Radomir Vlastelica
ETIKETE
SRBIJE
2
Novinar i publicista, Radomir Vlastelica, rođen je
1952. godine u Beogradu. Autor je sedam publikacija
“Putevi vina Srbije” koje su objavljene na srpskom,
engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom i
italijanskom jeziku, čime je uspostavio vinske puteve
i promovisao razvoj vinskog turizma u Srbiji. Takođe,
autor je knjige „Proizvođači vina i rakije u Srbiji“.
(2004) i monografije „Rakije Srbije (2012).
Učesnik je brojnih međunarodnih skupova o vinskom
turizmu u zemlji i inostranstvu i predavač je vinskog
turizma u Savetu Evrope na projektu WCTE.
Suosnivač je Akademije vinskog turizma i dvostruki
je vitez vina u vinskom viteškom redu „Monah
Dorotej“ iz Aleksandrovca i počasni član vinskog
viteškog reda “Singidunum” iz Beograda.
Ova jedinstvena knjiga je nastala sa namerom da ljubiteljima vina približi srpska
vina kroz predstavljanje srpskih vinarija sa fotografijama njihovih etiketa,
nazivom vina i sortama grožđa od koga se vino proizvodi.
U knjizi je predstavljena 581 etiketa iz 123 vinarije iz svih vinskih regiona Srbije.
Knjiga sadrži i deo o vinu, vinskim etiketama, istoriji vinskih etiketa, odabiru vina,
čitanju vinskih etiketa, oznakama na etiketama po zemljama, kao i brojne
zanimljivosti o etiketama vina, ilustrovan brojnim fotografijama.
Sadržaj
O vinu /4
Vinske etikete /6
Vino sa geografskim poreklom /8
Razumevanje vinske etikete /8
Vino i berba /9
Istorija vinskih etiketa /10
Egipat /10
Antička Grčka /10
Štampa /10
Staklo /11
Metalne etikete /11
Etikete 18.veka /12
19. i 20. vek /12
Etikete danas /13
Dizajn etiketa /13
Odabir vina /15
Čitanje vinske etikete /18
Oznake na etiketama po zemljama /20
Rečnik pojmova koje nalazimo na etiketama /22
Francuska /22
Italija /24
Španija /25
Nemačka /25
Srbija /26
Australija i Novi Zeland /28
SAD /28
Argentina i Čile /29
Zanimljivosti o vinskim etiketama /30
Kolekcionar etiketa /30
Umetničke etikete Šato Mouton Rotšild /30
Muzej vinskih etiketa /30
Vina poznatih ličnosti /30
Vina sa etiketom Hitlerovog lika /31
Vinske etikete sa Brajevim pismom /31
Umetničke etikete Vieti /32
Vinska kuća Minića /32
Rat vinarskih etiketa /32
Etikete vinarije Gut Ogau /32
Merlo Buhač iz Hrvatske /33
Personalizovane etikete /33
Pogrešne informacije na etiketi /33
Najveća kolekcija vinskih etiketa /33
Žene biraju vino na osnovu etikete /33
Grafiti na etiketama Vinarije Bjelica /33
Vinarija Ivanović, Aleksandrovac /35
Podrum Botunjac, Aleksandrovac /36
Vinogradi Nikolić, Aleksandrovac /37
Vino Budimir, Aleksandrovac /38
Vino Župa, Aleksandrovac /39
Podrum Braća Rajković, Aleksandrovac /40
Vinarija Živkovića, Aleksandrovac /41
Podrum Damjanović, Aleksandrovac /42
Vinarija Miljković, Aleksandrovac /43
Podrum Varinac, Aleksandrovac /44
Vinarija Milovanović, Aleksandrovac /45
Porodični podrum Rajković, Aleksandrovac /46
Vinska kuća Sava, Aleksandrovac /46
Vinarija Rakićević, Aleksandrovac /47
Vinarija Đorđević, Aleksandrovac /48
Vinarija Vinastra, Alibunar /49
Vinarija Vrbica, Aranđelovac /50
Vinski podrum Krf, Aranđelovac /48
Vinarija Viljanac, Bačka Topola /51
Vinarija Galot, Banatski Karlovac /52
Vinarija K-ing, Banatski Karlovac /53
Vinarija Šijački, Banoštor /54
Vinarija Modele, Banoštor /54
Tiska perla, Bečej /51
Empresa, Beograd /55
Podrum Panajotović, Beograd /56
Vinarija Tri oraha, Beograd /57
Emporio vinarija, Beograd /57
Vinarija Pusula, Beograd /58
Podrum Stari dani, Bujanovac /59
Vinarija Brestovački, Erdevik /60
Vinarija Ravnica, Inđija /62
Vinarija Stojanović, Inđija /63
Vinarija Kovačević, Irig /64
Vinarija Deurić, Irig /151
Vinarija Mačkov podrum, Irig /66
Vinarija Temet, Jagodina /68
Gazdinstvo Cilić, Jagodina /69
Vinarija ND-DSK, Jagodina /70
Vinarija Vinis, Jagodina /70
Harmath wines, Kanjiža /71
Vinarija Jović, Knjaževac /72
Vinarski podrum Urošević, Knjaževac /73
Podrum Do kraja sveta, Kovilj /74
SS-MAR winery, Kragujevac /60
Podrum Stevanović, Kragujevac /61
Podrum Radovanović, Krnjevo /76
Vinarija Duša, Kladovo /77
Rubin AD, Kruševac /78
Vinarija Milisavljević, Kula /82
Podrum Milojević, Lazarevac /84
Vinarija Carpe diem, Lazarevac /85
Podrum Milojaš, Lazarevac /85
SRŽ Milovanović, Lazarevac /86
Porodična vinarija Antonijević, Ledinci /87
Matalj vinarija, Negotin /88
Vinarija Clevora, Negotin /89
Vinarija Čubra, Negotin /90
Vinarija Dajić, Negotin /91
Vinarija Mikić, Negotin /91
Vinarija Panić, Negotin /92
Vinarija Tanića pimnice, Negotin /92
Vinski podrum Ivanović, Negotin /93
Pimnica Perić, Negotin /93
Vinarija Vimmid, Negotin /94
Podrum Stevanović-Kušić, Negotin /95
Vinarija Raj, Negotin /94
Vinarija Janucić, Negotin /95
Vinarija Bjelica, Novi Sad /96
Vinica Petrović, Orahovac /97
Porodična vinica Brkić, Orahovac /97
Vinarija B&D Kojčić, Orlovat /98
Vinarija Zvonko Bogdan, Palić /99
Vinarija Tonković, Palić /100
Vinarija Maurer, Palić /101
Vinarija Rajić, Paraćin /103
Vinarija Milosavljević, Počekovina /106
Toplički vinogradi, Prokuplje /104
Porodična vinarija Aranđelović, Prokuplje /105
Podrum Pavlović, Rača /105
Vinogradi i vinarija Miletić, Rekovac /109
Manufaktura Spasić, Novi Slankamen /110
Atelje vina Šapat, Novi Slankamen /111
Podrum Gvozdanović, Stari Slankamen /112
Podrum Ilić, Smederevo /107
Vinarija Jeremić, Smederevo /108
Vinarija Despotika, Smederevska Palanka /114
Podrum Madžić, Smederevska Palanka /115
Vinarija Stanimirović, Sombor /116
Vinarija Dragić, Sombor /117
Boutique vinarija Imperator, Sremska Mitrovica /119
Vinarija Kiš, Sremski Karlovci /120
Podrum Benišek, Sremski Karlovci /121
Vinarija Živanović, Sremski Karlovci /122
Vinum, Sremski Karlovci /123
Vinarija Veritas, Sremski Karlovci /124
Vinarija Dulka, Sremski Karlovci /125
Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci /126
BM Art, Sremski Karlovci /127
Vinarija Aleks, Sremski Karlovci /128
Vinarija Milanović, Stara Pazova /129
Vinarija Status, Svrljig /130
Molo winery, Šid /131
Vinarija Ilić-Nijemčević, Šid /131
Vinogradi i vinarija Vindulo, Temerin /132
Vinarija Kabač, Temerin /133
Vinarija Aleksandrović, Topola /134
Kraljevska vinarija, Topola /136
Vinarija familije Rogan, Topola /137
Vinarija Arsenijević, Topola /138
Vinarija Lipovac, Topola /138
Vinarija NN produkt, Trstenik /139
Milijan Jelić, Valjevo /140
Bačina vino, Varvarin /141
Vinarija Krstić, Vlasotince /141
Vinarija Aleksić, Vranje /142
Vršački vinogradi, Vršac /144
Podrum Krstov, Vršac /146
Vinarija Vinik, Vršac /147
Vinarija Sočanski, Vršac /148
Podrum Milošević, Žabari /149
Vinarija Virtus, Žabari /150
Vinarija Orlovo, Zrenjanin /151
ISTORIJA VINSKIH ETIKETA
Vinske etikete postoje vekovima. Vinari Sumerinije
(danas regija Iraka) još pre 6.000 godina imali su
običaj da cilindričnim pečatom od grafita, visine
oko tri centimetra, obeležavaju amfore koje su se
nosile u hramove. Ove oznake i danas se smatraju
najstarijim poznatim označavanjem porekla i
autentičnosti proizvoda.
Prve etikete su bile mnogo jednostavnije nego one
koje koristimo danas.
Egipat - Vino je bilo popularno u starom Egiptu
i imalo je važnu ulogu u mnogim ritualima i
ceremonijama. Mnogi dokazi ukazuju da su drevni
Egipćani bili prvi koji su označavalii svoja vina
detaljima berbe, regiona ili vinograda i vinara.
Naročito su faraoni bili oduševljeni vinima. Vino
je bilo jedino piće dostojno da ih isprati na onaj
svet. Nekoliko stotina amfora s vinom nađeno
je u grobovima slavnih Egipćana. Posle smrti
egipatskog kralja Tutankamona, 1352 godine pre
nove ere, među zadivljujućim blagom u njegovom
grobu ostavljeno je trideset šest vinskih zemljanih
posuda. Iako je njihov sadržaj presušio pre mnogo
vekova, ovi sudovi predstavljaju san svakog
arheologa. Hijeroglifskim pismom na posudama
je naveden datum proizvodnje, naziv lokacije
vinograda, i vinar.
Ova otkrića ukazuju
da su drevni Egipćani
predvideli zakone o
kontroli vina koji su
usvojeni u 19, veku. To
su, inače, sami počeci
etiketiranja vina, koje je
nastavljeno u drugom
obliku u antičkoj Grčkoj,
zatim preko rimskog
doba do kraja 18. veka.
Antička Grčka- Prema važećim propisima koje
su nasledili od Egipćana, Grci su morali lagerovati
i transportovati vina u hermetički zatvorenim,
keramičkim sudovima – amforama. Zakonodavci
su preporučivali korišćenje sistema obeležavanja
(slično današnjim etiketama) i upotrebu smole
alpskog bora za zaštitu vina od kvarenja. Amfore
su, obično sa dve ručke, imale različite oblike koje su
10
upućivale na oblast u kojoj su proizvedene. Amfora
je morala imati zapis sa godinom proizvodnje vina.
Na jednu od ručica utiskivan je i znak proizvođača,
a na drugoj se nalazio žig lokalnog zakonodavca.
Amfore su se koristile praktično sve do 5. veka, kada
su Rimljani otkrili prvu burad i počeli da ih koriste.
U starom Gaulu, u vreme kad je vino počelo da
dobija na značaju, amfora od 26 litara mogla je da
se menja za jednog roba. Istovremeno se razvijao
i kvalitet posuda za posluživanje vina (karafa) od
kojih su neke bile izuzetne umetničke vrednosti i
danas su izložene u muzejima kao unikati. Najstarije
etikete za vina su napravljene za amfore, dugo
pre pronalaska boce. Vavilonci su imali cilindrične
pečate koji su korišćeni da označe amfore rečima
i slikama. Kasnije, Rimljani su obeležavali svoje
vinske sudove informacijama o vrsti vina.
Štampa - Značajan trenutak u istoriji etiketa
desio se 1.440 godine, kada su Gutenberg i
Konrad Saspaš proizveli prvu štamparsku mašinu.
Međutim, tek slučajnim otkrićem mogućnosti
korišćenja litografskih kamenova praktično je
omogućena štampa, a samim tim i izrada prvih
vinskih etiketa. Rani dizajn vinskih etiketa u Evropi
bili su jednostavni mali identifikacioni komadi
pergamenta vezani kanapom oko vrata boce. Do
1700, nalepnice su dizajnirane na kamenu. Potom je
korišćeno mastilo, koje je pomoću valjka prenošeno
na papir. Vinske etikete postale su neophodne u 18.
veku, kad su staklene boce postale češće u prodaji
vina. Veći deo veka, etikete su pisane rukom ili
štampane veoma primitivno.
ČITANJE VINSKE ETIKETE
Etiketa, pre svega, treba na prefinjen način da
predstavlja ono što je u boci kao i da reflektuje duh
i filozofiju vinara i vinarije. Takođe, treba adekvatno
da bude prilagođena tržištu i ciljnoj grupi kojoj je
vino namenjeno. Neizbežan deo cele priče je dizajn
etikete i sam brend vinarije. Ulaganje u dizajn
etiketa i kreiranje brenda nije trošak već investicija.
Čitanje etiketa vina je važan korak za potrošača
vina. Svaki potrošač ima instinktivnu reakciju na
ukupan dizajn etikete. Dobra vinska etiketa treba
da ima dovoljno relevantnih informacija koje će
potrošača navesti da kupi vino. Zatim etiketa treba
da je privlačna za oko. Onda sledi i pitanje da li se
ona izdvaja među desetinom drugih na prepunoj
polici?
Čitanje etiketa vina može biti veoma lako, ali i
veoma teško, sve zavisi od toga čija je etiketa i iz
koje je zemlje. Vinske etikete Novog sveta su sa
jasno označenom sortom grožđa, proizvođačem,
mestom uzgoja grožđa i sadržajem alkohola, tako
da potrošaču nude klljučne informacije koje mogu
biti važne za kupovinu vina. Sve ove informacije se
pojavljuju na prednjoj etiketi.
Vinske etikete Starog sveta imaju reputaciju da
ne daju ključne informacije, ali uz malo vinskog
obrazovanje, videćete da to nije slučaj. Ako znate šta
treba da tražite, možete lako dešifrovati relevantne
informacije na etiketi sa malo truda. Umesto sorte
grožđa, primarni podatak na ovim etiketama, je
mesto odakle je vino.
Tako ako poznajete region, onda ćete imati prilično
dobro znanje o mogućem grožđu koje je u boci.
Ovaj pristup, kada je reč o vinu se može primeniti
širom Evrope. Ako znate mesto onda ćete znati
i sortu grožđa, ako znate sortu grožđa, znaćete
većinu vina u celom regionu.
Neophodno je znati pročitati etiketu vina: da
li se radi o stonom vinu, kvalitetnom ili vinu sa
žaštićenim poreklom koje spada u najvišu kategoriju
kvalitetnih vina. Etikete ovih vina moraju sadržati
podatke o tome odakle vino potiče, od kojih je sorti
proizvedeno, koliko u njemu ima alkohola i koji su
hemijski stabilizatori koršćeni.
Čitanje etikete je možda i najbitniji korak za ljubitelja
vina, budući da će etiketa ponuditi mnoštvo
informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije,
godišta. Isplati se pročitati vinareve preporuke
18
na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš
vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad
svega, vino će na sebi imati oznaku kvaliteta, što je
oznaka viša, po pravilu to je i bolje vino.
Godina berbe
Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na
sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino.
Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu po
pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga,
utiče na ukus vina. Ali, starije vino ne znači nužno i
bolje vino, posebno ukoliko su boce iz lošije berbe.
Godina označena na etiketi je godina berbe. Ako
ste upoznati sa vinogradima određenog regiona, to
može biti dobar indikator. Čak i ako ne znate da li je
određena berba bila dobra ili loša, saznanje koliko
su vina stara, označava nešto o njegovom stilu:
mlada, sveža i voćna, ili stariji, lakša i složenija.
Većina vina je najbolja u roku od tri godine od berbe.
Ako se koristi grožđe iz dve ili više godina, vino je
označeno kao nonvintage (NV). Šampanjac, port
i šeri su nonvintage, jer se proizvode od grožđa iz
različitih godina berbe.
Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punog tela, što je mera
njihovog sadržaja alkohola. Na svakoj etiketi ćete
primetiti procenat alkohola u jedinici mere, što
određuje punoću tela vina:
• 7.5% - 10.5% lako telo
• 10.5% - 12.5% srednje puno telo
• 12.5% i više - puno telo (vrlo visok alkohol)
Tip vina
Tip ili naziv vina, otkriva mnogo o njegovim
karakteristikama. Standardi za imenovanja vina
variraju u zavisnosti od njegovog porekla. U
mnogim evropskim zemljama vino je dobilo ime po
regionu gde je uzgajano i nastalo.
Opisne informacije
Povremeno, vinske etikete sadrže opisne reči ili
fraze koje potrošaču daju dodatne informacije.
Na primer, etiketa može da ukaže da je vino
fermentisalo u buradima, što mu daje bogatiji ukus,
delikatne karakteristike hrasta i bolju mogućnosti
starenja.
Apelacija ili oznaka regiona uzgoja
Apelacija ili region uzgoja postaje ime mnogih
evropskih vina. U drugim oblastima kao što su
SAD i Australija, kao i druge zemlje Novog sveta,
OZNAKE NA ETIKETAMA PO ZEMLJAMA
Poznata je stvar da je sorta grožđa majka svakog
vina, da mu je zemljište otac, a sunce sudbina.
Ista sorta, dakle, na raznim meridijanima ne samo
da neće dati isto vino, već ono neće biti isto ni od
godine do godine.
Poreklo vina se nalazi na etiketi kao oznaka koja
se u različitim državama razlikuje po skraćenici
sastavljenoj od početnih slova. Kada tamo stoji
natpis “stono vino”, prvo morate imati na umu da
to najčešće znači da niko sem proizvođača ne zna
šta je u boci i odakle je. Dakle, to je vino najslabijeg
kvaliteta. Međutim, treba imati u vidu da postoje
pojedini proizvođači koji i danas imaju dobre
podrume, pa iako nemaju vinograde, kupuju grožđe
i proizvode odlična vina. Nažalost, nemaju drugog
izbora no da njihova vina budu kategorisana kao
stona iz raznih razloga.
Stona vina sa geografskim poreklom su skoro
ista priča, s tim što dobijate informaciju iz kojeg
vinograda potiče grožđe. Kod francuskih vina naći
ćete oznaku: appellation (apelacija), a to je oznaka
određenog vinogradarskog regiona koji je regulisan
posebnim zakonima i pravilima.
Kvalitetno vino s geografskim poreklom je nešto
ozbiljnija priča. Zna se ne samo odakle je grožđe
već je i obaveza proizvođača da napomene koja
je sorta ili koje su sorte u boci. U Francuskoj ona
nose oznaku AC (appellation controlle), a u Italiji
DOC. Vrhunska vina su najčešće proizvod najboljih
godina. U Francuskoj ova vina imaju oznaku AOC
(Appellation d’origine controlee), u Italiji DOCG.
Postoje pravila šta mora da stoji na etiketi, ali se
pravila razlikuju od kontinenta do kontinenta i od
zemlje do zemlje. Takođe, zavisno od želje i namere
proizvođača broj informacija na etiketi može biti
u širokom rasponu. Nekada se insistira na opisu
vina, a ponekad na njegovom sastavu i hemijskim
karakteristikama. Etiketa za vino prolazi kroz više
regulatornih i kreativnih provera nego etiketa za
bilo koju drugu robu. Nakon što je dizajnirana i
izabrana, etiketa mora da prođe proveru vladine
agencije koja kontroliše proizvodnju vina, kao i
razne vladine agencije koje nadziru uvoz i prodaju u
svakoj zemlji gde se vino distribuira.
Dakle, sistem klasifikacije vina se razlikuje od zemlje
do zemlje. U Španiji i Portugaliji, autentičnost vina
je garantovana pečatom na etiketi ili oznakom na
20
čepu. Nemačke etikete vina su posebno poznate po
detaljima koje mogu dati u određivanju kvaliteta i
stila vina.
Skoro svako vino Novog sveta je označeno po sorti
grožđa i geografskom poreklu. Vina čija etiketa
ne navodi naziv vinarije ili vinara se nazivaju
“cleanskin” (čista koža) vina, naročito u Australiji.
Informacija o stepenu slasti je posebno u skladu sa
proizvođačima nekih zemalja i pokazuje da je negde
standardizovana na svom jeziku (Brut, Dolce, itd),
neki to uopšte ne pominju, iako regulativa zahteva
da takve informacije budu uključene (obično na
leđnoj etiketi).
Kada je reč o kupovini vina po regionu, izbor između
evropskih vina i vina Novog sveta je osnovno pitanje.
Evropske zemlje, uključujući Španiju, Francusku,
Italiju i druge, uglavnom vina brendiraju po lokaciji,
dok vanevropske zemlje ili takozvani novi svetski
regioni vina brendiraju po sorti grožđa. Najpoznatiji
proizvođači vina izvan Evrope su SAD, Argentina,
Australija, Kanada, Čile, Novi Zeland i Južna Afrika.
Dakle, postoje apelacione i sortne etikete. Što se
tiče apelacionih vinskih etiketa, apelacija (oznaka)
se odnosi na mesto gde je uzgajano grožđe.
Oznaka može da se odnosi na čitav region, koji
obuhvata stotine hiljada hektara vinograda, ali
i na jedan vinograd. Vinski regioni se geografski
veoma razlikuju. Mnogi regioni su dalje podeljeni
na podregione, ovi na reone, reoni na vinogorja koji
se takođe geografski i klimatski razlikuju. Mnoge
apelacije imaju zvaničan status, gde vladino telo
određuje i reguliše kvalitet i autentičnost grožđa.
Najčešće ovi propisi dozvoljavaju da 15% vina može
da bude proizvedeno od grožđa uzgojenog van toga
područja. Većina najpoznatijih vina Francuske,
Italije, Španije i Portugalije su apelaciona vina.
Potrošačima je više prijemčiva sortna nomenklatura
na etiketama, jer je jednostavnija za pamćenje i
prepoznavanje vina. Sortne etikete su veoma česte
u Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi, Čileu,
Argentini i većini preostalih zemalja Novog Sveta
koje se bave proizvodnjom vina. Potrošaču je mnogo
lakše da nauči par desetina imena sorti grožđa, nego
stotine apelacija. U svetu postoji preko 5000 sorti
grožđa, od kojih se preko 150 uzgaja komercijalno.
Sortna vina su vina koja su proizvedena i etiketirana
ZANIMLJIVOSTI O VINSKIM ETIKETAMA
Kolekcionar etiketa
Vinske etikete su odavno predmet kolekcionarstva.
Prikupljanje se vrši po temi, zemlji ili regionu.
Nekada su se etikete lako skidale sa boca, ali
korišćenje jačih lepila je kolekcionarima otežao taj
proces, jer je uklanjanje postalo znatno teže i može
dovesti do značajnog oštećenja etikete.Zato sada
kolekcionari takve boce pune toplom vodom da bi
lepak popustio. Inače, kolekcionar vinskih etiketa
se zove vintitulist.
Umetničke etikete Šato Mouton Rotšild
Šato Mouton Rotšild se nalazi na levoj obali reke
Žironde, u francuskoj pokrajini Medok, pedesetak
kilometara severozapadno od grada Bordoa.
Danas se imanje Šato Rotšild prostire na 178
hektara, od čega je 103 hektara pod vinogradima,
u kojima se uzgajaju kaberne sovinjon (71%), merlo
(25%), kaberne fran (3%) i peti verdo (1%).Baron
Natanijel Rotšild je 1853. kupio vinograd i imanje
i preimenovao ga u Mouton Rotšild. 1922. godine
Filip Rotšild, dvadesetogodišnji praunuk Barona
Natanijela uzima budućnost Moutona u svoje ruke
i preuzima kompletnu proizvodnju vina. 1924, on
je postao prvi francuski vinar koji je flaširao vina u
svojoj vinariji. Da bi dodali dekorativni element na
bocu, on je stvorio etiketu koja pokazuje njegov
porodični grb i potpis. Etiketa je korišćena do
Drugog svetskog rata. Od tog vremena, etiketa ove
vinarije je postala njen zaštitni znak, dokaz porekla,
garancija kvaliteta i potpis vinograda.
Oslobođenjem Francuske, da proslavi povratak
mira i da obeleži novi početak, Baron Filip je želeo
da berbu 1945, jednu od najboljih u 20. veku posveti
godini pobede u Drugom svetskom ratu. On je
od mladog slikara Filipa Žulijana naručio etiketu
za svoja vina, sa grafičkim dizajnom zasnovanim
na znaku “V” koji je simbolizovao pobedu i postao
poznat po Vinstonu Čerčilu tokom rata. Ovaj
izuzetak je postao pravilo, a od 1946. svake godine
je neki savremeni umetnik stvarao originalno delo
za ilustraciju etikete. Angažovani su brojni poznati
umetnici, poput Pabla Pikasa , Salvadora Dalija,
Endija Vorhola, Žana Koktoa, Marka Šagala i drugih,
da stvore originalni dizajn etiketa. Praksa je ubrzo
postala stalna. Svaki umetnik je imao slobodu da
tumači teme vinove loze i zadovoljstvo pijenja vina.
30
Mouton je podjednako imao slobodu da odbije
posao ako smatraju da to nije ono što žele ili ako
ne odgovara specifičnim
ograničenjima na etiketi.
Umetnici nisu plaćani
novcem, već su dobijali
određeni broj sanduka
vina od dve različite godine, uključujući godinu u
kojoj su radili etiketu.
Posle smrti barona Filipa
1988, baronesa Filipina,
baronova jedina ćerka,
postala je potpuno uključena u proizvodnju vina
Moutona, i lično je birala
slikara koji će da ilustruje
Mouton Rotšild etiketu.
Muzej vinskih etiketa
Štamparija porodice Nolasque iz Francuske pratila
je razvoj vinarija iz Bordoa, Loare, Alzasa, kao
i iz regija Konjak i Šampanja. Značajni koraci u
komercijalizaciji vina postignuti su zahvaljujući
njihovim kreacijama etiketa koje su bile unikatni
ručni radovi ondašnjih umetnika. Na pojedinim
etiketama radilo se i po nekoliko nedelja, a neke
od njih danas su izložene u privatnom porodičnom
muzeju etiketa u Šatou Moriak, nedaleko od
Soterna i svega nekoliko kilometara od poznate
vinarije Šato d Ikem. U Muzeju ljubitelji vinskih
etiketa mogu da vide i bogatu kolekciju etiketa
iz cele Francuske. Između ostalog, tu se nalazi i
komplet kolekcija etiketa Šato Mouton Rotsšilda,
za koji je karakteristično da je svake godine drugi
umetnik kreirao etiketu.
Kolekcija obuhvata mnogo zanimljivih etiketa
Grand Cru vina, kao i mnogobrojne etikete
modernijeg dizajna. Ova moderna štamparija danas
se oslanja na kompjutere, savremene programe za
kreaciju modela i etiketa i proizvodi godišnje više od
100 miliona vinskih etiketa.
Vina poznatih ličnosti
Stalno raste broj broj slavnih ličnosti koje tržištu,
osim parfema i modnih linija, danas nude i vina pod
sopstvenim imenom. Madona, režiser Frensis Ford
VINO BUDIMIR doo
Aleksandrovac
Adresa: Borjanska 23, Aleksandrovac
Kontakt telefon: 062/590 440
E mail: [email protected]
Web sajt: www.vinobudimir.com
38
Bela vina: Triada Bela, Tamjanika Budimir,
Vera, Margvs Margi
Crvena vina: Triada Crvena, ...i kao da si
anđeo..., Svb Rosa
Roze vina: Triada Rose‚ Ružica Džulina
Naziv vina:
Triada Bela
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: tamjanika,
šardone i sovinjon
blan
Alkohol: 12,8%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Triada Crvena
Kvalitet: stono
Boja: crveno
Slast: suvo
Sorta: prokupac i
merlo
Alkohol: 12,8%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Tamjanika Budimir
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: tamjanika
Alkohol: 13%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Vera
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: tamjanika
Alkohol: 13,2%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Margvs Margi
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: rajnski rizling
Alkohol: 12,2%
Boca: 0,75
Naziv vina:
...i kao da si anđeo...
Kvalitet: stono
Boja: crveno
Slast: suvo
Sorta: merlo i
prokupac
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
VINARIJA KOVAČEVIĆ
Irig
Adresa: Đoke Šundukovića 85, Irig
Kontakt telefon: 022/461 192
E mail: [email protected]
Web sajt: www.vinarijakovacevic.co.rs
Bela vina: Kovačević penušavo vino, Rajnski
rizling, Sauvignon ,Chardonnay,
64
Chardonnay barrique, Traminac, Beli bermet,
Orfelin beli
Crvena vina: Aurelius , Orfelin crveni , Crveni
bermet
Roze vina: Rosetto , Orfelin roze
Naziv vina:
Penušavo vino
Kovačević
Kvalitet: kvalitetno
Boja: belo
Slast: brut
Sorta: šardone i
rajnski rizling
Alkohol: 12%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Rajnski rizling
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: rajnski
rizling
Alkohol: 12,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Sauvignon
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: sovinjon
blan
Alkohol: 14%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Chardonnay
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Chardonnay
barrique
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Traminac
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: poluslatko
Sorta: traminac
Alkohol: 12%
Boca: 0,75
PODRUM RADOVANOVIĆ
Krnjevo
Adresa: Dositejeva 10, Krnjevo
Kontakt telefon: 026/821 085
E mail: [email protected]
Web sajt: www.podrumradovanovic.rs
Naziv vina:
Rizling rajnski
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: poluslatko
Sorta: rajnski
rizling
Alkohol: 11%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Pino As
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: pino gri,
pino blan i pino
noar
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Rose
Kvalitet: stono
Boja: roze
Slast: poluslatko
Sorta: kaberne
sovinjon
Alkohol: 11%
Boca: 0,75
76
Bela vina: Rizling rajnski, Sovinjon, Pino As,
Chardonnay classique, Chardonnay selekcija
Crvena vina: Cabernet sauvignon classique, Franc
cabernet sauvignon, Cabernet sauvignon reserva
Roze vina: Rose
Naziv vina:
Chardonnay
classique
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone
Alkohol: 13%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Sovinjon
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: sovinjon
blan
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Cabernet
sauvignon
classique
Kvalitet: stono
Boja: crveno
Slast: suvo
Sorta: kaberne
sovinjon
Alkohol: 13%
Boca: 0,75
VINOGRADI I VINARIJA VINDULO
Temerin
Adresa: Baranji Karolja 17,
Bečejski put bb, Temerin
Kontakt telefon: 021/843 773, 063/523 673
E mail: [email protected]
Web sajt: www.vindulo.com
132
Bela vina: Talijanski rizling, Eureka, Mirna
Bačva, Slatka Eva
Crvena vina: Frankovka, Three Star
Roze vina: RosAnna
Naziv vina:
Talijanski rizling
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: italijanski
rizling
Alkohol: 12,2%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Eureka
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: panonia
Alkohol: 14%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Mirna Bačva
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone,
bačka
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Slatka Eva
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: slatko
Sorta: petra,
kosmopolita
Alkohol: 14,2%
Boca: 0,5
Naziv vina:
Frankovka
Kvalitet: stono
Boja: crveno
Slast: suvo
Sorta: frankovka
Alkohol: 12,7%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Three Star
Kvalitet: stono
Boja: crveno
Slast: suvo
Sorta: kaberne
sovinjon, kaberne
fran, merlo
Alkohol: 13,5%
Boca: 0,75
VINARIJA ALEKSANDROVIĆ
VinčaTopola
Adresa: Vinča, Topola
Kontakt telefon: 034/826 555
E mail: [email protected]
Web sajt: www.vinarijaaleksandrovic.rs
Bela vina: Trijumf, Trijumf Gold, Trijumf Barrique,
134
Harizma, Tema, Oplen, Trijumf penušavo vino,
Trijumf Noir penušavo vino
Crvena vina: Trijumf Noir, Regent, Rodoslov,
Vizija
Roze vina: Varijanta, Euforija, Trijumf Roze
Naziv vina:
Trijumf
Kvalitet: vrhunsko
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: sovinjon
blan, pino blan i
rajnski rizling
Alkohol: 13,9%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Trijumf Gold
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: sovinjon
blan, pino blan i
rajnski rizling
Alkohol: 13,9%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Trijumf Barrique
Kvalitet: kvalitetno
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone,
sovinjon blan i
rajnski rizling
Alkohol: 14,5%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Harizma
Kvalitet: kvalitetno
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone
Alkohol: 13,7%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Tema
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: šardone
Alkohol: 13,9%
Boca: 0,75
Naziv vina:
Oplen
Kvalitet: stono
Boja: belo
Slast: suvo
Sorta: rajnski
rizling
Alkohol: 12,7%
Boca: 0,75
Download

Radomir Vlastelica