Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
16. EVROPSKA SMOTRA SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE I SRBA U REGIONU
NANIZANI NAJLEPŠI BISERI ZAVIČAJA
Najlepša manifestacija naše omladine koja živi u dijaspori i koja je ok- način mladi u rasejanju neguju tradiciju srpskog naroda kroz narodne
upila približno dve i po hiljade učesnika na 16. Evropskoj smotri srpskog pesme i igre iz svih krajeva u kojima Srbi žive u regionu.
folklora dijaspore i Srba u regionu završena je svečanim proglašenjem
pobednika u prepunom Centru Sava u Beogradu.
Pobednik prošlogodišnje manifestacije Kulturno-umetničko društvo ’’
Brdo’’, iz Kranja, odbranilo je titulu najboljeg. Pored najvišeg priznanja,
ovaj KUD iz Slovenije osvojilo je i nagrade u specijalnim kategorijama: za
najbolju žensku pevačku grupu i za najbolju originalnu nošnju.
Nagrade najboljima na takmičenju uručio je predsednik kompanije “
Vesti” Dušan Vidaković.
U prvom redu, među istaknutim koordinatorima KUD- ova i zajednica
klubova, sedela je i gospođa Desanka Đorđević, legenda koreografije
naših najlepših narodnih igara. Ponosna i dirnuta kao i svi prisutni nemerljivom sa bilo čim količinom pravog narodnog znanja, što folklor u osnovi
reči i znači koje ovi mladi ljudi nose sa sobom i brižno čuvaju tako daleko
od zemlje svojih predaka. Za Zavičaj, dr Predrag Tojić, državni sekretar
’’ Kroz srpski folklor naša deca pričaju srpski, to je naš cilj. Na taj
način nauče odakle potiču njihovi roditelji i malo nauče o kulturi te države.
Vrlo smo zadovoljni kako je sve prošlo i nadamo se da ćemo brzo ponoviti dolazak u Beograd.’’, kaže Nenad Milenković, predsednik Saveta 16.
Evropske smotre folklora i predsednik Organizacionog komiteta.
održan tokom vikenda bio je prvi takav u srpskoj prestonici, te je i odziv
takmičara iz tog razloga bio rekordan od 1996. godine kada je prva folklorijada i održana. Ove godine su dominirala društva iz Slovenije koja su
briljirala odnevši pobede u čak osam kategorija, što je vrlo značajan rezultat uzevši u obzir relativno malu srpsku zajednicu koja živi u toj zemlji.
Kulturno društvo ‘’ Brdo’’ osnovano 1994. godine, svoj rad zasniva na
humanitarnom, sportskom, kulturnom, društvenom i obrazovnom radu.
Na osnovu postignutih rezultata, brojnih i kvalitetno urađenih projekata,
Ministarstvo kulture dodelilo je kulturnom društvu ‘’ Brdo’’ status društva
koje deluje u javnom interesu na području kulture u Republici Sloveniji.
U ime njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja goste je pozdravio
đakon Dragan Tanasijević:
’’ Čim vidimo ovaj lepi, mlad, plemeniti svet, jasno je da za srpski rod
ima spasenja. Pesmom i igrom čuvamo istoriju i identitet, ali pesmom i
igrom pomažete i svima da budu bolji ljudi.’’
kulturu, narodnu tradiciju i jezik. Ko je zauzeo svoje mesto u svečanoj
dvorani Centra Sava ostajao je do samog kraja sa osmehom, suzama
radosnicama i vidno uzbuđen. Raskošne nošnje, čuvane od starina i
hitri, beskrajno posvećeni mladi ljudi ispunili su scenu iskrama snage,
poštovanja i ljubavi.
za rasejanje Ministarstva za dijasporu, kaže da je cvet naše omladine iz
dijaspore Evrope učinio da budemo ponosni kako na njih tako i na sebe i
da su oni velika, prava zbirka narodnog znanja.
’’ Puno smo truda uložili, ali sve te silne probe i višemesečne naporne
pripreme ne bi dale rezultat da u sve to nismo uneli puno ljubavi. Tražimo
kontinuitet u radu i evo uspevamo da nižemo pobede, što nam pruža veliko zadovoljstvo. Rano je govoriti o narednoj godini i takmičenju u Čačku
jer nam sad ostaje da slavimo i uživamo u velikom uspehu narednih
dana. Beograd je bio odličan domaćin. Osećali smo se kao kod kuće!’’,
kaže za naš list predstavnik pobednika, KUD- a ‘’ Brdo’’ iz Kranja, Milan
Svaki od ansambala učesnika trudio se da na što bolji način predGlamočanin, koji je i prethodne godine u Brčkom primio najviše priznanje. stavi zavičajne igre, pesme, muziku, običaje i narodne nošnje sa teriPrestonica je imala priliku da u toku dva takmičarska dana vidi na koji torije Srbije, odnosno ostalih teritorija gde srpski narod živi i neguje
Svi folkloraši su s nestrpljenjem iščekivali i velikoj dvorani Centra
Sava. Najveći aplauz dobilo je beogradsko kulturnoumetničko društvo ’’
Kolo’’, kao i društvo ’’Venac’’ koje je izvelo Splet igara s Kosova i Metohije.
Deo prihoda prikupljenog od prodaje karata za folklornu manifestaciju namenjen je za pomoć Dečjem selu iz Kraljeva.
’’ U našem selu živi 86 mališana koji nisu imali sreću da odrastaju
’’ Gde god da ste rođeni, vi ste naši, i gde god da živite Srbija će
uvek biti vaša. Pesma i igra imaju veliku moć i puno govore o narodu
u kojem su nastale, a vi od zaborava spasavate najlepši deo naše kulture.’’, pozdravio je učesnike Vukman Krivokuća, državni sekretar Ministarstva za dijasporu i vere.
Iz svih krajeva Evrope u Srbiju je stiglo 51 kulturno-umetničko
društvo. Svi oni prošli su složene kvalifikacije, a samo u tom procesu
učestvovalo je 10.000 mladih ljudi širom evropskog dela rasejanja. Skup
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
SPECIJALNE NAGRADE - BEOGRADSKI POBEDNIK
uz svoje biološke roditelje. Naš je zadatak da im odrastanje učinimo što
je više moguće lepšim i učinimo sve da izrastu u dobre i poštene ljude.
Taj zadatak nije lak, ali ste nam ga vi učinili lakšim. Kažu da čovek ima
samo onoliko koliko je podelio sa drugima, a vi ste sa nama podelili
mnogo toga zbog čega smo duboko zahvalni.’’, rekla je Vesna MrakovićJokanović, direktor kraljevačkog SOS Dečjeg sela.
Za vreme pauza u takmičarskom delu programa, u holu Centra Sava
nastupili su Instrumentalisti fakulteta etnomuzikologije, Vlaška pevačka
grupa ‘’ Marinike’’ iz Negotina, KUD ‘’Mladost’’ Pale i KUD ‘’Alat’’ Trebinje
a uoči proglašenja pobednika je koncert održao Nacionalni Ansambl
‘’Kolo’’ iz Beograda. U subotu uveče su se mladi folkloraši iz čitave Evrope družili u Centru Sava i uživali u sjajnoj muzici i upoznavanju. Velika
žurka za sve učesnike trajala je do jutarnjih sati i bila puna zvonkog
smeha i radosti, starogradskih pesama i zajedničke sreće. Nezaboravna i puna duha, lepote i znanja naših bisera iz dijaspore, 16. Evropska
smotra folklora ostaće u srcu svima koji su je doživeli makar i na tren.
Posvećeni, pametni i dragi školarci vešti kao najbolji baletski ansambli
i srećni kako to jesu samo oni koji rade to što najviše vole poslali su
poruku celom svetu: “ Zavičajno znanje i predanje su bogatstvo, sreća i
sloboda. “. Bašta mladosti, riznica čuda koja jesu ljubav i posvećenost u
najlepšim godinama ulepšala su čitavu Srbiju.
ZAVIČAJ
Jun 2011.
ZLATNE PLAKETE
KUD Brdo - Kranj, Slovenija
KUD Stevan Mokranjac - Beč, Austrije
KUD Sloga - Manhajm, Nemačka
KUD Mladost - Ljubljana, Slovenija
KUD Prosvjeta - Vukovar, Hrvatska
KUD Vuk Karadžić - Raštat, Nemačka
KUD Mladost - Temišvar, Rumunija
KUD Kolo - Forarlberg, Austrija
SREBRNE PLAKETE
KUD Karađorđe - Bern, Švajcarska
KUD Karađorđe - Beč, Austrija
KUD Petar Petrović Njegoš-Tesla
- Švebiš Gmind, Nemačka
KUD Izvor - Sent Galen, Švajcarska
KUD Vuk Stefanović Karadžić
- Šenenverd, Nemačka
KUD Maribor - Maribor, Slovenija
KUD Izvor - Noj Izenburg, Nemačka
KUD Dobrosav Radovanović Kikac
- Bazel, Švajcarska
Najuigraniji ansambl - KUD Mladost - Ljubljana, Slovenija
Najbolji scenski nastup - KUD Karađorđe - Beč, Austrija
Najbolje izvorno izvođenje KUD Sloga - Štutgart-Cufenhauzen, Nemačka
Najbolja ženska pevačka grupa KUD “Vuk Stefanović Karadžić” - Šenenven, Švajcarska
Najbolja muška pevačka grupa - KUD Brdo - Kranj – Slovenija
Najbolji muzički ansambl - Izvor - Noj Izenburg, Nemačka
Najbolje rekonstruisana nošnja KUD Prosvjeta - Vukovar, Hrvatska
Najbolja originalna nošnja - KUD Brdo - Kranj, Slovenija
BRONZANE PLAKETE
KUD Sveti Sava - Kranj, Slovenija
KUD Kolo - Baden, Švajcarska
KUD Vuk Karadžić - Roršah, Švajcarska
KUD Vidovdan - Ljubljana, Slovenija
KUD Nova generacija - Šorndorf, Nemčka
KUD Ofenbah - Ofenbah, Nemačka
KUD Branko Radičević - Beč, Austrija
KUD Ljubomir Ratić Bubo - Vera, Hrvatska
Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
BEOGRAD
DUNAVSKA
STRATEGIJA
VELIKA ŠANSA
Kako je istaknuto u saopštenju iz Beča,
Dunavska strategija je za Beograd i Srbiju od
velikog značaja o čemu svedoči i činjenica da
je Srbija prvi put zbog toga punopravni član u
jednom projektu Evropske unije.
“Ova prilika treba da bude iskorišćena, kako
bi se Beograd i Srbija mogli snažnije etablirali
u Evropi. Beč će pri tome podržati Beograd na
putu ka Evropskoj uniji”, poručio je Ludvig.
On je ocenio da se glavni grad Srbije
snažno razvija i da “Beograd i Beč neguju dobre uzajamne odnose”.
Visokorangirani opštinski političari iz više dunavskih gradova, članovi
vlade dunavskih zemalja kao i brojni predstavnici institucija, koje su
povezane Dunavom, okupili su se 2. i 3. juna u Beogradu gde je održana
5. evropska konferencija Saveta dunavskih gradova i regiona.
Grad Beč su predstavljali Mihael Ludvig, ministar za pitanja stanovanja u gradskoj vladi, direktor planiranja Kurt Puhingeri menadžer panevropskog saobraćajnog koridora VII - Dunav, Oto Švez.
Svi učesnici konferencije su se saglasili da Dunavska strategija ima
veliki značaj i da mora da bude ciljano i efikasno iskorišćena za dalji razvoj celog dunavskog prostora.
I gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, kako je saopšteno, u Dunavskoj strategiji vidi instrument daljeg razvoja saradnje gradova, ali i
mogućnost napretka koji Beograd ne sme da propusti.
“Usvajanje i sprovođenje Dunavske strategije je velika šansa za
dunavske gradove i regione da uspešno nastave započetu saradnju.
Očekivanja su od grada do grada različita, ali svi želimo otvaranje radnih
mesta i sigurnost za naše građane. Beč ima predloge u području modaliteta saobraćajnih sistema (jačanje aerodroma), osiguranje kvalitetnog
snabdevanja vodom, u saradnji obrazovnih pitanja kao i izgradnji efikasnih struktura i obnovljive energije u gradovima. U ovom smislu dunavska
strategija ima veoma veliki značaj za Beč”, objasnio je Ludvig.
Predsednik Privredne komore Austrije (PKA) Kristof Lajtl ocenio je da je Evropa nepotpuna bez Srbije i najavio podršku austrijskih
privrednika na evropskom putu Srbije. Lajtl je otvarajući investicioni
privredni forum Srbije istakao da Austrija ima odličnu privrednu saradnju sa našom zemljom, gde je prvi strani investitor. Podsećajući da
je trgovinski obim lane iznosio čak 700 miliona evra, on je dodao da
se, sudeći prema podacima za prvi kvartal, u 2011. može očekivati
značajan rast.
Investicioni
privredni forum u organizaciji Privredne
komore Srbije (PKS) i
PKA bio je ovog puta
izuzetno posećen. U
najvećoj sali PKA nije
bilo dovoljno mesta
za sedenje zbog ogromnog interesovanja austrijskih privrednika. Na
Forumu u Beču svoje projekte predstavilo je 10 lokalnih samouprava,
četiri regionalne privredne komore i 22 kompanije iz Srbije.
Ministar za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje
Oliver Dulić je dodao da Vlada Srbije namerava da do 2014. izgradi
1.000 kilometara kanalizacione mreže, 700 kilometara kišne kanalizacije i izgradi 16 do 17 postrojenja za prečisćavanje otpadnih voda,
za šta je potrebna investicija od oko 625 miliona evra.
Govoreći pred austrijskim investitorima, Dulić je naveo da najveći
deo komunalnog otpada, kako je rekao, dospeva na smetljišta, što
je nezamislivo u Austriji, rekao je srpski ministar, naglašavajući da je
potrebno da se izgrade deponije po evropskim standardima.
ZAVIČAJ
DELEGACIJA BEČKOG
OGRANKA SPOe
U POSETI BEOGRADU
Nedavno
je
četrdesetočlana
delegacija bečkog
ogranka Socijaldemokratske stranke
(SPOe), zadužena
za pitanja obrazovanja, posetila
zemlje
Balkana
radi produbljivanja veza sa socijaldemokratskim sestrinskim partijama u
ovom regionu.
U delegaciji koju je predvodio Markus Šober, nalazili su se i poslanik
u bečkom parlamentu Peko Baksant, bokserski svetski šampion Gogi
Knežević i Stjepan Stasić, profesionalni košarkaš i kapiten austrijskog
nacionalnog tima.
Sekretar za pitanja obrazovanja Markus Šober je rekao da je
ovo putovanje na Balkan doprinos
uedinjavanju Evrope. On je podvukao da je jedina perspektiva za taj
region -povratak u EU.
U Beogradu su članovi delegacije obišli srpsku prestonicu
i sastali se sa predsednikom
gradske skupštine Aleksandrom
Antićem i predsednicom srpskog parlamenta Slavicom Đukić- Dejanović,
a potom i sa potpredsednikom Vlade zaduženim za evropske integracije,
Božidarom Đelićem.
- Razgovor sa Đelićem bio je jedan od glavnih političkih događaja.
Dobili smo novi i sveobuhvatni pogled na mladu državu Srbiju koja čini
velike napore kako bi se vratila u evropsku porodicu. Pravo lice Srbije je
humano, demokratsko i gleda u evropsku budućnost - ocenio je Šober
nakon posete.
Drugog dana boravka tema je bilo obrazovanje i u to su uključene
posete Muzeju istorije Jugoslavije i tvrđavi Petrovaradin u Novom Sadu.
Posle Srbije, delegacija je posetila Sarajevo i sastala se tamo sa
Ulrike Hartman, predstavnicom EU. Nedaleko od tog grada je baza austrijskog kontingenta pri Euforu, pa je delegacija iz Beča obišla i svoje
zemljake u ovoj misiji.
Delegacija je potom otputovala u Hrvatsku, razgledala Zagreb i sastala se sa domaćinima.
- Zemlje Balkana su na putu pristupa Evropskoj uniji. To dokazuje i
nedavno isporučenje Ratka Mladića Haškom tribunalu. Time konačno
može da se podvuče crta ispod ovog mračnog poglavlja, ocenio je po
povratku šef delegacije Markus Šober.
Jun 2011.
KSZS
ZAJEDNIČKI DORUČAK
ZA DECU BALKANA
U Salcburgu je održan skup pod nazivom „Interkulturelles Gesunheitsfrühstück“ koji je ovoga puta obuhvatao zemlje Balkana. Kao i mnogo
puta do sada Kulturno-sportska Zajednica Srba uspešno je predstavljala
zemlju Srbiju, a skupu su se odazvali i predstavnici Makedonije. Inicijator
akcije gospodja Monika Ladinig (rodom iz Perua), ljubitelj kuvanja i absolvent na „Hotelfachschule“ u Salcburgu, ostvaruje svoj program, gde kroz
spremanje i posluživanje hrane, predstavnike različitih kultura koje žive u
gradu zbližava i bolje ih upoznaje. U akciji su uključeni članovi organizacije AVOS (Arbeitskreis für Vorsorgemedizin) kao i vaspitačice udruženja
„Kinderfreunde“.
Posle
posluženja s’
bogatom trpezom, prisutne
je o zdravoj i pravilnoj
ishrani
upoznala
„D iä tol og in “
Alexandra
Braun.
U
ime
grada
prisutne
su
pozdravili
i
podržali skup,
gradski poslanici (SPÖ) gospodja Hannelore Schmidt i Bruno Kanzler.
Tom prilikom posebno su pohvalili srpski štand, tačnije osobe koje su
pripremile raznovrsni izbor hrane.
- Prihvatajući pozive za učešće na multikultularnim manifestacijama, pruža nam se prilika da prikažemo bogatstvo srpske tradicije i
kulture. Verujem da to odradjumeo dobro, što potvrdjuju pozivi za nova
druženja. Zahvalnost svakako pripada vrednim članovima Zajednice
(roditelji dece) koji doprinose ostavrivanju zapaženih nastupa – naglasio je Nenad Šulejić, predsednik Zajednice.
Pored bogate raznovrsne trpeze, pažnju su privlačili i budili zainteresovanost prisutnih, članovi najmladjeg uzrasta folklorne sekcije,
obučeni u tradicionalnu šumadijsku nošnju.
“KRAGUJEVAČKI OKTOBAR”
DOBROTVORI
IZ MATERSBURGA
DONELI POMOĆ
SOS SELU
Kulturno-umetničko društvo Kragujevački oktobar iz
Matersburga je nedavno predalo je pomoć SOS dečjem
selu u Kraljevu.
Najstarije društvo na teritoriji Burgenlanda prikupilo
je pomoć na humanitarnom koncertu održanom pre dve
nedelje, kada je nastupalo 13 društava iz više delova
Austrije.Tom prilikom prikupljeno je 2.850 evra, a novac
je predat ustanovi koja vodi računa o nezbrinutoj deci
u Kraljevu.Takođe, predstavnici Kragujevačkog oktobra
odneli su i veću količinu paketa sa garderobom i drugim
stvarima, koji su obradovali decu.
U sklopu posete Kraljevu članovi društva iz Matersburga posetili su i Beograd, gde su prisustvovali probi
KUD Kolo. Zatim su obišli hram Svetog Save i bili su gosti KUD-a “Abrašević” u Vrnjačkoj Banji. Pored toga obišli
su i manastire Žiča i Studenica.Ovo putovanje oduševilo
je članove KUD-a “Kragujevački oktobar”, koji su se u
Austriju vratili puni utisaka.
Predsednik društva Nebojša Kračunović Puma zahvalio je svim klubovima koji su se odazvali pozivu na
učešće na humanitarnom koncertu i svim ljudima dobre
volje koji su pomogli SOS dečje selo u Kraljevu.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
Na osnovu člana 83. Zakona o visokom obrazovanju (Sl. Glasnik
RS broj 76/2005,97/2008,44/2010), i člana 124. i 125. Statuta Fakulteta za menadžment, i člana 13. i 14. Pravila studiranja, Fakultet za
menadžment u Zaječaru raspisuje
KONKURS
ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU STUDIJA šk. 2011/2012
I Fakultet za menadžment u Zaječaru upisuje: 180 studenata na Osnovne akademske studije menadžmenta. Pravo uisa imaju kandidati sa
završenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju.
II Prijavljivanje kandidata za upis počinje 01.06.2011.god., a završava
se 07.07.2011. godine.
III Prijemni ispit polaže se 08.07.2011.godine od 12 h., u sedištu
Fakulteta u Zaječaru, Kraljevica b.b.
Kandidat od četiri izborna predmeta bira dva koja polaže u obliku
testa. Izborni predmeti su: ekonomika poslovanja, matematika, informatika i sociologija.
IV Potrebna dokumenta za upis:
- diploma i svedočanstva svih razreda srednje škole (original ili overene fotokopije), izvod iz knjige rođenih i dve fotografije formata 4,5x3,5
cm.
Cena prijemnog ispita je 3.000,00 dinara. Uplatu izvršiti na tekući
račun Fakulteta za menadžment Zaječar broj: 180-709121000069416 ili
na blagajni Fakulteta, prilikom prijave i predaje dokumentacije. Prilikom
polaganja prijemnog ispita obavezno staviti na uvid dokument o izvršenoj
uplati i ličnu kartu ili drugi lični dokument.
V Prijemni ispit se polaže putem testa. Redosled kandidata za upis u
prvu godinu studija prvog stepena utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha
postignutog u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.
Prijemni ispit i rangiranje kandidata sprovodi Komisija za upis studenata, određena Odlukom Nastavno-naučnog veća u sastavu od pet
članova i to: četiri nastavnika koji pokrivaju četiri predmeta iz kojih se
polaže prijemni ispit i prodekan za nastavu koji je istovremeno i predsednik Komisije. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova
svakog kandidata po utvđenim merilima. Kandidat može osvojiti najviše
100 bodova.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih
ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu,
pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se
zaokruživanjem na dve decimale.
Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu ocenjuje se od 0
do 60 bodova.
Fakultet utvrđuje Jedinstvenu rang-listu svih kandidata sa ukupnim
brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima
studiranja.
U prvu godinu studija ne mogu se upisati kandidati koji na jedinstvenoj rang – listi imaju manje od 30 bodova.
Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj
rang-listi nije utvrđen na način predviđen pravilima, može podneti prigovor dekanu Fakulteta, u roku od 24 sata od objavljivanja rang-liste.
Dekan donosi Odluku o prigovoru u roku od 24 sata od podnošenja
prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu na odluku dekana Veću Fakulteta, u roku od 24 sata od prijema Rešenja. Veće Fakulteta rešava po žalbi
u roku od 24 sata od njenog prijema. Nakon odlučivanja po prispelim
prigovorima, odnosno žalbama, Fakultet utvrđuje i objavljuje Konačnu
rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim
kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja. Konačna rang-lista je osnov za upis kandidata
Ako se kandidat koji je ostvario pravo na upis po Konkursu ne upiše u
predviđenom roku, Fakultet će upisati umesto njega sledećeg kandidata,
prema redosledu na Konačnoj rang-listi, u roku utvrđenom Konkursom.
Pravo na upis stiče kandidat koji je na rang-listi rangiran u okviru broja
studenata iz konkursa
VI Isticanje jedinstvene rang liste obaviće se dana 11.07.2011.god.
Isticanje konačne rang liste obaviće se dana 13.07. 2011.god.
VII Upis je od 13.07. do 16.07.2011.god.
VIII Godišnja školarina je 65.000,00 dinara koja može da se izmiruje
u 15 mesečnih rata.Prva rata prilikom upisa je 9.000,00 dinara, a ostale
rate se plaćaju u 14 mesečnih rata po 4.000,00 dinara.
IX Studijski program Osnovnih akademskih studija menadžmenta
je AKREDITOVAN. Dozvola za rad Ministarstva prosvete br: 612-0002378/2009-04 od 17.03.2010. godine.
Bliže informacije mogu se dobiti na telefone: 019 430-802 i 430-803;
ili na web site-u www.fmz.edu.rs
ZAVIČAJ
“JEDINSTVO” ŠVEHAT
Na osnovu člana 83. Zakona o visokom obrazovanju (Sl. Glasnik RS
broj 76/2005,97/2008,44/2010), i člana 110. i 111. Statuta Visoke škole
za menadžment i biznis- strukovne studije, i člana 13. i 14. Pravila studiranja, Visoka škola za menadžment i biznis u Zaječaru, raspisuje
KONKURS
ZA UPIS STUDENATA U PRVU GODINU OSNOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA MENADŽMENTA I BIZNISA šk. 2011/2012
I Visoka škola za menadžment i biznis u Zaječaru upisuje: 200 studenata na Osnovne strukovne studije menadžmenta i biznisa. Pravo upisa
imaju kandidati sa završenim srednjim obrazovanjem.
II Prijavljivanje kandidata za upis počinje 01.06.2011.god., a završava
se 07.07.2011. godine.
III Prijemni ispit polaže se 08.07.2011.godine od 12 h. u sedištu Visoke škole u Zaječaru, Kraljevica b.b.
Kandidat od četiri izborna predmeta bira dva koja polaže u obliku
testa. Izborni predmeti su: ekonomika poslovanja, matematika, informatika i sociologija.
IV Potrebna dokumenta za upis:
- diploma i svedočanstva svih razreda srednje škole (original ili overene fotokopije) - izvod iz knjige rođenih i dve fotografije formata 4,5x3,5
cm.
Cena prijemnog ispita je 3.000,00 dinara. Uplatu izvršiti na
tekući račun Visoke škole za menadžment i biznis Zaječar broj: 180709121000075721 ili 205-10764663 ili na blagajni Škole prilikom prijave
i predaje dokumentacije. Prilikom polaganja prijemnog ispita obavezno
staviti na uvid dokument o izvršenoj uplati i ličnu kartu ili drugi lični dokumenat.
V Prijemni ispit se polaže putem testa. Redosled kandidata za upis u
prvu godinu studija prvog stepena utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha
postignutog u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.
Prijemni ispit i rangiranje kandidata sprovodi Komisija za upis studenata, određena Odlukom Nastavnog veća u sastavu od pet članova.
Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata
po utvđenim merilima. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih
ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu,
pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se
zaokruživanjem na dve decimale.
Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu ocenjuje se od 0
do 60 bodova.
Visoka škola utvrđuje Jedinstvenu rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima
studiranja.
U prvu godinu studija ne mogu se upisati kandidati koji na jedinstvenoj rang – listi imaju manje od 30 bodova.
Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj
rang-listi nije utvrđen na način predviđen pravilima, može podneti prigovor direktoru Škole, u roku od 24 sata od objavljivanja rang-liste.
Direktor škole donosi Odluku o prigovoru u roku od 24 sata od
podnošenja prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu na odluku direktora
škole Nastavnom veću škole, u roku od 24 sata od prijema Rešenja.
Veće Škole rešava po žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Nakon
odlučivanja po prispelim prigovorima, odnosno žalbama, Škola utvrđuje i
objavljuje Konačnu rang-listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova
stečenim po svim kriterijumima utvrđenim Pravilima studiranja. Konačna
rang-lista je osnov za upis kandidata.
Ako se kandidat koji je ostvario pravo na upis po Konkursu ne upiše
u predviđenom roku, Škola će upisati umesto njega sledećeg kandidata,
prema redosledu na Konačnoj rang-listi, u roku utvrđenom Konkursom.
Pravo na upis stiče kandidat koji je na rang-listi rangiran u okviru broja
studenata iz konkursa
VI Isticanje jedinstvene rang liste obaviće se dana 11.07.2011.god.
Isticanje konačne rang liste obaviće se dana 13.07.2011.god.
VII Upis je od 13.07. do 16.07.2011.god.
VIII Godišnja školarina je 65.000,00 dinara koja može da se izmiruje
u 15 mesečnih rata.Prva rata prilikom upisa je 9.000,00 dinara, a ostale
rate se plaćaju u 14 mesečnih rata po 4.000,00 dinara.
IX Studijski program Osnovnih strukovnih studija menadžmenta i biznisa je AKREDITOVAN. Dozvola za rad Ministarstva prosvete br: 61200-349/2008-12 од 05.05.2008. godine.
Bliže informacije na telefone: 019 430-800 i 430-801;
ili na web site-u www.vsmbz.edu.rs
Jun 2011.
OKOSNICA USPEŠNE INTEGRACIJE
Najstariji naš klub na teritoriji Donje Austrije Jedinstvo prava je okosnica uspešne integracije imigranata u Švehatu pokraj Beča. Ovaj klub je
prošlog vikenda organizovao svoju već tradicionalnu Multikulti feštu na
centralnom trgu u Švehatu.
U kulturnom programu sa folkloraši Mladosti, kao i folklor iz Etiopije.
Kao i uvek štand domaćina bio je najposećeniji, jer je imao najraznovrsniju i najbogatiju kulinarsku ponudu.
Posećenost ovogodišnje Multikulti fešte bila je izuzetno velika, a tokom celog dana više stotina građana je prošlo glavnim trgom i upoznalo
se sa raznim kulturama.
Gradonačelnik Švehata Hanes Fazekaš je pohvalio Jedinstvo,
ocenjujući da je taj klub dokaz prave integracije i primer svima. Jedinstvo
je još jednom dokazalo da je sastavni deo opštine Švehat, koji je stekao
izuzetnu reputaciju, radeći tako na poboljšanju imidža Srba u Austriji.
Pošto je na trgu bila odlična zabava gradonačelnik i ostali gosti ostali
su do kasno u noć, skoro do ponoći, kada je morala fešta da se okonča.
Fešti su prisustvovali i članovi delegacije vatrogasaca iz Kladova.
SPASOVDANSKI SUSRETI KLADOVSKI VATROGASCI
U ŠVEHATU
PROŠIRUJU SARADNJU
Najstariji naš klub na teritoriji Donje Austrije, Jedinstvo iz Švehata, u
subotu je organizovao tradicionalnu manifestaciju Spasovdanski susreti.
Klub svoju slavu obeležava svake godine velikom feštom koja
privlači veliki broj ljudi koji su željni dobre zabave i hrane. Kako bi izbegli
probleme, kojih je bilo prethodnih godina, zbog lošeg vremena, ovaj put
je uprava, na čelu sa predsednikom Krstom Petrišorevićem, odlučila da,
pored šatora za roštilj, obezbedi i veliki šator za igranku.
Dva dana pre fešte članovi kluba postavili su šatore . U petak je,
jak vetar, koji je trajao svega pola sata, rasturio šatore. Suočen sa ovim
problemom Petrišorević je morao, zajedno sa sinom i prijateljima Austrijancima, ponovo sve da postavi. U subotu fešta je počela tačno u podne,
kada je Tina Muncanović prvo pevala i na engleskom, što je privuklo
pažnju austrijske publike. Zatim je i harmonikaš Zoran Martinović, za
austrijsku publiku odsvirao polku, što je navelo prisutne da zaigraju i
vesele se, do te mere, da su i Austrijanci novcem “kitili” muzičare.
Veselje u poslepodnevnim satima bilo je pravo iznenađenje, a posle
18 časova pristigao je i veći broj naših građana iz Beča, koji uvek znaju
da naprave pravi štimung.
Više stotina ljudi našlo se u jednom trenutku u kolu, koje je nevreme
koje je naišlo rasteralo privremeno oko 20 časova. Međutim, fešta je
nastavljena pod šatorom do pred ponoć.
Jun 2011.
Vatrogasci iz Kladova boravili u Švehatu, kao gosti najstarijeg našeg
kluba na teritoriji Donje Austrije, Jedinstva iz Švehata. Predsednik kluba Krsta Petrišorević uspeo je da organizuje sastanke sa zvaničnicima
Švehata i vatrogascima u ovom gradu. Najpre su vatrogasce iz Kladova,
ispred najveće dvorane u ovom gradu Multiverzum, dočekali potpredsednik opštine Švehat Gerhard Frauenberger i poslanik Petera Hovorke.
Delegaciju vatrogasaca Kladova predvodio je komandir Petar
Brložanović, sa kolegom Zoranom Majovićem, a pratili su ih članovi Jedinstva Dragiša Bukić i Jovan Burtanović.
Vatrogascima je pokazan objekat, kao i sve sigurnosne mere, koje
su uspostavljene u toj hali od strane vatrogasnih i drugih vlasti. Posle
toga delegacija iz Kladova nastavila je posetu susretom sa kolegama u
vatrogasnoj centrali. Austrijski vatrogasci su kolegama pokazali su sve
čime raspolažu za uspešnu borbu protiv požara u gradu na čijoj teritoriji
se nalaze aerodrom i rafinerija.
Oduševljeni gostoprimstvom i viđenim vatrogasci iz Kladova pozvali
su austrijske kolege da im dođu u uzvratnu posetu.
Takođe je, na zahtev Petrišorevića, dogovoreno da materijal koji
rashoduju vatrogasci iz Švehata predaju klubu Jedinstvo, koji bi ga odneli vatrogascima u Kladovu.
ZAVIČAJ
Mo, Di, Do 12.00 - 20.00
Mi, Fr 10.00 - 14.00
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
“ORO”
“BEČKA BUKA” U GMUNDENU
“SRBI ZA SRBE”
MIROLJUB TROŠIĆ ĐODA:
PRIČA ZA NAUK DRUGIMA
Na zakazani razgovor u jedan od brojnih bečkih kafea, na popularnom šetalištu Favoriten, stigli smo sa minutom zakašnjenja, posle našeg
sagovornika Miroljuba Trošića. Da nije nadnaslova većina čitalaca bi se
mošda zapitala, ko je Miroljub Trošić, no na sam pomen imena Đoda
sve je jasno. Miroljub Trošić, šezdesettrogodišnji glumac, sada već legendarnog lika iz serije „Selo gori, a baba se češlja“, sedi i strpljivo se
fotografiše sa ljudima koji ga prepoznaju, prilaze da ga zagrle i u šali ga
pitaju, može li jedno pivo. Đoda uzvraća šeretskim osmehom, istim kojim i nas dočekuje, pozdravljamo se, pitamo za zdravlje, jer smo se već
upoznali i dogovorili intervju na humanitarnom koncertu u Rojzenbergu,
koji on nije želeo da propusti, baš kao i drugi ljudi dobra srca koji su tog
subotnjeg popodneva došli da učestvuju u tom plemenitom događaju.
Na pitanje kako je živeti sa Đodom, odmah odgovara da je teško bilo
do pre pet godina. Upitno ga gledamo i počinje priču: ‘’ Đoda sam ja, to
je porodični nadimak koji prati nas Trošiće iz trsteničke Medveđe. Moj
čukun deda se zvao Đorđe, pa ga ljudi iz milošte ili nekog drugog razloga
njima znanog prozvaše Đoda. Lik, ili uloga Đode je namenski pisana
za mene, ali sam ja bio pravi Đoda, uvek pomalo pijan, malo zapušten,
uvek ispred seoske prodavnice sa flašom piva, pa i rakije.
Takav sam ja bio, slobodno napišite, možda će nekom biti od pomoći
,dok mi moj dobar drug iz detinjstva i komšija Radoš Bajić nije ponudio
da za mene napiše ulogu Đode, ali sa jednim uslovom. Ja sam glumio u
nekoliko epizoda, marginalni lik, ali mu je tada neko rekao da mogu da
odigram mnogo značajniju ulogu. Radoš je tada upravo to i rekao, da
može za mene napisati ulogu koja će me učiniti poznatim, da mogu lepo
da zaradim, ali za vreme snimanja nema rakije. ’’ Ako možeš dobro jest’,
ako ne nikom ništa! ’’
Shvatio sam da je to za mene velika šansa, životna šansa. Znam
mnoge ljude koji su je imali i nikada je nisu iskoristili. I odlučio sam,
Zbogom flaši zauvek!
Radoš mi je pomogao,
rekao bih više mojoj porodici
nego meni. Odnosno i meni i
mojoj porodici.
Tada ponovo postaje Miroljub Trošić, nastavnik muzike,
u školama trsteničkog kraja.
Početkom serijala sam prestao
da pijem i danas eto sve pijem,
sem naravno alkohola. Nikada
ga više neću ni piti, jer sam se
vratio među ljude i to na velika vrata. Hvala Radošu jer, danas samo
glumim pijanca, nikada se to u životu više neće dogoditi.
Eto, sada uživam u susretima sa ljudima, često dolazim u Austriju
na pozive klubova naših ljudi, srećem se sa njima, sve su to divni ljudi
koji se u susretima sa mnom vraćaju u svoje rodno selo. Može neko da
kaže nešto možda suprotno, ali je Radoš Bajić serijom „Selo gori, a baba
se češlja“ vratio selu dušu. Selo dušu nikada nije izgubilo, ali smo se mi
promenili u ovom vremenu u kome živimo. Zaboravili smo da se smejemo i plačemo, radujemo i tugujemo. Postali smo isuviše evropeizirani,
ZAVIČAJ
postale su nam draže
njihove firmirane patike
od našeg opanka. K‘ o
da neko od nas nema
nekog ko je išao u opancima! Zaboravili smo naše zelene gajeve i zavoleli asfaltirane ulice.
Možda zvuči kao i u seriji koja nas je iz smeha terala u plač, pa iz
plača ponovo u smeh, ali je tako- otuđili smo se kao ljudi. Vidite u seriji
ljude, koji se i sporečkaju, ali ne mrze, već kad zatreba, iako ne govore,
prvi jedni drugima priskaču, pa iako nisu braća po babine linije! A ti likovi,
mislim na one iz serijala, stvarno postoje u Medveđi i okolini. Ono što
jest, nema sela Petlovca, već je to uzvišica iznad Medveđe sa koje se
kukurikanje petlova najdalje čuje. Otud Petlovac.
A okolna sela su, kao i druga sela u Srbiji, sa dobrim ljudima u suštini.
Naša su između tri Morave, kao žilama kucavicama Srbije.‘‘
Priča naš plavooki Đoda i ne znamo gde prestaje Đoda, a počinje
Miroljub, ili su oni jedno isto samo ih flaša razdvaja. ‘‘ Piši slobodnoflaša,‘‘ kaže ‘‘neka bude nauk i drugima!‘‘
Kada god želimo da mu postavimo pitanje, on već spremno, na naše
čuđenje, kao da ga unapred zna odgovara.
‘‘ Ja sam se našao na snimanju serije među plejadom najboljih
srpskih glumaca. I to kakvih glumaca, em dobrih, em poznatih i još
školovanih! Bilo je i starijih od mene da ih ne imenujem, šeretski se
smeje, ali su me prihvatili ljudski kao ravnog njima. Svi su bili izvanredni
počev od Radoša, koji kada vidi da nešto škripi i ne ide, zatraži čašu
vode kao boli ga glava od umora; on nas u stvari odmori i posle pauze
idemo napred, do ostalih koji su kolegijalnošću napravili pravu porodičnu
atmosferu. Sve je bilo podređeno projektu i isplatilo se, jer je serija
zabeležila nezapamćeni uspeh.
Dosta mi je u savladavanju uloge pomoglo i moje amatersko bavljenje glumom, jer sam kao nastavnik muzike često spremao razne predstave u selima oko Vrnjačke Banje, ali sam i igrao Ivka u „ Ivkovoj slavi“
, Vučka u „ Kamenu za pod glavu“ Milice Novković. Reč je o dramskom
studiju iz Medveđe, ali i o Kruševačkom pozoroštu u kome je dramaturg
bio Momir Bradić (u seriji pop Stanislav) inače otac Nebojše Bradića.
Teče priča, ljudi sa strane strpljivo čekaju, baš kao što Miroljuba
Trošića, čekaju nove uloge u projektima Radoša Bajića.
Pozdravljamo se, jer ujutro rano putuje za Salcburg na još jednu
manifestaciju, sa svojim novim prijateljem, kažu da je dovoljno da se
napiše, samo Neša iz Burovca kod Petrovca na Mlavi, koji mu je upriličio
susrete u skoro svim klubovima naših ljudi u Austriji.
Možda nekom prilikom više o Miroljubu Trošiću kao glumcu, ali
dovoljno kao pouka mnogima kako se od Đode u životu postaje samo
lik u seriji a ostaje najbolji mogući. A naš Đoda na rastanku nam reče,
kako jedva čeka da vidi svoju unučad Milicu, Milenu, Strahinju i Aleksu.
I da ne zaboravimo, kazao nam je da mu je životni moto postala
rečenica Radoša Bajića: „Kada vidiš zrelu voćku pojedi je, ali nemoj ceger da pocepaš“.
Jun 2011.
Na manifestaciji “Bečka buka” (Wiener Wirbel) humanitarna organizacija Srbi za Srbe, u saradnji sa SKUD-om “Karađorđe”, predstavila
je na najbolji način Srbiju: njenu kulturnu baštinu i nacionalnu hranu.
Na štandu su Austrijancima ponudili pravi srpski doručak: pečenicu,
čajnu kobasicu, sir, ajvar, proju, gibanicu, domaći hleb i naravno rakiju.
Sve specijalitete pripremili su članovi pomenute humanitarne organizacije, koja je prodajom ovih namirnica prikupljala sredstva za svoje
humanitarne aktivnosti.
U kulturno-umetničkom programu srpske običaje su predstavili
mlađani članovi SKUD-a “Karađorđe”, koji su izveli kola iz Srbije.
Prihod od prodaje doručka, kao i donacija, kako je objašnjeno, na-
menjen je fondu Srbi za Srbe.
Fond Srbi za Srbe, zajedno sa organizacijom Spoji iz Tirola i
udruženjem iz Švajcarske, planira vidovdansku akciju za 25. jun,
kada će članovi predati pomoć porodicama u kosovskom pomoravlju.
Ogranak Fonda u Austriji osnovan je 2008. godine, kao prvi izvan Srbije. Od tada je prikupio 25.000 evra za Srbe na prostoru bivše Jugoslavije. Aktivisti sami nose pomoć direktno onima kojima nije namenjena i to u robi.
I pored prevaljenih gotovo 1.500 kilometara u jednom pravcu, ansambl narodnih igara i pesama Đurđevdansko kolo iz Podgorice na svom
prvom gostovanju u Gornjoj Austriji oduševio je publiku i priredio koncert
za pamćenje. Njihovi domaćini, Srpski klub “Knez Lazar” iz Gmundena
svojski se potrudio da dočeka braću iz Crne Gore. Zajedno sa članovima
folklorne sekcije priređen je bogat program uz raznovrsne koreografije.
Mladi su u potpunosti došli do izražaja, zajednički priredili nezaboravan
kulturni događaj.
Iz Srpskog kluba “Knez Lazar” posebnu zahvalnost duguju i upućuju
brojnim zemljacima koji su izašli u susret prilikom gostovanja ansambla
Đurđevdansko kolo iz Podgorice. Članovi udurženja iz Crne Gore bili su
smešteni po kućama i stanovima naših zemljaka i Gmundeu i okolini.
Folklorni ansambl iz Podgorice predstavio je više originalnih koreografija poput “Igre i pjesme i svadbeni običaji iz Crne Gore”, “Igre iz stare
Crne Gore - Sabor iz Crmničkog kraja”, “Igre i pjesme iz Pive”, “Igre i
pjesme iz Bjelopalanačkog polja”,”Gradske igre”, “Šopsku svitu”, “Bugarka - Igre iz Leskovačkog pomoravlja”.
Gosti iz Podgorice stigli su uz blagoslov mitropolita Amfilohija
Radovića i potvrdili da su bez obzira na malo iskustva, jer su osnovani
pre tri godine, stasali rame uz rame sa najboljim folklornim udruženjima
u Crnoj Gori.
Članovi kluba “Knez Lazar” bili su oduševljeni gostima iz Podgorice i
zahvalili su im na dolasku uz želju da uskoro opet organizuju zajedničko
druženje. Uz veliko hvala braći iz Podgorice za jedno izuzetno lepo i nezaboravno veče, poželeli su im srećan povratak u Crnu Goru.
Krsna slava kluba Vidovdan iz Linca obeležena je u parohijskoj sali hrama Svetog Oca Vasilija Ostroškog. Članovi
i prijatelji jednog od najstarijih srpskih udruženja u Austriji nisu propustili priliku da obeleže jedan od najvećih verskih praznika u našem
narodu. Uz ikonu kneza Lazara, tri sveće, slavski kolač, žito i vino protojerej-stavrofor Ljubomir Adžić iz Valjeva, sa sveštenikom parohije u gradu na
- Vidovdan je dan kada se vidi ko je vera a ko je nevera. Tako je bilo i pre 622
godine na Kosovu i Metohiji, tako je i danas. Zato Vidovdan za naš narod i u našem narodu ima značaj kao i Veliki
petak, dan Isusovog stradanja. Još traje bitka za Kosovo
koje je naš Jerusalim. Zato Vidovdan ima poseban značaj
i samo verom možemo odbraniti našu svetu zemlju. Lepo
je videti kao čuvate svoje običaje i poreklo u tuđini - besedio je sveštenik Adžić, koji je više od 20 godina služio sa
Avom Justinom Celijskim kao paroh u Leliću kod Valjeva,
rodnom mestu svetog Nikolaja Velimirovića.
Ističući nemerljiv doprinos koji parohija u Lincu sa
sveštenikom Mićićem čini za srpski narod na ovim prostorima, penzoinisani sveštenik iz Valjeva poželo je domaćinu i svim prisutnima mnogo zdravlja i još mnogo slava.
Posebnu zahvalnost za obeležavanje slave u srpskom klubu ide na račun osoblja koji su pripremili obilatu i
raznovrsnu posnu hranu.
Osim članova i prijatelja slavi kluba Vidovan prisustvovali su i ugledni gosti - profesor na Univerzitetu Johan Kepler Franc Lajdenmiler i predstavnik Radničke komore Gornje Austrije Ana Martinčević.
Na slavi nije izostala ni bogata trpeza. Uz zahvalnost brojnim zemljakinjama koje nisu štedele vremena ni truda da pripreme raznovrsna
jela posebno se istakla Vinka Matić. Ona je između ostalog pripremila riblju čorbu i glavno jelo. Vinka je inače veoma aktivna u crkvenim
aktivnostima i do sada je bezbroj puta pokazala kulinarske sposobnosti.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
BEČ
U “JEDINSTVU”
VELIKO
JEDINSTVO
Da su u bečkom „Jedinstvu“ odista jedinstveni, govore i fotografije koje nam je poslala Jagoda Dekić, jedna od brojnih članica, čija su
deca članovi folkornih ansamabala ovog najstarijeg srpskog udruženja u
Austriji. Deo fotosa su sa izleta koji su u nedelju napravili u Familypark
Neusiedlersee u Burgenlandu.
- Bilo nas je oko 50 članova , mali , srednji i roditelji . Bilo je fenomenalno i vreme nam je bilo super, napisala je gospođa Jagoda Dekić i
dodaje, ovaj izlet smo organizovali da decu nagradimo malo za njihov
trud u ovoj godini i da im bude lepo, jer je ova godina bila veoma teška.
ZASLUŽENO
PRIZNANJE
SVETLANI MATIĆ
Savetovalište za porodice migrantskog porekla pri gradskom
školskom odboru (FABE) u 10. bečkom
okrugu nagradilo je nastavnicu maternjeg jezika Svetlanu Matić za izuzetno
zalaganje u okviru ovog tima. Ovo
savetovalište postoji i uspešno radi već
dve godine i nudi pedagoške i savetodavne usluge na srpskom, hrvatskom,
bosanskom, nemačkom, turskom i albanskom jeziku. Običaj je da se na kraju
svake školske godine osim učenika
ocenjuju i nagrađuju i najbolji nastavnici. Ovoga puta posebne zahvalnice,
između ostalih, za izuzetno zalaganje
dobili su pedagozi savetovališta u kome
je angažovana i Svetlana Matić.
Savetovalište FABE je namenjeno i roditeljima koji žele više da saznaju o aspektima vaspitno-obrazovnog rada kao i da unaprede saradnju sa
nastavnicima u školi i da razviju veštinu uspešnog pomaganja svom detetu u rešavanju problema. Cilj je osim pomoći učenicima i pospešivanje
pedagoške kulture roditelja.
Za pomoć na našem jeziku svi zainteresovani mogu da zakažu termin
na broju telefona 0664/6569691 ili mogu lično da dođu u Savetovalište
FABE četvrtkom od 14 do 17 časova na adresi Laxenburgerstr. 43 - 45.
OSTVARITE SVOJ SAN
Poštovani prijatelji,
Želimo Vam ugodan boravak u zavičaju, lep provod, prijatan odmor i da se vratite
srećni i veseli.
I da Vas podsetimo naša misija je da Vam pomognemo,
da svakog jutra ustanete zdravi, odmorni i raspoloženi.
Relaxo nudi vrhunske proizvode za zdravo spavanje.
Relaxo
1030 Wien
Fiakerplatz 8
Tel + Fax 01/7985982
Mobil 0664 1165709
Mobil 0664 9688827
e-mail [email protected]
Tomislav Šuh Ljubiša Obradović
www.relaxo.at
S POŠTOVANJEM VAŠ
LETNJA ŠKOLA “SVETI SAVA”
TEAM
U organizaciji Centra za Srbe u rasejanju u klubovima Jedinstvo,
i “Stevan Mokranjac” i u Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini “Sveti
Sava” u Beču, predstavljena je Letnja škola “Sveti Sava” namenjena
deci i mladima iz dijaspore. Program ove škole je predstavila direktorka
Radmila Kunče zajedno sa Svetlanom Matić, profesorkom maternjeg
jezika iz Beča.
Detaljnije informacije mogu se dobiti na broj telefon 0676/6389957 ili
preko sajta: www.centarsvetisava.org.rs.
Kako je objasnila Radmila Kunčer, osnovni cilj letnje škole je da deca
i mladi iz dijaspore steknu priliku da u centrima srpske duhovnosti uče
srpski jezik i ćirilicu i upoznaju običaje i kulturu svog naroda družeći se
sa vršnjacima iz Srbije.
Letnja škola je namenjena deci uzrasta od 10 do 14 godina i održava
se za vreme letnjeg raspusta. Ove godine deca imaju priliku da borave
u dve smene u Srbiji i to od 9. jula do 24. jula u Petrovcu na Mlavi u Osnovnoj školi “Bata Bulić” i od 30. jula do 14. avgusta 2011. u Osnovnoj
Ne mislim ovako teška nego su deca imala puno obaveza, ali i bila dobra školi “Đorđe Jovanović” u Selevcu u opštini Smederevska Palanka.
pa su sa uspehom sve završili.
Učenici iz dijaspore boraviće u domaćinstvima svojih vršnjaka iz
Nedelju dana ranije u klupskim prostorijama priređena je „žurka“. Bilo matičnih osnovnih škola sa kojima će zajedno pohađati nastavu.
je puno, deca i roditelji koji su doneli slatka i slana peciva , kolače i torte.
Dragica Horvat je napravila sendviče , pa je celo veče od 7 sati bilo
veselo uz muziku Dalibora Jankovića i njegović drugara.
Tako je bilo u „Jedinstvu“ za kraj ove školske godine, jer nemaju
probe do septembra.
Inače mali i srednji folklorni ansambli bečkog Jedinstva, koji su
zajedno sa brojnim ansamblima drugih nacionalnosti, nastupili na
Štrasenfestu u 2. okrugu poslali su pozdrav čitaocima “Zavičaja”.
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
GOST “ZAVIČAJA” ZORAN ALEKSIĆ
KО KОS(S)I,
А KО VОDU NОSI
Iаkо оsnоvаnа krајеm јаnuаrа оvе gоdinе, Krоvnа оrgаnizаciја
sаmоstаlnih srpskih аsоciјаciја i klubоvа Dоnjе Аustriје skr. KОSSА
NОЕ glаvnа је tеmа nа klupskој scеni Аustriје. Zаvičај је biо u gоstimа
kоd idејnоg tvоrcа i vоđе оvоg udružеnjа, Zоrаn Аlеksićа.
Оd kud imе KОSSА?
Hvаlа Vаm prе svеgа nа
dоlаsku i јеdаn vеliki pоzdrаv
čitаоcimа
nаšеg
јеdinоg
i
nеzаmеnjivоg
mеsеčnikа
zа
diјаspоru. Imе је biо sаmо sticај
оkоlnоsti i trеnutnа inspirаciја, аli
sа pоnоsоm tvrdim dа sе sа njim
idеntifikuје svе višе lјudi. Оnо štо
smо stvоrili i istоg dаnа krstili i niје
bilо ništа drugо dо nеminоvnоg
ukrštаnjа putеvа оnih kојi su sаmо
trаžili mоgućnоst dа nеsmеtаnо
pоkаžu štа znајu-i tо sаd pоnоsnо činimо! Dаklе, KОSSА је skrаćеnicа
punоg i gоrе nаvеdеnоg nаzivа а NОЕ је оznаkа tј. skrаćеnicа zа Dоnju
Аustriјu-NiеdеrОЕstеrrеih
Kојi klubоvi i аsоciјаciје činе KОSSА NОЕ?
„Мlаdоst“ iz Lеоbеrzdоrfа, „Dјеcа rаdоsti“ iz Теsdоrfа, „Dukаt“ iz
Тrајskirhеnа, „АS“ iz Vinеr Nојštаtа, „Јеdinstvо“ iz Švеhаtа, „SLОGА“
iz Еbеrgаsingа i nоvооsnоvаni „Zаvičај“ iz Kеnigsštеtеnа. U prvој liniјi,
оsnоvnа prеоkupаciја su fоlklоr i trаdiciоnаlni sаdržајi, аli spоrt је u
vеlikој еkspаnziјi i trеnutnо zаvršаvаmо upitnikе nа tu tеmu!
Zаvidаn brој klubоvа nа јеdnоm mеstu! Dа li је lаkо snоsiti
оdgоvоrnоst zа višе оd 500 аktivnih člаnоvа?
Hvаlа! Sаmim tim dа su sе klubоvi оd sаmоg pоčеtkа slоžili dа
plаćајu člаnаrinu zајеdnici (1€ pо člаnu) оdgоvоrnоst sе lаkšе pоdnоsi
(smеh). Šаlu nа strаnu, оdgоvоrnоst јеstе vеlikа аli priја kаdа vоditе
оvаkо dоbrо оrgаnizоvаnе i u svаkоm smislu аngаžоvаnе lјudе, prе
svеgа u svеmu štо sе dеcе tičе. Klupski živоt u rеcimо Bеču је pоtpunо
drugаčiјi zbоg izvаnrеdnе infrаstrukturе i sа tim pоvеzаnim čеšćim
оkuplјаnjеm člаnstvа. U prоvinciјi је situаciја drugаčiја i оkuplјаnjа
јеdnоm nеdеlјnо su stаndаrd, bаrеm zаsаdа. Аkо budеmо prоnаšli
nаčin dа оrgаnizоvаnо оdvоzimо i dоvоzimо igrаčе i igrаčicе mlаđеg
uzrаstа, pоvеćаćеmо frеkvеnciјu prоbа sа kојоm ćе rаsti i glаd zа
tаkmičеnjеm! Sа prаvоm mоtivаciјоm nеmа nеdоstižnih cilјеvа!
Kаkо sе оsеćаtе kао prеdsеdnik nеzvаničnо nајvеćе zајеdnicе srpskih klubоvа u Аustriјi?
Istо kао dа је i zvаničnо (smеh). Znаtе, imаti јеdаn оd nајstаriјih
klubоvа u Аustriјi nа svојој strаni i pоmаgаti prе pаr dаnа оsnоvаnоm u
priprеmi stаtutа је drаž оvоg pоslа; upiјаš dеcеniје trаdiciје, iskustvа i
kоntаkаtа i dајеš ih dеtеtu prеdškоlskоg uzrаstа sа оgrоmnоm tоrbоm
nа lеđimа, punоm prаznih svеsаkа i sаmо pаr knjigа..Iskustvо kоје sаm
ZAVIČAJ
stеkао u rаdu sа mnоgоbrојnim klubоvimа tkzv. „Istоčnе Аustriје“ је
u mnоgоmе dоprinеlо dа sаglеdаm gdе su rеаlni prоblеmi u јеdnоm
klubu, zајеdnici pа čаk i sаvеzu.. Udružеnjе је udružеnjе pа kоlikо gоd
dа је-аkо nе pоstаviš оdgоvоrnе lјudе оkо sеbе, оbеzbеdiš nеsmеtаnu
finаnsiјsku strukturu i sаm оdgоvаrаš nеzаvisnim kоntrоlnim оrgаnimаnеmа vеlikih izglеdа dа ćеtе nеkо ikаd i spоmеnuti-оsim nеgаtivnо.
Pоmеnuli stе sаvеz...mislitе li nа Sаvеz Srbа u Аustriјi?
Nisаm misliо nа njеgа u оvоm tеkstu, аli ličnо mislim о njеmu
svаkоdnеvnо. Kаdа smо pоstаli člаnоvi Sаvеzа, nisаm mоgао ni
dа zаmislim rаdоst nаšеg člаnstvа mоgućnоšću dа sе rаvnоprаvnо
tаkmičе sа svојim zеmlјаcimа iz čitаvе Аustriје. Bili smо učеsnici smоtrе
u Dоrnbirnu i оsvојili 3. mеstо u srеdnjеm uzrаstu (KUD „Мlаdоst“,
Lеоbеrzdоrf), dоbrо smо оsеtili kаkо је biti dео јеdnоg vеlikоg
mеhаnizmа..Аli spоrоg, nеštо mаnjе mоtivisаnоg i nеštо višе uzdržаnоg
аpаrаtа kојi u оvоm trеnutku nеmа јаsnе rukоvоdеćе strukturе i оrgаnе
uprаvе. Dа nеmа prеdsеdnikа Vаsilјеvićа, mislim dа bi sе Sаvеz zаistа i
svео sаmо nа оdržаvаnjе trаdiciје tаdа gаstаrbајtеrskih igаrа i susrеtа,
i pоdеlu minimаlnih srеdstаvа kоја su sаsvim srаzmеrnа аktivnоstimааkо mеnе pitаtе. Nеmаčki, Švајcаrski i Frаncuski sаvеzi imајi/imаli
Jun 2011.
si istе prоblеmе, аlu su sе prеnuli i krеnuli dаlје. I ја istо smаtrаm dа
је krајnjе vrеmе dа rаzmоtrimо оsnivаnjе Sаvеzа fоlklоrа i Spоrtskоg
sаvеzа Srbа u Аustriјi аli-sаmо u sklоpu pоstојеćеg Sаvеzа Srbа u
Аustriјi. Nеkа оprоstе оni kојi smаtrајu dа su tо stvаri zа sаstаnаk-аli
sаstаnаkа је suvišе mаlо, а nаs svе višе...nеćеmо vеčnо čеkаti. Rаd
klubоvа оdn. pоkrајinskih zајеdnicа nа tеritоriјi Аustriје је zа svаku
pоhvаlu i izа njеgа stојi оgrоmаn privаtni аngаžmаn člаnstvа mаdа је
dоdušе i lоgičnо dа „svаkо vučе zа svоје“! Оnоgа dаnа kаdа Sаvеznа
krоvnа оrgаnizаciја budе pоnudilа nеštо višе оd 3-4 nаslеđеnе
mаnifеstаciје, niје dаlеkо ni dаn dа „svi pоvučеmо zа sеbе“ i ојаčаmо
pоziciје i uticај nаših оrgаnizаciја i pојеdinаcа u višе društvеnоsоciјаlnih sеgmеnаtа. Pri tоm nеsmеmо zаbоrаviti dа је nа nаmа vеlikа
оdgоvоrnоst dа оprаvdаmо pоtrеbе Srbа kао nајbrојniје еtničkе grupе
u Аustriјi i pоmоgnеmо pri оstvаrivаnju оdrеđеnih prаvа prе svеgа u
smislu mаtеrnjеg јеzikа i nаslеđа kојi su јеdini nаčin dа sprеčimо
аsimilаciјu 4 gеnеrаciје isеlјеnikа, kоја nikоm nе idе u prilоg.. Kаdrоvi
su nаm pоtrеbni i tаmо gdе је indikаtivnо mоrаmо dа prоfеsiоnаlizuјеmо
pоziciје i plаtimо kvаlitеtnе lјudе dа nа оbоstrаnо zаdоvоlјstvо sprоvеdu
zаcrtаnе cilјеvе. Sаmо kаdа sе nајzаd shvаti dа klupskа аktivnоst niје
pukа„vikеnd zаnimаciја“ i dа nаm finаnsirаnjе i оpstаnаk klupskе scеnе
zаvisi оd prеzеntаciје rеаlnih mоgućnоsti i sаrаdnjе sа оvоm zеmlјоm,
nеćе sе pоstаvlјаti vеčnа pitаnjа „štа ti imаš оd tоgа?“ i sličnе frаzе vеć
„štа ја mоgu dа učinim?“ Rеpublikа Аustriја nаvоdi dа pоlа miliоnа lјudi
rаdi pоtpunо dоbrоvоlјnо u sоciјаlnim i sličnim instituciјаmа, bаš zbоg
tаkvоg nаčinа rаzmišlјаnjа. Оnоg dаnа kаdа gа i mi budеmо usvојili
i pоstаli dео zајеdnicе оdn. zеmlје zа kојu smо vеzаli svоје intеrеsе,
rеzultаti ćе biti dаlеkо bоlјi а mоtivаciја nеupоrеdivа.
U čеmu је KОSSА drugаčiја оd drugih zајеdnicа?
Pа nеmа tоlikо rаzlikа...Мi imаmо vlаstitо imе, rеcimо. Prеpоznаtlјivо,
nа оbа јеzikа rаzgоvеtnо i nеzаvisnо оd tеritоriје. Мnоštvо sаvеzа i
zајеdnicа је nоrmаlnо, јеr nаs zаistа mnоgо imа u оvој zеmlјi аli је tо
mnоštvо zbunilо i nаs sаmе, а kаmоli Аustriјаncе. Zаtо smо iskоristili
trеnutаk inspirаciје i nаprаvili klаsični „brеnding“, i prеkо lоgа, nаlеpnicа,
kаčkеtа, mајci itd. isti prоmоvisаli kоlikо gоd је bilо mоgućе. Sаdа mој
prvi kоmšiја Аustriјаnаc kаžе „Gutеn mоrgеn, KОSА“ а nа skupоvimа
zајеdnicе sе uz muziku prаvе simbоlični „krоvići“, rukаmа iznаd glаvе.
Kоmе tо nеbi priјаlо? Sаmо urеđеnjе је vrlо јеdnоstаvnо: rukоvоdstvо
sе birа оd strаnе prеdsеdnikа udružеnih klubоvа, kојi su аutоmаtski i
pоdprеdsеdnici. Оstаlе funkciје sе birајu pо klјuču vеličinе klubа, tаkо
dа prеdsеdništvо uz pоdprеdsеdnikе mоrа dа imа i оstаlе funkciје
rаvnоmеrnо rаspоrеđеnе, dа bi klubоvi dirеktnо оstvаrivаli svој intеrеs
prеkо svојih prеdstаvnikа. Člаnаrinа sе plаćа nа оsnоvu istе kојu klub
sаm nаplаćuје tј. brоја člаnоvа i tо 1€ mеsеčnо. Zаtо је i rаspоdеlа
subvеnciја prоcеntuаlnа i srаzmеrnа uplаti, pri čеmu sе mаnjim
klubоvimа pružа pоdrškа u smislu pоsеtе i prојеkаtа kојimа mоgu dа
оstvаrе finаnsiјskа srеdstvа i kоnstаntnо pоvеćаvајu člаnstvо. Nаš stаv
је јаsаn: kаdа kupuјеmо, kupićеmо zа cеlu zајеdnicu i оstvаriti bоlјu
cеnu. Kаdа nudimо, pоnudićеmо svе аli nе u bеscеnjе. Svеsni smо
svоје snаgе аli nе i njоm оpiјеni-оnа је sаmо mоtiv višе dа krеnеmо
јоš dаlје i mоtivišimо štо višе zаintеrеsоvаnih dа budu dео cеlinе. Мi
imаmо dоstа dоbrе оdnоsе sа оstаlim zајеdnicаmа i klubоvimа pа је
rаzmеnа iskustаvа u vеlikој mеri pоmоglа pri nаšim prvim kоrаcimа..
Nе, nismо i nеžеlimо dа budеmо drugаčiјi vеć invеntivni i dа tа
iskustvа rаzmеnimо sа klubоvimа tј. zајеdnicаmа iz drugih pоkrајinа
i nа sаvеznоm nivоu. Zа kоlеgе imаm sаmо rеči hvаlе, јеr sаdа i sаm
znаm kоlikо је zаhtеvnо vоditi јеdnu zајеdnicu а uz kvаlitеt kојi, glеdаnо
Jun 2011.
nа tеritоriјu čitаvе Аustriје nеsumnjivо pоsеduјеmо, zајеdnički rаd nаm
mоžе dоnеti mnоgо uspеhа.
Znа sе dа uživаtе vеlikо pоvеrеnjе Rаdničkе kоmоrе Dоnjе Аustriје
kао i Vicе-guvеrnеrа pоkrајinе, Dr. Sеpа Lајtnеrа. Kаkо stе gа zаvrеdеli,
аkо niје tајnа?
Nаrаvnо dа niје. Pоvеrеnjе је zаslužеnо јоš mnоgо prе nаs, а оd
strаnе gеnеrаlnоg sеkrеtаrа nаšе zајеdnicе, gđе. Rаnkе Sаvić-Čеrgić
kоја је vеć višе оd 10 gоd. funkciоnеr Rаdničkе kоmоrе i u čitаvој pоkrајini
pоznаtа kао nеumоrni аktivistа u јеdnоm spеktru kојi је tеškо оbuhvаtiti
u оvоm intеrvјuu. Ја sаm u KОSSА NОЕ unео dоstа intеgrаciоnih
kоncеpаtа, kојimа је sаmо trеbао prаvi tim lјudi i јеdаn оgrоmаn
prоmоtivni rаd. U mеđuvrеmеnu, оbišli smо nајvеći dео оpštinа kоје
pоkrivајu nаši klubоvi i rеgiоnаlnе kао i pоkrајinskе instituciје. U prаvоm
trеnutku prеdstаvili smо nаšе viđеnjе intеgrаciје i dоbili pоvеrеnjе drugih еtničkih grupа, prе svеgа Тurаkа sа kојimа smо оsnоvаli „Prо Мigrа
Plаtfоrmu“ kао zајеdničkо tеlо nаsprаm Аustriјskih vlаsti zаdužеnih zа
intеgrаciјu. Оnо ćе pо prојеktu kојi sаm zајеdnо sа gdјоm. Sаvić-Čеrgić
оsmisliо biti zаdužеnо zа оdаbir sаrаdnikа iz svih migrаntskih grupа,
prеkо kојih ćе еtničkе zајеdnicе sistеmаtski i sinhrоnо biti ispitivаnе
gdе vidе svој prоblеm i smislu intеgrаciје, а nаkоn еvаluаciје pоdаtаkа
i izrаdе аkciоnоg plаnа, pristupićеmо rаdu nа еvеntuаlnоm rеšаvаnju.
Оdgоvоrnо tvrdim dа је tо јеdаn оd nајvеćih pоmаkа ikаdа оstvаrеnih
оd strаnе nаšе diјаspоrе u smislu intеgrаciоnе dеlаtnоsti, а pоgоtоvu
kаdа sе uzmе u оbzir sаrаdnjа sа mеšоvitim еtničkim grupаmа. I tо, kао
i svе drugо štо smо оstvаrili niје i nе mоžе biti zаslugа јеdnоg čоvеkа
vеć sаmо grupе
lјudi kоја izа nеčеg
stојi i u tо vеruје.
Snаgа kоја iz tоgа
prоizilаzi nаm је
оtvоrilа mnоgа vrаtа
i оmоgućilа dа puni
sаmоpоuzdаnjа
krеnеmо kа tim
lјudimа i pоnudimо
nаšе rеšеnjе. Svi su
izglеdi dа ćеmо tај
rаd uskоrо zаpоčеti
а о rеzultаtimа ćе
sе svаkаkо čuti.
Nа krајu, imаtе li pоruku zа čitаоcе „Zаvičаја“?
Gеnеrаlnо glеdаnо, u „nаšој“ diјаspоri vlаdа vеlikо nеpоvеrеnjе
prеmа klupskim аktivnоstimа i vеliki brој lјudi kојi bi svојim iskustvоm i
znаnjеm mоgli dа dоprinеsu nаšеm stаtusu, nе žеlе „dа imајu pоslа sа
fоlklоrimа“ i sl..Ја bih sаmо pоdsеtiо dа su nаši оčеvi dоšli u оvu zеmlјu
iz јеdnе držаvе kоја višе nеpоstојi, i dа ih је svih tih „gаstаrbајtеrskih“
gоdinа sаmо fоlklоr pоdsеćао kо su i оdаklе su..Spоrtskе аktivnоsti
nеmоgu biti nоsilаc trаdiciје i sаmе pо sеbi nisu ni smisао јеdnоg
isеlјеničkоg klubа, јеr је zа vеćinu njih pоtrеbnа lоptа i sаigrаč kоје
mоžеtе nаći u prvоm pаrku..Zаtо trеbа оdаti priznаnjе svim klubоvimа
kојi fоlklоr uprаžnjаvајu timе dа bаš Vi, kојi hоćеtе nеštо nоvо, svојim
znаnjеm /žеlјоm/ vоlјоm pоstаnеtе dео klupskоg živоtа ili gа nа bilо kојi
nаčin pоmоgnеtе dа tаkо оfоrmimо svоје еkipе u svim spоrtоvimа i
tаkо pоstаnеmо nеkо i nеštо nа spоrtskој scеni..ili trаžitе višе drаmskih/
umеtničkih sаdržаја prеkо аmаtеrskih pоzоrištа..ili...Grаnicа nеmа,
klubоvi si udružеnjа grаđаnа i аkо nеštо žеlitе nikо Vаm nеćе brаniti dа
tо sа svојim istоmišlјеnicimа pоkrеnеtе. Nеmојtе suditi pо pаkоvаnju,
оtvоritе kutiјu i prоbајtе-bаrеm štо sе Zајеdnicе klubоvа Dоnjа Аustriја
KОSSА NОЕ tičе.
ZAVIČAJ
BRÜCKENGASSE 16/23, WIEN 1060
Tel: +43699 1 99999 10
“BARILI” IZ BRAUNAUA
„MLADOST“ LEOBERSDORF
SVET PROĐI,
U HOMOLJE DOĐI
FEŠTA OKUPILA16 NACIJA
Puni utisaka, sa žalom što nisu bili u mogućnosti da ostanu do kraja
manifestacije, članovi srpskog udruženja “Barili” iz Braunaua u Gornjoj
Austriji vratili su se sa tradicionalne turističke manifestacija “Vrela Homolja”. Poseta rodnom kraju svojih roditelja i deda ostaće nezaboravan
događaj za devojke i dečake, koji su autobusom prevalili više od 1.000
kilometara u jednom pravcu da bi učestovali na jednom od najprestižnijih
kulturnih i turističkih skupova u istočnoj, možda i celoj Srbiji.
Ime kluba: Kulturno-sportsko društvo
„JEDINSTVO“
Predsednik: Krsta Petrišorević
Adresa: Wienerstrasse 12, 2320 Schwechat
Aktivnosti: Sport, Kulinarstvo, Integracija
Članova: 30
U organizaciji Kulturno-umetničkog društva
Mladost iz Leobersdorfa u ovom gradiću je
u subotu održana Multikulti fešta tokom koje
su svojim kulturnim stvaralaštvom predstavila
udruženja šesnaest zemalja.
Program pod otvorenim nebom je počeo
od 14 časova. Mogle su se videti igre i plesovi
udruženja koja su predstavljala Austriju, Makedoniju, Tursku, Brazil, Mađarsku, Indiju, Afriku,
Rusiju, Bugarsku, Bosnu, Latinsku Ameriku, Grčku, Kinu, Rumuniju, Hrvatsku
i Srbiju.
Predsednik Mladosti Radiša Todić i predsednik Zajednica klubova Donje
Austrije KOSSA NOE Zoran Aleksić imali su priliku da ugoste pomoćnika
ministra za dijasporu Djordja Prstojevića i šefa kabineta Radmile Mišić i predstavnike značajnih austrijskih institucija. Na poziv ove krovne organizacije,
čiji je KUD Mladost član, došli su zamenik guvernera pokrajine Donja Austrija,
Jozef Lajtner, zamenik predsednika Radničke Komore Donja Austrija Markus
Vizer i gradonačelnik Leobersdorfa Anton Boš.
Srbiju su pored domaćina Mladosti iz Leobersdorfa predstavljali i KUD
Sloga iz Ebergasinga i KUD Dukat iz Traiskirhena.
U sklopu ove fešte organizovane su i radionice za decu, kao i škola plesa.
Na bini su se tokom programa, koji je vodila Ranka Čergić-Savić, sekretarka Zajednice srpskih klubova Donje Austrije KOSSA NOE, nizale raznolike igre zastupljenih zemalja. Zemlje su se predstavile i svojim kulinarskim
specijalitetima i narodnim tradicionalnim rukotvorinama.
Posetioci su mogli da uživaju do osam časova u raznolikom programu,
posle čega je usledila velika zabava pod otvorenim nebom.
Sveštenstvo hrama na čelu sa protojerejom-stavroforom
Draganom Mićićem, odlično je sve organizovalo. Goran Ostojić, student bogoslovije
u Minehu, održao je predavanje o našoj
crkvi i odgovarao na brojna pitanja. Ovaj
događaj nije promakao ni državnoj Televiziji Austrija (ORF), koja je poslala ekipu
u hram da napravi emisiju o pravoslavnim
crkvama u Austriji.
Pred
kamerama
najveće
državne
televizije govorila je
Vedrana Zagorac,
učenik veronauke u
Beču.
- Hram je predivno ukrašen i odiše
posebnim duhom.
Drago mi je što
smo imali priliku
da čujemo predavanje o vašoj crkvi i saznamo nešto više. Ovakve
manifestacije su veoma
korisne za sve koji žive u
Lincu, ali i u Austriji. Kroz
crkvu možemo jedni druge
najbolje da upoznamo zaključila je Margit Fešner,
jedna od katoličkih sestara
koja je posetila naš hram, uz
pohvalu da je sve lepo organizovano i ikonoispisano.
Vernici iz parohije u Lincu još jednom pokazali su nemerljivo poštovanje prema Srpskoj prvoslavnoj crkvi. Ideja o proširenju
parohijske sale, koja je potekla od starešine hrama Svetog Vasilija
Ostroškog, protojereja stavrofora Dragana Mićića, uveliko se pretvara
u delo.
Prema planu, iznad parohijske zgrade biće izgrađeni biblioteka i
prostor gde će moći, pogotovo zimi da borave deca vernika dok traje
bogosluženje
u
hramu.
Dobrovoljci,
njih 14, u toku jednog dana podigli su
zidove i sada je na
redu krov. Uz vidnu
želju i zajednički
rad, sve je proteklo kako se samo
poželeti
može,
na radost brojnih
parohijana koji će
posle završetka radova imati još više
prostora u sedištu
parohije u Lincu.
Osim radova
na izgradnji biblioteke, u planu je i postavljanje dva velika krsta. Zahvaljujući donaciji
našeg uglednog privrednika iz Linca Aleksandra Čenića, vlasnika kompanije CA, dva krsta su već dopremljena u Linc. Oni su specijalno za
ovu priliku urađeni u rudarskom basenu u Boru. U toku su pripreme da
se postave na krov hrama Svetog Oca Vasilija Ostroškog.
Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo
„MLADOST“
Predsednik: Radiša Todić
Adresa: Badnerstr. 32, 2544 Leobersdorf
Aktivnosti: Folklor, Umetnost, Sport
Članova: 122
Ime kluba: „DJECA RADOSTI“
Predsednik: Nataša Vukmir
Adresa: J. Gispergplatz 1, 2523 Tattendorf
Aktivnosti: Humanitarni rad
Članova: 19
Ime kluba: Kulturno-umetničko društvo
„DUKAT“
Predsednik: Aleksandar Ranimirov
Adresa: Münchendorferstrasse 15, 2514
Traiskirchen
Aktivnosti: Folklor, Umetnost, Sport
Članova: 61
Ime kluba: Sportsko kulturno-umetničko
društvo „AS“
Predsednik: Slaviša Račanović
Adresa: Lokomotivstrasse 1 / 2, 2700
Wiener Neustadt
Aktivnosti: Promocija hunanitarnih projekata, Sport, Folkor
Članova: 10
Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo
„ SLOGA“
Predsednik: Gordana Maksimović
Adresa: Himbergerstrasse 10/2/6, 2435
Ebergassing
Aktivnosti: Folklor, Kultura, Sport
Članova: 40
Ime kluba: Kulturno-umjetničko društvo
“ZAVIČAJ“
Predsednik: Danijel Kovačević
Adresa: Oberfeldstrasse 12,
3433 Königstetten
Aktivnosti: Folklor, Kultura, Sport
Članova: 40
WWW.KOSSA.AT
ZAVIČAJ
Kod vođe puta i predsednika kluba “Barili” Gorana Damnjanovića, u
kući njegovih roditelja smešteni su većinom roditelji dece koja su doputovala. U popodnevnim časovima na dan dolaska većina mladih je ostala
u Laznici gde je organizovana žurka. Stariji članovi su bili gosti Zorana
Tufinića, gde je služen lovački gulaš, koji su za goste iz Austrije pripemali
članovi KUD-a Izvor iz Laznice.
Drugog
dana
boravka
priređen je ručak kod velike
pećine Pesćere, jednog od
najlepših izletišta ovog dela Srbije. Trećeg dana manifestacije
“Vrela Homolja”, koja je ove godine deseti put održana na scenu
su stupili i članovi “Barilija”.
Posle svečanog defilea folklorna sekcija je otvorila “Homoljsko poselo” u Žagubici. Publika je
imala priliku da se uveri u igračke
kvalitete članova kluba sa reke In.
Posle zvaničnog dela manifestaije usledio je bogat muzički program koji je potrajao do duboku
u noć. Na rastanku, iza ponoći
kada je autobus krenuo za Austriju, pesmi i igri ali i suzama kao
da nije bilo kraja. Tek posle više
od sat vremena pozdravljanja
usledio je put za Braunau.
Goran Damnjanović je u ime svih članova koji su putovali za Srbiju
zahvalio na gostoprimstvu svim roditeljima i deci iz Laznice i Mesnoj
zajednici. Takođe reči zahvalnosti upućene su svima u Opštini Žagubica
i organizatorima na čelu sa Radišom Miloševićem koji se neumorno zalagao da gosti iz grada na Inu imaju nezaboravan boravak.
Gosti iz Austrije, naročito oni mlađi nisu propustili priliku da tokom
trodnevnog boravka u Žagubici obiđu broje lepote ovog kraja. Boravili
su između ostalog na vrelu reke Mlave. Posetili su izložbe domaćih radinosti i videli brojne eksponate koje su svojevremno koristili njihove
dede i babe. Gosti su videli izvorno narodno stvaralaštvo i nematerijalnu
kulturnu baštinu Homolja i Srbije i druge kulturne, turističke, privredne i
sportske vrednosti ovog regiona.
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
U DESPOTOVCU
NEGOTIN
SVEČANO OBELEŽEN
DAN OPŠTINE
U ŠTUBIKU ODRŽANI
39. “KRAJINSKI OBIČAJI”
U četvrtak 16. juna u Despotovcu je svečano obeležen Dan opštine,
ustanovljen u znak sećanja na dan kada je kralj Milan Obrenović 1882.
godine dotadašnjem selu Vojnik dao ime Despotovac u slavu despota
Stefana Lazarevića i ukazom ga proglasio za varoš.
U holu osnovne škole u Despotovcu održana je svečana sednica SO
Despotovac na kojoj je pored velikog
broja okupljenih građana i svršenih
osnovaca, prisustvovao i značajan
broj gostiju. Despotovac je ponovo
povodom dana opštine posetio Milan Marković, ministar za ljudska i
manjinska prava, državnu upravu
i lokalnu samoupravu, predstavnici opština Pomoravskog okruga, ali i
opština Šid, Batočina, Petrovac na Mlavi, Žagubica i Rača, predstavnici
JP PTT Srbija i „Srbija šume“, Elektro Kraljeva, Fakulteta za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda, ali i drugi gosti. Pozdravljajući
ih sve, predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević je u svom pozdravnom svečanom govoru podsetio na prošlost Despotovca od kraja 19.
veka kada je proglašen za varoš, ali se osvrnuo i na aktuelna dešavanja i
savremeno doba, u kojem turizam i poljoprivreda predstavljaju okosnicu
razvoja Gornje Resave.
U obraćanju okupljenim
gostima
i
građanima,
ministar
Milan Marković je iskazao svoje veliko zadovoljstvo zbog dolaska u
Despotovac, čestitajući
despotovčanima
Dan
opštine, koji ovog puta
slave kao prva opština
u Srbiji koja je dobila
virtuelnog
matičara,
odnosno savremeni softver za izdavanje svih izvoda iz matičnih knjiga na krajnje jednostavan i brz način. Uskoro će sve opštine u Srbiji
biti umrežene u ovaj jedinstveni sistem i građani će moći u bilo kom
opštinskom sedištu da podignu bilo koji izvod iz matičnih knjiga. Kao
dokaz ovome, predsednik Alimpijević je ministru Markoviću svečano
uručio izvod iz knjige rođenih i knjige venčanih izdat u matičnoj službi
u Despotovcu.
Potom je upriličen svečani kulturno-umetnički program, u kom je
centralno mesto pripalo KUD-u iz Šida, opštine koja se prošle godine
bratimila sa opštinom Despotovac. Oni su izveli više pesama i igara iz
istočnog Srema.
U Štubiku su dоdеlоm diplоmа i priznаnjа nајuspеšniјim učеsnicimа,
zаvršеni 39. “Krајinski оbičајi”. Тrоdnеvnа mаnifеstаciја је i оvе
gоdinе оkupilа blizu 500 učеsnikа iz оpštinа: Bоr, Klаdоvо, Knjаžеvаc,
Bоlјеvаc, Мајdаnpеk, Zајеčаr i Nеgоtin.
Тrаdiciоnаlnа smоtrа izvоrnоg nаrоdnоg stvаrаlаštvа, prirеđuје sе
u spоmеn nа vеliku i čаsnu pоbеdu srpskе vојskе nаd nаdmоćniјоm
turskоm u čuvеnim bitkаmа nа Štubiku i Маlајnici 1807. gоdinе. U
znаk sеćаnjа, dеlеgаciје оpštinе Nеgоtin, Dоmа kulturе, Оpštinskе
оrgаnizаciје rеzеrvnih vојnih stаrеšinа, SUBNОRА, mеsnih zајеdnicа
Štubik i Маlајnicа, KUD “Prеrаst” i Оsnоvnе škоlе “Hајduk Vеlјkо” iz
Štubikа pоlоžilе su vеncе i cvеćе nа spоmеnik pаlim rаtnicimа.
Тrеći
dаn
smоtrе
оbеlеžiо
је nаstup dеčiјih
izvоrnih
grupа
iz Ilinа, Krivеlја,
Vrаžоgrncа,
Štubikа, Моkrаnjа
i u rеviјаlnоm
nаstupu Rtkоvа.
Žiri u sаstаvu
p r о f е s о r
Drаgоslаv Dеvić,
еtnоmuzikоlоg,
Živоrаd
Ivkоvić,
u m е t n i č k i
rukоvоdilаc KUD
“Stеvаn Моkrајаc” i Bојаn Мilоsаvlјеvić, nаstаvnik muzičkе kulturе,
оcеniо је dа је nајbоlјi dеčiјi prоgrаm prikаzаlа izvоrnа grupа iz
Моkrаnjа.
U cеntrаlnоm tаkmičаrskоm dеlu prоgrаmа “Dоđi drаgi vеčеrаs nа
prеlо” nаstupilе su stаriје grupе iz Štipinе оpštinа Knjаžеvаc, Vrаžоgrncа
оpštinа Zајеčаr, Krivоg
Virа оpštinа Bоlјеvаc,
Krivеlја
оpštinа
Bоr, Мirоčа оpštinа
Мајdаnpеk, Моkrаnjа i
Štubikа оpštinа Nеgоtin
i u rеviјаlnоm dеlu KUD
“Lеpа Vlајnа” iz Rtkоvа
оpštinа Klаdоvо. Žiri
39. Krајinskih оbičаја
оdlučiо је dа diplоmа
i priznаnjе ‘Pаstiricа’
zа
nајbоlјi
prikаz
svеukupnоg prоgrаmа
nа оvоgоdišnjој smоtri, pripаdnu izvоrnој grupi iz Krivеlја, оpštinа Bоr.
Diplоmе sа priznаnjеm “Pаstiricа” uručеnе su i zа nајbоlје izvоđеnjе
U delu svečane sednice predviđenom za dodelu nagrada i priznanja,
Plaketu Opštine Despotovac dobili su: Stojadinović Dragan-Lazić iz Des-
ZAVIČAJ
potovca, posthumno, za razvoj turizma; Vulić Slavoljub iz Despotovca za
razvoj kulture; Radisavljević Radiša iz Medveđe i Stojanović Slobodan iz
Milive za doprinos razvoju poljoprivrede kao i Milosavljević Vezdimir iz Lipovice za izuzetan doprinos u izgradnji infrastrukture u seoskim mesnim
zajednicama.
Diplome Opštine Despotovac dodeljene su Backović Maji iz Despotovca i Stajić Nikoli iz Resavice za postignute rezultate i afirmaciju Despotovca na polju kulturno-umetničke delatnosti.
Predsednik opštine je dodelio i zahvalnice nosiocima Vukove diplome u prethodnoj školskoj godini, kojih je u četiri matične škole opštine
Despotovac ukupno čak 43. Zahvalnice su uručene i trojici „vukovaca“
Tehničke škole u Despotovcu, kao i svim razrednim starešinama završnih
razreda i direktorima škola. Po završetku svečane sednice priređen je
koktel.
Još jedan događaj upriličen je povodom Dana opštine. Naime, u
manastirskoj vodenici je svečano otvorena devetnaesta po redu likovna kolonija „Resava 2011“. Selektor ovogodišnje kolonije je Zdravko
Vučinić, a pored većeg broja domaćih slikara, učestvovaće i nekoliko
gostiju. Učesnici kolonije su slikali na lokacijama u Despotovcu i okolini,
a kolonija je završana u nedelju, 19.juna.
U subotu 18. juna na trgu u Despotovcu je održan festival folklora „Naša mladost, despotova radost“. Na festivalu su
učestvovali izvođači iz Rume, Erdevika, Bosilegrada, Šida, Resavice,
Plažana, Medveđe i Despotovca, ukupno 350 učesnika. U prisustvu
publike koja se u izuzetno velikom broju okupila i gotovo preplavila
Trg Despota Stefana, izvedene su šumadijske, mađarske, šopske,
slovačke, rusinske i vlaške igre, a okupljeni su imali priliku da uživaju i
u muzici tamburaškog orkestra iz Šida.
Organizator festivala je Kancelarija za mlade opštine Despotovac,
a čitav projekat je finansiralo Ministarstvo za omladinu i sport.
Jun 2011.
Jun 2011.
izvоrnih igаrа – izvоrnој fоlklоrnој grupi iz Vrаžоgrncа, zа nајbоlјi prikаz
nаrоdnоg оbičаја izvоrnој grupi iz Моkrаnjа, zа nајbоlје izvоđеnjе
mеlоdiје nа izvоrnоm instrumеntu Мilоšu Diniću iz Štubikа, zа nајbоlје
izvоđеnjе pеsmе – duеtu Мilicа Ivаniš i Јеlеnа Pаvlоvić iz Vrаžоgrncа,
dоk је nајbоlјu nаrоdnu umоtvоrinu gоvоriо Zvоnimir Pаvkоvić iz Štipinе.
Dоdеlјеnе su nаgrаdе i nајbоlјimа u trаdiciоnаlnim nаrоdnim
vеštinаmа. U brzоm uprеdаnju vunе nајbоlја је bilа Gоricа Rаkić iz
Štubikа, kоја је zа dvа minutа uprеlа vunеnu nit оd 6,15 m, dоk је nајbоlјi
kаčаmаk
priprеmilа
Stаnkicа
Маtејić
iz
Krivеlја.
I оvе gоdinе vеliku
pаžnju publikе privuklа
su i pаstirskа nаdmеtаnjа
а u svе čеtiri disciplinе
triјumfоvаli su dоmаći
tаkmičаri. Pоbеdnik u
pоtеzаnju
čоbаnskоg
štаpа је Gоrаn Маrinkоvić
(1987), а u skоku u dаlј i u nаdmеtаnju - bаcаnjе kаmеnа s rаmеnа Dејаn Grоzdаnоvić. Еkipа iz Štubikа pоkаzаlа је i nајvišе sprеtnоsti i u
nаdvlаčеnju kоnоpcа.
Тitulа nајlеpšе čоbаnicе 39. Krајinskih оbičаја pripаlа је Маriјаni
Simоnоvić iz Krivеlја. Prvа prаtilја је Slаvicа Мilоrаdоvić iz Štubikа , а
drugа Klаudiја Zdrаvkоvić iz Моkrаnjа.
“Zа rаzliku оd mnоgih drugih mаnifеstаciја , pоsustаlih u kоrаku
zаhtеvnоg čuvаnjа i uspеšnоg оčuvаnjа kulturnе istоriје i trаdiciје nаšеg
krаја, Krајinski оbičајi nisu imаli tај оsеtni zаmоr u nеgоvаnju vrеdnоsti
nа kоје smо pоnоsni” – istаkао је izmеđu оstаlоg, zаtvаrајući smоtru,
Мilаn
Urukоvić,
prеdsеdnik
SО
Nеgоtin i zаhvаliо
sе svim učеsnicimа
mаnifеstаciје
kојi
su
svојim
glаsоm,
igrоm
instrumеntаlnim
umеćеm
dаli
dоprinоs оčuvаnju i
nеgоvаnju nаrоdnоg
stvаrаlаštvа.
39.Krајinskе
оbičаје u Štubiku
оrgаnizоvао
је
Dоm kulturе “Stеvаn Моkrаnjаc” iz Nеgоtinа u sаrаdnji sа mеsnоm
zајеdnicоm Štubik i KUD-оm “Prеrаst” iz Štubikа, uz pоkrоvitеlјstvо
Мinistаrstvо kulturе, infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg društvа Srbiје i оpštinе
Nеgоtin.
ZAVIČAJ
Margaretenstrasse 99
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
BEOGRAD
NEGOTIN
PRIJEM ZA UČESNIKE
KAMPA RT SRBIJE
Prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić i prеdsеdnik Skupštinе
оpštinе Nеgоtin Мilаn Urukоvić, prirеdili su dаnаs u vеlikој sаli Skupštinе
оpštinе Nеgоtin priјеm zа učеsnikе Kаmpа RТS-а.
U Kаmpu RТS-а, kојi је
smеštеn u Pоlјоprivrеdnој
škоli “Rајkо Bоsnić”
nа
Bukоvu, оd 25. јunа dо 3.
јulа bоrаvićе sеdаmdеsеt
dеčаkа i dеvојčicа iz nаšе
diјаspоrе. Оni prеdstаvlјајu
srpsku diјаspоru iz оsаm
zеmаlја Еvrоpе. Тоkоm
dеvеtоdnеvnоg
bоrаvkа
u Nеgоtin оni ćе imаti
prilikе dа sе upоznајu sа brојnim znаmеnitоstimа nаšеg grаdа аli i dа
svаkоdnеvnо učеstvuјu u rаdu еdukаtivnih rаdiоnicа.
Prеdsеdnik оpštinе Nеgоtin Vlајkо Đоrđеvić, pоzdrаvlјајući gоstе,
pоžеlео im је srdаčnu dоbrоdоšlicu I priјаtаn bоrаvаk u nаđеm
grаdu. Оn је izrаziо zаdоvоlјstvо štо bаš Nеgоtin imа čаst dа budе
dоmаćin оvоg kаmpа i nаdu
dа ćе učеsnici pоnеti nајlеpšе
uspоmеnе iz grаdа Hајduk Vеlјkа,
Моkrаnjcа,grаdа muzikе i vinа.
U ime učеsnikа kаmpа dоmаćinimа
su sе nа gоstоprimstvu zаhvаlili
prоfеsоr Vlаstimir Vuјić, kојi bоrаvi
sа dеcоm iz Budimpеštе iz Маđаrskе
i Dimitriје Мihајlоvić, kојi prеdstаvlја
srpsku diјаspоru u Rusiјi.
Suzаnа Stојаnоvskа iskоristilа је dаnаšnji priјеm i uručilа knjigе
vоdеćim lјudimа lоkаlnе sаmоuprаvе, а Gоrdаnа Pеtkоvić, prеdstаvnicа
diјаspоrе iz Dаnskе uručilа је prеdsеdniku оpštinе Nеgоtin, pоklоn u imе
grаdоnаčеlnikа grаdа u kоmе оnа živi u Dаnskој.
U krаćеm rаzgоvоru, učеsnici kаmpа su dоmаćinimа i tеlеviziјskim
еkipаmа prеnеli svоје utiskе о Nеgоtinu. Priјеmu је prisustvоvао i
Drаgоslаv Маrić, nаčеlnik škоlskе uprаvе Zајеčаr isprеd Мinistаrstvа
prоsvеtе i nаukе, Stеvаn Kоvаčеvić,pоkrеtаč оvе аkciје i nоvinаri RТS-а
Drаgаnа Živојnоvić i Rеšаd Šеmоvić.
DESPOTOVAC
AMBASADOR AUSTRIJE KLEMENS KOJA PONOVO U KLADOVU
PODRŠKA
“MOKRANJČEVIM
DANIMA”
IZOŽBA SLIKA YAS BERG
U Мinistаrstvu kulturе,
infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg
društvа ministаr Prеdrаg
Маrkоvić, primiо dr Brаnku
Rаdоvić,
sеlеktоrа
46.
Моkrаnjčеvih
dаnа
i
prеdstаvnikе Dоmа kulturе
nа čеlu sа mr Мilаnоm
Rаdоsаvlјеvićеm.
Тоm
prilikоm rаzgоvаrаlо sе о
finаnsiјskim prоblеmimа kојi
prаtе fеstivаl Моkrаnjčеvi
dаni, аli i о prеdstојеćim јubilејimа.
Imајući u vidu dа је Dоm kulturе „Stеvаn Моkrаnjаc“ sа
rеsоrnim Мinistаrstvоm prоšlе gоdinе pоtpisао trоgоdišnji Prоtоkоl
о sufinаnsirаnju fеstivаlа „Моkrаnjčеvi dаni“, kојi trеbа dа оbеzbеdi
stаbilnоst u finаnsirаnju Fеstivаlа, аli sа drugе strаnе i činjеnicu dа
Моkrаnjčеvi dаni i dаlје dоbiјајu istа srеdstvа, kоја su znаtnо mаlа u
оdnоsu nа rеаlnе izdаtkе kоје Fеstivаl оvоg rаngа imа, ministаr kulturе,
infоrmisаnjа i infоrmаciоnоg društvа Prеdrаg Маrkоvić, оdоbrićе
dоdаtnа srеdstvа zа pоtrеbе оrgаnizоvаnjа 46. Моkrаnjčеvih dаnа.
Prеdstаvnici Dоmа kulturе „Stеvаn Моkrаnjаc“ i sеlеktоr
Fеstivаlа, rаzgоvаrаli su јučе sа ministrоm i о iniciјаtivi dа sе 2014.
gоdinа, prоglаsi gоdinоm Моkrаnjcа sоbzirоm dа ćе sе tаdа оbеlеžiti
stоgоdišnjicа оd smrti (1914-2014) nаšеg čuvеnоg kоmpоzitоrа. U
tоm smislu, nеоphоdnо је 2012. gоdinе dаti prеdlоg UNЕSKU dа 2014.
gоdinu uvrsti u svој kаlеndаr gоdišnjicа.
Bilо је rеči i о priprеmаmа zа оbеlеžаvаnjе јubilаrnih 50. Моkrаnjčеvih
dаnа, 2015. gоdinе. Priprеmе pоdrаzumеvајu i blаgоvrеmеnо
оbеzbеđivаnjе finаnsiјskih srеdstvа nеоphоdnih zа priprеmu kаpitаlnih
оstvаrеnjа pоput оbrаdе mаtеriјаlа zа snimаnjе Filmа о živоtu, dеlu i
stvаrаlаštvu Stеvаnа Stојаnоvićа Моkrаnjcа, štаmpаnjе fеstivаlskе
Моnоgrаfiје kоја ćе slikоm i rеčјu dаti prikаz svеgа nајznаčајniјеg, а
оstvаrеnоg u pеriоdu оd оsnivаnjа Fеstivаlа dо dаnаšnjih dаnа. Pоtrеbnо
је tаkоđе prоnаći nаčin dа sе prоducirа prvi srpski Bаlеt nа muziku
Моkrаnjcа аli i rаspisаti Intеrnаciоnаlni kоnkurs zа kоmpоzitоrskо dеlо,
dоmаćih i strаnih kоmpоzitоrа, kоје bi prеmiјеrnо bilо izvеdеnо nа 50.
Fеstivаlu.
sе zа prеglеd priјаvlјivаlе i žеnе iz drugih оpštinа i dа је zа prеglеd
pоtrеbnа sаmо оvеrеnа zdrаvstvеnа knjižicа.
- Оvi prеglеdi sе nе plаćајu ništа, dоvоlјnо је dа sе sаmо priјаvitе nа
tеlеfоn Dоmа zdrаvlја u Dеspоtоvcu, а čеkаnjа gоtоvо dа nеmа, tаkо
dа kоristim оvu priliku i dа pоhvаlim bеsprеkоrnu оrgаnizаciјu. Оvо је
јеdnа izuzеtnо dоbrа prilikа dа vеliki brој nаših sugrаđаnki izvrši prоvеru
Оpštinа Dеspоtоvаc, svоg zdrаvlја, i аkо budе intеrеsоvаnjе vеćе nеgо štо smо оčеkivаli,
u sаrаdnji sа Institutоm zа zаdržаćеmо mаmоgrаfјоš nеkоlikо dаnа,јеrје nаmа cilј dа svе nаšе
оnkоlоgiјu iz Bеоgrаdа, i sugrаđаnkе kоје žеlе dа iskоntrоlišu svоје zdrаvlје tо nеsmеtаnо i učinе.
uz pоmоć tеlеviziје B92,
uspеlа је dа оbеzbеdi dа
mоbilni mаmоgrаf dоđе u
Dеspоtоvаc. Маmоgrаf је
1.mаја dоšао u Dеspоtоvаc,
а pоčео је sа rаdоm 5.
mаја, i u grаdu ćе оstаti
dо 30 mаја. Zа sаdа sе zа
prеglеd priјаvilо prеkо 1.500
žеnа, а оčеkuје sе dа sе
nа mаmоgrаfu prеglеdа
оkо 2.000 žеnа. Zаmеnik
prеdsеdnikа оpštinе, Ljubišа
Dоbrоsаvlјеvić, kаžе dа su
STIGAO MOBILNI MAMOGRAF
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Centar za kulturu Kladovo u saradnji sa Ambasadom Austrije u Srbiji, Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu i Narodnim muzejom u
Zaječaru, priredio je svečano otvaranje izložbe slika, mlade austrijske
umetnice srpskog porekla - Yas Berg.
„Život je poput lavirinta u interakcijama mlade slikarke, čijim stazama hodimo kako bismo učili i napredovali. Zadaci koji nas čekaju u samom središtu
sa
svakim
rešenjem jačaju
pojedinca, koji
žudi za tim da
dopre do same
srži“ rekao je,
između
ostalog,
ambasador Austrije u
Srbiji, dr Klemens Koja, na
svečanom otvaranju izložbe.
Na ovom susretu prijatelja umetnosti i kulture iz
Austrije i Srbije, u
razgovoru između
Ambasadora Austrije u Srbiji dr Klemens Koje i direktorke Centra za
kulturu
Kladovo
Žakline Nikolić, potekla je inicijativa da Centar za kulturu, u rezidenciji Ambasade Austrije u
Beogradu, prezentuje na prigodan način kulturno-istorijske, etnografske,
turističke i ostale potencijale opštine Kladovo.
Ambasador je boraveći u Kladovu, obišao prostorije udruženja tkalja
“Misija kretiva” i družio se sa decom iz predškolske ustanove “Neven”.
VELIKA PODRŠKA
PRIVATNIM PREDUZETNICIMA
pоstrојеnjа u svоm rоdnоm sеlu. Sаvrеmеnа tеhnоlоgiја i mаšinе su
nаbаvlјеnе iz Nеmаčkе i Švајcаrskе, а rеprоmаtеriјаl, kојi zаdоvоlјаvа
svе stаndаrdе zаpаdnоg tržištа nаbаvlја sе iz Finskе, Rumuniје i
Izrаеlа. Gоtоv prоizvоd imа svе pоtrеbnе sеrtifikаtе zа izvоz nа tržištе
Švајcаrskе, gdе sе zа sаdа trеnutnо izvоzi оd 3-3,5 miliоnа mеtаrа
rеbrаstih crеvа. Žеlја Krstе Nеdеlјkоvićа је dа prоširi prоizvоdnju i
pоvеćа izvоz nа 4-7 miliоnа mеtаrа crеvа. Оn је tаkоđе nаpоmеnuо
dа оpštinа Nеgоtin mоrа dа stаnе izа mаlih privrеdnikа kојi žеlе dа svој
kаpitаl ulаžu u оvој оpštini I dа оtvаrајu nоvа rаdnа mеstа.
Prеdsеdnik оpštinе Vlајkо Đоrđеvić istаkао је dа је izuzеtnо
zаdоvоlјаn оnim štо је vidео i čuо u prоizvоdnоm pоgоnu firmе
“NTS Systems” u Kоbišnici. Оpštinа Nеgоtin је u svоm plаnu rаzvоја
prеdvidеlа i pоmоć rаzvојu mаlih i srеdnjih prеduzеćа. “NTS Systems” је
primеr dоbrе prаksе kојi mоžе dа pоsluži i kао pоziv lјudimа iz diјаspоrе
dа ulаžu u svој krај. Prеdsеdnik је tаkоđе istаkао dа vоdеći lјudi lоkаlnе
sаmоuprаvе svаki оdlаzаk u inоstrаnstvо kоristе dа rаzgоvаrајu sа
nаšim lјudimа u diјаspоri u žеlјi dа ih ubеdе dа svој kаpitаl ulоžе u rоdni
krај. Оn је tаkоđе rеkао dа је оpštinа sprеmnа dа pruži svu nеоphоdnu
pоmоć оnimа kојi rеšе dа tо i učinе, аli i mаlim i srеdnjim prеduzеtnicimа
kојi vеć imајu оtvоrеnе firmе, аli tаkоđе, i оni mоrајu dа sе оrgаnizuјu i
kаžu kојi su njihоvi prоblеmi.
Prеdsеdnik
оpštinе
Nеgоtin
Vlајkо
Đоrđеvić,
оbišао је mаlоg
privrеdnikа
Krstu
Nеdеlјkоvićа,
vlаsnikа
firmе
“NTS
Systems”
iz
Kоbišnicе.
Оvа
firmа
bаvi
sе
prоizvоdnjоm
rеbrаstih crеvа zа
svе vrstе instаlаciја, а kоmplеtnu prоizvоdnju plаsirајu nа švајcаrskо
tržištе.
Krstа Nеdеlјkоvić, svоје višеgоdišnjе iskustvо sticаnо nа rаdu u
fаbrici kаblоvа u Švајcаrskој, iskоristiо је zа оtvаrаnjе јеdnоg оvаkvоg
Jun 2011.
ZAVIČAJ
KUD “OPANAK”
LICEN
KRUG PRIJATELJA SVE VEĆI
“BOŽURIJADA” VIŠE OD IGRE
Iako se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će doputovati gosti sa
Oplenca, njihovo otkazivanje u poslednjem trenutku, nije sprečilo KUD
Opanak da priredi lepu zabavu za sve koji su se našli u sali u Hendorfu. I
bez folklora iz otadžbine priredba je oduševila sve prisutne.
U programu je pored domaćina učestvovao i klub “Nikola Tesla” iz
Filaha. To je bila uzvratna poseta “Nikole Tesle” i prilika za još jedno lepo
druženje dva društva koja su prijateljstvo sklopila pre nešto više od dva
meseca.
KUD Božuri iz Licena održao je, prošlog vikenda, prvu folklorijadu
pod nazivom “Božurijada”. Vredni domaćini uprava i članovi kluba, njih
oko 200, pokušali su da deo otadžbine presele u ovaj grad, da nagrade
sami sebe za sve ono što su uradili za tri godine postojanja.
Po starom srpskom običaju goste, koji su došli sa svih strana, na
ulazu su čekali pogača i domaća rakija. Slika u sali bila je takva da su
domaćinima mogla da pozavide i mnoga jača društva.
jednog dana, kada porastemo, bili pravi Opanak.
U programu je nastupila i druga grupa seniora kluba “Nikola Tesla”.
Za zabavni program bio je zadužen Horus bend iz Graca sa pevačicom
Jelenom koja je prvi put gostovala u ovom gradu.
Kao i uvek posle nečeg lepog dolazi i ono najteže, a to je rastanak.
Rastanak samo do oktobra kada KUD Opanak priređuje novu zabavu
sa novim gostima.
- Drago nam je da smo stekli nove prijatelje i da je iz dana u dan
krug naših prijatelja sve veći - istakao je predsednik KUD-a Opanak
U bogatom i kvalitetnom programu KUD Opanak je prvi put predDragan Arsić, koji je zahvalio gostima iz Filaha, kao i svim sponzorima
stavio svoj najmlađi uzrast, na čelu sa malenom Slobodankom Sailović,
koji su pomogli da se organizuje ovo lepo druženje.
koja je tim povodom poručila:
- Nemojte se ljutiti ako pogrešimo, mi smo mali i još učimo da bismo
Klasja žita koja su krasila stolove kao i mnoštvo dece obučeno u
narodne nošnje vratilo nas je u prošlo vreme kada su naši stari u istim
takvim nošnjama i sa srpom u rukama žnjeli pšenicu.
Na početku programa u ime domaćina gostima se obratio predsednik kluba Ranko Dojčinović, pozdravio sve prisutne, poželeo im
dobrodošlicu, kao i da ovakvih manifestacija i druženja bude što više.
Početak programa bio je predviđen za najmlađe članove. A kada
su sitni dečji koraci napustili binu, na scenu su stupili oni koji su došli
da domaćinu na spektakularan način prvu folklorijadu pretvore u pravu
proslavu.
Na bini su se smenjivali jedni za drugima KUD “Nikola Tesla” iz
Filaha, KUD Opanak iz Salcburga, KUD 25. Maj, Delije i Jedinstvo iz
Tirola, makedonsko društvo Ilinden iz Jesenica u Sloveniji, D Hohangeren Pirn iz Licena, kao i SPKD Prosvjeta iz Prnjavora. Prema rečima
predsednika KUD Opanak Dragana Arsića ovo veče bilo je nešto mnogo
više od folklorijade.
Među brojnim gostima pored predsednika Saveza Srba u Austriji
Dragiše Vasiljevića i predsednika Zajednice srpskih klubova u Tirolu
Milorada Torlakovića, gosti su bili i predstavnici štajerskog udruženja iz
Slovenije na čelu sa predsedinkom Radom Bakračevićem koji je bio vrlo
zadovoljan onim što je video.
Druženje je trajalo do kasno u noć, a nastavljeno za dve nedelje,
ovaj put u Licenu, gde su ova dva društva nastupila na priredbi zajedno
sa drugim srpskim klubovima.
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
GIPSENTERIJER
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
WIENER NEUSTADT
U BEČU ODRŽANA
OBILIĆ POBEDNIK
SPORTSKIH SUSRETA
SVEČANA VIDOVDANSKA AKADEMIJA
Svečanom akademijom u Beču je u utorak obeležen Vidovdan,
praznik posvećen Svetom velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim
mučenicima koji su poginuli u boju na Kosovu
1389. godine.
U prostorijama teatra “Akcent” u četvrtom
bečkom okrugu protojerej stavrofor Krstan
Knežević pozdravio je prisutne medju kojima su
se nalazili i ambasador Republike Srbije u Austriji Milovan Božinović, šef konzularnog odeljenja Kosta Simonović, kao i ambasador Bosne i
Hercegovine pri medjunarodnim organizacijama
Igor Davidović.
Knežević je objasnio da se svečanom akademijom obeležava praznik Svetog Save kao i Vidovdan, a besedu je
održao je Miroljub Gligorić koji je govorio o smislu i poruci Vidovdanskog
nasledja.
Kulturno
umetnički
program
ovogodišnje Vidovdanske akademije
pripremili su i realizovali gosti iz Beograda, predstavnici Kraljevskog reda
vitezova sa Dramskim udruženjem
mladih (DRUM). Na samom početku
predstavljena je rad Kraljevskog reda
vitezova, udruženja čiji je cilj negovanje i razvijanje tradicionalnih viteških veština i vrednosti, kroz sport,
kulturu, duhovnost, umetnost i humanitarni rad.
Udruženje radi i deluje pod pokroviteljstvom knjeginje Linde i njenih
U mestu Wiener Neustadt održani su sportski susreti. U ime
domaćina prisutne je pozdravio i zahvalio im se na odazivu Vukan
Joldžić, koordinator susreta. Susrete je otvorio predsednik Saveza Srba
u Austriji Dragiša Vasiljević.
Učesnici susreta:
„Bambi“ Beč, „Kragujevački Oktobar“ Burgenland, Donja Austrija,
Gornja Austrija, „Božuri“ Licen, „Obilić“ Grac, KSZS Salcburg i „Vuk
Karadžić“ Trst.
U ukupnom plasmanu pobedu su odneli sportisti „Obilića“. Druga je
bila ekipa Trsta, a treći sportisti iz Salcburga.
Sledeće godine domaćin sportskih susreta biće ekipa „Vuk Karadžić“
iz Trsta, koja već petu godinu učestvuje na takmičenju.
Rezultati:
Trčanje 100m - 1. Danijel Rajčić - KSZS, 2. Vladan Rakić - Oblić,
3. Branko Bjelica - KSZS
Trčanje 200m - 1. Djordje Mičić - Obilić, 2. Nikola Nikić - Oblić, 3.
Danijel Rajčić - KSZS
Trčanje 400m - 1. Stefan Stević - Obilić, 2. Stefan Vidojković - Oblić,
3. Bojan Krpić - Obilić
Bacanje kugle - 1.Milorad Lazendić - Obilić, 2. Nešo Dragosavac
- Oblić, 3. Željko Malčić - KSZS
Skok u dalj - 1.Vladan Rakić- Obilić, 2. Bojan Mikić - Oblić, 3. Savo
Glamočanin - Donja Austrija
Nadvlačenje konopca - 1. „Vuk Karadžić“ Trst , 2. „Božuri“ Licen, 3.
„Obilić“ Grac
Šah - 1. „Obilić“ Grac,
2. KSZS Salcburg, 3. „Vuk
Karadžić“ Trst
Najbolji šahista: Ivan
Živanović (Obilić)
Bilijar - 1. „Obilić 1“ –
Grac, 2. „Obilić 2“ – Grac,
KSZS Salcburg
Dart muškarci - 1.
KSZS Salcburg (Dobrivoje
Borojević i Željko Malčić),
2. „Vuk Karadžić“ Trst, 3.
„Božuri“ Licen
Dart žene - 1. „Obilić 1“
- Grac (Gordana Djaković i
Monika Cafikova), 2. „Obilić 2“ – Grac, 3. „Božuri“ Licen
Stoni tenis - 1. Donja Austrija, 2. „Obilić“ Grac, 3. KSZS Salcburg
Kuglanje muškarci - 1. „Vuk Karadžić“ Trst, 2. „Božuri“ Licen, 3. Donja Austrija
Kuglanje žene - 1. „Vuk Karadžić“ Trst, 2. Donja Austrija, 3. „Božuri“
Licen
BEČ
MATIJA BEĆKOVIĆ
GOST “PROSVJETE”
U organizaciji srpskog prosvetnog i kulturnog društva “Prosvjeta” u Austriji gost
tog društva bio je pesnik i akademik Matija
Bećković koji je podsetio da je upravo Beč
mesto u kome je kanalizovan savremeni srpski
jezik, knjigama koje su početkom devetnaestog veka štampane upravo u Beču.
On je na književnoj večeri, održanoj 25.
juna, govoreći o društvu “Prosvjeta” , napomenuo da “kultura spaja, nikoga ne razdvaja i svakoga se tiče”.
Član Srpske akademije nauka i umetnosti je ocenio da je jezik
najvažnija institucija koju ima srpski narod. “Niko ga ne vidi, a on vidi
sve i sve naziva pravim imenom. On je nas sačuvao, nismo mi njega i u
njemu je svo naše pamćenje i postojanje”, poručio je Bećković.
Podsećajući da je upravo Beč mesto u kome je kanalizovan
savremeni srpski jezik, knjigama koje su početkom devetnaestog
veka štampane upravo u Beču, on je posebno ukazao na delo Vuka
Stefanovića Karadžića i na njegov prevod Svetog pisma.
“Smatra se da je jedan jezik, jezik, ukoliko se na njega prevede Sveto pismo”, dodao je on.
Bećković je podsetio i da je Njegoš u Beču dopisivao “Gorski vjenac”, i da je u glavnom gradu Austrije živeo i radio pored ostalih i naš veliki
geofizičar i astronom Milutin Milanković.
Sala “Albert Švajcer Haus” bila je ispunjena u velikom broju publikom koja je sa pažnjom slušala stihove pesama iz knjiga “Put kojeg
nema” kao i “Hleba i jezika”.
Pesmu “Put kojeg nema” Bećković je posvetio svom prijatelju, piscu
i slikaru Momu Kaporu.
Bećković je 26. juna, nakon služenja Svete liturgije u prostorijama
Hrama Svetog Save u Beču, održao besedu i potpisivao svoje knjige.
Fudbal - 1. „Bambi 2“ Beč, 2.
„Obilić“ Grac, 3. „Bambi 1“ Beč, 4.
Donja Austrija
Ukupni plasman - 1. „Obilić“
Grac, 2. „Vuk Karadžić“ Trst, 3.
KSZS Salcburg
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
sinova Mihajla i Djordja i sa blagoslovom srpskog patrijarha Irineja. Program se sastojao iz niza dramskih i duhovnih tačaka na temu Vidovdana.
Dramsko udruženje mladih (DRUM) izvelo je nekoliko tradicionalnih kompozicija poput “Rasti rasti moj zeleni bore”, “Gusta mi magla
padnala”, “Gugutka guka”, “Usnula je dubok sanak”, kao i odlomak iz
predstave “Kralj Vukašin”.
Svečanoj Vidovdanskoj akademiji prisustvovao je veliki broj Srba u
Beču.
VEČE SAVREMENE
SRPSKE POEZIJE
U
organizaciji
Srpskog kulturnog
foruma iz Beča nedavno je održano
Veče
savremene
srpske
poezije
članova beogradske
Arte grupe.
Gordana Vlajić,
Vladimir Blagojević,
Sanja
Petrović,
Nevena Ugrenović,
Novak Đukić, Tanja Milojević i Miodrag Jakšić predstavili su svoje
stvaralaštvo u tri tematska bloka.
Miodrag Jakšić je zahvalio organizatorima i objasnio rad Arte grupe.
- Arte grupa je neformalna grupa umetnika raznih profila koja želi
da bez cenzure i organičenja prikaže svoju umetnost i trudi se da tome
budu maksimalno posvećena - rekao je Jakšić
Arte grupa okuplja umetnike iz 11 zemalja. Pored pisane reči, kroz
sliku, pokret i muziku želi da dočara svoje viđenje umetnosti, a kao rezultat toga su brojni nastupi u zemlji i inostranstvu, kao i brojne umetničke
kolonije.Gostovanje u Beču bilo je posvećeno savremenoj poeziji. Svako
od pisaca je pročitao po nekoliko svojih pesama.
U pauzama je svoj muzički talenat predstavio i student bečkog
konzervatorijuma Pavle Jovanović, koji je na violini odsvirao dve kompozicija slavnog Johana Sebastijana Baha.
Veče savremene srpske poezije održano je u raskošnoj sali austrijske Rajfajzen banke u 2. bečkom okrugu. Predstavnica Raifajzen banke
Sonja Čabak je najavila dalju saradnju sa Srpskim kulturnim forumom.
Na kraju programskog dela dodeljene su i nagrade povodom
prvog literarnog konkursa Srpskog kulturnog foruma. Za kratku priču
nagrađeni su autori Lana Bastašić i Bojan Krivokapić, koji su ovom prilikom i pročitali svoje radove.
ZAVIČAJ
NOVI ZUBI
UZ TRUBAČE
Poslednjih godina stranci sve češće dolaze u Srbiju zbog medicinskih i stomatoloških usluga. To su najčešće estetske intervencije
kao sto su plastične operacije, ispravljanja bora, pa
čak i promena pola. U grupu
estetskih intervencija spadaju
i stomatološke usluge koje su
poslednjih godina preuzele
primat.
Ipak, dentalni turizam je
u otadžbini postao popularan
najviše zahvaljujući našim
građanima iz dijaspore. Leto
za njih odavno nije samo
vreme za odmor, susrete sa
rodbinom i građevinske radove, nego i pravi trenutak za
kompletno sređivanje zuba.
Prema podacima stoma
toloških udruženja iz Srbije u
stomatološkim ordinacijama
čak do tri petine od ukupnog
broja pacijenta, u to doba godine, su pacijenti iz dijaspore, a među njima je oko 30 odsto stranaca,
najviše Engleza, Nemaca, Švajcaraca i Šveđana. Dolaskom low-cost
avio kompanija na tržiste Srbije, dolazak u Srbiju je postao mnogo jednostavniji, i u krajnju ruku isplativiji.
Srpski stomatolozi tvrde da pored pacijenata iz zapadne Evrope
imaju i pacijente koji dolaze iz Kanade, SAD, ali i iz daleke Australije i Novog Zelanda. Tokom letnjih odmora, naročito u vreme Sabora
trubača u Guči, dolaze nam pacijenti iz inostranstva. Oni dolaze kod
nas stomatologa, naravno i zbog kompletne i kvalitetne stomatološke
usluge koja im se nudi. U pitanju su sve vrste lečenja zuba, protetski
radovi, ugradnja implantata, a onima koji imaju više vremena rade se i
komplikovane ekstrakcije zuba.
Plombiranje zuba u Stomatoloskoj ordinaciji Magic Dent u Beogradu košta od 20 do 40 evra po plombi, sa lečenjem zuba cena ove
usluge se kreće od 40 do 100 evra. Ugradnja implantata bi vas koštala
oko 750 evra, sto je do 500 evra jeftinije od cena u zapadnoj Evropi.
Keramička kruna staje od 80 do 100 evra, dok je cena bezmetalnih
keramičkih krunica do 250 evra. Ovde je potrebno istaći da postavljanje krunice od najkvalitetnijeg materijala u Francuskoj i Nemačkoj
košta oko 1.000 evra.Vađenje zuba u privatnim ordinacijama u Srbiji
staje svega 20 evra, dok ista stomatološka usluga u zemljama Evropske unije košta i do 150 evra. U slučaju hirurških intervencija taj iznos
dostiže i celih 500 evra.
Vreme koje je potrebno da se izvrše stomatološke intervencije u
Magic Dent-u je različito zavisno od vrste usluge, i ono se kreće od par
dana za ugradnju implantata i postavku ortodontskih aparata, do deset
dana za pripremu i izradu protetskih nadoknada, odnosno krunica i
mostova.
Stomatološka ordinacija Magic Dent ima svoj internet sajt sa
galerijom fotografija naših pacijenata, na kome možete pronaći i sve
informacije koje vas interesuju u vezi stomatologije. Za sva pitanja nas
možete kontaktirati putem e-maila, odnosno brojeva telefona koji su
dati na kraju teksta.
BRAUNAU
“VIDOVDAN” LINZ
DOBRI DOMAĆINI,
A NE DAJU PEHAR
Оvоgоdišnji fudbаlski “Vidоvdаnski turnir” оdržаn је 18. јunа nа
spоrtskоm tеrеnu Nоје Hајmаt. Kао i svih оvih gоdinа оrgаnizаtоr је
biо SK Vidоvdаn. Ukupnо 13 еkipа bоrilо sе zа pоbеdnički pеhаr u
sеniоrskој kоnkurеnciјi. 5 еkipа vеtеrаnа је pоkаzаlо dа zа spоrt nikаdа
niје kаsnо, dоk su dеcа uzrаstа dо 14 gоdinа pоkаzаlа rаksоšаn tаlеnаt
kојi pоsеduјu i vrlо је mоgućе dа ćе јеdnоgа dаnа nеkо оd оvih dеčаkа
izrаsti u vrsnоg fudbаlеrа. Dаn је inаčе biо kišоvit аli ni učеsnici ni
publikа nisu dоzvоlili dа im kišа pоkvаri rаspоlоžеnjе. Pоbеdnik turnirа
vеtеrаnа bilа је еkipа Srbiја - Јоšо, kојi su zаistа pоkаzаli nајbоlјi fudbаl
u kоnkurеnciјi vеtеrаnа. U kоnkurеnciјi dо 13 gоdinа nајbоlјi su bili
dеčаci klubа Džеmаl Biјеdić iz Еnsа. U kоnkurеnciјi dо 14 gоdinа svој
pоbеdnički niz u оvој gоdini nаstаvili su dеčаci еkipе KD Pаlеtеnsеrvis
Еns. U nајzаnimlјiviјој, sеniоrskој, kоnkurеnciјi nаkоn vеlikе bоrbе
nајbоlја је bilа еkipа SK Vidоdаn 1.
Оni su u finаlu sаvlаdаli еkipu Zајеdnicе BiH nаkоn јеdаnаеstеrаcа,
gdе је brilјirао gоlmаn SK Vidоvdаnа.
GRAD MIRISAO
NA BENZIN
Ni loše vreme nije sprečilo bajkere da se okupe, a pojedini su prevalili i više od 1.000 kilometara da bi došli na skup kluba iz Braunaua
na Inu. Tačno u podne na samom ulazu u klub svaki gost je poslužen
domaćom srpskom rakijom. Veliki broj ljudi je posetio motorijadu uprkos
lošem vremenu i dosadnoj kiši koja na sreću nije sprečila brojne goste
da ispišu još jednu nezaboravnu priču u svojoj moto-biografiji.
Prvi klub koji je stigao na mesto okupljanja,
bio je MK Tribali iz Srbije
tačnije iz Kaone. Oni su
ujedno bili i najudaljeniji,
jer su prevalili ni manje ni
više nego 1.070 kilometara u jednom pravcu, da
bi učestvovali na skupu.
Od domaćina su u znak
toga dobili pehar za najudaljeniji klub koji ih je posetio. Za njima je pristiglo još osam motora iz
Beča, da bi nedugo zatim stigli članovi kluba MK Balkanika iz Modriče.
Jaka kiša nije sprečila da se pojave članovi klubova Crazdž Bikers iz
Beča i MC Njings iz Ciriha. Sledili su motori kluba MC Dragons iz Bazela
dok su iz Nemačke odnosno Minhena stigli prijatelji iz MK Stara garda.
Klub MK Posavac iz Orašja i MK Grunf iz Brčkog bili su tu pre poslednje pristiglih komšija sa druge strane obale Ina, EF Asphaltsćrećen iz
Simbaha.
Posle pozdravljanja gostiju, krenule su bajkerske igre - bacanje
gume motora udalj, ispijanje piva na cevčicu i držanje gusane pivske krigle teške 7,5 kilograma. Domaćini nisu zaboravili ni na bajkerke, kojima
su postavili zadatak da uhvate zaredom tri živa jajeta na udaljenosti od
10 metara. Najspretnija je bila Dragica iz kluba iz Bazela, dok je drugo
mesto osvojila Klaudia iz Simbaha. U ekipnim disciplinama najbolji su
bili gosti iz Kaone kojima je pripao i najlepši pehar. Sa samo poenom
manje MC Njings je osvojio drugo mesto, dok su treći bili bajkeri MK
Grunf kojima su takođe pripali pehar i zahvalnice. Proglašen je i najstariji bajker na motorijadi. To je bio Elmer iz MC Dragons.
Draganu Joviću predsednik Igor Ilić je u ime kluba dodelio zahvalnicu i poklon za pripremanje ovog moto-skupa. Zoran Tešić je prvi zapalio
gumu na drvenoj dasci, za njim i predsednik Igor Ilić, a na već išaranoj
dasci nastupio je i blagajnik Igor Bratić. Motori su se utišali tek onog
trenutka kada se pojavila Tanja Paucanović sa svojim bendom.
Žurka je počela pesmom “Motori” grupe Divlje jagode i svi su bili već
na nogama.
“TESLA” ORGANIZOVAO
U LINCU MINI
SPORTSKE IGRE
Na predivnom sportskom kompleksu na Ebelzbergu u Lincu, srpski klub “Nikola Tesla” organizovao je mini sportske igre. Kako se i
očekivalo najviše prijavljenih bilo je na turniru u fudbalu. Tu su majstorstvo baratanja bubamarom pokazali dečaci uzrasta od 12 i 14 godina
i seniori. U uzrastu od 12 godina igralo je šest ekipa, a najviše su pokazali dečaci Bosne. U konkurenciji do 14 godina takođe se šest timova
borilo za naslov najboljeg. Mladi fudbaleri ekipe Paletenservisa bili su
najuspešniji u ovoj kategoriji.
U konkurenciji odraslih bilo je prijavljeno i najviše timova, ukupno 15.
Posle zanimljivih i borbenih duela u razigravanju do završnice odnosno
polufinala stigle su ekipe Srbije I, Bosne, Mlave i Dijamanta. Srbija I je
posle penala uspela da savlada Bosnu, jednog od favorita turnira. U
drugoj utakmici Mlava je sa 1:0 pobedila Dijamant. Posle dva puta po
deset minuta utakmica je završena 1:1, ali je Srbija I opet zahvaljujući
sjajnim odbranama golmana Mikija stigla do pehara.
Dosta pažnje publike izazvala je disciplina u prevlačenju konopca.
Na kraju snažni momci iz ekipe Dijamant pobedili su u finalu sastav Srbije i zasluženo stigli do pehara.
U FIGENU
ZABAVA I SPORT
Zabava i sportske aktivnosti obeležili su proslavu koju je organizovao
srpski klub “Petar Kočić Zmijanje” iz Figena u Tirolu. Brojne zemljake na
čelu sa predsednikom Srpske zajednice Tirola Miloradom Torlakovićem,
domaćinski su dočekali članovi “Kočića” uz pripremljeno jelo i piće. Ono
što posebno raduje sve okupljene oko kluba u Figenu je podatak da je
bilo dosta mladih.
Na turniru u fudbalu trofej je osvojio domaćin. U velikom finalu sastale su se prva i druga ekipa “Petra Kočića”. Trofej je pripao prvom sastavu. Osim njih na turniru su igrali još Jedinstvo iz Sankt Johana, 25 maj
iz Vatensa, Točak iz Inzbruka i Bosna iz Rojte.
Stomatološka ordinacija
MAGIC DENT www.magicdent.co.rs, www.magicdent.rs
Adresa: 22. oktobra br. 8 11000 Beograd, Srbija
Radno vreme: radnim danima 11-19 časova
E-mail: [email protected]
Telefoni: +381 (0)11 260-16-38, +381 (0)62 25-73-43
+381 (0)64 18-35-244
ZAVIČAJ
Оrgаnizаciја sаmоg turnirа bilа је nа оdličnоm nivоu, tаkо dа su
prisutni igrаči i publikа nаstаvili dа sе družе јоš nеkо vrеmе nаkоn
zаvršеtkа turnirа. Vеć u dеcеmbru SK Vidоvdаn priprеmа оrgаnizаciјu
dvоrаnskоg turnirа, а učеsnicimа оstаје dа vrеdnо trеnirајu i u dеcеmbru
pоkušајu dа оsvоје dvоrаnski turnir.
Jun 2011.
Posle prvog bloka muzike, počela je lutrija na kojoj je glavna nagrada bilo je sedmodnevno letovanje u Turskoj, kaciga vrednosti 519
evra, dok su treća i četvrta nagrada bile rukavice za motor, vrednosti po
250 evra i još 100 drugih vrednih nagrada.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Jun 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jun 2011.
Download

Jun 2011. ZAVIČAJ - Novine "Zavičaj"