljavanjem reznica.
- Podlogu pri sadnji biljaka na rupe ili redove u povrtarstvu, voćarstvu,
vinogradarstvu, cvećarstvu i šumarstvu.
U planu nam je, da nakon oglednih istraživanja, tržištu ponudimo i druge
proizvode proizvedenih na bazi i kvalitetu koji poseduje treset sa Peštera. Tu
prvenstveno mislimo na helatna tečna đubriva, preparate na bazi huminskih
i fulvo kiselina, rolovane tepih staze trava, cveća, povrća i kombinovane tepih
staze, na ukrasne poklon cvetne pakete i drugo.
PANELI - ENTERIJER I EKSTERIJER
VENTILISANE FASADE
INOX MREŽE
PODOVI
OPREMA
SVETILJKE
www.diemme.co.rs
Privredni žurnal 23
Pravci izmena Zakona o radu
Za uspešno regulisanje radnopravne materije mora se, pre
svega, poći od interesa zainteresovanih strana, a ne od
normativnih rešenja za koja se pomenute strane u postupku
donošenja novog Zakona o radu zalažu, a sve to kroz
određenje cilja koji se samim Zakonom želi postići
N
AUTOR:
ALEKSANDAR MARKOVIĆ,
dipl. pravnik s višegodišnjim
iskustvom u svim oblastima radnog
prava, a naročito u graničnim
oblastima s drugim granama prava
ajavljene izmene Zakona o radu izazivaju dosta kontroverzi i različita istupanja zainteresovanih strana u
ovom procesu. Svaki od subjekata u njemu ima svoje
„zahteve”: država, poslovna udruženja, udruženja poslodavaca, zaposleni, međunarodna zajednica – Evropska unija,
MMF i sl. Jednostavno rečeno, svako ima svoj interes, i shodno
osnovnim ekonomskim principima, svaki od ovih subjekata
na tržištu na kome vlada asimetrija informacija, teži tome da
maksimizira svoj interes. S druge strane, svi ovi subjekti imaju
„interes” od radnog odnosa: zaposlenima je on gotovo osnovni
izvor životne egzistencije, poslodavcima izvor profita, država
po tom osnovu ubira porez, Evropska unija želi harmonizaciju
sa svojim zakonodavstvom.
Pravno-ekonomske komponente radnog
odnosa
Za razliku od drugih grana prava, recimo krivičnog, pravno regulisanje radnog odnosa u značajnoj meri je određeno
ekonomskom komponentom, budući da njegovo odgovarajuće
regulisanje (treba da) ima za cilj ne samo obezbeđivanje radnih
prava zaposlenog, već i omogućavanje skladnog funkcionisanja
rada u cilju obavljanja ekonomske aktivnosti privrednog subjekta – poslodavca, kako bi se na konkurentnom tržištu
ostvario profit, iz koga bi se mogli podmiriti interesi
svih navedenih nosilaca interesa (a tu su i koncepcije
društveno odgovornog poslovanja).
Kada je u pitanju ekonomski element radnog
odnosa, u menadžmentu i ekonomskoj teoriji
istaknut je stav da svaki zaposleni (mora da)
stvara tzv. višak vrednosti, odnosno da proizvede
više (pruži veću uslugu) u odnosu na cenu koštanja sopstvene radne snage (zarade). Isto tako,
osnovna je i ekonomska teorija granične vrednosti.
S druge strane, međutim, ne treba izgubiti iz
vida i socijalnu komponentu ovog odnosa, odnosno
činjenicu da obezbeđivanje prava iz radnog odnosa treba
da osigura životnu egzistenciju, da uvaži činjenicu da je zaposleni istovremeno i roditelj, da ima pravo na zaštitu svojih ličnih
podataka. U najkraćem, zarada predstavlja trošak za poslodavca,
a osnovni je izvor egzistencije za zaposlenog.
Ciljevi radnog zakonodavstva
Radno zakonodavstvo je zapravo kompromis zadovoljenja
interesa svih pomenutih zainteresovanih strana. S druge strane,
imajući u vidu predloge za izmenu Zakona o radu, mogu se
„dokučiti” razlozi njegovih izmena: harmonizacija domaćeg
prava s pravom Evropske unije i međunarodnim standardima,
veći stepen zapošljavanja, ukidanje (nepotrebnog) formalizma,
sprečavanje zloupotreba, obezbeđivanje „sigurnosti” radnog
mesta za zaposlene, dosledno poštovanje zakonskih odredaba
iz oblasti radnog odnosa, skladno funkcionisanje rada u cilju
konkurentnosti na tržištu a radi sticanja profita, privlačenje
stranih investicija. Uzroke svih ovih brojnih stavova možda
treba potražiti u pozicijama s kojih pomenuti „nosioci interesa”
nastupaju i različitim iskustvima s kojima se oni svakodnevno
suočavaju (primera radi, sindikati su često suočeni sa situacijama
neisplate zarada, dok se poslodavci, članovi nekih poslovnih
udruženja, s takvim problemom ne suočavaju).
Upravo iz tog razloga smatramo da bi budući Zakon o radu
trebalo da ima određenje sopstvenog cilja, kao što to čini Zakon
o radu Slovenije, u smislu da je cilj Zakona o radu „uključivanje
radnika u proces rada kako bi se omogućilo skladno odvijanje
radnog procesa uzimajući u obzir slobodu rada, dostojanstvo na
radu i zaštitu interesa zaposlenih u radnom odnosu, predupredili
sudski sporovi i unapredili odnosi između poslodavca i zaposlenih, odnosno njihovih predstavnika, a sve u cilju smanjenja
nezaposlenosti i bolje produktivnosti rada”.
Uz eventulna terminološka preciziranja, ovako datom formulacijom mogli bi se pomiriti interesi svih zainteresovanih
strana (imaju li se u vidu dati zahtevi): skladno odvijanje radnog
odnosa u cilju obezbeđenja zaštite prava i interesa zaposlenih,
veća produktivnost koja je u interesu poslodavaca, odnosno većih
iznos poreza koji je u interesu države, a iz kojeg se, dalje, mogu
finansirati programi (aktivne politike) zapošljavanja. Osim toga,
ovako postavljen cilj najvažnijeg zakona u oblasti radnog
zakonodavstva u skladu je i s pravom Evropske unije
koja insistira na saradnji sveta rada i kapitala, a
ne na njihovoj (klasnoj) suprotstavljenosti.
I pravnotehnički je celishodno da jedan
zakon sebi jasno postavi cilj, budući
da je on (pravno) neophodan
u vezi s tumačenjem pojedinih odredaba u pravcu
iznalaženja „prave volje
zakonodavca”.
Ovde treba pomenuti i to da sindikati
do sada nisu iznosili
konkretne predloge za
izmenu Zakona o radu.
Privredni žurnal 25
Konkretni predlozi izmena Zakona o radu
1. Pojam „stranog poslodavca”
Među najavljenim izmenama nalazi se i član 5. st. 2. Zakona
o radu, koji definiše da je poslodavac i „strano pravno lice”.
U praksi se postavlja pitanje šta se podrazumeva pod ovim
pojmom, a samo pitanje nije isključivo terminološke prirode.
Najpre, Zakon o privrednim društvima ne poznaje termin stranog
pravnog lica, jer su i privredna društva sa „stranim” kapitalom
„domaća” pravna lica. Određene specifičnosti razlikovanja,
nadalje, postoje u posebnim propisima (na primer, Zakon o
spoljnotrgovinskom poslovanju). Isto tako, Ustav Republike
Srbije, u smislu člana 84. st. 4, pominje termin stranog lica (što
se i može „očekivati” od Ustava kao najnačelnijeg pravnog
akta), u smislu da su strana pravna lica na tržištu izjednačena s
domaćim licima. Ovde se, međutim, postavlja pitanje u kom su
statusu zaposleni, domaći državljani, u ambasadama i drugim
oblicima delovanja (na primer, strano predstavništvo, iako Zakon
o spoljnotrgovinskom poslovanju definiše primenu propisa nad
ovim subjektom). Zauzimanjem stava o pojmu stranog pravnog
lica kao o poslodavcu, zapravo, određujemo da li će se prema
ovim zaposlenima primenjivati domaće pravo ili pravo matične
zemlje. Zbog postojanja ovih (stranih) subjekata, koji se mogu
pojaviti u ulozi poslodavca, smatramo da Zakon o radu treba da
sadrži i odrednicu „stranog” pravnog lica. Takav stav je u skladu
i s principom međunarodnog privatnog prava, da je u slučaju
spora na relaciji poslodavac-zaposleni merodavno pravo prema
mestu obavljanja rada (lex loci laboris).
2. Isplata dobiti zaposlenima
Poslodavci predlažu ostavljanje mogućnosti da se dobit ostvarena u tekućoj godini ne mora raspodeljivati zaposlenima (po
osnovu učešća u dobiti) u toj poslovnoj godini. Prema članu 14.
Zakona o radu, ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može
se utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj
godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. S druge strane,
Zakon o privrednim društvima propisuje da se odluka o raspodeli
dobiti vrši na godišnjoj skupštini, koja se održava najkasnije šest
meseci od završetka poslovne godine, a za prethodnu godinu. U
ovom zakonu nije regulisano da li se dobit iz prethodne godine
može isplatiti u narednoj godini. S obzirom na to da
je načelno opredeljenje Zakona o
privrednim druš-
26 Privredni žurnal
tvima dispozicija stranaka, treba zauzeti stav da je raspodela dobiti
moguća i u narednoj godini (tu je i maksima privatne svojine da,
u načelu, svako može raspolagati svojom imovinom slobodno),
uz eventualno ograničenje tog perioda, zbog izbegavanja isplate
dobiti zaposlenima.
Ovde postavljamo pitanje da li se učešće u dobiti smatra
radnopravnom ili korporativnom materijom, odnosno da li se
na pravni institut učešća u dobiti poslodavca primenjuje Zakon
o radu (striktni rokovi za isplatu zarade) ili Zakon o privrednim
društvima (ne mora se isplaćivati u poslovnoj godini u kojoj se
ostvaruje), a o drugim praktičnim posledicama ovog razlikovanja
biće reči u nastavku ovog teksta.
3. Diskriminacija
Zbog potrebe usklađivanja s međunarodnim standardima,
takođe se planira da se teret dokazivanja u slučaju postojanja
diskriminacije „prebaci” na poslodavca, a to je u skladu i sa
članom 8. Direktive Evropske unije broj 43/2000 o primeni
principa ravnopravnog tretmana bez obzira na rasno i etničko
poreklo. S razlogom se postavlja pitanje potrebe postojanja
detaljnijih odredaba o diskriminaciji, u situaciji postojanja
posebnog Zakona koji reguliše ovu materiju.
4. Osobe sa invaliditetom
Termin „invalidna lica”, kao u slučaju člana 28. Zakona o
radu koji reguliše način zapošljavanja ovih lica, treba uskladiti s
posebnim Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju
osoba sa invaliditetom. Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, pravno „zanimljiv” jeste član 101. Zakona o radu, koji
propisuje da je zaposlenom invalidu rada poslodavac dužan da
obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
S obzirom na to da je termin „invalid rada” kategorija starog
zakonodavstva, koju novi propisi ne poznaju, postavlja se pitanje da li je poslodavac, po slovu ove odredbe, zaposlenom koji
doživi povredu na radu i doživi invaliditet dužan da obezbedi
radno mesto prema preostaloj radnoj sposobnosti (i sâm termin
„preostala radna sposobnost” zapravo je nepostojeća kategorija,
budući da i međunarodno radno pravo iznosi stav da se i osobe
sa invaliditetom imaju smatrati zaposlenima s punom radnom
sposobnošću u okviru sposobnosti koje poseduju).
5. Obavezni elementi ugovora o radu
Član 33. Zakona o radu (koji sadrži obavezne elemente
ugovora o radu) treba uskladiti s Direktivom Evropske unije
br. 91/533 o obaveznim elementima
ugovora o radu. U ovom članu
najspornija je tačka 10, koja kao
obavezni elemenat ugovora o
radu propisuje i novčani iznos
osnovne zarade. Veliki praktični
problem jeste to što se u slučaju
izmene zarade, a naročito u kolektivima s
velikim brojem zaposlenih, moraju menjati
ugovori o radu za svakog zaposlenog. Rešenje „donosi” član 2 t. (h) Direktive koji kao
obavezan elemenat navodi samo „početni”
iznos osnovne zarade (the initial basic amount).
6. „Čuvanje” ugovora o radu
Na predlog inspekcije rada, a zbog potreba
uočenih u praksi, planira se uvođenje obaveze
poslodavca da ugovore o radu i prijave na obavezno socijalno osiguranje čuva u svojim prostorijama (a ne kod knjigovođe), jer se time inspekciji rada
omogućava da kontroliše „rad na crno”.
7. Rad na određeno vreme
Jedan od najspornijih članova Zakona o radu jeste član
37. koji reguliše rad na određeno vreme. Naime, poslodavci
insistiraju na tome da se ovakav rad s jedne godine produži na
dve ili tri godine, dok se sindikati tome oštro protive. Sa
svoje strane, Direktiva br. 1999/70/EC, koja se zasniva
na Okvirnom sporazumu o radu na određeno vreme zaključenom između sindikata i udruženja poslodavaca na
nivou Evropske unije, zabranjuje diskriminaciju radnika
na određeno vreme, osim ako ne postoje objektivni razlozi,
i propisuje mere sprečavanja zaključenja sukcesivnih ugovora
o radu na određeno vreme (razlozi sukcesivnog zaključenja,
maksimalni broj zaključenja ovih ugovora i najduže trajanje
radnog odnosa na određeno vreme). S druge strane, mnoge zemlje koje su izvršile reformu radnog zakonodavstva, produžile
su trajanje ovakvog rada. Smatramo da bi se kompromis mogao
pronaći u različitom trajanju ovog rada u zavisnosti od prirode
pojedinog posla (primera radi, ako rad na izgradnji određenog
građevinskog objekta traje tri godine, onda bi se u toj situaciji
mogao zaključiti ugovor o radu s takvim trajanjem i sl.). Ovde
ukazujemo i na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od
25. decembra 2012. godine u kome se kaže da: „Ako poslodavac i zaposleni zaključe ugovor o radu na određeno vreme po
isteku roka od jedne godine na istovrsnim (podvukao A. M.)
poslovima, pa zaposleni radi duže od pet radnih dana, stekli su
se uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme”, pa makar to bilo i nakon što je prvobitni ugovor
o radu na određeno vreme otkazan Rešenjem o otkazu ugovora
o radu. Možemo, međutim, postaviti pitanje da li se ovaj stav
Vrhovnog kasacionog suda u praksi može „izigrati” sledećom
pravnom konstrukcijom: ugovor o radu na određeno vreme
na godinu dana, nakon njegovog isteka zaključenje ugovora o
privremenim i povremenim poslovima (kako bi se „ispoštovao”
prekid od 30 radnih dana iz člana 37. st. 2. Zakona o radu), a
nakon toga ponovno zaključenje ugovora o radu na određeno
vreme na godinu dana?
8. „Fleksibilizacija” zapošljavanja
Planira se usklađivanje Zakona o radu s propisima Evropske
unije, u delu koji se odnosi na radni odnos s nepunim radnim
vremenom, s direktivom EU br. 97/81/EZ o Okvirnom sporazumu o radu s nepunim radnim vremenom, u smislu uvođenja
detaljnijeg pravnog okvira za radne odnose s nepunim radnim
vremenom, kao i mogućnost rada u paru, koji predstavlja rad
dva zaposlena na istom radnom mestu uz podelu radnog vremena. U vezi sa ovom fleksibilizacijom radnog odnosa, planira
se preispitivanje i preciziranje odredaba o radu van prostorija
poslodavca – rad kod kuće, u smislu usaglašavanja odredaba
Zakona sa uvođenjem savremenih tehnologija i mogućnošću
rada od kuće, kao i uvođenje mogućnosti da se deo posla može
obaviti kod kuće i da se to vreme računa u radno vreme.
9. Radno vreme, odmori i odsustva
U oblasti radnog vremena, a zbog potreba uočenih u praksi, planira se uvođenje kliznog radnog vremena, premda član
55. Zakona o radu, koji propisuje da se radno vreme utvrđuje
aktom poslodavca, ni sada ga ne sprečava da donese odluku o
„kliznom” radnom vremenu, odnosno radnom vremenu koje
počinje i završava se na različit način za zaposlene kod istog
poslodavca. Osim toga, planira se definisanje smenskog rada, u
skladu sa odgovarajućom direktivom EU, kao i ukidanje istovremenog plaćanja smenskog i noćnog rada (u Narodnoj skupštini
Republike Srbije u toku je procedura za autentično tumačenje
odredaba Zakona o radu o istovremenom plaćanju noćnog i
smenskog rada). Zbog zakonskih nedorečenosti, potrebno je
utvrditi zabranu uvođenja prekovremenog rada za zaposlene
koji rade skraćeno radno vreme.
Direktiva br. 88/2003 o određenim aspektima radnog vremena, propisuje da se preraspodela radnog vremena vrši na
četvoromesečnom nivou, s mogućnošću da se kolektivnim
ugovorom (opštim aktom) utvrdi i duži referentni period, ali ne
duži od godinu dana. Ova direktiva nalaže i obavezu prethodnih
i periodičnih lekarskih pregleda za noćne radnike.
Razmatra se mogućnost usklađivanja s Konvencijom broj
132 Međunarodne organizacije rada, između ostalog i u smislu
da prvi deo godišnjeg odmora traje najmanje dve radne nedelje,
a ne tri, kao u važećem Zakonu.
U vezi sa članom 79. Zakona o radu, odnosno mirovanja
radnog odnosa, potrebno je definisati javnu funkciju ili uputiti
na odgovarajući propis. Sporno je pitanje da li se pravo na mirovanje u slučaju izbora na javnu funkciju odnosi samo na „prvu”
funkciju ili mirovanje traje dokle god je zaposleni na javnoj
funkciji, te su planirane izmene i po ovom pitanju.
10. Zaštita ličnih podataka
U oblasti radnih odnosa planira se usaglašavanje s posebnim propisima i međunarodnim standardima o zaštiti ličnih
podataka. Ovde ukazujemo na Zakon o zaštiti ličnih podataka,
koji, između ostalog, propisuje da se rešenje o otkazu ugovora
o radu na osnovu video-nadzora može dati samo pod određenim uslovima, propisanim ovim Zakonom. Skrećemo pažnju
i na pravno interesantnu mogućnost „pobijanja” upozorenja
„pred otkaz” s merom da će se ugovor o radu otkazati bez
upozorenja ako zaposleni učini istu (istovrsnu) povredu radne
Privredni žurnal 27
obaveze (jedan vid „opomene”). Upravo zbog nemogućnosti
da se zaposleni izjasne na ovo upozorenje, a s obzirom na to da
ovo upozorenje „stoji” u radnom dosjeu zaposlenog (kao lični
podatak), ispravljanjem „netačnih podataka”, na osnovu člana
83. Zakona o radu, zaposleni može dovesti u pitanje „tačnost”
ovog podatka – „opomene”, bilo u postupku pred poslodavcem,
bilo u postupku pred sudom.
11. Zarada
Kada je reč o zaradi, prvo pitanje koje se postavlja odnosi
se na princip jednakog plaćanja za jednak rad. Tačnije rečeno,
u članu 104. st. 3. Zakona o radu, pod radom iste vrednosti
podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni
rad. Potrebno je preciznije definisati ove standarde, a pojedina
poslovna udruženja smatraju da kao kriterijum treba uvesti i
„jednak doprinos na radu”. I ova odredba se u praksi, takođe,
može „izigrati”. Naime, član 24. st. 2. Zakona o radu propisuje
da Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova sadrži,
između ostalog, vrstu posla, ali ne i opis posla, dok ugovor o
radu, prema članu 33. st. 1. tač. 4), sadrži vrstu i opis posla, tako
da poslodavac može u ugovoru o radu, praktično, za istu vrstu
posla (na primer, pravnika), odrediti različit opis poslova (na
primer, da jedan od pravnika obavlja i posao formalnog prijema
podnesaka) i da na osnovu toga propiše različitu zaradu, a sve to
„ne kršeći” odredbu iz člana 104. st. 3. Zakona o radu.
Osim toga, uz navedeni komentar o pravnoj prirodi davanja
na ime učešća u dobiti, potrebno je u Zakonu o radu i izričito
definisati da li je učešće u dobiti sastavni deo zarade (nekonzistentnost pristupa u smislu da li učešće u dobiti iz člana 14. st.
1. potpada pod „druga primanja po osnovu radnog odnosa” iz
člana 104. st. 1). Ovo razlikovanje ima svoje praktične posledice
na poreskom planu, jer se porez na zarade (uključujući i „druga primanja zaposlenog”) plaća po
stopi od 12%, a porez na prihode od kapitala
(u koje spada i „učešće u dobiti”) po stopi od
15%. „Veštom pravn(ičk)om formulacijom”
moguća je poreska evazija (izbegavanje), ali,
kako se ističe u udžbeniku Poreskog prava,
citirajući sudiju Američkog vrhovnog suda,
„Niko nije dužan da svoje poslovanje vodi
na način da bi platio veći porez”.
U predlozima se ističe da osnovna zarada
treba da bude u visini minimalne zarade, kao
odgovor na sporno pitanje u praksi da li se
minimalna zarada isplaćuje u visini minimalne
zarade ili minimalna zarada obuhvata i druga
primanja iz radnog odnosa: naknadu za „minuli
rad”, uvećanja zarade i sl. Osim toga, predlaže se i vezivanje
zarade za standardni radni učinak, odnosno da osnovna zarada
„pripada” samo za standardni radni učinak, što „otvara prostor”
da se uvođenjem visokih normativa za „standardni radni učinak”,
isplaćuje zarada u daleko manjem iznosu od minimalne zarade.
Veći broj poslovnih organizacija ističe stav da se naknada
zarada za vreme odsustva s rada (godišnji odmor i drugo),
isplaćuje u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne
kao sada, prema članu 114. Zakona o radu, u visini prethodnog tromesečnog proseka (što dovodi do situacije da ako je u
prethodna tri meseca isplaćen „regres”, on se uračunava u taj
28 Privredni žurnal
tromesečni prosek, pa „ispada” da se zaposlenom može isplatiti
veća zarada nego da je radio). Takođe, istaknut je i stav da je
način obračuna zarade „anahron”, te da je potrebno da se prepusti
slobodnoj volji ugovornih strana.
Posebno sporan jeste član 118. st. 1. tač. 4) Zakona o
radu, odnosno da se za vreme provedeno na službenom putu
u inostranstvu ima isplatiti naknada troškova („dnevnica”)
najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima (Uredba o
naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika), u oblasti (drumskog) saobraćaja. Da li se, međutim,
u tom slučaju može postaviti pitanje ocene ustavnosti ove
odredbe zbog principa nediskriminacije (po osnovu ličnog
svojsta – vrste poslodavca).
Autor je mišljenja da član 122. st. 4. Zakona o radu, koji
propisuje da evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena
isplata zarade, odnosno naknade zarade, u svakom slučaju
treba brisati budući da nije jasna njegova svrha. Naime,
forma u pravu mora biti u funkciji ostvarenja cilja koji se
tom formom postiže, a ne sama sebi cilj, jer se u suprotnom
pretvara u običnu birokratiju.
12. Otpremnina
Otpremnina koja se isplaćuje usled prestanka radnog odnosa
zbog organizacionog, tehnološkog ili ekonomskog viška, isto
tako, predstavlja jednu od spornijih tačaka za izmenu ovog
zakona. Veći broj poslovnih organizacija iznosi stav da iznos
otpremnine treba „vezati” samo za godine rada provedene u
radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, a ne za celokupan
radni staž, kako je sada propisano u članu 158. Zakona o radu.
Osnovni argumenti u pravcu izmene ovog zakonskog rešenja
zasnivaju se na dosadašnjim zloupotrebama u primanju otpremnine (naročito u javnom sektoru), odnosno slučajevima da je
otpremnina primana i po više puta za celokupan radni
staž. S druge strane, ističe se da ovaj instrument nije
u funkciji novog zapošljavanja starijih zaposlenih,
jer u slučaju smanjenja obima posla, poslodavac
mora da isplati otpremninu za celokupan radni staž.
13. Zabrana konkurencije
Predlaže se da poslodavac u pisanom obliku
može odustati od ugovorene zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa, kada se zaposleni
oslobađa zabrane konkurencije, a poslodavac
se oslobađa plaćanja novčane naknade po tom
osnovu (član 162).
14. Aneksiranja ugovora o radu
U vezi sa aneksom ugovora o radu, predlaže se preispitivanje slučajeva u kojima se može ponuditi aneks ovog ugovora,
kao i uvođenje mogućnosti aneksiranja ugovora o radu na zahtev
zaposlenog. Ukazujemo na to da su u članu 171. Zakona o radu
propisani tačno određeni slučajevi kada se može ponuditi aneks
ugovora o radu, te upućujemo da ako se namerava ponuditi aneks
ugovora i u drugim slučajevima izvan ovih zakonom propisanih,
tu situaciju treba obavezno propisati opštim aktom (kolektivnim
ugovorom) ili ugovorom o radu, u smislu tač. 6) st. 1. člana 171.
Primera radi, ako se ugovorom o radu namerava „proširiti” krug
povreda radnih obaveza.
15. „Disciplinski” postupak
Iz poslovnih krugova stižu primedbe da je u Srbiji teško
otpustiti zaposlenog, te se predlaže „kompletno” preuređenje
disciplinskog postupka, ali još uvek nije određeno u kom
pravcu bi to trebalo izvršiti. Među predlozima su i oni da se
u Zakon o radu uvedu neki tipični slučajevi iz prakse, primera
radi neopravdani izostanak s posla i sl. Podsetićemo da je
Zakon o radu iz 2001. godine u velikoj meri
„liberalizovao” otkaz ugovora o radu, izostavljajući pri tom mogućnost zaposlenog
da se izjasni na navode poslodavca u vezi
s povredom radne obaveze. Ispostavilo da
„liberalizacija” otkaza ugovora o radu
u toj meri nije pravno moguća, budući
da su sudovi rešenja o otkazu ugovora
o radu kojima nije prethodila ovakva
mogućnost izjašnjenja (na osnovu
Konvencije broj 158 Međunarodne
organizacije koja propisuje obaveznu
mogućnost zaposlenog da se izjasni
na navode u vezi sa otkazom ugovora
o radu, a pre konačnog rešenja o
otkazu ugovora o radu) poništavali
i
nalagali reintegraciju („ponovno vraćanje
na rad”).
Iskustva iz
uporednog prava
U cilju privlačenja stranih investicija, Republika Makedonija je pre nekoliko godina
u znatnoj meri „liberalizovala” svoje radno
zakonodavstvo. Nekoliko godina kasnije,
međutim, ispostavilo se da ova liberalizacija nije dovela i do željenog rasta stope
zaposlenosti. Naime, radno zakonodavstvo
samo je jedan od faktora koji su od uticaja
na „privlačenje” stranih investicija, dok su i
drugi faktori podjednako važni (moglo bi se
raspravljati o „presudnosti” uticaja svakog
od tih faktora): nezavisnost sudstva i blagovremenost rešavanja sporova, poštovanje
ugovora, „predvidljivost” donošenja propisa
i sl. Kada je u pitanju naša zemlja, mogao bi
se problematizovati i uticaj rasta BDP-a na
rast zaposlenosti, budući da je Republika
Srbija početkom 2000. godine beležila rast
BDP-a, ali je, istovremeno, pokazivala i pad
zaposlenosti.
16. Naknade zaposlenima u slučaju
nezakonitog otkaza
Zbog različite sudske prakse, planira se preciziranje odredaba
o pravima zaposlenog u slučaju nezakonitog otkaza, član 191,
„dupliranje” naknade štete na ime izgubljene zarade i naknade
štete kada zaposleni ne želi da se vrati na rad kod poslodavca.
17. Kolektivni ugovori i sindikalno
organizovanje
Najvažnije primedbe odnose se na: olaku primenu proširenog
dejstva kolektivnih ugovora; problem reprezentativnosti; široko
postavljena prava sindikata i njihovih predstavnika. Stoga se
predlaže preispitivanje proširenja kolektivnih ugovora, povećanje
broja zaposlenih za reprezentativnost kod poslodavca, smanjenje
broja zaposlenih za reprezentativnost na nivou grane, smanjenje
uslova za reprezentativnost udruženja poslodavaca, ukidanje
apsolutne zaštite za ovlašćenog predstavnika sindikata.
Zaključak
Evidentno je da će u narednom periodu doći do izmena Zakona
o radu. U reformama radnog, ali i penzijskog osiguranja, izmene
ovih propisa izazivale su proteste i dosta kontroverzi (Zakon o
radu iz 2005. godine „našao” se pred Ustavnim sudom zbog
proceduralnih nedostataka u postupku donošenja).
Istovremeno, promene radnog zakonodavstva nije lako
sprovesti, budući da treba „sačiniti” zakonski tekst koji će se
istovremeno odnositi i na mlade i na stare zaposlene, i na još
uvek prisutna društvena preduzeća, ali i na preduzeća savremenih tehnologija.
Zbog toga i smatramo da se za uspešno regulisanje ove materije mora, pre svega, poći od interesa zainteresovanih strana u
samom procesu, a ne od normativnih rešenja za koja se pomenute
strane u postupku donošenja novog Zakona o radu zalažu. Možda
bi već pomenuti predlog cilja Zakona o radu mogao poslužiti
kao polazna osnova, „duh” ovog zakona, iz koga bi se u daljem
zakonskom tekstu „izvlačila” konkretna normativna rešenja.
Naposletku, Zakon o radu treba da sadrži visok stepen generalizacije, kako bi se utvrdio „zajednički prihvatljiv minimum” za sve
zainteresovane strane, uz široko ostavljenu mogućnost da poslodavci
internim aktima urede specifičnosti svog poslovanja, što bi s druge
strane trebalo da isprate i posebni zakoni u oblasti radnog prava.
Tekst preuzet iz e-časopisa Lege Artis: Propisi u praksi
[email protected]
www.facebook.com/IngProLegeArtis
Privredni žurnal 29
Ne odustajemo
od promena
Parlament
je spreman
da isprati
dinamiku rada
Vlade Srbije
i radićemo
tokom leta dok
ne usvojimo
najavljene
reformske
zakone
P
redsednica Skupštine Srbije Maja
Gojković kaže da će Srbija, i pored
svih nedaća koje su je zadesile u
poslednje vreme, proći kroz suštinski važne promene, koje zemlji mogu
doneti status najpoželjnije destinacije za
ulaganje u region. Pred poslanicima i
parlamentom je vruće radno leto, ali, sudeći po rečima Gojkovićeve, ima mesta
optimizmu
Javnost s nestrpljenjem očekuje
najavljeni paket zakona (o radu, stečaju,
privatizaciji...). Šta se tu dešava, dokle
se tu stiglo kada će se taj paket zakona
naći u proceduri?
Parlament je politički i administrativno
spreman da isprati dinamiku rada Vlade
Srbije i radićemo tokom leta dok ne usvojimo najavljene reformske zakone kako
bi time ispunili agendu koju je premijer
Aleksandar Vučić izložio prilikom izbora
u parlamentu.
Nedavne poplave su poremetile
mnogo toga u zemlji. Kako stoje stvari
u skupštini?
I pored toga što se zemlja suočila sa
katastrofalnim poplavama, a sada otklanja
njihove posledice, kao što je i premijer
rekao, neće biti odlaganja u donošenju
reformskih zakona i oni će se sigurno
naći pred poslanicima. Ne odustajemo
od reformi, jer su one suštinski važne za
Srbiju, a i Evropska unija, kojoj Srbija teži,
želi zemlje članice koje imaju razvijeno
ekonomsko takmičenje, čiste zakonske
30 Privredni žurnal
Fotografije: Arhiva Skupštine Srbije
uslove za sve firme koje treba da posluju,
jasne i transparentne uslove investiranja.
Naš cilj je da se reformskim zakonima
poboljša ekonomski milje i da naša zemlja postane najpoželjnija destinacija za
ulaganje u regionu. Pred nama su hrabre
promene, ali uvereni smo da će doneti
dobre rezultate i da će strani investitori
naći interes da ulažu u Srbiju.
U jednim dnevnim novinama objavljeno je da u skupštini i dalje ima previše
poslanika koji ne učestvuju aktivno u
radu skupštine osim kada glasaju. Kakav je vaš utisak o tome i kako naterati
poslanike da učestvuju u raspravama i
uopšte, rade ono za šta im je ukazano
poverenje?
Bez namere da branim poslanike važno je ukazati da je učešće na plenarnim
sednicama samo jedan način da poslanici
obavljaju dužnost na koju su izabrani. Poslanici rade i u okviru skupštinskih odbora,
pripremaju i pišu amandmane na zakonske
predloge, učestvuju u javnim slušanjima,
angažuju se u grupama prijateljstva sa
drugim zemljama. Na svakom poslaniku
je da sam odluči u kojoj meri će da uzme
reč u debati.
Kako ocenjujete ulogu medija u zakonodavnom procesu, koliko su kvalitetni ili manjkavi izveštaji sa sednica i
ima li dovoljno kvalitetnih analiza rada
skupštine i zakonskih predloga?
Skupština Srbije potpuno je transparentna i otvorena u radu prema medijima,
usudila bih se da kažem i najotvorenija od
svih institucija. Predstavnicima medija je
omogućeno da svakodnevno izveštavaju
o radu parlamenta, sa sednica odbora, da
prate zakonodavni proces. Mediji su nam i
partneri u zajedničkom poslu da građanima
približimo rad skupštine.
Žene u srpskoj politici postaju sve
jači faktor. Da li bi u skupštini i vladi Srbije moglo da se nađe mesta za još žena i
na odgovornim mestima ili u tom smislu
na neki način postoji diskriminacija?
U ovom sazivu Skupštine Srbije ima
34 odsto žena, što je značajan procenat i
Srbija u tom smislu prednjači u poređenju
sa zakonodavnim telima i nekih evropskih
država. Zastupljenost žena garantovana
je Zakonom o izboru narodnih poslanika, koji definiše da svaki treći kandidat
na izbornoj listi treba da bude žena kao
manje zastupljen pol. Međutim, i pored
te zakonske odrednice kojom se stranke
obavezuju da predlažu žene u većoj meri
nego ranije moje koleginice sigurno nisu
samo brojke. To dokazuje i činjenica sa se
na čelu mnogih skupštinskih odbora nalaze
žene, a upravo žena vodi Odbor za odbranu
i unutrašnje poslove. Takođe, žene su se
organizovale u neformalnu Parlamentarnu
mrežu, koja okuplja sve poslanice bez
obzira na stranačku pripadnost. Izborom
žene za predsednika Skupštine Srbije,
Srpska napredna stranka je pokazala da
podržava žene u politici.B.P.
Privredni žurnal 31
Nećemo
prodavati firme
u bescenje
P
Poslanica i članica predsedništva SNS i predsednica
skupštinskog Odbora za privredu, regionalni
razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prof dr
Aleksandra Tomić tvrdi da Vlada neće prelamati
preko kolena sudbinu firmi u restruktuiranju. Prvo
je potrebno utvrditi njihovu tačnu vrednost, pa
onda ponuditi kupcima, kaže ona
oslanica SNS Aleksandra Tomić spada u red onih poslanika
koji osim što obavljaju svoj redovni posao, u Parlamentu imaju još niz obaveza na koje moraju da odgovore.
Ona je vanredni profesor na Univerzitetu „Alfa“ gde
je doktorirala i magistrirala iz oblasti ekonomije, iako je završila Mašinski fakultet u Beogradu. Saradnik je i Univerziteta
UN-a i Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura Univerziteta
„Singidunum“. Član je Odbora za spoljne poslove, i Odbora za
evropske integracije. Bila je odbornik SO Zvezdara a radila je i u
GP Javor, bila direktor Plov puta i savetnik generalnog direktora
za međunarodnu saradnju u Srbijavodama. Za Privredni žurnal je
govorila tokom pauze u Parlamentu i najavila da će uskoro novi
set ekonomskih zakona biti na redu u Skupštini Srbije.
Šta Vas a i nas očekuje u ovom periodu?
- U pripremi je 21 sistemski zakon, pored ostalih Zakon
o stečaju, privatizaciji, osiguranju, radu... Organizovali smo
20 poslanika iz različitih gradova Srbije, koji pripremaju i
skupljaju informacije direktno sa terena o problemima preduzeća u restruktuiranju. To mogu da budu informacije tipa
koliko je zaposlenih, stečajni upravnik rasprodaje imovinu
preduzeća, smanjuje cenu firme itd. U Banji Koviljači na
primer, postoji preduzeće koje nije ni u stečaju, ni u restruktuiranju, a stoje prazni, neiskorišćeni. I dok bolnica radi u
punom kapacitetu, ovo preduzeće preživljava, toliko da ne
bude zatvoreno i postavlja se pitanje ulaganja...
Dobro, ali takve stvari nisu od juče. To je opšti problem
više od decenije...
- Tačno...
32 Privredni žurnal
Pa, može li to brzo da se završi?
-Sad me podsećate na opoziciju koja je stalno navaljivala – dajte brže, brže... Gledajte, cilj nam je da imamo
precizan uvid u celokupno stanje i tako sačuvamo šta
možemo od imovine i ljudi, a privredu postavimo na noge.
Prvo moramo da sredimo svoje finansije, a da bi to uradili
moramo da vidimo koliki su nam troškovi. Sada znamo
koliko ljudi radi u javnom sektoru i koliko se izdvaja za
plate. Imamo 153 firme koje čekaju na restruktuiranje i za
koje ćemo pokušati da nađemo strateške partnere. Državna
revizorska institucija sada navikava firme da popisuju svoju
imovinu i upisuje u izveštaje i završne račune. U pojedinim
državnim kompanijama, na primer, imate investicije u toku,
a nemate ih upisane kao kapital, što može da utiče na cenu
kod pregovora sa strateškim partnerima. S druge strane u
tim preduzećima radi 50.000 – 60.000 ljudi koji nekako
preživljavaju. Morate imati na umu da oni imaju porodice
a to je 150.000 – 200.000 ljudi koji direktno zavise od tih
preduzeća. Jednostavno, ne možete preseći tek tako. Ne može
brže. Ne želimo da prodajemo firme u bescenje.
I kako ćete zainteresovati eventualne investitore?
- Ideja Premijera, koju je naveo u ekspozeu je da se napravi
investicioni fond u koji će se sliti sva dugovanja, da relaksirana preduzeća koja budu ponuđena strateškim partnerima i
odmah počnu da rade. Preduzeća koja ne možemo da prodamo
kao država, otići će u likvidaciju, postaće državna imovina,
a radnici će biti obeštećeni. Do sada su investitori bežali od
nas, i zbog toga što su dugovanja firmi prevazilazila njenu
vrednost. Sa ovim fondom, stvari će biti drugačije.
Efikasniji
odbori:
Aleksandra
Tomić
Najavljen je zaokret ka Nemačkoj u tom smislu...?
- Oni imaju 370 firmi koje rade ovde. Ne bi radili da im se ne
isplati. Ako bi oni dali tehnologiju, obuku i obezbedili plasman
na neko tržište tipa 70-30, onda bi tu dosta toga da se uradi. Mi
smo teški za grinfild investicije zbog glomazne administracije i
papirologije, ali braunfild investicije su dobra stvar za nas. I ne
samo za nas, i u EU je stepen rasta ekonomije uzrokovan, merljiv
učešćem braunfild investicija. Italija nam je takođe interesantna.
Mi 72 odsto ukupnog prometa robe i usluga obavljamo sa EU
od čega Nemačka i Italija čine više od 60 odsto. Sa Italijanima
imamo visok obim aktivnosti zbog Fijata, a to samo znači da
auto industrija i uopšte proizvodnja je pokretač naše privrede.
Od 2012. prvi put kod nas nije vodeća grana privrede u saradnji
sa EU poljoprivreda, već industrija.
Građani imaju mogućnost da postavljaju pitanja poslanicima preko mejlova. Šta vas najčešće pitaju?
- Kako da podignemo metalsku industriju, a najviše je pitanja
malih akcionara, uglavnom Agrobanke koji se raspituju o svojoj
budućnosti. Ja im kažem ono što mislim da je realno, ali... znate...
država kada posmatra neki problem, ne posmatra ga kroz pojedince.
Mnoge oblasti – ekonomija, finansije, privreda - oni to gledaju
kao ulaz i izlaz, a to su velike brojke i odatle taj utisak građana
da ministri nemaju osećaj da su te velike brojke u stvari ljudi i
njihove sudbine. To nije lako, ali neki put je radi funkcionisanja
društva i države potrebno uraditi neke neprijatne stvari, inače vrlo
lako možemo postati društvo s jeftinom radnom snagom. I onda
dolazimo do toga da mladi, a naročito obrazovani mladi odlaze iz
zemlje, jer u inostranstvu mogu mnogo više da zarade.
Privredni žurnal 33
FAS:
Industrija
preuzela
primat od
poljoprivrede
Ali kako možemo da održimo cenu rada u konkurenciji
znatno jeftinijih, doduše i agilnijih, Kineza i još nekoliko
azijskih država... Mi, zbog raznih okolnosti uglavnom ne
radimo ništa, a držimo cenu rada. Šta to Srbi mogu da rade,
a da ne rade za male pare?
- U političkom okruženju smo između Istoka i Zapada i
to nam omogućava nekada prednosti i mogućnosti koje nam
nude i jedna i druga ekonomija. Energetika, poljoprivreda,
auto industrija su uglavnom one grane u kojima mi možemo
da iskoristimo te trgovinske sporazume. Ali treba imati u
vidu i zemlje Trećeg sveta, s kojima smo u dobrim odnosima,
poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. U svakom slučaju, mi
prvo moramo da stvorimo dobar poslovni ambijent.
Da li imate sada više posla sada od prethodnog saziva?
- Ne, za sada. Tada smo imali veliki set zakona oko
energtike, trgovine, deo zakona koji se odnosio na privredu u
vreme ministrovanja Mlađana Dinkića, zatim Zakon o javnim
preduzećima itd. Bilo je više od 90 amandmana a i opozicija
je bila brojnija. Nadamo se povecanju pritiska i posla.
Da li ima dosta rasprave sa opozicijom?
- Ja nemam problema s tim. Koncipirali smo te odbore,
tako da svaki poslanik može da iznese svoje mišljenje na
odboru u kome nije član, a da mu neko od članova odgovori
zašto amandman nije dobar i da se uđe u debatu. Jednom je
došao Vladimir Pavićević na odbor i iznenadio se kada sam
mu kazala - izvolite, iznesite svoj stav i bio je zahvalan zbog
toga. Ali, ja samo postujem Poslovnik o radu Skupstine.
Kako izgleda rad u Odboru?
- Odbori su mnogo efikasniji. Recimo Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku ima 17 članova
i zamenika koji su proporcionalno zastupljeni prema broju
poslanika u Parlamentu. Zakoni prvo idu na raspravu u načelu
u odbore, a tek posle na plenum, kao i amandmani. Odbor
može u određenim situacijiama da usvoji predlog amandmana,
ukoliko se resorni ministar složi, ali on mora da prisustvuje
34 Privredni žurnal
sednici. Mi smo imali slučaj kada je poslanik LDP predložio
granicu, do kada može da traje izbor za direktora javnog
preduzeća i to je Dinkić tada usvojio. Opozicija je tada
shvatila da niko od nas nije toliko bio stranački iskljuciv, da
sve odbija apriori. E sad, druga je stvar što nije primenjen
zakon u celosti, jer mnoga preduzeća nisu uskladila opšta
akta sa osnivačkim aktom.
I dalje predajete na fakultetu?
- Da. Tamo primam platu, a ne ovde. Čovek koji dolazi
iz određene branše treba da zadrži tu branšu, jer tako zaista
pomaže društvu. Moji studenti, na primer, jako vole da pričaju sa mnom o državnim poslovima, investicijama, privredi,
postavljaju razna pitanja i mislim da je potrebno da studenti
to čuju, jer onda žele i da čuju ono zbog čega ne treba da
idu negde. Više od 80 odsto onih koji su završili studije bi
otišlo iz zemlje.
Vi ste u nekoliko odbora, imate porodicu i druge obaveze.
Kako uspevate sve da postignete?
- Ne spavam! Ujutru spremim ćerku za školu, idem na fakultet
pa u skupštinu ili direktno u skupštinu ako nemam posla na fakultetu. Ovde me čekaju sednice odbora, rasprave u načelu, zasedanja,
sastanci... to traje obično ceo dan uz pauzu od dva do tri. Uveče
pregledam materijal, plus ćerkini zadaci i trening, pa kuče u šetnju
i razne druge kućne obaveze, pošto i muž radi i nemamo vremena...
Ne stigne se baš uvek sve, ja se tada nerviram, ali...
Imate neku pomoć u skupštini?
- Svaki odbor ima svog sekretara koji vrši tehničku
pripremu, logistiku, pravne savete. I jako je važno da on
poznaje posao i parlament. Moj sekretar je prošao saveznu
administracuiju i ovaj odbor vodi jako dugo. Sekretari su
od ogromne pomoći, ali stvari svejedno idu svojim tokom.
Skupština je kao živi organizam. Stalno se nešto dešava, ne
možete raspolagati svojim vremenom i apsolutno ne možete
da predvidite koliko će radni dan da traje. Izazov je veliki,
ali zato je zanimljivo.
Zajedno na putu do EU: Milan Petrović, Tanja Miščević i Srđan Majstorović
Menadžeri pomažu
put Srbije u EU
Kancelarija za evropske integracije i SAM potpisali
Memorandum o Saradnji u procesu evropskih
integracija. Za uspešne pregovore važno je da budu
uključeni svi kapaciteti društva, kažu u SEIO
S
rpska asocijacija menadžera (SAM)
i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije
(SEIO) potpisale su Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija. Potpisivanju je prisustvovala
Tanja Miščević, sef Pregovaračkog tima
za vođenje pregovora o pristupanju Srbije
Evropskoj uniji.
Cilj zaključivanja Memoranduma
je uspostavljanje međusobne saradnje
SAM-a i Kancelarije radi što efikasnije
koordinacije aktivnosti u procesu pristupanja Srbije EU. Memorandumom je
dogovoreno da će se održavati redovne
konsultacije o procesu pristupanja u
cilju podizanja informisanosti privrede
i javnosti o svim relevantnim aspektima
procesa evropskih integracija.
- Za uspešne pregovore o pristupanju
važno je da u sam proces budu uklju-
čeni svi kapaciteti društva, uključujući
poslovni sektor, a imajući u vidu kolike
će koristi privreda imati od članstva, ali
i to koliko promena mora da se dogodi u
načinu poslovanja privrednih subjekata
u Srbiji - rekao je Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske
integracije. On je podsetio da su koristi od
evropskih integracija vidljive i pre samog
pristupanja, sprovođenjem Sporazuma o
stabilizaciji i pridruzivanju - omogućen
je bescarinski pristup za srpski izvoz na
EU tržište koje broji 500 miliona ljudi,
mogućnost poslovanja preduzeća širom
Evrope, bolji su uslovi za privlačenje
stranih investicija.
Koristi koje će doneti članstvo Srbije
u EU su pre svega slobodan protok ljudi,
robe i kapitala,
podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i njihovom poslovanju u Uniji, niže
cene i veći izbor i kvalitet robe i usluga
na domaćem tržištu.
- Za najpovoljniji rezultat pregovora,
neophodne su konsultacije države sa svim
zainteresovanim stranama a posebno sa
privrednicima - naglasio je Majstorović i
dodao da je, imajući to u vidu, važno što
će u tome pomagati i Srpska asocijacija
menadžera.
A Milan Petrović, predsednik Srpske
asocijacije menadžera, istakao je da je za
SAM veoma značajan Memorandum jer
srpski menadžeri žele da se aktivno uključe
u pregovore i da doprinesu informisanju
privrede o samom procesu.
-Ima puno pregovaračkih poglavlja koja
su nama interesantna poput energetike,
poljoprivrede, slobodnog kretanja roba,
kapitala i radnika, tržišna konkurencija,
finansijske usluge, zaštite životne sredine
i druga - istakao je Milan Petrović. B.P.
Privredni žurnal 35
TE Morava
stala na noge
Termoelektrana Morava iz Svilajnca na putu je da
ponovo postane privredni pokretač celog tog kraja.
Za samo godinu dana TE je iz ambisa vraćena na put,
a iza oživljavanja firme koja je bila pred katancem
a sada radi punom parom, stoji mlada i ambiciozna
direktorka Marija Stevanović
Z
a termoelektranu Morava u Svilajncu, 2014. je jubilarna godina,
kada slavi 50 godina od donošenja
odluke o izgradnji elektrane i 45
godina od njene prve sinhronizacije u elektroenergetski sistem. TE Morava prolazi
težak period poslednje decenije, do prošle
godine je beležila minus u poslovanju koji
je godinu za godinom postajao sve veći.
Na čelo firme je tada postavljena Marija
Stevanović, koja je za godinu dana uspela
da oživi ovog giganta koji je održavao u
životu ceo okrug. Ona završava doktorat
(tehnologija i menadžment) od nedavno
je poslanik u skupštini Srbije i prva je
žena direktor jedne EPS-ove elektrane.
Put do ozdravljenja firme je bio trnovit,
ali ambiciozna i energična direktorka nije
digla ruke od zadatka koji je dobila, iako
je, kako kaže, više puta pomišljala da
odustane od svega.
Termoelektrana Morava je na putu
da ponovo bude pokretač privrede u
celom ovom kraju, gubici su smanjeni
deset puta, razmišlja se ekološki a ima
i planova za budućnost ove kompanije
koju je već bila otpisana.
- Sledeće godine radimo remont. To
će nas koštati 23 miliona evra i narednih
deset godina bićemo mirni. Tu je ujedno
36 Privredni žurnal
i kraj pričama o tome da će TE Morava
biti zatvorena do 2018. Najveća smo
kompanija u Pomoravlju, TE je konstruisana tako da, jedina u Srbiji, može da
koristi ugalj iz podzemne eksploatacije
Resavice a tamo, da podsetim, radi 4.500
ljudi. Ponovo ćemo pokrenuti priču o
podizanju novog bloka elektrane. Dakle,
povećaćemo kapacitete. Ova firma je
isplativa i zašto bi je gasili? Oni koji su
razmišljali o našem zatvaranju nisu uzeli
u obzir sve činjenice. Inače, Bugari su
zainteresovani za nas i već pregovaraju
s državom - kaže za Privredni žurnal
Marija Stevanović.
Trenutno se radi studija opravdanosti toplifikacije Svilajnca vodom iz
elektrane, koja se dobija tokom proizvodnje struje. U minstarstvu energetike
ocenili su da prvi pokazatelji upućuju da
je to isplativ projekat. Pored Svilajnca
pomenut je čak i Kragujevac kao korisnik
tople vode iz TE. Kako je došlo do toga?
- Studija treba da bude gotova do
kraja jeseni i tada ćemo znati definitivan
odgovor. Ima dosta zainteresovanih za
projekat i niz mogućnosti da se iskoristi ta voda. Zanimljivo je da se među
prvima javio Fijat, pročitali su o tome
u novinama. Toplifikacija bi pored Svi-
lajnca pokrivala i Despotovac, Batočinu,
Lapovo, Žabare... Ako ništa drugo, čak i
da se topla voda iz elektrane koristi samo
za staklenike, pa je sigurno mnogo veća
korist nego ispuštati je u Moravu kako
se to radilo 45 godina.
U vreme vašeg dolaska u kompaniju,
TE Morava je bila u gubitku četiri miliona
evra. Kako je uopšte moguće da jedna
elektrana bude u tolikom minusu?
- Ovde sam počela da radim 2013.
godine i tada je planirani gubitak bio šest
miliona evra. Samo je proizvodnja radila
kako treba, sve ostalo je bilo u rasulu. Zato
sam morala da se bavim svim segmentima poslovanja i kontrolom i nabavkom
i obračunom, dok nisam uočila gde su
sve nepravilnosti. Bilo je mnogo krađa,
javašluka... Elektrana je 2008. godine za
takse odvajala 11 miliona dinara a do 2013.
one su narasle na cela tri miliona evra!
Plaćali smo i šta nije trebalo. Po našim
računicama ove godine će takse biti šest,
sedam miliona dinara.
Kompanija je stala na noge a da niste
uzeli kredite ili išta slično?
- Tačno tako. Za oporavak nismo uzeli ni dinar kredita. Samo smo zaustavili
javašluk i nezakonite radnje, uveli smo
Pradeda
predsednik
skupštine
Moj pradeda Dimitrije Katić, bio je
predsednik skupštine pa se stalno
šalim da ću i ja, kao njegov poto-mak,
tim putem. Strane diplomate su ga
volele, dolazio je u skupštinu u nošnji
i zalagao se za savez bal-kanskih država. Udruženje poslovnih žena Srbije
napraviće u Briselu balkansko udruženje. Ispričam im ja tamo za mog dedu,
a Grkinja: Hej! Pa i moj deda isto! Tako
smo odlučile da ne odustajemo od te
namere.
odgovornost, uveli štednju i prošlu godinu
smo završili sa 60 miliona dinara u plusu a
ove godine je TE Morava za prva tri meseca
zaradila nešto više od 80 miliona dinara.
Ima li, po vašoj proceni, još firmi u
Srbiji koje se mogu oporaviti na takav
način?
- Ja mislim da je ceo javni sektor takav.
Kada smo odlučili da uradimo intervju sa vama, setio sam se naslova
iz jednih dnevnih novina „Žena zmaj
protresla Moravu“. Da li se vi osećate
kao žena - zmaj?
- Ja sam to i zvanično, jer sam dobila
istoimenu nagradu Udruženja poslovnih
žena Srbije. Šalu na stranu, simpatično je
sve je to, ali ja se osećam samo kao jedna
vredna žena. Stalno govorim, da bi žena u
Srbiji mogla da radi i bude uspešna, mora
da se ponašam kao muškarac - odluke
donositi brzo bez emocija i gledati samo
krajnji cilj, ne u makijavelističkom smislu,
već brzo naći rešenje za dugorčni rezultat.
Kako su vas kolege muškarci prihvatili?
- Nisu me baš dočekali oberučke. Bilo
je predrasuda i otpora i radnici su u početku
bili sumnjičavi ali vremenom je sve leglo
kad su videli da sam uspešnija od većine
muškaraca. Tako to ide u životu - neke
stvari se vide odmah a za neke je potrebno
vreme.
Koliko ste znali o funkcionisanju
termoelektrana pre nego što ste postavljeni za direktora Morave?
Privredni žurnal 37
Moravu podigle 62 firme iz zemlje i Evrope
TE Morava lоcirаnа је nа dеsnој
оbаli Vеlikе Моrаvе nа 2,8 km оd
Svilајnca. Оvu lоkаciјu је uslоviо
nајpоvоlјniјi pоlоžај zа dоprеmu
оtpаdnih uglјеvа iz оkоlnih rudnikа,
zаtim blizinа rеkе Моrаvе, iz kоје sе
kоristi vоdа zа pоtrеbе rаshlаdnоg
sistеmа tеrmоеlеktrаnе, kао i blizinа
јаkih kоnzumnih čvоrоvа i pоstојеćih
dаlеkоvоdа. U rеаlizаciјi prоgrаmа
izgrаdnjе, mоntаžе i оprеmе
učеstvоvаlе su 53 оrgаnizаciје iz
nаšе zеmlје i devet iz Еvrоpе. Dаnа
31.12.1968.gоdinе pоstrојеnjе је
pоkrеnutо i stаvlјеnо u pоgоn bеz
sinhrоnizаciје. 31.01.1969.gоdinе
u 16:29 časovaizvršеnо је prvо
sinhrоnizоvаnjе turbоаgrеgаtа.ТE је
prојеktоvаnа zа оtpаdnе uglјеvе iz
јаmskе еksplоаtаciје. Zа prоizvоdnju
kао gоrivо trоši lignit, mrki i kаmеni
ugаlј, koji sе sklаdišti nа dеpоniјi
od оkо 150.000-200.000 tona, štо je
rеzеrva zа 45-60 dаnа rаdа. Оd prvе
sinhrоnizаciје dо danas ТЕ „Моrаvа“ је
prоizvеlа 20.629.101 MWh, оstvаrеni
sаti rаdа iznоsе 217.413 sati, utrоšеnо
je 24.213.412 tona uglја.
- Imala sam dosta iskustva u rukovođenju. Radila sam u
očevoj firmi Resava komerc, pa u opštini i još nekim firmama
a u TE Morava sam došla iz konsalting firme MS Employment
čiji sam vlasnik, tako da sam imala dobar uvid u poslovnu klimu
i tržište, međutim nisam poznavala sve elemente proizvodnje
struje. Za to sam pitala tehničkog direktora, eto još jedne žene
zmaja, ona mi je sve objasnila i puno mi je pomogla da sve ovo
danas bude ovako kako je.
Vodite značajnu kompaniju, spremate doktorat, putujete
u Beograd na sednice, a tu je i porodica... Uspevate li sve da
postignete?
- Moram. To je jedini odgovor. U Srbiji je jedino tako moguće
raditi ako hoćete da uradite nešto.
Kada je nezapamćena poplava zahvatila veliki deo Srbije i ozbiljno ugrozila proizvodne kapacitete PD TENT, TE
Morava je sve vreme bila u pogonu i bez obzira na to što
je grad bio poplavljen izlivanjem Resave, najmanja srpska
termoelektrana uspela je da se održi na mreži. Verovatno je
to bilo traumatično iskustvo?
- Svilajnac je poplavljen u noći između 15. i 16. maja i tada je
nastao problem oko organizacije odlaska i dolaska na posao. Dok
su jedni spasavali svoja domaćinstva i porodicu drugi su radom
u dve smene pokazali solidarnost sa svojim kolegama. Nastao
je novi problem, porast vodostaja Velike Morave do istorijskog
38 Privredni žurnal
maksimuma od 737 centimetara u ponedeljak 19.maja. Nikada
vodostaj nije prelazio sedam metara i bili smo veoma zabrinuti.
Samo tri centimetra je nedostajalo da „Morava“ prestane sa
radom i da voda prelije rešetke na crpnoj stanici.
Radnici su se pored vanrednih obaveza uključili i u pružanju pomoći sugrađanima?
- Osim prevashodne brige za rad postrojenja, svi zaposleni
i rukovodstvo,pružali smo veliku pomoć u evakuaciji građana,
obezbeđivanju i podeli humanitarne pomoći, ispumpavanju vode
iz kuća i podruma a najugroženijim radnicima kojima su kuće
uništene u poplavi obezbeđen je prinudni smeštaj u službene
stanove i kuće.
Kako je sada u Moravi?
- EPS-ova „zlatna rezerva“ još uvek je u radnom režimu i
uspešno ispunjava svoje obaveze prema elektroenergetskom
sistemu. Međutim, pošto njen jedini blok od 125 MW troši
delom sitan ugalj iz okolnih rudnika sa podzemnom eksploatacijom, a delom lignit sa površinskih kopova Kolubare,
odakle je isporuka prinudno obustavljena, jedan od gorućih
problema vezan je za nabavku tog energenta. Prema najavama
nadležnih, biće preduzete neophodne mere kako bi se što
pre obezbedio normalan rad elektrane do početka remonta,
nadamo se da će početi u drugoj polovini avgusta i trajati do
kraja septembra.
B. Pejović
Reforme, ali u korist svih
U
U nekadašnjem hotelu Interkontinental Unija poslodavaca Srbije
održala je sednicu kojoj su pored naših viđenih provrednika
prisustvovali predstavnici vlade Srbije i stranih organizacija
Beogradu u Sali hotela Crowne
Plaza, održana je XV Sednica
Skupštine Unije poslodavaca Srbije, kojoj su pored rukovodstva
i članova Unije poslodavaca prisustvovali i
brojni gosti, predstavnici najuticajnijih poslovnih asocijacija i Vlade Republike Srbije.
Skup je otvorio predsednik UPS Nebojša Atanacković koji je podsetio na
značaj ove organizacije kao i na probleme
s kojima se suočava. Na sednici Skupštine, okupljeni predstavnici domaćih i
stranih kompanija i poslov-nih asocijacija
razgovarali su o privrednom ambijentu
u Srbiji i reformama koja privredna zajednica očekuje u narednom periodu.
Predsednik udruženja italijanskih
kompanija u Srbiji CONFINDUSTRIA
Serbia Erik Košuta je napomenuo neophodnost daljih reformi i poboljšanja
poslovnog okruženja u našoj zemlji. U
ime italijanske privrede dao je po-dršku
radu Unije poslodavaca Srbije na reformama poslovnog okruženja i izmenama
Zakona o radu koje su u toku.
Predsednik Srpske asocijacije menadžera, Milan Petrović je u svom govoru
izrazio neophodnost nastavka re-formskog procesa. Osvrnuvši se na nedavne
događaje i katastrofalne poplave koje su
zadesile Srbiju, g. Petrović je podsetio
na jedinstvo koje je postignuto u to teško
vreme i napomenuo da buduće reforme
moraju biti odraz jedinstva i podjednako
pogodovati svim privrednim subjektima,
nezavisno od toga da li su mala ili velika,
ili do-maća ili strana.
Takođe, skupu su ispred privrednih
asocijacija obratili i Maja Piščević, izvršni direktor Američke privredne ko-more
u Srbiji, Jelena Bojović, NALED-ov
direktor za regulatornu reformu i Zdravko
Jelušić, potredsednik Privredne komore
Srbije. Oni su istakli prioritete svojih
organizacija u reformama, i pružili podršku i saradnju Uniji posloda-vaca Srbije
u daljem delovanju kao predstavnika
privrede u socijalnom dijalogu.
Ispred Vlade Srbije, okupljenima se
obratio Ministar rada, zapošljavanja,
boračkih i socijalnih pitanja, Ale-ksandar
Vulin, koji je najavio skoro donošenje
izmena Zakona o radu. Takođe, osvrnuo
se i na kritike upućene ministarstvu da
su izmene zakona učinjene u interesu
samo jedne strane i nazvao ih netačnim.
Izjavio je da se na-da da će uskoro imati
priliku da zajedno sa poslodavcima i
sindikatima počne rad na sasvim novom
Zakonu o radu.
Takođe, ispred Vlade Srbije skupu je
prisustvovao i Ministar trgovine, turizma
i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je
naglasio da po prvi put postoji konsenzus
političke elite, struke i javnosti da je ekonomija najvažnije životno pitanje danas
u Srbiji, ali da je isto tako ekonomija
težak bolesnik, opterećen nelikvidnošču.
Napomenuo je da je potrebna stalna koordinacija države, privrede i obrazovanja
da bi reforma privrednog okruženja bila
dugoročno održiva.
Privredni žurnal 39
Ozbiljni zakoni,
prvi korak ka
izlasku iz krize
V
eć osam meseci traju pregovori
oko novog Zakona o radu na
kome zajednički učestvuju vlada
Srbije, Unija poslodavaca i sindikati. Kako je najavljeno zakon samo što
nije ušao u proceduru, tako da se njegovo
donošenje poklapa sa drugom decenijom
postojanja Unije poslodavaca, što ima
izvesnu simboliku. Čini se da je malo
zakonske regulative otpraćeno sa toliko
povremene nervoze kao ovaj zakon, ali,
opšte mišljenje je da će se ovaj put nešto
zaista promeniti. Ako je verovati vladi – na
bolje. Ipak, nisu sve zainteresovane strane
sasvim zadovoljne.
Ustupaka je malo, ali su svi svesni da
se od nečega mora početi. Kako ocenjujete sveukupno rad na novom zakonu?
Zajednički rad na izmenjenom Zakonu o radu vidimo kao prvi i značajan
korak ka donošenju zakona u skaldu sa
EU. Neke stvari ipak nisu rešene, na
primer poslodavac je i dalje preopterećen.
Plaćaju i pauzu u okviru radnog vremena,
tako da radnik radi sedam i po a ne osam
sati – kaže na početku razgovora o radu
na novom zakonu Nebojša Atanacković,
predsednik Unije poslodavaca Srbije i
kaže da sindikati pokušavaju da ostave
onaj raniji, samoupravljački sistem.
Sindikati kažu da se ne vodi mnogo
računa o dobrobiti radnika...
Plate radnika se danas računaju u
trošak a kod nas još uvek ne – nastavlja
Atanacković - plate spadaju u trošak a
ranije se lični dohodak isplaćivao iz
dobiti koja čini razliku između prodajne
40 Privredni žurnal
Ako je regulativa
u EU zaista
toliko loša, kako
onda tamo
imaju veće
plate nego mi i
realno žive bolje,
kaže Nebojša
Atanacković,
predsednik Unije
poslodavaca o
radu na novom
Zakonu o radu
i ambijentu u
kojem je rađen
cene i troškova proizvodnje. Od toga
je najmanji deo išao na radnike, jer su
svi drugi, administracija i razna neproizvodna zanimanja u fabrici, imali veće
ili makar iste plate. Investitori to neće.
Njih zanima koliko košta rad. Sindikati
tvrde da je to na štetu radnika. A nije.
Na takvim zakonima počiva ekonomija
zapada. Ako je stvarno to toliko loše,
kako onda tamo imaju veće plate nego
mi i realno žive bolje.
Šta je sa otkazima?
Da se razumemo - poslodavci nisu za
rad na crno, za neplaćanje obaveza i još te
stvari nisu rešene ovde. Kad primi radnika,
poslodavac mora odmah sve papire da
završi, prijavi, sve da plati a kad otkaza
te stvari traju, procedura je...
A šta poslodavcima – robovlasnicima. O tome se dugo priča. Realnost je
da postoje i takvi.
A da li su svi fer u ovoj zemlji. Šta
ćemo sa tim?
Mislim da to nije dobar izgovor...
Bolje je pitanje zašto država ne kažnjava one što kasne s platama ili ih ne
daju zaposlenima. Što država ne kažnjava
one zbog kojih radnici ne smeju da se
požale? Tvrdim da nije mnogo takvih a
da poslodavci daju otkaze jer nema posla
pa ne mogu da plate radnike. Kako da zaradi platu ako nema posla? A ako se neko
ogreši... U Nemačkoj se za takve stvari ide
u zatvor a ovde? I ne može se raditi bez
papira. Mi svetu ne možemo da objasnimo
da radnici rade bez plata, da neko gradi
bez dozvole... Njima je to neverovatno.
I zato želimo da naši zakoni liče na one
u EU i buka koju dižu sindikati je samo
pokušaj da neki zadrže pogodnosti koje
imaju radeći taj posao.
Pregovori, utisak je, nisu bili laki. Ko
je tu sve pravio kompromise, u kakvoj
atmosferi su uopšte protekli pregovori?
Sindikat je jedino prihvatio da poslodavac kad da radniku otkaz neće više
plaćati prethodne godine rada kod drugog
poslodavca. Generalno, ne slažemo se sa
Zakonom, ali nećemo praviti problema
oko ulaska u proceduru Ali, ako zakon ne
bude valjao, biće kriva vlada Srbije. Mi
smo dali predlog koji ide ka EU, sindikat
predložio nešto što nije EU a vlada je
našla svoj model. Videćemo kako će to
izgledati na delu.
Da li ste zadovoljni odnosom vlade
prema Uniji?
Našu Uniju čine mali i srednji privrednici a ideja ove vlade je da podržava
male i srednje privrednike za razliku od
prethodnih koje su podržavale krupni
kapital...
Unija poslodavaca u septembru slavi
20 godina rada. Kako se osećate kad se
osvrnete na sve ove godine?
- Uspeli smo da ne postanemo podrepak
političkim partijama, ostali smo nestranački. Mi imamo u Uniji i ljude koji pripadaju
nekim partijama ili su simpatizeri, ali to
nema veze sa ovim oko čega smo se okupili.
Naša politika je politika dobrobiti srpske
privrede. Bilo je izuzetno teško. Kad smo
se formirali, zemlja je bila pod sankcijama,
išli smo u Brisel i pitali zašto mi da trpimo
sankcije kad nismo u sprezi s Miloševićem. Dogovorili se s njima, pomogli su
nam Španci oko organizacije i ostalog i
bilo je lakše. Problemi su ponovo nastali
kad je krenuo rat sa NATO, pa oktobarske
promene i zatim jedno veliko razočarenje...
Kako ocenjujete trenutno stanje
srpske privrede i koja je mogućnost da
brzo krenemo ka izlasku iz krize?
- Privredni rast će zbog poplava sigurno
biti u minusu. Naš BDP je daleko ispod
onog iz ’90. Sa ovih jedan odsto rasta
koliko sada imamo, tek ako za 50 godina
dostignemo taj nivo iz ’90. Jedini spas su
nam ozbiljne investicije. Ali ozbiljne. I
ozbiljni zakoni. Uostalom, pogledajte - u
najboljoj investicionoj godini imali smo
tri milijarde evra a sada tek 350 miliona.
B. Pejović
Privredni žurnal 41
Upravna zgrada u Zemunu
Upornost i stručnost
vode na vrh
Sledeće godine zemunska
kompanija Visan slavi
25 godina rada koji
je započeo kao mala
firma za dezinfekciju,
dezinsekciju i deratizaciju
u dnevnoj sobi porodične
kuće a danas se razvio
u sistem koji se bavi
ekologijom, zdravstvom,
stručnim obrazovanjem
i spada u jednu od 100
najboljih domaćih firmi
42 Privredni žurnal
S
koro 25 godina kompanija Visan bavi se poslovima u okviru usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, zdravstva, ekologije,
protivpožarne zaštite... Iza kompanije stoji
Predrag Ćurčić, koji je sa poslom počeo u stanu, kao
vlasnik male firme koja nije imala ni opremu, da bi
upornim radom i sigurnim ulaganjem danas postala
sistem koji osim posla na kome je nastala, ima laboratorije, proizvodnju, visoku školu... Predrag Ćurčić
je zvanično jedan od 100 najboljih menadžera u Srbiji
a na ovoj listi je i sistem kojim predsedava.
Vlasnik Visana je u Pragu završio preventivnu
medicinu, u Beograd se vratio ’80. Upisao je defektološki fakultet i radio kao noćni čuvar u firmi
Sigurnost Vračar, a danju učio. Kasnije je radio na
terenu i studirao. Posle četiri godine postao je rukovodilac za DDD a u maju ’90, sa prvom promenom
Zaštitili
ikonostas
Ćurčić sa ponosom pokazuje
gramatum, koji je dobio od
pokojnog patrijarha Pavla za
svoj humanitarni rad a u kancelariji se nalaze i dve Oktobarske
nagrade opštine Zemun. Veoma
je aktivan i na drugim poljima.
Potpredsednik je Privredne
komore Beograda, kao ljubitelj
plemenite veštine, bio je predsednik bokserskog kluba “Radnički” sa Crvenog krsta i član
Upravnog odbora bokserskog
i vaterpolo saveza Srbije. Ipak,
kao jednu od najkomlikovanijih
i najtežih akcija koje su imali na
terenu, Ćurčić navodi zaštitu 12
x 18 metara velikog ikonostasa
u Zemunskoj crkvi koji su morali
da rade veoma pažljivo da se
ne bi oštetila boja ili drvo, tako
da su specijalnim gelom ispunili sve rupe koje su u drvetu
izdubili crvi.
Predrag Ćurčić: Moguć razvoj i bez kredita
zakona i mogućnošću otvaranja privatnog
preduzeća, registrovao firmu Visan i istog
dana napustio Sigurnost.
Za takav potez je zaista trebalo imati
hrabrosti. U to doba je teško bilo biti privatnik, smatrali su da smo građani drugog
reda, još je radila ona socijalistička svest o
društvenoj imovini. Zanimljivo je da sam
tog dana dobio prvi posao u MZ Nova
Pazova. Još nisam imao ni opremu, ni
radnike. Pokupio sam drugare, pozajmio
novac za preparate i posao završio za 30
dana. Isplatio sam radnike, vratio dugove i
kupio polovni reno 4 kao službeno vozilo.
Teško je dati pravi recept za uspešno poslovanje. Što se mene tiče, imao sam mnogo
strpljenja, bio spreman na odricanje i imao
veru u ispravnost onoga što radim – kaže
Ćurčić za Privredni žurnal.
Visan danas zapošljava 150 radnika,
ima nekoliko objekata sa više od 2.500
kvadrata poslovnog prostora a počeo je
kao i u nekim, skoro romantičnim pričama
o poslovnom uspehu. Prvi koraci su napravljeni u više nego skromnim uslovima,
ali sa vizijom da će sve ispasti dobro i sa
jasnim ciljem.
Nikada nisam uzimao kredit, jedino
lizing za pojedina vozila i opremu. Visan se
zato nešto sporije razvija ali je rast siguran
i svaki stepenik je dobro utaban. Naravno,
nije sve uspelo što smo pokrenuli, ali nam
nije ni napravilo finansijske probleme.
Može se i bez kredita – objašnjava Ćurčić.
Kancelarija je prvo bila smeštena u
jednoj polovini dnevne sobe, a kako je
firma rasla, menjao se i prostor – prvo u
podrumskoj prostoriji kuće, pa u starom
magacinu i tako dok nisu stigli do poslovne
zgrade u Zemunu i objekte u kojima imaju
laboratorije, proizvodnju itd. Poslu se pridružila i supruga Gordana i sin Miodrag,
koji je danas direktor Visana.
Ovaj posao nije jednostran, ne postoji šema, stalno tu nešto treba menjati,
prilagođavati se uslovima i okolnostima
na terenu, ali i pratiti tehnološki i drugi
razvoj. Potreban je veliki spektar znanja
iz hemije, biologije, medicine, poznavanje
materijala itd. S druge strane, zahvaljujući
ovom poslu upoznate mnogo ljudi, pa neka
Privredni žurnal 43
od tih poznanstava se pretvore u iskrena
prijateljstva. Mi imamo 2000 partnera i
za sve njih su problemi koje mi rešavamo ogromni problemi, a mi to radimo sa
lakoćom – objašnjava Ćurčić.
Probleme na terenu rešava stručni tim
koji čine epidemiolog, hemičar, tehnolog,
veterinar, inžinjer za zaštitu bilja i eko
inžinjeri, uglavnom svršeni studenti sa
njihove škole.
Mi inače imamo svakog ponedeljka
stručni kolegijum koje čine stručni timovi i stručnjaci s terena kada analiziramo
posao i propuste i razmatramo eventualne
reklamacije. Na taj način usmeravamo
firmu i posao – kaže Ćurčić.
44 Privredni žurnal
Veoma je, kaže, ponosan na Visoku
zdravstveno-sanitarnu školu strukovnih
studija, koja je 2006. godine počela kao
Viša škola i ubrzo prerasla u ono što je
danas. Odavde izlaze studenti sa zvanjem
sanitarno-ekološki inženjera, fizioterapeuta, farmaceuta, medicinske sestre.
Imamo godišnje po 50 studenata po
smeru. Većina ih odmah nađe posao kada
dobije diplomu. Studijski programi su
koncipirani po ugledu na programe najvećih evropskih škola i imamo odlične
uslove za predavanja, a praksa se obavlja
na VMA, KBC Zemun, Dom zdravlja
Novi Beograd, JKP Gradska čistoća i još
nekoliko značajnih institucija.
Ćurčić, međutim, ni ovde nije stao. Visan ima predstavništva u Čačku, Kraljevu,
Vranju, Svilajncu, Sremskoj Mitrovici,
preduzeće „Visan CG“ u Kotoru i zastupnik
je japanske firme Sumitomo Chemical.
Već neko vreme Visan proizvodi paletu
proizvoda za suzbijanje glodara, specifičan gel za suzbijanje buba (bubašvaba,
bubarusa...), kao i preparat za suzbijanje
žutih i crnih mrava.
- Naša kompletna proizvodnja je u
Svilajncu. Imamo u planu da još proširimo posao, trenutno čekamo rešenje za
skladištenje i preradu organskog otpada
sa isteklim rokom trajanja i opasnog medicinskog otpada, tako da ćemo se baviti
i ekologijom. U našem Ekovisan institutu formiramo svojevrsni naučni poligon
koji se bavi novim tehnologijama i uzima
aktivno učešće u rešavanju brojnih ekloloških problema koji opterećuju domaću
privredu – navodi Ćurčić i dodaje da je
jedan od projekata na kome trenutno rade
i „Vratimo ptice prirodi“ - zaštita objekata
od ptica, gde primenjuju pet, šest različitih
modela zaštite.
Svaki od tih modela izgleda potpuno
drugačije i meni je upravo sve to zanimljivo i lepo – kaže Ćurčić, navodeći da
ih u bliskoj budućnosti očekuje izrada
projekata koji će se baviti problemima
globalnog zagrevanja, ozonskim rupama,
zagađivanjem okoline...
B.P.
Nacionalni savet za
upravljanje otpadom
Na sednici
Skupštine
Udruženja IOS
Hrabri čistač
predstavljeno
je stanje u
oblasti zaštite
životne sredine i
doneta odluka o
organizovanju tela
koje će voditi brigu
o stanju na terenu
N
a redovnoj sednici Skupštine Udruženja IOS Hrabri čistač u prisustvu
predstavnika Evropske federacije
industrije otpada FEAD Petera
Hodaceka, predstavljen je razvoj najnovije
regulative u EU iz oblasti zaštite životne
sredine ali su neke od ključnih tema bile
i analiza stanja u industriji otpada Srbije,
posledice poplava u Srbiji, finansiranju
reciklažne industrije, istorijskom zagađenju,
transformaciji deponija kod javno komunalnih preduzeća i formiranje Nacionalnog
saveta za upravljanje otpadom.
- Obzirom da oblast životne sredine predstavlja jedno od najzahtevnijih sektora za
pregovore o pristupanju EU, integracije podrazumevaju usvajanje i primenu evropskih
standarda i normi i stvaranje institucionalnih
i administrativnih pretpostavki na lokalnom
i nacionalnom nivou – rekao je predstavnik
FEAD-a Peter Hodacek govoreći o neophodnosti izmene zakona o zaštiti životne
sredine i upravljanja otpadom.
On je podsetio da je “Hrabri čistač” prva
organizacija s Balkana koja je član FEAD-a,
što je značajno jer su i u evropskom zakonodavstvu u toku neke promene. Teško
je sarađivati i među pojedinim članicama
EU, jer su ona na različitom razvojnom i
tehnološkom nivou. Uloga FEAD-a i članstvo Hrabrog Čistača u evropskoj federaciji
za upravljanje otpadom je, kako je istakao
Hodacek „najbolji način“ za korišćenje isku-
Usklađivanje svih propisa sa EU koštaće 10 milijardi evra
stva i zakonodavstva za poglavlje 27. U
cilju povećanja zapošljavanje i investicija
u industriji otpada postignuta je saglasnost
da je neo-phodno da se zaštite dosadašnje
privatne investicije.
- Trenutno stanje vodi povlačenju stranih
i domaćih investitora jer ne postoji institucionalna zaštita privatnih investicija - istakao
je Miodrag Mitrović predsednik Udruženja
IOS Hrabri čistač dodavši da je jako važno
pitanje finansiranja industrije otpada, istorijskog zagađenja i reciklaže a to se može rešiti
osnivanjem Fonda koji će biti van budžeta,
popunjavaće se eko taksama za skupljačku i
prerađivačku delatnost – rekao je Hodacek.
Pokrenuta je i zajednička inicijativa Privredne komore Srbije. Privredne komore
Zelena Srbija, Udruženja privatnih operatera, predstavnika zelene privrede, stranih
investitora, stručnih institucija, predstavnika
građanskog drustva u koordinaciji sa institucijama države za formiranje Nacionalnog
Saveta za upravljanje otpadom. Pred-stavnik
Privredne komore Srbije Siniša Mitrović
je istakao da nije cilj samo zaštiti životnu
sredinu već je stvoriti i novi ambijent za
poslovanje u zelenoj ekonomiji, koja može
biti novi faktor razvoja.
- Donošenjem paketa novih zakona
treba naći odgovore na klimatske promene
i tehnološke nesreće, kako nam se ne bi
više događalo, kao sada u Obrenovcu,
da se gomila komunalni otpad - kazao je
Mitrović.
Predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Jovana Majkić,
podsetila je da je Poglavlje 27 koje se
odnosi na zaštitu životne sredine, najteže u
pregovorima sa EU i najviše će nas koštati.
Zato treba dobro da procenimo vreme
do kada nešto možemo da uradimo, kako
bismo mogli da obezbedimo što bolje tranzicione periode. Važno je tačno odrediti
koje su to oblasti, za koje će biti potrebno
najviše vremena da se uskladimo sa EU
i da tražimo odlaganje za njih, s tim što
taj tranzicioni peirod ne može biti duži
od 10 godina od sticanja punopravnog
članstva - rekla je ona.
Majkićeva je kao rukovodilac Grupe
za evropske integracije u oblasti ekologije,
navela primer Poljske, koja je pogrešno
procenila dužinu tranzicionog perioda,
pa je zbog toga morala da plaća kaznu od
50.000 evra dnevno.
- Usklađivanje svih ekoloških propisa
sa EU, koštaće nas oko 10 milijardi evra, a
najkritičnije oblasti u Srbiji su upravljanje
vodom i otpadom. Države članice uspele
su da ispregovaraju tranzicione periode za
deponije, ambalažni i tehnički otpad kao
i njegov transport - rekla je Majkićeva i
dodala da je pred Srbijom veoma malo
vremena, jer je za septembar zakazan skrining koji će trajati pet dana, a u no-vembru
predstavljamo svoju poziciju.
B.P.
Privredni žurnal 45
Bolji dani za
beogradske pijace
Od 32 objekta samo četiri su pokrivena, a ostali
kubure i sa osnovnom opremom i mobilijarom.
Saša Rokvić, zamenik generalnog direktora JKP
Gradske pijace najavljuje bolje dane za jednu
od prepoznatljivih tradicija srpske prestonice
B
eogradske pijace, generalno gledano, daleko su od reprezentativnih delova glavnog grada Srbije.
Tek nekoliko ovih objekata ima
modernu fizionomiju, a ostale su uglavnom zastarela, pretesna gradnja koja se
teško provetrava, okružene kartonskim
tezgama i kamionima švercera i divljih
prodavaca. Ali, problem ima i sa onima
koje su uređene. Saša Rokvić, zamenik
generalnog direktora JKP Gradske pijace
kaže da su najbolje sređene pijace “Blok
44“ i „Zeleni venac“, međutim problem je
što su apsolutno ekonomski neopravdane
i njihova izgradnja je preskupa.
Zbog načina na koji su projektovane i sređene, na ovim pijacama je
dosta smanjen kapacitet, dok su troškovi
održavanja uvećani za čak tri puta. Beogradske pijace inače su u lošem stanju.
Imamo velikih problema sa rashladnim
vitrinama dok su tezge za prodaju voća
i povrća stare više od 20 godina - kaže
Rokvić za Privredni žurnal i dodaje da
u narednom periodu treba očekivati
rekonstrukcije beogradskih pijaca.
Koje pijace su kritične i kada će biti
uređene?
Pod hitno je potrebno da se krene sa
proširivanjem platoa pijaca „Vidikovac“
i „Banjica“. Naročito je problematična
46 Privredni žurnal
vidikovačka, jer tamo se može zateći
između 100 i 300 kamiona i preko 200
improvozovanih tezgi. Sve su ovo divlji
prodavci iza kojih ostaju velike količine
otpada, koju pospešuju sivu ekonomiju
i nanose veliku štetu gradu. Projekat će
ubrzo biti sproveden. Imaćemo ograđen
pijačni prostor, novu mlečnu halu, kompletnu infrastrukturu na tom delu dok
će građani od Gradskih pijaca dobiti i
igralište za decu a nelegalne prodaje
više neće biti.
karateristične za određene pijace. Dobar
primer za to je pijaca “Zeleni venac“.
Tu je potrebno vratiti 40 tezgi za prodaju novopazarskog teksasa, koji je tu
bio brend. Pazarci su sa oduševljenjem
prihvatili ovu ideju a naši sugrađani će
moći da kupuju po diskontnim cenama.
Po ugledu na evropske veletržnice, u
pregovorima sam sa raznim proizvođačima vina i vinarskih udruženjima
o pravljenju pijace vina, koja bi bila
prva u Srbiji.
Zašto nisu sve tezge pune?
Ima delova na kojima nema prodavaca i ti delovi su „mrtvi“ - zabačene tezge,
na lošim mestima... Sa mojim dugogodišnjim iskustvom na mestu upravnika
pijace bio sam u mogućnosti da budem u
stalnom kontaktu sa prodavcima koji su
mi ukazivali na tu problemtiku. Smatram
da je porebno praviti veće prolaze, da
bi kupci nesmetano mogli da prolaze
kako bi imali bolji pristup tezgama i
pregled objekta.
Znači li to da će Beograd dobiti i
specijalizovane pijace, za određenu
vrstu robe, poput one riblje sa svežom
dunavskom ribom u okviru zemunske
pijace?
U evropskim gradovima mobilne pijace, poput te zemunske su osmišljene
kao male pijace oko trgova. Međutim u
Beogradu je potpuno drugačiji koncept koji
je ekonomski neopravdan. Pilot projekat
na zemunskoj pijaci pokazao se kao loša
solucija jer je preskupo ulaganje i održavanje a veliki broj ljudi je ostao bez posla
zbog smanjenog kapaciteta. „Gradske
pijace“ su platile više od milion evra da
naprave plato, fontanu i mobilnu pijacu
a prihod se umanjio za 50% u odnosu na
ranije poslovanje. Ona svakodnevno radi
sa velikim gubicima. Plan grada predviđa
Najavljene su i rekonstrukcije. Kakve
tu promene možemo očekivati?
Uz postojeću ponudu, proširio bih
reone pijaca, koji bi bili predviđeni za
organsku hranu i hranu sa geografskim
poreklom. Ali i za neke druge proizvode,
sproveden sa minimalnim ulaganjima.
Po mom mišljenju popularne cene za
ulazak prodaje vozila na autopijaci, bi
pomogle da oživi ovakva vrsta pijace.
Planirate i pokrivanje krovova pijaca
solarnim panelima...
Površina pijačnog prostora je 165.000
kvadrata, od čega 27.425 metara komercijalnog poslovnog prostora pod
objektima, 10.248 tezgi i 745 rashladnih
vitrina. Od 32 pijace, samo četiri pijace
su pokrivene. Moj projekat je da pijace
koje nisu pokrivene da se natkriju čeličnom konstrukcijom nadograđenim
solarnim foto-naponskim panelima, a i
već natkrivenim pijacama takođe treba
ugraditi foto-naponske solarne panele. Sa
realizacijom ovakvog projekta stičemo
uslove za proizvodnju električne energije
korišćenjem solarne svetlosti. Budući da
naše preduzeće raspolaže sa ogromnim
pijačnim prostorom, broj modula koji
može da se postavi je veliki i kapaciteti
pijačnih solarnih elektrana mogu biti
veliki. Zakupci pijačnog prostora lokala
i rashladnih vitrina su veliki potrošači
električne energije, tako da jedan deo
proizvedene struje možemo odmah da
plasiramo našim zakupcima a ostali deo
prodati EDB.
izgradnja mobilnih pijaca na „Bajloniju“ i
„Kaleniću“, možete zamisliti koji bi gubici
imali „Gradske pijace“ i Beograd. Mobilne
pijace mogu da zažive na gradskim trgovima u okviru tipskih pijaca cveća, meda,
antikviteta, ili u okviru letnje pijace na Adi
Ciganliji, sa maksimalnim kapacitetetom
od oko 30 tezgi.
Jedna od vaših ideja je etno pijaca.
O čemu je reč?
Već više meseci sam u izradi idejnog
projekta za etno pijacu. Idealno bi bilo
da se „Bajlonova pijaca“, pretvori u
jednu takvu. Ona je u neposrednij blizini Skadarlije i tako bi zatvorila jednu
atraktivnu turističku destinaciju za grad
Beograd. Imamo i pijacu na Miljakovcu
koja je možda i najveća, ali je među
onima koji najslabije rade i potpuno je
neiskorišćena. U pripremi je idejni projekat za prenamenu. Jednim delom ova
bi ostala zelena pijaca, a glavna namena
bi bila auto pijaca. Plan bi mogao biti
JKP Gradske pijace svakodnevno
odvoze veliku količinu komunalnog
otpada. Može se s time nešto uraditi?
Sa naših pijaca najviše ima organskog
otpada, oko 70%. Ovaj deo komunalnog
otpada može zaobići razlaganje na deponiji i upotrebiti ga za kompostiranje.
JKP Gradske pijace su ušle u proces
upravljanja ambalažnim otpadom (karton
i pet) i došle u fazu gde se upravljanje
organskim otpadom nameće kao logično rešenje. Ideja je da organski otpad
(biljni i animalni) pretvaramo u kompost
u roku od 96 sati. Za realizaciju ovog
projekta potrebni su nam adekvatna
lokacija, montažni objekat, mašine i
oprema. Lokacija podrazumeva širi reon
Beograda sa dobrom infrastrukturnom
povezanošću. Naše namera su da grad
bude čist, da se smanje količine otpada
koje se odvoze na deponiju, da se ponašamo u skladu sa standardima EU i
da iskoristimo otpad kao jedan od izvora prihoda našeg preduzeća. Dobijeni
kompost može da se koristi za zelene
gradske površine, rekultivaciju zemljišta
i za potrebe poljoprivrednika.
Privredni žurnal 47
STOLARSKI POGON
Početak izrade krovnih prozora kreće od prijema čamove rezane građe u
sirovom stanju, debljine 48 mm i odgovarajućeg kvaliteta (slika 1).
Građa se sortira i vitla i do prijema u sušaru prosušuje pod spoljnim vremenskim
uslovima (slika 2).
BRABO EURO-LINE je nov model krovnog
prozora. Proizvodi se u tri varijante:
BRABO EURO-LINE NATURAL
BRABO EURO-LINE WHITE
BRABO EURO-LINE SPECIAL (po želji i zahtevu kupca: po
dimenzijama, boji, vrstama stakla i dodatnoj opremi)
Sušara je automatizovana i vlaga se iz drveta izdvaja kondenzacijom vlage iz
vlažnog vazduha, a bez razmene sa spoljnim vazduhom (slika 3, 4).
Kondenzaciju obavlja toplotna pumpa (agregat) koji ujedno vrši i dogrevanje
vazduha. Uz minimalnu potrošnju energije ostvaruje se veoma kvalitetno i
dovoljno brzo sušenje čamove, kao i druge građe. Sušara je vrlo jednostavna
i ne zahteva posebno održavanje. Drvo se suši na 12±2% vlage.
KARAKTERISTIKE
BRABO EURO-LINE
PROZORA
ISTORIJA
Brabo počinje sa radom,
tehničko-tehnološkim
pripremama, 1988. godine.
U selekciji programa, između
ostalih, izabran je krovni prozor
zbog raznovrsnosti njegove
pripreme. Ideja je prvenstveno
bila napraviti proizvod koji je po
karakteru kompleksan, a izazov
je predstavljala i cinjenica da
je do tada krovni prozor bio
100% uvozna komponenta iz
tehnicki-razvijenih zemalja.
Nakon dve godine priprema
za jedan ovakav program,
1990. godine Brabo
zapocinje proizvodnju i već
1991. se u prodaji našao
prvi Brabo krovni prozor.
Od 1998. godine Brabo nastavlja
da postoji kao preduzece za
proizvodnju isključivo krovnih
prozora na celu sa gospodinom
Agapijem Bojovicem. Ovim se
kvalitet proizvoda podiže na
još viši nivo.
BRABO EURO-LINE prozori se prave
od lamelirane jelovine sušene u
definisanom režimu do 10% vlage.
Kao jedan od bitnih procesa pri
izradi prozora, dorada, Brabo prozori
imaju tri premaza akrilnim lakom na
vodenoj bazi i dodatnu specijalnu
impregnaciju. Spoljni deo prozora je
od plastificiranog aluminijskog lima.
Prozori su ustakljeni termoizolacionim
staklom FLOT 4+16+4. Postoji
dodatni izbor šest vrsti stakala koje je
moguće ugraditi u prozor. Prozor je sa
središnjim vešanjem koji se rotaciono
otvara oko srednje ose za 180 stepeni.
Postoji prirodna ventilacija i kada je
prozor zatvoren. Ugrađena je reza
za sigurnosno rotiranje i fabrički su
montirani nosači za roletne.
Garancija Brabo prozora je 5-10
godina. Pored toga, svakodnevno
su dostupni besplatno savetovanje,
preporučeni majstori za ugradnju i
servis sa originalnim delovima.
BRABO TIM
Za jedan ovakav program koji se
nudi tržištu potrebna je kadrovski
visoko razvijena radna snaga, koja
poseduje visok nivo tehnickog
znanja, kao i dugogodišnje iskustvo
koje nosi specificnositi u odnosu
na standardna znanja i iskustva.
Brabo preduzece cini 40% visoko
obazovanih, cime se nalazi na kadrovski
višem nivou proizvodnje i predstavlja
ozbiljno preduzece u odnosu na druge
prizvodne radne organizacije ove vrste.
Zaposleni u Brabo preduzecu prisutni
su u svim fazama proizvodnje i time
iskoordinirani u odnosu na krajnu
funkciju koju licno obavljaju. U skladu
sa navedenom strategijom Brabo teži da
zaposleni što više vremena provode na
terenu, spoznajuci prakticnu primenu i
mogucnosti krovnih prozora.
Daska iz sušare ide na mašinsku obradu gde se modifikuju elementi štoka i
krila do svog konačnog oblika (slika 5).
Pored klasičnih mašina glavni oblik elementima daje„Weinig“ –ova četvorostrana
rendisaljka (slika 6).
Kompleksnost povezivanja drveta i lima u finalni proizvod je dovelo do tesne
saradnje konstruktora i zajedničkog nalaženja rešenja za oblik elemenata.
Konstrukcija i kvalitet elemenata isključuju mogućnost deformacije prozora,
a istovremeno omogućuju laku montažu, ugradnju, rukovanje i održavanje
prozora (slika 7).
Drvo se posle mašinske obrade, a pre i posle lepljenja brusi (slika 8).
BRABO DANAS
Brabo je danas ozbiljna, industrijalizovana, tehnički kurentna i tipski prepoznatljiva
firma. Razvojni procesi u firmi postavljaju se na tehnološki poslednjoj generaciji.
Program proizvodnje prate tri tehnološki potpuno različita i odvojena pogona
(limarski, stolarski i bravarski), integrisana u proizvod koji izlazi na kraju – krovni
prozor visokog kvaliteta. Brabo prodajni asortiman definisali su kupci, ciji su
zahtevi uzimani u obzir pri konstrukciji proizvoda. Poštujuci njihove potrebe
došlo se do Brabo euroline modela krovnih prozora, dostupnog u nekoliko serija.
LIMARSKI I BRAVARSKI PROGRAM
Krovni prozor pored drvenog
dela sastoji se i od limenih
delova:
Limene trake seku se u ploče
te se kasnije vrši krojenje istih
pomoću sledećih mašina:
-Makaze giljotinske
hidraulične širine 3,1m.
-Odnosno na malim
hidrauličnim makazama
Grickalici.
Nakon toga ti iskrojeni
elementi se deformišu
savijanjem na hidrauličnoj
presi za savijanje i to bilo
korišćenjem univerzalnih alata za savijanje ili specijalno napravljenih alata.
Postoje dve grupe ovih alata: alati za ”deformaciju” limova i alati za spajanje
limova koji služe za izradu elemenata spoljnjeg dela krovnog prozora i za izradu
opšivnih limova koji služe kao veza između krovnog prozora i krovnog pokrivača.
Montaža krovnih prozora izvodi se u zavisnosti od vrste krovnih pokrivača.
Prilikom montaže gde je krovni pokrivač crep, krovni prozor se montira tako
da gornja i dve bočne (leva i desna) strana opšivke se postavlja ispod crepa
sa dozvoljenom tolerancijom za širinu opšivke a da pritom crep ne pokriva
kanal koji odvodi vodu sa krova. Donji deo opšivke sa olovnom zavesicom
se postavlja preko krovnog pokrivača, u ovom slučaju crepa, kako bi vodu sa
krova sproveo dalje.
Prilikom montaže gde je krovni pokrivač bitumenska šindra – tegola krovni
prozor se montira tako da gornja i dve bočne (leva i desna) strana opšivke se
postavlja ispod bitumenske šindre – tegole do pozicije kanala za odvod vode
sa krova. Donji deo opšivke sa olovnom zavesicom se postavlja preko već
postavljene bitumenske šindre – tegole koja se postavlja do visine otvora u krovu.
Prilikom montaže gde je krovni pokrivač lim krovni prozor se može postaviti na
tri različita načina u zavisnosti od tehnike sa kojom raspolaže izvođač – limar:
Tako što se lim oblikuje i navlači na zid kanala i učvršćuje takozvanim:
- ”žabicama”,
-”pertlovanjem”,
- ”prepuštanjem lima na preklop”.
Pozicije se odrađuju istovetno kao i kod ostalih pokrivača (gornja i dve bočne
strane ispod krovnog pokrivača a donja preko krovnog pokrivača i prilagođena
je postojećoj situaciji na krovu.
”BRABO” opšivni lim u svom konstruktivnom rešenju omogućava potpuno
pouzdano univerzalnu vezu između krovnog prozora i krova na svim gore
navedenim krovnim pokrivačima!
BRABO D.O.O.
LJUBOMIRA ŽIVKOVIĆA ŠPANCA 24
11427 BEOGRAD – VRANIĆ
TEL PRODAJA: (+381 11) 2331-965,
(+381 11) 2341- 777
(+381 63) 248 – 154
(+381 65) 2248 -154
FAX: (+381 11) 2341- 777
TEL PROIZVODNJA: (+381 11) 834-03-52
E-MAIL: [email protected]
WWW.BRABO-RW.COM
Bez čekanja
na šalterima
Fakultet Tehničkih Nauka iz Novog Sada
predstavio je svoj najnoviji softverski sistem
za podršku rada državne uprave i lokalne
samouprave, koji će preduzetnicima omogućiti da
brzo obave sve poslove u institucijama za koje im
je potrebno mnogo vremena, živaca i papirologije
G
-solution je operativni sistem
namenjen lokalnim samoupravama, državnim organima,
institucijama, preduzetnicima
itd. i prvo je softevrsko rešenje u potpunosti usklađeno sa zakonskom regulativom
Srbije, pre svega “Zakonom o upravnom
postupku” i “Uredbom o kancelarijskom
poslovanju”. Po rečima Dejana Jorganovića, posrednika za odnose sa državnom upravom i lokalnom samoupravom
pri Fakultetu Tehničkih Nauka iz Novog
Sada, jedino G-solution može da ponudi
potpunu fleksibilnost jer se usklađuje sa
svakom institucijom pojedinačno i njenim
poslovanjem. U sistemu su podržani svi
servisi u procesu rešavanja predmeta, a
posebno interesantno je to da umnogome
štedi vreme korisnika potrebno za dolakse, odlaske, popunu obrazaca, čekanje na
rešenja, odgovore...
Dejan Jorganović
50 Privredni žurnal
Po čemu je G-solution jedinstven?
Pre svega, ova aplikacija omogućava
vrlo jednostavno povezivanje i razmenu
podataka, kako u okviru institucije tako i
među institucijama, obezbeđujući potreban
nivo transparentnosti u okviru poslovanja.
Ukratko, obezbeđuje stvaranje povoljnog
poslovnog ambijenta sa efikasnom administracijom koja će na kvalitetniji, moderniji i sofisticiraniji način odrađivati sve
poslove u okviru institucije a menadžmentu
se obezbeđuje jednostavna i precizna kontrola svih zaposlenih i svih servisa unutar
institucije – objašnjava Jorganović i do-
daje da su opcije bazirane na korisničkim
potrebama, pre svega pravnih lica, da što
jednostavnije i brže završe svoje poslove
u institucijama.
Na koji način se mogu ubrzati ti procesi?
G-Solution sistem omogućava da
korisnici putem interneta podnesu sve
potrebne zahteve ka institucijama, izvrše
svu potrebnu korespondenciju, u svakom
trenutku precizno znaju trenutni status
i lokaciju svog predmeta, izvrše sve
potrebne dopune i izmene, informišu se
uz korisnički nalog na internetu i putem
SMS-a ili CALL centra i izvrše sva potrebna plaćanja bez odlaska u instituciju,
što će reći da korisnik dolazi na šalter
samo da preuzme rešen predmet.
Da li se iz ovog projekta izrodilo još
neko softversko rešenje?
Jeste još nekoliko, ali bih izdvojio Sproject. On predstavlja dopunski sistem
institucijama i još jednu svojevrsnu inovaciju. To je softverski alat koji pruža
mogućnost, kako državnim institucijama,
tako i privatnim firmama, da na sofisticiran način upravljaju svojim investicijama
(projektima), smanje poslovni rizik i povećaju produktivnost. Softver je urađen po
“PMBOK”-u i svim propisanim standardima od strane “Međunarodnog instituta
za upravljanje projektima” pa je kao takav
pogodan i za međunarodne projekte, odnosno upravljanje stranim investicijama.
Iza intuitivnog interfejsa kriju se ozbiljne
matematičke funkcije koje proračunavaju
svaki segment projekta i vode vas kroz čitav
proces. Više nisu potrebni vrsni stručnjaci za
pisanje projekata već je dosta da menadžer
iz struke, odgovarajući na seriju pitanja
kroz koje ga aplikacija vodi i postavljanjem
zahtevanih parametara, prostim klikom
na ENTER dobije kompletan (u skladu
sa međunarodnim standardom) projektni
dokument na osnovu koga će dalje pratiti
njegovu realizaciju. Nakon instalacije jednog ovakvog sistema na nivou države, svi
ćemo moći da budemo spokojniji kada je
u pitanju trošenja javnih sredstava.
Privredni žurnal 51
Da li ste koristili strana iskustva kao
putokaz u razvoju?
Naravno... Iskustva drugih zemalja
su izuzetno značajna, pre svega sa strane
implementacije i edukacije, obzirom da je
sam razvoj uslovljen zakonskom regulativom. Dobri primeri su Slovenija, Irska
i Estonija koja je sa najviše entuzijazma
pristupila reformi informacionog društva.
Oni su došli u poziciju da im je premijer
iz IT struke, pa je negde i logičan sled
događaja bila snažna informaciona reforma
državnog sektora koja je sprovedena za dve
godine. Vršene su besplatne obuke, pre
svega starijih lica, zatim obimne prekvalifikacije i dokvalifikacije, a rezultat je bio
otvaranje novih radnih mesta i podizanje
nivoa funkcionalnosti države. Upravo je to
52 Privredni žurnal
entuzijazam koji želimo da preslikamo na
Srbiju i po nekom sličnom modelu upoznamo ljude sa benefitima modernizacije
našeg državnog sistema.
Da li to znači da vi reformu državnog
sistema vidite kao priliku za dodatno
zapošljavanje, a ne za smanjivanje radnih mesta – kao što je opšte mišljenje?
Ljudi u Srbiji su u strahu od gubljenja
radnih mesta iz čistog neznanja. Realna situacija je sasvim drugačija. Prilike
koje IT otvara su nepregledne, tako da
sa te strane nema mesta panici. Tačno je
da se menjanjem državnog sistema kroz
unapređivanje informacionog sistema neminovnost. Ono što nije tačno je da IT sa
sobom nosi radikalno smanjivanje radne
snage. Činjenica je da se automatizacijom
poslovnih procesa smanjuje potreba za
radnom snagom i po tom osnovu se za
konkretne poslove smanjuju radna mesta,
ali je takođe činjenica da se otvara veliki
broj novih radnih mesta, pre svega za ljude
iz IT struke, ali i za postojeću radnu snagu
uz odgovarajuću obuku, prekvalifikaciju
ili dokvalifikaciju. U tom smislu, jedan od
osnovnih ciljeva je i zadržavanje mladih
ljudi u zemlji, odnosno veća eksploatacija
našeg najznačajnijeg resursa, a to je znanje.
U tom smislu, Fakultet Tehničkih
Nauka – Novi Sad će pokušati kroz ovaj
projekat, svojim i studentima sa drugih
tehničkih fakulteta da obezbedi sigurno
zaposlenje i sa njima podeli viziju bolje
budućnosti.
Ko stoji iza ovog sistema?
Obzirom da govorimo o tzv.
pokretačkoj inovaciji, tj. projektu koji
rešavaja čitav niz problema sa kojima se
naša država svakodnevno susreće, pre
svega na nivou poslovanja institucija
državne uprave i lokalne samouprave, jasno je da se iza svega krije jedna ozbiljna
„mašinerija“ i jedan ozbiljan tim ljudi.
Nosilac, mogu slobodno da kažem, ovog
mega projekta je Fakulteta Tehničkih
Nauka – Novi Sad, na čelu sa dekanom
prof. dr Radetom Doroslovačkim, a pored tima stručnjaka sa fakulteta projekat
uključuje i istaknute firme i stručnjake iz
oblasi IT-ja u Srbiji. Treba napomenuti da
se ovde ne radi samo o prostom proizvodu
koji ima odgovarajuću tržišnu cenu, već
o pokretačkoj inovaciji na nivou države
koja nema cenu. Ona je jednostavno
potrebna ovoj zemlji. Naravno, kada
je reč o strateški značajnim projektima
uvek se nađu I prepoznaju ljudi, a kroz
njih i institucije koji žele dobro svojoj
zemlji, što me čini izuzetno srećnim.
U kojoj fazi je projekat?
Ono što je u ovom trenutku značajno
za G-solution je činjenica da je dostigao
svoj inicijalni izgled i da se u ovom
trenutku radi na oživljavanju njegovih
podsistema, tj. servisa za podršku. Put
od ideje do realizacije je dug i težak.
Nikad zapravo ne znate u šta ulazite,
jer svaka inovacija i svaki novi projekat
nosi nešto specifično sa sobom. Zapravo
ne postoje dve iste priče.
Kako se uočava potreba za inovacionim projektom?
Da biste stvorili neku dodatu vrednost
i uslove za dalji razvoj morate na vreme prepoznati osnovne potrebe jednog
društva, kao i vreme u kome se nalazi.
Ako posmatrate sa preduzetničke strane,
ubrzavanje poslovnih procesa i ušteda
finansija kroz optimizaciju resursa su od
ključnog značaja, kako za preduzeće, tako
i za državu. Kada govorimo o vremenu,
jasno je da živimo u informacionom dobu
gde inovacije predstavljaju svakodnevnicu.
Gledajući kroz ove dve prizme, jasno je
uočljiva potreba za uvođenjem savremenog
informacionog sistema na nivou državnih
institucija i modernizacijom kancelarijskog
poslovanja. Ovde se i rodila ideja za izradom jednog univerzalnog softvera na nivou
svih državnih institucija, koji će ubrzati i
olakšati poslovanje, kako državnim institucijama tako i privredi, a sve zarad
stvaranja kvalitetnijeg i produktivnijeg
poslovnog ambijenta.
Koliko je potrebno vremena da se
ovako obiman posao uradi?
Samo postavljanje ideje „na noge“ je
praktično najzahtevniji i najveći posao.
Kroz istraživanje, koje je u našem slučaju
trajalo više godina, trasira se inicijalna ideja
i kreira projektni zadatak. Ovaj trenutak
je možda i najznačajniji za razvoj jedne
inovacije ili projekta, jer sama realizacija
direktno zavisi od prepoznatih potreba koja
su direktni proizvod istraživanja. Dalje se
kroz razvoj javljaju nove izvedene ideje
koje oblikuju inovaciju i daju joj inicijalni
„izgled“. Ali, to je samo početak. Ono
što sledi je čekanje vremenskog trenutka
u kome će inovacija početi da živi, tako
da je zanimljivo šta se dešava sa njom u
međuvremenu. Borba za realizaciju inovacije može da potraje, jer nekada jednostavno moraju da se stvore odgovarajući uslovi
za implementaciju. Za to vreme, inovacija
mora da napreduje, prati vreme u kome se
nalazi, poprima novi oblik i konačno se
formira u trenutku svoje implementacije.
Privredni žurnal 53
Domaća
pamet
sprečava
požare
U beogradskom Akvastatinu
proizvode sredstva protiv
samozapaljenja uglja i obaranje
prašine, što je veliki problem
industrijskih sistema a da za
proizvod koji može da uštedi milione
evra i značajno smanji zagađenje,
srpske firme nisu zainteresovane
A
kvastatin je specijalizovana kompanija, koja se bavi
istraživanjima, razvojem, proizvodnjom i primenom sredstava namenjenih mnogim industrijama u
očuvanju životne sredine i sprečavanju ekoloških
udesa. Razvili su više sredstava za protivpožarnu zaštitu,
kontrolu prašine i sprečavanje formiranja leda. Akvastatin
F 20 je sredstvo za sprečavanje samozapaljenja uglja, kao
i prevenciju i gašenje požara poroznih materijala,
Akvastatin 15-40, sredstva za subijanje različitih vrsta industrijske prašine, jedan od
svežih proizvoda je Ice Melt, koji služi za
sprečavanje formiranja leda u zimskim
uslovima a najnovije , koji tek treba
da dobije status Akvastatin superior,
je priozvod koji može da gasi naftu,
benzin i slične materijale kada se
pomeša sa vodom, standardno šmrkovima i aparatima. Kako to ovde
često ume da bude, niko nije prorok
u svom dvorištu, pa je tako i akvastatin
poznatiji u inostranstvu, gde kompanije
kupuju ovaj proizvod domaće pameti dok
u srpskim sumnjičavo vrte glavom.
U čemu je vrednost vaših proizvoda?
- Ugalj se često pali sam od sebe, dolazi i do eksplozija
u određenim uslovima, najčešće se dešava u eksploataciji i
tokom transporta, naročito na transportnim trakama, zbog
54 Privredni žurnal
čega možete da vidite cisterne uz celu dužinu transportera.
Razvejavanje različitih vrsta industrijske prašine prilikom
transporta materijala, na pretovarnim mestima i na odlagalištima, takođe je veliki problem a situaciju još više komplikuje
to da su neke čestice, kao ugljena prašina, slabo kvašljive ili
potpuno nekvašljive. Tokom sušnih perioda, pod dejstvom
vetra dolazi do podizanja i raznošenja praškastog materijala što predstavlja ozbiljan ekološki problem jer
šteti zdravlju zaposlenih i stanovnika okolnih
naselja. Sistemi koji su sada u upotrebi,
a bazirani su na kvašenju vodom nisu
dovoljno efikasni i ne daju dobre rezultate i upravo tu akvastatin ima svoju
primenu - objašnjava Miša Kovačević,
vlasnik ove beogradske firme.
Zašto
-
je problem ugljena prašina?
Ona predstavlja konstantnu opasnost.
Kada su poginuli radnici u Obiliću,
došlo je do eksplozije uzrokovane
upravo ugljenom prašinom. Stvar je u
tome da ona uvek bude vlažna, da bi pala
na tlo, da ne leti, jer kad je u vazduhu to je
kao prostorija puna plina. Njena eksplozivna
moć je ogromna, otprilike kilogram ugljene prašine vredi kao četiri kilograma trotila. I to je veliki problem
kako rudnika, tako i sistema i kompanija koje koriste velike
količine uglja. I problem je svuda u svetu. Oni kad planiraju
Ne vrede ni pamet ni sertifikati:
proizvodnju kažu – ove godine će mi izgoreti 2000 tona
uglja, to otpisuju kao trošak proizvodnje. Sa akvastatinom
takve stvari ne mogu da se dese a uštede mogu da idu i do
70%. Ukratko, akvastatin su vodeni rastvori neorganske soli
sa dodatkom aditiva koji poboljšavaju njihove performanse
gde je princip delovanja dugotrajno održavanje vlažnosti na
tretiranoj površini.
Ima li zainteresovanih za vaše proizode?
- Ima u inostranstvu. Kupuju, recimo, Grci, Luksemburžani,
određene količine kupuju i ruske kompanije i drugi...
A naše?
- Ne. Iako je domaća pamet, domaći proizvod... Ne mogu
da objasnim zašto, valjda ono na šta su ljudi navikli ne žele
da menjaju. Citiram načelnika protivpožarne zaštite u jednoj
velikoj kompaniji kad sam im ponudio naš proizvod: Nisam
to u budžetu planirao. Ugalj gori od kad je sveta i veka, pa
neka gori i dalje...
Koliko može da uštedi budžet?
- Po grubim procenama, barem 50 %. Kad se ugalj ili kop
zapali, prilikom skidanja jalovine izmeštaju se mašine za
rad , koje koštaju po stotinak miliona evra, a samo njihovo
izmeštanjeuvečava već velike troškove. Nedavno su došli iz
Izraela i Indije predstavnici kompanija da vide na licu mesta
funkcionisanje , efekte i benefite naših proizvoda. Mi uradimo prezentaciju na poligonu, međutim, oni hoće da vide
kako to izgleda u industriji, na terenu, a ja to ne mogu da im
priuštim jer naše kompanije ne koriste akvastatin. I tako, odu
kući zainteresovani ali neobavljenog posla. Da stvar bude
apsurdnija, ne mogu da prodam domaćim kompanijama a
prodao sam stranim firmama koje rade u Srbiji puteve da
obaraju asfaltnu prašinu...
Jedan od novijih proizvoda je Ice Melt, koji sprečava
formiranje leda na bilo kojoj površini do -30C.
- Ice Melt sprečava formiranje leda na temperaturama do 30C. Praktično, on razmekšava led, tako da putari lako mogu
da ga skinu sa površine a sneg ne može da se zaledi do - 30C.
Dakle, za razliku od soli, iza Ice Melta led ne ostaje. So može
da pomogne najviše do - 4C. Putari bacaju so a led se svejedno
pravi, ako je temperatura još niža od – 4C pa i ako uspeju da
očiste sneg ostaje led ispod, kad se podigne temperatura, sve se
to istopi. Ako se ponovi minus, sva ta voda se ponovo pretvori u
led. Uz to, so nagriza asfalt, pravi rupe, a da ne pričam šta čini
pneumaticima. Icemelt radi to drugačije.Izvršena su testiranja na
različitim putnim pravcima gde su ostvareni maksimalni efekti
Vaši proizvodi svojim delovanjem spadaju u „zelene“ jer
sprečavaju zagađenje okoline izazvano samozapaljenjem
velikih količina uglja. Da li i sami imaju ekološke osobine i
da li utiče na funmcionalnost proizvoda?
- Da proizvodi spadaju u zelene , nisu štetni po živi svet ,
neugrožavaju životnu sredinu , a za sve to kao dokaz postoje
sertifikati relevantnih institucija u Srbiji B. Pejović
Skladišteni kapaciteti -cisterne
Privredni žurnal 55
Laboratorija
Recikliramo
samo 10 odsto
bačenog ulja
U kompaniji Ekosekund, dnevno
se preradi između 6,7 i 8,7 tona
ulja kroz potpuno očuvanje
životne sredine. Svaka kap završi
u postrojenju za reciklažu a ne
na tlu, jer se može iskoristiti kao
baza za nov proizvod i svaka
kap manje na tlu, zdravoj okolini
znači mnogo
Linija za tretman filtera
Linija prerade crnog ulja
Z
bog svojih svojstava otpadna
ulja su klasifikovana kao
opasan otpad. Otpadno mazivo i ulje je svako mineralno i sintetičko mazivo, industrijsko,
izolaciono i/ili termičko ulje koje
više nije za upotrebu kojoj je bilo
namenjeno a zbog količine koje su
svakodnevno u upotrebi i izmenjene
strukture i sa odlaganjem jestivog
ulja se mora paziti jer nije ništa manji
pa i bezopasniji zagađivač okoline.
Približavanje Srbije regulativama
EU na planu zaštite životne sredine,
naveo je nekoliko privatnih investitora na ideju o stvaranju preduzeća
koje bi se bavilo reciklažom korišćenih ulja i tretmanom zauljenih
voda i emulzija. Tako je nastala
kompanija Ekosekund, koja se bavi
skladištenjem i tretmanom otpadnih
ulja, emulzija, zauljenih voda, filtera
i drugih zauljenih materijala kao i
transportom opasnog i neopasnog
otpada na teritoriji Srbije.
Tu se godišnje preradi oko 1.700
tona ulja, emulzije, zauljene vode.
Mirko Terzić, direktor ove kompanije kaže da kod njih stižu velike
količine otpadnpog ulja uglavnom
iz velikih sistema, poput Pošte, EPS,
GSP, Kolubare…
Dnevno preradimo između 6,7 i
8,7 tona ulja kroz potpuno očuvanje
životne sredine. Svaka kap ulja završi
u postrojenju za reciklažu a ne na tlu.
Proces izgleda ovako: prvo se radi
homogenizacija, zatim se filtrira i
tako se dobija bazno ulje koje se može
iskoristiti kao sirovina. Planiramo da
pokrenemo i sopstvenu proizvodnju
ulja – kaže Terzić.
Ekosekund je jedini operater za
reciklažu otpadnih ulja u Srbiji.
U Srbiji se godišnje upotrebi oko
50.000 tona motornog ulja, a samo
Linija za preradu vode i emulzije
10 odsto se reciklira. Reciklaža samo
osam litara korišćenog ulja, zadovoljava dnevne potrebe za električnom
energijom prosečnog domaćinstva.
Osim pozitivnog efekta na očuvanje
okoline, reciklaža ulja ima višestruke
pozitivne efekte, jer se ono dalje
može upotrebljavati kao baza za proizvodnju novih sirovina i korisiti
se u energetske svrhe. Kada su u
pitanju ulja iz vozila, recikliraju se i
filteri, iz kojih se odvaja čelik, papir,
koji je natopljen uljem ima visoku
kalorijsku vrednost, što je prednost
za njegovo korišćenje sekundarnog
goriva a izdvojeno ulje u procesu
reciklaže, ima visok stepen čistoće.
Sve vrste filtera oslobadjamo od
apsorbenata, ostataka ulja i drugih nečistoća. Usitnjavamo ih i presujemo
u blokove koje tretiramo biorazgradivim sredstvima nakon čega se dobija
vredna sirovina za dalju preradu u
topionicama – objašnjava Terzić.
On objašnjava da je veoma mala
količina ovog opasnog otpada koji
se kod nas prikupi i reciklira kao i
da li se uopšte i koliko toga zaista
reciklira.
U EU se prikupi oko 70 odsto
ulja. Kod nas je to izuzetno mala
cifra. Mislimo da organi kontrole,
inspekcije ne rade svoj posao dovoljno dobro , što pogoduje i sivoj
ekonomiji i zagađenju čovekove okoline, na šta smo više puta upozoravali
nadležne – kaže Terzić, dodajući da
u Srbiji ne postoje podaci o reciklaži
filtera ulja a zakon u ovoj oblasti je
nedorečen jer se uopšte ne pominje
način postupanja sa filterima ulja.
Ekosekund je, po rečima Mirka
Terzića, prva firma kod nas koja se
po savremenim svetskim standardima
bavi reciklažom filtera ulja.
B.P.
Linija za preradu svetlog ulja
Skladišteni kapaciteti -cisterne
Privredni žurnal 57
Sistem upravljanja zaštitom
životne sredine - EMS (ISO 14001)
Standard za sistem upravljanja zaštitom životne sredine, ISO 14001 –
Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Zahtevi sa uputstvom za
primenu, primenjuje se kao jedan od mehanizama kojim organizacije širom
sveta pokazuju svoje društveno odgovorno poslovanje iskazano kroz odnos
prema okruženju. U značajnoj meri, adekvatno primenjen, ovaj standard
može pomoći organizacijama i da svoje poslovanje usklade sa zahtevima
zakonske regulative u ovoj oblasti.
K
ao logičan nastavak postavke poslovanja kroz standar-
dizovan pristup menadžmentu, uz standard ISO 9001,
pojavljuje se standard koji pokušava da na jedan sistematičan način „prepozna“ potrebne aktivnosti kojima
organizacije moraju da posvete punu pažnju da bi tvrdile da
je njihov odnos prema okruženju, tj. životnoj sredini u kojoj
rade, adekvatan i da svojim poslovanjem toj životnoj sredini
neće naneti (ne)popravljivu štetu.
Godinama su se u prošlosti razvijale razne industrijske grane
koje su čovečanstvu donosile napredak. Paralelno sa napretkom,
u velikoj većini slučajeva, dolazile su i „štete“ koje je taj napredak
donosio životnoj sredini. Danas se savremeno društvo susreće sa
najvećom dozom zagađenja od kada se mere neki od parametara
kojima se to zagađenje prepoznaje. Najkarakterističniji aktuelan
svetski primer u pogledu zagađenosti vazduha je Kina i njeni
najveći gradovi. Pre par godina nas je zadesila katastrofa izazvana cunamijem u Japanu, koji je pogodio njihovu nuklearku
Fudžijama. Ali, ne moramo da idemo „preko pola sveta“. Sled
nekih događaja od pre par nedelja kod nas, doveo je do velikih
poplava. Jedan od glavnih razloga nemogućnosti kontrolisanja
velikih bujičnih voda bio je velika količina različitog, prvenstveno
kabastog otpada, koji se nalazio u malim rečnim koritima. Drugim
rečima, „divljih deponija“ smeštenih „tamo gde im mesto nije“.
Ove poplave su donele i širenje svih tih otpada, kao i različitih
opasnih materija do kojih je voda dospela, na mnogo širi teren
nego gde su se do juče nalazile. Sada sve to treba sanirati. Očito
je da godine iza nas nisu bile dovoljne da naučimo neke stvari.
Godinama čitamo i gledamo slike u kojima tone uginule ribe
plutaju našim rekama. Najčešće ne saznamo ni ko je krivac za to.
Godinama se u naše vodotoke izlivaju raznorazne opasne materije.
58 Privredni žurnal
Godinama se opštine i građani „preganjaju“ gde će se postavljati kontrolisane deponije, gde će se graditi postrojenja za
raciklažu i preradu pojedinih vrsta otpada,….
A za svo to vreme, smeća i različitih drugih vrsta zagađenja
oko nas, sve je više i više. Savremeni svet shvatio je ovaj problem
poodavno. Klimatske promene koje nastaju kao posledica zagađenja pogađaju sve. U nekoliko velikih sastanaka na najvišem
svetskom nivou, organizovanim u poslednjih nekoliko godina, pa
čak i decenija, svetski lideri su uspostavljali različite dogovore,
sa namerom da problematiku očuvanja životne sredine podignu
na viši nivo. Čuvena je u tom smislu konferencija i Protokol o
sprečavanje globalnog zagrevanja iz Kjotoa 1997. godine. Ti
dogovori i sporazumi su poštovani u manjoj ili većoj meri, u
skladu sa interesima velikih sila. I Evropa, sama za sebe, ima
svoje „dogovore“, ugrađene u njenu normativnu regulativu. Ali
ne samo dogovore već i niz „konkretnih pristupa“. Prema nekim
izvorima u Evropskoj uniji se reciklira oko 50% otpada koji se tu
stvara. I ove „dogovore“, ali i pristupe, moraćemo i mi poštovati
u dogledno vreme ako hoćemo da „igramo u tom kolu“.
Naša država je u normativnom delu (zakonima i pravilnicima),
postavila osnove brige o životnoj sredini usvajanjem, između
ostalih, sledećih zakona: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o
integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o
proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o upravljanju otpadom,
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vanrednim situacijama, Zakon o zaštiti od požara,
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o biocidnim
proizvodima, Zakon o hemikalijama,... Krenule su inicijative i da
se sa „papirnatog dela“ pređe na „operativnu primenu“. Uvedene
su mere kojima će se pojačati rad reciklažne industrije. Skoro
dve hiljade firmi dobilo je dozvolu za upravljanje otpadom, od
toga oko jedna četvrtina za tretman otpada… Ali, kako se malo
krene, tako se malo zastane. Novi set zakona koji se odnosi na
ovu problematiku nije prošao skupštinsku proceduru, ukinut je
formirani Fond za zaštitu životne sredine, država duguje reciklerima, … Veći deo prethodnog broja Privrednog žurnala bio je
posvećen ovoj problematici. U celoj ovoj priči, naša deca će biti
ta koja će najviše ispaštati. Kako zbog neodgovornog ponašanja
nas, njihovih roditelja danas, tako i zbog neodgovornog odnosa
prema životnoj sredini privrednih subjekata sa ovih prostora.
Paralelno sa zahtevima zakonske regulative, u poslednjim
godinama sve prisutniji su uticaji stranih firmi koje na ovo
područje donose usvojenu kulturu zaštite životne sredine, i te
svoje stavove i politike prenose i na organizacije s kojima rade.
I najzad, neki naši veći poslovni sistemi, prepoznajući taj pristup
kao najlakši, pokušavaju da pri izboru pouzdanih partnera, koriste
i kriterijum njihovog odnosa prema životnoj sredini. I jedni i
drugi poštujući staru poslovicu: „S kim si - takav si“.
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine uveden i sertifikovan prema standardu ISO 14001 je dobar način na koji
organizacija može potvrditi svoj primeren odnos prema ovoj
problematici i dobiti značajne tržišne poene. Ovaj standard je
dokument koji, ako se adekvatno primeni, može voditi organizaciju kroz mrežu aktivnosti u kojima može da prepozna sve
pojedinačne uticaje koje ima na okruženje tokom svog poslovanja,
zakonsku regulativu koju bi u tom smislu trebala da poštuje, pa
sve do rezultata koje ostvaruje u cilju očuvanja životne sredine.
Danas, osnovnu seriju standarda koji se odnose na upravljanje
zaštitom životne sredine, čine dva osnovna standarda:
• ISO 14001:2004 Sistemi upravljanja zaštitom životne
sredine – Zahtevi sa uputstvom za primenu
• ISO 14004:2004 Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Opšte smernice za principe, sisteme i tehnike podrške
Pored ova dva standarda, u direktnoj vezi sa navedenom
problematikom je i veliki broj standarda sa nadnaslovom “Upravljanje zaštitom životne sredine”, koji olakšavaju i pomažu u
analizi i pouzdanom postavljanju adekvatnog sistema upravljanja
zaštitom životne sredine u jednoj organizaciji, kao npr. standardi:
ISO 14050 Rečnik, ISO 14015 - Ocenjivanje zaštite životne
sredine lokacija i organizacija (EASO), ISO 14031 - Vrednovanje
učinka zaštite životne sredine, ISO 14040 - Ocenjivanje životnog
ciklusa, Principi i okvir, ISO 14041 - Ocenjivanje životnog
ciklusa, Definisanje cilja i predmeta i analiza inventara, ISO
TR 14049 - Ocenjivanje životnog ciklusa, Primeri primene
ISO 14041 u definisanju cilja i predmeta i analize inventara
životnog ciklusa, ISO 14063 Komunikacija u oblasti zaštite
životne sredine - Smernice i primeri,…
Standard ISO 14001 daje Zahteve sa uputstvom za primenu
(u informativnom Prilogu 1 „Smernice za korišćenje standarda“)
koje organizacije moraju da ispune da bi bile sertifikovane u
skladu sa njim. Ovo je standard po kojem se vrši ocenjivanjesertifikacija organizacija. Današnja verzija međunarodnog
standarda ISO 14001:2004 Sistemi menadžmenta kvalitetom
– Zahtevi, iz 2004. godine, sa tehničkom ispravkom objavljenom
2009. godine (odnosno domaći SRPS ISO 14001:2005, objavljen godinu dana posle međunarodnog, sa tehničkom ispravkom
objavljenom 2010. godine), ima četiri tačke, sa podtačkama:
1. Predmet i područje primene
2. Normativne reference
3. Termini i definicije
4. Zahtevi za sistem upravljanja zaštitom životne sredine
4.1. Opšti zahtevi
4.2. Politika zaštite životne sredine
4.3. Planiranje
4.4. Primena i sprovođenje
4.5. Proveravanje
4.6. Preispitivanje od strane rukovodstva
Standard ISO 14001, kao i standard ISO 9001, bazira se
na procesnom pristupu i takozvanom PDCA ciklusu: PlanirajUradi-Kontroliši-Poboljšavaj.
Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine u
međunarodnom standardu ISO 14001
Zahtevi ovog standarda su smešteni u četvrtu tačku i kao takvi
su primenjivi u svim organizacijama, bez obzira na veličinu, vrstu
delatnosti ili vlasništvo. Jedan od njegovih osnovnih zahteva
je smešten u tačku 4.1 Opšti zahtevi, ovog standarda i glasi:
Organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primeni,
održava i stalno unapređuje sistem upravljanja zaštitom životne
Privredni žurnal 59
sredine u skladu sa zahtevima ovog međunarodnog standarda i da
utvrdi kako će ispuniti ove zahteve. Organizacija mora da utvrdi
i dokumentuje predmet i područje primene sistema upravljanja
zaštitom životne sredine
Standard ISO 14001 daje osnovne definicije termina u sistemu
upravljanja žaštitom životne sredine između ostalog i sledeće:
Životna sredina - Okruženje u kojem organizacija radi,
uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru,
faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
Aspekt životne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili
usluga organizacije koji može da bude u uzajamnom odnosu sa
životnom sredinom.
(Značajan aspekt životne sredine jeste
onaj aspekt koji ima, ili može da ima, značajan uticaj na životnu
sredinu).
Uticaj na životnu sredinu - Svaka promena životne sredine,
pogoršanje ili poboljšanje, koja je potpuno ili delimično rezultat
aspekata životne sredine neke organizacije.
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) - Deo
ukupnog sistema upravljanja organizacije koji se koristi za razvijanje i primenu politike zaštite životne sredine i upravljanje
aspektima životne sredine.
Učinak zaštite životne sredine - Merljivi rezultati upravljanja
aspektima životne sredine organizacije.
Zainteresovana strana - Pojedinac ili grupa na koje utiče učinak zaštite životne sredine organizacije ili su zainteresovani za to.
Ako bi smo na osnovu ovih definicija hteli na najjednostavniji
način reći šta je sistem upravljanja žaštitom životne sredine, to bi
možda moglo ovako da se kaže: To su aktivnosti i mere koje na
sistematičan i kontrolisan način preduzima jedna organizacija u
svom svakodnevnom radu, da bi držala pod kontrolom sve izvore
(aspekte) svog uticaja na životnu sredinu i ostvarivala takve rezultate (učinke) kojima će biti zadovoljne zainteresovane strane.
Prepoznavanje aspekata bazirano je na analizi da li se i u kojim
pojedinačnim procesima i/ili operacijama pojavljuju neki i koji
od aspekata iz opštih grupa aspekata životne sredine:
• emisije u vazduh,
• ispuštanja u vodu,
• ispuštanja u zemlju,
• korišćenje sirovina i prirodnih resursa,
• korišćenje energije,
• emitovanje energije,
• otpadne (uključujući i opasne) materije i
• fizičke karakteristike
Prilikom vrednovanja značaja aspekata životne sredine neohodno je sprovesti adekvatnu analizu rizika zasnovanu na
uobičajenim postulatima ove analize:
• ozbiljnosti uticaja na životnu sredinu, tj. težini posledica;
• verovatnoći pojavljivanja aspekta životne sredine,
proširnom dodatnim kriterijumima, kao npr.
• ozbiljnosti uticaja na osoblje;
• zakonske i druge zahteve;
• mišljenja i stavove zainteresovanih strana, i slično.
Svakako da prosipanje jedne kante otpadnih voda posle
pranja hodnika poslovne zgrade u kanalizaciju, nema istu težinu
(važnost, ozbiljnost) uticaja na životnu sredinu, kao pomenuti
udes u japanskoj nuklearki, ali ako se nešto dešava stotinama
puta u toku jednog dana ili u kontinuitetu, takođe ne može imati
identičnu težinu kao nešto što se dešava jednom u sto godina. U
zavisnosti od odabrane metodologije za procenu, kao i parame-
60 Privredni žurnal
tara koji se tom prilikom uzimaju u obzir, dolazi se do aspekata
životne sredine koji su na određeni način vrednovani i među
kojima se mogu prepoznati oni kojima organizacija značajno
utiče na životnu sredinu.
Ovi aspekti su u direktnoj vezi sa prirodom poslovanja i
poslovnih procesa kojima se organizacija bavi, tako da jedan
petrohemijski kompleks, farma stoke ili kancelarijski rad nemaju
iste aspekte i ne utiču na isti način na životnu sredinu.
Postojanje opasnih materija u poslovnim aktivnostima i
rad sa njima, kao i stvaranje različitih vrsta otpada, koji se na
različite načine stvara, ali i prikuplja, takođe utiču na definisanje
aspekata životne sredine.
Postupanje sa otpadom nije završeno kada se otpad na adekvatan način prikupi, već se mora obezbediti i njegov adekvatan
put do mesta gde će biti adekvatno tretiran. Za pojedine vrste
otpada u našoj zemlji na žalost još uvek ne postoje odgovarajuća
postrojenja u kojima bi se on tretirao.
Otkazi opreme, nepažnja ili udesi mogu izazvati i značajne
aspekte koji se u normalnom radnom režimu ne bi mogli desiti.
Neke od tih mogućih udesa je prepoznao i zakonodavac i u cilju
njihovog sprečavanja obavezao je poslovne subjekte da preduzimaju određene aktivnosti u skladu sa zakonskom regulativom
kako bi se ti udesi sprečili, ili u slučaju njihovog pojavljivanja,
potencijalne štete svele na najmanju moguću meru.
I najzad, ali svakako ne i na poslednjem mestu, odnos prema resursima i sirovinama koje jedna organizacija troši u toku
obavljanja svoje delatnosti mora biti postavljen na principima
optimizacije. Po jedinici proizvoda srpska privreda troši mnogo
više energije nego razvijene zemlje. U tom smislu i „izvedeni“
standardi iz standarda ISO 14001, kao što je npr, standard ISO
50001 koji se odnosi na energetsku efikasnost, prosto se integrišu
u ovaj standard.
Standard ISO 14001 vodi organizaciju kroz razmatranje svih
ovih elemenata i postavku procesa, operacija i aktivnosti na taj
način da se sve ovo na adekvatan način drži pod kontrolom, da se
nešto „ne preskoči“, da se kontinuirano prate rezultati koji se na
taj način postižu i da se u skladu sa tim rezultatima preduzimaju
mere u cilju njihovog poboljšanja.
Nastojanje da se ti procesi kontinuirano poboljšavaju na
osnovu rezultata praćenja i analize podataka, je suštinska osnova i
ovog standarda, kao i ostalih standarda za sisteme menadžmenta.
U tom smislu, organizacije moraju da razmatraju sve aspekte,
a naručito one koje su utvrdile kao značajne, kao i ostvarene
učinke, da bi delovanjem na njih doprinele ostvarivanju većih
povoljnih, odnosno manjih nepovoljnih uticaja na životnu sredinu.
Prilikom, npr. razmatranja postupanja sa otpadom, posmatra
se ova problematika kroz prostu hijerarhijsku šemu:
1. Da li je moguća čistija proizvodnja (prevencija i minimizacija)
2. D
a li je moguća reciklaža (ponovna upotreba, obnavljanje,
kompostiranje)
3. D
a li je moguć tretman (fizički, hemijski ili uništavanje), i
najzad-jedino što ostaje
4. Odlaganje (deponije)
Svi napred navedeni zahtevi su u samom tekstu standarda
ISO 14001 dosta uopšteno prikazani, ali su kroz Smernice za
korišćenje standarda date u prilogu 1 standarda, i u standardu
ISO 14004 detaljnije razvijene. Pored navedenih zahteva i
ovaj standard kao i svi standardi sistema menadžmenta ima
zahteve koji se odnose na sistemske elemente u upravljačkim
procesima (na primer, procesi obezbeđenja resursa, upravljanja
dokumentacijom, komunikacije, …), ali i u procesima koji će
dovesti do poboljšavanja rada (na primer, procesi sprovođenja
internih provera, korektivnih i preventivnih mera, upravljanja
neusaglašenostima,…).
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - EMS je
način na koji Vaša organizacija jasno pokazuje svoj učinak u
zaštiti životne sredine putem kontrole uticaja svojih aktivnosti,
proizvoda ili usluga na životnu sredinu, a u skladu sa svojom
politikom i ciljevima zaštite životne sredine ostvarujući očekivane
benefite (bolju tržišnu poziciju i poslovni respekt, približavanje
zakonskoj regulativi, sigurnije poslovanje, … bolju budućnost
za sve nas i našu decu).
„CoReMa Professional„ Agencija za konsalting, reinženjering i marketing
Đure Gajića 10/3, Zemun
Tel/fax: 011/375-30-69, mob: 063/85-70-250;
e-mail: [email protected];
PIB 107540540; Matični broj: 62814667; Šifra delatnosti: 7022
O nama
• Milan Živanović, registrovani konsultant Nacionalne agencije za regionalni razvoj, i sam sertifikovani ocenjivač, posle više od 12 go-
dina rada na konsultantskim poslovima, osnovao je 2010. godine Agenciju CoReMa, koja od 2012. posluje kao CoReMa Professional
•V
iše desetina sertifikovanih organizacija za sve sisteme menadžmenta, i znatno više sertifikovanih sistema, uključujući i integrisane sisteme menadžmenta, na teritoriji bivše SFRJ, garant su dosadašnjeg uspešnog rada
•O
bezbedićemo vam kvalitetan konsalting, prilagođenu obuku, adekvatnu podršku…
Zašto su Vam potrebni sistemi menadžmenta – najčešći razlozi ?
• Imate probleme sa organizacionom postavkom, realizacijom procesa, troškovima, praćenjem i obradom podataka,…
• Korisnici ih direktno zahtevaju ili uslovno postavljaju (npr. nezadovoljstvo radom, primedbe ili sugestije korisnika, ... )
• Potrebno je da dokažete realizaciju pojedinih aktivnosti i predstavite se kao pouzdan partner (npr. u cilju obezbeđenja adekvatnih dokaza za
moguće investitore ili poslovne partnere, …)
Koje su koristi od sistema menadžmenta - najvažnije ?
•P
oboljšavanje poslovne sposobnosti i produktivnosti uz kontrolisano upravljanja troškovima, uštede ulaznog materijala i energije i smanjenje gubitaka
• Povećanje ugleda u okruženju, uz sticanje, povećanje i/ili učvršćivanje poverenja i imidža kod korisnika, javnosti i šire društvene zajednice, po
međunarodno prepoznatljivom pristupu
• Postizanje i potvrđivanje da se održava stabilan nivo kvaliteta usluga, uz smanjenje svih vrsta grešaka i neusaglašenosti
• Prikazivanje profesionalnosti i dokazivanje nepristrasnosti, uzi stvaranje uslova za sticanje poverenja u samostalnost odlučivanja i integritet
• Minimiziranje opasnosti i rizika, uz sticanje i/ili učvršćivanje poverenja u bezbednost procesa/usluga
• Zadovoljavanje propisa koje zahteva zakonska regulativa uz generisanje-stvaranje odgovarajućih evidencija/zapisa
Šta možete da očekujete od Agencije «CoReMa Professional» - najkraće ?
Stručnu konsultantsku pomoć kod uvođenja sistema menadžmenta u Vašoj organizaciji. Konsultantske usluge uključuju:
• Utvrđivanje aktivnosti koje je neophodno držati pod kontrolom u okviru sistema menadžmenta;
• Pomoć pri izradi dokumentacije sistema menadžmenta;
• Obuku zaposlenih u organizaciji za zahteve odgovarajućeg standarda i primenu dokumentacije sistema menadžmenta;
• Obuku za interne provere sistema menadžmenta i sprovođenje interne provere sistema menadžmenta;
• Pripreme za sertifikaciju sistema menadžmenta.
BUDITE KONKURENTNIJI - POBOLJŠAVAJTE PROCESE RADA U VAŠOJ ORGANIZACIJI
Privredni žurnal 61
KOPAONIK
Panoramsko razgledanje
šičarom Pančić
Navikli smo svi na uobičajne doživljaje
planinskih puteva, ali planina može da se vidi
i iz drugog ugla. Jednom od najlepših staza
ove planine, u samom centru Kopaonika,
svakog leta turiste vozi žičara „Pančićev vrh“.
Ovom žičarom izlazite na jedan od najviših
vrhova ove planine i sigurno ćete uživati u
pogledu na 2017 metara nadmorske visine.
Planinski biciklizam:
Cross country staze
Suvo rudište – Ruta kreće od polaza
žičare Pančićev vrh, kreće se ka rudniku
Suva ruda, stazom Sunčana dolina, pored
tehničke baze, staze Malo jezero i Krst do
Doline sportova – dužina rute je 3,3 km, tip:
makadam/asfaltni put/zemljani put, težina
rute je 2/5
Pančićev vrh – Ruta kreće od izlaza žičare Pančićev vrh, preko staze 4/6/4, Pajinog
presla, staze Mašinac do Doline sportova –
dužina rute 2,2 km, tip rute: zatravljeni put/
makadam/zemljani put, težina rute je: 4/5.
U centru Kopaonika (na samom polazu
žičare Pančićev vrh) moguće je rentirati bicikle, a prevoz do Pančićevog vrha
omogućen je četvorosednom žičarom na
koju su postavljeni specijalni nosači za
prevoz bicikala.
Bike park (downhill staze)
Za ljubitelje planinskog biciklizma, na
Kopaoniku izgrađen je bike park, prvi takve
vrste u Srbiji.
Staze za spust dužine 5 km izgrađene
po standardima Evropske unije i Kanade i
predstavljaju veliki izazov za sve koji vole
ovakvu vrstu biciklizma.
Bike park čine 3 staze: laka, srednje
zahtevne i zahtevna. Prva staza je posebno
napravljena za početnike i decu, dok su druge
dve staze samo za iskusne vozače.
Širina staza varira od 60 do 120 centimetara, a na pojedinim deonicama su zemlja-
62 Privredni žurnal
ni talasi, zavoji, drveni mostovi, skokovi i
prepreke.
U Dolini sportova postavljen je biciklistički poligon.
Mountain kartovi su takođe u ponudi za
downhill vožnju. To su trotočkaši, bez motora
i pedala i služe za spuštanje niz padine.
Pešačka tura do Nebeskih stolica
Pešačka tura Nebeske stolice započinje
vožnjom žičarom do Pančićevog vrha, a zatim se obilazi arheološki lokalitet Nebeske
stolice. Nakon izlaska sa žičare, ide se niz
stazu Duboka 1 crna do Krčmarskog puta,
a zatim Krčmarskim putem do Nebeskih
stolica. Povratak može da bude istim putem,
a može se vratiti i Krčmarskim putem do
Konaka preko Pajinog Presla.
Arheološki lokalitet Nebeske stolice
nalazi se na nadmorskoj visini od 1800
metara, neposredno ispod Pančićevog vrha
- koji je najviša geografska tačka planine Kopaonik. Po predanju, posvećeno je
svetom Prokopiju, zaštitniku rudara. Na
ovom lokalitetu nađena je stara hrišćanska bazilika iz 5. ili 6. veka, specifične
osnove, u čijoj unutrašnjosti se nalazi
ranohrišćanski mozaik.
Sa ovog lokaliteta pruža se pogled ka
dolini Ibra i Kosovu.
Ova tura traje 3 sata i prilagođena je
svima.
Novi sadržaji:
Zip lajn - koji predstavlja pravi adrenalinski užitak. Ovaj sadržaj je dostupan u skoro
svim planinskim centrima širom sveta, a prvi
je postavljen upravo ovde na Kopaoniku.
Za one koji nisu imali još uvek priliku da
probaju ovakav vid zabave, zip lajn nudi
mogućnost da uz pomoć postavljene sajle
preleti sa jedne strane na drugu, sa posebnim
panoramskim užitkom.
Bob na šinama nalazi se kod žičare Krst.
Ovaj adrenalinski sadržaj predstavlja specijalizovano stazu za spuštanje kroz šumsko
prirodno okruženje. Instalacija je opremljena
specijalnim sankama pričvrćenim na šinski
sistem koje mogu koristiti odrasli i deca u
pratnji odraslih na dvosednim sankama.
Bob na šinama је prva ovakva instalacija u
ovom delu Evrope.
Tjubing predstavlja plastičnu podlogu na
kojoj je moguće sankanje, uz pomoć velikih
guma, i zimi i leti..
Zabavni dečiji park – nalazi se u Dolini
sportova, klasičan dečiji park sa klackalicama, toboganima. Korišćenje je besplatno.
ZLATIBOR
Panoramska vožnja šestosednom
žičarom
Planinski proplanci i vrhovi mame
uzdahe svakog turiste. Na Torniku imate
mogućnost, da sagledate planinu iz drugog
ugla. I ne samo to, već imate mogućnost
da uživate u predivnom pejzažu i pogledu
koji se pruža na sve četiri strane sveta.
Panoramska vožnja šestosednom žičarom
zaista čini da se Zlatibor vidi i doživi na
drugačiji način.
Sa vrha Tornika se vidi Durmitor, Jahorina, Tara, Ribničko jezero, vrhovi Čigota
i Murtenica, sela Jablanica, Dobroselica,
Stubno, Semegnjevo, naselje Zlatibor...
Tjubing staza predstavlja plastičnu
podlogu na kojoj je moguće sankanje, uz
pomoć velikih guma, i zimi i leti.
Planinski biciklizam:
Predviđeno 20km ruta za cross country
biciklizam:
Ruta Ribnica - polazi od vrha Tornika preko prevoja, šumskog i ribničkog
puta, zatim ski puta pored Stankovog potoka
(makadam, zemljani put) - dužina rute je
3,5 km, a težina je 2/5
Ruta Beli kamen - polazi od vrha Tornika preko prevoja, Đurovića groblja,
Ribnica, zatim preko Belog kamena i
Ječmišta (asfaltni put) – dužina rute je
12 km, a težina 3/5 Ruta Previja - polazi od vrha Tornika
preko prevoja, Tokvića kose, naselja Ribnica
i Ječmišta (zatravljeni put, makadam, asfaltni
put, zemljani put) – dužina rute je 5,3 km,
a težina je 3/5 Mountain kartovi su takođe u ponudi
za downhill vožnju. To su trotočkaši, bez
motora i pedala i suže za spuštanje niz padine.
Šestosedna žičara je prilagođena
prenosom bicikala.
Bob na šinama. Ovaj adrenalinski sadržaj predstavlja specijalizovano stazu za
spuštanje kroz šumsko prirodno okruženje.
Instalacija je opremljena specijalnim sankama pričvrćenim na šinski sistem koje mogu
koristiti odrasli i deca u pratnji odraslih na
dvosednim sankama.
Teren za mini golf - sa mogućnošću
organizacije sportskih takmičenja na 9 rupa.
Terena je uklopljen u prirodno zlatiborsko
okruženje.
Multifunkcionalni sportski tereni
– tereni opremljeni za košarku, fudbal i
tenis, sa prihvatnim tribinama za posetioce,
kapaciteta 60 osoba.
STARA PLANINA
Panoramsko razgledanje gondolom
Još uvek neistražena, Stara planina
predstavlja pravi izazov za turiste. Kako bi
svi posetioci ove srpske lepotice upoznali i
videli planinu iz drugog ugla, organizovana
je panormaska vožnja gondolom. Pešačke ture
Organizovane pešake ture po obeleženim stazama sa usponom ka najvišem vrhu
Midžoru. Dužina pešačkih tura je oko 14km.
Privredni žurnal 63
POŠALJI
SMS na
POMOZI
Download

Obnova tek predstoji