TOKOVI OSIGURANJA • BROJ 1/2013
ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA
BEOGRAD 2013 / BROJ 1
GODINA XXVIII
ISSN 1451 - 3757, UDK: 368
BEOGRAD 2013 / BROJ 1 / GODINA XXVIII
ISSN 1451 - 3757, UDK: 368
Izdavač:
KOMPANIJA„DUNAV OSIGURANJE“ A.D.O.
Beograd, Makedonska 4
Publisher:
DUNAV INSURANCE COMPANY
Makedonska 4, Belgrade
Izdavački savet:
dr Маrkо Ćulibrk, prоf. dr Rаdivоје Мitrоvić,
prоf. dr Prеdrаg Šulејić, dr Rајkо Теpаvаc,
dr Slоbоdаn Sаmаrdžić, dr Мirоslаv Rаdојičić,
dr Јоvаn Ćirić, dr Zоrаn Rаdоvić,
Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić
Publishing Board:
Маrkо Ćulibrk, PhD, prоf. Rаdivоје Мitrоvić, PhD,
prоf. Prеdrаg Šulејić, PhD, Rајkо Теpаvаc, PhD,
Slоbоdаn Sаmаrdžić, PhD, Мirоslаv Rаdојičić, PhD,
Јоvаn Ćirić, PhD, Zоrаn Rаdоvić, PhD,
Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić
Redakcijski odbor:
dr Zоrаn Rаdоvić, dr Dејаn Drlјаčа,
prоf. dr Мilе Sаmаrdžić, mr Sаnjа Sаvо,
Маrgеritа Bоškоvić Ibrаhimpаšić, mr Аndriја Vuјičić,
Мilаn Kоvаč, dr Мilicа Sliјеpčеvić,
Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić
Editorial Board:
Zоrаn Rаdоvić, PhD, Dејаn Drlјаčа, PhD,
prоf. Мilе Sаmаrdžić, PhD, Sаnjа Sаvо, M. Sc,
Маrgеritа Bоškоvić Ibrаhimpаšić, Аndriја Vuјičić, M. Sc,
Мilаn Kоvаč, Мilicа Sliјеpčеvić PhD,
Ljilјаnа Lаzаrеvić-Dаvidоvić
Glavni i odgovorni urednik:
dr Zoran Radović
Editor-in-chief:
Zoran Radović, PhD
Redaktor:
Ljiljana Lazarević-Davidović
Sub-editor:
Ljiljana Lazarević-Davidović
Lektor:
Draško Vuksanović
Language Editor:
Draško Vuksanović
Sekretar redakcije:
Julija Pejaković
Editorial Office Secretary:
Julija Pejaković
Redakcija:
Makedonska 4/VI, 11000 Beograd
tel.:011/3245-142;
e-mail: [email protected]
Editorial Office:
Makedonska 4/VI, 11000 Belgrade
Phone:+381 11/3245-142
e-mail: [email protected]
Kreativni koncept, grafički dizajn:
Kreativni tim Agencije„Profile“
www.eu-profile.com
Concept and Design:
Creative team„Profile“ Agency
www.eu-profile.com
Štampa:
Štamparija Dunav, Zadrugarska 14A, 11080 Beograd
Print:
Štamparija Dunav, Zadrugarska 14A, 11080 Beograd
Tiraž:
1000 primeraka
Circulation:
1000 copies
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
368
TOKOVI osiguranja: časopis za teoriju
i praksu osiguranja / glavni i odgovorni urednik
Zoran Radović. – God. 16, br. 1
(2002) – Beograd (Makedonska 4):
Kompanija „Dunav osiguranje”, 2002 –
(Beograd: Dunav). – 30 cm
Je nastavak: Osiguranje u teoriji
i praksi = ISSN 0353-7242
ISSN 1451-3757 = Tokovi osiguranja
COBISS.SR-ID 112095244
2 | 1/2013
Sadržaj
Članci, rasprave, analize, prikazi
– Аrticles, Discussions, Analyses, Reviews
Zoran Radović
OSIGURANJE OPERATERĀ
MEĐUNARODNIH TRANSPORTNIH TERMINALA OD ODGOVORNOSTI
INSURANCE OF INTERNATIONAL
TRANSPORT OPERATORS AGAINST LIABILITY.....................................................................5
Milan Cerović
EVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI
EUROPEAN ACCIDENT STATEMENT..................................................................................... 18
Nebojša Stevanović
OSIGURANJE ŽIVOTA ZA SLUČAJ SMRTI KORISNIKA KREDITA
LIFE INSURANCE IN THE CASE OF CREDIT BENEFICIARY DEATH................................ 33
Aleksandar Vuletić
MULTISTRUKOVNI INERCIJSKI SINONIMI
U SRPSKOM JEZIKU BANKARSTVA, FINANSIJA I OSIGURANJA
MULTIPROFESSIONAL INERTIAL SYNONYMS OF THE SERBIAN LANGUAGE
FOR BANKING, FINANCE AND INSURANCE....................................................................... 42
Prikaz savetovanja – Conference Review
DEVETO SAVETOVANJE UDRUŽENJA PRAVNIKA
REPUBLIKE SRPSKE IZ UGLA OSIGURANJA
NINTH CONFERENCE OF THE ASSOCIATON OF LAWYERS
OF THE REPUBLIC OF SRPSKA FROM INSURANCE PERSPECTIVE............................... 48
Prikaz knjige – Book Review
„OSIGURANJE”
„INSURANCE”................................................................................................................................ 54
Inostrano osiguranje – Foreign Theory and Practice
Prikazi inostranih članaka – Reviews of International Articles:
BRODSKE OLUPINE SVE VIŠE KOŠTAJU OSIGURAVAČE
RISING COST OF SHIPWRECKS AFFECTS INSURERS ..................................................... 57
1/2013 | 3
Sadržaj
DATA PODACI POD KLJUČEM OSIGURAVAČA
DATA HELD IN SAFE CUSTODY BY INSURERS.................................................................... 60
Propisi Evropske unije – EU Regulations
REGULISANJE OSIGURANJA KROZ EU DIREKTIVE
INSURANCE REGULATION THROUGH EU DIRECTIVES................................................... 62
Inostrana sudska praksa – International Court Practice
KAZNENE ŠTETE
PUNITIVE DAMAGES.................................................................................................................. 65
Vesti iz sveta – Foreign News...................................................................................... 69
Sudska praksa – Court Practice.............................................................................. 76
Pitanja i odgovori – Questions and Answers.............................................. 80
Bibliografija – Bibliography...................................................................................... 82
4 | 1/2013
Članci, rasprave, analize, prikazi
UDK: 634.071: 681.022:368.8:368.222: 621.869.88(1-87)
Dr Zoran D. Radović,
doktor pravnih nauka,
glavni i odgovorni urednik časopisa „Tokovi osiguranja“, Beograd,
i-mejl: [email protected]
OSIGURANJE OPERATERĀ MEĐUNARODNIH
TRANSPORTNIH TERMINALA OD ODGOVORNOSTI
Delatnost transportnih terminala postaje sve značajnija u međunarodnoj
robnoj razmeni. U prevozu robe od skladišta prodavca do skladišta kupca međunarodni transportni terminal često se ne može zaobići. I to ne samo zbog carinjenja
robe. Skladištenje robe samo je jedna od delatnosti terminala. Operater koji sprovodi delatnost terminala izložen je raznim rizicima, zbog čega mu je potrebna zaštita koju ostvaruje osiguranjem od odgovornosti.
Ključne reči: međunarodni terminal, operater, kontejnerizacija, osiguranje od odgovornosti.
1. Uvod
Postoji više razloga iz kojih skladištari robe u jednom času nisu više mogli da odgovore potrebama međunarodne robne razmene. Promenila se, naime, transportna tehnologija. Kontejnerizacija1 je izvršila revoluciju u robnom
transportu. Prevoz robe u kontejnerima obezbeđuje da se brže, sigurnije, bezbednije i jeftinije skladišti roba, a sve to važi i za utovar i istovar robe iz tran-
1 Kontejnerizacija se može definisati kao način prevoza robe u velikim jednoobraznim
jedinicama koje se mogu prevoziti i pretovarivati s jednog prevoznog sredstva na drugo, G. B.
Hepworth, „The contener revolution and marine insurance”, The Journal of Commerce and
Shipping Telegraph, 5. avgust 1967.
1/2013 | 5
Članci, rasprave, analize, prikazi
sportnog sredstva. Smanjuje se i mogućnost nastanka šteta na robi usled loma
i krađe u kopnenom, vazdušnom i pomorskom prevozu. Kontejner predstavlja
novo racionalno rešenje u transportnoj delatnosti.2
U transportnom lancu prevoza robe „od vrata do vrata”, skladištar je postao više izložen riziku da za štetu na robi odgovara nego što je slučaj s prevoziocima, koji obavljaju međunarodni transport. Prevozioci mogu da ograniče
svoju odgovornost pozivajući se na međunarodnu konvenciju3 koja im takvu
mogućnost daje. Skladištar za štete na robi nema pravo da ograniči svoju odgovornost (Zakon o obligacionim odnosima /ZOO/). Prevozioci robe neretko pokušavaju da za štetu na robi za koju odgovaraju odgovornim učine skladištara.
Međunarodna regulativa iz oblasti transportnog prava putem konvencija nije potpuno dovršena. Napori zemalja u razvoju da se donese međunarodna konvencija o multimodalnom prevozu robe nisu urodili plodom. Konvencija
je, naime, doneta, ali nije stupila na snagu jer je nije ratifikovao dovoljan broj
zemalja.4 Ni u perspektivi ne postoje realni izgledi da će je ratifikovati broj država koji je propisan da bi konvencija stupila na snagu. Očigledno, postoji potreba da se reguliše odgovornost preduzetnika multimodalnog transporta robe.
Pojedine države, npr. Indija, propisima su regulisale odgovornost preduzetnika
multimodalnog transporta robe. Postoje znatne razlike između međunarodnih
konvencija koje regulišu prevoz robe različitim prevoznim sredstvima. Čine se
napori da se u ovoj oblasti harmonizuje pravo, i to donošenjem konvencije o
prevoznom pravu.5 Taj put je, međutim, dug.
2. Izvori prava
Brojni su obligacioni odnosi koji se tiču transportnih terminala. U svom
poslovanju terminal se nalazi u transportnom lancu prevoza robe „od skladišta
do skladišta”. Za naše izlaganje važni su sledeći izvori prava:
Zakon o obligacionim odnosima (ZOO)
2 Zoran Radović, „Kontejnerizacija s osvrtom na osiguranje”, Osiguranje i privreda,
Zagreb, br. 10-11/69, str. 48.
3 Npr. Haška pravila iz 1924, koja se odnose na pomorski prevoz.
4 The United Nations Multimodal Convention,
http://en.wikipedia.org./wiki/
Multimodal-transport, 11. februar 2013.
5 Draft instrument on transport law, Vesna Skorupan, „Obveze prijevoznika – rješenja
Konvencije o prijevoznom pravu”, Poredbeno pomorsko pravo, PPP, god. 43, broj 158, str. 101.
6 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
• Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (ZPUP)
• Zakonski propisi koji regulišu prevoz robe železnicom, drumom i vazduhom
• Međunarodna konvencija za izjednačavanje nekih pravila o teretnici (Haška
pravila)
• Međunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera
• Konvencija o ugovoru o međunarodnom prevozu robe drumom (CMR)
• Međunarodna konvencija o prevozu robe železnicom (CIM)
• Međunarodna konvencija o prevozu robe morem (Hamburška pravila)
• Međunarodna konvencija o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu za vreme prevoza opasnih materija drumom, železnicom i brodom
unutrašnje plovidbe
• Konvencija za izjednačavanje nekih pravila u međunarodnom prevozu vazduhom (Varšavska konvencija sa Haškim protokolom)
• Konvencija o prevozu robe u celosti ili delimično morem (Roterdamska pravila)
• Konvencija Ujedinjenih nacija o odgovornosti preduzetnika transportnih
terminala u međunarodnoj trgovini (Konvencija O. T. T.)
• Opšti uslovi poslovanja transportnih terminala
• Opšti uslovi osiguranja od odgovornosti transportnih terminala.
Svi navedeni zakonski propisi i međunarodne konvencije iz oblasti transportnog prava mogu da utiču na odgovornost preduzetnika transportnog terminala, a sadrže mehanizam koji se tiče podele rizika i odgovornosti između
ugovornih strana.
3. Delatnost
Delatnost terminala odnosi se na prevoz robe ukoliko se mesto iz kojeg se roba otprema i mesto u koje se roba upućuje nalaze u različitim državama. Delatnost transportnog terminala obavlja se u bilo kojem organizovanom
prostoru gde se roba konsoliduje radi otpremanja ili prijema u segmentnom ili
multimodalnom prevozu. Najvažniji elementi terminala su sledeći:6
• Lokacija, koja predstavlja važan činilac terminala, gde se obavlja raznovrsna
6 Dr. Jean-Paul Rodrige i dr. Brian Slack, „The function of transport terminals”
http://peope.hofstra.edu.geotrans/eng/ch4en/conc4clen.html, 7. februar 2013.
1/2013 | 7
Članci, rasprave, analize, prikazi
delatnost, u zavisnosti od blizine luke, aerodroma i železnice
• Pogodnost za prikupljanje, skladištenje, slaganje, pričvršćivanje, sortiranje
i preradu robe
• Infrastruktura terminala, koja treba da omogući brzu manipulaciju robom.
Terminali treba da omoguće korisnicima raznovrsne usluge, npr. tretman tereta koji se prevoze u rasutom stanju, kao i za denčanu robu. Organizacija kontejnerskih terminala pretpostavlja manipulaciju robom uz korišćenje
minimalne radne snage, te korišćenje paleta i specijalizovanih kranova. Kontejnerski terminali predstavljaju prostorno-mehanizovane, složene skladišnotransportne sisteme, koji prevozu daju veliki kapacitet.
Troškovi terminala važna su komponenta u ukupim transportnim troškovima. Sastoje se od troškova infrastrukture (uključujući održavanje mehanizacije za manipulaciju i skladištenje robe), troškove prekrcaja i administrativne
troškove. Efikasnost terminala neposredno utiče na visinu troškova koju korisnik namiruje, uključujući vreme zadržavanja broda ili vazduhoplova za ukrcaj
i iskrcaj robe.
Terminale delimo na konvencionalne, koji se nalaze na kopnu, i specijalizovane, koji se nalaze na moru (off-shore terminals) i namenjeni su za prekrcaj
nafte i drugih tečnih tereta.7 Terminali se ne grade bez modeliranja, već moraju
da zadovolje potrebe operatera i korisnika terminala.8 Terminal se, dakle, pre
gradnje modelira.9 Pri tom je potrebno pripremiti proračun proizvodnosti, to
jest transportnog kapaciteta pretovarne mehanizacije, u zavisnosti od opreme,
tehničkih karakteristika i tipa procesa.10
U rečnim, pomorskim i vazdušnim lukama terminali posluju na osnovu
dozvole lučkih vlasti ili nadležne agencije. Lučki operateri pružaju uslugu uz naknadu, čiji se maksimalni iznos utvrđuje u okviru lučkih tarifa za pojedine vrste
tereta i usluga. Ukoliko operater prema korisnicima primenjuje diskriminacione
mere, dozvola mu se može ukinuti.
7 Čedomir Dundović, Natalija Maletić i Ines Kolanović, „Possibilites for instalation and
usage of the off-shore terminals in the Republic of Croatia”, International conference on traffic
science, Portorož, 2000, str. 117.
8 Branislav Dragović, „Definisanje kriterijuma modeliranja kontejnerskih terminala”,
Drugi jugoslovenski naučno-stručni skup: Vodni saobraćaj u 21. veku, Beograd, 2002, str. 23.
9 Predrag Jevremović, „Stimulacioni model za određivanje optimalnog broja
pristanišnih mesta i broja dizalica u luci” (fusnota br. 8), str. 29.
10 Milorad Vidović i Hwan Kim, „Ciklus trofaznih pretovarnih sistema i kapaciteta
terminala” (fusnota br. 8), str. 57.
8 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
Transportni terminali u SAD pojavljuju se prvi put pod imenom „intermodalni terminali” i imaju ključnu ulogu u transportnom lancu time što na efikasan i siguran način obezbeđuju prevoz robe, povezujući drumski i železnički
transport, kao i ostale vidove transporta. Dok je kontejnerizacija tehnološka
novina, intermodalizam predstavlja mnogo širi koncept.11 Intermodalitet (intermodality) prihvatila je i Evropsku komisiju. Cilj je da se razvije okvir za optimalnu integraciju raznih vidova transporta, te da se omogući prevoz robe u lancu
„od vrata do vrata” sa smanjenim transportnim troškovima.12 Intermodalni transport robe znatno je efikasniji od tradicionalnog.
4. Operater
Prema Konvenciji O. T. T, operater transportnog terminala predstavlja
lice koje u svom poslovanju preuzima robu koja se odnosi na međunarodni prevoz, s ciljem da pruži ili obezbedi transportne usluge u vezi s robom u području
pod svojom kontrolom. Međutim, on se neće smatrati operaterom ako se nalazi
u ulozi prevozioca na osnovu odredbi prava koje se na konkretan prevoz primenjuje.13
Operater često pruža usluge krcanja ili iskrcavanja i slaganja robe u
brodske štive. Nije u ugovornom odnosu s korisnikom prevoza. Ugovaranjem
„Circular Indemnity Clause”, korisnik prevoza obavezuje se da neće postavljati
odštetni zahtev prema operateru i da će naknaditi prevoziocu štetu koja zbog
radnje operatera nastane,14 npr. ako operater pričini štetu na brodu koji je prevozio robu korisnika prevoza.
Naš zakon (ZOO) sadrži odredbe koje regulišu poslovanje skladištara.
11 Bliže, David P. Middendorf, Intermodal terminal database, New York, 1998.
12 Prema izveštaju Komisije upućenom Evropskom parlamentu i Savetu 2011.
13 Joseph C. Sweeney, „New U. N. Convention on Liability of Terminal Operators
in International Trade”, Fondham international law journal (Vol. 14: 1115), SAD. Prema autoru,
ovakvom formulacijom želela se isključiti mogućnost da se konvencija primenjuje na stivadore
(slagače tereta). Stivadori su lica koja ukrcavaju i slažu robu u brodske štive i iskrcavaju je. Njihov
pravni polažaj uređen je zakonskim propisima, O. C. Giles, Chorley and Giles’ Shipping Law,
London, 1980, str. 269.
14 Drago Pavić, Pomorsko pravo, Split, 2002, str. 224.
1/2013 | 9
Članci, rasprave, analize, prikazi
5. Ugovorne obaveze
Poslovanje terminala obavlja se na osnovu ugovora s korisnikom u
kome su određene obaveze operatera. Osnovna obaveza terminala, u svojstvu skladištara, sastoji se u čuvanju robe u bezbednom stanju, ali takođe i u
preduzimanju drugih radnji predviđenih ugovorom. Korisnik ima obavezu da
terminalu plati određenu naknadu, kao i da mu podmiri troškove potrebne za
očuvanje robe.
Na zahtev ostavioca, operater mu izdaje potvrdu o prijemu robe u kojoj
se roba identifikuje, uz opis njenog vidljivog stanja i količine (O. T. T.).
Obaveze skladištara određene su zakonom (ZOO), a tu spada i dužnost
da ostaviocu izda skladišnicu. Imalac skladišnice ima pravo da od skladištara
zahteva da mu se preda robu označenu u njoj. Za svoja potraživanja iz ugovora
o uskladištenju robe, kao i za ostala potraživanja nastala u vezi s čuvanjem robe,
skladištar ima založno pravo na robi.
6. Odgovornost
Rizik od odgovornosti po svojoj prirodi ne uklapa se u tipizirane oblike
osiguranja od rizika fizičkog gubitka ili od oštećenja osiguranog predmeta.15
Ugovorna odgovornost operatera nastaje povredom ispunjenja obaveze preuzete ugovorom. Odgovornost operatera zasniva se na pretpostavljenoj krivici (presumed fault). Krivica (fault) preuzeta je iz anglosaksonskog prava. Pojam
nije dovoljno definisan. Ne opisuje, naime, kakav se oblik krivice traži (namera,
gruba nepažnja i sl.).16 Na operateru je teret dokaza da nije odgovoran za štetu
na robi dok se ona nalazila pod njegovom kontrolom. On neće odgovarati ako
dokaže da su on ili njegovi službenici preduzeli sve razumne mere da štetne
posledice ne nastanu. Odgovoran je za zakašnjenje u predaji robe licu koje je
ovlašćeno da je primi. Operater je odgovoran u obimu u kome se gubitak, šteta
na robi i zakašnjenje može pripisati njegovoj grešci ili propustu da preduzme
potrebne radnje za očuvanje robe. U slučaju da operater nije u stanju da robu
preda u roku od 30 dana od dana kad je dužnost predaje nastupila, smatraće se
15 Drago Pavić, Pomorsko osiguranje, Split, 2012, str. 419.
16 Vesna Skorupan Wolff, „Poredna analiza haških i roterdamskih pravila”, Poredbeno
pomorsko pravo, PPP, Zagreb, vol 49, br. 164/2010, str. 187.
10 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
da je roba izgubljena.
Operater ima pravo da svoju odgovornost ograniči na iznos koji ne prelazi 8,33 obračunske jedinice17 po bruto težini robe koja je izgubljena ili oštećena. U slučaju zakašnjenja u predaji robe, operater može da ograniči odgovornost na iznos od dve i po naknade koje prima za svoje usluge. Ni u kom slučaju
odgovornost operatera ne može da bude veća od iznosa za koji odgovara za
slučaj izgubljene robe.18 Operater nema pravo da ograniči svoju odgovornost
ukoliko se dokaže da su on ili njegovi službenici namerno prouzrokovali gubitak, štetu ili zakašnjenje, ili da su bili bezobzirni pred mogućnošću da takve posledice nastanu. Ovo pravo nemaju ni druga lica koja rade za račun operatera.
Konvencija sadrži posebne odredbe koje se odnose na opasnu robu.
Kad se opasna roba predaje operateru, mora biti obeležena kao takva, u skladu
s propisima zemlje u kojoj operater posluje, sem u slučaju kad su operateru poznata svojstva opasne robe koju prima. Operater je dužan da preduzme sve potrebne mere da se opasna roba sačuva. U slučaju neposredne opasnosti, dužan
je da opasnu robu učini bezopasnom ili je uništi (na primer robu koja oslobađa
otrovne gasove).
Momenat utvrđivanja štete na robi od znatne je važnosti. Ukoliko operateru nije predato obaveštenje o šteti na robi, najkasnije tri dana od dana
preuzimanja robe od primaoca, stvara se pretpostavka (prima facie) da je roba
predata u ispravnom stanju. Ako šteta nije očigledna, ovaj se rok produžava na
15 dana. Dok su radnje ukrcaja i iskrcaja robe u prevozno sredstvo materijalne
prirode, prijem i predaja robe pravne su prirode. Ukoliko primalac robe propusti
da je prilikom predaje na uskladištenje pregleda, on još ima pravo da dokazuje
kako je do oštećenja robe došlo u razdoblju od njenog prijema na uskladištenje
do iskladištenja i predaje.19 Predaja robe neovlašćenom licu smatra se gubitkom robe. U zavisnosti od mesta terminala, roba iz terminala često se ne predaje ovlašćenom primaocu, već neposredno prevoziocu, ukrcavanjem u brod
ili vazduhoplov.
17 Obračunska jedinica predstavlja specijalno pravo vučenja Međunarodnog
monetarnog fonda. U vreme kada je konvencija doneta (1991), vrednost jednog prava vučenja
iznosila je 1,52679 američkih dolara, Sweeney.
18 Ako se uporedi odgovornost drugih prevozilaca, npr. pomorskih (Haško-vizbijska
pravila, Hamburška pravila i Roterdamska pravila) sa odgovornošću operatera, odgovornost
operatera u pogledu iznosa do kojeg može da ograniči odgovornost jeste blaža.
19 Vesna Skorupan, Prikaz sudske presude Vrhovnog suda Republike Hrvatske,
Poredbeno pomorsko pravo, vol 45, broj 160/2006, Zagreb, str. 153.
1/2013 | 11
Članci, rasprave, analize, prikazi
Naknada štete koju je skladištar dužan da namiri zbog propasti, umanjenja ili oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje ne može preći
stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom
nepažnjom. Skladištar je dužan da ovlašćenom licu dozvoli da pregleda robu i
da uzima njene uzroke.
Isprava koju operater izdaje ostaviocu robe (skladišnica) može biti prenosiva ili neprenosiva isprava. Prenosiva skladišnica približava ovu ispravu hartiji od vrednosti.
7. Osiguranje od odgovornosti
U našoj je zemlji predmetna materija regulisana zakonskim propisima
(ZOO i ZPUP). Odredbom ZOO isključena je primena zakona na plovidbena osiguranja (ZPUP). Odredbom ZPUP predviđeno je da se njegove odredbe, pored ostalog, primenjuju na osiguranja slična plovidbenim ako su zaključena po
polisama i uslovima uobičajenim za plovidbena osiguranja. Dok ZOO reguliše
osiguranje od odgovornosti, ZPUP reguliše osiguranje odgovornosti. Kod osiguranja odgovornosti, kada se jedno lice osigurava za slučaj nastanka njegove
odgovornosti prema trećem licu, odgovornost predstavlja predmet osiguranja.
Kod osiguranja odgovornosti ugovorni odnos postoji samo između osiguravača i osiguranika. Treća lica sa ovim odnosom nemaju ništa. Ugovor o osiguranju
odgovornosti često sadrži klauzulu „kad platiš, ja ću da platim”, čime se isključuje mogućnost da treća lica potražuju naknadu od osiguravača za štetu za koju je
osiguranik odgovoran. Osiguravač može biti odgovoran trećim licima za štete
koje pričini njegov osiguranik jedino kad je takva mogućnost zakonom propisana (ZOO).
Osiguravajuće pokriće operatera, s obzirom na njegovu delatnost, obuhvata sledeće:20
• odgovornost operatera za gubitak terminala i za gubitak i štetu na robi, te
za zakašnjenje u predaji robe
• odgovornost operatera za gubitak ili štetu nanetu trećim licima, uključujući
brodove, vozila, hidrauličke strukture i opremu uzetu u zakup
20 Insurance of liability of operators of transport terminals/Kominsur, http://www.
kominsur.ee/en/ariklienttranspordiriskide-kindustamine/transporierminali, 7. februar 2013.
12 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
• odgovornost operatera za greške pilota brodova i drugih lica koja uvode
brodove u terminal
• odgovornost operatera za smrt i povredu i narušavanje zdravlja lica koja
posluju s terminalom, kao i trećih lica kao posledica udesa
• odgovornost terminala za štete prouzrokovane životnoj sredini
• troškove u sudskom ili arbitražnom postupku koji su podneti radi zaštite
operatera od odgovornosti.
Jednim ugovorom o osiguranju može se pokriti odgovornost terminala koji
je istovremeno nosilac manipulativnih operacija s robom na vazdušnom ili
plovidbenom terminalu.21
Postoji mogućnost da operater osigura svoju odgovornost u svojstvu
skladištara. Ovakvo osiguranje uobičajeno je i tiče se samo odnosa koji operater ima sa ostaviocem robe. Ovakvim osiguranjem operater je pokriven za
gubitak i štete na robi za slučaj svog nehata, to jest ako nije pokazao razumnu
pažnju da robu sačuva u svojstvu skladištara. Pokriće može da uključi i odgovornost operatera prema trećim licima. Skladištar ima mogućnost da jednim
ugovorom osigura sledeće:22
• građevinske objekte za skladištenje robe
• robu i druge stvari koje se u skladištu nalaze
• štetu na opremi, zbog čega može nastupiti prekid poslovanja (gubitak zarade i povećanje troškova poslovanja).
Predmetno osiguranje može se proširiti tako da obuhvati rizik od pljačke (ne i obične krađe), rizik od loma opreme, računara itd.
Osiguranje od odgovornosti obuhvata sledeće:
• odgovornost prema trećim licima za povredu lica ili imovinsku štetu nastalu
• u toku poslovanja
• odgovornost prema zaposlenim licima
• odgovornost za štete na robi dok se nalazi u vozilu skladištara
• kreditno osiguranje koje pokriva neplaćene fakture izdate za usluge uskladištenja robe
• pokriće za prevaru i nesavesno poslovanje zaposlenih lica (fidelity insurance)
21 City Marine Brokers, Port/Terminal Operators & Transport Operators Insurance,
http://www.citymarinebrokers.com.en/23/maarine/port-terminal.operators-transport-, 7. februar
2013.
22 UK Commercial Ltd, Warehouse Insurance, http://www.uk-commercial-insurance.
com/warehouse-insurance, 7. februar 2013.
1/2013 | 13
Članci, rasprave, analize, prikazi
• osiguranje od pravnih troškova.
Na tržištu osiguranja moguće je dobiti pokriće za skladištenje robe
u tečnom stanju, kao i plovnih sredstava skladištara.23 Osiguravajuće pokriće
može se proširiti tako da obuhvati gubitak zarade koja nastaje kao posledica
katastrofe, robe u tranzitu (oštećenje, kvar i krađu) i rizik od zatrovanosti.
Specijalizovane osiguravajuće kuće24 pokrivaju odgovornost operatera
podvodeći je pod sledeće kategorije:
• gubitak ili šteta na robi
• gubitak ili šteta na opremi ili brodovima korisnika usluga operatera
• upućivanje robe na pogrešnu destinaciju
• zakašnjenje u rukovanju opremom ili brodovima korisnika usluga operatera
• pogrešna predaja (isporuka) robe
• dobijene suprotne instrukcije
• predaja robe bez prijema skladišnice.
Odgovornost prema trećim licima obuhvata sledeće:
• materijalnu štetu na imovini
• smrt, povredu ili bolest
• novčane kazne.
8. Utvrđivanje štete
Za operatera je važno da se pri nastanku štete na robi utvrdi štetni
uzrok. Šteta na robi nastaje u dva oblika: a) oštećenje, tj. pogoršanje stanja robe
koje utiče na smanjenje njene vrednosti i b) manjak, bilo u formi delimičnog
neisporučivanja ili rastura. Praksa osiguranja razlikuje neisporučivanje (kad se
preda manji broj vreća robe) i manjak (kad je količina robe u vrećama manja).
Međutim, pravne posledice ovih vrsta šteta su jednake.25
Pažljivim i dokumentovanim utvrđivanjem prirode, uzroka i visine štete
na robi u skladištu operatera može se utvrditi koje je lice za štetu odgovorno i
da li je šteta pokrivena osiguranjem operatera ili ostavioca robe.
23 Cargo Insurance Pro http://cargoinsurancepro.com/index.php/warehouseinsurance, 7. februar 2013.
24 Through Transport Mutual Insurance Associated Limited, London.
25 Branko Jakaša, Kopneno i zračno saobraćajno pravo, Zagreb, 1969, str. 375.
14 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
Radi zaštite svojih interesa, operater utvrđuje štetu na robi angažovanjem havarijskog komesara svog osiguravajućeg društva. Mada je zapisnik
havarijskog komesara na prvom mestu merodavan za odnos osiguravača i osiguranika, u praksi se ovom dokumentu pridaje veći značaj. Dok se havarijski zapisnik smatra dovoljnim dokazom za štetu po osiguravača, on ima ograničeno
dejstvo za utvrđivanje odgovornosti ostavioca. Za njegovu odgovornost zapisnik će se smatrati dovoljnim dokazom samo ako je na nesumnjiv način utvrđeno činjenično stanje (npr. da je operateru predata roba u oštećenom stanju).26
Postoji mogućnost, a često i potreba, da se stručna lica angažuju kako
bi izvršila kontrolu kvaliteta i količine prispele robe.27 Ugovorom o kontroli robe
vršilac kontrole obavezuje se da obavi kontrolu kvaliteta i količine prispele robe
i o tome izda sertifikat. Prema odredbi zakona (ZOO), kontrola robe može se
sastojati od utvrđivanja identiteta, kvaliteta, količine i njenih drugih svojstava.
Svrha kontrole može biti i obezbeđenje dokaza. S obzirom na to da se specijalizovana organizacija redovno bavi kontrolom robe, njen nalaz se često prihvata kao dokaz za štetu na robi. Prema stavu suda,28 ako kontrolu količine robe
vrši posebna stručna (specijalizovana) organizacija, smatra se, dok se ne dokaže suprotno, da je nalaz te organizacije tačan. Zapisnik koji u skladištu sastavi
operater predstavlja ispravu privatnog karaktera, te se stoga ne može smatrati
dokazom protiv trećih lica.29
9. Zaključak
U transportnom lancu međunarodnog prevoza robe od skladišta prodavca do skladišta kupca korišćenje terminala retko se može zaobići. Manipulacijom robe na terminalu operater robu čuva, obezbeđuje je za prevoz, tovari je u
prevozno sredstvo, slaže je i pričvršćuje da se neoštećena preveze do odredišta.
Operater terminala odgovoran je za posao za koji je angažovan. Njego26 Gavro Badovinac, komentar sudske presude, Uporedno pomorsko pravo i pomorska
kupoprodaja, Zagreb, br. 71/76.
27 Zoran Radović i Vukosav Jovović, „Utvrđivanje štete na robi pričinjene u toku
prevoza”, Privrednopravni priručnik, Beograd, br. 4/81, str. 43.
28 Gavro Badovinac, komentar presude, Uporedno pomorsko pravo i pomorska
kupoprodaja, br. 45/70.
29 Presuda Trgovačkog suda u Marselju, komentar G. B, Uporedno pomorsko pravo i
pomorska kupoprodaja, br. 69/76.
1/2013 | 15
Članci, rasprave, analize, prikazi
va odgovornost ograničena je po odredbama Konvencije o odgovornosti operatera terminala u međunarodnoj trgovini. Međutim, ograničenu odgovornost
imaju i svi prevozioci u skladu s međunarodnim konvencijama (Haško-vizbijska
pravila, Varšavska konvencija, CIM i CMR). Naša zemlja, za razliku od nekih susednih zemalja (Bugarska i Grčka), nije ratifikovala konvenciju o odgovornosti
operatera terminala u međunarodnoj trgovini, koja operateru omogućava da
svoju odgovornost takođe ograniči. Ova okolnost izlaže našeg operatera većoj
odgovornosti budući da nije zaštićen u dovoljnoj meri.
Osiguranje od odgovornosti operatera je neophodno. Pokriće treba da
bude sveobuhvatno, da pokrije njegovu odgovornost kao skladištara, njegovu
celokupnu delatnost koja je raznolika, kao i odgovornost prema trećim licima.
Potrebno je doneti opšte uslove za osiguranje od odgovornosti operatera za
sveobuhvatnu zaštitu njegovih interesa. Ovakvim osiguranjem širina pokrića
približava se pokriću koju pružaju specijalizovani osiguravači, kao što su engleski klubovi za zaštitu i naknadu (Protecting & Indemnity clubs). Zaštita interesa
operatera šira je od osiguranja od odgovornosti, a to zahteva novi pristup osiguravača ovom predmetu.
Summary
Insurance of International Transport Operators against
Liability
Zoran Radović, PhD
Activities of international transport operators are indispensable in
worldwide trade. They facilitate the interchange of goods between carriers of
different modes of transport. The carriage of goods has become quicker and
safer.
Until recently, only carriers of goods in sea, air and inland carriage were
able to limit their liability invoking provisions of international conventions under which they were entitled to limit their liability. By enacting the U. N. Convention on Liability of Terminal Operators in International Trade, terminal operators became entitled to limit their liability too. This limit is lower than in other
16 | 1/2013
Osiguranje operatera međunarodnih transportnih terminala od odgovornosti
conventions. While many countries had ratified the U. N. Convention, it was not
the case with our country. For this reason our terminal operators became more
exposed to liability.
For terminal operators insurance against liability is a necessity. Due to
variety of their business activities, it is important that special general insurance
conditions should be enacted in this respect. These conditions should be in
line with the general conditions of English Protecting and Indemnity clubs. The
cover granted by clubs is wider than insurance against liability.
1/2013 | 17
Članci, rasprave, analize, prikazi
UDK: 368.214.2:351.811.122(4-672EZ)(047.3):614.86:347.426.3
Dr Milan B. Cerović,
predsednik Udruženja korisnika osiguranja
EVROPSKI IZVEŠTAJ O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI
Da bi treće oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete koju je pretrpelo u saobraćajnoj nezgodi, moralo je, sve doskora, dokazivati da je vozač
kriv za štetu. To je često bilo teško, a u pojedinim slučajevima čak i nemoguće
učiniti. Veoma brz razvoj saobraćaja i povećanje broja saobraćajnih nezgoda
zahtevali su nova rešenja, prvenstveno radi brže i bolje zaštite žrtve, ali i zarad
povećanja bezbednosti i otklanjanja zastoja u saobraćaju. U međuvremenu, za
slučajeve kada u saobraćajnom udesu nema povređenih, odnosno poginulih
lica, stvoren je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, kao zamena za brojne
dokaze koji su se morali koristiti pri podnošenju zahteva za naknadu štete, što
se pre svega odnosi na zapisnik o uviđaju saobraćajne policije i druge dokaze
o nastanku štete. Njegova upotreba u našoj zemlji ograničena je na slučajeve
kad je materijalna šteta srazmerno mala. U ovom radu analiziraju se propisi koji
uređuju upotrebu ovog dokumenta, koji je u početku izazivao različite stavove i
ponašanje osiguravača, ali i sudova. Radi dosledne primene propisa koji uređuju ovu materiju i zbog otklanjanja određenih nedostataka, autor predlaže izmene i dopune propisā, kojima će se preciznije definisati visina manje materijalne
štete ili predvideti upotreba Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u svim
slučajevima kad nastupi materijalna šteta bez povređenih, odnosno poginulih
lica – a to je praksa u svim drugim evropskim zemljama.
Ključne reči: motorno vozilo, osiguranje, saobraćajna nezgoda, manja materijalna šteta, Evropski izveštaj, naknada štete.
18 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
1. Uvod
U skoro svim evropskim zemljama, osiguranje motornih vozila zauzima
prvo mesto u ukupnoj premiji svih vrsta neživotnih osiguranja, kao i po broju i iznosu isplaćenih odšteta i velikom broju drugih pokazatelja o poslovanju
osiguravajućih društava. Pritom, poseban značaj za građane svake zemlje ima
obavezno osiguranje od građanske odgovornosti prilikom upotrebe motornih
vozila, bez obzira na to da li su ujedno vlasnici motornog vozila i osiguranici
od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima (auto-odgovornost), ili su posredi treća oštećena lica. Svaka je država zainteresovana da na njenoj teritoriji
osiguranje od auto-odgovornosti bude obavezno i da se osiguravajuća društva
na odgovarajući način, u skladu sa vrstom delatnosti koju obavljaju, što više
uključe u aktivnosti i mere državnih organa kojima se obezbeđuje slobodno
kretanje lica i motornih vozila. U tom pogledu, posebno mesto pripada naporima Evropske unije da se proširi, pojača i učvrsti unutrašnje tržište motornih
vozila. To se postiže donošenjem direktiva o usklađivanju zakona država članica
EU u oblasti osiguranja od auto-odgovornosti. Zbog rešenja koja podižu kvalitet osiguranja od auto-odgovornosti, unapređuju bezbednost te olakšavaju
i ubrzavaju saobraćaj – direktive veoma brzo postaju standard i u zemljama u
kojima je praksa do tada bila drugačija. Jedno od važnih rešenja zauzima i upotreba Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi (European report on the accident), koji u znatnoj meri olakšava i ubrzava drumski saobraćaj, a istovremeno
omogućava pravo na naknadu štete i skraćuje ceo postupak. U svim zemljama,
skoro po pravilu, odmah po uvođenju Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi često iskrsavaju razni problemi koji otežavaju njegovu upotrebu, za šta su
prvenstveno odgovorni vlasnici motornih vozila kada su u ulozi trećih oštećenih lica, a znatno ređe kada su u saobraćajnom udesu oštećene druge stvari.
2. Značaj evropskog izveštaja o nezgodi
Vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila, odgovaraju za štetu koju
njihovom upotrebom pričine trećim oštećenim licima kako na osnovu odgovornosti i krivice tako i na osnovu objektivne odgovornosti. U teoriji i uporednom pravu osnov odgovornosti dugo se zasnivao na principu krivice prema
licima izvan vozila i u slučaju sudara između vozilā, a ne na principu ugovorne
1/2013 | 19
Članci, rasprave, analize, prikazi
odgovornosti prema putnicima i licima čija se stvar (tovar) prevozi. U ovakvim
okolnostima, oštećena lica izvan motornog vozila bila su u znatno nepovoljnijoj
situaciji. Morala su dokazivati da je vozač kriv za štetu, što je često bilo teško, a
u pojedinim slučajevima čak i nemoguće učiniti. Kako se razvijao drumski saobraćaj i povećavao broj motornih vozila, saobraćajnih nezgoda i oštećenih lica,
postajalo je sve jasnije da često i nema krivice vozača za nezgodu, ali da kao
korisnik motornog vozila sa svojstvima opasne stvari on snosi rizik i odgovara za štetu bez dokazivanja krivice, objektivno i na principu odgovornosti prema žrtvama. U takvim situacijama dovoljno je da se dokaže sámo postojanje
uzajamne uzročne veze između saobraćajne nezgode i štete i da se pravo na
naknadu štete odvoji od odgovornosti za štetu. To shvatanje je ostvareno u zakonodavnoj praksi u većini država, tako da je preovladalo kao načelo i u teoriji
i u uporednom pravu.1 Upravo kao rezultat tog shvatanja postalo je jasno da
se mora pronaći rešenje koje istovremeno obuhvata više važnih funkcija – od
ubrzanja i podizanja bezbednosti saobraćaja na putevima do bolje, brže i pravednije zaštite trećih oštećenih lica. Stalno povećanje broja saobraćajnih nezgoda i nepovoljan položaj trećih oštećenih lica, kao slabije strane, zahtevali su
nova, pravičnija i jednostavnija rešenja. Veoma uspešno rešenje pronađeno je
upotrebom Evropskog izveštaja, koji se koristi u svim zemljama članicama EU i
u velikom broju drugih zemalja, među kojima je i Republika Srbija.2
Evropski izveštaj počeo se upotrebljavati pre nešto više od četrdeset
godina, najpre u Francuskoj, ali je ubrzo prihvaćen i u Belgiji, Nemačkoj, Italiji i
drugim zemljama. Zahvaljujući prvim pozitivnim rezultatima, posebna komisija
Evropskog odbora za osiguranje izradila je obrazac i preporučila ga svim evropskim osiguravačima.3 Tada utvrđen, i danas se koristi u istom obliku i sa istim
sadržajem kao standardizovan obrazac Evropskog osiguranja (Insurance Europa – CEA). Sastoji se od originala i jedne kopije na jeziku svake zemlje u kojoj
se upotrebljava. Preporučen je svim članicama CEA, uz prethodno odobrenje
koje CEA naplaćuje po fiksnoj ceni. Pre početka upotrebe izveštaja reprezentativno nacionalno udruženje društava za osiguranje pribavlja saglasnost CEA
da njegov izgled i sadržaj odgovara standardnom obrascu, što je Udruženje
83.
1 Nikolić, Nikola: Obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, Beograd, 1977, strana
2 Od bivših republika SFRJ, pored Slovenije kao članice EU, koristi se u Crnoj Gori i
Hrvatskoj.
3 Ćurković, Marijan: „Naknada štete iz prometne nesreće s vozilom inozemne
registracije”, Informator, Zagreb 1982, strana 47.
20 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
osiguravača Srbije učinilo septembra 2009. godine, pre početka primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o obaveznom osiguranju u
saobraćaju.
Evropski izveštaj tekstualno se dopunjava podacima o nezgodi, o vozilu
A i o vozilu B, dok se krstićima (latinično slovo X) potvrđuju odgovori o okolnostima koje su dovele do saobraćajne nezgode i označavaju mesta na vozilima
koja su oštećena. Postavljena pitanja označena su rednim brojevima i ispisana
na jeziku svake zemlje. Imaju isto značenje, tako da se Evropski izveštaj lako
koristi i u slučaju kada su učesnici saobraćajne nezgode lica iz različitih zemalja.
Popunjavanjem se identifikuju sledeći podaci:
1. datum, vreme i mesto saobraćajne nezgode, podaci o povređenim licima, o šteti na vozilima i drugim stvarima, te podaci o svedocima;
2. podaci o vozilu A i o vozilu B, koji obuhvataju podatke o osiguraniku, o
vozilu, osiguranju, vozaču, o mestu inicijalnog udara, kao i vidljiva oštećenja i vlastite napomene svakog od vozača;
3. okolnosti koje su dovele do nezgode i skicu nezgode u trenutku njenog
nastanka;
4. potpis vozača A i vozača B.
Kada u udesu učestvuju dva vozila, Evropski izveštaj popunjava se u
dva primerka, original zadržava vozač koji ima pravo na naknadu štete, a kopija
ostaje vozaču koji je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu. Ako u nezgodi učestvuju tri vozila, popunjavaju se dva obrasca u po dva primerka, što znači jedan
obrazac manje od broja vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi bez
obzira na to da li su oštećena.
Jedna od veoma važnih karakteristika Evropskog izveštaja o nezgodi
predstavlja činjenica da njegovim popunjavanjem i potpisivanjem nijedan od
vozača ne priznaje odgovornost u vezi sa nastankom saobraćajnog udesa, što
je na obrascu i navedeno. Obrazac služi isključivo za utvrđivanje identiteta i
okolnosti koje pomažu bržem regulisanju naknade štete, ali nije dokument na
osnovu koga se pokreće bilo kakav postupak protiv vozača koji je izazvao nezgodu. Trećem oštećenom licu izveštaj služi kao dokaz o pravu na naknadu štete, a zbog toga što sadrži i druge neophodne podatke za podnošenje zahteva,
omogućava mu da brže i lakše ostvari naknadu štete, dok vozača koji je izazvao
nezgodu oslobađa od sankcije koju bi snosio da je uviđaj nezgode izvršila saobraćajna policija.
Evropski izveštaj pokazao se veoma korisnim u ostvarivanju više ciljeva
1/2013 | 21
Članci, rasprave, analize, prikazi
koji obezbeđuju sledeće:
1. olakšavanje i ubrzavanje saobraćaja;
2. smanjenje posla saobraćajne policije, tužilaštva i sudova;
3. omogućavanje oštećenim licima da lakše, jeftinije i brže pribave dokaze
i ostvare pravo na naknadu štete;
4. ubrzavanje postupka za naknadu štete kod društva za osiguranje.
Korišćenje Evropskog izveštaja omogućava da se oštećena vozila brže
uklanjaju sa kolovoza i da se ne zaustavlja saobraćaj, što u znatnoj meri povećava bezbednost na drumu, te olakšava i ubrzava promet vozila.
Mogućnost da se ne izađe na uviđaj saobraćajnih nezgoda bez povređenih, odnosno poginulih lica, kada je pričinjena samo manja materijalna šteta,
znatno smanjuje posao saobraćajne policije koja ne mora da dođe, izvrši uviđaj
i vrati se sa lica mesta – a izbegavaju se i administrativni poslovi u vezi s pisanjem izveštaja, izradom skice mesta udesa, pokretanjem prekršajnog ili sudskog postupka i drugih poslova u zavisnosti od vrste i broja učesnika u saobraćajnom udesu. Pored ove materijalne, izveštaj ima i drugu značajnu korist, koja
se ogleda u bržem izlasku na udese sa povređenim, odnosno poginulim licima,
i na nezgode sa većom materijalnom štetom, što olakšava i ubrzava saobraćaj i
stvara uslove da saobraćajna policija veći deo vremena posveti poslovima kontrole i regulisanja saobraćaja, ali i preventivnom delovanju koje, u krajnjoj liniji,
doprinosi smanjivanju broja saobraćajnih nesreća, broja povređenih i poginulih lica i iznosa za naknadu štete. Zbog toga što Evropski izveštaj ne zahteva
priznavanje odgovornosti u vezi s nastankom saobraćajnog udesa, saobraćajna
policija ne pokreće prekršajni ili krivični postupak, što bi, u suprotnom, uveliko
uposlilo i prekršajne sudije, tužilaštva i sudove.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi sadrži sve podatke neophodne za podnošenje zahteva za naknadu štete osiguravajućem društvu kod kojeg
je vlasnik motornog vozila kojim je izazvana nezgoda zaključio ugovor o osiguranju od auto-odgovornosti. Izveštaj u potpunosti zamenjuje veći broj dokumenata kao što je zapisnik policije, potvrda o osiguranju, prijava o pokretanju
prekršajnog postupka, rešenje prekršajnog suda ili presuda suda i drugi dokazi
o podacima koje ovaj obrazac sadrži, u zavisnosti od vrste i okolnosti nezgode.
Za pribavljanje ovih dokaza, pored vremena, neophodni su i finansijski izdaci
za takse i druge troškove, što se na ovaj način izbegava. Umesto da gube vreme
22 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
i novac za troškove pribavljanja dokaza, oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti uredno popunjen i potpisan Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kao
odštetni zahtev za naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti.4 Tako se
oštećenim licima omogućava da brže, jeftinije i lakše ostvare pravo na naknadu
štete. U većini slučajeva istog dana, odmah posle nezgode, oni mogu otići u osiguravajuće društvo i podneti Evropski izveštaj koji služi i kao zahtev za naknadu
štete, mogu dobiti procenu štete i predati vozilo na popravku, ili se dogovoriti
o naknadi štete po predračunu.
Pored pogodnosti koje pruža oštećenom licu, Evropski izveštaj i društvu za osiguranje omogućava da brže obavi sve poslove i procedure u vezi s prijemom zahteva, procenom, likvidacijom i isplatom štete. Ukoliko postoji potreba, društvo ima pravo da koristi i izvođenje drugih dokaza u vezi s nastankom
nezgode i visinom štete.
Četiri direktive Evropske unije koje su izmenjene i dopunjene Petom
direktivom, a zatim sve zamenjene Direktivom o osiguranju od auto-odgovornosti 2009. godine, u potpunosti su prihvatile ciljeve Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi.5 Mada se nisu konkretno pozivale na Evropski izveštaj o
saobraćajnoj nezgodi, članom 26. Pete direktive od država članica EU zahteva
se da preduzmu sve odgovarajuće mere da se oštećenim licima, njihovim osiguravačima ili pravnim zastupnicima blagovremeno omogući da lakše dođu do
osnovnih podataka neophodnih za naplatu odštetnog zahteva. Tamo gde je
prikladno, ovi podaci treba da budu dostupni u elektronskoj formi u centralnoj bazi podataka u svakoj državi članici EU, te da joj sve strane uključene u
saobraćajnu nezgodu, na njihov izričit zahtev, dobiju pristup. Upravo se radi o
podacima koje sadrži Evropski izveštaj u pismenoj formi, a veći broj ovih podataka nalazi se i u informacionom centru koji se obavezno organizuje u svakoj
državi članici EU.6 Na osnovu ovoga, može se sa sigurnošću zaključiti da postoji
veoma jasna povezanost direktiva s ciljevima koji se obezbeđuju upotrebom
Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi.
4 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, član 31, stav 1 (Sl. glasnik RS, br. 51/09,
78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 Odluka Ustavnog suda).
5 Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2009/103/EC od 16. septembra 2009, koja se
odnosi na osiguranje od građanske odgovornosti za štete u vezi sa upotrebom motornih vozila i
na ustanovljenje obaveze da se osigura od te odgovornosti (OJL 263/07.10.2009).
6 Rad Informacionog centra pri Udruženju osiguravača u Srbiji počeo je 1. aprila 2011.
pošto je prethodno, tokom 2010. godine, nabavljena oprema (hardver i softver) i priprema drugih
uslova za početak rada.
1/2013 | 23
Članci, rasprave, analize, prikazi
Evropski izveštaj u početku je imao i pristalice i protivnike. Pristalice su
isticale višestruke koristi koje izveštaj nudi učesnicima u nezgodi, policiji, sudskoj vlasti i društvima za osiguranje, a protivnici nedostatke koji se uglavnom
odnose na to da on pruža veće mogućnosti za prevare i izbegavanje sankcionisanja vozača koji pričine nezgodu, posebno u slučaju većih materijalnih
šteta, koje predstavljaju krivično delo. Pored toga, protivnici izveštaja ističu da
izostanak preventivnog delovanja sankcija doprinosi pogoršanju bezbednosti
saobraćaja na putevima. Bez obzira na sve, koliko su koristi za razvoj i unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima veće i značajnije od nedostataka
izveštaja, i koliko olakšavaju oštećenim licima naknadu šteta – najbolje govori
činjenica da se Evropski izveštaj, pored 27 zemalja članica EU, koristi u Andori,
Crnoj Gori, Hrvatskoj, na Islandu, u Norveškoj, Srbiji i Švajcarskoj, uz sve veće
izglede za dalje prostorno širenje.
Zbog jednostavnosti upotrebe i višestruke koristi, Evropski izveštaj o
saobraćajnoj nezgodi proširio se na veći broj evropskih zemalja, među kojima
je i sve više zemalja koje nisu članice EU. Propisima o bezbednosti saobraćaja na
putevima uvodi se obaveza upotrebe ovog izveštaja, obaveza osiguravajućeg
društva da pri zaključivanju osiguranja od auto- odgovornosti uz polisu osiguraniku uruči obrazac Evropskog izveštaja, kao i obaveza vozača da izveštaj ima
kod sebe za vreme korišćenja vozila. Mada nije neophodno, veoma često, ista
ova obaveza uvodi se i zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U svakom ili bar jednom od ovih propisa predviđaju se i sankcije u slučaju kršenja
propisane obaveze.7
Evropski izveštaj, odmah posle donošenja propisā o njegovoj upotrebi,
nailazio je, a i sada nailazi na otpor pojedinih osiguravača. Pojavljuju se problemi u Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji, a samo izuzetno i veoma retko i u drugim
zemljama. U našoj zemlji komplikacije nastaju uglavnom zbog problema u vezi
sa izjednačavanjem različitog definisanja manje materijalne štete u Zakonu o
bezbednosti saobraćaja na putevima i male štete u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju – kako pri utvrđivanju visine manje materijalne štete na
mestu saobraćajne nezgode od strane učesnika nezgode tako i u postupanju
saobraćajne policije.
7 U Republici Crnoj Gori sankcije su definisane samo u Zakonu o obaveznom osiguranju
u saobraćaju.
24 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
3. Zakonodavna regulativa
Na prostorima bivše Jugoslavije Evropski izveštaj počeo se upotrebljavati početkom osamdesetih8, ali je ta praksa prestala početkom devedesetih
godina prošlog veka.9 Kod nas je ponovo uveden krajem 2009. godine. Njegovu
upotrebu uređuju dva zakona.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS)10 obavezuje učesnike u saobraćaju da postupaju u skladu s propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima, kao i naredbama koje daje ovlašćeno
službeno lice. Zakon propisuje da je ovlašćeno lice dužno da izađe na mesto
saobraćajne nezgode s povređenim, odnosno poginulim licima, ili kad nastupi
velika materijalna šteta, te da tom prilikom sačini uviđajnu dokumentaciju (zapisnik o uviđaju, skicu lica mesta, situacioni plan, foto-dokumentaciju i ostale
priloge). Ako to zahteva jedan od učesnika saobraćajne nezgode ili lice koje je
u nezgodi pretrpelo materijalnu štetu, policijski službenik dužan je da izađe na
mesto nezgode u kojoj je nastupila samo manja materijalna šteta i izvrši uviđaj.
U tom slučaju, ostali učesnici u saobraćaju dužni su da ostanu na mestu nezgode do završetka uviđaja. Troškove uviđaja snosi društvo za osiguranje kod kojeg
je osiguran vlasnik vozila koji zahteva izvršenje uviđaja.11 Vozač, to jest učesnik
u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta, dužan
63/80)
8 Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni list SFRJ, broj
9 Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni list SFRJ, broj
50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, Službeni list SRJ, broj 34/92, Оdluka US IV broj 78/1-89, 13/93,
24/94, 41/94, 28/96, 3/02, Ustavna povelja, Službeni list SCG, broj 1/03, 101/05 i 72/05).
10 Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Sl. glasnik RS, broj 41/09, 53/10)
uređuje pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju, ograničenja saobraćaja, saobraćajnu
signalizaciju, znake i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslove koje moraju
ispunjavati vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače, polaganje
vozačkih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozačkih dozvola, izdavanje nalepnica
za vozila za osobe sa invaliditetom, uslove koje moraju da ispunjavaju vozila, tehničke preglede,
ispitivanje i registraciju vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju, kao i
druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima. Ovim zakonom uređuju
se i osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraćaja. Svaki
učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti
druge učesnike, kao i da preduzme sve mere potrebne radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih
situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u
opasnost. Licu koje nije sposobno ili je ograničeno sposobno za bezbedno učešće u saobraćaju, ili
licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomoć, učesnik u saobraćaju dužan je da pruži
pomoć, osim ako time sebe izlaže opasnosti.
11 Isto, član 171.
1/2013 | 25
Članci, rasprave, analize, prikazi
je da popuni Evropski izveštaj i ostavi podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog
vozila ili držaocu druge oštećene stvari u nezgodi. Ako zbog odsutnosti vozača
drugog vozila nije u mogućnosti da mu pruži lične podatke i podatke o osiguranju vozila, dužan je da o nezgodi obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i
da mu dostavi ove podatke,12 pod pretnjom kazne za vozača od 6.000 do 20.000
dinara13 i dva kaznena poena.14
Osiguravajuće društvo dužno je da vodi evidenciju o saobraćajnim nezgodama za koje je sačinjen Evropski izveštaj, da te podatke mesečno dostavlja Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja, te da
prilikom izdavanja polise osiguranja od auto-odgovornosti osiguraniku izda i
obrazac Evropskog izveštaja,15 pod pretnjom kazne za društvo od 60.000 do
600.000 din. i za odgovorno lice u društvu od 3.000 do 30.000 dinara.16
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS)17 obavezuje lice
koje upravlja motornim vozilom da za vreme upotrebe vozila u saobraćaju kod
sebe drži polisu osiguranja od auto-odgovornosti ili drugi dokaz o ovom osiguranju i Evropski izveštaj, pod pretnjom kazne za pravno lice vlasnika vozila
od 100.000 do 3.000.000 din. i za odgovorno lice od 20.000 do 200.00018 dinara, za preduzetnika od 10.000 do 300.000 din, a za fizičko lice koje upravlja
vozilom od 10.000 do 50.000 dinara.19 Vozač prevoznog sredstva dužan je da
svim učesnicima u nezgodi koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva dâ
lične podatke i podatke o osiguranju od auto-odgovornosti, ili drugi dokaz o
postojanju takvog osiguranja ili graničnog osiguranja, kao i Evropski izveštaj,
te da ih predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica; u slučaju saobraćajne
nezgode, svim učesnicima te nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog
zahteva vozač je dužan da stavi na uvid lične podatke i podatke o osiguranju,
kao i da razmeni popunjen i potpisan Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi,
pod pretnjom kazne za vozača od 10.000 do 50.000 din, a za fizičko lice učesnika štetnog događaja od 100.000 do 200.000 dinara.20
12 Isto, član 172.
13 Isto, član 332, stav 1, tačka 70.
14 Isto, član 335, stav 1, tačka 76.
15 Isto, član 173, stav 2, i 3.
16 Isto, član 327, stav 1, tačka 32. i 33. i stav 2.
17 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik RS, br 51/09, 78/11, 101/11,
93/12 i 7/13 Odluka US)
18 Isto, član 97, stav 1, tačka 2. i član 98, stav 1, tačka 1.
19 Isto, član 100, stav 1, tačka 2.
20 Isto, član 101, stav 1, tačka 2.
26 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
ZOOS obavezuje učesnike u saobraćajnoj nezgodi da popune, potpišu i
međusobno razmene Evropski izveštaj, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a da ga oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev za naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti.
Štete manje od 500 evra, a od ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za koje su, uz zahtev, dostavljeni
dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza osiguravajućeg društva, smatraju se malim štetama i moraju se naknaditi po ubrzanom postupku u roku od
osam dana od dana prijema zahteva, pa i u slučaju kad se u postupku naknade
štete utvrdi da je šteta mala, iako zahtev nije opredeljen kao zahtev za malu
štetu, pod pretnjom veoma visoke kazne za društvo od 300.000 do 3.000.000
dinara, a za odgovorno lice u društvu od 100.000 do 200.000 dinara.21
4. Upotreba Evropskog izveštaja
Upotrebu Evropskog izveštaja uglavnom prate problemi koji su pre
svega karakteristika domaće zakonodavne regulative i prakse. Radi se o određenim nepreciznostima u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, razlikama između pojedinih odredaba ovog Zakona i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, teškoćama u vezi s procenom visine manje materijalne štete
na mestu nezgode22 i o kratkom vremenu za ujednačavanje sudske prakse.
1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa obavezu izlaska saobraćajne policije na mesto nezgode s povređenim, odnosno poginulim
licima, ili kada nastane velika materijalna šteta. Kada pak nastupi samo manja
materijalna šteta, koristi se Evropski izveštaj. Na ovaj način, definisane su dve
krajnosti sa znatnim odstupanjem između ta dva pojma koji označavaju veliku
materijalnu štetu i manju materijalnu štetu. To u praksi stvara probleme vozačima učesnicima u nezgodi, ali i saobraćajnoj policiji. Problem se dodatno povećao zbog toga što je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) s velikim zakašnjenjem zauzelo stav prema visini manje materijalne štete, prema kojem ona
21 Isto, član 98, stav 1, tačka 6.
22 Kecojević, Dragiša: Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kao osnov za naknadu materijalne
štete nastale u saobraćajnoj nezgodi, Okrugli sto „Prva iskustva o sprovođenju (novog) Zakona
o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, 14. jun 2010. godine, Udruženje osiguravača Srbije i
Udruženje za pravo osiguranja Srbije.
1/2013 | 27
Članci, rasprave, analize, prikazi
iznosi 200.000 dinara, i što je veoma problematično da se ovako važno pitanje,
umesto propisom, uređuje stavom organa izvršne vlasti. Izgleda da je zakonodavac olako prešao preko propisa o obligacionim odnosima i naknadi štete i
da je ispustio iz vida do kojih problema može doći ako se precizno ne definiše
koji iznos predstavlja manju materijalnu štetu i kako se postupa u slučaju kad
je šteta veća od tako utvrđenog iznosa. Sve dok se ne izmeni, ZOBS će stvarati
probleme u saobraćaju koji najviše pogađaju treća oštećena lica u postupcima
za naknadu štete. Da to nije jednostavno, najbolji dokaz je situacija u kojoj se
Evropski izveštaj upotrebljava u drugim zemljama. Verovatno se svaka od njih
ne bi opredelila za to da se izveštaj koristi bez ograničenja u svim slučajevima kad nastupi samo materijalna šteta. Jedini izuzetak je Crna Gora, gde se
Evropski izveštaj koristi u slučaju kad je materijalna šteta nastala na vozilima (i
samo na vozilima) bez obzira na njenu veličinu, pri čemu vozila mogu propisno
nastaviti kretanje ako su se učesnici saglasili o okolnostima pod kojima je do
saobraćajne nezgode došlo.23
2. Izjednačavanje pojma manje materijalne štete u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i male štete u Zakonu o obaveznom osiguranju
u saobraćaju, na čemu su prvenstveno insistirala osiguravajuća društva, predstavljalo je veoma veliki problem. Na samom početku MUP je zauzeo stav da
manja materijalna šteta iznosi 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti imajući u
vidu da po Krivičnom zakonu šteta preko ovog iznosa predstavlja krivično delo.
Pozivajući se na član 27. ZOOS-a, društva su se tome suprotstavila tvrdnjom
da manju materijalnu štetu po ZOBS-u treba izjednačiti s malom materijalnom
štetom po ZOOS-u, koja iznosi do 1.000, a do ulaska naše zemlje u Evropsku
uniju do 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, što su u praksi naknade štete osiguravajuće kuće uporno primenjivale. Krajem 2011. godine, sa zakašnjenjem
od pune dve godine, MUP je definitivno ostao pri stavu da manja materijalna
šteta iznosi 200.000 dinara i tako otklonio svaku dalju mogućnost nesporazuma. Konačno je sasvim osnovano odbačen stav društava za osiguranje zato što
ZOOS ne definiše pojam male materijalne štete u vezi sa uviđajem saobraćajne
nezgode, već u pogledu posebnog postupka brže naknade male štete bez obzira na to o kakvoj se šteti radi. Ne pravi se, naime, razlika između materijalne
i štete na licima, što je u vezi sa upotrebom Evropskog izveštaja veoma jasno
odvojeno. U prilog ovom stavu išle su dve činjenice. Prvo, ZOOS definiše da se
44/2012).
23 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, član 28, stav 2 (Službeni list CG, broj
28 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
štete do 1.000, a do ulaska naše zemlje u Evropsku uniju do 500 evra u dinarskoj
protivvrednosti za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi, naknađuju po ubrzanoj
proceduri u roku od osam dana. Očito je da se misli na svaku štetu bez obzira
na to da li je materijalna šteta ili šteta na licima i da li je osnov za naknadu štete Evropski izveštaj, zapisnik saobraćajne policije ili drugi odgovarajući dokaz.
Drugo, član 31. ZOOS-a propisuje da su učesnici saobraćajne nezgode dužni
da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj, saglasno zakonu
kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, te da ga oštećeno lice i
osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev iz osiguranja od auto-odgovornosti. Naknada male štete ne povezuje se sa Evropskim izveštajem, već se samo
upućuje na način kako se on koristi. Imamo li u vidu ove činjenice, nema dileme
koji iznos predstavlja manju materijalnu štetu, ali ostaje značajno pitanje da li
je prihvatljivo mišljenje MUP-a i njegovo obaveštenje javnosti preko sredstava
informisanja. Definisanje pojma i visine manje materijalne štete zaslužuje da se
detaljnije uredi zakonom ili propisom koji donosi ministar unutrašnjih poslova ili ministar saobraćaja, kao što je već predviđeno za druga otvorena pitanja
u ZOBS-u. U protivnom, ostaje više nejasnih pitanja koja otežavaju upotrebu
Evropskog izveštaja, među kojima je možda najvažnije to na osnovu kojeg će
propisa i kako postupati sud i da li je za sudsku vlast kao nezavisnu granu vlasti dovoljno mišljenje MUP-a ili bilo kog drugog organa izvršne vlasti. Pri tome
treba imati u vidu sličnu situaciju u vezi sa stavom 2. člana 26. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju prilikom davanja ovlašćenja Vladi da propisuje
način i kriterijume za utvrđivanje materijalne štete i način i kriterijume za utvrđivanje nematerijalne štete, koji je Ustavni sud Srbije stavio van snage.24 Na ovaj
način, prestala je da važi Uredba Vlade kojom su propisani kriterijumi i način za
utvrđivanje visine materijalne i nematerijalne štete u osiguranju od auto-odgovornosti. Imamo li u vidu ovu odluku Ustavnog suda, neophodan je odgovor
na pitanje da li Ministarstvo unutrašnjih poslova može utvrđivati visinu manje
materijalne štete. Ako može, kako i na koji način to radi, a ako ne može, kako i
ko to treba da uredi? Treba razjasniti da li visina manje materijalne štete mora
biti propisana zakonom, može li se prenositi u nadležnost organa izvršne vlasti,
ili je, u skladu sa obligacionim odnosima, u nadležnosti sudske vlasti. Sve dok
se ne razjasni i ne uredi na zakonit način, to će stvarati probleme korisnicima
motornih vozila, pre svega onima što će se naći u ulozi trećih oštećenih lica, ali i
24 Odluka Ustavnog suda Srbije od 20. decembra 2012. godine objavljena u Službenom
glasniku RS broj 7/13.
1/2013 | 29
Članci, rasprave, analize, prikazi
sudovima – jer su u dosadašnjoj praksi postupali na različite načine. Ukoliko se
ne pronađe adekvatno rešenje bližeg definisanja visine manje materijalne štete
i toga kakve su posledice po treća oštećena lica ako stvarna šteta bude veća,
dobra namera zakonodavca da olakša i ubrza postupak za naknadu štete može
se pretvoriti u svoju suprotnost.
5. Zaključak
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o obaveznom
osiguranju u saobraćaju veoma jasno definišu posedovanje, upotrebu i korišćenje Evropskog izveštaja pod pretnjom prilično velikih sankcija. Bez obzira na
veličinu sankcija, u dosadašnjoj praksi nije se primetila odgovarajuća aktivnost i
odgovornost osiguravača i nadležnih organa u doslednoj primeni ovih propisa.
Prvo, saobraćajna policija prilikom kontrole saobraćaja veoma retko proverava
da li vozač poseduje i Evropski izveštaj. Drugo, na početku stupanja na snagu
ovih zakona društva za osiguranje podelila su obrasce Evropskog izveštaja svim
vlasnicima vozila koji su bili osigurani od auto-odgovornosti. Kasnije, prilikom
obnove osiguranja, sve se češće dešava da predstavnici društava ne uručuju ili
ne proveravaju da li vlasnik vozila već ima ovaj obrazac. Razumljivo je da obrazac nije potrebno uručivati osiguranicima koji ga već imaju. Takvih je blizu 97
odsto i oni u toku trajanja osiguranja nisu pričinili štetu, ali uz ovakvo ponašanje
može se dogoditi da ga ne dobiju ni osiguranici koji su u prethodnom periodu
osiguranja upotrebili obrazac koji su imali. Društvo je dužno da ponudi obrazac
Evropskog izveštaja, a ne mora da ga uruči onome ko ga već poseduje. Propuštajući da osiguraniku ponudi Evropski izveštaj, društvo za osiguranje krši
obavezu utvrđenu u dva gorenavedena zakona, izlažući društvo i odgovorno
lice u ovom društvu veoma velikim sankcijama, a u istu situaciju dovodi i svog
osiguranika. Ukoliko osiguranik bude sankcionisan zbog neposedovanja Evropskog izveštaja, može se dogoditi da bude sankcionisano i društvo, ali, što je
još nepovoljnije, u tim slučajevima veoma se lako može dogoditi da osiguranik
više ne obnovi osiguranje kod onog društva koje mu prilikom uručivanja polise
osiguranja nije ponudilo i obrazac Evropskog izveštaja. Imamo li u vidu dosadašnje iskustvo, jasno je da društva za osiguranje i saobraćajna policija moraju
tome pristupiti organizovanije i odgovornije, dosta bolje nego što se radilo u
dosadašnjem periodu. Naime, očito je da u velikom broju slučajeva nisu postu30 | 1/2013
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
pali na način kako je uređeno ovim zakonima. Ako se tako nastavi, postaviće
se pitanje zašto su ZOBS-om i ZOOS-om propisane obaveza njegovog posedovanja, sankcije za osiguravajuća društva ako ga ne uručuju svom osiguraniku i
sankcije za vozače ako ga nemaju kod sebe za vreme korišćenja vozila.
S obzirom na dosadašnju praksu, možemo reći da nije rešeno ni pitanje visine manje materijalne štete, što u značajnoj meri stvara probleme pri naknadi štete, tako da veliki broj trećih oštećenih lica, umesto da to pravo ostvari
lakše i brže, mora da ga ostvaruje preko suda, što je znatno komplikovaniji i
sporiji način. Imamo li u vidu i to da je Evropski izveštaj opšteprihvaćen u skoro
svim evropskim državama, nije realno da se kod nas njegova upotreba ukine.
Naprotiv, sasvim je sigurno da će se sve više proširivati. Realnije je očekivati da
će se u dogledno vreme izveštaj upotrebljavati u svim slučajevima kad nastane
samo materijalna šteta (bez ograničenja), uz uslov da nema povređenih, odnosno poginulih lica. Zato je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima
neophodno definitivno urediti pitanje visine manje materijalne štete. Ako se to
pitanje ne može prenositi na izvršnu vlast, treba ga urediti zakonom ili ga ostaviti u nadležnosti sudske vlasti. U svemu ovome, najbitnije je da korisnici motornih vozila, a posebno treća oštećena lica koja su bez svoje krivice nastradala
u saobraćajnim nezgodama, budu obavešteni kako treba da postupaju, da to
bude zakonito i da im se obezbedi da na lakši i brži način ostvare svoje pravo na
naknadu štete, što je jedan od osnovnih ciljeva upotrebe Evropskog izveštaja o
saobraćajnoj nezgodi.
Summary
European Accident Statement
Milan Cerović, PhD
Given the past practice, it can be said that the issue of the amount of
minor material damage has not been solved, which constitutes a considerable
problem in the process of claim settlement. Instead of exercising their rights
in the quickest and easiest possible manner, vast number of third injured parties have to claim their right in court, in a much more complicated and slower
1/2013 | 31
Članci, rasprave, analize, prikazi
procedure. Having in mind that the European Accident Statement is widely
accepted in almost all European countries, it is not reasonable to discontinue
its use in our country. On the contrary, it is quite certain the Statement will be
used even more so. It is likely to expect it to be used in the near future for all
accidents involving only material damage (without limitation), provided there
are not any injured or killed persons. For this reason, the Road Traffic Safety Law
finally needs to regulate the issue of the amount of minor material damage. If
such matter cannot be regulated by the exective authority, it should be governed under the law or left to the competent court of jurisdiction. In all this, the
most important thing is that motor vehicle users, and in particular third injured
parties who have been involved in an accident through no fault of theirs, get
informed what legal steps to take, and to be enabled to exercise their right to
indemnity in an easy and quick manner, which is one of the basic goals of use
of the European Accident Statement.
32 | 1/2013
Osiguranje života za slučaj srmti korisnika kredita
UDK: 368.81.1: 336.722.34: 368.912.2
Nebojša Z. Stevanović,
dipl. pravnik, pravni zastupnik u GFO Valjevo, Kompanija „Dunav osiguranje“
OSIGURANJE ŽIVOTA ZA SLUČAJ SMRTI KORISNIKA
KREDITA
Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da privredni subjekti, tačnije osiguravajuća društva, prikupljaju finansijska sredstva u obliku premije osiguranja od fizičkih i pravnih lica da bi im, u slučaju ostvarivanja rizika predviđenih ugovorom o osiguranju iliti polisom, isplatili osiguranu sumu novca.
Osnov osiguranja leži u načelu uzajamnosti i na tom načelu zasnivaju se
pojedine oblasti osiguranja, u koje ubrajamo i životno osiguranje (ŽO). Na razvoj
ŽO utiču razni faktori, a najznačajniji su životni standard i ekonomska stabilnost
zemlje. Jedna vrsta životnog osiguranja jeste i osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita. Zastupljena je u zemljama EU, ali odnedavno i u našoj zemlji, i utiče
na rast portfelja osiguravajućih kuća koje se time bave. Sa ekonomskim razvojem i
stabilizacijom prilika u zemlji, kao i sa otvaranjem tržišta, omogućeno je rešavanje
egzistencijalnih pitanja građana kao što je kupovina stanova putem kredita dobijenih od poslovnih banaka. Pri tom se kao jedna od mera obezbeđenja koristi i polisa osiguranja života korisnika kredita založena u korist banke. Zalaganjem polise
osiguranja u korist banke poverilac (banka) može naplatiti dospelo potraživanje
osiguranika do visine ugovorene osigurane sume ukoliko nastupi osiguravajući
slučaj.1
Ključne reči: zakon, polisa, zalaganje, kredit
1 D. Mrkšić, J. Miloradić, N. Žarković: Uvod u osiguranje i životno osiguranje, 2006
1/2013 | 33
Članci, rasprave, analize, prikazi
Osiguranje života
Osiguranje života najopširnije se može definisati kao ugovor kojim se
osiguravač, u skladu sa plaćenim premijama, obavezuje da osiguraniku ili licu
koje on odredi isplati određenu sumu novca ili rentu u slučaju smrti osiguranika
ili osiguranog lica, ili za slučaj doživljenja određenog vremenskog raspona.2
Osim pružanja finansijske zaštite porodici osiguranika, osiguranje života predstavlja i vrstu štednje. Osiguranje života može se razvrstati prema kriterijumima, na primer osiguranje života s obzirom na rizik obuhvaćen osiguranjem,
zatim podela prema načinu zaključenja ugovora, prema načinu isplate osigurane sume, prema broju osiguranih lica itd.
Ugovorom o osiguranju života ugovarač se obavezuje da plaća premiju
osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da osiguraniku ili korisniku, kada se dogodi osiguravajući slučaj, isplati osiguranu sumu, odnosno njen deo.3
Osiguranje života za slučaj smrti
Kod osiguranja za slučaj smrti, osiguravajući slučaj nastupa u momentu
smrti osiguranog lica. Ono se može posmatrati kao osiguranje na ceo život koje
ima štedne elemente i gde korisnik iz ugovora o osiguranju naplaćuje osiguranu sumu, i kao privremeno osiguranje gde je nastanak obaveze osiguravača
uslovljen nastupanjem osiguravajućeg slučaja, to jest smrti. Ukoliko osiguravajući slučaj ne nastane, to jest ako osiguranik doživi istek ugovora, osiguravač
zadržava do tada plaćene premije, što znači da štednje nema. Osiguranje za
rizik od smrti služi pokrivanju jedne prelazne potrebe, to jest zaštite (npr. za
plaćanje kredita u slučaju smrti dužnika).4
2 P. Šulejić, „Pravo osiguranja”, 2005.
3 Posebni uslovi za osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita – Kompanija
„Dunav osiguranje” a.d.o, Beograd.
4 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.
34 | 1/2013
Osiguranje života za slučaj srmti korisnika kredita
Osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita
Ova vrsta osiguranja života zauzima sve značajnije mesto u portfelju
osiguravajućih kuća koje u ponudi imaju usluge osiguranja života. Ekspanzija
kreditnih aktivnosti u okruženju, ali i kod nas, dovela je do sve veće zastupljenosti riziko-osiguranja života korisnika kredita, ali shodno ekonomskoj moći stanovništva, najznačajnije je osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita.5
Ova usluga u potpunosti zadovoljava kako potrebe banaka tako i potrebe korisnika kredita, pošto je jedno od sredstava obezbeđenja kredita koje zahtevaju
poslovne banke. Da bi polisa osiguranja poslužila kao sredstvo obezbeđenja
kredita, potrebno je da se kao korisnik za slučaj smrti imenuje banka, i to do visine ostatka glavnog duga, a maksimalno do iznosa ugovorene osigurane sume
novca.
Osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita zaključuje se po posebnim uslovima i odgovarajućim tarifama za riziko-osiguranje života. Ovom
vrstom osiguranja osigurava se samo od rizika smrti korisnika kredita. Ako osiguranik doživi ugovoreni rok otplate kredita, ne postoji nikakva obaveza osiguravajućeg društva. Ugovor o osiguranju zaključuje se na određeno vreme, to
jest na period trajanja otplate kredita.
Osigurati se mogu samo lica starija od četrnaest godina, s tim da osiguranje prestaje najkasnije kada osiguranik navrši 65 godina, pošto stope za ovu
vrstu osiguranja postoje do šezdeset pete godine života osiguranika. Uz ovo
osiguranje nije moguće zaključiti dopunsko osiguranje od posledica nesrećnog
slučaja (nezgode) i njime se može obuhvatiti samo jedno lice.
U zavisnosti od visine osigurane sume, ovo osiguranje ugovara se s lekarskim pregledom ili bez lekarskog pregleda. Ako je osiguranje zaključeno bez
lekarskog pregleda, korisniku se isplaćuje 50 odsto osigurane sume ako smrt
nastupi u prvih šest meseci trajanja osiguranja, a cela osigurana suma ako smrt
nastupi posle šest meseci od početka osiguranja. Ako je osiguranje zaključeno
sa lekarskim pregledom, a smrt nastupi u toku trajanja osiguranja, korisniku se
isplaćuje ugovorena suma bez obzira na protek vremena od početka osiguranja.6
5 Dr D. Mrkšić, G. Tomašević Dražić: „Polisa osiguranja života u funkciji dobijanja
komercijalnih kredita”, zbornik radova Osiguranje u susret procesu pridruživanja SCG EU, Palić, 2006.
6 Prof. dr D. Mrkšić, S. Vuksanović, „Koncept banka osiguranja i primena na tržištu u
Srbiji”, Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju, zbornik radova, Palić,
1/2013 | 35
Članci, rasprave, analize, prikazi
Ugovorom o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita osiguravač preuzima obavezu da u slučaju smrti osiguranika (kreditnog dužnika) u
toku trajanja osiguranja isplati korisniku osiguranja (banci) osiguranu sumu ili
njen deo. Banci koja je zaključila ugovor o kreditu sa osiguranikom u slučaju
nastupanja osiguravajućeg slučaja isplaćuje se osigurana suma, odnosno njen
deo, a sve iznad tog iznosa licu koje je u polisi, pored banke, određeno za korisnika.
Isključenja i ograničenja u osiguranju života
Osiguravajuće kuće kod drugih vidova osiguranja života, a samim tim
i kod osiguranja života za slučaj smrti korisnika kredita definišu isključenja i
ograničenja svojih obaveza, i to je sve sadržano u uslovima osiguranja. Obaveza osiguravača na isplatu osigurane sume ne postoji ako je smrt osiguranika
nastupila usled sledećeg:
• ratova, unutrašnjih nemira, pobuna, terorizma
• samoubistva osiguranika u toku trajanja osiguranja
• izvršenja krivičnog dela ili pokušaja izvršenja, kao i bekstva nakon takve
radnje
• korišćenja droge ili alkohola
• avionske nesreće, a u vazduhoplovu se osiguranik nalazio bez odgovarajuće isprave
• AIDS-a u prvih sedam godina trajanja osiguranja, a nije rađen test
• zle namere jedne od ugovornih strana ili korisnika osiguranja
• važne okolnosti koju je ugovarač namerno prećutao ili netačno prijavio
• usled upravljanja plovilom, vazduhoplovom, motornim vozilom bez službene isprave za upravljanje.
Isto važi i za obavljanje sledećih poslova:
• kaskadera, minera, rudara, akrobate, obezbeđenja javnih ličnosti i političara
• pripadnika oružanih snaga, novinara, reportera, fotografa na područjima
zahvaćenim ratom ili revolucijom
• profesionalnih vozača trka
2008, str. 135
36 | 1/2013
Osiguranje života za slučaj srmti korisnika kredita
• pripadnika vojnih snaga.7
Osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita može prestati ukoliko osiguranik dođe u situaciju da ne plati premiju o dospelosti. Osiguravač je
u obavezi da pismenim putem pozove osiguranika i ostavi mu rok od mesec
dana za plaćanje dospele premije. Ako osiguranik ni posle dva meseca od njene
dospelosti ne plati premiju, osiguravač upućuje opomenu osiguraniku, a banci
davaocu kredita obaveštenje o neplaćanju. Ako premija ne bude plaćena ni nakon tri meseca od dospelosti, smatraće se da je osiguranik odustao od ugovora
o osiguranju, a osiguravajuće društvo mora obavestiti banku o prestanku obaveze na isplatu osigurane sume. Ne postoji mogućnost naplate premije osiguranja života sudskim putem.8
U našem pravu, Zakon o obligacionim odnosima predviđa isključenja
iz osiguranja, i to za samoubistvo (čl. 944), za namerno ubistvo (čl. 950), za ratne
operacije (čl. 952), kao i za mogućnost da se ugovorom o osiguranju isključe
drugi rizici iz osiguranja (čl. 953).9
Pribavljanje osiguranja
Ugovor o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita zaključuje
se na osnovu pisane ponude koju osiguranik ugovarač iznese osiguravajućem
društvu, ugovora o kreditu koji je zaključen sa bankom, anuitetnog plana (otplata), kao i druge dokumentacije po potrebi.
Ponuda je obrazac koji kreira osiguravač i predstavlja osnovni dokument iz kog se crpe podaci za izdavanje polise i stvaranje baze podataka. Ponuda mora biti potpuna, nedvosmislena, jasna i konkretna. Ponuda mora da
sadrži i bitne elemente ugovora: ugovorne strane, premiju, rizik, lica i osiguranu
sumu. Pored ovih elemenata, može sadržati i elemente unapred određene opštim uslovima osiguranja. Ponudu mora izneti ovlašćeno lice i mora biti data u
nameri da se zaključi ugovor. Prema Zakonu o obligacionim odnosima (čl. 901),
kod ugovora o osiguranju samo pismeno iznesena ponuda vezuje ponudioca
za određeno vreme, ima dejstvo u pogledu prihvata od strane osiguravača, kao
7 Posebni uslovi za osiguranje života samo za slučaj smrti korisnika kredita – Kompanija
„Dunav osiguranje” a.d.o, Beograd
8 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. glasnik SFRJ, 1978, čl. 945
9 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.
1/2013 | 37
Članci, rasprave, analize, prikazi
i momenat zaključenja ugovora. Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora vezuje ponudioca, ako on nije odredio kraći rok, za vreme
od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču, a ako je potreban
lekarski pregled, za vreme od 30 dana.10
Unos podataka sa ponude, naplata premije, štampanje polise, prilogā
uz polisu, kao i praćenje promena u toku trajanja osiguranja vrši se prema
posebnim uputstvima koje donose osiguravajuća društva. Kod osiguranja sa
lekarskim pregledom uz ponudu se prilaže i izveštaj lekara o zdravstvenom
stanju ponuđača iz zdravstvene ustanove u kojoj je pregled obavljen. Uz ovaj
dokument ide i mišljenje lekara cenzora koji radi za osiguravača i koji daje ocenu podobnosti za prijem u osiguranje. Izveštaj lekarske ustanove mora biti u
skladu sa instrukcijom o lekarskom pregledu koju takođe propisuje osiguravač.
Kada je u pitanju pribava osiguranja, a posebno trenutak popunjavanja
ponude koji prethodi zaključenju ugovora, ugovarač osiguranja i osiguranik
imaju određene obaveze, a one se odnose na sledeće:
a) prijavu okolnosti od značaja za ocenu rizika
b)plaćanje prve premije.
Što se tiče prijave okolnosti od značaja za ocenu rizika, važi sledeće: budući da ugovarač osiguranik bolje od osiguravača poznaje činjenice od značaja
za procenu rizika, u pravnim sistemima postoji obaveza osiguranika da u momentu zaključenja ugovora dâ tačne i potpune podatke o važnim okolnostima.
Ova obaveza osiguranika ne proizlazi iz ugovora o osiguranju, već iz zakona,
običaja i sudske prakse.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 907. jasno kaže sledeće: „Ugovarač osiguranja dužan je prijaviti osiguravaču prilikom zaključenja ugovora
sve okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu
nisu mogle ostati nepoznate“. Za ispravnost ovih podataka osiguranik snosi
odgovornost bez obzira na to da li je sam popunjavao ponudu za zaključenje
ugovora ili ju je samo potpisao.11
Okolnošću od značaja za ocenu rizika može se smatrati svaka okolnost
za koju je osiguravač postavio pismeno pitanje, a koja bi bila od uticaja na odluku osiguravača da uopšte zaključi ugovor ili da ga zaključi onako kako je zaključen. Okolnosti mogu biti subjektivnog i objektivnog karaktera (npr. postojanje
bolesti ili bavljenje određenim zanimanjem).
10 P. Šulejić „Pravo osiguranja“, 2005.
11 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 907
38 | 1/2013
Osiguranje života za slučaj srmti korisnika kredita
Okolnosti koje osiguranik treba da prijavi i koje mogu dovesti do određenih pravnih posledica treba da poseduju sledeća svojstva:
1. da budu istinite i potpune
2. da budu poznate osiguraniku
3. da postoje do zaključenja ugovora
4. da budu od uticaja na težinu rizika
5. da nisu poznate osiguravaču.
Nakon zaključenja ugovora o osiguranju, može se utvrditi da osiguranik
nije dao tačne i istinite podatke o okolnostima bitnim za ocenu rizika. U našem
pravu postoji razlika između namerne netačne prijave (prećutkivanja) i nenamerne netačne prijave okolnosti.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 908 navodi da zbog namernog prećutkivanja osiguravač može tražiti poništenje ugovora. Do poništaja ne
dolazi po samom zakonu, već na zahtev osiguravača. Pravo da zahteva poništaj
ugovora prestaje ako u roku od tri meseca od dana saznanja za netačnost prijave osiguravač ne saopšti ugovaraču da namerava da koristi to svoje pravo.12
U članu 909 Zakona o obligacionim odnosima navodi se da osiguravač,
ako je osiguranik nenamerno učinio netačnu prijavu okolnosti od značaja za
ocenu rizika, ima pravo da zahteva povećanje premije srazmerno uvećanom
riziku, ili da zahteva raskid ugovora.13
U osiguranju života postoje specifična pravila u pogledu netačne prijave godina starosti osiguranika. Ukoliko stvarne godine života osiguranika
prelaze granicu do koje osiguravač nudi osiguranje života, ugovor je ništav, a
osiguravač mora da vrati premiju. Ako je netačno prijavljeno da osiguranik ima
manje godina, a njegove stvarne godine života ne prelaze granicu do koje osiguravač vrši osiguranje života, ugovor je punovažan, a osigurana suma smanjuje se u srazmeri ugovorene premije i premije koja je predviđena za lice tih godina starosti. Kad osiguranik ima manje godina nego što je prijavljeno prilikom
zaključenja ugovora, premija se smanjuje na odgovarajući iznos, a osiguravač
mora vratitit razliku između primljenih premija i onih na koje ima pravo (čl. 944
Zakona o obligacionim odnosima).14
Što se tiče plaćanja prve premije – premija se po pravilu plaća na početku perioda na koji se odnosi, a ovaj princip izražen je i u članu 912 Zakona
12 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 908
13 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 909
14 Zakon o obligacionim odnosima, čl. 944
1/2013 | 39
Članci, rasprave, analize, prikazi
o obligacionim odnosima: „ (...) premija se plaća u ugovorenim rokovima, a ako
treba da se isplati odjednom, plaća se prilikom zaključenja ugovora.“ Do plaćanja prve premije, prema tome, može doći već u momentu zaključenja ugovora,
ili u vrlo kratkom roku po zaključenju, a po pravilu, početak obaveze osiguravača vezuje se za uplatu prve premije.15
Zalaganje polise osiguranja
Pravo osiguranika da zalaže polisu osiguranja života proizlazi iz njegovog šireg prava, po kome sve do nastupanja osiguravajućeg slučaja osiguranik
može punovažno raspolagati svim pravima iz zaključenog osiguranja, što znači
da menja korisnika, ustupa ili zalaže svoju ili korisnikovu polisu itd.
Zalaganje polise može da posluži osiguraniku kao sredstvo za dobijanje
kredita i to tako što poverilac koji strahuje od prerane smrti dužnika, dobijanjem polise u zalogu, stiče sigurnost da će naplatiti potraživanje iz dužnikovog
osiguranja ako se ovome šta dogodi. Da bi zalaganje polise imalo dejstvo prema osiguravaču, potrebno je da on bude pismeno obavešten:
1. o zalaganju polise
2. da je polisa založena kod određenog poverioca.
Prema pravilima osiguranja života, ova osiguranikova radnja obavezuje
osiguravača samo ako je za nju saznao pre nastanka osiguravajućeg slučaja.
Zalaganjem polise, prema opštim pravilima građanskog prava, poverilac može
najpre da ispunjava obaveze svog dužnika radi očuvanja njegovih prava, npr.
plaćanje premije umesto osiguranika kad ovaj to ne čini. Poverilac može od
svog dužnika osiguranika da traži povraćaj ovih iznosa do visine stvorene matematičke rezerve. U odnosu dužnik –poverilac postavlja se pitanje otkupa polise
koja je data poveriocu u zalogu. U teoriji prava smatra se da pravo otkupa poveriocu treba priznati bez obzira na lični karakter prava otkupa, pošto je poverilac
više nego korisnik osiguranja, jer polisa služi kao mera obezbeđenja duga koji
je dospeo i čiju naplatu osiguranik ne bi mogao da omete.
Naš zakon o obligacionim odnosima u čl. 954, stav 4. predviđa da poverilac kome je polisa predata u zalogu može koristiti pravo otkupa ako potraživa-
15 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.
40 | 1/2013
Ugovor o osiguranju života (polisa) i klauzule koje štite osiguranike
nje radi čijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.16
Zaključak
Ugovor o osiguranju života samo za slučaj smrti korisnika kredita predstavlja najbolji garant otplate kredita. Iako je praksa i primena ovih polisa kratkog veka, svega dve-tri godine, broj zaključenih polisa je popriličan. I pored
nedovoljne informisanosti klijenata o ovoj vrsti osiguranja, oni se lako odlučuju za zaključenje ugovora o osiguranju života za slučaj smrti korisnika kredita,
pošto taj ugovor omogućava najbržu i najjednostavniju otplatu ostatka duga
nakon osiguranikove smrti. Ovim ugovorom ne štiti se samo banka od rizika
neizmirenja obaveze po osnovu kredita, već on ima i ulogu finansijskog zaštitnika porodice osiguranika. Napred navedeno upućuje na to da bi osiguravajuće
kuće trebalo da s bankama sklapaju više fleksibilnih ugovora u kojima se javljaju poslovi osiguranja, a koji su vezani za neke bankarske poslove, kao što je na
primer osiguranje života za slučaj smrti korisnika kredita.
Summary
Life Insurance in the Case of Credit Beneficiary Death
Nebojša Z. Stevanović
Life insurance in event of death of credit beneficiary is the best guarantee of credit repayment. Although the practice and application of these policies
are short-lived, only a few years, the number of signed policies is growing. Despite
the lack of customer awareness about this type of insurance, they can easily decide
to puchase life insurance in a case of death of the borrower, because the policy
provides the fastest and easiest payment of remaining debt after the death of the
insured. This contract not only protects the bank from the risk of default on credit
obligation, but also has the role of the financial security of the family of the insured.
16 P. Šulejić, „Pravo osiguranja“, 2005.
1/2013 | 41
Članci, rasprave, analize, prikazi
UDK: 808.61:801.316.4:351.854:336+336.71+368.01
Mr Aleksandar Vuletić,
profesor engleskog jezika i književnosti
MULTISTRUKOVNI INERCIJSKI SINONIMI U SRPSKOM JEZIKU
BANKARSTVA, FINANSIJA I OSIGURANJA
Lična je odluka svakog autora bilo koje vrste naučno-stručnog materijala
kojim će leksičkim sredstvima predstaviti svoj rad. Međutim, više je nego očigledna
pojava da se ionako teško razumljiva užestručna terminologija dodatno mistifikuje
i bespotrebno usložnjava upotrebom niza anglicizama multistrukovnog vanterminološkog tipa.
Ključne reči: inercijski sinonimi, anglicizmi, srpski jezik struke i nauke
1. Uvod
Multistrukovni anglicizmi su sve reči, izrazi i fraze koji nisu deo specijalizovane, užestručne terminologije, već opšte leksike srpskog jezika bankarstva,
finansija i osiguranja. Pod ovim pojmom podrazumevamo leksiku koja pripada
opštem leksičkom fondu srpskoga jezika, učestalo se pojavljuje u svim jezicima
struka i nauka i potpuno je anglicizirana. Pojava i postojanje multistrukovne
anglicizirane leksike o kojoj ovde govorimo blisko je povezana sa inercijskom
sinonimijom. Inercijski sinonimi su, u okviru ovog prikaza, najkraće rečeno,
objektivno nepotrebni anglicizmi u srpskom jeziku. Nepotrebni su zato što u
srpskom jeziku već (odavno) postoje odgovarajuće reči za te pojmove. Inercijski
sinonimi su semantički balast i neopravdani su kako u neterminologizovanoj
leksici jezika struka i nauka tako i u njihovoj užestručnoj leksici. Izlišnost ovih
anglicizama još je uočljivija kada su ti anglicizmi nestručno adaptirani ili čak
potpuno preuzeti u sirovom obliku (u izvornoj engleskoj grafiji). Veliki broj ovih
inercijskih sinonima anglicizama krije se pod maskom takozvanih grekolatini42 | 1/2013
Multistrukovni inercijski sinonim u Srpskom jeziku bankarstva, finansija i osiguranja
zama, a u srpskom jeziku često su predstavljeni kao internacionalizmi.
2. Poreklo pojave
Upotreba ovakve vrste jezičkih sredstava motivisana je željom autora
stručno-naučnog materijala da „fascinira“ korisnike svojom „elokvencijom“, da
iskaže svoj „profesionalizam i intelektualnost“, te da ostavi utisak „izuzetno inteligentne i obrazovane osobe“. Potreba za uvođenjem anglicizama, pored postojećih srpskih reči koje izražavaju istovetan sadržaj i semantički su potpuno istovredne, zasniva se i na odražavanju želje za pripadnošću određenom, tobože
nadmoćnijem kulturno-jezičkom obrascu koji je anglo-američkog porekla. „Pri
tome, postojeće domaće reči srpskog jezika – usled sve učestalijeg ponavljanja
konkurentskih anglicizama – ili polako bivaju njima potisnute, ili su već sasvim
istisnute iz svakodnevne upotrebe, pa postaju u većoj ili manjoj meri zastarele.“1
Multistrukovni inercijski anglicizmi „zvuče“ kao užestručni termini i
podsećaju na njih, ali to nisu. Oni su varka, često neuspešna i loša. Stvarni razlozi za upotrebu ovakve anglicizirane leksike, pored postojećih srpskih reči, snobovske su i kvazinaučne prirode. Pomenuti bespotrebni anglicizmi, na primer,
često se koriste u zahuktaloj propagandnoj mašineriji bankarstva i osiguranja
kao sredstvo za pridobijanje klijenata. Njima se proizvodi i usluge koji nam dolaze sa Zapada predstavljaju kao vrlo poželjni i kvalitetni, a samim tim i preko
potrebni.
Neumerena upotreba i gomilanje objektivno nepotrebnih anglicizama
ostavlja mučan utisak kod korisnika jezika, često potpuno zbunjenog i ozlojeđenog zbog teškoća u upotrebi angliciziranog jezika.2 Štaviše, ako se već angliciziranoj specijalizovanoj leksici doda i anglicizirana opštejezička leksika,
rezultati su poražavajući. Od želje da stvori izuzetan naučno-stručni tekst, ambiciozni, katkad i jezički priučen i nedoučen „čovek struke“ stvara frankenštajnizovani jezik, koji više nije ni srpski jezički hibrid (anglosrpski), već nešto gore
od toga. Kao što svi znamo, cilj upotrebe jezika jeste prenošenje smislene, precizne
1 Prćić, 2005:158
2 Vasić, Prćić, Nejgebauer (2001:7) pišu u uvodu svog Rečnika novijih anglicizama:
„Podsetimo se samo da u dnevnoj štampi i političkom jeziku implementacija uspešno potiskuje
i sprovođenje i realizaciju, dok se pacijenti sada upućuju na monitoring, a ne na posmatranje i
kontrolu.“
1/2013 | 43
Članci, rasprave, analize, prikazi
i kvalitetno oblikovane poruke. Ovo je posebno izraženo u jeziku struke i nauke, gde
se te poruke moraju preneti potpuno jasno i nedvosmisleno! Na ovo su, izgleda,
mnogi naučnici i stručnjaci zaboravili.
Pojedini autori materijala iz oblasti srpskog jezika bankarstva, finansija i
osiguranja kao da se ponekad utrkuju u „fabrikovanju“ novih anglicizama u srpskom jeziku, nespremni, nevoljni i nenaučeni da koriste postojeće srpske reči.
Ni oblast javne upotrebe jezika ovih struka i nauka širokog tipa nije pošteđena
ove pojave (reklame, brošure, obraćanje lica iz finansijskog sektora javnosti).
3. Zaključak i primeri
U nastavku dajemo spisak (koji nije konačan!) anglicizama koji se učestalo
pojavljuju u diskursu lica zaposlenih u sektorima bankarstva, finansija i
osiguranja. Oni su prikazani u levom stupcu tabele, a njihovi srpski sinonimi
dati su u desnom stupcu tabele. Sigurni smo da se ovi isti anglicizmi javljaju
i u drugim raslojenim varijetetima srpskoga jezika, posebno jezicima struka i
nauka (zato smo ih i nazvali multistrukovni), te stoga ovaj prikaz ima još širu
vrednost i upotrebljivost.
Isključivi cilj preporuke za upotrebu srpskih reči jeste da se njihovom
upotrebom, pogotovo kada se pojavljuju uz uskostručnu leksiku jezika
struke i nauke u istom štivu, dobija jasna, nemistifikovana, nedvosmislena,
pouzdana i precizna informacija. Ovo su, kao što znamo, osnovne odlike
svake uspešne i korisne komunikacije, i to pre svega komunikacije
u naučnom svetu. Naposletku, još jednom ističemo da govorimo o
opštejezičkoj multistrukovnoj leksici, te da se, ukoliko se neki od naših
primera iz tabele koristi u oblastima bankarstva, finansija i osiguranja kao
stručni termin, taj naš primer ne odnosi na takvu pojmovnu realizaciju
lekseme.
Tabela 1. Multistrukovni anglicizmi srpskog jezika bankarstva, finansija i
osiguranja i njihovi srpski sinonimi
apdejtovanje, apdejting, updating
ažuriranje
aplikacija
zahtev, prijava, molba
aplicirati
podneti molbu ili zahtev, konkurisati
atraktivna (ponuda)
primamljiva (ponuda)
autentifikovati
utvrditi verodostojnost
benefit
korist, pogodnost
benčmark, benchmark
pokazatelj, reper
44 | 1/2013
Multistrukovni inercijski sinonim u Srpskom jeziku bankarstva, finansija i osiguranja
disintermedijarni
bez posrednika
ekonomija (eng. economy)
privreda
euro
evro
edukacija
obrazovanje, osposobljavanje
ekspertni, expertni
stručni
eksplikacija
objašnjenje, pojašnjenje
eksterni, externi
spoljni
implementacija
sprovođenje, realizacija
investiranje
ulaganje
indikator, indicator
pokazatelj
inicijalan
početni
inkompatibilnost
nekompatibilnost, neuklopivost
interni, internalni
unutrašnji
konekcija
veza, povezanost
konfirmativan
potvrdan
krucijalan
suštinski, važan, vrlo bitan
limit
granica, ograničenje
limitirati
ograničiti
lukrativan
isplativ, unosan
miks, mix
kombinacija, mešavina
mitigacija
ublažavanje, smanjenje
monitoring
nadgledanje, kontrola
municipalan
opštinski, gradski, lokalni
neautorizovan
neovlašćen
noveliran
nov
opcija
mogućnost, izbor
oficijelan
zvaničan
office
kancelarija
participacija
učešće, učestvovanje
permanentno
stalno, neprekidno
profitabilan
isplativ, unosan
realokacija
preusmeravanje, preraspodela
rejting, rating
rang, vrednost, ugled
retencija
zadržavanje
set
komplet, skup, zbirka
signifikantan
značajan, bitan
1/2013 | 45
Članci, rasprave, analize, prikazi
simplifikacija
uprošćavanje, pojednostavljenje
spekulacije
nagađanja
startovati
početi
stopirati
sprečiti, zaustaviti
subordiniran
podređen, nižeg ranga
suplementaran
dodatan
supstitucija
zamena
totalno
potpuno, sasvim, u potpunosti
transfer
prebacivanje
transferabilan
prenosiv
ultimativan
vrhunski, krajnji, najbolji
uniforman
jednoobrazan, isti, jednak
utilizacija
iskoristivost
federalni
savezni
fiksing, fixing
utvrđivanje, potvrđivanje, određivanje
finalan
završni, krajnji, konačni
finalizovati
završiti, okončati
fluktuacija
variranje, kolebanje
fokusirati (se)
usredsrediti (se), usmeriti (se)
Literatura:
1. Vasić, Prćić, Nejgebauer, 2001: V. Vasić, T. Prćić, G. Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad, Zmaj.
2. Gortan-Premk, 2004: D. Gortan-Premk, Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
3. Klajn, Šipka, 2008: I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, četvrto izdanje, Novi Sad, Prometej.
4. Mekenzi, 2006: I. MacKenzie, Professional English in Use: Finance, Banking and Insurance, Cambridge: Cambridge University Press.
5. Pešikan, Jerković, Pižurica, 2010: M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica, Pravopis srpskoga jezika (izmenjeno i dopunjeno izdanje), Novi Sad, Matica
srpska.
6. Prćić, 2005: T. Prćić, Engleski u srpskom, Novi Sad, Zmaj.
7. Stijović, 2009: R. Stijović, Srpski jezik: norma i praksa – prilozi pisanoj i govornoj komunikaciji, Beograd, Čigoja štampa.
46 | 1/2013
Multistrukovni inercijski sinonim u Srpskom jeziku bankarstva, finansija i osiguranja
Summary
Multiprofessional Inertial Synonyms of the Serbian Language
for Banking, Finance and Insurance
Aleksandar Vuletić, M. A.
Multiprofessional inertial synonymy is a very common lexical-semantic
phenomenon in Serbian For General Purposes and Serbian for Banking, Finance and Insurance. The synonymy is based on parallel use of anglicisms and autochthonous Serbian words. The tendency for usage of anglicisms originates in
an idea that anglicisms are more professional, more prestigious, and therefore
more preferable lexical items than their already existing Serbian equivalents. As
a result, heavily anglicised professional/occupational discourse becomes unclear, mystified and (even) snobbish, which is altogether in opposition to main
principles of scientific communication. A suggestion is made for Serbian words
(given in the Table of examples) to be used as to avoid the problem mentioned.
1/2013 | 47
Prikazi
UDK: 303.443:34:368.013 (497.15) (047.3)
Mr Slobodan N. Ilijić,
član Predsedništva Udruženja pravnika Srbije
PRIKAZ SAVETOVANJA
DEVETO SAVETOVANJE UDRUŽENJA PRAVNIKA
REPUBLIKE SRPSKE IZ UGLA OSIGURANJA
1. Udruženje pravnika Republike Srpske organizovalo je deveto redovno savetovanje „Oktobarski pravnički dani“ u Banjaluci 12. i 13. oktobra 2012.
godine. Suorganizatori su bili Advokatska komora RS, Notarska komora RS i
Centar za edukaciju sudija i tužilaca RS. Generalni pokrovitelj savetovanja bila
je Vlada Republike Srpske, a medijski pokrovitelj Radio-televizija Republike Srpske.
Kao i ranijih godina, opšta tema savetovanja bila je „Izgradnja i funkcionisanje pravnog sistema“. Savetovanje je održano na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Zapažena uvodna izlaganja na svečanom otvaranju savetovanja imali su akademik prof. dr Rajko Kuzmanović, predsednik Udruženja
pravnika Republike Srpske, i akademik prof. dr Slobodan Perović, predsednik
Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Takođe, pre prelaska na
rad po katedrama, učesnike savetovanja pozdravili su prof. dr Vitomir Popović
i prof. dr Mile Dimčić, oba sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, kao i
druge javne ličnosti sa Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo i iz Republike Srpske. Rad savetovanja odvijao se u četiri katedre: (1) za državnopravnu, upravnopravnu i radnopravnu oblast; (2) za građanskopravnu oblast; (3) za
privrednopravnu i međunarodnopravnu oblast; (4) za krivičnopravnu oblast.
Referati raspoređeni u sve četiri katedre odštampani su u časopisu za pravnu teoriju i praksu Pravna riječ, stručnom glasilu ovog udruženja. Referate iz materije
osiguranja organizator je rasporedio u građanskopravnu oblast i u privredno48 | 1/2013
Prikazi
pravnu oblast. Težište ovog prikaza je na referatima iz oblasti prava osiguranja,
ali je zaposlenom u osiguravajućoj delatnosti u Srbiji potrebno ukazati i na još
neke interesantne referate.
2. U osnovne referate građanskopravne oblasti organizator je svrstao
tri referata. Prvo mesto pripalo je predsedniku Saveza udruženja pravnika Srbije
i Republike Srpske prof. dr Slobodanu Peroviću, koji je obradio temu „Ugovorna odgovornost i moralna dužnost”, sa težištem na analitičkom i sintetičkom
sagledavanju tri pojma: pravičnost, savesnost i poštenje, dobri običaji. Ova tri
fundamentalna pojma ugovorne odgovornosti imaju veliku važnost i u pravu
osiguranja, s obzirom na to da ih je normativno izrazio i važeći zakon o osiguranju Srbije. Drugi osnovni referat potekao je iz pera prof. dr Duška Medića, a
razmatrano je jedno od osnovnih načela založnog prava – „Akcesornost založnog prava u Republici Srpskoj”. Pravo osiguranja bilo je zastupljeno u trećem
osnovnom referatu građanskopravne katedre. Autor je doc. Darko Radić sa
Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, koji je podneo referat pod naslovom „Razvoj građanskog prava u Bosni i Hercegovini”. Autor je, pored ostalog,
sastavio vrlo precizan popis svih važećih zakona u delatnosti osiguranja koji su
doneti u Republici Srpskoj i Federaciji BiH. Taj popis pravnih izvora dragocen je
za pravničku struku izvan Republike Srpske.
2.1. U broju 32/2012 časopisa Pravna riječ na početku odštampanih referata iz građanskopravne oblasti čelno mesto dato je referatima iz stvarnog
prava. Iz te materije za čitaoca u Srbiji mogla bi da budu interesantna dva referata o stvarnopravnom aspektu imisije u životnoj sredini. Mada se ni u jednom
od ova dva referata odnos između stvarnopravnog instituta imisije u životnoj
sredini i prava osiguranja izričito ne pominje, valja se podsetiti da je u Republici Srbiji zakonom uvedeno obavezno osiguranje od odgovornosti velikih
zagađivača za zagađivanje životne sredine, što uključuje i stvarnopravni institut imisije. Na temu „Imisije u građanskom pravu” prvi referat podneo je prof.
dr Ilija Babić sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu
Univerziteta „Singidunum“, a drugi, na temu „Imisije i građanskopravna zaštita”,
podneo je prof. dr Miroslav Lazić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
2.2. U zborniku radova posle stvarnopravne materije odštampani su
referati iz materije obligacionog prava, a počasno mesto pripalo je jednoj aktuelnoj temi u odštetnom pravu Srbije. Ta tema je bila „Pravo pravnih lica na
naknadu nematerijalne štete” autora prof. dr Zdravka Petrovića sa Univerziteta „Sigmund Frojd“ u Beču. Pošto je u referatu ukazano na tri uporedna za1/2013 | 49
Prikazi
konodavstva koja su predvidela mogućnost da se prizna pravo pravnih lica na
naknadu nematerijalne štete, usled povrede ugleda tog lica, autor je podvukao
da u Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije nisu predviđene odredbe koje omogućavaju pravnom licu da ostvari pravo na naknadu nematerijalne
štete zbog povrede ugleda tog lica. Zaključeno je da je Prednacrt građanskog
zakonika stao na stanovište suprotno važećem ZOO, i to time što je predvideo
da se pravnom licu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede
ugleda ili drugih vrednosti.
2.3. Referati iz materije osiguranja činili su gotovo polovinu svih referata iz obligacionog prava. Prvo mesto je pripalo prof. dr Vladimiru Čoloviću, naučnom savetniku Instituta za uporedno pravo iz Beograda, sa referatom
„Primena pravila imovinskog osiguranja na osiguranje od posledica nesrećnog
slučaja”. Predmet referata je analiza specifičnosti osiguranja od nesrećnog slučaja. To osiguranje spada u osiguranja lica, ali ako nastupi osiguravajući slučaj,
kao jedna od specifičnosti javlja se kumulacija prava na naknadu štete i sume
osiguranja. Drugim rečima, osiguravač je dužan da isplati naknadu štete u vidu
troškova lečenja i izgubljene dobiti, ali i sumu osiguranja kao kod svakog osiguranja lica. Autor je ukazao i da je u osiguranju imovine isplata naknade štete
dozvoljena, a da je u osiguranju lica isplata naknade štete nedozvoljena, osim
u konkretnom slučaju. Posle toga, pažnja u referatu poklonjena je izlaganju o
obaveznom osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja u javnom saobraćaju i specifičnostima tog oblika obaveznog osiguranja u saobraćaju.
2.4. „Pravni odnosi u osiguranju od odgovornosti s osvrtom na pravnu
prirodu građanske odgovornosti osiguravača” činili su predmet referata doc. dr
Slobodana Stanišića, advokata iz Banjaluke i docenta na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjaluci. Posle kratkog ali iscrpnog
istorijskopravnog pogleda na osiguranje od odgovornosti tokom druge Jugoslavije, autor je analizirao važeće odredbe Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila i ostala obavezna osiguranja od odgovornosti (Službeni
glasnik Republike Srpske, br. 102/2009 – prečišćeni tekst) i reperkusije tih odredaba na različite pravne institute osiguranja od auto-odgovornosti. Takođe, prikazani su pravni odnosi zasnovani na zakonskoj obavezi zaključenja ugovora o
obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti. Za čitaoca iz Srbije interesantno
je da je autor pod pojam osiguravača u Republici Srpskoj podveo pojedine osiguravače, zatim još dva odvojena zaštitna fonda, jedan za Republiku Srpsku i
drugi za Federaciju BiH, a na kraju i Biro zelene karte BiH. Težište referata je au50 | 1/2013
Prikazi
torovo shvatanje pravne prirode obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti.
Naime, autor smatra da se kod obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti
radi o odgovornosti osiguravača za štetu, ili da se radi o posebnom slučaju odgovornosti osiguravača za drugog. Autor se ne slaže s pravnim teoretičarima u
nas koji smatraju da se kod obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti radi o
„preuzimanju posledica građanske odgovornosti osiguranika“.
2.5. Referat dva doktoranta – mr Belme Bajrić, višeg asistenta Pravnog
fakulteta Univerziteta u Bihaću, i mr Ramize Hamulić, šefa Poreske ispostave
u Velikoj Kladuši, obe iz Federacije BiH – poneo je naslov „Premija ili doprinos
u osiguranju”. Referat obuhvata četiri odeljka i zaključne napomene. Prvi odeljak tiče se pojma i značaja premije u osiguranju, u drugom odeljku prikazana
je obaveza i način plaćanja premije, a u trećem se interpretira odnos između
premije i rizika vezano sa sumom osiguranja. Četvrti i najkraći odeljak ima za
predmet premiju u smislu tehnike osiguranja i način njenog izračunavanja. U
zaključnim napomenama referenti su istakli da je premija osiguranja novčani
ekvivalent procenjenom riziku, da je sastavni deo svakog ugovora o osiguranju,
kao i da postoje uzročno-posledične veze – s jedne strane između premije i rizika u poslovima osiguranja, a s druge strane između premije i sume osiguranja.
Najzad, referenti su podvukli da je premija krajnji cilj svakog osiguravača.
2.6. Među referatima iz građanskoprocesne materije na „Oktobarskim
pravničkim danima“ jedan je pobudio veliku pažnju stručne javnosti. Reč je o
referatu „Privatizacija sudske funkcije u postupku izvršenja”, čiji je autor prof.
dr Gordana Stanković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. U referatu je
obrađen poseban postupak izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih usluga u kome, umesto suda, privatni izvršitelj vrši sudsku funkciju i
određuje izvršenje, a sve to prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju Republike
Srbije iz 2011. godine. U referatu su analizirana neka nova zakonska rešenja i
ukazano je da ona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ratifikovanom
Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Iako se ne
pominje osiguranje, za zaposlene u osiguranju ovaj referat je interesantan. Prvo,
stoga što je navedenim zakonom iz 2011. godine uvedeno obavezno osiguranje od odgovornosti privatnih izvršitelja. I drugo, autor referata navela je da su
Slovenija i Hrvatska ranije, pre Srbije, donele zakone iz iste materije, licencirale
privatne izvršitelje i predvidele njihovo obavezno osiguranje od odgovornosti,
a zatim te zakone prestale da primenjuju, kao i da je Advokatska komora Crne
Gore podnela inicijativu za ocenu ustavnosti njihovog zakona iz ove materije.
1/2013 | 51
Prikazi
3. Među referatima raspoređenim u privrednopravnu oblast i publikovanim u zborniku radova, samo dva referata obrađivala su teme iz prava osiguranja, ali je određen broj referata obuhvaćen u ovom prikazu jer je interesantan,
ili je mogao da bude interesantan za čitaoca zaposlenog u osiguranju.
3.1. Nedeljko Milijević, sudija Okružnog privrednog suda u Banjaluci,
pripremio je referat na osnovu Zakona o stečajnom postupku Republike Srpske (Službeni glasnik RS, br. 26/2010 – prečišćen tekst) i Zakona o stečajnom
postupku Federacije BiH (Službene novine Federacije BiH, br. 20/2003). Tema referata je „Stečajni upravnik – centralni organ stečajnog postupka”. Prikazani su
najpre organi stečajnog postupka, uloga stečajnog upravnika, faza imenovanja
stečajnog upravnika, a zatim pogled na stečajnog upravnika kao menadžera i
njegov odnos s javnošću, kao i odgovornost stečajnog upravnika, a u posebnom poglavlju razmatra se samo osiguranje stečajnog upravnika. U poglavlju
o osiguranju autor konstatuje da je zakonom uvedeno obavezno osiguranje
od odgovornosti stečajnog upravnika, ali da visinu osigurane sume određuje
stečajni sudija, te da je to slaba tačka ovog zakonskog rešenja. On prigovara
zakonodavcu da u zakonu nisu predviđeni opravdani slučajevi u kojima stečajni sudija može da oslobodi stečajnog upravnika obaveze da zaključi ugovor o
obaveznom osiguranju od odgovornosti. U drugom delu referata analiziraju se
kvaliteti potrebni za kandidata za stečajnog upravnika, zatim program stručnog
ispita i podzakonski opšti akt o polaganju stručnog ispita za stečajnog upravnika. Na kraju tog dela referata autor izlaže iskustva iz prakse, razume se, iz ugla
stečajnog sudije, ocenjujući da je tek 30 odsto stečajnih upravnika sposobno da
vodi složene stečajne postupke. U zaključku, autor se zalaže za strožu kontrolu
rada stečajnih upravnika, pogotovu kontrolu materijalno-finansijskog poslovanja stečajnog dužnika.
3.2. Među referatima iz privrednopravne oblasti još jedan je tretirao
temu iz materije osiguranja, a tema je glasila „Obavezno osiguranje stečajnih
upravnika u Republici Srbiji”. Autor je mr Slobodan Ilijić, član Predsedništva
Udruženja pravnika Srbije. Referent je najpre prikazao zakonske elemente obaveznog osiguranja stečajnog upravnika fizičkog lica po Stečajnom zakonu Srbije, koji je godinu dana u primeni – a zatim je ukazao i na stečajne upravnike
poverenike Agencije za privatizaciju i Agencije za osiguranje depozita, koji nisu
dužni da se obavezno osiguraju od odgovornosti dok vrše funkcije stečajnog
upravnika poverenika tih agencija u konkretnom stečajnom postupku, iako u
stečajnom postupku imaju ista procesna prava i obaveze kao i stečajni upravnici
52 | 1/2013
Prikazi
koji su fizička lica. U referatu se komentarišu pojedini zakonski elementi oblika
obaveznog osiguranja od odgovornosti stečajnog upravnika fizičkog lica, a u
zaključku je konstatovano da je Stečajni zakon relativno svestrano i sveobuhvatno regulisao taj oblik obaveznog osiguranja. Autor se u zaključku založio da se
uvede obavezno osiguranje od odgovornosti i za stečajne upravnike poverenike kako Agencije za privatizaciju tako i Agencije za osiguranje depozita.
3.3. Važeći zakon o osiguranju Republike Srbije nije usklađivan ni sa
Zakonom o privrednim društvima iz 2004. godine ni sa najnovijim zakonom o
privrednim društvima iz 2011. godine. Šta je u Zakonu o privrednim društvima
iz 2011. godine aktuelno i važno uopšte, pa i za delatnost osiguranja, osvetlio je
prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u
referatu pod naslovom „Kritički pogled na Zakon o privrednim društvima (2011)”.
3.4. Posebnim zakonima (o reviziji i računovodstvu, o advokaturi, o osiguranju i u tom okviru o posrednicima, o notarima i dr.) uvedeno je obavezno
osiguranje od odgovornosti za niz privrednih društava slobodnih profesija. O
tim privrednim društvima referat je napisala prof. dr Dragana Knežević Popović sa Pravnog fakulteta Univerziteta „Union” u Beogradu, pod naslovom „Privredna društva slobodnih profesija – specifičnosti, prednosti, mane i perspektive”. U referatu se ne pominje delatnost osiguranja kod nas i u svetu, ali je tekst
pisan jasnim jezikom i zaposlenom u osiguranju daje reljefnu sliku jedne specifične vrste privrednih društava, s tim što je za neke od njih kod nas predviđeno
uvođenje obaveznog osiguranja od odgovornosti.
3.5. U Zakonu o osiguranju pominje se pojam povezanih lica, ali sam
pojam u tom zakonu nije definisan. O tom pojmu iz ugla privrednog prava i
prava konkurencije referat je napisala prof. dr Dijana Marković Bajalović sa
Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo, pod naslovom „Povezana društva u pravu privrednih društava i pravu konkurencije”.
4. U dnevni red na devetom savetovanju Udruženja pravnika Republike Srpske bilo je uvršćeno 136 referata iz svih republika bivše Jugoslavije, koji
su publikovani u stručnom časopisu Pravna riječ tog udruženja. Organizator
je obezbedio sve potrebne uslove za uspeh savetovanja, uključujući ustavno
pravo svakog pojedinog autora referata da koristi svoje pismo u tekstu publikovanog referata, tako da je u referatima bilo zastupljeno i ćirilično i latinično
pismo. Uspehu savetovanja, a naročito opštoj atmosferi prema kolegama izvan
Republike Srpske, mnogo su doprineli angažovani studenti i predavači Pravnog
fakulteta Univerziteta u Banjaluci.
1/2013 | 53
UDK: 655.55:368.01+ 368.029
Prof. dr Dragan Lj. Mrkšić
prof. dr Radovan N. Tomić
PRIKAZ KNJIGE
„OSIGURANJE“
Autor: dr Dragica Janković
Izdavač: Alfa-graf NS, Novi sad
Obim: 352 str.
Knjiga Osiguranje rezultat je dugogodišnjeg naučnoistraživačkog rada
i rada u struci osiguranja dr Dragice Janković. Strukturu knjige čini trinaest poglavlja.
„Pojam, definicija i značaj osiguranja” prvo je poglavlje u kome je objašnjen pojam osiguranja kao multidisciplinarne delatnosti, zbog čega postoji niz
različitih definicija u zavisnosti od stanovišta onoga ko posmatra, i sve su te
definicije navedene. Takođe, objašnjena su osnovna načela osiguranja, kao i
njegova uloga i značaj za pojedinca, ali i za društvenu zajednicu u celosti.
Osiguranje je civilizacijska tekovina, čiji je istorijski razvoj tekao zajedno
sa razvojem društva, sve do savremenog osiguranja zasnovanog na nauci, koje
podleže državnoj kontroli. Razvoj osiguranja obrađen je u drugom poglavlju.
Osnovni elementi osiguranja rizik, premija i slučaj pokriven osiguranjem, iz koga proizlazi šteta i naknada štete, predmet su detaljne analize u trećem poglavlju knjige. Detaljno su obrađeni pojam i definicija rizika, njegove
osnovne karakteristike i klasifikacija. Zatim i premija, njena definicija, struktura,
način obračuna, kao i način provere dovoljnosti obračunate premije. Posebno
je obrađen slučaj pokriven osiguranjem, iz koga proizlazi osnovni cilj osiguranja
– naknada štete.
U četvrtom poglavlju „Tarife i uslovi osiguranja” obrađen je naučni osnov
osiguranja, zatim pojam, uloga i osnovni elementi formiranja tarifa u ovoj delat54 | 1/2013
Prikazi
nosti. Takođe, čitalac se može upoznati sa ulogom, značajem i sadržinom uslova
osiguranja.
Najvažnija lica u procesu osiguranja, njihova uloga, prava i obaveze
analizirani su u petom poglavlju knjige pod nazivom „Lica u osiguranju”.
Polisa, kao najvažniji dokument, kao i ostali dokumenti, obrađeni su u
šestom poglavlju „Dokumenta u osiguranju”.
U sedmom poglavlju pod nazivom „Oblici organizovanja i nadzor delatnosti osiguranja” autor analizira osnovne oblike organizovanja delatnosti, s posebnim osvrtom na način njenog organizovanja u Srbiji. Detaljno su objašnjeni
razlozi i način regulisanja i nadzora poslovanja u ovoj oblasti. U ovom poglavlju
dati su i osnovni elementi socijalnog osiguranja, kao veoma važnog oblika osiguranja.
„Klasifikacija osiguranja” predočena je u osmom poglavlju s ciljem da
se ukaže na postojanje različitih vrsta osiguranja, da se objasni uloga i značaj
pojedinih vrsta i njihove osnovne karakteristike. Prikazana je i objašnjena i klasifikacija osiguranja u našoj zemlji prema važećim zakonskim propisima.
Deveto i deseto poglavlje detaljno obrađuju životna i neživotna osiguranja. Analizirane su osnovne karakteristike, razlike i vrste životnih i neživotnih
osiguranja.
Saosiguranje i reosiguranje, kao oblici horizontalne i vertikalne raspodele rizika, obrađeni su u jedanaestom poglavlju. Objašnjen je pojam, uloga i
značaj saosiguranja i reosiguranja, njihove osnovne karakteristike i oblici u kojima se najčešće pojavljuju.
Kao logičan sled, u dvanaestom poglavlju autor daje osnovne karakteristike i specifičnosti poslovanja društava za osiguranje. Posebno su obrađeni
prihodi, rashodi, utvrđivanje rezultata poslovanja i imovina osiguravajućih društava. U okviru imovine, pored osnovnog kapitala i garantnog fonda, posebna pažnja posvećena je tehničkim rezervama i njihovoj strukturi. Detaljno su
objašnjeni pojam, uloga i način obračuna prenosne premije, zatim rezervisanih
šteta, rezervi za izravnanje rizika i matematičke rezerve kod osiguranja života.
Kao jedna od specifičnosti u poslovanju društava za osiguranje, posebno je
obrađena margina solventnosti.
Poslednje, trinaesto poglavlje autor posvećuje upravljanju rizicima u
osiguranju, koje je, kao značajan elemenat u procesu upravljanja, postalo važna
disciplina koja zahteva zaseban organizacioni deo u osiguravajućem društvu.
U okviru ovog poglavlja posebna pažnja autora, pored klasifikacije rizika i sa1/2013 | 55
Prikazi
mog procesa upravljanja rizicima, usmerena je ka projektu Solventnost II, kao
novom zakonodavnom i regulatornom okviru ukupnog poslovanja društava za
osiguranje i reosiguranje.
U knjizi su, na jednostavan način i sa mnogo primera i dokumenata iz
struke, obrađeni osnovni pojmovi, kao što su uloga i značaj osiguranja, koji su
se menjali i jačali tokom istorijskog razvoja društva. Obrađeni su i osnovni elementi i tehnička organizacija delatnosti, uslovi i tarife, lica i dokumenti, oblici
organizovanja i kontrola delatnosti, klasifikacija osiguranja s posebnom analizom životnih i neživotnih osiguranja, saosiguranje i reosiguranje kao oblici
izravnanja rizika, osnovni elementi poslovanja osiguravajućih društava i upravljanje rizicima.
Sa stanovišta značaja osiguranja u životu savremenog čoveka, procenjuje se i značaj ove knjige. Život savremenog čoveka odlikuje posedovanje sve
većeg broja materijalno vrednih dobara. Takođe, postoji svakodnevna izloženost dejstvu mnogobrojnih, raznovrsnih rizika, kao što su saobraćajni udesi,
pad aviona, požari, oluje, poplave, bolest, povreda, smrt. Autor u knjizi posebno
upozorava na činjenicu da se osiguranjem ne može sprečiti nastanak neželjenih događaja, ali se može obezbediti ekonomsko obeštećenje. Kao jedan od
najpouzdanijih oblika upravljanja rizikom, osiguranje je korisno i kad ne dođe
do štetnog događaja, jer obezbeđuje mirniji i spokojniji život usled svesti o ekonomskoj sigurnosti.
Knjiga Osiguranje dr Dragice Janković veoma je skladan spoj širokog
spektra znanja iz oblasti osiguranja stečenog naučnoistraživačkim radom i u
dugogodišnjoj radnoj praksi na vrlo važnim funkcijama u našem najvećem osiguravajućem društvu. Taj spoj izoštrio je senzibilitet autora u smislu izgradnje
osećaja za potrebnim znanjem i nužnom veštinom radnika u osiguranju, koji je
sve vreme pisanja knjige vodio autora od želje do cilja da nastane knjiga, udžbenik, koja će biti od praktične koristi, a ne samo skup citata iz već viđenih knjiga. Navedeno upućuje na zaključak da će ova knjiga vrlo brzo naći svoje mesto
kod onih koji uče osiguranje, kao i kod onih koji misle da su ga već naučili.
Knjiga Osiguranje dr Dragice Janković daje značajan doprinos nauci i
struci. Pisana lakim jezikom, ilustrovana praktičnim primerima i dokumentima,
predstavlja odličan bazni udžbenik. Preporučuje se studentima visokih škola i
fakulteta, početnicima u osiguranju, kao i svim stručnjacima koji se bave poslovima iz te oblasti.
56 | 1/2013
UDK:368.24
PRIKAZ INOSTRANOG ČLANKA
BRODSKE OLUPINE SVE VIŠE KOŠTAJU OSIGURAVAČE
Statistike pokazuju da širom sveta rastu troškovi za uklanjanje brodskih
olupina u okeanima i morima. Ostaci plovila sve su veća stavka u budžetu brodovlasnika, osiguravača, ugovarača spasavanja brodova i drugih posrednika u
toj privrednoj grani.
Ta tema našla se u središtu londonske Pomorske konferencije osiguravača „Lojd“ i „Clyde and Co“ u novembru 2012. godine. Uklanjanje brodskih
olupina sada je pokriveno Konvencijom međunarodne pomorske organizacije
IMO, usvojenom u Najrobiju 2007. na konferenciji koju su organizovale Ujedinjene nacije. Konvencija će na snagu stupiti kad je obalske države ratifikuju u
svojim zakonodavstvima.
Cilj konvencije IMO jeste harmonizacija stavova o uklanjanju olupina
kako bi se postigao veći konsenzus u vezi sa odlukom o tome da li brodske olupine treba ukloniti ili ih ostaviti na mestu udesa. Na novembarskoj konferenciji
okupilo se više od 350 delegata i govornika, među kojima je bio i Hju Šo, predstavnik Službe za pomorski transport, spasavanje i intervencije. On je, pored
ostalog, rekao da su obalske vlasti u prošlosti bile manje zabrinute za zaštitu
prirodne sredine, a podrazumevalo se da olupine ostanu na mestu udesa. Do
danas je usvojeno mišljenje da bi ostatke brodova trebalo ukloniti s mesta gde
su potonuli.
1/2013 | 57
Prikazi
Više spasavanja – veći troškovi
Međunarodno udruženje za spasavanje u pomorskim nesrećama, čiji
članovi najčešće i ugovaraju uklanjanje brodskih olupina, iznelo je podatke da
je 1999. potrošeno 28 miliona američkih dolara za taj posao. Godine 2008. u tu
je svrhu potrošeno 286 miliona dolara, što je rezultat strožih zahteva obalskih
vlasti. Povišeni kriterijumi za brigu o brodskim olupinama i gorivu preostalom
u opasnom pomorskom kargu uticali su na to da se profesionalnije pristupi njihovom uklanjanju. Nasukavanje broda kontejnera „MSC Napoli“ u vodama južne Engleske i broda skladišta „Rene“, koji se nasukao na obali Novog Zelanda,
u poslednje vreme opet su alarmirali nadležne svetske institucije da ozbiljnije
pristupe uklanjanju posledica takvih šteta.
Obračunata odgovornost
Ugovori za uklanjanje brodskih olupina najčešće imaju fiksnu cenu i
sprovode se preko Baltičkog i Međunarodnog pomorskog saveta. Njihovo uklanjanje nosi i veliki trgovački rizik za ugovarače tog posla, budući da često iskrsavaju nepredviđene okolnosti. To povišava cenu nastale štete i zahteva proširenje obuhvata rizika u osiguranju, a ujedno i veći iznos za isplatu naknade
šteta osiguravačima. Osiguravajuća pokrića za brodske olupine podrazumevaju
učešće reosiguravača „Lojda“, koji zapošljava stručnjake za pomorski saobraćaj,
trgovinu i uklanjanje brodskih olupina.
Međunarodna pomorska organizacija IMO objavila je spisak troškova
koji se najčešće dešavaju prilikom brodoloma (prvi put su objavljeni upravo na
„Lojdovoj“ konferenciji).
Opšti je utisak da je stepen kontrole osiguravajućih ugovora za uklanjanje olupina povišen, ali i da troškovi za to rastu zbog sve strožih kriterijuma
obalskih vlasti. Vrednost projekta uklanjanja povećava se i kad je potrebno da
se sa mesta udesa odnesu kontejneri s robom u transportu.
Majkl Keleher, član zapadnoengleskog ogranka Međunarodne radne
grupe za ispitivanje pomorskih udesa, na pomenutoj konferenciji naglasio je da
postoje procene da će se odštetni zahtevi zbog udesa na pomorskim trasama
u vremenu pred nama sve češće javljati. Zato je neophodno posvetiti veliku
pažnju osmišljavanju adekvatnih polisa osiguranja za te transportne rizike.
58 | 1/2013
Prikazi
Izvor
• http://www.lloyds.com/news-and-insight/news-and-features/lloyds-news/
lloyds-news-2012/shipwreck-removal
Prevela i priredila: Ana Vodinelić, M. A.
1/2013 | 59
Prikazi
UDK: 556.04: 655.28.028:342.851:368.032.7
PRIKAZ INOSTRANOG ČLANKA
DATA PODACI POD KLJUČEM OSIGURAVAČA
Kompanije širom sveta moraju efikasno da se zaštite od rastućeg sajberkriminala. Ali taj zahuktali problem još se ne shvata dovoljno ozbiljno. Robin
Kroh, direktor Udruženog menadžmenta firme „Hi Solutions“ u Berlinu i autor
tekstova u časopisu o tržištu Market magazine, tvrdi da se upravljanje rizicima
u sferi internet komunikacija još praktikuje u opštim okvirima i da ne obuhvata specijalizovane polise. Krađe se obavljaju pošto mejlovi iscure, kad računari
nestanu ili preko virusa koji su prodrli u internet mrežu. Njihova učestalost dostigla je dosad nezabeležen broj. Ta vrsta pljačke cilja na intelektualnu svojinu
i poverljive komercijalne podatke mnogobrojnih malih i velikih firmi. Agencija
„Experian“ za kreditnu kontrolu objavila je da su u prvoj polovini 2012. godine
kriminalci na crnom tržištu ilegalno trgovali sa više od 20 miliona podataka.
Zabrinjava to što preovlađuju krađe identiteta na svetskoj elektronskoj mreži,
jer sajber-kriminalci postavljaju lažne obračune u ime korisnika.
Niska svest
Zbog alarmantnih finansijskih posledica i rušenja ugleda, mnogi poslovi širom Evrope moraju se uputiti na efektne strategije upravljanja rizicima. Iako
je 69 odsto poslovnog sveta u proteklih godinu dana izrazilo zebnju zbog porasta sajber-rizika, svega 21 procenat tih firmi obezbedio je osiguravajuće pokriće
od sajber-kriminala. A svega 11 procenata tih osiguranika navelo je da su polise
ispunile njihove poslovne potrebe.
60 | 1/2013
Prikazi
Novi zakon kao nova prilika
Visoka stopa pretnje od internet kriminala i niska svest o mogućim posledicama podstakli su uvođenje zakona o zaštiti internet podataka u Evropi. Taj
zakon počeće da se primenjuje 2014. godine i omogućiće firmama da klijente
ili potrošače obaveste o eventualnim prekidima ili nedostatku DATA komunikacije s njima. Poslovanje traži brzinu i pouzdanost da bi trajalo. Ali odgovarajuća
poslovna zaštita nezamisliva je bez osiguranja kao čvrstog poslovnog temelja.
U Sjedinjenim Američkim Državama izveštavanje o prekidu ugovora je
obavezno, te polise osiguranja pomažu kompanijama da upravljaju rizicima od
prekida određenih vrsta poslovanja. Zakonodavstvo je u toj zemlji bilo jedan
od glavnih pokretača prakse da kompanije kupuju osiguranja od sajber-rizika.
Brokeri i osiguravači pronašli su način da kompanijama ilustruju potencijalne internet pretnje i ponude im polise koje pokrivaju nove rizike u „www
mreži“, poput gubitka poslovnog ugleda. Osiguravač „Lojd“ uveliko je preuzeo
vođstvo u rizicima 21. veka. Ta osiguravajuća kuća može da pomogne evropskim kompanijama ukazujući im kad su im odredbe u vezi sa sigurnošću DATA
informacija deficitarne, ističe Graham Vest, predstavnik „Lojda“ za Švajcarsku.
Taj osiguravač može da obezbedi i transfer rizika među klijentima. Vest tvrdi da
je „Lojd“ u mogućnosti da prilagodi postojeće polise za sajber-rizike u Americi
zahtevima evropskih tržišta. Put do većeg broja evropskih osiguranika za te vrste polisa jeste davanje veće uloge brokerima u savetovanju klijenata i adaptiranju preuzetih rizika za njihove potrebe. Česta pojava kriminala na internetu
upozorava da taj problem ne treba da potcenjuje nijedna firma i da nijedan
tržišni učesnik ne treba da veruje kako baš njemu sajber-neprijatelj neće preko
interneta ući u podatke.
Izvor
• www.lloyds.com/.../news-and-features/emerging-risk/emerging-risk-2012/
the-data-cloud-darkens
Prevela i priredila: Ana Vodinelić, M. A.
1/2013 | 61
UDK: 338.266(4-672EEZ) (048.83)
PROPISI EVROPSKE UNIJE
REGULISANJE OSIGURANJA KROZ EU DIREKTIVE
Pravni poredak Evropske unije organizovan je i strukturisan skup pravnih normi koji ima sopstvene izvore, organe i procedure prilagođene tome da
pravne norme stvaraju, tumače i konstatuju kršenje normi, te u tom slučaju
sankcionišu počinioce dotičnih prestupa.
Sud pravde Evropske unije odredio je da komunitarno pravo EU čini
poseban pravni poredak integrisan u pravni sistem država članica. Sud pravde
naglašava autonomiju komunitarnog prava u odnosu na međunarodni pravni
poredak i podvlači stepen centralizacije stvaranja i primene pravnih normi, za
šta su uglavnom nadležne komunitarne institucije. To ovaj poredak približava
unutrašnjem pravnom poretku. Jezgro, tj. centralni izvor komunitarnog prava
predstavlja ono što nazivamo komunitarno pravo u užem smislu: osnivački
ugovori EU jesu primarno komunitarno pravo i nalaze se na vrhu te juridičke
hijerarhije.
Jednostrani akti institucija EU predstavljaju drugi izvor prava (derivatno
komunitarno pravo). Ovde se ne radi o ugovornom, već o delegiranom pravu, tj.
skupu pravila koja je zajednica sama donela. Donošenje pravnih pravila institucionalizovano je i povereno određenim organima. Radi se o normativnoj vlasti
koja se može porediti sa zakonodavnom vlašću.
Parlament EU, zajedno sa Evropskim Savetom i Evropskom komisijom,
usvaja uredbe i direktive. Uredba je osnovni izvor komunitarnog prava, opšti
akt koji u svim svojim elementima obavezuje i direktno se primenjuje u svim
državama članicama. Budući da je uredba obavezujuća, državama članicama
zabranjena je njena nepotpuna ili delimična primena.
Direktiva (uputstvo) predstavlja zakonodavni metod. Uvođenje ove vrste pravnih akata (direktiva) u nomenklaturu rezultat je htenja redaktora ugovora da institucijama, pored uredbi, ponude instrument pravne harmonizacije
koji počiva na podeli zadataka i saradnji između komunitarnog i nacionalnog
nivoa. Ovaj instrument je fleksibilniji, uzima u obzir nacionalne posebnosti i
62 | 1/2013
Prikazi
pomaže približavanju nacionalnih zakonodavstava. Direktiva obavezuje sve
države članice kojima je upućena u pogledu rezultata koje treba postići, ostavljajući nacionalnim instancijama nadležnost u pogledu izbora forme i sredstava
izvršenja ovog akta. Direktive nemaju opštu, ali imaju obaveznu primenu, uz to
da nisu uvek neposredno primenljive. Države članice moraju ih uneti u svoje
propise u rokovima određenim u samim direktivama, a Komisija je zadužena da
nadgleda njihovu primenu.
Evropski sud pravde usvojio je stav prema kome će direktiva, u slučaju
da je neka država ne sprovede u propisanom roku, i pored toga imati pravni
učinak. U slučaju „Franacovich protiv Italije”, sud je utvrdio da država može biti
odgovorna zbog nesprovođenja direktive i time dužna da naknadi štetu fizičkom ili pravnom licu.
Iz oblasti osiguranja doneto je više direktiva u materiji obaveznog osiguranja u saobraćaju. Cilj prve bio je da se usaglase propisi u oblasti obaveznog
osiguranja od odgovornosti vlasnika motornih vozila – ukidanje kontrole zelene karte očigledno je bilo prepreka za odvijanje međunarodnog saobraćaja
(Direktiva 72/166/EEZ). Druga direktiva doneta je radi usaglašavanja zakonodavstava država članica u pogledu obima osiguravajuće zaštite žrtava saobraćajnih nezgoda (Direktiva 84/5). Treća direktiva u oblasti obaveznog osiguranja
od građanske odgovornosti za štete nastale iz upotrebe motornih vozila doneta je zarad daljeg usaglašavanja zakonodavstava država članica u ovoj oblasti (Direktiva 90/223/EZZ). Četvrta direktiva utvrđuje pravila kojima se licima,
koja su štetu pretrpela u drugoj državi, obezbeđuje da pravo na naknadu štete
ostvare u svojoj zemlji (Direktiva 2000/26/EZ). Peta direktiva doneta je zbog daljeg usaglašavanja prava država članica u oblasti obaveznog osiguranja vozača
motornih vozila (Direktiva 2005/14/CE). Iz oblasti životnog osiguranja doneto
je više direktiva. Prva uređuje poslove životnog osiguranja (79/267/EEC). Druga se odnosi na usklađivanje zakonskih propisa (Direktiva 79/267/EEC /90/619/
EEC). Treća direktiva menja i dopunjuje prve dve direktive (Direktiva 92/96/
EEC). Takođe, važne su direktive koje uređuju privredna društva. Odustalo se
od prvobitne ideje da celokupna regulativa jedne evropske kompanije bude na
nadnacionalnom nivou, i neka pitanja prepuštena su nacionalnim državama.
Ovo razgraničenje putem direktiva izvršeno je ne baš jasnim sistemom opcija
i upućivanja.
Ius commune je prvobitno označavalo rimsko jedinstveno pravo nasuprot pravima gradskih statuta. Postoje mišljenja da ius commune predstavlja
1/2013 | 63
Prikazi
temelj budućeg evropskog privatnog prava. Novo evropsko pravo (pravo EU)
biće mešavina pravnih sistema – evropskog kontinentalnog i anglo-američkog.
Izvori
• Ćeranić, Jelena, „Osnove pravnog sistema Evropske unije”, publikacija Pedeset godina Evropske unije, koju je uredio Jovan Ćirić, u izdanju Instituta za
uporedno pravo, Beograd, 2007.
• Pak, Jasna, Pravo osiguranja, Beograd, 2011.
• Pavliha, Marko, Zavarovalno pravo, Ljubljana, 2000.
• Vasiljević, Mirko, Privredna društva, Beograd, 1999.
Dr Zoran D. Radović
64 | 1/2013
UDK: 341.42:347.426_343.28/.29(73)(4)
INOSTRANA SUDSKA PRAKSA
KAZNENE ŠTETE
Da bismo razumeli predmetnu materiju, neophodno je ukazati na razlike između američkog i evropskog, kontinentalnog prava. Prva se odnosi na
instituciju porote sastavljene od lica koja nisu pravnici, od kojih se traži da odlučuju o visini naknade štete (u Evropi se čuje pitanje „da li želite da vam srce operiše pravnik ili hirurg”). Drugo, stranka koja je dobila spor sama podnosi svoje
parnične troškove. Treće, kaznene štete vode nas u prošlost, kada se nije pravila
razlika između kazne i naknade štete.
Drastičan slučaj odnosi se na spor BMW of North America vs. Gore
(1996). Dr Gore je otkrio da je automobil koji je kupio u transportu ogreban. Automobil je popravljen pre predaje kupcu i time je Gore prevaren. On je tužbom
tražio naknadu za pretrpljenu štetu od 4.000 američkih dolara – i kaznenu štetu
od 4.000.000 dolara. Porota je odštetni zahtev prihvatila, uzevši u obzir ponašanje tuženika. Američke presude kojima se dosuđuju kaznene štete ne mogu se
izvršiti u evropskim državama s obzirom na to da se smatraju protivnim javnom
poretku. Ovo je potvrdio nemačkog sud (slučaj John Doe, 1992). Španija, međutim, predstavlja izuzetak.
Kaznene štete sud često dosuđuje u slučajevima kada je tuženikov
postupak ili propust bio zlonameran i maliciozan. Čvrstog pravila, međutim,
nema. Porota donosi takve presude ako smatra da je ponašanje tuženika bilo
necivilizovano, a u slučajevima kada se dosuđuju, presude nemaju svojstvo
kompenzacije, nego kazne. Dosuđuju se, naime, u slučajevima vanugovorne
odgovornosti tuženika i, retko, u slučajevima ugovorne odgovornosti tuženika.
Međutim, dosuđuju se protiv osiguravača ukoliko sud utvrdi da nije postupao
u dobroj veri i savesno. Tada ukupna šteta koju će osiguravač biti obavezan da
nakadi prelazi sumu utvrđenu u polisi osiguranja.
U sporu Vorvis vs. „Insurance Corp. of British Columbia” (1989), sud je
objasnio da su kaznene štete zamišljene upravo da kažnjavaju. U pitanju je izuzetak od pravila prema kome se šteta koju je pretrpelo povređeno lice naknađu1/2013 | 65
Prikazi
je. Za razliku od štete koju je pretrpelo povređeno lice, kome se šteta naknađuje
– što predstavlja glavnu svrhu koja se sudskom presudom želi postići – kaznene
štete dosuđuju se pod okolnostima kada ponašanje tuženika to iziskuje. Sud
ih dosuđuje ako zaključi da kompenzacija neće biti dovoljna da bi imala preventivno dejstvo. U pitanju je izuzetak od opšteg pravila (presuda Daniels vs.
Thomson /1998/). Po svojoj prirodi, kaznene štete predstavljaju novčanu kaznu,
čime se približavaju polju krivičnog prava.
Prema regulativi EU (Rome II Regulation /EU/ 864/2007), kojom se uređuje sukob zakona u vanugovornim odnosima, sudske presude, čiji cilj nije
kompenzacija (npr. kaznene štete), ne mogu se izvršiti s obzirom na to da su
protivne javnoj politici Unije. Međutim, u nekim direktivama EU postoji sklonost da se kaznene štete prihvate, na primer kod potrošačkih kredita, diskriminacije na radnom mestu i prestupa u vezi sa ravnopravnošću polova. Evropski
sud pravde zahteva sankcije zbog toga što nacionalno pravo države članice
nije poštovalo pravo zajednice. U sporu pred evropskim sudom (Von Colson
& Kamann vs. Land Nordrhein-Westfalen), zbog toga što poslodavac nije poštovao princip ravnopravnosti polova, sud je presudio da kompenzacija same
štete nije dovoljna. Pravo Evropske unije u ovom delu još nije završeno. Postoji
predlog da se Građanski zakonik Francuske izmeni tako da budu predviđene
kaznene štete u oblasti vanugovorne odgovornosti. Pravna nauka podeljena je
kad je reč o kaznenim štetama.
Protivnici kaznenih šteta iznose niz argumenata za svoj stav. Sama ideja
o kaznenim štetama tuđa je privatnom pravu. To je slučaj i kod vanugovorne
odgovornosti. Kažnjavanje je predmet krivičnog prava. Ideja da se jedno lice
kazni tiče se povrede javnog interesa, no kada bi naknadu dobilo lice koje nije
pretrpelo štetu, to bi predstavljalo njegovo neosnovano obogaćenje. Prema
privatnom pravu, takvo rešenje ne bi bilo pravično. Objašnjenje prema kome
su kaznene štete zamišljene da imaju preventivno dejstvo nije prihvatljivo. Preventivom treba da se bavi krivično pravo. Dosuđivanje kaznene štete u slučaju
vanugovorne odgovornosti tuženika suprotno je principu prema kome su privatno i krivično pravo odvojene pravne oblasti. Da bi se neko mogao kazniti,
neophodno je da postoji odgovarajuća norma u krivičnom zakonu.
Ukazano je da posledice primene kaznenih šteta mogu biti nepravične. Na primer, lice koje zahteva kaznenu štetu zbog toga što se otrovalo jedući
meso iz konzerve tvrdi da tužena kompanija nije bila savesna. Pošto je tužiocu
dosuđena kaznena šteta, pojavljuju se nova lica sa istim zahtevom. Da li će tu66 | 1/2013
Prikazi
žena kompanija u svakom narednom sporu biti odgovorna da plati kaznenu
štetu? Ili to znači da će samo prvi tužilac biti srećne ruke? Društvo od kaznene
štete ništa ne dobija jer je sistem kaznenih šteta diskreditoran i subjektivan.
Kaznene štete, s druge strane, imaju pristalice. Smatra se da presude
kojima se one dosuđuju imaju važnu društvenu funkciju, uključujući kompenzaciju i prevenciju, te da osuđeno lice zasluženo plaća za svoje propuste.
S obzirom na to da prema američkom procesnom pravu sud tužiocu ne
dosuđuje troškove spora, ima mišljenja da kaznena šteta služi za naknadu sudskih troškova. Takođe, smatra se da kaznena šteta treba da predstavlja naknadu
za nematerijalnu štetu ili za nedokazanu ekonomsku štetu (u obimu).
Pitanje osiguranja od odgovornosti koje bi pokrivalo kaznenu štetu u
SAD nije rešeno. Američki sudovi nemaju jedinstven stav prema tome da li je
presuda kojom je dosuđena kaznena šteta pokrivena osiguranjem od odgovornosti. Licima koja nekome mogu nenamerno da nanesu štetu takvo osiguravajuće pokriće jeste potrebno. U slučaju kada je osiguranik bio osuđen da
plati odštetu, presuda je obavezala osiguravača da kaznenu štetu naknadi po
osnovu osiguranja od odgovornosti lica koje upravlja motornim vozilom (spor
suda u Arizoni 108 Ariz. 485, 502 Pac. 2d /1972/). U pet američkih država takvo
osiguranje nije dozvoljeno. Vrhovni sud Teksasa u sporu Fairfield Insurance Co.
vs. Stephen Marin Paving, koji još nije okončan, treba da odluči da li je osiguranje koje pokriva naknadu kaznene štete dozvoljeno. U državi Njujork osiguranik neće biti obeštećen od osiguravača, koji je ugovorom o osiguranju pokrio
kaznene štete, ukoliko se na sudu utvrdi da je ponašanje osiguranika bilo „nemoralno”. Sud u Teksasu, međutim, treba da odgovori na pitanje da li je gruba
nepažnja osiguranika pokrivena ugovorom o osiguranju u ovakvom slučaju.
Izvori
• Rhonda D. Orin, Shurti Engstrom, Gabrynowicz Jocelyn, Coverage for Punative Damages: You May not Get What You Pay, For, Corporate Counsel, AKO,
January 2005, USA.
• Long D. John, Should Punative Damages Be Insured, The Journal of Risk and
Insurance, Vol. 44, No. 1 (Mar., 1977), USA.
• Koziol Helmut, Punative Damages – A Europen Perspective, Louisina Law Review, Volume 68, Number 3, Spring 2008, USA.
1/2013 | 67
Prikazi
• Punative damages definition, http://legal-dictionary.thefreedictionary.
com/punarive+damages, 29. 11. 2012.
• Punative Damages Definition, Legal Dictionary,
• http://www.duhaime.org/LegalDictionaty/P/PunativeDamages.aspx, 29.
11. 2012.
• Punative Damages Not Popular in Europe, http://www.translegal.com/europen-union/punative-damages-not-popunar-in-europe, 9. 4. 2013.
Dr Zoran D. Radović
68 | 1/2013
Vesti iz sveta
Svaka deseta šteta plod prevare
Kako izveštava evropsko udruženje osiguravača „Insurance Europe“
prevare u osiguranju su učestale, a posledice toga trpe osiguranici. Svaka deseta šteta prijavljena osiguravaču je lažna i to poskupljuje polisu svakog osiguranika za 58 evra godišnje, procenjuju britanski osiguravači. Pogubna statistika
potvrđuje da u Nemačkoj troškovi prevara prelaze četiri milijarde evra po godini, a Britanija po ovom pitanju plaća ceh od 2,2 milijarde.
(Izvor: reosiguranje.com)
Sumiranje katastrofalnih šteta
Izveštaj švajcarskog reosiguravača „Swiss Re“ o katastrofalnim štetama u
2012. godini pokazuje da su vremenske nepogode u ovoj godini odnele 140 milijardi
dolara i jedanaest hiljada života. U Izveštaju nas podsećaju da je 2011. godine samo u
Japanu posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija izbrojano 15.878 ljudskih žrtava.
Štete od vremenskih nepogoda u 2012. su iznad proseka, a pet najvećih gubitaka je pretrpela privreda SAD koja se pored uragana Sendi, koji je koštao između
30 i 50 milijardi dolara, suočila i sa posledicama velike suše koja je poljoprivrednicima
i osiguravačima nanela štete od 11 milijardi dolara. U uraganu Sendi je prošle godine
stradalo 253 ljudi.
1/2013 | 69
Vesti iz sveta
Iako nam je klima prošle godine bila „naklonjenija“ po pitanju katastrofa, klimatolozi upozoravaju da nam predstoje učestalije vremenske nepogode, kaže se u
predmetnom izveštaju.
(Izvor: reosiguranje.com)
Posrednici ključ dobrog osiguranja
Agenti i posrednici osiguranja su glavni oslonac poverenja klijenta, zaključak je izveštaja koji je objavio IBM. I pored velikog postignuća elektronskog
poslovanja i saveta koji se nude na komparativnim sajtovima koji nude i porede
proizvode osiguranja, klijenti najviše veruju „živoj reči“. Digitalizacija koja podržava savremeno poslovanje i podaci koje preuzimamo sa sajtova često nisu
potpuni i dovoljni da nam odgovore na pitanje koje osiguranje je najpogodinije
za nas. Osiguranici svoje poverenje ipak najradije poklanjaju konkretnoj ličnosti. Izveštaj koji je objavio IBM zasnovan je na studiji „Osiguravači, posrednici i
interakcije: preko kanala do mreže“. U izradi ove studije učlesvovalo je 8. 592
osiguranika i 1.360 posrednika u osiguranju iz 17 evropskih zemalja.
(Izvor: www. inese.es)
Uključiti države u osiguranje od prirodnih katastrofa
Preporuka „Swiss Re“ na nedavnom Međunarodnoj konferenciji osiguravača koja se u aprilu ove godine održala u Čileu je da je odgovornost lokalnih
vlada u obezbeđenju od prirodnih katastrofa veoma važna karika u saniranju
posledica velikih šteta od prirodnih nepogoda. U poslednjih trideset godina,
na svetskom nivou, osiguravči su sa svega 13 procenata udela učestvovali u rešavanju katastrofalnih šteta. Kao pozitivan primer državne odgovornosti „Swiss
Re“ ističe fond za ublažavanje posledica zemljotresa koji postoji u Meksiku, a
nedavno je proširen i na sanaciju šteta od uragana.
( Izvor: www. inese.es)
70 | 1/2013
Vesti iz sveta
Evropski aktuari za unapređenje standarda o izveštavanju
Predsednik Instituta španskih aktuara nedavno se sastao sa članovima
Evropske savetodavne grupe aktuara prilikom okupljanja Komiteta za standarde, slobodu i profesionalzam. Sastanak koji je ovog proleća održan u Edinburgu bio je pravo mesto za analizu postojećih aktuarskih standarda i razmatranje
novog standarda o aktuarskom izveštavanju. Evropska savetodavna grupa aktuara smatra da bi trebalo razviti model opšte aktuarske prakse koji bi ispunjavao potrebe konzistentog evropskog tržišta osiguranja. Ova aktuarska grupa
sastavljena je od predstavnika aktuarske struke iz zemalja članica EU i kao takva
zastupa stavove aktuarske delatnosti u institucijama EU. Na ovom okupljanju
razmatana su i brojna pitanja koja se odnose na Međunarodno udruženje aktuara, kao i unapređenje Kodeksa ponašanja Savetodavne grupe.
(Izvor: www. inese.es)
Sumnjive povrede od trzaja vratnog dela kičme
Povreda vratnog dela kičme se može steći pri najmanjim brzinama kretanja motornog vozila, čak i pri brzini od 10 kilometara na čas. Osiguravače u
Velikoj Britaniji brine činjenica da je u velikom broju prijavljenih povreda vratne
kičme, bilo vozača ili saputnika u automobilu, u pitanju prevara ili preterivanje.
Jedan od „Lojdovih“ profesionalaca kaže da se na osnovu sprovedenih ispitivanja sumnja da između 10 i 60 posto prijavljenih povreda ovog tipa nije baš
verodostojno prikazano.
(Izvor: www.guardian.com)
Priredila: Zorana Z. Nikolić Joldić
1/2013 | 71
Vesti iz sveta
Cena polise između pola i stepena rizika
Osiguravajuće kuće u Evropskoj uniji do sada su imale pravo da prilikom kalkulacija troškova kod auto-osiguranja u obzir uzimaju i pol osiguranika,
pa su tako, na primer, mlađe žene vozači plaćale manju premiju nego muškarci
iste životne dobi.
Argumenti osiguravača zasnivali su se na statističkim podacima, prema
kojima su mlađi muškarci skloniji izazivanju saobraćajnih nesreća od svojih vršnjakinja. Takođe, analize pokazuju da su udesi u kojima učestvuju mladi vozači
muškog pola daleko ozbiljniji i teži od onih u kojima su akteri mlade žene za
volanom.
Međutim, odlukom Suda pravde Evropske unije, koja je stupila na snagu 21. decembra 2012. godine, statistika više neće uticati na cenu polise autoosiguranja, bar kada je reč o polu vozača.
Zanimljivo je da najnovija odluka organa EU, koja treba da doprinese
sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, ovoga puta neće doneti direktnu
korist ženama, budući da će mnoge od njih sada morati da izdvajaju više novca
za auto-osiguranje nego ranije.
S obzirom na to da je Sud pravde Evropske unije doneo novu odluku, ali
i na statističku činjenicu da mlađe žene obazrivije voza od mlađih muškaraca,
možemo zaključiti da osiguravajuće kuće u EU barem kod auto-osiguranja neće
poslovati po ustaljenom pravilu, a to je da cenu polise određuje stepen rizika.
Zakon o stranim ulaganjima kamen spoticanja
Federacija BIH mora da uplati „Triglav osiguranju“ najmanje 3,5 miliona konvertibilnih maraka nezakonito obračunatog poreza, izvestili su mediji u
Federaciji. Naime, „Triglav osiguranje“ tražilo je da se porez na dobit umanji na
osnovu izvršenog ulaganja iz inostranstva, budući da je „Triglav Ljubljana“ investirao sredstva u kupovinu većinskog paketa deonica „Triglav BH osiguranja
Sarajevo“.
Kako to nije uzeto u obzir i poreska obaveza nije umanjena, slučaj je
dospeo na sud, a sud je doneo presudu protiv koje nije dopuštena žalba.
– Sud je utvrdio da je Poreska uprava FBiH, to jest Federalno ministarstvo finansija, mimo zakona o stranim ulaganjima, obračunalo porez „Triglav BH
72 | 1/2013
Vesti iz sveta
osiguranju“, pa je osporeno rešenje tuženika, dakle Federalnog ministarstva finansija. Osporeno je i rešenje Poreske uprave, koje je poništeno u delu koji se
odnosi i na utvrđene dodatne poreske obaveze na osnovu poreza na dobit u
iznosu od 3.040.754 KM i kamata u visini od 528.428 KM – kaže Slobodan Nikolić, sekretar Kantonalnog suda u Sarajevu.
Iz ovoga proizlazi da će Federacija morati da isplati „Triglav BH osiguranju Sarajevo“ 3,5 miliona KM, s dodatnim zateznim kamatama, koje će se zaračunavati od dana podnošenja zahteva za povraćaj novca.
Tužena strana zatražila je od Vrhovnog suda preispitivanje presude
Kantonalnog suda, ali se izvršenje presude time ne odgađa.
Predstavnici Ministarstva finansija smatraju da je u ovom slučaju u pitanju samo promena vlasništva, ali ne i povećanje kapitala, što ne može biti
razlog za umanjenje poreske obaveze.
– Tvrdimo da kupovina deonica drugog osiguravajućeg društva nije dodatno strano ulaganje. Nema dodatnog povećanja kapitala, a čim nema dodatnog povećanja kapitala, nema ni stranog ulaganja – istakao je Tihomir Ćurak,
pomoćnik ministra finansija.
U Poreskoj upravi Federacije tvrde da su primili zahtev za povraćaj preplaćenog iznosa poreza, nakon čega će izvršiti proveru i postupiti u skladu sa
sudskom odlukom.
– To može biti kredit ili neka buduća preplata na ime poreza, i mi ćemo
to, u skladu sa zakonskim rokom, izvršiti. Uverenje koje budemo izdali oni će
morati da odnesu u Kantonalno ministarstvo finansija, koje je i primilo ta sredstva. Osiguravajuća kuća dužna je da u roku od mesec dana vrati novac – kazao
je Vinko Križan, zamenik direktora Poreske uprave FBiH.
Predstavnici „Triglav BH osiguranja Sarajevo“ nisu su se oglasili ovim povodom.
Dоbrа iskustvа u rеgiоnu, аli i u ЕU
Маkеdоnskа „Оhridskа bаnkа“, kаkо prеnоsi Таnјug, uvеlа је nеdаvnо
zа grаđаnstvо nоvu vrsti krеditа – tаkоzvаnо krеditnо živоtnо оsigurаnjе,
čiја је suštinа u tоmе dа u pоvеrilаčkо-dužničkоm оdnоsu rаvnоmеrnо štiti i
kliјеntа i bаnku.
– Аkо kliјеnt zbоg nаstаnkа nеžеlјеnih оkоlnоsti nе mоžе dа оtplаti
1/2013 | 73
Vesti iz sveta
krеdit, glаvnicu krеditа vrаtićе оsigurаvајućа kućа nа оsnоvu pоlisе zа živоtnо
оsigurаnjе – rеkао је člаn Uprаvnоg оdbоrа „Оhridskе bаnkе“ Filip Kоtаrа,
izvеstilа је Маkеdоnskа infоrmаtivnа аgеnciја (МIА), а prеnео Таnјug.
Prеmа Kоtаrоvim rеčimа, Rumuniја, Bugаrskа i pојеdinе držаvе
Еvrоpskе uniје pоput Itаliје, Pоrtugаlа i Špаniје imаlе su, kаdа је rеč о
krеditnоm živоtnоm оsigurаnju, pоzitivnа iskustvа s оbzirоm nа tо dа оnо
kоristi svim strаnаmа: grаđаnimа, bаnkаmа i оsigurаvајućim kućаmа, tе
dоprinоsi pоvеćаnju еfikаsnоsti nаplаtе krеditа i оtvаrа nоvе pеrspеktivе u
оblаsti krеditirаnjа stаnоvništvа.
Nеоbičnа оsigurаnjа
Kао štо је pоznаtо, vеlikе zvеzdе zаklјučuјu rаzličitе nеоbičnе pоlisе
оsigurаnjа, tе оsigurаvајu svоје prstе i tеlо, dоk vrhunski dеgustаtоri sirеvа i
kаfе оsigurаvајu čаk i јеzikе. Меđutim, prоdајu sе i bаš„uvrnutе“ pоlisе, nајčеšćе
kао spеcifični i šаlјivi pоklоni priјаtеlјimа, kоје, nа srеću pо оsigurаvаčа, nikаdа
nisu nаplаćеnе budući dа је tаkаv štеtаn dоgаđај nеmоguć.
Еnglеskа brоkеrskа kućа „Goodfellas” оsigurаvа kliјеntе оd оtmicе
vаnzеmаlјаcа, Јеtiја i čudоvištа iz Lоh Nеsа. Dirеktоr Sајmоn Burdžеs izјаviо
је dа tа kućа mоžе dа оsigurа lјudе prоtiv bilо čеgа, dоklе gоd su sprеmni dа
tо plаtе.
Nјеgоvа kоmpаniја prоdаlа је nа hilјаdе neobičnih pоlisа, nајvišе u
Sјеdinjеnim Аmеričkim Držаvаmа. Јеdnа оd nајpоpulаrniјih је „vаnzеmаlјski
pаkеt оsigurаnjа“. Pаkеt kоštа izmеđu 100 i 260 funti i nudi оsigurаnjе u slučајu
оtmicе vаnzеmаlјаcа, оd trudnоćе kојu su izаzvаli vаnzеmаlјci i оd ugrаđivаnjа
čipа u tеlо. Osigurana suma je miliоn funti, а dа bi nаplаtili pоlisu, оsigurаnici
mоrајu dа prilоžе fоtоgrаfiјu ili vidео-snimаk, dа prоđu dеtеktоr lаži i dа imајu
pоuzdаnоg svеdоkа.
Оvаkvih i sličnih pоlisа prоdаtо је prеkо 40 hilјаdа širоm svеtа i niјеdnа
јоš niје nаplаćеnа.
Pо cеni оd 260 funti, zаintеrеsоvаni mоgu dа sе оsigurајu оd nаpаdа
čudоvištа iz Lоh Nеsа. Pоlisа pоkrivа trаumu, strеs, tеškе tеlеsnе pоvrеdе i
smrt. Osigurana suma је miliоn funti, а intеrеsаntnо је dа pоlisа imа оdrеđеnе
uslоvе budući dа је „hоdаnjе pоrеd čudоvištа zаbrаnjеnо, čаk i u vеоmа
piјаnоm stаnju“. Kоmpаniја nudi оsigurаnjе prоtiv „Јеtiја ili sličnоg stvоrа sа
74 | 1/2013
Vesti iz sveta
vеlikim stоpаlimа“, а osigurana suma је takođe miliоn funti.
Јеdnа оd nајčudniјih pоlisа kоје је „Goodfellas” nudiо imаlа је vеzе sа
2000. gоdinоm i rоđеnjеm nоvоg mеsiје. Prеkо 15 hilјаdа žеnа širоm svеtа
оsigurаlо sе prоtiv zаčеćа i rаđаnjа nоvоg mеsiје. Nајčеšćе imе mеđu tim
žеnаmа bilо је Меri ili Маriја.
Prеmа „Lојdоvоm” brоkеru Rоbеrtu Pаtriku, оkо 40 hilјаdа lјudi
оsigurаlо је svоје dоmоvе оd duhоvа, 250 hilјаdа оsigurаnо је оd nаpаdа Јеtiја
ili Vеlikоg Stоpаlа i 60 hilјаdа lјudi оsigurаlо sе оd prеtvаrаnjа u vukоdlаkа ili
vаmpirа.
Kоlikо gоd nаm svе nаvеdеnо zvuči nеоzbilјnо i nаivnо, nе trеbа
zаbоrаviti dа klаsičnа pоslоvnоst, šоu-biznis i mаrkеting idu ruku pоd ruku,
pоgоtоvо u pоtrоšаčkim društvimа Аmеrikе i zаpаdnе Еvrоpе.
Priredio: Pеđа S. Rаdоsаvlјеvić
1/2013 | 75
Sudska praksa
Pravo na naknadu štete iz osiguranja od auto-odgovornosti
Kako pravo na naknadu štete ne pripada vozaču koji je upravljao
motornim vozilom čijom je upotrebom pričinjena šteta, pravo na naknadu
štete, ako je dotični vozač za nju odgovoran, ne može pripadati ni tužiocima kao roditeljima ni sestri lica koje je upravljalo vozilom i prouzrokovalo
saobraćajnu nezgodu.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud pravilno je odlučio kada je odbio tužbeni zahtev
tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi „V” da im, solidarno sa tuženom
„B”, naknadi pretrpljenu štetu. Ovo stoga što je odredbom člana 85. Zakona o
osiguranju imovine i lica (Sl. list SRJ, br. 30/96...) propisano da pravo na naknadu
štete iz osiguranja od auto-odgovornosti nema 1) vlasnik, ili korisnik, suvlasnik
ili drugi imalac motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta, bez obzira
na to da li je upravljao vozilom u momentu nastanka štete, 2) vozač motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta ako je odgovoran za štetu, 3)
lice koje je učestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila čijom
je upotrebom prouzrokovana šteta. Imajući u vidu i utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud pravilno je zaključio da tuženi „V“, kao osiguravač, nije u
obavezi da tužiocima naknadi štetu koju trpe, jer je za saobraćajnu nezgodu
isključivo odgovorna sada pok. „P”, ćerka odnosno sestra tužilaca, koja je upravljala motornim vozilom koje je bilo osigurano kod tuženog „V“, te koja je u toj
nezgodi izgubila život. Kako pravo na naknadu štete ne bi pripadalo vozaču
koji je upravljao motornim vozilom čijom je upotrebom pričinjena šteta, ako
je odgovoran za štetu, u konkretnom slučaju pravo na naknadu štete ne može
pripadati ni tužiocima kao roditeljima ni sestri lica koje je upravljalo vozilom i
prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu u kojoj je izgubilo život. Neosnovani su
navodi žalbe tužilaca da ne postoji zakonski osnov za oslobađanje od odgovornosti za nastalu štetu tuženog „V“.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 11717/10 od 10. novembra 2011)
76 | 1/2013
Sudska praksa
Zastarelost potraživanja po osnovima naknade
nematerijalne štete
Za zastarelost potraživanja po osnovima naknade nematerijalne
štete od značaja je kada je po svakom od naznačenih osnova konsolidovano stanje, a nije od značaja to da li je lečenje završeno ili ne, jer određena
dijagnosticirana oboljenja mogu imati konačno stanje, pri čemu njihovo
lečenje traje do kraja života.
Naime, prema odredbi člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada
je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu pričinilo.
Radi poštovanja ove pravne norme kada se radi o naknadi nematerijalne štete po naznačenim osnovima, bilo je nužno razjasniti kada je po svakom
od naznačenih osnova konsolidovano stanje. Pri tom nije od značaja to da li
je lečenje završeno ili ne, jer određena dijagnosticirana oboljenja mogu imati
konačno stanje, pri čemu njihovo lečenje traje do kraja života. Za vreme koje je
merodavno za početak zastarelosti u smislu odredbe člana 361. stav 1. Zakona
o obligacionim odnosima, bilo je nužno razjasniti kada je umanjenje životne
aktivnosti dobilo svoj konačan oblik, kada su ožiljne promene koje predstavljaju osnov za naznačeni zaključak o navedenom stepenu naruženja postale
definitivne i opažanju vidljive kao takve, te kada je fizički bol, posebno bol jakog i srednjeg intenziteta, prestao, odnosno kada je primarni i sekundarni strah
prestao, a započele promene u sferi ličnosti koje se ispoljavaju umanjenjem životne aktivnosti.
Pri tom, razlog koji koristi žalbena presuda za početak roka zastarelosti
– vreme podnošenja odštetnog zahteva – bio bi merodavan samo pod uslovom
da je u to vreme bilo konsolidovano stanje po svakom od naznačenih osnova
nematerijalne štete, a u suprotnom bi bio pravno nevažna činjenica.
Radi toga, u odnosu na ovaj razlog, ni činjenično stanje nije potpuno
utvrđeno (na okolnosti kada je konsolidovano stanje po svakom od naznačenih
osnova nematerijalne štete).
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3903/12 od 22. avgusta 2012. godine)
1/2013 | 77
Sudska praksa
Zastarelost potraživanja naknade štete
Neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku
odgovornom za štetu.
Iz obrazloženja:
Odredbe člana 380. ZOO posebno regulišu rokove zastarelosti kod
ugovora o osiguranju, pa pored ostalog, po oceni ovoga suda, i u konkretnom
slučaju. Naime, u stavu 5. člana 380. ZOO navedeno je da neposredan zahtev
trećeg oštećenog lica prema osiguravaču, ovde prema prvotuženom, zastareva
za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom
za štetu, ovde prema drugotuženom kao štetniku. Budući da se, po oceni ovoga suda, u radnjama drugotuženoga što se tiče saobraćajne nezgode koja se
dogodila 2. maja 1993. godine u kojoj je tužilac zadobio teške telesne povrede
i pretrpeo i materijalnu i nematerijalnu štetu, stiču elementi krivičnog dela iz
člana 201. stav 3. u vezi sa članom 195. stav 3. KZS, i budući da je tužba za naknadu ovih vidova štete podneta pre nastupanja apsolutnog roka zastarelosti
za krivično gonjenje, a imajući u vidu odredbu člana 380. tačka 5. ZOO, tužbeni
zahtev tužioca nije zastareo ni prema prvotuženom.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 337/12 od 21. marta 2012)
Obavezno osiguranje vozila i regresni zahtev
Regresni zahtev po isplati naknade štete ostvaruje se od vlasnika
motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor
o obaveznom osiguranju, i to za isplaćene iznose naknade štete, kamatu
i troškove.
Iz obrazloženja:
U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je šteta nastala 23. jula 2004.
godine, te da je oštećenome tužilac isplatio odštetu 31. maja 2006. godine, primenjuje se Zakon o osiguranju imovine i lica, kojim je, u članu 99. stav 2, pro78 | 1/2013
Sudska praksa
pisano da se sredstva Garantnog fonda koriste za naknadu štete koja je, pored
ostalog, prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog
prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju,
u smislu ovog zakona. Članom 104. stav 2. istog zakona propisano je da se regresni zahtev po isplati naknade štete ostvaruje od vlasnika motornog vozila,
vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, i to za isplaćene iznose naknade štete, kamatu i troškove.
Zakon o osiguranju imovine i lica predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon
o obligacionim odnosima kao lex generalis, pa je, u smislu navedene zakonske odredbe, vlasnik vozila regresni dužnik i u onim slučajevima kada je vozač
vozila kriv za udes, s obzirom na obavezu vlasnika vozila da osigura vozilo. U
tom smislu, vozač vozila nije pasivno legitimisan za isplatu regresa, pa je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pogrešno obavezao prvotuženog na isplatu
regresa, kao vozača i štetnika, a odbio tužbeni zahtev prema drugotuženom,
kao vlasniku vozila. Drugotuženi je, kao regresni dužnik, dužan da na dosuđeni
iznos plati kamatu od dana podnošenja tužbe, a ne od dana isplate dosuđenog
iznosa oštećenom, jer je tuženi pao u docnju sa isplatom ovog iznosa na dan
podnošenja tužbe, a ne na dan kada je tužilac izvršio isplatu oštećenom, pošto
tužilac nije dokazao da je pozvao tuženog da isplati sporni dug.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 7566/11 od 23. novembra 2012)
Odštetna odgovornost za drugog
Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili iz drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje,
odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke državnog organa, ili
ugovora, dužan da vodi nadzor nad njim.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 2969/11 od 2. decembra 2011)
1/2013 | 79
Pitanja i odgovori
NAKNADA ŠTETE
Jedno od osnovnih načela odštetnog prava sadržano je u zahtevu da
naknada odgovara šteti. Iz toga načela izvedeno je pravilo koje obezbeđuje, ili
bi trebalo da obezbedi, da se pri određivanju naknade štete u obzir uzmu sve
koristi koje je oštećeni postigao u vezi sa štetom, tako da se iznos smanjuje za
te vrednosti. Drugim rečima, korist se prebija sa štetom.
Pod štetom zakon podrazumeva umanjenje sredstava odnosno nečije
imovine, ili smanjenja njenog povećanja, kao i nanošenje drugog fizičkog ili
psihičkog bola ili straha (Zakon o obligacionim odnosima, dalje: ZOO).
Novčana obaveza je osnova naknade štete. Usvojeno načelo zabrane
prouzrokovanja štete u našem obligacionom pravu predstavlja osnov za dalju razradu opšteg načela odgovornosti za nanošenje štete drugome. Naknada
materijalne ili nematerijalne štete, bez obzira na mogućnost njenog saniranja
na drugi način, uvek je moguća u novčanom obliku, pri čemu do utvrđivanja
njene visine takva novčana obaveza ima karakter vrednosne obaveze koja ne
podleže nominalizmu budući da novčani iznos u ovim slučajevima u najvećoj
mogućoj meri treba da bude ekvivalentan povređenim materijalnim i nematerijalnim dobrima.
Ovakva činidba izražena u obliku novčane obaveze zamena je za uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nastanka štete. Kriterijum za određivanje
štete jeste određena kupovna moć koja takvo stanje može reparirati. Kod materijalne štete ZOO predviđa naknadu u novcu. Potpuna naknada štete i njena
visina istovremeno su i gornja granica koju dužnik mora naknaditi. Štetniku se
ne mogu nametnuti obaveze koje bi mogle imati kazneni karakter. Pri utvrđivanju nematerijalne štete potrebno je izvršiti uvid u sudsku praksu. Na primer,
postoji saglasnost da se naknada za telesno oštećenje uračunava u pravičnu
naknadu za umanjene životnih aktivnosti. Naknada za telesno oštećenje i naknada za umanjenje životne aktivnosti smatraju se komplementarnim. To znači
da se invalidnina i naknada u punom obimu na osnovu istog štetnog događaja
ne mogu kumulirati, ali pravo na invalidninu, istovremeno, ne isključuje pravo da se ostvari naknada, jer invalidnina u suštini nije puna naknada. Vrhovni
sud Srbije zaključio je da „utvrđivanje novčane naknade za nematerijalnu štetu
predstavlja primenu materijalnog prava”.
Savezni sud SFRJ je u drugoj polovini prošlog veka zauzeo načelan stav
po kome se primanja na osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osigu80 | 1/2013
Pitanja i odgovori
ranja uračunavaju u odgovarajuće vidove naknade štete tako da se šteta koju
trpi osigurano lice sastoji u razlici između ukupne štete i onoga što oštećeni primi po jednom ili više navedenih osnova. Prilikom odmeravanja naknade štete
nastaju teškoće zbog toga što je u naknadu potrebno uračunati sva primanja
koja je oštećeni ostvario na osnovu jednog štetnog događaja.
Ispunjenje obaveze prema oštećenom licu sankcioniše se sredstvima
društvene prinude. Naposletku, u građanskom pravu sankcija je imovinska, a
ne lična mera.
Izvori
• Antić, Oliver, „Pravna priroda ugovornih obligacija”, Pravni život, Beograd, br.
10/2006.
• Bartulović, Mirko, „Novčana obaveza iz osnova naknade štete i monetarno
pravo”, Pravni život Beograd, br. 10/2006.
• Petrović, Zdravko, Odnos naknade štete i drugih primanja ostvarenih po osnovu istog štetnog događaja
• Zakon o obligacionim odnosima
Dr Zoran D. Radović
1/2013 | 81
Bibliografija
Cpt: Kunstversicherung wird zur Lifestiyle-Absicherung. Börsenbullen
nehmen Kunst auf die Hörner. – Osiguranje umetničkih dela postaje obezbeđenje (i osiguranje) životnog stila. Slike, luksuzan nakit i nameštaj – Tefaf – Sajam umetnina nije za plitke džepove. Osiguranje je od davnina jurilo
po sajmovima umetnina. Sada su bankari otkrili lepu umetnost i propagiraju iz
toga proizašlu ideju: investitor današnjice mora da nasluti trend ukusa za sutra kako bi uvećao svoj novac. Tu su slike, luksuzni ukrasi i nameštaj – sajam
umetnina nije za tanke novčanike. Ponovo se valjalo osvrnuti na svetski vodeći
Tefaf sajam umetnosti i antikviteta organizovan sredinom marta u Mastrihtu
(Maastricht). Sajam je organizovan pod motom „For love or for money“. Na 260
štandova na prodaju je bilo 30.000 eksponata u vrednosti od tri milijarde evra.
Sto sedamdeset eksperata najrazličitijih stručnih oblasti ispitivali su njihov kvalitet i izgled. U članku je veoma detaljno navedeno čega je sve bilo na ovom
sajmu. Jedno poglavlje nosi naslov „Osiguranje umetničkih dela teži ka ’lifestyle
insurance’”. U njemu stoji da se osiguranje umetničkih dela u odnosu na ciljnu
grupu (iznad jednog miliona evra neto imovine) razvilo u „lifestyle insurance“,
koje, pored umetničkih dela, osigurava druge predmete u vezi sa životom na
visokoj nozi. Veoma detaljno, analiziraju se podaci o poslovnom prometu svetskog tržišta umetnina u 2011. i upoređuju se s kriznom 2009. godinom i sl. Sledi
poglavlje „Renomirani eksperti i njihove ekspertize”, zatim se u nastavku govori
o 250 miliona dolara za jednog impresionistu, a jedan deo posvećen je „Lojdovom” Sindikatu Hiscox 33, koji stoji u prednjem planu (Hiscox ima pravo na 25
odsto „Lojdovih” premija za osiguranje umetničkih dela.). U članku je prikazano
mnogo zanimljivih i važnih podataka na temu ovog svetskog sajma umetničkih
dela.
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 554-557)
82 | 1/2013
Bibliografija
ks: Komposit: Katastrophen: 2011 war das Zweitteuerste Jahr in der Geschichte. Erdbeben-Schäden еreichen eine neue Höchstmarke. – Mešoviti
osiguravači: Katastrofe: 2011. godina bila je druga najskuplja godina u
istoriji osiguranja; štete od zemljotresa dostigle su novu najvišu granicu.
Prirodne nepogode i katastrofe s ljudskim faktorom prouzrokovale su u protekloj godini štete pokrivene osiguranjem u visini od 116 milijardi američkih
dolara. Ovi podaci proističu iz aktuelne studije Sigma društva „Swiss re“. U ovom
prikazu izdanja Sigme detaljno se iznose podaci o štetama ove vrste, uz grafički prikaz šteta pokrivenih osiguranjem u dugom vremenskom rasponu (19702011).
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 553)
Peter Höppe: Warum Versicherer vom Klimawandel profitieren? „Risiken
sind gut vesicherbar“. – Zašto osiguravači profitiraju od promene klime?
Rizici su dobro osigurljivi, kaže u intervjuu Peter Hepe (Höppe), meteorolog i
fizičar koji u reosiguravajućem društvu „Munich re“ vodi sektor istraživanja georizikā. Posledična dejstva vetra, nevremena i promenā klime svakidašnjica su
u društvu „Munich re“. Da bi mogao da proceni rizike od prirodnih nepogoda,
ovaj reosiguravač insistira na geo-inteligenciji. Ono što je nekad bila štampana
karta sveta sada je informacioni sistem povezan preko interneta, koji dozvoljava pravovremenu analizu rizika – a pomaže i pri tarifiranju. Kako se to radi kod
pomenutog reosiguravača, može se saznati iz ovog intervjua, koji je vodila Elke
Pohl.
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 558-559)
Komposit: Klaus Hoffmann, Jürgen Weyer, André Jambon: Mit wertorienirtr
Steuerung den Ertrag erhöhrn. Defizitäre Komposit. Bestände sanieren.
– Mešovito osiguranje: Povećanje dohotka upravljanjem koje je orijentisano prema vrednosti. Potreba za saniranjem deficitarnih mešovitih portfelja. Mnogi osiguravači usmeravaju svoj novi posao prema ceni, a ne prema
stvarnom riziku. Svaki klijent trebalo bi da plati za rizik odgovarajuću premiju.
Dvadeset procenata sklopljenih ugovora nanosi trajne gubitke. Solventnost II,
pored iznalaženja ukupne solventnosti preduzeća, predviđa njegovu obavezu
za usmerenje prema vrednosti u okviru „orsa-procesa” (Own Risk and Solvency
1/2013 | 83
Bibliografija
Assesment). Prema privatnom poslu klijenata i standardizovanom zanatskom
poslu proizlaze neki zahtevi – tri su pobrojana i objašnjena na samom početku
članka. Četiri grafička prikaza snažno podupiru ovu obimnu analizu, čiji su autori saradnici aktuarske agencije savetodavne prirode o riziku (Risk. Consulting
Prof. Dr. Weyer GmbH, Köln)
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 656-663)
Industrijsko osiguranje: Christoph Baltzer: Gute Geschäfte. HaftpflichtSparte wächst und ist ausgesprochen profitabel. Dobri poslovi. Grana osiguranja od odgovornosti raste i izrazito je profitabilna. Osiguranje od odgovornosti veoma je ugodna grana za osiguravače. U 2010. godini poslovalo
se izuzetno dobro. Kako izveštava statistika nadzorne vlasti Bafin, kvota šteta
(bruto) opala je sa 59,2 na 57,8 odsto, dok su prihodi od premije na tržištu u
ovoj grani porasli za 100 miliona. To odgovara porastu za 1,3 odsto. Prema podacima Udruženja nemačke delatnosti osiguranja, prihodi od premija branše u
grani odgovornosti opali su u 2010. za 0,8 procenata i iznose 6,8 milijardi evra.
Podatke iz teksta dopunjuje i ilustruje tabelarni prikaz poslovanja 122 nemačka
osiguravača od odgovornosti.
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 666-667)
lie: Lebensversicherer sezen auf Berufunfähigkeitsgeschäft. Renaissance der
Berufsunfähigkeitsversicherung. Infolge der Niedrigzinsphase rückt die BU
bei vielen Lebenversicherern wieder verstärkt in den Fokus. – Osiguravači
života insistiraju na osiguranju od nesposobnosti za obavljanje određenog
zanimanja (BU). Renesansa osiguranja od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. U vreme nižih kamata, BU se ponovo intenzivno stavlja u fokus
kod mnogih osiguravača života. U članku se povodom predstavljanja studije Nesposobnost za obavljanje određenog zanimanja 2012 – potcenjeni rizik, koju je objavilo društvo za životno osiguranje „Gothaer Lebensversiherung“, razmatra pitanje
renesanse pomenutog osiguranja. Ovo osiguranje u pomenutom društvu do sada
se nudilo samo kao BU dodatno osiguranje. U članku se, pored kritike u vezi s fleksibilnošću pri plaćanju premije, iznose podaci kako se ovo osiguranje plasira ili planira kod društava „Axa”, „Volkswohl Bund“, „Die Zurich“, „Barmenia“ i „WWK“.
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 545)
84 | 1/2013
Bibliografija
Teure Medikamnte. In der PKV wird jeder neunte Euro für Arzneimittel gebraucht. – Skupi lekovi. U nemačkom privatnom zdravstvenom osiguranju
svaki deveti evro upotrebi se za lek. Sa iznosom od 2,41 milijarde evra, izdaci za lekove PKV u 2010. godini dostigli su udeo od 11,4 odsto u ukupnim
izdacima PKV. U zakonskom zdravstvenom osiguranju (GKV) izdaci su dostigli
obim od 30,18 milijardi evra. Udelom od 18,7 procenata, oni su drugi po veličini
fiksnih troškova u GKV. U poslednjih pet godina troškovi su porasli za 26 procenata, a 30 odsto lekova predstavlja reimport.
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 654)
Paul Kellenbenz: Solvency II kann nicht funktionieren. Versicherungsanalyst der Société Générale lässt kein gutes Haar am neuen Aufsichtsrsegime. – Solventnost II ne može da funkcioniše. U članku se iznose razmatranja
Karstena Cilkea (Carasten Zielke), osiguravajućeg analitičara društva „Société
Générale“, o novom režimu nadzora prema standardu Solventnost II i o njegovom uticaju na osiguranje života, kao i na osiguranje industrije. Detaljno se
analiziraju moguće neželjene posledice u oba pomenuta poslovna segmenta.
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 582)
Politik als Störfaktor in der euroäischen Aufsichtsstruktur. – Politika kao
faktor smetnje u evropskoj strukturi nadzora. Solventnost II u fokusu godišnjeg zasedanja Udruženja za nauku o osiguranju. Svetska kriza tržišta
kapitala i poverenja u koji je zapala finansijska privreda pogodila je snažno i
osiguravajuću delatnost. A ona, za razliku od banaka, nije ni uzrok ni posrednik, već žrtva krize. U članku se izveštava o diskusijama o aktuelnim temama na
pomenutom godišnjem zasedanju Nemačkog udruženja nauke o osiguranju u
Hanoveru.
(Versicherungswirtschaft, br. 8/2012, str. 588)
Gefährliche Augenblicke. – Opasni trenuci. U kratkom napisu sažeto su izneti
podaci o uzrocima saobraćajnih nezgoda, prema studiji Centra za tehniku društva „Allianz“. Pobrojano je najpre šta sve vozači koji su doživeli nezgodu navode
kako bi izbegli prigovor da su skrivali grubu nemarnost zbog koje im osiguravač ne bi priznao naknadu štete (§ 6 VVG a.F:). Prema istoj studiji, više od 25
1/2013 | 85
Bibliografija
odsto svih vozača automobila za vreme vožnje podešava nešto na telu i odeći;
jedna petina njih menja delove odeće i za vreme vožnje. Šest procenata brije se
ili šminka dok vozi, pa i ne čudi što je od svih saobraćajnih nezgoda, kaže se u
studiji, svaka deseta (u Nemačkoj) prouzrokovana skretanjem. To su pre svega
radnje poput nameštanja nakita ili sata, kontrolisanja odeće, uređivanja frizure,
posmatranja nečiste kože, nega noktiju, menjanje naočara, nanošenje zaštitne
kreme za sunce.
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 696)
Assekuranz sieht sich auf Wachstumskurs. – Osiguranje vidi sebe na kursu
rasta. Sa izuzetkom osiguranja života, sve osiguravajuće grane u 2011. godini
bile su uspešne. U najvećoj grani – osiguranju motornih vozila – zabeležen je
rast premija od čak 3,5 odsto, koje sada iznose 20,9 milijardi evra. Pri tom se,
prvi put od 2004. godine, prosečna premija u osiguranju motornih vozila od
odgovornosti povećala, i to za cela dva procenta. Takođe, dati su mnogi podaci
iz izveštaja o osiguranju u Nemačkoj za 2011. i prognoza za 2012. godinu, uz
tabelarni prikaz prihoda od premija svih grana osiguranja za 2009, 2010. i 2011.
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 624)
U. S. K: Seniorenzuschläge in der Autoversicherung. – Doplaci za starije u
automobilskom osiguranju. Rizik od nezgode starijih ljudi znatno se povećao.
Na to su reagovali automobilski osiguravači, pa su uveli doplatke i za starije vozače. Kako su osiguravači proračunali, rizik da se izazove nezgoda s poginulim
i povređenim licima veći je kod lica iznad 75 godina nego kod mladih vozača
između 18 godina i 24 godine. Stariji najčešće izazivaju nezgode pri skretanju i
na raskrsnicama. Već 2009. godine Centar za tehniku društva „Allianz“ pokazao
je u jednoj studiji da se rizik od prouzrokovanja nezgoda u starosti od 75 godina
i više natproporcionalno povećava. U članku se govori o velikim razlikama kod
doplataka na tržištu, a autor nas uverava da su doplaci za stare vozače primereni.
(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 17/2012, str. 601)
Words for the Week (213) – Keith Purvis: Catastrophe modelling. – Modeliranje katastrofa. Osiguravači i reosiguravači koji se bave osiguranjem kata86 | 1/2013
Bibliografija
strofalnih rizika uglavnom koriste modele specijalizovanih kompanija čija je
ekspertiza prihvaćena na tržištu. Ovi modeli pomažu im u proceni izloženosti
rizicima.
(Versichrungswirtschaft, br. 19/2012, str. 1421)
brs: Provisionsausweis auf Heller und Cent. Predlozi Evropske komisije
za IMD 2 zadaju glavobolju nemačkoj vladi. U napisu se prikazuje od kada
i kako se 27 država EU bavilo izradom Direktive o zastupanju u osiguranju
(IMD 2). Što se Nemačke tiče, kaže se da će se novi propis o zastupanju u osiguranju primeniti u nemačkom pravu u drugom ili trećem kvartalu 2015. godine.
(Versichrungswirtschaft, br. 19/2012, str. 1439)
Izveštaj iz Brisela: Thomas A. Friedrich: Ein neuer Vorschlag für eine neue
Ratingagentur. Erneuter Anlauf zu globaler Rating. Agentur. – Novi predlog za novu agenciju za određivanje rejtinga. „Zaleđe“ za procene treba da
bude transparentno. Novo zaletanje ka globalnoj agenciji. U članku se iznose razni predlozi o novoj agenciji za rejting preduzeća i državā koji potiču od rukovodilaca ili predstavnika pojedinih zemalja, Komisije EU ili Evropskog parlamenta.
Jedan od predloga bio je da se osnuje rejting-agencija samo za zemlje EU, drugi
je bio da se tu uključe i zemlje u razvoju. Četiristo miliona evra početnog kapitala traži se za jednu novu i bolju rejting-agenciju. Konstatuje se takođe da
pri određivanju rejtinga pojedinih zemalja postoji velik deficit u vezi s transparentnošću analiza. Bilo je govora i o bankarskim bonitetima. Vlada u Londonu
odbila je da reguliše nagrade. Kako je javnost informisala evropska nadzorna
vlast, trenutna visina boniteta iznosila je 139 procenata prosečne fiksne plate
u EU. Drugi pak smatraju da je to „sporedno bojno polje“, a da su za stabilnost
bankarskog sistema važniji propisi o sopstvenom kapitalu. Oni bi trebalo da
budu rigorozni i trajno oštri.
(Versicherungswirtschaft, br. 9/2012, str. 669)
Unternehmen nur unzureichend auf neue Risiken vorbereitet. – Preduzeća
su nedovoljno pripremljena na nove rizike. Najveći broj evropskih preduzeća, prema sopstvenoj proceni, nedovoljno je pripremljen za novonastale rizike.
Na vrhu po rangu su teroristički napadi i politički motivisano nasilje. Do ovih
1/2013 | 87
Bibliografija
rezultata došlo se u studiji društva ACE sprovedenoj širom Evrope. Ispitivanjem
606 evropskih risk-menadžera, rukovodilaca preduzeća i vodećeg kadra došlo
se do podataka da u Evropi samo sedam odsto svih preduzeća ima sveobuhvatnu osiguravajuću zaštitu za terorističke napade i politički motivisano nasilje. Trideset četiri procenta upitanih ne raspolaže nikakvim osiguravajućim pokrićem.
U ovom ispitivanju, društvo ACE je identifikovalo šest glavnih rizika: teroristički
napadi i politički motivisano nasilje, rizici od zagađenja životne sredine, multinacionalni i eksportni rizici, IT rizici, rizici u oblasti odgovornosti menadžera
(D&O), kao i poslovna putovanja.
Anketirana nemačka preduzeća (32 odsto) kao najveći rizik rangirala
su terorističke napade i politički motivisana dela nasilja. Na drugom i trećem
mestu ove liste rizikā našli su se IT i internet rizici sa 28 odsto, kao i rizici od
odgovornosti rukovodećih organa (D&O). Istovremeno, više od polovine ispitanika oseća se delimično ili potpuno nespremno da se izbori sa ovim rizicima,
kao i sa opasnostima pri poslovnim putovanjima. Na evropskom nivou 54 odsto preduzeća oseća se nespremnim za rizike od terorizma i političkih nemira.
Učešće nemačkih ispitanika, sa 57 procenata, čak je i veće.
Evropski rukovodeći kadar (51 odsto) i nemački rukovodioci (46 odsto)
očekuju od svog osiguravača ili maklera osiguranja odgovarajuće savetovanje i
informacije o terorističkim i politički motivisanim rizicima. Za Nemačku pri tom
važi da 36 odsto firmi nema nikakvu osiguravajuću zaštitu za ovu vrstu rizika.
Time je Nemačka iznad evropskog proseka, koji iznosi 34 odsto.
(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 17/ 2012, str. 520)
M. S: Inovationen oder Bedeutungsverlust. Herausforderungen für die Indsutrieversicherung – das DVS-Symposium 2012. – Industrijsko osiguranje:
Inovacije ili gubitak na značaju. Izazovi za industrijsko osiguranje – izveštaj
sa DVS simpozijuma 2012. godine. Industrijsko osiguranje smatra se kraljevskom disciplinom osiguranja. Ovoga puta postavlja se pitanje da li je kralj možda
podneo ostavku. Na ovom simpozijumu u Minhenu, koji se, sa 600 učesnika,
smatra najvećim skupom specijalista ove branše u Nemačkoj, u centru pažnje
bila je tema inovacije – ili upravo nedostatak sposobnosti branše da inovativno
reaguje na izazove. Izneto je mnogo kritika, poput sledeće: ako branša osiguranja previše čeka da bude sigurna, mnoge branše koje želi da osigura više neće
postojati usled ubrzanih tehničkih promena – a i mnogih osiguravača više neće
88 | 1/2013
TOKOVI OSIGURANJA • BROJ 1/2013
ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU OSIGURANJA
BEOGRAD 2013 / BROJ 1
GODINA XXVIII
ISSN 1451 - 3757, UDK: 368
Bibliografija
biti. Osiguravači moraju prestati da na velike štete reaguju isključenjima i smanjenjem pokrića, te da pronađu puteve za pokriće novih rizika.
(Zeitschrift für Versicherungswesen, br. 18/2012, str. 551-552, 554)
Prevela i priredila: Gordana L. Popović
1/2013 | 89
Download

Tokovi osiguranja 1 2013.pdf