Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
DESPOTOVAC
19. DANI SRPSKOG
DUHOVNOG PREOBRAŽENJA
U Despotovcu su na praznik Preobraženja Gospodnjeg svečano
otvoreni 19. Dani srpskog duhovnog preobraženja. Svečanost povodom otvaranja manifestacije upriličena je na trgu Despota Stefana u
prisustvu velikog broja gostiju, ali i publike koja je gotovo ispunila ovaj
gradski trg. Umetnički deo programa na prvom preobraženjskom danu
pripao je Prvom beogradskom pevačkom društvu, osnovanom daleke
1853. godine, koje je ovog puta nastupilo pod dirigentskom palicom Svetlane Vilić. Njegov nastup na otvaranju 19. Dana preobraženja praćen je
i nastupom našeg istaknutog umetnika Ljubivoja Tadića koji je govorio
besede nastale iz pera najznamenitijih srpskih pisaca.
neskrivajući zadovoljstvo što je, prema njegovim rečima „Despotovac
ovih dana mesto svesrpske sabornosti“. On je izrazio nadu da će narednom periodu Despotovac podsećati na Resavsku školu i da će, kao
nekad, ponovo biti stecište kulture i umetnosti.
Nakon pozdravnog govora predsednika Alimpijevića svečani skup
pozdravila je i Jelena Trivan, praveći u svom govoru paralelu između
despotove i današnje Srbije, u kojima se živelo teško, ali je po njenim
rečima,“ u oba slučaja izabran put diplomatije, rada i znanja, koji sve
dok verujemo u Srbiju i srpstvo, sigurno vodi u bolju budućnost“.
Čast da otvori 19. Dane srpskog duhovnog preobraženja pripala je
ministru Predragu Markoviću. U spontanom i krajnje nekonvencionalnom obraćanju ministar Marković je pored ostalog rekao, da je svim
mudrim ljudima duhovno blago najvrednije, i da je ulaganje u njega
izuzetno vredno i značajno. Ministar je izrazio poštovanje prema trajanju
ove manifestacije, rekavši da je ne otvara on, već da je ona otvorena
još pre 19 godina i da se nada da će još dugo trajati. Despotovac ima
sve predispozicije da živi od spoja kulture, umetnosti i turizma, da sve
to donosi novac i profit, a pored Dana preobraženja tome će doprineti
i realizacija projekta Senjski rudnik-grad muzej, čemu njegovo ministarstvo posvećuje posebnu pažnju i na čijem se ostvarenju intenzivno
radi, poručio je ministar Marković.
Prvo beogradsko pevačko društvo upriličilo je despotovačkoj publici nazaboravno veče duhovnih i svetovnih kompozicija, prezentujući
na najlepši mogući način svu tradiciju i slavu ovog velikog i slavnog
hora. Svemu tome svakako je doprinelo i snažno dramsko kazivanje
beseda srpskih vladara preoblikovanih u umetničku formu, koje je, kao
što smo rekli, govorio Ljubivoje Tadić.
Obraćajući se okupljenim gostima i publici na samom početku manifestacije predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević posebno
je pozdravio Predraga Markovića, ministra kulture, informisanja i informacionog društva u Vladi Republike Srbije, Jelenu Trivan, predsednicu
odbora za kulturu i medije u Skupštini Republike Srbije, predstavnike
susednih opština, kao i prijatelje manifestacije i sve sugrađane,
Druge večeri 19. Dana srpskoga duhovnog preobraženja
despotovačka publika je najpre posetila izložbu slika Dragolava Pavla
Aksentijevića u galeriji Centra za kulturu „Sveti Stefan, despot srpski“.
Izložbu je otvorila direktor ovog centra Slavojka Marjanovć.
Drugi deo programa održan je na despotovačkom trgu, koncertom
po nazivom „Stara srpska crkvena i narodna muzika“ u izvođenju grupe
„Zapis“ čiji je osnivač Pavle Aksentijević. Oduševljenja publika nakon
koncerta je dugim aplauzom nagradila ove autentične umetnike. Pavle
Aksentijević je diplomirao i magistrirao 1967. na Likovnoj akademiji u
Beogradu. Pored slikarstva bavi se i pojanjem crkvene i narodne muzike.
Ovaj autentični interpretator zvuka srednjevekovnih muzičkih zapisa, u
velikoj meri je doprineo očuvanju srpske muzičke zaostavštine.
Publika koja prati događaje na Danima srpskoga duhovnog
preobraženja imala je treće večeri izuzetnu priliku da prisustvuje
izvođenju monodrame “LIčna istorija” u tumačenju Ljubivoja Tadića, koji
je istovremeno dramaturg i režiser ovog dramskog komada rađenog na
osnovu dela Dobrice Ćosića “Pisčevi zapisi” I “Vreme zmija” u kojima
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
se pisac dotiče društveno-političkih događaja u Srbiji i okruženju u poslednjoj deceniji 20.veka. Monodrama je pripremana u okrilju pozorišta
“Ogledalo” čiji je osnivač upravo Ljubivoje Tadić.
Predstava
govori
o
nacionaloj,
ali
i
ličnoj drami pisca
koji kroz svoje
pisane
redove
prenosi,
tumači
i proživljava sve
nesreće i nevolje
koje su zadesile
srpski narod u
poslednjim
godinama 20.veka.
Predstava
je
praćena
potpunom tišinom, jer
ona ostavlja mesta samo za nju, a
potom je završena
dugim aplauzom poštovanja za izuzetno umetničko ostvarenje Ljubivoja
Tadića.
U okviru 19. Dana srpskog preobraženja održan je i naučni skup
pod već tradicionalnim nazivom „Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji,
književnosti i umetnosti“, koji se 15. put organizuje u okviru Dana srpskoga duhovnog preobraženja. Koordinatori ovog naučnog skupa su prof.
dr Gordana Jovanović i prof.dr Zlata Bojović sa Filološkog fakulteta u
Beogradu. U subotu, prvog dana održavanja naučnog skupa prezentovana su tri referata. Prof.dr Rada Stijović je govorila o akademiku
Aleksandru Mladenoviću kao istraživaču srednjevekovnog srpskog
nasleđa, ali u kontekstu njegovog učešća i rada na naučnim skupovima
održavanih u predhodnim godinama u Despotovcu,za koji se , smatra
autorka rada, opravdano može reći da je ostavio velikog traga i značajno
doprineo spoznaji o Srednjem veku u Srbiji.
Prof.dr Jelka Ređep okupljenima na skupu govorila je o Katarini
Kantakuzinoj, ćerki despota Đurđa Brankovića, što je izazvalo veliko zanimanje i pažnju, jer je reč o ličnosti iz despotske porodice Branković o
kojoj se malo zna i govori čak i u domaćoj stručnoj javnosti.
Prof.dr Zlata Bojović prezentovala je svoj rad posvećen opisima srpskih manastira sačinjen od strane Vuka Karadžića, gde je naravno, bilo
reči i o manastiru Manasiji.
U nastavku je pretstavljen zbornik radova sa prošlogodišnjeg
naučnog skupa.
Drugog dana održavanja naučnog skupa svoje radove je prezentovalo ukupno 11 učestika. Zoran Živković-Hristić svoj rad je posvetio
akademiku Miroslavu Pantiću koji je nedavno napunio 85 godina, a koji
će ostati zapamćen kao prvi i višegodišnji predsednik programskog saveta Dana preobraženja, odnosno kao koordinator naučnih skupova i
aktivni učesnik na njima.
Sveštenik Dimitrije Kalezić govorio je o pesmama u sastavu liturgija
koje su posvećene despotu Stefanu Lazareviću, što je u potpunosti nova
tema na ovom naučnom skupu.
O knjižnici manastira Manasija izlagala je prof.dr Gordana Jovanović,
upotpunjujući na taj način svoju obiman i sveobuhvatan istraživački rad
posvećen književnosti u vreme despotove Srbije.
Đorđe Perić je svoj rad posvetio psalamskim izvorima i značenjima
Jul - Avgust 2011.
u delima despota Stefana, pogotovo o motivu „stati neprijatelju za vrat“
koji je preuzet iz starozavetne književnosti, a despotovački paroh Zvezdan Živanović trećim i konačnim delom rada završio je svoje tumačenje
semantičke antinomije poetika „Slova ljubve“.
Marina Spasojević govorila je o jezičkim karakteristikama prepeva
„Slova ljubve“ na savremeni srpski jezik.
Arhitekta Gordana Simić, koja predvodi restauratorske radove na
manastiru Manasija, u svom stručnom izlaganju govorila je o utvrđenju
oko Manisije i njegovom značaju za srpsku srednjevekovnu arhitekturu.
Tomica Simić je svoj rad posvetio vojsci u vremene despota Stefana, a
Milun Miloradović selu Milivi u srednjem veku.
Na samom kraju ovogodišnjeg naučnog skupa Marta Frajnd upoznala je sve prisutne sa prevodima srpske srednjevekovne književnosti koju
je Vasko Popa objedinio u knjzi „Jutro misleno“, a koja je ovih dana izašla
iz štampe, dok je Živojin Andrejić u svom radu o orijentaciji i svetlosti Žiče
i Manasije ponudio jedan sasvim novi pristup o lociranju i gradnji srednjevekovnih srpskih manastira.
Četvrti
d
a
n
ovogodišnje
manifestacije
Dani
srpskoga duhovnog
preobraženja
z a p o č e o
je
otvaranjem
izložbe
slika nastalih
na
likovnoj
koloniji „Resava 2011.“.
Ovaj tradicionalni događaj, sinoć je u manastirskoj vodenici okupio brojne ljubitelje likovne umetnosti. Selektor Likovne kolonije „Resava 2011“
je priznati umetnik Zdravko Vučinić, koji je takođe jedan od učesnika
ove kolonije. Učešće na ovoj koloniji uzeli su brojni eminentni slikari iz
cele Srbije: Dejan Krga, Tanja Nikolajević- Veselinov, Dragana BojićNikolić,Ana Golović, Jelena Stankov, Marijana Stoiljković, Tomislav
Veljković. Tu su i despotovački slikari: Momčilo Vuksanović-Moma Brada, Vlatka Milenković, Slobodan Popović- Dane, Milosav Ivanović-Baja,
Radosav Stojanović-Raka, Boban Cokić, Vladan Dimitrijević, Danijela
Mirković-Nena, Milica Vuksanović, Zlatan Antić.
Likovnu koloniju je umesto selektora Zdravka Vučinića, otvorila
slikarka Ana Galović.
Četvrti preobraženjski dan završen je koncertom mladih muzičkih
talenata Despotovca koji je održan u Narodnoj biblioteci „Resavska
škola“. Sala gradske biblioteke bila je tesna da primi sve zainteresovane
posetioce i ljubitelje muzičke umetnosti.Prisutna publika mogla je
da vidi i čuje mlade muzičke talentene iz naše opštine, među kojima
su bili : Aleksa Alimpijević, Gabrijela Gvozdenović, Vladimir Andrejić,
Aleksa Stojanović, Mia Šolak, Luka Gugleta, Anđela Marjanović, Aleksa
Milojević, Milica Živković, Milena Savić. Svi navedeni izvođači učenici su
niže muzičke škole „Vladimir Đorđević“ u Aleksincu, u klasi profesorke
Stanke Backović, sa izuzetkom Milice Živković i Milene Savić koje su ovu
školu završile. Nastupio je i Jovan Živanović, koji je završio nižu muzičku
školu „Dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu, odsek gitara. Takođe, svojim
sugrađanima predstavile su se i Nevena Aksentijević, Jelena Rubaković
i Maja Backović, studenti Fakulteta muzičkih umetnosti.
ZAVIČAJ
Publika okupljena u prepunoj sali gradske biblioteke uživala je u
kompozicijama, oduševljena radom i talentom mladih despotovčana.
Pete večeri Dana srpskoga duhovnog preobraženja priređen je
program za najmlađe stanovnike Despotovca, koji su uz predstavu „Tri
junaštva Kraljevića Marka“ Beogradskog pozorišta „Čarapa“ uživali i sve
vreme budno pratili događanja na sceni. Naravno pored Kraljevića Marka
najviše je najmlađe oduševio konj Šarac. Pozorišta „Čarapa“ iz Beograda osnovano je 1996. godine. Od svog nastanka pa do danas pozorište
je ostvarilo preko 10.000 izvođenja, a na stalnoj sceni u Kulturnom centru „Čukarica“,predstave je videlo preko 40.000 dece i odraslih.Na svom
repertoaru trenutno imaju trinest predstava.Osim pozorišne umetnosti
uradili su i projekat „Ja brinem o svojoj planeti, ili limenkica ulaznica“ sa
koji obilaze gotovu celu Srbiju.
Treći put pred Despotovčanima odigrana je i predstava “Prokleta avlija” Kruševačkog pozorišta na tekst Ive Andrića u režiji Nebojše Bradića.
Kao i ranije i ovaj put je naišla na veliko oduševljenje publike. Predstava
koja ništa nije oduzela od veličine Ive Andrića, koji ukazuje da se zlo,
ljudska slabost i netrepeljivost, mogu slikati najraskošnijim bojama, bez
osude čoveka. Već je skoro ustaljeno mišljenje da je velika dela svetske
književnosti teško i rizično pretočiti u film ili predstavu. Reditelj Nebojša
Bradić nije se uplašio Andrića, već je pokušao da na najbolji način pronikne u piščev stav prema svetu i čoveku. Ova predstava je do sada
izvođena preko 200 puta, što je još jedan dokaz da prave vrednosti opstaju.
Glavnu ulogu Karađoza
glumi naš poznati glumac
Nebojša
Dugalić,
koji je o Danima srpskoga
duhovnog preobraženja koji
se održavaju 19. put rekao:
„Mislim da u ovo vreme kad
se napravi bilo kakav kulturni
događaj počev od književne
večeri je već podvig, a kad
se napravi nešto što traje
desetak dana, pa kad to još
ima tradiciju kao što imaju
ovi Dani preobraženja onda
je to stvarno podvig. Takve
stvari mogu da postoje
zahvaljujući samo ludom entuzijazmu ljudi koji negde pokušavaju da se bave kulturom I da učine šta
je u njihovoj moći da kultura traje u njihovom gradu, I bez obzira na sve
izgurati tako nešto je za svako poštovanje“.
Šesto veče 19. Dana srpskoga duhovnog preobraženja u Despotovcu bilo je posvećeno nastupu baletskih umetnika Narodnog pozorišta iz
Beograda. Publici okupljenoj na Trgu despota Stefana predstavili su se
Mila Dragićević, prvakinja baleta Narodnog pozorišta, Tamara Ivanović,
Bojana Žegarac, Olga Olčan, Milan Rus i Jovica Bogojev, stalni članovi
baletskog ansambla nacionalnog teatra. Iza svih ovih imena stoji veliki
broj baletskih uloga, brojna angažovanja kako u matičnoj pozorišnoj kući,
tako i van nje, kao i česta individualna umetnička ostvarenja. Uz to, svi
oni su dobitnici visokih domaćih priznanja i nagrada za postignute rezultate u baletskoj umetnosti. U programu adaptiranom za izvođenje na
otvorenoj sceni, ali i za širu publiku od one koja je isključivo baletska,
velika imena domaćeg baleta prikazali su delove iz Bolera, Labudovog
jezera, Don Kihota, Kraljice Margo, Ko to tamo peva...
Uigranost, profesionalna i umetnička posvećenost, savršenstvo u
ZAVIČAJ
pokretu i ritmu, živopisni kostimi koji upotpunosti prate muzičku temu i
igru – sve je to mogla da vidi despotovačka publika koja je u velikom broju prisustvovala
ovoj gala večeri.
Pored
delova iz klasičnih
baletskih
predstava,
izvedeni
su i oni koji se
svrstavaju u red
neoklasičnih
i
savremenih
baletskih
ostvarenja, što je
posebno izazvalo
oduševljenje publike, koju je ovog
puta, ni malo
slučajno,
činio
veliki broj dece, posebno devojčica.
Kao i prethodnih godina, tradicionalno u okviru Dana srpskoga
duhovnog preobraženja, jedno veče je rezervisano za književni susret
sa nekim od eminentnih domaćih ili stranih kniževnih stvaralaca. Ove
godine priredjeno je kniževno veče sa pesnikom I književnim prevodiocem Kajoko Jamasaki, kojaje ove godine po drugi put posetila naš
grad. Kajoko Jamasaki rođena je 14. septembra 1956. godine u gradu
Kanazawa u Japanu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Hokaido
univerziteta. Od 1979. do 1980.g. bila je na specijalizaciji na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Magistrirala je i doktorirala na Filološkom
fakultetu u Beogradu gde danas radi kao vanredni profesor japanskog
jezika i književnosti.
Prisutna publika u Narodnoj
biblioteci imala je priliku da uživa u
stihovima pesama koje je ova pesnikinja govorila na japanskom i na
srpskom jeziku. U svojim pesmama
najčešće govori o detinjstvu, prirodi,
prijateljstvu, ljubavi ali i zavičaju.
Takođe, vrlo upečatljiv i čest motiv u
njenim pesmama je i voda koja je po
njenom mišljenu simbol preobražaja
i transformacije. Književno veče Kajoko Jamasaki je započela stihovima
pesme “Kamen plače” koja je nastala upravo u Despotovcu 1994.godine.
Osme večeri ovogodišnje manifestacije Dani srpskoga duhovnog
preobraženja, na Trgu despota Stefana Lazarevića održan je džez koncert orkestra Big bend iz Novog Sada. Devedesetominutnim koncertom,
ovaj bend se prvi put predstavio Despotovačkoj publici. Prisutna publika na gradskom trgu uživala je u hitovima filmske, pop, rok, domaće i
svetske muzike.
Devetnaesti Dani srpskoga duhovnog preobraženja završeni
su tradicionalno na dan Uspenja Presvete Bogorodice, Veliku Gospojinu. Tradicionalan je bio i program izveden na kraju velikogospojinskog
dana u Despotovcu: nastup AKUD “Španac” i veče folklora i narodnog
stvaralaštva.
Akademsko kulturno umetničko društvo „Španac” osnovano je 1954.
godine u Studentskom gradu na Novom Beogradu gde i danas deluje.
AKUD „Španac“ odlikuje raznolikost i originalnost, pa su tako članovi koje
Društvo okuplja razvrstani po ansamblima i to: Akademski hor, Ansambl
narodnih igara i pesama, Ansambl narodne muzike i pozorište Teatar
DES. Programi AKUD-a „Španac” dostižu najveće umetničke domete o
čemu svedoče i mnogobrojni pehari, medalje, plakete i diplome koje je
društvo osvojilo u zemlji i inostranstvu. Društvo je dobitnik i Vukove nagrade. Sve sekcije tokom godine realizuju brojne nastupe širom sveta, ali
posebnu težinu uvek nose oni programi koji se odigravaju na „matičnoj
sceni“ u Domu kulture Studentski grad.
Od osnivanja, Društvo je najtesnije povezano sa Univerzitetom u
Beogradu i Univerzitetom umetnosti, tako da su članovi Španca isključivo
studenti ova dva univerziteta, a veoma često i stanari Studentskog grada.
Kroz rad Društva do sada je prošlo preko 15.000 članova, a prijem
novih članova i audicija se održavaju početkom svake školske godine.
Pre nastupa AKUD-a Španac u Despotovcu, Zlatko Dragosavljević,
državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja obratio se okupljenim sugrađanima i u svom govoru povodom
zatvaranja manifestacije podsetio sve prisutne na ime i delo nedavno
preminulog Slavoljuba Vulića, jednog od idejnih tvoraca i osnivača Dana
srpskoga duhovnog preobraženja, te mu je ovom prilikom minutom
ćutanja odana počast.
Dragosavljević je napravio nekoliko interesantnih paralela,
podsećajući da je ovogodišnju manifestaciju otvorilo Prvo beogradsko
pevačko društvo osnovano 1853.godine, iste one godine kada je upravo u Senjskom rudniku započela industrijalizacija Srbije. Potom, rekao
je Zlatko Dragosavljević, “naš despot je sagradio Beograd i učinio ga
prestonim gradom. On je imao viziju razvoja srednjevekovne Srbije,
a temelji toga bili su ekonomski i duhovni razvitak.” Takođe je izrazio
nadu i očekivanje da će rudarstvo u budućnosti biti jedna od osnovnih
privrednih grana u Srbiji, a iduće godine u januaru navršiće se ravno
šest vekova od kada je despot Stefan Lazarević doneo Zakon o rudnicima. Opština Despotovac i njeni rudnici uzeće učešća u proslavi ovog
značajnog jubileja, dodao je Dragosavljević.
L j u b i š a
Dobrosavljević,
zamenik predsednika Opštine
Despotovac i sigurno
prvi čovek 19. Dana
srpskog
preobraženja,
vidno raspoložen, rekao
je za čitaoce “Zavičaja”
da
je
prezadovoljan
ovogodišnjom
manifestacijom,
jer
pored
veoma pohvalnih ocena
stručne javnosti, o dobro
osmišljenom programu govori i zaista veliki broj gledalaca, koji su
propratili sve predstave na trgu Despota Stefana. Iako je bilo predstava visokog umetničkog kvaliteta, upriličili smo despotovčanima
i posetiocima iz susednih gradova i druge sadržaje, najmlađima i
onim vremešnijim, da za svakog bude po nešto, jer su “Dani srpskog
preobraženja” njima i namenjeni, a ne nekoj eliti, gde bi došlo pedesetak posetilaca. Četvoromesečne pripreme dale su odlične rezultate.
Za četiri godini načinili smo veliki pomak u organizaciji i kvalitetu manifestacije i nadamo se da će jubilarni, dvadeseti po redu biti još bolji.
Zahvaljujem se svim saradnicima, članovima Oraganizacionog odbora i Programskog saveta koji su dali svoj veliki doprinos da možemo
biti ponosni na 19. Dane srpskog duhovnog preobraženja i svim medijima koji su propratli sve događaje. Posebno se zahvaljujemo i Žiki
Nikoliću, čija je “Šarenica” na dan zatvaranja manifestacije emitovana
iz Despotovca.
Ocenjujući ove Dane preobraženja kao najbolje do sada, on se zahvalio svima onima koji su na bilo koji način učestvovali u njihovoj organizaciji i ostvarenju, posebno istaknuvši da “naredni, 20.po redu moraju
biti najsjajniji i najbolji, a da red, rad, znanje i istrajnost treba da postanu
naša svakodnevnica na putu ka boljoj Srbiji”.
AKUD Španac priredio je despotovačkoj publici nezaboravno veče
folkora i narodnog stvaralaštva, a pored folklornog ansambla nastupali
su i hor i orkestar ovog slavnog kulturno-umetničkog društva. Veče je
proteklo u savršenom spektru nacionalnog folklora, živopisnih nošnji,
besprekorne uigranosti, entuzijazma i mladalačkog poleta. Koncert je
završen “Vranjskom svitom” koju je ovaj ansambl izvodio sa velikim uspehom na pozornicama širom sveta.
Na repertoaru ovog orkestra nalazi se i jazz, latino, soul, disko i
evergrin muzika. Big bend je osnovan u maju 2003. godine od strane
profesionalnih i renomiranih jazz i pop muzičara Novog Sada.
Devete večeri ovogodišnje mаnifestаcije
grаdski trg u Despotovcu mesto je nа kom je
održаn koncert Goce Tržаn. Nа prepunom
trgu, publikа je pevаlа zаjedno sа Gocom
njene nаjveće hitove. Letnje veče je ovog
putа donelo Despotovcu izuzetаn dogаđаj o
kome će se sigurno još dugo pričаti, pogotovo među mlаdimа kojimа je prvenstveno i
nаmenjen ovаj koncert.
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
SUBOTA 10. SEPTEMBAR
18:00 sati GALERIJA DOM KULTURE
Izložba slika
Eho muzike- 12. Likovna kolonija Vratna
19:00 sati DOM KULTURE
Koncert Stefana Milenkovića
Klavirska saradnja: Istra Pečvari
21:00 sat DOM KULTURE
Hor AKUD Ivo Lola Ribar Beograd- pobednik Natpevavanja horova
2010
Dirigent: Milovan Pančić
PREDSEDNIK OPŠTINE NEGOTIN, VLAJKO ĐORĐEVIĆ:
SAMO SE REZULTATIMA RADA,
STIČE POVERENJE GRAĐANA
Ovo leto će mnogi negotinci pamtiti po velikom broju naših ljudi, koji
žive i rade širom Evrope i sveta, a došli su u posetu svom zavičaju. I kao
što biva u ovakvim prilikama, živnula je trgovina, napunili se ugostiteljski
objekti, bilo je puno raznih veselja i Negotin je zaličio, bar po broju automobila sa stranim registracijama na evropski grad. Kada je već reč o
automobilima, pomenimo da je tu bilo i poršea, ferarija, hamera, i drugih
marki iz kojih su sa devojkama izlazili raspoloženi mladići.
Oni stariji i ozbiljniji, iskoristili su priliku da se o mnogim mogućnostima
i pravima raspitaju kod nadležnih organa i službi. Najviše susreta je bilo
sa predstavnicima opštinskog rukovodstva, koje je i ove godine umesto
na odmor ostalo u gradu, na svojim redovnim obavezama. Predsednik
opštine Vlajko Đorđević, jedan od retkih funkcionera koji uvek ima vremena i razumevanje za novinare, već drugu godinu ne koristi godišnji
odmor. Obaveza obavezu stiže, a poslovi ne smeju da čekaju, niti da se
gomilaju. Jedan od najznačajnijih su upravo bili susreti sa našim ljudima
koji žive i rade u inostranstvu. Jedni su se raspitivali oko toka samodoprinosa, drugi čestitali na uspešnom završetku aktivnosti oko izgradnje seoske kanalizacije. Skroman kao i uvek predsednik Đorđević za
„Zavičaj“ kaže:
Leto je stvarno bilo obeleženo boravkom velikog broja naših ljudi koji
žive i rade u inostranstvu. Primetno je sve većer poverenje koje imaju
u opštinsko rukovodstvo, jer ništa nismo obećali što ne možemo da ostvarimo, a obaveze koje smo preuzeli, priveli smo kraju. Zato su i tražili
sastanke. Jabukovčani, koji su se izjasnili za samodoprinos, pažljivo
prate njegovu realizaciju. Mnogi su izrazili svoje zadovoljstvo što se novac namenski troši i što se rezultati svakodnevno vide.
Meštani sela Miloševa, imaju poseban razlog da budu zadovoljni. Do
kraja godine će dobiti kanalizaciju i rešiti veliki problem svoje životne sredine. Dobiće i put do Negotina i postaće prigradsko naselje. Jednostavno
stvaraju se uslovi, da naši ljudi iz inostranstva kada dođu u zavičaj, mogu
odmor da provedu u zdravoj sredini. Milim da će veliki broj njih kada
bude završena i rekonstrukcija puta Paraćin – Zaječar, mnogo češće
dolaziti kući. Bez preke žurbe moći će da stignu, naprimer iz Beča u
Negotin za desetak sati.
Samarinovčani i Urovičani se isto organizuju, da se izjasne za samodoprinos. Skupština opštine samo potvrđuje njihovu odluku i donosi odluku da se na njihov dinar, iz opštinskog budžeta izdvoji izdvoji isto toliko.
To je velika pomoć, seoskim mesnim zajednicama, jeste opterećenje za
budžet, ali je razvoj sela i naša velika obaveza.
Pored seoskih mesnih zajednica i grad iz dana u dan dobija sređeni
trotoar ili parkić, što ga čini sve lepšim. Vraća mu se stari sjaj. Godinama
je Negotin važio za jedan od najlepših gradova u Srbiji.
Ja sam sa prеdsеdnikom Skupštinе оpštinе Мilаnom Urukоvićem u
prаtnji Stојаnа Stеfаnоvićа, dirеktоrа Јаvnоg prеduzеćа zа grаđеvinskо
zеmlјištе, оbišao zаvršеnе rаdоvе nа izrаdi trоtоаrа prеkо putа bоlnicе i
u pаrk šumi „Cvеćаrа“, istаkао bih dа smo izuzеtnо zаdоvоlјin urаđеnim,
аli tо je sаmо dео plаnirаnih rаdоvа.
Nа grаdilištu prеkо putа bоlnicе urаđеnо је kоmplеtnо skidаnjе stаrih
plоčа, iskоpаvаnjе zеmlје i nаsipаnjе šlјunkа, kао i pоstаvlјаnjе 1500
mеtаrа kvаdrаtnih bеhаtоn plоčа i 405 mеtаrа bаštеnskih ivičnjаkа.
Тоkоm јеsеni bićе u pоtpunоsti urеđеnе i zеlеnе pоvršinе. Stојаn
Stеfаnоvić, dirеktоr Јаvnоg prеduzеćа zа grаđеvinskо zеmlјištе rekao
nam je dа је vrеdnоst izvеdеnih rаdоvа nа izrаdi trоtоаrа i pоplоčаvаnju
plаtоа isprеd lоkаlа bеhаtоn plоčаmа, 3 300 000 dinаrа štо је zа оkо 1
700 000 mаnjе оd plаnirаnih srеdstаvа, kоја ćе biti utrоšеnа zа drugе
rаdоvе.
Zаvršеni su i prојеktоm plаnirаni rаdоvi u pаrk šumi „Cvеćаrа“. Stаzе
su pоplоčаnе bеhаtоn plоčаmа, а u istо vrеmе pоstаvlјеnа је i еlеktrо
instаlаciја sа kаndеlаbеrimа, kао i vоdоvоdnа mrеžа uz izgrаdnju јаvnе
čеsmе i tаkоzvаnоg vоdеnоg оglеdаlа. U sklоpu prојеktа izgrаđеni su i
tеrеni zа mаlе spоrtоvе kао i skејtbоrd rаmpе.
Тоkоm јеsеni pоvršinе izmеđu stаzа i tеrеnа bićе nаsipаnе zеmlјоm,u
dоgоvоru sа stručnim licimа bićе zаsејаnа i trаvа. Pоčеtkоm nаrеdnе
ZAVIČAJ
NEDELJA 11. SEPTEMBAR
Niti tradicije-MOKRANJE
11:00 sati CRKVA SVETE TROJICE u Mokranju
Srpski vizantijski hor Mojsije Petrović, Beograd
Dirigent: Nikola Popmihajlov
12:00 sati PORTA CRKVE SVETE TROJICE u Mokranju
KUD „Mokranjac“ Mokranje
20:00 sati CRKVA SVETE TROJICE u Negotinu
Srpska duhovna muzika
Akademski hor Obilić, Beograd
Dirigent: Darinka Matić Marović
gоdinе u sаrаdnji sа stručnjаcimа bićе urаđеn i prојеkаt kоmplеtnоg
оzеlеnjаvаnjа pаrkа, štо pоdrаzumеvа sаđеnjе оdgоvаrајućih stаbаlа,
pа sе оčеkuје dа vеć krајеm slеdеćе gоdinе pаrk zаsiја punim sјајеm.
Ja аpеlujem је јоš јеdnоm na naše mlađe sugrаđаnе dа nе lоmе i
оdnоsе kаntе zа smеćе kао i dа nе rаzbiјајu kаndеlаbеrе u pаrk šumi
„Cvеćаrа“, јеr su trоškоvi zаmеnе vеliki.
Dosta je učinjeno i na saniranju putne mreže u opštini Negotin.
Mi smo dobili 57 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne
sredine i ta sredstva su usmerena na saniranje najugroženijih deonica
na lokalnim putevima. Ovo su podsticajna sredstva za građevinsku operativu u uslovima krize. Mnogo bi bilo da sve sada pojedinačno pomenem, ali je realno sagledana potreba i svuda smo intervenisali.
Sredstvima iz opštinskog budžeta uspeli smo da gradske ulice sredimo, jer je očigledno bilo potrebno da to moramo uraditi.
Isto ministarstvo nam je odbrilo i 19 miliona dinara za regulisanje
vodotoka kod železničke stanice, čime će još jedan veliki problem u
našem gradu biti rešen. Svi znamo našta je taj deo grada ličio posle
padavina.
Pomenuo bih da smo i 32 miliona dobili za završetak fekalne kanalizacije u gradu i da su radovi u toku.
Ja i moji saradnici, predsednik Skupštine opštine Milan Uruković i
moj zamenik Branko Marković, ulažemo mnogo napora i dosta uspevamo da obezbedimo sredstva koja bi omogućila rešavanje dugogodišnjih
akutnih problema i podigli kvalitet života građana. Drago nam je da nam
veruju i na taj način možemo učiniti velike pomake, u podizanju kvaliteta
života ne samo u gradu već u seoskim mesnim zajednicama.
Na pragu je i jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji,
„Mokranjčevi dani“.
Tako je. To je manifestacija od republičkog značaja i može se reću da
ceo grad živi za nju. Mnogo je pojedinaca i institucija uključeno. Opština
je zajedno sa Republikom pokrovitelj “Mokranjčevih dana”, zajedno smo
izdvojili po 2 miliona dinara. Organizacioni odbor je sve učinio da se zamisli Programskog saveta festivala do kraja realizuju. Kvalitet programa
festivala koji će biti ponuđen publici, a ima i onih koji dolaze godinama
iz drugih gradova, je na visokom nivou. Naša je obaveza prema Stevanu Mokranjcu da manifestacija bude adekvatna veličini dela našeg
najvećeg kompozitora. Mislim da smo u tome uspeli.
Pozivamo sve ljubitelje muzike da posete Negotin u dane manifestacije jer će moći da uživaju u izuzetno bogatom i kvalitetnom programu.
O gostoprimstvu Negotina, ne bih puno govorio, jer je ono nadaleko
poznato. Dobro došli.
Jul - Avgust 2011.
PROGRAM 46. MOKRANJČEVIH DANA
(OD 9. DO 15. SEPTEMBRA 2011.)
PETAK 9. SEPTEMBAR
17:00 sati MOKRANJČEVA RODNA KU]A
Polaganje cveća na spomenik Stevana Mokranjca
Svečano otvaranje Festivala
Pozdravna reč: dr Vlajko Đorđević, predsednik
Opštine Negotin
Beseda: Stefan Milenković, violinista
Festival otvara: Predrag Marković ministar kulture, informisanja i informacionog društva
VI Rukovet - Stevan St. Mokranjac
Zajednički nastup-učesnici Natpevavanja,
Hor Hrama Svete Trojice i
Hor MŠ Stevan Mokranjac, Negotin
dirigent: Suzana Kostić
18:00 sati GALERIJA DOMA KULTURE
Izložba umetničkih dela iz fonda Muzeja ZEPTER Beograd
19:00 sati DOM KULTURE
Natpevavanje horova
1.Hor Orfej , LJutomer (Slovenija)
Dirigent: Romana Rek
2.Hor Mois Hason, Skoplje (Makedonija)
Dirigent: Tomislav Šopov
3.Hor Salutaris, Minsk (Belorusija)
Dirigent: Olga Janum
4.Hor Prepodobni Roman Slatkopojac, Pančevo(Srbija)
Dirigent: Tatjana Krga
5.Akademski hor SKC-a, Niš (Srbija)
Dirigent: Suzana Kostić
Obavezna kompozicija
Njest svjat - Stevan Stojanović Mokranjac
Žiri za natpevavanje horova:
dr Branka Radović, muzikolog
Milovan Pančić, dirigent
mr Nemanja Savić, dirigent
Jul - Avgust 2011.
PONEDELJAK 12. SEPTEMBAR
12:00 sati MOKRANJČEVA RODNA KUĆA
Naučna tribina
Recepcija stvaralaštva Stevana Stojanovića Mokranjaca u kontekstu
savremene pisane reči o muzici
Predavač: dr Tijana Popović-Mlađenović
Moderator: dr Sonja Marinković
20:00 sati DOM KULTURE
MANDRAGOLA, komična opera
Kompozitor: Ivan Jevtić
RediteLJ: Slobodan Unkovski
Dirigent: Vesna Šouc–Tričković,
opera & teatar MADLENIANUM
UТОRАK 13. SЕPТЕМBАR
11:00 sati MOKRANJČEVA KUĆA
Promocija knjige: Muzički zapisi
Autor: Gordana Krajačić
19:00 sati DOM KULTURE
Gudači Svetog Đorđa
Koncert majstor: Marija Špengler-Marković
21: 00 sat CRKVA SVETE TROJICE
Hor Hrama Svete Trojice Negotin
Dirigent: Svetlana Kravčenko
SREDA 14. SEPTEMBAR
18:00 sati MUZIČKA ŠKOLA STEVAN MOKRANJAC
Mladi laureati Listu (1811-2011)
u saradnji sa Jugokoncertom
20:00 sati DOM KULTURE
Rukoveti Stevana St. Mokranjca
Hor RTS
Dirigent: Mladen Jagušt
22:00 sata MALA SCENA BIOSKOPA KRAJINA
Posveta Konstantinu Babiću
Trio Anima Niš
Aleksandra Ristić, mecosopran
Anđela Bratić, flauta
Dragana Đorđević, klavir
ČETVRTAK 15. SEPTEMBAR
12:00 sati MUZIČKA ŠKOLA STEVAN MOKRANJAC
Program učenika Muzičke škole Stevan Mokranjac, Negotin
21:00 sat Dom kulture
Svedočanstva sa Kosova i Metohije
Ansambl narodnih igara i pesama KOLO
22:00 sata DOM KULTURE
Svečanost zatvaranja Festivala
Dodela priznanja 46. Mokranjčevih dana
Završna reč: dr Branka Radović, selektor
Festival zatvara: dr Vlajko Đorđević, predsednik opštine Negotin
ZAVIČAJ
SUSRET SA DRAGANOM VOJINOVIĆ
KO IZGUBI MATERNJI JEZIK,
IZGUBIO JE SVOJE KORENE
Negotin je u letnjim mesecima kosmopolitski grad, bar što se tiče broja jezika koji se
mogu čuti na njegovim ulicama. Od kineskog
do skandinavskih, i naravno svih evropskih.
Govore ih odrasli, ali najviše deca i adolescenti.
Nekima je to lakši vid sporazumevanja, a neki
srpski i nerazumeju. Bolje govori srpski mali Kinez Lazar, kako mu je otac dao ime zavolevši
novu domovinu, od naše omladine, kojima više
leži ne maternji, već ko što reče Duško Radović
faternji jezik.
Šta je tu je. Susret sa Draganom Vojinović
značio je i retku priliku da o pitanju srpskog
jezika među mladim ljudima u insotranstvu,
naiđemo na izuzetno kompetentnog sagovornika. Dragana je u Opštini Morto u Francuskoj
potpredsednik opštine i zadužena je za pitanje
integracije stranaca. Sa koliko predanosti obavlja poverene poslove rečito govori podatak da
je ove godine dobila Legiju časti. Bila je ovo
prilika da joj i mičestitamo i poželimo joj prijatan boravak u zavičaju,(Dragana Vojinović
je iz negotinskog sela Prahova, jednog od brojnih, čiji stanovnici u velikom broju žive i rade
u inostranstvu) i naravno prvo pitanje bilo je i
konstatacija da često ovih dana na ulici čujemo
srpsku decu kako medjusobno komuniciraju na
stanom jeziku.
- To su deca srpskog porekla koja su
rođena i odrasla u nekoj od evropskih zemalja.
Njihov maternji jezik često vise nije srpski, već
jezik zemlje u kojoj su rođeni. Ta deca po ceo
dan u školi, ali i na ulici koriste iskljucivo starni
jezik, jer moraju da komuniciraju sa okolinom
u kojoj žive. Oni srpski jezik koriste samo pred
kraj dana u porodici. Ukoliko se uzme u obzir i
vreme izrade domaćih zadataka, oni su prisiljeni da i u sopstvenom domu produže susret sa
stranim jezikom i da na njemu komunicira i sa
ZAVIČAJ
roditeljima ukoliko mu ovi pomažu. Dakle, toj
deci je automatski lakše da komuniciraju na
jeziku sredine u kojoj žive.
Međutim, roditelji su ti koji treba da budu
obazrivi prilikom komunikacije sa sopstvenom
decom : kada im ovi postave pitanja na stranom
jeziku oni treba da odgovore na srpkom, iako
im je ponekad, da bi dobili u vremenu, lakše
da odgovore na stranom. To je istovremeno i
gimnastika za neurone, jer skakanje sa jednog
jezika na drugi zahteva posebnu koncentraciju
pa samim tim doprinosi i razvoju inteligencije.
Dete kada je malo, nije ni svesno da govori više
jezika, to znam iz ličnog primera jer potičem iz
dvojezične sredine, ono samo zna da ima ljudi
sa kojima može da komunicira na jedan našin,
i onih sa kojima treba da komunicira na drugi
način. Treba negovati oba jezika (ili više njih) i
težiti njihovom usavršavanju. Naša deca moraju da svršeno nauče jezik na kome pohađaju
školu, ali je moguće negovati i srpki, a da to
nikome ne zasmeta.
U to bi trebala aktivnije da se uključi i nasa
država na taj način što će pružiti mogućnost
našoj deci rođenoj u inostranstvu da uče jezik
zemlje iz koje potiču njihovi roditelji. Moguće je,
da se u nekim evropskim zemljama srpski jezik
uči kao izborni predmet u redovnim školama.
Treba samo reaktivirati sporazum koji je nekada postojao sa nekima od njih. Tako će ga deca
lakše ušiti nego kada moraju da u slobodno
vreme, ili pak subotom pohađaju nastavu na
srpskom jeziku.
Jedna od interesantnih solucija može da
bude i oraganizovanje letnjih kampova za
učenje srpskog jezika u Srbiji u periodu kada
su ova deca kod kuće.
Ja često volim da kažem da što više jezika
govorimo, to smo inteligentniji. I nijedan jezik
nije suvišan : sestra moje koleginice u Francuskoj je završila ekonomski fakultet, sa specijalizacijom - medjunarodna razmena. Studirala
le godinu dana u Madridu na španskom, jednu
godinu u Londonu, naravno na engleskom i
jednu godinu u Minhenu na nemačkom jeziku.
Ona je dakle tečno govorila i pisala 4 svetska
jezika. Našla je posao u američkoj firmi koja
radi robnu razmenu sa Rumunijom pa sada
pohađa večernju školu u kojoj uči rumunski !
Dakle, ovu našu decu, koja ovih dana na
našim ulicama govore stranim jezicima, roditelji
treba da tokom cele godine podstiču na učenje
i korišćenje srpskog jezika. To i iz respekta
prema familiji kojoj ovde dolaze u posetu, ali
i prema ovdašnjim drugarima. Oni sami treba
da se trude da komuniciraju na jeziku sredine u
kojoj borave, i garantujem da će se sa raspusta
vratiti sa bogatijim fondom reči !
Na naše pitanje kako je organizovano učenje
srpskog jezika u Francuskoj i kako to utiče na
integraciju Dragana Vojinović je odgovorila: Srpsko Ministarstvo prosvete šalje nastavnike
u neke regione
Francuske kako
bi držali « dopunsku školu »
za našu decu.
To se zapravo
svodi na učenje
srpskog
jezika
i istorije. Nije
pokrivena cela
teritorija
Francuske, pa zato
ni
posećenost
nije na nivou
očekivanog.
Učenje sprskog jezika, a posebno istorije itekako utiče
na ispravnu integraciju dece u stranoj državi.
Naša deca, kada upoznaju istoriju Srbije i
književni jezik, lagodnije se osećaju u konverzaciji sa stranim drugarima i osobama, jer se
u tom slučaju ne osećaju “napadnutim” kada
im neko postavi pitanje o Srbiji. Nije nepoznata činjenica da su se mnogi naši ljudi osećali
nelagodno kada je trebalo, da u teškim vremenima kažu da su poreklom iz Srbije. Zbog
neupućenosti. Danas, naša deca poznajući
našu istoriju, mogu da se suoče sa njom i da je
dožive na sasvim drugi način, što u mnogome
olakšava integraciju i prihvatanje i druge kulture i običaja i nalaženje svog mesta u nekom
drugom društvu uz uzajamni respekt.
Ono što bih posebno istakla odnosi se na
dostupnost knjiga, štampe, filmova, pa čak i
muzike iz Srbije. Veoma je mali broj ozbiljnih
nivina i knjiga na mestima gde se okupljaju
naši ljudi. Znam da to nije mali iznos, ali treba pronaći mogućnost za njihovu besplatnu
dostavu klubovima ili kulturnim centrima u kojima se okupljaja srpska omladina. Ima dosta
starijih filmova, kvalitetnih ostvarenja koje distributeri mogu ponuditi kao vid sponzorstva ili
pak, po nekim nižim cenama.
Mislim da im je muzika putem interneta
dostupnija, no mislim da ima dosta kompakt
diskova ili drugih nosača diskova, neprodatih
koji čame po nekim magacinima, umesto da
budu poslata predstavnicima dijaspore koji bi
ih podelili klubovima ili mladima.
Sve u svemu postoji mnogo načina, da
mladi budu motivisani da nauče srpski jezik.
Ponekad za to treba više dobre volje, nego
para.
Odgovori koje smo dobili ljubaznošću
gospođe Vojinović, nisu samo akademski odgovori, već duboku ulaze u srž problema opstanka srpskog jezika, kod mladih naraštaja,
koji žive i uče ili rade daleko od rodnog kraja.
Onaj ko izgubi maternji jezik izgubio je sve,
izgubio je svoje korene koji govore ne samo o
njemu, već o čitavom jednom narodu iz koga
potiče.
Jul - Avgust 2011.
NOVA KNJIGA SVETLANE MATIĆ
“DEČIJI BISERI”
Nova knjiga Svetlane Matić, profesorke
pedagogije i maternjeg jezika redovne austrijske škole u Beču, pod nazivom „Dečji biseri“, objavljena je u Beogradu. Očekuje se i
štampanje novog bukvara „Naš jezik“ iste autorke, koji bi olakšao rad u nastavi maternjeg
jezika u dijaspori.
Knjiga „Dečji biseri” je nastala na osnovu
mikroistraživanja koje je, kao profesor pedagogije i maternjeg jezika u Beču, autorka organizovala postavljajući učenicima niz pitanja iz
lične sfere, školske i društvene stvarnosti, na
koja su oni davali svoje iskrene i spontane odgovore.
Spektar pitanja je znalački primeren dečjem
biću. Teme koje su obrađene u knjizi su: „Moji
roditelji”, „Baba i deda”, „Škola”, „Šta ću biti kad
porastem,”, „Kako provodim slobodno vreme”,
„Raspust”, „Moj hobi” „Moje želje”, „Moji snovi”,
„Najsrećniji dan u životu”, „Najtužniji dan u mom
životu”, „Ja i moji problemi”, „Najbolji drug, Najbolja drugarica”, „Moj komšiluk”, „Ljubav”,
„Svađa”, „Rat”, „Humor”, „Vremenske prilike”,
„Mediji”.
Recenzent prof. dr Drago T. Pantić o knjizi
kaže da su „Dečji biseri” svojevrstan program
za podršku deci da budu srećna, poletna, slobodna, i da brže usvajaju snivane ciljeve.
Prоmоciјa knjigе „Dеčјi bisеri”
prоfеsоrkе Svеtlаnе
Маtić,
оdržаna
je
1.
sеptеmbrа
u
Мinistаrstvu
vеrа
i
diјаspоrе
Vlаdе
Rеpublikе Srbiје u
Bеоgrаdu u ulici Vаsе
Čаrаpićа brој 20.
О
knjizi
su
gоvоriti:
Таtјаnа
Gаrčеvić, sаvеtnik u
Мinistаrstvu vеrа
i
diјаspоrе Vlаdе Rеpublikе Srbiје, prоf.
dr Drаgо Pаntić, rеcеnzеnt, Rаdmilа
Kunčеr, prоfеsоr knjižеvnоsti i prоf.
Svеtlаnа Маtić, аutоr.
Dеčје iskаzе čitаla je Аlеksаndrа
Маtić, a vоditеlјkа prоmоciје bićе
Nеvеnkа Krаgulјаc, diplоmirаni pеdаgоg.
U Predgovoru knjige, autorka ističe da je
njena namera da omogući međuvršnjačko
upoznavanje, da roditelji i drugi čitaoci, koji se
bave razvojem i vaspitanjem dece upoznaju
svet detinjstva predstavljen njihovim srcem i
umovanjem.
“Jedan od čestih problema u vaspitno-obrazovnom radu je nedovoljno poznavanje dečje
ličnosti i njihovih komunikacija u svom okruženju
i uopšte. Knjiga ima i motivacionu dimenziju, jer
može da podstiče čitaoce, male i odrasle, da
Jul - Avgust 2011.
ISKRENE PRIJATELJICE
MILICA
I TAMARA
svoje odnose prema porodici, školi i društvu
Koliko drugarstvo znači kaže i pesma, zaosvetljava
jedno smo i lepši jači. Da je to tačno potvrđuje i
i oplemenprijateljstvo dvadesetdvogodišnjakinja iz Beča,
juje”, kaže
Milice Miladinović i Tamare Lazić. Družile su se
Svetlana
njih dve od ranog detinjstva, a prave prijateljice
Matić.
postale kada su počele da igraju u flokloru KUD
Svet„Stevan Mokranjac“, pa u „Karađorđu“ i danas
lana Matić
su obe u KUD „Bambi“. Kad god bi jednoj nešto
je napisala
zatrebalo , druga bi se potrudila da to nabavi.
Jedna u drugoj kako kažu, vide najbolje drui
bukvar
garice.
za koji se
Stanuju u neposrednoj blizini, u 10.
nada
da
Bečkom
okrugu Favoriten, što im omogućava
će uskoro
i neprestano druženje. To je prilika da se i njibiti glavni
hovi roditelji i braća posećuju i druže. Miličini,
udžbenik
otac Zoran i majka Stana i brat Žikica, su rodom
za učenje
iz Vranova kod Smedereva , a Tamarini otac
srpskog
Moma i majka Vedrana, braća Aca i Milan, iz
jezika u diŽivica kod Požarevca.
jaspori.
Milica koja ide u Virtsaftliche beruf schule u
U austrijskim školama se radi iz samo dva
udžbenika odobrena od Ministarstva prosvete martu se razbolela i morala je da prestane da
Austrije, a novi bukvar Svetlane Matić „Naš se bavi folklorom.
jezik” bi trebalo da olakša rad nastavnika maternjeg jezika u Austriji. To je bio motiv da Svetlana Matić napiše ovaj priručnik za maternji
jezik za početno crtanje i pisanje, kao i dodatnu
vežbanku.
“Ideja je da ovaj udžbenik odobre austrijske
prosvetne vlasti, jer naše nisu nadležne, a bilo
bi dobro kada bi ga i naše Ministarstvo prosvete
odobrilo za korišćenje u drugim državama širom
Evrope u kojima postoje škole na srpskom jeziku”, objašnjava profesorka Matić, i dodaje da je
jako zadovoljna jer u Beču, gde je izašao prvi
srpski bukvar Vuka Karadžića još daleke 1827.
godine, uskoro izlazi i njen priručnik-bukvar namenjen našoj deci u Austriji i drugim zemljama
gde deca uče srpski jezik.
“Uvek govorim da u kući treba pričati maternjim jezikom, ne samo zbog bogatstva rečnika,
već i da deca ne izgube vezu s maticom jer
se naš identitet odražava kroz jezik”, poručuje
Svetlana, koja radi i kao savetnik pri Savetodavnom centru grada Beča, koji je namenjen
porodicama stranog porekla.
Ona kaže da je njen rad samo deo onoga
što bi trebalo da rade čitavi timovi Ministarstava
prosvete i dijaspore.
“Austrija je jedna od zemalja koja ima najbrojniju srpsku populaciju, sa višegodišnjom
slojevitošću i neverovatno je da se u tako brojnom srpskom življu, u državi koja je istorijski i
kulturno veoma značajna za srpski narod, srpski jezik nalazi u zoni zaborava i otpisanosti
od strane matice. U Austriji nema nijedne institucije ili organa iz Srbije koji ima zadatak da
se brine o kulturnom, istorijskom i pedagoškom
nasleđu srpskog naroda. U svemu tome Ministarstvo obrazovanja Austrije je pokazalo veliko
razumevanje za ovu, od matice skoro zaboravljenu decu, omladinu i odrasle”, ocenila je ona.
Tamara je skoro svakodnevno, koliko je to
bilo moguće odlazila u posetu Milici, kako bi
joj svojim prisustvom olakšala bolničke dane.
Uvek je bila pored svoje drugarice da joj pomogne, da joj doda lekove, hrabri i ispriča neku
novost iz kluba.
Naše dve porodice se takođe pomažu u
svakoj situaciji. Svi se uz Božiju pomoć nadamo brzom ozdravljenju naše Mimi, kako od
milošte zovu Milicu i da ona i Tamara zajedno
nastave da igraju u folkloru i razviju svoje prijateljstvo, koje su potvrdili, kada je za sve njih
bilo najteže, kažu Miladinovići i Lazići.
ZAVIČAJ
Mo, Di, Do 12.00 - 20.00
Mi, Fr 10.00 - 14.00
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
MECENE SRPSKE KULTURE SUZANE I LJUBO BRAJKOVIĆ UPRILIČILI
NEZABORAVNO GOSTOVANJE
SRPSKOG PJEVAČKOG DRUŠTVA
“JEDINSTVO” IZ KOTORA U BEČU
Za mnoge goste hotela „Wilheminenberg schlos“ bio je neobičan
događaj kada je u podne lepog avgustovskog dana, ispred hotela stao
autobus iz kojeg su izlazili devojke i mladići i trčali da se zagrle, poljube
i na tradicionalan način se pozdrave sa bračnim parom Brajkovićem.
Suzane i Ljubo Brajković, ozareni sa suzama radosnicama u očima ih
grle, pitaju kako su, kako su njihovi, kako je u Kotoru, i više nije ništa
neobično. Sada je lako bilo shvatiti da je ovo susret prijatelja koji se
ponovo viđaju, u ogromnom vrtu hotela, nekadašnjeg dvorca koji dominira nad Bečom.
I to je istina. Članovi Srpskog pjevačkog društva „Jedinstvo“ iz Kotora,
ponovo su u carskoj Vijeni, zahvaljujući njihovim domaćinima i prijateljima Suzane i Ljubi Brajković. Ovo je njihov drugi susret, koji ovaj bračni
par, kulturnih poslenika upriličuju horu. Napomenimo odmah, da je uz
„Jedinstvo“ u Beču, u organizaciji Brajkovićevih, u više navrata gostovao
još jedan veliki hor, „Barili“ koji je na drugom svetskom festivalu horova
u zlatnoj Sali bečkog Muzikferajna nastupio zajedno sa“Bečkim dečacima“.
Za višedecenijsku promociju „Barilija“ i
veliku pomoć Narodnom muzeju, Pravoslavnoj crkvi i brojnim pojedincima u
Požarevcu, Ljubo Brajković je proglašen
za počasnog građanina ovog grada.
Kratak odmor i osveženje, a onda
zajednički ručak i dogovor pred nastupe.
Kao što je i red, domaćin Ljubo Brajković,
zdravicu diže u
njihovu čast i želi
im prijatan boravak i uspešan
nastup na ovom
gostovanju.
Aplauz članova
hora je odgovor i
najbolja potvrda
da su došli da
pokažu sve svoje
umeće i puno
novih izvođačkih
iznenađenja.
Asociraju se
utiscvi sa prošlog gostovanja, koje je bilo naporno, ali sa brojnim pohvalama i koncertima koji su bili na najneobičnijim mestima, od UNO city
centra, do staračkog doma i najlepše crkve u Beču, crkve Svetog Petra.
Kolač sa sirom je obradovao brojne horistkinje, a posebno je
oduševio solistkinji hora Mariju Šovran, koja se zhvalila Suzani i Ljubi
ZAVIČAJ
Brajkoviću, jer nisu zaboravili kada im je
priliko prethodnog boravka pomenula, da bi
želela da proba baš ovaj bečki specijalitet.
I eto, ljubazni domaćini to nisu zaboravili.
Naprotiv.
Gosti iz Kotora su po dolasku u austrijsku prestonicu u petak na Preobraženje
nastupili su u hramu Srpske pravoslavne
crkve Sveti Sava u 3. Bečkom okrugu. Posle večernjeg bogosluženja „ Jedinstvo“ je
održalo veoma uspešan koncert.
Ovaj nastup su dve stvari posebno
obeleželile. Dirljivo obraćanje starešine
crkve oca Petra Pantića, koji se iskreno,
dugo zahvaljivao članovima hora i njihovm dirigentu, jer ni ovog puta hor
nije mimoišao ovaj Hram, već je još jednom nastupio na radost mnogih
vernika, koji su došli na večernju službu i darivani heruvinskim glasovima koji su otpevali više kompozicija duhovne muzike. Posebne reči
zahvalnosti i pohvale sveštenik Pantić je uputio porodici Brajković.
tačno dogovoreno vreme. Svi su pažljivo gledali da ne gaze travu, dok ih
je Brajković pozivao da slobodno hodaju po njoj. No, ono što im dva puta
nije trebalo reči, bio je juriš na razno voće kojima obiluje prelepi vrt, nenametljiv u svojoj lepoti, koga krasi gostoprimstvo domaćina, koji se nalazi u mirnom kraju na brdašcu koje dominira Bečom, gde se i tišina čuje.
Taj mir su ovog puta svoj
mladalačkim
glasovima,
ne prekinuli, već ulepšali
Kotorani. Bilo je i smeha i
šala, uživanja u panorami,
gostili se do mile volje, jer
su Brajkovići spremili razne
đakonije u količini za bar još
pet horova.
Pred polazak, kao znak
velikog poštovanje koje
gaje, uzvratili su sa više otpevanih kompozicija, koje su u ovom ambijentu, među jabukama, šljivama i kruškama, ispod oraha delovale više
nego nestvarno, ali sigurno prelepo i pune prijateljske zahvalnosti prema
domaćinima.
Za
uspomenu, na
ovaj predivan
dan poklonili
su im ikone
Bogorodice
Trojeručice i
Svetog Spiridona, za koje
je
Suzane
Brajković
rekla da će u
njihovoj kući
imati posebni
istaknuto
mesto.
Nedeljno
veče 21. avgusta
leta
gospodnjeg
2011. godine obeleženo je u crkvi Svetog Petra u Beču vrhunskim koncertom, na kome su članovi hora „Jedinstvo“ sa dirigentom Mihajlom
Lazarevićem pokazali da su dostigli visok nivo izvođenja kompozticija
horske muzike. Izuzetne glasovne mogućnosti članova hora i solistkinja,
nadahnuto pevanje, motivisano željom da opravdaju poverenje svojih
mecena Suzane i Ljuba Brajkovića, kao i želja za što bolje predstavljanje
izbirljivoj bečkoj publici, doprineli su da ovo bude koncert koji će mnogi
dugo pamtiti.
U znak zahvalnosti sveštenik Pantić je članovima hora upriličio i
svečanu večeru, pa je to bila još jedna prilika da se malo više razgovara
i o crkvenim pitanjima, ali i da članovi hora uzvrate na gostoprimstvu
kompozicijom „Srpkinja“ koju su nadahnuto izveli na prethodnom gostovanju.
O domaćinstvu i gostoprimstvu Suzane i Ljuba Brajkovića, mladi
će dugo pričati po povratku u Kotor pronoseći legendu o ljudima široka
srca, koji su kao poklonici i mecene kulture, deo svog imetka odvojili za
nastupe srpskih horova, koji na taj način, kako reče gospodin Brajković,
svetu predstavljaju veliku kulturnu baštinu srpskog naroda.
Sutradan, članovi hora su stigli u porodičnu kuću Brajkovićevih u
Jul - Avgust 2011.
Ambasador Republike Srbije u Austriji Milovan Božinović je u pozdravnom obraćanju govorio o istorijatu društva koje je osnovano 1839.
godine. Društvo je, kako je podsetio, dobitnik brojnih priznanja za na-
Jul - Avgust 2011.
jbolje izvođenje duhovne muzike, a u svojoj dugoj istoriji njegovi pokrovitelji su bili mnoge znamenite ličnosti poput kralja Aleksandra (1929),
kralja Petra II (1940) kao i srpskog patrijarha Pavla (1994).
U 172 godine“ Jedinstva“, ovim horom, koji je svoju delatnost prekidao samo u vreme ratova, poslednji put za vreme NATO bombardovanja,
dirigovali su i Česi, nekoliko Rusa i Austrijanac Antun Šulc.
Poslednjih 17
godina
„Jedinstvom“
diriguje
profesor cetinjske
Bogoslovije i kotorske
muzičke
škole “Vida Matjan”, đakon Mihailo Lazarević.
Božinović je zahvalio i organizatoru i pokrovitelju
koncerta gostiju iz
Kotora, bračnom paru Brajković.
Nastupu u crkvi Svetog Petra su prisustvovali i protojereji-stavrofori
Đorđe Knežević i Sretoje Dušanić, kao i Peter Linert, direktor Akademije
za menadžment Hohe Varte. Koncert u strogom centru Beča bio je i
kruna višednevnog gostovanja Jedinstva u Beču, koje je organizovao
Ljubo Brajković sa suprugom Suzane.
Na programu koncerta našlle su se kompozicije Višića, Bogorodice
djevo i Mokranjčeva - Svjat, gde je kao solista svojim neobično lepim
sopranom uz pratnju hora briljirala Aleksandra Dobriša. Sjajan je bio i
nastup Marijane Šovran koja je maestralno otpevala svoje solističeke
deonice u kompozicijama Vo carstviji Tvojem Hristova i Angel volijaše
- Česnikova. Obe umetnice pred kojima je velika budućnost, dobile
su
aplauze
oduševljene publike iako su na taj
način
zadavali
muke
nadahnutom dirigentu
Lazareviću.
I
ostale
kompozicije
Čajkovskog,
Mokranjca,
Kiseljeva, Hristova, Bortanjskog,
Rahmanjinova i anonimnih autora su izvanredan utisak ostavile na publiku koja je i ovog puta bila sastavljena od mnogih nacija ovog kosmopolitskog grada.
Kada pominjemo dirigenta, posaebno ističemo da je ovaj vrsni
školovani dirigent, inače đakon, i
ovog puta publici pripremio potpuno
novi program nastupa. Kako je i sam
rekao, izvode predivne kompozicije,
ali su bilni voljni za nove izazove, u
čemu su potpuno uspeli, pokazavši
da su jedan od najboljih horova na
ovim prostorima.
Inače novi program su, prethodnog dana, sa velikim uspehom predstavili i na Kulturnom letu u susednoj
slovčkoj prestonici Bratislavi, gde je
hor bio posebno uvažen nastupom
u crkvi Svete Jelisavete Ugarske,
poznatoj kao Plava crkva.
Koliko su se mladići i devojke iz
„Jedinstva“ radovali dolasku i susretu
sa Suzane i ljubom Brajković, koji su
im omogućili ovo gostovanje, toliko
je bilo i tuge kada su u ponedeljak
ujutru krenuli ka Kotoru. Domaćini su
ih ujutru ispratili, krijući suze u očima,
darivajući im bezbroj mozart kugli,
kojim su mogli da se slade celim
putem. Hor je na mig uvek nasmejanog dirigenta Lazarevića, velikog
umetnika, zapevao „Mnogaja ljeta“, posebno naglašavajući stih „Daruj
gospodi mnogaja ljeta“.
ZAVIČAJ
DELU ZAVRŠNE RASPRAVE
O BUDŽETU SKUPŠTINE GRADA BEČA
DRŽAVNI SEKRETAR ZA PITANJA INTEGRACIJE
U VLADI AUSTRIJE SEBASTIJAN KURC ODRŽAO
PRISUSTVOVALI
SASTANAK
I PREDSTAVNICI
SA PREDSTAVNICINA
SRPSKIH UDRUŽENJA MIGRANTSKIH MEDIJA
Predstavnici srpskih udruženja u glavnom gradu Austrije prisustvovali su delu završne rasprave o budžetu Skupštine grada Beča i
razgovarali sa pokrajinskim čelnicima, pri čemu je naglašena važnost
uzajamne saradnje.
Za susrete i prisustvo sednici skupštine zasluge pripadaju poslanici
Socijaldemokratske partije Austrije (SPOe) u bečkom parlamentu, Anici
Macka Dojder i referentu za integraciju i saradnju sa udruženjima migranata Franciski Heli Buc.
Razgovor sa predstavnicima klubova upriličen je u poslaničkom
klubu. Prisutne je pozdravio generalni sekretar SPOe Kristijan Dojč koji
je zahvalio udruženjima na dosadašnjoj saradnji. Ukazao je i na dobre
kontakte sa vlastima srpske prestonice i uspešnu saradnju Beograda i
Beča.
Anica Macka Dojder je takođe govorila o značaju uzajamne saradnje
i predložila redovne sastanke sa udruženjima u Beču.
- To bi bili sastanci sa tematskim i konkretnim predlozima, na kojima
bi udruženja iznela svoje potrebe. Takođe bi se razmenjivale različite
informacije kao i mogućnosti proširenja polja rada klubova migranata,
posebno kada su u pitanju teme poput integracije i školstva - rekla je
Anica Macka Dojder.
Sa predstavnicima srpskih udruženja u Beču razgovarali su i Andreas Launer, zadužen za veze sa inostranstvom u gradskoj vladi Beča,
kao i Silvija Janković iz rukovodstva petog bečkog okruga.
Sa pokrajinskim čelnicima, u ime srpskih udruženja u Beču, razgovarali su Borislav Kapetanović (predsednik Zajednice srpskih klubova
u Beču), Marko Stijaković (predsednik Austrijsko-srpskog društva), kao
i predstavnici klubova naših ljudi “Branko Radičević”, “Karađorđe” i
“Hajduk Veljko” iz Beča.
AUSTRIJSKO- SRPSKI PRIVREDNI FORUM
PRVA GODIŠNJICA
Državni sekretar za pitanja integracije u vladi Austrije Sebastijan
Kurc sastao se u sredu uveče u palati Kinski sa tridesetak predstavnika
migrantskih medija. Cilj susreta bilo
je međusobno upoznavanje i neformalna razmene mišljenja o temi
integracije. Sebastijan Kurc je istakao da je rad njegovog kabineta
zasnovan na pozitivnom pristupu
integraciji. U izjavi za “Vesti” Kurc je
rekao da je srpska zajednica jedna od najbolje integrisanih, kao i da
istovremeno neguje veze sa maticom.
- Moja prva poseta inostranstvu po stupanju na dužnost državnog
sekretara bila je upravo poseta Beogradu i radujem se i u budućnosti
dobroj saradnji sa srpskom zajednicom - istakao je Kurc.
On je naveo da je prvi kontakt sa ljudima srpskog porekla imao još
tokom školskih dana, kao i da i danas među njima ima prijatelje.
Državni sekretar je istakao da će u narednom periodu nastojati da
ostvari što više ličnih kontakata kako sa srpskom zajednicom, tako i sa
ostalim migrantskim zajednicama.
Kandidat Narodne partije Austrije (OVP)
srpskog porekla na prošlim pokrajinskim izborima Pero Pajkanović je ocenio u
razgovoru za “Vesti” da je integracija kako
za stranku kojoj pripada, tako i za sve ostale
sasvim nova oblast.
- Prave integracije do sada nije bilo,
pošto nijedna politička stranka nije svoje
nove sugrađane videla kao takve, već više
kao privremene doseljenike i na taj način se
i ponašala prema njima. Za Narodnu partiju, integracija je nova oblast kojoj stranka
prilazi bez praznih obećanja ili zataškavanja
otvorenih pitanja finansijskim donacijama
organizacijama ili pojedinaca - ukazao je Pajkanović, inače diplomirani
ekonomista.
On je istakao da se integracija ne vidi kao problem, već kao šansa
za bolji suživot, za bolje upoznavanje kultura, mentaliteta, načina života
svih koji žive u Austriji, a posebno u Beču.
- Integracija se, u stranci kojoj pripadam, razume kao proces u kome
moraju svi podjednako da učestvuju i pokažu dobru volju za međusobnim
upoznavanjem i razumevanjem. To je proces koji zahteva vreme i poverenje jednih u druge, ali i prema političkim partijama i na putu smo da to
izgradimo - podvukao je Pajkanović.
Kad je reč o Srbima u Austriji, Pajkanović je kazao da Narodna partija
Austrije smatra srpsku zajednicu za najbolje integrisanu grupu u Austriji.
- To donekle i jesmo, ali, po mom mišljenju, još nedovoljno jer da bismo bili potpuno integrisani morali bismo i da budemo svuda zastupljeni,
što još nismo, doduše sopstvenom krivicom - ocenio je Pajkanović.
OSTVARITE SVOJ SAN
Poštovani prijatelji,
Nadamo se da ste ugodno proveli Vaše godišnje odmore u zavičaju i da ste orni za
uspešan nastavak svakodnevnih obaveza na vašim radnim mestima i privatnim poslovima.
I da Vas podsetimo naša misija je da Vam pomognemo, da svakog jutra ustanete zdravi,
odmorni i raspoloženi.
Relaxo nudi vrhunske proizvode za zdravo spavanje.
Relaxo
1030 Wien
Fiakerplatz 8
Tel + Fax 01/7985982
Mobil 0664 1165709
Mobil 0664 9688827
e-mail [email protected]
www.relaxo.at
S POŠTOVANJEM VAŠ
Tomislav Šuh Ljubiša Obradović
TEAM
Austrijsko-srpski privredni Forum (OeSNj) priredio je ovih dana u
hotelu “Parkschl”šl” u trećem bečkom okrugu Letnju feštu za svoje
partnere i članove kojom je obeležen uspešan jednogodišnji rad.
Podsetimo, ovaj Forum je osnovan prošle godine u junu, sa ciljem da
pospeši veze privrednika iz Srbije i Austrije.
Predsednik ovog udruženja, Radivoje Petrikić, pozdravio je kao
domaćin one koji su došli na ovu proslavu i u kraćem obraćanju
gostima podsetio na ciljeve udruženja, izražavajući nadu da će se i
naredne godine sastati na Letnjoj fešti i to u još većem broju.
Gost na ovom skupu Foruma bio je i ministar ekonomije u Vladi
Republike Srbije, Nebojša Ćirić, koji je ovom prilikom posebno istakao
veoma dobre bilateralne odnose Austrije i Srbije na svim poljima.
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
INТЕRVЈU: МIRОLJUB SТОЈČIĆ, GRАDОNАČЕLNIK VRАNЈА
GRАD U KОМЕ ĆЕТЕ PRОNАĆI SЕBЕ
Kаdа pоđеtе u Vrаnjе imаtе rаzlоg dа sе rаduјеtе štо idеtе, јоš vеći
kаdа оdlаzitе. Čudnо, аli istinitо, dа sе svаki put kаdа idеtе rаduјеtе
susrеtimа sа priјаtеlјimа kојi u оvоm grаdu živе i kојi sе rаduјu vаšеm
dоlаsku, а i kаdа оdlаzitе јоš višе sе rаduјеtе pоnоvnim susrеtimа sа
njimа.
Nеvеrоvаtnо је kоlikо u оvоm pitоmоm grаdu vеlikоg srcа, ispоd
plаninе Plјačkоvicа i Bоrinоg brdа, krај Јužnе Моrаvе, živi dоbrih i
pоštеnih lјudi čistа srcа.
Zаtо smо i mi оsеćаli plimu rаdоsti, lеpоg rаspоlоžеnjа štо stižеmо
u Vrаnjе, kоје је pо mnоgо čеmu vеlikо. Grаd kојi је u pоkrеtu, ili grаd
u kоmе sе stаlnо nеštо dоgаđа, nајvišе prоmеnе kоје nоsе dоbrоbit
njеgоvim grаđаnimа, оd kојih је mnоgе vеtаr živоtа rаsuо pо cеlоm
svеtu. Оni kојi su оstаli hrаbrо, nе čеkајući dа im drugi pоnudе rеšеnjе,
vоdе grаd sigurnim putеm kа prоspеritеtu, kојi sе nе mоžе zаmisliti bеz
njihоvе mоdеrеnе slikе grаdа.
Оni kојi su prihvаtili dа vоdе grаd kа prоspеritеtu i stvаrаnju bоlјih
uslоvа živоtа zа njеgоvе grаđаnе kојi živе u njеmu, ili su dаlеkо оd
rоdnоg krаја, su prvi mеđu tim hrаbrim i čеstitim lјudimа kоје nајvišе
krаsi mоdеrnо, brzо rаzmišlјаnjе i pоvlаčеnjе prаvih pоtеzа, јеr su
stručni, vrеdni i puni lјubаvi zа svој grаd.
Zаtо sе i nаšа nоvinаrskа еkipа rаdоvаlа susrеtu sа lјudimа u Vrаnju
žurеći nа dоgоvоrеni intеrvјu sа grаdоnаčеlnikоm Мirоlјubоm Stојčićеm.
Gоspоdinе grаdоnаčеlničе, vеć višе оd јеdаnаеst gоdinа stе prvi
čоvеk Vrаnjа. Nајprе čеtiri gоdinе kао prеdsеdnik Skupštinе оpštinе,
zаtim istо tоlikо kао prеdsеdnik оpštinе, а оd kаkо је Vrаnjе dоbilо
stаtus grаdа, еvо vеć čеtvrtu gоdinu stе grаdоnаčеlnik. Pо tоmе stе
sigurnо јеdаn оd izuzеtаkа nа pоlitičkој scеni Srbiје. Čimе stе zаslužili
tо pоvеrеnjе grаđаnа?
- Nа tо pitаnjе sigurnо su mеrоdаvniјi оd mеne dа оdgоvоrе
sаmi grаđаni. Ја sаmо mоgu dа vеruјеm dа је tо pоvеrеnjе pоslеdicа
mеđusоbnоg uvаžаvаnjа i mоg nаstојаnjа dа krајnjе оdgоvоrnо i
pоštеnо, rаdоm i rеzultаtimа оprаvdаm pоvеrеnjе. Niје lаkо u uslоvimа
višеstrаnаčkоg sistеmа kојi kоd nаs stаlnо dоživlјаvа prоmеnе, pоsеbnо
u uslоvimа pоstојаnjа kоаliciја, sаčuvаti pоlitičku stаbilnоst, pоsеbnо nа
оvаkо оsеtlјivоm pоdručјu kаkаv је јug Srbiје, а pоlitičkа stаbilnоst је
uslоv prе svеgа еkоnоmskоg rаzvоја i stvаrаnjа svih оstаlih prеduslоvа
zа živоt i rаd grаđаnа. То је јоš tеžе u uslоvimа vеlikе еkоnоmskе krizе
kоја niје mimоišlа nikоgа, pа ni nаšu srеdinu.
Kаdа је rеč о еkоnоmskоm rаzvојu Vrаnjе је bilо prеpоznаtlјivо prе
svеgа pо vеlikim privrеdnim kоlеktivimа, kао štо su “Simpо”, “Јumkо”,
“Аlfа”, “Kоštаnа”, “Zаvаrivаč” i mnоgi drugi. Kаkvа је situаciја dаnаs?
- Dа, оvi kоlеktivi kоје pоminjеtе nаstаli su u pеriоdu nаglоg
rаzvоја Vrаnjа pоčеtkоm šеzdеsеtih gоdinа prоšlоg vеkа. Таdа је tо
bilа vаrоšicа sа svеgа dеsеtаk hilјаdа stаnоvnikа, gоtоvо bеz i јеdnоg
znаčајniјеg industriјskоg kаpаcitеtа. А оndа јеdаn zа drugim nаstајu оvi
i drugi kоlеktivi kојi su bili nоsiоci nе sаmо privrеdnоg, vеć i svеоpštеg
ZAVIČAJ
Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja
Rođen je 16. oktobra 1956.
godine u Vranju. Diplomirao je na
Fakultetu narodne odbrane 1980.
godine.Veći deo karijere proveo je
radeći u Opštinskoj upravi, i to najpre na poslovima šefa Odseka za
obrazovanje, zatim potpredsednika
Izvršnog odbora, Skupštine opštine i
predsednika Skupštine. Na izborima
održanim 2004. godine, izabran je za
predsednika opštine.
Uživa veliki ugled ne samo u sredini, u kojoj živi i radi, već i u
drugim opštinama.
Član je mnogih udruženja u gradu i u regionu, a u dva mandata
bio je član Predsedništva Stalne konferencije gradova i opština.
rаzvоја u nеkоlikо pоslеdnjih dеcеniја. Pојеdini оd njih su bili pоznаti i
u еvrоpskim оkvirimа. Nаžаlоst, zbivаnjа u pоslеdnjе dvе dеcеniје, а
pоsеbnо trаnziciја i privаtizаciја, nisu mimоišli ni nаs. Pојеdini pоznаti
kоlеktivi su nеstаli, kао štо su “Kоštаnа”, “Pоlјоprоdukt”, “Nеmеtаli”, ТIV
Vrаnjskа Bаnjа i drugi, dоk “Јumkо”, “Zаvаrivаč” i јоš nеki оpstајu uz
mnоgо mukа i prоblеmа. То је оstаvilо mnоgе prоblеmе i nеgаtivnе
pоslеdicе, prе svеgа kаdа је rеč о pоvеćаnju nеzаpоslеnоsti i pаdu
živоtnоg stаndаrdа. Zаtо mоgu dа kаžеm dа su u sаdаšnjim uslоvimа
оslоnаc privrеdnоg rаzvоја “Simpо” i “Аlfа plаm”, kао i mnоgi mаnji
privаtni kоlеktivi i u rаznim dеlаtnоstimа.
Dаklе i u оvаkvim tеškim оkоlnоstimа uspеvаmо dа nаđеmо nаčinа
i mоgućnоsti dа оpstаnеmо, zаhvаlјuјući nаšој umеšnоsti i snаlаžlјivоsti
i, prе svеgа vrеdnоći pо čеmu је nаrоd оvоgа krаја prеpоznаtlјiv.
Kаkvа је situаciја sа infrаstrukturоm?
- Ubrzаni rаzvој u prоtеklim dеcеniјаmа niје uvеk prаtiо i аdеkvаtаn
rаzvој infrаstrukturnih оbјеkаtа. Nаstојimо dа tо nаdоmеstimо, аli u
sаdаšnjim uslоvimа еkоnоmskе krizе i оpštе bеspаricе tо idе dоstа
tеškо. Nаšа је prеdnоst štо smо uspеli dа u prеthоdnоm pеriоdu
zаvršimо dvа kаpitаlnа оbјеktа оd kојih umnоgоmе zаvisi ukupаn
živоt nа nаšеm pоdručјu. То su sistеm zа vоdоsnаbdеvаnjе Prvоnеk
i јеdnа оd nајmоdеrniјih sаnitаrnih dеpоniја u Srbiјi Меtеris. Izgrаdili
smо i mnоgе drugе vаžnе infrаsrtukturnе оbјеktе u grаdu kаkо bi
živоt grаđаnа učinili dоstојnim vrеmеnа u kоmе živimо, аli smо svеsni
dа mоrаmо višе, јеr su pоtrеbе vеćе. Nаdаm sе dа ćе grаđаni imаti
rаzumеvаnjе štо nаs tеškа еkоnоmskа situаciја sprеčаvа dа u tоmе
budеmо еfikаsniје, јеr svi mi žеlimо dа imаmо mnоgо višе svеgа štо
nаm је pоtrеbnо zа bоlјi živоt, dа nаm grаd budе lеpši, sеlа tаkоđе.
Nаdаmо sе dа ćе vrеmе prеd nаmа biti bоlје i dа ćеmо nаstаviti sа
оstvаrivаnjеm nаšе strаtеgiје rаzvоја.
Pоrеd privrеdе, u čеmu Vrаnjе imа bоgаtо iskustvо i štо је dоbrа
pоziciја zа dаlјi rаzvој, gdе јоš viditе mоgućnоsti zа dаlјi rаzvој оvоg
krаја?
- Prе svеgа tо је u оblаsti pоlјоprivrеdе. Pitоmа vrаnjskа kоtlinа
оkružеnа pаdinmа i plаninаmа pružа izuzеtnо dоbrе prеduslоvе zа
rаzvој prе svеgа pоvrtаrstvа i vоćаrstvа, kaо i stоčаrstvа u brdskim
prеdеlimа. То su оdаvnо shvаtili nаši žitеlјi sеоskih nаsеlја, pа је оvај
krај vеć pоstао prеpоznаtlјiv pо pоvrtаrskој i vоćаrskој prоizvоdnji. I
slučајni prоlаznici mоgu dа primеtе mnоgе plаstеnikе, bаštе i plаntаžе
vоćа, а vrаnjskе piјаcе pоnudоm su sigurnо јеdnе оd nајbоgаtiјih
u zеmlјi. Мislim dа је tо u sаdаšnjim uslоvimа, kаdа su mnоgi оstаli
bеz pоslа, а stаndаrd grаđаnа је nа dоstа niskоm nivоu, izuzеtnо
znаčајnо, оdnоsnо dа nаm pоlјоprivrеdа nаdоmеštа оnо štо smо izgubili nа drugој strаni. Plаninski prеdеli pružајu izvаnrеdnе uslоvе zа
Jul - Avgust 2011.
Kоје su јоš vаšе prеdnоsti?
rаzvој stоčаrstvа, zа uzgој i brаnjе lеkоvitоg bilја, аli nаžаlоst i mi sе
- То је, svаkаkо gеоgrаfski pоlоžај kојi imаmо. Nаlаzimо sе nа
suоčаvаmо sа prоblеmоm skоrо čitаvе zеmlје dа nаm је nа sеlu svе
izuzеtnо znаčајnоm kоridоru putеvа i prugе kојi spајајu nе sаmо sеvеr
mаnjе stаnоvnikа, pоsеbnо mlаdih rаdnо spоsоbnih.
i јug nаšе zеmlје, vеć i sеvеr i јug čitаvе Еvrоpе. Zаvršеtkоm zаpоčеtоg
аutоputа nа Kоridоru 10 tо ćе pоstаti јоš vеćа nаšа prеdnоst, pоsеbnо
Vrаnjе је uglаvnоm pоznаtо pо Bоri Stаnkоviću, pо
blizinа grаnicа sа Маkеdоniјоm i Bugаrskоm. То оtvаrа vеćе mоgućnоst
јunаcimа njеgоvih dеlа, prе svеgа
nе sаmо zа privrеdni, vеć i svеоpšti rаzvој оvоgа krаја, pа i kаdа је rеč
Мitkеtu, Kоštаni, Sоfki, pо sеvdаhu i
о turizmu, zа štа tаkоđе оvdе pоstоје mnоgi prеduslоvi u Vrаnjskој bаnji
kаrаsеvdаhu i prеоpоznаtlјivој vrаnjskој
i nа plаnini Bеsnа kоbilа. Nаšе su rаzvојnе šаnsе i u rаzvојu еnеrgеtikе,
pеsmi kоја оslikаvа duh prоšlоsti оvоgа
izgrаdnji mаlih hidrоеlеktrаnа i оnih kоје kоristе sоlаrnu еnеrgiјu, kао i u
krаја.
U pоslоvnоm svеtu Vrаnjе је pоznаtо
pо vrеdnim i upоrnim lјudimа i firmаmа
kоје su bilе ili dаnаs јеsu оslоnаc rаzvоја
čitаvоg krаја. Iаkо su pојеdinе nеstаlе
u prоcеsu trаnziciје i privаtizаciје,
оstао је “Simpо” kао svеtski brеnd
u prоizvоdnji nаmеštаја, zаtim “Аlfаplаm”, i јоš nеki kоlеktivi kојi uspеšnо
оdоlеvајu еkоnоmskој krizi i svim drugim
nеdаćаmа vrеmеnа u kоmе živimо. Тu su i mnоgоbrојni privаtni
kоlеktivi, prе svеgа u оbućаrskој industriјi, kојi nаstаvlјајu trаdiciјu
nеkаdа pоznаtе i uspеšnе Fаbrikе “Kоštаnа” kоје višе nеmа, аli i u
оblаsti drvnе, mеtаlnе, prеhrаmbеnе
prоizvоdnjе. Vrаnjе је svе višе i
pоlјоprivrеdni prоizvоđаč, pоsеbnо
kоrišćеnju tоplе vоdе iz Vrаnjskе Bаnjе čiје је tоplоtа 94 dо 96 stеpеni
u pоvrtаrstvu, vоćаrstvu i stоčаrstvu.
Моžеmо li tо smаtrаti i nајbоlјоm prеpоrukоm invеstitоrimа dа dоđu
Sаm grаd dаnаs imа оkо 65.000
u Vrаnjе i dа ćе tu prоnаći svојu šаnsu?
stаnоvnikа, а nа tеritоriјi Grаdа, kоgа
- Svаkаkо. Svimа kојi su sprеmni dа ulаžu nudimо mnоgе pоgоdnоsti
činе оpštinе Vrаnjе i Vrаnjskа Bаnjа,
i prеdnоsti, оd lоkаciја zа izgrаdnju оbјеkаtа, dо оslоbаđаnjа оd mnоgih
živi оkо 90.000 stаnоvnikа. Nаlаzi sе
finаnsiјskih оbаvеzа i оbеzbеđivаnjа pоtrеbnе infrаstrukturе. Vrаnjе је
pоrеd mаgistrаlnоg putа i žеlеzničkе
јеdаn оd rеtkih grаdоvа kојi imа Sеrtifikаt dа smо grаd sа pоvоlјnim
prugе kојi vоdе kа Маkеdоniјi i
pоslоvnim оkružеnjеm. Nаrаvnо, tu је i bоgаtо iskustvо i trаdiciја kоје
Grčkој. Cеntаr је Pčinjskоg оkrugа
nаšе stаnоvništvо imа u оbаvlјаnju mnоgih pоslоvа. Nаšа је pоrukа
sа mnоgim držаvnim institucuјаmа,
njimа – Dоđitе dа sе dоgоvоrimо, nаći ćеmо zајеdničkе intеrеsе i nаčinе
аli i оnim u оblаsti оbrаzоvаnjа,
kаkо dа ih оstvаrimо.
zdrаvstvа, kulturе.
Kаkо viditе vаš grаd u nаrеdnоm pеriоdu?
Vrаnjе је vеliki оbrаzоvni
- Kао mоdеrаn, rаzviјеn, mеstо u kоmе ćе mnоgi pоžеlеti
cеntаr. Prеdškоlskim оbrаzоvаnjеm
dа živе, pоsеbnо оni kојi su u njеmu rоđеni, аli i svi drugi kојi ćе tо
оbuhvаćеnо prеkо 2.500 dеcе,
znаti dа prеpоznајu. Мi kојi u njеmu živimо znаmо dа оvај grаd i čitаv
оsnоvnе i srеdnjе škоlе pоhаđа
оvај krај imајu mnоgо tоgа štо drugi nеmајu, imајu, kаkо mi tо kаžеmо
оkо 15.00 učеnikа. Gimnаziја је mеđu nаstаriјim оbrаzоvnim
dušu, nеštо štо је оstаlо iz оnоg, Bоrinоg vrеmеnа. Kаžu dа nigdе trubе
ustаnоvаmа u Srbiјi i оvе gоdinе оbеlеžаvа 130 gоdinа pоstојаnjа.
nеmајu tаkаv zvuk kао оvdе, а dа је vrаnjskа pеsmа mnоgе vеzаlа
Nа fаkultеtimа sе škоluје оkо 5.000 studеnаtа, zbоg čеgа
zа оvај grаd zа svа vrеmеnа. Мi kојi gа vоlimо pоzivаmо vаs – dоđitе
pоstојi pоtrеbа dа Vrаnjе pоstаnе univеrzitеtski cеntаr.
zаvоlеćеtе gа i vi, tаkо nеprimеtnо i nа јеdаn pоsеbаn nаčin.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
VESELJE U DOMU ĐORĐEVIĆA I PANCIJEVIĆA
TANJA, DANIEL I ANTONIO
Sve letnje razglednice koje budu krenule
u svet iz Negotina i susednih sela ovih vrelih
dana, iz kojih skoro polovina radno sposobnog
stanovništva radi širom Evrope, biće vesele.
Svadbe i krštenja, rođendani i veridbe, muzika
koja pada s nogu 7 dana nedeljno, to je slika
raspevane Negotinske Krajine. Hiljade ljudi iz
dijaspore došlo je da se proveseli i prijateljima
da uveliča njihovo slavlje. Pravilo je strogo,
moraš svuda da budeš prisutan, jer sutra treba
i tebi da dođu gosti. Najveći rezil za domaćina
je ako na svadbi ne bude više od 500 ljudi.
Upravo toliko gostiju se okupilo na svadbi
Tanje i Daniela Paucanovića, koji su iskoristili
priliku da krste i svog sina Antonia.
Porodice Đorđević iz Samarinovca i
Pancijević iz Radujevca bile su na okupu. Od
čukun bake i čukun deke, Jelisavete i Ivana
Đorđevića, Ljubinke i Ljubiše Đorđevića, pra
baka i pradeda mlađanog Antonija, do bake
Daliborke i deke Tomislava, i ujaka Ivana koji
je bio i najveseliji, pa do Anđelije i Časlava
Pancijevića i Danielove majke Milice Petrović.
Ovih dana smo u Negotinu na ovoj svadbi
sreli i uglednog privrednika iz Beča, Gorana
Nikolića, vlasnika firme „Nikolić prevoz“ koji
u toku godine ne relaciji Beč – Negotin preveze nekoliko desetina hiljada krajinaca. Vidno
raspoložen rekao je: „Nisam mogao da propustim slavlje, kada moj prijatelj Ljubiša Đorđević,
udaje unuku i krsti praunuka. To su najlepši trenuci za ljude našeg kraja i evo i mene u svatovima sa celom porodicom“.
Prelepom veselju prisustvovao je Ljubomir Gušatović predsednik Dansko srpskog udruženja iz Hilleroda u Danskoj, koji je
oduševljeno rekao da Ljubiša Đorđević nije
samo njegov prijatelj, već da ima širom Evrope,
bar 10 hiljada prijatelja, jer više od dve decenije
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul
Jul -- Avgust
Avgust 2011.
2011.
puno pomaže našim klubovima u dijaspori i
svakome je izašao u susret prilikom kupovine
nameštaja u salonima „Novi stil“, čiji je on vlasnik.
Srećni pradeda Ljubiš Đorđević je do nedavno bio i predsednik Opštinskog odbora
DS, pa je i prisustvo opštinskih prvaka bilo
neizbežno.
Došli su da ispoštuju svog poslovnog
prijatelja i prredstavnici firmi “Novi stil” iz
Kragujevcva,”Matis” iz Ivanjice, “Dekor” iz
Petrovca na Mlavi, “Bonino” iz Požarevca,
“Ajron” iz Beograda i mnogi drugi.
Najpoznatiji pevači vlaške muzike, legenda Slobodan Domaćinović, Brankica i Srđan
Demirović uz orkestar Žive Dinulovića, zvezde
Granda, Darko Filipović i Biljana Sečivanović,
glumci Miroljub Trošić popularni Đoda i Nikola
Džamić, najbolja jela i probrana krajinska vina
u tome će im pomoći.
Naravno, za dobro posluženje je mogao
da se pobrine samo najbolji, Čelikić Slobodan
vlasnik firme “Bobi”.
Veselje je trajalo do jutarnjih sati, kada je već
počelo da sviće. Najuporniji su ne baš sigurnog koraka, pod nadzormo supruga, krenuli
kućama, prezadovoljni dobrim provodom.
Sve u svemu, bilo je to veselje, kojima će
Krajincima kada krenu nazad u Evropu, grejati
srca do novog susreta sa prijateljima u zavičaju.
Jul
Jul -- Avgust
Avgust 2011.
2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
KLADOVO
KLADOVO - LJUBIČEVAC
ODRŽAN JUBILARNI
SABOR DIJASPORE
“SRBIJA
PROTIV RAKA”
Sabor je i ove godine organizovao Klub „Timok 98“ iz Hileroda,
koji je nedavno proslavio četiri decenije uspešnog rada. Poznat je
po humanitarnim akcijama pomoći
zavičaju, ali i po julskom Saboru
dijaspore, koji je u zavičaju utemeljio pre ravno 20 godina. Njegov
predsednik i poverenik Ministarstva
za dijasporu, Ljubomir Gušatović
kaže da će se tradicija sabora nastaviti jer je to jedini način da naši iseljenici ne zaborave svoje poreklo i
korene. Poslednji Sabor je okupio
mnoge porodice iz Skandinavije
igrača, pevača i svirača. Sabor je
zaokružen dodelom Plaketa generalnom Sponzoru Udruženja „Timok
98“ iz Hileroda i Sabora, Firmi Top
Turist iz Grabovice, brojnim sponzorima i prijateljima, ustanovama,
preduzetnicima i pojedincima.
“Sabor dijaspore” je održan na
dan seoske zavetine, a shodno
odluci organizatora od prošle go-
i drugih zemalja Evrope, za koje
je priređen kulturno-umetnički
program na novoj bini namenjenoj održavanju ove i sličnih
manifestacija. U višečasovnom
programu, nastupili su Opštinska
organizacija invalida rada iz Kladova, KUD „Amater“ iz Topolnice,
KUD „Polet“ iz Kladova, KUD „Jasikova“ iz Jasikove, KUD iz krajinskog sela Čubra i Folklorna grupa
„Dunav“ iz Svinjica u susednoj
Rumuniji, kojoj je dodeljena Zlatna
Plaketa za doprinos saradnji sa MZ
Ljubičevac. Tokom višečasovnog
programa nastupilo je blizu 250
ZAVIČAJ
iz Grabovice, za Krajinsku lepoticu
je obezbeđena vredna nagrada,
7 dana boravka u Salzburgu, dok
je prvoj dami Krajine, Firma „AluFenster“ poklonila
dar-ulazna
vrata za kuću, iz svojih proizvodnih pogona.
Inače, u kategoriji takmičarki
od 15 do 25 godina zvanje prve i
druge pratilje Krajinske lepotice
izborile su Snežana Jurišić(19) i
Nataša Sperlić(15). Snežana je
nagrađena francuskim ležajem
koji je sponzorisao vlasnik firme
„Novi stil“ Samarinovac, Ljubiša
Đorđević, a druga pratilja će
zahvaljujući Turističkoj organizaciji
„Denzor“ iz Negotina, provesti vikend za dve osobe u Donjem Milanovcu.
Starije učesnice , od 26 do 55
godina, pratilje Prve dame Krajine, Nene Radenković su, prva,
Dušica Brzulović, koju je spon-
OLIVERA KATARINA
zor, firma KMD iz Kladova nagradila putovanjem u Rim ili Veneciju,
po izboru, i druga pratilja Marija
Vojinović, koja će vikend moći da
provede u Lepenskom viru, a darodavac je Agencija „Denzor“ iz
Negotina.
Na Saboru dijaspore u evropskom Ljubičevcu za mis šarma je
izabrana dvadesetogodišnja Sanja
Lazić, najlepšu frizuru je imala
Aleksandra Šterling, stara samo
13 godina, izabran je najlepši par
publike, kao i najlepša članica
KUD-a.
Služba za onkologiju
Zdravstvenog centra Kladovo, jedan od pet centara u Srbiji za zbrinjavanje pacijenata
od najtežih oblika karcinoma, kao donaciju japansake
vlade dobio je mamograf sa
pratećom opremom vredan
70.000 evra. Reč je o projektu „Unapređenje skrininga
i prevencija raka dojke u Srbiji“ koju u okviru nacionalnog
programa „Srbija protiv raka“
sa 5,8 miliona evra finansira
Vlada Japana.
Podsećajući na činjenicu
da se u svetu u ranoj fazi rak dojke otkrije u 30
do 35 odsto slučajeva, a u Srbiji tek u tri do četiri
odsto, sertifikat savremenog dijagnostičkog
aparata, doktorki Slađani Natošević, direktorki
ZC Kladovo uručio je Tetsuja Tsubota, prvi sekretar ambasade Japana u Beogradu.
Naša želja je da se potpunim skrininog žena
uz pomoć 39 mamografa koliko će vlada Japana donirati zdravsvenim ustanovama širom
Srbije na ovim prostorima smanji smrtnost od
raka dojke i omogući blagovremena dijagnostika u fazi kada je ova bolest izlečiva – poručio
je Tetsuja Tsubota, prvi sekretar ambasade
Japana u Beogradu ujedno zahvaljujući narodu
Srbije na pomoći i podršci narodu Japana u
trenucima kada je zemlju zadesio katastrofalni
zemljotres.
Japanskim donatorima na vrednoj donaciji,
na zvaničmnom prijemu u Centru za onkologiju u Kladovu kojem su prisustvovali i predstavnici ministarstva zdravlja, Instituta za
onkologijum iz Beograda i japanske agencije
za međunasrodnu saradnja (DŽAJKA) i opštine
Kladovo zahvalila je dr Slađana Natošević, direktorka Zdravstvenog centra Kladovo.
U ime naroda Srbije, a posebno meštana
Kladova zahvaljujem na donaciji koja će sasvim sigurno unaprediti kvalitet života naših
sugrađana – poručila je dr Slađana Natošević.
Dr Tatjana Pavlović, Institut za onkologiju i
radilogiju Srbije:
Cilj skrininga žena na karcinom dojke, koji
će nam između ostalog biti omogućen i donacijom 39 mamografa od japanske vlade, jeste da
se kod što većeg broja pacijentkinja bolest otkrije u ranoj fazi, kada je bolest potpuno izlečiva.
Srbija je po
tom pitanju
u daleko
nepovoljnijoj situaciji
od ostalih
evropskih
zemanja.
Kod
nas
se naime u
ranoj fazi,
rak doojke otkrije u tek 3 do 4 odsto slučajeva,
dok je taj procenat u Evropi čak 30 do 40 odsto.
Takođe skrining koji će biti realizovan na nivou
država Srbije omogućiće dijagnostičku proceduru koja je znatno jednostavnija za pacijentinju
budući da će se mamomgrafski pregled žena
obavljati svake dve godine i to u zakazanom
terminu, bez čekanja - objašnjava dr Tatjana
Pavlović.
“ARISTOKRATSKO
STOPALO”
Nаrоdnа bibliоtеkа „Dоsitеј Nоvаkоvić“
učinilа је lеtо u Nеgоtinu u kulturnоm smislu
bоgаtiјоm. Žеlеći dа sе јоš višе približi svојim
kоrisnicimа i pоpulаrizuје knjigu оvа ustаnоvа
prirеdilа је vеčе sа Оlivеrоm Kаtаrinоm. Јеdnа
оd nајfаtаlniјih srpskih divа svih vrеmеnа,
аutоr zbirkе pеsаmа о strаdаnju Srbа nа
Kоsоvu „Bеli bаdnjаci“ i аutоbiоgrаfskе knjigе
„Аristоkrаtskо stоpаlо“ čiје је prvо izdаnjе
оbјаvlјеnо prе gоtоvо dеcеniјu, prvi put sе
nаšlа prеd nеgоtinskоm publikоm, i niје је,
kао ni mnоgе, mnоgо rаniје u trеnucimа svоје
slаvе, оstаvilа rаvnоdušnim.
U svојеvrsnој kulturnој misiјi, Оlivеrа
Kаtаrinа је, kао i uvеk, оtvоrеnо gоvоrilа о
svоm živоtu, nе оdustајući оd bоrbе prоtiv
prоstаklukа i kičа. Оdgоvаrајući nа brојnа
pitаnjа publikе Оlivеrа Kаtаrinа, kоја zа sеbе
kаžе dа је dušа Srbiје, sа tim su sе slоžili i оni
kојi su dоšli dа је pоzdrаvе, ističе dа је u Srbiјi
niје zаdržао inаt vеć lјubаv.
Pоdаrivši publici nеkоlikо а cаppеllа
pеsаmа ispričаlа је priču о pоkušајu dа
svојеvrеmеnо snimi Моkrаnjcа i о sаrаdnji sа
Nеgоtincеm еtnоmzikоlоgоm i kоmpоzitоrоm
Dimitriјеm Мikаnоm Оbrаdоvićеm, kојi је,
iаkо је mnоgо urаdiо nа pоlјu оčuvаnjа srpskе
muzičkе bаštinе, dаnаs, tаkоđе, јеdаn оd оnih
kојi је zаbоrаvlјеn.
Pоžеlеvši dа sе pаmеt i uspеh nа prоstоru
Srbiје višе cеnе Оlivеrа Kаtаrinа је rаdо
оdgоvоrilа nа pоziv nеgоtinskе publikе dа
јој pоdаri cеlоvеčеrnji muzički spеktаkl sа
vеlikim оrkеstrоm i, zаštо dа nе, Мikаnоm
Оbrаdоvićеm sа kојim је uspеšnо sаrаđivаlа.
dine, istoga dana je održan odlično
posećen vašar u Ljubičevcu.
Za Krajinsku lepoticu na 20.
Saboru dijaspore u Ljubičevcu izabrana je sedamnaestogodišnja
Vanja Šermetević iz Kladova. I
titula prve dame Krajine otišla je
u grad na Dunavu, a ponela ju je
Nevenka Radenković Nena, aktivna članica Opštinske organizacije
invalida rada.Zahvaljujući sponzoru široke ruke, Firmi „Top Turist“
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
Margaretenstrasse 99
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
AUTENTIČNO ETNO IZ ISTOČNE SRBIJE
UČE OD NAJBOLJIH
U okviru projekta ,,Autentično etno iz
Istočne Srbije’’ , koji opština Negotin realizuje
uz finansijsku podršku Nemačkog instituta za
saradnju GIZ , krajem jula organizovano je
studijsko putovanje do opštine Gornji Milanovac , poznate izmedju ostalog i po značajnom
iskustvu u oblasti razvoja seoskog turizma
Učesnici ovog studijskog putovanja bili su
predstavnici turističkih organizacija partnerskih
opština u ovom projektu - Negotin, Kladovo,
Majdanpek i Golubac kao i predstavnici seoskih
turističkih domaćinstava iz navedenih opština.
Putovanje je bilo organizovano u cilju sticanja i razmene iskustava u oblasti seoskog
turizma.
Studijsku grupu su u Gornjem Milanovcu
sačekali predstavnici Turističke organizacije ove
ZAVIČAJ
PUDAREVIĆIMA PUNO SRCE I KUĆA
ARHANGEL GAVRILO
OKUPIO FAMILIJU NA SLAVI
Ako vas put nanese kroz selo Plavna, možda ćete biti na trenutak zbunjeni kada vidite samo crkvu, mesnu kancelariju i par kuća.
Pomislićeta, koliko je malo selo, a ustvari prošli ste kroz jedno od najveći
sela čije su krajnje kuće međusobno udaljene skoro 20 kilometara. Selo
je razbijenog tipa, sa više naseljenih mesta i školama. U tim školama je
nekada bilo po stotinak đaka, danas u svakoj ima manje od deset.
Vetar života je ljude iz ovog kraja razvejao širom Evrope. Uglavnom
po Austriji i Nemačkoj. Nema kuće iz koje neko nije u inostranstvu. Naši
domaćini Mića i Dojna Pudarević, pokazuju nam ledine i govore gde su
sve nekada bile kuće. Neverovatno je, ali danas su tu livade ni traga
od nekadašnjih domaćinstava. Ako nisu u inostranstvu onda su u Negotinu ili Majdanpeku. Stočarstvo koji su se nekada bavili, postalo je
nerentabilno. Poljoprivreda, na visini od prosečno 600 metara, nije isplativa sem da zadovolji porodične potrebe. Svaku voćku koju uberete, ne
morate oprati, jer ne samo što nisu prskane, već nema šta da ih zagadi.
Odavde bi u svet moglo da krene ekološko voće koje će zadovoljiti i
najviše kriterijume. Koliko nam je sve na dohvat ruke, od Boga dato, a
ne koristimo.
Put, poljski jer ovde nikada nije stigao asfalt, nas vodi ka jednom
od zaselaka Plavne, od davnina poznato kao Cigansko groblje. Mića
Pudarević nam pokazuje brdašce gde u nekada sahranjivani Romi koritari, majstori za izradu predmeta od drveta. Danas nema više ni njih, niti
ppouzdanih tragova da su nekada ovde živeli.
U domaćinstvu Pudarevićevih jedne od desetak familija sa ovim
prezimenom koje žive u ovom prirodnom biseru Srbije na obroncima
Miroča, sa prekrasnim livadama i šumama iz kojih izlaze i veselo protrče
pored vas srne, bilo je veselo. Dočekuju nas Svetozar Pudarević,
nemački penzioner, njegova supruga Ljubinka , kao od brega odvaljen
sin Aca i majka Savka ko strela prava starica, koja grabi ka devedesetoj
godini. Svi su svečano obučeni, jer im je danas slava, Arhangel Gavrilo.
Doći će gosti i familija, čije su kuće od njihove udaljene više od
deset kilometara. Od pozvanih niko neće izostati, a i za one koji iznenada svrate ima posluženja, jer se od jutarnjih sati na raženjevima ,
koje nadgleda Aca Pudarević, okreću prasići i jagnjići. Sir vrhunskog
kvaliteta sami proizvode, jer u štalama čuvaju 6 visoko mlečnih krava.
I samo što su ekološki prasići i jagnići skinuti sa ražnja pristižu gosti.
Mićini sin i snaja, Nebojša i Sabina Pudarević, koji kao i Mića i Dojna
rade u Beču, sa ćekama Magdalenom i Katarinom. Pa prika Dušan i
opštine kao i predstavnici Udruženja
preduzetnika u seoskom turizmu. Uz
visoko stručne vodiče, učesnici studijskog putovanja imali su prilike da se
upoznaju sa istorijom i tradicijom ovog
kraja, da vide najznačajnije kulturno
- istorijske spomenike u Takovu kao i
da se upoznaju sa primerima
najbolje prakse u seoskom
turizmu – domaćinstvima
Jevtović i Damjanović
iz
sela Leušići kao i etno kompleks ,, Andjelija Mišić’’ u
selu Koštunići, u okviru koga
su i spomen kuća Vojvode
Živojina Mišića, etno zadruga
i izuzetno bogat etno muzej.
Po završetku obilaska
sela Koštunići, u povratku
ka Istočnoj Srbiji, učesnici ovog studijskog putovanja obišli su kulturno istorijski kompleks na Oplencu u opštini
Topola.
Sadržaj i organizacija
ovog putovanja doprineli su
ukupnom pozitivnom utisku
svih učesnika, njihovom uvidu
u aktuelna dešavanja u seoskom turizmu kao i uspostavljanju prijateljskih i poslovnih
kontakata. U toku ovog putovanja došlo je do zajedničke
inicijative o uzvratnoj poseti predstavnika Opštine
G.Milanovac opštinama Golubac, Majdanpek, Kladovo i
naravno nosiocu ovog projekta opštini Negotin.
Svi zainteresovani za bavljenjem seoskim turizmom i projekat
“Autentično etno” mogu se javiti
Odseku za razvoj na telefon 544 171.
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
prija Milanka Milošević , koji sa penzijama iz Nemačke lagodno žive u
susednoj Urovici. Zet Dimitrije i Svetozareva sestra Dragica, iz daleka
se čuju, jer vremešni Mita koji je godinama radio u Sloveniji, ne prestaje
da se šali. Veseo je, jer su i njemu došli sin Slaviša i snaja Svetlana, sa
unukom Nemanjom i ćerkom Tamara koji žive i rade u Austriji. Puni se
kuća, jer je ovo prilika da se svi skupe i nastave tradiciju, da proslave
svoju krsnu slavu.
Da ispoštuju Pudarevićeve nisu propustili ni njihovi rođaci Slađan i
Dragica Stefanović koji isto rade u Austriji.
Kao što je i red, presečen je kolač, bačeno žito u vazduh da bude
rodna godina i onda su uz obilje hrane i dobrog pića krenule priče i šale.
Niko da se naljuti, svi učestvuju, pa i najmlađi imaju šta da kažu. Neverovatno je koliko su ovi gorštaci ono najlepše što su poneli u genima
oplemenili najboljim što su videli u tuđini.
Počeo je suton, kada su gosti odlučili da krenu. Neko pešice, a do
kuće ima dvanaest kilometara, neko lagano kolima, jer niko se nigde
ne žuri. Svako bi što duže da ostane, da upije u sebe ovu lepotu i ovaj
vazduh. Da najlepši vidik u zavičaju potraje što duže, nebi li do narednog
susreta manje sete bilo.
Pomenimo da su Pudarevići, jedna o desetak hiljada iz Negotinske
Krajine koji žive i rade u inostranstvu i koji ne zaboravljaju običaje svog
zavičaja, jer ga nose u srcu gde god bili.
ZAVIČAJ
PRAHOVLJANI NE POSUSTAJU
POKLANJAJU I GRADE
Da sloga selo gradi, pokazuje i primer sela
Prahova u opštini Negotin. Kao i iz ostalih sela,
Negotinske Krajine i Prahovljani su krenuli u
„beli svet“ kako su nekada govorili. Najviše ih
ima danas u Austriji i Švajcarskoj. Selo je veoma napredno, među prvima su dobili izuzetno
lep dom kulture i kanalizaciju.
4000 evra,koji su zasijali punim sjajem nad
Dunavom, na čijoj je obali Prahovo.
I to nije bilo sve, ubrzo su odlučili da pored
crkve podignu i kapelu, kako bi crkva bila ze
vesele trenutke, a imali i kapelu u kojoj će se
oprostiti od pokojnika. Kapela je sagrađena i
uskoro se očekuje da je osvešta vladika Justin, timočki episkop. Pomenimo da su se oko
izgradnje kapele najviše angažovali Furnjigić
Milan, Janković Dimitrije i opet ko bi drugi nego
Porodica Ilićevih, Ratomir, Vesna
i sinčić Miloš, došli su u blic posetu
zavičaju, u selo Prahovo kako bi posetili
baku Veliku koja živi u ovom negotinskom
selu. Da bi stigli do Prahova, od Hilleroda
u Danskoj prevalili su oko 2000 kilometara,
jer roditelji su roditelji, treba mnogo stvari
pripremiti za zimu koja u Negotinskoj Krajini ume da bude sa puno hladnih dana. Bila
je to prilika kako reče Ratomir da posete i
Vesninu rodbinu koja živi u Topolnici kraj
Donjeg Milanovca, jer svuda ima šta da se
pomogne.
Rekli su kada su mogli Rimljani u svom gradu, na čijim je zidinama današnje Prahovo podignuto, mogli da imaju vodovod i kanalizaciju,
možemo i mi. Rekli i uradili.
No ono što ih je najviše peklo, bila je ruinirana seoska crkva Vaznesenja gospodnjeg,
u kojoj su kršteni i u kojoj su venčavani, sekli
slavske kolače...I opet seli i dogovorili se. Crkva
je potpuno renovirana, kako građevinski, tako i
restauratorski. Danas imaju jednu od najlepših
crkava u negotinskom kraju, na kojoj dugo vremena neće biti potrebna nikakava intervencija.
Porodice Branisalava i Dragana Kicoranovića,
Prahovljanović Tomislava i sinova Slađana i
Ljubiše, kao i Bore Krekulovića i njegovog sina
Milana, koji rade u Švajcarskoj poklonili su kao
što je i red crkvi nove krstove vredne više od
Onda, posle sedmodnevnog boravka
nazad za Skandinaviju, jer u ponedeljak
Miloš polazi u prvi razred. Ratomir i Vesna kao brižni roditelji ništa ne prepuštaju
slučaju i žele da im sin bude redovan đak
od prvog dana.
Mali izuzetno druželjubivi Miloš, koji
lako prelazi sa danskog na srpski jezik,
kako reče, jedva čeka da pođe u školu
i upozna nove drugare. Pa neka je sa
srećom prvi školski dan i svi naredni.
li Krekulović Borivoje, koji je i predsednik Koordinacionog odbora dijaspore.
Ovih dana su Borivoje Krekulović i njegov
prika Kicoranović Branislav, poklonili crkvi
Vaznesenja gospodnjeg i samohodnu kosilicu trave marke „Vilange“, pa će prostrano
dvorište moći redovno da se održava i neguje
trava. Sveštenik Ranko Aleksić i predsednik
crkvenog odbora Ljubiša Stojanović, nisu krili
zadovoljstvo, što je crkva dobila vredan poklon, koji pokazuje da naši ljudi gde god bili
svoje korene i svoju veru ne zaboravljaju.
ZAVIČAJ
NOVA ČESMA
NA DAR
MEŠTANIMA
MILOŠEVA
Da su Miloševci složni ne treba mnogo dokazivati, jer će ovo negotinsko selo krajem godine, kako bi rekli pesimisti ili početkom nove
godine kako kažu optimisti, dobiti i kanalizaciju,
je sasvim sigurno. Nakon tendera potpisani su
i ugovori sa izvođačima.
No, fotografija koja prati ovu vesticu govori još više. Četrnaest porodica koje rade u inostranstvu i dve koje se bave poljoprivredom,
iskoristili su letnji odmor i napravili dve česme
koje sada ukrašavaju mali trg. Da bi stigli do
vode koja je bila na dubini od 200 metara,
složno su skupili oko 1000 evra i potekla je
„živa“ voda na još jednoj česmi, od 6 koliko ih
ima u Miloševu.
Od zapuštenog prostora napravićemo mali
parkić, jer smo i klupe kupili, a dovukli smo i
zemlju, pa će to biti lepa zelena površina, gde
ćemo iduće godine da sedimo u hladovini, kažu
Ljubiša Žikić i Dragan Gabarević, inicijatori
ovog vrednog i korisnog poduhvata. Njih dvojica rade u Beču i bli su među prvima, koji su izdvojili sredstva za kanalizaciju i uz veliku pomoć
opštinskog rukovodstva ovaj posao doveli do
kraja. Treba li veće potvrde od ove, da samo
sloga srpsko selo spašava.
Za Jovicu Stanojevića iz Beča,
menadžera, KUD “Stevan
Mokranjac”, povratak sa
godišnjeg odmora mogao
je da bude zapamćen po
gubitku novca i dokumenata. Naime, Stanojevićevi
su tradicionalno
svratili po povratku z Grčke,
u restoran “Kamiondžije”
u Svrljigu. Odmorili se
pogostili specijalitetima, koji se služe u
najvećim porcijama u Srbiji i u žurbi pošli ne
popivši ponuđenu kafu. Kafu nisu popili, ali je
Jovica zaboravio tašnicu sa dokumentima, u
kojoj je bilo i 1900 evra.
Kada su se vratili iz Knjaževca dočekao
ih je nasmejani vlasnik restorana Vinko
Miloradović ddržeći u ruci tašnicu uz komentar, e sada morate da popijete kafu.
Pošto je umesto stresa Jovica Stanojević
stekao novog prijatelja, na ovaj način želi da
mu se zahvali i pohvali.
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
GIPSENTERIJER
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
PECANJE
MOMU VOLE RIBE
Vreme godišnjih odmora i letnji raspust dobro su došli
članovima KUD Opanak da se odmore od svakodnevnih
obaveza i druže sa prijateljima, ali neki su i u to vreme radili kako
bi spremno dočekali novu sezonu. Za neke članove društva i uprave period odmora i nije trajao tako dugo. Obaveze koje su pred
njima naterale su ih da deo slobodnog vremena posvete klubu.
Pojedini članovi su iskoristili slobodno vreme da bi pohađali
letnju školu koreografije i umetničkog rukovođenja u Beogradu
u organizaciji AKUD “Ivo Lola Ribar”.
Na ribolovčkom turniru u Badenu, učestvovali su i članovi ribolovačke
sekcije KUD „Bambi“ iz Beča. Na ovo tredicionalnom takmičenju koje
dovijalo na tri jezera, ma udice su nameračene na šarane, učestvovalo
je čak 48 pecaroša.
Tamo su mogli da nauče nešto novo i da se upoznaju sa
načinom rada stručnjaka koji su koreografije i stvarali. To iskustvo će im dobro doći u budućem radu, kako u ličnom usavršavanju
tako i da ostalim članovima kluba i prijateljima prenesu nešto
novo što je i neophodno pri ostvarivanju zacrtanih ciljeva.
Teži deo posla u ovom letnjem periodu imala je uprava koja
marljivo radi na organizaciji folklorijade pod nazivom Pletenica
2011 na kojoj će se KUD Opanak iz Salcburga prvi put dokazati
kao organizator velike manifestacije, koja će biti održana 22.
oktobra, a prisustvo je već potvrdilo osam društava iz Austrije,
Slovenije, Nemačke i Republike Srpske.
Po vrlo lepom danu za pecanje i narvno za druženje Bambijevci su
bili bez premca. Prvo mesto sa ulovom od 4,7 kg osvojio je Moma Lazić,
pola kilograma manje ribarske sreće imao je Mateja Tomić, a treći je bio
Zoran Andrejić.
PREDSTAVLJAMO
KULTURNO
UMETNIČKO DRUŠTVO
„SLOGA“ EBERGASING
KULTURNO UMETNIČKO DRUŠTVO „SLOGA“ EBERGASING osnovano je novembra 2010 godine na inicijativu
nekolicine porodica iz par obližnjih naselja regiona, sa ciljem da
mladima pruži druženje, zabavu i usmeri ih na put ispunjen pesmom,
igrom i radošću, a time istovremeno postigne očuvanje običaja, kulture i
tradicije srpskog naroda sa balkanskih prostora. Uz ogromno lično zalaganje i zaslugom pre svega opštine Ebergasing, renoviraju Dom Kulture
u tom mestu i dobijaju mogućnost da ga koriste za svoje aktivnosti.
Početkom januara ove godine dogovorom 6 klubova osniva KOSSA
NOE Zajednicu klubova Donja Austrija i kreće sa već započetim razvojem klupskog rada uz razmenu iskustava i međusobnu
pomoć. Usledile su organizacija „Etno Party“-ja u Ebergasingu , zatim nastupi na humanitarnom koncertu
u
Rajzenbergu, takmičenju folklora i Viner Nojštatu,
uz Klub „Jedinstvo“ iz Švehata predstavljali su srpsku zajednice na Multi-kulti festu (Švehat) i sezonu
krunisali izvanrednim nastupom na „Festivalu pesama
i igara“ u Leoberzdorfu koju već tradicionalno organizuje KUD „Mladost“ (Leoberzdorf). Danas društvo
broji oko 40 članova koji se prvenstveno bave tradicionalnim igrama sa Balkanskih prostora (umetnicki
rukovodilac Nebojša Đinđić, orkestar Martina Denica)
a od oktobra sa radom počinju muzička i sportska sekcija (kuglanje), a biće pokrenuta dešavanja različitog
tipa da bi se intenziviralo okupljanje naših ljudi, njihovo
druženje i informisanje o aktivnostima kluba.Predsed-
nik KUD-a je od njegovog osnivanja je Gordana Zabić-Maksimović a
potpredsednik Radoslav Mirjanić. Ovim putem „Sloga“ poziva sve zainteresovane da se jave, ili kao potencijalni članovi postojećih sekcija ili
sa predlozima u vezi nečega što bi želeli da pokrenu uz pomoć kluba i
zajednice KOSSA NOE. Kontakt: 06606507419 ili www.kossa.at
Srpska kultura imala je zapažen nastup u Salcburgu, gradu čuvenog kompozitora Mocarta. U organizaciji salcburškog festivala horova i orkestara, naš ugledni ženski hor „Kolegijum Muzikum“ iz Beograda gostovao u jednom od najpoznatijih muzičkih gradova u svetu.
Dvatesetosam prelepih devojaka sa predivnim glasovima su u velikoj sali Mocarteuma zajedno sa još pet umetničkih društava iz Kine, SADa , Kanade, Bugarske, Argentine, izmamile veliki aplauz prisutne publike. Takodje naš hor imao je jednosatni natup u drevnoj crkvi Svetog Petra
u centru grada. Ovo zdanje je širom poznato po izuzetnoj akustici. Članice „Kolegijum Muzikum“ su zablistale u ovom predivnom ambijentu i
ostavile sjajan utisak.
Poslednjeg dana boravka u Salcburgu naše devojke zajedno sa navedenim horovima pevale su u katedrali misu „Coralis“ Franka Lista.
Članice hora je po dolasku u Salcburg pozdravio Generalni konzul Srbije, Zoran Jeremić i konzul Jelica Dimitrijević, naglasivši da upravo ovakvi
nastupi daju poseban pečat srpskoj kulturi i njenoj prezentaciji u svetu.
HOR „KOLEGIJUM MUZIKUM“ U SALCBURGU
Predsednik „Bambijeve“
ribolovačke sekcije Dejan
Jović u šali reče: „Hoće Momu
riba, stekao sam utisak, ko da
čekaju u redu da se zakače
na udicu“. Možda je ovo
ribolovačka šala, ali zbilja je
da su uz dobro raspoloženje
Bambijevci poneli za Beč i
pehare i nagrade za najbolje
plasmane.
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
NEGOTIN
IN MEMORIAM
DRAGANA KICORANOVIĆ
03. 10. 1968. - 13. 07. 2011.
Draga naša Dragana,
Tog nesrećnog 13. jula prestalo je da kuca tvoje mlado srce. Prekinuo ti se životni put koji
je za tebe i tvoju porodicu bio veoma kratak, tako da nisi uspela da ostvariš sve ideje koje si
zamislila. Tvoja prerana smrt je nenadoknadiv gubitak za tvoju porodicu, supruga Dragana,
ćerke Kristinu i Marinu, roditelje , brata i mnogobrojnu familiju.
Nedostajaćeš Dragana i svoj ostaloj rodbini, prijateljima, poznanicima, komšijama. Svi
mi osećamo danas, bol, tugu, i svima nam je potrebna uteha, potrebno je nešto da nam bol
ublaži, da bi sve ovo lakše izdržali treba nešto da nas osnaži.
Želim da ovaj oproštaj posluži za utehu, za ublažavanje bola i tuge, koju svi mi osećamo
kada izgubimo nekoga ko nam je blizak, ko nam je drag, koga smo voleli, ko nam je činio
mnoga mala i velika zadovoljstva, činio sve da nam život bude lakši i lepši, da budemo srećni..
Kada takvu osobu izgubimo, svaka uspomena na nju, može da nas uteši, da umanji našu
bol i tugu.....
Sada kada je tvoje srce prestalo da kuca, ostaju nama, samo sećanja i uspomene na
zajedničko druženje, školske dane, priče i šale, ostaju nam uspomene na jednu dragu osobu,
ženu dobre i plemenite duše, ženu velikog srca, dobru drugaricu i velikog prijatelja.
Svi mi sa velikom tugom doživljavamo ovaj dogadjaj i saosećamo bol u srcima tvojih
najbližih, koji su ostali bez tebe, iznenada, ostali bez tvoje ljubavi i topline. Ostali bez tebe, a
da nisu ispunili sve zajedničke planove, da nisu ostvarili sva nadanja, da nisu odsanjali sve
snove... Ostaje svima nama obaveza da pomognemo tvojim najbližima da sačuvaju od zaborava uspomene i da nastave dalje da se bore za bolju budućnost.
Od svega ostaje sasmo tuga, ostaje bol u duši, bol u srcu, ostaju suze, ostaju uspomene
na neizmernu dobrotu, nesebičnost, na tvoju plemenitu dušu, veliku ljubav, pravičnost, skromnost, uspomene, smernost, druželjubivost, čistotu morala, čovekoljublje, uzdržanost, trpeljivost i na tvoju posvećenost porodici .
Dragana je zaista bila izuzetna, dobra i primerna majka, odana svojoj porodici, i veran
životni saputnik svom suprugu Draganu, istinoljubiva i pravedna , sa mnogo vrlina, dostojna
poštovanja i divljenja. Njeni najbliži mogu biti ponosni, što su imali veličanstvenu suprugu,
majku, ćerku, sestru,snaju, i rodjaku. Mi ostali možemo biti ponosni što smo imali dobru
i odanu drugaricu i prijateljicu.
Ljubljana je ovih dana centar svetske
košarke. Toliko košarkaških asova nije bilo
već dugo u prestonici Slovenije. U Ljubljani
se realizuje projekat košarkaške lige NBA.
Stigli su mladi košarkaški asovi iz celog sveta
Poznati srpski, jugoslovenski i svetski
košarkaški as Vlade Divac stigao je u Sloveniju da pomogne organizaciju poznatih
susreta mladih košarkaša, koji se već deset
godina pripremaju u Ljubljani. Iskoristili smo
njegov dolazak da ga pozdravimo u imenu
Srba iz Štajerske zajednice i naravno njegovih obožavaoca iz cele Slovenije. Posetili smo
ga u hotelu »Union« u Ljubljani.
Bio je prvi Evropljanin koji je igrao u NBA
ligi. Sa reprezentacijom bivše zajedničke
države Jugoslavije osvojio je dva svetska
prvenstva, tri evropska prvenstva i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama.Za
reprezentaciju Jugoslavije je nastupio na 145
utakmica. U svojoj košarkaškoj karijeri odigrao je najjačoj košarkaškoj ligi na svetu više
od hiljadu utakmica.
2009 godine izabran je za predsednika
Olimpijskog komiteta Srbije.
Držao je poziciju centra prvo u njegovom
Kraljevu a onda u Partizanu, Lejkersima,
Sakramentu i Crvenoj Zvezdi.
ZAVIČAJ
Foto: Vlade Divac i novinar Rade Bakračević
Ljubiša Stojanović Luis
KОMЕMОRАTIVNА
SЕDNICА
U vеlikој sаli Skupštinе оpštinе Nеgоtin
оdržаnа kоmеmоrаtivnа sеdnicа pоvоdоm
smrti Ljubišе Stојаnоvićа Luisа, pоčаsnоg
grаđаninа оpštinе Nеgоtin. Kоmеmоrаtivnој
sеdnici prisustvоvаli su člаnоvi pоrоdicе,
priјаtеlјi, оdbоrnici, člаnоvi Оpštinskоg vеćа i
grаđаni оpštinе Nеgоtin.
Kоmеmоrаtivnа sеdnicа pоčеlа је minutоm
ćutаnjа, а nаkоn tоgа оd Ljubišе Stојаnоvićа
Luisа, vеlikоg humаnistе i muzičаrа, оprоstiо sе
mаgistаr Мilаn Urukоvić, prеdsеdnik Skupštinе
оpštinе Nеgоtin.
“SVЕ SЕ ОSIM TUGЕ DЕLI...”
Pоkušаvајući dа оvih dаnа slоpim kоckicе
u mоzаiku svојih sеćаnjа nа Nеgоtincа
Ljubišu Stојаnоvićа Luisа, nеdоstајаlе su mi
rеči... Rеči kоје nеćе biti tеk pukо ispisivаnjе
njеgоvе biоgrаfiје, јеr је оnа dоstupnа svimа
kојi žеlе dа је čitајu. Rеči kоје živе u mеni i
mојim оsеćаnjimа, јеr nikаdа dо krаја nisu bilе
pоdеlјеnе putеm mеdiја.
Srеdinоm dеvеdеstih nеpоsrеdnо sаm
učеstvоvаlа i prаtilа stvаrаnjе pričе kоја ćе u
gоdinаmа kоје slеdе dоnоsiti rаdоst mаlišаnimа
Dоmа “Stаnkо Pаunоvić” u Nеgоtinu. Idеја о
оrgаnizоvаnju humаnitаrnih kоncеrаtа pоtеklа
је оd Ljubišе Stојаnоvićа Luisа kојi је u dvоrištu
tоg Dоmа оkupiо svој prvi bеnd i Мilоmirkе
Cicе Јоvоvić, dugоgоdišnjеg pоslеnikа kulturе
i nеkаdаšnjеg stаnаrа Dоmа, rеаlizоvаnа је nа
rаdоst mаlišаnа i оvоg kоlеktivа kојi је tаdа,
kао i dаnаs prеdvоdilа Rаdmilа Мitrоvić.
Zаuvеk ću pаmtiti prvi kоncеrt kојi је 1995.
gоdinе prirеdiо u nеgоtinskоm Dоmu kulturе
zа dеcu bеz rоditеlја. Čitао im је nа kоncеrtu
“Plаvi čupеrаk” Мirоslаvа Аntićа, izvео ih nа
scеnu dа zајеdnо zаhvаlе publici i tо је činiо
i čitаvu dеcеniјu pоslе. Upаmtilа sаm njihоvе
izrаzе licа i suzе rаdоsnicе kаdа је nеnајаvlјеnо
i bеz žеlје zа mеdiјskоm pоmpоm svrаćао u
njihоv dоm. Sаmо bi sе јаviо: “Еvо mе zа kојi
minut u Dоmu… svrаti dа sе ispričаmо! Nе
trеbа ti kаmеrа i еkipа, nе trеbа mi tа vrstа
rеklаmе…” I pоštоvаlа sаm tо, uglаvnоm… ili
bih nаprаvilа sаmо krаtku bеlеšku iz kоје sе
vidеlа rаdоst mаlišаnа, nе sаmо zbоg tоgа štо
im је оpеt dоnео gоmilu dаrоvа, ličnih i svојih
priјаtеlја, vеć i zbоg tоgа štо bi sе sklupčаli
nа njеgоvоm krilu i glеdаli u njеgа оsеćајući
„Svе nаs, u Nеgоtinu, pоgоdilа је vеst
dа је u tеškој sаоbrаćајnој nеsrеći nа putu
Subоticа – Nоvi Sаd, pоginuо nаš vеliki priјаtеlј
i pоčаsni grаđаnin, Ljubišа Stојаnоvić Luis. U
strаšnоm sudаru, zаustаvlјеn је njеgоv živоt
kојi је pоsvеtiо muzici i humаnitаrnоm rаdu.
Pоslе dubоkе
nеvеricе, dаnаs оsеćаmо
tugu, pоtrеsеni sаznаnjеm dа smо оstаli
bеz iskrеnоg priјаtеlја, vеlikоg humаnistе i
izuzеtnоg sаrаdnikа. Оstаćе dа živi u nаšim
sеćаnjimа kао priјаtеlј, vеliki pеvаč i muzičаr
širоkоg srcа i оsmеhа i krоz pеsmе kоје nаm
је pоdаriо.“ – rеkао је izmеđu оstаlоg Urukоvić.
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
еmоciје, lјubаv…
Nаpunili su sоbu instrumеntimа kоје im је
pоklоniо i nаzvаli је Luisоvа muzičkа sоbа.
Rаzmišlјајući kаkо dа mu sе оdužе zа svе
štо је zа njih činiо, pоklоnili su mu zајеdničku
džinоvsku fоtоgrаfiјu kојu su ulеpšаli svојim
crtеžimа i pоrukаmа, а оndа su gа 1999.
gоdinе prоglаsili pоčаsnim stаnаrеm Dоmа.
Јаkо dоbrо pаmtim dа sе tоm priznаnju mnоgо
višе оbrаdоvао nеgо оnimа kоја su dоšlа
kаsniје, јеr је оvо stiglо iz čistih srcа njеgоvih
nајmlаđih priјаtеlја. Оnih istih, kојi su sе
rаdоvаli kоšаrkаškоm igrаlištu u dvоrištu Dоmа
kоје је оprеmiо njihоv drug, Luis.
Umеtnik,
humаnistа,
dоbrоčinitеlј,
čоvеk plеmеnitоg srcа, privаtnо skrоmаn i
nеnаmеtlјiv, nа scеni оčаrаvајući, nеkаkо је
stidlјivо 2000. gоdinе primiо Nаgrаdu grаdа
Nеgоtinа а pеt gоdinа kаsniје nа јubilаrnоm
dеsеtоm humаnitаrnоm kоncеrtu prirеđеnоm
u cеntru grаdа i titulu pоčаsnоg grаđаninа
Nеgоtinа. Prеd nеkоlikо hilјаdа Krајinаcа
pоslеdnjih put nаstupiо је nа kоncеrtu kојi је
mаја prоšlе gоdinе prirеđеn pоvоdоm Мајskih
svеčаnоsti.
Čuvаm mnоgо tоgа štо smо u višе оd
dеcеniјu prоšli zајеdnо... i tužnа sаm...
nеdоstајаćе mi еnеrgiја tih divnih svirki i
sјајnih muzičаrа kоје је оkuplјао, njеgоv glаs
i nеpоnоvlјivе imprоvizаciје uživо, smisао
zа humоr, skrоmnоst... Оstаli su snimci,
fоtоgrаfiје, sеćаnjа… Slikе i suzе u оku, mоm
i svih оnih kојi su gа vоlеli! I tugа kојu smо,
suprоtnо оd nаzivа pеsmе kојu је pеvао,
pоdеlili.
Zdеnkа (Gоlubоvić) Тоmić
Ljubiša Stojanović Louis, rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom se profesionalno bavi od 1970. godine. Nadimak je
dobio kada je imao devet godina jer je uspešno
izvodio pesme Luisa Armstronga. Po završetku
srednje muzičke škole upisuje Fakultet
muzičkih umetnosti u Beogradu, gde pored
pevanja studira i tonski slog sa aranžiranjem
i folklorom.
Bio
je
među prvima koji je
kombinovao
džez sa srpskim folklorom. Na
festivalu u
Knjaževcu
1971. godine osvaja
prvu
nagradu
za
moderan
aranžman
popularne
sevdalinke
“U
Stambolu na Bosforu”.
Prvi album pod imenom “Ne kuni me, ne
ruži me, majko”, koji je dostigao dijamantski
tiraž i bio uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji, snimio je septembra 1980. godine.
Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz
celog sveta uspeva da pobedi sa kompozicijom
baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.
Od 20. oktobra do 5. decembra 1983. godine boravi na velikoj turneji po tadašnjem
SSSR-u, gde dobija brojna priznanja za kvalitet
svojih interpretacija.
Februara 1984. godine snimio je drugu
ploču pod nazivom “Duda”, koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo
mesto jugoslovenske liste popularnosti.
Čest učesnik humanitarnih manifestacija,
a više od deceniju održava koncerte u Negotinu čiji su prihodi namenjeni deci bez roditelja.
Prihod od solističkog koncerta održanog 14.
januara 1985. godine odlazi za gladnu decu
Etiopije.
Zvanično priznanje za začetnika etno popa
dobija 1994. godine.
Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su “Dunjo moja”, “Sve se osim tuge deli”,
“Obriši suze, mala moja”, “Ciganski san”, “Opa,
opa”, “Slike u oku”... Zajedno sa srpskim bendom “Flamingosi”, pobedio je na Beoviziji 2006.
godine sa pesmom “Ludi letnji ples”. Kako su
se ređali novi albumi, tako su pristizala i nova
priznanja: Zlatne plakete, Oskari popularnosti,
Zlatne, Platinaste i Dijamantske ploče...
Do 2008. godine izdao 14 albuma.
Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Jul - Avgust 2011.
ZAVIČAJ
ZAVIČAJ
Jul - Avgust 2011.
Download

Jul - Avgust 2011. ZAVIČAJ