CAR VINA
”
Ljubičevac
k
Donji
r
a
n Milanovac
p Miroč
a l
n i
Mosna
Brza Palanka
Kupuzište
Vratna
Zam
n
Plavna
Rudna glava
Crnajka
Crnajka
8
De
li
Jo
va
Sovinac
Dobočane Salaš
M. Jasikova
M-4
28
Metovnica
Nikoličevo
Gamzigradska
banja
Zvezdan
31
23
Kra
l
Šljivar jevica
Lake
Grlisko
Lubnica
Grlište
Planinica
a
ic
iž
n
u
p
Vrbica
Bučje 26
Ravna
Stogazovac
Vina
Halovo
Prlita
Grljan
Vrška čuka
Vratarnica
30
Selačka
Minićevo
Petruša
Ošljane
Vitkovac
Jelašnica
Kobišnica
Mala reka
17
Crnomasnica
be
Vratnjanske
kapije
6
Mihajlovac
7
Kusjak
8
9
Štubik
10
Bukovo
11
Koroglaš
Šarkamen
12 Negotin
16
17
19
20
23
Mokranjske
stene
Rogljevske
pivnice
Smedovačke
pivnice
Rajačke
pivnice
Felix
Romuliana
25 Zaječar
25
Mali Izvor
nu
Aleksandrovac
Beli Timok
G. Bela Reka
Zagrađe
Marinovac
Lasovo
Borovac
Vrbovica
Bukovče
20
Manastir Sv.
Petra i Pavla
Lenovac
Da
Smedovac
Rogljevo
Tamnič
Rajac
Klenovac
Kovilovo
V. Izvor
Zaječar
Radujevac
Srbovo
19 MokranjeVeljkovo
Gradskovo Šipikovo
Vražogrnac
31
T
c
nac
16
Braćevac
Rgotina
Samarinovac
Negotin
Brusnik
V. Jasikova
Donja Bela reka
Koprivica
Slatina
10
Čubra
Brestovac
Metriš
Rečka
Glogovica
12
Miloševo
M-25
n
Bor
11
M-24
Trnjane
Karbulovo
Sikole
Prahovo
Dušanovac
Šarkamen
Luka
Veliki Krivelj
Brezonik
Dupljane
Štubik
Popovica
Hidroelektrana
“Đerdap 2”
M. Kamenica
a
Jasenica
9
7
Kusjak
k
Jabukovac
Klokočevac
Timo
4
Tanda
6
Slatina
Urovica
Vratna
Manastir Mihajlovac
4
Novo Korito
28
Nikoličevo
29
Stara Planina
30
Suvodol
31
Grlište
31
Gamzigradska
banja
32
Hajduk
Veljkovi dani
32
Sabor frulaša
Uvodna reč
Prelistavali smo kataloge, pretraživali po internetu, na forumima pitali strastvene
istraživače... Svi su nam rekli isto: u Negotisku Krajinu, na obale Dunava, pod
Staru planinu, u carsku Romulianu mora se otići ako želimo da upoznamo ''dušu
istočne Srbije''. Tamo su, vele, najčudniji običaji, tamo se jede najzdravija hrana i
pije najbolje vino. Baš tamo postojbina je rimskih careva, a gostoljublje naroda
prevazilazi sva očekivanja.
Bili smo, zabeležili, a vas pozivamo da krenete u avanturu krajem koga su
svetom proslavili car Galerije, Hajduk Veljko, Đorđe Stanojević, Mokranjac, Nikola
Pašić, Zoran Radmilović, Živojin Pavlović... Najbolja vina gaje se u starim
pivnicama, a od pećina, jezera, susreta sa životinjama, ostaćete bez reči.
Uveravamo vas da će vam dnevnik putovanja biti prepun utisaka, a foto-aparat
slika za pamćenje.
Avantura počinje u Vratni
Hteli smo baš tamo gde retko ko zalazi, u kraj, skriven od očiju javnosti, a
poseban i sasvim čudesan. Avantura je počela u kanjonu reke Vratne. Dah
nam je zastao pred kamenim čudesima Vratnjanskih kapija, ili prerastima,
kako to kažu geografi. Visoki lukovi idu u nebo, a nepristupačan teren
pojačava adrenalin.
U podnožju, čašu hladne vode popili
smo u srednjovekovnom manastiru
Vratna. Monahinje su nam ispričale
davnu povest ove svetinje, sagrađene u
XIV veku, a posvećene Vaznesenju
Gospodnjem, ili, kako narod
kaže-Spasovdanu.
4
Vratnjanske kapije, a ima ih tri (Mali
Prerast, Veliki Prerast i Suvi prerast),
nastale su u dalekoj prošlosti
urušavanjem pećina. Pisali su o njima
i Kanic i Cvijič, a danas su prirodna
atrakcija i pravi izazov za istraživače.
5
Dunav je moje more
Drumom, kraj živopisnih sela do plavog Dunava. Na obali i staro i mlado uživa na suncu. U moćnoj reci,
alasi u potrazi za ''kapitalcima''. Sve do trenutka kada će štapove i mreže zameniti varjačama. Sa udice u
kotliće-som, štuka, deverika, kečiga, smuđ. Nije ni čudo što Negotinci Dunav zovu ''svojim morem''.
Vinarija Clevora,
MIhajlovac
Kontakt: Jovan Stojkić,
tel.: 019/544 187; 063/82 76 986
[email protected]
6
Podrum Dajić
Mihajlovac
Kontakt: Saša Dajić
tel.: 063/542 703
[email protected]
Matalj Vinarija,
Negotin
Kontakt: Nikola Mladenović,
tel.: 063/ 522 828;
www.mataljvinarija.rs
Manifestacije
na Dunavu
29. jun Dan Dunava,
Kusjak
Jul
Moto skup,
Kusjak
Kusjak,
Domaćinstvo
Trujić Zorana
Sobe za izdavanje
Kontakt: 019 547 555
www.toon.org.rs
7
Rajska pećina - prerasti Zamne
Reke i rečice, koje nalaze svoj put do Dunava u celoj Negotinskoj krajini.
Jedna od njih je i ona koju zovu prerast Zamne, ili Rajska pećina. Grandiozni
podzemni tunel kojim teče reka Zamna. Za dušu, oko i objektiv.
Najlepše krajinske čobanice, sreli smo u Štubiku. Tamo se svake godine
sećaju slavne bitke, u kojoj srpska i ruska vojska, predvođene Hajduk
Veljkom, daleke 1807, izvojevaše pobedu nad turskim Mula Pašom. Svakog
leta, umesto oružjem, narod se nadmeće sviranjem, pevanjem, takmiči u
pastirskim igrama. I baš tu, u kafani ''Kod Braneta'', probasmo i najbolju
ovčetinu. Bila je ''prste da poližeš''.
Vinarija Vimmid, Vidrovac
Kontakt: Vladimir Frunzarelović,
tel.: 062/514 995; 063/ 118 69 52;
www.vimmid.com
8
Šarkamen
Želeli smo da zavirimo u daleku prošlost ovog kraja. Zato je kasnoantički lokalitet
Šarkamen bio nezaobilazna stanica na našem putu. Hteli smo da vidimo mesto
gde su arheolozi pronašli prekrasan zlatni carski nakit iz vremena vladavine
rimskih imperatora Galerija i Maksimina Daje (III vek).
Šarkamen,
Stoјimirović Dejan
Seosko turističko
domaćinstvo
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
9
Manastir Bukovo
Okružen šumom, u debeloj hladovini, koja je baš prijala nama
neumornim tragačima, dočekao nas je manastir Bukovo.
Čusmo da je podignut krajem XIII, ili početkom XIV veka. Na
ulazu-freska Arhanđela Mihajla, zvuk zvona koje manastiru
pokloni Knjaz Miloš Obrenović.
Vinarija
Manastira Bukovo
Kontakt: 019/543-460
www.manastirbukovo.org
10
Vinarija Poljoprivredne
škole “Rajko Bosnić” Bukovo
Kontakt: Direktor - 019/542 055,
Sekretarijat - 019/548 755
www.bukovo.edu.rs
Karbulovo,
Vlajković Dejan
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Manastir Koroglaš
Svratili smo i do Koroglaša, još jednog svetog mesta ovoga kraja. Pripoveda se
da je baš ovde sahranjen Kraljević Marko. Ranjen, nakon bitke na Rovinama, na
svom Šarcu preplivao je Dunav. Pouzdano se ne zna ko je podigao Koroglaš, a
neki podaci kažu da je to bio Kralj Milutin početkom XIV veka.
11
Negotin
Prvu kafu u Negotinu, na živopisnom gradskom trgu, popili smo ''u društvu'' sa
Hajduk Veljkom. Grad nas je osvojio na prvi pogled ''varoškim šmekom'' i
nasmejanim ljudima. Odmah se upustivši u živi razgovor sa lokalnim
stanovništvom, stekli smo utisak da bi svi da nas nekuda povedu i pokažu nam
zbog čega je Negotin sinonim za dobro vino, pesmu i junaštvo.
Podrum Vitis vino
Kontakt: Goran Jelenković,
tel.: 019/543 206; 064/ 199 77 36;
www.viitisvino.rs
12
Ako imate sreće kao mi, onda
vam se u rodnoj kući Stevana
Mokranjca može da dogodi da
slušate natpevavanje horova, ili
da prisustvujete nekom od
čudesnih koncerata, koji ovde
nisu nikakva retkost, a dešavaju
se u čast i u slavu velikog
srpskog kompozitora, koji je u
blistavo ruho odenuo naše
narodne melodije.
Preko 15.000 predmeta u
negotinskom muzeju čuva
prošlost ovog kraja. V Dok smo
radoznalo obilazili arheološku i
etnološku zbirku, gledali oružje i
oruđe predaka, divili se
majstorstvu starih zanatlija,
domaćini nam ispričaše da
Muzej za svoje postojanje od
1934. godine ima da zahvali
samim Negotincima.
Hajduk Veljko, junak iz prvog
srpskog ustanka u Negotinu ima
svoj muzej. Smešten je u kući
oberkneza negotinskog, konaku
kneza Todorčeta. Tu će vam
ispričati priču o hajdučkom i
bećarskom duhu jednog od
najpoznatijih Negotinaca, koji je
u svaki boj kretao sa muzikom i
imao običaj da kaže: ''Glavu
dajem, Krajinu ne dajem''.
13
Đorđe Stanojević
Negotinci su nam dugo govorili o
svojim znamenitim ljudima. Imaju čime
i da se pohvale. Otac elektrifikacije u
Srbiji rođen je u ovoj varoši.
U porti crkve Svete Trojice u Negotinu nalazi
se barutana koja je bila deo utvrđenja Baba
Finka iz koga je Hajduk Veljko branio
Negotin od Turaka. U leto 1813. ovaj grad je
napalo 16.000 turskih vojnika. Hajduk Veljko
je bio na čelu 3.000 branilaca. Napravio je
šanac i digao kule, a najviša kula u kojoj je
sedeo nazvana je Baba Finka.
U porti crkve Rožderstva Presvete
Bogorodice, čija gradnja datira iz
1803. godine, sahranjen je Hajduk
Veljko i nekoliko njegovih bećara. U
ovom spomeniku kulture u sam
Mokranjac je često pevao i dirigovao.
14
Jedan od puteva istraživanja
Negotina poveo nas je do
Saborne crkve Svete Trojice.
Smeštena je u samom
centru grada. Trg posvećen
Stevanu Mokranjcu i Ulica
Hajduk Veljka geografske su
odrednice za turiste.
Arhitektonski znalci reći će
da Crkva Svete Trojice,
neoklasicističkog stila i
elementima renesanse, daje
poseban vizuelni pečat
starom gradskom jezgru.
Vinarija Panić, Negotin
Kontakt: Željko Panić,
tel.: 063/ 745 8220
[email protected]
Vinarija Čubra
Kontakt: Novica Milanović,
tel.: 019/543 205; 069/ 777 005
[email protected]
Čubra,
Rajković Živojin
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
15
Vinarija Janucić, Veljkovo
Kontakt: Janucić Vojislav
tel.: 063/438 144
www.janucic.com
Vinarija Radulović,
Crnomasnica
Kontakt: Dragan Radulović,
tel.: 019/530 889; 063/ 485 011
Krajinska vinarska zadruga
Rogljevo
Kontakt: Zoran Stevanović
tel.: 019/532 657; 0637242369
Vino grade, Rogljevo
Kontakt: Gradimir Stanković
tel.: 019/541 120; 063/470 453
www.vinarija.rs-vino-grade
Francuska vinarija
Rogljevo
Tel.: 064/4676 288
www.francuskavinarija.com
16
Mokranjske stene
U jezercetu, koje je Sikolska
reka stvorila desetak
kilometara od Negotina,
ispod divnog vodopada,
potražili smo mesto za
osveženje, baš kao i brojni
Negotinci, kojima su
Mokranjske stene omiljeno
izletište i kupalište.
Rogljevske pivnice
U Rogljevu, ispod starog duda, čusmo
priču o najstarijoj kamenoj pivnici
sazidanoj još 1861. godine. Vinu treba
mir da sazri kako treba, rekoše nam.
Još u XVIII veku vino je svoj mir našlo u
Rogljevu.
Rogljevo
Radosavljević Barbara
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
17
Rogljevo
Gordana Đorđević
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Rogljevo
Petković Mirjana
Seosko turističko domaćinstvo
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Na oko stotinu hiljada hektara
prostiru se lovišta Negotinske
Krajine. Kada su nas naši domaćini
poveli da obiđemo neka od njih,
nismo ni slutili da ćemo se naslikati
divljih plovaka i grlica, prepelica,
šumskih šljuka... Sreli smo vuka i
šakala, divlju mačku i kunu. U
lovištu ''Alija'' dah nam je zaštao
kad je pred nas izašao jelen...
Ako se kompletnom utisku doda i
avantura koju Negotinci zovu
''Timočka regata'', ne moramo vam
pričati kako smo doživeli ovaj
susret sa prirodom na zemlji i vodi.
Rogljevo
Radmila Trujkić
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
18
Smedovačke pivnice
Gotovo spojene sa samim selom, Smedovačke
pivnice, nestvarne u svojoj lepoti, putniku
namerniku kazuju o vremenu kada je iz Krajine vino
putovalo na trpeze Francuske, Nemačke, Rusije. U
XIX veku vinova loza gajena je na živom pesku, uz
obale Dunava. Mnogo pre toga, stari Rimljani znali
su da je u vinu istina.
Vinarija Tanića pimnice
Tamnič
Kontakt: Dušan Plavšić
Tel.: 062 45 45 33
[email protected]
Vionera Macogović
Kovilovo
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Vinski podrum Ivanović
Smedovac
Kontakt: Ivan Ivanović
tel.: 064/131 47 23
[email protected]
19
Rajačke pivnice
Restoran sa
prenoćištem
’’ Sv.Trifun ’’
Vinarija krajina Rajac
Rajac
Kontakt: Milena Pacić
Tel.: 019/4210627 064/34 92 009
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Rajačke pivnice
Prizor kao iz bajke. Rajačke pivnice. Mali kameni grad
vina. Kuće izgrađene od žutog kamena paščara,
delimično ukopane u tlo. Između njih vijugave uličice.
Crveni krovovi, pokriveni ćeramidom. Bunar, trg. Kao da
je vreme stalo. Poželeli smo da ovde ostanemo zauvek.
U Rajcu je posebno svečano o Svetom Trifunu. O svecu,
koji je zaštitnik vinograda i gostioničara, ovde se, uz
rezidbu vinove loze, slušaju pesme i priče o vinu,
degustira autentična hrana iz Krajine.
20
Od istog kamena peščara, od koga su građene pivnice,
u Rajcu su sagrađeni i čudnovato klesani stećci na
starom seoskom groblju. Nismo propustili da
zabeležimo ove jedinstvene nadgrobne spomenike,
još jedno kulturno obeležje Rajca.
Rajac
Zoran Pavlović
Rajac
Radica Krstić
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Rajac
Slobodan Mišić
Rajac
Živka Milanović
Rajac
Zoran Milenović
Seosko turističko
domaćinstvo
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
21
Rajac
Željko Tomić
Rajac
Miroljub Stojanović
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Rajac
Dejan Tadić
Rajac
Radomir Pavlović
Braćevac
Đokić Dragoslava
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Sobe za izdavanje
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
Seosko turističko
domaćinstvo
Kontak: 019 547 555
www.toon.org.rs
22
Felix Romuliana
Da li je i Gaj Valerije Galerije Maksimijan uživao u krajinskim vinima, pitali smo se dolazeći u carsku palatu jednog od
šesnaestorice rimskih imperatora, rođenih na tlu Srbije. Felix Romuliana je podignuta u trećem i četvrtom veku naše ere, a od
2007. na njoj se vijori zastava UNESCO-a, pod čijom je zaštitom, kao deo svetske kulturne baštine.
23
Šetnja Felix Romulianom, kroz palatu, terme, hramove, horeum vodi nas u vreme
rimskih graditelja, koji su svoje umeće, znanje i talenat utkali u jedinstvenu
građevinu, bogato je ukrašavajući freskama i mozaicima. Kao da su znali da ćemo,
zadivljeni i bez reči, doći da se nadahnemo njihovom umetnošću, dok nas budnim
okom posmatra sam imperator Galerije.
24
Zaječar
Carski grad bio je početna stanica na našem putu do
Zaječara, središta Timočke krajine. U turističkim vodičima
''upozorili'' su nas da je to grad koji ''moramo da upoznamo''.
Kako i nebismo, kada su ga Nikola Pašić, Zoran Radmilović,
Felix Romuliana, ''Gitarijada'' preporučili i srpskoj i evropskoj
javnosti, kao mesto u kojem se neizostavno morate da
zaustavite.
Razne etničke struje sa sve četiri strane sveta bogatile
su vekovima kulturni život Zaječara. Danas, bogato
nasleđe čuva se u Narodnom muzeju. Preko pet hiljada
predmeta u etnološkoj zbirci, gotovo isto toliko u
arheološkoj. Dodirnuli smo nakit, preslice i pojaseve,
videli fantastičan mozaik Dionisa na gozbi, srebrno
posuđe, glavu Galerija i zlatnike sa Felix Romuliane.
25
U turskoj vodenici spojili smo našu želju da saznamo što više o
istoriji Zaječara sa čistim hedonizmom, preciznije-uživanjem u
dobroj hrani. Vodenica je sagrađena početkom XIX veka i priča
se da je čak Knjaz Miloš bio zainteresovan da je kupi. Krajem
pedesetih godina XX veka stavljena je pod zaštitu države.
Danas je u njoj nacionalni restoran.
26
Radul-Begov konak
U najstariju zgradu u Zaječaru svraćamo po još jedan delić istorije ovoga grada.
Radul-begov konak je spomenik narodne arhitekture iz XVIII veka, u kome
predmeti podsećaju na orijentalnu kulturu ovoga kraja. Na spratu, slikali smo se
u ''arapskoj sobi'', a u prizemlju gledali izložbu starih fotografija varoši na Timoku.
Vodenica
Turska vodenica u Zaječaru zidana je od kamena, na četiri vode, sa četiri mlinska točka.
Unutrašnja konstrukcija je od hrastovih greda.
27
Nikoličevska banja
Domaćinstvo
Pavlović
Predah smo potražili u Banji Nikoličevo. Mogli smo da
biramo jedan od osam termalnih izvora, temperature do 28
stepeni, za koje meštani kažu da uspešno leče reumatizam. I
još nam rekoše da ce uskoro na ovom mestu nići moderan
wellness i spa centar, sa svim sadržajima za savremene
turiste.
Kontakt: 019 452-643
28
Zeleni zec,
Mali Izvor
Kontakt: 019 462 349
www.zelenizec.com
Stara planina
O Staroj planini smo toliko toga čuli, da nam se činilo kao da se davno
poznajemo. Ipak, sve ono što smo o njoj čuli, bilo je jednostavno-malo.
Sačekala nas je beskonačna lepota ove prirodne granice između naše
zemlje i Bugarske. Kada smo ''osvojili'' Midžor, najviši vrh Stare planine
(2169 metara) činilo nam se da smo, ne na ''krovu Srbije'', već na krovu
sveta. U hotelu, koga po planini nazvaše, rekli su nam da je ova
planinska lepotica 1997. godine proglašena parkom prirode. Za
ekstremne sportiste i skijaše Stara planina je bogom dani raj.
29
Manastir
sv. Petra i Pavla
Manastir u Grlištu posvećen je apostolima sv. Petru i
Pavlu i, prema podacima, nastao je u starijem periodu
srednjeg veka. Natpis koji se nalazi iznad ulaza govori da
je manastir 1804. godine dozidao i na njemu izvršio
prepravke pop Radosav Živković, jedan od prvih
ustanika u ovom kraju. Manastir u Grlištu, kao i mnogi
naši manastiri u prvom srpskom ustanku, bio je središte
ustanka u Crnoj Reci.
Suvodol
30
Na zaravni, usečenoj u planinu Manastirska Glama, okružen zelenilom,
sačekao nas je Manastir Suvodol. Predanje kaže da je njegov zadužbinar knez
Lazar, a istorijski podaci govore da je ikonopisac 1892. godine bio Milisav
Marković iz Knjaževca. Narod veruje da je u oltar stavljen delić moštiju Svetog
Pantelejmona, poznatog iscelitelja, pa se u Suvodol često dolazi po zdravlje.
I pre izgradnje jezera okupljali su se ljudi na ovim prostorima.
Najviše njih posećivalo je Grliški manastir koji se danas nalazi
na desnoj strani Crvenog potoka, a svega stotinak metara južno
od današnjeg Grliškog jezera. Manastiri su nekada bili
religiozna sedišta, žarišta narodne kulture, mesta okupljanja,
razmene dobara, kao i društvenog života.
31
Gamzigradska banja
Nije slučajno rimski car Galerije svoju palatu smetio u
Gamzigradu. Smeštena u meandarskoj dolini Crnog Timoka,
ona je i u vreme starog Rima, bila prijatan i tihi kutak za
lečenje. Uverili smo se i sami da, u okruženju šumovitih
brežuljaka, ima mesta za odmor, rekreaciju, sport,
ribolov...Kud god da smo krenuli, pratio nas je čist vazduh,
nedirnuta priroda, bašte pune cveća i srdačni ljudi.
32
Priroda je bila više nego blagonaklona prema Gamzigradskoj banji. Na
prirodnim izvorima termo-mineralne vode, čija je temperatura 42 stepena, sa
dubine od 303 metra, izgrađena je Specijalna bolnica za rehabilitaciju.
U nju dolaze oni koji imaju problema sa periferrnim krvnim sudovima,
vibracionim bolestima, neurološkim i ginekološkim oboljenjima.
Hajduk Veljkovi
dani
Hajduk Veljko nas je
ispratio iz Negotina, a u
njegovom rodnom
Lenovcu dočekalo
nadmetanje u narodnom
višeboju. Rekoše nam
Lenovčani da cuvaju
uspomenu na
legendarnog
junaka, pa svake godine, u
julu, kad su dani dugi i
topli, okupe i mlade i stare
da se takmiče i zabavljaju,
da pokažu šta znaju i
neguju tradiciju.
Od 1902. godine, kada su u Gamzigradskoj banji
izgrađena prva kupatila, tokom cele godine, ovde
dolaze oni koji bi da provere svoje zdravlje, ili da se
jednostavno odmore. Sreli smo sportiste i đake na
rekreativnoj nastavi, kojima je baš prijalo brčkanje u
jednom od bazena, treniranje u sali za vežbanje.
Nismo imali šanse u ''pikanju'' fubala na jednom od
izuzetno opremljenih terena. Zakazali smo revanš
za iduće leto.
33
Sabor
frulaša
Svakoga leta zasvira se i
zapeva u Grljanu, na
Saboru frulaša i
narodnih svirača. Neki
od nas baš na ovom
mestu prvi put su videli
gajde i dvojnice, duduk i
okarinu. Zadivilo nas je
kako i najmlađi, poput
pravih virtuoza, na fruli
sviraju najlepša srpska
kola. Za oko-bilo je lepih
devojaka u odeći,
inspirisanoj etno
motivima, a za
dušu-raznih kulinarskih
đakonija.
34
Vražogrnački točak
Ako niste znali, u istočnoj Srbiji imaju manifestaciju
posvećenu-točku. Podstaknuti večitim kretanjem ovog za
čovečanstvo najznačajnijeg pronalaska, u selu Vražogrnac
sredinom avgusta okupljaju umetnike: slikare, pesnike,
igraće i sviraće. Selo oživi, a tradicija se prenosi dalje.
35
Download

Šarkamen - Negotin