ORGANSKA
POLJOPRIVREDA
IZAZOVI BIZNISA
SPOLJNA
TRGOVINA
TRŽIŠNI TRENDOVI
KAKO POSLOVATI SA
KAZAHSTANOM
SVET I MI
18
JUN 2012.
WWW.SIEPA.GOV.RS
U FOKUSU
TRŽIŠTE
RUSIJE
ŠANSA ZA
MESNU
INDUSTRIJU
EAS
Exporters Association of Serbia
BROJ 18, JUN 2012.
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,
afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje
izglede i mogućnosti za izvoz.
Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima
izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u
trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.
Beneficije članstva:
ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKA
zalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse
UMREŽAVANJE
razmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima
USLUGE
prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o
spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza
Sadržaj
04
06
11
14
18
22
24
28
32
34
VESTI IZ PRIVREDE
OSNOVANO UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
TRŽIŠNI TRENDOVI
SPOLJNA
TRGOVINA
U FOKUSU
TRŽIŠTE RUSIJE ŠANSA ZA MESNU INDUSTRIJU
INTERVJU: DR ZORAN MIĆOVIĆ
GARANT KVALITETA
PRIMERI USPEHA
NA PUTU ZA KAZAHSTAN
IZAZOVI BIZNISA
ORGANSKA POLJOPRIVREDA
SVET I MI
KAKO POSLOVATI
SA KAZAHSTANOM
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
PODRŠKA IZVOZNIM PREDUZEĆIMA
SIEPA VODIČ
WORLD FOOD
KAZAHSTAN
Za više informacija:
Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398
774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević; [email protected]; Saradnici: Ines
Novosel, Goran Radosavljević, Mirjana Aleksić, Nataša Vujović, Maja Vuković, Katarina Momčilović Matić, Igor Novaković, Nemanja Jovanović, Marijana
Jovanović; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Orange Studio; Korice: Orange
Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd
Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814
www.eas.rs ▪ [email protected]
JUN 2012.
3
REČ UREDNIKA
PROIZVODNJA
HRANE
SEKTOR AGRARA
SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE TOKOM 2011.
Sektor hrane je najznačajniji u svakoj privredi, budući da
proizvodnja hrane ima najdirektniji uticaj na prehranu
stanovnika i sveukupnu ekonomsku sigurnost jedne zemlje. S
tim u vezi, zemlje koje raspolažu prirodnim predispozicijama za
razvoj poljoprivrede, oduvek, a naročito danas kada je potražnja
za hranom sve veća, trebalo bi da imaju značajnu prednost nad
ostalima. Na njima je da li će i u kojoj meri da ih iskoriste.
I pored činjenice da u izvozu naše zemlje još uvek dominiraju
sveže voće i povrće, žitarice, kao i proizvodi niže faze obrade,
po poslednjim objavljenim podacima, ukupna spoljnotrgovinska
razmena Srbije prošle godine, kada je u pitanju sektor agrara,
iznosila je 3,7 milijardi dolara, a ostvaren je i suficit od 1,3
milijarde dolara. Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da
agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast u našoj
zemlji, čemu u prilog govori i to da u stvaranju društvenog
proizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%.
Domaća preduzeća sve više koriste prednosti potpisanih
sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom,
Kazahstanom, Turskom, zemljama EU i CEFTA, što se odražava
i na porast vrednosti izvoza u ove zemlje. Takođe, primetna je
i tendencija povećanja broja domaćih preduzeća koja ulaze u
proces sertifikacije proizvodnje kako bi svojim proizvodima
i uslugama mogla da konkurišu i osvajaju zahtevna tržišta
navedenih zemalja.
Da bismo išli u korak sa vremenom i konkurencijom, odnosno
da bismo se nametnuli i opstali na postojećim i novim tržištima,
potrebno je i konstantno ulaganje u nove tehnologije, kapacitete,
kao i u marketing aktivnosti. Takođe, usmerenost ka proizvodima
više faze obrade i dodate vrednosti u ukupnoj proizvodnji, ali
i strukturi izvoza, u krajnjem će rezultirati porastom vrednosti
izvoza, ali i višim nivoom razvijenosti zemlje.
Marija Vukosavljević
4
EXPORTER
JUN 2012.
5
VESTI IZ PRIVREDE
IZDVAJAMO
OSNOVANO UDRUŽENJE
IZVOZNIKA
SRBIJE
SUBVENCIJE ZA
IZVOZNIKE
USPEŠAN POČETAK
SAJAMSKE GODINE
ŽENSKO
PREDUZETNIŠTVO
SIEPA je 17. aprila ove
godine raspisala XIII javni
poziv za dodelu bespovratne
finansijske pomoći
pojedinačnim privrednim
subjektima i poslovnim
udruženjima za izvozni marketing. Rok za prijavu je bio
18. maj 2012. Stigle su ukupno 382 prijave pojedinačnih
privrednih subjekata i 10
prijava poslovnih udruženja.
Pravo učešća su imali
pojedinačni privredni subjekti i poslovna udruženja
proizvodne delatnosti svih
sektora ili uslužne delatnosti
i to u sektorima energetike,
građevine, reciklaže, industrijskog i tekstilnog dizajna.
SIEPA je dobila nagradu
za lojalnog partnera na
međunarodnom sajmu
građevine u Moskvi, na kom
je nastupilo dvanaest srpskih firmi. Pored nagrade u
Moskvi, SIEPA je nagrađena
i na još dva sajma građevine
na kojima je učestvovala. Za
nastup na sajmu u Poznanju
nagrađena je za najbolju
marketing strategiju i najbolje arhitektonsko rešenje
štanda, dok je na sajmu u
Krasnodaru nagrađena za
najzapaženiji nastup na
sajmu. Od početka godine,
SIEPA je organizovala nastup na još šest međunarodnih
sajmova i to na sajmu hrane
u Tokiju, sajmu primenjenih
tehnologija u Nirnbergu, ICT
sajmu u Hanoveru, sajmu
saobraćajne infrastrukture
u Amsterdamu, sajmu
tehnologija i inovacija u
Hanoveru i najvećoj svetskoj
smotri dizajna u Milanu.
Evropska komisija
intenzivno neguje promociju
ženskog preduzetništva
i u tu svrhu je pokrenula
projekat pod nazivom
„Evropska mreža ambasadora
ženskog preduzetništva“,
kojem se pridružila i Srbija.
Konzorcijum institucija, koji
čine Nacionalna agencija za
regionalni razvoj, Privredna
komora Srbije, Udruženje
poslovnih žena Srbije i
SIEPA, uspeo je da uvrsti
ugledne srpske preduzetnice
u ovaj evropski projekat.
Putem javnog poziva,
izabrano je 10 ambasadorki
ženskog preduzetništva,
koje više od godinu dana
ličnim primerom inspirišu
buduće preduzetnice. U cilju
podrške SIEPA je u okviru
manifestacije IZVOZNIK
GODINE uvela kategoriju
nagrade za izbor najbolje
preduzetnice.
6
POČETKOM GODINE OSNOVANO JE UDRUŽENJE
IZVOZNIKA SRBIJE, čije je osnivanje pomogao projekat
za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), u
saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja,
SIEPA-om, Kabinetom potpredsednika vlade za evropske
integracije, PKS-om i Nacionalnom agencijom za regionalni
razvoj.
Na osnivačkoj skupštini, koja je održana u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja, izabrano je sedam članova
Upravnog odbora, a za predsednika tog tela je izabran
Svetozar Mrkšić iz firme „Berko“ iz Mola.
Udruženje izvoznika Srbije radiće na jačanju saradnje
izvoznika i stvaranju povoljnijeg okruženja koje malim i
srednjim preduzećima omogućava isplativ izvoz.
POSLOVNI SUSRETI
SIEPA je u saradnji sa
Udruženjem preduzeća industrije nameštaja Severozapada Rusije, 22. i 23. maja
u Beogradu po prvi put
organizovala Rusko-srpske
poslovne susrete u sektoru
nameštaja.
Učestvovalo je 11 ruskih i
33 srpske firme što ukazuje
na obostrano interesovanje
i značaj direktnih susreta za
ostvarenje saradnje. Organizovani su sastanci domaćih
kompanija - proizvođača
nameštaja sa ruskim
kompanijama - kupcima
u cilju sklapanja ugovora
i unapređenja poslovnih
odnosa. Ruske kompanije
učesnice se bave uvozom,
distribucijom i plasiranjem
nameštaja kroz svoje trgovinske lance, kao i opremanjem hotela i drugih
objekata na teritoriji Ruske
Federacije.
EXPORTER
SUVE ŠLJIVE IZVOZNA
ŠANSA SRBIJE
IZVOZ SRBIJE U
TURSKU VEĆI 90 ODSTO
SUFICIT SA ZEMLJAMA
CEFTA
SRPSKA ŠNICLA U
MEKDONALDSU
Srbija je prošle godine izvezla ukupno 4.590 tona suvog
voća u vrednosti od 14 miliona dolara, od čega najviše
suvih šljiva, oko 4.000 tona,
rečeno je u Privrednoj komori
Srbije.
Stručnjaci ocenjuju da bi
Srbija mogla da plasira i do
10.000 tona suvih šljiva na
strana tržišta, međutim, da
bi se to postiglo neophodno
je unaprediti tehnologiju
sušenja i genetski potencijal
sorte, ali i poboljšati marketing u cilju otvaranja novih
tržišta.
Najveći kupac suvih šljiva
iz Srbije je Rusija, a potom
i Bugarska, Hrvatska i SAD.
Srbija takođe raspolaže i
kvalitetnim plodom jabuke za
sušenje, a značajne potencijale imaju i suva kajsija i
malina.
Za prvih 11 meseci prošle
godine robna razmena
između Srbije i Turske
dostigla je rekordnu vrednost od 544,3 miliona
dolara, što je za 31,8 odsto
više nego u 2010.
Trgovinska razmena dve
zemlje je sve bolja, ali
prostor za unapređenje
svakako postoji u raznim
oblastima poljoprivrede,
počev od biljne proizvodnje,
stočarstva, vodoprivrede, sve
do naučne saradnje.
Inače, izvoz iz Srbije u Tursku prošle godine je povećan
za 90 odsto, pa je deficit na
srpskoj strani smanjen.
Po podacima Republičkog
zavoda za statistiku, Srbija
je za prva tri meseca ove
godine ostvarila suficit u
razmeni sa zemljama CEFTA
od 227,9 miliona dolara.
Tokom ovog perioda, u
zemlje CEFTA se najviše
izvozilo žitarica, proizvoda
od žitarica, razne vrste pića,
gvožđe i čelik, a najviše je
uvezeno kamenog uglja,
koksa i briketa, struje, kao i
voća i povrća. Izvoz Srbije,
u navedenom periodu je
iznosio 579,7 miliona dolara,
a uvoz je bio 351,8 miliona dolara, što znači da je
pokrivenost uvoza izvozom
iznosila 164,8 odsto.
Region CEFTA je prema
učešću u ukupnom izvozu Srbije, drugo tržište po
značaju, posle tržišta EU.
Sim impeks iz Bele Palanke
izvozi više od 70% celokupnog junećeg mesa iz Srbije
u EU. To preduzeće već godinama snabdeva odrescima
i poznati svetski lanac
restorana Mekdonalds.
Ljiljana Petković, vlasnica
Sim impeksa, kaže da farme
imaju kapacitet od 2.000
junadi u jednom turnusu.
Oko 40% proizvodnje se
plasira preko maloprodajnih
i veleprodajnih objekata, a
oko 20% se izvozi u Italiju.
Jedini problem sa kojim
se ova kompanija susreće
jeste drastično opadanje
stočnog fonda u Srbiji, kao
i sve manja potrošnja mesa
po glavi stanovnika, na koju
direktno utiče slaba kupovna
moć.
JUN 2012.
7
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
• ORGANIZOVANA 43 SAJMA
• OSTVARENO 34.500 KONTAKATA
ZA DESET GODINA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI:
• 270 KOMPANIJA IZ SEKTORA PREHRAMBENE INDUSTRIJE
UČESTVOVALO NA SAJMOVIMA KOJE SIEPA ORGANIZUJE
• SAJMOVI ORGANIZOVANI NA TRI KONTINENTA I U 10
ZEMALJA
FOODEX
sajam prehrambene
industrije u Japanu
Srpske firme su i ove godine,
inače četvrti put zaredom u
organizaciji Agencije za strana
ulaganja i promociju izvoza
Republike Srbije (SIEPA)
učestvovale na vodećem
sajmu prehrambene industrije
u regionu Azije i Pacifika,
„FOODEX JAPAN 2012“. Sajam
je održan od 6. do 9. marta u
Tokiju, i na njemu je izlagalo
sedam srpskih izvoznika
svežeg, zаmrznutog i sušenog
voćа, kao i proizvoda od voća,
što predstavlja najveći broj do
sada.
Kroz jedinstvenu mešavinu
etno i modernih motiva, na
Nacionalnom štandu Srbije
predstavile su se kompanije
Agranela, Agropartner, Frigo
Grand, Fruvela, Packom
International, Sirogojno i
Venac. Tokom četiri dana
sajma srpske firme su
ostvarile oko 350 kontakata,
što je za 70 odsto više nego
prethodne godine. Takođe,
očekivana vrednost izvoznih
poslova je procenjena na
više od 1,5 miliona evra,
što je za 50 odsto više nego
prošle godine. Najviše
zainteresovanih kompanija je
bilo iz Japana, Koreje, Kine,
Tajvana, Turske i Hong Konga,
dok se sa više od 30 firmi
8
očekuje početak saradnje.
Srbija je, inače, već 6 godina
zaredom najveći izvoznik
zamrznutih malina u svetu,
dok ovim proizvodom pokriva
čak 17% japanskog tržišta. U
japanskim prodavnicama se
najčešće mogu naći zamrznute
maline iz Srbije kao i jogurt
sa srpskim šljivama i to
pod jednim od najpoznatijih
brendova u Japanu u oblasti
prehrambene industrije.
Sajam u Tokiju, na kom se na
jednom mestu okuplja 10.000
kupaca iz preko 30 zemalja i
regiona, predstavlja odličnu
priliku za promovisanje
proizvoda na rastućem
azijskom tržištu.
INTERTRAFFIC
sajam saobraćajne
infrastrukture
Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza (SIEPA)
ove godine je po prvi put
organizovala nastup srpskih
preduzeća na najznačajnijem
međunarodnom sajmu
saobraćajne infrastrukture
„Intertrafik“ (Intertraffic), koji
je održan krajem marta u
Amsterdamu. Na nacionalnom
štandu Srbije predstavilo se
šest domaćih kompanija Elcom, lanterne i kontroleri
svetlosnih signala, Institut
Mihajlo Pupin, sistemi za
upravljanje saobraćajem,
Routex, saobraćajni znaci,
Selma, lanterne i upravljači,
SNG Company, ležeći policajci
i Unipromet, čelične zaštitne
ograde.
„Želja nam je da predstavimo
ovaj sektor svetu jer
smatramo da i tu leži jedan
od potencijala srpskog izvoza.
Najveći broj posetilaca
„Intertrafika“ dolazi iz
Zapadne Evrope i to su
većinom donosioci odluka u
velikim kompanijama“, izjavio
je direktor SIEPA Božidar
Laganin. „Nadamo se da će
domaće kompanije zaključiti
neke ugovore ili bar napraviti
preliminarne dogovore za
poslove uprkos tome što
su tamo prvi put“, dodao je
Laganin.
Sajam se održava svake
dve godine i 2010. se na
njemu predstavilo više od
800 izlagača iz 45 zemalja,
od čega su 64 odsto bili
inostrani izlagači. Takođe,
tada je zabeležena i rekordna
posećenost od preko 17 hiljada
ljudi. Posetioci sajma su
direktori i menadžeri vodećih
kompanija, 22 odsto, lokalni
organi vlasti, 15 odsto, kao i
javna preduzeća za transport.
Trend rasta broja posetilaca
i izlagača je evidentan i ove
godine.
EXPORTER
YUGBUILD
sajam građevine i
enterijera
Ove godine SIEPA je po
prvi put organizovala
nastup srpskih preduzeća
na međunarodnom sajmu
građevine i enterijera
„Yugbuild“, koji je od 29.
februara do 3. marta održan
u Krasnodaru, u crnomorskoj
regiji na jugu Rusije.
Na nacionalnom štandu
predstavilo se devet
srpskih kompanija Aling Conel (proizvodnja
elektroinstalacionog
materijala), El-Met Sistem
(proizvodnja mašina za
izradu armaturnih mreža),
Masterplast (proizvodnja
stiropora, veletrgovina i
distribucija građevinskih
materijala), Maxima
(proizvodnja prajmera,
boja i lepkova), Metalka
Majur (proizvodnja
prekidača, utičnica i drugog
elektroinstalacionog
materijala), Simi (proizvodnja
fabrika betona), Spajić
(proizvodnja čeličnih vlakana,
čeličnih sačmi i mašina za
njihovu proizvodnju), Tivi
JUN 2012.
Abrazivi (proizvodnja bruseva
za mašinsku obradu kamena)
i Yum Commerce (završni
zanatski građevinski radovi i
proizvodnja ukrasnih lajsni i
elemenata od polistirola).
SIEPA i srpske kompanije su
od organizatora sajma dobile
nagradu za najzapaženiji
nastup na sajmu.
Krasnodar se nalazi u regiji
jugozapadne Rusije koja beleži
rast GRP-a (bruto regionalni
proizvod) do tri puta veći od
prosečnog GRP-a Rusije, pri
čemu građevinska industrija
učestvuje sa 28%. Značajno
je spomenuti da će Rusija biti
domaćin Svetskog kupa 2018.
godine, a grad Soči domaćin
zimskih Olimpijskih igara
2014. godine. U naredne tri
godine očekuje se izgradnja
26.000 hotelskih soba u
Sočiju, ali postoji tendencija
da taj broj dostigne i 31.000.
Uprkos svetskoj ekonomskoj
krizi, koja je pogodila i
građevinsku industriju u
Rusiji, glavni prioriteti će biti
ulaganje u infrastrukturu i
izgradnju stambenih objekata.
Uz visok nivo kvaliteta,
konkurentne cene proizvoda,
uspešnost i prepoznatljivost
srpskih građevinskih firmi u
ovom delu Rusije, Sporazum o
slobodnoj trgovini koji Srbija
ima sa Ruskom Federacijom
predstavlja izuzetno značajan
adut za nastup na sajmu.
Sa više od 615 kompanija
izlagača iz 9 zemalja i
brojem posetilaca koji
premašuje 14.000, Yugbuild
predstavlja jedan od najvećih
i najznačajnijih sajmova
građevine i odvija se na
površini od preko 30.000
kvadratnih metara.
EMBEDDED WORLD
sajam primenjenih
tehnologija
Devet srpskih kompanija
predstavilo je svoje proizvode
i usluge na desetom
jubilarnom sajmu embeded
tehnologija i primenjene
elektronike „Embedded
World 2012", koji je od 28.
februara do 1. marta održan u
Nirnbergu, Nemačka. Ovo je
četvrta godina zaredom da se
EMBEDDED (Srpska industrija
primenjenih tehnologija)
predstavlja na ovom sajmu u
okviru nacionalnog štanda u
organizaciji SIEPA.
Broj izlagača na nacionalnom
štandu Srbije je znatno veći
u odnosu na prošlu godinu,
pa se čini da je ova industrija
u Srbiji ponovo u uzlaznom
trendu nakon prilično loše
2010. godine. Kompanija
Bitgear iz Beograda, po
proceni Deloitte-a jedna
od najbrže rastućih mladih
tehnoloških kompanija u
centralnoj Evropi u 2011.
godini, predstavila je svoje
proizvode i rešenja u oblasti
projektovanja FPGA sistema,
embeded sistema i bežičnih
komunikacija.
Decode je promovisao
svoje kompletno rešenje
za daljinsko upravljanje
tzv. „pametnim kućama",
dok Mikroelektronika,
tradicionalno jedan od
najposećenijih izlagača na
nacionalnom štandu Srbije,
predstavila je svoj proizvodni
portfolio koji broji preko
400 proizvoda. Njihov
razvojni sistem EasyPIC
PRO v7 je među desetinama
9
hiljada proizvoda uvršten u
najzanimljivije eksponate na
sajmu. Novatronic iz Novog
Sada izložio je svoj proizvodni
program iz domena led displej
sistema za sredstva javnog
transporta, a Tagor iz Niša,
jedan od glavnih distributera
elektronske opreme i
industrijske elektronike,
ponudio je svoju uslugu
ugovorne proizvodnje. Institut
Pupin je spremno dočekao
sajamski nastup sa potpuno
novim i svežim vizuelnim
identitetom i robnom
markom Embedded++ pod
kojom predstvalja Q7 modul
za industrijske sisteme koji
rade na popularnoj Android
platformi. Rešenja na bazi
ove platforme su u fokusu
istraživanja i razvoja firme
Seavus iz Niša, pa je to i
bilo dominantno u njihovoj
ponudi na ovom sajmu. HCP
iz Kruševca je jedan od pionira
uvođenja GPRS fiskalnih
kasa u Srbiji, a na sajmu je
predstavila čitav niz proizvoda
za bežično upravljanje
industrijskim sistemima. Tu
je i mlada kompanija HTEC iz
Beograda koja je tek započela
svoj proboj na svetskom
tržištu "embeded" tehnologija
i na sajmu iskoristila ovu
mogućnost da se predstavi
potencijalnim partnerima.
10
"Embedded World" je najvažniji
događaj za kompanije iz ove
industrije i mesto gde se stiču
nova znanja, prikazuju novi
trendovi i sreću postojeći i
budući partneri. Sajam je ove
godine postavio novi rekord
- 872 izlagača iz 35 zemalja
širom sveta, što je porast od
skoro 10% u odnosu na broj
izlagača prošle godine.
CeBIT 2012
najveći svetski ICT sajam i
kongres
SIEPA je ove godine, inače
deveti put, organizovala
i promociju domaćeg
sektora informacionih i
komunikacionih tehnologija
kroz nastup domaćih
ICT kompanija u okviru
nacionalnog štanda na
najvećem ICT sajmu i
kongresu na svetu, CeBIT
2012, koji je održan u
Hanoveru od 6. do 10. marta.
Na nacionalnom štandu,
međunarodnoj stručnoj publici
predstavilo se 15 domaćih
kompanija i to: 2D Soft, Belit,
PSTech, DunavNET, ASW,
Omnicom, HTEC, Fonlider,
TIAC, Essentialdots, Indas,
EnelPS, Konekt, ComData i
Digitalmind. Takođe, za sve
domaće kompanije učesnice
sajma bilo je organizovano
i besplatno učešće u B2B
match-making manifestaciji
pod nazivom Future Match uz
učešće oko 400 ICT kompanija
iz celog sveta.
SIEPA je i ove godine
organizovala uživo non-stop
program putem internet radija
Beotel.net, gde su slušaoci
tokom celog trajanja sajma
imali prilike da čuju najnovije
vesti sa CeBIT-a od reportera
koji se nalaze na licu mesta.
BUDMA
sajam građevine u Poljskoj
Kao prvi u nizu sajmova
u 2012. godini, SIEPA je
ove godine po prvi put
organizovala nastup domaćih
firmi na sajmu građevine
„BUDMA 2012" u Poznanju,
Poljska, koji je održan od 24.
do 27. januara. Na ceremoniji
zvaničnog otvaranja sajma,
SIEPA-i je uručena nagrada
za najbolju marketinšku
strategiju i najlepši štand na
sajmu.
Na nacionalnom štandu
predstavilo se osam
srpskih kompanija Aling Conel (proizvodnja
elektroinstalacionog
materijala), Amiga
(građevinski, elektroenergetski i mašinski radovi),
Antić Kosta (proizvodnja
metalne galanterije),
Quattro Houses - Quattro
Construction (specifičan
sistem gradnje koji rezultira
maksimalnom energetskom
efikasnošću), Stublina
(okovi za vrata i prozore),
Unipromet (proizvodnja i
ugradnja opreme za puteve),
EL - MET Sistem (proizvodnja
mašina za izradu armaturnih
mreža) i Simi (proizvodnja
fabrika betona i opreme za
građevinarstvo).
Sa preko 190 ostvarenih
kontakata, prvi nastup
srpskih firmi izazvao je veliko
interesovanje posetilaca,
a kao rezultat sajamskog
nastupa potencijalni izvoz se
procenjuje na šest miliona
evra u početnoj fazi. Pored
toga, SIEPA je kao organizator
dobila nagradu za najbolju
marketing strategiju i
arhitektonsko rešenje štanda.
Ova nagrada se dodeljuje
od 2003. godine i obuhvata
nekoliko kriterijuma kao
što su: ciljevi izlaganja,
prostorna organizacija i
kvalitet izgradnje štanda,
način izlaganja eksponata,
kao i sprovođenje celokupne
marketing strategije.
Opšti utisak srpskih izlagača
je da na poljskom tržištu
cene građevinskog materijala
nisu visoke, ali ni kvalitet
EXPORTER
nije zadovoljavajući, te se ovi
proizvodi uvoze iz Češke i
Slovačke i izvoze u baltičke
zemlje. Upravo tu srpska
preduzeća vide svoju šansu
i mogućnost da svojim
kvalitetom mogu da budu
konkurencija slovačkim i
češkim preduzećima.
Zahvaljujući velikim
infrastrukturnim projektima
koji su u toku, poljska
građevinska industrija u
2011. godini zabeležila je
ukupan porast od 11 odsto,
dok je u sektoru stanogradnje
porast iznosio čak 42 odsto.
Kao najatraktivniji segmenti
u 2012. i narednoj godini,
označeni su izgradnja puteva i
visokogradnja.
Sa izložbenim prostorom
od preko 60.000 metara
kvadratnih, Poznanj
predstavlja najznačajniji
sajamski centar u celoj
Poljskoj i spada u jedan od
najvećih centara u tom delu
Evrope. Svoje proizvode
je na sajmu predstavilo
1.420 kompanija iz 33
zemlje, a zabeležena je i
rekordna poseta od preko
62.000 stručnjaka iz oblasti
građevine, arhitekture i drugih
srodnih sektora.
HANOVER MESSE 2012
Sajam tehnologija i
inovacija
Ove godine SIEPA je
organizovala i nastup srpskih
preduzeća na najznačajnijem
tehnološkom događaju
„Hannover Messe 2012“,
koji je održan od 23. do 27.
aprila u Hanoveru, Nemačka,
i u okviru kojeg se odvija
osam međunarodnih stručnih
sajmova iz ove oblasti. Po
prvi put nakon sedam godina
nacionalni štand Srbije
bio je u okviru stručnog
sajma „Industrial Supply"
(izložba rešenja industrijskih
dobavljača i lake gradnje).
Na nacionalnom štandu Srbije
predstavile su se sledeće
kompanije: Ewes Europe East,
FKL, Ming, Montavar Metalna
Lola, Orion, Perfom, Promek,
Sanvi Trstenik, Valjaonica
bakra Sevojno, Slovo, kao i
JUN 2012.
Vojvodina Metal Cluster.
Drugog dana sajma, održan je
i Nemačko - srpski poslovni
forum (German-Serbian
Business Forum) pod nazivom
„Izazovi i nove šanse za
saradnju" (Current Challenges
and New Perspectives for
Cooperation) u organizaciji
SIEPA, Odbora nemačke
privrede za istok i Nemačke
organizacije za međunarodnu
saradnju (GIZ), a uz podršku
Saveznog ministarstva
ekonomije i tehnologije
Republike Nemačke i
Saveznog ministarstva za
privrednu saradnju i razvoj
Republike Nemačke, kao i
Privredne komore Srbije.
Učesnici Poslovnog foruma
bili su i ministar ekonomije i
regionalnog razvoja, Nebojša
Ćirić, kao i predsednik
nemačke savezne države
Donje Saksonije, David
McAllister. Takođe, SIEPA
je, preko Evropske mreže
preduzetništva (EEN) bila
i partner u organizaciji
b2fair događaja na kom je
učestvovalo 10 kompanija
izlagača iz Srbije.
„Hannover Messe" se održava
više od 60 godina i predstavlja
vodeći tehnološki sajam na
tržištu Evrope. U 2011. godini
na sajmu je učestvovalo više
od 6.500 izlagača iz preko 65
zemalja, dok je sajam posetilo
više od 230.000 stručnih
posetilaca iz Evrope i sveta.
FUORI SALONE
Smotra dizajna
Srpski dizajneri i proizvođači
nameštaja i ove godine su
imali priliku da u organizaciji
SIEPA učestvuju na najvećoj
svetskoj smotri dizajna „Fuori
Salone" koja je održana od 17.
do 22. aprila u Milanu. Na
srpskom štandu pod nazivom
„Creative Space Serbia" (CSS)
svoje radove su predstavili
dizajneri Danko Radulović,
Milan Karišik, Tamara Švonja,
Đorđe Živanović, Kako Ko
Studio, Žarko Uzelac, Studio
DM, Bojana Petrović, Saša
Mitrović i Nenad Cerović čije
su prototipove izradile firme
Art & Stil, SCS Plus, Lanterna,
Linea Milanović, SIMPO ŠIK,
Eurokancom i GIR.
Ovo je već drugi put da se
pravi spoj domaćih dizajnera
sa srpskim proizvođačima
nameštaja i na taj način
inostranoj publici predstavi
proizvod koji je u potpunosti
„Made in Serbia". Želja je da
se kroz nastupe doprinese
podizanju svesti o srpskoj
dizajn sceni, i na taj način
podstaknu domaći proizvođači
nameštaja da u što većoj meri
koriste taj njihov kapacitet
kako bi pronašli mesto
na svetskoj sceni dizajna
nameštaja jer svakako da
kapacitet postoji.
Radovi koji se predstavljaju u
Milanu su rezultat konkursa
koji je sproveden krajem
prošle godine, na koji se
prijavilo više od 200 dizajnera
iz Srbije.
„Fuori Salone" se održava
paralelno sa najvećim
svetskim sajmom nameštaja
„Salone del Mobile" u
poznatom delu Milana - Zoni
Tortoni. Nedelju dizajna u
Milanu poseti više od pola
miliona profesionalaca
iz sfere dizajna kao i
mnogobrojni turisti koji ovaj
događaj smatraju jednim od
najinteresantnijih dešavanja
tokom cele godine.
www.creativespaceserbia.com
MOSBUILD
Sajam građevine i
enterijera
SIEPA je ove godine
organizovala i nastup srpskih
preduzeća na najvećem
i najpoznatijem sajmu iz
oblasti građevinske industrije
Mosbuild 2012, koji je održan
od 10. do 13. aprila 2012.
godine u Moskvi, Rusija.
Na nacionalnom štandu
Srbije svoje proizvode i
usluge predstavilo je 12
kompanija i to: Amiga
(građevinski, elektroenergetski
i mašinski radovi), Antić
Kosta (proizvodnja metalne
galanterije), Banja Komerc
(proizvodnja materijala
za završne radove u
građevinarstvu), Darex
(proizvodnja itisona), Intra
Lighting (arhitektonska i
tehnička rasveta), NIP Spasić
(građevinski izolacioni
materijali), Nobili Furniture
(vrata i prozori, opremanje
enterijera), Polymers Group
(proizvodnja nadstrešnica),
Simi (proizvodnja fabrika
betona i opreme za
građevinarstvo), Spajić
(proizvodnja čeličnih vlakana,
čelične sačme i mašina za
njihovu proizvodnju), EL-MET
Sistem (proizvodnja mašina
za izradu armaturnih mreža)
i Euro Bravo (projektovanje,
proizvodnja i ugradnja svih
vrsta aluminijumskih staklenih fasada, ventilirajućih
fasada i aluminijumske i PVC
stolarije).
Ove godine štand Srbije je bio
u Forumu, najprometnijem
paviljonu u kome pored
nacionalnih grupa Nemačke
i Belgije izlažu i vodeće
građevinske firme, kao što su
Bayer, Mapei, Ursa, SaintGobain.
Sa preko 150.000 m2
ukupne površine i 104.000
posetilaca iz oblasti građevine
i enterijera, Mosbuild
već 18 godina predstavlja
najznačajniji događaj ovog tipa
u Rusiji i zemljama regiona.
Prošle godine svoje proizvode
i usluge predstavile su 2.472
kompanije iz 49 zemalja, a
uprkos svetskoj ekonomskoj
krizi, koja je pogodila i
građevinsku industriju u
Rusiji, zabeležen je porast
broja posetilaca od 7%.
Zbog priprema za Svetsko
prvenstvo u fudbalu koje će
se održati 2018. godine, Vlada
Rusije je izdvojila budžet
u iznosu od 3,8 milijardi
dolara za finansiranje velikih
investicionih projekata, u
koje spadaju i izgradnja 13
i renoviranje 3 stadiona,
izgradnja i modernizacija
7.710 km puteva i 2.023 km
železničke pruge, a u svih 13
gradova koji su predloženi
za održavanje takmičenja
predviđeni su veliki
infrastrukturni projekti.
11
TRŽIŠNI TRENDOVI
KO
SMO
MI
BUSINESS INFO GROUP
• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova
• Organizacija poslovnih skupova za klijente
• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika
• Godišnje edicije:
Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji
• Treninzi za javni nastup
• Medijski konsalting
• Foto sesije za kompanije i institucije
www.big.co.rs
SPOLJNA
TRGOVINA
MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA
POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA SRBIJE
U 2011. OSTVARILE SU IZVOZ OD OKO 2,7 MILIJARDI
DOLARA, ŠTO JE ZA 20 ODSTO VIŠE NEGO U 2010.
GODINI, I SA UDELOM OD 22,9 ODSTO U UKUPNOM
ROBNOM IZVOZU.
JUN 2012.
P
oljoprivreda igra važnu ulogu
u svim zemljama Balkana,
a produktivnost u oblasti
poljoprivrede u zemljama regiona niža je
nego u Evropskoj uniji. Izazovi svetske
ekonomije traže da idemo u korak sa
novim znanjima i tehnologijom. Treba da
uložimo veliku energiju kako bismo brzo
i efikasno usvojili standarde proizvodnje
koji će otvoriti nova tržišta domaćem
poljoprivredniku i omogućiti mu novu
zaradu.
Prema podacima Republičkog zavoda
za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska
razmena Srbije u 2011. godini iznosila je
približno 22,8 milijardi evra što je za 14,4
odsto više nego u istom periodu prošle
godine. Izvezeno je robe u vrednosti od
oko 8,4 milijardi evra ili za 14,1 odsto
više nego u 2010. godini, dok je uvoz bio
14,4 milijarde evra ili za 14,5 odsto veći.
Glavni spoljnotrgovinski partneri su i
dalje Nemačka (952,4 miliona evra), Italija
(936,6 miliona evra) i Bosna i Hercegovina
(851,6 miliona evra), a u uvozu Rusija (1,9
milijardi evra), Nemačka (1,6 milijardi
evra) i Italija (1,3 milijardi evra). Sa
zemljama CEFTA u 2011. godini Srbija
je ostvarila suficit od oko 1,5 milijardi
dolara, što je rezultat uglavnom izvoza
poljoprivrednih proizvoda i to žitarica,
proizvoda od njih, raznih vrsta pića,
gvožđa i čelika. Na strani uvoza izdvajaju
13
nemački Dräxlmaier na proleće kreće
sa realizacijom drugog projekta u Srbiji
proizvodnjom kablovskih setova za Fiat
u Kragujevcu. Takođe počinje izgradnja
fabrike Bosch-a u Pećincima u vrednosti
od 70 miliona evra, koja će proizvoditi
sisteme za brisače, i koja će generisati
620 novih radnih mesta dok je Siemens
najavio proširenje postojećih kapaciteta u
Subotici, zapošljavanje novih 150 radnika i
ulaganje u vrednosti od 24 miliona evra u
proizvodnju novog tipa generatora.
se kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i
čelik, struja, kao i povrće i voće.
Poljoprivreda i selo imaju danas izuzetno
mesto i ulogu u ukupnom privrednom
razvoju Srbije, posebno u procesu
usklađivanja ekonomskih mehanizama
za realizaciju određenih društvenih
ciljeva, pre svega na sprovođenju reformi
i tranzicije. Agroindustrija predstavlja
najznačajniju privrednu oblast u Republici
Srbiji, koja u stvaranju društvenog
proizvoda zemlje (GDP) učestvuje sa oko
20%.
Poljoprivreda i prehrambena industrija
Srbije u 2011. ostvarile su izvoz od oko
2,7 milijardi dolara, što je za 20 odsto
više nego u 2010. godini, i sa udelom
od 22,9 odsto u ukupnom robnom
izvozu. Suficit u spoljnotrgovinskoj
razmeni poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda u prošloj godini ima rast od
devet odsto i iznosi 1,3 milijarde dolara.
Spoljnotrgovinska razmena proizvoda
agrarnog porekla bila je najveća sa
zemljama sa kojima Srbija ima potpisane
sporazume o slobodnoj trgovini, i to
zemlje članice Evropske unije učestvuju
sa oko 48 odsto u izvozu Srbije kada je reč
o proizvodima agrarnog porekla, a drugi
po važnosti partner su zemlje CEFTA
sporazuma, gde je Srbija plasirala oko
46 odsto od ukupno ostvarene vrednosti
izvoza agrarnih proizvoda.
Najvažniji proizvodi agrarnog porekla
u izvozu, u 2011. godini su kukuruz u
vrednosti od 422 miliona dolara, šećer
od šećerne repe rafinirani u vrednosti
od 156,3 miliona dolara, malina roland
- smrznuta u vrednosti od 101,6 miliona
dolara, pšenica merkantilna koje je
izvezeno za 82,4 miliona dolara, jestivo
ulje od suncokreta koje je izvezeno u
vrednosti od 81,6 milion dolara, i sveže
jabuke čiji je izvoz vredeo 62,1 milion
dolara. Povoljni rezultati poljoprivrede
Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni
ostvareni su zahvaljujući pogodnostima
koje ona ima u preferencijalnom statusu
na tržištu Evropske unije, kao i ostvarenoj
liberalizaciji u razmeni sa zemljama
zapadnog Balkana po CEFTA sporazumu.
Posmatrano po odsecima, u izvozu
dominiraju robne grupe - žita i proizvodi
na bazi žita, u vrednosti od 731,8 miliona
dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u
ukupnom robnom izvozu, i voće i povrće
sa ostvarenim izvozom u vrednosti od
657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6
odsto u ukupnom robnom izvozu.
14
Kupovina Maksija jedna je od najvećih
investicija Deleze grupe u jugoistočnoj
Evropi. Dolaskom belgijskog trgovinskog
lanca Deleze u Srbiju trgovina će postati
efikasnija, a domaći proizvođači će dobiti
šansu da svoju robu plasiraju na evropsko,
pa i američko tržište, gde ova kompanija
ima svoje prodavnice.
Voće i povrće dominira u uvozu, jer
je na ime toga izdvojen 301 milion
dolara, dok je za kafu, čaj, kakao i začine
plaćeno 209 miliona dolara. Iz Srbije
je u 2011. izvezeno ukupno 111.429
tona jagodičastog voća, za 59 odsto više
nego 2010. godine. U vrednosti izvoza
jagodičastog voća najveći procenat
učešća od 81 odsto ima malina, koja je
na strana tržišta plasirana u količini od
78.460 tona za 183,5 miliona dolara.
Takođe je izvezeno i 28.313 tona kupine
(34,5 miliona dolara), 4.487 tona jagoda
(8,8 miliona dolara) i 167 tona borovnice
(726.847 dolara). Zemlje u koje se najviše
izvozi jagodičasto voće proizvedeno u
Srbiji su Nemačka, Austrija, Francuska,
Belgija, Holandija, a u nešto manjoj
meri Italija i Velika Britanija. Inače,
ukupna proizvodnja voća u 2011. iznosila
je 1,3 miliona tona, od čega je učešće
jagodičastog voća 12 odsto, odnosno
160.307 tona.
Pogodno zemljište i klimatski uslovi
omogućavaju razvoj raznovrsne
poljoprivredne proizvodnje i to: žitarica,
industrijskog bilja, voća i povrća,
semenskog i sadnog materijala, lekovitog
bilja, krupne i sitne stoke. Ako se ima u
vidu da Srbija raspolaže sa oko 5.092.000
ha poljoprivredne površine i 4.218.000
ha obradive površine, može se zaključiti
da je to iznad standarda zemalja Evrope.
Međutim, usled nekontrolisane upotrebe
hemijskih sredstava, dobar deo obradivog
zemljišta je zakišeljen, a u Vojvodini
i zaslanjen, što umanjuje proizvodne
mogućnosti, a povećava troškove
proizvodnje. Za popravljanje zemljišne
strukture neophodne su određene
agrotehničke mere. I vodni režim je takođe
povoljan, ali nedovoljno iskorišćen, te se
od ukupnih obradivih površina samo oko
1,6% površina navodnjava.
Voćarska proizvodnja predstavlja
značajnu privrednu delatnost u Srbiji,
jer postoje izvanredne mogućnosti za
uspevanje gotovo svih voćnih vrsta, koje
se baziraju na povoljnim klimatskim
i zemljišnim uslovima. Naša zemlja
poseduje izvanredne agroekološke uslove
za proizvodnju voća i dobre perspektive za
njegov izvoz, ali za značajniji plasman na
inostrana tržišta neophodna je promena
sortimenta i popravljanje kvaliteta
voća, osavremenjavanje tehnologija
gajenja i uvođenje evropskih standarda
u proizvodnji. Površine pod voćnjacima
obuhvataju 244 hiljade hektara što
čini 4,7% ukupnih obradivih površina.
Proizvodnjom voća ostvaruje se 10-20
puta veća vrednost proizvodnje po hektaru
nego pri proizvodnji pšenice i kukuruza.
Ipak, tržišno orijentisano voćarstvo može
biti visokoprofitabilno samo ukoliko
je tehnologija gajenja usklađena sa
zahtevima tržišta. Postignuti nivo razvoja
voćarstva pokazuje da budući razvoj treba
usmeriti na još intenzivniju proizvodnju,
koju karakterišu visoki prinosi kvalitetnih
plodova.
Neki od ograničavajućih faktora za
efikasno uključivanje u međunarodno
tržište su: siromašan asortiman
prehrambenih proizvoda, naročito
u odnosu na savremenu ponudu
u razvijenom svetu; zapostavljeno
istraživanje za potpunije korišćenje
EXPORTER
postojećih kapaciteta putem uvođenja
linija i proizvoda; sporo prilagođavanje
tržišnim kriterijumima poslovanja,
odnosno uvođenje savremenog
menadžmenta i marketinga; ambalaža
i pakovanje postaju veoma značajni, a
možda i presudni za promet, naročito
na svetskom tržištu; nepostojanje
dugoročnih, čvrstih ugovornih odnosa
između prehrambene industrije i
proizvođača sirovina (gazdinstva,
zadruge, poljoprivredna preduzeća),
kao i neizgrađenost odgovarajućih
organizacionih i ekonomskih odnosa na
zadružnim principima između proizvođača
i poljoprivrede i prerađivačke industrije i
dr.
Strana ulaganja
Prema objavljenim podacima Narodne
banke Srbije (NBS) i Republičkog zavoda
za statistiku neto strana ulaganja u robi
i u novcu, u periodu januar - decembar
2011. godine iznosila su 1,83 milijarde
evra, a ukupan, bruto priliv je dostigao
iznos od oko 2,24 milijarde evra. Od
ključne važnosti za zapošljavanje, rast i
napredak su investicije i trgovina, te je
promocija međunarodne trgovine glavni
element budućeg orijentira spoljne
politike.
Prema podacima NBS, najveću neto
vrednost investicija u navedenom periodu
2011. godine zabeležili su Luksemburg
i Holandija, a potom slede Austrija,
Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska i
Španija. Prema sektorskoj analizi, u prva
tri tomesečja 2011. godine najveći priliv
zabeležen je u sektoru trgovine i to pre
JUN 2012.
svega u sektor trgovine na malo (učešće
od oko 38% u ukupnim neto investicijama
u navedenom periodu), a zatim sledi
prerađivačka industrija i to pre svega
proizvodnja osnovnih metala, a potom
i investicije u sektor nerazmenljivih
dobara – finansijske usluge, poslovanje
nekretninama i telekomunikacije.
Srbija je i ove godine na "mapi" nemačkih
investitora, jer u pitanju je malo tržište
koje je veoma zanimljivo malim i srednjim
firmama, koje preferiraju da ulože bliže
evropskom tržištu. Industrijska kultura
je slična što olakšava poslovanje. Porast
srpskog izvoza u Nemačku, koja je u
2011. najznačajnije izvozno tržište Srbije,
ostvaren je zahvaljujući povećanom
izvozu elektrotehničkih uređaja i opreme,
proizvoda od čelika, bakra i aluminijuma,
zatim tekstila, a rast je zabeležen i kod
izvoza prehrambenih proizvoda - svežeg i
smrznutog voća, kao i žitarica. Sa Srbijom
najviše posluju kompanije iz Bavarske,
Baden-Virtemberga i Severne RajneVestfalije. Metro Cash & Carry je u 2011.
godini otvorio distributivni centar u
Beogradu, sedmi objekat u Srbiji. U aprilu
2012. godine otvoren je tehnološki centar
nemačkog preduzeća Muehlbauer u Staroj
Pazovi, gde će 100 radnika dobiti posao uz
investiciju od 10 miliona evra. Grupacija
"Continental ContiTech" je polovinom
januara 2012. počela izgradnju fabrike
u Subotici koja će proizvoditi sisteme
za sprovođenje različitih tečnosti koji se
primenjuju u automobilskoj industriji.
"ContiTech" je preduzeće specijalizovano
za izradu gumenih automobilskih delova,
a u svojim fabrikama širom sveta ima
više od sto hiljada zaposlenih. Takođe
Tokom marta 2012. godine, južnokorejska
Yura otvorila je fabriku i u Leskovcu.
Projekat podrazumeva pokretanje
proizvodnje elektronskih komponenti
za automobilsku industriju i otvoriće se
1.500 radnih mesta. Ovo je četvrti Yurin
projekat, s obzirom da su fabrike već
otvorene u Nišu i Rači.
U februaru 2012. godine američka
kompanija NCR u Beogradu je otvorila
operativni i informacioni centar, ukupne
vrednosti od 3,8 mil EUR, u kome će
zaposliti oko 300 visokoobrazovanih
ljudi iz Srbije, dok je američka kompanija
Cooper Tyres kupila fabriku auto guma
Trayal iz Kruševca pri čemu se planira
investicija u vrednosti od 50 miliona evra
i zapošljavanje 400 radnika.
Turska kompanija Boral aluminium
započeće izgradnju fabrike za proizvodnju
aluminijumskih profila, vrata i kamionskih
prikolica u kojoj će biti zaposleno više od
300 radnika i u koju će biti uloženo preko
50 miliona evra dok je danska kompanija
Grundfos u februaru počela gradnju
fabrike pumpi za vodu i sistema grejanja
u koji će biti investirano oko 50 miliona
evra, a biće završena do kraja ove godine i
zapošljavaće više od 300 radnika. Takođe
austrijski Swarovski će na proleće započeti
gradnju fabrike obrade kristala u Subotici,
u vrednosti od preko 21 milion evra,
realizacijom investicije će biti zaposleno
550 radnika.
Takođe, kanadska Magna u Odžacima
započinje gradnju fabrike za proizvodnju
sedišta za automobilsku industriju, u koju
će uložiti preko 5,5 miliona evra i zaposliti
preko 400 radnika.
15
U FOKUSU
TRŽIŠTE RUSIJE
- ŠANSA ZA
MESNU INDUSTRIJU
POTROŠNJA MESA I MESNIH
PRERAĐEVINA JE U PORASTU
ŠIROM SVETA. NAJVIŠE
ZAHVALJUJUĆI UBRZANOM RASTU
BROJA ŽITELJA NAŠE PLANETE,
KAO I ZBOG SVE ZAHTEVNIJIH
POTREBA U ISHRANI.
IGOR NOVAKOVIĆ
Z
a uspešan izvoz mesnih
prerađevina u EU u budućnosti
će najvažnije biti pitanje kvaliteta
finalnog proizvoda. Goveđa i svinjska
pršuta i suvo meso mogu biti plasirani
na tržište EU ali pod uslovom da su
zadovoljeni svi strogi standardi kvaliteta
i bezbednosti u toku proizvodnje od
ishrane stoke, preko uslova držanja stoke
i procesa klanja, skladištenja sve do
dimljenja proizvoda.
U strukturi izvoza svežeg mesa
situacija je različita u odnosu na mesne
prerađevine. Zemlje izvoza su Italija,
Grčka, Bosna, Turska i Crna Gora.
Najpopularniji proizvod je bebi bif
polutke, ali od ukupne kvote koju Srbija
ima prema legislativi Evropske unije
od 8.700 tona, Srbija koristi godišnje
tek negde preko 1.000 tona. Razlozi
za to su skupi inputi za proizvodnju
žitarice, usitnjenost poseda (male
farme), kao i uzgoj nepopularnih
rasa (domaći simental) koje su malo
masnije u butu. Jedna od mogućnosti
ispunjenja kvote goveđeg mesa prema
količinama koje traži Evropska unija
leži u boljoj budućoj komunikaciji sa
kupcima. Potrebno je unapred razmeniti
informacije o svim potrebnim uslovima
koje kupac traži, jer do problema dolazi
usled neodgovarajućeg rasnog sastava,
procenta masti, neujednačenosti polutki,
načina obrade mesa, potrebnih količina,
pakovanja, ali i standarda kvaliteta.
Evropska unija ima hroničan nedostatak
goveđeg mesa i trgovci su prinuđeni da
te količine uvezu sa trećih tržišta.
Potencijal u povećanju izvoza svežeg
goveđeg mesa za srpske kompanije
primetan je na tržištima i Turske i Rusije.
Zahvaljujući protokolu o slobodnoj
trgovini, Srbija i Turska imaju potencijal
za veliko povećanje trgovinske razmene,
a jedna od najvećih mogućnosti je
izvoz goveđeg mesa, uzimajući u obzir
ogromnu Tursku populaciju od 77
miliona stanovnika i tamošnju cenu
mesa koja može da ide i do devet evra u
maloprodaji. Treba imati na umu da je
Turska sekularna, ali muslimanska zemlja
i da povećanje izvoza mora biti bazirano
na mesu preživara i to uglavnom
zaleđenim polutkama goveda i ovaca.
Rusija, sa druge strane, ima 143 miliona
stanovnika i svojom velikom potrošnjom
prehrambenih proizvoda predstavlja
veliki izazov za sve domaće izvoznike. Od
hrane trenutno se najviše izvozi sveže
voće, ali potencijal postoji i za mesne
proizvode. Na prošlogodišnjem sajmu
16
EXPORTER
JUN 2012.
„World Food“ u Moskvi predstavilo
se pet srpskih preduzeća iz domena
mesne i mlečne industrije. Potpisana
su tri ugovora za izvoz pašteta, mesnih
narezaka, zamrznutih svinjskih
polutki i gotovih jela. Interesovanje je
pokazano od strane ruskih partnera i
za mnogo veće količine mesa i mesnih
prerađevina, ali su količine sirovine
u Srbiji ograničene. Postojeće uredbe
Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede bi trebalo da
pruže mogućnost da farmer uveća svoja
stada i da povećanje sirovina tj. živih
životinja znatno utiče na povećanje
kapaciteta prerade u mesnoj industriji.
Za tržište Rusije evidentno je da kvalitet
i cena nisu sporne za srpske izvoznike i
U ovom trenutku 14 srpskih
kompanija poseduje
dozvolu za izvoz mesnih i
mlečnih proizvoda u Rusiju.
U prvom krugu su ruski
sertifikatori dali pismenu
saglasnost o izdavanju
sertifikata za neometan
izvoz kompanijama Yuhor iz
Jagodine, Carnex iz Vrbasa,
Neoplanta iz Novog Sada,
Big Bull Bačinci, Zlatiborac
Mačkat, Srpsko-ruska
trgovinska kuća Novi Sad,
Koteks Surčin, Industrija
mesa Topola, Bačka Topola
Valletta Vučkovica, Kuč
Company Kragujevac,
Mlekara Šabac, Select Milk
Inđija, Somboled Sombor
i Ice cream Factory Nova
Pazova. Trenutno u procesu
sertifikacije i dobijanja
potrebnih dozvola za izvoz
je još 10 zainteresovanih
proizvodnih kompanija,
i očekuje se da će
zainteresovanost biti još
veća posle prvih uspešnih
izvoza u Rusiju.
da je ograničavajući faktor većeg izlaska
na to tržište manjak mesa potrebnog
za preradu i izvoz. Sve zainteresovane
kompanije za izvoz u Rusiju bi trebalo
da prilagode ukuse svojih mesnih
prerađevina ukusima ruskih kupaca jer
se arome i ukusi razlikuju na srpskom i
ruskom tržištu.
Proizvodi iz Srbije, uopšteno gledano,
su veoma konkurentni za ruske kupce i
distributere shodno Ugovoru o slobodnoj
trgovini. Treba imati na umu da su
svi proizvodi uvezeni iz EU i zemalja
kandidata za EU carinjeni od 20 do
30 odsto pri uvozu u Rusiju, i da su
sami uvoznici i distributeri iz Rusije
veoma zainteresovani da pronađu
nove dobavljače iz Srbije za svoje
supermarkete. Za sada ovu pogodnost
uveliko koriste proizvođači i izvoznici
srpskog svežeg voća, a bescarinski
režim su počeli da koriste i izvoznici
zamrznutog voća u protekloj godini.
U toku 2012. godine, SIEPA će
organizovati sajam prehrambene
industrije u Rusiji i sve zainteresovane
kompanije su pozvane da nastupe u
okviru nacionalnog štanda Srbije i da
predstave svoje proizvode u najboljem
svetlu ruskim trgovinskim lancima. Izvoz
hrane na rusko tržište može doprineti
značajnijem smanjenju trgovinskog
deficita sa Ruskom Federacijom, sa kojom
Srbija ima najnegativniji saldo.
Potrebe ruskih potrošača su dosta
velike jer je i brojnost trgovačkih lanaca
desetostruko veća od lanaca prisutnih
na Balkanu. Jedna od prednosti izvozno
orijentisanih kompanija iz Srbije
koje se bave proizvodnjom mesa i
mesnih prerađevina je udruživanje u
novoosnovanu asocijaciju „Nacionalno
udruženje prerađivača mesa Srbije“ koja
će u budućnosti biti u stanju da odgovori
zahtevima i količinama prema ruskim
kupcima. Buduća korist od asocijacije će
biti mnogostruka kako zbog zajedničkih
potreba nabavke sirovina za proizvodni
proces tako i kod ispunjavanja zahtevanih
količina prema budućim i sadašnjim
ruskim kupcima.
17
U Srbiji je situacija takva
da dolazi do nešto sporijeg
ukrupnjavanja farmi, a da je
i dalje najdominantiji broj
malih farmi do pet krava ili do
15 svinja u kojima se nalazi
oko 40 odsto ukupnog broja
stoke.
Mlekara Maestro iz Sakula je
potpisala ugovor u vrednosti
od milion evra za isporuku
mladog sira u krišci, ali i
pavlake od 12 i 20 odsto
mlečne masti u velikim
pakovanjima.
Potrošnja mesa u Srbiji
Ako pogledamo potreban broj životinja
koje tržište zahteva za potrošnju
određene količine mesa i mesnih
prerađevina, vidimo da broj stoke u Srbiji
za prethodnih 11 godina tranzicionog
perioda neznatno pada. Taj trend pada je
bio prisutan u svim istočno evropskim
zemljama, koje nisu bile spremne da
izdrže tržišnu utakmicu sa jeftinijim
mesom iz država Evropske Unije.
U Srbiji je trenutna situacija da dolazi
do nešto sporijeg ukrupnjavanja farmi, a
da je i dalje najdominantniji broj malih
farmi do pet krava ili do 15 svinja u
kojima se nalazi oko 40 odsto ukupnog
broja stoke. Zbog sve strožih sanitarnih
i veterinarskih normi, trend u budućem
periodu će biti u daljem ukrupnjavanju
18
farmi i povećanju broja farmi sa preko
50 grla stoke u tovu. Veće farme su
u stanju da izdrže cenovno variranje
otkupne cene mesa (žive stoke i polutki)
više nego male farme koje nisu tržišno
toliko elastične i koje smanjuju i šire
proizvodnju u zavisnosti od cene stočne
hrane i otkupnih cena žive stoke.
Potrošnja mesa i mesnih prerađevina u
Srbiji je po stanovniku oko 31 kilogram,
a pretpostavlja se da je i malo veća
potrošnja znajući navike seoskog
stanovništva da u sopstvenoj izvedbi tove
i kolju stoku, što zvanična statistika nije
u mogućnosti da zabeleži. Zastupljenost
mesa i mesnih proizvoda na domaćem
tržištu naglašava da je dosta velika
konzumacija prerađevina od mesa parizera, viršli, pašteta, kobasica i šunke.
Tradicionalno, prerađevine od mesa su
Godina
Goveda
Svinje
Ovce
Koze
Živina
2000
1246
4066
1611
183
20360
2005
1079
3165
1576
152
16631
2009
1002
3631
1504
143
22821
popularne i u zemljama bivše Jugoslavije,
što su i danas najjača izvozna tržišta za
srpske kompanije. „Carnex“ i „Neoplanta“
su brendovi dobro poznati u našem
okruženju i mogu se naći u prodavnicama
širom Makedonije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Albanije.
Zemlje CEFTA regiona su najvažnije
izvozno tržište za mesne prerađevine iz
Srbije, a tendencije tržišta pokazuju da će
takva situacija ostati u budućnosti iako
postoji velika konkurencija u mesnim
prerađevinama iz Mađarske i Hrvatske.
Mleko i mlečni proizvodi
Izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz
Srbije je uglavnom baziran na zemlje
bivše Jugoslavije. Srpski brendovi
su uveliko poznati na tim tržištima i
plasiraju se svi mlečni proizvodi, počev
od pasterizovanog mleka, preko pavlake,
putera, sireva, kao i paprike u pavlaci.
Pošto je tržište mleka relativno stabilno,
tendencija je da srpske kompanije ostanu
veoma prisutne u bivšim republikama.
Svoju paletu proizvoda će širiti sa drugim
proizvodima kao što su feta sirevi, tvrdi
sirevi sa preko 45 odsto mlečne masti,
kozji sirevi i paprike u pavlaci.
Broj stoke u Srbiji za
prethodnih 11 godina
tranzicionog perioda
neznatno pada
EXPORTER
JUN 2012.
Veoma interesantno tržište u poslednjih
godinu dana je Rusija. Prve iskorake
su napravile Šabačka mlekara sa feta
sirom i sirnim namazima, Selekt Milk sa
kozjim tvrdim sirevima i Kuč kompani sa
tvrdim sirevima. Očekuje se da i ostale
kompanije sa dozvolom za izvoz u Rusiju
naprave izvozne poslove.
Izvoz mlečnih proizvoda u Tursku će biti
veoma interesantan za srpske mlekare
zbog veličine tržišta. Prvi pomaci su već
napravljeni, mlekara Maestro iz Sakula
je potpisala ugovor u vrednosti od milion
evra za isporuku mladog sira u krišci ali i
pavlake od 12 i 20 odsto mlečne masti u
velikim pakovanjima.
19
INTERVJU
GARANT
KVALITETA
Koje su to aktivnosti i nadležnosti
Uprave za veterinu?
kontrole u objektima za proizvodnju
hrane prilagoditi zahtevima različitih
tržišta.
Uprava za veterinu je organizaciona
jedinica u Ministarstvu poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede i nadležna je
za sva pitanja iz oblasti veterinarstva.
Uprava je odgovorna za zakonodavne
aktivnosti tj. donošenje svih zakonskih
i podzakonskih akata u ovoj oblasti,
kako bi se uredila odnosno unapredila
zdravstvena zaštita i dobrobit životinja
a isto tako propisale obaveze i stvorili
bolji uslovi u proizvodnji i prometu hrane
životinjskog porekla i hrane za životinje.
Ceo ovaj sistem i Uprava su više puta
kontrolisani od strane inspektoraKancelarije za hranu i veterinu EU, zatim
Carinskog Saveza Rusije, Belorusije i
Kazahstana. Naš sistem je dobio pozitivne
ocene u veterinarskoj delatnosti, odnosno
ocenjen je kao ekvivalentan, a Uprava
prepoznata kao odgovoran i ozbiljan
partner veterinarskim upravama drugih
zemalja.
Ono što su prioriteti u narednom periodu
je dalja harmonizacija i usaglašavanje
naših propisa sa legislativom EU. To znači
da Uprava za veterinu može da garantuje
istovetnost ili ekvivalenciju mera kada je
u pitanju kontrola i sertifikacija pošiljki
za sve proizvođače koji žele da svoje
proizvode plasiraju na tržište zemalja EU.
dr Zoran Mićović, direktor
UPRAVA ZA VETERINU
Zahvaljujući intenzivnom radu i
međunarodnim kontaktima koje ova
Uprava sprovodi, omogućen je izvoz u EU:
mesa goveda, proizvoda od mesa goveda i
svinja, zatim mleka i proizvoda od mleka,
ribe i proizvoda od ribe, a u postupku smo
da se naša zemlja nađe na listi odobrenih
za izvoz mesa i proizvoda od mesa živine.
Da bi to postigli neophodno je u oblasti
zdravlja životinja dokazati statuse
slobodne od naročito opasnih zaraznih
bolesti životinja i zoonoza, zatim
sprovoditi monitoring rezidua, a sistem
20
EXPORTER
JUN 2012.
Što se tiče mera za sprečavanje pojave,
rano otkrivanje i iskorenjivanje zaraznih
bolesti životinja, u toku je projekat koji
finansira i pruža stručnu pomoć Evropska
Delegacija, a odnosi se na iskorenjivanje
klasične kuge svinja i besnila. Sprovodi
se oralna vakcinacija lisica protiv besnila
i monitoring KKS-a domaćih i divljih
svinja. Očekujemo rezultate već u prvoj
godini i prestanak vakcinacije svinja kako
bismo ostvarili iste rezultate i status kao i
visoko razvijene zemlje EU.
Na koji način pomažete i
savetujete proizvođače?
Pomoć proizvođačima se pruža
svakodnevno. Naime, mi smo
organizovani tako da veterinarski
inspektori vrše stalan nadzor u objektima
za uzgoj i držanje životinja, zatim
klanje i preradu mesa, mlekarama i
skladištima tako da se sve informacije
Uprava za veterinu
može da garantuje
istovetnost ili
ekvivalenciju mera
kada je u pitanju
kontrola i sertifikacija
pošiljki za sve
proizvođače koji žele
da svoje proizvode
plasiraju na tržište
zemalja EU.
i zahtevi prosleđuju kako inspektorima
tako i proizvođačima. Kako bi bili
pravovremeno informisani i dobili savet
kako da unaprede svoju proizvodnju,
organizujemo seminare i to uz pomoć
i preko Privredne komore Srbije i
njenih regionalnih komora. Do sada su
eksperti Uprave održali više seminara
za privrednike i proizvođače. U ovoj
godini smo u saradnji sa Agro biznisom
održali seminar u Nišu, a u planu je da
se održi 16 takvih seminara sa temom
poboljšanja higijenskih uslova, novih
propisa u oblasti higijene i mikrobiologije
kao i postupak dobijanja izvoznog
veterinarskog broja i stavljanje na liste
izvoznih objekata.
21
Saradnja se odnosi
pre svega na
unapređenje u oblasti
zdravstvene zaštite
životinja, javnom
veterinarskom zdravlju
i oblasti usaglašavanja
zahteva i sertifikacija
kako bi naši
proizvođači imali
uslove za plasman
svojih roba
i na domaćem
i inostranom tržištu.
Nedavno ste počeli sa izdavanjem
dozvola za izvoz mesa i mleka
u Rusiju, možete li nam reći
nešto više o tome i kakva su Vaša
predviđanja?
Ruska Federacija je značajno izvozno
tržište za našu prehrambenu industriju.
Od 01.07.2010. god. formiran je Carinski
savez Rusije, Belorusije i Kazahstana i
isto tako su postavljeni novi zahtevi za
stavljanje na liste naših proizvođača. Tako
smo uspešno prošli inspekciju Carinskog
saveza i trenutno se naših 14 objekata
nalazi na listi odobrenih za izvoz na ova
tržišta. Još tri objekta je podnelo zahtev
i u toku je njihova ocena i u postupku su
odobrenja.
Opišite nam procedure za
dobijanje izvoznih dozvola za
tržište EU, Rusije i CEFTA-e?
Procedura za dobijanje izvoznih dozvola
je da po podnošenju zahteva od strane
subjekta u poslovanju sa hranom,
Uprava za veterinu formira komisiju
od tri veterinarska inspektora koji vrše
pregled objekata, dokumentacije, sistema
samokontrole koje subjekat sprovodi. Ako
se potvrdi dobra higijenska praksa, dobra
22
proizvođačka praksa i implementiran
HACCP program i posebni zahtevi
zemalja uvoznica zavisno od toga na koja
tržišta će se izvoziti, taj objekat se stavlja
na listu i može da dobije sertifikat za
izvoz određene vrste proizvoda.
Svemu ovome prethodi intenzivna
međunarodna aktivnost Uprave i to da
uspostavi kontakt sa nadležnim organima
za veterinarstvo zemalja uvoznica,
usaglasi sertifikate sa zahtevima i bude
garant za ekvivalenciju mera i kontrolu
u oblasti veterinarstva i veterinarske
delatnosti uopšte.
Da li je u planu unapređenje
aktivnosti Uprave za veterinu
koje bi bile od značaja za
privrednike?
Mi ćemo intenzivirati pregovore i
kontakte kako sa Briselom, Direktoratom
za hranu i zaštitu potrošača tako i
sa Carinskim savezom, ali i naravno
susednim zemljama, članicama
CEFTA-e. Napominjem da se saradnja
odnosi pre svega na unapređenje u
oblasti zdravstvene zaštite životinja,
javnom veterinarskom zdravlju i oblasti
usaglašavanja zahteva i sertifikacija
kako bi naši proizvođači imali uslove
za plasman svojih roba i na domaćem i
inostranom tržištu. Naš osnovni zadatak
je da sprovodimo istovetan sistem
kontrole i osiguramo da bezbedan
proizvod dođe do potrošača, jer zaštita
potrošača je osnovni zadatak i načelo na
kojem se zasniva naš celokupan rad u
oblasti bezbednosti hrane.
www.mpt.gov.rs
Planovi za naredni period su jačanje
kapaciteta u Upravi za veterinu. Važan
posao koji smo planirali za ovu godinu
je i ocena objekata kako bi se izvršila
analiza, a na osnovu nalaza planirale
aktivnosti za unapređenje sistema na
svim nivoima.
Obuke su nešto što će svakako biti
prioritet kako za veterinarske inspektore
tako i za proizvođače.
EXPORTER
JUN 2012.
23
PRIMERI USPEHA
Jedna od najvećih transportnih kompanija
u Srbiji svoje poslovanje je otpočela
devedesetih godina, a najpre su bili
registrovani za unutrašnju i spoljnu
trgovinu. U međuvremenu su svoje
poslovanje proširili i šest godina kasnije
počinju da se bave uslugama prevoza
robe u domaćem i međunarodnom
transportu. Od male kompanije sa
sedištem u Obrenovcu, Srboexport danas
posluje kao koncern, a njihov vozni
park, koji čini 250 vozila, pokriva tržište
zemalja zapadne, istočne Evrope i zemalja
u regionu.
Osim Rusije, Ukrajine, Belorusije, te
zemalja sa kojima Srbija ima potpisan
Sporazum o slobodnoj trgovini,
Srboexport pokriva i tržište Kazahstana.
Prvu liniju prema Kazahstanu oni
su otvorili mnogo pre potpisivanja
Sporazuma o slobodnoj trgovini sa našom
zemljom, tačnije 2007. godine i od tada
do sada je 20 njihovih kamiona otišlo put
Kazahstana. Gospodin Ivica Dumanović,
menadžer međunarodnog transporta
kompanije Srboeksport navodi nekoliko
problema sa kojima se njihov sektor
suočava. Najpre je to nerazvijena putna
mreža, loša putna infrastruktura, ali i
smanjen izvoz od strane kazahstanskih
kompanija, što im daje malo mogućnosti
za pronalaženje povratnih tura za njihova
vozila. Kao problem se može navesti i
nepostojanje kazahstanskih transportnih
dozvola za transport robe iz i u treće
zemlje što dodatno otežava mogućnost
većeg prisustva njihovih vozila na tom
tržištu.
MIRJANA ALEKSIĆ
NA PUTU ZA
KAZAHSTAN
Zahvaljujući njihovom stalnom klijentu
u izvozu, kompaniji Tarkett iz Bačke
Palanke, kročili su prvi put na to tržište.
Inače kompanija Tarkett, izvozi 95% svoje
proizvodnje. Njihovi najveći kupci su iz
Rusije, Ukrajine, Belorusije, Kazahstana,
kao i iz zemalja jugoistočne Evrope.
U Rusiji imaju dve fabrike i jednu u
Ukrajini, a u njima je zaposleno oko 2.500
radnika.
U CILJU POVEĆANJA IZVOZA JEDNA OD STRATEGIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE JE USMERAVANJE DOMAĆIH
PREDUZEĆA NA NOVA TRŽIŠTA. IAKO SREDNJE PO VELIČINI, PO POTENCIJALU PRIVREDNOG RASTA KAZAHSTAN
SPADA U BRZORASTUĆA TRŽIŠTA NA KOJIMA SRPSKI PROIZVODI I USLUGE MOGU PRONAĆI SVOJE KUPCE. U
CILJU PRODUBLJIVANJA MEĐUSOBNE SARADNJE IZMEĐU OVE DVE ZEMLJE, OKTOBRA 2010. GODINE POTPISAN
JE SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I KAZAHSTANA, A KOJI PODRAZUMEVA TRGOVINU BEZ CARINA,
TAKSI I DAŽBINA. PREDNOSTI KAZAHSTANA KAO NOVOG TRŽIŠTA PREPOZNALA JE I TRANSPORTNA KOMPANIJA
„SRBOEXPORT“ KOJA NA OVO TRŽIŠTE PREVOZI SRPSKE PROIZVODE JOŠ OD 2007.GODINE.
Za potrebe izvoza njihovih proizvoda u
Kazahstan, koncern Srboexport je i prva
kompanija koja je podnela zahtev i dobila
sve neophodne dozvole Ministarstva za
infrastrukturu i energetiku Republike
Srbije za transport robe ka Kazahstanu.
Možda to nije jedno od razvijenijih tržišta
ali prema rečima našeg sagovornika
gospodina Dumanovića, ovo tržište
predstavlja veliku izvoznu šansu za naše
privrednike, pa samim tim i za kompanije
koje se bave transportom. Šanse za uspeh
na ovom tržištu su značajno povećane
24
JUN 2012.
EXPORTER
potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj
trgovini pre godinu dana. Naravno i u
ovom Sporazumu postoje proizvodi koji
su izuzeti iz režima slobodne trgovine
prilikom izvoza iz Srbije na carinsku
teritoriju Kazahstana, kao što su: meso,
sir, beli šećer, cigarete, penušavo vino,
nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske
gume, tkanine od pamuka, kompresori
za rashladne uređaje, motorna vozila. U
izvozu Srbije u Kazahstan dominiraju
žitarice, medicinski, farmaceutski
i tekstilni proizvodi, a u uvozu iz
Kazahstana energenti (nafta, gas) i neki
metali.
Kazahstan kao brzorastuće tržište ima
velike planove i kada su investicije
u pitanju. Oni planiraju izgradnju u
narednih deset godina, pa su tako neke
naše građevinske kompanije poput
Energoprojekt-visokogradnja iz Beograda
i Planum iz Šapca ugovorile poslove u
Kazahstanu vredne nekoliko miliona evra,
dok je kompanija Inter-kop otišla korak
dalje te u cilju proširenja poslovanja
na ovom tržištu prošle godine otvorila
predstavništvo u Kazahstanu. Reč je
o firmi koja se vodi kao lokalna i koja
će raditi projekte koji se finansiraju iz
budžeta države Kazahstan.
Ne treba izostaviti ni činjenicu da je
Kazahstan najbogatija zemlja u centralnoj
Aziji, ali postoje ozbiljne regionalne
razlike u razvoju, naročito kada je u
pitanju seosko stanovništvo. U 2012.
godini očekuje se rast kazahstanske
privrede, vođen pre svega povećanjem
izvoza. Takođe se očekuje rast BDP-a
po glavi stanovnika kao i priliv stranih
direktnih investicija. Kazahstan je i prva
bivša sovjetska država koja je svoj dug
prema MMF-u otplatila na vreme i to
sedam godina ranije. Dve godine nakon
otplate duga Kazahstanu je odobren
status tržišne privrede po američkom
trgovinskom pravu. Ova promena je
značila i otvorenost za strane investicije,
kontrolu nad sredstvima za proizvodnju i
raspodelu resursa.
S druge strane, postoji velika mogućnost
da u našim statistikama beležimo
kazahstanske investicije. Početkom
godine, grupa investitora iz Kazahstana
posetila je Ministarstvo za infrastrukturu
i energetiku, i tom prilikom su izrazili
zainteresovanost za ulaganje u razvojne
projekte od vitalnog značaja za privredni
razvoj Srbije. Privrednici iz Kazahstana
prostor za konkretnu saradnju i sklapanje
poslovnih aražmana vide u investiranju u
putnu, železničku, vodnu infrastrukturu,
kao i u energetski sistem naše zemlje.
Na sastanku su razmotrene mogućnosti
učestvovanja kompanija iz Kazahstana
u rekonstrukcijama i modernizaciji
kompletne železničke mreže na glavnim
koridorima, kao i u eventualnom
angažovanju na izgradnji rečnih luka,
pristana i pratećih infrastrukturalnih
objekata na Dunavu, Savi i Tisi.
Uspostavljanjem jedinstvene carinske
unije Rusije, Belorusije i Kazahstana
carinska procedura za srpske kompanije
je značajno uprošćena, a kada se roba
izvozi značajno je smanjeno vreme koje
vozila provedu na turi. Ovo je posebno
značajno, naročito ako se zna da za treće
zemlje procedura izvoza, odnosno uvoza
iz Kazahstana je prilično komplikovana i
skupa. Ipak, nedovoljna transparentnost i
visok stepen korupcije može predstavljati
problem našim kompanijama.
Energoprojektvisokogradnja
iz Beograda i
Planum iz Šapca
ugovorile su poslove
u Kazahstanu vredne
nekoliko miliona evra,
dok je kompanija
Inter-kop otišla
korak dalje te otvorila
predstavništvo u
Kazahstanu.
Korektni politički odnosi između
Kazahstana i Srbije dozvoljavaju
produbljivanje i ekonomskih odnosa
između dve zemlje. O tome svedoče sve
češće posete delegacija kako privrednih
komora, tako i najviših zvaničnika. A kako
naš sagovornik iz kompanije Srboexport
tvrdi: „Treba maksimalno iskoristiti sve
raspoložive kapacitete naše privrede i
preorijentisati ih na tržišta koja su nama
interesantna po pitanju tražnje, olakšica
plasmana naše robe i dobiti koje to može
svima nama da donese. Kazahstan je
veliko tržište na kojem srpski proizvodi
mogu naći svoje mesto i biti ozbiljan
konkurent ostalim državama koje polako
osvajaju kazahstansko tržište“.
Sve države sa kojima imamo potpisane
sporazume su najveća šansa za srpske
kompanije jer možemo biti više nego
konkurentni u odnosu na ostale zemlje
što se tiče cene i kvaliteta robe koja
podleže potpisanim sporazumima.
25
IZAZOVI BIZNISA
ORGANSKA
POLJOPRIVREDA
IGOR NOVAKOVIĆ
PREDNOSTI SRBIJE KADA JE REČ O ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI OGLEDAJU SE U VISOKOM PROCENTU
RURALNOG STANOVNIŠTVA, NETAKNUTOSTI VELIKOG BROJA OBRADIVIH POVRŠINA BILO KAKVIM HEMIJSKIM
SREDSTVIMA, ALI I U BLIZINI EU KAO GLAVNOG TRŽIŠTA ZA PLASMAN ORGANSKE HRANE.
U
sled sve veće potrebe svetskog
stanovništva za hranom,
odnosno prehrambenim
proizvodima, proizvodnja hrane je
postala veoma intenzivna na svim
kontinentima zemljine kugle. Mnoštvo
poljoprivredne mehanizacije, veštačkog
đubriva, herbicida, fungicida, rodenticida,
se koristi u intezivnoj proizvodnji
poljoprivrednih proizvoda. Krajem
60-ih godina prošlog veka, naročito
kod savesnijih potrošača prvenstveno
u zapadnim zemljama Evrope, javilo se
mišljenje o štetnosti upotrebe različitih
vrsta hemijskih proizvoda u proizvodnji
hrane. U to vreme je počela da se rađa i
ideja "Vratimo se prirodi", koja je danas
osnov i načelo organske poljoprivrede.
U organskoj poljoprivredi su danas
strogo definisana pravila koja nalažu
vrste agrotehničkih mera koje mogu
biti primenjene u organskoj proizvodnji
hrane. Zajednički rezultat savesnih
potrošača sa višom platežnom moći,
supermarketa sa posebnim policama za
organsku hranu i vizionarski nastrojenim
poljoprivrednim proizvođačima je
značajan porast proizvodnje, trgovine i
potrošnje organske hrane na svetskom
nivou.
POTENCIJALI ORGANSKE
POLJOPRIVREDE U SRBIJI
Danas kada je svetska tražnja za hranom,
odnosno prehrambenim proizvodima
na najvišem nivou, gledano prema
klimatskim i geografskim uslovima za
Srbiju se može reći da je predodređena za
gajenje sledećih organskih, a u isto vreme
i konvencionalnih kultura:
•
•
•
•
•
Žitarice i industrijsko bilje: pšenica,
kukuruz, ječam, tritikale, ovas, raž,
krompir, lan, uljana repica, šećerna
repa, suncokret, soja.
Voće: malina, višnja, kupina, borovnica,
jabuka, šljiva, dženarika, breskva,
kajsija, kruška, dunja, grožđe, trešnja,
aronija.
Povrće: paprika, kupus, tikvica, crni
luk, šargarepa, praziluk, keleraba,
karfiol, brokoli, bundeva, dinja,
lubenica.
Stočarski proizvodi: med, propolis,
tovljeni šaran.
Začinsko i lekovito bilje, kako
samoniklo tako i sakupljeno u
prirodnim uslovima.
Prednosti Srbije kada je reč o organskoj
poljoprivredi ogledaju se u visokom
procentu ruralnog stanovništva,
26
EXPORTER
JUN 2012.
netaknutosti velikog broja obradivih
površina bilo kakvim hemijskim
sredstvima, ali i u blizini EU kao glavnog
tržišta za plasman organske hrane.
MOGUĆE PREPREKE I SLABOSTI
ORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI
•
•
•
•
Za domaće proizvođače srpsko tržište
je veoma malo za siguran plasman
hrane sa organskim poreklom.
Potencijal tržišta EU je nedovoljno
iskorišćen najviše zbog nedovoljno
izgrađene reputacije domaćih
proizvoda i malih količina proizvoda
koji mogu da se ponude ovom velikom
i rastućem tržištu.
Još uvek nedovoljno razvijena
saradnja svih učesnika u organskoj
poljoprivredi na nacionalnom nivou.
Prisutno je mnoštvo malih farmi od
0,1 ha do 2 ha površine, koje nisu
organizovane u udruženja sa istim
postupcima proizvodnje koja bi
mogla da ponude jedan uniformni,
sertifikovani proizvod.
Nedovoljno efikasan edukativni
sistem za sve učesnike u proizvodnom
lancu, kako za konvencionalnu tako i
organsku poljoprivredu. Nedostatak
stručnog kadra obučenog za savete
u organskoj poljoprivredi, prenos
tehnologija, agrotehničkih mera i
novih naučnih saznanja.
Prema rečima
Aleksandra Gerbera
direktora Saveza
proizvođača organske
hrane Nemačke, ponuda
organske hrane ne prati
tražnju i trenutno je
potrebno dodatnih
10.000 proizvođača
kako bi se popunio jaz
između ponude i tražnje.
Nedostatak ponude
ukazuje srpskim
proizvođačima hrane
da moraju ozbiljno da
razmisle o proširenju
sortimenta i količini
kultura pod organskom
hranom.
•
•
•
•
Nedovoljna finansijska sredstva za
organsku proizvodnju (započinjanje
proizvodnje, sertifikaciju, nabavku
obrtnih sredstava).
Individualni proizvođači nisu
konkurentni na inostranom tržištu.
Nedovoljna snaga svih učesnika u
organskoj poljoprivredi i preradi
da lobiraju za svoje interese kod
odgovarajućih institucija.
Nedovoljno poznavanje pravnih
regulativa Evropske Unije koje se
odnose na uvoz proizvoda organskog
porekla.
POTENCIJALNA TRŽIŠTA ZA
ORGANSKE PROIZVODE IZ SRBIJE
Najveće tržište organske hrane u
Evropskoj uniji je Nemačka i to
najviše zbog svoje veličine (83 miliona
stanovnika), zatim slede Francuska,
Italija i zemlje Skandinavije. Uočljiv je
trend porasta potrošnje organske hrane
kod stanovništva u državama sa višim i
visokim BDP.
Promet na tržištu organske hrane u
Nemačkoj je u 2011. iznosio 6,6 milijardi
evra, što je za devet odsto više u odnosu
na 2010. godinu. U ovoj godini se takođe
očekuje rast u istom procentu. Povećanje
broja proizvođača organskih proizvoda je
za isti period iznosilo oko pet odsto, dok
je rast površina pod organskim zasadima
iznosio nešto više od dva odsto.
Prethodni podaci ukazuju da je uočljiv
hroničan nedostatak hrane organskog
porekla na tržištu Nemačke, a i u drugim
članicama EU, pogotovo na tržištima
skandinavskih zemalja, državama
Beneluksa i Francuske.
Prema rečima Aleksandra Gerbera
direktora Saveza proizvođača organske
hrane Nemačke, ponuda organske hrane
ne prati tražnju i trenutno je potrebno
dodatnih 10.000 proizvođača kako bi se
popunio jaz između ponude i tražnje.
Nedostatak ponude ukazuje srpskim
proizvođačima hrane da moraju ozbiljno
da razmisle o proširenju sortimenta i
količini kultura pod organskom hranom.
27
PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE U EU
UNIJA ORGANSKIH PROIZVOĐAČA
SRBIJE: SERBIA ORGANICA
„Serbia Organica“ je Nacionalno
udruženje za razvoj organske prozvodnje
osnovano u maju 2009. godine kao
nezavisna, nevladina i neprofitna
organizacija sa ciljem aktivnog učešća
i podrške razvoju organske proizvodnje
u Srbiji. Unija „Serbia Organica“ je
konstituisana kao krovna organizacija,
koja udružuje celokupan sektor organske
poljoprivrede na teritoriji Republike
Srbije. Misija unije je da organska
proizvodnja kao agrobiznis bude
pouzdana i konkurentna grana kako
na domaćem tako i na stranom tržištu.
Težište je u očuvanju prirodnih resursa
i čuvanju ukusa „majke prirode“ za
sadašnje i buduće generacije. Razvojem
organske proizvodnje težnja je da se
doprinese unapređenju zdravlja ljudi,
životinja i zaštiti životne sredine uopšte.
Za srpske proizvođače, prerađivače,
trgovce i potrošače unija treba da služi
kao „ulazna vrata u svet organske
poljoprivrede“. Jedna od najvažnijih
misija unije „Serbia Organica“ je da
20 odsto poljoprivrednih površina (1
milion ha) u Srbiji bude pod organskom
proizvodnjom u narednih 10 godina.
Ciljevi unije „Serbia Organica“ su:
•
•
•
•
Harmonizacija interesa celokupnog
sektora organske poljoprivrede
Razvoj lokalnog tržišta organskih
proizvoda
Povećanje izvoza organskih proizvoda
Podrška fer i održivim aspektima
ekonomskih sistema.
Jedna od najvažnijih aktivnosti unije
„Serbia Organica“ je organizacija,
učestvovanje i izlaganje na najvećem
sajmu organske proizvodnje na svetu
BioFach u Nirnbergu, Nemačka. Sajam
je odlična prilika za srpske proizvođače
da se upoznaju sa novim tehnologijama
u organskoj poljoprivredi, sa novim
kupcima i distributerima organske hrane
i da razmenjuju iskustva iz proizvodnje
i prerade sa kolegama širom sveta. U
2012. godini srpski izlagači koji su
tražili nove partnere na novim tržištima
bili su Lion Foods, Foodland i Herba iz
Beogrаdа, koji se bave proizvodnjom i
preradom voća, povrća, lekovitog bilja,
šumskog voća i šumskih plodova. Oni su
uspešno predstаvili celokupan asortiman
i kvalitet proizvoda koji nude. Preduzeće
Ecosoil iz Nišа je ponudilo stranim
kupcima svoja orgаnska đubriva, а po
prvi put se u okviru nаcionalnog štаndа
predstаvila i grupа proizvođаčа organskih
poljoprivrednih proizvoda sа područjа
grada Novog Sada, uz podršku Gradske
Uprave.
Potencijalni proizvođači
organske hrane
moraju da znaju da
trgovina i proizvodnja
ove hrane uvek mora biti
sertifikovana, što nije
kratak proces i podleže
nadzoru u svakom
segmentu.
Velike sertifikacione
kuće u Srbiji
imaju svoja
predstavništva, a postoje
i domaće licencirane
sertifikacione kuće
čiji su BIO sertifikati
validni za izvoz.
POVRŠINE POD ORGANSKIM USEVIMA
< 1%
28
1-5%
5-10%
> 10%
EXPORTER
JUN 2012.
29
SVET I MI
KAKO
POSLOVATI SA
KAZAHSTANOM
G
raniči se sa Rusijom, Kirgistanom,
Turkmenistanom, Uzbekistanom,
Kinom, a s jedne strane i sa
Kaspijskim morem. Tokom 1991. godine,
Kazahstan je proglasio nezavisnost i
poslednja je zemlja bivšeg Sovjetskog
Saveza koja je to učinila. Podeljena je u
14 provincija (облыстар) a provincije su
dalje podeljene u distrikte (аудандар).
Broj stanovnika je oko 16,3 miliona,
od čega oko 50% su Kazasi i 35% su
Rusi. Osim njih u Kazahstanu žive, ali u
manjem broju, i Nemci, Ukrajinci, Tatari
i Uzbeci.
Glavni grad je Astana, sa 600 hiljada
stanovnika. Ovo je važan grad ukoliko
želite saradnju sa Vladom i njenim
institucijama ili industrijama koje su u
vlasništvu države. Međutim, najbolji grad
za poslovanje je Almati, stara prestonica,
sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika.
Ostali značajniji gradovi su Šimkent,
Karaganda, Atirau, Aktau i Pavlodar.
Zvaničan jezik je kazaški ali nije toliko
rasprostranjen kao ruski koji je prvi
poslovni jezik. Engleski se takođe koristi
i to je drugi poslovni jezik. Ukoliko
posećujete svog poslovnog partnera ipak
proverite da li govori engleski jezik i da li
će vam biti potreban prevodilac.
Kazahstan je zvanično sekularna zemlja.
Većinska religija je islam, a veoma je
zastupljeno i pravoslavlje i to pre svega
rusko. Prilikom posete Kazahstanu
30
Ekonomske i političke
karakteristike
Kazahstan je ekonomski i politički
stabilna zemlja sa odličnim rezultatima
rasta i dobrom perspektivom za budući
rast. Nude otvoreno tržište i dobre uslove
poslovanja za sve kompanije.
INES NOVOSEL, MARIJANA JOVANOVIĆ
REPUBLIKA KAZAHSTAN JE DEVETA NAJVEĆA ZEMLJA NA SVETU
ALI I NAJVEĆA MEĐU ZEMLJAMA KOJE NEMAJU IZLAZ NA MORE.
SMEŠTENA JE U CENTRALNOJ AZIJI, MEĐUTIM DEO ZAPADNO OD REKE
URAL TERITORIJALNO PRIPADA EVROPI.
(bilo turističke, bilo poslovne) važno
je biti svestan ovih kulturalnih razlika
i voditi računa o jedinstvenoj tradiciji
i običajima obe ove religije i kako one
utiču na kulturu i poslovnu etiku. Na
primer za muslimane je normalno da u
toku dana naprave pauzu u poslu kako
bi se pomolili. Zato treba voditi računa
kada se zakazuju sastanci kako se ne
bi poklopili sa vremenom za molitvu.
Takođe, probajte da izbegnete da nekome
dodate nešto levom rukom jer to može
izazvati osećaj neprijatnosti. Osim ove
dve dominantne religije, takođe ima i
protestanata, katolika i jevreja.
EXPORTER
Poslovanje u Kazahstanu je uglavnom
fokusirano na naftu i gas, kojih najviše
ima na zapadu zemlje i koji su doprineli
jakom ekonomskom razvoju u poslednjih
osam godina. Kazahstan takođe poseduje
i značajne rezerve uglja, hroma, zlata,
volframa, bakra, olova i cinka. Rudarstvo
je drugi najprofitabilniji sektor. Takođe,
Kazahstan je i najveći izvoznik žita i
proizvoda od žita.
Kazahstan se razvija u jedno od
najznačajnijih tržišta Evroazije i
jedinstveno je pozicioniran da bude
ekonomski i trgovinski lider u regionu.
Veoma su zainteresovani i za uvoz
proizvoda i u nekim slučajevima su
raspoloženi da plate više novca za veći
kvalitet i inovativnu tehnologiju/uslugu.
Kompanije sa dobrim proizvodom i
uslugom kao i profesionalnim pristupom
ovde imaju najviše uspeha.
Započinjanje poslovanja
Ukoliko kompanija nije nikada poslovala
sa Kazahstanom potrebno je detaljno
Probajte da izbegnete
da nekome dodate
nešto levom rukom jer
to može izazvati osećaj
neprijatnosti.
istražiti tržište. Najbolje bi bilo da imate
nekog lokalnog agenta ili partnera koji
bi vam pomogao, a samim tim će i
uspeh biti brži. Takođe i ukoliko želite
da osnujete svoju kompaniju biće vam
potreban neko ko će vas, uz mnogo
strpljenja, voditi kroz ceo proces.
Veliki broj privatnih kazahstanskih
kompanija su postali agenti, distributeri
ili dileri za strane kompanije. Ipak, veliki
broj lokalnih kompanija nema veliko
iskustvo u poslovanju sa određenim
sektorima, pa je potrebno prvo uspostaviti
dobru zajedničku saradnju i ne žuriti u
dugoročne ugovore ili sporazume.
Poslovna kultura
Kazahstan je mešavina evropskih, azijskih
i ruskih običaja. Kultura je uglavnom
muslimanska tako da se veoma poštuju
stariji ljudi. Ipak nema zabrane za alkohol
i svinjske proizvode.
Kazahstansku poslovnu kulturu
karakteriše stroga hijerarhija u kojoj
su lideri izdvojeni iz grupe i moć se
raspoređuje od vrha na dole. To znači
da postoji samo jedna osoba koja donosi
odluke, obično osoba na najvišem
položaju u kompaniji. Podređeni
predstavljaju kompaniju na sastancima
ali nemaju autoritet da donose odluke. I
prilikom pozdravljanja se može videti ko
je na kojoj poziciji. Obično oni na nižim
pozicijama prvi pružaju ruku kako bi
pokazali poštovanje.
Uspostavljanje bliskih ličnih kontakata
je ključno za bilo koju vrstu poslovanja
u Kazahstanu. Kazahstanci vole prvo da
upoznaju osobu pre nego što započnu
poslovanje. Njihov način komunikacije
je indirektan, pa upoznavanje može
da potraje duže nego što se očekuje.
Međutim, upravo to vreme provedeno
u međusobnom upoznavanju će pomoći
započinjanju poslovanja i efikasnijem
donošenju odluka.
Hrana je značajan element poslovnih
sastanaka. Prihvatite poziv na
tradicionalan ručak ili večeru jer je
gostoprimljivost jedan od najvažnijih
elemenata kazahstanske kulture, a bliže
upoznavanje poslovnih partnera je osnova
za uspešnu poslovnu interakciju.
Prilikom upoznavanja uglavnom su
neformalni, pa je uobičajeno rukovanje
i oslovljavanje po imenu. Međutim,
kada treba da se rukujete sa ženom uvek
sačekajte da ona prva pruži ruku.
Poslovni sastanci nemaju neku opštu
strukturu i moguće su razne varijacije.
Kazahstanci su tradicionalno orijentisani
ali shvataju da je za napredak neophodno
da budu otvoreni i za nove ideje, pa su
tako sastanci često mesta na kojima se
diskutuje o raznim temama i iznose se
nove ideje.
Razmena vizit karti je takođe uobičajena
praksa. Vizit karte bi trebalo da budu
prevedene na engleski i na ruski. Kada
dobijete vizit kartu učtivo je da je bar na
minut pogledate i pročitate, pre nego što
je spakujete.
Kako pregovarati
Pregovaranje i započinjanje poslovanja
u Kazahstanu traje duže nego u većini
Zapadnih zemalja, pa je od velike važnosti
biti strpljiv i posvetiti dovoljno vremena
uspostavljanju kontakata sa potencijalnim
kazahstanskim saradnicima. Proces
pregovaranja je često veoma živ i
sadržajan. Kazahstanci su poznati po
tome da vole rasprave i debate, ali
vodite računa da se nikada otvoreno
ne suprotstavite nekome ko je na višoj
poziciji od vas.
Srbija je u 2011. godini izvezla u Kazahstan proizvode u vrednosti od 9.456.000 dolara, što je u odnosu
na 2010. povećanje od čak 107%. Najviše smo izvozili štampane stvari, opremu za distribuciju električne
energije, opremu za zagrevanje i hlađenje, nameštaj i delove i konstrukcije i delove.
Što se tiče uvoza, u 2011. smo iz Kazahstana uvezli proizvode u vrednosti od 110.769.000 dolara, što
je, u odnosu na 2010, povećanje od 264%. Najveći udeo u uvozu ima prirodni gas, zatim propan i tečni
butan, đubriva, cink i naftni gasovi.
JUN 2012.
31
Srbija ima šansu
da u Kazahstan
poveća izvoz lekova,
hrane, voća i povrća,
sadnica voća
i vinove loze,
obuće, dečje odeće,
podnih prekrivača,
robe široke potrošnje,
nameštaja,
kranova i konstrukcija,
opreme i delova za
metalurške kombinate,
guma za putničke
automobile,
akumulatora,
opreme za pakovanje
i automatizaciju kao i
semenskog i
merkantilnog kukuruza.
32
Nemojte očekivati da za svaki postignuti
dogovor dobijete pisani ugovor. Ako
ste u dobrim odnosima sa svojim
kazahstanskim partnerima, ako ste
uspostavili dobre odnose i verujete i
razumete jedni druge, onda je i samo
rukovanje dovoljno da se „posao zapečati“.
Kazahstan je tržište za ljude koji žele
dugoročno poslovanje. Preporučljivo je
ostvariti dugoročno partnerstvo koje će
proizvesti uzajamno poverenje neophodno
za dugoročnu saradnju. Pregovori u tom
smislu traju dugo i možda ne budete
svesni da su gotovi, dok iznenada ne
dobijete ponudu ili potvrdu za ugovor.
Saradnja Srbije i Kazahstana
Srbija ima sve predispozicije da
bude značajan ekonomski partner
Kazahstana u Evropi. Srpske kompanije
mogu da učestvuju u razvojnim
projektima te zemlje, a potencijalne
oblasti saradnje uključuju građevinske
usluge, poljoprivredu, mašinogradnju i
energetiku.
Stupanjem na snagu Sporazuma o
jedinstvenoj carinskoj uniji Ruske
Federacije, Belorusije i Kazahstana
stvoreno je tržište sa oko 168 miliona
stanovnika. Kako Srbija ima potpisane
sporazume o slobodnoj trgovini sa sve
tri zemlje, otvara joj se mogućnost da
liberalizacijom trgovinskih odnosa poveća
konkurentnost domaćih preduzeća u
Centralnoj Aziji.
Na Biznis forumu koji je prošle godine
održan u organizaciji privrednih komora
dve zemlje, srpske i kazahstanske
kompanije su imale priliku da
uspostave kontakte i dogovore poslovnu
saradnju. Tada je predsednik Privredne
komore Srbije, Miloš Bugarin, sa
potpredsednicom Trgovinsko industrijske
komore Kazahstana, Tatjanom Ždanovom,
potpisao Sporazum o saradnji privrednih
komora.
Trenutno izvozno najperspektivniji
sektori srpske privrede su poljoprivredni i
prehrambeni i upravo je za njih Kazahstan
pokazao najveće interesovanje. Takođe,
unapređenje privredne saradnje Srbije i
Kazahstana može se očekivati i u sektoru
drvne, građevinske i farmaceutske
industrije, proizvodnje zdrave hrane,
bankarstva i uvođenja novih tehnologija.
Srbija ima šansu i da u Kazahstan poveća
izvoz lekova, hrane, voća i povrća, sadnica
voća i vinove loze, obuće, dečje odeće,
podnih prekrivača, robe široke potrošnje,
nameštaja, kranova i konstrukcija, opreme
i delova za metalurške kombinate, guma
za putničke automobile, akumulatora,
opreme za pakovanje i automatizaciju i
semenskog i merkantilnog kukuruza.
Ovo sve ukazuje da se za srpsku privredu
otvaraju nove mogućnosti za širenje
poslovanja, plasmana robe i realizaciju
zajedničkih projekata u Kazahstanu.
EXPORTER
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
PODRŠKA
B
IZVOZNIM PREDUZEĆIMA
U CILJU JAČANJA SRPSKE PRIVREDE NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU SIEPA VEĆ ŠEST GODINA ZAREDOM DODELJUJE DRŽAVNU
POMOĆ IZVOZNO ORIJENTISANIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA AKTIVNOSTI KOJE DOPRINOSE POVEĆANJU IZVOZA. ZA
UKUPNO 12 JAVNIH POZIVA 1.137 PRIVREDNIH DRUŠTAVA, PREDUZETNIKA I UDRUŽENJA JE DOBILO SREDSTVA U UKUPNOM
IZNOSU OD 549,5 MILIONA RSD.
NATALIJA TERZIĆ
espovratna sredstva se dodeljuju
po principu refundacije, što
znači da se podnosiocu prijave
ukoliko ispunjava uslove i podnese svu
potrebnu dokumentaciju u roku odobrava
refundacija sredstava, ali se sredstva
isplaćuju tek po završetku aktivnosti kada
se dostave dokazi o realizaciji aktivnosti
i o izvršenim plaćanjima. Na ovaj način
omogućuje se kontrola državne pomoći
odnosno postoji sigurnost da su dodeljena
sredstva namenski potrošena.
Do 2010. godine državna pomoć se
dodeljivala samo malim i srednjim
privrednim društvima, a u 2011. godini
pravo na učešće u postupku dobili su
preduzetnici, veliki privredni subjekti i
udruženja privrednih subjekata.
U 2011. godini bila su objavljena dva
javna poziva i sredstva su odobrena u
iznosu od 174.741.603,53 dinara i to za
269 privrednih društava i preduzetnika i
za 8 udruženja, od čega je 88,3% korisnika
refundiralo sredstva u ukupnom iznosu od
119.355.293,24 dinara.
Najveći broj korisnika sredstava, i to
pojedinačnih privrednih subjekata,
je iz sektora industrije hrane i pića
19,3%, ali je najviše sredstava dodeljeno
korisnicima iz sektora elektrotehnike i
elektronike 17,6% i sektora informaciono
komunikacione tehnologije 16,7%, dok
je korisnicima iz sektora industrije
hrane i pića dodeljeno 13,3% od ukupno
dodeljenih sredstava. Najviše sredstava
je dodeljeno za finansiranje aktivnosti
individualnog nastupa kompanija na
inostranim sajmovima čak 34,7%, zatim
za sertifikaciju sistema upravljanja
kvalitetom 20,4%, za jačanje marketinških
kapaciteta 17,9% sertifikaciju proizvoda
14,3% sledi otvaranje predstavništva
8,1% i najmanje za istraživanje tržišta
2,7% i nastup kompanija u okviru
privrednih misija/poseta/B2B na
inostranim tržištima, internacionalizaciju
proizvoda putem jačanja konkurentnosti
(istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvoda
i sertifikaciju sistema upravljanja
kvalitetom) samo 1,9%.
Što se tiče udruženja najveći broj korisnika
sredstava je iz sektora tekstilne industrije,
kože i obuće čak 67,3%, na drugom mestu
je sektor industrije hrane i pića sa 22,6%,
industrija nameštaja i prerade drveta sa
5,6%, mašine i oprema sa 2,9% i na kraju
sektor informaciono komunikacione
tehnologije sa 1,6%.
Zbog velikog interesovanja i značaja koji
dodela bespovratnih sredstava ima, SIEPA
je i ove godine nastavila sa dodelom
bespovratnih sredstava.
34
EXPORTER
JUN 2012.
SIEPA je
u saradnji sa
regionalnim privrednim
komorama i kancelarijama
za lokalni razvoj,
i ove godine predstavila
Program podsticanja
konkurentnosti i
internacionalizacije
srpske privrede
po opštinama
širom Srbije.
Javni poziv je objavljen 17. aprila i
trajao je do 18. maja 2012. godine. Stigle
su ukupno 382 prijave pojedinačnih
privrednih subjekata i 10 prijava
poslovnih udruženja.
Ove godine za bespovratna sredstva
mogu da konkurišu pojedinačni privredni
subjekti (privredna društva, zadruge i
preduzetnici), veliki privredni subjekti i
poslovna udruženja.
Uslovi za učešće u postupku dodele
bespovratnih sredstava za privredna
društva, zadruge i preduzetnike su da
imaju sedište u Republici Srbiji i da se
bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih
proizvoda, ili pružanjem usluga u oblasti
energetike, građevinarstva, informacione
tehnologije, reciklaže i industrijskog
i tekstilnog dizajna. Neophodno je da
su pozitivno poslovali u 2010. ili 2011.
godini i da su tokom 2010. ili 2011.
godine ostvarili minimum 20% prihoda
od prodaje proizvoda ili usluga na
međunarodnom tržištu ili da su ostvarili
izvoz u minimalnom iznosu od 50.000
EUR u sektoru proizvodnje ili 25.000
EUR u sektoru usluga. Jedino je za usluge
industrijskog i tekstilnog dizajna dovoljno
da postoji jedan realizovan izvozni posao
bilo koje vrednosti u prethodnoj godini.
Takođe, bitno je da privredni subjekti nisu
u postupku stečaja, likvidacije i da nisu u
teškoćama.
Sredstva su namenjena za sufinansiranje
5 aktivnosti i to za: individualni nastup
kompanija na inostranim sajmovima,
otvaranje predstavništva na inostranim
tržištima, nastup kompanija u okviru
privrednih misija/poseta/B2B na
inostranim tržištima, internacionalizaciju
proizvoda putem jačanja konkurentnosti
(istraživanje tržišta, sertifikaciju proizvoda
i sertifikaciju sistema upravljanja
kvalitetom) i za jačanje marketinških
kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog
materijala i dizajn veb sajta).
Za poslovna udruženja uslovi za učešće
u postupku su da imaju sedište u
Republici Srbiji i da se bave proizvodnjom
gotovih ili polugotovih proizvoda, ili
pružanjem usluga u oblasti energetike,
građevinarstva, informacione tehnologije,
reciklaže i industrijskog i tekstilnog
dizajna. Neophodno je da udruženje ima
minimalno 5 članica, koje su u 2010. ili
2011. godini ostvarile ukupan promet
u visini od minimalno 5 miliona evra i
ukupno minimum 20% prihoda od prodaje
proizvoda i usluga na međunarodnom
tržištu, i da ukupno zapošljavaju najmanje
100 zaposlenih.
Za poslovna udruženja sredstva su
namenjena za sufinansiranje sledećih
aktivnosti: zajednički nastup na inostranim
sajmovima, učešće u organizovanim
privrednim misijama/posetama/B2B na
međunarodnim tržištima, za otvaranje
predstavništva na inostranim tržištima, za
internacionalizaciju proizvoda kroz jačanje
konkurentnosti (istraživanje tržišta) i
jačanje marketinških kapaciteta (dizajn i
izrada promotivnog materijala i dizajn veb
sajta).
Intenzitet finansijske pomoći može
iznositi 50% do 75% opravdanih troškova,
ali ne više od maksimalno utvrđenih
iznosa za svaku aktivnost.
Najznačajnije novine su to da i veliki
privredni subjekti, kao i zadruge mogu da
konkurišu za navedene aktivnosti, te da je
za sertifikaciju moguće refundirati do 75%
sredstava.
Finansijska sredstva su obezbeđena
Zakonom o budžetu Republike Srbije i
iznose 150.000.000,00 dinara.
Shodno praksi iz prethodnih godina,
predstavnici SIEPA, u saradnji sa
regionalnim privrednim komorama i
kancelarijama za lokalni razvoj, i ove
godine predstavljaju Program podsticanja
konkurentnosti i internacionalizacije
srpske privrede po opštinama širom
Srbije. Cilj je da se privrednici širom
Srbije upoznaju sa aktivnostima SIEPA
i programom dodele bespovratnih
sredstava, kako bi se povećao broj novih
korisnika finansijske pomoći, pre svega
u onim krajevima gde je manji broj
korisnika. Na ovaj način privrednici mogu
neposredno da se upoznaju sa svojim
mogućnostima i da na licu mesta dobiju
odgovore na pitanja.
Za više informacija www.siepa.gov.rs
35
SIEPA VODIČ
WORLD FOOD
KAZAHSTAN
MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ
O sajmu
Sa četrnaest godina dugom tradicijom
i zavidnom reputacijom „World
Food“ Kazahstan predstavlja jedan od
najznačajnijih sajmova hrane i pića u
Centralnoj Aziji i glavno stecište ponude i
tražnje proizvoda i usluge ove industrije u
tom delu sveta.
Sajam „World Food“ Kazahstan (WFK) je
osnovan 1998. godine u Almati i jednom
godišnje u novembru okuplja više stotina
kompanija iz oko 40 zemalja sveta. Tokom
četiri dana trajanja, u proseku oko 5000
posetilaca, stručnjaka u oblasti hrane i
pića poseti sajam i iskoristi mogućnost
neposrednog uvida u ponudu i potražnju
tržišta Kazahstana i zemalja u regionu.
Pored toga ovaj sajam se pozicionirao
i kao idealno mesto za predstavljanje
novih proizvoda, te upoznavanja
sa proizvođačima, distributerima,
prodavcima na veliko i malo kao i
ugostiteljima i vlasnicima velikih lanaca
restorana. Da bi se izašlo u susret sve
većem broju zainteresovanih za učešće
na ovom sajmu, počev od 2010. ukupna
površina sajamskog prostora iznosi preko
5000 kvadratnih metara. Najveći broj
posetilaca dolazi iz Kazahstana, Kirgistana,
Uzbekistana, Turkmenistana, Rusije,
Azerbejdžana i drugih država bivšeg
SSSR-a, ali i zemalja u regionu.
Četiri sajma u jednom
World Food Kazahstan se zapravo sastoji
od 4 zasebne celine. Naime, sajam je
tematski podeljen na :
•
•
36
World Food – hrana i piće
World Food Tech – oprema i nove
tehnologije
•
•
Ingredients – sastojci, aditivi i začini
KazUpack – pakovanje, ambalaža i
robne marke
Svaka od ove četiri celine je smeštena u
zasebni paviljon i podeljena u podsektore.
Sektor hrane i pića je dodatno podeljen na
sledeće sekcije:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Meso
Riba i morski plodovi
Mlečni proizvodi i sladoled
Masti i ulja
Konditorski proizvodi, hleb i peciva
Voće i povrće
Konzervirani proizvodi
Smrznuta hrana
Gotovi proizvodi
Hrana za bebe i dijabetičare – uvedeno
2011.
Kafa i čaj
Bezalkoholna pića
Alkoholna pića
U prilog značaju
tržišta Kazahstana i
regionalnih zemalja
govori i podatak da
su 2011. godine svoje
štandove imale
i vodeće zemlje sveta
kada je poljoprivreda
u pitanju – Nemačka,
Francuska i Kina.
Prateća dešavanja
Kompanije koje su svoje proizvode i
usluge predstavljale na sajmu, mogle
su da konkurišu i za nagradu Najbolji
proizvod sajma, koja se dodeljivala u
18 kategorija i koja je postala tradicija.
Pored toga, sajam je obilovao i brojnim
pratećim aktivnostima koje su posebno
interesantne posetiocima. Neke od njih
su degustacija hrane i pića, radionice,
predavanja, kao i paneli i okrugli stolovi
koji su za teme imali probleme i teškoće s
kojima se industrija hrane suočava. Pored
standardnih pratećih događaja, u 2011.
godini posetioci, ali i kompanije izlagači,
su imali priliku da po prvi put učestvuju
i na Otvorenom takmičenju u degustaciji
čaja, kao i da prate takmičenja barmena i
konobara.
Agro World Kazahstan
Prošle godine, paralelno sa sajmom World
Food, u međunarodnom izložbenom
centru Atakent održan je i sajam
poljoprivrede Agro World Kazahstan.
Ovaj sajam se održava jednom u dve
godine, i okuplja preko stotinu izlagača iz
Kazahstana i okolnih zemalja. Kompanije
izlagači su uglavnom proizvođači i
prodavci poljoprivredne mehanizacije,
sredstava za zaštitu bilja, istraživanja i
razvoja u oblasti živinarstva, stočarstva,
veterine, itd. Tokom četiri dana sajma,
više od 4000 posetilaca stručnjaka iz
oblasti poljoprivrede, iskoristi priliku da
se na jednom mestu upozna sa aktuelnom
ponudom.
U prilog značaju tržišta Kazahstana i
regionalnih zemalja govori i podatak da
su 2011. godine svoje štandove imale i
vodeće zemlje sveta kada je poljoprivreda
u pitanju – Nemačka, Francuska i Kina.
Kazahstan ukratko
Kao i u ostalim privredama i u Kazahstanu
se osećaju posledice globalne krize.
Na osnovu statističkih podataka 2009.
godina je bila najkritičnija, te je i pad
trgovinske razmene u toj godini bio
najveći. Međutim, iako ni u 2010. još
uvek nije dostignut nivo koji je bio pre
svetske recesije, očigledan je blagi porast
2010.
očigledan je blagi porast i
oporavak privrede, naročito
u prvih 6 meseci
i oporavak privrede, naročito u prvih 6
meseci.
Pozitivni trendovi su naročito primetni u
prodaji hrane, koja čini čak 36% ukupne
strukture u maloprodaji Kazahstana.
Vodeći sektori u industriji hrane, kada je
trgovinska razmena u pitanju, su:
•
•
•
•
Meso, uključujući živinu i mesne
prerađevine
Razna pića, uključujući i alkoholna
pića
Mlečni proizvodi i jaja
Hleb i konditorski proizvodi od brašna
Kratak osvrt na tržište hrane i
pića
Sektor hrane je najznačajniji u svakoj
privredi, budući da proizvodnja hrane
ima najdirektiniji uticaj na prehranu
stanovnika i za ekonomsku sigurnost
jedne zemlje.
Shodno Agenciji za statistiku Kazahstana,
udeo sektora hrane i pića u prerađivačkoj
industriji u 2009. godini je bio 24%,
odnosno 8,9% ukupne industrijske
proizvodnje. U odnosu na 2008. ovaj iznos
predstavlja porast od 4%.
Gledano sa stanovišta ukupnih prihoda,
blagi pad u 2009. je posledica smanjenja
trgovinske razmene, tačnije uvoza, s tim
što je ukupna ocena tržišta koje, kao i sva
ostala prolazi kroz recesiju, na zavidnom
nivou.
Među brojnim kompanijama iz sektora
hrane i pića, najznačajniji proizvođači
dolaze iz sledećih oblasti:
• Proizvodnja brašna
• Proizvodnja (bezalkoholnih) pića
• Proizvodnja hleba i peciva
• Sektor mleka i mlečnih proizvoda
Ono što se može zaključiti jeste da je
nakon prve godine krize kada je tzv.
ekonomska rigidnost koja se ogledala
u kupovini osnovnih namirnica, bila na
visokom nivou, počev od 2010. godine,
sa blagim porastom kupovne moći, te
uspostavljanja stabilnosti privrede, počela
da raste i fleksibilnost potrošača kada je
kupovina u pitanju.
Očekivanja
Po poslednjim podacima organizatora
sajma – kompanije Iteca, na World
Food Kazahstan 2011, od ukupnog
broja prijavljenih učesnika čak 25%
je učestvovalo po prvi put. Pored
pojedinačnih učešća kompanija izlagača,
nacionalne štandove su imale i Francuska,
Nemačka, Italija, Poljska i Ujedinjeni
Arapski Emirati. Takođe, sajam su posetili
i predstavnici trgovinske asocijacije SAD
(SUSTA) kao i Kazahstansko-Baltičke
asocijacije za trgovinu i industriju
(KAZBALT).
Detaljnije informacije o sajmu World Food
Kazahstan mogu se naći na zvaničnom
sajtu sajma www.worldfood.kz
EXPORTER
JUN 2012.
37
OZBILJAN PARTNER U VAŠEM POSLOVNOM OKRUŽENJU
REGIONALNA EKSPERTIZA
Coface je vodei dobavlja usluga u domenu poslovnih informacija i upravljanja potraživanjima u Srednjoj i Istonoj
Evropi. Aktivnosti Coface-a pokrivaju ceo ciklus od profiliranja kupaca do bonitetnih izveštaja i upravljanja
potraživanjima.
FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa
IS
ČASOP
AN
LIZOV
SPECIJA
j
JA Bro
KRETAN
IŠNA
E I TRŽ
TROŠNJ
OKE PO
BU ŠIR
ZA RO
Časo
pis sp
ecijaliz
ovan
za
0.
l 201
rt/apri
52, ma
Broj I, zima 2010
SVE ŠTO DOBAR DOMAĆIN VOLI DA ZNA
Broj 14
oktoba
r
apotek
arstvo
GLOBALNO ZNANJE
Klijenti Coface-a su aktivni u razliitim poslovnim sektorima pa obuhvataju vodee kreditne osiguravae, kompanije za
poslovne informacije i agencije za naplatu širom sveta. Te se kompanije oslanjaju na znanje i kvalitet informacija
Coface-a kao kljunim inputom za bolje odluivanje i kontrolu rizika.
www.
farm
akon
.rs
2010
Tema
Niska otkupna
cena žita
Tem
Nest a:
Sp
e
Bro cijaliz
j4
7 ovan
Go i časo
din
a V pis o
III
bo
Be jama
spla i
tan lako
pri vim
me a
rak
ašice
lekov
a
Nena Inter v
ju:
d
gene Ognje
ralni
direkt nović,
or Gal
Ve st
i
| Dom
tu
ać e ak
i
el no st
ov an
je
| Pred
uz et ni
št vo
ISSN
| Posl
KaLenda R Radova
8:08
toKom
om ZIme
10 20:0
16.03.20
InteRvju
prof. dr miladin Ševarlić
Bebi
ku
Korekt tak:
obuć ivna
a
Reč domaćIna
Kako sam se obogatio
naslo
vna i
uvod
na rec.i
ndd
1
ZO-a
Na
Naslovna
ge
FZZ:
Dijabe
tes
Ru
slo
dd 1
52.in
vna
47.in
dd
1
09/10/20
10 14:4
1:54
Ko
ne
r
r
Sain alni d nel D
Int
e
t-G irek zi
ob tor wo r vju
ain ko
r
We mp ski,
be anij
rS
rbij e
a
enike
Prošir
enje p
P
rava
priva ropisi:
tnih le
kara
Aktu
el
no:
Novi
direkt
or RZ
COFACE SRBIJA
Coface Srbija sa centralom u Beu je lan francuske Coface grupe sada zastupljene u 66 zemalja.
Vizija Coface-a je transparentnija domaa i internacionalna trgovina i disciplinovanje privrednih subjekata u plaanju i
poštovanju rokova plaanja.
Misija kompanije Coface u Srbiji je edukacija fizikih lica i pravnih subjekata u korišenju usluga naplate potraživanja i
poboljšanje discipline plaanja kod dužnika
gra Stan
đe je i
vin pe
ske rsp Tem
ind ekti a
ko
us ve
vo
tri
đe
je
n Ak
u v je lj tueln
rem udi o
e k ma
riz
e
08/10
Poboljšanje postojeih poslovnih odnosa.
Prepoznavanje rizika i povoljnih prilika u ranijoj fazi.
Sigurnije donošenje poslovnih odluka.
/20
10
15:15
:09
Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo
www.horecabar.com
Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanja
www.market-srbija.com
Minimiziranje rizika neplaanja kroz pravovremene informacije.
Brže reagovanje na promene koje utiu na poslovne partnere.
Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvo
www.farmakon.rs
Srpski seljak - časopis za poljoprivredu
Upozorenje na kritina dogaanja koja utiu na tekue poslovanje.
Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove
Specijalizovani asopis za apotekarstvo
FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na
B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga
i veb sajtova.
Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama;
našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im
pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima na domaćem i internacionalnom tržištu.
38
Coface Srbija d.o.o. Beograd
Bulevar Osloboenja 111, tel:+381 11 3976 051
email: [email protected]; web:www.coface.rs
Ruzveltova 48, 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 2458 140
+381 11 2459 411
www.framemedia.biz
EXPORTER
SA SIEPA-OM NA VODEĆE
SVETSKE SAJMOVE U 2012. GODINI
AUTOMOBILSKA
INDUSTRIJA
Global TransporTech
Seul, Koreja
13 – 15. 06. 2012.
Automechanika Moscow
Moskva, Rusija
27 - 30. 08.2012.
Automechanika Frankfurt
Frankfurt, Nemačka
11 – 16. 09. 2012.
ELEKTRONIKA
Embedded World
Nirnberg, Nemačka
28. 02. 2012 – 01. 03. 2012.
GRAĐEVINARSTVO
Budma
Poznanj, Poljska
24 – 27. 01. 2012.
Yugbuild
Krasnodar, Rusija
29. 02. 2012 – 03. 03. 2012.
MosBuild
Moskva, Rusija
10 – 13. 04. 2012.
40
ICT
CeBIT
Hanover, Nemačka
06 – 10. 03. 2012.
KREATIVNA
INDUSTRIJA
Salone Internazionale
del Mobile
Milano, Italija
17 – 22. 04. 2012.
NAMEŠTAJ I
PRERADA DRVETA
MOW
Bad Salzuflen, Nemačka
22 – 26. 09. 2012.
Mebel
Moskva, Rusija
19 – 23. 11. 2012.
NEKRETNINE
EIRE
Milano, Italija
05 – 07. 06. 2012.
Expo Real
Minhen, Nemačka
08 – 10. 10. 2012.
RAZNE INDUSTRIJE –
MEĐUNARODNI
SAOBRAĆAJNA
INFRASTRUKTURA
FIA
Alžir, Alžir
30. 05. 2012 – 05. 06. 2012.
Intertraffic
Amsterdam, Holandija
27 - 30. 03. 2012.
PREHRAMBENA
INDUSTRIJA
TEKSTIL I KOŽA
Foodex
Tokio, Japan
06 – 09. 03. 2012.
PLMA - private label
Amsterdam, Holandija
22 – 23. 05. 2012.
Seoul Food & Hotel
Seul, Koreja
08 – 11. 05. 2012.
Bread and Butter Berlin
Berlin, Nemačka
03 - 06. 07. 2012.
Pure London
London, Velika Britanija
19 - 21. 08. 2012.
METAL I MAŠINE
Hannover Messe
Hanover, Nemačka
23 – 27. 04. 2012.
World Food Moscow
Moskva, Rusija
17 - 20. 09. 2012.
SIAL
Pariz, Francuska
21 - 25. 10. 2012.
WorldFood Kazakhstan
Almati, Kazahstan
06 - 09. 11. 2012.
Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza
Vlajkovićeva 3/V,
11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3398 550
Fax: +381 11 3398 814
offi[email protected]
www.siepa.gov.rs
EXPORTER
Download

Exporter 18 - Jun 2012