M novine
KO KO^I
LEGALIZACIJU
Gruntovnica
i katastar
SREMSKI INFORMATIVNI NEDEQNIK l GODINA XI l 29. JUN 2011. l BROJ 497 l CENA 30 DINARA
HRONIKA NAJAVQENOG ZLO^INA U [IDU: Svi su znali da }e Bora ubiti Sawu
Zavr{eni radovi u Ulici Stevana Sremca
SREMSKA MITROVICA
Novi izgled
Ulice Stevana Sremca
U
lica Stevana Sremca
od nedavno je dobila
nov izgled. Celokupna
trasa je presvu~ena novim
slojem asfalta, a sam kolovoz je zna~ajno pro{iren. U
rekonstrukciju je prema re~ima direktora Direkcije za izgradwu Grada Bojana Gavri}a, ulo`eno preko {est miliona dinara.
Predsednik Skup{tine grada Sremska Mitrovica Aleksandar Prodanovi} je prilikom obilaska zavr{nih radova rekao da je u toku i rekonstrukcija dela Ulice Filipa
Vi{wi}a, a da je zavr{etak
drugog dela te ulice planiran do kraja 2012. godine. Ra- Aleksandar Prodanovi} sa saradnicima
di}e se i rekonstrukcija ulica po selima mitrova~ke op{tine, jer kako smatra Prodanovi}, ulagawe u infrastrukturu poboq{ava kvalitet `ivota gra|ana, a svima je u ciqu da se radovi izvedu {to
kvalitetnije.
Ulica Stevana Sremca se
nalazi na teritoriji Mesne
zajednice „Sava“ i prema re~ima predsednika Saveta mesne zajednice Dragana Milo{evi}a, izgradwom dva velika tr`na centra u nasequ Kamewar, protok saobra}aja u
ovoj ulici je postao je gu{}i,
te }e pro{irewe puta voza~ima mnogo zna~iti.
@. P.
^ETKE
&
METLE
Pi{e: Svetlana
Cucani}
Samo Ejmi
u`iva u Srbiji
I
uhap{enog biznismena, zaboravih mu ime. Doti~ni zaposlene
de leto, vreme lak{ih tema i sadr`aja. Za one sre}ninije pla}ao sedam – osam meseci i oni {ta }e kud }e nego na
je leto podrazumeva i godi{we odmore i putovawa. Ne
ulicu. A gazda u zatvor. Zbog ~ega ne znam, po{to me takva
znam koliko je takvih? Onih {to imaju novca za taj
vrsta trenirawa pravne dr`ave uop{te ne zanima. U pitawu
luksuz? Ako je uop{te odmor luksuz. Kod nas je zapravo poje ~ovek koji je dobio posao izgradwe koridora 10. Ko mu je
sao luksuz, posao u smislu radnog mesta. U smislu onog raddao taj posao? Dr`ava. Ko mu je dozvolio da prethodno kupi
nog mesta na kom }ete dobiti platu od koje }ete mo}i kako
putarska preduze}a? Dr`ava. Da li je dr`ava, slu~ajno, znatako da `ivite. Nedavno sam srela mladu `enu iz ~ije prila da on svoje radnike ne pla}a? Pojma nije imala. Kako? Le~e sam shvatila da je napustila posao, da tra`i drugi, zato
po. Dr`ava je neobave{tena. Zna~i, u ovoj zemqi poslove od
{to na prethodnom nije imala platu!? I dodaje, najstra{ninacionalnog zna~aja mogu da dobiju qudi najsumwivijih moje je kad mora{ da pita{ za svoju platu. I jo{, la{ke je moralnih i qudskih kvaliliti za drugog nego za sebe.
U tu pri~u se nekako
Gradona~elnik Beograda bi jako voleo teta, qudi na ivici, a vismo, i sa one strane
uklapa ono oko ~ega se proda radnici u Srbiji imaju plate hiqadu deli
zakona. Qudi za koje tu`iteklih dana vodila poleevra i da ova na{a zemqa postane jedna la{tvo osnovano sumwa
mika u javnosti, a {to je rekao Dragan \ilas. Ono o nedivna, {arena cvetna ba{ta u kojoj cvrku- da su kriminalci. I {ta?
Ni{ta, kao {to se moglo
pristojno bogatim bizni}u pti~ice, a leptiri}i lete sa cveta na videti. Ni{ta konkretno,
smenima koji svojim radnicima ispla}uju nepristojno
cvet. Ne neka Venecuela, nego dr`ava u ko- sem `alopojke gradonaBeograda koji bi
male plate. Ako ih uop{te
joj bi ~ak i Ejmi Vajnhaus mogla da ostane ~elnika
jako voleo da radnici u
ispla}uju. I ako ~ovek za
trezna i odr`i koncert, a da joj se u pro- Srbiji imaju plate hiqadu
wih ne mora da moli.
evra i da ova na{a zemqa
Sigurna sam da je izjava
tivnom ne preti Novakom \okovi}em
postane jedna divna, {agradona~elnika Beograda u
rena cvetna ba{ta u kojoj
99 odsto nai{la na odobracvrku}u pti~ice, a leptiri}i lete sa cveta na cvet. Ne neka
vawe. Radi se o prvom, povr{inskom sloju koji dira u srce
Venecuela, nego dr`ava u kojoj bi ~ak i Ejmi Vajnhaus mogla
svakog pristojnog ~oveka. Taj sloj je socijaldemokratski,
da ostane trezna i odr`i koncert, a da joj se u protivnom ne
udara na emociju, na ideju koju mnogi gaje u sebi, ideju da se
preti Novakom \okovi}em. Prili~no kilavo, dodu{e. Grau dru{tvu punom strahovitih ekonomskih razli~itosti uvedona~elnik se kao predstavnik vlasti i dr`ave u kojoj se
de neki princip koji bi bar donekle ubla`io iste. Da se
ministri vade na Teslu, Pupina i Milankovi}a, a posebno
ukinu jahte i plate od 15 hiqada.
kao „zamrznuti“ vlasnik jedne velike firme koja posluje sa
E sad dolazimo do drugih slojeva ove ideje. Prakti~nih i
istom tom dr`avom, zgra`ava nad platama od petnaest hiadministrativnih. Ko treba da ukine te jahte i ko treba da
qada dinara i hvali se kako su u wegovoj firmi plate hiqauvede plate od hiqadu evra? Ostalo mi je nejasno da li je
du evra.
gospodin \ilas apelovao, pretio ili planirao neko budu}e
o je ta~ka na kojoj bi normalnom ~oveku pripala muka.
dru{tveno ekonomsko ure|ewe ove zemqe? To se ne bih uopKoga zamajava \ilas dok se priprema zakon po kom bi
{te pitala da je kojim slu~ajem on „obi~an“ biznismen, neko
se zabranili protesti na ulicama i po kom bi radnici
ko blage veze nema sa politikom. Me|utim doti~ni je sve satrebalo da {trajkuju kod svojih ku}a? Kakva se to demagogimo ne obi~an, a sa politikom ne da nema blage veze, nego je
ja po ko zna koji put prodaje kao rog za sve}u? I da li iko
dobrim delom li~no i kreira. I upravo je ovo onaj deo koji
normalan to ponovo mo`e kupiti? U Srbiji, posle deset goudara na inteligenciju i vre|a je. Razloga ima milion, evo
dina privatizacije koju je sprovodila, izme|u ostalih i
samo jednog. Proteklih dana bili smo svedoci {trajka radstranka gospodina \ilasa?
nika putarskih preduze}a koja su u vlasni{tvu nedavno
T
M
29. jun 2011.
Strip
Crta i pi{e: Ratko Torma
M novine
Strana 3.
SVIREPO UBISTVO NEVEN^ANE SUPRUGE:
Hronika najavqenog zlo~ina
Svi su znali
da }e Bora ubiti Sawu
B
Bilo je to
kao u onom
Markesovom
romanu: Hronika
najavqene
smrti.
Svi su znali
da }e Borislav
Bogunovi}
ubiti svoju
biv{u
neven~anu
suprugu
Sawu Kuzmi},
ali niko nije
mislio da
to mo`e
da spre~i.
ilo je to kao u
onom Markesovom romanu:
Hronika najavqene
smrti. Svi su znali
da }e Borislav Bogunovi} ubiti svoju
biv{u neven~anu suprugu Sawu Kuzmi},
ali niko nije mislio da to mo`e da
spre~i. Kad su takve
stvari u pitawu, policija ne preduzima
ni{ta, to jest dok se
stvar ne desi. U policiji samo {to ne
ka`u: do|ite kad
@RTVA: Sawa Kuzmi}
vas ubiju. Vaqda je
takav zakon…
tri pucwa.
Znala je i Sawa. Ali je
Tridesetsedmogodi{wa
vaqda mislila da }e Bo`- Sawa Kuzmi} umrla je na
ja voqa biti druga~ija. licu mesta.
Ali, izgleda da Bog nije
Sutradan, 23. juna, u ~ebio na du`nosti tog popo- tvrtak popodne sahrawena
dneva, u sredu 22.juna.
je na {idskom grobqu.
Tog popodneva centar Ostavila je za sobom }er[ida se orio od pucweva ku Isidoru, majku Milaniz pi{toqa u prodavnici ku, oca Milenka, sestru
lova~ke opreme, gde je Sa- Draganu.
wa ve} godinama radila
U petak, jo{ u {oku od
kao prodava~ica. U poli- onoga {to se desilo, wene
cijskom izve{taju za medi- kolege u prodavnici loje ne pi{e, ali oni koji su va~ke opreme, u centru
se na{li u blizini mesta [ida, brisali su tragove
tragedije tvrde da su ~uli krvi sa poda. Prodavnica
zbog prirode posla
ima video nadzor, a
oni koji su imali
prilike da pogledaju
snimak tvrde da je
tragi~nom ~inu prisustvovala i Sawina
majka Milanka. Snimak je zaplenila policija i sada se, ka`u, nalazi u posedu
Suda kao dokazni materijal.
bica Borislav
Bogunovi}, kome je 61 godina,
oti{ao je sa lica mesta da bi se kasnije
predao mitrova~koj
policiji. Zbog ~ega
nije oti{ao u {idsku policijsku stanicu, koja se nalazi jedva ne{to vi{e od
stotinak metara od mesta
U
UBICA: Borislav
Bogunovi}
MESTO ZLO^INA: Prodavnica lova~ke opreme, spoqni i unutra{wi izgled
4. Strana
M novine
29. jun 2011.
zlo~ina, nego se predao
tek u Sremskoj Mitrovici,
to vaqda samo on zna.
okojna Sawa Kuzmi}
je `ivela u vi{egodi{wem neven~anom braku sa Borislavom
Bogdanovi}em, ali je ova
veza raskinuta pre nekoliko meseci, pri~a nam
bliski prijateq `rtve,
koji ne `eli da mu se ime
iznosi u javnost:
– Sawa je tom ~oveku bila ko zna koja `ena po redu, {to ven~ana, {to neven~ana. Sa wom jedino nije imao dece. Nisam odobravao tu vezu, upozoravao
sam je da pazi na sebe, jer
iz prvog braka ima dete...
Ipak, to je bio wen `ivot
i nisam mogao mnogo da se
P
zlo~in, ali niko i ne ra~una na policijsku za{titu
od ~oveka koji je svojevremeno radio za dr`avu.
Uostalom, znate kakvi su
policajci. Samo {to ne ka`u: do|i kad te ubiju. Sada, kada se ovo desilo,
kao da niko nije iznena|en. Zlo~in! Stra{an zlo~in – ka`e na{ sagovornik.
z {turog policijskog
izve{taja mo`e se
razumeti da }e Borislav Bogunovi} odgovarati za te{ko ubistvo. On
}e mo`da jednog dana iza}i iz zatvora. Sawa Kuzmi} se vi{e nikad ne}e
vratiti ku}i sa posla.
Vladimir ]osi}
Snimio: @. Petras
I
me{am. Pre par meseci,
nakon vi{emese~nog maltretirawa od strane neven~anog mu`a, Sawa je
prekinula vezu insistiraju}i da on napusti stan ko-
ji su iznajmili i koji je ona
pla}ala. Od tada, on joj
stalno preti, ~ak i u prisustvu }erke i roditeqa,
dolazi u prodavnicu. Pola
[ida o~ekuje da se desi
KO JE UBICA BORISLAV BOGUNOVI]:
Ministar policije samozvane SAO
i ha{ki svedok optu`be
na su|ewu Jovici Stani{i}u
B
orislav Bogunovi}
je jedno vreme bio
ministar za unutra{we poslove samozvane
SAO Slavonije, Barawe i
Zapadnog Srema, a u [idu
se, kako navode lokalne
novine, nalazi jo{ 1991.
Odatle „u~estvuje u borbama za oslobo|ewe srpskih sela od usta{kih
snaga i u formirawu novih vlasti“. Za lokalni
nedeqnik govori da bi
voleo da upozna Tu|manovu familiju: „da ih drogiram i da ih po{aqem
da ginu ne znaju}i za{to,
kao {to ginu toliki mladi u usta{kim redovima...“
Pro{le godine, u nastavku su|ewa Jovici
Stani{i}u pred Ha{kim
tribunalom,
Borislav
Bogunovi} se pojavquje
kao svedok optu`be. Izjavio je da su 1991. tada{wi predsednik Srbije
Slobodan Milo{evi} i
Stani{i} kontrolisali
lidera Srba u isto~noj
29. jun 2011.
Slavoniji Gorana Haxi}a.
"Haxi}em su upravqale
vlasti
u
Beogradu...
@eqko Ra`natovi} - Arkan i wegova jedinica bile su pod kontrolom Stani{i}a... Slobodan Milo{evi} je kontrolisao
Haxi}a preko Ra`natovi}a i Radovana Stoji~i}a Baxe, a Stani{i} je bio
spona me|u wima", posvedo~io je Bogunovi} preko
video veze.
Bogunovi} je od formirawa vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Barawa i zapadni
Srem u avgustu 1991. bio
ministar unutra{wih poslova
Predsednik te vlade
bio je Goran Haxi}, koga
je Tribunaloptu`io za
ratne zlo~ine nad nesrbima u tom podru~ju
Haxi}u je, prema svedoku, "nare|ewa iz Beograda prenosio" Stoji~i}, u
to vreme visoki zvani~nik MUP Srbije koji je u
isto~noj Slavoniji bio
komandant Teritorijalne
odbrane. U toj oblasti,
istovremeno, delovala je
i formacija @eqka Ra`natovi}a zvanog Arkan.
Oprema i novac za policiju SAO SBZS stizali su iz Novog Sada, kazao je svedok.
Tada{wi
na~elnik
Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije Jovica Stani{i} optu`en je, tako|e,
za zlo~ine u SAO SBZS,
Kninskoj krajini i BiH
1991-95. Zajedno s wim
optu`en je i wegov tada{wi pomo}nik i prvi komandant "crvenih beretki".
Svedok Bogunovi} rekao da je Haxi} od po~etka 1991. svojim saradnicima prenosio da je ~esto
i{ao u Beograd na razgovore sa Milo{evi}em i
Stani{i}em.
"Govorio nam je da je
imao dogovor sa Milo{evi}em da idemo na formirawe vlade SAO...Iz-
M novine
me|u januara i formirawa vlade u avgustu 1991,
i{ao je pet-{est puta na
razgovore sa Milo{evi}em i Stani{i}em u Beograd", precizirao je Bogunovi}.
Prema wegovim re~ima,
na kqu~na mesta u vladi
SAO, poput ministra odbrane, postavqeni su qudi koje niko nije poznavao. "Haxi} nam je kazao
da su oni potrebni kao
veza s Beogradom i Novim
Sadom, da mu je tako re~eno", kazao je svedok.
Bogunovi} je posvedo~io
i da se u jesen 1991. sam
sastao sa Stani{i}em,
zato {to su se "odluke o
MUP donosile u Beogradu".
U jednom saop{tewu
Srpske radikalne stranke navedeno je, izme|u
ostalog, i svedo~ewe Borislava Bogunovi}a, kome su ha{ki istra`iteqi „ponudili promenu
identiteta, novac i iseqewe iz Srbije”
Strana 5.
IZ MATI^ARSKOG
ZVAWA
SREMSKA MITROVICA
SKLOPILI BRAK: Savko Milan i Vali Monika, Kozli}
Ivan i Jano{evi} Sowa, Jugovi} Sla|an i Nikoli} Elizabeta, Nedi} Dalibor i Markedan
Ruslana, ]osi} Branimir i Lau{evi} Sne`ana
DOBILI ]ERKU: Lon~arevi}
Danijel i Nata{a, Kefer Aleksandar i Milena, Bo`ovi} \or|e i Dragana – Srem. Mitrovica, Raj{i} Dalibor i Qubica –
La}arak, Rebi} Milivoj i Svetlana – Kuzmin, Jovanovi} Slavi{a i Vesna – Plati~evo, Jesreti} \or|e i Senka, Drap~evi} Milan i Marina – Ruma,
[kori} Svetomir i Ingrid –
Kukujevci, Savkovi} Dra`en i
Biqana - Kukujevci
DOBILI SINA: Deli} Stevo i
Rada, Duki} Miroslav i Ru`ica, [}urk Vladimir i Biqana –
Srem. Mitrovica, Savi} Miroslav i Dragana – Bosut, Mijailovi} Goran i Sawa, Papi} Darko i Ivana – No}aj, Radi} Miroslav i Sawa, Mitrovi} Miodrag i Jovana – Ma~. Mitrovica, A}imovi} Svetozar i Tatjana – Be{enovo, Novakovi} Luka
i Biqana, Gruji~i} Bojan i Sandra, Cvetkovi} Jovica i Sawa –
Ruma, Papdanko Dragan i Sanela – [id, Vali Ivan i Danijela
– Erdevik, Ostoji} Sr|an i Ivana – Novi Beograd
BLIZANCI – DEVOJ^ICE : Katanovi} Qubi{a i Sandra –
Martinci
UMRLI: Imbri{i} Evica ro|.
1935, Vasili} Rajko ro|. 1945,
\or|evi} Dragoslav ro|. 1947,
Jovi} Milan ro|. 1936, Ili}
Slavko ro|. 1937, Nedimovi}
Ilija ro|. 1936, Pavlovi} Radojka ro|. 1941, Smederevac Du{an ro|. 1933, Stoj~rvi} Ru`a
ro|. 1934, \ur|evi} Nade`da
ro|. 1928, Ribari} Jovan ro|.
1920, Dragi~evi} Petar ro|.
1944, Milivojac Gavra ro|.
1932, Kalini} Milka ro|. 1940,
Popovi} Petar ro|. 1922, Babi}
\or|e ro|. 1956, Andrijevi}
Svetozar ro|. 1924, Krstono{i} Dragan ro|. 1930, Stevanovi} Vasilija ro|. 1941, Bo`i}
Jovanka ro|. 1932, Nikoli} Danica ro|. 1938, Todorovi} Gojko
ro|. 1930, Pavlovi} Mihajlo
ro|. 1939, ]osi} Jovan ro|.
1954
RUMA
SKLOPILI BRAK: Dragan
Gruji} i Vasija Gwatovi}, Nemawa Rajkovi} i Verica Tomi},
Veqko Tasi} i Tamara Vujakovi}
DOBILI ]ERKU: @eqka i
Branislav Kuki}
DOBILI SINA: Ivana Radman i Milan Damjanovi}
UMRLI: Katarina Malba{i}, ro|. 1936, Mladena Denkov, ro|. 1928.
6. Strana
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
SKUP[TINA OP[TINE [ID
Italijani i Srbijagas
partneri u izgradwi gasovoda
U
utorak, 21. juna odr`ana
je
sednica
Skup{tine op{tine
[id, na kojoj su odbornici,
ve}inom glasova, usvojili
svih 57 ta~aka dnevnog reda. Prva ta~ka dnevnog reda odnosila se na dono{ewe odluke o izmeni i dopuni godi{weg programa za{tite, unapre|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini, i ta odluka je usvojena
ve}inom glasova.
Na zasedawu lokalnog
parlamenta konstatovan je
prestanak du`nosti sekretara Skup{tine op{tine
[id Bojanu Grubanovi}u,
zbog podno{ewa ostavke i
odlu~eno je, na predlog
predsednika Skup{tine
op{tine @eqka Kostelnika, da tu du`nost od sada
vr{i Qubica Todorovi}
Slavni}. Odbornici su tako|e ve}inom glasova doneli odluku o odre|ivawu
strate{kog partnera za gasifikaciju naseqenih mesta u op{tini [id. Prema
re~ima predsednice op{tine [id Nata{e Cvjetkovi}, JP Srbijagas bi}e
glavni strate{ki partner
na izgradwi distributivno – gasovodne mre`e {iroke potro{we i ku}nih
prikqu~aka i ovo javno
preduze}e }e ujedno i finansirati izgradwu gasovodne mre`e. Pored JP Srbijagas, italijanski konzorcijum GAP iz Firence,
kao izvo|a~ radova, bi}e
drugi strate{ki partner
op{tini [id u ovom zna~ajnom projektu. Investicija bi, prema procenama
iznosila oko 15 miliona
evra, a Op{tina [id bi
kao pomo} na raspolagawe
dala javna preduze}a, ~iji
bi posao bio da obezbede
sve potrebne dozvole.
Tokom zasedawa odbornici su usvojili odluku o
zavr{nom ra~unu buxeta
op{tine [id za 2010. godinu. U periodu od 1. januara
do 31. decembra 2010. godine ostvareni su ukupni
prihodi u iznosu od
Sa sednice
613.189.078 dinara {to je
94.35 odsto od prihoda
planiranih Odlukom o izmenama buxeta za 2010. godinu. Ukupno izvr{eni
rashodi za isti vremenski
period
iznosili
su
599.456.071,33 dinara ili
91,79 odsto od plana za
2010. godinu.
Zbog isteka mandata, du`nosti direktora Galerije
slika „Sava [umanovi}“
razre{ena je Vesna Burojevi}, a do raspisivawa konkursa za izbor novog direktora, ne du`e od tri
meseca, za vr{ioca du`nosti postavqen je diplomirani arheolog Radovan
Sremac. Ova odluka izazvala je reakciju opozicije, koja smatra da na mesto
v.d. direktora Galerije ne
treba da bude postavqen
diplomirani arheolog, ve}
istori~ar
umetnosti.
Obrazlo`ewe na reagovawe predstavnika SRS dali su i predsednica Nata{a Cvjetkovi} i narodni
poslanik @eqko Brestova~ki, koji isti~u da }e u
narednom periodu biti
raspisan konkurs za direktora ove ustanove kulture
i da }e tek nakon zavr{etka konkursa biti odlu~eno
ko }e tu funkciju nadaqe
vr{iti.
Odbornici su tako|e
usvojili izve{taje o poslovawu svih javnih preduze}a, ustanova, mesnih zajednica, Op{tinske uprave
M novine
i Op{tinskog pravobranila{tva. Donete su odluke i
o izmenama i dopunama Oduke o gra|evinskom zemqi{tu, o obrazovawu i imenovawu ~lanova Komisije za
planove op{tine [id, o
preimenovawu Generalnog
plana [ida u Plan generalne regulacije [ida. Data je saglasnost na odluku
upravnog odbora JKP Standard, na statut Narodne
biblioteke „Simeon Pi{~evi}“, a usvojen je i
predlog za izmenu re{ewa
o obrazovawu Komisije za
vo|ewe postupaka i dono{ewe re{ewa po zahtevu
za vra}awe zemqi{ta.
Posledwe ta~ke dnevnog
reda odnosile su se na razre{ewa i imenovawa ~lanova upravnih odbora. Doneta je odluka da se ve} postoje}oj komisiji za sprovo|ewe postupka javnog
nadmetawa za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini
produ`i mandat, dok je
zbog podno{ewa ostavke
na mesto predsednika Komisije za raspolagawe nepokretnostima na kojima
op{tina ima pravo kori{}ewa Ivan Erdeji razre{en te du`nosti. Na kraju
zasedawa odbornici su
usvojili odluku o razre{ewu Izborne komisije op{tine [id u stalnom sastavu i imenovawu nove
Izborne komisije.
B. Selakovi}
29. jun 2011.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
EKOLOGIJA
OP[TA BOLNICA
Kontejneri za Ilince i Va{icu
^
lanica Op{tinskog
ve}a zadu`ena za komunalne delatnosti
Biqana Kr~ i direktorka
JKP Standard Violeta
Colner u ponedeqak, 20. juna posetile su Ilince i Va{icu i tom prilikom predale na kori{}ewe po dva
kontejnera za separaciju
otpada, kupqena sredstvima Fonda za za{titu `ivotne sredine.
Op{tini [id su od Fonda za za{titu `ivotne sredine odobrena sredstva u
iznosu od milion dinara za
kupovinu 32 kontejnera, koji }e u narednom periodu
biti podeqeni svim mesnim zajednicama sa teritorije ove op{tine. Prvi
kontejneri, koji su podeqeni mesnim zajednicama Va{ica i Ilinci, nai{li su
na pozitivnu reakciju me{tana i svakako }e uticati
Isporuka kontejnera
na podizawe ekolo{ke svesti.
Podela kontejnera, koji
su nameweni odlagawu papira i pet ambala`e, predstavqa nastavak akcije
„O~istimo Srbiju“, a direk-
torica JKP Standard Violeta Colner poziva sve me{tane da u~estvuju u akciji
izno{ewa sme}a i na taj na~in daju svoj doprinos o~uvawu `ivotne sredine.
B. S.
Priznawa za najboqe |ake
P
Ruma
Mala dvorana
od 20.00 i 22.00 ~as
29. 06.
Osam minuta
30.06–3.07. O gringo
(od 20.00 ~asova)
30.06–6.07. Cirkus
Kolumbija
(od 22.00 ~asa )
BIBLIOTEKA
Sa dodele priznawa
li – istakla je predsednica op{tine.
Op{tina [id je vrednim
kwigama nagradila 11 |aka
generacije i 27 najboqih
u~enika.
B. S.
Na prijemu u Belom dvoru
P
29. jun 2011.
bitno uticati na unapre|en
rad zaposlenih. Uvo|ewem
informacionog
sistema
zdravstvenim radnicima
bi}e omogu}eno da lako pristupe podacima koji su od
zna~aja za proces le~ewa a
istovremeno }e sigurnosti
podataka i za{titi privatnosti pacijenta biti posve}ena velika pa`wa.
REPERTOAR BIOSKOPA
NAJBOQI RUMSKI SREDWO[KOLCI
rijemu za najboqe
u~enike Srbije, koji
su 20. juna u Belom
dvoru organizovali princ
Aleksandar Kara|or|evi}
i princeza Katarina, prisustvovalo je i ~etvoro najboqih rumskih sredwo{kolaca-maturanata.
Stiglo 187
ra~unara
U okviru projekta Ministarstva zdravqa za nabavku ra~unarske opreme za 20
bolnica u Srbiji, mitrova~koj bolnici je isporu~eno
187 personalnih ra~unara
uz neophodnu prate}u opremu. U bolnici ka`u da }e nabavka hardvera novije generacije i instalirawe lokalne informati~ke mre`e
[ID
redsednica op{tine
[id Nata{a Cvjetkovi} je u sredu, 22.
juna primila najuspe{nije
osnovce i sredwo{kolce
sa teritorije op{tine i
tom prilikom im uru~ila
vredne kwige. Kao i svake
godine, lokalna samouprava nagra|uje najboqe u~enike, uz `equ da i daqe
budu uspe{ni |aci i studenti.
- Najve}i ciq kada je u
pitawu na{a lokalna samouprava je da se ova deca,
nakon zavr{enih {kola i
fakulteta, vrate u svoj
grad, da ovde na|u zaposlewe i poka`u {ta su nau~i-
UKRATKO
To su Marijana Kali} iz
Poqoprivredne
{kole
„Stevan Petrovi} Brile“,
Mirko Kulu{i} iz Tehni~ke
{kole „Milenko Brzak
U~a“, @ana Ra{kovi} iz
SS[ „Branko Radi~evi}“ i
Bogdana Stjepanovi} iz
Gimnazije „Stevan Puzi}“.
Pre odlaska u Beograd,
wih je u Gradskoj ku}i primio Goran Vukovi}, predsednik rumske op{tine i
uru~io im prigodne poklone, vredne kwige kako to i
dolikuje najboqim u~enicima.
S. X.
M novine
GLIGORIJE VOZAROVI]
^etvrtak, 30. jun
u 19 ~asova
Otvarawe izlo`be ru~nih radova „Jefimijini snovi“
CENTAR ZA KULTURU
SIRMIJUMART
^etvrtak, 30. jun
u 20 ~asova
u sali Pozori{ta
„Dobrica Milutinovi}“
Koncert Folklornog ansambla „Branko Radi~evi}“
Strana 7.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
UKRATKO
SREMSKA MITROVICA
LEGALIZACIJI U SREMSKOJ MITROVICI IDE SPORO
Koncert
{kole klavira
Zastoji u gruntovnici
i katastru
U sklopu letweg „Pikolo
festa“ u Sremskoj Mitrovici je odr`an koncert {kole
klavira. Najmla|i mitrova~ki muzi~ki talenti Mocarteuma predstavili su se
brojnoj publici koja je 17. juna prisustvovala programu
koji je izveden u Lapidarijumu Muzeja Srema.
Paketi za
izbeglice
Vi{e od sto najugro`enijih izbegli~kih i interno
raseqenih porodica koje
imaju prebivali{te na teritoriji
Grada Sremska
Mitrovica je dobilo pakete
sa hranom. Ovo je tre}a raspodela humanitarne pomo}i
koji je finansirao republi~ki Komesarijat za izbeglice u saradwi sa resornom
gradskom upravom. Kako je
re~eno, ovakve i sli~ne akcije bi}e nastavqene i u narednom periodu, a sve sa ciqem da se re{e problemi
izbegli~ke i interno raseqene populacije
Dan borbe
protiv droge
U ponedeqak, 27. juna u organizaciji Doma zdravqa i
Zavoda za javno zdravqe
Sremska Mitrovica, na
gradskoj pla`i obele`en je
Svetski dan borbe protiv
zloupotrebe droge pod slo-
Akcija na gradskoj pla`i
ganom „Zdravo okru`ewe
bez droge“. Tom prilikom
volonteri Crvenog krsta su
u kafi}ima na pla`i delili promotivni materijal i
flajere o {tetnosti droge.
Akciji se pridru`ila i Kancelarija za mlade Grada
Sremska Mitrovica. B. S.
8. Strana
P
o~etkom pro{le godine
svi vlasnici
bespravno izgra|enih objekata mogli
su podneti zahteve
za legalizaciju prema zakonu koji je donet u septembru
2009. godine. To je
bio tre}i poku{aj
legalizacije na divqe
sagra|enih
objekata ili wihovih delova. Prijavqivawe je trajalo
do 11. marta 2010.
godine, a urbanisti~ke vlasti su bile slo`ne u oceni
da je to velika, sveobuhvatna
akcija
Ministarstva
za
prostorno planirawe i za{titu `iMiroslav Vladisavqevi}
votne sredine, koja
ima za ciq da se veTim izmenama omogu}eno
lika ve}ina bespravno iz- je vlasnicima nelegalnih
gra|enih objekata u zemqi objekata da legalizaciju
u naredne dve godine lega- zavr{e uz mnogo mawe nalizuje.
knade. Za ~etvoro~lane i
Me|utim, nije sve i{lo brojnije porodice obezbeonako kako je planirano pa |en je popust do 99 odsto
su u martu ove godine done- za legalizaciju objekta pote izmene Zakona o plani- vr{ine do 100 kvadratnih
rawu i izgradwi.
metara.
Umawewe naknade
po ~lanu doma}instva
[to se ti~e nadoknada,
Skup{tina grada je 2. juna
usvojila odluku o naknadama za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta u javnoj
svojini u postupku legalizacije. Prema toj odluci naknada se utvr|uje na osnovu stepena komunalne
opremqenosti, urbanisti~ke zone, namene, lokacije objekta, i drugih kriterijuma.
Naknada se umawuje za
99 odsto za svakih 25 kvadrata po ~lanu porodi~nog doma}instva koje
ima objekat do 100 kvadratnih metara. Ako je o-
bjekat ve}i od sto kvadrata naknada je mawa za
60 procenata za slede}ih
sto kvadrata. Ako doma}instvo ima mawe od ~etiri ~lana umawewe od
99 odsto primewuje se po
~lanu doma}instva, a ostatak povr{ine do sto
kvadrata umawuje se za 60
procenata u odnosu na propisanu visinu naknade.
Puna cena naknade, bez umawewa, kre}e se od 112 dinara za osmu zonu, do
4.598 dinara za prvu
ekstra zonu, po kvadratu,
za individualne stambene
objekte.
M novine
Olak{ice mogu da
ostvare svi koji su
na taj na~in trajno
re{avali svoje stambeno pitawe pod
uslovom da nemaju
druge
nepokretnosti na teritoriji op{tine na
kojoj se objekat nalazi.
U Sremskoj Mitrovici je prema re~ima na~elnika Gradske uprave za urbanizam i stambeno komunalne
delatnosti Miroslava Vladisavqevi}a podneto 5009
zahteva od kojih je
re{eno 560 predmeta.
– U postupku legalizacije najve}i
problem
predstavqa re{avawe prethodnih pitawa, a {to
podrazumeva regulisawe
imovinsko – pravnih odnosa na parceli na kojoj je
nelegalni objekat sagra|en
– ka`e Vladisavqevi}.
On dodaje da, i pored pravovremenog informisawa
o svim bitnim ~iwenicama,
gra|ani nisu u mogu}nosti
da br`e re{e svoje pitawe, odnosno da dobiju
odobrewe za izgradwu i
upotrebu izgra|enog objekta
bez gra|evinske dozvole,
jer se u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici kao i u
Republi~kom geodetskom zavodu – Slu`bi za katastar nepokretnosti Sremska Mitrovica nalazi
veliki broj predmeta koji
~ekaju na re{ewe i po nekoliko meseci.
– Zastoj u Sudu i Katastru je jedan od razloga
{to gra|ani nisu u mogu}nosti da pribave svu potrebnu dokumentaciju, a {to
znatno odugovla~i re{avawe wihovih zahteva –
napomiwe Miroslav Vladisavqevi}.
S. C.
29. jun 2011.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
ZA DNEVNI BORAVAK DECE SA POSEBNIM POTREBAMA
Rumi odobreno
1,3 miliona dinara
L
okalnoj samoupravi u
Rumi odobren je jo{ jedan projekat pod nazivom Adaptacija i opremawe
dnevnog boravka i kineziterapijskog kabineta za decu i omladinu sa posebnim
potrebama kojim bi se na dugoro~an na~in re{io problem boravka dece i omladine sa posebnim potrebama. Re~ je o sredstvima koja
su dobijena u okviru javnog
poziva za raspodelu sredstava iz republi~kog buxeta koja se ostvaruju prire|ivawem igara na sre}u, a
koriste se za finansirawe
lokalne samouprave.
- Planirano je da se prostor koristi za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju do 17 ~asova,
a posle toga za korektivnu
gimnastiku za decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta, dok bi posle 20 sati
prostor bio kori{}en za
Korisnici boravka
fitnes i aerobik - ka`e na~elnik Odeqewa dru{tvenih delatnosti Svetislav
Damjan~uk.
Buxet projekta je 1,3 miliona dinara, a po~etak
wegove realizacije je u roku od 60 dana od sprovo|ewa postupka javne nabavke i
potpisivawa ugovora o iz-
vo|ewu radova. Nosilac
projekta je Odeqewe dru{tvenih delatnosti, a partnerske institucije su Ministarstvo za dr`avnu upravu
i lokalnu samoupravu, Komisija za raspodelu sredstava od igara na sre}u i
O[ „Zmaj Jova Jovanovi}“.
S. X.
RUMA
Javni radovi
zaposlili 46 lica
O
ve godine je za javne
radove koje organizuje rumska op{tina u
op{tinskom buxetu opredeqeno {est miliona dinara,
a da bi se neki obimniji poslovi i okon~ali je dodatno
je izdvojeno 850.000 dinara.
- Zakqu~no sa krajem juna
svi planirani ve}i javni
radovi su i okon~ani i
predvi|ena sredstva utro{ena. Do kraja godine bi}e
jo{ nekih javnih radova, ali
u mawem obimu i prema potrebama. Svi javni radovi
su bili planirani u okviru
Akcionog plana zapo{qavawa, kao jedna od mera aktivne politike zapo{qavawa.
Imamo dobra iskustva sa
wihovom realizacijom i namera nam je da se i narednih
godina organizuju bar u
ovom, ako ne i ve}em obimu.
Posao je na ovaj na~in dobi-
29. jun 2011.
lo 46 socijalno ugro`enih
lica, a gledali smo da su to
lica kojima je posao najpotrebniji - ka`e na~elnica
Odeqewa za privredu i buxet Nada Begojevi}.
Lokalni javni radovi su
zapo~eli 16. marta, a reali-
zovani su u dve grupe. Prva
se odnosila na radove na
infrastrukturi i gra|evinskim objektima, a druga se
ticala radova koji su u
funkciji za{tite i o~uvawa
`ivotne sredine.
S. X.
Nada Begojevi}
M novine
UKRATKO
1. I 2. JULA
Enter muzi~ki
festival
Omladinski klub Grada
Sremska Mitrovica u saradwi sa Kancelarijom za
mlade Sremska Mitrovica,
kancelarijama za mlade op{tina [id, Ruma i Irig,
Ekolo{kim klubom Grada
Sremska Mitrovica i Omladinskim klubom op{tine
[id, organizuje drugi po redu Muzi~ki festival Enter, 1. i 2. juna na Gradskom
trgu u Sremskoj Mitrovici,
sa po~etkom od 20 ~asova.
Publici }e se predstaviti
22 mlada benda iz Sremske
Mitrovice, [ida, Loznice,
Beograda, Iriga, Rume, Novog Sada, [apca, Stare Pazove, kao i gosti iz Bosne i
Hercegovine. Muzi~ki festival Enter organizuje se
uz finansijsku podr{ku
Grada Sremska Mitrovica,
op{tina [id i Irig, kao i
Me|unarodne organizacije
za migracije (IOM).
B. S.
SREMSKA MITROVICA
Pomo}
penzionerima
Penzionerima s najni`im
primawima u Sremskoj Mitrovici u toku leta, ili najkasnije na jesen, bi}e ispla}ena jednokratna pomo} od
tri hiqade dinara iz gradskog buxeta, potvr|eno je u
gradskom udru`ewu penzionera. Tako|e, u saradwi s
gradskim vlastima i [umskim gazdinstvom, najugro`enijim penzionerima bi}e po
povoqnim uslovima isporu~eno 100 prostornih metara
ogrevnog drveta. Penzionere
s najni`im primawima u narednom periodu o~ekuju i paketi s hranom i sredstvima
za higijenu, koje }e donirati
pokrajinska Vlada.
Strana 9.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
UKRATKO
[ID
De`urstvo
u vrti}ima
Iako je tokom leta smawen
broj dece koja borave u vrti}ima, u oba objekta Pred{kolske ustanove „Jelica
Stanivukovi} [iqa“ u [idu
tokom ovog meseca je organizovano de`urstvo, dok }e u
julu raditi samo objekat „Jelica“, a u avgustu samo objekat „Istok“. Roditeqi ~ija
deca ne}e dolaziti u vrti}
tokom leta, jedan mesec bi}e
oslobo|eni pla}awa, dok }e
drugi mesec imati obavezu
pla}awa 50 procenata od cene boravka.
[ID
Nagrade
za talente
Fond za mlade talente
pri Ministarstvu omladine
i sporta nagradio je 725 najtalentovanijih sredwo{kolaca Srbije, plaketama
Dositej, za postignute uspehe na priznatim takmi~ewima u zemqi i inostranstvu u
toku 2010. godine. Me|u nagra|enima su i gimnazijalci
iz [ida Aleksandra Mati},
u~enica drugog razreda i
maturant David Dabi}.
LDP SREMSKA
MITROVICA
Dinki}eve
prevare
Aleksandar Gavrilovi},
menaxer LDP Sremska Mitrovica je odr`ao konferenciju za {tampu 23. juna u prostorijama LDP, povodom Zakona o decentralizaciji i
administrativnoj regionalizaciji. Jasno je izneo stav
stranke da LDP jeste za decentralizaciju, {to je napomiwano vi{e puta u Parlamentu, ali ne na ovakav na~in. Predlog Ujediwenih regiona Srbije je prevara bira~kog tela. Potreba za dono{ewem Zakona koji }e direktno izazvati mawak od 40
milijardi u buxetu, na {ta
ukazuju i upozoravaju MMF i
Fiskalni savet, je nedopustivo. LDP, kao jedina prava
opozicija ima obavezu da se
usprotivi izglasavawu ovakvog Zakona i uka`e na politikantsko pona{awe Vlade,
rekao je Gavrilovi}
10. Strana
OP[TINSKO VE]E RUMA
Regulisawe
gradskog saobra}aja
N
a 68. sednici Op{tinskog ve}a, odr`anoj 24. juna, utvr|en je predlog Odluke o izradi Plana generalne regulacije za Grabovce, tako da
je u rumskoj op{tini ostalo
jo{ pet sela za koje je potrebno uraditi plan generalne regulacije. Po re~ima direktorke JUP „Plan“
Tatjane Markovi} dat je
prioritet izradi upravo
ovog plana, jer su se javqala zainteresovana lica za
prenamenu delova lokacija
u Grabovcima.
Razmotrena je i prihva}ena i dopuna programa poslovawa JP „Komunalac“ a
do ove izmene je do{lo, jer
je ovo javno preduze}e dobilo donaciju Vlade Vojvodine u visini od dva i po
miliona dinara za nabavku
kontejnera za papir i PET
ambala`u.
^lanovi Op{tinskog ve}a su doneli i odluku o izboru proceniteqa za gra|evinsko zemqi{te na parceli u Isto~noj radnoj zoni.
Re~ je o prostoru gde je ranije deponovana gumena
pra{ina, pa je ~esto dolazilo i do samopaqewa.
Upravo zato je potrebno dosta ulagawa da bi se ova
parcela privela nameni pa
je potrebno u skladu sa tim
Usvojen plan
upravqawa otpadom
Na sednici Op{tinskog
ve}a koja je odr`ana u ponedeqak, 27. juna, utvr|en
je predlog Lokalnog plana
upravqawa otpadom u rumskoj op{tini, kao i Strategija ruralnog razvoja rumske op{tine od 2011. do
2021. godine.
Tako|e, bilo je re~i i o
mre`i osnovnih {kola na
teritoriji op{tine, a
utvr|ena je i naknada za
vanredni prevoz na op{tinskim putevima i ulicama UO JP za gra|evinsko
zemqi{te i puteve, a ~lanovi Op{tinskog ve}a su
doneli i odluku o ovla{}ewu za osnivawe Socijalno-ekonomskog saveta
rumske op{tine.
opredeliti i wenu vrednost. Prete`na namena
ovog terena bi bila za izgradwu teretnog parkinga.
Doneta je i odluka o promeni buxetske aproprijacije u visini od 8,35 miliona
dinara, od ~ega se sedam i
po miliona usmerava u MZ
Dobrince za izgradwu kapele na kojoj su radovi ve}
zapo~eli, kao i za izgradwu objekta sa svla~ionicama (oko 143 kvadratna metra povr{ine) na sportskim terenima u Grabovcima, dok }e se 850.000 dinara preusmeriti za finansirawe lokalnih javnih radova. Tako|e, izdvojeno je i
milion dinara za nabavku
jednog automobila za potrebe Policijske stanice u
Rumi u ciqu poboq{awa
wihovog rada i pove}awa
bezbednosti u rumskoj op{tini.
Jedan broj ta~aka dnevnog reda ove sednice Op{tinskog ve}a bio je vezan
i za saobra}ajnu problematiku u gradu. To se odnosi
na odluke o re`imu saobra}aja autobusa u me|umesnom
saobra}aju koji prolaze
kroz Rumu (da se upu}uju na
zaobilaznice), a isto va`i
i za teretna motorna vozila. Dopuweno je i re{ewe o
odre|ivawu saobra}ajnih
stajali{ta u gradu u smislu
da je izmeweno mesto stajali{ta u Lewinovoj ulici i
uvedena dva autobuska stajali{ta u Iri{koj ulici.
S. X.
HUMANITARNA AKCIJA U PE]INCIMA
Nova pomo} za Uro{a
U
akciju pomo}i osamnaestomese~nom Uro{u Karapanxi}u iz
Pe}inaca, koji boluje od
multiple skleroze i za ~ije su le~ewe potrebna
sredstva koja wegovi roditeqi nisu u mogu}nosti da
obezbede, nakon Udru`ewa
`ena „Sremica“ i pe}ina~ke Osnovne {kole ukqu~ila se i lokalna samouprava.
Uro{u je odobrena jedno-
kratna pomo} u iznosu od
60.000 dinara, ~ime je pokrivena vrednost jednog
ciklusa terapije. Predsednik op{tine Pe}inci, Sini{a Vukov, tim povodom je
rekao da je opredeqewe
lokalne samouprave, da posebno u ovim kriznim vremenima, koliko god je mogu}e pru`i podr{ku gra|anima, koji nisu u mogu}nosti
da sami iza|u na kraj sa neda}ama koje su ih zadesile.
M novine
Uro{ je do sada imao dva
ciklusa terapije i po re~ima lekara dobro je reagovao, a napredak je primetan, ali potrebno je ~etiri
takve terapije godi{we.
Stoga, svi koji `ele da pomognu malom Uro{u da pobedi bolest, mogu uplatiti
sredstva na ra~un: 3555595317-27, otvoren u Vojvo|anskoj Banci na ime Jelene Karapanxi}.
D. S.
29. jun 2011.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
U MITROVA^KOJ BIBLIOTECI
RUMA
Susret dece pesnika
sa trome|e
D
rugi susret dece pesnika iz Srbije, Hrvatske i
Republike Srpske, odr`an je u subotu, 25. juna u
Sremskoj Mitrovici. Organizator ovogodi{weg Susreta
dece pesnika sa trome|e bila je Biblioteka „Gligorije
Vozarovi}“ iz Sremske Mitrovice. Mladi i talentovani literarni stvaraoci, wih
15, iz Vukovara, Bijeqine i
grada doma}ina, u`ivali su
u svojoj jednodnevnoj poseti
Mitrovici, kao i u kreativnim radionicama koje su za
tu priliku prire|ene u biblioteci. Ovi susreti afirmi{u de~je literarno stvarala{tvo, a u planu je i izdavawe zajedni~ke zbirke
poezije svih u~esnika.
B. S.
Kreativna radionica u Biblioteci
Koncert u Muzi~koj {koli
U
Novim zakonom je propisano da je prvenstveno obaveza
srodnika da izdr`avaju ~lanove svojih porodica koji su
u stawu socijalne potrebe i
lice ne mo`e da ostvari socijalnu pomo} ukoliko ima
srodnika koji je du`an po zakonu da ga izdr`ava. Budu}i
korisnici, da bi ostvarili
ovo pravo moraju podneti dokaz da su takva lica tu`ili.
Advokati Komisije za besplatno zastupawe pred sudovima u rumskoj Op{tini }e
im pru`ati besplatnu uslugu
podno{ewa tu`bi koja se
formalno tra`i kao dokaz
da bi se ostvarila socijalna
pomo}.
S. X.
Kako je i najavqeno, 22. juna zapo~eo je javni rad za invalidna lica koji realizuje
MO slepih i slabovidih u Rumi. Projekat traje {est meseci, upo{qava tri lica, a za
te namene je odobreno
690.373 dinara.
S. X.
CRNA HRONIKA
Sa koncerta
RUMA
„^aura“ u Gradskoj biblioteci
U
~itaonici Gradske biblioteke
u Rumi predstavqena je kwiga
poezije „^aura“ autora Nikole
Novakovi}a. Re~ je o 14. kwizi koja
izlazi u okviru izdava~ke delatnosti Gradske biblioteke „Atanasije
Stojkovi}“.
- Ovo je avangardna poezija, buntovna i takva je bila kada se pojavila u
relativno mirnom pesni~kom krugu u
Rumi. Nikola je svakako jedan od najafirmisanijih rumskih pesnika - rekao je o ovoj kwizi Stevan Kova~evi},
urednik u rumskoj Gradskoj Biblioteci.
S. X.
29. jun 2011.
Besplatna
pravna pomo}
Projekat
za invalide
SREMSKA MITROVICA
utorak, 21. juna u sali
mitrova~ke Muzi~ke
{kole „Petar Kran~evi}“, odr`an je koncert
Hilde i Ernea [vana, solista na klaviru i violini
iz Novog Sada. Publika u
sali Muzi~ke {kole imala
je priliku da u`iva u izvo|ewu dela Tartinija, Bramsa, Betovena, Vjawevskog,
kao i Paganinija i Krajslera.
@. P.
UKRATKO
Sa promocije
M novine
ZLOUPOTREBA [email protected] [email protected]: Zbog osnova sumwe da su izvr{ili
krivi~na dela zloupotreba
slu`benog polo`aja i falsifikovawe slu`bene isprave, istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici privedeni su Petar G.
(33) i Sini{a \. (38) iz
Sremske Mitrovice.
Postoje osnovi sumwe da
su Petar G. i Sini{a \. kao
osniva~i i ovla{}ena lica
preduze}a "Agreko" u toku
2008. i 2009. godine, zloupotrebom slu`benog polo`aja
i sa~iwavawem dokumentacije neistinitog sadr`aja,
podizali novac sa ra~una
preduze}a po osnovu otkupa
poqoprivrednih proizvoda,
a da navedene otkupqene koli~ine nisu preuzimane. Tako podignut novac osumwi~eni su zadr`ali za sebe i
o{tetili svoje preduze}e za
oko 9.700.000,00 dinara.
Nakon saslu{awa, istra`ni sudija je Petru G. i Sini{i \. odredio jednomese~ni pritvor.
Strana 11.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE VLADE BOJAN PAJTI] POSETIO NAVAK
Evropska retkost
u Suboti{tu
T
okom posete predsednika vojvo|anske Vlade, dr Bojana Pajti}a,
kompaniji NAVAK u Suboti{tu, 24.
juna, gde su ga pored ~elnika kompanije
do~ekali i predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov i predsednik Skup{tine op{tine @ivko Markovi}, predsednik NAVAK-a Mirko Alvirovi} je
upoznao gosta sa programima koji se realizuju u NAVAKU i sa dosada postignutim rezultatima. Dr Bojan Pajti} je
imao priliku da vidi i demonstraciju
nekih od programa obuke za bezbednu
vo`wu i da se upozna sa uslovima u kojima se obuka sprovodi.
Na kraju posete dr Bojan Pajti} je rekao da je postojawe ovakve akademije
ima ogroman zna~aj, ne samo zbog upo{qavawa qudi, ve} stoga {to se zahvaquju}i wenom radu smawuje broj saobra}ajnih nesre}a i spa{avaju qudski `ivoti.
- Postojawe NAVAK-a podi`e i na{
me|unarodni ugled, jer ovakva akademija ne samo da ne postoji kod nas i u regionu, ve} su ovakve akademije retke i u
Evropi. Stoga nije ~udo da ovde dolaze
da se obu~avaju i strane kompanije i institucije. U Srbiji u saobra}ajnim nesre}ama strada skoro hiqadu qudi godi{we i ve} to pokazuje koliko je zna~ajno da u Vojvodini i u Srbiji postoji
ovakva akademija – rekao je dr Bojan
Pajti}.
Zahvaquju}i se na poseti predsedni-
Dr Bojan Pajti} posetio NAVAK
ku Vlade AP Vojvodine, direktor NAVAK-a, Momir Alvirovi}, je rekao da
akademija ve} sada godi{we {koluje
preko 10.000 polaznika.
- Veoma sam ponosan {to smo na{li
mesto i u na{oj dr`avi i u regionu. Stoga nam je ova poseta jo{ zna~ajnija, jer
nam pru`a priliku da prika`emo {ta
se doga|a u Vojvodini i Srbiji, s ~ime
ve} sada mo`emo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim evropskim dr`avama – ka`e Momir Alvirovi}.
Predsednik Skup{tine op{tine Pe}inci, @ivko Markovi}, ka`e da iako
nije re~ o tipi~no proizvodnoj investiciji, postojawe NAVAK-a je od izuzetnog
zna~aja, koji prevazilazi samu op{tinu.
- Mi smo pozvali predsednika Vlade
Vojvodine da obi|e ovu akademiju, jer
smatramo da je NAVAK zna~ajan za celu
Srbiju. NAVAK }e doprineti razvoju saobra}ajne kulture i bezbednosti u saobra}aju, a ve} sada postoje pozitivni
pokazateqi u tom pravcu. Stoga je vrlo
zna~ajno {to ovde imamo ne{to {to ne
postoji ne samo u na{oj zemqi, ve} ni u
okru`ewu – rekao je @ivko Markovi}.
D. Sre}kov
PLATI^EVO
Otvoren pogon fabrike Kableks
U
petak, 24. juna u Plati~evu otvoren je pogon
slovena~ke fabrike
„Cablex Group“ za proizvodwu kablova, kojoj je pored
predstavnika lokalne samouprave i vlasnika i menaxmenta firme, prisustvovao i
dr Bojan Pajti}, predsednik
Vlade Vojvodine. On je zajedno sa Zdenkom Koprivom, direktorom Kableks grupe i
jednim od vlasnika, sve~ano
presekao crvenu vrpcu i
otvorio pogon koji u Plati~evu radi od februara.
Kableks grupa ima svoje
sedi{te u Tr`i~u, ima tri
fabrike u Sloveniji, ali i u
Poqskoj, Nema~koj, Turskoj,
12. Strana
Otvarawe Kableksa u Plati~evu
Republici Srpskoj, a u toku
je i osnivawe firme u Kini.
U wegovim pogonima trenutno radi oko 1.000 radnika.
M novine
Osnovna delatnost im je proizvodwa kablovskih setova
za belu tehniku i to za svetski poznate kupce: Bosh, Simens, Candy, Elektrolux,
Beko i Gorewe.
Kableks-S, koji se nalazi
u Plati~evu, trenutno radi
za rusko tr`i{te. Zbog specifi~nosti posla, radnici
se sukcesivno zapo{qavaju,
a u ovom trenutku u Plati~evu je zaposleno 12 radnika,
dok se nedeqno obu~avaju
dva do ~etiri nova radnika.
Plan je da se proizvodwa
pro{iri i zaposle novi radnici.
- Pre desetak godina Srem
je bio jedan od najnerazvije29. jun 2011.
IZ RADA LOKALNIH SAMOUPRAVA
SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE PE]INCI
Kupovina zemqi{ta
u trajno vlasni{tvo
N
a dnevnom redu 17. redovne sednice Skup{tine op{tine Pe}inci, odr`ane 21. juna, bilo je
~ak 39 ta~aka, me|u kojima i
razmatrawe i usvajawe zavr{nog ra~una buxeta op{tine
Pe}inci za 2010. godinu, izve{taja o radu i finansijskom poslovawu za 2010. i
programa rada i finansijskih planova javnih preduze}a i ustanova za 2011. godinu. Pored toga na dnevnom
redu je bilo i razre{ewe i
postavqawe vr{ilaca du`nosti direktora u javnim
ustanovama i preduze}ima.
Kao va`nija ta~ka dnevnog
reda izdvojilo se dono{ewe
odluke o zadu`ivawu op{tine Pe}inci za pokri}e deficita teku}e likvidnosti.
Obrazla`u}i ovu ta~ku
dnevnog reda predsednik op{tine Pe}inci, Sini{a Vukov, rekao je da uz ovaj predlog ide i ve} dobijena saglasnost Ministarstva finansija o mogu}nosti zadu`ivawa op{tine.
- Ono {to `elim da naglasim je da se ovakav kredit
do kraja godine mora isplatiti u potpunosti i zatvori-
ti. Na{a ideja je da ne iskoristimo svih 22 miliona odjednom, ve} da povla~e}i
sredstva po potrebi, uskladimo trenutni nesklad izme|u priliva i odliva sredstava u buxetu. Osnova za
vra}awe ovog kredita je izmena Zakona o finansirawu
lokalnih samouprava, kojom
je za na{u op{tinu predvi|eno 22 miliona dinara, koji
}e nam biti na raspolagawu
od oktobra do kraja ove godine. Prema tome, ovde se ne
radi o zadu`ivawu za budu}e generacije, ve} o sredstvima koja se moraju vratiti do kraja godine, bez mogu}nosti refinansirawa –
rekao je predsednik Vukov.
Dono{ewe Odluke o otu|ewu i davawu u zakup gra|evinskog zemqi{ta u javnoj
svojini op{tine Pe}inci,
obrazlo`ila je na~elnica
Op{tinske uprave, Verica
Bovan. Ona je rekla da je Zakon o planirawu i izgradwi,
iz septembra 2009. godine,
doneo ~itav niz novina u
oblasti pravnog tretmana
gra|evinskog zemqi{ta.
- Do sada je zemqi{te kojim je op{tina raspolagala
nijih delova Srbije, a sada
do`ivqava sna`nu ekspanziju i postaje jedan od najrazvijenijih delova. Ovu industriju karakteri{emo kao
veoma zna~ajnu ne samo zbog
toga {to ima velike ambicije za {irewe proizvodwe i
zapo{qavawe novih qudi,
za razvoj ruralnih sredina,
ve} se wen zna~aj ogleda i u
tome {to se koriste doma}e
komponente. Cela proizvodwa ide u izvoz, a tako se poboq{ava i na{ spoqno trgovinski bilans. Zna~ajno je i
to {to ova kompanija ima
svoje fabrike u nekoliko zemaqa EU. Tako|e, ona {aqe
i poruku drugim kompanijama
iz Slovenije ali i drugih zemaqa, da ovde vredi ulagati, proizvoditi i ostvarivati profit - rekao je po obilasku pogona dr Bojan Pajti}.
Po~etak rada i u drugim
pogonima
29. jun 2011.
Sa zasedawa SO Pe}inci
bilo u re`imu dr`avne svojine sa pravom raspolagawa
od strane op{tine. Sada je
predvi|ena mogu}nost svojine na tom zemqi{tu, koje time postaje javna svojina.
Ovom odlukom se defini{e
raspolagawe zemqi{tem koje je u javnoj svojini, a zakon
je definisao i na koji na~in
}e se dr`avna svojina sa
pravom kori{}ewa prevesti
u javnu svojinu – obrazlo`ila je na~elnica Bovan.
Najzna~ajnija promena koju
ova odluka donosi je stvarawe mogu}nosti da se gra|e-
- U ovom prostoru proizvodwa je zapo~ela, a o~ekujemo po~etak rada jo{ nekoliko pogona u rumskoj op{tini. Otvarawe ovog pogona je zna~ajno, jer se radi o
seoskoj sredini, {to }e
omogu}iti da se stanovni{tvo opredeli da ostane na
selu i da u wemu ostvare
sli~an standard kao i u gradu. Ovakvi pogoni omogu}avaju razvoj lokalne sredine
i mi }emo to i ubudu}e podr`avati, kao i Vlada Srbije
koja obezbe|uje odre|ena
sredstva za svako novo
otvoreno radno mesto - rekao je predsednik rumske
op{tine Goran Vukovi}.
Zdenko Kopriva, direktor
i jedan od vlasnika Kableksa ka`e:
- Firme same na|u situacije koje su wima najpovoqnije.
Pravili smo istra`ivawe
po Srbiji, pogotovo Vojvodini, na{li smo zajedni~ki jezik sa lokalnim faktorima
i sve {to se do sada desilo
potvrdilo je na{u pretpo-
stavku da je ovo veoma perspektivna lokacija. Ova proizvodwa tra`i dosta manuelnog rada, a zapo{qavamo
lokalno stanovni{tvo koje
je izuzetno spretno i dobri
su radnici. Vrednost ove investicije }e rasti, a za sada,
u ma{inama imamo ulo`enih
oko 300.000 evra. Prostor
smo iznajmili, a ako sve kre-
M novine
vinsko zemqi{te u vlasni{tvu op{tine kupi u trajno
vlasni{tvo, dok je prethodnom odlukom bilo regulisano da se gra|evinsko zemqi{te u vlasni{tvu op{tine
mo`e samo zakupiti na period od 99 godina.
Razre{avawe direktora
javnih preduze}a i ustanova
bilo je posledica isteka
mandata, pa su svi dosada{wi direktori ponovo imenovani za vr{ioce du`nosti
na period do jedne godine.
Du{an Sre}kov
ne po planu, mora}emo graditi nove kapacitete. U ovom
prostoru smo ograni~eni na
60-tak radnika, a optimalni
obim bi bio zapo{qavawe
150 do 200 radnika. Toliko i
o~ekujemo ovde za dve do tri
godine ako se na{a o~ekivawa ispune - izjavio je novinarima Kopriva.
vani~nom otvarawu pogona „Kableks S“ u Plati~evu prisustvovali
su i Zlatko Juti}, direktor
ovog pogona u Plati~evu,
Slobodan [e{um, ata{e za
ekonomske odnose ambasade
Slovenije u Beogradu, Goran
Mikanovi}, vo|a projekta,
Milan Bo`i}, predsednik
Sremske privredne komore,
Vlatko Ratkovi}, narodni
poslanik i Nenad Borovi},
predsednik SO Ruma.
Z
S. Xakula
Strana 13.
ULI^NO POZORI[TE
Kako je @valojica
vodio malog u Novi Sad
da ga u~lani u @ute
SLIKA PRVA:
Evo ima godina ...
A
~im“. Pardon, „Ja imam tim“. Mada, iz ove perspektive
kad pogledam, boqe bi bilo da sam imao s ~im. Tim mi se
prvom prilikom raspao. Ali, bilo je lepo dok je trajalo...
Jul je kul
S
e}am se, kako se ne bih se}ala. Bilo je to u julu.
Jul, jul je kul. Sve mi se ne{to u `ivotu ponavqa
taj jul. Divan mesec. Topao. Da, i{li smo da upi{emo malog u `ute. A bila vru}ina, da bog sa~uva. Zna{ kad
se nisam usudila puder da stavim. Sve sam se pla{ila
da }e se istopiti na toj vru}ini. I nisam pogre{ila. Iskustvo, {ta }ete te. Ali zato je mali bio ko bombona. Nasmejan, lep i bez pudera, elokventan i bistar. Ali, eto,
ispalo je da smo xabe vukli televiziju i kamere. Da smo
se xabe i{li me~ki na rupu. Da smo se xabe smejuqili ko
nove mlade. Nalajmali ga oni iz Novog Sada da se kao
upi{e i ni{ta. Zaboravili {ta su obe}ali? Sve mislim
da su zaboravili. Ma, pokvareno to bre, ko {upaq zub.
Al, {ta me se ti~e. Ja sam tu ionako samo dekor, da vreme br`e proleti. Mene zovu samo da im ulep{am enterijer. [ta }u kad sam takva.
SLIKA TRE]A:
M
Ja imam tim
ene nisu vodili. A nekad sam ja bio zvezda ve~eri. ^e{qali su me, glancali, u~ili kako treba da
se sme{kam, {ta treba da ka`em. Insistirali su
na sme{kawu. I, da vam ka`em, uop{te nisam bio lo{.
[ta vi{e, na oko sam lep{i od malog. To {to je on mla|i
ne igra nikakvu ulogu. I jo{ ne{to, u moje vreme je bilo
neukusno vikati ja sam ~lan, ja sam ~lan. To se podrazumevalo. Svi smo bili ~lanovi. Parola je bila „Ja imam s
14. Strana
SLIKE
&
NALI^JA
[ta
ka`e{? Ne
uspeva sa bananom?
[to ne proba{
sa {panatom?
h, da je bar bilo prole}e. Prole}e je vreme za nove
po~etke. Za nove ideje i inicijative. Sa tim idejama
nisam nikad bio na ti, ali inicijative su mi zato
i{le od ruke. Ali, ka`em, nije bilo prole}e, pre }e biti
da je bilo leto. Dugo, toplo leto. I jedan zlatan dan i moj
odlazak u Novi Sad. Tu ja, tu @uti, ful ekipa, tu kamere,
tu novinari, ispred op{tinski zeleni mini bus. Tu i moji
partijski drugovi i drugarice. Svi na gomili. Svima nama
srca su kucala kao jedno. @valojici najglasnije. Ustreptale nam o~i, sve nade polo`ismo u taj sporazum. @valojici
~isto zasuzilo oko ispod cvikera. Kako koji sporazuma? O
stabilizaciji i pridru`ivawu. Vi{e je bilo o pridru`ivawu. Stabilizacija je trebala da do|e posle. Ali stabilizovali se @uti, a ja ni pridru`en, ni stabilizovan. Od
KSS-a sam se distancirao, dodu{e vi{e medijski nego su{tinski, a @uti me nisu primili, vi{e su{tinski nego medijski. Ostadoh na vetrometini, kano slamka me|u vihorove. Ali, varaju se oni koji su me politi~ki otpisali. Ni{ta
nije gotovo dok ne bude gotovo. Vide}e oni {ta su propustili. Mo`da uhvatim i novi (k)urs? Mlad sam, lep sam. Po{ten sam. Ide mi od ruke da budem glavni. Umem i da izgovorim vi{e od tri slo`ene re~enice u jednom cugu. Pa {ta
biste hteli vi{e? Mene za gradona~elnika. Naravno.
SLIKA DRUGA:
Dramski pisac:
Vladimir ]osi}
SLIKA ^ETVRTA:
Ima dana...
R
e}i }u vam, mada te{ka srca priznajem da sam pogre{io. Znate, ja mnogo mislim. Probudim se tako u
po no}i, ne mogu da spavam i {ta }u onako rasawen
nego da mislim. Tako sam jednom prilikom smislio da bi
bilo dobro da malog uvalim `utima. Plan uop{te nije
bio lo{. Partija nam oti{la strmoglavce, oni u centrali zaopucali jedno te jedno, Kosovo, pa Kosovo, ko da se
Kosovo ma`e na lebac. Trebalo je nekako napravi izlaznu strategiju, {to bi rekli eksperti. A i @uti su davali signale, da, da, mogu da pri~aju sad {ta god ho}e, ali
nisam ja od ju~e u ovom poslu. I tako re{im jedno jutro da
krenemo, da upi{em malog. Poveo sam i televiziju, novinare, kamere, malog, drugarice julke i morke. I svi onako o{murani od dugog puta, jer ako ste zaboravili, bio je
to veoma topao dan, a klima u op{tinskom mini busu ne
radi, banemo me~ki na rupu, tj. kod @utih u pokrajinsku
centralu. Oni se malo zgledali, ko vele, {ta bi, ali nisu bili gadqivi da uzmu malog. I tako, lepo smo se ispotpisivali na te nekakve memorandume, obe}ali se jedni drugima, ne mogu da ka`em, al evo ispalo duplo golo.
Ve} godinu dana mali vi~e ja sam ~lan, ja sam ~lan, a nikako da dobije tu ~lansku kartu. Pas nit kost glo|e, nit
je drugom daje. Gde sam pogre{io, stvarno ne znam. A sve
sam smislio do u detaqe, te no}i kad nisam mogao da zaspim.
M novine
29. jun 2011.
OTVORENA SEZONA KUPAWA
Novi izgled gradske pla`e
M
itrova~ka pla`a jedna je od najlep{ih
pla`a u Sremu, mo`da ~ak i u dr`avi, a pored
toga je besplatna i mnogima
predstavqa omiqeni deo
grada, koji u dane vikenda
primi i do pet hiqada posetilaca. Da bi svima onima,
koji odlu~e da spas od letwih `ega potra`e na savskoj
obali bilo {to prijatnije,
ali i da bi i boravak na pla`i bio u potpunosti bezbedan. Grad Sremska Mitrovica potrudio se da ove godine
unapredi sve usluge koje posetioci mogu dobiti. Vidno
je poboq{awe izgleda pla`e, koja je sada poprimila
novi i savremeniji oblik.
Direkcija za izgradwu
Grada Sremska Mitrovica
u~estvovala je u kompletnom komunalnom opremawu
pla`e i u narednim letwim
sezonama bi}e potrebno samo odr`avawe postoje}eg
stawa.
Za sre|ivawe pla`e za
protekle dve godine iz
gradskog buxeta izdvojeno je
oko deset miliona dinara.
Prema mi{qewu direktora
Direkcije za izgradwu
Grada Bojana Gavri}a nivo
usluge na gradskoj pla`i je
znatno poboq{an. Postavqeni su tipski objekti u
skladu sa uslovima JVP „Vode Vojvodine“, ura|ena je vodonepoprustna fekalna kanalizacija, fekalni kolek-
tor i javni toaleti. Bitno je
ista}i da se ni{ta, osim vode sa tu{eva, ne ispu{ta u
Savu, ve} sve ide u gradsku
kanalizaciju.
- Ostalo je jo{ da se uradi
postavqawe de~ijeg igrali{ta sa mnogo sadr`aja, koje
bi trebalo da bude zavr{eno za oko mesec dana, i time
se potpuno zaokru`uje pri~a
oko sre|ivawa gradskog kupali{ta – istakao je direktor Direkcije Bojan Gavri},
koji je zajedno sa direktorom JKP Komunalije Josi-
pom Novotnijem u ~etvrtak,
23. juna, obi{ao pla`u.
Radovi na sre|ivawu i
odr`avawu pla`e povereni su JKP Komunalije iz
Sremske Mitrovice. Pre
po~etka sezone kupawa obavqena je dezinfekcija i deratizacija, a dezinfekcija
peska i vode se obavqa jednom nedeqno, pred vikend
kada je poseta na pla`i najve}a. Hemijska i bakteriolo{ka ispravnost vode se
obavqa jedanput nedeqno,
uzimawem uzoraka sa neko-
liko mesta du` prostora za
kupawe. Zbog velikog broja
kupa~a veoma je va`no i svakodnevno odr`avawe higijene na celoj pla`i. Postavqen je dovoqan broj kanti
i kontejnera za sme}e, redovno se skupqaju otpaci sa
peska i trotoara. Tokom
pro{le godine zavr{ena je
i izgradwa javnog toaleta,
koji je tako|e besplatan i
sastoji se iz 20 toalet kabina i sa javnom ~esmom ispred objekta. Ura|ene su i
betonske staze na {etali-
Bojan Gavri} i Josip Novotni sa saradnicima u obilasku gradske pla`e
{tu pored reke i mitrova~ka pla`a sada ima potpuno nov izgled, koji zadovoqava sve evropske standarde. Direktor JKP Komunalije Sremska Mitrovica
Josip Novotni ka`e da je
pla`a zvani~no otvorena
10. juna, a da su slu`be ovog
javno komunalnog preduze}a
svakodnevno anga`ovane na
~i{}ewu i ure|ewu pla`e.
- JKP Komunalije je jo{ 15.
maja krenulo sa ure|ewem
gradske pla`e. Ove godine
kupqen je i nov spasila~ki
~amac, a pristupqeno je i
ure|ewu zelenog pojasa. Postavqeni su novi saobra}ajni znakovi, kojima se zabrawuje igrawe loptom na obali, kao i vo`wa biciklom i
motociklom po pe{a~koj
stazi. Rezultati povr{inske analize vode ukazuju na
to da je voda ispravna za kupawe, ali se ne preporu~uje
rowewe, skakawe, prskawe
i pijewe re~ne vode. Zamolio bih gra|ane da se pridr`avaju dnevnog reda koji postoji na pla`i – re~i su direktora JKP Komunalije Josipa Novotnija.
Svi oni koji ne}e biti u
prilici da ovog leta odu na
more, spas od vru}ina mogu
prona}i na gradskoj pla`i i
to besplatno. Pla`a je u
potpunosti sre|ena i bez-
Spas od vru}ina mnogi nalaze u lokalnim kafi}ima
bedna, a gra|anima su svakodnevno na raspolagawu spasila~ke i ~uvarske slu`be
i slu`be hitne pomo}i. Iz
hitne pomo}i, koja je i kao
prethodnih godina stacionirana pored restorana
Probus ka`u da nisu imali
puno intervencija, ali da
svakodnevno, od 9 do 20 ~asova de`uraju na pla`i.
Ambulanta Doma zdravqa na pla`i
Postavqeni novi saobra}ajni znaci
- Svaki dan su na pla`i
prisutni lekar i medicinski tehni~ar, a objekat je
snabdeven svom potrebnom
medicinskom opremom, od
pribora za reanimaciju do
boce sa kiseonikom. Do sada
smo imali nekoliko sitnih
intervencija, uglavnom su u
pitawu
posekotine
na
{koqke i staklo i nesvestice, a na sre}u ve}ih intervencija nije bilo – isti~e dr Svetlana Prica, specijalista op{te medicine.
[ef spasila~ke slu`be
Nikolaj Matijevi} za M novine ka`e da je za bezbednost kupa~a anga`ovano pet
spasilaca, koji de`uraju
svakodnevno od 9 do 20 ~asova. Do sada su imali tri
intervencije, koje su na sre}u zavr{ene sa sre}nim ishodom, a `rtve davqewa su
spa{ene.
Gradska pla`a je upotpuwena razli~itim sadr`ajima zahvaquju}i kojima se posetioci ose}aju opu{tenije
i prijatnije. Pored terena
za razne sportove, poput odbojke i fudbala na pesku i
ko{arke, najmla|ima su na
pla`i dostupne quqa{ke,
klackalice i tobogan. Tu su
i kafi}i, u kojima se uvek
mo`e popiti kafa ili neko
drugo hladno osve`ewe, a u
ve~erwim satima na ovom
mestu se organizuju promocije raznih pi}a. Na Gradskoj
pla`i postoje objekti za brzu hranu, kao i platoi za
rashladne vitrine sa sladoledima. Tokom vrelih letwih dana posetioci ovog lepog kupali{ta bi}e u prilici da isprate sve aktivnosti koje se organizuju na pla`i. To su pre svega sportska
nadmetawa, ali i zanimqive `urke u danima vikenda u
kafi}ima na pla`i.
Mitrova~ka pla`a je jedna od retkih pla`a koja je
potpuno besplatna i kao takva je dostupna svim gra|anima, i predstavqa pravi
spas od letwih vru}ina.
Biqana Selakovi}
Foto: @eqko Petras
Mesto gde }e biti izgra|en Drvengrad
Anketa:
Kako provodite vreme na pla`i?
Dobra zabava
u kafi}ima
Novi javni toaleti na mitrova~koj pla`i
Bojan Dostani}: - Pla`a je lepa, kafi}i stalno
rade, super su i uve~e `urke, tako da se svi lepo zabavqamo i u`ivamo u letu
na Savi. Uvek se odli~no
provedemo kada smo na
pla`i, kako dawu, tako i
uve~e.
Qubica Babi}: – Dolazim na pla`u od skora i
zadovoqna sam. Nije kao
na moru, ali je ovo odli~an na~in da se rashladim
po ovim vru}inama. Kupam
se, sun~am i u`ivam u letu
sa drugaricom. Dobro mi je
na pla`i.
Marina Gari`a: – Skoro sam po~ela da dolazi
na pla`u i super mi je.
Uslugom sam prezadovoqni, kupamo se, sun~amo, atmosfera u kafi}ima je odli~na. Voda nije naj~istija, ali posle kupawa obavezno idemo pod tu{eve.
Dragojlo Radivojevi}:
– Pla`a je ure|enija u odnosu na pro{lo leto. Lep{e je i ~istije, pa zato dolazim skoro svaki dan i
na ovaj na~in pronalazim
spas od vru}ina. Kupamo
se, zabavqamo i u`ivamo
u dru`ewu.
Mario Plav{i}: – Leto
}u provesti na gradskoj
pla`i, jer je super dru`ewe. Kupamo se, malo se rekreiramo na sportskim terenima, a nakon kupawa
osve`ewe prona|emo u nekom od lokalnih kafi}a.
Jelena Ostoji}: - Iako
imam mogu}nosti da odem
na letovawe, na gradskoj
pla`i provodim svako leto. Lokali su super, dru{tvo fantasti~no. Sun~am se, kupam, a uve~e izlazimo po kafi}ima.
SREMSKA MITROVICA
Asfaltirana Ulica Radina~ki put
K
rajem pro{le nedeqe
zavr{eno je asfaltirawe jo{ jedne ulice u
gradu. Radove na rekonstrukciji Ulice Radina~ki
put u Mesnoj zajednici Slobodan Baji} Paja u sredu, 22.
juna obi{li su predstavnici lokalne samouprave, zajedno sa predsednikom Saveta ove mesne zajednice
Branislavom ^oli}em. Ulica Radina~ki put je asfaltirana u du`ini od 525 metara i {irini od 6,5 metara,
a ukupna vrednost radova,
koji se finansiraju sredstvima Fonda za kapitalna
ulagawa, je 6,8 miliona dinara.
Kako isti~e direktor JP
Direkcija za izgradwu Gra-
Asfaltirawe Ulice Radina~ki put
Aleksandar Prodanovi}
Branislav ^oli}
da Sremska Mitrovica Bojan Gavri}, me{tani ove Mesne zajednice od sada }e
imati novu, kvalitetnu saobra}ajnicu, koja }e im omogu}iti lak{u komunikaciju sa
gradom.
Predsednik Skup{tine
grada Aleksandar Prodanovi} tako|e je obi{ao radove
na rekonstrukciji Ulice Radina~ki put, i tom prilikom
najavio pro{irewe saobra}ajnice od La}arka prema
^almi.
B. S.
Zavr{ni radovi u Zmaj Jovinoj
U
subotu, 25. juna po~elo je asfaltirawe
Zmaj Jovine ulice u
Sremskoj Mitrovici. Tom
prilikom predstavnici lokalne samouprave obi{li
su radove u ovoj ulici, kako
bi se na licu mesta uverili u kvalitet istih. Prema
re~ima direktora JP Direkcija za izgradwu Grada
Sremska Mitrovica Bojana
Gavri}a asfaltirawe kolovoza u ovoj ulici privodi se kraju, a odmah nakon
tih radova pristupi}e se
postavqawu trotoara sa
leve i desne strane ove
ulice.
Do sada je ura|ena potpuna rekonstrukcija Zmaj Jovine ulice u Sremskoj Mitrovici, {to je podrazumevalo obnavqawe dela fekalne kanalizacije, ura|ena je rekonstrukcija vodovodne mre`e, a postavqeni
su i ivi~waci i atmosferska kanalizacija. Trenutno
se radi na presvla~ewu
ove ulice novim asfaltom
u du`ini od 525 metra, do
Masarikove ulice, a ura|eno je i pro{irewe puta na
{est metara. Krajem septembra po~e}e se i sa rekonstrukcijom raskrsnice
Zoran @igi}
ulica Zmaj Jovina – Vodna –
Kuzminska – Pivarska, gde
}e biti postavqeni semafori, najavio je Gavri}.
Ukupna vrednost svih
ovih radova, ukqu~uju}i i
planirane radove na pomenutoj raskrsnici, iznosi 69
miliona dinara.
Radove na rekonstrukciji Zmaj Jovine ulice obi{ao je i predsednik Skup{tine grada Aleksandar
Prodanovi}, koji isti~e da
je ova ulica veoma zna~ajna
saobra}ajnica i nada se da
}e gra|ani biti zadovoqni
Obilazak Zmaj Jovine ulice
kvalitetom radova koji se
izvode kako ovde, tako i u
drugim ulicama u gradu i na
selu.
- Mi smo u proteklih nekoliko godina asfaltirali veliki broj saobra}ajnica po selima i u samom gradu. Otprilike 60 odsto
sredstava smo obezbedili
za infrastrukturu u selu i
40 odsto sredstava za infrastrukturu u samom gradu. Zaista se trudimo da
kvalitet tih radova bude
odli~an – ka`e Prodanovi}.
Potpredsednik Saveta
mesne zajednice Centar Zoran @igi} ka`e da se u ovoj
mesnoj zajednici konstantno radi na rekonstrukciji
puteva i trotoara, kako bi
se poboq{ao saobra}aj u
ovom delu grada. On apeluje na sugra|ane da povedu
ra~una o tome kako voze po
novim
saobra}ajnicama,
imaju}i u vidu da su Mitrov~ani najve}im delom
pe{aci i biciklisti, kao i
da se u Zmaj Jovinoj ulici
nalaze ~ak ~etiri {kole.
B. S.
ODBOJKA
Mitrov~ankama
drugo mesto
KARATE
Pavlovi} ponovo najboqi
U
sportskoj sali Partizan
u [idu, 16. juna odr`an je „7. Empi–kai karate kup“
u organizaciji karate kluba [ogun.
Ovo je tre}i po redu ovogodi{wi karate turnir od
{est predvi|enih u
sklopu proslave jubileja 40 godina
osnivawa karate Karate klub [ogun
kluba i {kole [o- Jelena Mihajlovi} – [ogun,
gun. Najvi{i tehni~ki nivo znadisciplina miksed mar{al
wa pokazali su Miroslav Paars, seniori - Bogdan Daki} –
vlovi} [ogun ([id) i \or|e
funako{i, disciplina kihon,
Leti} [ohej (Beograd).
seniorke - Andreja Hasi~i} –
Pobednici po kategorija[ogun, poletarke - Zoja Leti} –
ma: disciplina kate, seniori [ogun, disciplina kumite, se\or|e Leti} – [ohej (Bgd), kaniori - \or|e Leti} – [ohej,
deti - Zoran \urica – [ogun
ekipno plasman - 1.[ogun 24 bo([id), disciplina mar{al ars,
da, 2.Funako{i 7 bodova, 3.[oseniori - Miroslav Pavlovi} –
hej 6 bodova, 4. Karate {kola 2
[ogun, poletarci - Miroslav
boda
Mihajlovi} – [ogun, poletarke
KO[ARKA
LETWA REGIONALNA LIGA
GRUPA A
Rezultati 10. (posledweg)
kola – BE[KA: Hajduk – Jadran
78:72, STARI BANOVCI: Dunav
2 – Omladinac 116:76, VOJKA:
Vojka – Mladost 98:49
1.
2.
3.
4.
5.
Vojka
8
Hajduk
8
Omladinac 8
Jadran
8
Mladost 8
6
6
4
2
2
2
2
4
6
6
685:558 14
663:631 14
571:572 12
629:670 10
513:630 10
8
4
4
4
0
0
4
4
4
8
650:505 16
614:497 12
477:468 12
473:539 11
406:611 8
GRUPA B
Rezultati 10. (posledweg)
kola - IRIG: Irig – Pink 50:80,
RUMA: Ru ko{ – LSK 82:71, PE]INCI: Pe}inci – Stara Pazova 2 75:60
1.
2.
3.
4.
5.
Pink
LSK
Pe}inci
Ru ko{ (-1)
Irig
8
8
8
8
8
P
osle uspe{no orgnizovanog turnira za 1997.
godi{te, @OK Srem je
uspe{no organizovao i pozivni turnir za 1998. godi{te. Na
ovaj turnir doputovale su gostuju}e ekipe iz Vrbasa, Apatina, Kleka, a kao doma}e ekipe nastupile su dve ekipe
Srema i ekipa novoformiranog odbojka{kog kluba Radinci Volley. U hali Pinki na dva
odbojka{ka terena vi|ena je
predivna odbojka i velika
borba svih ekipa, a i odli~no
su|ewe mitrova~kih sudija
Kova~i}a i Kurjaka.
U prvoj grupi su nastupili
Apatin, Radinci i Srem i rezultati su bili slede}i : OK
Radinci Volley - @OK Srem 0:2
(9:25,10:25), OK Radinci Volley
- @OK Apatin 0:2 (19:25,
14:25) i @OK Srem - @OK Apatin 2:1 (25:20, 16:25, 15:10).
Poredak u grupi je bio: 1.
Srem, 2. Apatin, 3. Radinci.
U drugoj grupi postignuti su
ovi rezultati : @OK Srem II @OK Vrbas 0:2 (13:25,17:25),
@OK Srem II - @OK Klek 0:2
(11:25, 21:25) i @OK Klek @OK Vrbas 0:2 (15:25, 21:25),
pa je tabela druge grupe izgledala ovako 1. @OK Vrbas, 2.
@OK Klek, 3. @OK Srem II.
Nakon pauze gde su gosti
obi{li centar grada i posetili Carsku Palatu nastavqene
su borbe za plasman. U utakmici za peto mesto OK Radinci
Volley – @OK Srem II 0:2 (13:25,
24:26), za tre}e mesto @OK
Apatin - @OK Klek 2:0 (25:21,
25;15) i za prvo @OK Vrbas @OK Srem 2:0 (25:22, 25:19).
Kona~an plasman na turniru
je: 1. Vrbas, 2. Srem, 3. Apatin,
4. Klek, 5. Srem II, 6. Radinci.
@iri koji su sa~iwavali svi
treneri jednoglasno je za najboqu igra~icu turnira proglasio veliku nadu mitrova~ke odbojke Katarinu Luki} kapitena @OK Srem-a. Turnir
zaslu`uje sve pohvale i ponovo }e se odr`ati ve} u septembru ove godine kada o~ekujemo
dolazak Vizure, Crvene Zvezde, Po{tara...
[ID
Sportska oprema
za rukometa{ice
P
redsednica
op{tine
[id Nata{a Cvjetkovi}
i ~lan Op{tinskog ve}a
zadu`en za sport Miroslav
Smiqani} u ~etvrtak, 23. juna
su u sportskoj hali u [idu uru~ili sportsku opremu ~lanicama @enskog rukometnog kluba
Radni~ki. Kako je predsednica
op{tine [id Nata{a Cvjetko-
vi} najavila, u narednom periodu predstavnici lokalne samouprave }e obi}i sve sportske
klubove na teritoriji ove
sremske op{tine i pokloniti
im sportsku opremu. Sredstava
za sportsku opremu obezbe|ena
su iz op{tinskog buxeta i od
sponzora.
B. S.
FINALNA TABELA
Preneti rezultati – Vojka –
Hajduk 89:73, Hajduk – Vojka
89:76, Pink – LSK 67:61 i LSK –
Pink 70:74
Utakmice prvog kola (2. i 3.
jul) – VOJKA: Vojka – LSK, [I-
MANOVCI: Pink – Hajduk
1.
2.
3.
4.
Pink
Vojka
Hajduk
LSK
2 2 0 141:131 4
2 1 1 165:162 3
2 1 1 162:165 3
2 0 2 131:141 2
@. Radivojevi}
FUDBAL
BARA@ ZA SREMSKU LIGU
Rezultati utakmica 5.kola:
Vrdnik: Rudar – Sremac 3 : 1,
Va{ica: Napredak – [umar 2 :
1, Borac slobodan
Novi ~lanovi Prve Sremske
lige od jeseni su: Rudar iz Vrd-
29. jun 2011.
nika, [umar iz Ogara i Sremac
iz Vojke.
1.
2.
3.
4.
5.
Rudar
[umar
Sremac
Napredak
Borac
4
4
4
4
4
3
2
2
2
0
1
1
0
0
0
0 11:3 10
1 7:6 7
2 8:5 6
2 3:8 6
4 3:10 0
@RK Radni~ki [id
M novine
Strana 19.
ATLETIKA
Uspe{na nedeqa
mitrova~kih atleti~ara
Sa Prvenstva Srbije za mla|e seniore
T
radicionalno, svake
godine za najmla|e kategorije atleti~ara se
u Novom Sadu odr`ava Me|unarodni atletski miting
„Novi Sad open“. I ove godine u utorak, 21. juna na Stadionu „Kara|or|e“ snage su odmerili najmla|i atletski
poletarci i pioniri. Atletski klub Sirmijum imao je uspe{an nastup sa osvojene tri
medaqe, gde je najavu mogu}eg
kvalitetnog takmi~ara u budu}nosti prikazao Uro{ Petri} (1988), vrlo ubedqivom
pobedom u bacawu kugle, demonstriraju}i visoko ume}e
bacawa rotacionom tehnikom.
Na Prvenstvu Srbije za
mla|e seniore, uzrasta od 20
do 22 godine, u Novom Sadu,
takmi~ari AK Sirmijum osvojili su sedam medaqa. Bojan
Umeti} osvojio je srebrne medaqe u kugli i u disku, Milo{ Vukovi} drugo mesto na
1.500 metara, Nikola Milinkovi} bronzanu medaqu na
100 metara, Sre}ko Koviqac
bronzu u skoku u vis, kao i
Uro{ Vukovi} u skoku u daq.
[tafeta u sastavu: Koviqac, Radakovi}, Vukovi} i
Milinkovi} osvojila je titulu mla|eseniorskog vice{ampiona Srbije za 2011. godinu.
Predstoje}eg vikenda, 2. i
3. jula, mitrova~ki atleti~a-
20. Strana
ri u~estvova}e na Seniorskom prvenstvu Balkana. Savezni selektor atletske reprezentacije Srbije Dragi{a
Kuzmanovi} je za Seniorsko
prvenstvo Balkana, koje se
odr`ava u Slivenu, Bugarska, pozvao atleti~are Draganu Toma{evi} (disk) i Vedrana Samca (kopqe), te trenere Danila Krtini}a i
Aleksandra
Spaji}a
iz
Atletskog kluba Sirmijum,
kao i Mariju Vu~enovi} (kopqe) i wenog trenera Dragi{u \or|i}a iz AK Srem, da
predstavqaju deo ekipe Srbije na predstoje}em takmi~ewu.
A. S.
Mitrov~ani u reprezentaciji
Podr{ka
Grada
Mitrova~ki atleti~ari
od sada }e imati jo{ ve}u
podr{ku lokalne samouprave. Naime, gradona~elnik
Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} je 22. juna
potpisao ugovor vredan milion dinara koji se odnosi
na sufinansirawe najboqih atleti~ara. Da podsetimo, re~ je projektu koji je
Grad u saradwi sa Atletskim savezom Srbije pokrenuo tokom pro{le godine
sa ciqem da pomogne svoje
najboqe sportiste.
Vedran Samac i Dragana Toma{evi}
U subotu i nedequ, 18. i
19. juna u Novom Sadu odr`an je Kup Evrope u atletici II liga - Ekipno prvenstvo
reprezentacija Evrope. Srbija je kao doma}in zauzela
2. mesto, a u okviru reprezentacije Srbije takmi~ilo
se i troje Mitrov~ana: Dragana Toma{evi} i Vedran
Samac ~lanovi AK Sirmijum
i Marija Vu~enovi} pred-
M novine
stavnica AK Srem. Najuspe{nija, prema o~ekivawu, bila je Dragana Toma{evi} koja je u disku pobedila sa izvanrednom serijom sa ~ak
tri hica preko olimpijske
norme. Marija Vu~enovi} je
sa novim li~nim rekordom
zauzela ~etvrto mesto u kopqu, dok je Vedran Samac u
istoj disciplini kod mu{karaca bio peti.
29. jun 2011.
VREMEPLOV
29. jun
1855. U Londonu iza{ao prvi
broj lista "Dejli telegraf".
1869. Progla{en Namesni~ki
ustav koji je kne`evinu Srbiju
uveo u doba ustavnosti. Prvi
put u istoriji Srbije skup{tina je postala zakonodavni organ, mada sa ograni~enim pravima.
1882. U Beogradu pu{ten u rad
prvi savremeni vodovod.
30. jun
1859. ^arls Blondin pred
25.000 gledalaca preko razapetog konopca pre{ao iznad Nijagarinih vodopada, iz SAD u Kanadu.
1908. U isto~ni Sibir pao meteor od ~ije eksplozije se osetilo podrhtavawe tla i u centralnoj Evropi.
1. jul
1921. Prvi put je primewena
vakcina za za{titu dece od tuberkuloze (BCG).
2000. Pu{ten je u saobra}aj najdu`i most na svetu koji je povezao [vedsku i Dansku.
2. jul
1900. Grof Ferdinand fon Cepelin izvr{io prvi let vazdu{nim brodom nad Bodenskim jezerom u ju`noj Nema~koj.
1964. Predsednik SAD Lindon
Xonson potpisao Akt o gra|anskim pravima, kojim je zabrawena rasna diskriminacija.
3. jul
321. Rimski car Konstantin II,
hri{}anin, proglasio nedequ
za dan odmora i verskog obreda.
1969. Jedan od osniva~a engleske rok grupe „Rolingstons“
Brajan Xons utopio se u svom
bazenu pod dejstvom prekomerne koli~ine droge.
4. jul
1776. Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana
Deklaracija o nezavisnosti
SAD, danas praznik, Dan nezavisnosti.
1807. Ro|en italijanski revolucionar \uzepe Garibaldi,
vo|a pokreta za nezavisnost i
ujediwewe Italije.
1934. Umrla francuska nau~nica poqskog porekla Marija Kiri Sklodovska. Otkrila je radioaktivne elemente radijum i
polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku 1903. podelila sa suprugom Pjerom i Bekerelom, a drugu, za hemiju, dobila 1911
5. jul
1879. Ro|en ameri~ki teniser
i politi~ar Dvajt Dejvis, ministar rata. 1900. osnovao tenisko takmi~ewe koje je dobilo
ime po wemu.
1889. Ro|en francuski pisac,
slikar i re`iser @an Kokto.
Kao eksperimentator pro{ao
kroz sve faze moderne umetnosti, kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha. ^lan Francuske
akademije od 1955.
1975. Ameri~ki teniser Artur
E{ postao prvi crnac koji je pobedio na turniru u Vimbldonu.
Crkveni
kalendar
Horoskop
OVAN:
Koriste}i
sve prednosti sa kojima
raspola`ete
poku{avate da stvorite boqe uslove i da ostvarite svoje poslovne interese.
Bez obzira na svoje prakti~ne
sposobnosti, ne mo`ete uvek
da uskladite razli~ita interesovawa i da ispunite ne~ija
o~ekivawa. ^esto reagujete impulsivno prema voqenoj osobi,
nema razloga da komplikujete
svoj qubavni odnos.
BIK: Potrebno je da
podvu~ete crtu i da
se opredelite za
novi model uspe{ne
saradwe. Ne mo`ete sve dr`ati pod svojom kontrolom i ne
treba da se dokazujete na nekim pogre{nim stranama. Partner ima svoje prioritete tako
da ne obra}a pa`wu na va{e
planove. Vi ste osoba koja ne
pristaje na sporednu ulogu u zajedni~kom odnosu.
BLIZANCI: Iako
koristite razli~ite
poslovne strategije,
postoje iznenadne
komplikacije ili problemi koji vas objektivno usporavaju.
Neko od saradnika izbegava da
ispo{tuje svoj deo obaveza.
Skloni ste ~estim promenama
emotivnog raspolo`ewa , imate utisak da vas neko optere}uje sa svojim zahtevima.
RAK: Ose}ate psiholo{ki pritisak u `eqi da stvari dobiju
pravi smisao i zna~ewe. Budite promi{qeni,
prihvatite obaveze za koje postoje zajedni~ki interesi.
Uvek postoji na~in da se ostvari dobar kompromis. Nalazite
se u prilici da promenite svoj
qubavni `ivot i da do`ivite
neke nezaboravne trenutke u
bliskom dru{tvu.
LAV: Ve{to umete
da nametnete svoje
mi{qewe pred saradnicima i da
ostvarite va`nu ulogu u poslovnim pregovorima. Blic
procena i sposobnost dobre organizacije donosi uspeh. U`ivate u razli~itim emotivnim
kontaktima ili susretima koji
vam predstoje. Mnoge stvari postaju dosti`ne , tek kada svoje
misli i ose}awa podelite sa
bliskom osobom.
DEVICA: Zaista ponekad nije lako
ostvariti svoje zami{qene ciqeve,
ali vi ne odustajete lako pred
razli~itim preprekama. Nailazite na ne~ije emotivno negodovawe ili nerazumevawe.
Izme|u vas i voqene osobe
provejavaju hladne varnice, potrebno je da obnovite emotivni
dijalog i harmoni~nu vezu. Nemojte dozvoliti da vam nedostaje ma{tovitost u dru{tvu
voqene osobe.
VAGA: Delujete uznemireno zbog ne~ije kritike i poku{avate da promenite
osnovne uslove u svom poslovnom okru`ewu. Ponekad nije
lako ostvariti sve zami{qene
ciqeve, ali vi ne odustajete
lako pred razli~itim preprekama. Izme|u vas i voqene osobe provejavaju varnice, potrebno je da obnovite qubavni dijalog i harmoni~nu vezu.
[KORPIJA: Nalazite se u fazi kreativnog uspona, tako
da delujete snala`qivo i originalno u odnosu
na svoju okolinu. Selektivno
birate situacije u kojima mo`ete da predstavite svoje profesionalne sposobnosti. U odnosu
sa voqenom osobom sve postaje
bleduwavo alo ne postoji uzajamna iskrenost. Potrebno je da
osetite zajedni~ki impuls koji
vas emotivno zbli`ava.
sreda 29. (16.) jun
Sveti Tihon Amatunski ^udotvorac
~etvrtak 30.(17.) jun
Sveti mu~enici Manuil, Savel
i Ismail
petak 1. jul (18. jun)
Sveti mu~enici Leontije, Ipatije i Teodul
subota 2. jul (19. jun)
Sveti apostol Juda; prepodobni
Pajsije Veliki; sveti Jovan
[angajski
nedeqa 3. jul (20. jun)
Sv. sve{tmu~. Metodije; prep.
Naum Ohridski
ponedeqak 4. jul (21. jun)
Sveti mu~enik Julijan Tarsijski
utorak 5. jul (22. jun)
Sv. sve{tmu~enik Jevsevije;
prep. Anastasije Srpska
STRELAC: Ispuweni ste kreativnom
energijom i promi{qeno
re{avate
komplikovane situacije. Dobro
odmerite svoje ciqeve i ulogu
koju imate. Razlikujete se po
na~inu razmi{qawa i delovawa u odnosu na voqenu osobu.
Ponekad male emotivne varnice, imaju pozitivan uticaj. Va{
odnos sa voqenom osobom podse}a na qubavnu igru koja deluje inspirativno i zabavno.
JARAC: Novi doga|aji na poslovnoj
sceni dodatno komplikuju va{ saradni~ki ili statusni polo`aj.
Neko od saradnika nastoji da
ograni~i va{e mogu}nosti, tako da vas iznenada dovodi u neprijatnu situaciju. U qubavnom
odnosu, partner uporno poku{ava da vam nametne svoje ideje ili pravila pona{awa. Ukoliko ste slobodni o~ekuje vas
zanimqivi susreti.
VODOLIJA: Okolina na razli~ite na~ine komentari{e
va{e poslovne ideje, stoga razmislite o ne~ijoj
sugestiji i uticaju. Nedostaje
vam podsticaj i topla emotivna
veza, tako da preuveli~avate
svoje potrebe i pronalazite
razli~ite zamerke. Nema razloga da se pona{ate suvi{e
strogo prema voqenoj osobi.
U~inite neki poseban gest pa`we u prilog zajedni~koj sre}i.
RIBE: Uspeh je nemogu}e ostvariti
bez preciznih informacija i detaqnih priprema. Obratite pa`wu na korisne sugestije, neko
vas podsti~e na dobro re{ewe
i podsti~e va{u anga`ovanost
na razli~itim stranama. Ukoliko ste slobodni, predstoji
vam faza zaqubqivawa ili
niz uzbudqivih susreta.
[ampite
Potrebno: 1 pakovawe lisnatog testa, 300gr {e}era, 10
belanaca, 0,5dl vode
Priprema: Pripremite 2
kore od lisnatog testa koje
zatim ise~ete na jednake ~etvrtaste komade. Fil: 100gr
{e}era u kristalu stavite u
posudu i nalijete vodu. Kuvajte dok ne dobijete gust sirup
(gustine meda). U me|uvremenu
umutiti 10 belanaca u ~vrst
sneg, pa postepeno dodavati
200gr {e}era, pa kada postane
gusto, dodavati veoma polako
kuvani gust sirup uz stalno me{awe. Mutiti dok se {ne ne
ohladi. Dobijeni beli {ne staviti izme|u se~enih korica
(visine do 5cm). Posuti prah
{e}erom.
= Moram da pre|em na
veterinu jer su moji
pobesneli.
Kome je ciq blizu,
taj ne}e daleko oti}i.
Ako vam je suvi{e
lako, pogledajte boqe, mo`da vam ide
nizbrdo.
=
=
Krov preti uru{avawem
MITROVA^KA GALERIJA
Na slepom koloseku
U
~etvrtak, 23. juna u
Porede}i Galeriju sa „zapu{tenom `elezni~- }i do obru{avawa plaili krova {to moprostorijama Galekom
stanicom“, direktor Radule Gligovi} je na- fona
glo da ima ozbiqne porije „Lazar Vozarevi}“ u Sremskoj Mitrovi- pomenuo da su unutra{wost i spoqa{nost zgra- sledice. Tako|e je dodao
ci, odr`ana je tribina i de u kojoj je sme{tena mitrova~ka Galerija u ta- i da je nedavno ispao jeotvorena je izlo`ba po- ko lo{em stawu da je samo pitawe dana kada }e dan od prozora u izlo`benom prostoru, pa su
vodom 70. godi{wice roga radnici ove ustanove
|ewa i sedam godina od do}i do obru{avawa plafona ili krova
zagradili kako bi spresmrti \or|a Pani}a, jedsituaciji u kojoj se danas nalazi ova
nog od osniva~a i prvog direktora ove kulturna ustanova. On je naglasio da ~ili ponovno ispadawe. Direktor Gazna~ajne mitrova~ke kulturne ustano- Galerija prolazi kroz te{ke trenut- lerije se osvrnuo i na ~iwenicu da se
ve. \or|e Pani} je zajedno sa prof. ke koji su, kako je rekao, posledica fond slika ve} godinama ne obnavqa,
Lazarom Trifunovi}em osmislio kon- nemara od strane nadle`nih za kul- a slikari koji `ele da izla`u su pricepciju i utvrdio pravce razvoja Ga- turu na svim nivoima vlasti. Porede- morani da sami finansiraju svoje izlerije kojom je rukovodio od 1973. do }i Galeriju sa „zapu{tenom `ele- lo`be, pa samim tim nisu ni u prili2003. godine, a wegovim zalagawem zni~kom stanicom“, Gligovi} je napo- ci da svoju sliku ostave u depou Galeona je postala zna~ajna kulturno- menuo da su unutra{wost i spoqa- rije i tako doprinesu boga}ewu fonumetni~ka institucija, poznata {i- {nost zgrade u kojoj je sme{tena mi- da.
Neadekvatni uslovi u kojima su
rom biv{e Jugoslavije. Posebnu vred- trova~ka Galerija u tako lo{em stanost za kulturni i dru{tveni `ivot wu da je samo pitawe dana kada }e do- slike izlo`ene ili se ~uvaju, prozori, podovi, unutra{wi ziSremske Mitrovice ima i
dovi i fasada koji dugi
stalna postavka dela Laniz godina nisu obnavqazara Vozarevi}a, istaknuni, samo neki su od povoda
tog predstavnika na{e
za nezadovoqstvo zapomoderne umetnosti ~ije
slenih u mitrova~koj Gaime Galerija nosi.
leriji, ustanovi kulture u
Pored direktora mitrokoju nadle`ni u Gradu izva~ke Galerije Radula
gleda nisu spremni da
Gligovi}a, o liku i delu
ula`u. O tome koliki se
\or|a Pani}a govorili su
zna~aj pola`e na ovako
i Milo{ Mareq, kustos
zna~ajan prostor, sa bogaGalerije, Ivan Grozdani},
tom istorijom koju je uteprofesor Likovne akademeqio \or|e Pani} govomije iz Beograda, Sreto
ri i podatak da na tribiBo{wak, likovni kritini i izlo`bi pripremqe~ar i Ivica Kova~i} [tinoj wemu u ~ast nije se pofla, mitrova~ki slikar.
javio niko od predstavniOtvaraju}i tribinu, dika gradske vlasti.
rektor Galerije Radule
J. Jovi~i}
Gligovi} se zadr`ao na
Download

za sajt.qxd