EAS
Exporters Association of Serbia
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,
afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje
izglede i mogućnosti za izvoz.
Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima
izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u
trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.
Beneficije članstva:
ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKA
zalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse
UMREŽAVANJE
razmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima
USLUGE
prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o
spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza
Za više informacija:
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd
Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814
www.eas.rs ▪ [email protected]
BROJ 21, APRIL 2013.
Sadržaj
04
06
10
14
18
22
24
28
32
34
VESTI IZ PRIVREDE
INDUSTRIJA NAMEŠTAJA OSTVARUJE SUFICIT U IZVOZU
SIEPA AKTUELNOSTI
BESPOVRATNA SREDSTVA ZA IZVOZNIKE
UPOZNAJTE OPŠTINU
VALJEVO
U FOKUSU
INOVACIJOM DO USPEHA?
PRIMERI USPEHA
ŠAMPIONI SRPSKOG IZVOZA
INTERVJU: NATAŠA VUJOVIĆ
KREATIVNA INDUSTRIJA
IZAZOVI BIZNISA
SERTIFIKACIJE I
SERTIFIKACIONI KONSULTANTI
SVET I MI
ZA ŠVEDSKU, U KORAK S VREMENOM
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
ZAŠTO JE VAŽNO ŠTITITI PRAVA
INTELEKTUALNE SVOJINE?
SIEPA VODIČ
RUSKO TRŽIŠTE NAMEŠTAJA
ŠANSA ZA SRPSKE IZVOZNIKE
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774
fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, [email protected]; Saradnici: Anastasia Akimova,
Dejan Molnar, Goran Radosavljević, Marijana Jovanović, Ines Novosel, Natalija Terzić, Mateja Milenković, Biljana Remović; Lektura i korektura:
Slađana Pavlović, [email protected]; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange
Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
APRIL 2013.
1
REČ UREDNIKA
NA POČETKU SVAKOG USPEHA
STOJI IDEJA
Divimo se pojedincima koji svoje znanje spajaju sa iskustvom
i na taj način kreiraju ideje. Kako bismo podstakli nove ideje,
proizvode, tržišta i nove poslove, prvi broj Exporter-a u 2013.
godini posvećujemo inovacijama. Upoznajemo Vas i podsećamo
na programe koje država sprovodi u cilju njihovog podsticanja
i podrške izvoznicima. Početak godine je period kada treba da
se informišete o programima podrške države kako biste imali
dovoljno vremena da aplicirate.
U cilju da i mi budemo inovativni i predstavimo potencijale
Srbije, od ovog broja Exportera uvodimo novu rubriku - Upoznajte
opštinu. Za početak Vas upoznajemo sa opštinom Valjevo.
A u ovom broju Vam predstavljamo i primere uspeha kojima je
SIEPA u decembru sa ponosom dodelila titulu „Izvoznik godine
2012.“. Kraj prošle godine obeležile su i druge manifestacije i
projekti koji su podržali dizajn, nove ideje, pakovanja i projekte
koji podstiču kreativnu industriju Srbije.
Zavod za zaštitu intelektualne svojine otkriva Vam kako da svoje
ideje zaštitite da bi bile samo Vaše i na siguran način našle put do
izvoza. Osim zaštite, neophodna je i potvrda kvaliteta. Sertifikacija
je tema koja je uvek aktuelna proizvođačima i izvoznicima, ali
uvek je otvoreno pitanje kako da je uspešno završite i na koji
način da odaberete odgovarajuću sertifikacionu kuću, a naravno i
konsultanta koji će Vam pomoći u realizaciji.
Za izvoznike nameštaja istražili smo trendove na tržištu Rusije.
Kakve su mogućnosti proizvođača nameštaja, kao i koje boje i
kakav proizvod cene kupci na ruskom tržištu.
U želji da jednog dana i mi postanemo zemlja inovacija, kao na
primer Švedska, podelićemo sa Vama misao da ideje i planovi
jesu važni, ali pravi izazov jeste ostvariti ih!
Mirjana Aleksić
2
EXPORTER
APRIL 2013.
5
VESTI IZ PRIVREDE
BESPOVRATNA
SREDSTVA
ZA
IZVOZNIKE
INDUSTRIJA
NAMEŠTAJA OSTVARUJE
SUFICIT U IZVOZU
Industrija nameštaja je jedna
od retkih prerađivačkih
industrija koja pravi suficit
u izvozu. Prošle godine
je taj suficit iznosio 60
miliona dolara, a ove godine
postoji mogućnost da se i
poveća. Ova industrija je
2012. godine ostvarila izvoz
u iznosu od 246 miliona
dolara, dok je uvoz bio 186
miliona.
Tržišta bivših republika
Jugoslavije su više
zainteresovana za jeftiniji
pločasti nameštaj, dok
zahtevnija tržišta EU, kao
što su Francuska i Nemačka,
traže nameštaj od masiva i
to najviše stolice, stolove i
komode.
Od novih tržišta, tržište
Rusije je sve zanimljivije
i značajnije, a količina
nameštaja koji se tamo
izveze povećava se iz godine
u godinu.
4
FINANSIJSKE
TRANSAKCIJE IZMEĐU
SRBIJE I RUSIJE
MOGUĆE I U RUBLJAMA
Sberbank Srbija, čiji je
osnivač i većinski vlasnik
Centralna banka Ruske
Federacije, otpočela je
poslovanje u Srbiji od
decembra 2012. Sberbanka,
nekadašnja Volksbanka, prva
je bankarska institucija u
zemlji koja nudi uvoznoizvoznim kompanijama
iz obe zemlje olakšanu
trgovinu, tj. obavljanje
finansijskih transakcija u
rubljama.
Na ovaj način izbegavaju
se dodatne provizije za
konverziju u druge valute.
Takođe, omogućena je lakša
konverzija novca za naše
građane koji privremeno
borave i rade u Ruskoj
federaciji, čime je izbegnut
dvostruki trošak. Više
informacija možete pronaći
na sajtu Sberbanke
www.sberbank.rs.
SIEPA je objavila 25. marta poziv za
dodelu bespovratnih sredstava namenjen
izvozno orijentisanim preduzećima za
aktivnosti koje podstiču konkurentnost
na inostranim tržištima. Do sada je
objavljeno trinaest poziva i sredstva su
odobrena za više od 1400 privrednih
subjekata koji su ispunili sve tehničke
zahteve, odnosno dodeljeno je oko 544
miliona dinara. U 2013. godini Program
je namenjen izvoznicima, izvoznicima
početnicima i poslovnim udruženjima.
Više o programu možete pročitati u
rubrici SIEPA aktuelnosti.
IZMENJENI KRITERIJUMI ZA IZVOZNIKE I ROK
ZA POVRAĆAJ PDV-a
Od 21. januara 2013. godine
stupila je na snagu izmena
Uredbe o kriterijumima na
osnovu kojih se utvrđuje
šta se smatra pretežnim
prometom dobara u inostranstvo. Ovom Uredbom
izmenjen je jedan od dva
kriterijuma na osnovu kojih
PDV obveznik stiče svojstvo
pretežnog izvoznika i pravo
na povraćaj PDV-a koji je
iskazan u poreskoj prijavi u
roku od 15 dana. Kriterijum
u pogledu vrednosti izvoza
dobara ostaje nepromenjen.
Umesto 45 dana, obveznik
će sada imati pravo na PDV
povraćaj u roku od 15 dana
od isteka roka za podnošenje
PDV prijave, pod uslovom
da ispunjava jedan od dva
kriterijuma: da je izvoz dobara veći od 10 miliona evra
i da je učešće izvoza dobara
u odnosu na ukupan promet
dobara i usluga veći od 50%.
MEDINO - NAJVEĆI
IZVOZNIK MEDA
Kompanija Medino iz
Krnjeva postala je najveći
izvoznik meda na Balkanu sa
izvezenih 1.500 tona meda.
Medino je u 2012. godini plasirao med na tržišta
Nemačke, Austrije, Italije
i Norveške. Srpski pčelari
u prošloj godini izvezli su
blizu 3.000 tona meda, što
je dva i po puta više nego
u 2011. godini. Tražnja za
našim medom već nekoliko
godina progresivno raste,
na obostrano zadovoljstvo
izvoznika i pčelara koji su,
iako pogođeni sušom, zadovoljno završili ovu godinu,
saopštili su iz kompanije
Medino.
Srbija ima ogroman potencijal u proizvodnji meda, a
dugoročni cilj kompanije
Medino jeste stvaranje
proizvoda više dodate vrednosti i osvajanje tržišta kroz
plasman u trgovinske lance
širom Evrope.
EXPORTER
IZDVAJAMO
AKTIVNOSTI
UDRUŽENJA
IZVOZNIKA SRBIJE
IVANA PETROVIĆ
DIJALOG SA DRŽAVOM
Predstavnici Udruženja izvoznika Srbije su na nedavnom sastanku
privrednika sa resornim ministrom inicirali izradu Strategije srpskog izvoza 2013-2020. i izrazili spremnost da aktivno učestvuju
u izradi ovog dokumenta. Srbija već nekoliko godina nema nacionalnu strategiju za podršku izvozu već samo pojedinačne inicijative manjeg obima. U periodu ekonomske recesije kada državna
kasa raspolaže ograničenim sredstvima za podršku izvoznicima,
sistemski pristup i organizovana saradnja države i privrede bi doprineli efikasnijem iskorišćavanju te podrške a bilo bi zasnovano
na ozbiljnoj i sveobuhvatnoj analizi dosadašnjeg izvoza i izvoznih
potencijala naše privrede. Udruženje izvoznika Srbije i u narednom periodu nastavlja aktivno da radi na dopuni i razradi ovog
predloga i na formulaciji narednih inicijativa.
KORISNI PROGRAMI
SUBVENCIJE U
POLJOPRIVREDI
Na predlog Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Vlada Republike Srbije donela je Uredbu
o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju
u 2013. godini u skladu sa
Zakonom o podsticajima.
Sredstva će se raspoređivati
za direktna plaćanja u
odgovarajućim maksimalnim
iznosima, za podsticajne mere
ruralnog razvoja i za posebne
podsticaje. Na taj način se
motivišu poljoprivredni
proizvođači, stvaraju se uslovi
za povećanje proizvodnje i
konkurentnosti i razvijaju
se potencijali plasmana
poljoprivrednih proizvoda
na domaćem i na stranim
tržištima.
Podsticaji podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje kroz
stimulisanje konkurentnosti
i proizvodnje, navedeno je u
saopštenju Ministarstva.
APRIL 2013.
OD APRILA PROGRAM
PODRŠKE MALIM I
SREDNJIM PREDUZEĆIMA
Ministarstvo finansija i
privrede u saradnji sa Nacionalnom agencijom za
regionalni razvoj sprovodi
Program podrške inovativnim
brzorastućim malim i srednjim preduzećima. Sredstva se
dodeljuju u iznosu od 100.000
do 1.500.000 RSD, odnosno
do 50% opravdanih troškova
za aktivnosti: razvoj novog
ili poboljšanje postojećeg
proizvoda/usluga, izrada
dizajna/redizajna, izrada nove
ambalaže, marketing planiranje razvoja, poboljšаnje
postojećeg i uvođenje novog
procesа proizvodnje, nаbаvkа
specijаlizovаnih softverskih
pаketа, specijаlizovаne obuke,
poslovni konsаlting i izrаdа
projektne dokumentаcije zа
nove objekte.
Rok zа reаlizаciju аktivnosti
je 30. 6. 2014. godine, dok je
rok zа podnošenje izveštаjа o
reаlizаciji 31. 7. 2014. godine.
U skladu sa temom broja, Udruženje izvoznika je u prethodnom
periodu ostvarilo dobru saradnju sa projektom namenjenim
malim i srednjim preduzećima Program za integrisanu podršku
inovacijama (IISP), finansiranim od strane Evropske unije, a koji
se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede.
Dosta članova Udruženja je već iskoristilo mogućnost besplatne
obuke i učestvovalo u ovom programu koji pored radionica pruža
mogućnost i pojedinačnog savetovanja sa iskusnim predavačima
i stručnjacima iz različitih oblasti. Ovaj program podržavaju i
SIEPA i Zavod za intelektualnu svojinu čiji su savetnici takođe
na raspolaganju za konsultacije svim polaznicima. Ove obuke će
biti organizovane i tokom aprila, maja i juna meseca, a za više informacija pogledajte rubriku „Preporučujemo“ na sajtu Udruženja
izvoznika Srbije. Na našoj internet stranici nastavljamo sa objavljivanjem korisnih informacija u vezi sa izvozom, programima
podrške privredi i ostalim aktuelnostima iz ove sfere poslovanja.
U NAREDNOM PERIODU
Udruženje izvoznika Srbije nastavlja saradnju sa SIEPA-om i
Zavodom za intelektualnu svojinu, planira obuke za izvoznike o
zaštiti intelektualne svojine, zaštitu patenata i žigova u inostranstvu, oznaku geografskog porekla i kako izbeći probleme ako se
pravovremeno informišete o svojim pravima i obavezama.
Udruženje pruža pomoć i dodatne informacije svojim članovima
u vezi sa prijavljivanjem za Program podsticanja konkurentnosti i
internacionalizacije srpske privrede koji raspisuje SIEPA.
5
SIEPA AKTUELNOSTI
BESPOVRATNA
SREDSTVA ZA
IZVOZNIKE
U CILJU JAČANJA SRPSKE PRIVREDE NA MEĐUNARODNOJ SCENI, A KROZ PODRŠKU PROCESU
INTERNACIONALIZACIJE I JAČANJA KONKURENTNIH KAPACITETA DOMAĆIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I
POSLOVNIH UDRUŽENJA, U 2013. GODINI SIEPA SPROVODI PROGRAM KOJI JE NAMENJEN POJEDINAČNIM
PRIVREDNIM SUBJEKTIMA – IZVOZNICIMA I PREDUZEĆIMA KOJA TEK ZAPOČINJU POSLOVE IZVOZA, KAO I
POSLOVNIM UDRUŽENJIMA.
PODSTICAJI NAMENJENI
POJEDINAČNIM PRIVREDNIM
SUBJEKTIMA - IZVOZNICIMA
Državna pomoć može biti odobrena
privrednim društvima, zadrugama
i preduzetnicima sa sedištem u
Republici Srbiji, a pod uslovom da
nisu u teškoćama, stečaju ili postupku
likvidacije. Podsticaji se dodeljuju pod
sledećim uslovima:
• da se bave proizvodnjom gotovih ili
polugotovih proizvoda ili pružanjem
usluga u oblasti energetike,
građevinarstva, informacionih
tehnologija, reciklaže, industrijskog i
tekstilnog dizajna
• da su pozitivno poslovali u 2011. i
2012. godini
• da su tokom 2011. ili 2012. godine
ostvarili minimum 20% prihoda
od prodaje proizvoda i usluga na
međunarodnom tržištu ili su ostvarili
izvoz u minimalnom iznosu od 50.000
evra u sektoru proizvodnje ili 25.000
evra u sektoru usluga. Za usluge
industrijskog i tekstilnog dizajna, za
podnošenje prijave uslov je realizovan
izvozni posao bilo koje vrednosti u
prethodnoj godini
• da imaju izmirene obaveze prema
državi i zaposlenima u skladu sa
propisima Republike Srbije
• da im u roku od dve godine pre
podnošenja prijave nije izrečena
pravnosnažna mera zabrane obavljanja
delatnosti.
Refundira se do 50% troškova, odnosno
75% troškova za aktivnost sertifikacija
proizvoda i sertifikacija sistema
upravljanja kvalitetom, po završetku
aktivnosti.
Maksimalan iznos podsticaja
namenjenih izvoznicima ne može
biti veći od 3.000.000,00 dinara po
korisniku u 2013. godini.
PODSTICAJI NAMENJENI
POJEDINAČNIM PRIVREDNIM
SUBJEKTIMA – IZVOZNICIMA
POČETNICIMA
Državna pomoć može biti odobrena
privrednim društvima, zadrugama i
preduzetnicima sa sedištem u Republici
Srbiji pod sledećim uslovima:
• da se bave proizvodnjom gotovih ili
polugotovih proizvoda ili pružanjem
usluga u oblasti energetike,
građevinarstva, informacionih
tehnologija, reciklaže, industrijskog i
tekstilnog dizajna
NASTUP KOMPANIJA NA INOSTRANIM
SAJMOVIMA
maksimalno 1.500.000,00 RSD
po pojedinačnom sajmu
OTVARANJE PREDSTAVNIŠTAVA NA STRANIM
TRŽIŠTIMA
maksimalno 2.000.000,00 RSD
NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH
PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA
INOSTRANIM TRŽIŠTIMA
maksimalno 300.000,00 RSD
• da su pozitivno poslovali u 2011. i
2012. godini
SERTIFIKACIJA PROIZVODA I SERTIFIKACIJA
SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM
maksimalno 1.500.000,00 RSD
LOKALIZACIJA SOFTVERSKIH PROIZVODA
maksimalno 300.000,00 RSD
• da imaju izmirene obaveze prema
državi i zaposlenima u skladu sa
propisima Republike Srbije
IZRADA PROMOTIVNOG MATERIJALA: DIZAJN I
ŠTAMPANJE BROŠURA; DIZAJN WEB SAJTA
maksimalno 300.000,00 RSD
ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE:
REGISTRACIJA ŽIGA I INDUSTRIJSKOG DIZAJNA,
ZAŠTITA TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA,
DEPONOVANJE SOFTVERA KAO AUTORSKOG DELA
maksimalno 300.000,00 RSD
6
• da im u roku od dve godine pre
podnošenja prijave nije izrečena
pravnosnažna mera zabrane obavljanja
delatnosti.
EXPORTER
NASTUP KOMPANIJA NA INOSTRANIM
SAJMOVIMA
maksimalno 1.000.000,00 RSD
po pojedinačnom sajmu
NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH
PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA
INOSTRANIM TRŽIŠTIMA
maksimalno 300.000,00 RSD
Refundira se do 50% troškova, po
završetku aktivnosti. Maksimalan iznos
podsticaja namenjenih izvoznicima
početnicima ne može biti veći od
2.000.000,00 dinara po korisniku u
2013. godini.
PODSTICAJI NAMENJENI
POSLOVNIM UDRUŽENJIMA
Državna pomoć može biti odobrena
poslovnim udruženjima sa sedištem u
Republici Srbiji koja su registrovana u
Agenciji za privredne registre, a koja
ispunjavaju sledeće uslove:
• bave se proizvodnjom gotovih ili
polugotovih proizvoda ili pružanjem
usluga u oblasti energetike,
građevinarstva, informacionih
tehnologija, reciklaže i industrijskog i
tekstilnog dizajna
• imaju najmanje 5 članica
• da su članice u 2011. ili 2012. godini
ostvarile ukupan promet u visini od
minimalno 5 miliona evra
• da su članice tokom 2011. ili 2012.
godine ostvarile minimum 20% prihoda
od prodaje proizvoda i usluga na
međunarodnom tržištu
• da članice zapošljavaju ukupno
minimalno 100 zaposlenih
• da su članice izmirile obaveze prema
državi i zaposlenima u skladu sa
propisima Republike Srbije.
ZAJEDNIČKI NASTUP KOMPANIJA NA
INOSTRANIM SAJMOVIMA
maksimalno 4.500.000,00 RSD
po pojedinačnom sajmu
NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH
PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA
INOSTRANIM TRŽIŠTIMA
maksimalno 1.000.000,00 RSD
OTVARANJE PREDSTAVNIŠTAVA NA INOSTRANIM
TRŽIŠTIMA
maksimalno 20.000.000,00 RSD
IZRADA PROMOTIVNOG MATERIJALA: DIZAJN I
ŠTAMPANJE BROŠURA; DIZAJN WEB SAJTA
maksimalno 500.000,00 RSD
Za sve dodatne informacije
možete nam se obratiti
putem telefona:
011/3398 644,
3398 379,
3398 484,
ili elektronskom poštom:
[email protected]
Refundira se do 50% troškova, po završetku aktivnosti. Maksimalan iznos
podsticaja namenjenih poslovnim udruženjima ne može biti veći od 20.000.000,00
dinara po korisniku u 2013. godini.
ROK ZA PRIJAVU 26. APRIL 2013.
APRIL 2013.
7
DO 9. APRILA OTVOREN POZIV ZA
UČEŠĆE NA SAJMU NAMEŠTAJA U
RUSIJI
SIEPA po treći put organizuje i finansijski
podržava nastup srpskih preduzeća
na sajmu nameštaja Mebel u Moskvi
od 18. do 22. novembra 2013. godine.
Sajam Mebel (www.meb-expo.ru) je
najznačajniji događaj iz oblasti drvne
industrije i nameštaja u Rusiji, a uz
podršku Ministarstva industrije i trgovine
Ruske Federacije održava se svake godine
već 25. put po redu. Mebel 2012. je
posetilo 41.692 posetioca, a 90% njih su
poslovni ljudi koji se bave prodajom ili
proizvodnjom nameštaja. U 2012. godini
svoje proizvode i usluge predstvilo je
preko 880 kompanija iz celog sveta,
od čega 60% iz Rusije. Zahvaljujući
Slobodnom trgovinskom sporazumu
srpska preduzeća imaju veliki potencijal
na ruskom tržištu koje predstavlja jedno
od ciljnih izvoznih tržišta Srbije.
YUGBUILD
Troškove zakupa prostora ukupne
površine oko 200 m2 i izgradnje štanda
snosi Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), a preduzeća
koja budu učestvovala snose putne
troškove predstavnika (prevoz, dnevnice,
smeštaj); troškove prevoza i montaže
sopstvenih eksponata; participaciju u
iznosu od 280.000,00 dinara za pokrivanje
troškova zajedničkog kataloga, pratećeg
materijala i marketinških aktivnosti.
Zbog ograničenog prostora od pristiglih
prijava selektovaće se najkonkurentnija
preduzeća. Prijave se mogu poslati putem
elektronske pošte na milena.radovic@
siepa.gov.rs i [email protected]
gov.rs ili faksom na 011/3398-814.
SRBIJA KAO ZEMLJA PARTNER
NA SAJMU GRAĐEVINSKE
INDUSTRIJE U RUSIJI - YUGBUILD
U ruskom gradu Krasnodaru održan
je sajam građevinske industrije –
YUGBUILD 2013, koji je trajao od 28.
februara do 2. marta. Agencija za strana
ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po
drugi put organizuje nastup srpskih
preduzeća na ovom poznatom sajmu. Na
nacionalnom štandu predstavilo se 10
srpskih kompanija: ADP, EL-MET Sistem,
Enterijer Janković, Keramika Kanjiža,
Kleeman, New Quest BGD, Quattro
Houses, Simi, Tivi Abrazivi i Zorka
keramika.
Ove godine Srbija je bila zemlja
partner sajma, pa je trećeg dana sajma
organizovana manifestacija „Dan Srbije“,
gde su posetioci imali priliku da se
upoznaju sa Srbijom, njenom kulturom
i muzikom, kao i da uživaju u ukusima
srpske hrane, proizvođača „Zlatiborac” i
srpske rakije „Destilerije Zarić”.
Prošle godine su se predstavila 594
izlagača iz 14 zemalja na 14.164 m2,
a sajam je posetilo vise od 15.000
posetilaca, što predstavlja značajan rast u
odnosu na prethodne godine. Iste godine,
na svom prvom nastupu, nacionalni štand
Srbije je dobio nagradu za najzapaženiji
nastup na sajmu.
Krasnodar se nalazi u regiji jugozapadne
Rusije koja beleži rast bruto regionalnog
proizvoda (GPR) tri puta veći od
prosečnog u Rusiji, u čemu građevinska
industrija učestvuje sa 28 odsto.
DRŽAVA PODRŽAVA IT SEKTOR
„Uz automobilsku industriju, IT industrija,
koja je prošle godine ostvarila izvoz
od 200 miliona evra, treba da postane
zamajac razvoja privrede Srbije“, izjavio
je ministar finansija i privrede, Mlađan
Dinkić. Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA)
po deseti put organizovala je nastup
srpskih kompanija na najvećem svetskom
sajmu informacionih i komunikacionih
tehnologija – CeBIT. Sajam je održan od
5. do 9. marta 2013. godine u Hanoveru,
Nemačka, a u okviru nacionalnog štanda
ove godine izlagalo je sedam domaćih
kompanija: 2D Soft, ASW, Belit, Comdata,
Essential Dots, Htec i Omnicom Solutions.
U toku trajanja sajma uspostavljeno je
više od 7 miliona poslovnih kontakata,
a 72% stručnih posetilaca došlo je sa
investicionim namerama, dok je svaki
treći posetilac bio iz top–menadžmenta
svog preduzeća.
Ministar finansija i privrede, Mlađan
Dinkić, posetio je sajam 8. marta, obišao
nacionalni štand Srbije, a u novom
sajamskom prostoru – International
Business Area održao i prezentaciju na
kojoj je predstavio Program podrške IT
sektoru u Srbiji.
U planu je uspostavljanje programa
podrške IT sektoru u četiri osnovna
segmenta – za startere, autsorsing firme,
razvoj i izvoz originalnih proizvoda
8
EXPORTER
i razvojne centre multinacionalnih
kompanija. Kako se navodi u programu,
cilj ove komponente je podrška
uspostavljanju i jačanju startap
ekosistema u Srbiji, što je neophodno za
jačanje privrede.
Startap preduzećima će biti obezbeđena
bespovratna sredstva kako bi dobili
pristup početnom kapitalu za razvoj
proizvoda i biznisa. Osobenost modela
dodele ovih sredstava jeste ta da se
ona dodeljuju ne direktno startapima,
već investitorima koji već ulažu u
neki startap, a koji imaju kredibilitet i
iskustvo u ulaganjima ovog tipa. Pored
podrške namenjene mladim startapima,
u narednih mesec dana Vlada Republike
Srbije predložiće mere za podršku IT
industriji, poreske olakšice (uključujući
oslobađanje od obaveze plaćanja
doprinosa za zdravstveno osiguranje),
podrška izvoznicima softverskih proizvoda
i rešenja, unapređenje zakonskih okvira,
unapređenje obrazovanja i promotivna
kampanja, odnosno, promocija potencijala
srpske IT industrije stranim partnerima.
SIEPA ORGANIZUJE SAJAM
AUTOMOBILSKIH KOMPONENTI
U MOSKVI
SRPSKI GRAĐEVINARI PO PETI
PUT NA SAJMU U MOSKVI
Mosbuild spada u pet najvećih svetskih
sajmova građevinske industrije. Prošle
godine svoje proizvode i usluge
predstavilo je 2.298 kompanija iz 45
zemalja za 100.000 posetilaca iz oblasti
građevine i enterijera. Ove godine
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza (SIEPA) po peti put organizuje
nastup srpskih preduzeća na najvećem
i najpoznatijem sajmu iz oblasti
građevinske industrije Mosbuild 2013,
kojiće se održati od 2. do 5. aprila 2013.
godine u Moskvi, Rusija.
Na nacionalnom štandu Srbije svoje
proizvode i usluge predstaviće 14
kompanija i to: Antić Kosta (proizvodnja
metalne galanterije), Bugi Enterijeri Plus
(proizvodnja kupatilskog nameštaja), Cini
invest (proizvodnja radijatora i električnih
grejača), Cores System (proizvodnja
sintetskih smola za industriju boja i
kompozitnih materijala), NIP Spasić
(građevinski izolacioni materijali),
Energotehnika Južna Bačka (proizvodnja
elektroopreme i održavanje energetskih
objekata), Polymers Group (proizvodnja
nadstrešnica), Simi (proizvodnja fabrika
betona i opreme za građevinarstvo),
FGM Marko Todorović Matox
(proizvodnja mašinskih maltera i tečnih
dekorativnih fasadnih maltera), EL-MET
Sistem (proizvodnja mašina za izradu
armaturnih mreža) i Stucco Italiano
(proizvodnja završnih, dekorativnih
građevinskih materijala), Unipromet
(proizvodnja čeličnih zaštitnih ograda),
Pitura (proizvodnja boja i lakova) i
Izolir (proizvodnja opreme za toplovode,
naftovode i gasovode).
Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u
fudbalu, koje će se održati 2018. godine,
u svih 13 gradova koji su predloženi za
održavanje takmičenja predviđeni su
veliki infrastrukturni projekti, a Vlada
Rusije će svake godine izdvojiti između
četiri i pet milijardi evra za finansiranje
velikih investicionih projekata. Očekuje se
da će najveća investiranja biti u periodu
od 2014. do 2018. godine.
Automechanika
Moscow
Međunarodni sajam Automechanika koji
se održava od 26-29. avgusta u Moskvi
vodeći je sajam automobilske industrije
u Rusiji, a ove godine SIEPA po treći put
organizuje nacionalni štand.
Automechanika, najveći svetski sajam
automobilskih komponenti, predstavlja
inovacije u sektoru automobilske
industrije. Na oko 30.000 m² u četiri
hale, prethodne godine svoje proizvode,
usluge i inovacije predstavilo je preko
900 izlagača iz 119 zemalja. Prethodno
održan sajam u Moskvi zabeležio je
prisustvo više od 30.000 posetilaca.
Koristeći liberalizaciju trgovine u okviru
Sporazuma o slobodnoj trgovini između
dve zemlje, srpska preduzeća imaju veliki
potencijal na ruskom tržištu, o čemu
svedoče rezultati prethodno održanog
sajma.
Ove godine troškove zakupa prostora
od oko 60 m² i troškove izgradnje
štanda snosi SIEPA, a preduzeća koja
budu učestvovala snose putne troškove
predstavnika, prevoza eksponata kao
i participaciju u iznosu od 111.127,00
RSD za pokrivanje troškova zajedničkog
kataloga, pratećeg materijala i
marketinških aktivnosti.
Za sve neophodne informacije,
kontaktirajte nas na telefone SIEPA
011/3398-550; 3398-379.
APRIL 2013.
9
UPOZNAJTE OPŠTINU
Lokalna samouprava je u prethodnom
periodu prepoznala svoju šansu u
lokalnom ekonomskom razvoju i
pristupila izradi strateških razvojnih
dokumenata. Usvojena je Strategija
održivog razvoja grada Valjeva,
doneta za period 2010–2020. godine
i u okviru nje su kreirani Akcioni
planovi po prioritetnim projektima
sa detaljnim podacima o projektima,
njihovom vremenskom okviru/dinamici,
vrednostima i izvorima finansiranja.
U saradnji sa USAID-om osnovan je
Odsek za lokalni razvoj i privredu. Odsek
ima sedam zaposlenih sa načelnicom
Odeljenja, koja je ujedno i šef Odseka i
deluje u dva osnovna pravca: privlačenje
domaćih i stranih investicija i pomoć
postojećoj poslovnoj zajednici. Osnovni
zadaci Odseka su: promocija Grada
u zemlji i inostranstvu, saradnja sa
privatnim, javnim i nevladinim sektorom,
informisanje potencijalnih investitora
i postojećih privrednika o uslovima za
poslovanje, mogućnostima za ulaganja,
raspoloživim programima podrške i
podsticajima, kako na lokalnom, tako i na
nacionalnom nivou, priprema i praćenje
realizacije projekata u vezi sa lokalnim
ekonomskim razvojem itd.
VALJEVO
Mr DEJAN MOLNAR
POKRETAČ RAZVOJA
KOLUBARSKOG OKRUGA
PRIVREDNI, KULTURNO-PROSVETNI I ZDRAVSTVENI CENTAR
KOLUBARSKOG OKRUGA, GRAD VALJEVO, NALAZI SE U SEVEROZAPADNOM DELU CENTRALNE SRBIJE, NA NADMORSKOJ VISINI OD 185
METARA, NA POVRŠINI OD 2.256 HEKTARA, ODNOSNO 905 KM2.
VEĆ PO SVOM GEOGRAFSKOM POLOŽAJU, VALJEVO IMA VELIKI
RAZVOJNI POTENCIJAL. RELATIVNO MALA UDALJENOST OD BEOGRADA
(93 KM), „ČVORIŠTE” MAGISTRALNIH PUTEVA I PRUGA BEOGRAD – BAR
PREDSTAVLJAJU DOBRU INFRASTRUKTURNU OSNOVU ZA EKONOMSKI
RAZVOJ.
10
Kao rezultat preduzetih aktivnosti
i posvećenosti LER-u, grad Valjevo
je tokom 2011. godine ispunio sve
uslove da ponese epitet „opštine sa
povoljnim poslovnim okruženjem”
prema kriterijumima Nacionalne
alijanse za lokalni ekonomski razvoj
(NALED). Program sertifikacije opština
sa pozitivnim poslovnim okruženjem je
jedinstven u našoj zemlji, pa je i važnost
ovakve „nagrade“ veća, a samim tim pruža
veliki podsticaj za dalje unapređenje
lokalne samouprave u Valjevu.
Pored lokalnih potencijala, Valjevo
prepoznaje i svoju ulogu u regionalnom
razvoju kao pokretač razvoja u svojim
manjim susednim opštinama kolubarskog
okruga. Tako je u okviru regionalnih
inicijativa grad Valjevo „nosilac”
projekata poput onih koji se odnose
na komunalne probleme (regionalna
deponija), poljoprivredu (organska
proizvodnja i sl.) i turizam (Divčibare
i valjevske planine prepoznate su u
Nacionalnoj strategiji razvoja turizma kao
jedan od nacionalnih prioriteta). Valjevo
se u znatnoj meri oslanja na lokalne
i regionalne potencijale u sferi socioekonomskog razvoja, stvaranja radnih
mesta i privlačenja investicija. Vredna
pomena jeste i činjenica da je Valjevo
uključeno i u, za naše prilike ne toliko
uobičajen, oblik regionalne saradnje
EXPORTER
sa lokalnim samoupravama sa kojima
se ne graniči (tzv. nesusedne opštine).
Saradnja je ostvarena sa opštinama koje
pripadaju „udaljenijim” (sub)regionima
poput Beočina (južnobački okrug) i Rume
(sremski okrug) u oblastima upravljanja
čvrstim otpadom i građevinskim
zemljištem.
Na internet stranici grada Valjeva (www.
valjevo.rs) mogu se pronaći veoma
korisne informacije kako za potencijalne
investiture, tako i za preduzetnike
kolubarskog okruga.
Grad Valjevo poseduje katalog dostupnih
parcela i zemljišta, pa tako na sajtu grada
Valjeva u okviru dela posvećenog privredi
- Investicione lokacije, mogu se pronaći
detaljne informacije o potencijalnim
investicionim lokacijama sa detaljnim
informacijama o infrastrukturi, mapom,
kontakt informacijama.
Podaci o zemljištu i parcelama su
digitalizovani, uključujući i sve podatke
o infrastrukturi, što u velikoj meri
olakšava komunikaciju sa institucijama
koje se bave promocijom ulaganja, kao
i sa samim investitorima, naročito u
predinvesticionoj fazi.
U Odseku za lokalni razvoj i privredu
se u pisanom obliku mogu dobiti opisi
procedura za dobijanje lokacijske,
građevinske, upotrebne dozvole, kao
informacije o tome koji su prateći
dokumenti potrebni za dobijanje dozvole,
gde se oni pribavljaju itd.
Valjevo može poslužiti i kao primer
dobre prakse i kada je pitanju evidencija,
te dostupnost informacija o postojećim
privrednim subjektima. Na internet
prezentaciji nalazi se baza podataka
svih privrednih subjekata sa osnovnim
podacima o njima. Treba napomenuti
da je baza investitora sveobuhvatna
u pogledu podataka koje poseduje
(osnovni podaci o kompanijama, kontakti,
informacije o poslovanju kompanije, broj
zaposlenih, broj zaposlenih po stručnoj
spremi, godišnji izvoz, godišnj promet,
izvozna tržišta, reference klijenata, glavni
proizvodi, usluge i sistem upravljanja
kvalitetom).
Kada je u pitanju promocija investicionih
potencijala, zaduženi za ove poslove
ažurirali su brošure i promotivne letke na
srpskom i engleskom jeziku koji sadrže
podatke o ekonomskom razvoju. Pored
toga redovne posete sajmovima, zatim
saradnja sa ambasadama, kao i izdavanje
„newsletter”-a su samo neki od načina
na koji grad Valjevo distribuira svoj
promotivni materijal.
APRIL 2013.
Akcijom „Dan otvorenih vrata“, koja
se održava jednom godišnje (obično
početkom svake godine), grad Valjevo
pruža sve potrebne informacije
zainteresovanim privrednicima o
kreditnim linijama, raspoloživim
fondovima, načinu popunjavanja
formulara i pravljenju biznis planova. Ove
informacije se mogu dobiti i uobičajenim
vidovima komunikacije putem e-maila,
telefona. Na sajtu Grada je dostupna i
aplikacija „Pitanja i predlozi iz privrede“
na koje zaposleni iz Gradske uprave
odgovaraju u kratkom vremenskom roku.
Počev od prošle godine Grad je inicirao i
organizovao Udruženje proizvođača suve
šljive, jedinstven u našoj zemlji.
SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA
Na teritoriji Valjeva ukrštaju se dva izrazito
značajna magistralna drumska pravca, koji
imaju centralnu poziciju u putnoj mreži
zapadnog dela središnje Srbije. U pitanju
su pravac M-4 (sa pravcem pružanja
zapad-istok, odnosno na relaciji LoznicaValjevo-Lajkovac, koji je ujedno „veza“ sa
Ibarskom magistralom) i pravac M-21 (koji
ima pravac pružanja sever-jug, odnosno
na relaciji Šabac-Valjevo-Užice, koji je
„veza“ sa Crnom Gorom. Kada je u pitanju
železnički saobraćaj, treba pomenuti da
se grad Valjevo nalazi na putanji pruge
Beograd – Bar.
Važni faktori dinamičnog
razvoja privrednih
aktivnosti na ovom
području su: postojanje
tradicije u oblasti
industrijske proizvodnje,
već izgrađeni proizvodni i
infrastrukturni kapaciteti,
stečene radne navike
lokalnog stanovništva,
posedovanje praktičnih
znanja i veština u
delatnostima koje su ranije
bile zastupljene, prirodne
pogodnosti za razvoj
poljoprivredne proizvodnje
kao sirovinske osnove
za razvoj prehrambene
industrije, prisustvo
regionalnih i magistralnih
saobraćajnica (putevi,
železnica), kao i utvrđene
rezerve prirodnih resursa.
PRIVREDA I PRIVREDNI POTENCIJALI
Poljoprivredno zemljište (57.786 ha)
obuhvata oko 64% teritorije Grada i uz
povoljne klimatske uslove može biti
vrlo značajan resurs kako grada, tako i
šireg područja, utoliko više što struktura
poljoprivrednih površina pokazuje veliku
zastupljenost voćnjaka i vinograda (8.9%),
livada (10.6%) i pašnjaka (11.1%).
Kao važne faktore dinamičnog razvoja
privrednih aktivnosti unutar ovog
područja treba istaći: postojanje tradicije u
oblasti industrijske proizvodnje, kao i već
izgrađene proizvodne i infrastrukturne
kapacitete, stečene radne navike lokalnog
stanovništva, kao i posedovanje praktičnih
znanja i veština u delatnostima koje su
ranije bile zastupljene, zatim prirodne
pogodnosti za razvoj poljoprivredne
proizvodnje kao sirovinske osnove za
razvoj prehrambene industrije, prisustvo
regionalnih i magistralnih saobraćajnica
(putevi, železnica), utvrđene rezerve
prirodnih resursa (nemetala-krečnjaka,
peska, kaolina, tehničkog kamena itd.).
U strukturi privrednog sektora
(prema veličini preduzeća) dominiraju
preduzetnici i mala preduzeća, dok je broj
velikih preduzeća u Valjevu manji.
Kao dominantna privredna grana ističe
se poljoprivreda i prehrambena industrija
koja sa 7 oblasti učestvuje u ukupnom
prihodu privrede subregiona u iznosu
od 12%, a u ukupnom izvozu privrede
subregiona u iznosu od 28%. Takođe,
postoje brojni kapaciteti za preradu voća
i povrća, proizvodnju i preradu mesa i
mleka, alkoholnih pića i mineralne vode,
stočne hrane, čajeva i začina i preradu
duvana. Hemijska industrija učestvuje sa
3% u ukupnoj industrijskoj proizvodnji
subregiona. Obuhvata proizvodnju
celuloznih vlakana, svile, lofolena,
đubriva, farmaceutskih proizvoda,
sredstava za zaštitu bilja, proizvoda od
plastike, građevinskog stiropora, PVC
stolarije, ambalaže. Metalna industrija
zastupljena je sa 8 privrednih grana:
crnom i obojenom metalurgijom,
metalopreradom, mašinogradnjom,
proizv. električnih mašina i aparata,
proizv. saobraćajnih sredstava i uzima
učešće u ukupnom prihodu kolubarskog
okruga od 21%. Industrija građevinskog
materijala je zasnovana na brojnim
prirodnim bogatstvima kvalitetnih
peskova, kvarcnog peska, kaolina, gline,
granita, kamena. Industrija građevniskog
materijala na području grada Valjeva
ostvaruje izvoz od oko 2 miliona
američkih dolara godišnje.
11
Industrija prerade drveta se odnosi na
primarnu preradu drveta i višeg stepena
finalizacije za proizvodnju nameštaja
i elemenata nameštaja i učestvuje sa
oko 7% u industrijskoj proizvodnji
okruga. U tekstilnoj industriji i industriji
kože i obuće dominiraju kapaciteti za
proizvodnju tkanina (viskozne svile,
čarapa i konfekcije). Ova grana čini oko
5% ukupne industrijske proizvodnje
kolubarskog okruga. Grafička industrija
obuhvata preko 80 preduzeća u oblasti
proizvodnje i prerade papira, izrade
kartonske i papirne ambalaže, štamparskoj
i izdavačkoj delatnosti. Trgovina na
području grada Valjeva ostvaruje 34 %
ukupnog prihoda okruga, dok Turizam i
ugostiteljstvo u gradu Valjevo raspolaže
smeštajnim kapacitetima u više od 128
objekata (hotela, motela, odmarališta) sa
ukupno 2665 kreveta.
LJUDSKI RESURSI
Prema popisu stanovništva iz 2011.
godine u Valjevu živi 90.312 stanovnika,
od čega 65% stanovnika živi u urbanoj
zoni grada, dok je u ruralnom području
locirano 35%. U Valjevu postoji 6
srednjih škola, Viša ekonomska škola i
nekoliko privatnih fakulteta koji su izvor
visokokvalifikovane radne snage.
U Valjevu je sredinom 2012. godine
bilo 17.409 zaposlenih. Najviše je
zaposlenih u preduzećima i javnom
sektoru, samostalnom sektoru i u
sektoru osigurani zemljoradnici. Broj
nezaposlenih je u Valjevu tokom
2012. godine povećan u odnosu na
2011. godinu, a najveći deo (novog)
zapošljavanja čini prvenstveno
zapošljavanje na određeno vreme. Treba
istaći da je veliki broj nezaposlenih bez
radnog iskustva (35% od ukupnog broja),
starijih od 40 godina je 49%, starijih
od 50 godina 23%, dok je u kategoriji
nezaposlenih populacija mlađih od 30
godina čak 23%.
Pažljivijom analizom strukture
nezaposlenih prema vrsti i stepenu
stručne spreme, može se zaključiti da
postoji suficitarnost sledećih struka
i zanimanja: sve struke i zanimanja
trećeg, četvrtog i šestog stepena koji se
edukuju u srednjim i visokim školama
u Valjevu. Najbrojniji su inženjeri
poljoprivrede, pravnici i ekonomisti,
inženjeri mašinstva, inženjeri rudarstva,
geologije, šumarstva, hortikulture,
saobraćaja, politikolozi, istoričari
umetnosti. Sa druge strane, deficitarna
zanimanja su: zidari, tesari, armirači,
građevinski limari, gipseri, građevinski
bravari, varioci, tapetari, šivači kože,
točioci pića, konobari, farmaceutski i
sanitarni tehničari. U segmentu visoke
stručne spreme deficitarna su sledeća
zanimanja: inženjeri elektrotehnike,
metalurzi, građevinski inženjeri, arhitekte,
farmaceuti, stomatolozi, profesori
engleskog jezika, matematike i fizike.
Prosečna neto zarada u opštini iznosi 290
EUR, dok je za kolubarski okrug prosečna
neto zarada 340 EUR. Podsećanja radi,
prosečna neto zarada u Srbiji je 392 EUR.
ZONE I LOKACIJE ZA INVESTIRANJE
Industrijska zona „Stefil”, koja je u
vlasništvu grada Valjeva, daje velike
mogućnosti za ulaganja u ovaj region.
Njena ukupna površina je 14 ha i nalazi
se na 3 km od gradskog centra. Nalazi
se pored glavnog puta M 4 (Valjevo–
Beograd), i železničke pruge BeogradBar, 9 km od lokalnog aerodroma, 17 km
od budućeg autoputa Beograd-Požega.
Osnovna namena ove industrijske
zone je ulaganje u oblasti industrijske
proizvodnje, građevinarstvo, proizvodno
zanatstvo. Zona je u potpunosti
infrastrukturno opremljena: postoji mreža
prilaznih puteva, voda, kanalizacioni
sistem, struja, telekomunikacije.
Investitori koji su do sada ulagali u
Valjevo
Pored nekoliko inostranih firmi koje su za
svoje mesto proizvodnje izabrale Valjevo,
kao što su „Austroterm“, „Golden lady“,
„Inter Marche“, ističe se činjenica da je
slovenačko preduzeće „Gorenje“ nedavno
zakupilo dodatnih 5 hektara zemljišta na
kojem se i gradi novi proizvodni pogon,
koji se nalazi odmah pored njihovog
postojećeg proizvodnog objekta. U
pomenutoj novoj proizvodnoj hali posao
bi trebalo da pronađe oko 500 radnika.
Fabrika stiropora „Austrotherm” počela
je proizvodnju sredinom 2003. godine, sa
investicionim ulogom od tri i po miliona
evra, u industrijskoj zoni grada Valjevo, na
placu površine 12.000 kvadratnih metara.
Površina hale, u kojoj je najmodernija
oprema austrijske proizvodnje, površine
3.800 kvadratnih metara, ima godišnji
kapacitet 400.000 kubnih metara ili
izraženo kvadraturom osam miliona
kvadratnih metara. Valja podsetiti da je
„Austrotherm” prva grinfild investicija u
Valjevu. Celokupan investicioni projekat
je sproveden u delo u roku od samo pet
meseci (od 21. januara do poslednjeg dana
juna 2003. godine), kada je proizvodnja i
otpočela.
12
EXPORTER
Italijanska kompanija „Golden lady“,
poznati proizvođač čarapa i finog rublja,
investirala je 2004. godine u industrijskoj
zoni Beloševac. U pitanju je bio grinfild
investicioni projekat. Fabrika ima
10.000 m2, čime je kompletiran proizvodni
lanac ove kompanije. Fabrika zapošljava
500 radnika.
Ukupna vrednost investicije je 12 miliona
evra. Izgradnja nove proizvodne hale i
distributivnog centra fabrike „Gorenje“
počela je 2004. godine u industrijskoj zoni
Valjeva, u blizini preduzeća „Elind-Teur“ i
železničke stanice, na placu od 6 hektara
koji je zakupljen na 99 godina po ceni
od 47,6 miliona dinara. Ceo industrijski
kompleks ima 27.500 kvadratnih metara.
Proizvodna hala je površine 16.560,
skladište 5.130, a prodajni salon 870 m2.
U prvoj fazi u fabrici se zaposlilo 260
radnika, a ostvarena je proizvodnja od 840
zamrzivača i frižidera dnevno. Planirani,
maksimalni, godišnji kapacitet je milion
komada velikih kućnih aparata.
Od ostalih investicija, kako domaćih tako
i stranih, u oblasti industrije i trgovine,
za Valjevo su značajne sledeće: Irma,
fabrika za proizvodnju ambalaže; KrušikJugoimport SDPR; Europrom, domaći
lanac trgovine; Bemako (Slovačka),
prizvodnja HTZ opreme; „NEW–YORKER”
i Roda – Merkator.
Ipak, do kraja 2012. godine sa područja
grada Valjeva bespovratna sredstva je
koristilo 13 preduzeća u ukupnom iznosu
od 4.730.075 dinara, što iznosi 1,8%
od ukupnog iznosa sredstava koja su
dodeljena preko SIEPA-e. Od ukupnog
iznosa najviše sredstava je dodeljeno za
izradu promotivnog materijala (30,66%),
zatim za dizajn novog proizvoda (20,53%),
potom za sertifikaciju sistema upravljanja
kvalitetom (17,4%), za pakovanje (10,57%)
i za individualni nastup kompanija na
inostranim sajmovima (9,13%). U narednom
periodu trebalo bi dodatno koristiti
instrumente LER-a za animiranje preduzeća
da putem Programa unaprede svoje
poslovanje i prodore na izvozna tržišta.
Kada su u pitanju nove investicije, u
Valjevu je od 2006. godine, od kada
SIEPA sprovodi „Uredbu o načinu
privlačenja direktnih investicija“,
realizovano 6 investicionih projekata.
Ukupna ugovorena vrednost investicija
je 82,6 miliona evra i zahvaljujući tome
ugovoreno je otvaranje 1.387 novih
radnih mesta. Investitori koji su uložili
sredstva u Valjevu su iz Slovenije,
Mađarske, Italije, Austrije, ali ima i
domaćih investitora. Delatnosti (sektori) u
koje je ulagano su: građevinska industrija,
tekstil i odeća, poljoprivreda i proizvodnja
hrane, elektronska industrija.
4.730.075 RSD
bespovratna sredstva koje je
SIEPA dodelila preduzećima sa
područja grada Valjeva.
Na kraju, ostaje činjenica da i pored
pozitivnih pomaka i prvih razvojnih
impulsa u Valjevu danas ima preko 17.000
nezaposlenih. Kako bi se rešio najveći
ekonomski i socijalni problem, nosiocima
lokalnog (ekonomskog) razvoja u Valjevu
ostaje da u narednom periodu više koriste
razvojne pretpostavke i mogućnosti
kojima grad raspolaže. Efikasnija upotreba
i raspolaganje postojećim resursima
(adekvatna zemljišna politika, politika
infrastrukturnog razvoja, efikasno
upravljanje industrijskim zonama,
razvijanje intenzivnije saradnje sa
postojećim privrednim subjektima,
adekvatna promocija itd.) mogu biti važan
„zamajac“ budućeg razvoja.
Valjevo kao centar kolubarskog okruga
u narednom periodu mora postati
„motor“ razvoja celog područja, te mora
predstavljati lokalnu samoupravu na koju
će se ostale, manje razvijene opštine, kao i
one koje poseduju daleko manje razvojnih
potencijala, ugledati.
Valjevski kraj odlikuje i niz raznovrsnih
kulturnih manifestacija, od kojih su
najpoznatije Tešnjarske večeri koje se
održavaju u avgustu i predstavljaju
međunarodnu kulturnu i turističkoprivrednu manifestaciju, a za ljubitelje
džeza dobro je poznat valjevski „JAZZ
FEST” koji se održava svake godine u
oktobru.
Saradnja između SIEPA-e i grada
VALJEVA
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Republike Srbije (SIEPA) ima dobru
saradnju sa lokalnom samoupravom
Valjeva. Program „Podsticanje
konkurentnosti i internacionalizacije
srpske privrede“ koji SIEPA sprovodi
od 2006. godine prihvaćen je od
strane privrednika sa teritorije opštine
Valjevo. Uloga predstavnika lokalne
samouprave Valjevo je značajna prilikom
promovisanja pomenutog Programa među
privrednicima putem organizovanih
prezentacija u periodima kada je aktuelan
poziv preduzećima da se prijave za
korišćenje bespovratnih sredstava koje
Vlada Republike Srbije, putem Programa i
SIEPA-e dodeljuje izvoznicima.
APRIL 2013.
13
U FOKUSU
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
INOVACIJOM
DO USPEHA?
MUDRI LJUDI KAŽU DA U DANAŠNJE VREME MORAŠ DA TRČIŠ DA BI ZADRŽAO SVOJU POZICIJU U ODNOSU
NA KONKURENCIJU I TRŽIŠTE. POGLEDAJMO KAKO SEBI MALO DA OLAKŠAMO OVU NAPORNU TRKU.
14
EXPORTER
U
prošlom broju časopisa smo
pokušali da vas informišemo
o vidovima državne podrške
preduzećima i motivišemo vas da budete
aktivniji u korišćenju te pomoći. Ovoga
puta se bavimo podrškom koju država i
evropske institucije pružaju preduzećima
u domenu inovativnosti. Tržište je
danas veoma dinamično, a preduzeća
nastoje da se tome prilagode unoseći
inovacije u svoje proizvodne procese,
način poslovanja, i naravno, proizvode
i usluge koje plasiraju na tržište. Na
ovaj način ona postaju konkurentnija,
njihova ponuda se prilagođava potrebama
tržišta, a inovacijama u proizvodnom
procesu preduzeća koriste interne rezerve
efikasnosti da prebrode izazove koje
nameće nepovoljna ekonomska situacija.
Nažalost, nivo korišćenja sredstava
podrške inovacijama vrlo je sličan
nivou korišćenja sredstava opšte
podrške preduzećima. Samo 10% od
ukupnog broja preduzeća je koristilo
finansijsku pomoć bilo od lokalne vlasti,
državnih fondova ili evropske unije,
iako se inovacije nesumnjivo uvode u
poslovne procese. Na osnovu istraživanja
Republičkog zavoda za statistiku,
sprovedenog u periodu od 2008-2010.
na uzorku od 3.500 MSP, najveće učešće
među inovatorima imaju preduzeća
koja pripadaju prerađivačkoj industriji,
a najviše inovacija se uvodi u domenu
metoda proizvodnje, načina nabavke i
isporuke i aktivnostima koje predstavljaju
podršku poslovnom procesu. Situacija je
slična i kada se radi o inovacijama samog
proizvoda, odnosno usluga.
Još nekoliko stvari je primetno iz ovih
podataka. Prvo, velika nesrazmera
između stepena inovativnosti malih
i srednjih preduzeća koja je na strani
malih preduzeća. Naime, mala preduzeća
inoviraju svoje proizvodne procese u
proseku skoro tri puta više nego što
to čine srednja preduzeća, iako bi se
očekivalo da je situacija drugačija
imajući u vidu da srednja preduzeća
imaju veći broj zaposlenih te mogu
lakše ostvariti kritičnu masu znanja
i tehnologije. Takođe, obrtni kapital
i kompleksnost proizvodnih procesa
u srednjim preduzećima je na višem
nivou, nego kod malih preduzeća. Drugo,
procenat preduzeća koja koriste sredstva
finansijske pomoći je, kao i kada su u
pitanju drugi vidovi državne pomoći (i
fondovi EU), veoma mali, te opet želimo
da apelujemo na preduzeća da što više
koriste raspoložive subvencije. Kao
prvi korak, pokušaćemo da vas ukratko
APRIL 2013.
informišemo o vidovima državnih
subvencija koje su vam na raspolaganju.
Subvencije Fonda za
inovacionu delatnost
Program sufinansiranja inovacija
namenjen je privatnim mikro i malim
preduzećima koja poseduju tehnološku
inovaciju sa konkurentnom pozicijom
na lokalnom/svetskom tržištu i jasnom
tržišnom potražnjom. Ovim se preduzeća
podstiču da komercijalizaciju proces
istraživanja i razvoja i da uspostave
saradnju sa međunarodnim kompanijama
i organizacijama.
Sredstva se dodeljuju u iznosima do
300.000 evra, odnosno do 70% od ukupno
odobrenog budžeta projekta, a radi se o
tzv. uslovnim grantovima - ukoliko je
projekat uspešan, odnosno ostvari prihod,
kompanija korisnik subvencije je u
obavezi da Fondu za inovacionu delatnost
vrati sredstva na unapred definisan način.
Podnosilac prijave mora biti pravno lice
- mikro ili mala kompanija, da poseduje
tehnološku inovaciju i da priloži dokaz
o sufinansiranju projekta u iznosu od
minimum 30% od ukupno odobrenog
budžeta projekta. Pored toga, preduzeće
podnosilac prijave mora biti i „podobno“,
u smislu poslovnih prihoda u proteklom
periodu, istorije korišćenja sredstava
pomoći i sl.
Finansiraju se projekti u trajanju do 24
meseca. Konkurs je kontinuirano otvoren,
dok se evaluacija dostavljenih projekata
obavlja dva puta godišnje. Na internet
stranici Fonda za inovacionu delatnost
nalaze se informacije o ciklusu koji je
u toku i krajnjem roku za podnošenje
dokumentacije. Rok za prijavu je
15.4.2013, a za više informacija treba se
obratiti Fondu za inovacionu delatnost
na [email protected],
www.inovacionifond.rs.
Program ranog razvoja
(MINI GRANTS Program)
Ovo je još jedan program subvencija
koji implementira Fond za inovacionu
delatnost, a namenjen je privatnim
mikro i malim preduzećima u ranim
fazama razvoja, koja poseduju tehnološku
inovaciju i imaju potencijal za stvaranje
nove intelektualne svojine, kao i jasnu
tržišnu potrebu. Cilj je podsticanje
stvaranja inovativnih kompanija
zasnovanih na znanju, kroz privatne start-
up ili spin-off kompanije, u ovom slučaju
putem finansiranja tržišno orijentisanih
inovativinih tehnologija i usluga sa
visokim potencijalom komercijalizacije.
Visina sredstava koja se dodeljuju ne
može preći 80.000,00 evra, odnosno 85%
od ukupno odobrenog budžeta projekta.
Podnosilac prijave mora biti pravno lice
- mikro ili malo preduzeće iz privatnog
sektora, ne starije od dve godine i u
većinskom vlasništvu građana Srbije.
Pored uslova podobnosti, potrebno je
i da kompanija poseduje tehnološku
inovaciju sa potencijalom za stvaranje
nove intelektualne svojine i tržišnim
potencijalom, kao i da priloži dokaz o
sufinansiranju projekta (minimum 15%
od ukupno odobrenog budžeta projekta).
Nepodobne kompanije u smislu uslova
ovog programa su one koje raspolažu
sredstvima većim od 500.000 evra,
ostvaruju godišnje prihode veće od
2.500.000 evra, ili su već koristile
sredstva za ovu namenu.
Finansiraju se projekti u trajanju do
12 meseci, a Konkurs je kontinuirano
otvoren. Na sajtu Fonda za inovacionu
delatnost (www.inovacionifond.rs)
nalaze se informacije o ciklusu koji je
u toku i krajnjem roku za podnošenje
dokumentacije. Trenutno aktuelni ciklus
traje do 15. aprila ove godine, a više
informacija se može dobiti i putem mejla
[email protected]
Pomenućemo još jedan projekat sa
sličnom namenom koji u trenutku pisanja
ovog teksta čeka na dodelu budžetskih
sredstava i nastavak implementacije.
Projekat pod nazivom Program
podsticanja preduzeća za investiranje i
jačanje inovativnosti je započet 2009.
godine i sprovodi ga Nacionalna agencija
za regionalni razvoj (NARR). Sredstva
ovog projekta su bila namenjena
sufinansiranju inovativnih aktivnosti
MSPP i zadruga. Dodeljivani iznosi u
2011. godini kretali su se od 100 hiljada
dinara do 1,5 miliona dinara, dok je u
2012. godini za ovu svrhu bilo izdvojeno
50 miliona dinara. Država planira da
nastavi implementaciju projekta i u
2013. godini, te ovom prilikom navodimo
njegove osnovne karaketeristike.
Da bi konkurisala za ova sredstva,
preduzeća ne smeju biti u stečajnom
ili likvidacionom postupku, moraju
imati dokaz o redovnom izmirivanju
obaveza po osnovu poreza i doprinosa,
te ne smeju biti korisnici sredstava iz
nekog drugog izvora finansiranja iz
15
sredstava budžeta. Javnim pozivom je
definisan minimalan i maksimalan iznos
bespovratne pomoći kao i odnos između
dobijenih i sopstvenih izvora finansiranja.
Sredstva se dodeljuju u iznosima do
50% opravdanih troškova inovativnih
aktivnosti, bez poreza na dodatu vrednost,
dok su preostali iznos sredstava obavezna
da finansiraju iz sopstvenih izvora.
Konkretno, kroz ovaj program se mogu
sufinansirati, na primer, troškovi izrade
tehničke dokumentacije i izrade prototipa
kao dela razvoja novog proizvoda,
odnosno troškovi značajnog poboljšanja
postojećeg proizvoda, troškovi izrade
novih kolekcija u modnoj industriji,
razvoja novog industrijskog dizajna i
ambalaže, kao i unapređenja proizvodnog
procesa i otkup prava i patenata. Pristigle
prijave za dodelu sredstava se ocenjuju
u skladu sa definisanim kriterijumima
u odnosu na vrstu i značaj predložene
inovativne aktivnosti, ulaganja u
inovativne aktivnosti u prethodnom
periodu, performanse poslovanja i
zapošljavanja u prethodne dve godine, te
uticaja predloženih aktivnosti na razvoj
lokalne zajednice.
Odluku o dodeljivanju sredstava donosi
Komisija za ocenjivanje i selekciju
zahteva.
SIEPA kroz svoj Program podsticanja
konkurentnosti i internacionalizacije
srpske privrede podstiče konkurentnost
srpskih proizvoda i usluga na inostranom
tržištu. Program podrazumeva
refundaciju troškova od 50% za
aktivnosti kao što su dizajn i redizajn
internet stranice, promotivnih brošura,
samostalno učešće na međunarodnim
sajmovima, sertifikacija i resertifikacija,
ali i za zaštitu žiga, industrijskog
dizajna, topografiju integrisanih kola,
deponovanje softvera kao autorskih dela.
Za ovaj program refundacije mogu da
konkurišu proizvodna preduzeća, kao i
preduzeća koja se bave pružanjem usluga
u oblasti energetike, građevinarstva,
informacionih tehnologija, reciklaže i
industrijskog i tekstilnog dizajna. Očekuje
se objavljivanje programa krajem marta, a
rok za prijavu će biti mesec dana od dana
objavljivanja. Osim izvoznika, na program
će moći da se prijave i preduzeća koja tek
počinju sa izvozom.
Program integrisane podrške
inovacijama (IISP)
Osnovna svrha Programa integrisane
podrške inovacijama (IISP) je
unapređenje institucionalnog ambijenta
za pružanje efikasne podrške inovacijama
u sektoru malih i srednjih preduzeća,
kao i poboljšanje instrumenata za
finansiranje inovativnih aktivnosti.
Problemi sa kojima se suočavaju mala
i srednja preduzeća prilikom realizacije
i finansiranja inovativnih aktivnosti su
mnogobrojni, a implementacijom ovog
Programa ponuđena su konkretna rešenja
za njih.
Program se, dakle, sastoji iz dve
komponente: unapređenje kapaciteta
SIEPA kroz svoj Program podsticanja konkurentnosti
i internacionalizacije srpske privrede podstiče
konkurentnost srpskih proizvoda i usluga na
inostranom tržištu. Program podrazumeva refundaciju
troškova od 50% za aktivnosti kao što su dizajn
i redizajn internet stranice, promotivnih brošura,
samostalno učešće na međunarodnim sajmovima,
sertifikacija i resertifikacija, ali i za zaštitu žiga,
industrijskog dizajna, topografiju integrisanih kola,
deponovanje softvera kao autorskih dela. Za ovaj
program refundacije mogu da konkurišu proizvodna
preduzeća, kao i preduzeća koja se bave pružanjem
usluga u oblasti energetike, građevinarstva,
informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i
tekstilnog dizajna. Očekuje se objavljivanje programa
krajem marta, a rok za prijavu će biti mesec dana od
dana objavljivanja. Osim izvoznika, na program će moći
da se prijave i preduzeća koja tek počinju sa izvozom.
16
institucija za podršku inovacijama i
razvoj novih finansijskih instrumenata
za finansiranje inovativnih aktivnosti
MSP. U okviru prve komponente se radi
na razvoju povezanosti između malih
i srednjih preduzeća i organizacija
za podršku inovacijama, podsticanju
tehnološih inovacija kroz obuke i
treninge međunarodnih i domaćih
stručnjaka, kao i razvoju tzv. tehnoloških
brokera kao mehanizma za direktnu
podršku inovativnim malim i srednjim
preduzećima. Druga komponenta
obuhvata razvoj novih instrumenata za
finansiranje inovativnih aktivnosti kako
bi MSP mogla da pristupe investicijama
na bazi ulaganja privatnog kapitala.
Ovde treba istaći napore ka podsticanju
ulaganja formalnog rizičnog kapitala u
mala i srednja preduzeća, uspostavljanje
i dalji razvoj mreže poslovnih anđela u
Srbiji, razvoj ponude mezanine investicija
i razvoja šeme inovacionih vaučera za
podsticanje malih i srednjih preduzeća
da preuzmu rizik prilikom započinjanja
inovativnih aktivnosti.
Program finansira Evropska unija u
okviru šire podrške sektoru malih i
srednjih preduzeća u Srbiji, a glavni
korisnik i partner u realizaciji ovog
projekta je Ministarstvo finansija i
ekonomije, dok su Nacionalna agencija
za regionalni razvoj i Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
partneri projekta. Program traje do
oktobra 2013. godine, a operativno ga
spovodi međunarodni konzorcijum koji
predvodi GFA Consulting Group GmbH iz
Nemačke.
U okviru ovog programa se, između
ostalog, održavaju i besplatni treninzi
za mala i srednja preduzeća na temu
inovacija. Obuke se održavaju na više
lokacija u Srbiji. Trening u Beogradu
je održan početkom decembra 2012.
godine, tokom 2013. su održani treninzi
u Nišu i Kragujevcu, a početkom marta u
Novom Sadu, čime je završen prvi ciklus
treninga. S obzirom na to da projekat
ima mogućnost da u svoj program
uključi i do 300 MSP zainteresovanih da
prođu obuku, biće organizovan i drugi
krug radionica tokom aprila, maja i
juna meseca u Nišu, Beogradu, Čačku i
Subotici.
Treba pomenuti i program pod nazivom
Mehanizam za podsticanje inovacija
u jugoistočnoj Evropi (FINNO) koji
deluje na širi ambijent za podsticanje
inovacija, na regionalnom nivou.
Osnovna ideja je da se uspostavi održiv
mehanizam za podsticanje inovacija
EXPORTER
koji će doprineti jačanju inovativnosti
u Jugoistočnoj Evropi, upotrebom
zajedničke metodologije za merenje i
praćenje inovacija kompanija i zemalja
jugoistočne Evrope pod nazivom
Technology Innovation Assessment
Scoreboard (TIAS). Ovom metodom se
sagledava trenutno stanje nacionalnih
sistema za podršku inovacijama u
11 zemalja regiona koje učestvuju u
projektu, na osnovu čega se identifikuju
odstupanja od željenog stanja i daju
preporuke za poboljšanje politike
inovativnosti i obezbeđenje održivosti
mehanizma inovacija u Jugoistočnoj
Evropi. Akcenat je takođe na komunikaciji
između donosilaca odluka u zemljama
koje su uključene u projekat kako bi se
razmenjivala različita iskustva i primeri
dobre prakse u kreiranju sistemskih
preduslova za razvoj inovacija.
Projekat traje do februara 2014. godine,
a opredeljen budžet je skoro milion i po
evra.
Alat za dijagnostifikovanje
inovativnosti, INNOVATE, jeste alat
za dijagnostifikovanje uspešnosti
preduzeća u upravljanju inovacijama,
odnosno dvadeset jednim aspektom ili
„dimenzijom“ inovacionog menadžmenta.
Postojeće stanje se upoređuje sa željenim,
a rezultati unose u sistem koji automatski
dijagnostifikuje stanje, odnosno daje
rezultat u vidu grafičkog prikaza po
dimenzijama, kao i sliku uspešnosti na
nivou celog preduzeća.
INNOVATE je primenljiv na preduzeća
svih veličina i razvojnih doba, uključujući
mikro preduzeća i start-up-ove i ne
oslanja se na finansijske podatke firme.
INNOVATE takođe sadrži niz šablona
koji preduzeću pomažu da razvije i
implementira akcioni plan u cilju
unapređenja inovacionog menadžmenta,
koristeći poznate alate kao što su SWOT
i PESTEL analize (alat koji upotpunjuje
SWOT i služi za identifikaciju trendova u
okruženju), „Mapu puta“, akcioni plan i
sl. Ako biste da testirate svoje preduzeće
pratite sledeći link (http://icip-serbia.org/
innovate/).
Alat za dijagnostifikovanje
inovativnosti,
INNOVATE, jeste alat
za dijagnostifikovanje
uspešnosti preduzeća u
upravljanju inovacijama,
odnosno dvadeset
jednim aspektom ili
„dimenzijom“ inovacionog
menadžmenta. Postojeće
stanje se upoređuje sa
željenim, a rezultati unose
u sistem koji automatski
dijagnostifikuje stanje,
odnosno daje rezultat u
vidu grafičkog prikaza po
dimenzijama, kao i sliku
uspešnosti na nivou celog
preduzeća.
Opšti ciljevi FP7 su podsticanje
istraživanja za potrebe evropske
industrije, podsticanje i održavanje
konkurentnosti evropske industrije,
podržavanje naučne i tehnološke
izvrsnosti i jačanje liderske uloge Evrope
u globalnoj ekonomiji znanja, a postoje
četiri velike kategorije, tzv. Specifični
programi FP7. Specifični program
Saradnja ima najveći budžet za period
od 2007 – 2013. godine i to preko 32
mlrd. eura i podeljen je na 10 tema koje
obuhvataju podoblasti poput zdravlja,
proizvodnje hrane, ICT i energija koje
mogu biti od posebnog interesa za naša
preduzeća.
Najveći broj konkursa (tzv. poziva)
za FP7 se otvara u julu svake godine.
Informacije o konkursu sadrže pregled
tema koje će biti finansirane, šeme
finansiranja, raspoloživi budžet, rokove za
podnošenje predloga projekata, podatke
o uslovima za konkurisanje i slično.
Detaljan opis ciljeva i tema konkursa se
nalazi u "Radnom programu" i aneksima,
a u "Vodiču za apliciranje" se detaljno
opisuje procedura konkurisanja. Kako
bi se što veći broj zainteresovanih
informisao o mogućnostima konkurisanja
za FP7, nakon otvaranja poziva često
se organizuju tematski "Info dani"
na kojima su predavači predstavnici
Evropske komisije, dok preduzeća koja
već učestvuju u projektima izlažu svoja
iskustva i daju savete (http://cordis.
europa.eu/projects/home_en.html).
Na kraju recimo i to da vam postojanje
finansijske podrške za invoativnost može
biti podsticaj da razmišljate o tome kako
da unapredite svoje poslovne procese i
proizvode. Posmatrajte to kao poslovnu
mogućnost. Detaljno se informišite o
specifičnim zahtevima i kriterijumima za
svaki od raspoloživih projekata kako bi od
samog početka na pravi način formulisali
svoje ideje. To će u mnogome doprineti
efikasnosti formulisanja akcionog
plana, procesa apliciranja i pripreme
dokumentacije.
Program FP7
Smatramo da je potrebno pomenuti
i program FP7 koji će u narednim
godinama imati sve veći značaj kada
su u pitanju inovacije i njihov uticaj na
prosperitet, kako na mikro nivou (na
nivou individualnih kompanija) tako i u
kontekstu daljih evropskih integracija
Srbije.
APRIL 2013.
17
PRIMERI USPEHA
INES NOVOSEL
I
ako je svetska ekonomska kriza
obeležila 2012. godinu, domaća
preduzeća su nastavila da se bore
za nova tržišta. Sudeći po pristiglim
prijavama za Nagradu ‚‚Izvoznik godine
2012“, mnogi su odgovor na izazove krize
pronašli upravo u izvozu. Zbog toga je
važno očuvati kontinuitet u nagrađivanju
najboljih izvoznika, čija uloga u oporavku
domaće ekonomije u uslovima krize
dodatno dobija na značaju.
Dodela nagrade ‚‚Izvoznik godine
2012.“ održana je 6. decembra u hotelu
Metropol Palace u Beogradu. Nagrade
su dodeljene u pet kategorija: Najbolji
izvoznik godine, Najbolji izvoznik u
kategoriji malih i srednjih preduzeća,
Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje
novog tržišta i Specijalna nagrada za
najbolju preduzetnicu, a ove godine je
dodeljeno i pet posebnih priznanja za
Najboljeg izvonika u kategoriji malih i
srednjih preduzeća. Nagradu „Izvoznik
godine“ SIEPA dodeljuje od 2004. godine
sa namerom da stimuliše nove izvozne
poduhvate domaćih kompanija. Nagrada
donosi i ekskluzivno pravo da nagrađene
kompanije u svom materijalu koriste logo
„Izvoznika godine“.
ŠAMPIONI
SRPSKOG
IZVOZA
SIEPA PO DEVETI PUT NAGRADILA
LIDERE SRPSKOG IZVOZA!
18
Sponzori ovogodišnje dodele Nagrade
za izvoznika godine su: „Komercijalna
banka“, koja je kompaniji „Gomma Line“
uručila ček u iznosu od 10.000 evra za
unapređenje izvoznih aktivnosti, „DHL
International Beograd“, koji je kompaniji
„Podrum Aleksandrović“ dodelio nagradu
u visini od 10.000 evra u uslugama
prevoza robe i „Orange studio“, koji je
kompaniji „Kirka-Suri“ dodelio nagradu
u vidu izrade promotivne marketinške
kampanje.
Predstavljamo vam šampione srpskog
izvoza u 2012. godini:
NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE 2012.
HEMOFARM a.d.
Pored toga što je lider na domaćem
tržištu, Hemofarm a.d. je i najveći izvoznik
farmaceutskih proizvoda i jedan od
vodećih neto izvoznika Srbije u proteklih
nekoliko godina. Hemofarm u skladu sa
GMP i najstrožim svetskim standardima
farmaceutske industrije proizvodi
visokokvalitetne lekove i OTC preparate
gotovo svih farmakoterapeutskih formi i
grupa. Svoje gotove proizvode plasira na
tri kontinenta u 30 zemalja, a izvoz čini
više od 60% njenih prihoda.
EXPORTER
Proizvodnja se obavlja na četiri lokacije
u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori,
gde zapošljavaju 2.395 radnika.
Od 2006. Hemofarm posluje u okviru
STADA Grupe, jedne od vodećih
farmaceutskih kompanija u Nemačkoj,
koja sve više proizvoda prebacuje u
proizvodne pogone Hemofarma. STADA
je istraživanje i razvoj Hemofarma
prepoznala kao kompetetivni centar za
razvoj novih generičkih proizvoda, ne
samo za lokalno i regionalno tržište, nego
i za sve zemlje u kojima STADA posluje.
godinu izvoz je porastao za 100%, a cilj
im je da se na međunarodnim tržištima
prodaje 70% od ukupne proizvodnje.
Podrum Aleksandrović proizvodi vina
od sorti sovinjon blan, šardone, rajnski
rizling, merlo, burgundac crni, burgundac
beli, hamburg muskat i frankovka. Neki
od prepoznatljivih brendova su svakako
Trijumf, Harizma, Varijanta, Regent itd.
Da su u pitanju vrhunska vina svedoči
i podatak da je Podrum Aleksandrović
samo u 2011. godini osvojio 23 medalje na
najprestižnijim svetskim ocenjivanjima.
Hemofarm uspeh ne meri samo poslovnim
rezultatima, već i doprinosima zajednice u
kojoj posluje. Samo u Vršcu, gde se nalazi
najveći proizvodni kompleks, kompanija
svojim doprinosom velikim delom
učestvuje u budžetu lokalne samouprave
i kao društveno odgovorna kompanija
godinama pomaže lokalnu zajednicu
direktnim investicijama od opšteg
značaja. Preko svoje Hemofarm Fondacije
preduzeće je samo u 2012. godini pomoglo
nekoliko zdravstvenih i školskih ustanova
i učestvovalo u brojnim humanitarnim
akcijama.
www.hemofarm.com
Od 2012. Podrum Aleksandrović
organizuje obuke i kurseve za lokalne
restorane gde se zaokružuje vinska
i turistička priča Topole. Preduzeće
je ujedno i veliki donator lokalnim
zajednicama u Topoli i Vinči.
www.podrumaleksandrovic.rs
OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA
PODRUM ALEKSANDROVIĆ d.o.o.
Porodica Aleksandrović se više od
sto godina bavi vinogradarstvom i
vinarstvom. Vinogradi se nalaze u selu
Vinča kod Oplenca i koriste oko 40 ha
vinograda za proizvodnju svojih vina.
Visokokvalitetna vina izvoze na veoma
zahtevna tržišta Ruske Federacije, Kine,
Švajcarske, SAD, Češke, Velike Britanije
i u zemlje regiona. U odnosu na prošlu
APRIL 2013.
NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD
KIRKA-SURI d.o.o.
Kompanija Kirka-Suri d.o.o, najpoznatija
fabrika kotlova i energetske opreme u
Srbiji, posluje od 1989. godine. Proizvodni
program obuhvata industrijska parna
i toplovodna kotlovska postrojenja na
biomasu, koja predstavljaju visoko
tehnološka rešenja koja se prilagođavaju
zahtevu kupaca, kao i Termoelektrane na
biomasu, tj. kogenerativna postrojenja
za proizvodnju električne energije i
tople vode za grejanje. U velikoj ponudi
ove fabrike možete pronaći kotlovska
postrojenja pojedinačno i po sistemu ključ
u ruke, od idejnog projekta energetske
fizibiliti studije o ekonomski najboljem
rešenju, kao i strateški važnom izboru
goriva za kotao.
Proizvodni pogon se nalazi u Krnjači, u
Beogradu, i imaju 73 zaposlena.
Preko 50% proizvodnje namenjeno
je izvozu na tržišta Ruske Federacije,
Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine,
Makedonije i Crne Gore. Njihovi
proizvodi su sertifikovani standardima:
ISO 9001:2000, ISO14001:2004, CE, TUV,
Ruski i Ukrajinski sertifikat kvaliteta.
www.kirka-suri.com
NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE U
KATEGORIJI MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA - GOMMA LINE d.o.o.
Kompanija „Goma Line“ iz Kragujevca
proizvodi autokomponente od gume
u proizvodnom pogonu od 2000 m2 u
industrijskoj zoni „Petrovac“ i trenutno
zapošljava 85 radnika od čega je 17
zaposleno u 2012. godini. Od osnivanja,
„Gomma Line" je stopostotno izvozno
orijentisano preduzeće. Gumeno-tehničke
delove za motorna vozila izvoze na tržišta
Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine,
Uzbekistana, Nemačke, Francuske i u
zemlje regiona.
Kompanija je osnovana 2007. godine, a već
naredne godine se pojavila na zahtevnom
ruskom tržištu, kao jedan od snabdevača
kompanije GAZ iz Nižnjeg Novgoroda,
koja proizvodi lako teretne kamione.
„Gomma Line“ je jedno od retkih srpskih
preduzeća koje proizvodi komponente za
FIAT i model FIAT 500L.
19
Kao dokaz kvaliteta svojih proizvoda
britanska kuća „Lojd“ uručila je sertifikat
ISOTS 16949, potvrdu o vrhunskom
kvalitetu proizvoda. Zaposleni su
najzaslužniji za nagradu u vidu
pomenutog sertifikata, jer su u „Gomma
Line” shvatili da kvalitet proizvoda
zavisi od svakog radnika ponaosob,
nezavisno od sistema kontrole kvaliteta
koji postoji u preduzeću. Svakako, zbog
strogih kriterijuma inostranih partnera, u
kompaniji neprekidno rade na poboljšanju
kvaliteta proizvoda.
U skladu sa povećanjem obima
proizvodnje i potpisivanjem novih
ugovora sa proizvođačima automobila
iz Italije i Nemačke planiraju da u
prvom kvartalu 2013. godine otvore novi
proizvodni pogon od 700 m2, čime će se
otvoriti mogućnost za zapošljavanje još
dvadesetak radnika.
www.gomma.rs
POSEBNO PRIZNANJE ZA
NAJBOLJEG IZVOZNIKA U
KATEGORIJI MALIH I SREDNJIH
PREDUZEĆA - KUČ COMPANY D.O.O.
Mlekara „Kuč Company” je počela sa
radom 1992. godine kao porodična
mlekara i jedna je od prvih mlekara na
području Šumadije. Proizvodni pogon se
nalazi u Kragujevcu, sa 164 zaposlena
imaju kapacitet dnevne prerade od 63
tone mleka. „Kuč Company” obezbeđuje
dve trećine mleka za preradu od 300
proizvođača iz Šumadije i dela Pomoravlja.
Postojeći proizvodni program čine sledeće
grupe proizvoda: pasterizovano mleko,
kiselo – mlečni proizvodi, surutka, namazi
sa i bez dodataka, sirevi, kajmak i maslac.
Osim na domaćem tržištu, svoje proizvode
plasiraju i na tržišta Ruske Federacije,
Crne Gore, Makedonije i Bosne i
Hercegovine. Kompanija teži stalnom
razvoju i to kroz razvoj novih proizvoda,
maloprodajne mreže, proširivanju tržišta
na kojima nastupa, kao i otvaranju
novih tržišta. Jedan od velikih uspeha
mlekare Kuč su i novi izvozni ugovori
sa partnerima iz Rusije. Ova kompanija
je jedna od šest mlekara u Srbiji koja je
dobila sertifikat za plasman proizvoda bez
plaćanja carinskih troškova na zahtevna
tržišta Ruske Federacije, Kazakhstana i
Belorusije.
METECH D.O.O.
MING d.o.o.
Smederevsko preduzeće „Metech",
u vlasništvu belgijske firme „Metes
N.V", posluje u Srbiji od 2008. godine.
Kompanija se nalazi u industrijskoj zoni
u Smederevu i predstavlja jednu od
renomiranih kompanija u tom regionu.
Sa lokalnom samoupravom kompanija je
pokrenula projekat Slobodne zone i jedan
je od osnivača i investitora „Slobodne zone
Smederevo“ koja se prostire na 100 ha i
47 ari.
„Ming d.o.o.“ je porodična kompanija iz
Beograda, osnovana 1990. godine koja
se bavi projektovanjem i proizvodnjom
delova za železnička vozila. Težeći da
odgovore potrebama tržišta u 2006. su
proširili svoje kapacitete kupovinom
fabrike u Nišu gde se odvija celokupna
proizvodnja. Time su zaokružili proces
proizvodnje od projektovanja i razvoja
proizvoda do finalnog proizvoda.
Proizvodni pogon koji se nalazi u Nišu
upošljava 125 ljudi i proizvodni proces
se odvija u sklopu proizvodnih hala
kovačnice i mašinske obrade „Ming
kovačnice“.
"Metech", koji po porudžbini pravi
proizvode od svih vrsta limova, izvozi
celokupnu proizvodnju i to u Belgiju,
Slovačku, Češku i druge zemlje EU, a
među značajnijim klijentima su firme
„Siemens", „Nokia" i „AtlasCopco".
Izvoz u 2011. je dupliran u odnosu na
2010. godinu, a kontinuitet u rastu
izvoza je nastavljen i u 2012. godini.
Njihov prizvodni pogon opremljen je
najsavremenijim mašinama za lasersko
sečenje i probijanje, CNC mašinama što im
sa još 8 komora za zavarivanje omogućava
da izvoze robu za 3 vodeće kompanije na
tržištu metalnih delova u Belgiji.
Osim postojećih proizvodnih kapaciteta
planiraju izgradnju novog proizvodnog
pogona kao i prostora za logistički centar.
Reč je o novoj hali površine oko 2.000 m2
i fotonaponskoj solarnoj elektrani, snage
205 kilovata za proizvodnju „zelene struje",
čija bi izgradnja trebalo da počne u prvom
kvartalu 2013. Nova ulaganja omogućiće
upošljavanje 40 novih radnika, na već
postojećih 140 zaposlenih, a plan je da ova
investicija donese i povećanje proizvodnje
za oko 20% u odnosu na 2012. godinu.
www.metech-srbija.com
Proizvodni program se konstantno
povećava, pa se u njemu trenutno nalazi
preko 110 različitih proizvoda namenjenih
železničkoj industriji koji čine sklopovi i
pojedinačni delovi koji se koriste za prvu
ugradnju u železničkoj i auto industriji.
Više od 90% proizvodnje izvozi se u
Nemačku, Austriju, Italiju, Francusku,
Holandiju, Tursku, Finsku, Mađarsku,
Češku, Poljsku, Slovačku, Sloveniju, Grčku
i Hrvatsku.
Proširenje tržišta i pronalaženje novih
kupaca uslovilo je pre svega podizanje
kvaliteta proizvoda kao i konstantno
praćenje i uvođenje novih sertifikata.
„Ming d.o.o.“ poseduje sledeće sertifikate
kvaliteta: ISO 9001:2008 izdat od TÜV, TSI
sertifikat za proizvodnju kvačila i kuka,
EN 15085-2, sertifikat zavarivanja, HPQ
sertifikat Nemačkih železnica, Sertifikat
Slovačkih železnica, PKP sertifikat Poljskih
železnica.
www.mingbgd.com
„Kuč Company“ ulaže u razvoj tehnologije,
proširivanje proizvodnih kapaciteta i
povećanje kvaliteta svojih proizvoda i kroz
posedovanje standarda kvaliteta HACCP,
ISP 9001:2000, kao i SERTIFIKAT za izvoz
na rusko tržište.
www.kuccompany.co.rs
20
EXPORTER
TERMOVENT SC d.o.o.
„Termovent SC” iz Temerina je jedna od
prvih privatnih kompanija osnovanih u
zemlji, koja posluje punih 47 godina. Od
male zanatske radionice sa 5 zaposlenih,
„Termovent SC” je izrastao u kompaniju
sa 135 zaposlenih, sa novom fabričkom
halom od 7000 m2, na 2.000 m2 je
savremeno opremljen poslovni deo sa
kancelarijama i restoranom, a tu je i
pomoćna hala od 1.350 m2 korisnog
prostora.
Preko 50% proizvodnje namenjeno je
izvozu, a proizvodni program se sastoji
od specijalnih industrijskih armatura
za primenu u procesnoj industriji,
vodosnabdevanju i termoenergetici, a
za visoke temperature i pritiske. Osim
na domaćem tržištu, „Termovent SC”
je preko 25 godina prisutan sa svojim
proizvodima i na inostranom tržištu i to
u Ruskoj Federaciji, Belorusiji, Nemačkoj,
Italiji, Holandiji, Mađarskoj, Češkoj,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori,
Makedoniji, Sloveniji, Austriji, Švedskoj i
Slovačkoj.
SPECIJALNA NAGRADA ZA
NAJBOLJU PREDUZETNICU
Lidija Nikolić, direktor S.C.S. Plus
Kompanija „S.C.S. Plus” iz Knjaževca,
koja posluje od 1997. godine, izvozno
je orjentisana, jer preko 90% ostvarene
proizvodnje preduzeće realizuje
na tržištima Nemačke, Holandije,
Norveške i u zemljama regiona. Kvalitet
proizvoda, poštovanje rokova i cenovna
konkurentnost, učinili su preduzeće
atraktivnim za brojne inostrane kupce.
Osnovni proizvodi preduzeća „S.C.S.
Plus” su sedišta, nasloni i školjke od
presovanog bukovog furnira. Tu su i ravne
ploče od bukovog furnira, a od oktobra
ove godine preduzeće je počelo i sa
proizvodnjom stolica od punog drveta za
kupca iz Nemačke. Proizvodi se preko 500
različitih modela u različitim veličinama
prema specifičnim potrebama i zahtevima
kupaca. Preduzeće pored visokog kvaliteta
proizvoda poseduje i sve potrebne
sertifikate za ovu granu industrije: ISO
9001, ISO 14001, FSC standard, kao i
istraživački sertifikat EM717-1:2004
akreditovane švedske laboratorije.
Osnovna prednost ove kompanije je
mogućnost brzog i veoma kvalitetnog
razvijanja alata prema uzorcima,
specifičnim zahtevima i tehničkim
crtežima klijenata. Finalna obrada je
najvišeg kvaliteta kako u poluproizvodu,
tako i u finalnom proizvodu. O kvalitetu
njihovog rada svedoči dugogodišnja
saradnja sa poznatim italijanskim
proizvođačem stolica „VITRA”, kao i
izrada stolice „NEUTRA BOOMERANG”
za nemačkog kupca. Svakako jedan
od najznačajnijih projekata preduzeća
„S.C.S. Plus” je opremanje Univerziteta u
Frankfurtu, i opremanje Opere u Lajpcigu.
Preduzeće zapošljava 121 radnika, čime
doprinosi smanjenju broja nezaposlenih
u ovom devastiranom području, a aktivno
je i u drugim vidovima dobrotvornih
delatnosti. Gospođa Nikolić je direktor
preduzeća od njegovog osnivanja.
www.scsplus.co.rs
Kompanija posebnu pažnju posvećuje
praćenju i primeni novih evropskih i
svetskih normi i standarda u razvoju
sistema kvaliteta i njegovom održavanju i
unapređenju. Poseduju sertifikate CE0035,
ISO 9001-2008, GOST R B01056, GOST
R H01055, GOST PPC 045951, Sertifikat
Republike Belorusije, i „American
Petroleum Institute“ sertifikat.
www.termoventsc.rs
WIZARD d.o.o.
„Wizard d.o.o.” je prva fabrika na Balkanu
koja proizvodi ekološke šper ploče
za posebne namene, kao i elemente
od lesonita za kutije za voće i povrće.
I tehnologija proizvodnje i mašine
poreklom su iz Španije, zemlje koja važi za
vodeću u ovoj oblasti. Glavna sirovina je
drvo topole najboljeg kvaliteta.
Izvoz čini 98% od ukupne prodaje, a
svoje proizvode „Wizard d.o.o.” plasira na
tržište Grčke, Maroka, Belgije, Holandije,
Italije, Bugarske, Makedonije i CrneGore.
Proizvodni pogon se nalazi u Vršcu i imaju
72 zaposlena, a očekuje se povećanje tog
broja za najmanje 50% u prvom kvartalu
2013. godine.
www.wizardbg.net
APRIL 2013.
21
INTERVJU
KREATIVNA
INDUSTRIJA
Kreativna industrija može vrlo ozbiljno da učestvuje u razvitku, ekonomiji i nivou zaposlenosti jedne države. Iskustva drugih zemalja nam pokazuju da razvitak kreativne ekonomije nije samo rezultat tržišnih procesa i zahteva,
već i aktivnog učestvovanja države koja obezbeđuje prostor za kulturne i antropogene vrednosti. Nedostatak sinergije
između kreativne industrije i ekonomskih resursa postaje sve važniji što može dovesti, a verovatno već i dovodi, do
usporavanja njegovog daljeg razvitka. Dalji prosperitet ove industrije će biti omogućen samo kroz balans između
ekonomskih i kreativnih resursa.
Nataša Vujović je savetnica za
kreativne industrije u SIEPA-i
i odgovoriće nam na pitanja koja
se tiču ove industrije, a koja u
poslednje vreme sve više dobijaju na
značaju u našoj zemlji.
Šta je kreativna industrija?
Kreativna industrija je vrlo kompleksna u
smislu “sektora” kojim se može definisati.
Svaka zemlja kroz svoju strategiju
definiše šta će uključiti, ali ono što u
poslednje vreme sve više ima smisla,
a poučeni iskustvom najrazvijenijih
zemalja, to je da se uključuju sektori koji
se ekonomski mogu valorizovati. Vrlo je
važno da se kreativna industrija, i sve što
ona uključuje, pretvori u održive i vredne
biznise.
Generalno, kreativna industrija
uključuje medije (film, televizija i radio),
advertajzing i marketing, izadavaštvo,
arhitekturu, dizajn i vizuelne umetnosti,
muziku i scensku umetnost, razvoj
softvera i interaktivnih sadržaja i
modu. Opet podvlačim, država treba
u okviru svoje strategije da definiše
šta sve tačno želi da uključi i podrži u
skladu sa nivoom razvitka istih. Neki od
ovih sektora mogu biti lideri i svojim
razvitkom mogu podstaći ostale, tako
da treba uraditi stratešku valorizaciju
njihovih dosadašnjih poslovnih
dostignuća i potencijala.
Koji je udeo kreativne industrije
u razvijenim ekonomijama?
Prema izveštaju UN-a iz 2010. godine,
usled ekonomske krize koja je počela
2008. godine, naglo je smanjena
globalna potražnja, a samim tim i
svetska međunarodna trgovina za 12%.
22
EXPORTER
Međutim, izvoz koji ostvaruju kreativne
industrije je nastavio da raste i dostigao
je 592 milijarde dolara u 2008. godini,
što je više nego duplo u odnosu na 2002.
godinu, uz godišnji rast od 14% u šest
uzastopnih godina na svetskom nivou.
Ovo je svakako jedan od najdinamičnijih
sektora svetske ekonomije koji nikako
ne usporava i čiji udeo i mi treba da
povećamo.
U Velikoj Britaniji kreativna industrija
vredi preko 36 milijardi funti i označena
je kao “prioritet” od strane države.
Australija ističe da je bruto proizvod
njihove kreativne industrije u periodu
između 2008. i 2009. godine iznosio
preko 31 milijardu dolara, uz godišnji
porast od 3,9%, koji je ujedno viši od
prosečnog porasta njihove ekonomije.
Jeste da su ove dve ekonomije daleko
razvijenije, ali treba da učimo na
primerima najboljih, dakle, da učimo na
njihovim greškama i da pokušamo da
zatvorimo taj raskol u njihovom i našem
razvitku u ovoj sferi.
Zašto je značajan razvoj
Kreativnih industrija u Srbiji?
Pre svega treba razumeti da zemlje koje
su prepoznale značaj razvoja kreativnih
industrija i preduzele određene mere
za razvoj strategije, ostvarile su i
vidljive ekonomske rezultate. Kreativna
industrija svakako može biti pokretač
razvoja ostalih sektora, a pre svega u
saradnji sa malim i srednjim privrednim
društvima koja u Srbiji čine više od 90%
svih preduzeća. Podrškom kreativnih
industrija pojačava se i kulturni identitet
jedne zemlje, što nije zanemarljivo.
Saradnja institucija između sebe kao i
njihova saradnja sa privredom, saradnja
između različitih sektora i finansijska i
nefinansijska podrška države, mogu biti
ključ uspeha razvoja ovog sektora.
Nakon odabira radova mi ih spajamo
sa domaćim proizvođačima nameštaja
koji žele da unaprede svoje poslovanje
na izradi ovih prototipova, sa ciljem da
se njihova saradnja ne završi ovde, nego
da se nastavi i u budućnosti. Celokupnu
izložbu onda predstavimo na Nedelji
dizajna u Milanu, koja se održava svake
godine paralelno sa sajmom nameštaja u
Milanu.
Prošle godine smo imali veliki
uspeh jer nas je posetilo preko 150
internacionalnih novinara uključujući
predstavnike Elle Décor (Italija, Kina,
Francuska), Wired Magazine, Brava Casa,
mnogobrojni internet portali, itd. Takođe,
imali smo preko 15.000 internacionalnih
posetilaca, uključujući kupce raznih
profila - od onih koji se bave uređenjem
malih prostora, hotela, preko brojnih
velikih kompanija.
Drugi projekat koji podržavamo
finansijski jeste nastup Filmske
asocijacije Srbije na sajmu filmskih
lokacija u Los Anđelesu – AFCI Locations
Show. Ovaj sajam je izuzetno važan u
plasiranju domaćih filmskih lokacija
i filmske infrastrukture ne samo u
Holivudu, već i u međunarodnim
projektima. Jednom godišnje se filmadžije
celog sveta sakupe kako bi razmenili
informacije, iskustva, ali i da bi pronašli
najbolje lokacije za svoje projekte. Malo
ko se seća da smo mi nekada bili izuzetno
važan igrač u ovoj industriji i da se u
studijima Avala filma snimalo puno
velikih američkih projekata, kao što su
Long Ships, Kelly’s Heroes, The Aviator,
Shatterhead, Castle Steep, Genghis Khan, i
The Fortunate Pilgrim u kome je glumila
Sofija Loren.
Osim toga, treba pomenuti i program
finansijske podrške koju nudi SIEPA,
a odnosi se na refundaciju troškova
za aktivnosti - nastup kompanija na
inostranim sajmovima, otvaranje
predstavništva na inostranom
tržištu, nastup kompanija u okviru
organizovanih misija i poseta na
inostranim tržištima, internacionalizaciju
proizvoda kroz jačanje konkurentnosti,
jačanje marketinških kapaciteta i ono
što je novo od ove godine, a i veoma
zanimljivo za kreativnu industriju, jeste
zaštita industrijske svojine. Ova oblast
obuhvata registraciju žiga, registraciju
industrijskog dizajna, zaštitu topografije
integrisanih kola i deponovanje softvera
kao autorskog dela. Ovim želimo da damo
dodatnu podršku razvoju ove industrije
kao i svima koji rade u okviru nje.
Kako SIEPA podržava kreativne
industrije?
Mi smo zamislili da kroz našu platformu
Kreativni prostor Srbije podržimo i
stimulišemo celokupnu kreativnu
industriju. Za sada, nažalost, zbog vrlo
ograničenog budžeta, mi imamo samo 2
projekta u vezi sa ovom industrijom. Prvi
je izlaganje na najvećoj izložbi dizajna
u svetu - Zona Tortona u Milanu. Svake
godine Agencija raspiše konkurs na koji
se mogu prijaviti svi srpski dizajneri iz
domena nameštaja.
APRIL 2013.
23
IZAZOVI BIZNISA
SERTIFIKACIJE
I SERTIFIKACIONI
KONSULTANTI
DANAS KADA JE PRAKTIČNO NEMOGUĆE IZVOZITI U INOSTRANSTVO BEZ SERTIFIKATA,
SAMO ONI KOJI U POTPUNOSTI ZADOVOLJAVAJU STANDARDE INOSTRANOG TRŽIŠTA
MOGU PLASIRATI SVOJE PROIZVODE STRANIM KUPCIMA.
NATALIJA TERZIĆ
24
EXPORTER
Za koji standard se odlučiti?
HACCP, OHSAS 18001, ISO 9001, ISO
14001, ISO 22000, IFS, kao i CE znak,
označavaju različite standarde, neophodne
na inostranom tržištu.
Tržište diktira uslove poslovanja, a time
i izbor potrebnih sertifikata. Izvoznik se
obično odlučuje za one sertifikate koje
kupac zahteva, odnosno, za one koji su mu
potrebni da proda svoju robu.
Često kupac traži od izvoznika sertifikat
tačno određene sertifikacione kuće u
koju ima poverenja ili koja posluje na
određenoj teritoriji, i u tom slučaju
izvozniku je izbor olakšan.
Međutim, kada je izbor na izvozniku,
svako se pita kako među brojnim
sertifikacionim i konsultanskim kućama
odabrati adekvatnu.
Imajući u vidu da država dodeljuje
finansijska sredstva za finansiranje ovih
aktivnosti, neretko i same konsultantske
kuće, koristeći ovu podršku države, same
nalaze klijente, nudeći kompletnu uslugu od odabira sertifikata i sertifikacione kuće
do popunjavanja prijave za dodelu državne
pomoći.
Ne treba zaboraviti da su sertifikacione
i konsultantske kuće u sukobu interesa,
budući da konultantske kuće pomažu
kompanijama u usavršavanju svoga
procesa rada, a sertifikacione kuće
ocenjuju taj ishod.
Kompanije često pristaju da dođu do
sertifikata „prečicom“, za što manje novca,
misleći da je jedino važno dobiti sertifikat,
ne misleći ko ga je, na koji način i na
osnovu čega izdao, tj. pomogao da se izda.
Ali niža cena ne znači uvek i najmanje
troškove. Budući da se može dogoditi da
se dobije sertifikat koji nije upotrebljiv ili
ne odgovara potrebama, taj novac je onda
uzaludno potrošen.
Kako izabrati konsultanta?
Prvo se mora postaviti pitanje: da li će i na
koji način usluge određenog konsultanta
pomoći uvođenju potrebnog standarda.
Koja su njegova dosadašnja iskustva i koji
su mu klijenti. I naravno, cena. Dobro je
uporediti više ponuda pre nego što se
odabere ona prava.
APRIL 2013.
Prema našem zakonodavstvu, ne postoji
obavezna akreditacija konsultanata,
pa je zato i tržište „šareno“. Država je
prepoznala potrebu da se uredi tržište
pružanja konslultantskih usluga i to
putem njihove akreditacije. Nacionalna
Agencija za regionalni razvoj raspisala je
prošle godine javni poziv za registraciju
konsultantskih kuća u Republici Srbiji.
Poziv je upućen svim konsultantskim
kućama koje žele da se registruju
kao kvalifikovani pružaoci usluga za
relevantne programe podrške malim i
srednjim preduzećima koji se finansiraju
iz budžeta Republike Srbije. Iako ova
akreditacija nije obavezna, ona će
pružati izvesnu sigurnost bar kada je
reč o konsultantima koji se nađu na
spisku akreditovanih konsultanata
kod Nacionalne agencije za regionalni
razvoj. Budući da će komisija ocenjivati
kompetentnost, kapacitete i resurse za
pružanje konsultantskih usluga malim
i srednjim preduzećima, registracija
konsultantskih kuća važiće dve godine
i nakon toga će morati da se obnovi uz
pružanje dokaza o mogućnostima pružanja
usluga.
Takođe, da bi ispunile sve potrebne
uslove, konsultantske kuće moraju
da budu registrovane u APR-u, zatim,
da su solventne i ostvaruju najmanje
dva miliona dinara prihoda godišnje
od pružanja konsultantskih usluga;
da poseduju najmanje tri preporuke
klijenata sa kojima su radili u prethodne
dve godine; da imaju najmanje jednog
zaposlenog na neodređeno vreme koji
poseduje relevantni sertifikat za pružanje
konsultantskih usluga, kao što je sertifikat
Nacionalne agencije za regionalni razvoj,
CMC ili drugi međunarodno priznati
sertifikat; u slučaju specifičnog sektorskog
fokusa, potrebno je još najmanje tri
dodatne preporuke klijenata za taj
određeni sektor.
Kad su u pitanju sertifikacione kuće,
Akreditaciono telo Srbije (ATS) je nadležno
za utvrđivanje da li telo za ocenjivanje
usaglašenosti, tj. određena sertifikaciona
kuća, ispunjava zahteve odgovarajućih
srpskih, odnosno međunarodnih i
evropskih standarda za obavljanje poslova:
ispitivanja, etanoliranja, kontrolisanja,
sertifikacije proizvoda, sertifikacije
HACCP
ISO
9001
OHSAS
18001
ISO
14001
CE
IFS
ISO
22000
?
Kad su u pitanju
sertifikacione kuće,
Akreditaciono telo Srbije
(ATS) je nadležno za
utvrđivanje da li telo za
ocenjivanje usaglašenosti,
tj. određena sertifikaciona
kuća, ispunjava zahteve
odgovarajućih srpskih,
odnosno međunarodnih
i evropskih standarda
za obavljanje poslova:
ispitivanja, etanoliranja,
kontrolisanja, sertifikacije
proizvoda, sertifikacije
sistema menadžmenta
i sertifikacije osoba.
Odnosno, ispituje da li je
određena sertifikaciona
kuća kompetentna da izdaje
određene sertifikate.
25
Korišćenjem usluga
akreditovanih
sertifikacionih kuća
smanjuje se rizik
nevažećih sertifikata,
što je sigurna ušteda
novca, budući da
sertifikovane kuće
pružaju potvrdu da su
njihove usluge u skladu
sa međunarodnim
standardima i ne postoji
rizik za korisnika da
će ponovo morati da
se sertifikuje, kao i
da je sam postupak
bio neodgovarajući i
bespotrebno skup.
26
sistema menadžmenta i sertifikacije
osoba. Odnosno, ispituje da li je određena
sertifikaciona kuća kompetentna da izdaje
određene sertifikate.
Međutim, u Srbiji pored akreditovanih
sertifikacionih kuća posluju i inostrane
sertifikacione kuće od kojih su neke
akreditovane od strane stranih
akreditacionih tela drugih država, a
neke uopšte ne poseduju akreditaciju.
Takođe, na tržištu Srbije posluju i
strane sertifikacione kuće preko svojih
predstavništava/ogranaka u Srbiji od
kojih se neke pozivaju na akreditaciju
stečenu u okviru matičnog sertifikacionog
tela, ali u sertifikatu nije naznačeno
geografsko područje delovanja niti su
navedeni ogranci na području Srbije. Sve
ovo onemogućava adekvatno praćenje
kompetentnosti ovakvih sertifikacionih
tela.
Korišćenjem usluga akreditovanih
sertifikacionih kuća smanjuje se rizik
nevažećih sertifikata, što je sigurna ušteda
novca, budući da sertifikovane kuće
pružaju potvrdu da su njihove usluge u
skladu sa međunarodnim standardima
i ne postoji rizik za korisnika da će
ponovo morati da se sertifikuje, kao i da
je sam postupak bio neodgovarajući i
bespotrebno skup.
Akreditaciono telo Srbije vodi registar
akreditovanih tela za ocenjivanje
usaglašenosti i na internet stranici http://
www.ats.rs/ moguće je proveriti da li je
određena sertifikaciona kuća akreditovana
i u kom obimu, što pruža izvesnu
sigurnost pri izboru.
EXPORTER
SVET I MI
KRALJEVINA INOVATIVNOSTI
ZA ŠVEDSKU,
U KORAK S VREMENOM
FÖR SVERIGE I TIDEN
MIRJANA ALEKSIĆ
MATEJA MILENKOVIĆ
ZEMLJA U KOJOJ JE NASTALA IKEA, ŠVEDSKI ČELIK I GRUPA ABBA, NAJVEĆA JE OD SVIH NORDIJSKIH
ZEMALJA, A TREĆA PO VELIČINI U ZAPADNOJ EVROPI. NALAZI SE NA SEVERU EVROPSKOG KONTINENTA,
NA SKANDINAVSKOM POLUOSTRVU, SA UKUPNOM POVRŠINOM OD 449.664 KM² NJENU VELIČINU
MOŽEMO POREDITI SA KALIFORNIJOM ILI TAJLANDOM.
28
EXPORTER
Š
vedska je primer krajnjih
suprotnosti, od dugih letnjih
do jednako dugih zimskih dana.
Izlazi na Baltičko more i Botnijski zaliv,
te zbog svog geografskog položaja, a I
zahvaljujući Golfskoj struji, Švedska uživa
blažu klimu u odnosu na druge oblasti na
istoj geografskoj širini. Šume pokrivaju
oko 55 % od ukupne površine zemljišta,
jezera i reke 9%, dok obradiva površina
zauzima tek 8% od ukupne teritorije.
Šveđani su skandinavski narod i vode
poreklo od germanskih plemena koja su
se naselila u Skandinaviji u neolitskom
periodu. U istoriji, ova zemlja je poznata
po Vikinzima koji su za razliku od
norveških i danskih, bili manje ratoborni,
a više usmereni na kolonizaciju i
trgovinu. Za Švedsku kažu da je mala
nacija u velikoj zemlji, jer broji tek nešto
više od 9,4 miliona stanovnika, a čak
85% stanovništva živi u južnoj polovini
zemlje. Najgušće naseljena područja
su oko tri glavna grada, Stokholm,
Geteborg i Malme. Švedsko stanovništvo
je uglavnom homogeno, jer 91% čine
Šveđani. Nakon Drugog svetskog rata
beleže se brojne imigracije i to uglavnom
iz Finske, Iraka i bivše Jugoslavije. U
Švedskoj danas živi oko 30.000 Srba.
Formalno nemaju službeni jezik, ali
neformalno se za službeni jezik uzima
švedski, koji pripada grupi germanskih
jezika, sličan norveškom i danskom. Ova
zemlja priznaje još pet manjinskih jezika:
finski, romski, jidiš, sami i meakijeli.
Velika većina Šveđana ispod 60 godina
dobro vlada i engleskim jezikom. Ono
što je zanimljivo za stanovnike Švedske,
jeste i podatak da više od 80% stanovnika
koristi internet.
telefonija), IKEA (proizvodnja nameštaja)
i Elektrolux (elektronska oprema).
Tradicionalni temelj švedske ekonomije
su drvna građa, hidroenergija i gvožđe,
ali svega 2% zaposlenih u Švedskoj je
u ovoj industriji. Danas se sve više ova
zemlja okreće uslugama, IT industriji,
telekomunikacijskim uslugama i
kreativnoj industriji. Sektor usluga
zapošljava najveći broj ljudi u Švedskoj i
čine oko 75% ukupne zaposlenosti.
Čest je slučaj danas da švedske kompanije
za određene delove posla angažuju
stručnjake iz drugih kompanija,
odnosno da vrše autsorsing, čime je
podstaknut rast poslovanja kadrovskih
preduzeća i usluge savetovanja. Koncept
„Servifikacije“ sve više je uočljiv u
švedskoj privredi, a predstavlja novi
termin koji se odnosi na integraciju
proizvodnih dobara i pratećih usluga.
Sektor usluga utiče i na rast izvoza
i čini oko 33% od ukupne vrednosti
izvoza Švedske. Inženjerski sektor
čini oko 50% izvoza i proizvodnje, te
su telekomunikacija, automobilska i
farmaceutska industrija od izuzetnog
značaja.
zemalja u regionu. Visoki porezi
omogućavaju veći uticaj države na
potrošnju u domaćinstvima, što nije
uobičajno u drugim razvijenim zemljama.
Švedska danas zauzima
13. mesto prema bruto
domaćem proizvodu koji
iznosi 41.300 dolara
po glavi stanovnika,
nešto manje od Norveške,
a više od Danske.
Švedska je pristupila
Evropskoj uniji 1. januara
1995. godine,
ali je stanovništvo na
referendumu odlučilo da
zadrži nacionalnu valutu
– švedsku krunu umesto
uvođenja evra, monete
Evropske unije.
Švedsku ekonomiju takođe karakterišu
viši porezi nego što je to slučaj kod
Švedska danas zauzima 13. mesto prema
bruto domaćem proizvodu koji iznosi
41.300 dolara po glavi stanovnika, nešto
manje od Norveške, a više od Danske.
Švedska je pristupila Evropskoj uniji
1.januara 1995. godine, ali je stanovništvo
na referendumu odlučilo da zadrži
nacionalnu valutu – švedsku krunu
umesto uvođenja evra, monete Evropske
unije.
Privreda bazirana na uslugama
Zahvaljujući mirnom periodu i bez
mešanja u ratove, Švedska privreda
beleži rast još od polovine prošlog veka.
Sve su to preduslovi koji su učinili da
Švedska postane poznata širom sveta
po kompanijama kao što je Volvo i
Sab - Skanija, ali i po međunarodnim
kompanijama Ericsson (mobilna
MART 2013.
29
Zelena Švedska
Veliku pažnju poklanjaju zaštiti životne
sredine i održivom razvoju. Da jedna
generacija čuva resurse za buduće
generacije, odavno je način života u
Švedskoj. Organska hrana je svakako u
centru pažnje, a sve više se u tekstilnoj
industriji pojavljuje trend upotrebe
organskog pamuka. Švedska firma H&M,
čije su prodavnice poznate širom sveta,
najveći su potrošači organskog pamuka.
Takođe raste prodaja već nošene „second
hand“ garderobe i ovom trendu su se
priključili mnogi trgovinski lanci.
U većem delu Švedske smeća skoro
da i nema. Više od 20 godina ova
skandinavska zemlja menjajući zakone
utiče na svest ljudi i privrede o
održivom razvoju. Otpad se kategoriše,
a zahvaljujući taksama i zabranama nije
moguće odložiti smeće na deponije.
Organski otpad se biološki tretira u cilju
pravljenja biogasa i đubriva.
Kao rezultat ovih mera više od 90%
otpada iz domaćinstava se reciklira
ili koristi u proizvodnji električne
energije i goriva. Danas Švedska „uvozi“
otpad iz Norveške kako bi nastavila
sa programom reciklaže. Jedna od
najvećih švedskih firmi za reciklažu je
„Swerec“ koja reciklira oko 33.000 tona
plastične amabalaže i ostale plastike iz
domaćinstava.
Zakonodavstvo igra važnu ulogu u radu
na zaštiti životne sredine u Švedskoj, pa
je tako danas Švedska jedna od malog
broja industrijalizovanih zemalja koje
su smanjile emisije štetnih gasova u
atmosferu, takozvanog efekta staklene
bašte.
Kreativne ideje iz Švedske
Za najinovativniju zemlju unutar
Evropske unije Švedska je proglašena
2012. godine. Tetrapak, rajsfešlus,
ultrazvuk, pejsmejker, podesivi ključ
(sastavni deo kutije za alat), termometar,
AIS (automatski identifikacioni sistem
ili unapređeni GPS), samo su neki od
inovativnih proizvoda po kome su
Šveđani zaslužili titulu najinovativnije
nacije. A da li ste znali da je Skajp (Skype)
poreklom iz Švedske? Ova skandinavska
zemlja poznata je i po velikom naučniku,
hemičaru, piscu i pronalazaču dinamita
Alfredu Nobelu. Njegovi pronalasci su
raznovrsni i pokriveni sa 355 patenata.
Nobel je donirao novac švedskoj državi
i osnovao fond iz kojeg se svake godine
30
dodeljuju nagrade u više kategorija
(hemija, fizika, književnost, medicina, mir
itd.). Čuven je i švedski čelik koji je učinio
da automobili marke Volvo budu sinonim
za pouzdanost i bezbednost.
Trgovinska razmena Švedske
Švedska postiže velike uspehe i u
privlačenju stranih investicija i veliki
broj multinacionalnih korporacija
posluje u ovoj zemlji. Većinu izvoznih
proizvoda čine mašine, elektronika i
telekomunikacije, papir, lekovi, naftni
derivati, gvožđe, čelik i prehrambeni
proizvodi. Većina izvoza ide u zemlje EU
(58 %), ali i u druge zemlje kao što su
Norveška (10,6 %), SAD (6,4 %), Kina (3,1
%), Rusija (1,4 %) i Japan (1,3 %).
Glavni uvozni artikli su elektronika i
telekomunikaciona oprema, hemikalije,
lekovi i naftni proizvodi, prehrambeni
proizvodi, sirova nafta, tekstil i obuća.
Švedska uvozi uglavnom iz EU (68 %),
Norveške (9 %), Kine (3,8 %), SAD (3,8
%) i Rusije (3,76 %). Švedsku industriju
većinom čine kompanije koje vrše
sklapanje proizvoda, čime se uvećava
uvoz sirovina i komponenti.
Kako klima nije pogodna za
poljoprivrednu proizvodnju,
Švedska uvozi velike
količine poljoprivrednih
proizvoda, a sve više gaji u
kontrolisanim okruženjima
kao što su staklenici. U
poslednjih nekoliko godina
promenjen je stav među
potrošačima, pa je tako
uvoz hrane iz inostranstva
ili drugih udaljenih delova
sveta sve manje prihvatljiv,
dok je održiva "zelena"
poljoprivreda u porastu. Ipak,
švedska ekološki održiva
poljoprivreda nije u stanju da
zadovolji zahteve potrošača,
te je upravo tu šansa
srpskih kompanija koje po
konkurentnim cenama mogu
pojedine organske proizvode
ponuditi na švedskom tržištu.
EXPORTER
Kako klima nije pogodna za
poljoprivrednu proizvodnju, Švedska
uvozi velike količine poljoprivrednih
proizvoda, a sve više gaji u kontrolisanim
okruženjima kao što su staklenici. U
poslednjih nekoliko godina promenjen je
stav među potrošačima, pa je tako uvoz
hrane iz inostranstva ili drugih udaljenih
delova sveta sve manje prihvatljiv,
dok je održiva "zelena" poljoprivreda u
porastu. Ipak, švedska ekološki održiva
poljoprivreda nije u stanju da zadovolji
zahteve potrošača, te je upravo tu šansa
srpskih kompanija koje po konkurentnim
cenama mogu pojedine organske
proizvode ponuditi na švedskom tržištu.
Srpski proizvodi koji su
konkurentni na švedskom
tržištu
Potrošnja organski proizvedene hrane
u Švedskoj nastavlja da raste ka nivou
sa kojim proizvođači ne mogu da drže
korak. Specijalizacija Srbije prema ovoj
vrsti proizvoda bila bi od interesa za obe
strane. Za druge sektore i oblasti srpski
privrednici imaju šanse kao podizvođači.
Ljudski kapital je odličan primer
potencijalnog „proizvoda“ koji Srbija
ima da ponudi, jer Srbija može da se
pohvali dobro obrazovanom i pre svega
raznovrsnom radnom snagom. Švedske
usluge i proizvodni sektori sve više
naginju ka razdvajanju i angažovanju
stručnjaka van matične firme u cilju
povećanja profita, a srpske firme kao
podizvođači mogu da prate ovakav trend
u švedskoj privredi. Kvalitetna rešenja
po konkurentnim cenama, zahvaljujući
obrazovnim nivoima u različitim
oblastima ekspertize, uvek su potrebna.
Iako se tražnja za određenom grupom
proizvoda brzo zadovoljava, trenutno
Srbija može da ponudi svoje proizvode i
usluge u oblasti organske poljoprivrede
i ICT usluga. Ukoliko preduzeće već
izvozi na tržište EU, dodatni standardi,
uverenja ili dozvole za Švedsku nisu
potrebni jer su zakoni i politika usklađeni
sa standardima EU. To znači da potvrda
izdata u drugoj zemlji EU isto tako važi
i u Švedskoj –jedan validan dokument je
dovoljan.
Ukoliko, ipak, postoje nedoumice u vezi
sa izvozom u Švedsku, pojedine švedske
institucije mogu biti od pomoći: Carina
Švedske - Tullverket, Nacionalna agencija
za hranu - Livsmedelsverket, Odbor za
poljoprivredu – odgovoran za pitanja
poljoprivredno - prehrambene politike
MART 2013.
Potrošnja organski
proizvedene hrane u
Švedskoj nastavlja da
raste ka nivou sa kojim
proizvođači ne mogu da
drže korak. Specijalizacija
Srbije prema ovoj vrsti
proizvoda bila bi
od interesa za obe strane.
- Jordbruksverket. Detaljna lista ovih
institucija može se naći na službenom
sajtu Agencije za promociju investicija
Švedske: www.investsveden.se. Oni
takođe služe za dalje informisanje kada je
u pitanju poslovanje sa Švedskom.
Srbija i Švedska imaju tradicionalno
dobre odnose, a ono što bi produbilo
njihovu saradnju kada je u pitanju
privreda, sasvim sigurno je proces
proširenja EU. Srbija već ima trgovinski
sporazum sa EU, što je svakako korist za
obe strane.
Kako poslovati sa švedskim
partnerima
U poređenju sa drugim zemljama
nordijski poslovni svet ima prilično
„ravnu“ hijerarhiju, odluke donose
vertikalno i teže jednakosti u odnosima.
Najveći procenat zaposlenih žena na
svetu je upravo u nordijskim zemljama,
pa ne treba biti iznenađen ako sastanak
vodi pripadnica lepšeg pola. One mogu
biti na svim nivoima preduzeća, baš kao i
muškarci.
U poslu, Šveđani vole da postave
određena pravila pre upoznavanja:
postoji jasna razlika između privatnog i
profesionalnog odnosa.
Sa švedskim partnerima treba izbegavati
kašnjenje, a da ih prethodno niste
obavestili. Kašnjenje na sastanak ne samo
da se smatra neprofesionalnim, već se na
osnovu toga pretpostavlja kakva bi mogla
biti buduća saradnja.
Takođe je važno znati da su Šveđani
strogi kada je u pitanju raspored, pa neće
biti oduševljeni da se sastanak oduži zbog
nepotrebnih formalnosti. Njihov način
poslovanja je jasan, koncizan i veoma
cene iskrenost. Šveđani imaju naviku
da čuvaju svoje vreme i poštuju svoje
planove, pa je rad prekovremeno retko
socijalno prihvatljiv i smatra se znakom
neefikasnosti pre nego posvećenosti.
Izbegavajte da poslovnim partnerima
u Švedskoj dajete poklone, jer je zakon
protiv korupcije prilično strog u ovoj
zemlji. Najbolje je da se daruju skromni
pokloni koji simbolizuju znak pažnje.
Veoma je važno precizirati sve uslove
poslovanja, te će često biti slučaj da
se o nekom poslu raspravlja i više
puta pre nego što se donese odluka.
Ne treba prihvatati uslove koje nije
moguće ispuniti. Vaše „ne" u određenim
situacijama neće biti prihvaćeno kao
znak slabosti, već kao realna procena. U
mnogim slučajevima je moguće očekivati
ustupke partnera iz Švedske da bi
dogovor bio postignut i kako bi se izbegla
obećanja koja ne mogu da se ispune.
Poštovanje rokova isporuke je presudno u
mnogim privrednim sektorima. Ukoliko
švedski kupac zna da je dogovoreni rok
isporuke 2 meseca on je u stanju da
planira svoje obaveze pod tim uslovima,
ali ako je predviđeno da roba stigne za
3 nedelje, a isporuka stiže tek posle 2
meseca, saradnja će verovatno odmah biti
prekinuta.
Kako do švedskih kupaca
Većina švedskih kompanija ima englesku
verziju svog sajta gde se objavljuju
informacije o proizvodnom asortimanu i
distributivnoj mreži. Međutim, mogu biti
manje otvoreni kada su u pitanju detalji
o uslovima kupovine, pa su kontakt
detalji uglavnom dostupni na mreži baze
podataka kao što su www.compass.com i
www.europages.com.
Jedan od efikasnijih načina upoznavanja
sa ovim tržištem je učestvovanje na
sajmu i poseta sajma. Glavni akteri
su uglavnom prisutni na vodećim
manifestacijama.
Izlaganje ili poseta sajmu obezbediće
izvoznicima informacije o najnovijem
razvoju i trendovima sektora.
Svoju ponudu mogu da uporede sa
konkurencijom i prilagode je.
Prepoznajući potencijale Švedske kao
pogodnog tržišta za metaloprerađivački
sektor, SIEPA po prvi put organizuje
sajam dobavljača „ELMIA
SUBCONTRACTOR“ koji se održava
od 12-15. novembra 2013. godine u
Švedskoj. Poziv za sve firme metalskog
sektora otvoren je do 30. marta 2013.
godine.
Zahvaljujemo se Ambasadi Švedske u
Beogradu na saradnji prilikom pisanja članka.
31
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
ZAŠTO JE VAŽNO
ŠTITITI PRAVA
INTELEKTUALNE
SVOJINE?
BILJANA REMOVIĆ
SAVETNIK U EDUKATIVNO-INFORMATIVNOM CENTRU ZAVODA ZA INTELEKTUALNU SVOJINU
REPUBLIKE SRBIJE
J
edan preduzetnik je bio neprijatno
iznenađen kada je saznao da je
konkurent na svoje ime zaštitio
znak koji preduzetnik godinama
koristi za obeležavanje svojih proizvoda,
a nije ga zaštitio. Značaj zaštite sopstvene
robne marke, pronalaska, industrijskog
dizajna, privredni subjekt često shvati
kada konkurent počne u prometu da ih
koristi i ekonomski iskorišćava ili čak
kada podnese prijavu za njihovu zaštitu.
Neretko se dešava i da privredni subjekt,
nakon objavljivanja kompletnog tehničkog
crteža, npr. nove mašine ili crteža nove
ambalaže proizvoda na svom veb sajtu,
sazna da je konkurent započeo proizvodnju
iste mašine ili ambalaže. Ovo su samo
neki od primera sa neprijatnim epilogom,
kako po ugled, tako i po profit privrednog
subjekta.
Sve ove situacije mogu se sprečiti
pravovremenom registracijom prava
intelektualne svojine, odnosno
registracijom žiga, patenta, industrijskog
dizajna. Jedino registracijom se stiče
isključivo pravo. Drugim rečima,
registracija omogućava vlasniku žiga,
patenta ili industrijskog dizajna da
zabrani svim drugim licima da koriste i
ekonomski iskorišćavaju njegov logo (ili
drugi znak), pronalazak ili industrijski
dizajn.
Isključivo pravo se odnosi samo na
teritoriju zemlje za koju je pravo
registrovano. Nepoznavanje ove činjenice
dovodi do toga da se proizvod izveze
na tržište zemlje za koju ne postoji
zaštita. Zbog toga je uobičajen scenario
da izvoznik povredi pravo drugog lica
32
EXPORTER
koje postoji na toj teritoriji, ili da mu se,
u slučaju sumnje da je došlo do takve
povrede, na carini zaustavi roba itd. Tada
izvoznik neretko mora da plati određeni
iznos novca na ime povrede, ili da bude
tužena strana u parnici. Krajnji ishod je
da mu se završavaju dosadašnje izvozne
aktivnosti u vezi sa konkretnom robom.
Novac i vreme uloženi zarad ispitivanja
konkretnog tržišta, uzaludno su potrošeni.
Privredni subjekti se susreću i sa tim da,
zbog propuštanja zaštite svog robnog ili
uslužnog znaka u inostranstvu, inostrani
poslovni partner, ili čak lokalni distributer
registruje isti znak na svoje ime. Tačno
je da postoje pravni mehanizmi za
osporavanje ove zaštite, ali to iziskuje
dodatne troškove i nesiguran ishod.
Sigurnost donosi samo registracija prava.
Kada je reč o subjektima koji razvijaju
nova tehnička rešenja i kreiraju novi
spoljašnji izgled proizvoda, bitno je da
ih pre podnošenja prijave za zaštitu
ne puštaju u promet, ili da ih na drugi
način (bilo usmeno ili pismeno) ne čine
dostupnim javnosti. Razlog je u tome što
pronalazak i industrijski dizajn moraju
biti novi da bi mogli da se zaštite. Nisu
retki slučajevi da privrednici, u želji da
se pohvale novim poslovnim rezultatima,
objave pronalazak ili industrijski dizajn
na svom veb sajtu ili ih prezentuju
potencijalnim poslovnim partnerima, i
time sami (sebi) naruše navedeni uslov
novosti. Zato, prvo treba podneti prijavu
za zaštitu prava, pa tek onda proizvod
pustiti u promet i izlagati na sajmu i sl.
Ukoliko je, ipak, neophodno prethodno
prezentovati pronalazak poslovnom
partneru, zaključivanje ugovora o čuvanju
poslovne tajne (neotkrivanju poverljivih
informacija) jedini je način da se očuva
novost.
Postoje i privredni subjekti koji su svesni
značaja zaštite prava intelektualne
svojine i koji strategiju svog razvoja
zasnivaju na žigu, patentu, dizajnu. Jedna
od strategija je strategija licenciranja.
Ugovorom o licenciranju nosilac prava
daje drugome ovlašćenje da ekonomski
iskorišćava njegov patent, industrijski
dizajn ili da koristi njegov žig. Time
nosilac prava, putem licencne naknade
ne samo da ostvaruje prihod, već i širi
svoju prepoznatljivost na tržištu. Na
ovaj način pronalazač ili MSP, koji nema
sopstvenih kapaciteta za proizvodnju, kao
nosilac patenta može naći partnera koji će
proizvoditi ili dalje unaprediti pronalazak.
Ovo su samo neki od načina za privlačenje
poslovnih partnera i novih investicija.
APRIL 2013.
Pored licenciranja, još jedan argument u
prilog ekonomskom iskorišćavanju prava
intelektulne svojine je i prenos prava.
Naime, patent, žig, industrijski dizajn
mogu da budu predmet prenosa na drugo
lice. Time drugo lice postaje novi vlasnik
ovih prava. Budući da se prenos najčešće
vrši uz naknadu, to je jedan od načina za
ostvarenje dobiti.
U smislu izreke „bolje sprečiti, nego
lečiti“, Zavod za intelektualnu svojinu kroz
svoj Edukativno-informativni centar (EIC),
ulaže mnogo napora kako bi subjekti na
vreme shvatili značaj zaštite i efikasnog
korišćenja prava intelektualne svojine
i time izbegli eventualne negativne
posledice. Osnivanjem EIC-a, Zavod, kao
državni organ čija je osnovna nadležnost
vođenje upravnog postupka za registraciju
prava intelektualne svojine, unapredio je i
svoju edukativno-informativnu aktivnost.
Time je unapređena i saradnja sa svim
zainteresovanim stranama, među kojima
su i predstavnici privrede ili institucija za
podršku privredi.
Zavod za intelektualnu
svojinu kroz svoj
Edukativno-informativni
centar (EIC), ulaže
mnogo napora kako
bi subjekti na vreme
shvatili značaj zaštite i
efikasnog korišćenja prava
intelektualne svojine i
time izbegli eventualne
negativne posledice.
Osnivanjem EIC-a,
Zavod, kao državni organ
čija je osnovna nadležnost
vođenje upravnog postupka
za registraciju prava
intelektualne svojine,
unapredio je i svoju
edukativno-informativnu
aktivnost.
Time je unapređena
i saradnja sa svim
zainteresovanim
stranama, među kojima
su i predstavnici privrede
ili institucija za podršku
privredi.
EIC svakog dana odgovara na pitanja
stranaka, organizuje raznovrsne seminare
u zavisnosti od potreba konkretne ciljne
grupe i radionice za pretraživanje baza
podataka: žigova, industrijskog dizajna i
patenata. Samo u protekloj godini za više
od 400 predstavnika iz privrede održani
su brojni seminari, i osnovni, i napredni,
kao i radionice u vezi sa zaštitom prava
intelekualne svojine. Svakog trećeg
četvrtka u mesecu, u 12 časova, stranke
mogu doći i na Otvorena vrata.
Dijagnostika intelektualne svojine je
usluga EIC-a koja je među privrednicima
omiljena. U toku prethodne dve i po
godine ova usluga je pružena za više
od 60 domaćih privrednih društava.
Ova usluga podrazumeva analizu
poslovanja privrednog društva sa aspekta
intelektualne svojine u cilju sticanja
jasnog uvida u svoju snagu i slabosti
u vezi sa intelektualnom svojinom.
Potencijal IS stavlja se u kontekst
poslovanja i razmatra se iz strateške
perspektive. Na osnovu komentara
predstavnika privrednih društava
kojima je ova usluga pružena, može se
zaključiti da su ista uspela da na osnovu
postojeće tehnologije i resursa ostvare
bolji poslovni rezultat, zatim da se
bolje pozicioniraju u toku pregovora sa
potencijalnim partnerima, kao i da spreče
povredu svog prava. Usluga je razvijena od
strane francuskog zavoda za industrijsku
svojinu, a kasnije je prihvaćena od strane
različitih nacionalnih zavoda evropskih
zemalja kroz podršku Evropskog zavoda
za patente. Izveštaj o dijagnostici
intelektualne svojine, koji subjekti nakon
pružanja ove usluge dobijaju, predstavlja
objektivnu i kvalitativnu analizu
potreba jednog preduzeća u pogledu
intelektualne svojine. Uslugu pružaju
stručnjaci EIC koji su prethodno obučeni
od strane svetski priznatih eksperata
u ovoj oblasti. Pružanjem ove usluge,
Zavod za intelektualnu svojinu značajno
doprinosi promociji intelektualne svojine,
inovativnosti i konkurentnosti preduzeća.
Za sve dodatne informacije o postupku
zaštite svih prava intelektualne svojine
možete posetiti veb sajt Zavoda www.zis.
gov.rs. Svi zainteresovani za usluge EIC-a
mogu poslati mejl na [email protected]
33
SIEPA VODIČ
RUSKO TRŽIŠTE NAMEŠTAJA
ŠANSA ZA SRPSKE
IZVOZNIKE
TRŽIŠTE RUSIJE SVE VIŠE PRIVLAČI PAŽNJU SRPSKIH PROIZVOĐAČA NAMEŠTAJA.
PREDNOSTI PRODAJE NA RUSKOM TRŽIŠTU SU BROJNE, ALI JE VAŽNO RAZUMETI
POTREBE RUSKIH POTROŠAČA I PRILAGODITI SE TRŽIŠTU NA KOJE SE IZVOZI.
ANASTASIA AKIMOVA
U
najvećem broju maloprodajnih
lanaca nameštaja u Rusiji u
prethodnoj godini mogli ste
sresti porodičnog čoveka starosti od 25
do 54 godine, sa najmanje tročlanom
porodicom, gde je dete najčešće
predškolskog uzrasta. Ovakva prosečna
porodica planira kupovinu nameštaja
uglavnom za dvosoban stan u kome
stanuju oko 20 godina, još od privatizacije
(67% kupaca) ili ga iznajmljuju (19%
kupaca) ili poseduju svoju kuću (samo
7% kupaca). Smatraju da prvo moraju
obnoviti nameštaj u dnevnoj sobi, pa
u kuhinji, pa na kraju u spavaćoj sobi.
Najpre će obratiti pažnju na dizajn i
spoljašni izgled, zatim na cenu, kvalitet
zarad trajanja, pa jednostavnost upotrebe,
onda na prirodnost materijala, zatim
će ga porediti sa svojim postojećim
enterijerom, a tek na kraju gledaće boju,
brend, proizvođača i zemlju porekla
nameštaja. Kada je u pitanju boja, 51%
kupaca se opredeljuje za svetlobraon u
34
kombinaciji sa svetlim drvetom, 30%
se odlučuje za tamnobraon i tamno
drvo,13% za crveno drvo i trešnju, 9%
preferira belu boju, 6% crnu boju, a
samo 10% njih spremno je na izazove
u drugim bojama nameštaja. Još uvek
43% njih za svoju kuću bira nameštaj u
tradicionalnom ruskom stilu. Povećava
se interesovanje za evropski klasični
stil (32%), zatim, za moderno i za
minimalizam se odlučuje 12% kupaca,
kao i za „high-tech“ (7%) i nameštaj u
„country“ stilu– 3%. Takođe, važno je
napomenuti da se većina Rusa odlučuje
za kupovinu nameštaja jednom godišnje
(46,7% stanovništva), što je otprilike 73$
po glavi stanovnika na godišnjem nivou.
Dakle, gore opisan portret je prosečan
kupac sa teritorije Ruske Federacije,
dok se o kupcima iz gradova Moskva i
Sankt-Peterburg, koji imaju veće prihode
od ostalih građana Rusije, može praviti
odvojeno istraživanje tržišta.
Kako se kupuje nameštaj u
Rusiji
Ruski kupac nameštaja je racionalan
čovek koji na vreme planira kupovinu
nameštaja, prvo istražujući preko
interneta (skoro 30%), listajući kataloge
(19%) ili mogu da dođu do željenog
komada nameštaja preko preporuke
prijatelja ili rođaka (10%). Važno je
napomenuti da svakodnevno raste
prodaja nameštaja preko interneta i da je
plaćanje tek prilikom isporuke.
Pored racionalnog kupca, ostaje prostora
i za spontanog (17,9% od ukupnog broja)
što govori o važnosti jakog marketinškog
pristupa maloprodajnih lanaca.
Najpoznatiji lanci proizvođača nameštaja
su: IKEA, Shatura, Mr. Doors, Fabrika
nameštaja 8.mart, Dyatkovo, Stolplit,
Kuhinje Maria, Zvet divanov, Lazurit,
Formula divana, Mobel & Zeit i dr.
EXPORTER
Trendovi uvoza nameštaja
Da li vredi udružiti se?
U prošloj godini najveći trend uvoza
u Rusiju bile su kuhinje od drveta, sa
tendencijom rasta uvoza iz Nemačke
i smanjenog uvoza iz Kine. Sledeća
mesta velikih izvoznika kuhinja u Rusiju
zauzeli su Malezija, Italija, Poljska,
Vjetnam i Ukrajina. Po podacima ruske
informaciono-analitičke agencije „VVS“,
najveći izvoznici navedene grupe
nameštaja iz Nemačke su: SieMatic
i Beckermann Kuchen, Shenzhen
Yizhixiang Industry iz Kine, ExtomMeble iz Poljske, Inspiwood Furniture iz
Malezije.
Uspešan primer zajedničke prodaje
nameštaja na ruskom tržištu pokazalo
je 26 nemačkih fabrika koje su preko
udruženja „PremiumWerk“, osnovanog
2009. godine, uspele da ponude i aktivno
prodaju svoj nameštaj na ruskom tržištu.
Udruženje obavlja posao zastupnika
fabrika, radi na marketingu i promociji
svojih članica, vrši strateške analize i
platforma je za dijalog između nemačkih
fabrika i ruskih partnera.
Drugo i treće mesto u grupi nameštaja
uvezenih u Rusiju zauzeli su nameštaj za
sedenje sa metalnim ramom i nameštaj
za sedenje koji se razvlači i služi za
spavanje. Kina je najveći isporučilac ove
robe.
Sajmovi nameštaja
i konferencije u Rusiji:
„UMIDS“, Krasnodar
3 - 6. aprila 2013.
www.umids.ru
„EEM Euroexpofurniture“, VVC Moskva
13 - 16. maja 2013.
www.eem.ru
„MIFS“, Krokusekspo Moskva
21- 25. maja 2013.
www.mmms-expo.ru
„Intermebel“, Kazanj
4 - 6. juna 2013.
www.intermebelexpo.ru
Russian Furniture Industry Summit,
Sankt-Peterburg
27 - 28. juna 2013.
www.restec.ru/mebsummit
„Sibfurniture“, Novosibirsk
16 - 19. oktobra 2013.
www.sibfurniture.ru
„Interiоroom“, Samara
24.-27.oktobra 2013.
www.expointerio.ru
„Mebel“, Ekspocentr Moskva
19.-22. novembra 2013.
www.meb-expo.ru
Izvori za prikazane statističke podatke:
• COMCON, now part of Synovate
www.synovate.com/russia/
• VVS, www.vvs-info.ru
• RosBiznesKonsalting,
www.marketing.rbc.ru
APRIL 2013.
Ulaz Rusije u STO – novi izazov?
Budući da je u avgustu prošle godine
Rusija ušla u Svetsku trgovinsku
organizaciju (STO), treba imati u vidu da
će se većina carinskih stopa postepeno
smanjivati do 2016. godine. Predstavnici
ruskog sektora nameštaja kao posledice
ulaska njihove zemlje u STO vide:
rast uvoza nameštaja iz inostranstva,
nespremnost većine ruskih proizvođača
nameštaja za izlazak na međunarodno
tržište i interes stranih investitora
prema zemlji, najpre kao sirovinskoj
bazi. Svakako se očekuje modernizacija
celog sektora privrede, povećanje
konkurentnosti (poboljšanje kvaliteta
robe i novi dizajn robe, diversifikacija
asortimana) i veća promocija ruskih
brendova nameštaja.
Zato je sada dok je carinska stopa za uvoz
nameštaja u Rusiju iz drugih zemalja od
5% do čak 20%, sem za Srbiju, najveća
šansa srpskih proizvođača da pronađu
ruske partnere za dugoročnu saradnju
i time iskoriste prednosti bescarinskog
izvoza.
Aktivnosti SIEPA-e na ruskom
tržištu u sektoru nameštaja
SIEPA po treći put organizuje i pomaže
nastup srpskih preduzeća na sajmu
nameštaja „Mebel“ u Moskvi, koji će
ove godine biti od 18. do 22. novembra.
Sajam „Mebel“ je najznačajniji događaj
za proizvođače nameštaja u Rusiji, a ove
godine sajam je posetilo preko 79.000
posetilaca i profesionalaca iz industrije
nameštaja.
Vodeći proizvođači nameštaja iz
Srbije, kao što su: „Atlas“, „Enterijer
Janković“, „Forma Ideale“, „Jasen“, „Jela
Jagodina“, „Novart“, „Simpo“, „Simpo
Dekor“, „Simpo Line“, „Eurokancom“ i
„Termal Inženjering“, predstavili su svoj
potencijal u paviljonu Forum, gde su
takođe svoje nacionalne štandove imale
Nemačka, Egipat, Rumunija i mnoge
druge zemlje.
Upravo zbog visokog kvaliteta i prednosti
slobodne trgovine koje pruža Sporazum
između Rusije i Srbije, nacionalni štand
Srbije posetilo je preko 300 distributera
i predstavnika maloprodajnih objekata sa
područja Rusije, Belorusije, Kazahstana i
Ukrajine. Prema podacima iz evaluacija
izlagača, više od 60 kontakata će dovesti
do poslovne saradnje, a očekivana
vrednost izvoznih poslova u početnoj fazi
iznosi preko 3,5 miliona evra.
U toku je javni poziv za nastup na
nacionalnom štandu na sajmu „Mebel“,
a rok za prijavu za sve zainteresovane
kompanije je 9. april 2013. godine.
Osim sajma, SIEPA organizuje učešće
domaćih kompanija na konferenciji
nameštaja FIDEXPO, koji će se održati po
peti put, a ove godine u Sankt-Peterburgu
27. i 28. juna. Pored korisnih informacija
i kontakata, koje učesnici mogu steći
u navedenom događaju, planirana je
organizacija direktnih B2B susreta
između ruskih uvoznika nameštaja i
srpskih proizvođača. Postoji mogućnost
refundacije troškova kotizacije, smeštaja
i puta za učešće na FIDEXPO preko
Programa podsticanja konkurentnosti i
internacionalizacije srpske privrede, koji
sprovodi SIEPA. Više informacija o prijavi
za učešće na konferenciji nameštaja, kao i
o programu refundacije sredstava, možete
pogledati na internet stranici SIEPA-e:
www.siepa.gov.rs
35
REČ REDAKCIJA
UREDNIKA
BROJ 21, APRIL 2013.
ANASTASIA AKIMOVA
Savetnica za promociju izvoza
[email protected]
MARIJANA JOVANOVIĆ
Savetnica za odnose sa javnošću
[email protected]
SLAĐANA PAVLOVIĆ
Savetnica za odnose sa javnošću
[email protected]
NATALIJA TERZIĆ
Pravna savetnica
[email protected]
Mr DEJAN MOLNAR
Koordinator za lokalni i ekonomski razvoj
[email protected]
MATEJA MILENKOVIĆ INUMARU
Savetnik za automobilsku industriju
[email protected]
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
Viši savetnik za marketing i istraživanje
[email protected]
INES NOVOSEL
Koordinator sektora za marketing i istraživanje
[email protected]
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774
fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, [email protected]; Saradnici: Anastasia Akimova,
Dejan Molnar, Goran Radosavljević, Marijana Jovanović, Ines Novosel, Natalija Terzić, Mateja Milenković, Biljana Remović; Lektura i korektura:
Slađana Pavlović, [email protected]; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange
Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
36
EXPORTER
Download

Exporter 21 - April 2013