Nagrada
Desanka
Maksimovi}
Nagrada
Desanka Maksimovi}
14
Miroslav Maksimovi}
2008
BIBLIOTEKA NAGRADE „DESANKA MAKSIMOVI]“
1
Qubomir Simovi} / U^EWE U MRAKU
2
Stevan Rai~kovi} / RANE I KASNE PESME
3
Miodrag Pavlovi} / SRBIJA DO KRAJA VEKA
4
Tanasije Mladenovi} / NA KRAJU MILENIJUMA
5
Matija Be}kovi} / OD – DO
6
Milovan Danojli} / RAZGOREVAWE VATRE
7
Branislav Petrovi} / GRADILI[TE
8
Borislav Radovi} / PESME
9
Slobodan Rakiti} / PLOVIDBA
10
Radmila Lazi} / SRCE ME\ ZUBIMA
11
Milosav Te{i} / U TESNOM SKLOPU
12
Alek Vukadinovi} / KWIGA PRSTENOVA
13
Slobodan Zubanovi} / KAD BUDEM IMAO 64 GODINE
Miroslav
Maksimovi}
[APAT
KI[E
O SLOBODI
IZABRANE PESME
Zadu`bina „Desanke Maksimovi}“
Prosveta
Narodna biblioteka Srbije
Beograd
2009
Voqewe slobode
Kako do}i do Slobode?
Mo`e se do}i do `ene s tim imenom,
ka`u da jo{ postoji u telu glumice
sa osmehom {to unutra{wim lukom
spaja zube i o~i
u svetlucawe nepoznate budu}nosti.
Mo`e se do}i do kafane s tim imenom,
ka`u da jo{ postoji u zaba~enoj uli~ici,
ima karirane stolwake,
ima olajisani pod
{to miri{e na stara dobra vremena.
Mo`e se do}i do robne ku}e s tim imenom,
ka`u da od ju~e na bulevaru
otvara vrata i mami:
u|ite u raj sad ili nikad,
uzmite Slobodu na kredit.
Mo`e se do}i do spomenika Sloboda,
ka`u da ga je imenovao narod
onda kada se wegovim vo|ama
u~inilo da je do{ao ~as pobede
nad vekovima.
Mo`e se do}i do re{etke sa tim imenom,
ka`u da ga je dao su`aw u beskona~noj }eliji
koji ~etrdeset godina
ima olovku i papir
kao jedini `ivot.
Mnogo je puteva do Slobode.
Ka`u da se na wima mogu videti
zaqubqeni koji nikad ne}e zagrliti `enu,
opijeni koji nikad ne}e prona}i kafanu,
bogati koji nikad ne}e imati ni{ta,
narodi koji nikad ne}e biti slobodni,
su`wi koji su slobodni
kad pi{u.
SPAVA^ POD UPIJA^EM
£
***
Svaka p~ela iz sna dole}e:
zvezda sa sitnim o~icama
sleti na rub jave.
No`ice joj trepere.
Pretvori se u kap
rose na staklu
svest natopi ozonom:
{ire se nozdrve sobnih kowa.
Svaka zvezda sa jastuka prhne
na okno da gleda spoqni svet.
O~icama pravi spoqni park
spoqne klince koji igraju fudbal.
11
***
Lekovi suknuli iz nesvesnog:
sistemi.
Nadirawe ~vrste lepote
u `iva tkiva: otvarawe pora.
Proboj mirisa opkoqenog ~ulima
emocionalno {u{tawe belih uniformi
ne}e{ ti sinko nikada shvatiti
{ta je igla.
Tutaw lekovitih semenki.
[trcaju uvis unutra{we vatre.
Nestvaran jauk. (Posle su
izmi{qene pri~e o zdravqu.)
12
***
Kad slabu digne{ ruku
nad glavu prema policama tvrdim
kad na prstima raste{
u prazninu je li tako
kad na tvom putu u svet
stoji otporna glupost drvenarija
nepomerqivih
zaleteo si se je li tako
beli listovi zaustavqeni u kwigama
zauvek u stala`ama
}ute tajne
me|u strogim koricama je li tako.
13
***
Usitnite me usitnite ovu nov~anicu!
Da opet kupim onu sun~anicu
zbog koje sam se okliznuo i pao
na morski led. Nisam zao
jer nisam znao da budem bled
pa su me sa obale kao med
polizali talasi: i bio sam
dnom ~udnog sveta poplo~an:
sunce je sijalo sasvim koso
skoro sam ga dodirivao rosom
detiwstva. Otkrio bih tu smicalicu
kad bih opet imao sun~anicu.
14
***
Razumne morske nemani
koje odr`avaju red ispod i iznad
oka~ene na ~iviluk.
Niz telo im curi uqe.
Postao sam razuman pa podme}em
{erpe: pala~inke ho}u praviti
pala~inke od ledenog meda
teorijske pala~inke od hartije.
Pa da sedim na glavnoj steni
}askam sa morem koje mi donosi
ukori~ene talase na pregled.
Slavan sam sve vi{e.
15
***
De~je more je puno uqa
koje curi iz u{iju javnih ustanova
tramvaji bez napora klize
jer morska zvezda slavna je sve vi{e.
Niz ulicu kao niz tobogan
hitnuti sve ~etiri uvis
neka se sklone buba{vabe automobila
jer ova zvezda slavna je sve vi{e.
Spomenici neka ne budu saobra}ajci
sa belim pelerinama od mermera
neka se sklone u nabore neba:
jer morska zvezda slavna je sve vi{e.
16
***
No`evi lepote bqesnu na stolovima
porodi~nih sve~anosti
ka{ike obuhvataju supu
ne`no po o~evoj naredbi
visoki napevi iz kutije radio kosmaja
ku}epaziteqa dr`imo na zidu
neka bude kako on ho}e
brod pun mene quqa se praznikom
niz pet spratova u dvori{te:
tu kre}u pri~e ne{to druk~ije
i vrisak ska~e na zidi}.
Odatle }utqiv ugledasmo svet.
17
***
Cic po mic i – tu smo.
Jo{ da otvorimo vrata
odaje u kojoj se svet podaje
igri sporazumu nerazumnih.
Treba otvoriti polako
na`uqati kolena ~ekaju}i.
Brava je zar|ala od ozbiqnosti.
Treba nasuti morskog uqa.
Treba otvoriti {to ti{e
pa onda {irom, kao usta
u koja uleti jato slepih mi{eva
i poneki pauk.
18
***
[}u}ureni u podrumu
ispod poznatih stanova na spratovima
duboko pritajeni u hodnicima
posledwa deca.
Di{u podrumske odaje
svuda raskomo}en mrak
gleda u nas
kao da je ve} u ~itankama.
Ba{ zato hajde ako sme{
proturi ruku kroz re{etke
neka proviri misao
i hrabro zagalami na stepeni{tu.
19
***
Stara generalica iz prizemqa
wen pogled po~iva na zar|alom katancu
lice skupqeno u `uti cvet
okre}e se prema prozoru.
Kad padne ve~e
gusto kao ra`eni hleb
ko je video ko je ~uo
{ta ona {ibicom tra`i?
Stolovi po~ivaju u miru
dlanovi zidova sklopqeni nad samo}om
uspomene dodirnute dukatima zveckaju
crna mu{ica svira.
20
***
Nedeqom dok duhovne vode
bude zaspale metalne sklopke
a {nale u kosama `ena postaju
ru`i~asti slapovi veselih misli.
Nedeqom u radosnu bitku
na pijacu sve `ivo kre}e
ci~e doma}ice u razgovorima
ci~e ptice u kro{wama.
Mar{iraju ulicom pera mladih lukova
gore-dole patroliraju pospane o~i tre{awa
od sre}e se rascvetali karfioli
iz cegera vire dignuti udovi mrkvi.
21
***
Tramvaji
donosioci zvukova iz predgra|a
nerazumqivi mrmor {rafova
metalni junaci narodne ma{te.
Veselo kloparawe dvojke ka slaviji
te{ko brundawe sedmice u pewawu
laki prolasci novih desetki
– to behu brojevi svih na{ih mitova.
A tramvaji ko tramvaji nezainteresovani
od bledog stakla kapke navukli na o~i
u nejasnim prozorima
dotrajavaju senke dalekih qudi.
22
***
Zelenilo
u jednom naletu poplavi ulice
ku}e se skupe u gomile
koje postanu ostrva.
Bandere ~udni svetionici
izgubqeni ~amci automobili
od grada ni traga
samo beskrajno more prole}a.
Samo beskrajno more prole}a
zapquskuje moje prozore
skupi}u usta progovori}u
kao zelenilo u jednom naletu.
23
££
HAMLET U WEGO[EVU
Vidi{ li me jo{ i sad
ti, detiwstvo, bagremov liste?
Ko nekad – pre no {to sam iz ~iste
radosti sru~io se u sklad.
@ute, mnogobrojne fioke
~uvaju nepoznatu sliku.
Ho}u li poznati u detiwem liku
boru Ravnice, te grdne stoke:
zlatno more kao staklo sija,
zrelije od ~asa do ~asa –
iznad tihog `ita koje se talasa
plovi beli dan: Ofelija.
Vidi{ li je jo{ i sad
ti, detiwstvo, bagremov liste?
Ko nekad – pre no {to sam iz ~iste
radosti i{~ezao mlad.
27
NA BEOGRADSKOM HIPODROMU
Na hipodromu kowi psuju
obilnu zob iz govora.
Xokeji, nakon dodele lovora,
diskretno u travu pquju.
Sre}ni podi`u pare,
nesre}ni pri~aju o sre}i.
U velikoj platnenoj vre}i
proneso{e narodu bukvare.
A narod pro|e vozom mimo
slavqa, u drugoj klasi.
Velika trko, sve nas si
poprskala uspe{nom klimom.
^ak }e kao nov~ani cvet
prsnuti i golubije jato!
Ne}u da radim, jer platom
ne mogu saznati svet.
28
U LONCU
Ispra`wen prostor
dubok od napornih zvezda
koje kqu~aju
ispod nevidqive opne.
Tu sve pati,
~ekaju}i
da ogromna ka{ika snova
pri~a o drugim, spokojnim
svetovima.
29
OBALA
Talas razigranih kopita
u lice `alu:
prega`en mrmor {qunka,
jezik obale.
Ovo }e vreme zgusnuti skokove
mog unutra{weg kowa.
30
JA^AWA
Vazduh sam podmla|ivao
ukupnim naporom:
`ivi obla~i}i pare
nisu tek prostim darom
disawa nastajali,
ve} voqom plu}a
da se u mehuri}e,
u prskaju}a nadahnu}a
sa`mu spoqne sile
i sve`e diske sa~ine.
Svrhu nisam mewao,
ali jesam na~ine.
Tako je ja~ala
umorna sr~ana opna:
odmoran, znao sam
da ko nova kopna
otkrijem kupatila
gde stra{ne puzavice
sru~uju mlazeve
pravo u lice.
Neka otpo~nu pare
iz teku}eg stawa!
Iznutra ho}u
detaqnija prawa,
stroga pra{ino
ste~ena na ulici.
Mirisni sapun
na ispravnoj polici.
31
NOVA MUZIKA
Sa`mi, sa`mi u smeh
opasni svetski vetar
~vrsto lupaj, kuj pleh
jer to je novi orkestar.
^eki}ni stub je prav:
tuda silazi u sklad
nakovwa udar jak, sav
napor, sva du{evna glad
za radnom muzikom.
Opi{i li~ni luk
klasnom kucaqkom
koja primewuje zvuk.
Svet i sve to (~uj!)
to nije iz sna zuj,
to je testeri~ni rez
koji stresa oprez
u okolna okna.
Gustog dima lokna –
tako je o~e{qan
mastan, fabri~ki dan.
Di{i, ugra|uj u smeh
opasni svetski vetar,
~vrsto lupaj, kuj pleh
jer to je novi orkestar.
32
MATURA
ili
ZALAZAK SUNCA
Na nebu je pregorelo
zrno kave.
Mirisni dimovi,
izvedite me iz glave –
ote`ala cigara
u du{u se spu{ta.
Ve~eras se misao
iz {kole raspu{ta,
opet je odlo`en dan
i zapaqewe grla
ko vru}i horizont
ne~ujno se rasprostrlo.
Razjedaj, razjedaj,
dnevna i moja bolesti,
ja }u te ipak
u {etwu izvesti
~im sunce u grlo
zapaqeno za|e:
na iglicama sve`ine
zdravqe da na|em.
Ne nosi mi no}-kutiju,
Veliki Svete,
u kojoj su uredno
slo`ene zvezde-tablete.
33
SPAVA^ POD UPIJA^EM
Ko me to budnog zvao u snu?
Pokriven sam dlakavim upija~em
i ho}u da spavam, dok ne zgusnu
misli u mastilu ja~em.
Jesu li jo{ daleko moreplovci
koji prate ne`nu Moleluh?
Ako jesu – ne}u u olovci
za slabu stvarnost da imam sluh:
sve nasrtqive, o{tre re~i
i{~eznu u patwi razlivenih
slova na upija~u. Da li le~i
voqa tih dla~ica slu{nih?
Spavam da bih boqe budan bio,
da bih vaspitao li~no breme,
da bih, `edan, dnevnu vodu snosio.
Spavam da mi pro|e ovo vreme.
Jo{ nije prole}e. Ne lista drvo
na kome prskaju stakleni vrapci.
Doba spava; a kad spava ho}e prvo
da zaboravi sebe. O~ni kapci
te{ke su svetske zavese. Zatvori
prostor! ho}u da spavam ko zaklan.
I ne}u da i{ta suvi{no govori
to spavawe. Ovo je osnovni san.
34
Za~arane, u o~noj kolevci
bdiju sitne eksplozije.
Ko petao u jutarwoj popevci
crven-talas bi da se prelije.
Jesu li u wemu moreplovci?
Napet je, ho}e da prsne duh
u grafitu, u gruboj olovci.
A Moleluh, gde je Moleluh?
35
NAPU[TAWE CIGARETE
Nemo}an, poku{avam `iveti
u duvanskom li{}u bez sna.
To je navika koju }u umeti
u mo} pretvoriti, jer je pokretna.
Tako verujem u svrhu stvari.
Ja vidim jasne linije i boje
u uspavquju}oj plavoj pari:
svrhe, svaka za se, u pozadini stoje.
Poslepodne, kad duboke le`e
u du{i senke. Dubina je to koju
sa jasnim crtama predmeta ve`e
misao pu{a~a o vrhovnom broju
i o rasporedu bi}a, o stvarnom
{ahovskom poqu. Dimni grami
gde lako odlaze, biv{u cigaretu
{ta to vu~e, u nestvarnost mami?
Ja nemam pojam o jedinstvu.
Vreme, sistemi, op{ti obrisi
znaci su o prvoj nejasnosti, o bratstvu
`ivota: stari i novi mirisi,
obiqe, duvansko li{}e kada se iz materije gleda
svet je neozbiqno otkri}e.
Postaje dim, para koja se ne da.
Videv{i da sam i{~ezao,
prijateqi su se podaqe stisli.
Ali se podigao plavi an|eo
i cigareta prvi put misli.
36
OPIS NIJE KONA^AN
Opisujem mehani~ko ve~e.
Zalazak pilule
za spavawe. @ivot te~e
kroz tanke `ile.
Opisujem spavawe i san.
U svetu ne tra`i ni{ta:
ti nisi izabran.
Tone detiwstvo u dvori{ta.
Opisujem no} i crninu:
u wu se spremi da klone{.
Ako `eli{ pratwu-mese~inu,
evo: stakleni zraci zvone.
Opisujem zoru i sve`a krila:
dolazak prve ptice.
Zaboravi, bolest je bila,
gledaj, gledaj netremice.
Opisujem jutro i jabuku
koju si zagrizao kao deseti neko.
Ve} si jak, al treba{ ruku
da pre|e{ zid – u `ivot preko.
Opisujem unutra{wu toplinu
u kojoj dosti`e zrelost dan.
Po{to je time pretvaram u visinu,
shvatam da opis nije kona~an.
37
MEWA^I
BANOVO BRDO
U ta~nim soliterima
slo`ene su op{irne kwige
iz kojih u~imo o svetovima.
Visoke svetske kule!
To je krajina, hladne terase snova,
limeni cvet na sedmom spratu
koji ne raste ~oveku-bratu, ve} obnova
zvezde `eli da bude, novi demijurg.
Kuda se pewu stambene ba{te,
na visinu nova misao miri{e.
Vazdu{ni saloni, sa dna jezera, iz ma{te,
odjedanput su isko~ili u stvarnost.
Ali pepeo sipi iz nebeske lule,
zgrade {tr~e korewem uvis.
Mada su re{ili da mu masku zgule,
mewa~i sveta trunu u sobama.
41
BEOGRAD, NO]
Tamnoplava dama legla je na grad,
ne da spava: da bdije.
Vreme nas je, naru{iv{i sklad
`ica i `ivaca, zaboravilo i zaspalo.
Volim takve vo`we kad moje oko
sme da isko~i na prvoj stanici.
Odatle gleda kako bu~nim skokom
odmi~e tramvaj sa napu{tenim `ivotom.
Volim {to ostajem miran
i {to jednostavno mogu re}i:
li~ni postupak nije biran,
evo se, ko teku}ina, selim u sadr`aj.
Nisam oti{ao s bukom,
ja smirujem grad.
Ne`no, unutra{wom rukom,
sklapam kapke na svetiqkama deteta.
42
[email protected] PROZORA
Kada se u staklo prelivaju sadr`aji
ne~eg stvarnog: ulice, ili slike –
onda okno mo`e radosno da zasjaji
oslobo|eno ~udne napetosti.
Ma koliko me suprotnostima pritisli,
u okno se lije unutra{wa voda.
Tu, na neprimetnoj granici su se stisli
lomovi i krupne snage svetlosti.
Do lakata bih zamo~io ruke u zdenac
gde, ko dubinsko oko, plovi cvet.
Mirno bih ispquskao lice, ko buba lena
iz detiwstva.
43
PRIVATNA JESEN
Li{}e opada u ma{tu,
neko, izgleda, opet sawa.
U veliku du{u, u ba{tu
sla`u se razli~ite magle.
Od zamaha neshvatqive kose
otkosi samo legnu...
Kome se sad ~ini da nose
drva iz drevne {ume?
Zreli plodovi i bez brawa
mogu se potpuno jesti.
Kome se to ~ini da sawa,
da vetar duva u trubu?
Na nove na~ine drma svetom
umorni jedinstveni pokret.
On }e i ba{tu, kao salvetom,
pokriti plavim vazduhom.
44
LI^NOSTI
Kako se di}i iz bolesti,
iznenada postati jasan?
Tu i tamo, nehotice, ni~u li~nosti
i ~eznu za te{kim i jo{ te`im plesom.
Upotpuwavawe voqe,
zna~aj uspravnih tela.
Hajde da ponovo zamislimo poqe
na kome, sna`no ko zdravqe, raste drve}e.
Ta koli~ina iz zemqe izbija,
sposobnost da se bude te`ak vodoskok.
Vremena su, ko platna, sve ~istija,
nema ko glinu da mesi, da se igra.
Da li je svima potrebno, kao meni,
posmatrali{te telesne svetlosti?
Pod ko`om veni, svetiqko, veni!
svetlosne mase ne doti~u te, jer kre}u.
Nepoznati ples potomaka.
Bolujem, a telo tra`i da se budu}e,
ko jedna~ina s puno razlomaka,
slije u jednu i jedinu meru.
45
PRAZNIK
Za neizdr`ivi praznik
odradio sam u snu.
Tako se desilo, jer glavni
pravci odo{e u {umu, da spavaju.
Drve}e prihvati {umsku parolu
o jednakosti. Rekoh: ho}u
da rastem. Desi se, tako u rolu
uvedoh neshvatqive crtice.
Sunce je za`arena crtica,
Mesec – crtica umo~ena u hladnu vodu.
Naime, tako je stvarnost ko gran~ica
organizovala zelenkaste crtice li{}a.
I ponovo je rasla {uma,
sad jo{ i neizdr`ivi praznik.
Desilo se, san je skrenuo s druma
i promenio {umu – dodav{i hajduka.
46
PONO]NA REVOLUCIJA
Na ulici mlaz postaje sva~iji
kada se voda pretvori u ki{u.
Odjedanput, u revoluciji,
asvalt boqe i prirodnije di{e.
Nepotrebno je gumeno crevo,
mo`e se uvu}i u klupko, da spava.
Kapi, u ritmu ki{e, skre}u levo,
isko{ene su jer `ure po svoja prava.
Pquskajte, lijte brzi pquskovi,
tako se lije sadr`aj.
Na blizom nebu zgru{ani su snovi
koje mewate ko voda {e}er.
Tako, zna~i, mlaz postaje sva~iji,
ki{a uop{ti i da smisao vodi.
Jakim mirisom, kao u revoluciji,
donese sve`inu dalekog jutra.
47
KONCERT
Muzika potse}a na penu,
lako se di`e i spu{ta u koncertnoj ~a{i
na ~ijim rubovima venu
du{e slu{alaca u pojedina~nom ritmu.
Muzika potse}a na penu,
ispod je klokot narodnog hora.
Dobo{ je znak da }e da krenu
zvu~ni mehuri}i ka slobodi.
Grle}i vazduh, kao `enu,
dirigent izlazi iz samo}e.
Stra{an je wegov napor da se prenu
iz nestvarnosti zvuci,
da s orkestra skine koprenu
i da s wim zajedno poleti.
Ho}e li tada iz gluve stepe da krenu
Babeq i crvena kowica, u jednom?
48
SLIVENA U UXBENIKE,
PROTIV MOJE VOQE
Treba jesti, treba jesti
~orbe i druga te{ka jela.
Treba svet u korenu potresti,
koren je u radni~koj menzi.
Poplava radni~kih jela
doprine}e slobodi.
U stomaku, bi}e raspodela
materije pravednija.
Govori kao {to jede{,
re~i treba da budu komadi.
U `ivot treba da nas uvede
miris i mo}na sitnica.
Svaki u svom svetu, ukleti,
zevaju tawiri.
Muva od stola do stola leti
i nema gde da padne.
49
MEWA^NICA
Jedna mala, sasvim mala buba
ispituje plavi prostor jutra.
Ona je do{la do ruba
sveta. Ona }uti.
A tamo daqe, od ruba police
ulevo – sede slu`benici.
Suvi vazduh mewa~nice
pucketa im u kosi, na noktima.
Oni ga udi{u, kao i sve drugo.
Sve je isto, mogu}e je zameniti
pametni dim iz lule – tugom
vla`nih {umskih ozona;
vazduh se preme{ta iz sobe u sobu,
otpada, kao vlakna, sa krila ptica
na ulice; vazduh u grobu
mewa se za miris papira i vatre.
Jedna mala, sasvim mala buba
ispituje plavi prostor jutra.
Ona je stigla do ruba
ravne police. Slu`benica!
50
PUTUJEM, ALI NISAM VIDEO
ODSUTNU RAVNICU
Imao sam prost zadatak:
da dodam i oduzmem pone{to,
da obezbedim sre}an povratak
u jedinstvenu zemqu.
To je ta zemqa koja postoji,
to je stvarni podatak o meni.
U woj i rima popre~no stoji,
kao greda sa koje visi sadr`aj.
Sadr`aj: quqa se te{ka kap,
obe{ena u snu. Da li }e se otkinuti,
da provali iz sebe u slap,
da quqne u odsutnu ravnicu.
51
POVRATAK U DOM
Umro sam. Bio je maj.
Dim je vladao svetom niskih
porodi~nih ku}a, u beskraj
odlaze}i iz cigarete.
Vlat po vlat, u ~aj
slagale su se biqke.
Tako je nastajao mali raj
punih i toplih {oqa.
Ne kao uop{teni kraj,
jer je du{a i daqe, lebde}i,
kru`ila oko lampe: daj,
daj da boqe pipnem stvari!
Punih i toplih {oqa raj,
krvotok, pro{iren miris.
Mada je strasno ispario, znaj,
~ovek bi da se vrati u zajedni~koj kapi.
52
SILAZAK U KAFANU
Treba pustiti qude,
da ih spaja nepoznati miris.
Kafanska prostranstva `ude
za kona~nim stvarima.
To je ne`nost, ti obi~ni
prsti-cigarete.
Umesto snova, neka logi~ni
dim stvarnosti lebdi.
Kako ~a{e prozra~no lete,
kako je zvonko vreme!
U ushi}ewu, u nama je dete
odjednom postalo ceo ~ovek.
U ~istom ~asu sve }emo shvatiti
do`iveti muzi~ko pijanstvo.
Ali nikad vi{e ne}emo u niti
koraka povezati stvarnost.
53
[email protected] JEDINO MOGU]A,
QUBAVNA PESMA
Na mokri asvalt klizno je pogled wen,
ko bespomo}na fla{a sa beskrajne trake.
Malo se trgno zatim smirio plen
u nepomi~noj klopci ja te volim Zaremba.
@umance u ~a{i, jesam li sam svoje oko
u staklo stavio da bih materiju boqe gledao.
Kad sam iz serije u samo}u padao, duboko
u padu {ta sam na{ao da te volim Zaremba?
U staklu fla{e dovoqno je sunca skupqeno
za jednu novu te~nost, za novi svet.
A ima ne{to {to ne}e da se rodi, prituqeno
u ovoj re~i drema ja te volim Zaremba.
Nema otkrovewa, de~ak je prvim kamenom
vatru otkrio, ali iz pe}ina ne izlaze qudi.
Jesam li dostojan, za{to sam slu~ajno
ramenom
dodirno mogu}u svetlost: da te volim
Zaremba?
54
JEDINO JUTRO
Prvi put dan je svanuo
u orahovoj i u o~noj qusci.
Na sva~ija vrata „san“ je banuo
na ovaj ili bilo koji drugi na~in.
Mislim da je voda pquskala
u ~a{i, svesna sve`eg oblika.
Brava se, od r|e, raspala –
mogu}nost da sebe otvore vrata.
Soba je `ivnula, puna podataka
o narasloj stvarnosti.
Skinuv{i lopate o~nih kapaka,
~ovek se budio u radosnoj samo}i.
Posle tu|eg i dosadnog mraka
pokret je prisustvovao u svemu.
Po~elo je, iz zajedni~kih ostataka,
ra|awe Deteta-Zvezde.
55
RETKE SKLONOSTI
U Knez Mihajlovu ulazim kao u salu:
sve~ana i tiha, sasvim tiha napetost.
Tu sam u potpunosti razvio malu
osobinu: posmatrati samog sebe.
Jednostavna, i prijatna bliskost
izloga: }utim kroz brbqive stvari.
Idem u pro{lost kao u budu}nost –
izgleda da nikako ne starim.
Ku}e nose vremensko breme
i u nestvarnost zatvaraju okna.
Sa ne{to straha i blage treme
shvati}u razmak od tajne
koju, naglo, krilima, ptice
podi`u sa plo~nika u nebo.
Ne}u se setiti na uglu koje ulice
postoji Trinaest Pravih ^asovnika.
56
ZAVETRINA U PROKOPU
Ju~e je sunce lebdelo u plinu,
na konopcu su{ila se voda.
Na zidu da{~are, o klinu,
visila je nepogoda.
Umesto sjaja u panonsku dubinu
plovi brod pun sme}a.
Beogradsko nebo plavo! u plinu,
dimni akvareli fabrika.
Mirno ~ekaju}i sudbinu
stada zgrada dremaju u daqini.
A neka reka skupqa ~lanarinu
od usamqenih mostova.
Zatim dotakne ti{inu
ki{a, mno{tvo vodenih du{ica,
modri rast u kome ginu
klice, {qapkawe detiwstva.
Kapi, poqupcima, brzo skinu
pra{inu sa umorne zemqe.
Pijan od strasti, na zavetrinu
golim prsima navali vetar.
57
RE^NIK
Poma`e li mi listawe Re~nika?
Sa malo voqe,
odatle }e po`uriti ve~ni ka
`ivotu, svaki na svojoj metli.
Mami ih miris novog slova
koje je tek ispalo iz ma{ine.
Ma{ina je tako|e nova –
to je ma{ina ti{ine.
Ali u strasnom srcu ma{ine
postoji svaka re~.
Odatle su stra{ne ti{ine
po~ele da mewaju svet.
58
[email protected], AUTOMOBILOM
Prestigli smo sebe.
[ume nam se sru~uju u lice
bez vidqive potrebe.
Neozbiqan a `iv – svet.
Vo`wa, lupa srca.
^udan i slep, taman i lep
kilometar se ko zga`eni crv koprca.
Volite se, deonice!
jer je nepoznata du`ina.
Nebom se prole}ni beskraji
lewo raste`u, ko de~ja slina.
Iz ti{ine navire izvor –
li~ne nas sve`ine te{e.
Tu smo stali, da shvatimo
kako Biqana platno bele{e
u neizmi{qenoj vodi.
59
LOV, SLIKA, STVARNOST
Sve je u visini oka,
od trepavica {uma.
Srna }e lako, u dva-tri skoka,
kidnuti iz slike.
Umesto krvi, iz wenog boka
– izmi{qeni sneg.
„Evo kolibe“ – pokaza rukav
vedri ruski pesnik-knez.
Natpis: „I{li smo ka
mapi, lovci ~arne sve`ine.“
Ispod, preko celog bloka,
nacrtana isto~na ona.
Milioni streptokoka
ki{ili su joj u lice.
Odolela je tamna moka,
gusti podo~waci.
I{la u Indiju, po duboka
svojstva ti{ine.
Ali se odatle, pre roka,
vratila u potezu pera.
Volim je pomo}u oka,
wenih trepavica {umu.
I to {to }e lako, sa dva-tri skoka,
pretvoriti se u srnu.
60
GOVORI SU OD PROVIDNOG
CELOFANA
Govori su od providnog celofana.
Pred vratima radnog biroa,
kroz gomile nestrpqivih dana
jasno se vidi samo}a.
Beskrajna jasno}a ogledala.
Kako je sinuo lik crnca
kada je maska pala
sa nacrtanog sunca!
Promaja se {ali, u hodnik
plovi prostrani {um tepiha.
Uho se ve} naviklo da „klik!“
pisa}e ma{ine shvati kao promenu.
Oja~an stotinama sitnih rana –
papir. Maska je pala. Lice pisca,
~istije od providnog celofana,
lebdi na izlazu iz sobe u vazduh.
61
FIZI^KI KABINET
Uni{tavam li~no zrnce
peska u ciklotronu.
Ali, u sekundi, vidim crnce
sa pamu~nim balama.
Posmatram potpune mase
kako kre}u bez ciqa.
U istom trenu vidim da se
vra}aju radnici sa parade.
Polako shvatam protone.
Zatim gledam kako se
na `elezni~ke perone
sle`e tu`ni dim daqina.
I kako, u jednom gama-zraku,
mahnuv{i, draga `ena
pada na beskrajnu traku
ko be{umna svila.
62
IZRA\IVA^I CIGARA
„Dobra cigara, naprotiv, to je
stvar za koju je trebalo
vremena, sabranosti i mira.“
Hari Martinson
Skupqao sam besna
dovikivawa duvana
u cigaru koja, tesna,
~uva mirisne {irine.
Sitno kora~a san
u pra{wavoj radionici.
U stepama eksplodira dan,
vrcaju zvezde!
Dve-tri proste sprave
dodiruju samo}u.
Kako da dimove iz glave
izvedem u prostor?
Kako da pokret cigar-no`a
dobije ne{to od ~vrstine
bera~a duvana? – wihova je ko`a
gruba od prirodne lako}e.
Sitno kora~a san,
na policama: slo`en papir.
Obra|ujem duvan
da bih mogao putovati.
Pu{e}i cigaru,
Wene sam posmrtne ostatke
pu{tao da u pepeqaru
skrivaju tugu.
63
LA\E NIZ SAVU
Nad Beogradom je balon
sa zatvorenim vazduhom.
Molim se: bar malo
duni vetre!
Ravnicu poznajem: Srem,
a desno i nepotrebno – Banat.
U Ba~koj sam se rodio, ali i pre
ovuda sam prolazio: Seobe.
Dunav – crevo usisiva~a
za pra{inu; panonski tepih.
Sa rukava istorijskog {eta~a
otpada truwe i poneka godina.
Kao vasionska mrva,
slu~ajno pala –
41.
Za ru~kom, na salvetu.
64
NA TOPLOJ OBALI SAVE
Kada je stra{ni qudski stroj
pre{ao preko qudi,
ne`no-plavi nebeski kroj
dovr{avali su avioni.
Kada je narod, preveden u broj
gradova, ratova i sela,
otpo~iwao rad na nerazvijenoj
industrijskoj osnovi sna.
Kada su biqke lu~ile znoj
pod nesnosnim pritiskom sunca,
a dr`ave, svladav{i nespokoj,
odumirale preko leta.
Kada je raslo znawe na op{toj
poqani, uz svirku vetra,
podr{ku ki{e i granata, a moj
udeo ostajao sasvim mali –
imao sam snage da u sloj
`ivota umetnem sloj papira,
da sklopim svesku na toploj
obali Save, kraj re~i.
65
PESME
£
OSMEH IZ BIBLIOTEKE
Bila u biblioteci plavojka
u staroj ru{evnoj zgradi
za te{kim izlizanim stolom pisala
ne lepa
ali sa poluosmehom {to miri{e na pra{inu
i nagove{tava tajanstvene stranice kwiga
istom pa`wom
oslu{kivala korak pisca u sali
i varqivi korak u ve~noj re~enici
kao labud dizala glavu
let, let, buba-maro
trideset bibliote~kih stolova
i izdr`qivi ~ita~i
narod
na ulazu u narod:
plavojka.
71
VOZOVI
Vozovi iz op{irnih kwiga
iz daqina svetski vozovi
sa ozbiqnih crnih dimwaka
lepr{aju komadi plavetnila
lepa i ~ista mleta~ka platna
rone u skladno nebo
laki vozovi-misli
i te{ki ratni teretwaci
trune zapad iznad {ina
na mekim krilima kwiga
varnice sle}u u {ume divqih naroda
(dok sam rastao i u~io pismo
u kupeu priqubiv{i uz okno lice
patio je zaqubqeni de~ak).
72
AN DIE FERNE GELIEBTE
„Poslasti~arnici
pojesti sve kola~e iz srca“
re~e tvoj deda
izumro pre vi{e vekova
dok je ki{u otresao s rukava
kroz te ki{ne zavesice
i sada se slabije vide
doga|aji
ru{ewe stabla sekirom
padawe ve~eri
i borba varnica
s vekovnom tminom.
73
BRZA ZAQUBQIVAWA,
NEPOSTOJE]E QUBAVI
Zagledane u izmicawe niti
mlade `ene
za tka~kim ma{inama
o~ekuju mornara
jer }e da pro|e zagledan
u ~uvene predele
zuje unutra{we ma{ine
i zadovoqno predu
sre}ne mlade ma~ke.
74
BIOSKOP I FAKULTET
Zbogom stara sura zgrado
zbogom unutra{wa crto mojih napredovawa
idem u bioskop
tu sam otkrio radost nepoznatih svetova
pupoqke afriku
i prvo {ikqawe prole}a iz `ena
skijawe na jahorini
~e`wu za potpunim snegom
ti{inu trave
i nestvarni mir vode na mqetu
`ivahne pokrete qudi borbu
i brzo izmicawe dragih slika
zbogom stara izdr`qiva zgrado
nikad nisam uspeo da zbiqa u|em
u starinske mirise tvojih soba
da se oslonim na ~vrstu klupu
zbogom stara kwigo
iz koje
: ni profesor ni |ak
`urim.
75
MRTVA PRIRODA
Luster visi sa tavanice
sa lustera visi senka
soba nije prazna
na stolu je kwiga
(tesna konferencijska sala
sa slikom pisca u pro~equ
u kojoj svaki ~as
sa svojih mesta ska~u slova
javqaju se za re~)
a pored kwige „parker“ olovka
(podmornica
duboko potonula
u woj kapetan Nemo
pretvoren u plavo hemijsko more
priprema povratak u svesku zvanu svet).
76
DOGA\AJ S LEKAROM
Kada iz prostranih hodnika
kroz beli dovratak
u|e{ u hladnu svetlost sobe
ude{ene za sve~anost
lezi na sto „pa ovo malo saveta upi{i
U se}awe. Ne daj misli jezika,
Ni dela kakvoj misli nezgodnoj“
neka razmatraju detaqe `ivota
neka slu{aju u unutra{woj Operi
glas dalekog qiqana
~iji veo plovi niz veliku venu
neka te posmatraju bezbojni okulari
i udi{u svetla plu}a mantila
neka se slaba utroba
ta stidqiva unutra{wost
raspukne kao majski cvet.
77
KOWAK
Sve istine `estoko zamiri{u u zraku!
Vreme je da ~ovek progovori o sebi
}ute}i.
Snaga koju smo imali,
drevna koli~ina koju smo potro{ili,
evo ulazi na vrata
da razru{i zidove sobe,
da pokvari raspored stola i papira,
da hukne!
Vreme je da miris zameni sre}u,
da muka `estoko prostruji zrakom.
U jakom srcu kowaka,
u tu`noj boji dalekog zalaska,
gomila godina spava.
Vreme je da ~ovek progovori o sebi
}ute}i, na usta kowaka,
kroz osun~ano grlo ~a{e.
78
££
ZEMQA, VATRA, VAZDUH, VODA,
OQA
£
Kada smo izlazili iz {ipanske luke
naime kada je brod
tvrdim pramcem napao talase
na klupama su sedeli i le`ali qudi
prebrojavali unutra{wi sitni{
~e{u}i dlakave udove
kao da je paluba grana
sa koje se evolucijom silazi na mqet
pi{i obi~ne pesme reko{e u dubrovniku
kroz vodu su se odvajale hiqade orguqskih
cevi
na{a muzika u svetu
bah {apnu vetar
upla{ena dubina u ~ipkama pene
osim dirigenta da li nas jo{ {togod ~eka
u obe}anoj zemqi
da li du}ani od bogatog gvo`|a
drve}e ~ija je snaga raspore|ena u pejza`u
isposni~ko platno za bedra
prema zemqi brod ide
vaqaju se telesa anti~kih vojnika
81
iz kwi`evnosti idu}i u `ivot
mo`emo sti}i samo na ostrvo
koji se vra}aju iz unutra{wih mora
puni su ~istih trava i mrtvi
te{ko }e se sna}i na kopnu
gde je va`no sti}i i ute}i
i na stra{nom mestu postojati
doktor galeb bdije jer mora su mra~na
tra`e}i smisao oti{li smo daleko
iza sedam gora iza sedam bora
verovatno {i{arke
i `ivotiwe koje smo pripitomili gaje}i
decu
i poneki orman zbog slede}e pesme
vole}emo stotinu godina
~im saznamo koga.
££
Odakle potreba da budemo jednostavni?
[ta je stvarnost ormana?
Dva hrasta
na bregu,
sa {umom li{}a i cvrkutavaca
i tajnom vezom sokova i zemqe
koja je rashla|ena grudva u vasioni.
82
Soba
koja ~uva i druge predmete
i u stvari je na{ napor
da zatvorimo prostor
da bismo u wemu mogli
da `ivimo.
Stolarska radionica, fabrika drveta,
{to je drugo ime
za zajedni~ki rad razli~itih qudi
i svi doga|aji
iz wihovog `ivota
koje bi orman mogao osetiti
– da je osetqiv
i ~uti – da je muzi~ar.
Kaputi, ko{uqe, xemperi
poredani na osamnaest ve{alica
– niko ih ne nosi, neko ih nosi.
Vise.
Ili pra{ina
nastala tro{ewem,
laganim umirawem oblika
{to se vra}a u materiju
`ude}i za prvim `ivotom:
te{ka se pra{ina sle`e na stvari
od kojih nastaje,
lagana kru`i vazduhom
i ne ume da padne.
Sa stanovi{ta opevanog predmeta
pesnik je bi}e lake pra{ine.
83
[ta je stvarnost tog ormana
u dalekoj sobi
na kopnu?
Odakle potreba da budemo jednostavni?
Imamo ~etiri strane sveta.
Do pete rastemo, kao vatra.
£££
Nebeske cevi provu~ene kroz grawe
idu {umom napipavaju nevidqivu stazu
i na ~istini se to~e u oblik ~ove~ji
u dva oblika: mu{ki i `enski
mu{ki se odmah rasprsne u cvrkut ptica
jednostavno prhne u li{}e
u zeleni trokut delawa ma{te pevawa
`enski se vu~e po tlu
zalazi u senke paweva za sobom ostavqa vlagu
napipava nevidqivi na~in
da dobije dojke
i ne`ne mi{ice ruku
da posle toliko vekova postane stvarnost
u kuhiwi me|u borovima dok kuva supu
ili se prote`e u zamku od ru`i~astog platna
sagra|enom po prora~unu nesre}nih
generacija
da bude sre}na
da savlada svoj ograni~eni oblik
da iz svakodnevnih postupaka nastanu
VELIKI ZELENI SVETOVI
veliki vazduh koji ne postoji.
84
£¤
Poroci bi nas zbli`ili
da nemamo vrline.
Kuva{ kavu, me|u stablima,
ja~u, takvu voli{,
i mene voli{ ovoliko,
pojavquje{ se iz te{ke borovine,
iz smola,
sa cvetom u kosi –
moja mod gon?
@ivot je kampovawe
na razli~itim mestima,
porodica izumire, ka`e{,
treba biti vetar
„je l’ to ti huji{“,
don kihot je ~ovek:
iz rasporenog xina
oka~enog na granu
voda curi na prste.
Na rosinanti svojih kwiga
uvek }e{ projahati pored qudi.
Kava je odli~na,
voda je sve`a
(kako re}i ne`nost
a da ne bude sme{na),
umijmo se, doru~kujmo,
nemogu}nost zamenimo izjavom
– ~im se u `ivotu pojavi
prazna polica
br`e-boqe je popunimo;
u ~asu smrti, osvrnuv{i se,
ugledamo ogroman magacin
nepotrebnih stvari.
85
¤
Plave nebeske cevi provu~ene kroz sobu
parno grejawe
neko ga zove i bo`anskim
bog je sme{ten na obalu save
di{e na dimwake
i ima debele metalne vene
~iji su krajevi provu~eni kroz sobu
~uj kako {umi para nestajawa
iznad stvari iznad nevinih kwiga
iznad oqe koja spava
kao daleko svetlucavo more
konkretnije re~eno
ona je gospodar sobe
vrhovni me{tar naro~itog rasporeda
karte za koncert zaboravqa u hladwaku
u umetnost treba u}i hladna srca
da bi nas grejala
a pesmu o supi ne treba pisati re~ima
kao {to su lonac {poret rezanci kuvawe
wih qudi znaju
i svakodnevno bez te{ko}a koriste
treba jednostavno na papir prosuti tawir
supe
zatim pesmu dok se jo{ pu{i
udisati punim plu}ima.
86
87
dok ih ~amac ne prese~e
kliznuv{i naglo
olovkom preko papira
„Okrenuo sam stranicu“
da bi iza okuke,
ispod stabla {to u vodi kvasi prste,
svom te`inom predmeta
i silinom prou~enog pogona
poigrao se, igra~ka,
pra}en svitom kapqica kroz svet;
a gore, navrh brda,
iznad igri na moru,
zadubqen u kwigu pu~ine,
nepomi~an
~ovek
skamewen
jer je sawao re~enicu koja }e ta~no da objasni
`ivot,
pa vekovima ne sme da se probudi
– to je puterno more,
more od putera,
paklo od petsto grama,
koje zimi, u u`urbanim prodavnicama,
vadimo iz denikenovskih fri`idera,
kupujemo,
da nam u tesnom stanu klizi u creva,
da nas greje.
88
FIOR, FRONDI, HERBE, OMBRE,
ANTRI, ONDE, AURE SOAVI
Svr{imo!
Lepetaju}i krilima kao vrabac
sleteo sam avionom na biqni pokriva~
Hercegnovog
{ume livade pa{waci mo~vare biqke starih
zidina
prostiru se pred qudima i zaboravqaju ih
ostavqeni odlaze u bife
donesen iz daleke Afrike u {umici
„`eleznog drveta“
tu se legu razna deca biqne bube
jedu zelenilo kroz crvene obraze im se vidi
palme agave cikasi opuncije aloje
hercegnovi je istorija nekoliko biqki
magnolije mimoze eukaliptusi
shvatam da je pro{lost grad
da }u biqka i stara zidina provesti leto
prilepqen na granu civilizacije
hteo sam da na|em Wu
nalazio stablo bibera listopadno stablo
`i`ule sa Istoka
onima {to stare za stolom kelner je donosio
kaki jabuke iz Japana kinesku pitosporu
na velikim zastavama stolwaka
biqke svih zemaqa ujedinite se
imenovao sam qude da bih mogao razgovarati
rastao do nove granice a to je bila ptica
hteo sam wu da na|em
89
pod ~ijom rukom prede morski ma~ak
ispod bifea
tu sam je jedne godine video da ne postoji
izlaze}i iz rasko{nih restorana
iz aerodromskih zgrada
ugledah u ogledalu svoj lik rekoh mu
umre}e{
tako sam postao besmrtan.
90
HIPICI U MQETSKOM KAMPU
[ator obi~no podi`u u najve}em gusti{u
prirodom odvojeni od na{eg sveta
dawu ne `ive ve} sviraju gitaru i galame
no}u se kupaju
i snabdevaju konzervama iz na{eg sveta
koji je za uzvisinu
vlaknima {atorske pau~ine sapet
vazduh udi{u
vodu piju tako|e
oti{li u divqinu da bi se vratili izmeweni
na rukama nose kolajne prstewe |in|uve
~esto se ~uju u daqini kao pucketawe mora
nagri`enog soqu
snaga ve{ta~kih vrtova
~im nam se vrati gde je
izdr`avaju se od danasdosutra
i od muzi~ke poqoprivrede
dawu ne `ive
no}u se kupaju
i gledaju konzervisana svetla iz na{eg sveta
koji {ator po {ator umire.
91
SE]AWA JEDNOG
[email protected]
KRIZA
U podne, sredinom jula,
shvatih da sam u krizi.
Na mnogim poqima.
Otvorim slavinu
a mlaz praznine napuni mi ~a{u.
Popijem i budem balon,
letim po preduze}u
na radost i veseqe veselih slu`benika.
Rase~em slaninu kita
koga nema,
istra`iva~ Arktika i nepoznatih mora,
pa spoznam da su izumrli kitovi i Arktik i
nepoznata mora
da moje zanimawe ne postoji
i da nemam od ~ega da `ivim.
Mu~im se da do|em do sebe, pi{em,
a redovi kao crvi gmi`u sa hartije,
u tu|e `ivote.
Mog `ivota nema.
Volim `enu, zagrlim je,
mislim: stvarnost, potpuni `ivot,
kad sklonim ruke
vidim {arenu krpu na plo~niku, umrqanu
kafom.
U {aci se topi led, i vreme.
95
Odem u zoolo{ki vrt,
tra`im prapo~etak, prirodni izvor,
i dok ~uvar obja{wava:
„dr`ite se narodnih staza
da biste shvatili `ivotiwe,
to nam daje temeqnu snagu u ovom vrtu“ –
jedino mogu}a ptica izleti mi iz ruku,
a nema je na nebu.
Kriza.
Verovatno }u napisati kwigu o tome.
Neko }e re}i: izvukao se iz krize.
Umem da napi{em: izvukao se iz krize.
96
GLEDAWE MOSTA
Sa prozora kancelarije
vidim deo mosta.
Drugu obalu – ne.
Neznano je sa ~ime nas most spaja.
Automobili koji preko wega jure
brzo nestaju iza ruba prozora.
Tako je voqena glumica moga detiwstva
koraknula iza ruba ekrana televizora
na policu sa kwigama,
sa we na sto, pa se uvukla u fotequ,
pune}i sobu ne`no{}u Holivuda,
`enskim kretwama, mirisom damskih
cigareta.
A kuda koraknuti sa pola mosta?
Iza ruba prozora
nema slike.
Treba mi stvarna obala,
{iroka luka sa mirnim zvucima
i sre}nim talasawem,
~vrsti odrasli stubovi
sa privezanim ~amcima.
Iza ruba prozora nema mosta.
Rub prozora je druga obala,
linija od tamnih cigli.
Woj su okrenuti na{i `ivoti,
tra`e}i visoka vrata,
koja ne vidimo unutra{wim o~ima.
97
U SVAKOJ KANCELARIJI
U svakoj kancelariji
postoji po jedno neonsko sunce.
i po jedan `bun hartije
i crni list indiga
(sve su to biqke).
U svakoj kancelariji
postoji po jedan slu`benik
koji ~ezne za drugom kancelarijom:
tu }e biti boqe.
Napreduju}i iz kancelarije u kancelariju
do|e se do posledwe:
umesto prozora ima svetlucavu reku
koja uspravnim staklom te~e,
i starce koji uspravnom obalom hodaju sporo,
kao da miruju u svom detiwstvu.
98
[email protected] BEZ STANA
Ni {poreta, ni ma~eta.
Ali u kancelariji imam porodi~nu toplinu:
miri{e jaka crna kafa, prava doma}inska,
razgovori o obi~nim stvarima,
kao kod ku}e,
u pepeqarama dogorevaju cigarete;
da sa stolova ne zuje ra~unske i pisa}e
ma{ine,
sve bi li~ilo
na sobu komfornog stana
i mirni porodi~ni skup
bez sitnih ~arki i ro|a~kih trzavica –
jer ova se familija svakodnevno ukida u tri.
Ni {poreta, ni ma~eta,
ali svakog jutra volim
da niotkuda do|em u kancelariju,
da razvijem papir
iz koga mi se u lice pu{i vru} burek
i da kroz prozor gledam kako se iz Save
di`e dim na Novi Beograd
i mno{tvo stanova sa urokqivim staklenim
o~icama.
99
SASTANAK
Svi govore
i cigarama se gu{e.
Poneka usamqena du{a
}uti
i gleda dimove
{to se u plu}a ru{e.
100
VJEDOGOWE NA SEDNICI
Kada, u ponedeqak, duhovi iza|u iz
kancelarija
i okupe se u sali za sednice –
stolice se odmaknu od stola za kojim se bitka
bije.
Drugarica M. re~, koju jutros,
u sva|i, nije dorekla mu`u,
ispqunu}e odmah u pepeqaru,
u okviru prve ta~ke;
pquvku prihvata vjedogowa s bradom,
dugo je baca u vazduh i jezikom do~ekuje,
dok se prisutnima ne zavrte o~i.
Tada niko ni{ta ne vidi,
pa drugi vjedogowa, bez brade,
u drugoj ta~ki, ma{e praznim re~enicama
i podi`e silan vetar i huku
od koje svi ogluve.
Tako niko ni{ta ne ~uje,
pa svi zagalame uglas,
kao da nisu duhovi.
Dve vjedogowe povremeno napu{taju salu,
odlaze na tajno mesto
da se sa izvor-fla{e nasisaju `estoke vode
koja }e im povratiti prirodnu snagu.
Kad god pro|u pored kancelarije
ra~unovodstva,
kroz otvorena vrata primete kwigovo|u M.:
on sutra otpo~iwe penzionerski `ivot,
101
pa rasprema sto,
~isti fioku po fioku,
istresa mrvice pro{logodi{wih doru~aka;
svaka fioka navu~e mu po boru na lice,
kad sve raspremi
bi}e veliko naborano dete – novi ~ovek.
A takvoga, vjedogowe, kad se vrate sa sednice,
ne}e mo}i da vide.
102
LIRSKA VE^ERA [EFA
IZVOZNO-UVOZNOG ODEQEWA
Kroz prozor, u sobu lepr{aju
plave zastavice vedrog pariskog neba,
dok se brijem i tu{iram,
obla~im svilenu roze ko{uqu
i lako teget odelo od listera,
prelistavam papire
da bih spreman si{ao na va`nu poslovnu
ve~eru.
Vreme je, deset je sati,
dugmetima zvezda zakop~ava se nebo.
Zlatne la|e, sa te{kim crnim zastavama,
plove kroz restoran starog hotela.
Otmena svetlost slu`i ve~eru.
Plovim u okeanu kuhiwske supe,
kroz alge-rezance
i obi~ne ka{ike koje mi iz ~amaca za
spasavawe
trpaju u usta.
Kroz evropski mrak
ponekad mi se u~ini da vidim ne{to,
ili nekoga.
Poslovni partneri su senke
~iji vlasnici sede kod svojih ku}a
sa svojim `enama, cigarama, novinama i
decom.
103
Dakle, dr`im zdravicu.
Taksi pretvorite u ko~iju,
ja }u biti kow.
Da vas povu~em u dubinu ulica,
me|u mra~na lica koja uvozimo,
od ni~ega do svega pro}i }emo neuprqani.
Opipajmo napredak u izlozima!
Pogledajmo budu}nost!
Radujmo se {to zlatne zastavice
lepr{aju iz u{iju svakog prolaznika:
do{lo je zlatno izvozno doba!
Vreme je, pro{la je pono}.
Luta mi no} u glavi,
do zore nema kud.
Pewem se u sobu –
na prozor je naslonio veliko lice
usamqeni crnac sa dve zvezde:
o~i iz drugog sveta.
104
@IVOTIWA U PREDUZE]U
Brkata, bradata, kosata `ivotiwa
primqena na posao:
prve nedeqe,
dok prima re{ewe o postavqewu
(u Pravilniku, radno mesto br. 96)
i potpisuje pristanak na dokumenta,
vojnu obavezu i stalni karton –
gleda nas preko brkova, ispod oka;
druge nedeqe,
u pola dva pro|e hodnikom,
dobaci nam: „Kancelarijski pacovi!“
i ponosno, tresu}i grivom,
ode u gradsku divqinu;
tre}e nedeqe,
tra`i markicu za prevoz gradskim
autobusom,
tra`i bonove za topli obrok,
raspituje se za svoja prava
dok se zidovi kancelarije okupqaju oko
wega;
~etvrte nedeqe,
prelistava kartone pretplate,
mu~i se sa brojkama, oduzima, mno`i, sabira,
kad mu dosadi – gleda kroz prozor
plavo nebo sa papiri}ima oblaka;
pete nedeqe,
ka`emo mu:
„I nama treba novo,
ali tvrdi su ovi stolovi i sigurni,
105
ima li boqeg koje je i sigurnije?“;
{este nedeqe,
tri puta dnevno s nama pije kafu,
nada se tromese~nom vi{ku
(ho}e da se `eni),
razumemo ga i hrabrimo
dok uzima pove}u gomilu kartona;
a sedme nedeqe
– po stalnom propisu, tada po~iwu odmori –
pita: „Gde se denula ona bela,
ona nezaboravna hartijica?“
106
PUS^PSN
U nedeqi kada je cura rekla da me ne voli
bilo je i drugih zna~ajnih doga|aja
komandant Nula napustio je Nikaragvu
nekoliko partija napustilo je vlast
nekoliko qudi napustilo je `ivot
ja sam napustio radno mesto
u nedeqi kada je Magdalena mene napustila
zato smo Nikaragva vlast `ivot radno mesto
i ja
tako nesre}ni neute{ni tu`ni
u nedeqi kada je cura rekla da me ne voli
u nedeqi kada je cura rekla dame ne voli
u nedeqi kada je cura rekla da mene voli.
107
SUSEDNA I DRUGE KANCELARIJE
Kafa ujutru,
kafa u podne,
kafa pred kraj radnog vremena.
Uz kafu
kritika nepravilne odluke,
uz drugu kafu
kritika nepravilne odluke,
uz tre}u kafu
kritika nepravilne odluke.
Izme|u prve i druge kafe
razgovor o ceni kafe
i o blagotvornom dejstvu napitka
na sposobnost za rad,
izme|u druge i tre}e kafe
razgovor o proteklom letovawu,
o{tre primedbe stawu na putu
preko Tare i Tjenti{ta,
pohvala moru i suncu, pokuda kelnerima.
Posle tre}e kafe
dva slu`benika iz susedne i tri gosta iz
drugih kancelarija
ugleda{e u odsjaju prozorskog stakla
neku drugu, duboku kancelariju
sa uredno pore|anim praznim stolovima
i gomilama dece koja tr~e
izme|u redova pisa}ih ma{ina.
108
KANCELARIJA BUDU]NOSTI
Lebde}i stolovi,
okrenuti naopako, nogama prema nebu:
kada se iznenada dogode promene
u utvr|enom redu,
niko ne mo`e re}i „danas je svet
postavqen na glavu!“.
Sve dr`ave ujediwene u jednu,
sve kancelarije sjediwene u jednu
kancelariju,
nema razmene akata,
preostali slu`benik dopisuje se sam sa
sobom,
ne dolaze stranke da ga ometaju
i on mo`e na miru da ispi{e idealan akt:
o sna`nom bolu za onima kojih nema
a tu su, u fiokama.
Za stolom u pro~equ sedi budu}nost,
razba{karila site stomake,
tro{i sutra{wu platu i planira
ru{ewe zgrada – }utqivih staraca;
kancelarija je wen dom,
{aqe telekse bez re~i,
~uva u fiokama vreme.
Slu`benik, sa svojim spisima,
tu nema {ta da tra`i.
109
ZANIMAWA JEDNOG PISARA
Moje je zanimawe: i}i
za onim {to ne postoji.
Tako zara|ujem za svakodnevni hleb.
Ulica, sa dvostrukim drvoredom
i dva niza porodi~nih ku}a: prati me oblak
iz kojeg nikad ne}e pasti ki{a.
Prema wemu se odre|ujem,
zato ne vidim qude, koji promi~u:
brkajlija {to se, pokretima ruku,
u brzom hodu bije sa vremenom – to mi je brat,
`ena u duga~koj haqini
koja je nezaboravno otkora~ala niz ulicu –
sigurno je ona koju volim.
Moje je zanimawe: kisnuti
na ki{i koja ne postoji;
posle we, iz kose mi se pu{i para
kao iz ma{ine pregrejane na stvarnoj
uzbrdici.
Moje je zanimawe: ulaziti
u nepostoje}u arenu, pred masu
iz koje daleki porodi~ni glas vi~e:
radi korisno!
Moje je zanimawe: pisati
za devet nepostoje}ih qudi
i desetog starog Jug-Bogdana.
Iz detiwstva, preko Kadiwa~e,
do{li su, sa zubqama,
u salu, na kwi`evno ve~e.
110
ANEGDOTA
Anegdote iz partizanskog `ivota:
pramenovi magle razasuti pored puta.
Kroz wih, povremeno,
umorni voza~
ugleda u dubini ~istog plavetnila: vreme.
Vreme kada je stotinu ka{ika
u zajedni~kom kazanu
tra`ilo istinu posnog pasuqa.
Vreme travnatih du{eka
koje svaka zemqa pru`a svakom ~oveku.
Vreme kada su unutra{we ma{ine
bile br`e, ja~e i boqe
od ~elika, aluminija i pametnog prora~una.
Vreme kada su sitne slabosti bile sitne
i neprimetne pod ogromnim kro{wama:
~eta se odmarala u senci planina i
budu}nosti.
Sve pameti su poslovale oko unutra{weg sna,
~i{}eno je oru`je,
deqana gran~ica za frulu.
Tako su, zabavqeni igrom,
poslovali de~aci u mom dvori{tu.
To dvori{te povremeno vidim
kroz pramenove magle pored puta
i detiwi lik voza~a
kako preska~e zdravo kamewe u dubini
~istog plavetnila.
111
RANE
Nakon jedne saobra}ajne nesre}e
ostali su o`iqci na telu.
Na tim mestima,
kad pocrnim na moru,
ko`a se ne qu{ti.
To su retki nepromenqivi tragovi `ivota.
Rane su takore}i ve~ne,
kad ne bole.
112
@IVOTIWSKI SVET
@IVOTIWE
I{~ezavaju, mnoge i{~ezavaju.
Zgrade osvajaju {ume,
grad se raskomo}uje
u mirisnim i cvetnim poqima
i nervozno stresa
likove i lava i jarca i lakog kowa
sa fasada.
Nema urlika
{to je znao da ujedini prostor.
Mislim na jednog tigra
{to je znao da presko~i ogradu,
da nas naoru`a strahom.
Od ~ega da te zagrqajem
za{titim?
Iseckane, mnoge su iseckane
– tek u jelovnicima se mno`e.
Izdeqene u podklase –
ramstek biftek
krmenadla ve{alica
rebarca mozak papci:
moja organska veza sa `ivotom.
Gde je runo toplo od umirawa
da se ogrnem?
^ovek u sivom odelu
ulazi u hiqadu kancelarija
da bi zaradio za qubav
115
veliku praznu prostoriju
s oka~enim dr`avnim slikama.
Tope se, isparavaju.
Tek oblak zadr`i oblik kowske glave,
pogleda grad mutnim okom,
zatim pqusne ki{a
i pisac ~uje kako na oknu sobe
narasta i ja~a topot
i{~ezlih ~opora
i krda.
116
26. MAJ 1990.
Jedne no}i, pred pono}
krenuo sam u svet:
nebesa opto~ena zvezdama
hladno polegala po `ivotu,
crne te`ine
uobru~avale su telo
tek uspravqeno iz ratnih isparewa.
Odmah sam se zatekao u predve~erju,
kad na toplom horizontu bukne stidqivost
i dete se zacrveni pred svetom
a niz blage ovale svoda nad mirnim
`ivqewem
lako se sklizne
u nepoznato, za Suncem.
Odmah sam znao da nisam iz kolevke,
ni iz dvori{ta ~iji je jedini posao
da na okupu dr`i koko{ke
i wihovu pla{qivost hrani `utim zrnom
smisla,
znao sam da nisam iz sveta koji se hrani
`ivotom
ni iz `ivota koji smatra da je wegov svet.
Odmah sam ispustio iz ruku
ono {to sam dr`ao,
verovatno i nije bilo bogzna {ta:
evo, sagiwem se
tra`e}i (ne{to) {to je va`no u `ivotu
a vi{e ga nema
i ne bi bilo bogzna {ta, da se na|e.
117
Kada sam krenuo u svet,
ko{uqa se zaka~ila za ~aporak bagrema,
zategla se nit:
na woj i danas, na tankoj violini sviram,
a tobo` kora~am.
118
UDBA[I MOJE MLADOSTI
Sedeli su,
na bre`uqku iznad ku}e,
svaki s ma{inkom u krilu,
}utali, pili, jeli,
neobrijani, bakarne ko`e,
spremni da svakog trenutka
pre|u u bronzu spomenika.
Jedan je petnaest dana nepomi~no
le`ao,
u zasedi,
gledaju}i preko ni{ana {umski izvor.
Drugi je tri nedeqe spavao kod udovice,
pio mleko,
mesio sisu,
oslu{kuju}i {um koraka pod penxerom.
Tre}i dve godine nije pre{ao o~inski prag,
poznaje `enu,
ne poznaje sina,
~ita nejasne vesti iz rodnog kraja.
Gledam ih, trojica,
Sr|a, Bo{ko i Strahiwa:
prvi jede komadi}e sira,
sve dva i dva viqu{kom nabada,
drugi pije `e`enu rakiju,
i sagoni kajmak u buquke,
tre}i mirno savija cigaru,
pa {ibicom raspori ti{inu.
119
Gledam ih, trojica,
na bre`uqku iznad ku}e,
jasni prema nebu sumraka
kao ikona na ~a|avom zidu.
Sveti \or|e ubija a`daju,
Sirano }e je probosti na kraju balade,
Petar Pan se {ali s r|avim kapetanom
po bosanskim {umama:
stara pri~a (dobro protiv zla)
i tri mladi}a (sutra mo`da dva)
iz daqine, odozgo,
odsutno{}u, kontroli{u dete.
Gledam sliku, jo{ su trojica,
tri musketara, posle dvadeset godina,
jo{ dvadeset je pro{lo,
pre{li su u vetar
koji je {u{kao u li{}u,
uvukao se kroz od{krinuta vrata,
u sobi zaquqao kolevku,
si{ao niz poqe, zatalasao p{enicu,
odgurnuo od obale |emiju, pre{ao reku,
u{ao u grad,
neopisiv grad,
ka`u da su ga tu izlomili }o{kovi
i slepe uli~ice namotale
na vretena zaborava.
120
ALWAYS TROUBLE COMES DOUBLE
Iznad prole}nih {ina lasta je
skladno plesala,
krilo zraka iz praslovenskih {uma,
laka kao da je nema.
Mali okrugli ~ovek,
zavrnuo rukave ko{uqe,
dr`i kesu u ruci kao da se sprema
maksenetovu tortu
da baci prolazniku u lice.
Tri mladi}a, do{aptavaju se,
„moja je visoka plava“,
skojevska trojka uo~i va`nog zadatka.
De{ava se na tramvajskoj stanici,
a kao da je u pesmi.
Da ne{to promenim!
Da u|em u tramvaj,
da se smestim,
kraj prozora uspravqen na dve noge
da dr`im omiqenu kwigu
– sjaj korica da osvetqava kabinu:
poezija = elektrifikacija.
Da ulaze `ene sa pijace
patke s dobro nakqukanim cegerima,
da tromo sedaju qudi sa hozn-tregerima
gazde sa znakom mno`ewa na le|ima,
121
da protr~avaju cvrkutavi osnovci (i vidra i
ovca)
divqa~ u begu ispred lovca,
da klize ~inovnici s brkovima
vezanim u leptir-ma{nu
(stra{no, stra{no!),
da majske mu{ice oko znoja zazuje,
da se iz zvu~nika opet ~uje
masovna pesma.
Da u|e potom uniforma
da progovori u ime tri hiqade,
da za wom strogo u|e druga,
„trouble always comes double“
da promrmqa pripadnik biv{e klase
i stisne kartu svog nepostojawa,
a da ja nemam dokaze postojawa:
mutna sam slika na prozorskom staklu.
„Isti smo svi“, ka`e uniforma
otkop~avaju}i sjajna jezera na svojim
planinskim
prsima.
Sam, da li isti,
nikome potreban, ostao
na stanici,
kao da sam se vratio ku}i.
A iznad {ina lasta je skladno plesala
krilo zraka
koje se sve ti{e ~uje
iza odlaze}e tramvajske buke.
122
POWAVA
Powava preko glave,
glava u mraku,
mrak miri{e na kowe.
Udi{em dla~ice.
Ka novom veku
ispod tog pokrovca.
A kako su kowi jezdili poqem,
prsima ru{ili {atore,
griva se vijorila kroz upaqena sela,
quqala se tulumina vina.
Bilo je i jaha~a.
Pokriven sam powavom,
spava~a pod upija~em
mogu nazvati:
{talski momak ispod biqca.
Ne do|e pro{lost s godinama,
ve} se to re~i razme{taju,
svaka ho}e na svoje mesto.
Ovo je mesto pod powavom.
Pod powavom,
te{ko je izdr`ati disawe,
te{ko pomeriti ruku,
a koliko je tek ve{tine
u kretwi koju jednostavniji narodi zovu:
trepnuti.
123
Dok trepne{ – pro|e vek.
Toliko pokrivenost traje,
mo`da }u i zaspati,
navika je majka zdravog `ivota,
kad se jako pritisnu kapci
vidi se duga, boje u mraku,
i to je praznik.
Toliko pokrivenost traje.
Traje powava,
toliko udi{em wene dla~ice,
toliko pre{lo je mraka mi preko glave,
toliko miri{em na kowe,
toliko }utim da ve} mogu i da r`em.
Pod powavom kow
jahan je preko Karpata,
pa za ^arnojevi}em,
nosio je preko Drine
sepet sa detetom pod powavom
neba: trepere dla~ice zvezda.
Plavi krug. U wemu dlaka
pod mikroskopom
pa`qiv pogled vidi
toplo ogwi{te:
igraju se veseli mikrop~i}i
ka~amak kuva mama mikrobica.
To je ostalo: stvarala{tvo
u {tali, pod powavom
gde pomerawe nogu
li~i na kora~awe
u dvori{te,
u druk~iji svet.
124
DUNAV
Pod Golupcem
Quqao sam se {irok u ravnicama,
zalivao blage obale sa `itima,
iskusne vode iz daqina
me{ao sa `ivotom u blatu
sa glistama i `abama i bubicama
koje se kome{aju kao qudi na trgovima.
Bio sam pod Be~om.
I otuda se povukao u Panonsku ti{inu:
gledale su me ku}e
kao da jedva ~ekaju da proteku vode
pa da zatvore prozore kuda su duvali
vetrovi dvadesetog veka.
Quqam se, dakle, u {irokim ravnicama
me{aju se u gustim dubinama vode Alpa i
Karpata
{apu}u struje Germana, Slovena, Romana i
Ma|ara:
u mom koritu smiruju se narodi
pod mojim talasima ne ~uju se jezici iz
brodskih zvu~nika
sa Istoka i Zapada.
U mojim mirnim o~ima samo lepr{aju i
prolaze wihove ponosne zastave.
Bio sam rimska me|a,
odvajao svetski smisao od besmisla:
125
neprimetno klizim kroz zbuwene zemqe
koje znaju da sam stariji.
Voda zna sama da te~e svojim tokom
i ako je niko ne u~i.
Ali imam i ja svoje oluje,
besove vazduha i vode
kada se ru{e dugove~ne gradwe
i propadaju mudri poduhvati,
imam i ja nemire koji udaraju bez ciqa
a zatim postanu istorija.
Sad sam tih u zavetrini goluba~kih zidina,
dok sitni talasi }askaju.
Sabiram misli, pribiram tkiva
za nevidqive brzake.
Iza brda su gluve |erdapske pretwe,
brza}e vode u strahu,
~u}e se mukli udari stena
(kao da svaka dr`i toqagu iza le|a):
zadihan,
gubi}u se u peni.
Svuda }e kqu~ati mrak,
jedino svetlo }e biti trbuh izvrnute ribe
koja pluta u Crno more.
Jesam li reka koja sastavqa vremena i
narode,
ili sam sirota traka vode?
Ima li mora osim crnog?
U crnim dubinama rastvori}e se moja hladna
ruka,
prozirno seme nebeskih okeana.
126
VIDI SE
Po opasnim koracima qudi
koji prelaze ulicu na zabrawenom mestu,
po parku gde ravno i brzo pada li{}e –
u carstvo zemaqsko,
a i po tome kako je daleko
a lako shvatqivo carstvo nebesko –
vidi se.
Vidi se po predmetima,
po te{kim trolejbusima dok klize ka
Slaviji,
po sporom kretawu vazduha oko semafora
i po nepomi~nosti neba u staklu izloga
(izlo`ena su sredstva za `ivot).
Vidi se po `ivotu
koji se neo~ekivano pojavi u `i{ku cigarete
(uzdah je razgori)
ili u pucketawu mikrofona na kwi`evnoj
ve~eri.
Po prijateqima koji se razilaze
s novcem u xepu
`ure}i svaki u svoju trgovinu,
po deci koja odu a ne ka`u posledwu re~
o~evima,
ne ostave ni tri ta~kice
jer postoji samo jedna ta~ka a iza we
po~etak.
127
Vidi se, zna se
sve o nama.
Vidi se po elektri~nim kresovima iznad
pruge,
po blizini brda okolo gradova,
po {oferima koji pod to~kovima tra`e
ne{to ({to se izgubilo),
po |acima koji gledaju prazninu u sveskama,
vidi se da postoji.
Izgubqena, a vidi se.
U zamra~enoj sobi, u {umi mraka
kolone koje se pewu uz zrake sunca,
koli~ine merene gramima
u paklu svakog putera, u {aci svake soli,
hladne a zagrevaju.
Po tome {to se pesma
koju nisam napisao
pojavquje u novinama, uokvirena ratnim
vestima,
i {to me takva nepostoje}a ispuwava
zadovoqstvom –
vidi se da postoji.
Vidi se da postoji
vidi se da nije izgubqeno {to se izgubilo,
vidi se da znamo {to ne znamo.
Vide se bubice koje uzbu|eno tr~e
kao da postoji poluga
koja prevaquje te{ki svakodnevni kamen.
128
PIJACA
Jutro polako di`e maglu s pijace,
otkriva mra~ne redove tezgi:
{}u}urene u zasedi.
Na slami, na kamionskim prikolicama,
u podno`jima lubeni~jih avala:
hr~u seqaci.
(Neki se bude, ali zaslepqeni
trqaju tvrdo u o~ima p{eni~no truwe:
puste su ulice, bre, ni~ega nema.)
U sitnim ku}ama gra|ani se stisli
u teskobe rodnih odaja:
u snu ih more misli.
(I kad ih izmami sun~ev zrak
za sobom, senkama, izvla~e napoqe:
u hodnicima sakupqen mrak.)
Jutro je, jo{ nema re~i,
vlada prvotna sve`ina:
}utqivim vazduhom le~i.
Nedaleko, u stanu zgrade br. 42
brije se pija~ni inspektor:
biti sve` me|u sve`im povr}em.
Pije kafu, lupka nezapaqenom cigaretom
po dugom stolu svoje karijere:
biti odmeren me|u varkama.
129
Pali radio,
slu{a uobi~ajene vesti:
t. 25 gl. 21 Kwige o sudijama.
Stavqa u ta{nu papire,
pe~ate, formulare, olovke:
na glavu stavqa {e{ir, u xep nao~are.
Silazi,
u ve} probu|en (svakodnevni) pakao:
jo{ jedan po~iwe pija~ni dan.
@ivot se rumeni u rotkvicama,
ma{e zelenim perjem luka
i su{tinski se beli u mladom siru.
130
KLASNE RAZLIKE
Moj prijateq umetnik `ivi slobodno, kao
srna
gipko kora~a;
razvija se u svim pravcima:
dok ja osam sati dnevno udi{em
kancelarijsku pra{inu,
on di{e na pla`i zdrav kiseonik iz vode,
ili u svojoj prostoj radnoj sobi udi{e
sve`u hartiju, mirise novog romana.
Wegov obi~an dan:
med i ~a{a soka od pomoranxe,
golubovi na prozoru,
razgibavawe mi{i}a (da krv br`e prenese
misli),
pa onda nekoliko sati stvarawa sveta;
svrati zatim u redakciju, na {oqicu
razgovora,
odr`i govor ako je sastanak,
primi platu ako nije.
Moj radni dan po~iwe ovako:
udaqeni an|el~i}i, sa zvon~i}ima na
haqinama,
igraju kolo, ruku pod ruku, sa ven~i}ima nad
glavama,
iz prostorije u prostoriju sna,
sve bli`e mojoj prenapu~enoj sobi
gde se pretvaraju u |avoqe mjedene kosti
{to zve~e u kapi sata;
tu po~iwe java
131
razli~ite familije {etaju po hodnicima,
prenaseqeni nu`nici,
obrij se pa be`i u kancelariju,
prebiraj platne naloge, pi{i izve{taje,
ako te neko ne opsuje zbog svoje male plate –
bi}e to sre}an dan,
kad se vrati{ ku}i koju nema{
izme|u `eninog „xa“ i }erkinog „bu“ mo`da
uleti koji
stih.
Uxbenik ka`e: napadni ga,
zbog svega {to on ima a ti nema{,
je li vi{e zaslu`io, je li pametniji,
vredniji,
ima li vi{e talenta,
da nije vi{e doprineo op{toj stvari kad su
mu sve dali,
to su klasne razlike – napadni ga!
Zbiqa, napadnem ga,
u prepirci zbog tri rime
i dva italijanska soneta
do ve~eri se napijemo,
u~ini nam se da smo proma{ili `ivot
i da su zvezde
nekad druga~ije treperile.
Eto, ~emu slu`i poezija:
da klasne razlike svede na razlike u formi,
da nam dahom ve~nosti golica vrat
dok se ste`e u`e.
132
OSE]AM NEZADOVOQSTVO
U [TAMPARIJI
Ose}am nezadovoqstvo u {tampariji.
Sporije mumlaju ma{ine,
nejasni su zvukovi sa ni`ih spratova
gde `ivi taj nepoznati narod.
Nadimaju se tabaci
(ve} di{e kwiga),
ali na {estoj strani prvog omota
uo~qivi su masni ostaci obroka:
neko je nemarno jeo, gledaju}i
ta~ku na podu.
Vrate se listovi sa korekture,
sve su gre{ke ispravqene,
uz svaku je dodana nova, sa smislom
(godine koje su pojeli dlakavci
postanu
godine koje su poveli skakavci):
kao da se slaga~ dopisuje
sa nevidqivom sudbinom,
ili kao da {aqiva ma{ina
ho}e da popravi svet.
A u liftu
dva ~oveka u plavim mantilima
}ute do sedmog sprata
kao da ho}e ne{to da ka`u.
Korektorka gleda niz sto,
izme|u dva pramena kose
gleda du` {ifova, prohujalo s vihorom;
133
meter uzima funtu olova
baca na sto
meri, [ajlok, gde da odse~e;
pojedina~ne sudbine.
Tu ni~eg zna~ajnog nema,
a sve po~iwe odatle
gde ni~eg nema.
Ose}am nezadovoqstvo u {tampariji,
i kad ne pro|e tramvaj –
zemqa se trese,
podrhtavaju te{ke rotacije,
bije se bitka.
Mnogo je crnih slova,
kome{aju se me|u zidovima margina,
prokleta avlija,
ali i margine su zatvorene:
pravouglovi zauvek.
Pa onda naravno nezadovoqstvo
u izlozima kwi`ara,
kwige odsutno }ute,
toliko je pretrpqenog `ivota u wima.
Novine, s kricima naslova
koji se gube u vremenu.
Ose}am nezadovoqstvo u {tampariji.
Stalno doga|aji, kao da se ni{ta ne de{ava.
Proleterska slova,
ne znaju kojoj strani pripadaju.
Sporije mumlaju ma{ine,
nejasni su zvukovi sa ni`ih spratova.
134
IDEALNO DRVO
Razumem idealno drvo,
skladan razme{taj grana
i ~vrsto deblo,
wegov ponosni rast
i `udwu za visinom,
taj intiman s nebom odnos:
{aputawa u vazduhu.
Razumem pamet
koja vladawe vrtom
dodequje hladovini {iroke kro{we,
da propu{ta sunce smrznutom zeleni{u;
razumem voqu
da paradajzu ka`e „vo}ko!“,
krompiru da ka`e „hlebe!“.
Razumem i kad se {to{ta mora skriti:
dva-tri crva u samom srcu,
pohlepa za li{}em
(ve} se zelene, sa grana, dolari).
^im gromovi po~nu,
~ujem kako se, nekome gore,
kune u vernost
(sve {to ~ini, ~ini za rast na{eg drve}a),
a vidim, tik pored mene,
korenom davi dva naivna suncokreta.
Razumem, eto, na{e je drvo.
135
Razumem potrebe veli~ine
i obi~aje izuzetnog rastiwa,
gledam ga dok nauznak le`im,
polutruo u svakodnevnom povr}u,
gledam i ne shvatam jedno:
za{to mi no}u granom lupka na okno,
kao da me izjedna~ava sa sobom,
kao da su u dosluhu moja muka
s re~enicom
i jedno obi~no idealno drvo.
136
PRAPRATNO, PRIZORI
Mrak mo`e biti prijatan, u kampu,
topal i ne`an, ~uvar qudskih tajni,
s nekoliko zvezda,
srame`qivih devoj~ica koje trep}u.
Svetlost mo`e biti prijatna,
jo{ ako je sredozemna,
potpuna, na Peqe{cu,
s puno plodova u ju`nom vazduhu.
Jutro mo`e qubazno da za{kripi vratima
prodavnica,
da pusti na staze nema~ke re~i
i u li{}e maslina izvije italijansku
muziku,
dinarima da zazvecka sitno
kalu|erski.
Oko mo`e da se otvori, zbuweno,
svet je tu i wegova ~uda:
ro{tiqske rode na tankim nogama,
~u~e crni golemi mercedes-gavranovi.
Mo`e biti {qunak, na maloj pla`i,
obal i jasan,
~uvar smisla pod prstima,
kao da ~vrsto dr`i{ svoj `ivot u {aci.
137
Mo`e gospodin Prufrok da ulazi
u more, satima, popodne,
idu}i prema niskom suncu
da sapira ne~isto}e godina sa ko`e.
Mo`e biti sneno more, u isparewima,
dimovi predve~erja po vodi,
kao da proro~i{te pod valovima debelim
~uva dubinu.
Mo`e iz dubine da se opet rodi mrak,
da mra~na beba uja{i na talasima
me|u ostatke dvadesetog veka
i prazne ko{uqe koje se, na konopcima,
razapete,
belasaju.
138
STARA QUBAV
Se}am se wenih zagrqaja,
kao ptica mi je padala na ramena
i ne`no stezala.
Se}am se wenih poqubaca,
kao pisa}a ma{ina ukucavala je slova
strasti svuda po meni.
Se}am se wenih dodira,
kao arapski trgovac pipala je tkaninu moje
ko`e
~ulno je trqaju}i prstima.
Kao da je, brzo hodaju}i kraj izloga,
pe{evima pelerine ka~ila stvari
i donosila ih u stan.
Kao da je brzim pogledima
sekla du{e i lutaju}e likove po ulicama
ubacuju}i komade u na{ razgovor.
Kao da je svojim ~udnim {akama
zahvatala vazduh iz parkova
stavqaju}i mi tu gas-masku na lice.
Bilo je puno stvari
koje nisu postojale nigde
osim, nagomilane, u wenim mislima.
139
Bila je stvarnost
ali nikad vi{e nestvarnih doga|awa
nije stajalo u dan.
Bilo je, recimo, nebo u na{em malom stanu
vrbe su ne`ne preko praga prelazile
bri`ne zore sa krovova zvale.
Toliko poezije u svemu
i toliko naroda na ulicama
teralo me da volim.
Govorili su i govorili zidovi,
ruke su poklopile u{i u }o{ku
kao da duboko misle.
Se}am se wenih zagrqaja,
kao ptica mi je padala na ramena
i stezala stvarnim kanxama.
140
POLITIKA
Mlad ~ovek,
dla~ice tek krenule iznad usana
(kao gimnazijalcu Miqkovi}u, na fotosu)
hrabro hvata bravu
i odmah s vrata ka`e uku}anima
(okupqenim oko lonca)
„Pasuq se daleko ~uje, ali kao da je zagoreo“;
otvaraju mu fla{u piva
i prave mesto na klupi.
Ali, to nije politika.
Petkom ujutru,
na gradskoj pijaci, pod tezgama
kriju se mnogi mladi lukovi
i di{u {upqikave rotkvice,
a |ak, s kapom na glavi,
me|u seqacima digao obe ruke
(kao Stevan pod ve{alima, na fotosu) –
pokazuje im put za nebo.
Ali, to nije politika.
Devojka, u smiraj,
kad je Wego{eva ulica najlep{a,
sela na ivi~wak,
podvila noge u belim pantalonama,
gole ruke spustila do nogu na asfalt
(beo joj prsluk bez rukava),
kao tigrica pred skok,
kuda je krenula sa tim tamnim o~ima
141
(na Oliverinoj slici,
fotoaparat je {kqocnuo ba{ kad se
nasmejala).
Ali to nije politika.
To je grana beharom,
jabukov cvet beo,
dirala de~ju sobu
kao prozorska vila, ili wen veo.
142
MRA^NI MRKAL
„Mra~ni mrkal“
pokaza Tijana
u drugu sobu:
kroz od{krinuta vrata
videlo se
da tamo ne gori svetlo.
Video se mrak.
Komad `utog elektri~nog svetla
kao kri{ka bundeve
kroz vrata oslawao se na mrak.
Nismo ga prime}ivali:
na {arenoj mu{emi na{eg stola
ra|eni su crte`i,
omiqena Tinkina qubi~asta boja
stvarala je gradove i sela,
pevale se pesme,
novi gramofon proizvodio je zvuke,
igralo se kolo,
frula se
stvarala~ki
prilago|avala,
crtali smo qude.
Kao da ga nema,
govorili smo: mra~ni mrkal.
Bojite li se mra~nog mrkala?
U dubini je mra~ni orman,
143
u ormanu je mra~no odelo,
u odelu mra~na praznina,
dirnete li je – zasikta}e,
poispada}e iz rukava zgu`vana hartija.
Volite li mra~nog mrkala?
On ~uva neraspremqen mra~ni krevet
i mra~nu policu s kwigama
koje usamqeni ~itaju:
on vidi kad ne vidimo,
}uti {to ne }utimo,
usamqen i mra~an
ne ~ita {to ~itamo.
^uvate li mra~nog mrkala?
Te{ko onom ko ga nema,
tada su sve sobe svetle i prazne,
nema nejasnih uglova,
a neko gluvo {u{kawe, ~as ovde, ~as onde
{aqe strahove
da nam dr`e za svetlost otvorene o~i.
Nismo ga prime}ivali,
stvaraju}i gradove i sela,
pevali smo pesme,
a mra~nog mrkala
~etvrta je ~ekala stolica:
da iza|e iz tog nepoznatog prostora
i sakrije prijateqa lica.
144
@IVOTIWSKI SVET
Biti krava do posledweg pa{waka!
Kad travke, ni~u}i, krenu ka nebu,
s wima se uzneti, bar na ~as.
Biti sviwa do posledweg `ira!
Kad pqusnu mekiwe, zaspe nas blato,
sa~uvati ~ast.
Biti patka do posledwe bare!
Kad utihnu vetrovi, umla~e se vode,
i daqe juriti talasi} slobode.
Biti `aba do posledweg meseca!
Kad `ivot bude bezopasna romansa na
lokvawu,
dozivati u dugoj no}i – rode.
Biti muva do posledwe `eqe!
Osim zujawa u prodavnicama, sitnog
peckawa,
postoji i smrt u visini.
Biti ptica do posledweg neba!
Nakon leta u visine, u nepoznato,
vaqa odlebdeti `ivot u ti{ini.
Biti lav do posledwe carske krune!
Nema gladi, car ne koqe,
al mora o lep{em `ivotu da ri~e.
145
Biti petao do posledwe zore!
Neko istinu o novom danu mora prvi da ka`e,
ili da je otkukuri~e.
Biti zmija do posledwe ko{uqice!
Kad i ta ostane, sirotiwska na trnu,
kostur }e sinuti u muzejskoj vitrini.
Biti riba do bqeska posledweg trbuha u vodi!
Kad se potro{e mora, presahnu reke i jezera,
bqeska}e taj trbuh jo{ u praznini.
146
SONETI
O @IVOTNIM RADOSTIMA I
TE[KO]AMA
£
MUZI^AR U OP[TEM KUPATILU
Tiha svirka novog vetra gu{i se
u trubi. Pomade i hloroformi
probaju miris. Tanak mlaz ru{i se
srda~no iz ~esme i pita: „A otvori,
gde su otvori?“ – Mra~na rupa hr~e.
U lakom uqu ogledala leno
odmara se kupatilo i sr~e
parnu supu sa sapunskom penom.
Pasta nalazi smisao u tubi;
al nova svirka gu{i se u trubi.
^ime joj to biqnu du{u sapiwu?
Bo~ice pore|ane kao |aci:
iznutra jako staklo napiwu
i `ivo drhte – afrodizijaci.
151
INDIJANSKI ODGOJ
Nau~iti disati tako da ne poremeti{
koli~inu vazduha potrebnu mladim travama.
Nau~iti baciti laso tako da poleti
ne~ujni pamu~ni oblak nad bivoqim glavama.
O`eniti se kowem. Izu~iti mu pokrete.
Biti jak. Mo}i smrtnu bolest od plemena
kriti.
Umeti lukavo `ivota se osloboditi,
zatim otpo~eti pismena lutawa po svetu.
Nau~iti ti{inu i biti neznano dete
na zlatnom putu ka nedodirqivim
planinama.
Tako je govorio veliki drugar Vinetu.
No}u slu{ati: lovi{tem zuji motor
nagonski.
I vrvi gradska trava pod prerijskim
visinama.
Samo}om ja~e ih voleti. Potajno. Skojevski.
152
LIST
Sva je wegova mo} – da bude tih,
da nikada ne jaukne glasno.
I poreklo se ti{ine jasno
kroz list vidi: misao. Sti{an stih.
Bleda krv u tanu{nim `ilama
doji ga snagom zemqe: silama
vetrovitog sveta odoleva.
Sme{nu slavu visina preboleva
zelenilom. Osta}e nebrawen
pred krajwim smislom: list je, usamqen,
suh. Misao. Obe{en utvarno.
Tiho zna zbog op{te grane rasti,
biti ne`no jak. To {to }e pasti
dokaz je da je `iveo stvarno.
153
KOREN
Od o~aja oja~a i ne mogu ga
pomeriti sa nepostoje}eg mesta.
Onde gde je, zvezda je ~esta
u snovima. Prikrivena tuga.
Mom oku nimalo ga ne ima.
Ali uhu zemqe ne izmi~e:
sebi sve {to dole `ivi primi~e
~udnom snagom nepostoje}ih rima.
Jer ga nema. Postoji samo biqka.
Sebe je op{toj stvari zapisao.
Od wega poznaju samo misao
koja ledini ni~e iz potiqka:
u stablo skupi svu snagu i setu,
pa ma{e ma{e o~evidnom svetu.
154
IZMI[QAWE SRE]E
Na plo~niku, iza{av{i iz ku}e,
prvi put je isprobao cipele,
udobnost i kako gaze, jer tu }e
tabani tra`iti ti{inu cele
dve godine, i dogodi}e se mnoge
stvari na osnovi |ona: pisawe,
~itawe kwiga, pri~awe, disawe,
sve to }e, u cipelu skrito, noge
proneti ulicom, pored izloga,
kraj qudi {to ne prime}uju ni{ta
i ko mese~ari, pred nogu noga,
povla~e se u svoja boravi{ta.
Ka`u da `ivot sme{ten u obu}u
nalazi zvezdu, i na zvezdi ku}u.
155
VELIKI ORAH
Veliki orah, gledan iz Cvilina,
okru`en jatima ~avki i vrana,
pouzdani hlad stara~kih vrlina
(disawe na li{}e nije mu mana
ve} mirno ~ekan dodir sa ti{inom),
kraq koji je shvatio uzrok stvari,
rasko{no {irok a pro`et visinom
jer za visinu mnogo i ne mari.
Dok slu{a {apat ki{e o slobodi
smiren je u sebi: da je na vodi,
bio bi proslavqen kao ostrvo.
Besmislom vetra na pusti breg donet
izdvojen ~ovek preru{en u drvo
~itav je stao u obi~an – sonet.
156
U KAMPU, POSLE DESET GODINA
Eto, nema hipika. Sad su lo{i slikari,
trgovci, slu`benici, peva~i i pisci:
s ve~eri, dok se ore galebova vrisci,
u kampu ro{tiqe pale biv{i Ikari.
Dimovi kroz grawe idu u nebesa,
i s tom materijom plavkastog vazduha
u ve~nost `uri sjaj oka, oprez uha
i mlada im snaga gojenih telesa.
Zanosni tren kad su za rogove jarca
zgrabili – u bilu kuca kao pretwa!
Ve~e: od jutro{wih idola – pometwa.
Kanda: curi vreme i iz novog kvarca.
Kamp ima fri`ider: nade, snove svete
zaledi{e. U rime, neki u sonete.
157
DOME MOJ
Na stolu raste brdo, samovoqno,
nadimaju ga kola~i, mesa su
jaka; a zna se – to je nedovoqno:
nikada niko svu du{u ne sasu
sa supom u tawir, da zatim sr~e
te mirne pare {to su odvajkada
snile nad jezerom, da burmut {mr~e
i kao nekad ne~emu se nada.
Na stolu raste brdo, mirno danas
raste na pogon bataka, ni slova
niko ne}e napisati o tome
kako je u prolazu takao nas
vetri} sa brda, jer ono do krova
raste, raste, dome moj, slatki dome.
158
ARMAGEDON
Dubqe u {umi, u vla`noj trule`i
gde drvose~e ru{e ne`ne smreke
(zgranuto grawe sa vidika be`i,
mlado na mahovine pada meke),
biju maqevi, sekira galami,
vr{e se brzi qudski obra~uni,
dok zabezeknuti pawevi se sami
ne zabelasaju – hajde, du{e, duni! –
jutarwa magla s boji{ta se di`e,
a staza izbija, po vu~jem tragu,
na proplanak, dvesta metara ni`e,
do kolibe gde, sti{av{i disawe,
crni radnici obnavqaju snagu
na izbeqenom papiru, pisawem.
159
[email protected]
KOD GOSPODARSKE MEHANE:
PRIPREMA I IZGRADWA
Gledao sam pripreme. Koga je sve on tu potegao!
Kao potrebniji, raspore|uje qude: nevidqiva
glava.
I zatim, kad se iznenada protegao:
u prole}nom vazduhu riba sivoplava.
Lako je wemu, mislio sam, priznajem, sebi~no,
sa obe noge „~vrsto na zemqi stoji“.
Svrha je sve {to ima i zato, vrlo logi~no,
u nemogu}em prostoru ni ovce za spavawe ne
broji.
Ostade nama, deci, da zadivqeni gledamo.
Rasli po pravilu: dosti}i ciqeve velike,
ali tako da tu|e ne}emo a svoje ne damo –
za krivi most nismo znali da prekalimo
~elike.
Za vo`wu tamo-amo, on zemqu sa zemqom
spaja.
Gradski deran, tako je shvatio put do
beskraja.
160
OME\INA
Po Bo{ku Odalovi}u
Otvorite mi dva prozora vedra,
razmi{qaju}i da udi{em nebo,
plavom beskraju zagwuren u wedra
– bolani doj~in umotan u {eboj.
Vi{e ne mogu, s dva-tri uskli~nika,
nepostoje}a od{krinuti vrata.
Mirno postajem deo krajolika,
smr}u razre{en unutra{weg rata.
Negda{wa ku}a, razru{ena bombom,
do sitnih sati, izmi{qena draga,
ne`an, skoro `iv, razgovaram s tobom,
a nema glasa, ni ~e`we, ni praga:
tek u dve rupe plavetnila tegle
s tur{ijom, nebeski pospane, legle.
161
U^ITEQ ENERGIJE
Zuje zup~anici, vremena plove,
u uqe pada muva, druga, tre}a...
Proizvodimo tako brzo snove.
Raste trava. Ho}u da budem sre}an.
Jer one mirne jo{ pamtim drugove
{to, osloweni na ~eli~na ple}a,
iz gluvog levka prosu{e krugove
po narodu. Ho}u da budem sre}an.
Zbiqa su nekad vitlali vetrovi,
po svim {umama je~ala je truba,
energija je svitala iz tmina.
^oveka kojeg rastrgnu veprovi
na pragu verna ~ekala je quba
s pe{kirom i bokalom rujnog vina.
162
DEVOJ^ICA SA ULICE
Qube}i mene u plitkoj vodi,
gladna je patila du{a wena.
U mra~noj beogradskoj nepogodi
gledala je bukete antena.
Re~e mi, zapravo, li~no cve}e
pati, sâmo, u dubokoj vodi.
Zovu me u krevet, ali me ne}e
pozvati niko da se opet rodim.
^ove~e, koliko ima? pogodi!
u veselom pqusku qudi i `ena
onih koje {e{ir kroza svet vodi
preko upla{enih natu~en zena?
A ja bih da u susret nepogodi,
opet golog ~ela, ponosno brodim!
163
PALMA
Da po`eli{ zemqu snega, snage nema{:
vidi{ jedino topli jug. Blag je tvoj um.
O gle~eru severa ni pri~e ne zna{.
Na svetu postoji jedan jedini drum:
od lavande, pored mora, pa peskom do
ti{ine. Kud god za slanim vetrom po|e{,
taj put te ~eka. Wime mora{ da pro|e{.
Jer jesi mirna biqka za slepom vodom.
Leto kojim }e te ukrasiti – pre~uj.
Vrisak belih ptica i zlog mora ne ~uj:
nikad ne}e mo}i to {to gordo sluti{.
Svet koji vidi{ za jake re~i nije.
Dubqe savij granu. Pokrij se i }uti.
Ne ka`i nasmejanoj pla`i kako ti je.
164
SONET O PIJEWU PIVA
Odjednom iznesu trideset krigli
kao trideset belokosih baba;
od toga du{a upla{i se slaba,
{tucne, u strahu, i [vaba zadrigli.
Za pivom (o~ekuju, svi se digli!),
navale tacne s hlebom (dele xaba!);
kri{ke pro|u salama bu~nog paba
slo`ene kao kupe mrkih cigli.
Zalogaj hleba pr`enog na luku,
pa gutqaj piva, da ubla`i muku
donetu spoqa, iz pravog `ivota.
Dobrota i zlato u hladnoj ~a{i:
nek se ko pena ideali na{i
skru`e u oreol pivskih divota.
165
££
SAD JE SVE PRO[LO
Ni najzdravija spavawa u senu
odmorila me nisu kao pesma.
Zato je ni kao svetsku promenu,
ni kao pre|u iz starog povesma
ne opisujem. – Tek: slavna stihija
iz olovke mi naru{i bivawe.
Ne umem da volim, il mi ne prija,
a osloba|a od zla me pisawe.
I nimalo se ne ose}am krivim
{to sam prele`ao sto `ivota, pismen,
jer nije ta~an podatak da `ivim:
ako i{ta moj `ivotopis ima –
to nevin je san, zbivawima odnesen,
umirawe i, ovde-onde, rima.
169
TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
Nema je, prodata u kwi`arama.
U bibliotekama – pokradena.
Iz soba – pozajmqena utvarama.
Nekud u vasionu rasturena.
Od{tampana je, ali ko to ka`e.
Nepostoje}u nose pod pazuhom.
Na krovove se s dimovima sla`e.
Tu kwigu mo`e{ cepati vazduhom.
Ili je, plodni deo nemogu}eg,
u poqsko {ibqe ba~ena, u pru}e,
pa sada mirno raste sa `itima.
Il u oblaku promi~e nad bregom,
obavijena bo`anskim nitima:
sti`e s ki{om, pa sa tihim snegom.
170
MALA VAZA
Na rubove i bokove male vaze
stao je isto~ni svet, u wemu Buda.
Na svaku sitnicu umetnici paze,
i na prostoru mawem u~ine ~uda.
Buda je svestan toga i sun~ani zrak
{to slepo udara u plavo mu oko,
prima pa {aqe na stvari kao svoj znak,
op{tu svetlost quqa u sobu, duboko.
U dnu sobe pla~no dete tra`i mleko,
na sveskama enciklopedije sedi.
Za dete, Buda nije bog nego neko.
A Buda smireno, ispod oka gledi
na detiwu majku dok izvla~i sisu:
grn~areve ruke wu vajale nisu.
171
VEKNA
U pekari, na polici, niske hleba.
Jedna vekna kao da nije u stroju.
Niti ona kome, niti ko woj treba.
Izborila pravo: biti sam u broju.
Nije prazni~kim ozarena danom.
Sve~ani kupac je s prezirom pogleda.
Al ona ne haje: nekom svojom stranom
grabi u prazno iz pekarskog dvoreda.
Zorom, poje{}e je ma~ke, ili psine.
Jer bogatstva wene mekane sredine
od qudi ~uva prepe~ena kora.
Smi{qena samo}a, `ivot mimo hleba
traje ~as ko sre}a, a ~as kao mora
bez ikog dragog ko te pojesti treba.
172
SIPO: TOVI@
Nesumwivo imam dobru olovku.
Hartiju. Glavu. Ruku i sve prste.
To su uslovi da slovku po slovku
u rimovane ve{to sni`em vrste.
Imam `ivot. Zna~i: iz dana u dan
`ivim. Drugima i sebi nepoznat.
Ponedeqak, nad zgradom nadvijen kran,
kockaste nedeqe sla`e sprat po sprat.
Misli o `ivotu imam, i jo{ vi{e:
misli kako da se potpunije `ivi.
Mogu da budem misaoni pesnik.
I da u kaput presvu~em se sivi,
slu`beni~ki. Da time se pritesnim.
Pro`iveti, eto, mogu, i kli{e.
173
A [TA DA RADI ^ESTIT ^OVEK
Znao sam dve ~iste, vedre stvari:
ti{inu, blagoslov letweg podneva,
i vrhovni san koji slabo mari
s koje strane stvarno sunce izgreva.
Znao i jednu opasnu mirno}u:
pred qutim neprijateqima rasti;
ne`nih `ivaca, ~uvati fino}u
staklene vaze tren pre no {to }e pasti.
Znao da budem vitak ko jasika:
nikne iz tla svagda{wih navika,
pa po`uri visoko, skroz u prazno;
mir davnog korena, nervoza lista
u tihom treperewu. Pred porazom,
{ta da radi ~estit ~ovek? Da lista?
174
JEZERO
Jezero. Oko. Moje zeleno, plavo.
Putnik je tu odlo`io prtqag i {tap.
Svih ovih godina, koje sam prespavo,
`ivot je bu~ao, kraj mene, kao slap.
Grgoqale su migrene, i te{ko}e
pod poklopcem nervoze, u praznom loncu.
Stota godina slu`beni~ke samo}e
i stotog puta pribli`ava se koncu.
Sada: jezero. Trenutak: ~ujem uvo.
Ve~e. Vetar stao. Sve je ve} oduvo.
Prelazim u senku. I bivam sve du`i.
Ptica se digne, i pada tik do vode.
Zatim leti s plenom, krilima sve u`im:
kao da ima iz oka gde da ode.
175
SAGRADIO SAM KU]U
Sagradio sam ku}u za no} i dan.
Br`e se radi, nova su vremena.
Sagradio sam ku}u, potpuno sam,
od podruma do visokog sqemena.
Gradio sam je lako, telefonom.
Kao misli se opeke slagale.
Ne{to je tra`ilo da ku}nim zvonom
prekinem pri~e {to su sve lagale.
Koristio sam }ute}e ~eki}e,
mistrije koje zid glade ko bi}e.
Na vrata, okom, pisao sam ime.
Raste mi ku}a. Sve ve}a i ve}a.
Naseqavam je ni sam ne znam ~ime.
Svima se ~ini da sam u woj sre}an.
176
POPEO SAM SE U VOZ
Popeh se u voz, i kao da u tom trenutku
nepoznata te`ina sa moga spade tela:
lak i mlad, gledao sam kako na zavijutku
biv{eg `ivota zgrada ostaje sivo-bela.
U|oh u kupe: kao da je iz neke pri~e.
Na staklu prozorskom ugledah bledo lice.
Lik, iznad predela {to jure, nepomi~an,
kao slika pretka, gledao me netremice.
Nisu mu smetali mostovi, tuneli, {ume,
ni reka koja, nekud, iza wega je tekla:
ve~an, pu{tao je i stvari da ve~nost glume.
Sazdan od sebe, od stakla, od vazduha i svetla,
odvoji}e se, sre}an i lak, na zavijutku,
od te{kog tela koje sedi na klupi, u kutku.
177
OTVORIO SAM VRATA
Otvorio sam vrata da kuhiwski mirisi
iza|u napoqe, na prvomajsku ariju,
da se u moja li~na u`ivawa irisi
i kqunovi belosvetskih vrabaca zariju,
da se oko mirisnih ostataka moga ru~ka,
oko su{tine koju presipale su `lice,
okupe, kao na prastara veseqa pu~ka,
za hladni sto vazduha, i cvetovi i ptice.
Na ba{tensku sam, eto, poslao analizu
sve svoje popodnevne tlapwe i dovijawa,
sva~emu {to postoji nek smerno stanu blizu,
nek opet pravi~no sude prole}na klijawa:
sve {to si jeo – ne vredi dobrog cvrkuta,
sve {to si pio – ~esme kad }uti, smrknuta.
178
NA VERANDI, PISAO SAM ESEJ
O pesnicima, o nevidqivoj visini
koja sve prazne `ivote kao epopeje
di`e nad vreme, da ote`aju u blizini
ve~nosti, da tu }ute – pisao sam eseje.
Ba~en u svet, zver sa tu`nim okom u su{tini,
zavla~io sam se u kwige kao pod streje;
na vetru, na ki{i, ovde kao u ti{ini,
tra`io sam ono {to ne postoji a greje.
Radosti, te{ko}e. Ali vi{e sam voleo
da se u mre`i re~i zapra}aka smisao
pa da onda sve to {to sam jasno zapisao
iznesem na verandu gde sam se razboleo
od zalaska sunca koje kao epopeja
tone u mirnu misao ve~erwega eseja.
179
GLEDAO SAM ZASPALOG SINA
Dok gledao sam sinovqev mirni lik
– dete u bezmerju jastuka spava –
zatrebao mi nije nikakav slik,
niti pridev da mi sonet spasava.
Ovalna linija detiwe brade
iz neke dubine, ko da se stidi,
izvla~i usta, nos, kapke {to rade –
{ta je to {to on spavaju}i vidi?
^elo pametno, sa pramenom kose,
dovr{ava, evo, spokojnu sliku.
Ali proviri{e, gle, pete bose!
Na `alost pesnika, o~evu diku,
govori to iskora~ewe milo:
u stihu se nije mom sinu snilo.
180
GLEDAO SAM KROZ PROZOR
Gledao sam kroz prozor doga|aja sliku,
vrevu qudi, sitne kru`e nad wima ptice,
kolonu vojnika kako, kao u triku,
mar{ira iz mase u prazninu ulice.
Gledao sam uzbu|ewe koje se di`e,
kao hiqade lepeza {iri u zraku:
srce qudsko slabo, uvek od glave ni`e,
ho}e da bude odmah s visinom u braku.
A kad se pogleda gore, tamo tako|e
nema mog okna, ni mene, ni duha-vo|e,
nema straha, nadawa, ni misli o veku,
samo je poredan beskrajni niz prozora
koji, kao ~eta vojnika, vazduh seku
prodiru}i u plavkasti nemir obzora.
181
UPAMTIO SAM TO
Upamtio sam dan kad je u ba~koj ravnici,
dok su nadolazili oblaci mra~no-siwi,
veliki no` zaboden pod uvo jednoj sviwi,
zatim na krvnikovoj otrt je nadlanici.
Se}am se krvi, nekako sneno se pu{ila.
(Kao da ta spava u dubokoj unskoj jami.)
Tada sam znao da smo svi nemo}ni i sami
kao mlada sviwa {to se pred nama sru{ila.
I koqa~a se se}am, poslovno je pu{io,
radio brzo, zamahivao je bez muke.
Posle je na bunaru prao alat i ruke.
Pio je rakiju dok mu se no` su{io.
Po{to re~e: „Zaklao sam ih oko osamsto“,
di`e se i: „Do vi|ewa!“ Upamtio sam to.
182
UPALIO SAM RO[TIQ
Nacepkao sam drva, za potpalu ih slo`io,
prineo {ibicu, plamen je drvce takao,
grabio, pucketao, sa vazduhom se glo`io,
evo: ve} nadnosim lice nad mali pakao.
Sam se od sebe {irio |avolski posao,
stavqah oblice, grane, dan je s vatrom rastao,
i svuda (po svetu) kuda je plamen pro{ao
ostade vra`je seme: novi je `ar nastao.
Crnim sam prstima davao ugaq mu crni,
razmahivao vetrom (mo`da }u da zagrmim):
ko zna na {ta spreman, ispuwavam vi{i nalog.
Zacvr~i pqeskavica, paklenim dahom poneta.
Upalih, eto, ro{tiq: kao spasewa zalog
~etrnaesti se dimi stih ovog soneta.
183
£££
POVEST
Po Stoji Uzelac
Zavr{io rat. Otpo~eo mir dug.
Dragu ma{inku oka~io o klin.
Mrtvih roditeqa gleda ku}u, plug.
Svawiva: kuda ni~iji kre}e sin?
U dvori{tu je tek mr{avo pseto.
A iz budu}nosti: romor. Zvrnda grad.
Ko ptica, stao na prag, jedva petom.
Kud li }e, {ta li }e ni~iji sin sad?
Dan navaquje ko lokomotiva.
Brzo }e `ivot obnoviti {ine,
fabri~ka neba ra{iri}e siva.
Levo i desno krenu}e daqine.
Ko }e mu gu`vom maj~inog prediva
sa lica obrisati krv maline?
187
EVO GA, DUBOK SNEG
Sneg je padao na ku}u, na poqe i breg.
Danima, neke pahuqice nepoznate.
Iza{li su svi pospani, stare pozlate
da spasavaju, kad ve} ne mogu s krova steg.
Trag se gubio u belini, ko neko drag.
U sne`noj tmici, praiskonskoj vejavici,
tumarali su, ko pora`eni u bici,
svi oni {to davno napusti{e ku}ni prag.
I ~as bi prhno veo `ene {to nam je spas
nekad nudila u toplom, me|u korewem,
~as bi, mesto seqaka, iz snega virno klas.
A onaj vrh, ba{ je nestajao u snegu,
pero je davnog lovca {to nam je na bregu
pri~ao kako da pobedimo borewem.
188
VREME ^UDA, ££
Sva{ta pre`iveli, ali s u`ivawem:
i mlade salate, vina, jagwetine,
dr`ave pravqene uz po`urivawe,
la`ne obi~aje, slave, zavetine.
I zaboravqali re~i amaneta,
izmi{qali nove, reske i glasnije
da bi nam uz fijuk ne~ijeg taneta
{to je zapetqano postalo jasnije.
Pa se tu motali slavni odrpanci.
Jedan je vikao: }utite, bre, tamo!
Svr{etak stole}a bez prave kafane.
Sin|eli} se javqa, crn iz barutane.
Kelnerski smisao zuji tamo-amo.
Zabruji ja~e: stigli Amerikanci.
189
PARK
Kroz kosicu trave prsti cvetova
kao znaci onih drugih svetova;
izme{ani namerno: razne boje
svoju tajnu geometriju kroje.
Sa grana li{}e nagnuto je desno,
a grane levo; slu~ajno, il svesno?
^itave kro{we zatrepere gore,
al stabla dole vuku ih, i more.
U velikoj ti{ini mirnog parka
nijedne istine, sve tiha varka.
Ko da dve razne, a od istog ruke
razvla~e prirodu i wene zvuke.
Kuda da kro~i u}utao ~ovek?
]uti i park. Ne}e ga pro}i. Dovek.
190
POSLEDWI STIHOVI O TEBI
Eto, ponovo sam otvorio vrata:
jesen, prvomajska ne struji arija.
Napoqu r|aju unutra{wa zlata.
U meni postoji{, samo si starija.
^itavog `ivota: nada kao plata.
Tebe ne bi budne nikada, ranije.
Dovoqna su bila unutra{wa zlata
da u snu {apu}u: we ima, brani je!
Evo, izble|uje jesewa pozlata,
prole}e oteklo, jo{ talasavije,
a ti iz vremena, sa nekog doksata,
sme{i{ se i pu{ta{ da me vek savije.
I peva se, peva, sve na{e arije
te{e me, ima te, u meni starijem.
191
NO] U GOLUPCU
Na Dunav pada no}, otvara se tama
hor zvezda ulazi, ore se svodovi
sve divno izgleda, bo`ja panorama
sve~ano i mo}no, ko carski brodovi.
Ali u su{tini: praznina i ni{ta.
Tek reka i ~ovek slu~ajno se sreli.
Reka iz gradova, slavnih boravi{ta
dotekla da sa mnom pomr~inu deli.
Dunav Evropqanin, budu}nosti vesnik.
A o meni misle da sam srpski pesnik.
Oba postojimo imenom i delom.
A {ta smo i ko smo, star Dunav, stari ja?
Wegova pod vodom, il moja pod ~elom
~ija je dubqa prazna provalija?
192
DOGA\AJ U GOLUPCU
Crwanski, Rai~kovi}, u Golupcu.
Re~i prepiske oko Tri poeme
– da narod ~ita, u {tamparskom stupcu –
u lap-top sla`em, uz stare boeme.
Milo{ Golubac pomiwao nije,
Stevan je hteo, ovde, pred smrt samu.
Homoqe ki{u sad za wima lije,
laptopsku doba otvara im tamu.
Tu su ponovo, evo, sahraweni.
Jedan se mr{ti, pa i{te olovku,
a drugi vapi Sumatru, Jan Majen.
Wihovi Srbi, vaqda nahraweni,
kriju epove u lap-top aktovku.
Dunav ko Dunav. Ne zna za{to traje.
193
JABUKA
Stara jabuka, nagnuta nad {upom
(i ona stara, pokrivena plehom),
trio staraca sa obli`wom klupom,
svakog avgusta {aqe znake nekom.
Dawu i no}u, u smi{qenom ritmu,
plodove baca na pleh, na ti{inu
po tajnoj {ifri – dve krupne, pa sitnu –
u zvuk prevodi svemirsku visinu.
No}u ba{ mo}no glas taj mirni zvu~i,
je~e udarci sa daleke ta~ke
kao poruka: znate {ta vas mu~i!
Ali to ~uju samo psi i ma~ke.
Gomila spava, hr~e, najedena.
Srbija spava. Spava moja `ena.
194
NASEQAVAWE BEOGRADA (BOR^A)
Stanujem u ku}i od nekoliko ku}a.
Sme{tene su oko pravouglog dvori{ta:
mudre se zbore, ili se kom{ijski tru}a
sa kraja na kraj novog slovenskog zbori{ta.
Ideja tog doma, drevna qubavna tajna:
temeq na lesu, a ispod vitkog slemena,
u najvi{oj kuli, zaspala deva bajna –
odozdo je budi mitski `amor plemena.
Varvari sa reka, sa poqa – sad stanuju.
Od stoletnih {uma izdeqani sto~i}i,
stolice, ormani – po sobama samuju.
Kao da nisu na wivi s podzemnim hlebom,
moje se sive ku}e, novi siro~i}i,
antenama zaka~ile za hladno nebo.
195
KOJA JE TO PTICA NA MOM
PROZORU
Perje ima, ne drhti. Ozbiqan, strog, kqun.
Krila uz telo, u stavu mirno {etka.
Na hladan sims ba~en crni svemirski trun.
Bdije, a nije otac, majka, ni tetka.
Gleda me razli~itim o~ima, svesno.
Da l je quta, il se {ali? ^ik, pogodi!
Krene simsom levo, pa okrene desno,
jer svetske direktive taj kqun sprovodi.
Vrabac li je? ^avka? Golub? Sivi soko?
Pitam ve} vekovima, kako se zove
stra`ar mog poku{aja da pogledam svet.
Znam, i danas, u sobnom kavezu sapet:
u surim vidicima, negde visoko,
pera wenog leta jo{ vazduhom plove.
196
KOSA I MAQ
Kosa otkida glave svemu {to raste,
ukida biqe, re`e malena tela
(salatu spravqa za bogove, il krave),
se~ivom ocewuje prirodna dela.
Maq udara drvene glave stubova,
uteruje natrag u zemqu sve one
{to su hteli da krenu iznad rubova,
da pod kapima u vazduhu zazvone.
Ne}e, sine, trajati vaqda doveka
vreme lagane kose i te{kog maqa!
Huji li doba trava, stuba-~oveka?
Da izraste sve {to raste kako vaqa.
Da uspravnost bude tiha slutwa neba.
Da dole, u travi, ~uje se {um hleba.
197
REKE
Po Herodotu
^ovek koqe ~oveka, dr`e}i ga za bradu.
Na drugoj obali di`u zgradu od opeka.
Reku ne zanima zbog ~ega koqu ~oveka,
niti je zanima ~emu namewuju zgradu.
Bik bode bika, nadvikuju se navija~i.
Na drugoj obali se razvija industrija.
Reku ne brine koji od bikova je ja~i,
niti zna gradi li ~ovek, il bo`ja mistrija.
Jer teku nevine reke mirno, bezobzirno,
i zato nad rekama najve}a je ti{ina,
pod mostovima zato najve}a je visina.
Zato iznenada, u viru ve~no prozirnom,
sred te{kog vremena, mo`e napa}eno oko
da vidi kowanika modrog. Ja{e duboko.
198
DRUGI SONET O PIJEWU PIVA
Odjednom iznesu stotinu krigli
za oznojenu gomilu ko{uqa;
bled se slu`benik iz sale od{uqa,
za wim odmagli i [vaba zadrigli.
Na pozdrav pivu svi su ruke digli,
svi stoje, s hrenovkama u stomaku;
kraj ulaznih vrata, crn u buxaku,
zbuweno stao jedan tek pristigli.
Niko ga ne vidi, jer pivski pozdrav
ponosno {iri stotinu nozdrva:
„za kriglu spremni!“, „zig hajl!“, ili „viva!“.
I lampe klati ritam ovacija,
sna`ne akcije radost svima prija.
Raste, u pari, sablast mrkog piva.
199
RU^AK
Za ru~kom, jede se, prolaze mesa
kroz mene tu`no, kao kroz nikoga.
Prazna je tegla ajvara. I kesa.
@eqa ne radi u mozgu. Sviko ga.
Re~i se ni`u od usta do usta,
na|e se na tim koncima sva~ega.
A opet soba duboko je pusta.
Nigde pevawa, ni kola. Na{ega.
Ni u per{unu, ni u ~orbi tajne.
O{trice no`eva lukavo sjajne,
uvek pripravne da bodu i seku.
Sijaju i o~i pe~enog brava.
I ta dva sjaja posledwa u veku
nestaju u dimu popu{enih „drava“.
200
UPAMTIO SAM TO, ££
Smrt Stoje Uzelac
Sitna, u podrumu visoke bolnice,
tihih aparata vezale je `ice,
spustila se senka u naru~je tame,
legla me|u svoje na dnu unske jame.
Wenih najmilijih navirawe krvi
(brat, sestra, il majka – ko je bio prvi)
stalno je kretalo iz Une da plavi:
da li }e prestati sad u wenoj glavi?
Mozak pritisnuli krv i mo}na java
dvadesetog veka be`awe i klawe
kratko odmarawe, pa bombardovawe –
sve to je podnela stidqiva dobrota
koju tanke cevi vode iz `ivota
da prvi put mirno negde se naspava.
201
BEOGRADSKI DETAQI
BEOGRADSKI TROTOARI
Mirni ispru`eni
dok ih dirkaju {tiklice
zaspali mrtvi,
ali kad ih ~izma udari –
to odjekuje vekovima.
^IKA QUBINA
Ju~e, u mesari, na kukama
visili su komadi mesa –
mudraci
koji potonu{e u sebe
iz neshvatqive celine.
TRG REPUBLIKE
Iz Opere, gomila {arenih tkanina
prosu se na trg;
bledi vazduh skloni se u stranu.
IZLOG U KNEZ MIHAILOVOJ
Stvari
uredno slo`ene
sa ta~nim podacima o vrednosti `ivota.
Mo`e{ li da se odmakne{
i da bezbri`no
{eta{?
205
SAVA I DUNAV
Beograde,
prija li ti
taj mutni zagrqaj daqina?
KALEMEGDAN
Ono veliko `uto,
{to propada u sremsku ravnicu,
je li to sjaj
koji ~ekasmo vekovima?
PAN^EVA^KI MOST
Zglobovi {kripe.
Gazi{e ga, pa sru{i{e
vojske.
Obnovi ga ~eki}, uz pomo}
srpa.
Pa je srp po wemu kombajnima zveckao,
pa je ~eki} gojzericama kuckao
odlaze}i u istoriju.
[kripe zglobovi na{i.
RIMSKE ISKOPINE NA KALEMEGDANU
Ni temeqi, ni zidovi.
Ostaci ostataka.
To je sada na{ dom.
206
1999.
A gde je nebo?
Nema neba.
A {ta ono svetluca iza aviona?
MALO OKNO NA ^UBURI
Mala ku}a
mali dim
malo okno
mali qudi
mali {poret
mali lonac
mali pasuq
malo pivo
male uspomene.
AVALA, POSLE
Kako bi bilo tebi
kako bi bilo tebi
mo}ni~e ne sre}ni~e
da ti neko odlomi ruku
koju nisi imao.
207
NEBO
EVO
Evo s neba sam po~eo da gledam
o~i ludaka da preronim dubqe
da ~istijeg sna svemu se ne predam
iznutra beqen kao spoqa rubqe.
Da preslu{am zvuk leleke cvilike
ho}u da mirni slepac budem tamo
gde novi sveci vrgo{e prilike
jer nema zemqe nebo zjapi tamom.
Tako sâm evo gledaju}i }utim
iznad godina koje kao klatna
lik nam sreza}e i nevoqno slutim
na{im du{ama rasturi}e platna.
211
SE]ATE LI SE
Pada sneg slabo oni kojih nema
s tu`nog salveta sitne bele mrve
tresu po nama kao da se sprema
dan iz godine opet neke ...prve.
Jedne sam i ja ako se se}ate
preseqavao na panonski tepih
unutra{we te narode ple}ate
pune dobrote i predawa lepih:
li~ila su im skromna boravi{ta
na gnezda ptica {to slobodno lete
vuku}i niti iz ve~nih skladi{ta
da samo vreme gust xemper isplete.
Kom{ija na sto od dasaka ~vrstih
stavio kwigu (svetla vlada tminom)
kraj kwige {aka svi slo`eni prsti
a ima mesta za hleb so i vino:
kru`nog bivawa ~vorovi u drvu
tvrdi otoci na beskrajnom putu
~uvenu pri~u o gradwi i crvu
prosto poka`u umu u beutu.
Pada na stvari a i na godine
sneg ko izgled na{ potro{en i sipak.
[ta }e viriti od nas iz rodine?
Kost? Klasje `ita? Qudsko lice? Ipak?
212
TVRDO]E
I ki{e vise laki s neba lanci
razni barjaci kao i oblaci
du` trotoara iznikli neznanci
kad hoda{ pita{ ~iji su koraci.
Izlomqeni su svih du{a rubovi
lica trgova nagrdile kraste
gde smo stajali od grada stubovi
onuda smiqe i bosiqe raste.
Niti je vreme niti biti mo`e
da sve prepusti{ dubini misli zloj.
I dok posledwi minuti se mno`e
po~iwe{ opet ni~ega prvi sloj.
Ulicama se hiqade samo}e.
Kako graditi bez bratskog ramena?
Tvoj grad se gradi samo od tvrdo}e
a od kamena nikom ni kamena.
213
QUDI STVARI
Pri~aju o klawu zatim i koqu
tako zbuwenu odmaraju du{u
da razumeju izgubili voqu
buqe ko bebe u zbivawa tmu{u.
No} odjekuju krici uop{teni
krvava tkiva cure preko stvari
ka`u nekad }e mlaz voda po{tenih
svu krv smiriti u beskrajnoj bari.
Katkad iz reke iz mutnog talasa
sneno provire odse~ene glave
digne ih osa nevidqivog stasa
prami~ci kose kriju o~i plave.
Pored wih teku {erpe i tawiri
bluze kaputi od tkanine grube
s nao~arima oko ne izviri
~etkica tra`i u ustima zube.
Prvi put bliski i stvari i qudi
u praelementu se ququ{kaju
`ivi ~ak `ivqi otkako iz grudi
kroz crne rupe vazdusi {u{kaju.
Oni {to koqu pri~aju o klawu
o~as u}ute ko bebe slu{aju:
nejasni zvuci da li su u stawu
da se iz krvi u re~i zgru{aju.
214
@MARCI
Padne zavesa: svetlaci-komarci
zapo~iwu ples u suvim o~ima
u krvotoku zaigraju `marci
od onog {to je sudbina sro~ila.
Da digne ruka ho}e svu te`inu
nepostoje}ih obuhvatnih stvari
ali ne mo`e da snagom sve`inu
vrati iz te`e te beskrajne tvari.
Skupqa hladno}a stvorovima usta
ali to nije o{trog leda zima
ve} neka te~nost ravnodu{no gusta
neznano kada ulivena svima.
Pa sad u oku sobi nepreglednoj
pada zavesa svetlaci promi~u
oko i ne zna il mu je svejedno
da srcu qudski izlazi izmi~u.
Ko li }e tiho na}i vrata spasa
i na ~ist vazduh nevinu ariju
pustiti skladno pevanu iz glasa
slobodnu pesmu od svega stariju?
215
DU[A
Kako da ka`em du{o milo moje
i da te rukom privu~em do sebe
kad na{e senke u daqini stoje
u wima prazno na{a du{a zebe.
Zna se da ne}e{ sesti uz koleno
koje od hrista nikuda kora~a
u zbuwenosti sveg {to je stvoreno
zvu~awem re~i ne zamahom ma~a.
Nahrani}e te medom i {e}erom
tamne ka{ike beskona~nih stawa
stvarno izda}e tebe za ve~erom
dok ~e`wom grebe{ dno krajweg saznawa.
[ta li si du{o kad nisi u du{i
ve~no pitawe nad miro~em vila –
vrhuncem be`i kao da se ru{i
s neba gde nikad laka nije bila?
Hajde sad du{o hajde moje milo
{to si i oblik a i ni{ta ti si
pod ovo pti~je zavuci se krilo
koje s mog tela kao ruka visi.
216
@UTOST
Neobi~an je taj `u}kasti mali
jedan iz vojske uli~nih zvrkova
kad pri~a gledaj {ta su zaigrali
pod nosem `uti mi{evi brkova.
Ne slu{aj re~i sve su istro{ene
~emu saznawe ~emu li mudrosti
sav je boqitak i sve su promene
tek samo igra te neme `utosti.
@utim dlakama ko svetskim koncima
ve`e prazninu hapsi misli razne
a pod zubima `utim poklopcima
ve} su istine slo`ene ko kazne.
Kad niz ulicu `uta glava ode
kada i{~ezne pod zgradama mra~nim
tad }e polako iz mu~ne slobode
di}i se sunce na {takama zra~nim.
217
BALA^KO
Preina~avam. Poma`em qudima
da to ne budu. Da se oslobode
slu`ewa glavi i wenim }udima.
Ka`em: od misli nastaju spodobe.
Prva misao ~u~i kraj ogwi{ta
vajka se sudbi mirnu vunu prede
onda odjednom napuni skloni{ta
rastera qude sru{i rasporede.
Druga je vatra koja sna`no `udi
za visinama u zvu~noj slobodi
weni plami~ci re{etke su qudi
wena ih sre}a u zatvore vodi.
Tre}e misli kao da i nema
niko s wom nije povezao re~i
kakve li ona tek ledove sprema
kojima qude od qudskosti le~i.
Razdvajam dakle. Radove od plana.
Sve moje misli ni{ta drugo nisu
do tanki sumrak {to od pro{log dana
odvaja slova u plemenskom spisu.
Propast me hrani ve} vi{e stole}a
hrani lepotom gradi ~udovi{te.
Ho}e li ma~em koji se ne se}a
sve qudske glave nebo da zai{te?
218
Tu }e ih an|el redati suvislo
oprobavati ko klavira dirke
prazne }e sklopke lupkati sa smislom
pa }e kliknuti: gle lepe li zbirke!
A moje telo puno istorije
straha i nade krikova u tmici
i paqevina s kojih se dim vije
trunu}e na nekoj zemqopisnoj skici.
219
VREDNOSTI
I novi qudi proslavqaju pesme.
Ciqeve znaju pa tra`e vrednosti.
Prqavi u snu stajemo pred ~esme.
[to lepu zemqu po`alih oprosti.
Tu`an sam znao da to nije nada
da ne}e pro}i bolne izrasline.
A kad pogledam brdu iznad grada
svuda porasle smokve i masline.
Nova gospoda u novom izgledu
ku}nim jezerom zlatna utva pliva
na svili sede a svilu ne predu
na ple}ima im kadiva i diva.
I nebo novo! Kao da ga nema
gleda prosjake gleda i stenice
gleda veseqa a pod wim dok drema
u prazno rastu bjelice {enice.
A prijateqa slu{am kako la`e
umotava se mom~ilovim krilom.
On je video {ta mu kwiga ka`e
i to je wemu vrlo milo bilo.
U gomilama popu{tili krila
istorija ih gustom krvqu ste`e
zaboravqena posestrima vila
nova rodbina kradom perje re`e.
220
Tvrde nam vere nigde ni za leka.
U ~emu li }e ~vrsnuti vrednosti?
Ko zna da leti pod bedemom ~eka.
Zbuwena zemqa neka mu oprosti.
221
JANI DEVOJKA
(Udaja Jani Ple}evi})
£
Otac joj srbin majka francuskiwa
a u zagrebu od ro|ewa `ivi.
Kad nekog slu{a lepu glavu krivi.
Na{e gore list. I svuda strankiwa.
Crvenokosa. Vatra koja plamti
jer jeste s neba me|u qude pala.
Zaslepqen Bo`e rekao sam hvala
{to mi je dato da prizor upamtim:
ulicom minu crvene oluje
vi{i smisao nestajawa op{teg
i svi su hteli da kao znak po{te
o~ima pipnu vatrice {to huje.
££
Vatrena mu se u~ini devojka
da je premudra i od vile bajne
da su joj zvezde prozirnije sjajne
u tim o~ima. ^udna a lepojka.
Skinu sa ruke ~asovnik od zlata
u ~asovniku tri draga kamena
to je moj prsten re~e pa s ramena
kaputom tankim za{titi je od zla.
222
^edno joj pru`i rumene ru`e struk
a ona wemu struk bosiqka bela
dade se okom pa rukom pa cela:
prve qubavi nastupio je muk.
£££
Laka i svetla iz sobe u sobu
leti krilima vela svadbenoga.
Izabrala sam ~oveka jednoga
{apu}e majci ba{ u inat dobu.
Dok u daqini mumla grmqavina
pod belim velom crveni uvojci
kao iz snega kad ni~u pupoqci
kao kad stolwak zakrvave vina
pa crvenilo {iri se tkaninom
curi iz rane janinog mladi}a:
le`i daleko od svatovskog pi}a
u mra~nom jarku ven~an sa prazninom.
£¤
Ne}e sa nama niz sumrake ode
crvenokosa kuda je krenula
kose joj boja brzo je venula
opet u svoje nebeske slobode
Wen beli veo lepr{av u zraku
na mah i lako sve je crwi bio
a moja qubav ono {to sam snio
svetlela rana u evropskom mraku.
223
Ka`e{ svejedno. Znam `ivot }e pro}i.
Nismo jedini. Bez nas dan se sprema.
Al dan nijedan bez we smisla nema
sa wom smisao nikad ne}e do}i.
224
NEBO
Zemqa }e mirno posle rata svakog
slo`iti reke planine i sela
kao iz nekog poduhvata lakog
vrati}e ku}e i plemena cela.
Tamo gde rat je sru{io znamewa
i bo`ja dela izvrgao ruglu
stavi}e zemqa gomile kamewa
umesto hrama novog la{ca kuglu.
Kao da nikad drugo nije bilo
ona }e qude sve u rasporede
neka }e prsa pokrivati svilom
na neka ple}a tovariti grede.
Na razboji{tu gde se ~uju krici
di`u krvave do ramena ruke
zemqa ve} prima stranke po satnici
tra`i ti{inu za klavirske zvuke.
Mrqe od krvi limfe i masno}e
brzo opra}e rosom mlade trave
opet navre}e svitawa jasno}e
crno blede}e u snegove zdrave.
Sve {to iz rana toplo je curilo
jutrom hladi}e zemqini gle~eri.
(Veliko nebo stidom nabubrilo
svu krv prosutu ra{iri s ve~eri:
225
sutonom }uti ne{to ga nagriza
kao svrdlawe u `elucu ~ira.
– Sitne su zvezde gledane izbliza
suze {to iskre iz dalekog vira.)
226
GREJAWE
Buknula vatra. Grede zahvatila
Weni mi{evi u zidu ve} grebu
grabi li grabi svet je dohvatila
crnim se dimom priku~ila nebu.
Nije to vatra svetlo starih snova
ni ona koja sa ogwi{ta dimi
jer je krenula iz tamnih osnova
wome ko blicom mrak }e da nas snimi.
Nije to vatra uz koju se pu{i
i greju le|a umorna od rada
ona odmorna ku}u }e da sru{i
da nam zaplamti kao nova nada.
Ne primi~i joj ni be{kota hleba
ni ovnujskoga debeloga mesa
tek zlobna `i{ka iz srca joj treba
i na hartiji malo suvog besa.
Hladno je bilo. Prazno je trajalo
mrtvilo dana i potajnih `eqa.
Sve na svom mestu ko da je stajalo.
Okna je tkala mraza mirna preqa.
Onda: re~ vatra! ^ekasmo je dugo.
Palaca jezik kreno iz podsvesti
pisca za stolom ratara za plugom.
To vi{e nisu male gradske vesti.
227
To je sad po`ar! Spasilac hvali se!
Ve~nost ve} na{ je slu~ajni trenutak.
Zvano ne znamo. Svest po svest pali se
glava nam op{ta ~emu okrenuta.
228
MOGU]NOSTI
Ni ja ~ini se ne ~ekam ozbiqno
ove stihove: nit }e da napiju
ni da nahrane. (Samo }e obilno
crnina slova topiti hartiju.)
Ne}e vratiti ikoga ko ode
da sniva senkom iza ovog neba:
u tihi ponor o~ajne slobode
iz tihe jeze svakodnevnog hleba.
U prvoj no}i nikad vi{e ne}e
stajati goli mu{karac i `ena:
me|u zvezdama ona se sad {e}e
kao jedina na nebu promena.
Nit }e se nebo od zemqe rastati
plavo i suvo: s ruba }e ko suze
u dno beskraja rumeno kapati
vek-dva krvave cedi}e se bluze.
Svako }e drvo {umeti u strahu
i bespomo}no mahati granama
ne}e se na}i u telu i prahu
ni~eg {to lekom {ap}e u ranama.
Niti }u mo}i da prejaku gledam
tu{tu prizora {to tmici dolaze
niti ume}u da snovima predam
slabost i snagu dana {to prolaze.
229
Niti }e ono {to biti ne mo`e
iz tamne re~i osvetliti qude:
za stih i du{u rime se ve} mno`e
da bude ono {to mo}i }e da bude.
230
GLA@
Znam da ta zemqa postoji jo{ tamo
gde su granice te{ke a prozirne
Weni su qudi u prostoru tamnom
odakle ki{a plakawem dodirne.
^ujem ih jutrom kada sat zazvoni
brijawe kafa hvatawe tramvaja
uspeh na poslu novi milioni
mogu do sutra tako da nabrajam
u bife svrate kada ku}i krenu
na jednu qutu da se `ivot svari
pa se potuku stole}e okrenu
srbi hrvati svi sloveni stari.
Vidim tu zemqu evo znam joj atar
gvoznica vrana ma~ak i grad gla{ki
grad tetumio rado~ajnik batar
~ujem na trgu psovawe po na{ki.
Nigde ovakva na kartama nije
nema crtane niti precrtane
a ipak vidim dim se ne`no vije
mada su ku}e davno poharane.
[kropqena ni~im {to pada sa neba
koja p{enica ni~e bez prestanka?
Nema te zemqe ima wenog hleba
prosjaj je zvezda – trag wenog nestanka.
231
Samo u lakom trouglu plaveti
koji se nazre kad se oblak skloni
postoji ne{to {to stari zaveti
nazva{e tugom qudskom od iskoni.
232
RASPADAWA
Prazni prizori slike u busiji
bar da nas negde misao jo{ ~eka
nema opisa ~ak ni u rusiji
no} je ulica fewer apoteka.
Niz vreme pru`en izlizan trotoar
pokatkad bqesne izlog u neonu
tra`ewe smisla vodi u pisoar
pakao sme{ten u gradskom reonu.
A tamo stewu te{ko im je breme
to seme i re~ pada u mariju
oni s na~elom novac jeste vreme
vole da brzo ud tu`noj zariju.
Stalni prosjaci ~u~e kao vrane
u molitvama pobo`no romore
a onda sko~e dinare da brane
i me|u se se ho}e da pomore.
Spori ~uvari pojure lopove
marija vi~e potecte mlakowe
ko da je ~uje svi prave poslove
u in|iji je te{ko bezakowe.
Jer nije vi{e {to je bilo ju~e
an|eli kao ~arter avioni
izgubili su od nebesa kqu~e
u wedrima im snuju {korpioni.
233
Setne li u{i naslute korake
ne to je ni{ta sneg i bquzgavica
da udaraju pe~at na oblake
ne spremaju se dvanaestorica.
Jezik se ne}e oglasiti krikom
koja je kwiga naspram ovog veka
ne ~ita bloka u rusiji niko
ne svetli fewer {ta }e apoteka.
234
ZEMQA
Davno a ju~e jedna bara bila
u woj se nebo rastavilo slikom
od zemqe kad se vodom obavila
i svoju tugu posvetila nikom.
Tada je ka`u letewem krenulo
sve {to u nekom ~abru je ~amilo
sve {to je negde u du{i venulo
na tom se nebu ka`u pomamilo.
Sve {to je kao okrenuta slika
u ogledalu ~eznulo smisao
pokrenulo se iz nebeskog trika:
ep takav polet nije opisao.
U vu~joj ko`i sviwa ovca krava
uzjaha zemqu mukawem obuze
blejawem groktom muzikom svih prava
koja kom nekad zna se ko oduze.
A telefonski kalauzi verno
tuma~e kratke vu~je zapovesti
kwige zakev}u il za}ute smerno
nema istine va`nije su vesti.
Vu~ji urlici i uzdasi mukli
izme{ali se sa ski~awem qudi
vu~ji oblaci: barom su se vukli
a sad ne daju zori da zarudi.
235
Otad nozdrva nastalog ~oveka
vu~jeg mirisa pramen~i}e krije.
(A zemqa {ta }e navikla je ~eka
jer ni{ta drugo ni ~ekala nije
da mladi seqak sa medom u vinu
jo{ jednom mirno straore straore
oka uprtog u i{~ezlu visinu
gvozdenim plugom prvu brazdu zaore.)
236
SKAMEWENI
£
Uspavajte se gde ste zate~eni
Kad ste u `ivot koraknuli boqi.
Krenuste, bodri, ne~im ushi}eni.
A da l’ to be{e po bo`ijoj voqi?
Svako je hteo ne{to, a svi sva{ta,
Ko god je hteo, mnio je da mo`e
I da roditi imao se ra{ta,
Da }e smisao i krv da se slo`e.
Niste znali da va{e stra{ne snove
Drugi ve} s novcem me{aju i broje,
Da zakoni su za vas doneseni.
Ko la|e koje izgubqeno plove,
Niste znali da vi{e ne postoje
Po svetu dobri, gorki, zaneseni.
239
££
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
O, va{i snovi miri{u prejako
Ko cve}e kada, skloweno u seni,
@udi za suncem, `eqno a nejako.
Pa kad iza|e me|u stvari dana,
Kada ta svetlost po~ne da ga meqe,
Cve}e postane mali ukras stana
Snovi postanu kraqevske poveqe.
Sve va{e ~e`we, zanosi govora
Sva va{a zdawa, pravqena da traju,
Posle slavqewa, {ta budu na kraju?
Ti{ina. Vetar. Suv venac lovora.
Vi, `eqni, gde ste, u {ta pretvoreni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni?
240
£££
Vi ruke po travi, vi usta u seni
Kada ni~eg nema, strahovi se jave
Po{aqu abere te{koj uspomeni
Probude se zveri, a`daje i strave.
Svi turci i nemci, odjeknu ratovi,
Zajau~u pesme, zapucaju prage.
Jednima se ~ini: vite{ki atovi.
Drugi ko da vide {vercere i rage.
Dok jeste voleli, voleli ste ludo,
A kada mrzite, mrzite jo{ lu|e.
Nestajete s krikom da `ivot je ~udo.
Kad sebe nemate, sve vam bude tu|e.
[to vi{e povesti, sve ste vi{e nemi,
Vi zakrvavqeni i vi zaqubqeni.
241
£¤
Vi zakrvavqeni i vi zaqubqeni
Ba{ vâs jedva ~eka bog bez qudskog lica
Kome ni obrisi nisu izmi{qeni:
Sunce nije oko, mesec trepavica.
Ali je za qude, na wih misli samo
Prepuna je brige kompjuterska glava:
Ovde ih progoni, a miluje tamo
Umesto Mocarta, svira qudska prava.
Nije qut, niti prek, kao oni biv{i.
^ak je i batina wegova smirena.
(Mada to ne tvrde svi va{i po~iv{i.)
I kad nudi snove, vi{e sklon nameni,
Tad pro{ap}e tiho tonove sirena:
Zarastite u plav san kameni.
242
¤
Zarastite u plav san kameni,
Tako, korektni, jer niste vi{e
Zakrvavqeni i zaqubqeni,
Gledajte ni`e, zborite ti{e.
Za{to s nadom umi{qati ne{to,
Na stra{nom mestu za{to stajati?
Svoju pri~icu vezite ve{to
Kad postojite, za{to trajati?
Neka bude {to pre bilo nije,
Usporite otkucaje krvi,
Nek se smire `ivci istorije.
Vi mrtvi, po svetu povijeni
Hodajte, bra}o, snujte u mrvi
Vi `ivi, vi sutra ubijeni.
243
¤£
Vi `ivi, vi sutra ubijeni
Satovi vam nisu navijeni.
U re~ima snovi pohraweni
Delima su davnim nameweni.
Vi iz pesama niste probu|eni
I blesak bombi sjaji vam u zeni
Ko kazna jer ste bili uzbu|eni.
Zato sawajte i `ivite sneni.
Dike o~evima, majkama neveni,
Topovi ve} stoje za vas izliveni,
No`evi su spremni, spomenik na steni,
Svi slavni datumi u zamaklom veku,
I zato spavajte, neka bez vas teku
Te crne vode u beli~astoj peni.
244
¤££
Vi crne vode u beli~astoj peni
Dadoste zemqi u kojoj zatvoreni
Ko mese~ari tapkate, opijeni
Mrakom {to vri u novoj vrhovnoj zeni.
Spavate u tami, snivate neveni
Da }e zaiskriti u ve~noj kopreni.
Va{ je prikovani na visokoj steni,
Va{e su pesme va{i stari refreni,
Va{ je mladenac na krstu umoreni,
Va{ je po{tewak pod zvezdom pora`eni,
Va{i su suncem leta~i oboreni,
Va{e nepostoje}e u vaseqeni,
Va{e je ni{ta u snu i uspomeni
I mostovi nad prazno izvijeni.
245
¤£££
I mostovi nad prazno izvijeni
Mo}ni gradovi lako poru{eni,
U drevnom domu `i{ci uga{eni,
Zlatni pehari davno ispijeni.
A ti nekuda, glavo, hajde, kreni,
Iz te{kih nada treptajem se preni,
Nisu damari svi poreme}eni,
Ni svi sudovi krvni za~epqeni.
Mora}e{ du{o, obrni-okreni,
Da u dubokoj toj progleda{ seni,
Osmotriv{i se da ka`e{: promeni!
Oni koji su na te nao{treni
Od truqewa su lak{i {to te pleni.
Zaustavi se biqko i ne veni!
246
£H
Zaustavi se. Biqko. I ne veni.
^ista kazaqko. Kreni. Vek zameni.
Dolazi stvarnost. Grmi. Iz daqine.
To su joj re~i. Od muwe haqine.
[ap}u motori. Diskursi moderne.
Mrmqaju vlasti. Jake. I dvodelne.
Galami papir. Ekrani. Sijaju.
Eno. Sudbine. Ve} se odvijaju.
Stegnite. Sebe. U{i. Za~epite.
Selotejpima. Du{u. Oblepite.
Bolani. ^ovek. Doj~in. Samleveni.
Hodajte. Tako. Uspravni. Bez kosti.
Kao. Slabosti. U mo}noj. Stvarnosti.
Uspavajte se. Ko kamen. Neveni.
247
H
Naspavajte se, ko kamen, neveni,
Pa na posao, u kancelarije,
Na vrat kravatu, jasno odeveni
Me| kompjutere i koje{tarije.
Espreso kafu, ne ruske ~ajeve
I koka kolu, ne srpske kabeze
Pa da u|ete u lake rajeve
Zuje evropske sve poslovne veze.
Kliknite bi}em, onlajn poru~ite,
Dolari, evri, i deklaracije,
Nacrt je spreman, samo odlu~ite.
Kada svr{ite sve operacije,
Mada ste mladi za razvoj stvoreni,
Uspavajte se tu`ni, umoreni
248
H£
Uspavajte se tu`ni, umoreni
U mehanizmu. Vi ste tu`ni deo
Te{kog umora. Vi ste umoreni,
ma{ina nije. Jer svet je sad ceo.
U finom tkawu, kako god se zove,
Pakt, zajednica, ~e`wa miliona,
@ivot se sjaji i smislovi plove
Preko jahua, gugla, telefona.
Mre`a `ivaca svakog `ivog stvora
Kompatibilno treperi u duhu.
Po tom se znawu propiwu i mora.
I lav umire i urlik na steni.
Senke nestaju ko {apat u uhu.
Posledwa ptico, mom liku se okreni.
249
H££
Posledwa ptico: mom liku se okreni,
Na|i pri~u u crtama lica,
Ne kako je vezu po {aru refreni:
To nije lik – dokaz poternica.
Kako da prona|em ono ~ega nema?
Ima neba al ti ptica nisi.
Iz pesama to je samo biv{a tema.
Kako vazduh sa tog neba visi?
Nema ni vazduha to su izmislice.
Kako onda svuda lete ptice?
Po koridorima, radari ih vode.
Veli{ zna~i da nema slobode.
Ja realno, a ti kako? Ute{i me,
Izgovori tiho ovo ime.
250
H£££
Izgovori tiho ovo ime
Branko Ivo Desanka Zmajova
Sava Milo{ Wego{ i Sterija
Perun Straor Vid i Hranivoje
Izgovaraj po redu imena
Sri~i mucaj sve slovo po slovo
Pa }e{ do}i do svog prezimena
Kao staro ono bi}e novo
Pa }e{ na}i vodu san i boju
Ne{to malo u svemu veliko
Na}i sebe na}i zemqu svoju
Mo`e{ glavom tada krv da zameni{
Da se digne{ ~ipom i ~elikom
I onda se u vazduhu skameni{.
251
H£¤
I onda se u vazduhu skameni.
Ne pitaj za{to, ne pitaj po ~emu,
Jer su visoko ostali znameni
Mo}nog pesnika {to stoji u svemu.
Nastupila je novog veka su{a.
Ne peva `ivot u svetskim ~udima.
Nema qubavi ne postoji du{a.
I da li ima ne~eg u qudima.
Mali razgovor, pasuq, vino, pita,
Slike predaka a budu}e misli,
Oko voqenih ruka obavita.
Budite dobri gorki zaneseni.
Vi ste se ka`u oko ni~eg stisli.
Uspavajte se gde ste zate~eni.
252
H¤
Uspavajte se gde ste zate~eni
Po svetu dobri gorki zaneseni
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavqeni i vi zaqubqeni.
Zarastite u plav san kameni
Vi `ivi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beli~astoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni.
Zaustavi se biqko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni
Uspavajte se tu`ni, umoreni.
Posledwa ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.
253
Vreme Starih Pesnika
Se}am se mora koga nema.
@awice. Uvala.
Masliwak iza {qunkovite pla`e.
I zrika zrikavaca,
i `amor talasi}a na {qunku
odmah se preta~u
u staru ti{inu.
Usamqena ku}a od kamena,
kafana za namernike.
Po masliwaku rasuti
grubo tesani stolovi od drveta,
uz svaki po dve tesane klupe.
Svi prazni, osim jednog:
sede ~etiri pesnika.
Na stolu sir iz uqa,
masline sa drveta,
pr{uta sa tavana,
loza iz bureta.
Re~i retke, i tihe,
da ne nadja~aju more.
Odjednom, jak zvuk,
kao huka vekova:
obli`wa maslina
pade, uz prasak.
Bez razloga,
ako se ne ra~una dosadna
testera zrikavaca.
255
Trista godina je uporno ra|ala,
crnom mukom iz kamena
hranila malobrojni narod.
Onda se nije znalo za pitawe opstanka naroda,
pa se ~ulo sasvim drugo,
o maslini i vekovima,
iz usta visokog pesnika:
„Ko }e,
o ovome,
napisati pesmu?“
Niko nije izvadio digitron,
da izra~una kubika`u
i cenu,
smawewe prinosa, rast profita.
Zrika zrikavaca,
`amor mora na {qunku,
duboki mir masliwaka.
Samo to.
Be{e vreme kada su i masline padale slobodno,
iznutra,
u prisustvu pesnika.
256
SLOVO U VAQEVU
TRAJAWE POEZIJE
U `ivotnom dobu kada pesnici, ako ga do~ekaju, ili dovr{avaju delo ili sabiraju {ta su
uradili, dakle, u svojoj 66. godini, Desanka Maksimovi} je objavila kwigu Tra`im pomilovawe i
time otpo~ela zrelu fazu svog pesni{tva koja je
potrajala gotovo tri decenije. Nova pesni~ka
mladost, u pone~emu ja~a od prve, jednako uspe{ne lirske ose}ajne mladosti. Tu poznu stvarala~ku svetlost, ne toliko ~estu u svetskoj a pogotovo u srpskoj poeziji, sama Desanka je, po svedo~ewu Stevana Rai~kovi}a, opisala slede}im
re~ima: „...kao da joj je pala neka koprena s o~iju
– odjednom joj se sav `ivot ukazao jasnim i prozirnim, bez zamr{enih tajni postojawa i mutnih misli o smrti... a pesni~ki iskaz prirodan
i nenaporan... oslobo|en svih onih trema i dilema koje su je morile ~itavog `ivota...“
Da bi se zamr{ene tajne postojawa odmrsile
u poeziji, pesnikiwi je bilo potrebno ono {to
je i dobila, a u jednoj drugoj prilici i sama ozna~ila kao potrebu pesnika – dug `ivot. @ivot
je po~ela pri kraju devetnaestog, a zavr{ila pri
kraju burnog dvadesetog veka. Mewale su se dr`ave i imena dr`ava u kojima je `ivela – a Desanka je bila pesnik. Dogodio se rat, jedan, pa
drugi, pa tre}i, pa ~etvrti – a Desanka je bila
pesnik. Mewali su se politi~ki sistemi – Desanka je ostajala pesnik. Mewali su se re`imi i
nosioci tih re`ima – a Desanka je bila pesnik.
Napredovale su okupacije, oslobo|ewa, revolucije – i Desanka je napredovala, ali kao pesnik.
Izbijali su na vrh kwi`evni pravci i mode, i
kwi`evnici, koji bi je skrajnuli – a Desanka je
u skrajnutosti bila pesnik. Obasipana je sla-
259
vom, ~itankama, ~ak joj je za `ivota dignut spomenik – a Desanka je izdr`ala i nastavila da
bude pesnik.
Pesni~ko delo Desanke Maksimovi}, u svom
tako dugom nastajawu i razvijawu, kao da simbolizuje trajawe poezije. Pesnikov `ivot prolazi kroz razli~ite mene, mewa se i sudbina naroda kome pesnik pripada, mewa se jezik u kome
pesnik stvara – a razlozi poezije ostaju. Trajawe
poezije nije samo dokaz da ona ima posebno, racionalno te{ko obja{wivo mesto u `ivotu qudi, niti samo dokaz da druga qudska dela ili
zbivawa koja poga|aju qude ne mogu spre~iti nastajawe i postojawe poezije. Trajawe poezije je i
zalog da }e sve lo{e u `ivotu iza}i, u krajwem
zbiru, na dobro. Ono doba, ako ga bude, kada poezija nestane, bi}e posledwe doba ~ove~anstva.
Tako dug pesni~ki `ivot Desanke Maksimovi} prirodno je postavio i teme wene poezije i
sam na~in pisawa. Nije se ona bavila pesni~kim
otkri}ima ~iji bi blesak proizveo revoluciju u
jeziku i poeziji. Desanka je pisala polako i mirno, sigurno i duboko, o stvarima koje pripadaju
unutarwem i spoqnom `ivotu pojedinca i `ivotu qudi me|u kojima je. Kako je ose}ajno pisala o qubavnim treperewima vlastite, `enske
du{e, tako je, sa istim pesni~kim saose}awem,
pisala i o treperewima du{e svog naroda. I to je
jo{ jedna poruka dugog pesni~kog `ivota Desanke Maksimovi}, upu}ena pesnicima, naro~ito
pesnicima novog doba: da bi bio pesnik, pesnik
mora da bude u dubokoj pesni~koj vezi sa qudima
koji govore wegovim jezikom. Nije Desanka pisala o svom rodu samo da bi ga patriotski slavila, ~ak ne ni samo da bi mu rane vidala, nego i
zato da bi do{la do sebe i ostala sa sobom u svom
jeziku.
[ta bi Desanka Maksimovi} pisala danas,
da je `iva? Po{to je toliko dugo pisala to {to
260
je pisala, isto bi radila i danas. Wene teme traju, kako to kod pesnika biva. Ona bi i danas, ovde, u Brankovini, kao tobo` prevazi|eni romanti~ar u vremenu tobo` neumitne realnosti, upitala:
„Zar i vrline naroda prolaze i stare?
Zar vi{e ne}e biti velikih dana?
O, ~estiti seqaci brankovinski,
zar biste i vi sve dali za pare?
Zar i vi ne razlikujete vi{e
~ast od rakije i duvana?“
Zahvalan Zadu`bini na nagradi i svima koji prisustvuju ovoj sve~anosti, moram da zahvalim i Desanki Maksimovi}, jednom anegdotom.
Krajem 1971. bio sam, kao mlad pesnik, na nekoj
kwi`evnoj ve~eri u Mionici. Posle ve~eri, pri{ao mi je de~ak od desetak godina, s Desankinom
kwigom u ruci, i zamolio: „^iko, ho}ete li da
potpi{ete umesto Va{e mame?“ Potpisao sam, a
kasnije, kada sam je upoznao, ispri~ao to Desanki. Nasmejala se i rekla: „Dobro, kad god ti
zatreba, bi}u tvoja mama!“ Tako sam, tada, imao
dve mame. Danas nemam ni jednu, pa kao siro~e
mogu – bez ose}awa porodi~ne protekcije, koju
ni Desanka ne bi dozvolila – i da primim nagradu koja nosi weno ime.
261
O PESNIKU
Miroslav Maksimovi} je ro|en 1946. u Wego{evu, u Ba~koj, od oca Mila, iz Cvilina, na
Drini, i majke Stoje, ro|ene Uzelac, iz Mijestre, na Uni. Prve dve godine `ivota proveo je u
Wego{evu i Cvilinu, a od 1948. godine stalno
`ivi u Beogradu (izuzev devet godina, od 1956. do
1965, koje je proveo u Sarajevu, Zagrebu i Kninu).
Objavio je slede}e kwige: Spava~ pod upija~em, pesme, Beograd, 1971 („Brankova nagrada“ za
najboqu prvu kwigu na srpskohrvatskom jezi~kom podru~ju, u Sremskim Karlovcima; nagrada „Mlada Struga“ na Stru{kim ve~erima poezije); Mewa~i, pesme, Beograd, 1972 (nagrada „Milan Raki}“ Udru`ewa kwi`evnika Srbije);
Pesme, Beograd, 1978; Se}awa jednog slu`benika,
pesme, Beograd, 1983; Soneti o `ivotnim
radostima i te{ko}ama, Beograd, 1986 (nagrada
„Branko Miqkovi}“ u Ni{u, nagrada „Rade Drainac“ u Prokupqu); 55 soneta o `ivotnim radostima i te{ko}ama, Sarajevo, 1991 (nagrada
„Isidora Sekuli}“ Zadu`bine Isidore Sekuli}); @ivotiwski svet, Beograd, 1992; Pored,
mali eseji, Ni{, 1995; Nebo, pesme, Beograd, 1996.
(nagrada „Branko ]opi}“ iz Fonda Zadu`bine
Branka ]opi}a pri SANU); Spava~ pod upija~em
(potpuna verzija), pesme, Beograd, 1997; Izabrane pesme, Beograd, 2000 (Zmajeva nagrada Matice
srpske u Novom Sadu, Du~i}eva nagrada u Trebiwu); O kwigama i `ivotu, eseji i se}awa, Beograd, 2001; Beogradske pesme, ^a~ak, 2002; Skameweni, Kraqevo 2005, 77 soneta o `ivotnim
radostima i te{ko}ama, Beograd, 2008. Dobio
je, tako|e, za ukupno pesni~ko delo Disovu nagradu, u ^a~ku 2002, @i~ku hrisovuqu, u Kra-
263
qevu 2005, nagradu Pamboridis fondacije, u Nikoziji 2006, nagradu „Desanka Maksimovi}“ u
Brankovini 2008. Iste, 2008. godine dobio je nagradu „Zaplawski Orfej“ na Miqkovi}evim pesni~kim susretima u Gaxinom Hanu, a ove, 2009.
godine dobio je nagradu „Vasko Popa“ za kwigu
77 soneta o `ivotnim radostima i te{ko}ama.
Izme|u 1968. (kada je objavio prvu pesmu) i
1971. godine, dobio je vi{e nagrada za rukopise.
Pesme su mu prevo|ene i objavqivane u razli~itim antologijama i ~asopisima na engleskom,
ruskom, francuskom, nema~kom, italijanskom,
poqskom, ~e{kom, slova~kom, rumunskom, beloruskom, jermenskom, {vedskom, slovena~kom, makedonskom jeziku.
Priredio je kwige: Izabrane pesme Branka
Miqkovi}a, Na ostrvu pisa}eg stola i Kratke
pri~e Du{ana Radovi}a (sa Matijom Be}kovi}em), Jedan mogu}i `ivot Stevana Rai~kovi}a,
Crnogorske poeme Matije Be}kovi}a, Prosvetina kwiga qubavne poezije, Ba{ sva{ta, sabrani
spisi Du{ana Radovi}a.
Bio je u osniva~koj redakciji lista „Kwi`evna re~“ (1972–1976), kao i u redakciji ~asopisa „Kwi`evnost“ (1978–1986). Od 2006. do 2008.
bio je glavni urednik dvonedeqnih novina za kulturu „Bestseler“. Razli~ite poslove (menaxerske, propagandne, uredni~ke) radio je u Kwi`evnoj omladini Srbije, Udru`ewu kwi`evnika
Srbije, Beogradskom izdava~ko-grafi~kom zavodu. Radnu karijeru je zavr{io onako kako je i
zapo~eo: kao slobodni umetnik.
264
[email protected]
Voqewe slobode .................................................. 5
SPAVA^ POD UPIJA^EM
£
(Svaka p~ela iz sna dole}e...) ........................ 11
(Lekovi suknuli iz nesvesnog...) .................. 12
(Kad slabu digne{ ruku...) ............................. 13
(Usitnite me usitnite ovu nov~anicu...) .... 14
(Razumne morske nemani...) ............................ 15
(De~je more je puno uqa...) ............................. 16
(No`evi lepote bqesnu na stolovima...) ..... 17
(Cic po mic i – tu smo...) .............................. 18
([}u}ureni u podrumu...) .............................. 19
(Stara generalica iz prizemqa...) ............... 20
(Nedeqom dok duhovne vode...) ....................... 21
(Tramvaji...) ..................................................... 22
(Zelenilo...) ..................................................... 23
££
Hamlet u Wego{evu ....................................... 27
Na beogradskom hipodromu ........................... 28
U loncu ............................................................. 29
Obala ................................................................. 30
Ja~awa .............................................................. 31
Nova muzika ..................................................... 32
Matura ili Zalazak sunca ............................ 33
Spava~ pod upija~em ...................................... 34
Napu{tawe cigarete ...................................... 36
Opis nije kona~an .......................................... 37
MEWA^I
Banovo brdo ...................................................... 41
Beograd, no} ..................................................... 42
Sadr`aj prozora .............................................. 43
Privatna jesen ................................................ 44
Li~nosti .......................................................... 45
Praznik ............................................................ 46
Pono}na revolucija ....................................... 47
Koncert ............................................................ 48
Slivena u uxbenike, protiv moje voqe ........ 49
Mewa~nica ...................................................... 50
Putujem, ali nisam video odsutnu ravnicu 51
Povratak u dom ................................................ 52
Silazak u kafanu ............................................ 53
Mo`da jedino mogu}a, qubavna pesma ......... 54
Jedino jutro ..................................................... 55
Retke sklonosti .............................................. 56
Zavetrina u Prokopu ...................................... 57
Re~nik .............................................................. 58
Vo`wa, automobilom ...................................... 59
Lov, slika, stvarnost ..................................... 60
Govori su od providnog celofana ................ 61
Fizi~ki kabinet ............................................ 62
Izra|iva~i cigara ......................................... 63
La|e niz Savu .................................................. 64
Na toploj obali Save ...................................... 65
PESME
£
Osmeh iz biblioteke ...................................... 71
Vozovi ............................................................... 72
An die ferne geliebte ......................................... 73
Brza zaqubqivawa, nepostoje}e qubavi ..... 74
Bioskop i fakultet ........................................ 75
Mrtva priroda ................................................. 76
Doga|aj s lekarom ........................................... 77
Kowak ............................................................... 78
££
Zemqa, vatra, vazduh, voda, Oqa ................... 81
Puterno more ................................................... 87
266
Fior, frondi, herbe, ombre, antri,
onde, aure soavi ................................................ 89
Hipici u mqetskom kampu ........................... 91
SE]AWA JEDNOG [email protected]
Kriza .............................................................. 95
Gledawe mosta ............................................... 97
U svakoj kancelariji ................................... 98
Slu`benik bez stana .................................... 99
Sastanak ......................................................... 100
Vjedogowe na sednici ................................... 101
Lirska ve~era {efa izvozno-uvoznog
odeqewa ......................................................... 103
@ivotiwa u preduze}u ................................ 105
PUS^PSN ...................................................... 107
Susedna i druge kancelarije ...................... 108
Kancelarija budu}nosti .............................. 109
Zanimawa jednog pisara .............................. 110
Anegdota ......................................................... 111
Rane ................................................................. 112
@IVOTIWSKI SVET
@ivotiwe ...................................................... 115
26. maj 1990. ................................................... 117
Udba{i moje mladosti ................................. 119
Always trouble comes double ......................... 121
Powava ............................................................ 123
Dunav .............................................................. 125
Vidi se ............................................................ 127
Pijaca ............................................................. 129
Klasne razlike .............................................. 131
Ose}am nezadovoqstvo u {tampariji ........ 133
Idealno drvo ................................................. 135
Prapratno, prizori ...................................... 137
Stara qubav ................................................... 139
Politika ........................................................ 141
Mra~ni mrkal ............................................... 143
@ivotiwski svet ......................................... 145
267
SONETI O @IVOTNIM RADOSTIMA I
TE[KO]AMA
£
Muzi~ar u op{tem kupatilu ...................... 151
Indijanski odgoj .......................................... 152
List ................................................................ 153
Koren .............................................................. 154
Izmi{qawe sre}e ........................................ 155
Veliki orah ................................................... 156
U kampu, posle deset godina ........................ 157
Dome moj ......................................................... 158
Armagedon ...................................................... 159
Nadvo`wak kod Gospodarske mehane:
priprema i izgradwa ................................... 160
Ome|ina .......................................................... 161
U~iteq energije ............................................ 162
Devoj~ica sa ulice ....................................... 163
Palma .............................................................. 164
Sonet o pijewu piva ..................................... 165
££
Sad je sve pro{lo .......................................... 169
Tako je govorio Zaratustra ......................... 170
Mala vaza ....................................................... 171
Vekna .............................................................. 172
Sipo: tovi` ................................................... 173
A {ta da radi ~estit ~ovek ......................... 174
Jezero .............................................................. 175
Sagradio sam ku}u ........................................ 176
Popeo sam se u voz ......................................... 177
Otvorio sam vrata ......................................... 178
Na verandi, pisao sam esej .......................... 179
Gledao sam zaspalog sina ............................. 180
Gledao sam kroz prozor ................................ 181
Upamtio sam to .............................................. 182
Upalio sam ro{tiq ..................................... 183
268
£££
Povest ............................................................. 187
Evo ga, dubok sneg .......................................... 188
Vreme ~uda, ££ ................................................ 189
Park ................................................................ 190
Posledwi stihovi o tebi ............................. 191
No} u Golupcu ............................................... 192
Doga|aj u Golupcu ......................................... 193
Jabuka ............................................................. 194
Naseqavawe Beograda (Bor~a) .................... 195
Koja je to ptica na mom prozoru ................. 196
Kosa i maq ..................................................... 197
Reke ................................................................. 198
Drugi sonet o pijewu piva .......................... 199
Ru~ak .............................................................. 200
Upamtio sam to, ££ ......................................... 201
BEOGRADSKI DETAQI
Beogradski trotoari .................................... 205
^ika Qubina ................................................. 205
Trg Republike ............................................... 205
Izlog u Knez Mihailovoj ............................ 205
Sava i Dunav .................................................. 206
Kalemegdan .................................................... 206
Pan~eva~ki most ........................................... 206
Rimske iskopine na Kalemegdanu .............. 206
1999. ................................................................ 207
Malo okno na ^uburi ................................... 207
Avala, posle ................................................... 207
NEBO
Evo ................................................................... 211
Se}ate li se .................................................... 212
Tvrdo}e ........................................................... 213
Qudi stvari .................................................. 214
@marci .......................................................... 215
Du{a ............................................................... 216
@utost ............................................................ 217
Bala~ko .......................................................... 218
269
Vrednosti ....................................................... 220
Jani devojka ................................................... 222
Nebo ................................................................. 225
Grejawe ........................................................... 227
Mogu}nosti .................................................... 229
Gla` ................................................................ 231
Raspadawa ...................................................... 233
Zemqa .............................................................. 235
SKAMEWENI
£ ........................................................................ 239
££ ...................................................................... 240
£££ ..................................................................... 241
£¤ ..................................................................... 242
¤ ....................................................................... 243
¤£ ..................................................................... 244
¤££ .................................................................... 245
¤£££ .................................................................. 246
£H ..................................................................... 247
H ...................................................................... 248
H£ ..................................................................... 249
H££ ................................................................... 250
H£££ .................................................................. 251
H£¤ .................................................................. 252
H¤ .................................................................... 253
Vreme Starih Pesnika ................................ 255
SLOVO U VAQEVU
Trajawe poezije ............................................. 259
O pesniku ....................................................... 263
270
Miroslav Maksimovi}
[APAT KI[E O SLOBODI
IZABRANE PESME
Izdava~i
[email protected] „DESANKA MAKSIMOVI]“
Beograd, Skerli}eva 1
IP PROSVETA AD
^ika Qubina 1
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE
Beograd, Skerli}eva 1
Za izdava~e
Bo{ko Suvajxi}
Dragan Minin~i}
Sreten Ugri~i}
Urednik
Ana ]osi}-Vuki}
Likovna oprema
Dobrilo Nikoli}
Grafi~ki urednik
Branko Hristov
ISBN ?????????????????
Tira`: 300 primeraka
[tampa
????????????????????????
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije – Beograd
Download

MAKSIMOVIC SAPAT KISE O SLOBODI