Znanjem za Dunav, znanjem za jesetre
Mađunarodni Dan Dunava
29.jun 2013.
O DUNAVU
Dunav je druga po veličini reka u Evropi, odmah posle Volge koja je najduţa (3534 km).
Povezuje 10 zemalja i oko 80 miliona ljudi različitih nacionalnosti, jezika, religijskih ubeĎenja,
istorijskog i kulturnog nasleĎa. Nijedna druga reka nema takvu raznolikost predela i
istorijskih lokaliteta – Dunav je prepoznatljiv po bujnoj vegetaciji, zalivima, rukavcima i
peščanim sprudovima, ribolovnim terenima, ali i manastirima, crkvama i ostacima
praistorijskih i rimskih naselja koji su savršeno uklopljeni sa prirodom.
Od izvora do ušća:
Dunav nastaje spajanjem dve reĉice u Švarcvaldu, Breg i Brigap, kod grada
Donauešingena u jugozapadnoj Nemaĉkoj. U blizini Donauešingena nalazi se fontana iz
19. veka zvana „Donauquelle“ koja simbolizuje sluţbeni izvor reke i odatle Dunav nosi naziv
„Donau“.
Dunav je dugаčak 2850 kilometara. Od izvora do ušća protiče kroz 10 zemalja, i to su:
Nemaĉka, Austrija, Slovaĉka, MaĊarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska,
Moldavija i Ukrajina. U njega se ulivaju brojne reke od kojih najveći broj izvire
u Alpima. Dunav, ulivajući se u Crno more obrazuje veliku deltu (oko 4 300 km²) na teritoriji
Rumunije i Ukrajine. Za razliku od ostalih reka, duţina Dunava meri se od ušća (Crno more)
do izvora (Švarcvald, Nemačka), a polaznom tačkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom
moru. Leva i desna obala reke uvek se utvrĎuju u odnosu na tok reke, tj. nizvodno. Ako, na
primer, plovite Dunavom prema Crnom moru, dakle nizvodno, Kalemegdanska tvrĎava će
vam biti na desnoj obali, a na levoj obali reke naselja Krnjača i Borča.
Dunav na svom toku prolazi kroz nekoliko evropskih glavnih gradova – Beč u Austriji,
Bratislavu u Slovačkoj, Budimpeštu u MaĎarskoj i Beograd u Srbiji. Duţina Dunava u Srbiji
je 588 km. Reka Dunav takoĎe predstavlja i prirodnu granicu izmeĎu Srbije i Hrvatske,
Srbije i Rumunije, Bugarske i Rumunije, Rumunije i Ukrajine i jednim kratkim delom čini
granicu izmeĎu Rumunije i Moldavije (svega 300 metara).
Ime reke na srpskom, hrvatskom i bugarskom jeziku je Dunav. Na rumunskom se
zove Dunărea, na maĎarskom Duna, na slovačkom Dunaj, na ukrajinskom i ruskom Дунай,
na nemačkom Donau, na engleskom i francuskom Danube, a na turskom Tuna. Sva ova
imena su latinskog porekla od reči Danubius, ime rimskog boga reka.
1
DELTA DUNAVA
Reĉnom deltom se naziva karakteristični oblik ušća reke (ušće – mesto ulivanja reke u
drugu reku, jezero ili more). Najpoznatija delta je delta Nila u Africi, koja je dobila naziv po
sličnosti oblika grčkom slovu delta (Δ) i time postala uobičajeni naziv za sve druge delte
širom sveta. Rečna delta nastaje taloţenjem materijala (peska, zemlje, gline, ostataka
biljaka...) koji reka nosi. Kako se pribliţava ušću, brzina toka voda se smanjuje i materijal se
taloţi na dno i stvara prepreke. To dovodi do toga da voda menja smer kako bi zaobišla
prepreku, ili se razdvaja na rukavce. Veće delte se sastoje od niza brţe i sporije tekućih ili
čak stojećih rukavaca.
Delta Dunava je druga najveća rečna delta u Evropi, odmah posle delte reke Volge. Ova
delta je pravo carstvo reka, rečica, bara, močvara, jezera, laguna, zaliva, mrtvaja i sl., a
pridruţuju joj se i slana jezera. Biljni svet (flora) i ţivotinjski svet (fauna) ovde su veoma
bogati. Preko 300 vrsta ptica i 45 vrsta sltakovodnih riba ovde nalazi svoje utočište. Iz tog
razloga, Delta Dunava je 1991. godine upisana na listu Svetske prirodne baštine UNESCO-a
(UNESCO - United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - Organizacija
za Obrazovanje, Nauku i Kulturu Ujedinjenih Nacija).
ZAŠTIĆENA PODRUĈJA DUŢ TOKA DUNAVA
Zbog velike biološke raznovrsnosti, odnosno velikog bogatstva biljnih i ţivotinjskih vrsta, duţ
celog toka Dunava nalaze se brojna zaštićena područja. Najznačajnija meĎu njima su:
1. Podunavske šume izmeĊu Neiburga i Ingloštata (Nemaĉka)
2. Nacionalni park „Dunav-Auen“ (Austria)
3. Zaštićeni predeo „Zahori“ (Slovaĉka)
4. Zaštićeni predeo „Dunajske luhi“ (Slovaĉka)
5. Nacionalni park „Dunav-Ipoly“ (MaĊarska)
6. Nacionalni park „Dunav – Drava“ (MaĊarska)
7. Park prirode „Kopaĉki rit“ (Hrvatska)
8. Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ (Srbija)
Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ prostire se uz
levu obalu reke Dunav i zaštićen je od 2001.godine. Deo je
velikog ritskog kompleksa koji se proteţe i kroz susedne
drţave (MaĎarsku i Hrvatsku) i posmatrano u celini,
predstavlja jedno od poslednjih velikih plavnih područja na tlu
evropskog kontinenta. Čine ga dva velika rita, Monoštorski i
Apatinski.
2
Rezervat predstavlja jedno od poslednjih utočišta za ţivi svet, koji karakteriše veliko
bogatstvo ptica meĎu kojima se ističu orao belorepan i crna roda. Gornje Podunavlje
naseljava najveća populacija evropskog jelena u našoj zemlji, zatim vidra, jazavac i divlja
mačka. Karakteriše ga naizmeničan raspored ritskih šuma topole i vrbe, livada, bara, mrtvaja
i rukavaca Dunava. Crna roda je u Srbiji strogo zaštićena vrsta. Karakteristična je po svojim
crnim perjem zelenkasto-metalnog sjaja koje pokriva glavu, vrat, ledja i krila, i po tome što je
veoma plašljiva i ţivi daleko od ljudi.
9. Specijalni rezervat prirode „KaraĊorĊevo“ (Srbija)
10. Park prirode „Tikvara“ (Srbija)
11. Nacionalni park „Fruška Gora“ (Srbija)
Nacionalni park „Fruška Gora“ nalazi se na jugu Panonske nizije. Pruţa se duţ desne obale
Dunava u duţini od 80 km. Nacionalni park osnovan je još 1960. godine, i predstavlja
najstariji nacionalni park od ukupno 5 koliko ih ima u Srbiji.
Osnovna karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih ugroţenih, retkih i zaštićenih biljnih i
ţivotinjskih vrsta. Na prostoru nacionalnog parka raste oko 1500 vrsta biljaka, od kojih je oko
700 vrsta lekovitih. Ţivotinjski svet je takoĎe bogat i raznovrstan, tu moţemo naći: tekunicu,
slepo kuče, šakala, divlju mačku, jelena, daţdevnjaka, slepića, šumsku ţabu i mnogobrojne
druge vrste. Zahvaljujući jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima biljnog i
ţivotinjskog sveta, Fruška gora se naziva i "ogledalom geološke prošlosti". Dok je još
postojalo Panonsko more, Fruška gora je bila ostrvo u njemu.
12. Nacionalni park „Đerdap“ (Srbija)
Najveći nacionalni park u Srbiji, Nacionalni park Đerdap, nalazi se u severoistočnom delu
Srbije, na samoj granici sa Rumunijom. Nazivaju ga i rečnim nacionalnim parkom, budući da
veliki deo njegove površine čini reka Dunav. Tu se nalazi i najveća i najduţa klisura
probojnica u Evropi, klisura Đerdap i najveći evropski arheološki muzej u prirodi.
U nacionalnom parku moţe se naći veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta
biljaka, ţivotinja i gljiva. Najpoznatije su: orah, jorgovan, mečja leska, bela lipa, kukurek i
druge, a od ţivotinjskih predstavnika: ris, divokoza, vuk, kune, jelen, uralska sova, mali
kormoran, orao kliktavac, orago belorepan, šumska kornjača, poskok, šareni daţdevnjak,
različite vrste ţaba i mnoge druge vrste.
3
Na teritoriji nacionalnog parka nalazi se čuveno
arheološko nalazište Lepenski Vir. Na tom mestu su
naĎeni
ostaci
predstavnika
lovosakupljačke
zajednice, zatim prvih zemljoradnika i stočara koji
su ţiveli u periodu izmeĎu 6500 - 4500 godine pre
nove ere.
13. Rezervat prirode „Kalimok-Brušlen“ (Bugarska)
14. Park prirode „Persina“ (Bugarska)
15. Rezervat prirode „Srebarna“ (Bugarska)
16. UNESCO rezervat biosfere „Delta Dunava“ (Rumunija)
DUNAV U SRBIJI
Na svom toku kroz Srbiju, dugom 588 km, Dunav se proteţe od 1433. rečnog kilometra (na
ulazu u zemlju iz MaĎarske) do 845. rečnog kilometra gde napušta Srbiju. Reka Timok se u
Dunav uliva na 845. km i na samom spoju dve reke nalazi se tromeĎa Srbije, Rumunije
i Bugarske. Pored reke Timok u Srbiji se u Dunav ulivaju i reke Sava, Tisa, Tamiš, Morava i
Nera. Najveća dubina Dunava u Evropi je u Đerdapskoj klisuri i iznosi čak 87 m. Ovde je
Dunav i najuţi da delu toka u Srbiji.
Obala Dunava je u prošlosti uvek bila naseljena, o čemu svedoče mnogobrojne tvrĎave kao
što su: Bačka tvrĎava, Petrovaradinska tvrĎava, Beogradska tvrĎava Kalemegdan,
Smederevska tvrĎava, TvrĎava Ram, Golubačka tvrĎava, TvrĎava Fetislam i tri veoma
značajna arheološka nalazišta Lepenski vir, Viminacijum, Vinča.
JESETRE
Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba i potiču još iz vremena dinosaurusa. Danas ova
porodica riba obuhvata 25 vrsta. Njihova prirodna staništa su reke, jezera i obale mora oko
Evrope, Azije i Severne Amerike.
Karakteristične su po svojim izduţenim telima i tome da nemaju krljušti. Njihovo telo je
pokriveno koštanim pločicama, a skelet je graĎen od hrskavice. Mogu da porastu veoma
velike – u rasponu od najčešće 2-3,5 metara duţine, a neke vrste rastu i do 5,5 metara.
Većina jesetri ţivi u moru, a mresti se u rekama. To znači da u odreĎeno vreme u godini
migriraju iz mora u reku da bi se razmnoţavale. Ovakve ribe se nazivaju anadromnim
4
ribama. Za razliku od njih postoje i vrste koje ţive u rekama, a odlaze u mora da se
razmnoţavaju, kao na primer jegulja. One se nazivaju katadromnim vrstama. Jesetre
uglavnom ţive i hrane se na dnu rečnog korita, jezera ili mora.
Jesetre su jestive vrste. Love se pre svega zbog ikre od koje se pravi kavijar ali i zbog mesa.
Kavijar se pravi od neoploĎenih jaja jesetri. Najvaţniji izvoznici kavijara u svetu danas su
Rusija i Iran. Najtraţeniji i najskuplji kavijar pravi se od morune, a dragoceni su još i kavijar
od jaja dunavske jesetre i pastruge. Boja i veličina kavijara zavise od vrste jesetre i starosti
ikre. Zbog toga što je veoma dragocen često se naziva i „crni biseri“.
Iako su nadţivele dinosauruse, jesetre su danas najugroţenija vrsta ţivotinja. Do 19. veka,
jesetre su migrirale uz Dunav sve do Nemačke i bile su vaţan izvor prihoda za mnoge
ribarske zajednice. Danas je pet od šest vrsta jesetri iz Dunava krajnje ugroţeno.
Najveće pretnje opstanku jesetri su prekomeran ribolov (pre svega zbog kavijara),
gubitak staništa, prekid migratornih puteva i zagaĊenje vode. U poslednjih 100 godina
je zbog izgradnji brana i pregraĎivanja reka izgubljena velika površina njihovog staništa a
mesta na kojima su se jesetre mrestile su odsečena od mora. Procenjuje se da je broj jedinki
jesetri u velikim prirodnim basenima reka opao za 70% u poslednjem veku.
DUNAVSKE JESETRE
U Dunavu je pre izgradnje hidroelektrane „Đerdap“ ţivelo 6 vrsta jesetri, i to su moruna
(Huso huso), dunavska jesetra (Acipenser gueldenstaedti), pastruga (Acipenser stellatus),
keĉiga (Acipenser ruthenus), sim (Acipenser nudiventris) i atlantska jesetra (Acipenser
sturio). Izgradnjom hidroelektrane „Đerdap“ koja se sastoji od HE "Đerdap I" (napravljena
1970. godine na 943. rečnom kilometru) i HE "Đerdap II" (napravljene 1984. godine na 863.
rečnom kilometru) na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj
granici, prirodna migracija jesetri je prekinuta i staništa mresta koja se nalaze dalje uzvodno
su odsečena.
Moruna (Huso huso) je najveća slatkovodna riba na svetu. Moţe da poraste i do 5
metara u duţinu, i da bude teška preko 1200 kg. Najveća ulovljena moruna bila je teška
1571 kg i dugačka 7,2 m. Morune su jedine prave grabljivice meĎu dunavskim jesetarskim
vrstama. Od svih jesetarskih vrsta, moruna migrira najdalje uzvodno radi mresta. Ova
migracija, kako za morunu tako i za druge vrste jesetri, prekinuta je izgradnjom brane
Đerdap.
Uglavnom se hrane ribom, mada veće
jedinke moruna mogu da se hrane i
pticama močvaricama. Moruna ima veoma
dug ţivotni vek. Pojedine jedinke mogu
doţiveti starost od preko 100 godina i
još uvek se mogu uloviti u oblastima gde
su njihova mesta mrešćenja prethodno
odsečena. Od morune se pravi
najtraţeniji i najskuplji kavijar na svetu.
5
Dunavska jesetra (Acipenser gueldenstaedti) je ranije bila najzastupljenija vrsta jesetre u
Dunavu i redovno je uzvodno migrirala sve do Bratislave. Nekoliko jedinki je čak bilo
primećeno u Beču (na 1925. km reke) i Regensburgu (na 2381. km reke). Još uvek se mresti
na pojedinim mestima u donjem toku Dunava. Dunavka jesetra se smatra krajnje ugroţenom
vrstom i veoma je retka u slivu Crnog mora. Trenutna brojnost nije poznata, ali se smatra
veoma niskom. Dunavka jesetra je najzastupljenija vrsta jesetre na farmama kavijara u
Bugarskoj.
Pastruga (Acipenser stellatus) je oduvek bila retka vrsta ribe u srednjem i gornjem toku
Dunava, a takoĎe je migrirala u nekoliko pritoka kao što su Prut, Tisa, Drava, Sava i Morava.
Pastruge prestaju da se hrane kada zapoĉnu migraciju. Posle mresta, brzo se vraćaju u
more gde ponovo počinju da se hrane. 55.000 jedinki pastruge pronaĎeno je mrtvo u
Azovskom moru 1990. godine kao posledica zagaĎenja. Pastruga je takoĎe izvor kavijara.
Keĉiga (Acipenser ruthenus) ţivi samo u slatkovodnim ekosistemima i, za razliku od
drugih jesetri, ne migrira iz Crnog mora.
Kečiga je slabo pokretna vrsta, prelazi samo kratke
migratorne puteve radi mresta. Najveća daljina koju
prelazi tokom migracije je 300 kilometara. Posle
smanjenja populacija ove vrste u Dunavu tokom
prethodnih vekova, broj jedinki se povećava od
1980. godine. Danas je najrasprostranjenija
jesetarska vrsta u slivu Dunava.
Sim (Acipenser nudiventris) ţivi u morskoj vodi blizu obala. U slatkovodnim ekosistemima
naseljava duboke poteze velikih reka. Sim provodi jedan deo svog ţivota u slanoj vodi,
vraćajući se u slatkovodne ekosisteme da bi se razmnoţavao. Smatra se da je najplodnija
od svih vrsta jesetri. Ova vrsta nikad nije bila brojna u slivu reke Dunav. Poslednji put je
ulovljena u MaĎarskoj 2009. godine, a u Rumuniji 1950. godine. Smatra se da je na ivici
istrebljenja, a moguće je i da je iščezla iz Dunava. U Rumuniji i Bugarskoj vodi se kao
iščezla vrsta.
Atlantska jesetra (Acipenser sturio) je najreĊa vrsta jesetre u svetu. U prošlosti je
zabeleţena u Atlantskom okeanu, kanalu Lamanš, Mediteranskom i Crnom moru, a danas
postoji samo jedna divlja populacija u rekama Garone i Dordonje u Francuskoj. Atlantske
jesetre ulaze u reke od januara do oktobra, a vrhunac migracije se dešava tokom visokog
vodostaja u aprilu i martu. U Crnom moru, atlantska jesetra je uvek bila najreĎa vrsta jesetre
i njeno prisustvo je beleţeno do početka 20. veka. Smatra se da je išĉezla iz Dunava. U
Dunavu u Srbiji je poslednji put viĎena 1954. godine.
6
Download

Информације за квиз „Знањем за Дунав – знањем за јесетре“