SRPSKA GRAĐEVINSKA
INDUSTRIJA
ANALIZE
ZA IZVOZ
NEMA KRIZE
TRŽIŠNI TRENDOVI
KAKO POSLOVATI SA
TURSKOM
SVET I MI
17
MART 2011
WWW.SIEPA.GOV.RS
U FOKUSU
ZELENA
ARHITEKTURA
U HARMONIJI SA PRIRODOM
BROJ 17, MART 2011
Sadržaj
04
06
11
14
18
22
24
28
32
36
38
VESTI IZ PRIVREDE
NEZAPOSLENOST U SRBIJI
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
TRŽIŠNI TRENDOVI
ZA IZVOZ
NEMA KRIZE
U FOKUSU
ZELENA ARHITEKTURA
U HARMONIJI SA PRIRODOM
INTERVJU: VLADIMIR LOVRIĆ
PAMETNE KUĆE - SAN ILI STVARNOST
PRIMERI USPEHA
SEEBE
IZAZOVI BIZNISA
PODRŠKA VAŠEM BIZNISU
SVET I MI
KAKO POSLOVATI SA TURSKOM
ANALIZE
SRPSKA GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
INCOTERMS 2010
SIEPA VODIČ
IZVOZ SVE NA JEDNOM MESTU
Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398
774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Miloš Ćurčin; [email protected]; Saradnici: Ines Novosel, Goran
Radosavljević, Mirjana Aleksić, Nataša Vujović, Maja Vuković, Marija Vukosavljević, Katarina Momčilović Matić; Tehnički urednik & dizajn: Orange
Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Boban Čupić; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin
Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
MART 2011
1
REČ UREDNIKA
ZELENA
ARHITEKTURA
PODIZANJE EKOLOŠKE SVESTI
PAMETNE KUĆE. ENERGETSKI PASOŠI.
U medijima su više puta pominjani obnovljivi izvori energije
i energetska nezavisnost, kao i spoljnotrgovinski deficit na
koji najviše utiče uvoz energenata. Od svih zemalja u Evropi,
Srbija najneracionalnije troši struju, čak 13 puta više od
evropskog proseka. Usled nedostatka prirodnih resursa, koji nam
omogućavaju konvencionalne izvore energije, neophodno je
razmišljati o obnovljivim izvorima kao što su voda, vetar, solarna
energija...
Za razliku od razvijenih zemalja, u kojima obnovljivi izvori
energije čine više od 10 odsto ukupnog energetskog bilansa, u
Srbiji čine jedva jedan odsto. Kako bismo se više okretali prirodi
i sarađivali sa njom, ovaj broj Exportera posvećujemo vrlo bitnoj
temi – zidanju u skladu sa prirodom, odnosno popularnije u
svetu zelenoj gradnji.
Pod zelenom arhitekturom podrazumevamo korišćenje
obnovljive energije, racionalnu upotrebu vode, ali i materijala
koji se koriste u gradnji. „Pametna kuća“ se javlja kao rezultat
zelene arhitekture, i obuhvata tehnologiju uz pomoć koje
racionalnije koristimo ne samo struju nego i sve ostale prirodne
resurse koji nam omogućavaju životni komfor. Iako je to skuplji
pristup zidanju, danas predstavlja standard u svetu, s obzirom da
se ekološka svest u ljudima podigla na nivo koji više ne dopušta
bahato korišćenje prirodnih materijala.
Veliki uticaj na građevinarstvo u Srbiji imaće i „energetski pasoš“,
dokument sa podacima koliko energije zgrada troši, bez kog
ubuduće nijedna nova građevina neće moći da dobije upotrebnu
dozvolu, kao ni da bude uknjižena. Da bi investitor pribavio
građevinsku dozvolu moraće uz projektnu dokumentaciju da
priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta na osnovu
kojeg će se izdavati energetski pasoši.
Pisanjem o zelenoj arhitekturi želja nam je da probudimo
ekološku svest kod naših čitalaca i na taj način doprinesemo
lepšem i zdravijem životu na Zemlji.
Miloš Ćurčin
2
EXPORTER
MART 2011
3
VESTI IZ PRIVREDE
IZDVAJAMO
NEZAPOSLENOST U
SRBIJI
2009
SIMPO OSVAJA NOVA
TRŽIŠTA
Vranjska kompanija "Simpo"
dogovorila je proširenje
saradnje na tržištima Italije
i Francuske, gde će ove godine biti plasirana roba u
vrednosti od gotovo pet
miliona evra, saopštila je ta
kompanija.
"Simpu" su, tokom predstavljanja na ovogodišnjem sajmu
"IMM Cologne" u Kelnu, plasirane direktne porudžbine
iz petnaestak zemalja, a
ugovoreni su i poslovi za tri
nova tržišta - Irsku, Izrael i
Tursku.
Kompanija, koja je regionalni lider u proizvodnji nameštaja, se na
ovogodišnjem sajmu
predstavila pored vodećih
proizvođača iz ove industrije, a na štandu u hali
"Premijum" je bilo izloženo
19 modela.
4
2010
RAZLIKA IZMEĐU STOPE NEZAPOSLENOSTI
među opštinama u Srbiji je čak jedan prema petnaest podaci
su Nacionalne službe za zapošljavanje. Najpovoljnija struktura
je u Lajkovcu, Kučevu, Beogradu, dok najmanju zaposlenost
imaju Novi Pazar, Lebane, Vladičin Han i druge.
Violeta Jovanović, izvršni direktor Nacionalne alijanse za
lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatra da je u borbi sa
nezaposlenošću neophodna saradnja sa Ministarstvom
prosvete kako bi sistem generisao kadrove koji su tržištu
potrebni.
“Ovaj mehanizam odlicno funkcioniše u Vojvodini gde
pokrajinski sekretarijat za obrazovanje vrlo ažurno obrađuje
ovakve zahteve, dok je na republičkom nivou, verovatno
zbog većeg broja zahteva, ovaj sistem nedovoljno efikasan.
Potrebno je da opštine i privreda u većoj meri koriste
fondove i programe NZS kojima se omogućuju subvencije za
zapošljavanje“, objašnjava Jovanovićeva.
2011
EKONOMSKA POLITIKA
VLADE SRBIJE –
PORAST IZVOZA
Prošle godine stopa rasta
izvoza bila gotovo 2,5 puta
veća od stope rasta uvoza i
da se ta tendencija nastavlja
i u ovoj godini.
Premijer Srbije Mirko
Cvetković je rekao da je u
2010. godini izvoz porastao
za 24 odsto, a uvoz za nešto
manje od 10 odsto, a da
je u januaru porast izvoza
porastao 35 odsto.
Cilj ekonomske politike
Vlade je, precizirao je
Cvetković, da se do 2020. godine ostvari godišnja stopa
rasta izvoza od oko deset
odsto, duplira sadašnji nivo
rasta bruto domaćeg proizvoda i na taj način stvore
nova radna mesta.
GALENIKA PONOVO
IZVOZI U RUSIJU
SAD UVOZI SRPSKU
TEHNOLOGIJU
DELEZ GROUP PREUZIMA DELTA MAKSI
Posle nekoliko godina prekida farmaceutska kompanija
"Galenika" počela je ponovo
da isporučuje svoje proizvode partnerima u Rusiji.
– Planirani izvoz u Rusiju ove godine je oko 3,5
miliona dolara, a za 2011.
očekuje se povećanje izvoza
do 60 odsto – rekao je Žarko
Ilić, direktor "Galenikinog"
predstavništva u Moskvi.
Ove godine će na rusko
tržište biti plasirano 15
proizvoda, dok se u sledećoj
godini očekuje dvostruko
veći broj registrovanih
preparata.
Kompanija će u 2011. godini
snažno uvećati plasman, ne
samo u okolne zemlje, već
i na tržište Rusije, arapskih
zemalja, Kube, kao i u Latinskoj Americi - najavio je
Nenad Ognjenović, generalni direktor „Galenike a.d.“
Inženjeri srpske kompanije
StanTek, koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom
mašina različitih namena za
industrijske procese visokog
kapaciteta, konstruisali su
mašinu za sečenje luka za
potrebe američke kompanije
Gill's onions, čije je sedište u
Kaliforniji.
Mašina je na testiranju u
Beogradu pokazala odlične
rezultate i spremna je za
isporuku.
Kako je izjavila direktorka StanTek, Biljana Kojić
Miladinović, plan kompanije
je da u toku godine proda još
sedam ovakvih linija.
– Američke kompanije zainteresovane su i za još dve
linije koje se bave transportnim pakovanjem – precizirala je Kojić Miladinović.
Najveći domaći trgovinski
lanac „Delta Maksi“ prodat je
belgijskoj kompaniji „Delez
group“. „Delez“ će za svih 100
odsto akcija „Maksija“ dati
ukupno 932,5 miliona evra,
ali je u tu cifru uračunato
i 300 miliona evra dugovanja srpskog lanca. Za dobre
uslove ugovora se „izborio“ i
predsednik Srbije Boris Tadić,
koji je o dolasku poznatog
svetskog lanca u našu zemlju
razgovarao sa najvišim belgijskim zvaničnicima prilikom
zvanične posete Briselu.
Belgijska kompanija preuzima ukupno 450 prodavnica
u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji,
Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. U sastav Delez-a ući
će „Maksi“, „Mini Maksi“,
„Tempo“, „Tempo ekspres“,
„Pikadili ekspres“ i „Euromaks“.
EXPORTER
MART 2011
JAFA POVUKLA
PROIZVODE IZ
SLOVENIJE I HRVATSKE
Srpska konditorska kompanija "Jafa" (Jaffa) povukla je
sve proizvode u spornoj kartonskoj ambalaži sa tržišta
Slovenije i Hrvatske.
Takva odluka je doneta da bi
se sprečila bilo kakva sumnja vezana za visoki kvalitet
proizvoda kompanija "Jafa".
Krajem februara u Sloveniji i Hrvatskoj iz prodaje
je povučen "jafa keks" koji
proizvodi konditorska
fabrika iz Crvenke, jer je
utvrđeno da kartonska
ambalaža sadrži materije
opasne za zdravlje.
Kompanija "Jafa" je istakla da su se nalazi koji su
pokazivali povećan stepen
benzofenona i 4-metilbenzofenona odnosili isključivo
na štampu spoljnog dela
ambalaže i da nisu mogli da
ugroze sam proizvod.
RAKIJA – SRPSKI
BREND
STANDARD HACCP
OBAVEZA OD 11. JUNA
„Rakija je jedinstveno prirodno alkoholno piće u Evropi
koje može postati srpski
brend“, rekla je Svetlana
Nol, načelnica Odeljenja za
vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića Ministarstva
poljoprivrede.
Ona je rekla da novi zakoni
o vinu, rakiji i etanolu u
potpunosti su usklađeni sa
direktivama Evropske unije,
što znači da se ti proizvodi mogu izvoziti iz Srbije.
Najavljujući donošenje
još nekoliko pravilnika i
podzakonskih akata, kojima
će ova oblast biti detaljnije
regulisana, Nol je rekla da se
proizvodnjom rakije mogu
baviti svi, ali za sopstvene
potrebe, dok se za proizvodnju namenjenu prometu
moraju poštovati zakonske
regulative.
Svi proizvođači i trgovci
hranom do 11. juna ove
godine moraju da uvedu
standard bezbednosti
„hasap“ (HACCP), rečeno je u
Privrednoj komori Srbije.
Svi veliki proizvođači i
trgovci hranom u Srbiji već
imaju uveden hasap standard, ali kod malih firmi se taj
standard manje primenjuje.
„Hasap standard je dobra
podloga za lakše uvođenje
novih procesa i razvoj novih
proizvoda, a omogućava i
efikasniji sistem poslovanja,
kao drugačije vrednovanje
zaposlenih“, rekao je predstavnik Centra za ispitivanje
namirnica Srbije Milan
Simić i dodao da pored toga
što je zakonska obaveza, primena tog standarda olakšava
borbu sa konkurencijom i
omogućava efikasniji sistem
poslovanja.
5
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
Embedded World
1 - 3. mart 2011.
Nirnberg, Nemačka
SIEPA je organizovala treći
nastup domaćih kompanija na
najvećem sajmu elektronike,
odnosno ugradnih računarskih
sistema i komponenti.
U okviru nacionalnog štanda
Srbije učestvovalo je pet
srpskih preduzeća: Tagor
Electronic iz Niša, D-Logic iz
Požarevca, Mikroelektronika,
Institut Mihailo Pupin i
Bitgear iz Beograda. Učešće
na sajmu kompanije su
ocenile kao izuzetno uspešno,
a broj i kvalitet značajnih
kontakata koji su ostvarili
je prevazišao sva njihova
očekivanja. Kompanije
na nacionalnom štandu
su ostvarile više od 300
kontakata, od kojih su preko
100 ocenile kao perspektivne
i značajne za uspostavljanje
buduće saradnje i realizaciju
izvoza proizvoda i usluga, a
vrednost izvoza u narednom
periodu koji će biti direktna
posledica nastupa na sajmu se
procenjuje na oko 7,2 miliona
evra. Najveći broj kontakata
ostvaren je sa kompanijama
iz Nemačke, Slovenije, SAD,
Turske, Mađarske, Poljske i
Ukrajine.
Oslanjajući se na
višedecenijsku tradiciju
elektronske industrije u
Nišu i sopstvene resurse,
Tagor Electronic je pored
proizvoda iz svog programa
ponudio stranim partnerima
i mogućnost ugovorne
proizvodnje elektronskih
6
komponenti. Pupin Institut je
predstavio svoje komponente
poput najmanjeg na svetu
optičkog transduktora, ali i
svoje istraživačko-razvojne
kapacitete.
Dogovorene su i poslovnotehničke saradnje, a
zanimljivo je i da je baš
na ovom sajmu došlo do
krunisanja dugogodišnje
poslovne saradnje sa
jednom od najvećih svetskih
kompanija iz oblasti
elektronske industrije
Texas Instruments (TI). Kao
primer uspešne saradnje,
IMP je postao zvanični
„dizajn haus“ partner ove
kompanije, što praktično
znači da ima preporuku TI
prema trećim kompanijama.
Mikroelektronika je, pored
mnogobrojnih uspešnih
sastanaka i ugovorenih
prodajnih aranžmana takođe
uspela da postigne dogovor
sa TI o dugoročnoj saradnji
na polju razvoja softverakompajlera. Novajlije na
nacionalnom štandu Srbije,
D-Logic, su imali izuzetno
uspešan nastup na sajmu sa
wireless ticketing sistemima
za potrebe javnog prevoza,
kao i sistemima za praćenje
radnog vremena koji su
naišli na veoma dobar odziv
posetilaca.
FOODEX
1 - 4. mart 2011.
Tokio, Japan
SIEPA je po treći put
organizovala nаstup srpskih
kompanija nа vodećem
sаjmu prehrаmbene
industrije u regionu Azije i
Pacifika, „FOODEX 2011“.
Nа Nаcionаlnom štаndu
Srbije šest izvoznika svežeg,
zаmrznutog i sušenog voćа,
voćnih sokovа i pečurаkа
predstavili su svoje proizvode
kroz jedinstvenu mešavinu
etno i modernih motiva.
Kompanije Agropartner,
Frigo Grand, Igda, Moravac,
Prima-Borovnica i Sirogojno
promovisale su svoje
proizvode ne samo na
štandu Srbije, već i na minikonferenciji zakazanoj za prvi
dan sajma, kako bi se srpske
firme u startu predstavile
potencijalnim kupcima.
Kuriozitet predstavlja
činjenica da je Srbija vodeći
izvoznik zamrznutih malina
u Japanu, gde samostalno
drži četvrtinu tržišta i nalazi
se ispred zemalja kao što
su SAD i Francuska. Na
dosadašnjim izlaganjima,
veliki broj inostranih kupaca
je imao priliku da se upozna
sa izuzetnim kvalitetom
voća, vina i pečuraka iz
Srbije. Jedan od rezultata
bio je uspeh Vinarije Jelić
koja je sklopila ugovor sa
japanskim distributerom sa
kojim je inicijalni kontakt
ostvaren na ovom sajmu
2009, takođe u orgnizaciji
SIEPA. Srpska preduzeća su
tada ukupno ostvarila više
od 200 kontakata, od kojih je
50 već rezultiralo izvoznim
poslovima 1.4 miliona evra.
Jedan od aspekata sajma u
Tokiju jeste unapređenje
znanja srpskih preduzeća
o novim tehnikama
pakovanja, trendovima
u asortimanu, izvoznom
marketingu, bezbednosti hrane, konkurenciji, cenama,
inovacijama, kvalitetu,
brendiranju, etiketiranju,
opremi, a kako bi se omogućio
najpovoljniji plasman srpskih
prehrambenih proizvoda na
zahtevnom tržištu Japana.
Na ovogodišnjem EW sajmu
je zabeležen rekordni broj
izlagača iz oko 30 zemalja
sveta – oko 800, što je za 10
odsto više nego prošle godine.
Poseta je takođe bila rekordna,
u porastu za 4 odsto u odnosu
na prethodnu godinu i
iznosila oko 20.000 ljudi.
EXPORTER
CEBIT
1 - 05. mart 2011.
Hanover, Nemačka
SIEPA uz podršku Privredne
komore Srbije, USAID
projekta za povećanje
konkurentnosti i Evropske
Mreže Preduzetništva EEN
je i ove godine organizovala
promociju domaćeg
sektora informacionih i
komunikacionih tehnologija
na najvećem ICT sajmu i
kongresu CeBIT 2011, koji se
održao u Hanoveru od 1. do 5.
marta 2011.
Ovo je 8. put da SIEPA
sa partnerima organizuje
nastup domaćih kompanija
na sajmu CeBIT u Hanoveru.
U okviru sajma, u hali 3,
domaće ICT kompanije dobile
su mogućnost da koriste
prostoriju za sastanke od 20
kvadratnih metara. U ovoj
prostoriji tokom svih dana
trajanja sajma kompanije
učesnice organizovale su
sastanke sa već postojećim i
potencijalnim partnerima i
klijentima.
Sve kompanije koje su
učestvovale na CeBIT-u u
MART 2011
organizaciji SIEPA mogle
su da iskoriste angažman
stranog eksperta sa nemačkog
tržišta čiji zadatak je bio
da organizuje sastanke sa
potencijalnim klijentima
i partnerima kompanijaučesnica, prethodno se
lično upoznavši sa njihovim
proizvodima i uslugama.
U okviru priprema za ovaj
sajam, u prvoj nedelji
februara su organizovane
prezentacije i predavanja od
strane nemačkog ICT eksperta
o najboljim rešenjima za
promociju na nemačkom
tržištu, pripremi nastupa
na sajmu, kao i o načinu
komunikacije sa potencijalnim
partnerima sa ovog tržišta.
SIEPA je zajedno sa svojim
partnerima organizovala
razmenu profila naših
kompanija sa kompanijama
učesnicama nacionalnih
štandova i dogovorila
sastanke. Takođe kompanije
učesnice dobile su priliku za
učešće na B2B manifestaciji
od preko 500 ICT kompanija iz
više od 40 zemalja na samom
sajmu u sklopu događaja
”Future Match.“
MosBuild
5 - 8. april 2011.
Moskva, Rusija
Na sajmu građevine i
enterijera izlagalo je šest
domaćih kompanija iz sektora
građevine. Kompanije Domis
(Čačak), Karbon (Topola),
SIMI (Mladenovac), Cores
System (Beograd), Antić
Kosta (Stalać) i Aling Conel
(Gajdobra) predstavile su se
na Nacionalnom štandu, koji
po treći put organizuje SIEPA
uz podršku USAID projekta za
povećanje konkurentnosti.
Sa više od 2.000 kompanija
izlagača iz 48 zemalja i
brojem posetilaca koji
premašuje 194.000, Mosbuild
predstavlja jedan od najvećih
i najznačajnijih sajmova
građevine. Zbog svoje veličine
i činjenice da obuhvata 16
različitih sektora građevinske
industrije, ovaj sajam se
odvija na dve sajamske
površine (Ekspocentar
i Crocus Expo). Vodeće
građevinske kompanije,
proizvođači i dobavljači
građevinskog materijala,
tehničke opreme, građevinskih
alata i instrumenata, firme
koje se bave unutrašnjim
opremanjem i osvetljenjem
svake godine izlažu na sajmu
Mosbuild.
Od ukupnog broja posetilaca,
95% su profesionalci
iz oblasti arhitekture,
unutrašnjeg dizajna, kao i
top menadžeri građevinskih
firmi, predstavnici trgovinskih
kompanija i projektantskih
kuća. SIEPA je u 2008. i
2009. godini organizovala
nacionalni štand na ovom
sajmu i predstavila ukupno
19 srpskih kompanija, a za
2011. Godinu uz podršku
USAID je planirano izlaganje
na štandu površine 85
metara kvadratnih. Domaće
kompanije su u sklopu
Nacionalnog štanda Srbije,
ove godine bile deo najvećeg
sajma građevine i time
otvorile sebi put ka uspehu
na ruskom tržištu i povećanju
izvoza.
7
M.O.W.
8 -12. maja 2011.
Bad Salzuflen, Nemačka
Na ovogodišnjem sajmu
nameštaja M.O.W. koji se
odžava u istočnom delu
nemačke pokrajine SevernaRajna Vestfalija, svoje
najnovije kolekcije predstaviće
pet renomiranih srpskih
proizvođača nameštaja:
Kolarević, Eurosalon, Ćimo,
Sleep Shop i Čempres.
Ovaj događaj je najvažnije
godišnje okupljanje u oblasti
industrije nameštaja, gde se
formiraju trendovi za narednu
godinu i prikazuje celokupna
paleta proizvoda ove
industrije za tekuću godinu.
Vestfalijski region Nemačke
predstavlja centar evropske
industrije nameštaja, a samo
Nemačka uvozi nameštaj
u vrednosti od 12 milijardi
dolara.
Domaće kompanije koje izlažu
na sajmu trenutno izvoze
svoje proizvode po celom
svetu, a najviše u zemlje
Evropske unije tako da će
ovo predstavljanje na sajmu
poboljšati njihovo učešće
na pomenutim tržištima. Sajam je namenjen top
8
menadžerima, veleprodajnim i
maloprodajnim distributerima
nameštaja, lancima
stovarišta i profesionalnim
prodavnicama tipa „uradi
sam“. Više od 500 vodećih
nemačkih i evropskih
kompanija izlaže na površini
od 200.000 metara kvadratnih
od kojih je 63 odsto iz
Nemačke, a 37 odsto iz ostalih
zemalja.
PLMA
World of Private Label
24. i 25. maj 2011.
Amsterdam, Holandija
Udeo robnih marki u srpskim
marketima iznosi svega 4
odsto, ali se sve više oseća
rast ovakvog tipa proizvodnje.
Devet domaćih kompanija
predstaviće se na vodećem
sajmu trgovačkih robnih
marki koji se već četvrt veka
održava u Amsterdamu. Među
izlagačima iz 65 zemalja, na
Nacionalnom paviljonu Srbije
naći će se devet kompanija:
Vino Župa, Frigo Grand,
Prehrambena industrija Aleva,
Venac, Aroma 1990, PFI,
Esensa, Duga Fruit i ITN.
Mesto na kome se susreću
proizvođači sa vodećim
trgovačkim lancima, jeste
sajam PLMA. Na sajmu se
predstavlja 3.200 izlagača kao
i 39 zemalja sa nacionalnim
paviljonima. Proizvodi koji
se izlažu na sajmu su: sveža,
zamrznuta i pothlađena hrana,
sušeni prehrambeni proizvodi,
kao i razne vrste pića, a u
paviljonu koji nije namenjen
prehrambenoj industriji
izlaže se kozmetika, oprema
za kuću i kuhinjska oprema,
auto kozmetika, orema za
bašte i vrtove i kućni alati.
U posebnim paviljonima
se izlažu prehrambeni i
proizvodi široke potrošnje,
dok su u ostalim paviljonima
odvojeni sveži od zamrznutih
proizvoda.
U odnosu na proizvođački
brend, cena proizvoda
trgovačke robne marke
može biti niža i za 30 odsto,
jer nema skupih ulaganja
u promociju proizvoda i
marketing. Taj tip robnih
marki svakodnevno osvaja
sve veći udeo na tržištu, a
prema procenama u ukupnoj
prodaji u Evropi učestvuju sa
45 odsto, dok njihovo učešće u
SAD iznosi 25 odsto.
U Srbiji privatne robne marke
iz dana u dan dobijaju na
značaju, jer trgovcima obično
donose veće profitne stope od
brendiranih proizvoda, uprkos
činjenici da imaju niže cene.
EXPORTER
MART 2011
9
TRŽIŠNI TRENDOVI
ZA IZVOZ P
NEMA
KRIZE
IAKO SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JENJAVA,
PRIVREDNI RAST U SRBIJI I DALJE JE NEDOVOLJAN I NEUJEDNAČEN, I
PORED POVEĆANJA IZVOZNE TRAŽNJE U 2010. GODINI I DEPRESIJACIJE
DOMAĆE VALUTE, KOJIMA SU OTVORENE MOGUĆNOSTI DA POSTOJEĆI
PROIZVODNI KAPACITETI U SRBIJI BUDU VIŠE ANGAŽOVANI I DA SRPSKI
PROIZVODI POSTANU CENOVNO KONKURENTNIJI NA MEĐUNARODNOM
TRŽIŠTU.
MAJA VUKOVIĆ
10
EXPORTER
MART 2011
rema podacima Republičkog
zavoda za statistiku ukupna
spoljnotrgovinska razmena Srbije
sa svetom u prethodnoj godini iznosila
je 20 milijardi evra, što je za 14,6% više
nego 2009. godine. Glavni podsticaj rastu
spoljnotrgovinske aktivnosti dao je izvoz,
kako zbog stimulativnijeg deviznog kursa
i niže domaće tražnje, tako i usled rasta
cena poljoprivrednih sirovina, metala i
nemetala na svetskom tržištu. Srbija je
na inostrano tržište izvezla 7,4 milijardi
evra, te je stopa povećanja izvoza iznosila
24%, dok je stopa povećanja uvoza bila
skromnija i iznosila je 9,7%, sa uvozom
u vrednosti od 12,6 milijardi evra. Usled
rasta izvoza smanjen je i deficit za 5,7%, a
poboljšana je pokrivenost uvoza izvozom
u odnosu na prethodnu godinu i dostigla
je 58,7%, što možda ukazuje na to da
kriza više „ne stanuje“ u Srbiji. No, da
bi Srbija izašla iz ekonomske krize nije
dovoljno imati realnu vrednost domaće
valute i rastuću tražnju iz inostranstva
nego i širi proizvodni asortiman
zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi
izvoz po jedinici proizvoda imao znatno
višu vrednost. Takođe, ove vrednosti
nikako ne ukazuju na ubrzani rast srpske
ekonomije, s obzirom da je u 2009. godini
izvoz robe i usluga bio smanjen za oko
20%.
11
Prema objavljenim
podacima Narodne banke
Srbije i Republičkog
zavoda za statistiku
neto strana ulaganja u
robi i u novcu, u periodu
januar - novembar 2010.
godine iznosila su 762,2
miliona evra, a ukupan,
bruto priliv je premašio
milijardu evra.
Veliki rast izvoza ostvaren je pre svega
zahvaljujući povećanju plasmana
proizvoda crne i obojene metalurgije,
kao i poljoprivrednih proizvoda, te se
može zaključiti da na listi proizvoda
koje najviše izvozimo nije došlo do
bitnijih promena. I dalje dominiraju
gvožđe i čelik sa porastom od 57% u
odnosu na 2009. godinu, kao i obojeni
metali sa porastom od 67%. Takođe,
dominantan je i izvoz električnih
mašina i uređaja, žitarica i proizvoda
na bazi žitarica, i povrća i voća. S druge
strane, najznačajniji uvozni proizvodi
su i dalje nafta i naftni derivati, prirodni
gas, obojeni metali, električne mašine
i aparati, gvožđe i čelik, gde je najveći
porast zabeležen kod uvoza obojenih
metala (76%). I pored međugodišnjeg
porasta uvoza, brži rast izvoza od uvoza
nakon perioda krize je doveo do porasta
pokrivenosti uvoza izvozom, odnosno
do porasta neto izvoza, koji je trenutno
najvažniji pokretač oporavka domaće
privrede.
S jedne strane, neki sektori su ostali
otporni na krizu, kao što su finansijsko
posredovanje ili saobraćaj, skladištenje
i veze, odnosno sektor telekomunikacija
kao njen najotporniji deo, ali s druge
strane prerađivačka industrija,
građevinarstvo i trgovina, imali su veliki
pad aktivnosti. Srbija je od oktobra do
kraja decembra na inostrana tržišta
plasirala 830.000 tona kukuruza, što
predstavlja rekord svih vremena kada je u
pitanju kvartalni izvoz te žitarice. Najveći
deo viškova srpskog kukuruza završi na
tržištu Evropske unije, potom u zemljama
12
u okruženju - Bosni i Hercegovini,
Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, a naš
kukuruz stiže i do Južne Koreje, pa čak i
Japana.
Posmatrajući izvoz po geografskoj
strukturi, spoljnotrgovinska robna
razmena bila je najveća sa zemljama
sa kojima imamo potpisane sporazume
o slobodnoj trgovini. Zemlje članice
Evropske unije čine više od polovine
ukupne razmene, odnosno 57,3%, a drugi
po važnosti partner Srbije su zemlje
CEFTA sporazuma, sa kojima imamo
suficit u razmeni od 1,03 milijardi
evra, a koji je rezultat uglavnom izvoza
poljoprivredniih proizvoda (najviše
žitarica i raznih vrsta pića) i gvožđa i
čelika. Italija je u poslednjih 20 godina
bila uvek na jednom od prva tri mesta
kada je u pitanju plasman srpske robe.
Izvoz na italijansko tržište dostigao je 20
odsto ukupnog izvoza Srbije na tržište
Evropske unije, odnosno 11,5 odsto našeg
ukupnog izvoza. Pored nje, u izvozu,
glavni spoljnotrgovinski partneri su
Bosna i Hercegovina (822 miliona evra)
i Nemačka (760 miliona evra), a u uvozu
Ruska Federacija (1,6 milijardi evra),
Nemačka (1,3 milijarde evra), Italija (1,1
milijarda evra) i Kina (904,3 miliona
evra). U Tursku je izvezeno za 107,4%
više nego 2009. godine, a od zemalja
članica Evropske unije najveće povećanje
izvoza je zabeleženo u Poljskoj (77,7%),
Slovačkoj (64,3%), Češkoj (48,1%), Italiji
(44%) i Rumuniji (43,2%), što nam
ukazuje da je tokom 2010. godine došlo
do blage promene u geografskoj strukturi
izvoza u korist zemalja Evropske unije.
I pored povećanja izvoza u Rusku
Federaciju od 61,8% (oko 80 odsto
ukupnog izvoza svežeg voća iz Srbije u
2010. godini otišlo je u Rusiju, uz veliki
plasman jabuka), i dalje ostvarujemo
najveći deficit sa njom i to najviše zbog
uvoza energenata, pre svega nafte i gasa,
što je i glavni uzrok konstantnog deficita
na srpskoj strani. Prema Sporazumu
o slobodnoj trgovini sa Rusijom
najzastupljeniji proizvodi iz Srbije koji se
izvoze su sveže jabuke, podni pokrivači i
ploče, lekovi, akumulatori, pneumatske
gume, šipke, profili od bakra i nameštaj.
Prema objavljenim podacima Narodne
banke Srbije i Republičkog zavoda za
statistiku neto strana ulaganja u robi i
u novcu, u periodu januar - novembar
2010. godine iznosila su 762,2 miliona
evra, a ukupan, bruto priliv je premašio
milijardu evra. Od ključne važnosti
za zapošljavanje, rast i napredak su
investicije i trgovina, te je promocija
međunarodne trgovine glavni element
budućeg orijentira spoljne politike.
80%
ukupnog izvoza
svežeg voća
iz Srbije
u 2010. godini
otišlo je
u Rusiju
U privlačenju novih ulagača, najveća
prednost Srbije su kvalitetna radna snaga
sa kojom strane kompanije imaju dobro
iskustvo. A dodatna prednost je i veliki
broj ugovora o slobodnoj trgovini.
Prema podacima Narodne banke Srbije,
najveću neto vrednost investicija od 2000.
do novembra 2010. godine zabeležile su
Austrija, Grčka, Holandija i Nemačka, dok
prema sektorskoj analizi investicije ulaze
uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara
– energetiku, bankarstvo, osiguranje,
telekomunikacije i nekretnine, ali
najznačajnije su investicije koje podstiču
produktivnost i tehnološki napredak,
naročito u sektoru razmenljivih dobara.
Najveće interesovanje za investicije u
Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i
Nemačke, a najzanimljiviji region za
ulaganje je jug Srbije. Nemačka je od
2004. uložila u Srbiji više od 1,5 milijardi
evra, dok je u prošloj godini investirala
oko 60 miliona evra. Raste interes
nemačkih privrednika za investiranje
u Srbiji, te je u toku 2010. godine
više nemačkih kompanija odlučilo
da u našoj zemlji počne biznis koji
će otvoriti više stotina radnih mesta.
Nemačkim kompanijama je veoma
važno da odgovarajući okvir za ulaganja
bude postavljen - politička stabilnost,
vladavina prava, pouzdan zakonski i
regulatorni okvir.
Oblast industrije u kojoj je najizraženije
italijansko prisustvo je sektor tekstilne
industrije. Jedna od najvećih kompanija
tekstilne industrije, italijanski Beneton,
EXPORTER
MART 2011
ove godine zvanično je preuzeo
poslovanje niške fabrike tekstila Niteks.
Investicija je vredna 43,2 miliona evra
i u naredne četiri godine planira se
zapošljavanje 2.700 ljudi. Od maja bi
trebalo da se krene sa proizvodnjom.
Među preduzećima koja već imaju svoje
proizvodne pogone u Srbiji najznačajnija
su Pompea, Golden Lejdi, Kalcedonija,
Fulgar, Fijorentino i Italteks intimo.
Krajem septembra prošle godine
Kalcedonija je otvorila u Somboru novu
fabriku ukupne površine 12.000 m2, gde
je do sada uloženo oko 16 miliona evra.
Italijansko prisustvo u Srbiji dodatno
je ojačano dolaskom kompanije Fijat
koji je privukao veliki broj ulagača i
dobavljača iz automobilskog sektora.
Investicija vredna oko 944 miliona
evra stavlja Italiju na centralno mesto
na industrijskoj mapi Srbije, kada su
u pitanju strane firme, i predstavljaće
bez sumnje odskočnu dasku za izvoz
italijanskih preduzeća iz srodnih i
komplementarnih sektora. U maju 2010.
godine kompanija Manjeti Mareli,
glavni snabdevač Fijata autodelovima,
potpisala je sporazum sa Vladom Srbije i
gradom Kragujevcom o izgradnji fabrike
autodelova. Nova fabrika će proizvoditi
sisteme suspenzije, izduvne sisteme i
sisteme mehaničke kontrole, za 200.000
vozila godišnje.
S jedne strane, prema najavama,
najveći svetski operater informacionih
tehnologija “Embassy Group”
iz Bangalora u Indiji na proleće
počinje gradnju tehnološkog parka
u severoistočnoj radnoj zoni Inđije,
a s druge strane, najveća planirana
investicija kompanije “U.S. Steel Srbija”
u 2011. godini je izgradnja postrojenja za
pripremu i injektiranje ugljenog praha u
visoke peći.
“Ball Packaging Europe”, deo američke
kompanije “Ball Corporation”, došao je na
srpsko tržište 2004. godine, kao najveća
grinfild investicija u zemlji. U izgradnju
fabrike tada je uloženo 65 miliona evra,
a prošlu godinu ova kompanija pamti
po rekordnoj prozvodnji od 771 milion
limenki i započetoj investiciji u Srbiji
vrednoj 35 miliona evra. Najveći kupci
njihovih limenki u Srbiji su “Ujedinjene
srpske pivare”, “Apatinska pivara”,
“Carlsberg”, i druge pivare, kao i veliki
proizvođači sokova “Coca Cola”, “Pepsi”,
“Nectar”, “Knjaz Miloš” i drugi.
Oko 30 odsto investitora razmatara
ulaganje u automobilsku industriju, a
među veoma aktivnim saogovornicima
za investicije su tri južnokorejske
kompanije, koje su u decembru posetile
Srbiju. Strateški sektori za ulaganja u
Srbiju su autoindustrija, informacione
tehnologije i energetika. U 2011. godini
nastaviće se trend reinvestiranja stranih
kompanija, koje već posluju u Srbiji, u
svoje proizvodne kapacitete, što će biti
izuzetno dobar pokazatelj dobre poslovne
i investicione klime, koji govori sam za
sebe.
13
U FOKUSU
ZELENA
ARHITEKTURA
U HARMONIJI SA
PRIRODOM
T
ako je govorio i razmišljao pre
četvrt veka naš čuveni nuklearni
fizičar i rodonačelnik primene i
korišćenja solarne energije u arhitekturi,
čime je utemeljio danas opšti trend
ekološke, energetski efikasne i održive
- zelene arhitekture. Taj poziv povratku
životu u harmoniji sa prirodom predstavlja
„put ka zelenoj budućnosti“ i ekološkom
načinu razmišljanja.
Besomučna svetska trka u iskorišćavanju
prirodnih resursa i sve alarmantnije vesti
o globalnom zagrevanju stavljaju na
dnevni red pitanje arhitektonskih objekata
kao najvećih zagađivača na planeti, koje
koriste više od polovine upotrebljene
energije u razvijenim zemljama,
proizvodeći pri tome više od polovine
gasova koji izazivaju klimatske promene.
Pomeranje prema „zelenom“ dizajnu je
počelo 70-tih godina prošlog veka i bio
je to pragmatičan odgovor na drastično
povećanje cene nafte, a rezultirao je
naglim razvojem projektovanja i gradnje
solarnih kuća, koje koriste čistu energiju
Sunca. Od tada se periodično i u različitim
intervalima sa stepenom energetskih
kriza i klimatskih promena budila svest
o potrebi ekološke i energetski održive
gradnje u skladu sa prirodom.
„TEHNOLOŠKI
I INDUSTRIJSKI
RAZVOJ TOKOM XX
VEKA IZAZVAO JE
TAKVE EKOLOŠKE
POREMEĆAJE
I NARUŠIO JE
EKOSISTEM, DA ĆE
BITI POTREBNA SVA
SAZNANJA I NAUČNI
POTENCIJALI
XXI VEKA DA SE
SANIRAJU GREŠKE
IZ PRETHODNOG
VEKA.“ (PROF. DR
BRANKO LALOVIĆ, 1985.
GODINE)
Šta je zelena arhitektura?
Zelena arhitektura podrazumeva sve
načine gradnje koje koriste obnovljive
izvore energije i upotrebu čistih i
energetski efikasnih tehnologija i
metoda. Tradicionalni pristup u gradnji
i korišćenje prirodnih, nezagađujućih
i recikliranih materijala omogući će
nam dugoročni opstanak na planeti.
Zdrav odnos prema zelenilu, spoljnom
i unutrašnjem vazduhu, vodi, upotrebi
kišnice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj
udobnosti unutrašnjeg prostora, spaja nas
sa prirodom i tako nam razvija svest koja
nas obavezuje da razmišljamo o životu u
skladu sa prirodom.
Zelena arhitektura podrazumeva
integrisanje zgrada u ukupan ekološki
sistem, počev od urbanističkog planiranja,
preko arhitekture sa konstrukcijom i
oblikovanjem fasada, do tehničkih i
energetskih sistema i mogućnosti njihove
ugradnje i eksploatacije.
Energetski efikasne zgrade
Srbija danas ima najniži stepen energetske
efikasnosti u Evropi i na samom smo
dnu lestvice među zemljama koje
14
EXPORTER
MART 2011
najneracionalnije koriste energiju. Kao
alarmantnu činjenicu moramo prihvatiti
i činjenicu da se gotovo polovina od
ukupno potrošene energije u Srbiji troši
u domaćinstvima, a čak 60 procenata te
energije se odnosi na grejanje prostora.
Unapređenje energetske efikasnosti u
zgradarstvu treba da bude od prioritetnog
značaja, s obzirom da je najracionalnije i
dugoročno najisplativije rešenje za uštedu
energije ulaganje u energetsku efikasnost.
Korišćenjem termoizolacionih materijala
i obnovljivih izvora energije, povećava se
vrednost same zgrade i omogućava brz
povraćaj uloženih investicija (maksimum
do 5 godina).
Evropska unija je uveliko usvojila
standarde u arhitekturi koji uključuju
energetsku efikasnost u načinu građenje,
kao i zaštitu životne okoline. Uveliko
postoje termoizolacioni prozori koji su
punjeni specijalnim gasovima (argon,
ksenon) koji umanjuju toplotne gubitke
čak do 10 puta u odnosu na stare
jednostruke prozore.
To je omogućilo arhitektama, inžinjerima
i proizvođačima građevinskog materijala
da uz minimalizaciju toplotnih mostova
i propusnosti vazduha i povećanu
termoizolaciju, uspostave standarde
potrošnje energije za potrebe zagrevanja
prostora po metru kvadratnom i
upotrebom obnovljivih izvora energije
izvrše velike uštede električne energije u
domaćinstvu.
Činjenica da je 300.000
do 400.000 kuća
u zemlji su na
niskom nivou
energetske efikasnosti,
jer su građene
šezdesetih i sedamdesetih
godina 20. veka,
kada nije korišćena
termoizolacija i ostale
metode i načini
za štednju energije.
Energetski pasoš
Najnovijim Zakonima o energetskoj
efikasnosti zgrada, projekti će morati
da sadrže određen stepen energetskih
ušteda kako bi dobili energetski pasoš
sa odgovarajućim sertifikatom, koji će
biti preduslov za dobijanje građevinske i
upotrebne dozvole. Ta obaveza se odnosi
na nove zgrade, ali i na sve sagrađene
objekte.
Zašto je važno da svaki objekat poseduje
energetski pasoš? Utvrđeno je da zgrade
proizvode oko polovinu ukupne emisije
ugljen dioksida, što je dvostruko više nego
što ispuštaju automobili i avioni. To je
direktna posledica načina građenja zgrada,
njihove izolovanosti, kao i primenjenog
sistema za grejanje, hlađenje, ventilaciju,
kao i korišćenja neodgovarajuće rasvete i
električnih aparata u domaćinstvu.
Energetskim pasošem će zgrade biti
rangirane u sedam kategorija - od A
kategorije, za objekte koji troše najmanje
energije do G kategorije za objekte koji su
ostvarili najmanje energetske uštede.
Stepen energetske efikasnosti u
energetskom pasošu utvrđuje i njihovu
tržišnu vrednost prilikom prodaje ili
rentiranja, jer će ubuduće ovaj dokument
po zakonu biti neophodan. Što stepen
energetske efikasnosati objekta bude veći,
to će i njegova vrednost biti veća.
Energetska rehabilitacija
postojećih zgrada
Zakonska regulativa da svaki objekat bude
odgovarajuće kategorizovan energetskim
pasošem će aktuelizirati i pitanje
obnove starih, energetski neefikasnih i
nefunkcionalnih objekata, postupkom
eko-solarne, energetske ili bioklimatske
rehabilitacije (kako se ovi metodi najčešće
nazivaju).
Činjenica je da su 300.000 do 400.000
kuća u zemlji na niskom nivou energetske
efikasnosti, jer su građene šezdesetih i
sedamdesetih godina 20. veka, kada nije
korišćena termoizolacija i ostale metode i
načini za štednju energije.
15
Vertikalno ozelenjavanje
fasadnih površina je danas
zahvaljujući fenomenalnom
botaničaru Patriku Blanku
postalo simbol zelene
arhitekture
Unutrašnje zelenilo pospešuje
postizanje komforne
temperature i vlažnost
prostorije, kao i razgradnju
štetnih materija pomoću
unutrašnjeg ozelenjavanja,
a bez uvođenja tehničkih
pomoćnih sredstava
Solarne kuće
Savremeni čovek, suočen sa istinom o
ograničenim rezervama iscrpljenih izvora
energije i sve većom zagađenošću životne
sredine, sve češće se u svom traganju za
bezbednijom ekološkom i energetskom
sutrašnjicom okreće ka čistoj i neiscrpnoj
energiji – ka Suncu.
Protekla decenija je stavila u prvi plan
metod energetski efikasnih objekata i
upotrebu sistema za korišćenje solarne
energije. Ovakve metode i sistemi
pri projektovanju i izgradnji zgrada
omogućavaju velike uštede energije za
potrebe zagrevanja prostora, pripremu
tople sanitarne vode, a u poslednje
vreme i električne energije korišćenjem
fotonaponskih ćelija i modula.
Značaj koncepta projektovanja u skladu
sa prirodom je posebno afirmisao sistem
pasivnog korišćenja solarne energije koja
omogućava kućama, da budu samogrejuće
i da sunčevu energiju zahvataju bez
posebnih uređaja, korišćenjem same
zgrade kao prijemnika.
16
„
Solarna kuća
se gradi
tako da se ponaša
kao cvet,
kao lala ili bela Rada,
tj. da se otvara i
okreće prema Suncu
kada ga ima,
a da se zatvaranjem
latica štiti kada
su spoljni uslovi
nepovoljni.
“
Prof. Dr. Branko Lalović
Osnovni principi pasivnog načina
korišćenja sunčeve energije sastoje se u
tome, kako je to prof. dr. Branko Lalović,
poetski i nadahnuto definisao: „Da se
solarna kuća gradi tako da se ponaša kao
cvet, kao lala ili bela rada, tj. da se otvara
i okreće prema Suncu kada ga ima, a da
se zatvaranjem latica štiti kada su spoljni
uslovi nepovoljni.“
Solarne kuće na prostorima Srbije
i bivše Jugoslavije
Novim izazovima i zadacima definisanim
solarnim i bioklimatskim uticajima,
pokušali su od početka 80-tih da odgovore
i stručnjaci preduzeća za projektovanje
Naš stan, a u poslednje dve decenije i
prvo specijalizovano srpsko preduzeće za
projektovanje i inženjering Arhisolar iz
Beograda.
„U harmoniji sa prirodom“ je slogan
Arhisolara, čija je opredeljenost za
zelenu arhitekturu sve priznatija na
svetskom planu. Pod tim se podrazumeva
posvećenost ekološkim i enegertskim
principima u dizajniranju objekata i razvoj
primene solarnih sistema.
EXPORTER
Na teritoriji Srbije i bivše Jugoslavije je do
sada realizovano oko 1.300 solarnih kuća,
čiji su arhitektonski koncepti i elementi
solarne tehnologije prilagođeni različito
orjentisanim lokacijama i specifičnim
uslovima pojedinih klimatskih područja.
Kuće pokrivene zemljom
Kuće koje su delimično ili potpuno pod
zemljom predstavljaju energetski efikasan
oblik gradnje. Na taj način je omogućeno
smanjenje toplotnih gubitaka kroz
konstruktivne elemente zidova i krovova.
U poslednjoj deceniji je ovaj način
izgradnje sve zastupljeniji.
Zelene - zelene kuće
Značaj zelenih oaza, krovnih vrtova i
vertikalnog ozelenjavanja
Zelenilo u gradovima dobija sve više na
značaju, ne samo zbog „zelenog“ uticaja i
održivog razvoja, nego pre svega iskonske
čovekove potrebe da živi u kontekstu sa
prirodom.
MART 2011
U poslednje vreme možemo primetiti sve
više zelenih krovova i vrtova u gradnji.
Obnovljivi izvori energije i
arhitektura
S obzirom da je Srbija na samom
dnu lestvice među zemljama koje
najneracionalnije koriste energiju
u Evropi, a da je potreba za skupim
energentima sve veća (tečnim gorivima
i gasom), treba se usmeriti ka strategiji
veće upotrebe obnovljivih izvora energije:
• energiju sunčevog zračenja
• energiju vetra
• biomasu
• hidro-energiju i prirodnih i veštačkih
vodotokova
• energiju vode (plime i oseke, talasa)
• geotermalnu energiju
Primena i korišćenje obnovljivih izvora
energije u arhitekturi danas prevazilazi
pitanje energetskih aspekata objekata i
sve više postaje filozofija života i način da
se pronikne u tajne davno zaboravljenog
prijateljstva između ekologije i
arhitektonskog oblikovanja. Zbog toga
arhitektura mora da ima primarnu misiju
progresa od ego-centričnog ka ekocentričnom, jer nam jedino takav odnos
garantuje opstanak na planeti.
Zato, kao bezuslovno prihvatanje „zelene“
opcije, kao još jednog putokaza prema
budućnosti, setimo se poruke Antoana de
Egziperija: „Mi ne nasleđujemo svet naših
predaka, mi ga pozajmljujemo od naše
dece“.
Kako graditi ekološke održive i zdrave zgrade, kako graditi energetski efikasne kuće, i
koje materijale treba, a koje ne treba upotrebljavati da bi se gradile zdrave kuće, kako u
arhitektonskim objektima primenjivati sisteme koji koriste solarne i druge vidove obnovljivih
i čistih izvora energije, i kako izgledaju projekti nove generacije solarnih i energetskih kuća,
samo su neke su od tema koje će biti obrađene u specijalnom izdanju „ZELENE KUĆE“, koji
će uskoro izaći iz štampe!
www.arhisolar.com
17
INTERVJU
Šta su pametne - inteligentne kuće?
Potreba za udobnijim, sigurnijim i
organizovanijim privatnim životom i
razrešavanjem sve nametnutijeg pitanja
skupe energije i „ekonomičnog“ načina
života, traže odgovarajuće – pametne
odgovore.
Pojavom jeftine tehnologije proizvodnje
procesora i PC računara, mogućnosti
automatizacije tih procesa, kao
„informatički“ način života, omogućava
i najavljuje uvođenje pametnihinteligentnih sistema u svakodnevni
život.
Pojam pametne –
inteligentne kuće, iako
egzistira već više decenija
doživljava ubrzan razvoj,
kako nam se i ubrzava
život. Modernizacija
života prouzrokovana
modernizacijom tehnologije,
njenim razvojem i sve
urbanijim načinom
života, doprinela je
nedostatku slobodnog
vremena i potrebe da bolje
organizujemo privatni
i poslovni život. Više o
tome reći će nam Vladimir
Lovrić, diplomirani inženjer
arhitekture i vlasnik studija
„Arhisolar“.
U kojim vrstama objekata se mogu
primenjivati ovakvi sistemi?
Primena pametnih-inteligentnih sistema
gotovo da nema granice kada govorimo
o vrstama objekata. Danas je njihova
uloga naizgled neprimetna, a gotovo
neizostavna kada govorimo o udobnosti
i sigurnosti, u prostorima koji nisu
samo stambeni. To se, pre svega odnosi
na trgovačke centre, hotele, restorane,
konferencijske sale, bolničke prostore,
poslovne zgrade i sve druge objekte koje
želimo da kontrolišemo u potpunosti ili u
nekim njihovim delovima.
Koji su principi projektovanja
pametnih kuća?
PAMETNE
KUĆE
SAN ILI
STVARNOST
Da bi kuća bila što pametnija neophodno
je da se multidisciplinarno inženjerski
sagleda i uz koordinaciju arhitekte,
investitora i specijalizovane firme koja
nudi kompletan sistem, odgovarajuće
funkcionalno i investiciono definiše i
dimenzioniše.
Ovi sistemi su zasnovani na prenosu
upravljačkog digitalnog sistema
kroz standardno projektovanu
elektroenergetsku instalaciju tako da
se lako primenjuju bez projektovanja
paralelne instalacije i kod postojećih
objekata i onih koji su u izgradnji.
Da li je upravljanje sistemom
pametne kuće komplikovano?
Za upravljanje i kontrolisanje ovih
sistema nije potrebno posebno znanje,
jer se njihovo rukovanje obavlja na
jednostavan i intuitivan način.
Koncept pametne kuće je napravljen
kao sistem kućne automatike koji je
maksimalno jednostavan za korišćenje,
održavanje i ugradnju, kao i za
nadogradnju naprednim tehnološkim
rešenjima, a sve u službi povećanja
kvaliteta i komfora stanovanja, energetske
efikasnosti i zaštite životne sredine.
Da li za svaki segment rada
pametne kuće moramo da izdajemo
stalne komande?
Svakako da ne! Najatraktivniji deo kućne
automatike pametnih kuća su svakako
programski scenariji, odnosno makroi.
Potreba
za udobnijim,
sigurnijim
i organizovanijim
privatnim životom i
razrešavanjem sve
nametnutijeg pitanja
skupe energije i
„ekonomičnog“ načina
života,
traže odgovarajuće –
pametne odgovore.
Oni nam omogućavaju programske
scenarije u kojima su sadržani niz
komandi događaja po želji korisnika, koji
se odnose na ukupan rad cele kuće.
Koliko ovakvi sistemi mogu da
utiču na energetsku efikasnost
kuće?
Pametne kuće pokazuju svoju energetsku
efikasnost upravo u štednji energije,
u procesima grejanja, hlađenja,
klimatizacije, ventilacije i rasvete, jer
su to ujedno procesi koji troše najveću
količinu energije. Odgovarajućim
programima ti sistemi se međusobno
kombinuju, čime se ostvaruju i dodatne
uštede. Njihova glavna karateristika
VLADIMIR LOVRIĆ
18
EXPORTER
MART 2011
19
Kako ovi sistemi utiču na medicinu
stanovanja?
Medicina stanovanja danas postavlja
visoke standarde u radnim, stambenim
i poslovnim objektima, obdaništima,
školama i bolnicama, jer je poznato da
različiti štetni materijali i završne obrade
podova, zidova i plafona i elemenata
enterijera mogu štetno uticati na zdravlje
ljudi i njihove psihofizičke sposobnosti.
Zdravo stanovanje je moguće znatno
poboljšati primenom prirodnih i
kvalitetnih materijala, odgovarajućom
ekološkom završnom obradom, uz
korišćenje odgovarajućih aparata u
domaćinstvu.
Primenom sistema pametnih kuća
znatno se povećava termalna, higijenska
i svetlosna udobnost, a uz detekciju
i sprečavanjem svih štetnih emisija,
opasnosti od požara, ispuštanja plina kod
neispravnih instalacija, izlivanja vode i sl,
omogućava kvalitetniji i zdraviji život u
zgradama.
Koliko sistemi pametnih kuća
pomažu stanarima u poslovima
unutar i izvan nje?
Pametne kuće
pokazuju
svoju
energetsku
efikasnost
upravo u
štednji energije,
u procesima grejanja,
hlađenja,
klimatizacije,
ventilacije i rasvete,
jer su to
ujedno procesi
koji troše
najveću
količinu energije.
Odgovarajućim
programima
ti sistemi se
međusobno
kombinuju,
čime se ostvaruju
i dodatne
uštede.
20
je u štedljivosti, racionalnosti i
prilagodljivosti sa aspekta energetske
efikasnosti, kao i održivosti i korišćenja
izvora energije koji su najdostupniji i
najekonomičniji.
Daljinsko upravljanje grejnog i
klimatizacionog sistema jedan je od
aspekata, koji omogućavaju najveću
energetsku uštedu u sistemima
„pametnih kuća“. Jednostavnim
daljinskim upravljanjem preko telefona
ili interneta moguće je ostvariti uštede
u potrošnji energije za potrebe grejanja i
hlađenja od 30 do 50 odsto u zavisnosti
od spoljne temperature i termičke
izolovanosti objekta.
Da li inteligentna kuća povećava
komfor življenja?
Razrešenje različitih oblika energetskih
efikasnosti jednog objekta utiče i na
poboljšanje termalne, vizuelne i higijenske
udobnosti unutar kuće. To je jedan od
najznačajnih aspekata inteligentne kuće i
inteligentnih sistema, jer od njih upravo i
očekujemo povećanje komfora i kvaliteta
unutar svih funkcionalnih prostora.
Toplotna regulacija grejnih,
klimatizacionih i ventilacionih sistema i
njihov odnos pojedinačkog i međusobnog
funkcionisanja, omogućava velike uštede
energije, uz potrebu kontrole i održavanja
odgovarajućeg stepena vlažnosti, što
sve utiče na nivo termalnog komfora
unutrašnjeg prostora. Količina dnevne
svetlosti postaje sve značajnija u velikim
gradovima gde se zbog gustine stanovanja
postavlja pitanje potrebe za određenom
količinom veštačke rasvete. Neophodan
svetlosni balans posebno u radnim
prostorima sa različitim funkcionalnim
zahtevima lako se postiže kontrolnim
mehanizmima sistema pametne kuće.
Kontrolni mehanizmi omogućavaju
paljenje i gašenje uređaja putem senzora
ili fizičkim ulaskom i izlaskom iz
pojedinih zona.
Savremena žena i muškarac imaju sve
manje vremena za kućne poslove i
za njih su sistemi inteligentnih kuća
pravo olakšanje, jer mogu umesto njih
da uključe i isključe pojedine mašine i
aparate u domaćinstvu, kao i elemente
i sisteme koji odrađuju odgovarajuće
programske zadatke.
Poslove vezane za spoljno održavanje
kuće kao što su regulacija sistema za
zalivanje trave i biljki, otapanje snega
i leda sa staza i terasa, paljenje spoljne
rasvete, održavanje temperature i
filtracije vode u bazenu i sl., moguće je da
urade umesto nas ovi sistemi, uz gotovo
sezonske komande.
Šta nam ovakvi sistemi mogu da
reše u pitanju sigurnosti unutar
kuće i njene ukupne zaštite?
Sigurnost imovine, je svakako jedno
od prioritetnih pitanja, u kome sistemi
pametnih kuća nude niz rešenja u smislu
zaštite objekta sa spoljne strane, kao
i povećanje bezbednosti unutrašnjeg
prostora.
Korišćenjem sigurnosnih sistema
omogućavamo da kuća pored toga
što je pametna bude i sigurna. Svi
aspekti sigurnosti jedne zgrade su
implementirani u jedan sistem koji
pokriva pitanja videonadzora, zaštite
ulaza, alarma, zaštite protiv požara,
kao i protivpoplavnim i protivplinskim
sistemom zaštite.
Sistemi
pametnih kuća
povećavaju komfor i
kvalitet života
unutar svih
funkcionalnih
prostora
Koji su nedostaci pametnih kuća?
Pametne kuće sa svojim performansama
predstavljaju najnaprednije softverske,
hardverske i komunikacijske tehnologije.
Ako govorimo o njihovim nedostacima,
to se pre svega odnosi na cenu ovakvih
sistema i njihovu instalaciju, ali
nabrojane pogodnosti i mogućnosi
velikih energetskih ušteda, već danas
opravdavaju njihovu širu upotrebu.
Zbog svega navedenog se može
očekivati da njihov razvoj bude popraćen
odgovarajućim padom cene, što će im
omogućiti da umesto luksuza, postanu
realnost i potreba običnih građana.
Na higijensku udobnost svakako da utiču
i aspekti toplotne udobnosti koji zahtevaju
kontrolu temperature i vlažnosti vazduha.
Pitanje kontrole kvaliteta vode i vazduha
takođe znatno utiču na nivo higijenske
udobnosti. Velika zagađenost u gradovima
i nizak nivo kvaliteta vode i vazduha
zahtevaju odgovarajuće mere i dodatne
mehanizme za kontrolu i poboljšanje
njihovog kvaliteta.
EXPORTER
MART 2011
21
PRIMERI USPEHA
uticala je da se i ove godine, koja
je proglašena godinom energetske
efikasnosti, za centralnu temu pratećeg
stručnog programa proglasi:„Energetska
efikasnost u zgradarstvu“.
Ovaj skup pripremamo u saradnji sa
Agencijom za energetsku efikasnost
Republike Srbije, Delegacijom nemačke
privrede za Srbiju i Crnu Goru i
Trgovinskim odeljenjima ambasada
Austrije i Danske.
Pored navedenog skupa, Beogradski
sajam nastavlja prošlogodišnju akciju
„Obojimo zeleno“ u cilju promocije
„zelenih“ proizvoda i tehnologija koje
naši izlagači predstavljaju na svojim
štandovima.
Nakon stručne provere od strane
Agencije za energetsku efikasnost,
štandovi izlagača, čiji izloženi eksponati
ili procesi zadovoljavaju kriterijume
energetske efikasnosti i održive izgradnje,
biće obeleženi velikim zelenim balonima.
Takođe, ovim izlagačima će, besplatno,
biti stavljeni na raspolaganje panoi
za predstavljanje „zelenih“ eksponata
i projekata na pratećoj izložbi koju
organizujemo uz stručni prateći program.
Očekujemo i ove godine veliku posetu
stručnjaka, koji ovaj sajam doživljavaju
kao mesto okupljanja građevinske struke
regiona, platformu za prezentaciju
inovacija bez kojih nema jačanja
konkurentnosti i produktivnosti, kao i
priliku da se dodatno edukuju saznanjima
koja su usvojili na stručnim skupovima.
Pored navedenog skupa,
Beogradski sajam
nastavlja
prošlogodišnju akciju
„Obojimo zeleno“
u cilju promocije
„zelenih“ proizvoda i
tehnologija koje
naši izlagači
predstavljaju na
svojim štandovima.
U tim interaktivnim odnosima između
izlagača i stručnih posetilaca, u dijalogu
stručnjaka, nastaju ideje za inovacije
i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto
susreta pokretača koji vuku napred
celokupnu građevinsku delatnost.
Beogradski sajam, sa svoje strane,
podstiče izlaganje inovacija
dodeljivanjem nagrada „Nova vizura“ i
„Posebno priznanje“ koje naši nagrađeni
izlagači koriste u marketinške svrhe, i
koje nalaze sve veću primenu u praksi.
Kriterijum energetske efikasnosti,
stručni žiri smatra veoma važnim
prilikom ocene prijavljenih eksponata
za nagrađivanje. Prošlo je vreme jeftine,
a nekvalitetne gradnje. Sve veći broj
investitora interesuje i kako će se neki
objekat ponašati u eksploataciji, koliko su
korišćeni energetski efikasni proizvodi i
postupci.
SEEBBE
POD SLOGANOM „POMERAMO
GRANICE“, BEOGRADSKI SAJAM
ĆE I OVE GODINE ORGANIZOVATI
VODEĆI SAJAMSKI SUSRET U
GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI
REGIONA JUGOISTOČNE EVROPE –
SEEBBE.
MIRJANA JOVANOVIĆ I Beogradski sajam
22
B
roj prijavljenih izlagača je, u
ovom momentu, prešao osam
stotina, od čega trećina dolazi iz
inostranstva. Popunjeni su parteri svih
osam hala, kao i najatraktivnije pozicije
na otvorenom izložbenom prostoru. Osim
nacionalnih izložbi Italije, Grčke, Turske,
Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije
i Češke, po prvi put će biti organizovan,
u hali 5, i nastup građevinske privrede
pokrajine Bavarske.
Zašto slogan „Pomeramo granice“?
Najnovije tehnologije prikazane na
SEEBBE će zapravo „pomeriti granice“
postavljenim standardima u građevinskoj
industriji ovog dela Evrope. Najveći broj
proizvoda ili procesa koji nose epitet
novih tehnologija u građevinarstvu,
upravo su u funkciji podizanja energetske
efikasnosti kao imperativa savremenog
svetskog neimarstva.
Činjenica da je potrošnja energije u
zgradarstvu viša od 40 odsto ukupne
potrošnje energije u Srbiji, gde najviše
energije odlazi na grejanje, pa hlađenje
i električne uređaje u domaćinstvima,
EXPORTER
MART 2011
23
IZAZOVI BIZNISA
PODRŠKA
VAŠEM BIZNISU
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
MOŽDA ĆE OVO NEKOGA IZNENADITI, ALI PROSTOR U „EXPORTERU“ KOJI JE DODELJEN OVOM TEKSTU JE BIO
PREMALI DA SE POBROJE I MAKAR UKRATKO OPIŠU SVI PROGRAMI DRŽAVNE FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDI.
NARAVNO, UKOLIKO STE REDOVNI ČITALAC OVOG MAGAZINA ONDA STE VEROVATNO DOBRO OBAVEŠTENI O
SVEMU ŠTO SE TIČE IZVOZA I OBLIKA PODSTICANJA VAŠEG POSLOVANJA OD STRANE DRŽAVE. USKORO ĆE VAM
BITI DOSTUPAN I MATERIJAL PROJEKTA ZA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I INOVATIVNOSTI MSP (ICIP) KOJI ĆE
DATI DETALJAN PRIKAZ SVIH OBLIKA FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODRŠKE SRPSKIM PREDUZEĆIMA OD STRANE
REPUBLIKE I KROZ FONDOVE EU. U IŠČEKIVANJU TOG MATERIJALA, NAVODIMO SAMO OBLIKE FINANSIJSKE
PODRŠKE REPUBLIKE SRBIJE.
Kod kuće
Da krenemo od sopstvene kuće. SIEPA
već šestu godinu zaredom dodeljuje
bespovratna finansijska sredstava malim
i srednjim privrednim društvima za
finansiranje aktivnosti promocije njihovih
proizvoda i usluga na stranim tržištima i
povećanje konkurentnosti. Ove aktivnosti
obuhvataju dizajn novog proizvoda i/
ili pakovanja, testiranje, sertifikaciju
i resertifikaciju proizvoda i sistema
upravljanja kvalitetom, samostalno
učešće na sajmovima u inostranstvu,
dizajn promotivnih materijala - brošura
i veb prezentacije i poslovne susrete u
inostranstvu. Novost u najnovijem krugu
dodele sredstava kroz ovaj program, koji
će biti pokrenut u drugom kvartalu 2011.
godine, je i mogućnost sufinansiranja
otvaranja predstavništva u inostranstvu,
konkretno delimično pokrivanje troškova
zakupa poslovnog prostora i pojedinih
operativnih troškova. Pravo na dodelu
sredstava imaju preduzeća koja se bave
proizvodnjom gotovih ili polugotovih
proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti
energetike, građevinarstva, informacionih
tehnologija, reciklaže i industrijskog i
tekstilnog dizajna. Pored toga, preduzeća
treba da dokumentuju da su pozitivno
poslovala u prethodnom periodu i izmirili
obaveze prema državi. Prava na pomoć
kroz ovaj program su u najnovijem
ciklusu dobila i udruženja sa 5 i više
članica, a finansiranje pojedinačnih
aktivnosti se vrši u maksimalnim
iznosima koja su propisana Uredbom.
Više o ovom programu možete naći na
www.siepa.gov.rs.
Fond za razvoj RS
Ova institucija je sigurno među prvim
instancama kojim bi se obratili u potrazi
za izvorima finansiranja svog biznisa.
Fond, naravno nudi finansijska sredstva
pod uslovima i ceni koji su povoljniji od
komercijalnih, ali su sredstva koja su na
raspolaganju uvek budžetom ograničena.
Iz tog razloga, sredstva se dodeljuju kako
bi se to reklo u žargonu maloprodaje –
„do isteka zaliha“.
U ponudi Fonda se nalaze kratkoročni
krediti koji se mogu koristiti za
povremena obrtna sredstva, a kreditni
uslovi obuhvataju kamatnu stopu od 3%
na godišnjem nivou sa rokom otplate
od 3 do 12 meseci. Traženi iznos kredita
ne može biti manji od 2.000.000,00
dinara, a maksimalni iznos po jednom
preduzeću (uključujući i povezana lica) ne
može biti veći od 300.000.000,00 dinara
24
EXPORTER
MART 2011
za mala i srednja privredna društva,
odnosno 500.000.000,00 za velika
privredna društva. U periodu korišćenja
kredita preduzeće ne sme da smanji
broj zaposlenih radnika, a instrument
obezbeđenja su blanko sopstvene menice
ili garancija poslovne banke i blanko
sopstvene menice korisnika kredita.
Tu su i dugoročni, investicioni krediti
za privredna društva koja u prethodne
dve godine nisu poslovala sa gubitkom,
u većinskom su privatnom ili državnom
vlasništvu i preduzeća koja imaju učešće
društvenog kapitala manje od 40%.
Sredstva po ovom programu mogu da se
koriste za kreditiranje svih privrednih
grana, osim za primarnu poljoprivrednu
proizvodnju, proizvodnju i prodaju oružja
i vojne opreme, organizovanje igara
na sreću, lutrija i sličnih delatnosti.
Kreditna sredstva se odobravaju pod
sledećim uslovima: kamatna stopa je
2,8% na godišnjem nivou ukoliko je
sredstvo obezbeđenja kredita garancija/
avalirana menica poslovne banke, a u
ostalim slučajevima 4,5%, rok otplate je
do 5 godina i odloženim rokom otplate
do jedne godine, a kredit se otplaćuje
tromesečno.
Traženi
iznos kredita
ne može biti
manji od
2.000.000,00 dinara,
a maksimalni iznos
ne može biti veći od
300.000.000,00 dinara
za mala i srednja,
odnosno
500.000.000,00
za velika
privredna društva.
Naravno, postoje i
dodatni uslovi,
a više informacija
možete naći
na internet
prezentaciji Fonda
(http://www.
fondzarazvoj.
gov.rs/).
Traženi iznos kredita ne može biti manji
od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni
iznos ne može biti veći od 300.000.000,00
dinara za mala i srednja, odnosno
500.000.000,00 za velika privredna
društva. Naravno, postoje i dodatni
uslovi, a više informacija možete naći na
internet prezentaciji Fonda (http://www.
fondzarazvoj.gov.rs/).
Krediti za trajna obrtna sredstva mogu
da se dobiju pod istim uslovima kao i
investicioni krediti kada je u pitanju
vlasnička struktura preduzeća i njegova
delatnost, a kamatna stopa je 3% na
godišnjem nivou za kredit obezbeđen
garancijom ili menično odnosno 4,5%
u ostalim slučajevima. Rok otplate je
do 2 godine sa grejs periodom do 9
meseci i otplatom na tromesčnom nivou.
Minimalni i maksimalni iznosi kredita su
identični kao kod investicionih kredita,
kao i obaveza korisnika kredita da u
periodu korišćenja kredita ne smanjuje
broj zaposlenih.
Podsticanje ravnomernog regionalnog
razvoja je od posebnog značaja za državu
i stoga su preduzećima iz nedovoljno
razvijenih regiona na raspolaganju
posebne pogodnosti za pozajmljivanje
kapitala od Fonda. Regioni u Srbiji su
podeljeni u četiri grupe shodno stepenu
razvijenosti. Prva grupa je referentna i
u nju spadaju regioni koji su razvijeni u
nivou proseka Republike, a ovaj program
se odnosi samo na regione koji su
razvrstani prema stepenu razvijenosti
u drugu, treću i četvrtu grupu – sa
stepenom razvoja ispod prosečnog
stepena razvijenosti u Republici Srbiji.
Na žalost, liste opština iz ovih grupa su
podugačke pa ih nećemo navoditi već
samo programe koji su primenljivi.
Za podsticanje proizvodnje i
zapošljavanja Vlada je iz republičkog
budžeta obezbedila sredstva za namenske
kredite privrednim društvima sa
sedištem na devastiranom području.
U pitanju su dugoročni investicioni
krediti za izgradnju novih objekata,
proširenje kapaciteta postojećih objekata
(rekonstrukciju i modernizaciju), nabavku
opreme, odnosno delova i opreme za
remont postojeće opreme i kredite za
trajna obrtna sredstva za programe
ulaganja na devastiranim područjima.
Korisnici kredita mogu biti velika
ili srednja privredna društva koja se
bave proizvodnjom, posluju duže od
pet godina, imaju najmanje 50 stalno
zaposlenih kojima redovno isplaćuju
zarade.
25
Krediti za preduzetnike
Pravo na ove kredite Fonda imaju
preduzetnici registrovani u Agenciji
za privredne registre, koji u prethodne
dve godine nisu poslovali sa gubitkom.
Maksimalni iznos kredita iznosi
5.000.000,00 dinara, a minimalni
500.000,00 dinara. Kamatna stopa je
od 3 do 4,5% na godišnjem nivou, uz
primenu valutne klauzule, rok otplate do
4 godine sa odloženim rokom otplate do
jedne godine otplatom na tromesečnom
nivou. Obaveza korisnika kredita je da u
periodu korišćenja kredita ne smanjuje
broj zaposlenih radnika. Instrumenti
obezbeđenja urednog vraćanja kredita
su bankarske garancije, menice dužnika
i jemaca, hipoteke prvog reda na
nepokretnostima i razne zaloge na
hartijama od vrednosti ili proizvodnoj
opremi.
Krediti
se odobravaju
u iznosu od
500.000,00
do
1.500.000,00 dinara
sa rokom
otplate do 5 godina,
u okviru kojeg
je period
počeka od
dvanaest meseci.
Treba računati
sa kamatnom stopom
od 3%
na godišnjem nivou
uz primenu
valutne klauzule i
tromesečnu
otplatu kredita.
Krediti
se obezbeđuju
hipotekama
prvog reda
na nepokretnostima
odnosno zemljištu,
ili ugovorno
jemstvo.
26
Kredit može dobiti i novoformirana
kompanija čiji je osnivač društvo
koje ima proizvodnju u devastiranom
području, kao i privredna društva koja
su reorganizovana u procesu stečaja,
a u čijem programu je predviđena
saradnja sa strateškim partnerom koji
ispunja uslove za dobijanje ovih kredita.
Glavni kriterijum za odobravanje kredita
su izvodljivost i tržišna opravdanost
investicija, a pored toga i finansijsko
stanje i kreditna sposobnost korisnika
kredita. Instrumenti obezbeđenja kredita
mogu da budu zaloge na postojećoj
opremi za proizvodnju i/ili na opremi
za proizvodnju koja bi se kupovala iz
kredita, menice, bankarske garancije i/ili
hipoteke nad nepokretnostima. Kamatna
stopa na ove kredite je jako niska i iznosi
1% godišnje, fiksno uz garanciju ili aval
banke i 2% godišnje uz ostala sredstva
obezbeđenja. Rok otplate je do 8 godina,
uz period počeka od dve do tri godine,
a iznos kredita može biti do 8 miliona
za velika i 4 miliona evra za srednja
preduzeća.
Vrlo sličan je i program Vlade za
podsticaj i razvoj privrednih subjekata
u nerazvijenim opštinama. I ovi krediti
su namenjeni za izgradnju novih i
proširenje kapaciteta postojećih objekata,
nabavku opreme i trajnih obrtnih
sredstava i to u oblasti industrije,
prerađivačkih kapaciteta u poljoprivredi
i sektoru usluga na području opština
koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi
pomenute kategorizacije. Sredstva
se odobravaju u vidu dugoročnih
kredita i izdavanja garancija od strane
Fonda, a kriterijumi koji se koriste su
ocena finansijskog stanja i kreditne
sposobnosti korisnika kredita i
ekonomska ocena programa. Prednost
imaju programi u kojima korisnici
učestvuju sa sopstvenim sredstvima i/
ili koji obezbede radna mesta licima
evidentiranim kod Nacionalne službe
zapošljavanja na području opštine na
kojoj se realizuje program. Sama visina
odobrenih sredstava, odnosno iznos
garancije, određuje se na osnovu kreditne
sposobnosti subjekta, ocene programa
i kvaliteta instrumenata obezbeđenja
kredita - menica, i/ili hipoteka zaloga.
Tržišna vrednost instrumenata
obezbeđenja u odnosu na vrednost kredita
mora da bude 1:1. Krediti za izgradnju,
rekonstrukciju, modernizaciju i nabavku
opreme se odobravaju sa rokom otplate
do 5 godina i periodom počeka do jedne
godine, dok je taj period kod kredita za
trajna obrtna sredstva 2 godine, a period
počeka do devet meseci. Minimalni
iznos kredita/garancije za pravna lica
ne može da bude manji od 2.000.000,00
dinara, dok maksimalni iznos ne može
da bude veći od 300.000.000,00 dinara
za mala i srednja privredna društva,
odnosno 500.000.000,00 dinara za ona
velika. Krediti se odobravaju sa valutnom
klauzulom, a otplata kredita se vrši
u tromesečnim anuitetima. Kamatna
stopa je od 1 do 2,5% u zavisnosti od
instrumenta obezbeđenja. Za izdavanje
garancija Fond naplaćuje proviziju u
visini od 2% godišnje od iznosa koji se
garantuje.
EXPORTER
3-4,5%
kamatna stopa na godišnjem nivou
Start-up krediti
Pravo na korišćenje ovih sredstava
imaju privredni subjekti na području
Republike Srbije, registrovani u Agenciji
za privredne registre od 01.01.2010.
godine i kasnije. Krediti se odobravaju
za izgradnju/dogradnju/rekonstrukciju/
adaptaciju/sanaciju poslovnog prostora/
proizvodnih i industrijskih objekata ili
za kupovinu nove opreme od ovlašćenog
distributera ili proizvođača opreme.
Kreditiranje primarne poljoprivredne
proizvodnje ili trgovine, kupovina
polovne opreme i putničkih vozila, lične
pozajmice, kao i proizvodnja i prodaju
oružja i vojne opreme ne mogu biti
predmet ovih kredita. Podnosilac zahteva
za kredit može biti samo lice koje nikada
ranije nije bilo vlasnik privrednog
društva, odnosno preduzetnik do 55
godina starosti, lice protiv koga se ne
vodi istraga i koje nije bilo pravosnažno
osuđivano za krivična dela protiv
privrede i krivična dela protiv imovine.
Krediti se odobravaju u iznosu od
500.000,00 do 1.500.000,00 dinara sa
rokom otplate do 5 godina, u okviru kojeg
je period počeka od dvanaest meseci.
Treba računati sa kamatnom stopom
od 3% na godišnjem nivou uz primenu
valutne klauzule i tromesečnu otplatu
kredita. Krediti se obezbeđuju hipotekama
prvog reda na nepokretnostima
ili zemljištu ili ugovorno jemstvo.
Potencijalni korisnici podnose zahteve
Fondu za razvoj Republike Srbije u
centrali Fonda u Nišu i filijalama. Prijem
zahteva je počeo da se vrši od 01.04.2011.
godine, i trajaće sve dok se ne potroše
sredstva za ovu namenu.
Fond odobrava i start-up kredite za
pravna lica, s tim što su iznosi kredita,
prirodno, nešto veći nego za preduzetnike
– u iznosu od 500.000,00 do 5.000.000,00
dinara. Rok otplate, kamata i instrumenti
obezbeđenja su isti kao i za preduzetnike.
Subvencije za otvaranje novih
radnih mesta
Nacionalna služba za zapošljavanje
(NSZ) poslodavcima pruža subvencije
za zapošljavanje nezaposlenih lica
prijavljenih u evidenciju Nacionalne
službe za zapošljavanje. Za svako
novozaposleno lice se odobrava
jednokratni iznos od 100.000 dinara u
prvoj i drugoj grupi opština, 200.000
dinara u trećoj grupi, 300.000 dinara u
četvrtoj grupi opština i devastiranim
područjima kada se zapošljava do 10
lica, a maksimalni iznos je 400.000
dinara za preduzeća koja pripadaju
četvrtoj grupi opština i devastiranim
područjima kada se zapošljava 11 i više
lica. Uslovi za podnošenja zahteva za
subvenciju obuhvataju broj zaposlenih
koji se nije smanjivao u poslednja tri
meseca koji prethode mesecu u kome
je podnet zahtev, uredno, savesno i
uspešno poslovanje preduzeća, van
stečajnog postupka. Ukoliko NSZ odobri
subvenciju onda je za zaključenje
ugovora potrebno priložiti biznis plan
potvrde o poslovanju u prethodnom
periodu, potvrde o urednom izmirivanju
obaveza prema državi i sl. Nakon
zaključivanja ugovora korisnik ove
subvencije je u obavezi da zaključi
ugovor o radu sa nezaposlenim licem
u skladu sa zakonom, na neodređeno
vreme, sa punim radnim vremenom,
u trajanju od najmanje 24 meseca od
dana zasnivanja radnog odnosa, kao
i da redovno uplaćuje doprinose za
obavezno socijalno osiguranje u skladu
sa zakonom. Pored ovog, tu su i mnogi
drugi programi subvencija za otvaranje
novih radnih mesta, poput programa
„Prva šansa“ koji pomaže stručno
osposobljavanje i zapošljavanje mladih
do 30 godina, bez radnog iskustva u
struci, koji se nalaze na evidenciji NSZ i
imaju minimum završenu srednju školu.
Program obuhvata subvencionisanje
poslodavaca koji navedenim kategorijama
nezaposlenih omogućavaju stručnu
praksu sa 10.000 dinara mesečno,
odnosno refundaciju zarada za vreme
pripravništva u iznosu od 18 do
22 hiljade dinara sa pripadajućim
doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje u trajanju od 12 meseci.
Programi NSZ koje možete iskoristiti su
mnogobrojni, te vas pozivamo da posetite
veoma sadržajan i ažuran veb sajt www.
nsz.gov.rs.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI
Na kraju navodimo i neke od aktivnosti Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza koje se odnose direktno na obezbeđivanje povoljnih
finansijskih sredstava. U ponudi usluga AOFI-ja nalaze se direktno kreditiranje, sufinansiranje sa poslovnom bankom izvoznika i
refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika. Veliki izvoznici (oni koju su u 2010. godini ostvarili izvoz veći od million evra) mogu
biti kratkoročno finansirani u iznosu od 30.000 do 1.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate do 6 meseci i kamatnom
stopom od 3-5%. Za izvoznike srednje veličine (izvoz u prethodnoj godini veći od 300.000 evra), predviđeni su krediti u iznosu od 30.000 do
200.000 evra sa rokom otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od EURIBOR+1% do EURIBOR+3%. Moguće je i sufinansiranje u saradnji
sa poslovnom bankom izvoznika gde AOFI plasira deo sredstava izvozniku, dok drugi deo traženog kredita finansira poslovna banka pod
uslovima koji su dogovoreni sa AOFI (kamatna stopa i svi troškovi do maksimalno 10 % godišnje). U slučaju refinansiranja AOFI plasira
sredstva poslovnim bankama po važećoj kamatnoj stopi za konkretne izvoznike, tako da poslovne banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu
stopu na plasmane izvoznicima u iznosu do maksimalno 10 % na godišnjem nivou. Banke zatim mogu da, kroz vezane aranžmane po ovom
osnovu (refinansiranje sa sufinansiranjem), plasiraju izvoznicima i deo sredstava iz sopstvenog potencijala gde su kamatna stopa i svi
troškovi ograničeni na nivo od maksimalno 10% godišnje.
MART 2011
27
SVET I MI
KAKO
POSLOVATI SA
TURSKOM
Kako pregovarati?
Tok pregovaranja u Turskoj je prilično
usporen u odnosu na očekivanu brzinu
zapadnjaka. Lični odnos učesnika
pregovora mora da se uspostavi pre nego
što se pristupi formalnim pregovorima.
Uljudnost i dobro vaspitanje su veoma
bitni. Sastanci počinju polako, sa
mnogo pitanja koja vam mogu izgledati
nevažnim u odnosu na temu sastanka,
ali to je bitan deo poslovnog protokola.
Ukoliko prekinete ovaj tok razgovora,
smatraće vas izuzetno nepristojnim.
Uspeh pregovora zavisi upravo od stepena
poverenja i ličnog odnosa, kao i od jasne
slike saradnje koju bi mogli ostvariti sa
vama. Poslovanje je sa puno ličnog udela.
Ovo se menja pojavom rastućeg broja
multinacionalnih kompanija koje neguju
određenu korporativnu kulturu.
Izvor: deo teksta je korišćen iz E Magazina
UKOLIKO ŽELITE DA POSLUJETE U TURSKOJ TREBALO
BI DA ZNATE DA USPEH ZAVISI OD VAŠE SPOSOBNOSTI
DA OSTVARITE DOBRE ODNOSE SA POTENCIJALNIM
POSLOVNIM PARTNEROM I OD JASNO I DOBRO
PREZENTOVANOG PREDLOGA SARADNJE.
INES NOVOSEL
Z
animljivost Turske je svakako
u njenom položaju, jer spaja
dva kontinenta, Evropu i
Aziju. Ukupan broj stanovnika je oko
70 miliona, od kojih je više od 99%
muslimanske veroispovesti. Glavni
grad je Ankara. Najveći deo (oko 60%)
društvenog bruto proizvoda Turske
dolazi iz sektora usluga, sa turizmom kao
vodećom granom u novije vreme, dok su
ostali izvori industrija i poljoprivreda.
Turska, čija površina je 779 452
kilometara kvadratnih, nalazi se među
10 najvećih ekonomija u svetu. Tržište
je nezasićeno u skoro svim oblastima,
počev od robe široke potrošnje do
visokotehnoloških proizvoda.
Turska se graniči sa Grčkom, Bugarskom,
Gruzijom, Jermenijom, Azerbejdžanom,
Irakom, Iranom i Sirijom, i podeljena
je na sedam regiona. Kandidat je za
pristupanje Evropskoj uniji i prolazi kroz
mnoge promene kako bi učvrstila svoju
demokratiju i integrisala ekonomiju u
globalne okvire.
Turska ekonomija je dinamična mešavina
modernih i tradicionalnih industrija
sa jakim privatnim sektorom koji
neprekidno raste. Geografski položaj
Turske nudi odličnu bazu za mnoge
ekonomske aktivnosti i predstavlja
moćno kulturno i političko žarište.
Takvo atraktivno poslovno okruženje
pruža mnoge prednosti i potencijalne
mogućnosti za poslovanje u ovom delu
sveta.
28
EXPORTER
Kao što je međusoban odnos jako bitan,
tako morate imati na umu i da je turski
narod veoma pronicljiv u poslu i morate
im dati jasnu sliku vaše saradnje.
Ukoliko posumnjaju u vas, ozbiljno su
poljuljani izgledi za nastavak posla.
Kad se jednom uspostavi poverenje,
komunikacija postaje direktna. Proces
donošenja bitnih odluka je prilično spor.
Dok pregovarate, suočićete se često
sa ekstremnim zahtevima. To je stoga
da bi proverili vaš nivo odgovornosti,
status, kao i mogućnosti da donosite
odluke u ime svoje firme. Nikako ne
koristite pritisak ili rokove kao taktiku
u pregovorima, odmah će vam uzvratiti
pretnjama otkazivanja posla i kraja
pregovora. Suština pregovora i posla nije
uvek samo profit, možete računati i na
deo časti, uticaja, poštovanja i ostalih
etičkih kategorija.Turski poslovni partneri
očekuju redovne kontakte od njihovih
poslovnih partnera. Morate posvetiti
određeno vreme izgradnji i održavanju
dobrih prijateljskih odnosa sa vašim
turskim poslovnim partnerima.
Poslovni običaji
Iako su tradicija i kultura duboko
ukorenjeni u turskom društvu, običaji
u najvećem delu poslovne zajednice,
naročito kada je reč o velikim turskim
holdinzima ne razlikuju se značajno od
onih na zapadu. Prihvaćeni su svi oblici
moderne poslovne komunikacije, a
naglašava se i važnost ličnog kontakta.
Predstavnici top menadžmenta većih
kompanija često su školovani u
inostranstvu, a i intenzivni kontakti
sa stranim partnerima rezultirali su
velikom upotrebom engleskog jezika.
MART 2011
Nešto je drugačija slika s manjim
porodičnim kompanijama, gde će vam
za komunikaciju češće biti potreban
prevodilac.
konzervativno, posebno u unutrašnjosti.
Žene obavezno treba da pokriju ruke i
noge.
Sporazum o slobodnoj trgovini
Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, Srbija i Turska su 1. juna 2009. godine potpisale
Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po
modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je šansa za srpske
izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište od 75 miliona stanovnika. Ovim
Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju
sirovine i poluproizvode, prerarađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje
CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama.
Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zaštićena poljoprivreda, sektor
tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da će tu biti zadržane više stope za
uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogućnost da odmah izvozi svoju robu bez
carine za sve industrijske proizvode.
Liberalizacija sa srpske strane će biti fazna, i do 2015. godine odvijaće se u tri etape.
Primena Sporazuma će stvoriti uslove za značajnije povećanje ukupnog obima međusobne
trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza roba i doprineće većem angažovanju turskih
investitora u Srbiji. Više informacija www.siepa.gov.rs
Uobičajeno radno vreme je od 08.30
do 17.30h, u zavisnosti od institucije,
sa pauzom za ručak od sat vremena.
lzbegavajte sastanke tokom leta, jer
mnogi poslovni ljudi tada uzimaju
produžene odmore. Takođe, strogo vodite
računa o verskim praznicima, jer su to
neradni dani. Inicijalan sastanak uvek
treba da bude fokusiran na izgradnju
međusobnih odnosa. Turci su veoma
ponosni na svoju zemlju tako da će
uživati da pričaju o svojoj zemlji i
kulturi, ali svakako izbegavajte pitanja
o političkoj istoriji. Na poslovnim
sastancima obavezno se nude čaj i turska
kafa, a i uobičajeno je da vas poslovni
partner povede u restoran na ručak ili
večeru. Protokol turske gostoljubivosti
diktira da domaćin uvek plaća račun.
Rukujte se snažno pri upoznavanju ili
pozdravljanju. Kada sedite, obavezno
držite stopala na zemlji. Veoma je
nepristojno, čak uvredljivo, pokazivati
đonove cipela ili upirati stopalom na
nekoga. Za ženu se smatra nepristojnim
da prekrsti noge u nečijem prisustvu.
Nepristojno je i ukoliko držite prekrštene
ruke na grudima ili ruke u džepovima.
Prilikom razgovora obavezno gledajte
sagovornika u oči, to se smatra znakom
iskrenosti. Uvek možete povesti razgovor
o ličnim stvarima, hobiju, profesiji,
fudbalu, porodici i posebno o deci. Tokom
razgovora vaš turski partner uglavnom
će stajati blizu vas. Ukoliko uzmaknete
unazad, smatraće to negativnim znakom.
Oblačenje treba da bude klasično i
Sajmovi
Turska ima vrlo dinamičnu sajamsku
aktivnost i praktikuje održavanje niza
sajmova tokom godine u svim većim
gradovima u zemlji. Najveće sajamske
manifestacije organizuju se u Istanbulu,
Ankari i Izmiru, među kojima se izdvajaju
Međunarodni sajam u Izmiru, Sajam
turizma u Istanbulu, i Sajam građevine u
Ankari.
Spisak sajmova možete pronaći na
internet stranici Udruženja komore
Turske www.tobb.org.tr , Odbora
ekonomske odnose sa inostranstvom
(DEIK) www.deik.org.tr i Centra za
promociju izvoza (IGEME) www.igeme.
org.tr. U Turskoj posluje i nekoliko velikih
kompanija zaduženih za organizaciju
sajmova, tese i na njihovim internet
stranicama možete dobiti više informacija
o različitim sajmovima:
www.interteks.com.tr
www.tuyap.com.tr
www.itf-exibitions.com
29
Postupak uvoza roba i usluga
Uvoz robe i usluga u Tursku definisan
je novim uvoznim režimom koji je
usklađen sa pravilima Svetske trgovinske
organizacije, obavezama koje proizlaze
iz Ugovora o carinskoj uniji sa EU, kao
i drugim međunarodnim obavezama
Turske. Od 2004. godine Turska je
harmonizovala svoje standarde sa
dvadeset tri industrijske smernice
Evropske unije tako da oko 70%
Turci će veoma ceniti
ukoliko naučite nekoliko
uobičajenih fraza na
njihovom jeziku, kao na
primer:
Merhaba – Zdravo
Nasilsiniz – Kako si?
Lutfen – Molim Vas
Tešekur ederim, ijijim, ja
siz? – Hvala, dobro, a Vi?
Hoš geldiniz – Dobrodošli
Hoš bulduk – Bolje Vas našli
Evet - Da
Gule Gule -Doviđenja
Tešekur - Hvala
30
proizvoda koji se uvoze u Tursku moraju
imati odgovarajuće standarde i sertifikate.
Važeća valuta u Turskoj je turska lira
(TRY). Više informacija možete naći na
www.dtm.gov.tr.
Informacije o zabrani ili ograničenju
uvoza dostupne su na sajtu Uprave carina
www.gumruk.gov.tr . Tu se takođe možete
informisati o relevantnim podacima
o carinskom zakonu i carinskoj tarifi,
uvoznoj dokumentaciji, privremenom
uvozu, tranzitu robe i sl. Turska carinska
tarifa takođe je dostupna i na www.tarifftr.com.
Saradnja Srbije i Turske
Sklapanjem Ugovora o slobodnoj
trgovini između Srbije i Turske ostvareni
su preduslovi za agresivniji nastup i
plasman srpskih proizvoda na turskom
tržištu. Od početka primene Sporazuma o
slobodnoj trgovini razmena je povećana
10 odsto i ugovoreno je nekoliko većih
poslova. Tokom brojnih susreta turske
i srpske strane, bilo na poslovnoj ili
institucionalnoj osnovi izražava se
zadovoljstvo postignutim stepenom
saradnje uz naglašavanje činjenice da
još uvek postoji dosta prostora za njeno
unapređenje, posebno u oblasti turizma.
Vrednost domaćeg izvoza u Tursku u
2010. godini iznosio je 66,5 miliona evra
što predstavlja rast od 107,4% u odnosu
na 2009. godinu, dok je uvoz iz Turske
iznosio 244,3 miliona evra. U Tursku
se najviše izvoze: valjkasti proizvodi
prevučeni kalajem, rafinisan bakar, sterol
butadiene kaučuk, delovi mašina, spoljne
pneumatske gume za automobile, ostaci
od gvožđa i čelika, nafta, kukuruz, povće i
sl. A iz Turske najviše se uvoze: materijali
sa pletenom osnovom, kord tkanine za
spoljne pneumatske gume, motorna
vozila, limun i limeta, tkanine pletene,
tornjevi, lešnici i drugo.
Na nedavno održanom Srpsko-turskom
poslovnom forumu rečeno je da turska
privreda ima veliki potencijal, a Srbija
bi trebalo da ima značajnije učešće na
tržištu Turske, jer od 1.400 milijardi
dolara uvoza u Tursku, samo 80 miliona
dolara, ostvari se od uvoza proizvoda iz
Srbije, koji bi u narednom periodu mogao
da dostigne iznos od 200 miliona dolara.
EXPORTER
MART 2011
31
ANALIZE
SRPSKA
GRAĐEVINSKA
INDUSTRIJA
KATARINA MOMČILOVIĆ MATIĆ
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JE OZBILJNO POGODILA SEKTOR GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE
U SRBIJI. PRVI ZNACI KRIZE VEĆ SU SE OSETILI U 2009. GODINI, KADA JE OBIM POSLOVA U
NISKOGRADNJI OPAO ZA ČAK 50% U ODNOSU NA 2008. GODINU, A U ISTOM PROCENTU JE
OPAO I IZVOZ DOMAĆEG GRAĐEVINSKOG MATERIJALA. TREND OPADANJA GRAĐEVINSKE
AKTIVNOSTI SE NASTAVIO I U 2010. ŠTO JE DOVELO DO GAŠENJA 3.500 GRAĐEVINSKIH
FIRMI. PORED TOGA, PROŠLE GODINE JE OSNOVANO OKO 1.000 FIRMI MANJE.
32
EXPORTER
V
rednost izvedenih
građevinskih radova
na teritoriji Srbije,
u periodu jun-septembar
2010. smanjena je za 11,9%
u odnosu na isti period 2009.
godine. U prvom polugodištu
2010. godine izgrađeno je za
36,5% manje zgrada, i 6,7%
manje ostalih građevina
(putevi, mostovi, železnice
itd), a smanjenje vrednosti
izvedenih radova pratilo je i
smanjenje broja zaposlenih
na gradilištima za 15,6%, u
poređenju sa istim periodom
prethodne godine.
U cilju ublažavanja
ekonomske krize koja je
najviše pogodila upravo
građevinski sektor,
Vlada Srbije je donela
Program vanredne podrške
građevinskoj industriji,
kojim se obezbeđuju sredstva
za finansiranje projekata
značajnih za podsticanje
privrede i unapređenje
zdravstva, prosvetne i
kulturne delatnosti, a radovi
su povereni domaćim
preduzećima. Najznačajniji
projekti, čija će se izgradnja
finansirati iz ovog programa,
su most preko Save u
Obrenovcu, gradski stadioni u
MART 2011
Nišu, Novom Pazaru i Užicu.
Pored toga, početkom 2010.
godine usvojena je Uredba o
finansiranju izgradnje jeftinih
stanova, kojom je predviđeno
izgradnja 10.000 stanova, prvo
u Beogradu, Novom Sadu,
Nišu i Kragujevcu.
Kako bi se oživela građevinska
industrija i otvorila nova
radna mesta, država se
dodatno angažovala na
investicionim radovima.
U ovoj godini se očekuje
nastavak radova na
Koridoru X i izgradnja auto
puta u dužini od 180 km.
Saobraćajna infrastruktura
u Srbiji je u veoma lošem
stanju, pa ne čudi podatak
Svetskog ekonomskog
foruma da se Srbija, po
stanju infrastrukture, nalazi
na 122. mestu od 133
zemlje. Zato je Nacionalnim
investicionim planom za
ovu godinu predviđeno da se
najviše finansiraju projekti
za izgradnju puteva. Na
konkursu bivšeg Ministarstva
za nacionalni investicioni
plan, za finansiranje projekata
u ovoj godini prijavljeno
je 1.446 projekata, ukupne
vrednosti 115 milijardi dinara,
a glavni projekat se odnosi na
izgradnju mreže autoputeva
u vrednosti od 9,35 milijardi
dinara. Po veličini investicija,
sledeći na listi su izgradnja
autoputa Beograd-Južni Jadran
i projekat infrastrukturne
podrške razvoju automobilske
industrije.
Pored toga, nastavlja se
izgradnja mosta preko Ade
Ciganlije koji predstavlja
najveći most u Evropi sa
kosim kablovima i jednim
pilonom. Završetak ovog
mosta, o kome je i američki
dokumentarni kanal Discovery
snimio film, očekuje se krajem
ove godine. Što se mosta
Zemun-Borča tiče, glavni
projekat je urađen, a početak
gradnje se očekuje u maju.
Jedan od glavnih problema sa
kojima se susreću građevinske
firme je nelikvidnost, koja se
javlja kao posledica velikog
kašnjenja naplate potraživanja
i sa kojom se susreće više
od 80 odsto građevinskih
firmi u Srbiji. Drugi problem
sa kojim se domaće firme
susreću prilikom konkurisanja
za poslove u inostranstvu je
dobijanje bankarskih garancija
za velike građevinske
poslove. S tim u vezi, na
inicijativu Privredne komore
Srbije, u februaru je održan
sastanak srpskih i hrvatskih
građevinskih preduzeća o
zajedničkom učešću u velikim
infrastrukturnim projektima
u Libiji, Alžiru, Iranu,
Rusiji i bivšim sovjetskim
republikama. Ocena je
da, zbog loše ekonomske
situacije koja vlada u čitavom
regionu, izlaz treba da se
traži u povezivanju srpskih
i hrvatskih preduzeća u
klastere, kako bi zajednički
konkurisali na tenderima
u svojim zemljama, ali i na
trećim tržištima.
Iako je situacija u sektoru
građevine dosta teška,
prognoze za naredni period
su nešto povoljnije. U 2010.
godini ostvaren je značajan
oporavak kod ugovaranja
novih radova, a u prilog
postepenom oporavku
građevinske aktivnosti govori
i činjenica da je vrednost
ugovorenih radova za 60%
veća, nego u istom periodu
prethodne godine.
33
SRPSKE FIRME TREĆI PUT
NA NAJVEĆEM SAJMU
GRAĐEVINE U RUSIJI
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza po treći put,
uz tehničku podršku Projekta
za razvoj konkurentnosti,
organizuje zajednički nastup
šest srpskih građevinskih
firmi, na međunarodnom
sajmu građevine i enterijera
„Mosbuild“, koji se od
5. do 8. aprila održava u
Moskvi. Do sada se na ovom
najznačajnijem sajmu iz
građevinske industrije, uz
podršku SIEPA-e, veoma
uspešno predstavilo 19
srpskih kompanija.
Sa više od 2.090 kompanija
izlagača iz 48 zemalja i
brojem posetilaca koji
premašuje 194.000, Mosbuild
predstavlja jedan od najvećih
i najznačajnijih sajmova
građevine (www.mosbuild.
com). Usled svoje veličine
i činjenice da obuhvata 16
različitih sektora građevinske
industrije, Mosbuild se odvija
na dve sajamske površine
(Ekspocentar i Crocus Expo).
Zahvaljujući Sporazumu
o slobodnoj trgovini koji
Srbija ima sa Ruskom
Federacijom srpske firme
su u stanju da ponude
proizvode po konkurentnim
cenama koje prati visok
nivo kvaliteta i poštovanje
rokova isporuke. Upravo to
je osnovni razlog zbog koga
SIEPA i ove godine finansira
nastup sledećih kompanija:
Aling Conel (proizvodnja
elektroinstalacionog
materijala), Antić Kosta
(proizvodnja metalne
galanterije), Karbon
(proizvodnja materijala
za završne radove u
građevinarstvu), Simi
(izgradnja fabrika za
proizvodnju betona i opreme
za građevinarstvo), Domis
(proizvodnja prozora i vrata)
i Cores System (proizvodnja
hemijskih proizvoda za
građevinsku industriju).
Uprkos svetskoj ekonomskoj
krizi, koja je pogodila i
građevinsku industriju u
Rusiji, glavni prioriteti su
ulaganje u infrastrukturu i
izgradnju stambenih objekata.
Za te svrhe je u 2011. godini,
samo za grad Moskvu i
moskovsku oblast, iz gradskog
budžeta izdvojeno više od
milijardu evra.
Na sajmu Mosbuild se prvi
put predstavlja kompanija
Aling Conel, i to sa
svojim novim programom
instalacionih sklopki,
priključnica i razvodnih kutija,
koji je već našao veliki broj
kupaca na tržištima Rusije
i EU. Komercijalni direktor
„Aling Conel“ Stojan Dangubić
rekao je: „Na tržištu Ruske
Federacije smo prisutni od
marta 2010. godine i u ovoj
godini planiramo nastup na
prestižnom sajmu MOSBUILD
gde ćemo izložiti kompletan
asortiman proizvoda koji
izvozimo na rusko tržište.
To su programi PRESTIGE
Line i modularni program
ALING MODE koji služe
za opremanje stambenih i
poslovnih enterijera. POWER
Line i ARMOR Line su
programi instalacionih
sklopki, priključnica i
razvodnih kutija izrađenih
od plastike i metala. Ti
programi su u Rusiji nazvan
antivandalni programi za
opremanje industrijskih
objekata, sa njima smo
konkurisali na tenderu za
opremanje metroa u Moskvi
kao i vojnih, školskih i
bolničkih objekata“.
SAE Institut je najveći svetski privatni koledž za audio produkciju, filmsku produkciju, interaktivnu
animaciju i primenjene multimedije. Programi obezbeđuju praktične kurseve kao i akademske
programe u 56 škola u 25 zemalja. Institut vec 30 godina sirom sveta nudi svoj jedinstveni sistem
edukacije fokusirajuci se na praktican rad na najsavremenijoj opremi koji prati teorijsku nastavu.
Inače, MOSBUILD je idealno
mesto gde se mogu pronaći
potencijalni kupce iz Rusije
kao i iz bivših Sovjetskih
Republika ali i bliže upoznati
sa svim prednostima koji
nude srpski proizvodi. Treba
napomenuti da je kompanija
Aling Conel ujedno i dobitnik
prošle Nagrade za najboljeg
izvonika godine u kategoriji
„Novi izvozni proizvod“, koju
SIEPA tradicionalno dodeljuje
već sedam godina zaredom.
Studijski program
Audio Engineering:
Audio Engineering:
Kratki kursevi
Bachelor of Arts
Diploma
Studijski program
Filmska produkcija:
Filmska produkcija:
Bachelor of Arts
Diploma
34
EXPORTER
MART 2011
Digitalna video produkcija:
Filmski Kamp:
Sertifikat
Sertifikat
Kratki kursevi
Bachelor of Arts
Diploma
Studijski program
Digitalna Animacija:
Digitalna Animacija:
Sertifikat
Sertifikat
Kratki kursevi
Studijski program
Web Design & Development:
Web Design & Development:
Elektronska muzička produkcija:
Digital DJ:
Graphic Design:
Kamp Fotografije:
Sertifikat
Sertifikat
Kratki kursevi
Bachelor of Arts
Diploma
3D Animacija/Maya:
Kamp Crtanja:
SAE Institute Belgrade
Čika Ljubina 8, sprat 3, tel. +381 (0) 11 2626 632,
email: [email protected], web: http://belgrade.sae.edu
Sertifikat
Sertifikat
35
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
INCOTERMS 2010 –
PRAVILA MTK ZA KORIŠĆENJE TERMINA U
UNUTRAŠNJOJ I MEĐUNARODNOJ TRGOVINI
obaveze ugovornih strana i smanjuje rizik
od pravnih komplikacija.
MTK piše i objavljuje pravila Incoterms®
već više od 70 godina i na taj način pruža
uvoznicima, izvoznicima, advokatima,
prevoznicima, osiguravajućim kućama
i studentima na međunarodnom planu
pravila i smernice koji odražavaju
najnovije trendove u okruženju u kome se
obavljaju poslovi trgovanja.
Od trenutka kada je MTK izradila
Incoterms pravila 1936. godine, ovaj
svetski prihvaćen ugovorni standard
redovno se ažurira (svakih 10 godina) da
bi išao u korak sa razvojem međunarodne
trgovine. Sklad komercijalnog i
sudskog sistema koji se postiže
primenom Incoterms pravila čini ih
neophodnim priručnikom za sve aktere u
međunarodnoj trgovini i sastavnim delom
spoljnotrgovinskog rečnika.
Međunarodna trgovinska komora je
izdala Incoterms® 2010 kao revidirano
izdanje međunarodno priznatih
trgovinskih termina koji se koriste u svim
međunarodnim poslovnim transakcijama
kao deo priznatog kanona kojim se
definišu obaveze kupaca i prodavaca.
Incoterms 2010 je u primeni od 1. januara
2011.
Pravila Incoterms® 2010 uzimaju u obzir
nastavljeno širenje slobodnih carinskih
zona, veće korišćenje elektronskih
komunikacija u poslovnim transakcijama,
povećanu brigu za bezbednost u kretanju
roba i promene u delatnostima transporta.
Incoterms® 2010 ažurira i konsoliduje
pravila koja se odnose na „isporučeno“
tako što se ukupan broj pravila smanjuje
sa 13 na 11, i nudi jednostavniji i jasniji
prikaz svih pravila. Incoterms® 2010 je
takođe prva verzija Incoterms pravila koja
upućuju na kupca i prodavca na istorodan
način.
Incoterms® pravila se redovno u celom
svetu uključuju u prodajne ugovore
i postali su deo svakodnevnog jezika
trgovine. Onog trenutka kada neki od
trgovačkih termina Incoterms® pravila
postanu deo ugovora kojima se definišu
prava i obaveze ugovornih strana,
Incoterms® pravila praktično postaju
pravosnažna i prema njima se postupa
ukoliko dođe do nekog spora. U ugovoru
se uvek mora napisati godina izdanja
Incoterms® pravila na koja se pozivaju
ugovorne strane (može se staviti bilo
koji Incoterms® - npr. Incoterms® 1936,
Incoterms® 2000, Incoterms® 2010), jer
ukoliko se to u ugovoru ne precizira, bilo
koja od ugovornih strana može da bira ona
Incoterms® pravila koja mu odgovaraju za
konkretan ugovor.
Bogato stručno znanje koje Komisija
za komercijalnu praksu MTK ima
o trgovačkom pravu i praksi, a čiji
članovi su iz svih krajeva sveta i iz svih
sektora trgovine, obezbeđuje da pravila
Incoterms® 2010 daju odgovor na potrebe
biznisa u celom svetu.
Incoterms® 2010 je prva
verzija Incoterms pravila
koja upućuju na kupca i
prodavca na istorodan
način.
Nacionalni odbor Međunarodne
trgovinske komore Srbija (ICC Serbia)
je koristeći ekskluzivno pravo otkupa
autorskih prava i štampe publikacija
MTK izdao dvojezično izdanje Incoterms®
2010 (srpski i engleski) sa napomenom
da je strogo zabranjena neovlašćena
reprodukcija i da je u slučaju spora validna
engleska verzija teksta.
Verujemo da će se svi koji se bave
spoljnom trgovinom blagovremeno
pripremiti i dobro upoznati sa odredbama
Incoterms 2010.
Edukativni seminari
U cilju upoznavanja stručne javnosti
sa svim promenama u ovoj oblasti
Nacionalni odbor Međunarodne
trgovinske komore Srbije (ICC Serbia)
organizuje seriju seminara (2 puta
mesečno) Incoterms® 2010 na srpskom
jeziku sa sertifikovanim predavačem od
strane MTK.
Seminari su namenjeni svima koji se
na bilo koji način bave unutrašnjom i
međunarodnom trgovinom i koji koriste
Incoterms® pravila kao osnovni priručnik
kako bi uspešno obavili svoj posao
(uvoznici, izvoznici, advokati, prevoznici,
osiguravajuće kuće, banke, fakulteti,
studenti, itd).
Sve informacije o prodaji i seminarima
Incoterms® 2010 pravila se nalaze na sajtu
Privredne komore Srbije, www.pks.rs/
incoterms2010.
MEĐUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA
U
PRIMENI
OD
1. JANUARA
2011.
36
G
lobalna privreda je više nego
ikada omogućila privrednim
subjektima širi pristup tržištima
u celom svetu. Roba se prodaje u većem
broju zemalja, u većim količinima
i u širem asortimanu. Međutim, sa
povećanjem obima i složenosti u
globalnim prodajama, povećavaju se i
mogućnosti za nesporazume i skupe
sporove kada prodajni ugovori nisu
urađeni na pravi način.
Incoterms® pravila objašnjavaju skup
trgovačkih termina (International
Commercial Terms) sastavljenih od
tri slova koji u prodajnim ugovorima
odražavaju odnose između dva privredna
subjekta. Incoterms pravila uglavnom
opisuju obaveze, troškove i rizike
obuhvaćene isporukom robe od prodavaca
prema kupcima.
Pravila Incoterms® su pravila
Međunarodne trgovinske komore (MTK)
za korišćenje termina u unutrašnjoj i
međunarodnoj trgovini koja olakšavaju
vođenje globalne trgovine. Pozivanje na
Incoterms® pravila u kupoprodajnom
ugovoru jasno definiše odgovarajuće
EXPORTER
Međunarodna trgovinska komora (ICC,
Paris, www.iccwbo.org) osnovana 1919.
godine, je najstarija i najveća svetska
poslovna asocijacija, glas poslovnog
sveta i glavna snaga ekonomskog rasta i
prosperiteta. Radi u korist otvorene svetske
privrede na kreiranju i izradi međunarodnih
pravila i standarda kao i donošenju
preporuka za rešavanje problema. Pomaže
vladama svojih članica na taj način što
im daje stručnu pomoć i vrši ekspertize
prilikom izrade zakona. U svom sastavu
ima 16 komisija (Komisija za antikorupciju,
Komisija za arbitražu, Komisija za
bankarsku tehniku i praksu, Komisija za
carinu i trgovačka pravila, itd).
MTK ima oko 8. 000 članova iz više od 120
zemalja. Više od polovine zemalja ostvaruje
svoje članstvo preko Nacionalnih odbora, a
ostale zemlje preko direktnih članova.
Nacionalni odbor Мeđunarodne trgovinske
komore Srbije sa svojih stotinak članova je
deo svetske mreže MTK. Članstvo u MTK
datira iz 1923. godine kada je Trgovačka
komora iz Beograda primljena za
redovnog člana, a 1927. godine je osnovan
Nacionalni odbor MTK.
Incoterms® je registrovani žig Međunarodne trgovinske komore. Svaka zloupotreba je kažnjiva.
MTK – Međunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce, www.iccwbo.org)
MART 2011
37
SIEPA VODIČ
Export helpdesk
je baza podataka
koja omogućava
detaljnu pretragu
po pojedinačnim
proizvodima i/ili
grupama proizvoda koje
se izvoze u EU.
Export helpdesk
predstavlja jedinstven
portal evropske
komisije (EK) namenjen
zemljama u razvoju
koji omogućava
blagovremeni pristup
informacijama o
uslovima, procedurama,
carinskim tarifama
i dokumentima
neophodnim za izvoz na
tržište EU.
IZVOZ
- SVE NA
JEDNOM
MESTU
Vrste informacija
koje se mogu
dobiti
Kako bi pretraga bila olakšana informacije
su podeljene u 4 kategorije:
• Zahtevi i porezi – Requirements and
Taxes (zahtevi i dokumenta koje je
neophodno ispuniti i pribaviti da bi se
roba uvezla na tržište EU i ocarinila,
vrste i iznosi internih poreza i akciza
primenjivih u konkretnoj EU zemlji, i
pravni ili tržišni zahtevi koji se odnose na
konkretan proizvod);
• Uvozne dažbine – Import tariffs (carina,
režim preferencijala koji se odnosi
na zemlju porekla, preferencijalne i
nepreferencijalne carinske kvote, uvozne
dozvole i anti-damping mere);
• Sporazumi o preferencijalnoj trgovini
– Preferential arrangements (lista
trgovinskih sporazuma koje EU ima sa
zemljama u razvoju, odnosno zemlje sa
kojima su potpisani, spisak pripadajućih
obaveza i olakšica koje sporazumi
podrazumevaju, dokumenta koja s tim u
vezi moraju biti priložena uz proizvod koji
se izvozi, kao i pravila o poreklu robe);
• Statistika robne razmene – Trade
statistics (trgovinska kretanja između EU
i zemalja trećeg sveta kako po godinama
tako i za svaki pojedinačni proizvod ili
grupu proizvoda, i podaci o uvozu i izvozu
izraženi u vrednosti i/ili količini).
MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ
E
2010.
Po podacima RZS za 2010.
godinu posmatrano po
grupama zemalja, najvažniji
trgovinski partner Srbije
su zemlje EU, gde je
plasirano robe u vrednosti
od 4,3 milijarde evra, što
predstavlja 57,4 odsto
ukupnog izvoza.
Način pretrage
Pretragu je moguće vršiti po nazivu
pojedinačnog proizvoda/grupe proizvoda
ili po tarifnom broju.
U sekciji svake od navedenih kategorija
dat je kratak pregled vrste podataka
koji se mogu naći, kao i kratko uputstvo
za pretraživanje. Da bi se dobile tačne
informacije, u opciji „User Guide“
(vodič za korisnike) svake od kategorija
neophodno je upisati tačan tarifni broj
proizvoda koji se izvozi. Ova pretraga je
olakšana postojanjem polja „Browse“, za
pretragu po tarifnom broju, i „Search“, za
pretragu po nazivu. Tarifni brojevi koje
sistem prepoznaje su oni iz kombinovane
nomenklature proizvoda bazirane na
međunarodnoj klasifikaciji, odnosno
tzv. harmonizovanom tarifnom sistemu.
Takođe, korisniku su ponuđeni i dodatni
sadržaji, poput praktičnih primera
pretrage, detaljnih prezentacija, odgovora
na najčešće postavljena pitanja, linkova
ka regulatornim telima EU, zakona i
ostale pravne regulative koja se odnosi
na izvoz na tržište EU, rečnika termina,
ali i mogućnosti postavljanja pitanja u
elektronskoj formi o nekim konkretnim
izvoznim situacijama.
Polazna tačka
Spoljnotrgovinsko poslovanje je
dinamičan posao, a stalnorastuće tržište
EU predstavlja izazov svakom izvozniku.
Savremena trgovina, osim kvaliteta
proizvoda/usluga koji se nude i dobrog
marketinga, podrazumeva tačnost,
poštovanje rokova i procedura, ažurnost,
a kao i sve oblasti života, umnogome
zavisi i od blagovremenih i preciznih
informacija. Iako je u realizaciju izvoznog
posla uključeno više od jednog subjekta
(proizvođač/prodavac, špedicija, razne
nadležne službe i institucije, carina, kupac,
itd. i svako od njih ima svoju zakonom
utvrđenu ulogu i deo posla koji nosi,
obavezan je da radi uspešnog poslovanja
prati domaće i strane propise i procedure
koje se odnose na konkretan posao. S tim
u vezi, Export Helpdesk bi svakako mogao
da posluži kao dobra polazna tačka.
vropska unija predstavlja
najveće pojedinačno svetsko
tržište i značajnog trgovinskog
partnera velikom broju zemalja u
razvoju. I pored potpisanih sporazuma
o preferencijalnoj trgovini i odsustva
kvota i carina za veliki broj proizvoda,
preostala dokumentacija koju je
potrebno pribaviti da bi se roba izvezla
ponekad deluje previše zahtevna
mnogim izvoznicima. S tim u vezi,
ideja o dostupnosti svih neophodnih
informacija o izvozu proizvoda u EU
na jednom mestu je, počev od 2004.
godine, zaživela kroz portal Export
Helpdesk. Portal se redovno usaglašava
sa zakonskom regulativom EU i
namenjen je svim zainteresovanim
stranama počev od izvoznika,
uvoznika, nadležnih institucija,
poslovnih udruženja, itd. Dostupan je
na šest svetskih jezika (engleskom,
francuskom, ruskom, portugalskom,
španskom i arapskom), a pristupa mu
se jednostavno putem adrese www.
exporthelp.europa.eu
38
EXPORTER
MART 2011
39
FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa
IS
ČASOP
AN
LIZOV
SPECIJA
j
JA Bro
KRETAN
IŠNA
E I TRŽ
TROŠNJ
OKE PO
BU ŠIR
ZA RO
Časo
pis sp
ecijaliz
ovan
za
0.
l 201
rt/apri
52, ma
Broj I, zima 2010
SVE ŠTO DOBAR DOMAĆIN VOLI DA ZNA
Broj 14
oktoba
r
apotek
arstvo
www.
farm
akon
.rs
2010
Tema
Niska otkupna
cena žita
Tem
Nesta a:
šice l
ekova
Sp
e
Bro cijaliz
j4
7 ovan
Go i časo
din
a V pis o
III
bo
Be jama
spla i
tan lako
pri vim
me a
rak
Nena Inter v
ju:
d
gene Ognje
ralni
direkt nović,
or Gal
Ve st
i
| Dom
tu
ać e ak
i
el no st
ov an
je
| Pred
uz et ni
št vo
ISSN
| Posl
KaLenda R Radova
8:08
toKom
om ZIme
10 20:0
16.03.20
InteRvju
prof. dr miladin Ševarlić
Bebi
ku
Korekt tak:
obuć ivna
a
Reč domaćIna
Kako sam se obogatio
naslo
vna i
uvod
na rec.i
ndd
1
no:
Novi
direkt
or RZ
ZO-a
Na
Naslovna
ge
FZZ:
Dijabe
tes
Ru
slo
dd 1
52.in
vna
47.in
dd
1
09/10/20
10 14:4
1:54
Ko
ne
r
r
Sain alni d nel D
Int
e
t-G irek zi
ob tor wo r vju
ain ko
r
We mp ski,
be anij
rS
rbij e
a
enike
Prošir
enje p
P
rava
priva ropisi:
tnih le
kara
Aktu
el
gra Stan
đe je i
vin pe
ske rsp Tem
ind ekti a
ko
us ve
vo
tri
đe
je
n Ak
u v je lj tueln
rem udi o
e k ma
riz
e
08/10
/20
10
15:15
:09
Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo
www.horecabar.com
Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanja
www.market-srbija.com
Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvo
www.farmakon.rs
Srpski seljak - časopis za poljoprivredu
Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove
Specijalizovani asopis za apotekarstvo
FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na
B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga
i veb sajtova.
Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama;
našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im
pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima na domaćem i internacionalnom tržištu.
40
Ruzveltova 48, 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 2458 140
+381 11 2459 411
www.framemedia.biz
EXPORTER
Download

Mart 2011