IZVOZ U SAD:
IZAZOV ILI PREPREKA?
IZAZOVI BIZNISA
KAIZEN
INTERVJU - NORIHIKO IMAMURA
BLISKI ISTOK
SVE BLIŽI
SVET I MI
22
SEPTEMBAR 2013.
WWW.SIEPA.GOV.RS
U FOKUSU
SVAKOG DANA,
U SVAKOM POGLEDU
SEPTEMBAR 2013.
1
EAS
Exporters Association of Serbia
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,
afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje
izglede i mogućnosti za izvoz.
Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima
izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u
trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.
Beneficije članstva:
ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKA
zalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse
UMREŽAVANJE
razmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima
USLUGE
prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o
spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza
Za više informacija:
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd
Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814
www.eas.rs ▪ [email protected]
BROJ 23, SEPTEMBAR 2013.
Sadržaj
06
08
12
16
20
24
26
30
34
36
VESTI IZ PRIVREDE
PRIVREDNI RAST SRBIJE, ZAHVALJUJUĆI IZVOZU
SIEPA AKTUELNOSTI
DODELJENA BESPOVRATNA FINANSIJSKA SREDSTVA
DOMAĆIM IZVOZNICIMA
UPOZNAJTE OPŠTINU
PIROT:
LEPOTA I PONOS JUGA SRBIJE
U FOKUSU
SVAKOG DANA, U SVAKOM POGLEDU
INTERVJU: NORIHIKO IMAMURA
KAIZEN JAPANSKO ZNANJE ZA EFIKASNU PROIZVODNJU
PRIMERI USPEHA
ULAGANJE U ZAPOSLENE I POSLOVNE PROCESE
SIGURAN PUT DO VEĆE KONKURENTNOSTI
IZAZOVI BIZNISA
IZVOZ U SAD
IZAZOV ILI PREPREKA?
SVET I MI
BLISKI ISTOK SVE BLIŽI
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
FAKTORING = LIKVIDNOST I SIGURNOST
SIEPA VODIČ
PODRŠKA DRŽAVE IT SEKTORU
E
改善
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 379, 3398
774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić; [email protected]; Saradnici: Goran
Radosavljević, Dejan Molnar, Anastasija Akimova, Natalija Terzić, Marijana Jovanović, Slobodan Marković, Mateja Milenković Inumaru, Ana
Duraki; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: SIEPA; Korice: Orange Studio;
Štampa: BiroGRAF, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
SEPTEMBAR 2013.
3
REČ UREDNIKA
KAD NAPREDAK
POSTANE PRIORITET.
Dočekali smo sa entuzijazmom vest da ove godine izvoz
utiče na privredni rast. To je samo još jedan dokaz da za
naše proizvode i usluge ima mesta i van Srbije. Nova
tržišta otvaraju vrata za srpski kvalitet i postaju nam bliža,
a naša prednost se naročito ogleda u spoljnotrgovinskoj
razmeni sa zemljama sa kojima imamo potpisane
sporazume o slobodnoj trgovini. Ipak, otvorilo se pitanje
izvoza u Sjedinjene Američke Države, jer je istekao Opšti
sistem preferencijala. Iako ovakva prednost nije dovoljno
iskorišćena u prošlosti, za onaj mali procenat koji je
koristio bescarinski izvoz sa SAD dajemo odgovore na
pitanja kako dalje, a ostale upoznajemo sa mogućnostima
izvoza na ovo tržište.
Ne možemo da izostavimo ni izvore finansiranja koji su
uvek aktuelna tema za domaća preduzeća.
U ovoj godini broj privrednih subjekata koji su koristili
bespovratna sredstva za izvoz se povećao, a velika pažnja
je posvećena i razvoju informacionih tehnologija u Srbiji.
Upoznaćemo vas sa prednostima faktoringa - načina
finansiranja malih i srednjih preduzeća koji se u svetu
često koristi. Donošenjem zakona o faktoringu u Srbiji
ovaj princip finansiranja postaje sigurniji.
Posebno nam je zadovoljstvo da vam u ovom broju
predstavimo i recept za produktivnost koji stiže iz Japana.
Proteklih godinu dana sarađivali smo sa Norihikom
Imamurom, konsultantom iz Japana koji je sa srpskim
firmama radio na unapređenju njihove proizvodnje.
Pokazao nam je da Kaizen nije samo rešenje za bolje
poslovanje, već i način razmišljanja pojedinca koji želi da
napreduje.
Priznaćete, ponuda koja se ne odbija!
Mirjana Aleksić
4
EXPORTER
Izvoznik godine 2013.
Izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)
po deseti put odaje priznanje
dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:
• NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE
• NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD
• OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA
• NAJBOLJI IZVOZNIK
u kategoriji srednjih privrednih društava
• NAJBOLJI IZVOZNIK
u kategoriji malih i mikro privrednih društava
Za dodatne informacije kontaktirajte nas na
[email protected] ili putem telefona: 011/3398 243; 3398 772.
SEPTEMBAR 2013.
5
VESTI IZ PRIVREDE
PRIVREDNI RAST SRBIJE,
ZAHVALJUJUĆI IZVOZU
STUPANJE NA SNAGU
SSP, BEZ ZNAČAJNIH
PROMENA ZA
IZVOZNIKE
Stupanje na snagu Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju
(SSP), neće uticati mnogo
na izvoz iz Srbije, budući
da proces liberalizacije i
rokovi predviđeni Prelaznim
trgovinskim sporazumom
nastavljaju da teku. Završena je
liberalizacija za sve industrijske
i poljoprivredne proizvode
poreklom iz Srbije, osim za
šećer, junetinu, vino i ribu za
koje su utvrđene određene
kvote.
Do 1. januara 2014. godine
će se završiti liberalizacija
za sve industrijske proizvode
poreklom iz EU i za najveći
broj poljoprivrednih
proizvoda. Za određeni broj
poljoprivrednih proizvoda će,
kako bi bili zaštićeni domaći
proizvođači, Srbija zadržati
određene carinske stope, i to
za: paradajz, slatku papriku,
šljive, jabuke, određene
mlečne proizvode, meso i
mesne proizvode i duvan.
Ono što donosi SSP je fazna
liberalizacija pristupa javnim
nabavkama dveju strana,
pristup tržištu nekretnina,
zaštite od diskriminacije
legalno zaposlenih državljana
Srbije u državama EU, zaštite
od diskriminacije u poslovanju
privrednih društava dve strane,
dalje usklađivanje domaćeg
zakonodavstva sa propisima
EU, itd.
6
ČIZME IZ PIROTA ZA
VOJNIKE ŠVEDSKE,
FINSKE I ESTONIJE
Korporacija "Tigar" iz Pirota sve
više osvaja tržišta namenske
industrije u Skandinaviji i
već su ugovorene isporuke
gumenih čizama za armije
Finske, Estonije i Švedske.
Zbog specifičnih uslova u
kojima se koriste moraju
da zadovolje veoma stroge
standarde tih zemalja,
kao i standarde Evropske
unije, a prvi ugovori su već
realizovani. Predstavnici vojske
i kompanija iz Skandinavije
su boravili u Pirotu i
posetili pogone, saradnja je
dogovorena za izvoz gumenih
vojnih cipela nakon 2016.
godine.
Pirotska kompanija, nakon
veoma teškog prvog kvartala,
polako se oporavlja, pa je već u
drugom kvartalu, u periodu od
aprila do kraja avgusta, izvezla
robu vrednu 6 mil EUR.
OMOGUĆEN POVRAĆAJ
PDV-A IZ NEMAČKE
Kako je prošlogodišnji obim
robne razmene između
Srbije i Nemačke dostigao
2,5 mlrd EUR (uvoz 1,52
mlrd EUR, a izvoz 971,4
mlrd EUR) Nemačka pripada
redu najvažnijih i najvećih
spoljnotrgovinskih partnera
Srbije. Iz ovih razloga je
uspostavljen uzajamni
povraćaj PDV sa Nemačkom.
U praktičnom smislu znači
da će srpski privrednici,
korišćenjem prava na povrat
nemačkog PDV-a, ubuduće
moći uštedeti čak jednu
petinu od ukupnih troškova
načinjenih u Nemačkoj kao što
su: hoteli, sajmovi, seminari,
kongresi, obuke i edukacije,
markentiške i druge usluge,
obrada i dorada proizvoda itd.
Važeća PDV stopa u Nemačkoj
iznosi 19%.
Preduzeće "Cash Back IMO"
je pre tri godine pokrenulo
inicijativu za izmenu Čl.
53 Zakona o PDV-u i ista je
usvojena izmenama Zakona u
septembru prošle godine. Uz
bezrezervnu podršku i puno
razumevanje Poreske uprave
Srbije i Ministarstva finansija
Srbije, za značaj ove inicijative.
Ministarstvo finansija
Nemačke prihvatilo je predlog
našeg Ministarstva finansija
i od 1. jula 2013. stupila je na
snagu bilateralna uspostava
uzajamnosti o međusobnom
vraćanju PDV-a.
POMOĆ MALIM
PREDUZEĆIMA I
PREDUZETNICIMA ZA
NABAVKU OPREME
Ministarstvo finansija i
privrede odvojilo je 100
miliona dinara za pomoć
malim i srednjim preduzećima
i preduzetnicima za nabavku
nove i polovne proizvodne
opreme.
Do 25% se mogu sufinansirati
troškovi nabavke nove
proizvodne opreme i mašina,
polovne opreme (ne starije
od 5 godina), novih delovа,
specijаlizovаnih аlаtа zа
mаšine ili drugih kаpitаlnih
dobrа kojа će se iskoristiti
kаko bi se stаvile u pogon
neiskorišćene mаšine i opremа
koje proizvode rаzmenjivа
dobrа.
Prijave se predaju u
Nacionalnoj agenciji za
regionalni razvoj, a rok za
prijavu je 31. decembar 2013.
godine, odnosno do utroška
sredstava.
EXPORTER
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije u prvoj
polovini 2013. godine povećan je za 20,3% u odnosu na isti period
prethodne godine, odnosno na 5 milijardi evra, dok je uvoz porastao za
1,9%, na 7,4 milijardi evra. Spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen je za
22,7% zahvaljujući bržem rastu izvoza od uvoza i na kraju juna tekuće
godine iznosio je 2,4 milijarde evra. Ukoliko posmatramo pokrivenost
uvoza izvozom, u periodu od januara do juna iznosila je 67,6% i veća je
od pokrivenosti u istom periodu 2012. godine, kada je iznosila 57,5%.
SARADNJOM
DO USPEHA
PODRŠKA DOMAĆEM
SEKTORU PRERADE DRVETA
U SARADNJI SA SIPPO
POČINJE SA RADOM
REGISTAR FAKTORINGA
Zаkonom o fаktoringu
predviđeno je osnivаnje
Registrа fаktoringа koji vodi
Agencijа zа privredne registre.
U Registru fаktoringа
evidentirаće se rešenjа
ministаrstvа nаdležnog zа
poslove finаnsijа kojimа se u
sklаdu sа zаkonom uređuje
prаvni posаo fаktoringа,
privrednom društvu izdаje
ili oduzimа odobrenje zа
obаvljаnje poslovа fаktoringа.
Registаr fаktoringа će se
voditi kаo jedinstvenа,
centrаlnа, elektronskа i jаvnа
bаzа podаtаkа o privrednom
društvima koja mogu da
obаvljаju poslove fаktoringа.
Od momentа otpočinjаnjа sа
rаdom Registrа fаktoringа,
ovа rešenjа ministаrstvа
nаdležnog zа poslove finаnsijа
biće dostupnа jаvnosti, preko
internet strаne Agencije zа
privredne registre, Registrа
fаktoringа. Registаr fаktoringа
će početi sа rаdom 22. oktobrа
2013. godine.
FINANSIJSKA PODRŠKA
ZA INFRASTRUKTURNE
PROJEKTE I RAZVOJ
NOVOG PROIZVODA
Nacionalna agencija za
regionalni razvoj objavila je
javni poziv za sufinansiranje
infrastrukturnih troškova
ili troškova razvoja novog
proizvoda proizvođačima
koji se nalaze u opštinama
treće i četvrte grupe stepena
razvijenosti.
Srednja privredna društva
koja se bave proizvodnjom
gotovih ili polugotovih
proizvoda mogu se prijaviti
za sufinansiranje troškova
poput grаđenjа, dogrаdnje,
аdаptаcije i investicionog
održаvаnjа objekаtа zа potrebe
usklаđivаnjа sа zаhtevimа
stаndаrdа zа proizvod (npr. CE,
HACCP, ISO 16949, GOST-R,
KOSHER i dr.); kao i za
sufinаnsirаnje troškovа rаzvojа
novog proizvodа, poboljšаnje
postojećeg i promocije
proizvodа. Više informacija o
prijavljivanju mogu se pronaći
na sajtu Nacionalne agencije
za regionalni razvoj, a rok za
prijavu je 01. novembar 2013.
godine.
Udruženje izvoznika Srbije je početkom 2013 godine otpočelo
saradnju sa Švajcarskom agencijom za promociju uvoza (Swiss
Import Promotion Programme – SIPPO) u okviru njihovog
programa podrške sektoru tehničkog drveta. Aktivnosti koje
se zajednički sprovode su u cilju povećanja izvoza proizvoda
ove industrije iz Srbije na tržišta Evropske unije i Švajcarske.
S obzirom na istovetne ciljeve podržavanja domaćih malih
i srednjih preduzeća u njihovim nastojanjima da poboljšaju
svoje izvozne rezultate, Udruženje izvoznika Srbije je za SIPPO
prirodan lokalni partner za sprovođenje pojedinih aktivnosti.
U ovoj godini Udruženje je sarađivalo sa SIPPO na na sledećim
aktivnostima:
•
•
•
•
Tokom marta i aprila smo anketirali preduzeća iz
drvoprerađivačkog sektora i na osnovu pristiglih odgovora
identifikovali potrebe za dodatnom podrškom koja bi
doprinela povećanju izvoza;
U maju smo uz podršku SIPPO organizovali studijsku
posetu sajmu „Interzum“ u Kelnu za 16 predstavnika
drvoprerađivačkog sektora iz Srbije;
Učestvujemo u programu obuke na temu „Praktično
istraživanje tržišta za izvoznike proizvoda od tehničkog
drveta“ koji za SIPPO sprovodi Regionalna privredna
komora Valjevo;
U septembru smo organizovali radionicu na kojoj su
najavljeni određeni vidovi podrške koje SIPPO planira da
sprovodi tokom naredne godine za drvoprerađivački sektor
u Srbiji.
POJAČAVAMO EFEKAT
PODRŠKE KROZ SARADNJU
Udruženje izvoznika Srbije promoviše saradnju na svim
nivoima za poboljšanje izvoznih rezultata i nastavlja sa dobrom
praksom saradnje sa drugim domaćim organizacijama koje
pomažu privrednicima da poboljšaju svoje izvozne rezultate – u
prethodnom periodu je intenzivirana saradnja sa klasterima
kao i pojedinim regionalnim organizacijama (privrednim
komorama i razvojnim agencijama). Pored domaćih, ove jeseni
će biti aktuelno ostvarivanje saradnje i sa stranim partnerima
koji su lokalno aktivni u jačanju izvoznih kapaciteta srpskih
privrednika.
Više o našim aktivnostima na sajtu Udruženja izvoznika Srbije
www.eas.rs.
SEPTEMBAR 2013.
7
SIEPA AKTUELNOSTI
DODELJENA BESPOVRATNA
FINANSIJSKA SREDSTVA
DOMAĆIM IZVOZNICIMA
OVE GODINE SE ZA DOBIJANJE BESPOVRATNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA PRIJAVIO REKORDAN BROJ
PRIVREDNIH SUBJEKATA - 470 IZVOZNIKA, 13 IZVOZNIKA POČETNIKA I 9 POSLOVNIH UDRUŽENJA, OD
KOJIH JE SREDSTVA DOBILO 343 IZVOZNIKA, 5 IZVOZNIKA POČETNIKA I 8 UDRUŽENJA.
Ovo je značajan porast interesovanja u odnosu na prošlu godinu kada se prijavio 381 izvoznik i 10 udruženja, a 276 izvoznika i 5
udruženja je dobilo sredstva. Takođe, 2012. godine je ukupno dodeljeno 172 miliona dinara, dok ove godine taj iznos premašuje 228
miliona dinara.
Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privredu, SIEPA sprovodi još od 2006. godine i do sada je učestvovalo
preko 2.000 privrednih subjekata. Za to vreme odobreno je više od 700 miliona dinara bespovratnih sredstava izvozno orijentisanim
privrednim subjektima. Sredstva se dodeljuju po principu refundacije u iznosu od 50 do 75% ukupnih troškova bez PDV-a, za aktivnosti
kao što su samostalno izlaganje na sajmovima u inostranstvu, nastup na organizovanim privrednim misijama, dizajn i štampa
promotivnog materijala i dizajn internet prezentacije. Pored navedenih marketinških aktivnosti SIEPA finasira i druge aktivnosti koje
su podjednako važne za izlazak na inostrana tržišta poput sertifikacije proizvoda, sertifikacije sistema upravljanja kvalitetom i otvaranje
predstavništva u inostranstvu. Ove godine Program je proširen još nekim korisnim novinama – uvedena je refundacija troškova za
zaštitu intelektualne svojine i lokalizaciju softverskih proizvoda, kao i poseban program za izvoznike početnike.
Privredna društva kojima su sredstva odobrena, moći će da refundiraju troškove opravdanih aktivnosti do 1.decembra 2013.godine.
8
EXPORTER
BAZA POSLOVNIH PROJEKATA U POTRAZI ZA POTENCIJALNIM
ULAGAČIMA
U periodu kada je našoj privredi
potrebno mnogo više priliva kapitala i
investicija, Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza Republike Srbije
(SIEPA) čini dodatne korake sa ciljem
da se u našoj zemlji poveća obim i
kvalitet ulaganja, dinamizira privredni
rast i poveća zaposlenost.
U poslednje vreme se profilisala grupa
potencijalnih investitora koja raspolaže
slobodnim novčanim sredstvima koja
mogu biti uložena u kompanije koje
već posluju u našoj zemlji. U pitanju su
različite mogućnosti dokapitalizacije
sa svrhom da se poveća postojeći obim
poslovanja, unapredi konkurentnost
preduzeća, poveća tržišno učešće,
osvoje nova izvozna tržišta itd.
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike Srbije
(SIEPA) kreirala je bazu projekata
i poziva sve zainteresovane da
prezentuju svoj projekat preko
portala i povežu se sa ovom grupom
potencijalnih ulagača. U pitanju je
baza podataka o projektima/poslovnim
aktivnostima kojima nedostaje „svež“
kapital. Možete svoju ideju predstaviti
u bazi, ukoliko za ponuđeni projekat
tražite:
•
•
•
•
•
•
•
•
Kompletno finansiranje projekta
Delimično finansiranje projekta
putem zajedničkog ulaganja
Prodaju manjinskog udela u
preduzeću
Prodaju većinskog udela u
preduzeću
Prodaju celokupnog poslovanja
Dokapitalizaciju
Strateškog partnera koji poseduje
potrebnu tehnologiju ili znanje
Strateškog partnera koji poseduje
tržište
Joint venture je forma ugovora po
kome dve ili više osoba, ili preduzeća,
udružuju svoju imovinu i/ili rad
radi ostvarenja unapred određenog
poslovnog ulaganja. Na ovaj način
SIEPA želi da na jednom mestu ima
registorane privrednike sa uspešnim
poslom, dobrim idejama i da stranim
investitorima ponudi spremne
kompanije za razvojne projekte. Sve
informacije možete pronaći na sajtu
SIEPA.
SEPTEMBAR 2013.
Sajam saobraćajne
infrastrukture,
INTERTRAFFIC
2012, Amsterdam
SIEPA ORGANIZUJE
SAJAM SAOBRAĆAJNE
INFRASTRUKTURE U
AMSTERDAMU 2014. GODINE
Sajam Intertraffic najznačajniji je sajam
iz sektora saobraćajne infrastrukture,
gde se predstavljaju najnovije
tehnologije rešenja u ovoj oblasti.
Sajam se održava svake druge godine
u Amsterdamu, a sledeći sajam će biti
održan od od 25. do 28. marta 2014.
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike Srbije
(SIEPA), objavljuje javni poziv za
učešće na vodećem sajmu saobraćajne
infrastrukture i signalizacije “Intertraffic
2014”. SIEPA po drugi put organizuje
nastup srpskih privrednika u okviru
nacionalnih štandova na sajmu
“INTERTRAFFIC 2014”. Nastup na
međunarodnom sajmu omogućava
izlagačima da predstave svoje proizvode
i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da
steknu nove poslovne kontakte.
Posetioci sajma „INTERTRAFFIC
2014“ su direktori i menadžeri vodećih
kompanija (27%), lokalni organi
vlasti (15%), kao i javna preduzeća za
transport. Trend rasta broja posetilaca i
izlagača se predviđa i u 2014. godini, a
u prethodnoj godini sajam je zabeležio
rekordni broj od 25.947 posetilaca, kako
međunarodnih (66%) tako i domaćih
(34%). Najveći broj posetilaca dolazi iz
zapadne Evrope. Prethodni sajam održan
u 2012.godini je predstavio 810 izlagača.
Nakon uspešnog nastupa Srbije u 2012.
godini, SIEPA i 2014. godine organizuje
Nacionalni štand Srbije
Ove godine Srbija se predstavlja sa
svojim proizvodima na površini od
80m2. Troškove zakupa prostora i
izgradnje štanda snosi SIEPA, a izlagači
snose troškove participacije za učešće
na sajmu u iznosu od 113.854,00 RSD,
koja obuhvata troškove dizajna kataloga
izlagača, troškove upisa u sajamski
katalog i elektronske medije, troškove
vode, struje, internet na nacionalnom
štandu i troškove održavanja štanda.
Izlagači samostalno organizuju i snose
troškove puta, smeštaja i transporta
eksponata.Za sve informacije možete
kontaktirati na telefon 011/3398-379,
3398-243 ili putem mejla:
[email protected]
ili [email protected]
OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA
UČEŠĆE NA SAJMU MOSBUILD
2014
SIEPA organizuje nastup srpskih
privrednika u okviru nacionalnog
štanda na sajmu “MOSBUILD 2014”
koji će se održati od 01. do 04. aprila
2014. godine u izložbenom prostoru
“Ekspocentar”, Moskva, Rusija.
9
ili [email protected] ili faksom
na 011/3398-814. Rok za prijavu je 11.
oktobar 2013. godine.
SIEPA VODI NA SAJAM
"EMBEDDED WORLD 2014"
Sajam građevine,
MOSBUILD
2013,Moskva
Nastup na međunarodnom sajmu
omogućava izlagačima da predstave
svoje proizvode i plasiraju ih na nova
tržišta, kao i da pospeše postojeće i
steknu nove poslovne kontakte.
Sajam Mosbuild (www.mosbuild.com)
je najveći sajam građevine i opremanja
u Rusiji i regionu. Sa preko 150.000 m2
ukupne površine i 175.000 posetilaca
Mosbuild spada u grupu pet vodećih
sajmova iz ove industrije u svetu.
Ove godine svoje proizvode i usluge
predstavilo je 2.309 kompanija iz 43
zemalja.
SIEPA je ove godine peti put
učestvovala na navedenom sajmu i
predstavila ukupno 14 kompanija iz
Srbije. Izlagači nacionalnog štanda su
ostvarili preko 650 kontakata, od kojih
se za 20% procenjuje da mogu dovesti
do poslovne saradnje, a procenjeni izvoz
u početnoj fazi iznosi preko 2.000.000
evra.
Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u
fudbalu koje će se održati 2018. godine,
u svih 11 gradova koji su predloženi
10
za održavanje takmičenja, predviđeni
su veliki infrastrukturni projekti, kao
što su ulaganja u ne samo u sportske
objekte već i u izgradnju puteva,
železničkih stanica, aerodroma, hotela,
restorana itd. Vlada Rusije trenutno
procenuje da će ukupan budžet za
finansiranje velikih investicionih
projekata za pripremu fudbalskog
prvenstva biti oko 20 milijardi evra, a
očekuje se da će najveći broj investicija
biti u periodu od 2014. do 2018. godine.
Troškove zakupa prostora od 152 m² i
izgradnje štanda snosi SIEPA, a izlagači
snose troškove participacije za učešće
na sajmu u iznosu od 115.017,40 RSD,
koja obuhvata troškove dizajna kataloga
izlagača, troškove upisa u sajamski
katalog i elektronske medije, troškove
vode, struje internet na nacionalnom
štandu i troškove održavanja štanda.
Izlagači samostalno organizuju i snose
troškove puta, smeštaja i transporta
eksponata. Pravo na učešće na sajmu
u okviru nacionalnog štanda imaju
privredna društva, preduzetnici i
poslovna udruženja koja se bave
proizvodnjom gotovih i polugotovih
proizvoda u oblasti građevine i
opremanja interijera.
Prijave se podnose na propisanom
formularu putem elektronske pošte na
adresu: [email protected]
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Republike Srbije (SIEPA) pozvala
je domaće kompanije da se prijave za
učešće na sajmu "Embedded World
2014" koji će se održati od 25. do 27.
februara 2014. godine u nemačkom
gradu Nirnbergu.
Ovo je šesti put zaredom da SIEPA
organizuje nastup srpskih privrednika
u okviru nacionalnog štanda na sajmu
"Embedded World 2014".
Jubilarni deseti sajam "Embedded
World 2013" je bio najveće okupljanje
profesionalaca iz oblasti embeded
tehnologija i primenjene elektronike
do sada, sa 868 izlagača iz 58
zemalja i posetom od preko 22.545
profesionalaca. Izložba "Embedded
World 2014" će biti istog obima
i održaće se u 5 hala sajmišta u
Nirnbergu, a očekuje se da nadmaši
prošlogodišnji rezultat. Srbija će se na
ovom sajmu predstaviti u organizaciji
SIEPA, sa potpuno novim dizajnom
nacionalnog štanda koji će se nalaziti
na centralnom mestu hale 2 sajma.
Učešće na sajmu "EMBEDDED WORLD
2014" kompanijama pruža mogućnost
da na jednom mestu sretnu na desetine
potencijalnih partnera, kupaca ili
dobavljača komponenti, da se upoznaju
sa najnovijim embeded tehnologijama,
tehničko-tehnološkim rešenjima u
proizvodnji i da učestvuju u nekim
od brojnih informativno-promotivnih
aktivnosti, treninga i prezentacija,
dodaje se u saopštenju.
Troškove zakupa izložbenog prostora
od 54 m² i izgradnje štanda snosi u
celosti Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza (SIEPA), kao i
troškove ulaznica, unosa u štampani
katalog i on-line portal, a kompanije
koje budu učestvovale su u obavezi
da snose putne troškove predstavnika
(prevoz, dnevnice, smeštaj), troškove
prevoza eksponata i participaciju u
iznosu od 114.891,00 RSD za pokrivanje
troškova zajedničkog kataloga, pratećeg
materijala i marketinških aktivnosti.
Prijave se mogu poslati putem
elektronske pošte na goran.
[email protected] ili faxom na
011/ 3398 814, a rok za prijavu je petak,
11. oktobar 2013. godine.
EXPORTER
PO PRVI PUT NA
MEĐUNARODNOM
SAJMU POLJOPRIVREDNE
MEHANIZACIJE
Ove godine Srbija će prvi put imati
Nacionalni štand na međunarodnom
sajmu poljoprivredne mehanizacije
AGRITECHNICA . Sajam se održava
od 10 do 16.novembra 2013. godine
u Hanoveru (Nemačka) i predstavlja
najveći i najznačajniji sajam
poljoprivrednih mašina i komponenti
za poljoprivredne mašine u svetu,
predstavlja inovacije u sektoru
poljoprivredne mehanizacije i nudi širok
izložbeni spektar. Sajam se održava
svake druge godine u Hanoveru, a na
prethodnoj izložbi 420 000 posetilaca
iz 83 zemlje je posetilo ovaj sajam.
Na površini od 388,000m² u 26 hala
predstavilo se 2700 izlagača iz 47
zemalja sveta.
Na nacionalnom štandu Srbije površine
od 144m2, svoje proizvode izložiće
sledeća preduzeća: Agrovojvodina
mehanizacija (traktori), Agrokula
(tanjirače, setvospremači), Berko
(berači za kukuruz, podrivači, tanjirače),
Elektronik (mašine za branje različitih
vrsta voća), FPM Agromehanika
(priključci za traktore i samohodne
mašine), Gumil komerc (aparati za
mužu krava), Perfom (delovi za mašine
i poljoprivrednu opremu), Sanvi
(hidraulični cilindri).
SARADNJA ŠVAJCARSKE
AGENCIJE ZA PROMOCIJU
UVOZA I SIEPA U
ORGANIZACIJI SAJMA
NAMEŠTAJA MOW 2013
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Republike Srbije (SIEPA), zajedno
sa švajcarskom agencijom za promociju
uvoza SIPPO sprovodi program „Increase
Export Marketing, Management and
Sales Skills“ u sektoru nameštaja. Tim
povodom organizovano je učešće srpskih
proizvođača nameštaja na sajmu MOW
2013. kao i studijska poseta istom sajmu
i regionu East Westphalia, poznatom
kao centar proizvodnje nameštaja
u Nemačkoj. Trajanje programa je
predviđeno za narednih pet godina, a kao
rezultat se očekuje povecanje izvoza i
edukacija srpskih proizvođača nameštaja.
SIEPA je organizovala nacionalni stand
na kome izlaže 5 kompanija: Samedi,
Extraform, Catra Home Fashion, Prestige
design i Atlas. Dok je švajcarska agencija
SIPPO obezbedila dva domaća i jednog
SEPTEMBAR 2013.
stranog konsultanta koji su radili sa
firmama u toku pripreme za sajam.
Takođe će pomagati firmama na samom
sajmu kao i nakon sajma u kontaktu sa
potencijalnim kupcima.
Pripreme za sajam podrazumevaju
prolazak kursa o marketing i prodajnim
veštinama. Sami moduli su prilagođeni
kompanijama koje izlažu na sajmu,a u
zavisnosti od stepena njihovog razvoja.
SIEPA i SIPPO su organizovali studijsku
posetu koja podrazumeva obilazak
sajma MOW, posetu veleprodajnim i
maloprodajnim salonima nameštaja,
obilazak proizvodnje u regionu
poznatom kao mesto sa najvećim brojem
proizvođača nameštaja i sastanke sa
potencijalnim kupcima na sajmu. U
studijskoj poseti pored samih izlagača
učestvuje još 5 kompanija iz Srbije:
Knjaz, Tehnooprema, Eko Studencia,
Activedesign i Blazeks.
POZIV ZA UČEŠĆE NA
MEĐUNARODNOM SAJMU
PREHRANE U JAPANU „FOODEX 2014”
Foodex predstavlja najveći sajam iz
oblasti prehrambene industrije na
tržištu Dalekog Istoka koji ima tradiciju
dugu 35 godina. U protekloj godini
sajam je posetilo oko 72.000 stručnih
posetilaca među kojima su predstavnici
maloprodajnih objekata (13,6%),
prerađivači (21,4%), distributeri (24,5%),
ketering i hotelijerstvo (24,8%). U 2013.
godini na sajmu je izlagalo preko 2.300
izlagača iz 60 zemalja sveta.
SIEPA po šesti put organizuje nastup
Sajam embeded
tehnologija,
EMBEDDED WORLD
2013, Nemačka
srpskih privrednika u okviru nacionalnih
štandova na sajmu “FOODEX 2014” koji
će se održati od 04. do 07. marta 2014.
godine u Tokiju, Japan.
Na sledećem nastupu Srbija se
predstavlja sa svojim proizvodima na
površini od 80m2. Troškove zakupa
prostora i izgradnje štanda snosi SIEPA,
a izlagači snose troškove participacije
za učešće na sajmu u iznosu od
57.630,00 RSD, koja obuhvata troškove
dizajna kataloga izlagača, troškove
upisa u sajamski katalog i elektronske
medije, troškove vode, struje, internet
na nacionalnom štandu i troškove
održavanja štanda.
Izlagači samostalno organizuju i snose
troškove puta, smeštaja i transporta
eksponata.
Pravo na učešće na sajmu u okviru
nacionalnog štanda imaju privredna
društva, preduzetnici i poslovna
udruženja koja se bave proizvodnjom
gotovih i polugotovih proizvoda iz
oblasti prehrambene industrije.
Popunjene prijave primaće se do petka,
11. oktobra 2013. godine, a možete ih
poslati putem elektronske pošte:
[email protected] ili
[email protected],
ili putem faksa na broj 011/3398-814
11
UPOZNAJTE OPŠTINU
PIROT
LEPOTA I PONOS
JUGA SRBIJE
OPŠTINA SA DUGOM TRADICIJOM I VELIKIM PRIRODNIM POTENCIJALIMA
MR DEJAN MOLNAR
P
irot se nalazi između dva velika
grada, Niša i Sofije koji su uticali
na okvire njegovog razvoja. Mali
evropski grad na jugoistoku Srbije, bogat
kulturnom tradicijom i istorijom, nalazi
se na „koridoru 10“ koji povezuje Evropu
sa Azijom. Pirot je administrativni centar
najvećeg okruga u Republici (Pirotskog
okruga) kojeg, pored Pirota, čine opštine
Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka.
Opština Pirot se prostire na površini od
1.232 km2 i po tom kriterijumu je na
trećem mestu u Republici Srbiji (odmah
iza Kraljeva i Zrenjanina). Svojevremeno
je bio centar prerađivačke industrije,
naročito iz oblasti mlečnih proizvoda, kože,
vune, drveta i odeće, a svoju poznatljivost
Pirot pre svega duguje pirotskom ovčijem
kačkavalju, pirotskom ćilimu i danas
svakako auto gumi “Tigar MH”.
Udaljenost Pirota od Beograda iznosi 306
km, od Niša 70 km, zatim od graničnog
prelaza Gradina 35 km i Sofije (glavnog
grada Bugarske) 70 km. Na osnovu
ovih činjenica se može zaključiti da je
geografski, ali i strateški položaj opštine
povoljan. Područje opštine je dobro
povezano putnom i železničkom mrežom
sa drugim delovima Srbije i susedne
Bugarske. Od puteva svakako da je
najznačajniji međunarodni „koridor 10“,
odnosno interkontinentalni magistralni
pravac od Niša ka Dimitrovgradu i
dalje prema Bugarskoj, koji je kroz
ovu opštinu dug 36 km, a važan je i
magistralni put M – 9 (Pirot-Babušnica),
u dužini od 11 km (kroz područje
12
opštine). Aerodromi u Nišu i Sofiji
udaljeni su od Pirota po 70 km.
Prirodni i ljudski resursi
Od prirodnih resursa i potencijala kojima
raspolaže opština Pirot, treba posebno
izdvojiti:
•
•
•
oko 69.000 ha poljoprivrednog
zemljišta,
oko 42.000 ha šuma, od kojih se
najveći deo nalazi na području Stare
planine, Vlaške planine i Vidliča,
relativno veliki hidroenergetski
potencijal koji omogućava izgradnju
mini elektrana na Nišavi, Temštici
i Visočici, kao i izuzetno veliko
bogatstvo najkvalitetnije vode za piće
(iz prirodnih tekućih i podzemnih
izvora).
Broj stanovnika u opštini Pirot je
smanjen, pa tako danas u opštini živi
57.911 stanovnik, dok je pre 10 godina
bilo oko 6.000 stanovnika više. Procenat
zaposlenih lica u odnosu na broj
stanovnika u opštini je takođe smanjen
– 2002. godine je 33,59% stanovništva
(21.428 ljudi) bilo zaposleno, a danas
svega 23,76% (13.762 ljudi). Danas broj
zaposlenih na 1000 stanovnika iznosi
238, dok se 13,30% stanovnika svrstava u
kategoriju koja traži zaposlenje.
Prema podacima Republičkog zavoda za
statistiku, od ukupnog broja stanovnika
u Pirotu, njih 997 je bez školske spreme,
dok 7.139 stanovnika nije završilo
osnovno obrazovanje. Sa osnovnim
obrazovanjem ima 11.507 stanovnika, dok
srednji nivo obrazovanja poseduje 23.681
stanovnik. Kada je u pitanju stanovništvo
sa višim obrazovanjem (više škole), njih
je 3.075, dok fakultetsku diplomu ima
4.186 građana ove opštine.
Prosečna zarada (bruto) u Pirotskoj
oblasti niža je od republičkog proseka
(64.249 dinara) i iznosi 47.955 dinara, što
je nešto niže od prosečne zarade u Pirotu
koja iznosi 49.686 dinara.
Ekonomske aktivnosti u Opštini
Pirot
Ekonomsku bazu opštine čini industrija
(pretežno hemijska, gumarska i tekstilna)
čije je učešće u ukupnom društvenom
proizvodu privrede uvek bilo dominantno
i povremeno je prelazilo 50%. Na
teritoriji opštine Pirot posluje 419
privrednih društava. Pored ovog broja u
Pirotu posluje i oko 1.300 preduzetnika.
Najveće kompanije su „Tigar“ AD
sa 2.000 zaposlenih, zatim „Tigar
tyres“(100% u vlasništvu francuskog
Michelina) sa 2.300 zaposlenih i
proizvodnjom od oko 20.000 pneumatika
dnevno, kao i Industrija odeće „Prvi maj“
sa oko 1.000 radnika. Slovenačka firma
„AH group“ Mura je kupila deo firme „Prvi maj“ Pirot i ona predstavlja najveći
privredni subjekat u oblasti tekstilne
industrije u opštini.
EXPORTER
Najveći strani investitor je francuski
„Michelin“.
U Pirotu je 2007. godine osnovano
Opšte udruženje preduzetnika s ciljem udruženja i unapređenja rada i
poslovanja svih preduzetnika i preduzeća,
poboljšanje pravnih i zakonskih uslova
rada i razvoja.
Sektorska pripadnost privrednih
društava u opštini Pirot
Sektor
Broj
Procenat
Trgovina na veliko
i malo
146
34.85
Prerađivački sektor
92
21.96
Građevinarstvo
35
8.35
Saobraćaj i
skladištenje
28
6.68
Stručne, naučne,
inovacione i
tehničke delatnosti
28
6.68
Poljoprivreda,
šumarstvo i
ribarstvo
24
5.73
Usluge smeštaja i
ishrana
11
2.62
Ostalo
55
13.13
UKUPNO:
419
100
Izvor: http://www.ledo.pirot.rs/index.php/
poslovanje/privredna-drustva (pristup
stranici: jul, 2013.).
SEPTEMBAR 2013.
Tigar Michelin planira gradnju nove fabrike u period
2012-2016.godina. Planirana vrednost investicije
je oko 170 miliona evra. Pomenuta investicija bi
značajno doprinela povećanju izvoza, budući da bi
glavna tržišta bila Francuska (30%), VelikaBritanija,
Nemačka (10%), Italija (10%),
Španija (10%) itd.
Kada je u pitanju sektor prerade
hrane, treba pomenuti kompaniju
“Lenada” (zapošljava oko 100 ljudi)
koja se bavi smrznutim voćem (višnje,
maline, kupine i šljive), kao i niz malih
porodičnih preduzeća. Pored ovoga, kao
delatnost zastupljen je seoski turizam,
kao i zimski sportovi na Staroj planini.
Postoji izražen potencijal kada su u
pitanju stari i autentični zanati (na
primer ćilimarstvo), kao i stočarska
proizvodnja.
Tokom 2009.godine usvojena je
“Strategija lokalnog ekonomskog
razvoja opštine Pirot”, sa rokom važenja
od narednih 5 godina. Namenjena je
ostvarenju održivog privrednog razvoja
koji će obezbediti konkurentnost i
bolje ekonomske rezultate privrede,
privlačenje kapitala i direktnih
investicija, podizanje životnog standarda
stanovništva, kao i stvaranje pogodne
infrastrukture i drugih uslova koji
podstiču privredni razvoj lokalne
zajednice, ali i čitavog pirotskog okruga.
Strategija ima 5 ključnih oblasti kao
što je privlačenje direktnih investicija,
mala i srednja preduzeća, poljoprivreda
i turizam, zatim razvoj infrastrukture,
razvoj društvenih delatnosti i zaštita
životne sredine.
Zašto investirati u Pirot?
Opština Pirot se nalazi u samom
središtu Balkana, na pola puta između
Niša i Sofije, na međunarodnom putu za
Bliski i Srednji istok. Pirot karakteriše
povoljan geostrateški položaj i dobra
povezanost putnom i železničkom
mrežom: međunarodni put E–80,
koridor 10 i magistralni put M–9;
elektrificirana železnička pruga NišPirot-Sofija (ogranak pružnog pravca
Budimpešta-Beograd-Skoplje-Atina,
kao i pravca Ljubljana-Zagreb-BeogradSkoplje-Atina). Aerodromi Niš i Sofija su
udaljeni od Pirota po 70km.
13
Kao osnovne prednosti opštine Pirot
kada su u pitanju mogućnosti za nove
investicije mogu se navesti:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
povoljan geografski položaj
urađen Generalni urbanistički plan
Pirota
uspostavljen Geografski informacioni
sistem (GIS)
veliki kontigent slobodne radne snage
raspoložive greenfield i brownfield
lokacije
finansijske olakšice za investitore
uslužna opštinska administracija
tradicija industrije i zanatstva
profitabilno-investiciono orjentisani
komunalni sistemi
zadovoljavajući procenat naplativosti
komunalnih usluga
park prirode Stara planina
prirodno bogatstvo (izvori pijaće
vode, šume, pašnjaci i livade).
U Pirotu postoji povoljan
privredni i investicioni ambijent
Gde investirati?
Generalnim urbanističkim planom su
predviđene i sledeće industrijske (radne)
zone:
Deo Industrijske zone „Beg Bašča“
(6,5 ha) je kompletno infrastrukturno
opremljen.
„Božurato“- površina 12,9ha, raspoloživo
je oko 30% od ukupne površine;
14
„Sredorek“ i „Barje“- površina 29,6ha,
raspoloživo je oko 70% od ukupne
površine.
Na teritoriji opštine Pirot posluje i
“Slobodna zona” AD sa vlasničkim
udelom opštine što je jedan od prvih i
pravih oblika javno-privatnog partnerstva
u zemlji. Po svojim rezultatima ovo je
najuspešnija zona u Srbiji.
Pogodnosti koje pruža SO Pirot
U cilju privlačenja investicija SO Pirot je
donela Odluku o odobravanju posebnih
pogodnosti prilikom davanja u zakup
građevinskog zemljišta, izgradnje
i korišćenja objekta u granicama
Industrijskog Parka-Pirot. Za izgradnju
u granicama Slobodne zone korisnici
su oslobođeni od plaćanja naknade za
uređenje gradskog građevinskog zemljšta,
takse i troškove opštinske uprave i
izdavanje dokumentacije, izdavanje
uslova i saglasnosti za priključenje na
infrastrukturne mreže, kao i za samo
priključenje.
Efikasno upravljanje lokalnim
ekonomskim razvojem –
funkcionalna kancelarija za LER
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
(KLER) je osnovana 2009. godine.
Cilj osnivanja KLER-a jeste podsticaj
lokalnog ekonomskog razvoja, pojačan
priliv domaćih i stranih investicija i
porast životnog standarda stanovnika
opštine Pirot. Kancelarija za lokalni
ekonomski razvoj opštine Pirot nudi
kompletnu podršku svim zainteresvanim
investitorima.
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoј
obavlja važne zadatke poput marketinga,
održavanja postojećih, privlačenja
novih i širenja lokalnih poslovnih
aktivnosti, pružanja direktne podrške
lokalnoj poslovnoj zajednici, podsticanja
finansiranja, unapređenja znanja i
veština lokalne radne snage, pripremanja
i nadzora u realizaciji projekata od
značaja za LER. Zaposleni u LER-u
imaju i savetodavnu funkciju, održavaju
i unapređuju odnose sa centralnim
institucijama odgovornim za ekonomski
razvoj, kreiraju i održavaju baze podataka
o lokalnoj ekonomiji itd.
Na sajtu optštine Pirot postoji poseban
deo koji se odnosi na lokalni ekonomski
razvoj (http://www.ledo.pirot.rs/), u
kojem se pružaju detaljne informacije
o uslugama koje vrši Kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj, zatim o
lokalnim resursima za razvoj i nova
ulaganja (mogu se pronaći informacije
o potencijalnim investicionim
lokacijama sa detaljnim informacijama
o infrastrukturi, mapom, kontaktima, i
drugim potrebnim podacima).
Razvoj poslovne infrastrukture Slobodna zona Pirot
Slobodna zona Pirot je počela sa radom
1996. godine na površini od 17 ha.
Zona je proširena 2008. godine na 65
ha, a nakon proširenja iz 2011. godine
dostigla je površinu od 103 ha.
Površina od 103 ha na kojoj se nalazi
Slobodna zona Pirot je popunjena. U
njoj posluje 9 proizvodnih preduzeća i
oko 100 onih koja se bave trgovinom.
Dalje širenje Slodobne zone uslovljeno
je novim proširenjima u vidu
infrastrukturno opremljenog zemljišta.
Kako se navodi u koautorskom radu (D.
Kostića i dr.) pod nazivom „Prioriteti
razvoja juga Srbije – slučaj Slobodne
zone Pirot“, izgradnjom logističkog
centra, koja je planirana za 2013.
godinu, pridodaće se područja podzone
Gradina na graničnom prelazu u
Dimitrovgradu, područje hladnjače
„Lenada“ kao i dodatno područje fabrike
„Michelin“. Dodavanjem pomenutih
površina zona bi dostigla planiranu
površinu za I fazu svog razvoja od 150
ha. Slobodnu zonu Pirot je magazin
za strana ulaganja Financial Times-a
EXPORTER
rangirao na 41. mesto u svetu. Kako
bi se izašlo u susret investitorima
koji su najavili potencijalna ulaganja,
predstavnici Slobodne zone su u saradnji
sa predstavnicima lokalne samouprave
u Pirotu pokrenuli inicijativu za njeno
proširenje, što za cilj ima privlačenje
novih investicija i po tom osnovu
smanjenje nezaposlenosti u Pirotu,
ali i širem regionu Jugoistočne Srbije.
Ciljne grupe investitora su: oni kojima je
potrebno više od 50 ha za investicije, oni
koji traže prostor za iznajmljivanje zarad
otpočinjanja proizvodnje, zatim lokalna
preduzeća i preduzeća iz Pirotskog
okruga.
Brendovi Pirota – mogućnosti
za razvoj
Opština Pirot je jedna od retkih u Srbiji
koja poseduje svoje lokalne „brend“
proizvode a to su pirotski kačkavalj,
pirotski ćilim i pirotska peglana kobasica.
U cilju očuvanja tradicije u izradi ćilima,
opština Pirot je realizovala projekat
„Osnivanje Zadruge za izradu pirotskog
ćilima i suvenira“ što je rezultiralo većim
stepenom zaposlenosti tkalja, većim
obrtom u izradi kao i odgovarajućom
tržišnom verifikacijom.
NALED sertifikat
Kao rezultat preduzetih aktivnosti
i posvećenosti LER-u Pirot je među
prvim opštinama u Srbiji (tokom 2010.
godine) ispunio sve uslove da ponese
epitet „opštine sa povoljnim poslovnim
okruženjem” prema kriterijumima
Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski
razvoj (NALED). Program sertifikacije
opština sa pozitivnim poslovnim
SEPTEMBAR 2013.
okruženjem je jedinstven u našoj zemlji,
pa je i važnost ovakve „nagrade“ veća, a
samim tim pruža veliki podsticaj za dalje
unapređenje rada lokalne samouprave u
Pirotu. Pirot je među prvima na Balkanu
dobio regionalni sertifikat za povoljno
poslovno okruženje. Regionalni sertifikat
za povoljno poslovno okruženje u
jugoistočnoj Evropi uručen je juna 2013.
godine Opštini Pirot. Svečanost je održana
u Zagrebu, a sertifikate dobilo još sedam
opština sa prostora bivše Jugoslavije.
Saradnja između SIEPA
i opštine Pirot
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Republike Srbije (SIEPA)
ima dobru saradnju sa lokalnom
samoupravom Pirot.
Kada su u pitanju nove investicije,
u Pirotu je od 2006. godine, od kada
SIEPA sprovodi „Uredbu o načinu
privlačenja direktnih investicija“,
realizovano 7 investicionih projekata.
Ukupna ugovorena vrednost investicija
je 167,6 miliona evra i zahvaljujući tome
ugovoreno je otvaranje 3.764 novih
radnih mesta o ovoj opštini. Investitori
koji su uložili sredstva u Pirotu su
poreklom iz Francuske (Michelin
Tigar Tyres, Tigar Tyres Michelin
Expansion), Nemačke (Eko Themann
Group), Slovenije (MURA), ali ima i
domaćih investitora (Tigar Tyres, Lenada,
Mercatus Textile). Delatnosti (sektori)
u koje je ulagano su: automobilska
industrija (proizvodnja guma), tekstil
i odeća, poljoprivreda i proizvodnja
hrane. Međutim, program „Podsticanje
konkurentnosti i internacionalizacije
srpske privrede“ koji SIEPA sprovodi od
2006. godine na području opštine Pirot
nije adekvatno “zaživeo” (do sada je samo
jedno preduzeće koristilo sredstva). U
narednom periodu trebalo bi dodatno
koristiti instrumente LER-a za animiranje
preduzeća da putem Programa unaprede
svoje poslovanje i ostvare prodore na
izvozna tržišta.
Izazovi u narednom periodu
Najveći problem ekonomije Pirota
je nezaposlenost. Pored konstantnog
opadanja ukupnog broja stanovnika, broj
nezaposlenih stalno raste. Prevazilaženje
ovog problema jednim delom se može
zasnivati na korišćenju pojedinih
pogodnosti koje su karakteristične za
Pirot – prirodni resursi Stare Planine,
povoljan geostrateški položaj, mogućnosti
osnivanja Industrijskog parka (za šta
postoji inicijativa lokalne samouprave),
funkcionisanje Slobodne zone, blizina
Niša, a posebno blizina Sofije, a samim
tim i tržišta Evropske Unije. Pored
nezaposlenosti, opština se suočava
i sa zaostajanjem u tehnološkom i
organizacionom smislu. Iz tog razloga
aktivnosti na pospešivanju osnivanja
i funkcionisanja malih i srednjih
preduzeća, preduzetničkih radnji, zatim
razvoj poljoprivrede, kao i izmene
(osavremenjavanje) proizvodne strukture
postojećih privrednih kapaciteta, se
moraju intenzivirati i staviti u funkciju
tehnološkog i ekonomskog progresa
i zapošljavanja. Zbog svega rečenog,
ključna oblast lokalnog ekonomskog
razvoja postaje privlačenje novih
(domaćih i stranih) direktnih investicija.
Pružanje velikog broja pogodnosti moglo
bi da obezbedi interesovanje potencijalnih
investitora za ulaganje u Pirot.
15
U FOKUSU
SVAKOG DANA,
U SVAKOM POGLEDU
OD SAMOG POČETKA INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE RUKOVODIOCI PROIZVODNJE SU ULAGALI MNOGO
NAPORA I VREMENA DA UNAPREDE PROIZVODNE PROCESE I UMANJE TROŠKOVE. KAIZEN JE
POPULARNA MENADŽMENT FILOZOFIJA KOJA SE USPEŠNO PRIMENJUJE VEĆ VIŠE OD 30 GODINA I
REŠAVA OVE PROBLEME.
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
Svakog dana, u svakom pogledu
Od samog početka industrijske revolucije
rukovodioci proizvodnje su ulagali mnogo
napora i vremena da unaprede proizvodne
procese i umanje troškove. Kaizen je
popularna menadžment filozofija koja se
uspešno primenjuje već više od 30 godina
i rešava ove probleme.
Nastanak i poreklo Kaizena
U prevodu japanska reč „kaizen“ znači
“stalno usavršavanje”, dok je praktično
značenje ovog termina - kontinualna
potraga za mogućim unapređenjima
poslovnih procesa koju sprovode svi
zaposleni. Kaizen je nastao i razvijen je
u Japanu neposredno nakon završetka
Drugog svetskog rata, u kasnim 40-im
godinama prošlog veka. To je bilo vreme
u kome se japanska ekonomija i dalje
oporavljala od ratnih operacija i razaranja,
resursi su bili ograničeni, a ekonomija
na kolenima. Kao što znamo, Japan je za
relativno kratko vreme uspeo ponovo
da stane na noge i postane ono što je
danas – jedna od najsnažnijih svetskih
ekonomija. Tokom 70-ih godina je
uspeo i da premaši svoje takmace, kako
u pogledu isporučenog kvaliteta, tako
i cene proizvoda. Japanska proizvodna
postrojenja su i danas sinonim za kvalitet
i primenu tehnoloških inovacija i novih
tehnologija.
Šta je tajna japanskog uspeha?
U godinama nakon rata značajnu ulogu
u obnovi Japana su odigrale SAD. Kao
deo ukupne pomoći SAD, japanski
16
stručnjaci i industrijalci su imali priliku
da se neposredno upoznaju sa modernim
američkim konceptima proizvodnje i
naporima za unapređenje efikasnosti rada.
Rukovodstva vodećih japanskih kompanija
su shvatala da je u datim uslovima
neophodno maksimalno iskoristiti interne
resurse kompanija i bolje se organizovati
kako bi se ostvarile što veće uštede i tako
uvećala profitabilnost. To je praktično bio
jedini adut koji su imali i zato su morali
da odu nekoliko koraka dalje u odnosu
na američke kompanije. Unapređujući
proizvodnju, odnosno koristeći Kaizen
filozofiju, japanske proizvodne kompanije
su usavršile mnoge koncepte poput
just-in-time proizvodnje, proizvodnja
bez magacina i sl. Ovako unapređeni
modeli su zaživeli širom sveta i može
se reći da ih danas većina proizvođača
automobila koristi. Da napravimo i
paralelu - za razliku, usudićemo se reći,
srpskog mentaliteta koji sa podozrenjem i
skepsom gleda na „novotarije“, te smatra
da je baš onako kako mi radimo „najbolje
moguće“, Japanci su uvažavali i prihvatali
nove metode, obogaćivali ih svojim
kulturološkim nasleđem i poslovnom
filozofijom i usavršavali.
Jedan od pionira razvoja ovih novih
koncepata proizvodnje i Kaizena je bio
jedan od tada proizvodnih menadžera
Tojote Taiići Ono koji je iskoristio
mnoštvo ideja iz američkog sistema
proizvodnje i unapredio ih stvorivši
jednu potpuno novu vrednost. Iako je
napredovao u karijeri i 1975. godine čak
postao potpredsednik Tojote, Taiići Ono
je veliki deo svog vremena provodio blizu
proizvodnih pogona, kako bi zajedno
sa radnicima nastavio da usavršava
proizvodni sistem koji su zajednički
stvorili. To i jeste suština Kaizen-a.
Izazovi primene Kaizen-a
Od svog nastanka do danas ova poslovna
filozofija je pomogla mnogim japanskim,
ali i kompanijama širom sveta, da postanu
veoma uspešne u onom što rade, da
postanu profitabilnije i efikasnije. Ipak,
Kaizen zahteva disciplinu i svi zaposleni
moraju da usvoje ovu poslovnu filozofiju
i budu spremni da je primenjuju u svojim
svakodnevnim radnim zadacima. Primena
Kaizena će vrlo verovatno promeniti i
uloge mnogih u jednoj organizaciji. Na
primer, menadžment firme će početi
podjednako da osluškuje predloge svakog
od zaposlenih kako da se unapredi
funkcionisanje postrojenja ili preduzeća.
To će zaposlenima dati veći značaj i
mogućnost da dođu do izražaja, ali i
odgovornost u sprovođenju predloženih
promena i unapređenja. Atmosfera u
kojoj menadžment podržava zaposlene
da sprovedu nove metode za povećanje
efikasnosti je siguran znak da je Kaizen
uspešno sproveden. Zaposleni na svim
nivoima organizacije moraju aktivno biti
uključeni u Kaizen, čak i top menadžeri.
Ovim se osigurava usklađenost ciljeva i
održivost primene ove filozofije.
Razlike tradicionalne škole
proizvodnog menadžmenta i
Kaizen filozofije
Suština tradicionalne zapadne filozofije
menadžmenta je grupisanje srodnih
aktivnosti u funkcije, vrši se svojevrsna
EXPORTER
segregacija i stvaraju „divizije“. Menadžeri
u zapadnom modelu upravljanja su vođe,
oni razvijaju nove ideje, predlažu ih i
implementiraju. Oni donose odluke, ali
ne provode mnogo vremena u direktnoj
proizvodnji, u pogonu, a time se donekle
umanjuje njihova efektivnost kao
neposrednih rukovodilaca.
Kaizen se razlikuje. Nasuprot
tradicionalnom shvatanju menadžmenta
i organizacije, Kaizen stvara ambijent
u kome svaki zaposleni učestvuje u
pronalaženju mogućih unapređenja i ne
plaši se da doprinese uspehu svoje radne
jedinice i preduzeća u celini. Moderni
Kaizen ide čak i dalje od svojih korena
– ideje i lične inicijative za unapređenja
nisu samo dobrodošle, već i očekivane.
Ovu filozofiju prihvataju svi zaposleni i
time se stvara timski duh i pobednička
atmosfera. Ovim se i značajno unapređuje
komunikacija između raznih nivoa
menadžmenta. Menadžment ozbiljno
razmatra sve ideje, bez obzira od koga
došle, a dobre ideje se implementiraju.
Komparativna analiza
ZAPADNI STIL
KAIZEN
Inovacije
Njima se obično bave oni koji su za to zaduženi i za to plaćeni.
Inovacija može doći od bilo koga u organizaciji, ali za to
mora da postoji izgrađen ambijent.
Neposredno
rukovođenje
Menadžeri obično posećuju proizvodnju onda kada treba
načiniti neka poboljšanja.
Menadžeri provode više vremena u direktnoj proizvodnji
kako bi se razumela predložena unapređenja.
Promene
Promene se uvode samo onda kada to može doneti neke
novčane uštede. Važi moto „Ako radi, nemoj ga popravljati“.
Promene koje donose uštede zahtevaju male korake
svakodnevno, kako menadžmenta tako i zaposlenih. Ipak,
potrebno je da preduzeće ima predispozicije za promene.
Nagrađivanje
Bonuse dobijaju oni koji „donose pare“ u firmu, dakle prodavci.
Svi zaposleni bivaju nagrađeni za primenjena
unapređenja i povećanje profita.
Upravljanje
zalihama
Omogućiti dovoljne zalihe kako se ne bi zaustavljala
proizvodnja.
Zalihe se drže na optimalnom nivou tako da minimizuju
rastur i pomažu detekciji nedostataka.
Kvalitet proizvoda
Dobri inženjeri i projektanti su garancija za kvalitetan proizvod.
Kvalitet dolazi kao rezultat stalne kontrole svih faza
razvoja proizvoda – od projektovanja, razvoja, do same
proizvodnje.
Pouzdanost mašina
Dobre mašine i alati obezbeđuju pouzdan proizvodan proces.
O pouzdanosti mašina i opreme se brinu sami operateri
na njima.
Specijalizacija
Obučavanje za neke druge vrste poslova potencijalno može
dovesti do viškova radnika i debalansa.
Prvo nauči svoj neposredni posao, a onda i sve što je za
njega vezano. Nikad uska specijalizacija!
Ponavljanje
Ponavljanje je majka znanja, tj. dovodi do perfekcije – najbolji
način je onaj koji se oduvek koristio.
Ponavljanje – što se pojedinac više usavršava, to su
uštede kompanije veće, a raspoloživ iznos za plate raste.
Usmeravanje
Menadžment je taj koji izdaje instrukcije i pokreće stvari.
Pogledaj oko sebe i nađi inspiraciju za dalje korake.
Samoinicijativa
„Nije moj posao“ – obavljanje aktivnosti koje nisu u opisu
radnog mesta dovode do „zatrpavanja poslom“, viška zaduženja
i neefikasnosti.
„Nije moj posao“ – umesto da se žališ, nađi način da sebi
olakšaš i učiniš svoj posao interesantnim.
Lojalnost
Direktor mora uvek biti zadovoljan.
Dobro se staraj o svom preduzeću, ciljevi vam se
poklapaju.
Koristi i načini implementacije
Kaizen-a
Tamo gde se Kaizen na pravi način
primeni, preduzeća ostvaruju mnoge
koristi. Rukovodioci postaju efikasniji
lideri, radnici u neposrednoj proizvodnji
su motivisaniji, a svi zaposleni postaju
jedna koherentna celina. Finalni rezultat
je atmosfera koja podstiče timski
duh i povišeni stepen odgovornosti
koji zaposleni osećaju u realizaciji
sopstvenih ideja.
Kaizen ne samo da pomaže zaposlenima
da unaprede svoje radno okruženje, već
ta unapređenja imaju širi efekat na čitav
radni proces, a često i na profitabilnost
SEPTEMBAR 2013.
kompanije. U stvari, najveću korist ima
sam menadžment jer Kaizen omogućava
pristup stalnom izvoru novih ideja
za unapređenja. Mnoge od tih ideja
verovatno i ne bi videle svetlo dana,
odnosno ne bi bile primenjene da nije
Kaizen filozofije. Dalje, neke od tih ideja i
unapređenja mogu imati i multiplicirajući
faktor, odnosno mogu inicirati neke
pozitivne procese koji inače ne bi bili
pokrenuti. Naravno, za ovakve rezultate
mora postojati posvećenost menadžmenta
primeni Kaizen-a, koji svojim primerom
utiču na svoje zaposlene i koriste svaku
priliku da dođu do novih ideja.
radnicima koji postaju nadležni za
implementaciju sopstvenih ideja. Na ovaj
način radnici postaju isto tako usmereni
ka ostvarivanju profita i povećanju
efikasnosti kao i njihovi rukovodioci.
Primer uspeha – Tojota
Tojota je jedan od pionira Kaizena i smatra
se da je upravo ova kompanija odigrala
ključnu ulogu u formulisanju filozofije i
njenom globalnom širenju još početkom
60-ih godina XX veka. Do danas, Tojota
tvrdi da su mnogi njeni uspesi rezultat
upravo striktne primene Kaizen-a. Kao
Ovaj stil menadžmenta nije od koristi
samo menadžerima – on predaje kontrolu
17
primer se navodi podatak da je menadžment
Tojote dobio više od 75.000 predloga za
unapređenja od 7.000 zaposlenih samo
u jednoj godini. Primenjeno je 99% ovih
predloga, što je izvanredan rezultat koji
svakako ne bi bio postignut bez dosledne
primene Kaizen-a. Možemo samo da
zamislimo koliko novca je Tojota uštedela
primenom ovih unapređenja.
U Kaizenu, primena jedne ideje se
posmatra kao malo unapređenje koje
je deo kontinualne potrage za daljim
usavršavanjima. Međutim, svako od ovih
unapređenja vremenom može dobiti na
značaju i pokazati se kao veoma bitno za
jedno postrojenje/radni proces. Kvalitet
proizvoda i usluga, pa čak i prodaja, se
mogu povećati primenom Kaizen-a, kao i
bezbednost na radu, dok se smanjuje tzv.
apsentizam. Pored toga, radnici u Kaizen
organizacijama nalaze rad manje teškim i
prijatnijim, pa je i moral radnika i ukupno
zadovoljstvo poslom veće.
Navedimo i ostale prednosti:
•
•
•
•
•
•
od idealnog za ekonomski razvoj. Ipak,
primena Kaizena je doprinela da se kroz
proces prođe mnogo brže.
Navešćemo nekoliko praktičnih metoda
uvođenja Kaizena u jednu organizaciju,
s tim da ne postoje dve iste organizacije,
te da svaku metodu treba prilagoditi
specifičnostima datog preduzeća.
Kao i bilo koja druga „novotarija“, primena
novih metoda ili procesa, potreban je
jedan period prilagođavanja. U prvi mah
zaposleni i menadžment mogu pokazati
otpor promenama u njihovim pozicijama
i ulogama. Priprema i distribucija liste
koristi koje će organizacija, ali i zaposleni
pojedinačno, imati od ovih promena može
olakšati tranziciju. Poseban naglasak
treba staviti na uspešne primere već
uvedenih unapređenja. Redovni sastanci
na ovu temu su pravo mesto za razmenu
informacija.
Osnovni elementi uspešne primene
Kaizen-a:
•
Unapređena produktivnost
Povećan kvalitet
Bezbednije radno okruženje
Skraćeno vreme dostave
Niži troškovi
Uvećano zadovoljstvo kupaca
•
•
Uvođenje Kaizena
Kaizen je posebno neophodno primenjivati
u zemljama koje se suočavaju sa
ekonomskim poteškoćama (zvuči
poznato?). Japanska preduzeća su nakon
Drugog svetskog rata morala da prevaziđu
mnoge teškoće, jer je zemlja bila daleko
•
•
•
Uvodite kontinualna mala unapređenja
na osnovu ideja koje dolaze od
zaposlenih
Držite redovne sastanke u raznim
delovima postrojenja na kojima će
sugestije zaposlenih biti glavna tema
dnevnog reda
Uvek smatrajte dragocenim predloge
zaposlenih – oni su pozitivan doprinos
poboljšanju funkcionisanja organizacije
Treba da postoji slobodan i dvosmeran
protok ideja po vertikali upravljanja
Podstičite slobodnu razmenu ideja i po
„horizontali“
Sačinite jednostavan formular za
evidenciju i podnošenje predloga za
•
•
•
unapređenja
Osmislite sistem za kategorizaciju
predloga
Osmislite proceduru za upravljanje
predlozima
Obezbedite da svaki predlog bude
ozbiljno uzet u razmatranje
Rangiranje predloga
Kao što je prikazano u tabelama 1 i 2,
svako postorojenje (radna jedinica) treba
da razvije sistem rangiranja predloga
da bi olakšala proces evaluacije istih.
Menadžeri na osnovu tog sistema
sortiraju predloge koji su primenljivi
i odvajaju predloge koji su vredni
implementacije od onih manje vrednih.
Predlozi osrednjeg kvaliteta i manje
složeni se svrstavaju u kategoriju „za
implementaciju“ od strane proizvodnih
radnika, dok se oni višeg stepena
složenosti dodeljuju menadžmentu
na implementaciju. Na ovaj način se
osigurava da svaki predlog dobije
adekvatan nivo pažnje, ali naglašavamo
da svi predlozi moraju biti nepristrasno
sagledani i evaluirani.
Nesposobnost da se na pravi način
evaluiraju predlozi mogu biti kontraproduktivni, te zato uvedite sistem
bodovanja predloga i pondere za svaku
kategoriju. Uobičajene kategorije su:
kvalitet, kompleksnost, potreba za
nadgledanjem. Dobar sistem evaluacije
će dodatno motivisati zaposlene
da daju nove predloge. Ukoliko je
ideja primenljiva i korisna ona se
implementira, a rezultati komuniciraju
ostalim zaposlenima.
Evo primera jedne takve tabele:
FORMULAR PREDLOŽENIH UNAPREĐENJA
Ime: Dušan Komazec
Radna jedinica: Pakirnica 3
Datum: 7.4.2010.
Br. 239G
Deo proizvodnje na koji se odnosi: Mašina za pakovanje gotovih sklopki, br. 11, opruga kompresora
Problem
Pakirnica 11 ne ostvaruje dovoljan pritisak na najlonsko pakovanje tako da u proseku 10% pakovanja ne odgovara
propisanim standardima
Moguće rešenje
Čvrstina opruge na zaptivaču je nedovoljna da ostvari dovoljan pritisak na podlogu pa se predlaže zamena opruge novom
dužine 7cm (umesto dosadašnje od 5cm)
RANG LISTA PREDLOŽENIH UNAPREĐENJA
Ime predlagača
Radna
jedinica
Predlog broj
Datum
podnošenja
Kvalitet
Kompleksnost
Potreban
poseban
nadzor
Rang
predloga/
Nadležnost
18
Mišić Nenad
Postaja 3
256c
12.09.2010.
4
1
9
3/R
Zoran Ilić
Postaja 7
255c
04.08.2010.
8
4
6
4/R
Jovanka Pavlović
Postaja 3
254c
11.07.2010.
8
4
6
1/R
Laslo Hun
Postaja 1
221f
02.07.2010.
7
7
3
7/M
EXPORTER
Standardizacija i održivost Kaizen-a
Dobra rešenja i unapređenja moraju
biti što pre implementirana i uvrštena
u radne procese. To zahteva adekvatno
dokumentovanje procedura kako bi
neposredni izvršioci mogli lako da ih
usvoje. Isticanje novih „pravila“ na
vidnom mestu (na primer pored mašine
na koju se procedura odnosi) u radnom
prostoru je uvek dobra ideja. Kao što
je već rečeno, najbolje je prepustiti
onome ko je unapređenje i predložio da
se pobrine da ono i zaživi. Ovo će ipak
možda zahtevati i određeno angažovanje
od strane menadžmenta, ali transfer
autoretita na radnika će uvek dati najbolje
rezultate.
Nagrade i podsticaji
Nikad nemojte propuštati priliku da
nagradite dobru ideju! Nagradom
pokazujete da vaša organizacija ceni
dobre ideje i podstiče nove. Naravno,
novčane nagrade su uvek dobar podsticaj
ali ne treba potceniti ni moć drugih, nenovčanih nagrada. Uštede na nivou firme
su skoro uvek veće od bonusa koji se
isplaćuje radniku-predlagaču.
Nagrada se može dodeliti pojedinačnim
radnicima, ali i čitavom odeljenju, zavisno
od uspostavljenog sistema nagrađivanja.
Nagrađivanje odeljenja podstiče timski
rad, a pojedinačno nagrađivanje podstiče
rivalstvo i rađa kvalitetnije predloge.
Može se otići i korak dalje – mogu se
napraviti i „semafori“, odnosno tabele/
grafikoni na kojima se vidi uporedni
prikaz broja predloženih unapređenja. Ovo
će uneti dodatni takmičarski duh čime
će se podstaći kreiranje još kvalitetnijih
ideja.
Fokus je na klijentima
Ne sme se nikako izgubiti iz vida da je
krajnji cilj primene Kaizena – zadovoljan
kupac. Svaki zaposleni mora znati
odgovore na pitanja poput – šta kupci
očekuju od vašeg proizvoda, šta vole kod
tog proizvoda, šta bi proizvod učinilo
boljim, šta bih ja želeo od proizvoda i sl.
U Kaizen-u se „kupcem“ smatraju svi oni
koji će doći u kontakt sa tim proizvodom,
čak i drugi radnici u proizvodnom lancu
– kada neko od njih prilikom obavljanja
svog dela operacije na proizvodu uoči
neki nedostatak na njemu on će nastojati
da uoči razloge i moguća rešenja, a neće
samo da prosledi takav proizvod u sledeću
fazu proizvodnje. Na ovaj način se postiže
ultimativni cilj – potpuno zadovoljstvo
kupca proizvodom.
SEPTEMBAR 2013.
Rukovodioci moraju držati kanal
komunikacije sa neposrednom proizvodnjom
stalno otvoren, a vrata njihovih kancelarija
stalno otvorena za sve radnike. Na primer,
projektantski biro mora biti u stalnoj
komunikaciji sa rukovodiocima proizvodnje i
na taj način se sprečava da u proizvodnju ode
proizvod koji nije „savršen“.
Sagledajte postojeće norme i proizvodne
ciljeve i pokušajte da postavite nove:
改
善
Novi ciljevi moraju se bazirati na
redukovanim vremenskim normativima,
smanjenim troškovima i rasturu;
Nove ciljeve treba stalno evaluirati i
korigovati kada je potrebno;
Organizaciona struktura i postojeći
pravilnici se moraju detaljno analizirati
kako bi se Kaizen ravnomerno sproveo.
Rukovodioci češće svraćaju u proizvodne
hale i razgovaraju sa neposrednim
izvršiocima;
Rukovodioci uspostavljaju bliži odnos
sa zaposlenima i raspituju se o njihovim
porodicama.
Kaizen lideri
Praksa je pokazala da je srednji menadžment
najčešće najagilniji zastupnik Kaizen
filozofije. Dnevna interakcija sa zaposlenima
u neposrednoj proizvodnji im daje
jedinstvenu mogućnost da direktno podstiču
inicijative i nove ideje kod njih, ali i da
obezbede da se te ideje zaista i sprovedu (ako
su dobre, naravno). Upravo oni će i imati
najviše koristi od implementacije Kaizena jer
će na taj način mnogo lakše ostvarivati svoje
ciljeve i radne zadatke, kao i one koje dolaze
od top menadžmenta.
Prevođenje jednog sistema u Kaizen zahteva
vreme i strpljenje, ali i posvećenost. Evo
nekoliko saveta kako ovaj proces olakšati:
Učinite sastanke efikasnijim tako što ćete
podsticati samoinicijativu radnika kod
rešavanja problema; Ukazujte zaposlenima
na prednosti Kaizena i sprovodite ga svaki
dan; Pohvalite svaki predlog unapređenja;
Identifikujte one pojedince koji su
najuspešniji u iznalaženju novih rešenja i
unapređenja i njima poveravajte rešavanje
onih kompleksnijih problema;
Standardizovane procedure pomažu da
organizacija bude fokusirana na ciljeve i
rezultate, ali čim one postanu zastarele ili
suvišne potrebno ih je ažurirati. Kaizen
podstiče stalne promene i samim tim
procedure moraju biti fleksibilne radi
kontinualnih unapređenja.
19
INTERVJU
Norihiko Imamura
konsultant Japanske agencije
za međunarodnu saradnju (JICA)
KAIZEN
JAPANSKO ZNANJE
ZA EFIKASNU
PROIZVODNJU
20
EXPORTER
USPEŠNA SARADNJA IZMEĐU SIEPA I JAPANSKE AGENCIJE ZA MEĐUNARODNU SARADNJU (JICA) POSTOJI DUŽI NIZ GODINA I
ODVIJA SE KROZ PROJEKTE KOJI SU DAVALI ZNAČAJNE REZULTATE U OBUCI SRPSKIH IZVOZNIKA. KAO REZULTAT SARADNJE SIEPA
I JICA, PRE GODINU DANA POKRENUT JE PROJEKAT „PROGRAM RAZVOJA KONKURENTNOSTI KROZ POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI
PROIZVODNIH PROCESA“ NAMENJEN DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA I IZVOZNICIMA. KONSULTANT IZ JAPANA, NORIHIKO IMAMURA
POSETIO JE 14 PREDUZEĆA IZ SRBIJE, NJIHOV PROCES PROIZVODNJE I KROZ RAZGOVOR SA MENADŽMENTOM I ZAPOSLENIMA
PREDUZEĆA UOČENI SU PROBLEMI ZBOG KOJIH SE NE ISKORIŠĆAVA PUN KAPACITET U PROIZVODNJI. ZAJEDNIČKIM NAPORIMA
I SAVETIMA, PROBLEMI SU OTKLONJENI I USPEŠNO SU POSTAVLJENE OSNOVE ZA UVOĐENJE KAIZENA, ODNOSNO PROCESA
STALNOG POBOLJŠANJA U PROIZVODNJI.
U
proteklih godinu dana
gospodin Norihiko Imamura,
uz podršku savetnika iz SIEPA,
posetio je firme koje su se prijavile na
ovaj program: Unimet (Kać), AMIGA
(Kraljevo), Buck (Beograd),Enel PS
(Beograd), Termorad group (Požega),
BG Reklam (Beograd), Perfom (Požega),
RB Generalekonomik (Beograd), FSO
Goša (Simićevo), Tagor electronic
(Niš), Ming kovačnica (Niš), Avala Ada
(Beograd),Pitura (Beograd) i Jugo-Impex
E.E.R. (Niš).
Gospodin Norihiko Imamura posle
studija na Fakultetu za elektrotehnički
inžinjering u Japanu, zaposlio se u
jednoj od najpoznatijih kompanija iz
oblasti IT industrije u Japanu, u kojoj
je bio angažovan na poslovima od
razvoja do proizvodnje. Veliki uspeh
u svojoj karijeru postigao je radeći na
promenama konvencionalnog procesa
proizvodnje u proizvodni metod koji
je razvila Tojota (Toyota Production
System). Od septembra 2012. godine
boravi u Srbiji i svoje iskustvo prenosi
srpskim izvoznicima.
Kako ste se odlučili da dođete
u Srbiju i kakvo je bilo Vaše
mišljenje o Srbiji pre dolaska?
Prvo što sam pomislio bilo je to da je
Srbija zemlja, koja je ranije bila nosilac i
centar industrijske proizvodnje u bivšoj
Jugoslaviji. Kada su mi rekli da imam
priliku da dođem u Srbiju, odlučio sam
da to prihvatim, osetivši odmah snažnu
motivaciju da u saradnji sa izvršnim
tehničkim osobljem i menadžmentom
ove zemlje, doprinesemo poboljšanju u
proizvodnji.
Kakvi su bili Vaši prvi utisci
o Srbiji i o firmama koje ste
posetili za vreme prvog meseca
boravka ovde?
U ovaj projekat uključena su preduzeća
iz oblasti metalske i elektroindustrije,
SEPTEMBAR 2013.
transporta, ali i firme iz oblasti vizuelne
komunikacije i advertajzinga. Posetili
smo firme i video sam da ima preduzeća
koja imaju napredni način proizvodnje
i koja rade na poboljšanju proizvodnog
procesa. Ali pojedina preduzeća ne vide
u dovoljnoj meri koristi od poboljšanja
procesa proizvodnje, a mogu da
imaju dobre rezultate ako se suoče
sa problemima koji ih sprečavaju u
napredovanju. Sasvim je logično da
na početku ljudi odbijaju da prihvate
promene načina na koji su do tada radili,
isto je to i kod nas u Japanu. Uz činjenicu
da mi engleski nije maternji jezik, a da
ne poznajem srpski i sam sam osetio
izvesnu tremu kada je trebalo da odlučim
kojim putem da krenem u promenama
dotadašnjeg načina rada.
Zajednički projekat SIEPA i
JICA započeli smo u oktobru
prošle godine, koliko se od tada
promenila Vaša slika o srpskoj
industriji?
Mislim da je zajedničkim naporima
mnogih kompanija na poboljšanju
proizvodnje postignut značajan napredak.
Strah koji sam osetio u početku kada sam
razmišljao o tome koliko ima mogućnosti
za napredak je nestao. A razlog za to
je činjenica da su u svim preduzećima
sa kojima smo sarađivali, ljudi mislili
pozitivno kada su bile u pitanju promene
dotadašnjeg načina rada. Uverio sam se
da su radna snaga i proizvođači u Srbiji
profesionalni u onome što rade. Shvatili
su da će uvek biti uspešni u poslu ako
su konkurentni sa kvalitetom, cenom i
vremenom isporuke proizvoda, a do toga
mogu da dođu poboljšanjem proizvoda i
procesa proizvodnje.
U ovaj projekat bilo je uključeno
14 preduzeća, šta je u radu sa
njima za Vas bio najveći izazov?
napredak u poboljšanju proizvodnje, sebi
olakšavaju posao. Takođe i da shvate
da sa mnogo manje sredstava mogu
da proizvedu veću količinu proizvoda.
Kroz ovaj projekat, ja sam im samo
davao savete šta treba da učine, da bi
postigli poboljšanje proizvodnje i oni
su to shvatili i primenili. Od sada će
biti neophodno da zajednički dođu do
zaključka šta treba da urade da bi došlo
do poboljšanja proizvodnje. Kada je u
pitanju isti problem, dolaziće do mnogo
različitih mišljenja, nekada i sasvim
suprotnih. Ako definišu ciljeve i zahteve
koje imaju za sopstvenu budućnost,
onda će lako moći da shvate koji predlog
je najbolji. Sada je ustvari najvažnije
da se uspostavi zajednička projekcija
budućnosti i zajednički definišu ciljevi.
Kada se to postigne, ideje za poboljšanja
proizvodnje same će se pojaviti. Najteže
je, ustvari, definisati buduću sliku onoga
šta želite da uradite u svakoj fabrici.
Kako ocenjujete rukovodstvo
malih i srednjih preduzeća u
Srbiji i šta treba da poboljšaju u
budućnosti?
Prednosti malih preduzeća u Srbiji je što
pozitivno razmišljaju kada je u pitanju
rad na razvoju i poboljšanju proizvodnje
i tehnologije. Pitao sam predstavnike
velikih japanskih kompanija šta misle
o proizvodima iz Srbije i dobio sam
odgovor da u Srbiji imaju veoma visok
stepen inovativnosti u proizvodnji,
stepen kakav u Japanu ne možemo
da zamislimo. To je potvrdilo moje
mišljenje o Srbiji. Želeo bih da u Srbiji
nastave sa tim pozitivnim stavovima
kada je u pitanju dalje poslovanje. Ono
što je neophodno učiniti je da se ne
zaustave na poboljšanjima u procesu
proizvodnje do kojih smo stigli zajedno,
nego da se ta poboljšanja podignu na
viši nivo. Na ovom projektu smo radili
na poboljšanjima dela proizvodnje ili
Važno mi je bilo da najveći broj ljudi u
tim preduzećima shvati da ako postigne
21
su u Srbiji svi bili ljubazni prema meni.
Prvobitno je bilo predviđeno da u Srbiji
ostanem samo 6 meseci, tako da nisam
ni pomišljao da bolje naučim jezik, ali
uvek kada bi se pojavio neki problem,
u Srbiji su mi svi pomagali. Zbog toga
sam mogao da u Srbiji živim život bez
problema i bez većih teškoća, čak i da
sam putujem autobusima i vozovima po
unutrašnjosti Srbije. To što mi je bilo
tako prijatno u Srbiji, rezultat je toga
što su svi bili veoma ljubazni prema
meni i pomagali mi.
Koja je Vaša poruka
preduzetnicima u Srbiji?
jedne proizvodne linije, a sledeći korak
je u postizanju istog koncepta na nivou
čitave fabrike. Posle toga, ne samo u
svom preduzeću, nego isti koncept treba
da primene u preduzećima-partnerima,
koji ih snabdevaju delovima. Na taj
način postižu se poboljšanja celokupnog
privrednog sistema.
U ovom trenutku je teško u potpunosti
sagledati rezultate koje smo postigli
kroz promene u proizvodnji, ali verujem
da će u budućnosti oni biti vidljiviji.
Šta je potrebno Srbiji da učini,
kako bi postigla ekonomski
rast koji je Japan doživeo 70-ih
godina prošlog veka?
Kad uzmemo u obzir potencijal
srpskih preduzeća, čini mi se da
Srbija ima dovoljno snage da postigne
takav ekonomski napredak. U ovom
trenutku u Srbiji ima kompanija čiji
proizvodi su kvalitetni i za njih postoji
potreba na tržištu. Ipak ima mnogo
kompanija koje su spore u promenama
u sistemu proizvodnje. Suočavaju
se sa mnogim teškoćama ali, ako
bi samo jedna kompanija uspela u
22
velikoj meri da postigne proizvodni
uspeh, takvu „uspešnu priču“ pratile
bi mnoge kompanije i uspeh bi se širio
kao eksplozija. Mislim da bi javni i
privatni sektor trebali da učine napore
za ostvarivanje takve jedne uspešne
priče. Vlada treba da preuzima dobra
iskustva od drugih zemalja i da ih ovde
primenjuje.
Jedno preduzeće treba da se ugleda na
primere i ne treba da zadrži postojeće
stanje stvari. Nova politika preduzeća
treba da se sprovodi u praksi i da se
akcije vode u tom smeru, ali ako se
primete negativnosti, politiku treba
menjati u hodu - najvažnije u svemu
tome je brzina.
Želeo bih da preduzetnicima u Srbiji
poručim da u srpskim preduzećima
ima ljudi sa velikim sposobnostima
i treba da imate više samopouzdanja
zbog toga! Imate i proizvode, a postoje
i tržišta za njih. Treba da popravite
sistem proizvodnje i plasmana tako
da vaši proizvodi sigurno stignu do
tržišta. Naprimer, ako želite da neki
vaš proizvod stigne u jednu specifičnu
zemlju, možda nešto treba da promenite
u tom proizvodu. Možda će vam biti
potrebni posebni sertifikati. Treba
da razmislite i o izboru kanala za
plasiranje tih proizvoda. Možda treba
uskladiti sistem proizvodnje sa tim.
Vaši napori neće uroditi plodom ako
jedno po jedno ne promenite u celom
sistemu.
Sama ideja i želja za promenom može
da donese poboljšanja u preduzeću.
Ako se usklade zajedničke želje za
promenama, iz toga može da proizađe
velika snaga. Nemojte propustiti
sadašnju priliku, ostvarite promene koje
vam garantuju lepšu budućnost.
Šta Vam se najviše dopalo u
Srbiji i da li biste ponovo došli
u Srbiju?
Naravno da bih! Ne znam da li će to biti
isti ovakav aranžman kao u SIEPA, ali
počeo sam da razmišljam o tome kako
bih voleo da stvorim novu priliku za
dolazak u Srbiju, pa da opet doživim
isto tako lepe stvari kao sada.
Najviše od svega mi se svidelo to što
EXPORTER
enterprise europe
Evropska mreža preduzetništva
Najveća poslovna mreža na usluzi malim i srednjim kompanijama
Povezuje više od 600 institucija za podršku SME sektoru
Postoji u preko 50 zemalja
Ukoliko ste zainteresovani za:
▪
▪
▪
▪
▪
▪
pronalaženje poslovnih partnera,
učestvovanje na unapred ugovorenim b2b sastancima,
informisanje o pravnim akspektima i poslovnim regulativama Evropske unije,
informisanje o okvirnim programima Evropske unije za istraživanje i tehnološki razvoj,
podizanje svesti o značaju inovativnosti i mogućnostima transfera tehnologija i povećanju konkurentnosti,
informisanje o mogućnostima poslovanja sa tržištem EU i stvaranja široke Evropske poslovne mreže.
Kontaktirajte nas i proširite Vaše poslovanje na internacionalnom tržištu!
www.een.rs  http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/een/  http://portal.enterprise-europe-network.ec.europa.eu/
SEPTEMBAR 2013.
23
PRIMERI USPEHA
MARIJANA JOVANOVIĆ
ULAGANJE U ZAPOSLENE
I POSLOVNE PROCESE –
SIGURAN PUT DO VEĆE
KONKURENTNOSTI
TRADICIJA OBRADE METALA I LIMOVA U PORODICI JANKOVIĆ DATIRA JOŠ OD 1942. GODINE KADA JE MILOŠ JANKOVIĆ,
U TO VREME MLAD I VEŠT MAJSTOR, OTVORIO KOVAČKO-KOLARSKU RADNJU.
K
ako u to vreme država nije
blagonaklono gledala na
privatnu delatnost, posebno
onu koja je imala potencijal rasta
i industrijalizacije, Miloš zatvara
radnju 1953. godine i počinje da radi
u društvenom metaloprerađivačkom
preduzeću „Potens“ iz Požege. Tu se
usavršavao za izradu namenskih presa
za perforaciju, svih neophodnih alata
za obradu limova, kao i rezervnih
delova za mašine i opremu. Po odlasku
u penziju, sve do smrti, nastavlja da
svojim znanjem i savetima pomaže
u porodičnoj zanatskoj radnji Marije
i Janka Jankovića, koji 1981. godine
započinju proizvodnju perforiranih
limova.
„I na početku i sada je važno imati
volje, znanja i spremnost da se mnogo
24
radi zajedno sa svim zaposlenima u
preduzeću kao saradnicima na istom
zadatku, i naravno sreće i zdravlja
da sve to dovoljno dugo traje“, kaže
sadašnji direktor kompanije „Perfom“
Miloš Janković, koji je osim imena od
svog dede nasledio i ljubav prema ovom
poslu.
Prema njegovim rečima, uvek je
neophodno ulagati u opremu i
edukaciju svih radnika kako bi se
održao korak sa razvojem tehnologije
i konkurencijom. Ranije je veliko
znanje i iskustvo moglo delimično da
kompenzuje nedostatak opreme, ali
sada je to teže jer su zahtevi u pogledu
produktivnosti i kvaliteta sve veći i
kompleksniji. U tom smislu, danas je za
dobar rezultat neophodan skladan rad
čoveka i mašine.
Proizvodi kompanije „Perfom“
imaju široku primenu, prisutni su
u gotovo svim granama industrije,
ali i u svakodnevnom životu ljudi.
Pojedini proizvodi odlaze na tržišta
dalekih zemalja, kao što su Kanada
i Amerika, a nekada putuju svetom,
kao na primer delovi za brodove. „Ta
širina, koja pruža mnogo mogućnosti
za dalji razvoj i omogućava susrete
sa različitim klijentima i njihovim
potrebama, čini ovaj posao zanimljivim.
Istovremeno zahteva i široko
obrazovanje, poznavanje različitih
procesa i spremnost da se uvek uči i
prate potrebe kupaca. Ne bih mogao da
izdvojim nijedan projekat kao poseban,
jer je bilo mnogo interesantnih.
Ponekad smo deo velikog projekta, a
nekada mala ali veoma bitna karika
celog procesa“.
EXPORTER
Svim radnicima „Perfoma“ su na
raspolaganju različiti oblici edukacije
prema unapred definisanom planu i
programu. Pre svega se koriste interni
resursi za edukaciju, a po potrebi
kompanija sarađuje sa konsultantskim
kućama i učestvuje u različitim
programima obuke. Trenutno je 17
zaposlenih na različitim obukama, kako
u proizvodnji, tako i u administraciji i
prodaji.
Prekretnicu u poslovanju kompanije
predstavlja prvi nastup na Sajmu
tehnike u Hanoveru 2011, kao i
nastup na sajmu Midest u Parizu,
iste godine. Do te godine „Perfom“
je svoje proizvode izvozio u zemlje
SFRJ, a nakon izlaganja na ovim
sajmovima počeli su da izvoze i
na tržišta Nemačke, Švajcarske,
Holandije, Švedske i Danske koja danas
predstavljaju njihova najznačajnija
izvozna tržišta.
„Nastup na ovim sajmovima, kao i na
sajmu Agritechnica u Hanoveru, je
višestruko značajan, jer su to veoma
važni evropski i svetski sajmovi koji
pokrivaju najznačajnija tržišta sa
velikim proizvodnim i prodajnim
potencijalom. Za kratko vreme imate
priliku da se sretnete sa interesantnim
kupcima, upoznate njihove potrebe i
zahteve, ispratite konkurenciju i osetite
smer budućeg razvoja tržišta, a samim
tim i uočite potencijalne pretnje, ali i
šanse za vaše preduzeće“.
Kompanija „Perfom“ je učestvovala
u projektu Program razvoja
konkurentnosti kroz poboljšanje
efikasnosti proizvodnih procesa koji
je SIEPA organizovala sa Japanskom
SEPTEMBAR 2013.
„Ljudi su uvek bili
i ostaće kičma i
duša svakog posla i
preduzeća. Razvijajući
„Perfom“ uvek smo se
trudili da razvijamo
i čuvamo dobre
međuljudske odnose.
Važno je da svako ima
svoj integritet, sačuva
neke osobenosti,
bude poštovan i
dostojanstven, a
ujedno i deo tima koji
dobro radi“.
agencijom za međunarodnu saradnju.
Na taj način su postavili dobre temelje
za dalja unapređenja svih procesa, ali i
zaposlenih u kompaniji.
„Odavno smo se susreli sa japanskom
poslovnom filozofijom - Kaizen, a
literatura koju smo imali je probudila
interesovanje i želju da se deo takve
prakse primeni i kod nas. Učešće u
Programu nam je omogućilo da kroz
neposrednu saradnju sa gospodinom
Imamurom, Matejom Milenkovićem
i Nenadom Božanićem razmenimo
ideje i steknemo nova znanja iz ove
oblasti. Ovo je bila odlična prilika za
upoznavanje sa drugačijom poslovnom
praksom i jedinstvenim pogledom na
život i rad. Neke od aktivnosti koje su
započete ili su urađene su: uvođenje
Kanban sistema u celom preduzeću,
stvaranje uslova za sprovođenje 5S, 5M
kontrola kvaliteta, racionalizacija starih
radnih procedura i izrada novih radnih
procedura“.
Kompanija, u skladu sa raspoloživim
vremenom, resursima i strategijom
preduzeća, aktivno učestvuje i u
brojnim drugim projektima. Trenutno
učestvuju u projektu Agencije za
regionalni razvoj, Eumetal - pogranična
saradnja u metalskom i elektro sektoru
Srbije i BiH, a učestvovali su i u
projektu razvoja dobavljača, SECEP.
„Većina preduzeća u Srbiji bi želela
da poveća produktivnost i svoje
performanse. Međutim, to je složen
i dugotrajan proces za koji su najpre
potrebni volja i znanje, ali je neophodno
obezbediti resurse i kapacitete (ljudi,
zgrade, oprema), zatim dovoljno posla,
i u obimu i u kvalitetu, za taj kapacitet,
a sve to zahteva i finansijska sredstva.
Važno je obezbediti sklad između
svega navedenog, a to nije lako. To je
utakmica bez kraja u kojoj istovremeno
napadate i branite, lečite povređene i
pronalazite nove igrače“.
U kompaniji smatraju da je u tom
procesu od presudnog značaja i uloga
države. Država treba da obezbedi što
bolje uslove za igru, da bude pravedan i
pravičan sudija i da omogući stabilnost
u svim sferama života i rada.
25
IZAZOVI BIZNISA
Izvoz u SAD
izazov ili prepreka?
NATALIJA TERZIĆ
S
jedinjene Američke Države
predstavljaju najvećeg korisnika
roba i usluga na svetu, i ogromno
tržište predstavlja veliki izazov za
mnoge kompanije širom sveta. Kao
drugi po redu uvoznik na svetu,SAD
najviše uvozi iz Kine 18,4%, Kanade
14,2%, Meksika 11,7%, a od evropskih
zemalja iz Nemačke 4,4,%. Uvoze se
poljoprivredni proizvodi, sirova nafta,
računari, delovi motornih vozila i roba
26
široke potrošnje, kao što su automobili,
odeća, nameštaj, lekovi, igračke i sl.
Izvoz iz Srbije u SAD nije
zadovoljavajući, posebno imajući u
vidu veličinu i mogućnosti američkog
tržišta. Kao razlozi se obično navode
nedovoljni kapaciteti proizvodnje i
troškovi transporta, a samim tim i
nekonkurentnost sa cenom proizvoda.
Ipak srpski izvoznici koji imaju iskustva
sa izvozom u SAD tvrde da srpski
proizvodi i pored troškova transporta
još mogu biti konkurentni ako imaju
kvalitet, jer su američki kupci spremni
da plate dobar kvalitet po većoj ceni.
Ali i kvalitet se mora obezbediti. Zbog
toga je, prema rečima srpskih izvoznika,
obavezna kontrola kvaliteta proizvoda
koji se izvoze u SAD. Preporuka
naših izvoznika je da se traži tačna
EXPORTER
specifikacija od strane kupca kako ne bi
došlo do zabune prilikom isporuke robe.
Izvoznici ne treba da se plaše veličine
tržišta jer nisu jedini koji izvoze u SAD
i svako može sa svojim kapacitetom da
nađe svoje parče tržišta.
Izvoz iz Srbije za SAD se obavlja bez
većih poteškoća, ako izvoznik uredno
pripremi svu potrebnu dokumentaciju.
Potrebno je unapred detaljno istražiti
šta je sve potrebno za izvoz određenog
proizvoda u SAD i sam postupak izvoza
tada zahteva minimalne troškove i vreme.
Treba voditi računa da špediter obično
priprema dokumentaciju neophodnu za
sam transport, a da je na izvozniku da
pripremi svu neophodnu dokumentaciju
potrebnu da roba uđe na američko
tržište i da se oslobodi carine. Tu se pre
svega misli na potrebne sertifikate koje
proizvod mora da ima, budući da je svako
tržište specifično i da se razlikuje za svaki
proizvod. Preporuka je da se izvoznici
dobro raspitaju kod kupca, odnosno
uvoznika šta je sve neophodno obezbediti
za konkretan proizvod koji žele da izvoze.
Kako do kupca na američkom
tržištu?
Preporučujemo uvek istraživanje
tržišta, ali veliki značaj ima i nastup na
sajmovima kako na području Amerike,
tako i na velikim svetskim sajmovima
na drugim kontinentima, kao što
su na primer u sektoru hrane sajam
„ANUGA“(Nemačka),„SIAL“ (Francuska)
ili u sektoru automobilskih delova i
opreme „AUTOMECHANIKA“ (Nemačka).
Radi lakšeg pristupa na američko tržište
značajnu ulogu mogu imati zastupnik ili
predstavnik izvoznika u SAD.
Kada je u pitanju izvoz srpskog voća u
SAD, u velikoj meri zavisi od odnosa
američkog dolara i evra, jer je voće
iz Azije i južne Amerike, mnogo
konkurentnije od srpskog. Ali kada je
loša poljoprivredna godina u SAD, Aziji
ili Južnoj Americi, srpsko voće dobija
svoje mesto na američkom tržištu.
Uvezeni prehrambeni proizvodi moraju
ispunjavati iste uslove kao i domaći
proizvodi u SAD, što znači da moraju biti
bezbedni, ispunjavati sanitarne uslove
i da su označeni u skladu sa federalnim
zahtevima. Izvoznik prehrambenih
proizvoda mora da se registruje kao
prehrambeni objekat kod “FDA” (U.S. Food
and Drug Administration). Registracija
objekta može se vršiti putem interneta
SEPTEMBAR 2013.
i besplatna je. Prilikom svake isporuke
izvoznik mora dostaviti “Prethodno
obaveštenje” i svaki proizvod koji se
uvozi u SAD mora da dobije FDA šifru
proizvoda. Informacije i uputstva o
registraciji objekta mogu se naći na
internet stranici FDA (http://www.fda.
gov), a sve detaljne informacije o izvozu
prehrambenih proizvoda u SAD mogu se
naći i na veb stranici Uprave za veterinu
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede (http://www.vet.minpolj.
gov.rs).
Transport, s obzirom na udaljenost
američkog kontinenta, predstavlja bitnu
stavku u troškovima koji formiraju
cenu. Brodski transport jeste jeftiniji
od avionskog ali i duže traje. Izbor
u mnogome zavisi od vrste robe
koja se izvozi, količine robe, kao i od
mesta isporuke. U slučaju da se roba
prevozi brodom ona mora biti dobro
upakovana, konzervirana, posebno ako
se izvoze npr. mašine, zbog moguće
korozije i oštećenja. Ako se roba pakuje
u drvenu ambalažu, drvo mora da bude
toplotno tretirano ili fumigirano, kako
bi se uništile gljivice i insekti. Drvena
ambalaža mora u sebi da sadrži pečat
kojim se to potvrđuje. U slučaju da se to
ne pribavi postoji mogućnost da se roba
zadrži na carini, zapleni ili čak vrati u
zemlju uvoza.
Treba voditi računa da za SAD važe
nešto drugačiji tarifni brojevi. Naša
nacionalna Carinska tarifa, koja
je usaglašena sa Kombinovanom
nomenklaturom sa EU, bazira se na
desotocifrenim tarifnim oznakama.
Prvih šest cifara propisani su od Svetske
carinske organizacije, međutim 7. i
8. cifra tarifne oznake su preuzete iz
Kombinovane nomenklature Evropske
unije i jedinstvene su za sve zemlje
članice Evropske unije i ostale zemlje
koje su preuzele ovu nomenklaturu
(uključujući i našu zemlju). Cifre tarifne
oznake 9. i 10. su nacionalne i one
su različite od zemlje do zemlje. Ovo
je značajno iz razloga što u izvoznim
papirima roba mora biti označena
tarifnim brojem koji važi u našoj zemlji,
ali prilikom ulaska u SAD ona mora biti
obeležena tarifnim brojem američke
carinske tarife.
Bescarinski izvoz
Srbija nema potpisan sporazum o
slobodnoj trgovini sa SAD, kao što ima
sa Rusijom ili EU. Do sada je postojala
mogućnost preferencijalnog izvoza
bez ili uz minimalnu carinu određenih
proizvoda na osnovu Opšteg sistema
preferencijala (OSP).
OSP bescarinski režim je istekao
31. jula 2013. godine i trenutno se
primenjuju opšte carinske stope.
Očekuje se da američki Kongres
ponovo izglasa i odobri OSP za naredni
period. Odobreni preferencijalni
režim istekao je i 2011. godine kada
je retroaktivno Kongres odobrio da
uvoznici ostvare oslobađanje od carine
od momenta isteka bescarinskog
režima. Zbog toga je preporuka
Privredne komore Srbije da srpski
privrednici nastave sa dosadašnjom
procedurom i pripremaju dokumetaciju
za izvoz po opštem sistemu
preferencijala.
Opštim sistem preferencijala –
Generalized System of Preferences
(GSP) obezbeđuje bescarinski tretman
za oko 5000 proizvoda za 127 zemalja,
od kojih za 3.511 proizvoda za sve
korisnike (među kojima je i Srbija),
a za 1.464 proizvoda samo najslabije
razvijenim zemljama korisnicima.
Opšti sistem preferencijala omogućava
izvoz bez carine ili uz minimalnu
carinu i to za: mnoge industrijske i
poljoprivrede proizvode, hemikalija,
minerala, nakit, osim za tekstilne
proizvode, odeću, obuću, torbe i sl.
OSP nastao još 1976. godine i ima za
cilj da promoviše ekonomski razvoj
zemalja u razvoju. Na rang listi
proizvoda koji se najviše uvoze u SAD
na osnovu OSP su ferolegure, delovi
motornih vozila, gume, zlatni i srebrni
nakit. Najveći korisnici OSP režima
su Indija,Tajland, Brazil, Indonezija i
Južna Afrika.
Da bi se proizvod mogao izvesti u SAD
bez carine na osnovu OSP potrebno je
najpre da je kvalifikovan za bescarinski
tretman, što znači da se nalazi na
listi OSP proizvoda. Na veb stranici
kancelarije za trgovinu SAD (Office of
the United States Trade representative
može se proveriti po tarifnom broju
proizvoda da li se konkretan proizvod
nalazi na listi. Oznaka „A“ označava da
je konkretan proizvod kvalifikovan za
bescarinski izvoz iz Srbije.
Za Srbiju važi uslov da je proizvod
proizveden u Srbiji i u slučaju
27
korišćenja sirovina stranog porekla
vrednost materijala srpskog porekla
i rada mora biti jednak ili veći 35%
od vrednosti proizvoda. Uverenje o
poreklu robe izdaje Privredna komora
Srbije na obrascu „FORMA A“. Roba se
mora izvesti direktno iz Srbije u SAD,
što znači da ne sme da ulazi u carinsko
područje druge zemlje.
Pravo na oslobađanje od carine ima
uvoznik prilikom carinjenja robe, zato
je potrebno uvek upoznati kupca sa
takvom mogućnošću.
Prema podacima Kancelarije
trgovinskog predstavnika SAD samo
16% ukupnog izvoza iz Srbije u
SAD se oslanja na bescariski OSP
režim i to prilikom izvoza bakra i
mesinga, smrznutog bobičastog voća i
automobilskih delova. Razlog za ovako
malu iskorišćenost preferencijalnog
izvoza je u neinformisanosti kako
izvoznika tako i kupca za takvu
mogućnost. Zato bi prilikom
pregovaranja sa potencijalnim
kupcem trebalo ukazati na mogućnost
oslobađanja od carine.
Kako je tek istekao OSP režim, posledice
za srpske izvoznike još nisu vidljive.
Sam postupak izvoza u Ameriku
ne razlikuje se mnogo u odnosu na
postupak izvoza u druge zemlje. Svako
tržište ima određene zahteve i potrebno
je prilagoditi se.
Za izdavanje uverenja o poreklu robe potrebno je:
28
•
Uverenje APR o upisu privrednog subjekta u registar
•
Pismeni zahtev izvoznika, na njegovom memorandu, u kome
se obavezno navodi svrha u koju će služiti izdato uverenje i
naziv zemlje u koju se roba izvozi (zemlja krajnjeg odredišta)
•
Popunjen obrazac FORM A (preuzima se u PKS)
•
Pismena izjava izvoznika, na njegovom memorandumu,
potpisana od strane ovlašćenog lica i overena pečatom
izvoznika, da je roba za koju se traži izdavanje sertifikata,
srpskog porekla
•
Tehnički normativi robe za koju se traži FORM A
(procentualno izraženo učešće srpske i ino, odnosno
supstance bez porekla), na memorandumu proizvođača,
potpisani od strane ovlašćenog lica i overeni pečatom
proizvođača
•
Isprave kojima se dokazuje da su u proizvodnji predmetne
robe korišćeni proizvodi poreklom iz druge države ili bez
porekla, i cene svih sirovina, poluproizvoda ili gotovih
proizvoda poreklom iz druge države ili nepoznatog porekla,
koji su korišćeni prilikom proizvodnje robe za koju se traži
FORM A, a koje su plaćene pri uvozu robe ili, ukoliko one ne
mogu da se utvrde, cene koje se za te robe plaćaju u zemlji
izvoza (fakture ino - dobavljača, JCI, za izvršeni uvoz robe,
podaci nadležnih organa zemlje izvoza i slično)
•
Po potrebi PKS, može zahtevati i dodatnu dokumentaciju /
isprave kojima se dokazuju navodi podnosioca zahteva
EXPORTER
serbian apparel
competitive manufacturing & tradition
For more information about Serbian manufacturers,
fashion labels and designers please search our DATABASE
www.serbianapparel.com
26 2013.
SEPTEMBAR
2729
SVET I MI
KAKO POSLUJU UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI
BLISKI ISTOK
SVE BLIŽI
АNA DURAKI, ANASTASIA AKIMOVA
UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI POSTAJU JEDNO OD OMILJENIH MESTA ZA MEĐUNARODNE PREDUZETNIKE.
SLOBODNE ZONE UAE NUDE OGRANIČENE PROPISE, LAK PRISTUP MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU RADA I
LOCIRANE SU NA GLAVNOM TRGOVAČKOM PUTU IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA. ŠTAVIŠE, IMAJU POGODNU
VREMENSKU ZONU I NULA ODSTO POREZA. NI ZA STRANO NI ZA DOMAĆE STANOVNIŠTVO NE POSTOJI
POREZ NA DOBIT I KAPITAL, A U POSLJEDNJIH NEKOLIKO GODINA POTPISANI SU UGOVORI O IZBEGAVANJU
DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA I ZAŠTITI ULAGANJA SA VELIKIM BROJEM ZEMALJA, UKLJUČUJUĆI I SRBIJU.
Ujedinjeni Arapski Emirati imaju visok
životni standard, što potvrđuje nominalni
BDP po stanovniku od $ 47.407. Zauzimaju
petnaesto mesto po kupovnoj moći po
glavi stanovnika, a imaju i relativno
visok indeks ljudskog razvoja za azijski
kontinent, pozicionirajući se na trideset
i sedmom mestu na globalnoj rang listi.
Od 60-ih godina temelj njihove privrede
čini proizvodnja nafte, a u poslednje dve
decenije porastao je značaj i drugih sektora
poput trgovine, finansija, industrije i
turizma.
UAE su federacija sedam emirata, formirana
1971. godine nakon britanskog povlačenja,a
ujedinjenjem Abu Dabija, Dubajia, Šardže,
Ras ul Hajme, Fudžerje, Adžmana i Um
ul Kuvaina. Na čelu se nalazi predsednik
Khalifa bin Zayed Al Nahyan, koji je ujedno
i vladar Abu Dabija, glavnog grada UAE.
Na obali Persijskog zaliva i sa peščanim
pustinjama koje zauzimaju većinu površine,
klima Ujedinjenih Arapskih Emirata je
vruća i suva tokom cele godine. Najtopliji
meseci su jul i avgust kada je prosečna
temperatura oko 40 °C. Jaki sezonski vetrovi
donose povremene peščane oluje koje mogu
prouzrokovati veliku štetu.
Smešten na južnoj obali Arapskog zaliva,
poslovni centar zemlje Dubai je dragulj na
30
kruni Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dubai
uživa nešto prijatniju klimu i ujedno je
najnaseljeniji grad koji broji 1,4 miliona
stanovnika, 70% su stranci, većinom iz
Azije, ali i istočne i zapadne Evrope, koji
imaju svoje firme, poslovna ulaganja i
zaposlene. Ostali veći gradovi su Abu Dabi,
Šardža i Fudžaira. Više od 80% stanovništva
je smešteno u gradovima, dok manji
procenat živi u mestima sagrađenim oko
naftnih polja.
Iako je zvanični jezik arapski, Dubai je
nekada bio engleska kolonija, a danas i zbog
velikog broja stranaca engleski se govori
gotovo svuda. Osim toga, sva obaveštenja,
reklame, znakovi na putu, meniji u
restoranima su dvojezični. Ipak, ako želite
da ukažete poštovanje arapskim partnerima,
nije loše da angažujete i prevodioca.
Stranci se često odlučuju za Dubai, jer ovaj
grad zaista nudi beskrajne mogućnosti.
Ipak, važno je znati da je sistem uređen
tako da Arapima obezbeđuje potpuno
privilegovan položaj. Tako na primer, zakon
predviđa da jedino Arapi mogu biti vlasnici
zemlje. Takođe, stranac ne može samostalno
otvoriti firmu, već samo uz sponzorstvo
državljanina Emirata.
Uprkos tome, brojne poslodavce privlače
druge mogućnosti koje pruža ova zemlja:
SIGURNOST I STABILNOST
Od svog osnivanja 1971. UAE uživaju
zavidan nivo političke stabilnosti. Ovo je
omogućilo primenu kvalitetnih ekonomskih
politika i učvršćenje državne socijalne
strukture, što je doprinelo stvaranju
jednog od najtolerantnijih, prosperitetnijih,
najbezbednijih i najstabilnijih društava u
svetu. Dubai i Abu Dabi su rangirani kao
prva dva grada u regiji Bliskog istoka po
kvalitetu života.
DOBRA INFRASTRUKTURA
Telekomunikacije, uključujući i mobilne i
fiksne telefonije, kao i pristup internetu je u
rangu najvećih svetskih poslovnih središta.
Putna mreža se stalno nadograđuje i luke i
aerodromi su u rangu svetskih standarda. Do
danas, Vlada UAE je uložila dosta u razvoj
infrastrukture, ali je takođe podsticala i veću
uključenost privatnog sektora i to u tolikoj
meri da je javno-privatno partnerstvo sada
pravilo.
GEOSTRATEŠKA LOKACIJA
UAE imaju veoma povoljan strateški položaj
između Azije, Evrope i Afrike, što je velika
prednost za ulagače. Blizina tržišta Indije
i Kine, koje zajedno čine 40% svetske
EXPORTER
populacije, čini ovu zemlju veoma povoljnim
mestom za investiranje.
UAE) , dok su duvan i alkohol podložni
carinjenju od 50% .
KONTROLA PROMENE DEVIZNOG
KURSA
SLOBODNE EKONOMSKE ZONE
Valuta je dirham, koji je sačinjen od 100
fila. Vrednost dirhama vezana je za dolar
i uvek iznosi 3,675. Sve druge valute
osim izraelske se slobodno razmenjuju po
tržišno utvrđenim cenama. Novac se lako
može zameniti jer postoje brojne banke
i menjačnice na aerodromima i u tržnim
centrima. Plaćanje kreditnom karticom
prihvataju i hoteli, restorani i prodavnice
širom zemlje.
POREZI
Iako na teritoriji UAE trenutno ne postoji
oporezivanje na saveznom nivou, u svakom
pojedinačnom članu Emirata postoje uredbe
o korporativnom porezu koje će se u teoriji
primeniti na sva preduzeća osnovana u
UAE. Međutim, u praksi, ti zakoni često
nisu primenjeni. Korporativni porezi su
rezervisani samo za ogranke stranih banaka
i fabrike za proizvodnju nafte. Zanemariva
je carina od 5% na robu koja se uvozi iz
zemalja van zemalja-članica GCC (Bahrein,
Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i
SEPTEMBAR 2013.
Posebne ekonomske zone i slobodne zone
nude mogućnost 100% stranog vlasništva,
repatrijaciju dobita i kapitala, kao i izuzeće
od poreza. U ovom trenutku postoji više
od 30 slobodnih trgovinskih zona u UAE.
Glavna njihova prednost je nepostojanje
zahteva za većinu lokalnog vlasništva.
Stranci u njima mogu posedovati 100%
vlasništva preduzeća. Veliki broj slobodnih
zona takođe pruža 100% izuzeće od carine,
oslobođenje od komercijalnih nameta,
repatrijacije kapitala i profita, višegodišnji
najam, jednostavan pristup moru i
aerodromima, izgradnju na lizing, energetske
priključke (često po subvencioniranim
cenama). Do sada najveća i najuspešnija
slobodna zona je Jebel Ali Free Zone (JAFZ)
u Dubaiju. Rast JAFZ je bio drastičan: sa 16
firmi u 1985, broj je porastao na više od 5000
firmi koje dolaze iz preko 120 država.
ZAKONODAVNI OKVIR ZA
POSEDOVANJE NEKRETNINA
Kada je u pitanju posedovanje nekretnina,
novi zakon u Dubaiju usvojen je u martu
2006. Ovaj zakon propisuje da i oni koji
nisu državljani UEA mogu posedovati
imovinu u nekim delovima Dubaija. Takodje,
imovinsko pravo Abu Dabija iz 2005, daje
pravo državljanima zemalja nečlanica GCC-a
da poseduju vlastite stanove ili spratove u
zgradama u određenim područjima. Pravo
vlasništva nad zemljom zadržali su samo
državljani UAE.
OGRANIČENJA NA UVOZ I IZVOZ
Odobrenje lokalne vlade je potrebno za uvoz
alkoholnih pića, vatrenog oružja, vatrometa
i prskalica, municije, eksploziva, lekova i
medikamenata, poljoprivrednih pesticida,
svinjetine, svinjskih proizvoda i bežičnih
odašiljača.
Nema ograničenja na izvoz, osim u slučaju
predmeta istorijske vrednosti, koji podležu
obavezi odobrenja od strane odgovarajućeg
tela državne uprave.
RADNA SNAGA
Tradicionalno, poslovanje u UAE se obavlja
od strane kvalifikovane i polu-kvalifikovane
radne snage iz inostranstva. Ovaj podatak je
logičan ako se ima u vidu da 90% populacije
UAE čine stranci. Zakonodavstvo se u ovoj
oblasti temelji na modelu Međunarodne
31
organizacije rada. Sindikati nisu dozvoljeni
u UAE.
Vlada je osnovala penzionii fond za UAE
državljane. Od privatnih poslodavaca se
zahteva doprinos u iznosu od 12,5% plata.
Strani radnici nisu pokriveni socijalnim
ni penzionim osiguranjem. Međutim,
svi zaposleni moraju dobiti zdravstvene
knjižice, koja daje pravo da koriste državnu
zdravstvenu pomoć. Prosečna godišnja plata
u UAE iznosi oko 175.400 AED, što je oko
$47.800.
MOGUĆNOSTI IZVOZA NA TRZIŠTE
UAE
UAE su jedan od najvećih svetskih izvoznika
i to gasa, nafte i mineralnih goriva, dok se
po obimu uvoza nalaze na svetskoj listi 20
najvećih uvoznika (rast od 132,5 mlrd. dolara
u 2007. do 241,36 mlrd. u 2012. godini).
Najviše se uvozi: drago kamenje, biseri,
metali, mašine, reaktori, kotlovi, električna i
elektronska oprema, sva prevozna sredstsva
osim železnice, tramvaja itd. Najveći
trgovinski partneri zemlje su Indija, Turska,
Kina, Japan, SAD, Nemačka, Velika Britanija.
Izvoz Srbije za UAE u 2012. godini je iznosio
21,2 mln. dolara, i to najviše robe koja se
vodi pod „ostalo“, električne i elektronske
opreme, cigareta, rezane građe od bukve i
hrasta, robe od gvožđa, čelika itd.
POSLOVNI OBIČAJI I KULTURA
Način života u UAE je kosmopolitski, a islam
je deo svakodnevnog života i kulture. Arapi
koji žive u Emiratima su veoma tolerantni
prema strancima, zbog čega se svi osećaju
veoma prijatno i dobrodošlo, bez obzira na
to da li su u zemlji turstički, poslovno ili
žive tamo. Iako je u pitanju muslimanska
zemlja, stranci mogu da se oblače gotovo bez
ograničenja. Ipak kada je u pitanju poslovni
sastanak, za muškarce se preporučuje odelo
(može da bude od laganih letnjih materijala,
kao i košulje kratkih rukava, uz obaveznu
kravatu), a za žene odgovarajuće poslovno
odelo ili široka haljina dužine ispod kolena,
sa zatvorenim dekolteom i rukavima koji
pokrivaju gornji deo ruku.
Lokalno stanovništvo uglavnom je obučeno
tradicionalno - muškarci nose dugačke
haljine koje se na arapskom zovu dishdasha
ili khandura, i to leti bele,a zeleno-braon
zimi. Na glavi nose gutru, ili maramu bele
ili karirano crveno bele boje, u zavisnosti od
godišnjeg doba. Žene nose crne „prekrivače“
koji se zovu abava i crnu maramu koja
prekriva kosu, a može prekrivati i lice.
Smatra se uvredom ukoliko stranac nosi
tradicionalnu arapsku odeću.
U nekim sredinama se posao obično ugovara
tokom jela. Arapi su naročito gostoljubivi, pa
se poslovni razgovori često vode za ručkom
ili večerom. Posebno u imućnim arapskim
zemljama, poput Ujedinjenih Emirata, ovakvi
ručkovi odvijaju se u atmosferi izrazite
raskoši. Pristojno je i uzvratiti čašćavanje
ali vodite računa da zbog njihove religije
alkohol i svinjski proizvodi nisu prihvatljivi.
Arapi sa Bliskog istoka obično se rukuju
s klimanjem ili naklonom glave, a potom
razmene poljupce na oba obraza. Arapski
muškarci uglavnom se ne rukuju sa ženama,
niti jedni drugima predstavljaju svoje žene.
Nemojte nametati rukovanje ženi iz arapske
kulture već eventualno čekajte da ona pruži
ruku vama.
Fotografisanje je uglavnom dozvoljeno
svuda – u restoranima, tržnim centrima,
prodavnicama, hotelima, ali ako slikate
druge ljude uvek ih prvo pitajte za dozvolu.
Arapske žene ne smete fotografisati jer je to
za njih velika uvreda.
Vodite računa o tome da možda i druga
strana nastoji da se prilagodi vama i vašoj
kulturi, pa nije obavezno da će upotrebiti
svoj tradicionalni pozdrav. Ukoliko želite
da se prilagodite klijentu sa Bliskog istoka,
nemojte se ležerno zavaliti u stolicu i
prekrstiti noge. Za Arape je pogled u
prekrštene noge uvredljiv, naročito ako ste u
njega usmerili đonove cipela.
Važno je i koliko blizu ljudima stojite.
Muškarac iz arapskog sveta verovatno će
komunicirati sa mnogo dodira. Suprotno
tome, arapske žene se ne smeju dodirivati,
jer se svaki dodir upućen ženi smatra
neprikladnim.
U mnogim kulturama, pokloni se daju radi
proslave završetka pregovora, okončanja
projekta ili sklapanja ugovora. Ukoliko se
odlučite na ovaj korak, trebalo bi uzeti u
obzir i verske tradicije. Važno je i kojom
rukom se poklon uručuje. U islamskim
zemljama poklon treba primiti ili uručiti
desnom rukom ili sa obe ruke.
Radna nedelja obično traje od subote do
četvrtka. Petkom se ne radi, s tim što
popriličan broj kompanija i pored toga ima
skraćeno radno vreme i četvrtkom.
Tradicionalno radno vreme u Emiratima je
od 8 do 14h, sa pauzom do 17h, pa od 17 do
20h, s tim što mnogo savremenih kompanija
radi od 8 do 16h. Državna administracija
obično radi od subote do srede između 7 i
13h.
Ukoliko stupate u pregovore sa Arapima,
nemojte zaboraviti da im je hijerarhija važna,
zato je važno da su u pregovore uključeni
glavni rukovodioci.
SARADNJA SRBIJE I UAE
Republika Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati prepoznali su potencijal razvoja ekonomskih odnosa, i u planu su značajni investicioni
projekti, posebno u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, sektora turizma, kao i u vojno-ekonomskoj saradnji. Bezuslovno
najznačajnim investicionim projektom UAE u Srbiji u poslednje vreme smatra se kupovina 49 odsto kapitala srpskog JAT-a od strane
aviokompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U cilju jačanja političke i pre svega ekonomske saradnje, početkom februara ove godine usvojena je odluka o otvaranju Ambasade
Republike Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Do sada su se diplomatski odnosi Beograda i Abu Dabija odvijali preko Ambasade
RS u Kairu, odnosno Ambasade UAE u Rimu. Takođe građani Emirata mogu da putuju u Srbiju i bez vize da borave do 90 dana u periodu
od šest meseci. Našim državljanima viza za UAE je potrebna, a ukoliko u pasošu imaju izdatu izraelsku vizu, ne mogu dobiti vizu Emirata.
AKTIVNOSTI SIEPA-E NA TRŽIŠTU UAE
SIEPA je do sada organizovala u Dubaiu nekoliko nacionalnih štandova na sajmovima prehrane, a ove godine po prvi put će Srbija biti
zemlja partner na najvećem sajmu informaciono-komunikacionih tehnologija u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike - „GITEX 2013“.
Zahvaljujemo se Ani Milić na pomoći prilikom pisanja teksta.
32
EXPORTER
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
FAKTORING =
MALA I SREDNJA PREDUZEĆA KOJA IMAJU OTEŽAN PRISTUP BANKARSKIM KREDITIMA ČESTO KORISTE FAKTORING KAKO
BI BRŽE I SIGURNIJE NAPLATILA POTRAŽIVANJA PRODAJOM ROBE ILI PRUŽANJEM USLUGA. OVAKAV MODERAN NAČIN
FINANSIRANJA IMA IZUZETNO VELIKU PRIMENU U RAZVIJENIM ZEMLJAMA. FAKTORING JE NAROČITO VAŽAN ZA IZVOZNA
PREDUZEĆA, ALI I ONA PREDUZEĆA KOJA VODE RAČUNA O SOPSTVENOJ LIKVIDNOSTI, NUDE ROBU NA ODLOŽENO PLAĆANJE
ILI KOJA ZAPOČINJU POSAO SA NOVIM KUPCIMA. FAKTORING IZNAD SVEGA PRUŽA SIGURNOST.
MIRJANA ALEKSIĆ
N
elikvidnost privrednih subjekata
i produženi rokovi plaćanja kao
posledica ekonomske krize,
uticali su na rastući trend faktoringa
na globalnom nivou. Faktoring u
Srbiji postoji od 2005. godine i prema
podacima FCI (Factor Chain International
) ostvareno je 950 miliona evra prometa
u faktoringu, od čega 750 miliona
evra u domaćem, a 200 miliona evra
u međunarodnom faktoringu u 2012.
godini. Prema sektorskoj strukturi u
2011. i 2012. godini najveće učešće u
faktoringu imali su: trgovina (39,4%),
prerađivačka industrija (19,4%), prehrana
34
(8,4%), telekomunikacije (5,5%), zatim
slede hemijska industrija, transport,
građevinska industrija i ostalo. Ipak,
faktoring u Srbiji se ne koristi dovoljno
što bi mogla da bude posledica složene
administracije i pravnih nejasnoća u
odsustvu zakona prethodnih godina. Sa
donošenjem novog zakona o faktoringu,
koji je zvanično stupio na snagu 16.
jula 2013. godine , očekuje se da će
funkcionisanje usluga faktoringa
biti poboljšano i da će se obezbediti
veća sigurnost učesnika u poslovima
faktoringa.
ŠTA JE TO FAKTORING?
Faktoring je namenjen kompanijama koje
imaju zaključene ugovore i višegodišnju
saradnju sa svojim kupcima/dužnicima,
a imaju potrebu za dodatnim obrtnim
kapitalom koji ne obezbeđuju na klasičan
način, putem kredita, već putem otkupa
potraživanja. U monografiji „Finansiranje
MSP u Srbiji“ Privredne komore
Srbije i Instituta ekonomskih nauka
u Beogradu, autori definišu faktoring
kao finansijski instrument kojim faktor
(banka ili faktoring kompanija) finansira
preduzeće na osnovu budućih (nedospelih)
EXPORTER
LIKVIDNOST
= I SIGURNOST
potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili
usluga na domaćem ili inostranom tržištu.
Najjednostavnije rečeno, faktoringom
preduzeće vrši naplatu potraživanja za
već prodatu robu ili uslugu i pre dospeća
za naplatu. Ovu komercijalnu uslugu
pružaju banke i faktoring kompanije, a
saradnja sa njima zasniva se na ugovorima
o faktoringu koji su obavezni i prema
novom Zakonu o faktoringu. Faktoring
poslovima u Srbiji bave se poslovne banke
(4), faktoring kompanije (7) i Agencija za
osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).
Oni garantuju punu pravnu i finansijsku
sigurnost naplate potraživanja, kao i brzu
i avansnu naplatu potraživanja i time
obezbeđuju puni kredibilitet dužnika,
poverioca i privrede u celini.
U poslu faktoringa učestvuju tri
subjekta, a to su:
•
•
•
prodavac robe ili pružalac usluga
koji prenosi na faktor svoje
potraživanje nastalo iz ugovora o
prodaji robe ili pružanja usluge,
faktor odnosno banka, faktoring
kompanija ili AOFI,
dužnik – kupac robe ili usluge.
U zavisnosti da li se radi o
međunarodnoj razmeni ili unutar države,
postoji međunarodni-izvozni faktoring
i domaći-unutrašnji faktoring. Prema
obavezi preuzimanja rizika naplate
potraživanja, faktoring može biti
ugovoren „sa pravom regresa“ i „bez
prava regresa“. Faktoring „sa pravom
regresa“ nastaje onda kada faktor ne
uspe da u potpunosti naplati preuzeto
potraživanje o dospeću i u toj situaciji
je ovlašćen da se obrati u granicama
odgovornosti prodavcu robe ili dužniku
za nenaplaćeni iznos. Kad je ugovoren
faktoring "bez prava regresa" tada faktor
u potpunosti preuzima rizik naplate.
Novi zakon definiše i predmet faktoringa
SEPTEMBAR 2013.
koje može biti svako postojeće nedospelo
ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno
novčano potraživanje koje je nastalo po
osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja
usluga, zaključenog između pravnih lica i
preduzetnika.
Faktor može odbiti preuzimanje
potraživanja ukoliko sumnja u postojanje
ili mogućnost prenošenja takvog
potraživanja, ako postoje nedostaci koji
sprečavaju, mogli bi da spreče, ili otežaju
naplatu, a takođe ako se sumnja da su
dužnici po potraživanjima nelikvidni i ako
se sumnja u valjanost datih jemstava i
garancija ustupioca.
Za razliku od kredita, gde se odluka da
se odobri kredit zasniva na bonitetu
privrednog društva i kolateralu koji može
da obezbedi privredno društvo, kod
faktoringa je kvalitet potraživanja ispred
kvaliteta kolaterala. Kreditni bonitet
privrednog društva, mada nije nevažan,
ima sekundarni značaj kod faktoringa.
Procedura faktoringa
Kao i kredit, faktoring takođe poseduje
proceduru za koju treba strpljenja.
Navodimo vam osnovne korake koje
zahteva posao faktoringa:
• Domaći proizvođač koji isporučuje
(izvozi) robu kupcu u inostranstvu
sa odloženim plaćanjem od, recimo,
90 dana podnosi zahtev faktoring
kompaniji, banci ili AOFI. • Faktor analizira priloženu
dokumentaciju u zahtevu i utvrđuje
bonitet navedenih kupaca iz zahteva.
Dostavlja listu prihvatljivih kupaca,
a kod AOFI takođe se može naručiti
izveštaj o bonitetu (bez obzira da li je
u svrhe faktoringa), koji se naplaćuje
prema njihovoj tarifi.
• Na osnovu detaljne analize, šalje se
preliminarna ponuda odnosno Ugovor o
faktoringu izvozniku.
• Izvoznik, po izvršenoj isporuci
robe kupcu, predaje neophodnu
dokumentaciju o konkretnoj isporuci.
Prethodno obaveštava pisanom
izjavom kupca da je prodao predmetno
potraživanje, a kupac daje saglasnost da
će sredstva uplatiti na račun faktora.
• Faktor isplaćuje klijentu-izvozniku
avans u visini do maksimalno 80-90%
vrednosti fakture uključujući i PDV,
umanjeno za troškove faktoringa.
• Faktor može da naplati potraživanja
uz mogućnost direktnog kontakta sa
dužnicima.
• Nakon što naplati celokupan iznos,
faktor vrši konačni obračun troškova
faktoringa i ostatak novca uplaćuje na
račun klijenta – izvoznika.
Za posao faktoringa, naplaćuje se provizija
koja je fiksni trošak i kreće se u iznosu
od 1,5 do 2,5 procenata fakture, zavisno
od pojedinih karakteristika potraživanja.
Troškovi realizacije faktoringa zavise od
svake pojedinačne faktoring institucije i
njihove trenutne cenovne politike. Takođe,
zavise i od njihove procene rizika naplate
koji preuzimaju, rokova plaćanja, obima
prometa, boniteta klijenta i dužnika, kao i
rizika zemlje u koju se izvozi.
Ukoliko izvoznik koristi faktoring, postiže
bržu naplatu potraživanja, ne umanjuje
svoj kreditni potencijal, poboljšava svoju
konkurentsku poziciju jer može da ponudi
duže rokove plaćanja. Faktoring pruža i
sigurnost, naročito ukoliko se prvi put radi
sa inostranim kupcem.
Trenutno naplaćena sredstva mogu se
uložiti u nabavku repromaterijala, a na
osnovu avansnog plaćanja ili plaćanja u
veoma kratkom roku tog repromaterijala,
izvoznik može da dobije određeni popust
od svog dobavljača, brže započne novi
proizvodni ciklus i ne bude primoran
da uzima skupe kratkoročne kredite za
finansiranje obrtnog kapitala.
35
SIEPA VODIČ
PODRŠKA
DRŽAVE IT
SEKTORU
SLOBODAN MARKOVIĆ
36
EXPORTER
INDUSTRIJA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA, ZAJEDNO SA AUTO-INDUSTRIJOM, POLJOPRIVREDOM I NAMENSKOM INDUSTRIJOM,
PREPOZNATA JE KAO STUB BUDUĆEG RAZVOJA NAŠE ZEMLJE. UPRAVO IZ TIH RAZLOGA MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE
POKRENULO JE POČETKOM 2013. GODINE INICIJATIVU ZA DONOŠENJE STRATEGIJE RAZVOJA I PODRŠKE DOMAĆEG SEKTORA
INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA.
N
akon serije javnih konsultacija
sa predstavnicima domaćih IT
kompanija, udruženja i naučnoistraživačkih organizacija koje su održane
u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, Vlada
Republike Srbije usvojila je ovaj strateški
dokument početkom marta meseca.
Strategijom i pripadajućim akcionim
planom bliže su definisani koraci u
nekoliko segmenata: podrška za IT
preduzetništvo i startap projekte, poreske
olakšice za softverske kompanije, podrška
izvoznicima, unapređenje zakonskog
okvira, unapređenje obrazovanja i
promocija domaće IT industrije.
Tokom prve polovine 2013.
godine, realizovano je nekoliko
bitnih aktivnosti iz strategije:
Obavljena je promocija domaće IT
industrije i strategije podrške na
CeBIT-u 2013, jednom od vodećih
svetskih sajmova u ovoj oblasti.
•
•
•
•
Usvojene su izmene Programa za
dodelu bespovratne finansijske
podrške izvoznicima koji sprovodi
SIEPA, a kojim je predviđeno
refundiranje troškova za
lokalizaciju i sertifikaciju softvera,
kao i zaštitu intelektualne svojine.
Usvojene su izmene Zakona o
porezu na dobit pravnih lica,
kojima je omogućeno ostvarivanje
poreskog kredita za ulaganja u
istraživanje i razvoj.
Usvojene su izmene Zakona o
računovodstvu, kojima je uvedena
i uređena mogućnost slanja,
primanja i arhiviranja elektronskih
računa.
Usvojen je Prоgrаm о rаspоrеdu i
kоrišćеnјu srеdstаvа zа pоdsticаnје
IT prеduzеtništvа u 2013. godini,
kojim je alocirano 100 miliona
dinara za ove namene.
SIEPA je Prоgrаmom о rаspоrеdu i
kоrišćеnјu srеdstаvа zа pоdsticаnје IT
prеduzеtništvа u 2013. godini, određena
kao institucija koja sprovodi javni poziv
i pruža podršku Ministarstvu finansija u
vezi sa njegovom realizacijom. Raspisana
SEPTEMBAR 2013.
su dva javna poziva 25. juna 2013. godine.
Prvi poziv je namenjen tehnološkim
startapima, čiji se projekti nalaze u
predinvesticionoj fazi i zadobili su
inicijalnu podršku nekog privatnog
investitora. U tom slučaju, startapi se
mogu prijaviti za dodelu do 25.000 evra
bespovratnih sredstava, odnosno do 50%
vrednosti projekta.
Drugi poziv namenjen je organizacijama
koje se bave organizovanjem obuka
u oblasti IT preduzetništva ili mogu
da pomognu u povezivanju domaće
IT zajednice sa investitorima. Ovakvi
programi mogu da konkurišu za
bespovratnu finansijsku podršku u iznosu
od 5.000 do 10.000 evra.
Oba javna poziva otvorena su do
15. novembra 2013., odnosno do
raspoloživosti budžetskih sredstava, a
formulari za prijavu i bliže informacije
mogu se naći na sajtu www.startapsrbija.rs
Do kraja godine SIEPA će organizovati još
jednu promociju domaće IT industrije i
strategije podrške na sajmu GITEX 2013.
Sajam se održava od 20. do 24. oktobra
2013. godine u Dubaiju, Ujedinjeni
Arapski Emirati.
PODRŠKA IT SEKTORU NA
MEĐUNARODNIM SAJMOVIMA
GITEX je najveći sajam infоrmаciоnоkоmunikаciоnih tеhnоlоgijа u rеgiоnu
Bliskоg Istоkа i Аfrikе, kојi је prošle
gоdinе pоvеzао višе оd 3.500 izlаgаčа
iz 54 zеmlје svеtа sа prеkо 140.000
pоsеtilаcа iz 144 zеmlје, nа izlоžbеnоm
prоstоru pоvršinе 78.000 mеtаrа
kvаdrаtnih.
Srbija će оvе gоdinе nаstupiti kао zemlјapartner sајmа, čime će biti оbеzbеđеnа
promocija nаšе zеmlје i nаciоnаlnоg
štаndа. Na sajmu će se predstaviti 14
dоmаćih IТ kоmpаniја, kоје su u оkviru
јаvnоg pоzivа iskаzаlе intеrеsоvаnjе
zа širеnjе pоslоvаnjа nа rеgiоn Bliskоg
Istоkа i Аfrikе: 2D Soft, Asseco SEE,
Bit projekt, ComData, ComTrade ITSS,
DunavNET, HCP, HDL Design House,
Helios, IRITEL, PS Tech, Prozone, Trizma i
Wireless Media.
na sajmu CeBIT 2014, koji se održava u
Hanoveru, u Nemačkoj od 10. do 14. marta
2014. godine. U pitanju je vodeći svetski
sajam u oblasti profesionalne primene
informaciono-komunikacionih tehnologija,
sa tradicijom dužom od četiri decenije.
Rok za prijavljivanje je 15. septembar
2013.
Takođe, tokom septembra SIEPA će
raspisati i javni poziv za učešće domaćih
firmi na najvećem svetskom sajmu
embeded tehnologija „Embedded World
2014“, koji se održava od 25. do 27.
februara 2014. godine u Nirnbergu,
Nemačka. Do sada je organizovano
6 nastupa na ovom sajmu koji su se
pokazali kao veoma uspešni za domaća
preduzeća. Embeded tehnologije
nаlаze primenu u mnogim oblаstimа
industrije – od аutomobilske industrije
i telekomunikаcijа, preko vojne i
аeronаutike do komercijаlne i industrijske
elektronike, tаko dа izlаgаči iz Srbije
imаju mogućnosti dа pronаđu pаrtnere i
kupce svojih prizvodа i uslugа.
Spisak sajmova na kojima SIEPA
organizuje nacionalne štandove nije
unapred ograničen i postoji mogućnost
organizacije nacionalnih štandova i
na drugim sajmovima za koje postoji
dovoljno interesovanje. Sve zainteresovane
kompanije mogu da predlože relevantne
sajmove iz različitih segmenata IT
industrije, na kojima bi SIEPA mogla da
organizuje nacionalni štand tokom 2014.
godine. Osim toga, SIEPA pruža podršku
i firmama koje se odluče za samostalan
nastup na međunarodnim sajmovima.
U 2014. godini izvozno orijentisane
kompanije moći će da koriste
program podsticanja konkurentnosti
i internacionalizacije srpske privrede
preko kojeg mogu refundirati sredstva
za promociju izvoznih aktivnosti i do
75%. Samostalno učešće na sajmovima,
sertifikacija, izrada promotivnog
materijala i drugo, samo su neke od
aktivnosti za koje će privredni subjekti
u Srbiji moći da povrate deo uloženih
sredstava.
Osim sajma GITEX, SIEPA je raspisala
javni poziv za učešće domaćih IT
kompanija u okviru nacionalnog štanda
37
REČ REDAKCIJA
UREDNIKA
BROJ 21, APRIL 2013.
NATALIJA TERZIĆ
Pravna savetnica
[email protected]
MARIJANA JOVANOVIĆ
Savetnica za odnose sa javnošću
[email protected]
SLOBODAN MARKOVIĆ
Savetnik za ICT
[email protected]
ANASTASIA AKIMOVA
Savetnica za promociju izvoza
[email protected]
MATEJA MILENKOVIĆ INUMARU
Savetnik za automobilsku industriju
[email protected]
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
Viši savetnik za marketing i istraživanje
[email protected]
Mr DEJAN MOLNAR
Koordinator za lokalni i ekonomski razvoj
[email protected]
ANA DURAKI
Praktikant SIEPA,
Fakultet političkih nauka Beograd
[email protected]
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 379, 3398
774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić; [email protected]; Saradnici: Goran Radosavljević,
Dejan Molnar, Anastasija Akimova, Natalija Terzić, Marijana Jovanović, Slobodan Marković, Mateja Milenković Inumaru, Ana Duraki; Tehnički urednik
& dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: SIEPA; Korice: Orange Studio; Štampa: BiroGRAF, Beograd;
Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
38
EXPORTER
APRIL 2013.
3
SAJMOVI KOJE SMO ORGANIZOVALI
U 2013.GODINI.
Download

SVAKOG DANA, U SVAKOM POGLEDU