Vodič kroz
Dunavsku
strategiju
Donau
Donava
Nemačka
Dunaj Duna Dunărea Dunav Дунав Дунай
Češka REPUBLIKA
SLOVAČKA
UkrajIna
Moldavija
AUSTRIJA
MAĐARSKA
Slovenija
HRVATSKA
BOSNA I
HERCEGOVINA
Crna
Gora
SRBIJA
RUMUNIJA
BUGARSKA
Vodič kroz
Dunavsku
strategiju
Autori
Jelena Stojović
Sanja Knežević
Aleksandar Bogdanović
Ivan Knežević
Beograd, 2012.
Impresum
Vodič kroz
Dunavsku strategiju
Izdavač
Evropski pokret u Srbiji
Kralja Milana 31/II
Beograd
www.emins.org
Autori
Jelena Stojović
Sanja Knežević
Ivan Knežević
Aleksandar Bogdanović
Za izdavača
Maja Bobić
Recezent
Ognjen Mirić
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
332.1(4-672EU)
339.92:061.1EU(4-924.5)
332.1(4-924.5)
341.232(497.11)
341.232(4-924.5)
VODIČ kroz Dunavsku strategiju / Jelena Stojović
... [et al.]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012
(Loznica : Mladost group). - 66 str. : tabele ; 23 cm
Oba rada štampana u međusobno obrnutim smerovima. - Nasl. str. prištampanog engl. prevoda: Guide
to the Danube strategy. Tiraž 800. - Napomene i bibliografske reference uz
tekst. - Bibliografija: str. 63-65.
ISBN 978-86-82391-80-7
1. Стојовић, Јелена, 1978- [аутор]
a) Европска унија - Регионална политика
b) Европска унија - Дунавске државе
c) Регионална сарадња - Дунавске државе
d) Регионална сарадња - Србија
e) Дунавске државе - Регионална политика
COBISS.SR-ID 191902988
2
Sadržaj
Lektura i korektura
Nina Lopandić
Dizajn i prelom
ISS Studio Design, Beograd
Uvod . ....................................................................................................... 05
Štampa
Mladost Group doo, Loznica
Tiraž
800
ISBN 978-86-82391-80-7
Beograd, jun 2012.
I DEO
Makro-regionalne strategije EU . ........................................................... 07
Strategija EU za region Baltičkog mora.................................................... 12
II DEO
Strategija Evropske unije za Dunavski region . .................................... 17
Proces izrade Strategije EU za Dunavski region . .................................... 17
Ciljevi Dunavske strategije ...................................................................... 20
Vodič kroz Dunavsku strategiju
|3
Sadržaj
Prioritetne oblasti Dunavske strategije .................................................... 27
Finansiranje sprovođenja Dunavske strategije.......................................... 34
Koji finansijski instrumenti su dostupni za finansiranje akcija u okviru.
Dunavske strategije? .............................................................................. 34
III DEO
Republika Srbija i Dunavska strategija . ........................................... 43
Učešće Republike Srbije u implementaciji Dunavske strategije ............... 45
Koordinacija implementacije Dunavske strategije u Srbiji ........................ 49
Prioritetni projekti za Srbiju u okviru Dunavske strategije . ....................... 54
ANEKS I
Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije .......... 57
Literatura
Publikacije .............................................................................................. 63
Dokumenta . ........................................................................................... 64
Internet stranice . .................................................................................... 64
Uvod
Poštovani čitaoci,
pred vama se nalazi Vodič kroz strategiju Evropske unije za Dunavski region
(Vodič kroz Dunavsku strategiju) koji ima za cilj da poboljša informisanost
i razumevanje makro-regionalnih strategija, predstavi prioritete Dunavske
strategije i mehanizme za njeno sprovođenje, kao i da dodatno podstakne
proces identifikovanja budućih projekata imajući u vidu razvojne potencijale
Dunavskog regiona.
Reka Dunav, koja spaja Centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnim
morem, heterogena je oblast u ekonomskom, ekološkom i kulturološkom
smislu. Istovremeno, 14 država u njegovom slivu dele iste resurse i međusobno
su povezane. U dužini od 588 km, koliko protiče preko teritorije naše zemlje,
4
Vodič kroz Dunavsku strategiju
|5
Uvod
I Deo
Dunav karakterišu plovnost celim tokom, energetski potencijali, blizina
univerzitetskih centara, predeli nedirnute prirode, putevi vina, sudari imperija i
prestonica, tragovi iz neolita i srednjevekovne tvrđave, put rimskih imperatora. Učešćem u Dunavskoj strategiji EU, Srbiji se otvaraju velike razvojne mogućnosti vezane za razvoj infrastrukture, zaštitu životne sredine, turizma, transporta,
ali i za produbljivanje saradnje sa podunavskim državama.
Republika Srbija, na partnerski način zajedno sa državama članicama EU, od
samog početka učestvuje u izradi ove strategije i to nam daje sigurnost da
ćemo uspeti i da kvalitetnim projektima na partnerski način učestvujemo u njenom sprovođenju i dospemo do značajnog finansiranja naših prioriteta.
Kao što se iz ovog vodiča vidi, do sada podržani „dunavski projekti“ nisu usamljene akcije, već se u Republici Srbiji na jedan sistemski način pristupilo sprovođenju Dunavske strategije. Isto tako, jasno je da sredstva koja su na raspolaganju i koja će biti na raspolaganju obuhvataju projekte od nacionalnog,
regionalnog i lokalnog značaja. Iz tog razloga, za uspešnu primenu Strategije i
za realizaciju projekata koji doprinose ostvarenju njenih prioriteta, neophodno
je aktivno učešće svih nivoa vlasti, ali i civilnog društva i privatnog sektora. Dr Milica Delević
Direktor Kancelarije za evropske integracije
Nacionalni koordinator za Dunavsku strategiju
Makro-regionalne
strategije EU
Posmatrano u jednom širem političkom i istorijskom kontekstu, mogu se uočiti različiti primeri i oblici višegodišnje saradnje između evropskih i drugih
zemalja, poput Baltičkog regiona, Višegradske grupe, Nordijskog modela
saradnje, Euro-mediteranskog partnerstva i drugi. Praksa kreiranja brojnih
institucionalnih subregionalnih modela saradnje, posebno snažnu ekspanziju
doživljava početkom i tokom 90-ih godina prošlog veka i vezana je za jedan novi
kontekst oblikovanja granica indukovan širenjem EU i NATO-a.
U geografskom smislu, taj proces najveći delom obuhvatao je centralnu i istočnu Evropu, Balkan, Mediteran, kao i zemlje bivšeg Sovjetskog saveza. Tokom
decenija iza nas, većina ovih subregionalnih modela saradnje uspostavila je
svoju unutrašnju institucionalnu strukturu, formirajući tela koja su omogućavala
adekvatan nivo programskih aktivnosti na različitim nivoima.
6
Vodič kroz Dunavsku strategiju
|7
I Deo - Makro-regionalne strategije EU
Subregionalno organizovanje, uspostavljeno u centralnoj i istočnoj Evropi tokom
90-tih godina, najvećim delom predstavlja svojevrstan odgovor na različite posthladnoratovske izazove sa kojima su se vlade ovih zemalja suočavale, poput
potrebe za primenom snažnih političkih i ekonomskih reformi. Glavni „uzrok“
razvoja subregionalnih modela u jugoistočnoj Evropi, po mišljenju jednog broja
autora, su reakcije na određene trendove u severnoj Africi i bliskom Istoku, poput ilegalnih imigracija, degradacije životne sredine i ekonomskog zaostajanja.1
Euro-mediteransko partnerstvo, inaugurisano 1995. godine od strane EU, a
2008. godine transformisano u Uniju za Mediteran, uspostavljeno je sa ciljem bližeg povezivanja zemalja članica EU i njenih južnih mediteranskih suseda. Druga
faza post-hladnoratovskog subregionalizma, krajem 90-ih godina prošlog veka
i početkom prve decenije ovog veka, dolazi kao odgovor na istočno proširenje
EU i NATO-a i usmerena je na smanjivanje uticaja definisanja novih linija razdvajanja između država koje su članice EU i onih koje nisu. U istom periodu, paralelno sa okončanjem ratova na prostorima bivše SFRJ, subregionalna saradnja na
Balkanu ima zajedničke političke, ekonomske i socijalne izazove u ekonomskoj
rekonstrukciji i političkoj tranziciji ovih društava.
Ovaj model povezivanja ima četiri osnovna motiva ili uloge:
·· uloga svojevrsnog mosta za prevazilaženje podele, koja je u osnovi političke
prirode, sa subregionalnim celinama koje nastoje prevazići istorijske podele i
eliminisati mogućnosti novih podela;
·· važno sredstvo za pomoć državama u procesu integracija u EU i NATO kroz
kreiranje svojevrsne platforme za lobiranje ili za razmenu iskustava o procesu pristupanja;
·· sredstvo naglašavanja i suočavanja sa funkcionalno karakterističnim transnacionalnim problemima i političkim izazovima (poput zaštite životne sredine);
1 Videti S. Duhr: Baltic Sea, Danube and macro-regional strategies – a model for transnational cooperation in the EU?, Policy Paper, www.notre-europe.eu
8
·· kao putokaz ili kanal za ubrzanje reformi (političkih, ekonomskih, vojnih) u
post-komunističkim društvima kroz transfer ideja i usvajanje okvira za finansijsku podršku tranzicionim procesima.
Praksa institucionalizacije regionalne saradnje pojedinih grupa država i korišćenja svih komparativnih i drugih prednosti tog modela, u novim okolnostima zahteva novi vid pragmatizma, koji svoj najbolji izraz upravo doživljava kroz makro-regionalne modele saradnje. Primeri saradnje u okviru Procesa saradnje
na Dunavu, Jadransko-jonske inicijative, Inicijative za crnomorsku ekonomsku
saradnju i drugi, doveli su do artikulacije ideje o makro-regionalnim strategijama.
Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma 2009. godine, teritorijalna kohezija postaje jedan od najznačajnijih ciljeva Evropske unije, pored ekonomske i socijalne
kohezije, što je naglašeno i u strategiji Evropa 2020. Naime, evidentno je da
zajednička kulturna, ekonomska, geografska i druga obeležja povezuju određena područja prevazilazeći postojeće administrativne okvire na regionalnom i
nacionalnom nivou.
Identifikacija njihovih potreba za dostizanjem zajedničkih ciljeva i za rešavanjem
zajedničkih problema, koji ne mogu biti adekvatno pozicionirani na lokalnom,
regionalnom ili nacionalnom nivou, upućuje na neophodnost uspostavljanja
transnacionalne saradnje u različitim oblastima. Čak i za izazove na koje države
same mogu da odgovore kroz prizmu transnacionalne saradnje, jednostavnije
se dolazi do novih, inovativnih i efektivnijih rešenja baziranih na iskustvima različitih zemalja u određenim makro-regionima.
Makro-regionalni pristup daje mogućnost da se koordiniranim akcijama u različitim sektorskim politikama ostvare bolji rezultati i efikasnije
koriste resursi nego u pojedinačnim inicijativama. Nesumnjivo da postoji
jedan novi, kvalitativno drugačije definisan prostor koji otvara mogućnost da se
politike, ranije fokusirane na pojedinačne sektore, sada povezuju i kroz saradnju
grupa država i regiona, i na određeni način denominiraju u zajednički cilj, interes
ili metod delovanja.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
|9
I Deo - Makro-regionalne strategije EU
Nema sumnje da je kreativna i inovativna dimenzija, koja je imanentna praksi EU
došla do izražaja i prilikom kreiranja novih makrostrateških pristupa. Osnovna
ideja je da se do željenih rezultata dođe na jedan demokratičniji i legitimniji način
kroz punu afirmaciju i maksimalnu angažovanost niza aktera na lokalnom i regionalnom nivou koji mogu imati veoma značajan uticaj u procesu identifikovanja
prioriteta i ciljeva makro-regionalnih strategija, kao i u njihovom sprovođenju.
Evropski parlament je još 2010. godine izrazio snažnu podršku ideji koja otvara
mogućnost za jedan integrativni pristup regionalnoj politici EU u periodu nakon
2013. godine, uključujući upravo modele zasnovane na strategijama za makroregione, ukoliko se prva iskustva vezana za Baltičku i Dunavsku strategiju pokažu korisnim. Slična je i reakcija većina zemalja članica EU i njihovih suseda.
Ne treba zanemariti činjenicu da je za zemlje Zapadnog Balkana, makro-regionalni pristup veoma bitan kao mehanizam i neposredno sredstvo ubrzanja procesa evropskih i evro-atlantskih integracija, kao ključnih spoljno-političkih ciljeva.
Još uvek je neizvesno u kojoj će meri taj novi prostor uspeti da artikuliše novu
političku, socijalnu, ekonomsku i druge realnosti u savremenoj Evropi. Naime, nivo
integrisanosti evropskih društava dostigao je meru koja zahteva nove, sofisticiranije
modele saradnje čiji će efekti biti vidljiviji i operativniji, dostupni najširem krugu aktera, sa evropskim građaninom kao polazištem i finalnim ishodištem čitavog procesa.
do nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa) i geografska dimenzija (izvan
administrativnih granica). Ovaj pravac koordinacije povezuje se sa ciljevima i
očekivanjima teritorijalne kohezije.
Izazovi klimatskih promena i čistog životnog okruženja osnova su ekonomskog,
socijalnog i kulturnog razvoja u savremenoj Evropi. Tako, na primer, više od 80
miliona stanovnika u Dunavskom regionu neposredno zavisi od kvaliteta voda
i njihovih ekosistema. Podunavske zemlje danas moraju svestranije i bolje sarađivati na suočavanju za velikim izazovima koje klimatske promene i ubrzani
ekonomski razvoj imaju na održivo ekološko okruženje.
Sprovođenje makro-regionalne strategije oslanja se pre svega na maksimalnu
posvećenost, angažovanost i predanost relevantnih subjekata u regionu. Njihov
aktivizam presudno utiče na puno ostvarivanje širih političkih i ekonomskih ciljeva u okviru određene strategije.
Makro-regionalne strategije karakteriše koncept „3NE“ i „3DA“. „3NE“ podrazumevaju da nisu predviđene nove institucije, novi pravni okvir i novi fondovi za sprovođenje Strategije. Odnosno, akcenat se stavlja na „3DA“, na nove ideje, bolju koordinaciju i bližu i efikasniju saradnju postojećih institucija i korišćenje već postojećih fondova.
Suština Strategije nije u fondovima, već u sinergiji zainteresovanih strana.
Makro-regionalne strategije na integrisani način pristupaju prioritetima i izazovima sa kojima se suočavaju makro-regioni, u cilju ostvarivanja konkretnih rezultata za bolju budućnost tih oblasti i njihovih stanovnika.
Za makrostrateški pristup je karakteristično da, u uslovima gde ne postoji direktna finansijska podrška za sprovođenje projekata u okviru makro-regionalnih strategija, veoma značajnu ulogu imaju brojne međunarodne organizacije
i finansijske institucije. One pružaju podršku, ne samo kroz različite finansijske
mehanizme, već i kroz relevantne konvencije međunarodno pravne težine, strateške planske dokumente, planove za procene uspešnosti upravljanja programima, procene rizika i drugo.
Za novi makro-regionalni pristup EU karakteristično je nastojanje da se koordinacija aktivnosti ostvaruje kroz tri dimenzije: horizontalna dimenzija (kroz
sektorske politike), vertikalna dimenzija (kroz različite nivoe upravljanja, od EU
Institucionalni međunarodni subjekti, organizacije i inicijative koje imaju veliki
doprinos u implementaciji strategija za Baltički i Dunavski region su Dunavska
komisija, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, Nordijski savet, Savet dr-
U preseku ovih pogleda i razmišljanja nalazi se odgovor na realne potrebe, potencijale i ciljeve novih makro-regionalnih strategija na nivou EU.
10
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 11
I Deo - Makro-regionalne strategije EU
žava Baltičkog mora, Regionalni savet za saradnju, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Banka za razvoj Saveta Evrope, kao i
finansijski mehanizmi i programi poput Investicionog okvira za Zapadni Balkan i
donatorski programi.
Strategija za region Baltičkog mora2 jeste prva makro-regionalna strategija u
Evropi koju je Savet EU usvojio 2009. godine, a sve je započelo u decembru
2007. godine na samitu EU, gde su šefovi evropskih država i vlada dali mandat
Evropskoj komisiji da razvije strategiju za region Baltičkog mora.
Evropska komisija se, koordinirajući makro-regionalne strategije, pozicionira kao
faktor koji omogućava ili olakšava i pospešuje komunikaciju i saradnju na različitim nivoima.
Činjenica je da je strategija rezultat širokih konsultacija zainteresovanih strana,
uključujući, nacionalne, regionalne i lokalne nivoe vlasti, nevladine organizacije,
akademsku i poslovnu zajednicu, uz stalno insistiranje da je to značajan element
njenog celokupnog uspeha.
Direktorat za regionalnu politiku Evropske komisije koordinira Baltičkom i Dunavskom strategijom, ali i obavlja niz drugih značajnih aktivnosti kao što su monitoring, izveštavanje, pružanje podrške u implementaciji, organizovanje različitih
konferencija, seminara, foruma, promovisanje strategija i drugo.
Neophodno je napomenuti da je, pored dve makro-regionalne strategije koje su
u fazi implementacije, prisutno više inicijativa za izradu novih strategija. U toku
su pripremne radnje i konsultacije koje se odnose na izradu većeg broja makrostrateških dokumenata, poput strategije za Jadransko-jonski region, Alpsku
oblast, područje Mediterana, kao i strategije za razvoj Severnog mora i Atlantika.
Nesumnjivo je da će uspešnost sprovođenja postojećih strategija za Baltički i
Dunavski region biti dodatni podsticaj za konkretizaciju pomenutih inicijativa u
narednom periodu.
Strategija EU za region Baltičkog mora
U prošlosti su se zemlje Baltičkog regiona suočavale sa velikim problemima u
pogledu očuvanja i upravljanja mehanizmima zaštite životne sredine u ovom
delu Evrope. Osnovna namera kreiranja strategije bila je da zemlje oko Baltičkog
mora udruže sve raspoložive snage i resurse u cilju očuvanja zajedničkog mora
i jačanja konkurentnosti regiona. Zajednički regionalni problemi i slične političke i
kulturološke karakteristike uticale su na stvaranje visokog stepena međusobnog
poverenja i sličnih pogleda na izazove sa kojima su svi zajedno bili suočeni.
12
Strategija EU za region Baltičkog mora (EUSBSR) ima tri strateška cilja: očuvanje
mora, stvaranje preduslova za bolju povezanost u regionu i povećanje prosperiteta u regionu. U svrhu realizacije ova tri cilja pripremljen je i Akcioni plan koji
sadrži 15 prioritetnih oblasti i preko 80 različitih akcija.
Karakteristično za Baltičku strategiju je da svi aktuelni EU programi u regionu imaju sinergetsku komponentu i usmereni su na doprinos strategiji kroz
usklađivanje programskih prioriteta, akcija i finansijskih sredstava. U tekućem
programskom periodu, Baltički program teritorijalne saradnje 2007-2013 bio je
glavni izvor finansiranja projekata u okviru Strategije. Program je sa više od pola
svog budžeta, u vrednosti od preko 80 miliona evra, finansirao sprovođenje 31
projekta u okviru strategije.
U dosadašnjem toku implementacije Baltičke strategije posebno se obratila pažnja na to da raspoloživi izvori finansiranja budu maksimalno usklađeni sa ciljevima Strategije.
Od usvajanja strategije do danas među državama koje su obuhvaćene Baltičkom
strategijom razvili su se novi oblici saradnje, operativniji modeli za rešavanje otvorenih pitanja i problema, kao što su očuvanje ekosistema, kvalitet vode u Baltičkom
2 Tekst Komunikacije Evropske komisije i Akcioni plan dostupni na:
http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/baltic/index_en.cfm
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 13
I Deo - Makro-regionalne strategije EU
moru, promocija inovacija u regionu i niz drugih pitanja. Strategija podstiče i daje zamah postojećim, uz afirmaciju novih projekata i takav integrisani pristup je rezultirao
boljom implementacijom ciljeva EU definisanih u strategiju „Evropa 2020“.
··
U poodmakloj fazi implementacije može se primetiti velika posvećenost relevantnih subjekata na različitim nivoima koji na taj način doprinose da strategija ostvari
pozitivne rezultate u smislu unapređenja saradnje u ovom makro-regionu.
··
Prvi izveštaj o EUSBSR objavljen je od strane Evropske komisije u leto 2011.
godine, nakon čega je zatraženo da se postojeća strategija revidira uzimajući u
obzir sledeće zahteve:
··
··
··
··
jače fokusiranje strategije;
usklađivanje politika i finansiranja sa potrebama strategije;
pojašnjenje uloga različitih učesnika u implementaciji strategije i
poboljšanje komunikacije.
U Komunikaciji koju je Evropska komisija objavila 23. marta 2012. godine predložena su tri nova strateška cilja: sačuvati more, povezati region i povećati prosperitet, zajedno sa konkretnim indikatorima i ciljevima, kojima se olakšava monitoring, evaluacija, komunikacija. Težnja revidirane strategije jeste značajniji uticaj
finansiranja kroz EU fondove u cilju dostizanja zajedničkih ciljeva u Baltičkom
regionu. Kao posledica, biće revidiran i Akcioni plan i definisani indikatori i ciljevi
za sve prioritetne oblasti.
··
··
instrumentima, kao i uključivanje prioritetnih aktivnosti iz Akcionog plana u
odgovarajuće EU/nacionalne programe;
unaprediti kapacitet relevantnih institucija. Sprovođenje strategija predstavlja
velike izazove za zemlje koje učestvuju u njima, kao i za njihovu administraciju. Za efikasniji rad na strategijama (u prvom redu institucija koje su koordinatori prioritetnih oblasti saradnje u okviru strategije ili nacionalni koordinatori),
neophodno je alocirati odgovarajuće ljudske i materijalne resurse;
uključiti privatni sektor u sprovođenje strategije. Promovisati i projektne ideje
koje su atraktivne privatnom sektoru, koje za cilj imaju kreiranje novih radnih
mesta uz ostvarivanje privrednog rasta;
informisati širu javnost o aktivnostima vezanim za sprovođenje strategije;
politička podrška – za uspešno sprovođenje makro-regionalnih strategija
neophodna je jaka politička podrška, kao i njen kontinuitet.
Kao široko koncipiran instrument, makro-regionalne strategije su fokusirane na
prilagođavanju politika i fondova svojim prioritetima. Na usklađivanju relevantnih
EU programa sa postojećim i budućim makro-regionalnim strategijama neophodno je kontinuirano raditi, kako u procesu pripreme i programiranja, tako i u
fazi njihove implementacije. S tim u vezi, od izuzetne je važnosti usklađivanje
programa koji se realizuju u okviru kohezione politike EU. Smatra se da programi
Evropske teritorijalne saradnje, i to pre svih transnacionalni programi, daju najveći doprinos daljem razvoju i sprovođenju makro-regionalnih strategija.
Svakako da se na osnovu implementacije Strategije za Baltički region mogu
izvući važne pouke, primenljive i na druge regione:
·· neophodno je, na odgovarajući način, uskladiti politike sa strategijama u cilju
maksimalnog iskorišćenja potencijala makro-regionalne perspektive, kako
na nacionalnom, tako i na nivou EU;
·· usmeriti finansijska sredstva na finansiranje projekata generisanih u okviru
strategije. Potrebna je dobra koordinacija postojećih i budućih finansijskih
14
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 15
II Deo
Strategija Evropske
unije za Dunavski
region
Proces izrade Strategije EU za Dunavski region
Nakon proširenja EU 2004. i 2007. godine politička karta Evrope se drastično
promenila. Dvanaest novih članica je unelo nove prirodne, socijalno-ekonomske i kulturološke izazove. Novi izazovi zahtevali su pravovremene i
adekvatne odgovore, kako bi svi građani država članica Evropske unije uživali
benefite proširenja.
Dunav se našao unutar Evropske unije.3 Većina novopridošlih zemalja članica
EU se nalazi u slivu ove reke. Štaviše, zemlje kojima je nakon Solunskog samita
potvrđena „evropska perspektiva“ pripadaju Dunavskom slivu (Srbija, Hrvatska,
Bosna i Hercegovina, Crna Gora). Dunav više nije bio samo geografski pojam,
3 Petinu sadašnje teritorije EU, na kojoj živi oko 100 miliona stanovnika, zauzima sliv Dunava.
16
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 17
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
već potencijal koji je trebalo iskoristiti kako bi se prevazišli postojeći dispariteti
između podunavskih regiona i zemalja. Poboljšanje transportne infrastrukture,
zaštita životne sredine, efikasnije korišćenje energetskih resursa i tako dalje, bili
su samo neka od pitanja čiji se odgovor mogao pronaći kroz zajedničku akciju
podunavskih zemalja.
Postojeće organizacije (Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, Proces
saradnje na Dunavu itd) nisu bile dovoljne jer su bile fokusirane na pojedine
oblasti saradnje. Nisu imale tzv. integrisani pristup niti su mogle odgovoriti na
sve veću težnju za povezivanjem ljudi, njihovih ideja i potreba. Bilo je neophodno
stvoriti instrument koji bi mogao osigurati održivi razvoj zasnovan na znanju,
teritorijalnu i ekonomsko-socijalnu koheziju unutar Evropske unije.
Dunav sa svojim ogromnim razvojnim potencijalima predstavlja polazište za
mnoge razvojne ideje i integrativne trendove u Evropi. Na osnovu političke inicijative Austrije, Rumunije i Nemačke (Baden-Virtemberg) Evropski savet je juna
2009. godine formalno zatražio od Evropske komisije da pripremi zajedničku
sveobuhvatnu strategiju za zemlje Dunavskog sliva. Time je započet proces izrade Strategije EU za Dunavski region (European Union Strategy for Danube
Region) – (u daljem tekstu: Dunavske strategije).
U periodu do kraja 2010. godine, kada je predviđeno da se ovaj proces okonča,
vođene su opsežne konsultaciju okviru kojih je aktivnu ulogu uzeo veliki broj zainteresovanih strana (predstavnici država, Evropske unije, regiona, civilnog društva i međunarodnih organizacija). Održano je nekoliko konferencija: u Ulmu (6.
maja 2009. i 1-2. februara 2010), u Budimpešti (25-26. februara 2010), u Beču i
Bratislavi (19-21. aprila 2010), u Rusi (10-11. maja 2010), u Konstanci (9-11. juna
2010) i u Bukureštu (8. novembra 2010). Čini se da je najvažnije što su u konsultativni proces, pored zemalja članica EU, ravnopravno uključene i države van
EU koje pripadaju Dunavskom slivu. Ključne poruke proizašle iz konsultativnog
procesa su: „(1) ovo je početna inicijativa da se ojača integracija regiona u
Evropsku uniju, (2) države članice i treće zemlje (uključujući i zemlje kandidate i potencijalne kandidate) se obavezuju na najvišem političkom nivou, (3)
18
Komisija je ključ u olakšavanju procesa, (4) postojeći resursi mogu da budu
mnogo bolje iskorišćeni za ciljeve Strategije i (5) Strategija mora da rezultira
vidljivim, konkretnim poboljšanjima za Region i njegove ljude.“4
Republika Srbija je aktivno učestvovala u procesu izrade Dunavske strategije i
Akcionog plana, što je doprinelo jačanju ekonomskih potencijala Srbije, integraciji
sektorskih politika Republike Srbije u razvojne programe i planove EU kao i unapređenju bilateralne i multilateralne saradnje sa svim zemljama dunavskog sliva
Vlada Republike Srbije se uključila u proces izrade Strategije formirajući Radnu
grupu za saradnju sa EU u Podunavlju čiji je rezultat rada bio dokument pod
nazivom „Pozicija Republike Srbije za učešće u izradi sveobuhvatne strategije
Evropske unije za region Dunava“.5 Novi koncept makro-regionalne saradnje koji
je materijalizovan kroz izradu Dunavske strategije, prepoznat je kao mogućnost
za dalje unapređenje saradnje Republike Srbije sa susednim i drugim evropskim
državama. Pored toga, Strategija EU za razvoj Dunavskog regiona predstavlja
jedan od veoma značajnih instrumenata kojim Republika Srbija može da sprovede jačanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta kroz razvoj lokalnih, regionalnih
i nacionalnih potencijala. Efikasna sinergija različitih aktera javnog i privatnog
sektora, nevladinih organizacija i udruženja, medija, dostupnost i vidljivost konkretnih rezultata običnim građanima, ali i spremnost i znanje da se primenjuju
pravila i procedure EU u sprovođenju konkretnih akcija predstavljaju najznačajnije izazove i koristi za RS. U širem kontekstu RS na taj način doprinosi jačanju
demokratije, vladavini prava, ekonomskom prosperitetu i napretku u regionu.
Nakon sprovedenog širokog procesa konsultacija Evropska komisija je, 8. decembra 2010. godine, usvojila Dunavsku strategiju i uputila je Savetu EU kako bi
se Strategija usvojila za vreme Mađarskog predsedavanja. Dunavska strategija
je opisana u dva dokumenta:
4 COM(2010) 715/4, „Strategija Evropske unije za Dunavski region”, Internet: http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?d, 22/05/2012
5 Više o tome videti na: http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?p=32
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 19
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
·· Saopštenju Evropske komisije drugim institucijama EU i
·· Akcionom planu koji predstavlja dopunu Saopštenju.
Strategija je zasnovana na četiri stuba i 11 prioritetnih oblasti (više o ovome videti
na str. 23 - 30).
Već tokom aprila 2011. godine, Savet EU je na svojoj sednici u Luksemburgu
usvojio predloženu Strategiju dajući Evropskoj komisiji vodeću ulogu u koordinaciji procesa njene implementacije, istovremeno naglašavajući važnost koncepta
makro-regiona u budućnosti EU.6
Konačno, 24. juna 2011. godine, Evropski savet je usvojio Strategiju insistirajući
na njenoj neodložnoj primeni i pozvao zemlje članice da zajedno sa Evropskom
komisijom rade na izradi budućih makro-regionalnih strategija EU.7 Ovim je završen proces izrade i otpočela faza implementacije Dunavske strategije.
Ciljevi Dunavske strategije
Dunavska strategija ima definisana 4 cilja (stuba) koji čine srž Strategije i ključni
su za uspešno sprovođenje aktivnosti na teritoriji celog regiona Dunava. Zemlje
uključene u Dunavsku strategiju su: Nemačka (pokrajine Baden-Virtemberg i
Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i
Ukrajina.
6 „Council conclusions on the European Union Strategy for the Danube region”, Internet: http://www.
consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/genaff/121511.pdf, 22/05/2012, str. 4.
7 „Conclusions of European Council”, Internet:
http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ec/123075.pdf,
22/05/2012, str. 13.
20
Osnovni ciljevi (stubovi) Dunavske strategije su:
··
··
··
··
povezivanje Dunavskog regiona;
zaštita životne sredine u Dunavskom regionu;
izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu i
jačanje Dunavskog regiona.
Prvi stub Dunavske strategije – Povezivanje Dunavskog regiona je usmeren
na pitanja saobraćaja, energetike i kulture/turizma sa ciljem unapređenja povezanosti kako u okviru Dunavskog regiona, tako i samog regiona sa ostatkom
Evrope. Pod pojmom povezanosti se podrazumeva povezanost Dunavskog
regiona sa aspekta infrastrukture, energetskih sistema, ali i ljudi i kultura u Dunavskom regionu. U okviru ovog stuba akcenat je stavljen na tri prioritetne oblasti: (1) unapređivanje mobilnosti i multimodalnosti (čime su obuhvaćeni drumski,
železničke i vazdušne veze, kao i unutrašnji plovni putevi); (2) podrška održivoj
energiji (čime su obuhvaćeni energetska infrastruktura, tržišta i čista energija) i (3)
promovisanje kulture i kontakata među ljudima.
Unapređenje mobilnosti i multimodalnosti u regionu Dunava predstavlja jedan
od ključnih prioriteta, posebno imajući u vidu da povezani kanalom Majna-Dunav, Rajna i Dunav povezuju 11 zemalja od Severnog do Crnog mora, predstavljajući ključni transportni koridor Dunavskog regiona. Međusobno povezani uz
pomoć intermodalnih terminala, reka Dunav, železnički teretni koridor i povezane
železničke linije mogu umanjiti zagušenja na putevima i doprineti efikasnom saobraćajnom sistemu i više ekološki održivoj raspodeli saobraćaja. Kada je reč o
rečnom saobraćaju, jasno je da nije iskorišćen pun potencijal Dunava jer podaci
pokazuju da obim tereta koji se preveze preko Dunava iznosi tek nešto između
10% i 20% od obima tereta koji se preveze na Rajni. Problemi su uglavnom povezani sa nedostatkom koordinisanog planiranja, finansiranja i implementacije
infrastrukturnih projekata. S obzirom na to da su za projekte koji unapređuju
mobilnost i pristupačnost potrebne ogromne investicije, vrlo su važni planovi na
transnacionalnom nivou, uključujući i zajedničke troškove i prihode kako bi se
potencijal ovih investicija iskoristio u potpunosti.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 21
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
Podrška održivoj energiji je prioritet Dunavske strategije nastao usled definisanih
problema energetskog sektora u regionu. Energetska infrastruktura u regionu
Dunava nije međusobno povezana na adekvatan način i ulaganje u energetsku
infrastrukturu je od ključnog značaja. Pored povezivanja energetske infrastrukture unapređenjem saradnje, između energetskih sistema podunavskih zemalja
postiže se sigurnost snabdevanja, efikasnije funkcionisanje tržišta, kao i realizacija ekonomije obima u vezi sa investicijama. Osim toga, sve zemlje Dunavskog
regiona sprovode aktivnosti kojima se podstiče upotreba obnovljivih izvora energije. Mnoge od njih imaju ogromne, prirodne potencijale za razvijanje obnovljivih
izvora energije naročito kada je reč o energiji sunca i vetra. Posebno važan
aspekt, o kome se vodi računa u ovom segmentu Dunavske strategije, jeste
činjenica da proizvodnja i upotreba električne energije, takođe, predstavljaju i
značajan izvor zagađenja i stoga je u implementaciji same strategije dominantan
integrisan pristup u sprovođenju aktivnosti u različitim stubovima strategije.
Imajući u vidu činjenicu da taj region karakteriše širok spektar raznolikog istorijskog nasleđa, kultura i religija, prioritet usmeren na promovisanje kulture i kontakata među ljudima je od izuzetne važnosti za region Dunava. Pored toga, bogatstvo kulturnog nasleđa i znamenitosti predstavlja odličnu osnovu za razvoj
turizma u regionu Dunava. Sa druge strane, turizam, baziran delimično na promociji kulturnog nasleđa, pruža sve veći doprinos privrednom razvoju u regionu.
Dugoročna konkurentnost i održivost sektora turizma bi trebalo da se obezbede
kroz unapređenje saradnje suseda u regionu, naročito u pitanjima unapređenja
turističke infrastrukture, kreiranja zajedničkih turističkih proizvoda i promotivne
politike kao i unapređenja kulturnog i prirodnog nasleđa regiona Dunava. Oblasti
razvoja turizma, turističke infrastrukture i unapređivanja turističkih usluga, obično su međusobno povezane oblasti koje posebno imaju koristi od integrisanog
pristupa koji donosi strategija.
Drugi stub Dunavske strategije – Zaštita životne sredine u Dunavskom regionu je usmeren na životnu sredinu regiona, kako bi se pomno mogao pratiti
napredak u projektima i aktivnostima koje su u vezi sa životnom sredinom. U
središtu Dunavskog regiona nalazi se druga po veličini reka u Evropi koja se uliva
22
u Crno more kroz prostranu deltu, koja predstavlja oblast sa najbogatijim biodiverzitetom u Evropi. Stoga se ovaj stub Dunavske strategije fokusira na 3 prioritetne oblasti: (1) obnavljanje i održavanje kvaliteta voda; (2) upravljanje ekološkim
rizicima i (3) očuvanje biodiverziteta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta.
Obnavljanje i održavanje kvaliteta voda predstavlja centralno pitanje za region
Dunava i obuhvata kvalitet i količinu vode. Plan za upravljanje slivom reke Dunav i
njegovo osnovno istraživanje, monitoring i analiza izdvojili su četiri glavna problema u vezi sa kvalitetom vode. Na prvom mestu je organsko zagađenje prouzrokovano ispuštanjem delimično prerađenih, ili neprerađenih, otpadnih voda koje
potiču od aglomeracija, industrije i poljoprivrede. Zagađenje hranljivim materijama je prouzrokovano ispuštanjem fosfata i azota u poljoprivredi kao posledica
obrade zemlje – mineralna đubriva, ili kao posledica stočarstva – stajnjak i ispuštanjem neprerađenih otpadnih voda iz industrija i iz gradskih područja. Zagađenje opasnim supstancama uglavnom je prouzrokovano industrijskim otpadnim
vodama, ispuštanjem materija nastalih kao posledica rudarskih aktivnosti i slučajnog ispuštanja. Hidromorfološke promene na rekama i jezerima koje prouzrokuju prekidanje rečnog i stanišnog kontinuiteta, razdvajanje susednih močvarnih/
plavnih područja i hidrološke promene koje značajno utiču na kvalitet vode.
Imajući u vidu da region dunavskog sliva karakteriše prisustvo velikog broja rizičnih industrijskih lokacija, što predstavlja konstantnu pretnju za životnu sredinu
i građane, upravljanje ekološkim rizicima se nužno nametnulo kao jedan od prioriteta u okviru stuba zaštite životne sredine. Sprovođenjem aktivnosti u okviru
ovog prioriteta i jačanje saradnje u sprečavanju, pripremi i pravovremenom reagovanju na prirodne katastrofe i one izazvane ljudskim faktorom, poput jakih
poplava ili industrijskih nesreća, smanjuju se rizici koji negativno utiču na prirodnu sredinu i biodiverzitet ali, takođe, za posledicu imaju i gubitak ljudskih života
i ekonomsku štetu usled prirodnih katastrofa. U okviru ovog prioriteta posebna
pažnja je poklonjena i pitanju klimatskih promena i mogućih posledica po region
Dunava. U ovom segmentu Dunavska strategija će omogućiti da se na vreme
utvrde različiti scenariji mogućih klimatskih promena i posledično kreiranje smislene i efikasne reakcije na nivou sliva. Od suštinskog je značaja da postoji sve-
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 23
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
obuhvatni transnacionalni i integrisani pristup klimatskim promenama pošto one
mogu da utiču na veliki broj sektora. Na osnovu daljih zajedničkih istraživanja u
ovoj oblasti će se u najskorijoj budućnosti zasnivati Dunavska strategija prilagođavanja klimatskim promenama.
Očuvanje biodiverziteta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta je poslednji prioritet u okviru stuba usmerenog na zaštitu životne sredine. Dunavski region sadrži
veliki deo područja netaknute prirode, kao i njegove pritoke koje su od vitalne
važnosti za biljne i životinjske ekosisteme na nivou cele EU. Međutim, intenzivan
industrijski razvoj, krčenje šuma, zagađenje vazduha i zemljišta ugrožavaju stanje biodiverziteta u regionu Dunava. Biodiverzitet i raznolikost ekosistema u regionu se postepeno smanjuju, i nestaju biljne i životinjske vrste, prostor za život,
močvare i plavna područja. Preterana eksploatacija prirodnih resursa u uslovima
nedovoljno izgrađene ekološke infrastrukture, kao i nedovoljno razvijena svest
javnosti o ekološkim potrebama, delovima Dunavskog regiona nameće potrebu
za intenzivnijom saradnjom između zemalja dunavskog sliva i deljenje znanja i
korišćenje najboljih raspoloživih praksi u ovoj oblasti.
Treći stub Dunavske strategije – Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu je usmeren na razvoj informatičkog društva, inovacije, konkurentnost preduzeća, obrazovanje, tržište rada i marginalizovane zajednice u cilju poboljšanja prosperiteta u Dunavskom regionu. Sprovođenjem Strategije i unapređenjem saradnje
kako bi se smanjile izražene razlike širom regiona, u većini oblasti koje su obuhvaćene ovim aktivnostima kroz unapređivanje zakonskih propisa, razmenu iskustava i sprovođenje zajedničkih projekata. U okviru ovog stuba akcenat u sprovođenju Strategije će biti stavljen na tri prioritetne oblasti: (1) razvijanje društva znanja
putem istraživanja, obrazovanja i informacionih tehnologija; (2) podršku konkurentnosti preduzeća i (3) ulaganje u ljude i znanje (obrazovanje i obuka, tržište rada i
marginalizovane zajednice, posebno Roma, od kojih većina živi u regionu).
U cilju postizanja definisanih ciljeva ovog stuba Dunavske strategije neophodno je sprovoditi aktivnosti usmerene na jačanju sposobnosti svih zemalja Dunavskog regiona da stvaraju i koriste znanje, jer to predstavlja ključni faktor za
24
napredak i razvoj. Region Dunava se odlikuje neujednačenom slikom kada su
u pitanju inovacije i istraživanje i razvoj jer u regionu postoje lideri u tehnološkim
oblastima, ali postoje i zaostala područja, tako da je razmena znanja od ključnog značaja. Konkurentnost zavisi od sposobnosti univerziteta, istraživačkih
instituta i preduzeća da stvaraju nove ideje, znanja i tehnologiju i da ih pretvore u tržišne proizvode. Ciljana podrška za istraživačku infrastrukturu, jače
umrežavanje između univerziteta, preduzeća i donosilaca odluka, kao i bolja
upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija su od suštinskog značaja
za unapređenje razvoja u regionu. S obzirom na polarizaciju unutar Dunavskog regiona, koja se tiče inovacija i IKT indikatora, potrebno je promovisati
mehanizme difuzije, kao i ciljanu podršku za razvoj infrastrukture neophodne
za istraživanje i razvoj.
Podrška konkurentnosti preduzeća je veoma važan prioritet kako bi se u potpunosti iskoristila prednost razvojnog potencijala regiona Dunava. Dunavski
region poseduje veliki potencijal u procesu uspostavljanja jedinstvenog tržišta,
posebno imajući u vidu da region čine i zemlje koje nisu članice EU. Pored toga,
postojeće trgovinske veze između privrednih subjekata u Dunavskom regionu
ukazuju na veliki potencijal za budući razvoj ukoliko bi se uklonila saobraćajna
uska grla u regionu i barijere za poslovanje. Dugogodišnje mreže transnacionalne saradnje između institucija koje podržavaju inovacije i poslovanje, moraju se
razvijati u različitim sektorima, koristeći takođe mogućnosti u okviru Evropske
istraživačke oblasti (ERA). Jedna od oblasti delovanja jeste i podsticanje razvoja
klastera i centara za izuzetnost, kao i podrška prekograničnoj i međusektorskoj
saradnji između klastera.
Za izgradnju prosperiteta u Dunavskom regionu i postizanje sveobuhvatnog rasta zasnovanog na znanju, potrebno je ulaganje u ljude kroz investiranje u veštine, borbu protiv siromaštva, modernizaciju tržišta rada, obuku i sistem socijalne
zaštite. Važnost ovog prioriteta, usmerenog na unapređenje ljudskog kapitala,
ogleda se u tome što u regionu Dunava živi, otprilike, jedna trećina stanovništva
EU kojima preti siromaštvo, koje je mlađe od proseka EU 27, od kojih mnogi pripadaju marginalizovanim grupama, uključujući i 80% Roma u Evropi. Pored siro-
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 25
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
maštva, Romske zajednice se suočavaju sa problemima socijalne i ekonomske
isključenosti, prostorne segregacije i veoma loših uslova života. Oslanjajući se na
postojeće kvalitete regiona Dunava potrebno je, takođe, uključiti promovisanje
boljeg pristupa dodatnom obrazovanju i modernizaciji obuke i socijalne podrške.
Politike u oblasti obrazovanja, tržišta rada, integracija, istraživanja i inovacija bi
trebalo da se uzajamno podstiču. Migracioni tokovi motivisani značajnim razlikama u prihodima između zemalja u Dunavskom regionu, dovode do odliva mozgova u određenim delovima i viška ponude obrazovane radne snage u drugim
delovima regiona. Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal radne snage i da
bi se izborilo protiv siromaštva, tržište rada Dunavskog regiona takođe treba da
bude inkluzivno. U Dunavskom regionu postoji mnogo prostora za zajedničke
aktivnosti između država u borbi protiv socijalne i ekonomske isključenosti marginalizovanih zajednica što će značajno biti promenjeno adekvatnim sprovođenjem aktivnosti u okviru ovog prioriteta Dunavske strategije.
Četvrti stub Dunavske strategije – Jačanje Dunavskog regiona se sastoji od
dve oblasti: “Izgradnja institucija i saradnja” i “Pitanja bezbednosti”. Osnovna ideja ovog stuba Strategije jeste da samo siguran i region sa dobrim upravljanjem
može postati istinski prosperitetan i atraktivan za život. Stoga sve aktivnosti u
okviru ovog stuba imaju za cilj jačanje funkcionisanja demokratskih institucija,
državne uprave i organizacija na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa
posebnim osvrtom na saradnju u regionu i bezbednost. Unapređenje mobilnosti i integrisaniji region takođe nose sa sobom i brojne bezbednosne rizike. U
cilju minimiziranja rizika od veće mobilnosti, praćene rastućom prekograničnom
trgovinom i ekonomskom integracijom, bezbednost i saradnja u merama bezbednosti su naročito naglašene u okviru ovog stuba Dunavske strategije. Stoga
se, u okviru ovog stuba, sprovode aktivnosti usmerene na borbu protiv korupcije
i organizovanog kriminala, saradnju u oblasti političkog azila i sprečavanje ilegalnih graničnih prelazaka u Dunavskom regionu.
Važno je naglasiti da civilno društvo ima značajniju ulogu u sprovođenju svih
aktivnosti u okviru četvrtog stuba strategije, jer učešće civilnog društva može
poboljšati javne službe i jačanje poverenja javnosti prema njima, omogućava za-
26
jedničko iznalaženje rešenja za probleme kroz redovan dijalog. Stoga je uključivanje civilnog društva u sprovođenje strategije i udruživanje organizacija civilnog
društva od presudnog značaja za konačan uspeh Strategije.
Predstavljeni stubovi Dunavske strategije čine srž Strategije i ključni su za uspeh njenih aktivnosti. Stubove Strategije treba posmatrati zajedno jer Strategija
podstiče integrisani pristup, što znači da u njenom sprovođenju postoji međuzavisnost stubova. Na primer, životna sredina utiče na ekonomski razvoj ili infrastrukturu, što opet utiče na razvoj i mobilnost ljudskih resursa, kao i obrnuto.
Važno je napomenuti da su svi navedeni stubovi prema svojim ciljevima komplementarni i sa definisanim ciljevima Strategije Evropa 2020, koja predstavlja
vodeći strateški dokument na nivou EU.8
Prioritetne oblasti Dunavske strategije
U cilju efikasne implementacije Dunavske strategije navedeni stubovi su pretočeni u Prioritetne oblasti koje predstavljaju osnovne oblasti u kojima makro-regionalna strategija može doprineti unapređenju situacije u definisanim oblastima u
regionu Dunava. Polazeći od definisanih stubova Dunavske strategije, definisano
je 11 prioritetnih oblasti i to:
1. Prioritetna oblast 1a Dunavske strategije - Unapređenje mobilnosti
i intermodalnosti: unutrašnji plovni putevi. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Austrije i Rumunije.
2. Prioritetna oblast 1b Dunavske strategije - Unapređenje mobilnosti
i intermodalnosti - železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja.
Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Slovenije i Srbije.
3. Prioritetna oblast 2 Dunavske strategije - Promovisanje održive
energije. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Češke.
8 Videti: Vodič kroz Strategiju EU 2020, http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-krozevropu-2020.pdf
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 27
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
28
Zajednički rad u cilju bezbednosti i borbi
protiv organizovanog kriminala
Jačanje
Dunavskog
regiona
Poboljšanje institucionalnih kapaciteta i
saradnje
Ulaganje u ljude i veštine
Podrška konkurentnosti preduzeća.
Izgradnja
prosperiteta u
Dunavskom regionu
Razvoj društva znanja (istraživanja,
obrazovanje i IKT)
Očuvanje biodiverziteta, pejzaža i
kvaliteta vazduha i zemljišta
Upravljanje ekološkim rizicima
Zaštita životne
sredine u
Dunavskom
regionu
Obnavljanje i održavanje kvaliteta voda
Promocija kulture i turizma, i kontakt
među ljudima
Promovisanje održive energije
Povezivanje
Dunavskog
regiona
Unapređenje mobilnosti i
intermodalnosti
4. Prioritetna oblast 3 Dunavske strategije - Promocija kulture i turizma, i kontakt među ljudima. Ova prioritetna oblast je koordinirana od
strane Bugarske i Rumunije.
5. Prioritetna oblast 4 Dunavske strategije - Obnavljanje i održavanje
kvaliteta voda. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske
i Slovačke.
6. Prioritetna oblast 5 Dunavske strategije - Upravljanje ekološkim rizicima. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Rumunije.
7. Prioritetna oblast 6 Dunavske strategije - Očuvanje biodiverziteta,
pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Bavarske (Nemačka) i Hrvatske.
8. Prioritetna oblast 7 Dunavske strategije - Razvoj društva znanja
(istraživanja, obrazovanje i IKT). Ova prioritetna oblast je koordinirana
od strane Slovačke i Srbije.
9. Prioritetna oblast 8 Dunavske strategije - Podrška konkurentnosti
preduzeća. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Baden-Virtemberga (Nemačka) i Hrvatske.
10.Prioritetna oblast 9 Dunavske strategije - Ulaganje u ljude i veštine.
Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Austrije i Moldavije.
11.Prioritetna oblast 10 Dunavske strategije - Poboljšanje institucionalnih kapaciteta i saradnje. Ova prioritetna oblast je koordiniran od strane Austrije i Slovenije.
12.Prioritetna oblast 11 Dunavske strategije - Zajednički rad u cilju
bezbednosti i borbi protiv organizovanog kriminala. Ova prioritetna
oblast je koordinirana od strane Nemačke i Bugarske.
Stubovi i prioritetne oblasti Dunavske strategije
Koordinacija i sprovođenje Dunavske strategije podrazumeva saradnju među
državama institucijama EU i sektorima u čitavom regionu Dunava. Evropski savet usvaja strategiju i definiše ključne strateške smernice. Evropska komisija je
odgovorna za koordinaciju na političkom nivou, uz pomoć “Grupe na visokom
nivou” sastavljene od svih država članica Dunavske strategije. Evropska komisija
konsultuje Grupu o izmenama Strategije i Akcionog plana. Pored koordinacije
Evropska komisija priprema i izveštaje i sprovodi evaluaciju, u saradnji sa koordinatorima prioritetnih oblasti i drugim zainteresovanim stranama. Na osnovu
izveštaja dobijenih od strane koordinatora za prioritetne oblasti, Evropska komisija izrađuje izvještaje o napretku realizacije Akcionog plana. Na kraju Evropska
komisija organizuje i godišnji Dunavski forum.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 29
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
U svakoj zemlji učesnici Dunavske strategije imenuje se Nacionalni koordinator za
Dunavsku strategiju. Nacionalni koordinatori obezbeđuju koordinaciju u svojoj zemlji,
identifikuju relevantne subjekte i unapređuju praktične aspekte rada u sprovođenju
Strategije. Mreža Nacionalnih koordinatora takođe asistira Komisiji u njenom radu.
Koordinacija svake od prioritetnih oblasti dodeljuje se koordinatoru za prioritetnu
oblast9, koji ima glavnu ulogu u funkcionisanju Strategije i snosi glavnu odgovornost za njen uspeh u toj oblasti. Koordinatori rade na njenom sprovođenju, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i svim uključenim zainteresovanim stranama, posebno drugim zemljama, ali i regionalnim i lokalnim vlastima, međuvladinim
organima i nevladinim organizacijama. Stoga je, zbog realizacije svake prioritetne
oblasti, značajno učešće organa i institucija koji predstavljaju i ostale oblasti.
Koordinatorima za prioritetnu oblast pomoć u radu pruža Grupa za praćenje i koordinaciju (Steering group) u kojoj učestvuju predstavnici svih zemalja Dunavskog
regiona. Grupa za praćenje i koordinaciju se osniva da bi savetovala i pomagala
zemljama u njihovom svojstvu koordinatora prioritetnih oblasti, kako bi se efikasno
sprovodile planirane akcije u celom regionu i u svim državama učesnicima. Osim
toga, Grupa za praćenje i koordinaciju, takođe, donosi odluku vezane za budući
razvoj prioritetne oblasti. Grupom za praćenje i koordinaciju predsedavaju koordinatori prioritetnih oblasti, a pomažu joj tehnički sekretarijati koordinatora prioritetnih oblasti. Trajanje mandata Grupe za praćenje i koordinaciju pokriva ceo period
sprovođenja Strategije EU za Duvanski region. Sastanci Grupa za praćenje i koordinaciju se organizuju 2 puta godišnje, a odluke se donose konsenzusom.
Grupa za praćenje i koordinaciju je odgovorna za identifikovanje projekata koji su
u skladu sa Dunavskom strategijom, ali ne i za operativno iniciranje, administraciju,
organizaciju ili izvršenje takvih projekata. Članovi Grupe za praćenje i koordinaciju
dostavljaju koordinatorima prioritetnih oblasti spisak tekućih i planiranih projekata,
9 Lista koordinatora za prioritetne oblasti data je u Aneksu I Vodiča.
30
kao i mogućih projektnih ideja u skladu sa akcionim planom Strategije EU za
Duvanski region. Grupa za praćenje i koordinaciju razmatra i konačno odobrava
godišnji izveštaj o napretku sprovođenja za odgovarajuće prioritetne oblasti upućen Komisiji, koji treba da bude izrađen od strene koordinatora prioritetnih oblasti.
Grupa za praćenje i koordinaciju olakšava rad koordinatorima prioritetnih oblasti
u vezi sa sprovođenjem i razvojem određenog prioriteta, naročito u pogledu:
·· uspostavljanja mreže saradnika iz drugih zemalja učesnica;
·· identifikovanje mogućih relavintnih aktera, se posebnim naglaskom na vođe
projekata;
·· promovisanje javne svesti;
·· promovisanje međusektorskog pristupa Dunavskoj strategiji;
·· obezbeđivanje rasprave o javnim politikama;
·· obezbeđivanje komunikacije i vidljivih rezultata.
Članovi Grupe za praćenje i koordinaciju koji imaju zadatke da:
·· učestvuju na sastancima Grupe za praćenje i koordinaciju i da se uključe u
proces donošenja odluka;
·· informišu Grupu za praćenje i koordinaciju o aktivnostima razvijenim u zemljama koji oni predstavljaju i koje se odnose na sprovođenjw prioriteta odgovarajuće oblasti;
·· doprinose sprovođenju odluka Grupe za praćenje i koordinaciju u skladu sa
svojim odgovornostima.
U cilju unapređenja procesa koordinacije i izbora projekata, koordinatori za prioritetnu oblast, u saradnji sa Grupom za praćenje i koordinaciju, formiraju tematske
Radne grupe. Tematske Radne grupe prikupljaju informacije u vezi sa mogućim
projektima o kojima se raspravlja na njihovim sastancima koji rezultuju izveštajima o izvodljivosti identifikovanih projekata. Spisak projekata se stalno ažurira
tokom implementacije, a nove ideje za projekte se ocenjuju prema tome da li je
prrdlog projekta u skladu sa ciljevima odgovarajućeg prioriteta, njegov značaj za
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 31
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
makro-region i njegov doprinos tekućim projektima. Izveštaji tematskih radnih
grupa se podnose Grupi za praćenje i koordinaciju određene prioritetne oblasti.
Na osnovu prikupljenih podataka za svaki projekat, koji podrazumevaju definisane potrebe, ciljeve, korisnike projekata, prekogranični uticaj svakog pojedinačnog
projekta, svi identifikovani predlozi projekata se klasifikuju u 3 kategorije:
vanih strana kako bi se ostvarili ciljevi prioritetnih oblasti10. Akcioni plan predstavlja projekte putem primera za stimulisanje daljih inicijativa u toku sprovođenja
Strategije i stvaranja novih ideja. Prilikom izbora projekata potencira se integralni
pristup, odnosno za realizaciju projekata iz pojedine prioritetne oblasti značajno je
učešće organa i institucija koji predstavljaju druge oblasti predviđene Strategijom.
Vodeći projekti (Flagship projects) – koji imaju najveći stepen integrisanog
pristupa u rešavanju identifikovanih problema u regionu Dunava i koji uključuju
najveći broj zemalja učesnica, kao i prioritetnih oblasti Dunavske strategije.
Da bi projekti za realizaciju Dunavske strategije uopšte mogli da budu razmatrani
i predloženi u Akcionom planu, uzimaju se u obzir sledeći faktori:
Prioritetni projekti (Priority Projects) – koji se odnose na jednu prioritetnu
oblast, ali uključuju nekoliko zemalja učesnica i zahtevaju visok stepen prekogranične saradnje prilikom sprovođenja projekta.
Inovativni projekti (Innovative Projects) – koji se odnose na specifične ciljeve
u okviru prioritetne oblasti i koji imaju veoma izrađenu inovativnu komponentu koja
se ogleda u aktivnostima ili korišćenim instrumentima za njihovu implementaciju.
Imajući u vidu kompleksnost ciljeva definisanih u svim prioritetnim oblastima,
kao i brojnost i raznovrsnost lokalnih učesnika, u okviru tematskih Radnih grupa
definisane su 3 kategorije lokalnih zainteresovanih strana: lokalne i regionalne
vlasti, dunavske mreže i pojedinačni učesnici.
Koordinatori prioritetnih oblasti, stručnjaci sa sedištem u resornim ministarstvima
i agencijama, predstavljaju glavni kanal za izveštavanje i ocenu sprovedenih aktivnosti i projekata. Aktivnosti definisane u Akcionom planu predstavljaju konkretne odgovore na sve identifikovane probleme u prioritetnim oblastima Dunavske
strategije, a koji zahtevaju intervenciju od strane država i uključenih zaintereso-
·· projekti treba da se bave prioritetima definisanim u Dunavskoj strategiji i da
imaju jasnu podršku izraženu od strane država, zainteresovanih strana i
Evropske komisije;
·· projekti treba da imaju uticaj na makro-region ili njegov značajan deo, međutim ukoliko nacionalni projekat ima direktan uticaj na makro-region ili doprinosi političkom cilju strategije, preporuka je da se i ovi projekti uvrste u
Akcioni plan;
·· projekti moraju da budu realistični odnosno da budu tehnički i finansijski
ostvarivi i da postoji opšti sporazum među državama, zainteresovanim stranama i Komisijom o njihovoj vrednosti;
·· projekti treba da budu kompatibilni i da se uzajamno podržavaju, kako bi
se izbegle situacije da sprovođenje projekata u jednoj oblasti ugrožava postizanje ciljeva u drugoj prioritetnoj oblasti Dunavske strategije. Strategija je
zasnovana na integrisanom pristupu i akcije i projekti moraju biti usklađeni
kako bi se postigla najodrživija rešenja.
Treba imati u vidu da predlaganje projekta za Akcioni plan ne predstavlja istovremeno i zahtev za finansiranjem, pa tako ni uvrštavanje u Plan nije apsolutna
garancija da će projekti dobiti finansijska sredstva za realizaciju projekata.
10 Detaljnija objašnjenja predloženih aktivnosti videti u Akcionom planu za sprovođenje Dunavske
strategije koji sadrži uputstva vezana za organizaciju rada, prioritetne oblasti i bazične kriterijume za
koordinaciju i izbor projekata,http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/official/communic/
danube/action_plan_danube.pdf
32
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 33
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
Finansiranje sprovođenja Dunavske strategije
Evropska komisija je pripremajući strategiju za region Dunava jasno istakla da
nema novih fondova EU, nema nove EU regulative, nema novih EU struktura.
Stav Evropske komisije, što se tiče budžetskog perioda 2007-2013. Godine, jeste da se identifikovani projekti u okviru Akcionog plana Dunavske strategije
finansiraju iz nacionalnih/regionalnih fondova, fondova EU, kao što su Strukturni
fondovi, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) i Instrument evropske politike
susedstva (ENPI), međunarodne finansijske institucije ili privatni investitori. Tu su
i druga sredstva, kao što je Zapadni balkanski investicioni okvir, kao i međunarodne finansijske institucije, kao što su Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). U praksi to znači da se pravila koja važe
generalno za sve projekte koji se finansiraju iz ovih fondova primenjuju i na „dunavske projekte“. Ključna strategija za finansiranje projekata jeste kombinovanje
različitih resursa (nacionalni, regionalni i lokalni resursi), kombinovanje i spajanje
donacija i kredita, kao i kombinovanje sredstava iz javnih i privatnih izvora.
Koji finansijski instrumenti su dostupni za finansiranje akcija
u okviru Dunavske strategije?
Evidentno je da u Dunavskom regionu postoji veliki broj različitih finansijskih izvora, od Evropske unije, preko različitih banka, međunarodnih organizacija i drugih
subjekata i programa. Ipak, pomenuti izvori finansiranja nisu ravnomerno raspoređeni po tematskim celinama. Dunavska strategija i sve zemlje Dunavskog
regiona nemaju iste mogućnosti da im pristupe, imajući u vidu činjenicu da četiri
od dvanaest zemalja obuhvaćenih strategijom nisu članice EU.
Strategija za region Dunava ne donosi dodatna sredstva Evropske unije, već se
oslanja na efikasnije korišćenje postojećih finansijskih instrumenata i fondova.
Iz tog razloga je u okviru desete prioritetne oblasti, koja se bavi pitanjima institucionalnih kapaciteta i saradnje, u Akcioni plan uključena akcija pod nazivom
„Ispitivanje izvodljivosti Dunavskog investicionog okvira“.
Za potrebe Generalnog direktorata za regionalnu politiku Evropske komisije urađena je i studija pod nazivom „Analiza potreba za finansijskim instrumentima u
Strategiji EU za Dunavski region“ u kojoj se navodi da u okviru postojećeg programskog perioda 2007-2013, na području Dunavskog regiona postoje 74 operativna programa11 relevantna za Dunavsku strategiju.12 Vrednost pomenutih programa je preko 60,7 milijardi evra. Uzimajući u obzir geografske i tematske oblasti
koje su obuhvaćene programima Evropske teritorijalne saradnje, izdvojeno je 15
programa, od kojih su transnacionalni programi za jugoistočnu i centralnu Evropu
po svojim karakteristikama najpodudarniji sa potrebama Dunavske strategije.
Zemljama članicama EU na raspolaganju su Programi EU, kao i sredstva kohezionih fondova EU:
·· Evropski fond za regionalni razvoj13;
·· Kohezioni fond14;
·· Evropski socijalni fond15.
Zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU mogu da koriste sledeće izvore finansiranja EU:
·· Instrument za pretpristupnu pomoć - IPA16;
·· Programe EU;
·· Sredstva bilateralnih donatora.
11 Operativni programi predstavljaju višegodišnje strateške dokumente koji definiši prioritete, mere i
projekte za finansiranje iz sredstava EU.
12 Studija dostupna na http://www.danube-region.eu/item/241475
13 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/regional/index_en.cfm
14 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/cohesion/index_en.cfm
15 http://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=en
16 http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm
34
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 35
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
Zemlje susedstva mogu da koriste sledeće izvore finansiranja:
·· Instrument evropskog susedstva i partnerstva - ENPI17;
·· Programe EU;
·· Sredstva bilateralnih donatora.
Kao potencijalni finansijeri akcija u okviru Dunavske strategije, kroz posebne
kreditne linije prisutni su i Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Banka za razvoj Saveta Evrope i druge. Pomenute institucije
najčešće tesno sarađuju sa Evropskom komisijom i to kroz sledeće finansijske
instrumente:
·· Program mikrofinansiranja za podsticanje zapošljavanja i socijalne inkluzije (European Progress MicroFinance Facility for Employment and Social
Inclusion)18. Ovim programom zajedno upravljaju Evropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond. Program nudi mikrokreditne linije za projekte u vrednosti do 25.000 evra;
·· Evropska investiciona banka19 nudi: 1) pojedinačne kredite za projekte u
vrednosti preko 25 miliona evra i 2) srednjoročne kredite za banke i finansijske institucije za finansiranje MSP-a za projekte maksimalne vrednosti do 25
miliona evra;
·· JASPERS je partnerstvo za tehnički pomoć Evropske komisije, Evropske
investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i KfW koje je namenjeno povećanju kvaliteta i kvantiteta projekata koji bi se finansirali iz fondova
EU, kako bi se sredstva iz fondova mogla koristiti brže i delotvornije;
·· JESSICA20 (Joint European Support for Sustainable Investment in City
Areas) je program koji pruža podršku održivim investicijama u gradskim sre-
dinama kroz kredite i garancije. Programom upravljaju Evropska komisija,
Evropska investiciona banka i Banka za razvoj Saveta Evrope;
·· JEREMIE21 (Joint European Resources for Micro to Medium Enterprises)
je Zajednički evropski program za mala i srednja preduzeća kojim upravljaju
Evropska komisija, Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond;
·· ELENA22 (European Local Energy Assistance) predstavlja instrument za
podršku lokalnom razvoju energetike kojim upravljaju Evropska komisija i
Evropska investiciona banka;
·· Evropska banka za obnovu i razvoj23 omogućava kredite, garancije, mogućnost finansijskog lizinga, trgovinsko finansiranje i profesionalni razvoj kroz
raznovrsne programe podrške.
Za uspešno sprovođenje Dunavske strategije od posebnog je značaja uključivanje privatnog sektora u realizaciju određenih akcija. Da bi se to postiglo, neophodno je identifikovati projektne predloge koji su dovoljno atraktivni da privuku
sredstva privatnih kompanija. Kroz model javno-privatnog partnerstva moguće
je sprovesti različite projekte koji direktno doprinose dostizanju dugoročnih ciljeva u Dunavskom regionu.
Zadatak koordinatora prioritetnih oblasti, odnosno Grupe za praćenje i koordinaciju, jeste prikupljanje novih projektnih ideja, kao i njihovo preliminarno ocenjivanje u skladu sa usaglašenim kriterijumima i izdavanje, takozvanog, pisma
preporuke. Predlagači projekata uz navedeno pismo imaju veću mogućnost da
obezbede sredstva za finansiranje svojih projektnih predloga.
Kako bi projektne ideje i predlozi koji su definisani u Akcionom planu, ili koji su
naknadno generisani, na što jednostavniji način došli do finansijskih sredstava,
neophodno je animirati sve relevantne subjekte i to kako koordinatore programa
17 http://ec.europa.eu/world/enp/funding_en.htm
18 www.ec.europa.eu/epmf
21 www.eif.org/what_we_do/jeremie/index.htm
19 www.eib.org
22 www.eib.org/elena
20 www.jessica.europa.eu/
23 www.ebrd.com
36
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 37
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
u okviru strukturnih fondova, koordinatore IPA i ENPI programa, tako i predstavnike međunarodnih i nacionalnih finansijskih institucija, malih i srednjih preduzeća, privrednih komora i druge.
Direktorat za regionalnu politiku Evropske komisije je pokrenuo Dunavski finansijski dijalog (The Danube Finance Dialogue) s ciljem da se na jednom
mestu okupe svi gore navedeni akteri radi pronalaženja adekvatnih finansijskih
konstrukcija za projektne predloge u okviru Dunavske strategije i uspostavljanja direktnih kontakata između različitih finansijera i predlagača projekata.
Ova pilot inicijativa je započeta 22. marta 2012. godine, organizovanjem velike
konferencije i brojnih pratećih sastanaka u Narodnoj banci Austrije, u Beču.
Susreti nosioca projekata i najvećih finansijskih institucija Evrope, vrlo brzo su
materijalizovani u konkretne finansijske ponude, otpočinjanjem implementacije
nekih od projekata Dunavske strategije. Zbog pozitivnih rezultata planirano je
da se nastavi sa tom praksom, s tim što će naredni događaji u okviru Dunavskog finansijskog dijaloga biti fokusiraniji. Tako se predviđa organizovanje niza
sastanaka sa finansijskom platformom na temu inovacija, biodiverziteta, turizma, multimodalnog transporta i druge i to u različitim gradovima, uključujući i
Beograd.
Dunavski finansijski okvir bi konačno, pored pomenutog Dunavskog finansijskog dijaloga, mogao da obuhvati i Dunavski fond za inovacije, kao i Fond za
pripremu manjih projekata. Neke od ovih ideja su predmet razmatranja od strane Evropske komisije i drugih relevantnih subjekata.
Cilj Dunavskog fonda za inovacije, kao jedne od ključnih aktivnosti u okviru
prioritetne oblasti koja pokriva inovacije, istraživanje i razvoj, jeste koordiniranje
nacionalnih i regionalnih fondova kroz jedan zajednički fond za Dunavski region.
Cilj je podsticanje, takozvanih, centara izuzetnosti, borba protiv odliva mozgova i podsticaj inovacijama. Za uspostavljanje fonda obezbeđeno je 275 hiljada
evra od strane Evropske komisije. Rad fonda biće baziran na iskustvima sličnih
programa kao što su „BONUS“ u Baltičkoj oblasti i „SEE ERA neto plus“ za jugoistočnu Evropu.
38
Svakako, u cilju finansiranja projekata koji proizilaze iz Dunavske strategije neophodna je bolja koordinacija postojećih i budućih finansijskih instrumenata. Vrlo je
važno da prioriteti Akcionog plana budu uzeti u obzir, kao i da se definišu konkretni modeli usmeravanja sredstava na njihovo finansiranje. Na listi Akcionog
plana Dunavske strategije nalazi se 124 različite akcije. Ta lista nije konačna niti
ograničavajuća. Kako ističu u „Dunavskom timu“ Direktorata za regionalnu politiku, ona predstavlja specifičan model za generisanje novih projektnih predloga
u regionu i nikako je ne treba doživljavati kao limitirajući faktor.
Treba ukazati na još jednu činjenicu, a to je prisutnost velikih razlika između pojedinih projekata, pre svega u nivou njihove zrelosti. Više od polovine tih akcija
dato je samo u formi ideje bez detaljnijih, razrađenijih prikaza. Gore pomenuta
studija ukazuje na neophodnost da projektni predlozi budu razvijeni na takav
način da mogu da apliciraju za različite zajmove i bespovratna sredstva.
To ukazuje na neophodnost da se razvije odgovarajući instrument koji bi pružao
podršku u pripremi samih projektnih predloga i imao savetodavnu ulogu u postupku prijavljivanja aplikacija u skladu sa EU pravilima i procedurama.
Taj novi instrument u vidu Fonda za finansiranje malih projekata bio bi fokusiran na Dunavski region i na projekte čija je vrednost manja od 25 miliona
evra, kako bi se izbegla preklapanja sa već postojećim instrumentima, kao što
je JASPERS (Joint Assistance to Support Projects in European Regions), koji
pruža tehničku pomoć projektima u vrednosti većoj od 25 miliona evra i to samo
u određenim oblastima. U okviru Baltičke strategije, već postoji sličan instrument
(The Baltic See Money Facility) iz čijeg se iskustva mogu izvući značajne pouke za formiranje takvog fonda koji bi pružao tehničku pomoć u pripremi malih
projekata u Dunavskom regionu, koja bi bila dostupna svim državama u Dunavskom regionu, uključujući i one koje nemaju članstvo u EU.
Očekuje se da dalji razvoj makro-regionalnog koncepta bude osnažen kroz
pravni okvir nove finansijske perspektive EU, dakle u periodu od 2014. do 2020.
godine.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 39
II Deo - Strategija Evropske unije za Dunavski region
U slučaju programa koji se finansiraju iz strukturnih fondova, makro-regionalni
pristup je uključen u postojeće nacrte relevantnih strateških dokumenata, kao
što su Zajednički strateški okvir, Partnerski ugovor i Operativni program koji
predstavljaju osnovu za buduće programiranje fondova EU u periodu od 2014.
do 2020. godine. Na taj način osiguraće se finansiranje projekata koje doprinose dostizanju ciljeva definisanih u određenim makro-regionalnim strategijama.
Izrada novih pravnih akata koji se tiču Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA)
je u toku. Opravdana su očekivanja da i oni, na adekvatan način, u svoj sadržaj
uvrste Dunavsku strategiju.
Pored uključivanja makro-regionalnog koncepta u legislativu Evropske unije, u
narednom periodu se može očekivati i niz drugih kreativnih rešenja koja bi na
najbolji mogući način odgovorila izazovima sa kojima se suočavaju različiti akteri
kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou, uzimajući u obzir
sve specifičnosti određenog makro-regiona. Ideja o stvaranju Dunavskog transnacionalnog programa nije nova, ali pitanje je hoće li zaživeti.
Direktorat za regionalnu politiku Evropske komisije je pozvao upravljačke strukture relevantnih EU programa da maksimalno podrže sprovođenje Dunavske
strategije sredstvima dostupnim u postojećem programskom periodu, u meri u
kojoj je to opravdano, i eventualno izvrše adekvatne izmene u samim operativnim programima. Programima je na raspolaganju više mogućnosti za uključivanje Dunavske strategije:
·· objaviti, takozvani, ciljani poziv;
·· uključiti Dunavsku strategiju u operativni program kao jednu od prioritetnih
oblasti;
·· u obrasce za ocenjivanje projektnih predloga uneti kriterijum koji se tiče Dunavske strategije;
·· uključiti članove Grupe za praćenje i koordinaciju i koordinatore prioritetnih
oblasti Dunavske strategije u proces evaluacije projektnih predloga;
·· organizovati tematske radionice i drugo.
40
Koordinacija sprovođenja EU strategije za Region Dunava
Evropski savet
Evropska komisija
(Generalni
direktorat za
regionalnu politiku)
Mogući izvori finansiranja
Grupa na
visokom
nivou
Strukturni fondovi EU
Nacionalni budžeti
Politički nivo
Grupa za
praćenje i
koordinaciju za
svaku prioritetnu
oblast
Nacionalni
koordinatori
Koordinatori za
prioritetnu oblast
Instrument za
pretpristupnu pomoć (IPA)
i Instrument evropske
politike susedstva (ENPI)
Međunarodne finansijske
institucije (Evropska
investiciona banka EIB, Evropska banka za
obnovu i razvoj - EBRD)
Operativni nivo
Privatni investitori
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 41
III Deo
Republika Srbija i
Dunavska strategija
Kada je Evropska komisija 2009. godine dobila mandat da počne sa pripremom Makro-regionalne strategije za region Dunava, a na inicijativu Austrije i
Rumunije, Evropska unija je odlučila da u izradu svog zvaničnog dokumenta po prvi put uključi i zemlje koje još uvek nisu članice Evropske unije.
Republika Srbija, u tom momentu potencijalni kandidat za članstvo u EU, prepoznala je svoju šansu da ravnopravno učestvuje u procesu razvoja jedne EU Strategije i doprinese definiciji njenih ciljeva koji će se sprovoditi narednih decenija.
Srbija je, 24. septembra 2009. godine, osnovala Radnu grupu za saradnju sa
EU u Podunavlju. Radna grupa koja i dalje intenzivno radi u okvirima Dunavske
strategije, okuplja predstavnike resornih ministarstava zaduženih za infrastrukturu, energetiku, zaštitu životne sredine, telekomunikacije, turizam, kulturu, nauku,
42
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 43
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
prosvetu, bezbednost, ekonomiju i spoljne poslove. Takođe, radna grupa na
svoje redovne sastanke poziva i predstavnike Vlade AP Vojvodine i grada Beograda. Pozicija Republike Srbije za učešće u sveobuhvatnoj Dunavskoj strategiji je dokument koji je Radna grupa pripremila kao osnov za konsultacije naše
delegacije sa ostalim delegacijama zemalja Dunavskog regiona i Evropskom
komisijom u procesu razvoja Strategije.
Taj dokument je definisao osnovne prioritete i ciljeve Republike Srbije na Dunavu i to:
pozicija 14 zemalja ukrštani, diskutovani i uobličavani u zajedničke razvojne ciljeve Dunavske strategije. Republika Srbija je bila prisutna na svim konferencijama,
gde je zastupala ciljeve definisane u tekstu Pozicije RS. U konačnom tekstu
Dunavske strategije i pratećeg Akcionog plana, ciljevi Republike Srbije su se
jasno reflektovali.
Učešće Republike Srbije u izradi jedne Makro-regionalne strategije Evropske
unije, kakva je Dunavska strategija, ima jasne pozitivne implikacije na razvoj, ne
samo dela zemlje kroz koje Dunav direktno protiče, već i šireg dunavskog sliva
koji u našoj zemlji, kada se u obzir uzmu sve pritoke, obuhvata skoro polovinu
čitave teritorije Srbije. Od ukupno 174 teritorijalne jedinice koliko ih ima u Srbiji,
njih 80 potpada pod Dunavski sliv, dok 24 izlazi direktno na Dunav.
1. uspostavljanje sistema bezbedne plovidbe i afirmacija principa vladavine
prava duž čitavog toka Dunava;
2. razvoj transporta, energetike i informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT) duž čitavog toka Dunava;
3. zaštita životne sredine i održivo korišćenje prirodnog bogatstva u slivu reke
Dunav;
4. ekonomski razvoj i jačanje regionalne saradnje i partnerstva u regionu Podunavlja;
5. stvaranje ekonomije znanja kroz saradnju u regionu Podunavlja i aktivna uloga nauke u postizanju ciljeva Strategije.
Uključivanjem Republike Srbije u izradu i primenu ove Strategije, doprinosi se:
jačanju ekonomije, integraciji sektorskih politika Republike Srbije u razvojne planove EU, pospešivanju bilateralne i multilateralne saradnje Republike Srbije sa
svim zemljama dunavskog sliva. Pored toga, svojim aktivnim učešćem u ovom
procesu, Republika Srbija potvrđuje svoje strateško opredeljenje za punopravnim članstvom u Evropskoj uniji.
Ovako definisani ciljevi direktno pokazuju koliki je značaj Dunavske Strategije za
Srbiju, jer predstavljaju na koliko različitih segmenata reka Dunav ima direktan
uticaj.
Učešće Republike Srbije u implementaciji Dunavske
strategije
Na osnovu dostavljenih komentara i održanih konsultativnih konferencija u zemlji
sa predstavnicima lokalnih samouprava, naučne zajednice, nevladinog sektora i
privrednika, Radna grupa za saradnju sa EU u Podunavlju je pripremila i drugu,
izmenjenu i dopunjenu, verziju Pozicije Republike Srbije za učešće u sveobuhvatnoj Dunavskoj strategiji, koja je sadržala konkretne predloge aktivnosti u
okvirima predloženih ciljeva.
Kada govorimo o implementaciji Dunavske strategije, opet moramo da se osvrnemo na početnu poziciju Evropske komisije i jedno od „3NE“ od kojih polaze,
a to je da „nema novih finansijskih sredstava“ koje bi podržale implementaciju
ove Strategije, već je neophodno da svaka zemlja, koristeći sopstvene i postojeće finansijske kapacitete, nađe odgovarajući način kako će podržati realizaciju
ciljeva Dunavske strategije.
Evropska komisija je, u saradnji sa državama učesnicima u ovom procesu, organizovala međunarodne konsultativne konferencije gde su ciljevi iz nacionalnih
Implementacija Strategije je zamišljena tako da države Dunavskog sliva podnose i realizuju Dunavske projekte koji doprinose ciljevima definisanim u ak-
44
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 45
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
cionom planu, a projekti se podnose za fondove koji su već na raspolaganju
svakoj od zemalja. Republika Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj
uniji, na raspolaganju ima fondove pretpristupne pomoći IPA (Instrument for
Pre-Accesion Assistance), što u praksi znači da se procedure za apliciranje
Dunavskih projekata ne razlikuju od procedura za apliciranje za IPA sredstva.
Treba naglasiti da postoji otvorena mogućnost da Dunavski projekti kombinuju sredstva nacionalnih izvora finansiranja, kredita međunarodnih finansijskih institucija i fondova EU, što nije nov modalitet finansiranja, niti ekskluzivitet
Dunavske strategije, ali specifičnost ove teme nosi sa sobom potrebu da se
pomenuti model finansiranja preciznije definiše. Međutim, jasno utvrđen modalitet kako kombinovati i iskoristiti ovako umrežena finansijska sredstva još
uvek nije utvrđen. I nakon godinu dana od početka implementacije Strategije,
to pitanje ostaje otvoreno kao tema o kojoj se raspravlja na gotovo svim forumima u okviru Dunavske strategije i od koje se očekuje da u narednom periodu pronađe svoj put realizacije.
Priprema projekata za finansiranje iz IPA sredstava zahteva planiranje „odozgo
na dole“, što znači da se prvo definišu prioriteti, pa onda konkretne aktivnosti. U
slučaju Dunavske strategije definisanje prioriteta je olakšano jer su oni kroz sam
tekst Strategije, a naročito Akcionog plana, jasno definisani i pobrojani. Svakoj
zemlji je ostavljena sloboda da konkretne aktivnosti definiše u skladu sa svojim
potrebama, vodeći pri tome računa o potrebama šireg regiona. Dugo se vodila
rasprava na koji način definisati „dunavski“ projekat i šta on zapravo podrazumeva. Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije je pokušala da,
svojim predstavnicima u Grupama za praćenje i koordinaciju i koordinatorima
prioritetnih oblasti, pomogne u poslu definicije „dunavskih“ projekata i, ujedno,
pruži zajedničku platformu kojom bi svi predstavnici Republike Srbije, u svojim
nastupima, imali integrisan i jasan pristup o prioritetnim aktivnostima koje Srbija
želi da postigne i kroz koje projekte. Tako je Kancelarija pripremila dokument
„Identifikacija projekata vezanih za Dunavsku strategiju u Srbiji“ sa pratećim
aneksom koji obuhvata strateške „dunavske“ projekte u Srbiji – one koji su u
toku, koji su u pripremi, kao i projektne ideje koji će u narednom periodu prerasti
u gotove projekte spremne da traže izvor finansiranja.
46
Dokument predlaže okvir za prioritizaciju projekata, uzimajući u obzir osnovne
kriterijume koji se mogu primeniti na sve projekte, čime bi se dokazala njihova
relevantnost, održivost i predvideo njihov uticaj. Takođe, dokument definiše i
specifične kriterijume kako bi se osiguralo da projekat doprinosi ostvarenju ciljeva definisanih kroz četiri stuba Strategije, a uzimajući u obzir i okolnosti u Srbiji.
Osnovni kriterijumi koje projekat treba da zadovolji su sledeći:
1. Da se odnosi na samu reku Dunav ili da ima implikacija u regionu Dunava
Ovo praktično znači da projekat mora da ima direktnu vezu sa nekim od ciljeva
definisanim u okviru četiri stuba Strategije. To znači da su projekti sa čitave teritorije Srbije u mogućnosti da se podvedu kao „dunavski“, ukoliko ispunjavaju
ovaj kriterijum.
2. Projekti moraju da imaju opravdanje u „javnim politikama“ i da doprinose
„opštem dobru“
Kako bi se Dunavski region u potpunosti razvio, neophodno je uključivanje i
javnog i privatnog sektora. Međutim, neophodno je napraviti jasnu razliku među
projektima od javnog značaja i, takozvanih, „kreditnih“ projekata koji su u mogućnosti da finansiranje obezbede iz komercijalnih izvora. Srbija u potpunosti
podržava privatni sektor i organizacije civilnog društva da se uključe u implementaciju Strategije kroz podnošenje projekata kroz finansijske mehanizme namenjene njima ili kroz mehanizam javno-privatnog partnerstva.
3. Projekat treba da bude celovit, realističan, održiv i koherentan
Nakon završetka projektnih aktivnosti, projekat treba da predstavlja celinu. Projekte koji predstavljaju samo deo celine i koji će u narednoj fazi zahtevati još
jedan svoj deo kako bi zajedno predstavljali celinu i bili funkcionalni, ne treba
podržavati kao prioritete. Kako bismo izbegli „listu želja“ strateških projekata,
projekte ispod 500.000 evra ne treba smatrati strateškim projektima. Ukoliko
ipak postoji čvrsto opravdanje i ukoliko takav projekat dobije podršku Radne
grupe, može se smatrati strateškim prioritetom, uz obavezu da njegova vrednost
ne sme da bude ispod 250.000 evra.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 47
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
4. Projekat treba da pruži trenutnu korist i da bude vidljiv
Projekat treba da dovede do konkretnih rezultata za ljude koji žive u Dunavskom
regionu i da doprinese ciljevima definisanim u Dunavskoj Strategiji. Strateški projekti moraju biti prioritet i iskustva iz takvih projekata treba da služe za primer
ostalima koji se upuštaju u razvoj i implementaciju strateških projekata Dunavske
strategije. Svakako, prosto ponavljanje ili kopiranje istih inicijativa nije nešto što
će se ohrabrivati.
5. Projekti treba da poštuju princip održivosti
Održivost je horizontalna tema koja prožima sve prioritete u okviru Strategije. Ako
govorimo o strateškim projektima koji su obično i infrastrukturni, nakon izgradnje
upravljanje nad njima mora biti povereno korisniku koji je u stanju da ga održava.
Dodatno, svaki projekat mora da poštuje standarde zaštite životne sredine.
6. Pre kandidovanja projekta za izabrani izvor finansiranja, svi preduslovi moraju biti ispunjeni
Kao preduslov, pred svaki projekat se stavlja ispunjenost, pre svega, svih pravno-formalnih elementa. Tu se misli na ispunjenost uslova u smislu postojanja
urbanističkih planova, rešenih imovinsko-pravnih pitanja, postojanje svih neophodnih dozvola itd. Postojanje kompletne projektno-tehničke dokumentacija se
podrazumeva.
Definisanjem ovih prioriteta, koje je Srbija predstavila i ponudila Evropskoj komisiji
kao eventualni model prema kome će se voditi i ostale zemlje u selekciji projekata,
učinjen je korak koji nedvosmisleno pokazuje da Srbija ostaje aktivna u procesima
vezanim za Dunavsku strategiju. Sa druge strane, demonstrira princip da zemlje
koje nisu članice Evropske unije, a učesnice su u ovom procesu, nisu nužno pasivni posmatrači koji, kao korist ovog procesa, imaju samo prenos znanja od zemalja članica na zemlje ne članice već i obratno. Kontinuirane aktivnosti zemlje u
implementaciji Strategije, koje sadržajno daju nove predloge, predlažu aktivnosti i
imaju konstruktivan odnos prema koordinaciji i komunikaciji sa drugim zemljama,
ključne su za uspeh i prepoznavanje zemlje u regionu, kao i prepoznavanje koristi
od učešća u njenoj implementaciji od samih stanovnika zemlje Dunavskog sliva.
48
Koordinacija implementacije Dunavske strategije u Srbiji
Opštu koordinaciju Dunavske strategije u Srbiji sprovodi Kancelarija za evropske
integracije Vlade Republike Srbije, što u praksi znači da ona vrši direktnu komunikaciju sa Evropskom komisijom o svim pitanjima vezanim za Strategiju, saziva
sastanke Radne grupe za saradnju sa EU u Podunavlju, prikuplja predloge projekata i koordinira rad i komunikaciju, brojnih zainteresovanih strana koje se bave
Dunavom u Srbiji, uključujući lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.
Koordinacija Dunavske strategije, upravo od strane organa koji je zadužen za
koordinaciju programiranja fondova EU, predstavlja dobar model koji omogućava povezivanje dunavskih prioriteta sa izvorima finansiranja.
Pored opšte koordinacije, sistem koordinacije Dunavske strategije izgleda tako
da svaka od 14 zemalja koje učestvuju u Strategiji ima Nacionalnog koordinatora za Dunavsku strategiju (National Contact Point for the Danube Strategy - NCP). U Srbiji je u periodu od 2009-2012. godine Nacionalni koordinator
za Dunavsku strategiju bio potpredsednik Vlade za evropske integracije, dok
je tu dužnost u martu 2012. godine preuzela direktorka Kancelarije za evropske integracije. Uloga Nacionalnog koordinatora je da pruži političku podršku za
ostvarenje ciljeva Dunavske strategije i pozicionira zemlju u Dunavskom regionu
u odnosu na druge Podunavske zemlje, kao i da uspostavlja i održava saradnju
sa drugim Nacionalnim koordinatorima za Dunavsku strategiju. Zamenik Nacionalnog koordinatora je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova. Saradnja Nacionalnog koordinatora i njegovog zamenika podrazumeva kontinuiranu saradnju
u vezi sa svim pitanjima predstavljanja aktivnosti zemlje na međunarodnim konferencijama i u okviru bilateralnih poseta vezanih za Dunav i Dunavsku strategiju.
U strukturi koordinacije Dunavske strategije, ispod Nacionalnih koordinatora
jesu Koordinatori prioritetnih oblasti (Priority Area Coordinators - PACs).
Kao što je već rečeno, Strategija je podeljena u 4 stuba, a stubovi na prioritetne
oblasti kojih ukupno ima 11. Svakom od prioritetnih oblasti upravljaju po dve zemlje, učesnice u Strategiji. Republika Srbija je dobila priliku da koordinira dvema
prioritetnim oblastima na nivou čitavog Dunavskog regiona – Oblast drumskog,
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 49
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
železničkog i vazdušnog saobraćaja (1b) sa Slovenijom i Oblast društva znanja
(7) sa Slovačkom. Koordinator prioritetne oblasti 1b je predstavnik Ministarstva
infrastrukture, dok je koordinator prioritetne oblasti 7 rektor Univerziteta u Novom
Sadu. Uloga koordinatora prioritetnih oblasti jeste opšta koordinacija prioritetne oblasti, organizacija i funkcionisanje kompletnih aktivnosti 14 zemalja u datoj
oblasti, kao i odgovornost da je Grupa za praćenje i koordinaciju prioritetne oblasti odabrala najadekvatnije projekte kojima će dati preporuku i na taj način obezbediti projektu prednost, jednom kada se nađu sredstva za njihovo finansiranje.
Svaka prioritetna oblast ima svoju Grupu za praćenje i koordinaciju u kojoj se
nalaze predstavnici svih 14 zemalja. Srbija je imenovala kontakt osobe za preostalih 9, od ukupno 11, prioritetnih oblasti, koje će učestvovati u radu Grupa za
praćenje i koordinaciju. Naši predstavnici u Grupama za praćenje su predstavnici resornih ministarstava.24 Uloga članova Grupa za praćenje i koordinaciju jeste
nadgledanje rada koordinatora prioritetnih oblasti i operativni rad sa projektima,
jer su upravo Grupe za praćenje i koordinaciju ona mesta gde se spremni projekti predaju kako bi prošli kontrolu i eventualno dobili preporuku odbora. Članovi Odbora obezbeđuju da najkvalitetniji projekti budu odabrani za potencijalno
finansiranje i imaju obavezu da sve projekte koji su pristigli selektuje, obradi i po
osnovu utvrđenih kriterijuma za datu prioritetnu oblast napravi užu listu projekata
od kojih će izabrati najbolje i njima dodeliti preporuku. Preporuka Grupe za praćenje i koordinaciju znači da je projekat odobren od strane svih 14 predstavnika
zemalja koje učestvuju u njegovom radu, da je prepoznat kao prioritet iz utvrđenih razloga i dobijanje preporuke mu daje dodatu vrednost koja će se u obzir
uzimati pri odabiru projekata za konkretni izvor finansiranja. To će u praksi značiti
da ako dva projekta imaju isti broj bodova, za finansiranje će biti odabran onaj
koji ima preporuku Grupe za praćenje i koordinaciju Dunavske strategije.
Predstavnici ministarstava u nacionalnoj Radnoj grupi za saradnju sa Evropskom unijom u Podunavlju i predstavnici ministarstava u Grupama za praćenje i
24 Lista članova data je u Aneksu I Vodiča.
50
koordinaciju, u većini slučajeva, nisu iste osobe. Vodilo se računa da, kao predstavnici, u Grupi za praćenje i koordinaciju budu odabrane osobe kompetentne
za ocenjivanje projekata i koje imaju iskustva u radu sa projektima, a da u Radnoj grupi budu predstavnici ministarstva na višem nivou zaduženi za opštu koordinaciju i usmeravanje generalne pozicije Srbije iz ugla relevantnog ministarstva
u okvirima Dunavske strategije.
Ova distinkcija vezana za pitanje predstavnika u Radnoj grupi i Grupama za praćenje i koordinaciju nije u potpunosti bila jasna tokom prve godine implementacije Strategije. Kako su se dužnosti članova Grupa za praćenje i koordinaciju sve
više okretale konkretnim aktivnostima vezanim za ocenjivanje projekata, tako se i
sve više osećala potreba da predstavnici u Grupama za praćenje budu osobe sa
iskustvom u radu sa EU fondovima. Ovaj proces će u narednom periodu biti još
više unapređen, uzimajući u obzir činjenicu da rastu nadležnosti i jedne i druge
grupe, kako Strategija nalazi svoj put i pravac u kome će njena implementacija ići.
Grupe za praćenje i koordinaciju prioritetnih oblasti su oformili i uže radne grupe
koje će se baviti specifičnim pitanjima u okviru prioritetne oblasti. Za radne grupe
u okviru prioritetne oblasti nadležne su Grupe za praćenje i koordinaciju date
oblasti. Uže radne grupe prioritetnih oblasti nisu obaveza i one se formiraju na
osnovu identifikovanih potreba u okviru svake od oblasti. Za sada, radne grupe
su formirane u okviru 3 prioritetne oblasti: Promovisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima (PA 3), Podrška konkurentnosti preduzeća uključujući i razvoj
klastera (PA 8) i Jačanje institucionalnih kapaciteta i saradnje (PA 10).
Ova razlika i sloboda u kreiranju mehanizama koordinacije svake od prioritetnih
oblasti proizilazi iz jednog od, takozvanih, „3 NE“ – nema novih institucija, koje u
praksi znači da neće biti novih institucija, koje bi bile zadužene za koordinaciju i
implementaciju Strategije. Neformiranje novih institucija je dovelo do toga da je,
i posle godinu dana od početka implementacije Strategije, proces komunikacije
sa svima onima koji žele da se uključe u njenu primenu povremeno otežan, jer
formalni mehanizmi koordinacije koji su nabrojani ne prepoznaju civilno društvo
i lokalne samouprave kao deo koordinacione strukture.
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 51
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
Zato je bitno da svaka od zemalja, na najpogodniji način za okolnosti i teritorijalnu
organizovanost u sopstvenoj zemlji, organizuje aktivnosti i mogućnost uključivanja
lokalne samouprave i civilnog društva u implementaciju i koordinaciju Strategije.
Kako je implementacija Strategije usko vezana sa raspoložim izvorom finansiranja iz EU fondova, tako je i uključivanje civilnog društva usko vezano za već
postojeće mehanizme koje se koriste u procesu programiranja sredstava za
Pretpristupnu pomoć - IPA.
Od početka korišćenja IPA od strane Republike Srbije, organizacije civilnog društva učestvuju kao korisnici grantova. Organizacije civilnog društva koje mogu
biti korisnici grantova odobrenih kroz IPA jesu nevladine organizacije, sindikati,
mediji, neprofitna udruženja zaposlenih ili profesionalaca i druge organizacione
strukture koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana. Tokom 2011. godine, napravljen je prvi korak ka uspostavljanju planskog konsultativnog procesa sa organizacijama civilnog društva u programiranju IPA. Namera ovog programa saradnje sa civilnim društvom jeste da, kroz konsultativni
proces, organizacije civilnog društva budu partneri u određivanju nacionalnih
prioriteta za finansiranje iz IPA i druge razvojne pomoći u različitim oblastima i da
prate njihovu primenu.25
Upravo ovaj postojeći mehanizam biće iskorišćen i za uključivanje civilnog društva u proces implementacije Dunavske strategije. Naime, svaki od stubova Strategije biće praćen sa relevantnom Sektorskom organizacijom civilnog društva
(SEKO26). Ovaj mehanizam saradnje SEKO u okvirima Dunavske strategije je u
procesu uspostavljanja, na njemu se intenzivno radi i planirano je da, u narednom periodu, postane potpuno operativan. Predlog pokrivenosti i uključenosti
25 Andrija Pejović, Bojan Živadinović, Gordana Lazarević, Ivan Knežević, Mirjana Lazović, Ognjen
Mirić: IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007-2013, Evropski pokret u Srbiji, 2011, str.
39-40.
26 SEKO predstavlja program saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti planiranja razvojne pomoći, posebno programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
52
SEKO kroz stubove Strategije izgleda ovako:
Stub I: SEKO konkurentnost i SEKO građansko društvo, mediji, kultura;
Stub II: SEKO životna sredina i energetika;
Stub III: SEKO konkurentnost i SEKO ljudski resursi;
Stub IV: SEKO vladavina prava i SEKO reforma državne uprave;
U periodu dok se Strategija razvijala, komentari i sugestije svih zainteresovanih strana dobijani su na ad hoc bazi, uz povremene konsultacije i sastanke sa svima. Sada,
kada je Strategija doneta i implementira se, oseća se sve veća potreba za uspostavljanjem stalnog konsultativnog mehanizma sa svim zainteresovanim stranama.
Evropska komisija je ostavila slobodan prostor da svaka zemlja pojedinačno
utvrdi najbolji model komunikacije između zainteresovanih strana u svojoj zemlji.
Modeli dobre prakse bi trebalo da se prenose sa zemlje na zemlju, ukoliko se
ispostavi da je neki od predloženih modela funkcionalan.
Takođe, polazeći od činjenice da ne treba stvarati paralelne institucije za koordinaciju i implementaciju Strategije, neophodno je napraviti pregled institucija čije
je kapacitete moguće iskoristiti. Nedostatak uspostavljenog formalnog nacionalnog konsultativnog mehanizma nije se osećao u prvoj fazi razvoja Strategije,
kada su bili dovoljni samo povremeni inputi civilnog društva, privatnog sektora
ili naučne zajednice pred održavanje konsultativnih konferencija sa evropskim
partnerima. Za fazu implementacije stalni konsultativni mehanizam bi bio od
ključnog značaja. Uključivanje SEKO mehanizma u implementaciju Dunavske
strategije je prvi pokušaj u tom smislu. Uspešnost strategije će se meriti brojem
projekata koji su doprineli razvoju šireg Dunavskog regiona.
Koordinaciju Dunavske strategije olakšava i sajt Dunavske strategije27 na kome
se mogu se pronaći najnovije informacije o aktivnostima vezanim za Dunavsku
27 http://www.dunavskastrategija.rs/
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 53
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
strategiju u Srbiji, ali i ostalim podunavskim zemljama. Prva verzija portala na
srpskom jeziku bila je dostupna novembra 2010, a od jula 2011. godine i prve
verzije portala i na engleskom i nemačkom jeziku. U planiranju sadržaja i izboru
građe, Redakcija portala je od početka imala podršku Nacionalnog koordinatora
za Dunavsku strategiju i eksperata iz mnogih oblasti koji su vezani za aktivnosti
na Dunavu i za sprovođenje Strategije.
Prioritetni projekti za Srbiju u okviru Dunavske strategije
Republika Srbija, koja kao zemlja kandidat za članstvo u EU koristi trenutno I i II
komponentu instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA. Iz obe komponente Republika Srbija je izdvojila značajna sredstva za finansiranje projekta u okviru Dunavske strategije. Reč je projektima koji su u skladu sa nacionalnim interesima
Republike Srbije, kao i sa širim interesima Dunavskog makro-regiona. Primeri
takvih projekata su:
··
··
··
··
··
Rekonstrukcija Žeželjevog mosta u Novom Sadu (45 miliona evra);
Rekonstrukcija Golubačke tvrđave (6.6 miliona evra);
Izgradnja sistema za vodosnabdevanje u Velikom Gradištu (4.4 miliona evra);
Uvođenje rečnog informacionog sistema na Dunavu (11 miliona evra);
Priprema projektno-tehničke dokumentacije za bagerovanje rečnog korita
Dunava (2 miliona evra);
·· Priprema projektno-tehničke dokumentacije za vađenje neeksplodiranih
ubojitih sredstava iz Dunava (3.8 miliona evra) itd.
Pored toga, Republika Srbija aktivno učestvuje u osam programa prekogranične i transnacionalne saradnje koji se sufinansiraju sredstvima EU i koji mogu,
za početak, predstavljati polaznu osnovu za finansiranje projektnih predloga u
skladu sa Dunavskom strategijom. Osnovni cilj svih programa prekogranične
saradnje, koji podrazumeva postizanje uravnoteženog društveno-ekonomskog
razvoja pograničnih oblasti kroz uspostavljanje čvrstih veza između zajednica sa
obe strane granice, u cilju povećanja konkurentnosti privrede i porasta životnog
54
standarda građana u tim oblastima, uklapa se u ciljeve definisane Dunavskom
strategijom.
Reč je sledećim programima28:
··
··
··
··
··
··
··
··
Prekogranični program Mađarska – Srbija,
Prekogranični program Rumunija – Srbija,
Prekogranični program Bugarska – Srbija,
Jadranski program prekogranične saradnje,
Program Jugoistočne Evrope,
Prekogranični program Srbija – Crna Gora,
Prekogranični program Hrvatska – Srbija,
Prekogranični program Srbija – Bosna i Hercegovina.
Uspešna realizacija velikog broja projekata u okviru gore navedenih programa
predstavlja solidnu bazu za svaku buduću nadgradnju, uključujući i pripremu i
sprovođenje projekata u okviru Dunavske strategije.
Republika Srbija i Rumunija su prve prepoznale potencijal Dunavske strategije
za dalje unapređenje prekogranične saradnje dve zemlje. U okviru Prekograničnog programa Rumunija – Srbija objavljen je, 2011. godine, prvi javni poziv za
dostavljanje projektnih predloga u oblasti zaštite životne sredine i reagovanja u
vanrednim situacijama u skladu sa Dunavskom strategijom. Izdvojeno je preko
5 miliona evra za sufinansiranje najbolje ocenjenih predloga. Realizacija pomenutih projekata se očekuje tokom 2012. godine. Pored toga, u trećem pozivu u
okviru programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, Dunavska strategija je postavljena kao jedan od horizontalnih prioriteta koji je omogućio da projekti
u skladu sa prioritetima Dunavske strategije dobiju dva dodatna poena.
28 http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 55
56
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 57
Srbija
Slovenija
Rumunija
Irina Kreinbucher
Ministarstvo za transport inovacije
i tehnologiju, Odeljenje za koordinaciju sa EU i međunarodnu saradnju, Radetzkystraße, 21030 Beč
Markus Simoner
Via donau – Austrijska kompanija
za razvoj i upravljanje plovnim
putevima, Odeljenje za razvoj i
inovacije
Aleksandru Serban Cucu
Direktor, Generalni direktorat
međunarodnih finansijskih poslova, Ministarstvo transporta i
infrastrukture, 38, Dinicu Golescu
bulevar, Bukurešt
Kristina Cuc
Savetnik za evropske poslove, Generalni direktorat za infrastrukturu
i pomorski transport, Ministarstvo
transporta i infrastrukture,
38, Dinicu Golescu bulevar, Bukurešt
Franc Žepič
Ministarstvo transporta, Direktorat
za međunarodne odnose, Langusova 4,SI-1535 Ljubljana
Miodrag Poledica
Načelnik Odeljenja za intermodalni
i železnički transport, Ministarstvo
za infrastrukturu i energetiku, Nemanjina 22-26, Beograd
Ime i prezime, institucija,
adresa
29 Izvor: http://www.interact-eu.net/
30 Izvor: Kancelarija za evropske integracije
1b) Železnički,
drumski i avio saobraćaj
1a) Unutrašnji plovni putevi
1) Unapređivanje
Austrija
mobilnosti i kombinatornosti
Zemlja
[email protected]
[email protected]
+386 1 478 8524
fax: +386 1 478 8141
+40 722 362 173
+40 21 319 62 03
fax: +40 750 032 441
[email protected]
+40 21 319 61 47,
fax: +40 21 319 61 78
[email protected]
gv.at
+43(0)1/711 62-651218
+43(0)664/8482728
fax: +43(0)1/711 62-651299
[email protected]
org
+43 (0) 50 4321-1607
fax: +43 (0) 50 4321-1050
e-mail / telefon
e-mail
Miodrag Poledica
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
[email protected]
Žaneta Ostojić
[email protected]
Barjaktarović
Direkcija za unutrašnje
plovne puteve, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
U budžetu EU koji obuhvata period 2014-2020. godina, Republika Srbija može
da računa na nova IPA sredstva, na učešće u Programima EU kao i, eventualno,
na pristup Okviru za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facillity) koji je
namenjen realizaciji transnacionalnih projekata u okviru saobraćaja, energetike,
životne sredine i IKT unutar EU, sa mogućnošću da se podrže i projekti od interesa van EU.
Prioritetna
oblast
ANEKS I – Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije29
III Deo - Republika Srbija i Dunavska strategija
58
5) Upravljanje
rizicima životne
sredine
4) Obnavljanje
i održavanje
kvaliteta voda
Prioritetna
oblast
3) Promovisanje
kulture i turizma,
kontakata među
ljudima
2) Podsticanje održive energije
Prioritetna
oblast
[email protected]
+40 75 423 11 18
[email protected]
+40 21 3186954
fax: +40 21 3165662
Peter Bakony
Institut za zaštitu životne sredine i
upravljanja vodama
Kvassay J. út 1,
H-1095 Budimpešta
Petra Szávics
Savetnica, Ministarstvo za zaštitu
životne sredine i šume
Bd. Libertatii nr. 12, sector 5, cod
040129, Bukurešt
Liliana Bara
Direktorka, Direktorat za evropske
poslove, Ministarstvo za zaštitu
životne sredine i šume
Av. Libertatii 12, Bukurešt
Mađarska
Rumunija
[email protected]
+36 12156140
[email protected]
gov.sk
+421 2 59 343 298
+421 917 240 1781
Renáta Magulová
Ministarstvo za zaštitu životne
sredine, Odeljenje za vode
Bratislava
Slovačka
e-mail / telefon
dr Perger László
[email protected]
Ministarstvo ruralnog razvoja,
Glavni direktorat za vode i zaštitu
životne sredine, Odeljenje za rečne
vodotokove
Márvány u.1/c-d,
1012 Budimpešta
Ime i prezime, institucija,
adresa
Mađarska
Zemlja
[email protected]
+40 372 144 011
fax: + 40 372 144 012
[email protected]
Emanuel Cernat
Diplomatski savetnik, Ministarstvo +40 372111402
regionalnog razvoja i turizma, Apo- fax: +40 372111337
lodor ulica 17, District 5, Bukurešt,
Rumunija
Rumunija
Paul Mărăşoiu
Generalni direktor, Generalna
direkcija za turizam, Ministarstvo
regionalnog razvoja i turizma
Blv. Dinicu Golescu no. 38, District
1, Bukurešt
Ivo Marinov
[email protected] ministra ekonomije, ener- nment.bg
getike i turizma
+ 359 2 940 76 04
fax: + 359 2 988 23 15
Bugarska
[email protected]
+36 70 332 0732
+36 1 458 2114
fax: +36 1 458 1544
Anita Orbán
Ambasadorka,
Ministarstvo spoljnih poslova, Belgráad rakpart 47, Budimpešta
Mađarska
e-mail / telefon
Olga Svitakova
[email protected]
Načelnica odeljenja međunarodnih +420 224 853 288
odnosa u energetici, Ministarstvo fax: +420 224 852 428
za industriju i trgovinu
Na Frantisku 32, 110 15, Prag 1
Ime i prezime, institucija,
adresa
Češka Republika
Zemlja
milena.djakonovic@
mre.gov.rs
e-mail
e-mail
[email protected]
travel
[email protected]
Mićun Stanić
Ministarstvo za zaštitu
životne sredine,
rudarstvo i prostorno
planiranje
[email protected]
gov.rs
Dragana Milovanović
dragana.milovanovic@
Ministarstvo poljopriminpolj.gov.rs
vrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
Gordana Plamenac
Turistička organizacija
Srbije
Jagoda Stamenković
Ministarstvo kulture,
medija i informacija
[email protected]
Renata Pindžo
Ministarstvo ekonomije gov.rs
i regionalnog razvoja
Milena Đakonović
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 59
60
Zemlja
10) Jačanje
institucionalnih
kapaciteta i
saradnje
9) Ulaganje u ljude
i veštine
Prioritetna
oblast
8) Podrška
konkurentnosti
preduzeća,
uključujući i razvoj
klastera
Zoran.novakovic@
pks.rs
[email protected]
[email protected]
gov.rs
e-mail
dr. Kurt Puchinger
Grad Beč - Izvršna grupa za
izgradnju i tehnologiju, Grupa za
urbano planiranje
Rathaus, 1082 Beč
Jana Repanšek
Zamenica direktora, Centar za
finansijsku izuzetnost
Cankarjeva 18, 1000 Ljubljana,
Slovenija
[email protected]
+386 1 369 6303
fax: +386 1 369 6218
[email protected]
+43 1 4000 82631
fax: +43 1 4000 99 8263
Nina Punga
[email protected]
Ministarstvo rada, socijalne zaštite +373 22 26 93 92
i porodice, Direktorat za ljudske
resurse i zapošljavanje
Snezana.filipovic@
mfa.rs
[email protected]
gov.rs
Snežana Filipović
Ministarstvo spoljnih
poslova
Tijana Živanović
Agencija za prostorno
planiranje
[email protected]
+ 43 1 711 00 6175
e-mail
Roland Hanak
Federalno ministarstvo za rad, socijalne poslove i zaštitu potrošača
Stubenring 1
1014 Beč
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
Katarina Obradović
katarina.jovanovic@
Jovanović
merr.gov.rs
Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja
Zoran Novaković
Privredna komora
Srbije
Miroslav Vesković
Rektor
Univerzitet u Novom
Sadu
Jelena Dučić
Ministarstvo za zaštitu životne sredine,
rudarstvo i prostorno
planiranje
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
[email protected] Ljiljana Džuver
[email protected]
+43/1/53120-4618
Ministarstvo ekonomije gov.rs
fax: +43/1/53120-814618
i regionalnog razvoja
e-mail / telefon
[email protected]
+385 1 610 68 12
fax: +385 1 610 91 14
Hans-peter.herdlitschka@
wm.bwl.de
+49-711-123-2413
+49 152 2261 1037
fax: +49-711-123-2250
[email protected]
+381 21 485 2005
[email protected]
+421 2 57510128
+421 2 5751 0136
fax: +421 2 5751 0602
[email protected]
+385 1 4866 102
[email protected]
bayern.de
+49 89 9214-3144
e-mail / telefon
Jürgen Schick
Federalno ministarstvo za
obrazovanje, umetnost i kulturu
Minoritenplatz 5
1014 Beč
Ime i prezime, institucija,
adresa
Florian Ballnus
Bayerisches Staatsministerium für
Umwelt und Gesundheit, Referat
Europäische Union
Rosenkavalierplatz 2
81925 Minhen
Kornelija Pintaric
Ministarstvo kulture,
Direktorat za zaštitu prirode
Savska cesta 41/20
10 000 Zagreb
dr Lubomir Faltan
Potpredsednik Slovačke Akademije
nauka
Štefánikova 49
814 38 Bratislava 1
Miroslav Vesković
Rektor
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovića 5
21000 Novi Sad
dr Hans Peter Herdlitschka
Wirtschaftsministerium BadenWürttemberg
“Grundsatz und Außenwirtschaft”
Theodor-Heuss-Str. 4
70174 Štutgart
Dragica Karaić
Ministarstvo ekonomije, rada i preduzetništva, Direktorat za MSP
Ulica grada Vukovara 78
10000 Zagreb
Ime i prezime, institucija,
adresa
Austrija
Moldavija
Austrija
Zemlja
Hrvatska
Nemačka (Baden-Württemberg
7) Razvoj društva
Slovačka
znanja kroz naučna
istraživanja,
obrazovanje i
informacione
tehnologije
Srbija
Hrvatska
6) Zaštita bioloških Nemačka (Bavrsta, pejzaža i
varska)
kvaliteta vazduha i
zemljišta
Prioritetna
oblast
ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 61
62
Zemlja
Bugarska
11) Zajednički rad Nemačka
na promovisanju
bezbednosti i borbe
protiv organizovanog kriminala
Prioritetna
oblast
Achim Hildebrandt
Bundesministerium des Innern
Referat G II 2
Alt-Moabit 101 D
10559 Berlin
KOR Erwin Frankl
Bayerisches Staatsministerium
des Innern (StMI)
Sachbereich IC5/EU Internationale polizeiliche
Zusammenarbeit - Odeonsplatz 3
80539 Minhen
Kalin Georgiev
Generalni sekretar Ministarstva
unutrašnjih poslova
Ime i prezime, institucija,
adresa
[email protected]
+ 359 2 983 32 17
[email protected]
bayern.de
+49 (0)89 2192-2671
[email protected]
bund.de
+49 30 18681 2167
fax: +49 30 18681 52167
e-mail / telefon
Zorana Vlatković
Ministarstvo
unutrašnjih poslova
Kontakt osobe za
prioritetne oblasti
iz Republike
Srbije30
[email protected]
gov.rs
e-mail
ANEKS I - Lista koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije
Literatura
Publikacije
1. Duhr, S.: Baltic Sea, Danube and macro-regional strategies – a model for
transnational cooperation in the EU?, Policy Paper, www.notre-europe.eu
2. Pejović Andrija, Živadinović Bojan, Lazarević Gordana, Knežević Ivan, Lazović Mirjana, Mirić Ognjen: IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć EU
2007-2013, Evropski pokret u Srbiji, 2011, str. 39-40.
3. Vodič kroz Strategiju EU 2020, http://www.emins.org/sr/publikacije/
knjige/11-vodic-kroz-evropu-2020.pdf
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 63
Literatura
Dokumenta
1. Komunikacija Evropske komisije i Akcioni plan dostupni na: http://
ec.europa.eu/regional_policy/cooperate/baltic/index_en.cfm
3. Evropska komisija Zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluzija (European
Commission Employment, social affairs and inclusion)
http://www.ec.europa.eu/epmf
2. COM(2010) 715/4, „Strategija Evropske unije za Dunavski region”, Internet: http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?d, 22/05/2012
4. Evropska komisija Evropski socijalni fond (European Commission
European Social Fund)
http://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=en
3. „Council conclusions on the European Union Strategy for the Danube
region”, Internet: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/
docs/pressdata/EN/genaff/121511.pdf, 22/05/2012, str. 4.
5. Evropska komisija Evropska susedska politika (European Commission
European Neighbourhood Policy)
http://ec.europa.eu/world/enp/funding_en.htm
4. „Conclusions of European Council”, Internet: http://www.consilium.
europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ec/123075.pdf,
22/05/2012, str. 13.
6. Evropska investiciona banka (European Investment Bank)
http://www.eib.org
http://www.eib.org/elena
Internet stranice
7. Evropska Banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction
and Development)
http://www.ebrd.com
1. Dunavska strategija
http://www.dunavskastrategija.rs/
http://www.dunavskastrategija.rs/sr/?p=32
http://www.danube-region.eu/item/241475
2. Evropska komisija Regionalna politika – Inforegio (European Commission
Regional Policy – Inforegio)
http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/regional/index_en.cfm
http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/cohesion/index_en.cfm
http://ec.europa.eu/esf/home.jsp?langId=en
http://ec.europa.eu/regional_policy/thefunds/ipa/index_en.cfm
http://www.jessica.europa.eu/
64
8. Evropski investicioni fond (European Investment Fund)
http://www.eif.org/what_we_do/jeremie/index.htm
9. Informacioni sistem ISDACON
http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Default.aspx
10.Interact
http://www.interact-eu.net/
Vodič kroz Dunavsku strategiju
| 65
Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju
neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji, Kancelarije za evropske integracije
i Fondacije Fridrih Ebert.
66
Download

Vodič kroz Dunavsku strategiju