ZAHVALNICA
Izdavač:
Centar za orijentaciju društva – COD
Autori
Sonja dr Vasić
Radoš Keravica
Goran Lončar
Urednik
Goran Lončar
Saradnici:
Lokalni koordinaori
Aleksandra Panović
Gorjana Gordić
Radovan Radulović
Monitori ljudskih prava
Tim monitora iz Novog Sada - Andjelka Samardžić, Radovan Anton, Aleksandra Manja,
Stevan Lukovnjak, Milesa Milinković i Suzana Ristanić
Tim monitora iz Beograda: Bojan Cvijanović, Bojan Milutinović, Svetlana Kovčić, Dragomir
Milenković, Marija Milovanović, Milica Bugarčić, Nebojša Prokić i Aleksandar Prokić
Tim monitora iz Velike Plane: Ana Marković, Danijel Miletić, Ivana Čitaković, Marko
Šmigić, Milena Dabižljević i Miroslav Dragašević
Monitoring medija
Sonja dr Vasić
Sistemski monitoring
Ana Pavlović
Iva Danilović
Tehničko – logistička podrška
Bojana Glušac
Miloš Milovanović
32
SADRŽAJ
UVOD ..........................................................................................................................
...................................................................................................................................
6
5
DEO II –PRISTUPAČNOST
– PRISTUPAČNOST
.............................................................................................
8
........................................................................................
7
1.1.
Pristupačnoststambenih
stambenih
zgrada
...............................................................................
8
1.1. Pristupačnost
zgrada
............................................................................
7
1.2. Pristupačnost
Pristupačnostzgrada
zgrada
od
javnog
interesa
.................................................................
10
od javnog interesa ………………………………………... 9
1.3. Pristupačnost
Pristupačnostsaobraćajnica
saobraćajnica
i javnih
površina
........................................................
i javnih
površina
…………………………………...
10 11
1.4. Pristupačnost
Pristupačnostprevoza
prevoza
................................................................................................
............................................................................................ 12 13
1.5.
Pristupačnost
informacija
i komunikacija
...............................................................
1.5. Pristupačnost informacija i komunikacija
.............................................................
15 16
DEO II
II ––SOCIJALNA
SOCIJALNAZAŠTITA
ZAŠTITA
...................................................................................
..............................................................................
17 18
2.1.
Ostvarivanjeprava
pravanana
materijalnu
pomoć
...............................................................
2.1. Ostvarivanje
materijalnu
pomoć
……………………………………….
17 18
2.2. Pristup
Pristupuslugama
uslugama
socijalne
zaštite
...........................................................................
socijalne
zaštite
……………………………………………….
20 21
2.3. Deinstitucionalizacija
Deinstitucionalizacija
................................................................................................
…………………………………………………………… 25 26
DEO III
III ––ZDRAVSTVENA
ZDRAVSTVENAZAŠTITA
ZAŠTITA
..........................................................................
.....................................................................
28 29
3.1.
namedicinska
medicinskapomagala
pomagala
i rehabilitaciju
.......................................................
3.1. Prava
Prava na
i rehabilitaciju
………………………………….
28 29
3.2. Pristup
Pristup(dostupnost)
(dostupnost)
službama
opšte
zdravstvene
zaštite
......................................
službama
opšte
zdravstvene
zaštite
………………………..
31 32
DEO IV –– OBRAZOVANJE
OBRAZOVANJE.......................................................................................
.............................................................................................
35
4.1.
sistema
obrazovanja
i vaspitanja
......................................................
4.1. Pristupačnost
Pristupačnost sistema
obrazovanja
i vaspitanja
…………………………………
35
4.2. Diskriminacija
Diskriminacijau usistemu
sistemu
obrazovanja
i vaspitanja
................................................
obrazovanja
i vaspitanja
……………………………...
37
4.3. Sloboda
Slobodaizbora
izboraobrazovne
obrazovne
ustanove
i budućeg
zanimanja
....................................
ustanove
i budućeg
zanimanja
………………………
39
36
36
38
40
DEO V –– ZAPOŠLJAVANJE
ZAPOŠLJAVANJE……………………………………………………….
...........................................................................................
41 42
5.1.
osoba
invaliditetom
na radnom
......................................
5.1. Diskriminacija
Diskriminacija osoba
sasa
invaliditetom
na radnom
mestumestu
……………………….
41 42
5.2. Procena
Procenaradne
radnesposobnosti
sposobnosti
i monitoring
- odgovarajuća
.................
i monitoring
- odgovarajuća
radnaradna
mestamesta
…………
44 45
5.3. Nedostatak
Nedostatakservisa
servisapodrške
podrške
u oblasti
i zapošljavanja
....................................
u oblast
rada rada
i zapošljavanja
.....................................
45 46
5.4. Poslovna
Poslovnasposobnost
sposobnostkorisnika
korisnika
usluge
socijalne
zaštite
.........................................
usluge socijalne zaštite ………………………… 46 47
5.5. Obaveza
Obaveza zapošljavanja
zapošljavanjaosoba
osoba
invaliditetom
u organima
institucija
..... 48
sa sa
invaliditetom
u organima
javnihjavnih
institucija
….. 47
5.6. Primeri
dobre
prakse
u
medijima
.............................................................................
Primeri dobre prakse u medijima ………………………………………………. 48 49
Holistički
alternativni
izveštaj:
Predložena
pitanja
za Republiku
Srbiju ....................
Holistički alternativni
izveštaj:
Predložena
pitanja
za Republiku
Srbiju......................
50 51
BIBLIOGRAFIJA
..............................................................................................................
BIBLIOGRAFIJA ……………………………………………………………………
52 53
4
3
Poštovani čitaoci,
Pred vama se nalazi holistički izveštaj o stanju ljudskih prava osoba sa invaliditetom u
Republici Srbiji. Izveštaj se oslanja na UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom.
Republika Srbija je potpisnica ove konvencije i podnela je inicijalni izveštaj o implementaciji
Komitetu UN-a za prava osoba sa invaliditetom januara 2012.g. Sama konvencija kaže da
civilno društvo treba da prati implementaciju prava osoba sa invaliditetom. Danas osobe sa
invaliditetom aktivno učestvuju, kako u donošenju politika, tako i u monitoringu ljudskih
prava. Izveštaj daje pregled trenutnog stanja na polju invalidnosti i uživanju ljudskih prava.
Holistički izveštaj nastao je kao objedinjen izveštaj tri zasebna izveštaja, i to izveštaja o
monitoringu individualnih iskustava osoba sa invaliditetom, izveštaja o sistemskom
monitoringu i izveštaja o medijskom monitoringu.
Centar za orijentaciju društva – COD je 2009.g. u partnerstvu sa Republičkim udruženjem za
pomoć osobama sa autizmom započinje zajednički rad na izgradnji kapaciteta organizacija
osoba sa invaliditetom na polju monitoringa (nadgledanja) ljudskih prava osoba sa
invaliditetom. Tokom 2010.g. u saradnji sa Jork Univerzitetom iz Toronta, Kanada (eng.
York University, Toronto, Canada) otvorili smo Regionalni centar za nadgledanje prava
osoba sa invaliditetom u Istočnoj Evropi. Centar je tokom 2011.g. prerastao u Regionalni
centar za Evropu.
Za kraj, želimo da se zahvalimo timu ljudi koji su radili na pripremi izveštaja, kao i lokalnim
organizacijama, institucijama i pojedincima koji su dali svoj neizmerni doprinos. Takođe
želimo da se zahvalimo Jork Univerzitetu koji je prepoznao naše kapacitete i vizije, te nas
neizmerno podržao u radu Regionalnog centra za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom u
Evropi. Konačno, želimo da se zahvalimo Švedskoj međunarodnoj razvojnoj agenciji za
saradnju – SIDA (eng. Swedish International Development Cooperation Agency) na
finansijskoj pomoći zahvaljujući kojoj smo uspeli da pripremimo ovaj izveštaj i radimo na
izgradnji kapaciteta civilnog društva i samih osoba sa invaliditetom da aktivno učestvuju u
procesu monitoringa ljudskih prava osoba sa invaliditetom.
Zoltán Mihók
Vesna Petrović
Osnivač
Centra za orijentaciju društva - COD
Predsednica Upravnog odbora
Republičkog udruženja za pomoć
osobama sa autizmom
5
4
UVOD
Informacije o projektu
Monitoring prava osoba sa invaliditetom u Srbiji je kolaborativni projekat podržan od strane
Jork Univerziteta iz Toronta i Švedske međunarodne agencije za razvoj (SIDA). Monitoring
prava osoba sa invaliditetom teži da uspostavi održiv mehanizam nadgledanja poštovanja
prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Projekat koristi pristup invalidnosti baziran
na ljudskim pravima u nadgledanju prava osoba sa invaliditetom, odnosno sistemske
diskriminacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom, te njihove izloženosti
siromaštvu, nezaposlenosti, raznih formi diskriminacije i nejednakosti. Saznanja o kršenjima
ljudskih prava bazirana na činjenicama i dokazima predstavlja značajan alat za pokretanje
društvenih promena, promena politika i programa koji bi vodili ka unapređenju položaja
osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.
Metodologija
Projekat koristi metodologiju holističkog monitoringa kako bi se stekao uvid u oblike kršenja
ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Metodologija se sastoji iz tri elementa i fokusne celine:
monitoringa individualnih iskustava koji je obuhvatio intervjue sa osobama sa invaliditetom,
sistemskog monitoringa sa zadatkom da pruži pregled zakona, politika i programa u oblasti
invalidnosti i njihovih nedostataka, kao i monitoringa medija sa ciljem da stekne uvid u način
izveštavanja medija o pitanjima koja su bitna za osobe sa invaliditetom. Metodologija
holističkog monitoringa ljudskih prava osoba sa invaliditetom se zasniva na osnovnim
principima ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom:
dostojanstvo, samostalnost, nediskriminacija i jednakost, učestvovanje, inkluzija i
pristupačnost i poštovanje različitosti.
Za monitoring individualnih iskustava urađeno je 60 intervjua sa osobama sa invaliditetom, u
tri mesta: Beogradu kao glavnom gradu Republike Srbije, Novom Sadu – drugom po veličini
gradu u Srbiji i glavnom gradu Autonomne pokrajine Vojvodine i u podunavskom okrugu,
opština Velika Plana sa okolnim opštinama i ruralnim područjima. Cilj intervjua je bio da se
stekne uvid u stvarna iskustva osoba sa invaliditetom u ostvarivanju njihovih ljudskih prava.
Podaci su prikupljani intervjuima lice u lice, koje su sprovodili prethodno obučeni ispitivači
koji su takođe osobe sa invaliditetom. Intervjui su snimani diktafonom, potom prekucavani u
tekstualne fajlove, a onda kodirani pomoću šeme kodiranja razvijene u okviru DRPI
metodologije, da bi na kraju bili analizirani korišćenjem softvera za kvalitativnu analizu
podataka prikupljenih istraživanjem, NVivo10.
Za izveštaj o monitoringu medija analizirani su članci u štampanim medijima u periodu od
septembra 2012. do juna 2013. godine, koji obrađuju teme prava osoba sa invaliditetom.
Obrađeno je 900 članaka koji su se pojavili u tom periodu u 53 štampana medija. Predmet
analize, osim teme kojom se članak bavi, bio je i način izveštavanja medija.
Sistemski monitoring se bazirao na probleme proistekle iz samih intervuja, analizirajući
normativni okvir, efekte njegove implementacije, pronalazeći nedostatke u okvirima posebno
izrađenog šablona za sistemski monitoring koji prati primenu Koncencije UN o pravima
osoba sa invaliditetom i oslanjajući se na relevantne izveštaje nezavisnih institucija i
organizacija civilnog društva.
Ključna karakteristika monitoring individualnih iskustava je direktno uključenje u proces
samih osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u sve faze monitoringa. Direktno
uključenje osoba sa invaliditetom u proces holističkog monitoringa stvara osnovu za
uspostavljanje održivog monitoringa prava osoba sa invaliditetom. Ispitanici nisu isključivo u
6
5
ulozi onih koji odgovaraju na pitanja iz upitnika, već se kroz razgovor informišu o svojim
pravima i mogućnostima koje im stoje na raspolaganju za ostvarivanje prava. Primena
polustrukturisanog upitnika u istraživanju omogućava ispitanicima da pričaju o stvarima o
kojima žele da pričaju i koje su za njih najbitnije, pre nego da odgovaraju kratko na striktno
postavljena pitanja. Ovakav način intervjuisanja pruža jasniji i detaljniji uvid u iskustva ljudi
i kršenja ljudskih prava i principa ljudskih prava.
Smatra se da tehnika “grudve snega” ima sposobnost da prevaziđe rizik odabira ljudi sličnih
karakteristika. Terenske koordinatori su imali zadatak da balansiraju uzorak uzimajući u
obzir vrstu invaliditeta koristeći svoju mrežu kontakata organizacija koje reprezentuju drugu
vrstu invaliditeta.
Osobe sa invaliditetom su bile uključene u sve aspekte holisitičkog monitoringa.
Struktura izveštaja
Monitoring individualnih iskustava osoba sa invaliditetom predstavlja ključni deo izveštaja,
na osnovu dobijenih rezultata putem intervjua stečeni su preduslovi za softversku obradu i
kvalitativnu analizu dobijenih podataka. Na osnovu intervjua, napravljena je analiza gorućih
pitanja i oblasti u kojima se dešava diskriminacija kod najvećeg broja ispitanika sa ciljem da
se prepozna šablon ponavljanja diskriminacije. U ovoj studiji analizirani su opšti principi
ljudskih prava – dostojanstvo, samostalnost, učestvovanje, inkluzija i pristupačnost,
nediskriminacija i jednakost, poštovanje i različitosti u sledeći ključnim oblastima života:
društveno učestvovanje, informacije i komunikacije, obrazovanje, osiguranje prihoda i usluga
podrške, pristup pravdi, privatnost i porodični život, rad i zapošljavanje, zdravlje, habilitacija
i rehabilitacija.
Na osnovu analize intervjuaa, goruća pitanja za ispitane osobe sa invaliditetom su društveno
učestvovanje sa akcentom na pristupačnosti, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, rad i
zapošljavanje, kao i obrazovanje. Holistički izvešaj pružio je sagledavanje gorućih problema
iz tri perspekive: individualnih intervjua sa osobama sa invaliditetom (monitoring
individualnih iskustava) i, sistemske perspektive (monitoring zakona i politika) i perspektive
medijskog izveštavanja (monitoring medija).
Holistički izveštaj predstavlja presek izveštaja o monitoringu individualnih iskustava,
sistemskog izveštaja i izveštaja o monitoringu medija.
Partnerske organizacije uključene u projekat
Projekat je predvideo blisku saradnju sa lokalnim organizacijama osoba sa invaliditetom. Rad
na terenu u okviru monitoring individualnih iskustava koordinisali su: Udruženje distrofičara
južnobačkog okruga iz Novog Sada, Udruženje Talos iz Beograda i Udruženje Volja za
životom iz Velike Plane. Osim pomenutih organizacija koje su koordinisale rad na terenu, u
projekat su neposredno bile uključene i sledeće organizacije:
Beograd: Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara “Ada” Čukarica, Udruženje distrofičara
Beograda, CCSVI Alijansa, Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda.
Novi Sad: Savez paraplegičara Vojvodine, Ekumenska humanitarna organizacija/Resursni
centar za osobe sa invaliditetom,Savez distrofičara Vojvodine, Gradska organizacija slepih.
Podunavski okrug: Udruženje osoba ometenih u razvoju “KLJUČ” Žabari, Društvo za
cerebralnu i dečiju paralizu opštine Svilajnac, Međuopstinsko udruzenje paraplegicara
Jasenica.
7
6
I. PRISTUPAČNOST
Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji suočavaju se u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
sa preprekama prilikom korišćenja prevoza, ulaska i kretanja kroz privatne i javne zgrade, pri
upotrebi kućnih aparata, elektronskih i digitalnih sistema, usluga i proizvoda.
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom potvrđena zakonom Republike Srbije u
članu 9. opisuje pristupačnost koja uključuje pored pristupačnog fizičkog okruženja i prevoza
i pristupačnost informacijama i komunikacijama kao i eliminaciju prepreka u izgrađenom
okruženju stavljajući znak jednakosti između urbanih i ruralnih sredina. 1 Pored fizičke
pristupačnosti podrazumeva se da su javne ustanove označene na način da su pristupačne
osobama sa senzornim i intelektualnim invaliditetom. Sve češće se kao zahtev u ovoj oblasti
pojavljuje i neophodnost obezbeđivanja pristupačnih usluga i proizvoda. Važno je takođe
obezbediti upotrebu novih informaciono – komunikacionih tehnologija kao vida podrške
kako bi osobe sa invaliditetom aktivno učestvovale u svim sferama života. U priloženom
izveštaju pod pojmom pristupačnosti podrazumeva se takođe i sloboda traženja, primanja i
širenja informacija u službenim komunikacijama, ravnopravno sa drugim osobama, kroz sve
oblike komunikacije prema izboru osoba sa invaliditetom.
1.1.Pristupačnost stambenih zgrada
Stanovanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od gorućih problema u oblasti
pristupačnosti i direktno utiče na izolovanost osoba sa invaliditetom i obim njihovog
društvenog učestvovanja.
„Pa, ja sam u kolicima od dve hiljade druge godine. U zadnjih pet godina iz kuće nisam
mogao da izađem, imam pet, šest stepenika na izlazu, nemam rampu i nijednom nisam izaš'o
u dvorište. Imam obična kolica.“
Muškarac, 59 godina
Adaptacije mesta stanovanja osoba sa invaliditetom nisu sistemski rešeni, te su osobe sa
invaliditetom prinuđene da se snalaze za finansijske izvore za pomenute adaptacije:
M2: Jeste li bili u mogućnosti da napravite neku rampu kod kuće?
I: Pa, nisam bio u mogućnosti...Školuješ decu, nemaš mogućnosti za normalan život, a
kamoli za...da napraviš rampu ili bilo šta. Ja kad bi imao rampu, ja bi mog'o da od
socijalnog tražim i motorna kolica. Ja bi mog'o od socijalnog da uzmem i kolica da, na
primer, imamo asfalt...da, na primer, prođem i do prodavnice i u selo...ali ne mogu da
izađem iz kuće. Ko mene da spusti dole?
Muškarac, 59 godina
Pravne procedure i nerazumevanje okoline su vrlo često izvor kršenja principa učestvovanja,
inkluzije i pristupačnosti:
M1: I za svo to vreme..., nisi imao saglasnost od stanara iz stanova u kom živiš?
I: Ne.
M1: Pa, koja je to njihova reakcija za tu rampu? Mislim, šta oni kažu na...?
I: Jednostavno kažu - nama to ne treba, šta će nam? Kad ne postoji sad, šta će ga i sad.
Muškarac, 32 godine
Česta je situacija neadekvatne primene važećih standarda i propisa:
„Pa pošto ja imam problem sa kretanjem….znači prilazi, ulazi …sve to što…stepenište je
meni najveći problem i konkretno sad…ovo… novoizgrađene zgrade su u obavezi da imaju
1
Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, “Sl. Glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br.42/2009.
8
7
ugrađenu rampu. Ta rampa je takve kosine je da neupotrebljiva potpuno. Znači ili ne postoji
ili je napravljena da ne služi svojoj svrsi. Ja recimo konkretno u mojoj zgradi imam problem
sa starim liftom koji se kvari, sa ulazom u zgradu koji je meni nepristupačan.“
Žena, 50 godina.
Za fizičku pristupačnost zgrada od značaja je Zakon o planiranju i izgradnji.2 U članu 5.
ovog zakona određuje se da objekti javne i poslovne namene moraju ispuniti uslov da
osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama omogući odgovarajući pristup i kretanje.
Takođe i stambene zgrade sa deset i više stanova moraju da ispune uslove pristupačnosti.
Zakonom nije regulisana mogućnost korišćenja sredstava od naplaćenih novčanih kazni za
poboljšanje pristupačnosti i nije striktno određen rok u kome se vrše ispravke. U Zakonu o
planiranju i izgradnji u delu 11. pod nazivom Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se
ne izdaje građevinska dozvola u članu 145. spominje se uklanjanje prepreka za osobe sa
invaliditetom. U okviru radova na adaptaciji pristupa zgradi za osobe sa invaliditetom
potrebno je uz zahtev za izdavanje rešenja podneti dokaz o pravu svojine, idejni projekat
odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju. Pri
tome u stambenim zgradama neophodno je dobiti saglasnost skupštine stanara od čega zavisi
konačna odluka o adaptaciji prostora ili zamene ili ugradnje lifta. Ponekada dobijanje te
saglasnosti predstavlja problem. Finasiranje same adaptacije na zahtev osobe sa invaliditetom
nije regulisano zakonski na republičkom nivou što otežava realizaciju neophodnih adaptacija.
Zakon o stanovanju3 član 12. odnosi se na održavanje stambenih zgrada i stanova. U ovom
članu nabrajaju se poslovi na održavanju zgrade ali se u tim okvirima ne navode posebni
radovi koji bi doprineli održavanju ili omogućavanju pristupačnosti osobama sa
invaliditetom. Zakon o održavanju stambenih zgrada4 ne prepoznaje u okvirima člana 6. kao
posebnu stavku elemente koji bi se odnosili na mogućnosti da se osobama sa invaliditetom
obezbedi pristupačnost.
Od značaja za pristupačnost izgrađenog okruženja je Pravilnik o tehničkim standardima
pristupačnosti.5 Pravilnik u uvodnim odredbama napominje da se tehnički standardi odnose
kako na nove tako i na objekte u rekonstrukciji. Pravilnik se na detaljan način bavi svim
obaveznim elementima pristupačnosti, od elemenata za savladavanje visinskih razlika, zatim
kretanja i boravka u prostoru do elemenata pristupačnosti javnog saobraćaja. Sam pravilnik
ne uređuje pitanja koja se odnose na uspostavljanje odgovarajućih mehanizama za kontrolu
ispunjenosti nabrojanih elemenata pristupačnosti.
Mediji retko izveštavaju o problemima stanovanja osoba sa invaliditetom.
Članak br.1: Dnevni list Alo, 07.06.2013.
ZAROBLJEN U STANU
Bratislav Bratić boluje od specifične bolesti paraparesa sastica, zbog koje je vezan za za invalidska kolica i
kretanje mu je dodatno otežano jer živi na četvrtom spratu u stambenoj zgradi.
Problem u samostalnom kretanju bi mu rešio aparat pod nazivom “OusencarLG” kojim se omogućava dodatna
pokretljivost invalidskim kolicima čime bi Branislav posle dužeg vremena mogao da izađe iz stana. Cena tog
aparata je 350.000 dinara, a svi ljudi koji mogu i žele da daju pomoć za kupovinu aparata mogu uplatiti novac
na žiro račun Branislava Bratića 160-0500100230030-11
Članak je napisan u duhu dobročinstva ali na ovu temu možemo naći i dobar primer članka o
protesta građana koji su prepoznali kršenje prava svoje sugrađanke sa invaliditetom:
2
Zakon o planiranju i izgradnji “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 – odluka US i 50/2013 – odluka US
3
“Sl.glasnik RS”, br. 50/92, 84/92 – ispr., 33/93, 67/93, 46/94, 47/94 –ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98,
26/2001, 101/2005 – dr. zakon i 99/2011
4
“Sl.glasnik RS”, br.44/95, 46/98, 1/2001 – odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US I 88/2011
5
Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti “Sl. glasnik RS”, br. 46/2013
9
8
Članak br.2: Dnevni list Blic, 12.12.2012.
Članak br.2:UDnevni
Blic, 12.12.2012.
PROTEST
ZNAKlist
PODRŠKE
PROTEST
U ZNAKprotest
PODRŠKE
Sombor
– Građanski
u znak podrške sa osobama sa invaliditetom kojima su uskraćena prava na slobodno
kretanje
održan protest
u Somboru
u petak.
je zakazan
u Ulici JNCkojima
ispredsuzgrade
C7 uprava
14 sati,
odnosno
Sombor –biće
Građanski
u znak
podrškeProtest
sa osobama
sa invaliditetom
uskraćena
na slobodno
kretanje
biće održan
Somboru
petak. Protest
je zakazan
JNC ispredrampe
zgrade
C7 u 14
sati, odnosno
ispred zgrade
u kojoj uživi
JulijanauČatalnica,
koja ima
problemusaUlici
postavljanjem
u njenoj
zgradi.
ispred zgrade u kojoj živi Julijana Čatalnica, koja ima problem sa postavljanjem rampe u njenoj zgradi.
1.2. Pristupačnost zgrada od javnog interesa
1.2. Pristupačnost zgrada od javnog interesa
Nezabilazni segment u ovoj oblasti je nepristupačnost javnh zgrada koja često može biti
Nezabilazni
segment osoba
u ovojsaoblasti
je nepristupačnost
često može
biti
osnov diskriminacije
invaliditetom.
Jasniji uvid javnh
u obimzgrada
i vrstukoja
diskriminacije
osoba
osnov
diskriminacije
osoba
sa invaliditetom.
Jasnijiiskustva
uvid u obim
vrstu
diskriminacije
osoba
sa
invaliditetom
u ovoj
oblasti
omogućavaju lična
osobai sa
invaliditetom
u pristupu
sa
invaliditetom
u
ovoj
oblasti
omogućavaju
lična
iskustva
osoba
sa
invaliditetom
u
pristupu
javnim zgradama.
javnim zgradama.
„Alfa banka. I sad. Imaš ivičnjak koji je visok petnest santimetara,koji ne možeš da prebrodiš
„Alfa
banka.
I sad.rampu...I
Imaš ivičnjak
je visokjao,
petnest
ne možeš
da prebrodiš
nikako.Oni
imaju
ti sediškoji
i gledaš:
što jesantimetara,koji
lepa rampa. Znači,
nemoguće.
nikako.Oni
Nemoguće.“imaju rampu...I ti sediš i gledaš: jao, što je lepa rampa. Znači, nemoguće.
Nemoguće.“
Žena, 38 godina
Žena, 38 godina
Institucije kao što su pošte i SUP gde građani ostvaruju građanska, i dalje su u najvećoj meri
Institucije kao
su pošte
i SUP gde građani
ostvaruju
građanska,
i dalje
su u najvećoj
meri
nedostupne
za što
osobe
sa invaliditetom
što direktno
ugrožava
član 9.
Konvencije
o pravima
nedostupne
za
osobe
sa
invaliditetom
što
direktno
ugrožava
član
9.
Konvencije
o
pravima
osoba sa invaliditetom i principe učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti.
osoba sa invaliditetom i principe učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti.
„Pa, ne. Baš sam imao tu problem, znači, pri vađenju dokumenata. Otišao sam...Nisam
„Pa,
ne.ima
Baš
samdvanest,
imao tutrinaest
problem,
znači, upri
vađenju
dokumenata.
OtišaoRampe
sam...Nisam
brojao,
preko
stepenika
SUPu.
Znači,
da je tu problem.
nema.
brojao,
ima
preko
dvanest,
trinaest
stepenika
u
SUPu.
Znači,
da
je
tu
problem.
Rampe
nema.
I ja i supruga smo stigli, znači. Nikog nije bilo. Zamolila je policajca jednog da pomogne.
On
Ikaže,
ja i supruga
smo
stigli,
znači.
Nikog
nije
bilo.
Zamolila
je
policajca
jednog
da
pomogne.
bole ga leđa...Tako da smo morali da čekamo prolaznike da bi nas podigli gore On
uz
kaže, bole
ga leđa...Tako da smo morali da čekamo prolaznike da bi nas podigli gore uz
trinest
stepenika.“
trinest
stepenika.“
Muškarac,
38 godina.
Muškarac, 38 godina.
Normativnu podršku uživanju ovog prava doneo je Zakon o sprečavanju diskriminacije
6
Normativnu
podršku uživanju
ovog
o sprečavanju
diskriminacije
osoba
sa invaliditetom.
U članu
13. prava
ovog doneo
zakona jepodZakon
nazivom
Diskriminacija
u vezi sa
6
U
članu
13.
ovog
zakona
pod
nazivom
Diskriminacija
u vezi
sa
osoba
sa
invaliditetom.
pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina zabranjena je diskriminacija na
osnovu
pružanjem usluga
i korišćenjem
objekata
invalidnosti
u pogledu
dostupnosti
uslugai ipovršina
pristupazabranjena
objektima jeu diskriminacija
javnoj upotrebinai osnovu
javnim
7
invalidnosti
u
pogledu
dostupnosti
usluga
i
pristupa
objektima
u
javnoj
upotrebi
i
površinama. Javne zgrade uključuju sve zgrade i prostore koji služe javnosti.7 Javne javnim
zgrade
površinama.
Javnebolnice,
zgrade banke,
uključuju
sve zgrade
koji služe
javnosti.pristupačne
Javne zgrade
kao što su škole,
vladine
zgrade,i prostore
pošte, moraju
biti potpuno
za
kao što su škole, bolnice, banke, vladine zgrade, pošte, moraju biti potpuno pristupačne za
sve.
sve.
Tokom 2013. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti objavio je Izveštaj o pristupačnosti
Tokom 2013.
godinedržavnih
Poverenik
za zaštitu
ravnopravnosti
objavio je8 Izveštaj
Ukupnoo pristupačnosti
je proverena
poslovnih
zgrada
organa
osobama
sa invaliditetom.
8
poslovnih
zgrada
državnih
organa
osobama
sa
invaliditetom.
Ukupno
je proverena
pristupačnost 23 državna organa, a glavni elementi pregleda pristupačnosti
bili su:
23 državna
organa,
a glavni
elementi
pregleda
pristupačnosti
bili su:
pristupačnost ulaza
(postojanje
platforme
ili rampe),
pisarnica,
toaleta
i liftova. Samo
tri
pristupačnost
ulaza
(postojanje
platforme
ili
rampe),
pisarnica,
toaleta
i
liftova.
Samo
tri
objekta u potpunosti su zadovoljila standarde pristupačnosti. Osnov za izveštaj pristupačnosti
objekta u potpunosti
su zadovoljila
pristupačnosti.
Osnov za
izveštajPovereniku
pristupačnosti
poslovnih
zgrada državnih
organa standarde
jeste povećanje
broja pritužbi
upućene
za
poslovnih
zgrada
državnih
organa
jeste
povećanje
broja
pritužbi
upućene
Povereniku
za
zaštitu ravnopravnosti.
zaštitu ravnopravnosti.
6
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, “Sl. glasnik RS”, br. 33/2006
Ovu definiciju
javnih
zgrada koristi
priručnik
Evropski “Sl.
koncept
pristupačnosti
(European Concept for Accessibility
Zakon
o sprečavanju
diskriminacije
osoba
sa invaliditetom,
glasnik
RS”, br. 33/2006
7
technical
referencejavnih
manual),
Freekoristi
movement
of People
with Disabilities
in South Eat Europe:
An Concept
inaccessible
?, 2006,
Ovu definiciju
zgrada
priručnik
Evropski
koncept pristupačnosti
(European
for right
Accessibility
Disability
Monitor Initiative
technical reference
manual), SEE
Free movement of People with Disabilities in South Eat Europe: An inaccessible right ?, 2006,
8
Izveštaj oMonitor
pristupačnosti
zgrada državnih organa osobama sa invaliditetom, Poverenik za rodnu ranopravnost,
Disability
Initiativeposlovnih
SEE
8
maj
2013. o pristupačnosti poslovnih zgrada državnih organa osobama sa invaliditetom, Poverenik za rodnu ranopravnost,
Izveštaj
maj 2013.
76
10
9
9
Zakon o zabrani diskriminacije9 u članu 17. opisuje diskriminaciju u pružanju javnih usluga i
korišćenju objekata i površina „svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj
upotrebi kao što su i objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti.“
Kada mediji izveštavaju o fizičkoj pristupačnosti zgrada od javnog značaja, akcenat je na
pojedinačnim rampama koje su izgrađene sredstvima donatora ili inicijativama lokalnih
udruženja osoba sa invaliditetom a uz finansijsku podršku lokalne samouprave.
Članak br.3: Dnevni list Kurir, 01.06.2013.
SVETSKI DAN KOMŠIJA UZ “GRAND KAFU”
HUMANOST – “Grand kafa” obeležila je Svetski dan komšija u želji da nas podseti na prave komšijske
vrednosti. Kompanija je pomogla porodicama kojima je pomoć neophodna i podelila vaučere za kupovinu
osnovnih životnih namirnica i izgradila rampe za osobe sa invaliditetom.
U vremenu kada je svakome potrebna prijateljska atmosfera ponosni smo što je “Grand kafa” uspela da usreći ili
barem izmami osmehe građana Beograda, Novog Sada i Niša – rekao je Andrej Bele direktor “Atlantic grupe”
za strateško područje kafa.
U medijskom izveštavanju izostaje konkretizacija standarda pristupačnosti i ne navodi se
pravni osnov za ovakve adaptacije. Izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o
pristupačnosti zgrada javnih organa bio je medijski odlično pokriven. Javnost je upozorena da
je nepristupačnost zgrada u kojima deluju javni organi akt diskriminacije, navedeni su
primeri iz prakse kao i preporuke koje je poverenica dala kako bi se diskriminacija otklonila.
Zaštitnik građana je povodom dana osoba sa invaliditetom, 3. Decembra, apelovao na sve
javne ustanove da svoje objekte i rad učine dostupnim svim građanima a prostorije u kojima
se odvija rad njegove kancelarije u potpunosti su prilagođene.
Članak br.4: Politika, 04.12.2012.
PROSTORIJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA DOSTUPNIJE INVALIDIMA
Na zgradi i u prostorijama zaštitnika građana u Deligradskoj ulici postavljeni su taktilna table na ulazu, sa
nazivom institucije, taktilne vođice, gazišta za obeležavanje ulaza, i taktikna staza, od ulaza do pisarnice i
prostorije za prijem, što olakšava osobama sa oštećenim vidom pristup i boravak u prostorijama zaštitnika
građana. U salama za sastanke postavljena je oprema za pojačavanje i prenos zvuka, koja olakšava
komunikaciju osobama sa oštećenim sluhom. Osobe sa otežanim kretanjem u zgradu mogu ući preko
najsavremenih pristupnih rampi, ističe se u saopštenju kancelarije ombudsmana.
Zaštitinik građana Saša Janković je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom apelovao na
predstavnike državnih organa, odnosno na organe vlasti da konkrentnim postupcima doprinose ravnopravnosti
osoba sa invaliditetom i pozvao ih da svoje zgrade i svoj rad učine dostupnim svim građanima.
1.3. Pristupačnost saobraćajnica i javnih površina
U svojim iskazima osobe sa invaliditetom govore o slabom kvalitetu površina kolovoza i
trotoara (rupe, otvoreni šahtovi, nepropisno postavljen urbani mobilijar), ivičnjaka,
nedostatak taktilnih traka, nedostatak zvučnih semafora. Situacija je posebno kritična u
ruralnim sredinama.
“Pa, da - to se dešava stalno....ništa se nije promenilo. A što se tiče tih prolaza kolicima,...ja
imam i sliku ovde negde u svom telefonskom aparatu gde čovek iz gradske inspekcije Novog
Beograda stoji na trotoaru da ne može da prođe ni zdrav čovek pored a kamoli kolica.
Čovek, znači, komunalni inspektor na terenu obavlja...zadatak i staje na sred trotoara da sad
ni sa leve ni sa desne strane ne može da prođe pešak a ne kolica. Ja ga opomenem na sve to i
on mi zapiše broj automobila - zašto ja njega opominjem, pa će da mi piše prijavu zato što
sam stao da ga slikam.”
Muškarac, 56 godina
9
Zakon o zabrani diskriminacije, “Sl. glasnik RS”, br. 22/2009
11
10
„Ima dosta parking mesta za osobe sa invaliditetom. Problem je što se nesavesni građani
parkiraju na ta mesta. E, sad, opet nekom našom inicijativom kazne na tim mestima,
„Ima
dosta
parking
mesta za
osobe
sa invaliditetom.
Problem
što se nesavesni
građani
odnosno,
ako
vas odnese
pauk
su dosta
velike - tako
da u je
poslednje
vreme ljudi
to i
parkiraju
na
ta
mesta.
E,
sad,
opet
nekom
našom
inicijativom
kazne
na
tim
mestima,
izbegavaju ali ne znam...mislim da je i po tom pitanju dosta urađeno. Po pravilniku iz
odnosno,
ako vas
odnese
pauk sasutelesnim
dosta velike
- tako da
u su
poslednje
vreme
ljudistvari,
to i
januara prošle
godine
su osobe
inva...mislim,
malo
pooštrene
tu neke
izbegavaju
ali
ne
znam...mislim
da
je
i
po
tom
pitanju
dosta
urađeno.
Po
pravilniku
iz
što su...dobro je za neke - za neke nije...s obzirom da je sad neophodno osamdeset posto
januara
godine
su osobe sa
telesnim
su pooštrene
neke stvari,
oštećenjaprošle
donjih
ekstremiteta,
veliki
broj inva...mislim,
korisnika je malo
izgubio
pravo na tunalepnicu
za
što
su...dobro
je
za
neke
za
neke
nije...s
obzirom
da
je
sad
neophodno
osamdeset
posto
parkiranje koji imaju nekih drugih problema koji nisu vezani za kretanje...“
oštećenja
ekstremiteta, veliki broj korisnika je izgubio pravo na nalepnicu za
Muškarac, donjih
35 godina
parkiranje koji imaju nekih drugih problema koji nisu vezani za kretanje...“
Muškarac,
35Kamenica
godina sama po sebi nije baš nekako prilagođena za osobe s' invaliditetom i
„Ali, mislim,
zbog toga što se automobili parkiraju na pešačku stazu, onda mora se ići putem. onda,
„Ali,
mislim,
po sebii nije
nekako
prilagođena
za osobei s'ima
invaliditetom
sviraju
i budeKamenica
baš onakosama
neprijatno
strahbaš
imam
nekad
kad idem tako......
puno i rupai
zbog
što se
automobili parkiraju na pešačku stazu, onda mora se ići putem. onda,
na timtoga
stazama
i....“
sviraju
i
bude
baš
Žena, 19 godina onako neprijatno i strah imam nekad kad idem tako...... i ima puno i rupa
na tim stazama i....“
Žena,
19 godina
Saobraćajnice
i javne površine podležu odredbama Zakona o javnim putevima.10 U članu 83.
govori se o projektovanju i rekonstrukciji javnog puta koji zahteva primenu tehničkih
propisa
10
U članu
83.i
i javne
površine
podležuseodredbama
Zakona
o javnim
putevima.
iSaobraćajnice
standarda. Ovim
zakonom
regulišu
konstruktivni
elementi:
ivičnjaci,
površine
puteva
govori
o projektovanju
i rekonstrukciji
javnog
puta koji
zahteva
primenu tehničkih propisa
trotoara,seraskrsnice,
saobraćajna
signalizacija,
bankine
i parking
mesta.
iParkiranje
standarda.naOvim
zakonom
regulišu
se
konstruktivni
elementi:
ivičnjaci,
površine
označenim mestima za osobe sa invaliditetom nije jednostavan
izazov puteva
počevšii
trotoara,
raskrsnice,
saobraćajna
signalizacija,
bankine
i
parking
mesta.
od dobijanja za to neophodne nalepnice. Naplata za nepropisno parkiranje na označenim
Parkiranje
na označenim
mestima je
za oblast
osobe koja
sa invaliditetom
nije jednostavan
počevši
mesta za osobe
sa invaliditetom
zahteva dodatno
unapređenjeizazov
normativnog
od
dobijanja
za
to
neophodne
nalepnice.
Naplata
za
nepropisno
parkiranje
na
označenim
okvira i praktične primene.
mesta
za primer
osobe uzmemo
sa invaliditetom
je oblast
koja
zahteva
dodatno
unapređenje
normativnog
Ako kao
grad Beograd
i grad
Užice
i njihove
pravilnike
o uslovima
i načinu
okvira
i
praktične
primene.
korišćenja javnih parkirališta od strane povlašćenih korisnika, vidimo da je ovaj segment
Ako
kao primer
uzmemo
grad Beograd
i grad
i njihove
pravilnike
o uslovima
pristupačnosti
osoba
sa invaliditetom
vezan
za Užice
ostvarivanje
prava
iz domena
socijalnei načinu
zaštite
korišćenja
javnih
parkirališta
od
strane
povlašćenih
korisnika,
vidimo
da
je
ovajnalepnica
segment
i penziono-invalidskog osiguranja, budući da je propisano da korisnici parking
pristupačnosti
osoba samoraju
invaliditetom
vezan za 80%
ostvarivanje
iz domena
zaštite
osoba sa invaliditetom
imati minimum
telesnogprava
oštećenja
ili 90%socijalne
oštećenja
vida
iilipenziono-invalidskog
osiguranja,
budući
da
je
propisano
da
korisnici
parking
nalepnica
da su korisnici ortopedskog dodatka odnosno tuđe nege i pomoći.
osoba
sa invaliditetom
imati minimum
80% telesnog oštećenja ili 90% oštećenja vida
U
medijima
se govori omoraju
nepristupačnosti
saobraćajnica.
ili da su korisnici ortopedskog dodatka odnosno tuđe nege i pomoći.
U medijima
se govorinovine,
o nepristupačnosti
saobraćajnica.
Članak
br.5: Novosadske
22.07.2013.
NEPRISTUPAČNOST SAOBRAĆAJNICA
Članak br.5:
Novosadske
novine, 22.07.2013.
Gradovi
poput
Kikinde, Zrenjanina,
Subotice ili Požarevca su rešili ovaj problem za svoje slepe sugrađane, ali
NEPRISTUPAČNOST
Novi Sad nije. U gradu jeSAOBRAĆAJNICA
ranije bilo zvučnih semafora na osam raskrsnica, ali su uređaji pokvareni još pre deset
Gradovii poput
Zrenjanina,
Subotice
ili Požarevca
su rešili
za svoje
sugrađane,
godina
nikadaKikinde,
nisu popravljeni.
Dobili
smo obećanje
od Grada
da ovaj
će seproblem
od septembra
oveslepe
godine
poraditi ali
na
Novipitanju,
Sad nije.
U igradu
je ranije
bilo zvučnih
na osam
ali su
uređaji pokvareni
pre deset
tom
kao
na drugim
problemima.
Tusemafora
mislim, pre
svega,raskrsnica,
na izgradnju
odgovarajućih
staza još
i trotoara
za
godina
i nikada
popravljeni.
obećanje
od ući
Grada
se odzgrade
septembra
ove godine
na
nas slepe.
Zbog nisu
nedostatka
takvihDobili
staza,smo
mi ne
možemo
čakda
ni će
u one
i institucije
koje poraditi
su drugim
tom pitanju,pristupačne
kao i na drugim
problemima.
Tu mislim, pre svega, na izgradnju odgovarajućih staza i trotoara za
invalidima
– zaključuje
Neza Đurkić.
nas slepe. Zbog nedostatka takvih staza, mi ne možemo ući čak ni u one zgrade i institucije koje su drugim
invalidima pristupačne – zaključuje Neza Đurkić.
Dajemo primer članka koji podiže nivo svesti prosečnog vozača da poštuje mesta određena za
parkiranje vozila osoba sa invaliditetom.
Dajemo primer članka koji podiže nivo svesti prosečnog vozača da poštuje mesta određena za
parkiranje
osoba
invaliditetom.
Članak br.6: vozila
Dnevni list
Alo,sa
28.03.2013
PAUK ZAUZEO MESTO INVALIDIMA!
Članak
br.6: Dnevni
list Alo,servisa”
28.03.2013
Pauk
zaječarskog
“Parking
juče je od 10.30 do 12 sati bio parkiran na uglu ulica Generala Gembete i
PAUK
Krfske, ZAUZEO
na mestu zaMESTO
invalide!INVALIDIMA!
Dežurni u “Parking servisu” su nam u telefonskom razgovoru kratko odgovorili da
Pauk
juče je bi
odse10.30
do 12zasati
bio parkiran
uglu
ulica
Generala
im “tozaječarskog
uopšte nije “Parking
poznato”.servisa”
Inače ukoliko
na mestu
invalide
nalazilonabilo
koje
drugo
vozilo,Gembete
odneo bii
Krfske,
mestu za
Dežurni
u “Parking
servisu”
su nam u telefonskom razgovoru kratko odgovorili da
ga
pauk na
a vlasnik
bi invalide!
za preuzimanje
moram
da plati
4000 dinara.
im “to uopšte nije poznato”. Inače ukoliko bi se na mestu za invalide nalazilo bilo koje drugo vozilo, odneo bi
ga
pauk a vlasnik bi za preuzimanje moram da plati 4000 dinara.
10
Zakon o javnim putevima, Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012
10
Zakon o javnim putevima, Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012
12
11
11
1.4. Pristupačnost prevoza
Tokom monitoringa individualnih iskustava osoba sa invaliditetom, ispitanici su u velikom
broju navodili probleme sa kojima se suočavaju svakodnevno u pristupu javnom prevozu.
U ovom segmentu, navodimo nekoliko odlomaka iz intervjua:
M2: „Kako vam je u toj situaciji? Kako...kako ste se osećali?“
I: „Pa, malo me je...malo me je iznervirao jer on u suštini vidi putnike, ima svoje ogledalo i
vidi da...kako čovek izlazi - Gde sad kreće, šta sad hoće? Je l' ja treba da iskočim kroz vrata
da bi on stigao negde da popuni neko prolazno vreme?“
Muškarac, 57 godina
„I problem mi je kad padne sneg...Eto, tu sam negde osetila diskriminaciju - da kad zovneš
taksi i kad tražiš malo veći taksi, karavan, i kad pominješ invalidska kolica - taksi se ne
pojavljuje. Tu sam osetila diskriminaciju kao osoba sa invaliditetom, baš onu pravu. I
ugrožena sam.“
Žena, 23 godine
„ I prvo, što su ti autobusi - ima ih samo dva. A drugo, što je i vrlo interesantno, svaki put
kada bi došli, vozači bi pitali: Gospođo, da l' imate šrafciger?
M1: Šrafciger?
I: Znači, oni u tim autobusima nemaju mogućnost da automatski spuste rampu, nego prosto,
moraju da izađu, da uzmu vaš šrafciger, da otvore rampu, da vas vaš pratioc ubaci, da
zatvori rampu - tako da smo se mi prosto, šalili na taj način: Gospođo imate li šrafciger.
Tako da smo se svi ovako opremili sa hladnim oružjem - što kukasti i drugačiji šrafciger.“
Žena, 37godina
Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti takođe su regulisani elementi
pristupačnosti javnog saobraćaja, a saobraćajnice i javne površine podležu odredbama
Zakona o javnim putevima. 11 Zakon o bezbednosti u saobraćaju 12 je takođe značajan za
učestvovanje osoba sa invaliditetom u saobraćaju. U članu 24. slepa osoba koja samostalno
učestvuje u saobraćaju kao pešak, treba da se kreće uz pomoć belog štapa i/ili obučenog psa
vodiča. Ovo navodi na potrebu usklađivanja zakonodavstva jer zakon o korišćenju psa vodiča
u normativnom okviru ne postoji.
Članovi 27 – 29. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom određuju
diskriminaciju u vezi sa prevozom. Diskriminacijom se smatra odbijanje da se preveze putnik
sa invaliditetom zatim da se pruži fizička pomoć putniku kao i utvrđivanje određenih
nepovoljnih uslova za prevoz naročito kada je reč o uslovima plaćanja. Takođe kao posebno
težak oblik diskriminacije smatra se omalovažavanje ili uznemiravanje od strane posade. U
okviru mera za podsticanje ravopravnosti osoba sa invaliditetom član 33. istog zakona
uspostavlja mere za stvaranje pristupačnog okruženja13. Spomenute odbredbe se uglavnom
koriste kao osnov za pritužbe vezane za pristupačnost. U praksi, pored redovnog prevoza
postoji specijalizovani javni prevoz za osobe sa invaliditetom u urbanim sredinama, a osobe
sa invaliditetom koje koriste ovaj vid prevoza ograničeni su u okvirima retkih vremenskih
intervala i često su prinuđene da dugo čekaju prevoz. Gradsko saobraćajno preduzece
Beograd ima ugovor o prevozu članova udruženja osoba sa invaliditetom od 2004. godine da
11
Zakon o javnim putevima, Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012 U članu 78. prostornim odnosno
urbanističkim planom, određuju se dodatni elementi kao što je širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za
parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, biciklističke staze, pešake staze i sl.
12
Zakon o bezbednosti saobraćaja ,“Sl. glasnik RS”, br.41/2009 i 53/2010
13
Član 33. “Jedinice lokalne samouprave dužne su da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i
prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. “
13
12
obavlja prevoz i raspolaže sa 16 kombi vozila od kojih je u funkciji 5, prema navodima
Udruženja distrofičara Beograda. Pored javnog specijalizovanog prevoza određeni broj
organizacija osoba sa invaliditetom pružaju usluge prevoza svom članstvu. Ova usluga nije
standardizovana, a trebalo bi da bude prepoznata kao socijalna usluga koja se može
licencirati i dobiti održivo finansiranje od strane opštine. U okviru Strategije unapređenja
položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, cilj 13. određuje potrebu da se objekti u
funkciji javnog prevoza putnika budu pristupačni za osobe sa invaliditetom kroz
promovisanje i edukaciju o konceptu univerzalnog dizajna, doslednu primenu i nadzor
propisa. Neophodno je adaptirati saobraćajnu infrastrukturu i prevozna sredstva u javnom
prevozu (posebna mera 14.) uklanjanjem barijera u svim granama saobraćaja, zamenom
nepristupačnih prevoznih sredstava i razvijati primenu principa paralelnog koleseka u
organizaciji javnog prevoza za osobe sa invaliditetom.14
U Beogradu se u martu 2013. godine oglasila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u
saradanji sa organizacijama osoba sa invaliditetom povodom saznanja da u GSP Beograd
postoji određen broj vozila koja su prilagođenja za ulazak osoba sa invaliditetom, da i pored
toga, osobama sa invaliditetom koja koriste kolica nije omogućen ulazak u ta vozila. GSP
Beograd ima 22 tramvaja novog tipa koji su opremljeni automatskim rampama, 83 trolejbusa
imaju mehaničku rampu i 135 autobusa imaju rampe (100 starog mehaničkog tipa i 35 novog
automatskog tipa).15 Međutim u svrhu bezbednog korišćenja rampe neophodno je da budu
ispunjeni saobraćajno – bezbednosni uslovi infrastrukture odnosno potrebno je da budu
ispunjeni svi uslovi da osoba sa invaliditetom koja koristi kolica bezbedno priđe stajalištu
sačeka na njemu, manevrom uđe u vozilo a takođe da i bezbedno iz njega izađe. Stajališta su
u nadležnosti Direkcije za javni prevoz, a ostali elementi (pešački prelazi, prilazne staze i
trotoari) u nadležnosti Gradskog sekretarijata za saobraćaja u skladu sa Pravilnikom o
tehničkim standardima pristupačnosti, članovi 32 – 39. Do sada je korekcija i prilagođavanja
trolejbuskog stajališta urađeno na jednoj liniji i započelo se sa korišćenjem rampe. Kod
upotrebe mehaničkih rampi vozač ima obavezu da lično izvrši niz radnji. Što se tiče
tramvajskog saobraćaja urađeno je prilagođavanje dve linije i postoji popis svih stajališta na
kojima vozači mogu da otvore automatsku rampu. Što se tiče autobuskih linija za sada ne
postoji označeno stajalište za rampe. U odgovoru Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je
o opisanoj situaciji dala svoje mišljenje i sugestije konstatuje se da ne pružanje mogućnosti
osobama sa invaliditetom da koriste vozila GSP Beograd koja su prilagođena (vozila sa
mehaničkom i automatskom rampom) nije dopušteno i predstavlja diskriminaciju osoba sa
invaliditetom u pogledu dostupnosti usluga.
Takođe, treba napomenuti da je situacija u drugim gradovima još nepovoljnija u odnosu na
Beograd. U manjim sredinama kao što je opština Velika Plana ne postoji pristupačan javni
prevoz sem u obliku kombi prevoza Udruženja osoba sa invaliditetom.
Zakon o javnim nabavkama16 daje dobru mogućnost da sva nova vozila javnog prevoza budu
u skladu sa potrebama osoba sa različitim vrstama invalidnosti (član 70. i član 120.). Iz dela
navedenih citata iz intervjua, vidi se da su često povređeni osnovni principi ljudskih prava
osoba sa invaliditetom, a najčešće principi učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti,
nediskriminacije i jednakosti, kao i poštovanja različitosti osoba sa invaliditetom. Pored
fizičke nepristupačnosti javnog prevoza, čest izvor diskriminacije osoba sa invaliditetom u
ovoj oblasti je i ponašanje zaposlenih u gradskim saobraćajnim preduzećima, a naročito
vozača javnog prevoza.
14
Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (2007-2015), “Sl. glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05
Preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,
http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/preporuke-mera-organima-javne-vlasti/preporuka-gsp-beograd-za-uvo%C4%91enjemera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti
16
Zakon o javnim nabavkama, “Sl. glasnik RS”, br. 124/2012
15
14
13
Članak
Članak br.7:
br.7: Dnevni
Dnevni list
list 24
24 sata,
sata, 19.02.2013.
19.02.2013.
GRADSKI
PREVOZ
NEDOSTUPAN
GRADSKI PREVOZ NEDOSTUPAN ZA
ZA OSOBE
OSOBE SA
SA INVALIDITETOM
INVALIDITETOM
PREPREKA
–
Ratni
vojni
invalid
Radoje
Radojević
PREPREKA – Ratni vojni invalid Radoje Radojević u
u subotu
subotu je
je doživeo
doživeo neprijatnost
neprijatnost kada
kada mu
mu je
je u
u tri
tri tramvaja
tramvaja
na
na liniji
liniji broj
broj sedam
sedam rečeno
rečeno da
da ne
ne mogu
mogu da
da ga
ga puste
puste u
u vozilo,
vozilo, iako
iako novi
novi tramvaji
tramvaji iz
iz Španije
Španije imaju
imaju rampu
rampu za
za
ulazak
ulazak osoba
osoba sa
sa kolicima.
kolicima.
-- Išao
Išao sam
sam na
na buvljak
buvljak ii morao
morao sam
sam da
da čekam
čekam “španac”
“španac” jer
jer u
u ove
ove druge
druge ne
ne mogu
mogu da
da uđem.
uđem. Kada
Kada sam
sam dočekao
dočekao
prvi
prvi iznenadio
iznenadio sam
sam se
se jer
jer je
je vozač
vozač rekao
rekao da
da nema
nema ključ
ključ za
za rampu.
rampu. Sačekao
Sačekao sam
sam drugi,
drugi, ali
ali taj
taj vozač
vozač je
je rekao
rekao da
da ne
ne
sme
sme da
da spušta
spušta rampu.
rampu. Nisam
Nisam znao
znao uu čemu
čemu je
je problem,
problem, sačekao
sačekao sam
sam ii treći
treći tramvaj,
tramvaj, ali
ali vozač
vozač me
me je
je pogledao
pogledao ii
odmahnuo
odmahnuo rukom
rukom bez
bez namere
namere da
da izađe,
izađe, pa
pa su
su mi
mi putnici
putnici proskočili
proskočili uu pomoć
pomoć ii pomogli
pomogli da
da uđem
uđem –– priča
priča
Radojević.
Radojević.
GSP –
“razmatra slučaj”
slučaj” ii njihovo
njihovo tumačenje
tumačenje ovog
biće poznato
poznato danas.
danas.
GSP
– “razmatra
ovog događaja
događaja biće
Jedan od gorućih problema je bio i ekonomski pristup javnom prevozu. Po zakonu osobe sa
invaliditetom su oslobođene plaćanja karte u javnom prevozu. Zakon o povlasticama u
17 u članu 3. nabraja koje osobe sa
unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica 17
invaliditetom imaju pravo na povlasticu koja se odnosi na 75% od redovne cene za putovanje
železničkim, drumskim i pomorskim odnosno rečnim saobraćajem, u toku jedne godine pravo
se ostvaruje u okviru šest putovanja što može značajno ograničiti putovanja osoba sa
invaliditetom. U gradskom saobraćaju pravo na povlašćenju cenu karte vezuje se za prava iz
18 U prilog navedenoj tvrdnji da se
domena socijalne zaštite, uzroka i tipa invalidnosti. 18
ostvarivanje povlastica za prevoz vezuje i za ostvarivanje prava iz domena socijalne zaštite,
govori i sledeći primer:
“Ja sam se jako dugo godina vozala bez karte...Ja nisam imala tuđu negu i pomoć, a samim
tim ni povlasticu za prevoz... Ja sam se vozala u autobusu da nisam plaćala kartu. Naiđe
kontrola - ja sam držala štap, u stvari štaku. Sa štakom sam išla. Mene niko ništa nikad nije
ni pitao niti me zaustavio, niti me izbacio iz autobusa, ali ja sam išla tako na neki rizik ili na
šta...na neku sreću...”
Žena, 40 godina
Mediji pokrivaju i socijalnu dimenziju korištenja javnog prevoza tj. povlastice na cenu vozne
karte za osobe sa invaliditetom u javnom prevozu.
U nastavku prikazujemo kako mediji prate nabavke specijalizovanih vozila.
Članak
Članak br.8:
br.8: Nedeljne
Nedeljne novine
novine Bačka
Bačka Palanka,
Palanka, 18.05.2013.
18.05.2013.
VOZILO
VOZILO ZA
ZA BESPLATNI
BESPLATNI PREVOZ
PREVOZ INVALIDA
INVALIDA
BAČKA
BAČKA PALANKA
PALANKA –– Somborski
Somborski ''Mobility
''Mobility MGB''
MGB'' u
u okviru
okviru Projekta
Projekta besplatnog
besplatnog ambulantnog
ambulantnog prevoza,
prevoza,
predstavio
predstavio je
je uu Bačkoj
Bačkoj Palanci
Palanci mogućnosti
mogućnosti specijalnog
specijalnog vozila
vozila za
za prevoz
prevoz invalidnih
invalidnih lica,
lica, aa koje
koje je
je već
već ustupila
ustupila na
na
korišćenje
korišćenje pojedinim
pojedinim gradovima.
gradovima. –Vozilo
–Vozilo se
se ustupa
ustupa gradovima
gradovima ili
ili opštinama
opštinama na
na besplatno
besplatno korišćenje
korišćenje uu
vremenskom
vremenskom periodu
periodu od
od četiri
četiri godine
godine –– objasnio
objasnio je
je Nebojša
Nebojša Gladić,
Gladić, direktor
direktor ove
ove somborske
somborske firme.
firme. Prema
Prema
njegovim
rečima,
ustanova
koja
dobije
vozilo
treba
da
oformi
Kol-centar
koji
bi
dežurao
24
sata
i
intervenisao
njegovim rečima, ustanova koja dobije vozilo treba da oformi Kol-centar koji bi dežurao 24 sata i intervenisao uu
slučaju potrebe
potrebe starih
starih ii nemoćnih
nemoćnih građana
građana uu bačkopalanačkoj
bačkopalanačkoj opštini.
opštini. Obaveza
Obaveza Opštine
Opštine je
je da
da registruje
registruje vozilo
vozilo ii
slučaju
uplati Kasko
Kasko osiguranje.
osiguranje. Partneri
Partneri ovog
ovog veoma
veoma značajnog
značajnog projekta
projekta su
su ,,Delta
,,Delta generali
generali osiguranje''
osiguranje'' ii ,,Delta
,,Delta
uplati
fondacija''
fondacija''
17
17
18
18
“Sl.
“Sl. glasnik
glasnik RS”,
RS”, br.
br. 22/93,
22/93, 25/93
25/93 –– ispr.
ispr. II 101/2005
101/2005 –– dr.
dr. zakon
zakon
Više
Više na:
na: www.busplus.rs/page-dokumentacija-inv-lica-sa-dodatkom.php
www.busplus.rs/page-dokumentacija-inv-lica-sa-dodatkom.php
15
14
1.5. Pristupačnost informacija i komunikacija
U ovom izveštaju pod pristupom informacijama i komunikacijama podrazumevamo sve
informacije koje su od javnog značaja namenjena svim građanima uključujući i svakodnevnu
komunikaciju sa drugim ljudima. Uslužni centri za građane, šalter sale i informativne službe,
call centri, radio i TV stanice, pristup veb-stranicama i sistemima javnog uzbunjivanja
moraju pružati informacije u raznovrsnim i pristupačnim formatima, na adekvatnim mestima
i u odgovarajuće vreme. Pozivanje policije, službe hitne službe i požarne službe su od
vitalnog značaja a navedene službe retko pružaju mogućnost da osobe sa invaliditetom stupe
u kontakt sa ovim servisom putem mobilnog telefona (sms) u hitnim slučajevima.
Neodstupnost informacije za osobe sa senzornim i intelektualnim invaliditetom je naročito
izražena u javnim objektima koji se bave administracijom (šalteri).
Naši ispitanici su imali negativna iskustva u ovom segmentu.
„To je bilo u više navrata pre četiri godine. I ovaj...da registrujem auto i.....sad trebalo je da
potpišem ugovor jer hoću da dam svoj faksimil, službenica na šalteru odgovorila da ne mogu
da dam svoj faksimil , ne možete uopšte ni da dobijete taj kredit, jer ne možete da pročitate
ugovor. Ja kažem.....pročitajte mi vi ugovor pa ću...ne, ni ti će da mi pročita ona ugovor, ni ti
će mi uopšte dozvoliti otplatu na čekove jer ne vidim.“
Žena, 65 godina
Ustav Republike Srbije prepoznaje pravo na obaveštenost i u članu 52. propisuje pravo na
istinito, potpuno i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja. U okviru člana
48. koji podstiče uvažavanje razlika ne prepoznaju se neposredno osobe sa invaliditetom.19
Problem koji je određen u tom smislu tokom ove godine došao je iz Asocijacije tumača
srpskog znakovnog jezika koji su istakli da na 1000 gluvih i nagluvih u Srbiji radi jedan
tumač za znakovni jezik što je alarmantno obzirom da je 30. 000 onih kojima je tumač
potreban. Neposredno posle objavljivanja ovih podataka pripremljen je i Nacrt zakona o
upotrebi znakovnog jezika. Pored kontraverzi koje je pratila pripremu javne rasprave ovog
nacrta20 i velikog broja sugestija očekuje se njegovo usvajanje tokom 2013 godine. Zakon o
javnom informisanju21 i Zakon o elektronskim komunikacijama22 donose pozitivne novine
kroz eksplicitno pominjanje osoba sa invaliditetom pa ipak individualna iskustva ispitanika
govore o mnogobrojnim preprekama na koje nailaze.
Članci koji se bave pristupom informacijama i komunikacijom sa osobama sa invaliditetom u
afirmativnom tonu akcentiraju inicijative za unapređenjima u ovoj oblasti.
Članak br. 9: Dnevni list Danas, 14.05.2013.
ZNAKOVNI JEZIK U POSLOVNICAMA TELEKOMA SRBIJA
Kako bi izašla u susret svim svojim korisnicima, među kojima je veliki broj gluvih i nagluvih osoba, Telekom
Srbija pokrenula je obuku svojih zaposlenih na srpskom znakovnom jeziku. Zaposleni će najpre u Beogradu
moći bez problema da odgovore na sva pitanja koja se tiču telekomunikacionih usluga.
Članak br.10: Dnevni list Alo, 06.04.2013.
PRVI PORTAL ZA GLUVE
PRVI srpski portal posvećen informisanju gluvih i nagluvih osoba ,,cujemovas.rs’’ počeo je juče sa radom.
Portal je posvećen poboljšanju i unapređenju položaja gluvih i nagluvih osoba kroz savremeniji i kvalitetniji
sistem informisanja, a pokrenulo ga je udruženje građanja ,,Čujemo vas’’
19
Ustav Republike Srbije, “Sl. Glasnik RS” br. 98/2006, član 48: “Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju,
Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog,
jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.”
20
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=13&nav_category=12&nav_id=722454
21
Zakon o javnom informisanju, “Sl. Glasnik RS”, br. 43/2003, 61/2005 I 71/2009
22
Zakon o elektronskim komunikacijama, “Sl.glasnik RS”, br. 44/2010 I 60/2013 – odluka US
16
15
Preporuke
Normativni okvir Republike Srbije reguliše različite aspekte koji se odnose na oblast
pristupačnosti. Težište problema se pomera sa nepostojećeg ili neodgovarajućeg
zakonodavnog okvira na implementaciju zakona, blagovremeno donošenje odgovarajućih
podzakonskih akata i učešće civilnog sektora u kreiranju normativnog okvira i nadgledanju i
unapređenju njegovog sprovođenja.
23
24
Neophodno je pooštriti kontrolu primene tehničkih standarda pristupačnosti u skladu
sa Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti kroz intersektorsko delovanje
i do-edukaciju svih aktera;
Podržati adaptaciju stambenih jedinica za osoba sa invaliditetom. U relevantnim
zakonima uneti odredbe koje se odnose na stanovanje, adaptaciju prostora kako bi
zadovoljili prinicipi pristupačnosti i omogućile procedure koje dozvoljavaju brzo i
efikasno prilagođavanje prostora osobama sa invaliditetom. Odrediti jasan mehanizam
finansiranja pomenutih adaptacija;
Uspostaviti i podržati rad multidisciplinarnih savetodavnih tela za pitanja
pristupačnosti na lokalnom nivou;
Pažnju treba posvetiti jačanju normativnog okvira na lokalnom nivou u smislu izrade
strateških dokumenata i opredeljenih budžetskih sredstava za uklanjanje barijera.
Efikasan pristup je formiranje timova za pristupačnost koji se sastoje od donosioca
odluka, stručnjaka i osoba sa invaliditetom a imaju savetodavnu ulogu, vrše
monitoring i zagovaraju optimalna rešenja. Pozitivan primer u praksi je Tim za
pristupačnost Novog Sada i projekat “Mreža gradova i opština za sve” 23, u kome su
partneri bili iz različitih sektora, a rezultat projekta je izrada strateških dokumenata u
oblasti pristupačnosti u ukupno 10 gradova/opština AP Vojvodine. Takođe, Udruženje
za reviziju pristupačnosti kroz projekat Jednake mogućnosti počelo je da razvija
Mapu pristupačnosti koja je trenutno dostupna u beta verziji za mobilne telefone nove
generacije sa Andriod i OS operativnim sistemima, u bazi koju popunjavaju korisnici
– osobe sa invaliditetom i volonteri, do avgusta 2013. godine označeno je 5000
objekata kao pristupačni, delimično pristupačni i nepristupačni24;
Problem povlašćenog parkiranja se može rešiti donošenjem pravilnika u okviru
zakona o bezbednosti u saobraćaju koji bi na republičkom nivou propisao kriterijume
za dobijanje parking nalepnica i za druge uslove privilegovanog parkiranja na
najmanje restriktivan način i maksimalno izbegavajući vezivanje ovog prava sa nekim
drugim pravom. Takođe treba raditi na iznalaženju modaliteta izdavanja povlastice za
parkiranje uz što manji finansijski, vremenski i energetski utrošak od strane osobe sa
invaliditetom koja trenutno za to mora da skupi veliki broj dokumenata i obiđe
mnogobrojne šaltere ;
Unaprediti normativni okvir koji bi preciznije odredio tehničke smernice u oblasti
javnih informacija i elektronske komunikacije osoba sa invaliditetom;
Potrebno je usvojiti Zakon o upotrebi znakovnog jezika kao i zakone o upotrebi psa
vodiča, zatim upotreba faksimila;
Više koristiti mogućnosti koje daje Zakon o javnim nabavkama kako bi se omogućilo
da državni organi zaduženi za nabavku novih prevoznih sredstava budu u skladu sa
standardima pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.
http://www.czuns.org/dokumenti/publikacije/Mreza%20Gradova%20i%20Opstina%20za%20sve%20Final.pdf
Više informacija o aplikaciji: http://www.pristupacnost.org/mapa-pristupacnosti/ 17
16
II. SOCIJALNA ZAŠTITA
Tokom monitoringa individualnih iskustava, kao jedna od gorućih oblasti za osobe sa
invaliditetom pokazala se oblast osiguranja prihoda i usluga podrške, koja se zapravo
odnosila na sferu socijalne zaštite. Monitoring individualnih iskustava osoba sa invaliditetom
je pokazao da je ova oblast od izuzetnog značaja za osobe sa invaliditetom budući da je 85%
ispitanika navodilo iskustva iz ove oblasti. Ukupno su ispitanici naveli čak 328 situacija iz
ove oblasti (ispitanici su imali mogućnost da navode i pozitivne i negativne situacije koje su
im se dogodile u pojedinim oblastima kada su njihova prava bila poštovana ili uskraćena).
Čak 71,67% ispitanika nema pristup potrebnoj usluzi podrške, 41,67% ispitanika nema
mogućnost uticaja na donošenje odluka i izbor usluge koju će dobiti kao ni na njen kvalitet i
obim. Usled toga veoma je ugrožen i princip dostojanstva, čak kod 28,33% ispitanika.
2.1. Ostvarivanje prava na materijalnu pomoć
Kod ispitanika koji su navodili probleme iz ove oblasti, jedan od gorućih problema su
novčana davanja po osnovu invalidnosti. Iznosi koji se izdvajaju za tuđu negu i pomoć, u
realnosti nisu dovoljni da bi osoba mogla da obezbedi uslugu koja joj je potrebna, već se
iznosi od tuđe nege i pomoći najčešće koriste kao sredstvo pukog preživljavanja:
“...Uglavnom penzija i tuđa nega moja ...ne pokrivaju dovoljno da bih ja mogla da platim
usluge doma...”
Žena, 38 godina
“A da jedna država od osam miliona ljudi nije u mogućnosti da reguliše te minorne,
minimalne invalidske penzije i da ne može tuđu negu da dozvoli da to bude kao personalna
asistencija, da možete da platite tog personalnog asistenta - a niti može da platite, a niti
možete da uzmete personalnog asistenta...Ako uzmete personalnog asistenta, zakon je u tome
takav da supruga ili brat i sestra ne mogu da budu personalni asistenti. To, mislim nigdi u
svetu ne postoji. Kod nas,sa tuđom negom mi ne možemo da platimo ni pet dana personalne
asistencije.“
Muškarac, 66 godina
Takođe, za korisnike koji pokušavaju da ostvare prava na novčana primanja po osnovu
invalidnosti, to nije nimalo lak izazov budući da su kriterijumi i neophodna dokumentacija za
ostvarivanje ovih prava izuzetno zahtevni, a procena potrebe za ovim primanjima zavisi od
procene nadležne lekarske komisije:
“Posle toga sam, ovaj, pravila zahtev za tuđu pomoć i negu, nisu mi usvojili...Odbili su me
jednom, pa su me odbili drugi put, pa su me treći put, znači, na komisiju zvali u Beograd.
Tamo sam išla...I onda je jedna doktorka, ovaj, pogledala, pa kaže: ljudi da l' smo tol'ko slepi
da ne vidimo da žena je nemoćna. Znači, sedamdeset posto ima telesno oštećenje, da je
nemoćna za samostalno staranje. I recimo, da sam mnogo često i padala. I tako da sam
ostvarila, po treći put, izlazeći na komisiju, ostvarila tu tuđu pomoć i negu.”
Žena, 57 godina
“Pa najveći problem je što jednostvano lekari....koji vas veštače, mislim da su pogrešno
shvatili svoju ulogu, oni uglavnom brane sistem i državni novac od nas. A uloga im je da
procene da li smo mi sposobni ili ne, a ne da nam govore kako nema novca za takva
izdvajanja, i da vam pod tim izgovorom uskraćuju vaša prava. Uloga lekara je da vas
veštači, to jest da vaše zdravstveno stanje oceni, a ne da razmišlja o državnom novcu
18
17
prvenstveno. Tako da sam tu najviše razočarana, jer se sve svodi na taj novac. Niko vas ni
ne pogleda čestito...samo jednom u životu sam doživela na veštačenju telesnog oštećenja da
me neko pošteno pregledao znači, da me izuo, da hodam, da me pogledao komplet. Samo
gledaju dokumentaciju, vas uopšte ni ne pregledaju, i ovaj...sad recimo za tuđu negu i pomoć
sam već treći put odbijena i pored činjenice da uopšte ne mogu sama da se brinem o sebi.
....pogledaju vas, ništa vam ne kažu i dobijete rešenje odbijeni ste. Tako dva-tri puta do sad,
bez obzira što imam papire od svih specijalista koji me leče. Znači fizijatra,neurologa u
Beogradu, neurologa u Novom Sadu, elektromiografske nalaze sve moguće. Dokumentacija
ide u prilog tome da je meni potrebna tuđa nega i pomoć.”
Žena, 50 godina
U unutrašnjem normativnom okviru za ovu oblast je od posebne važnosti Zakon o socijalnoj
zaštiti25 koji u okviru svojih odredbi određuje značajna načela socijalne zaštite kao što su
načelo poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika i načelo zabrane diskriminacije. Zakon
o socijalnoj zaštiti uređuje kroz deo VII materijalnu podršku koju korisnik može da ostvari a
to su novčana socijalna pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za
pomoć i negu drugog lica i druge vrste materijalne pomoći. Pravo na dodatak i negu drugog
lica ostvaruju osobe koje svoje osnovne potrebe ne mogu da zadovolje samostalno. Potreba
za pomoći i negom drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom
osiguranju.
Osobe sa invaliditetom naročito socijalno ugrožene osobe imaju mogućnost ostvarivanja
prava na materijalnu pomoć koje su koncipirane na nivou republike ili na nivou lokalne
samouprave. Na republičkom nivou to su pre svega dodatak za pomoć i negu drugog lica tzv.
tuđa nega i pomoć, zatim pomoć za osposobljavanje za rad i novčanu socijalnu pomoć.
Procedure obraćanja centru za socijalni rad su uvek iste ali postupci za dobijanje lokalne
pomoći ostaje u nadležnosti gradova i opština.26 U sklopu postupka kada se preda potrebna
dokumentacija potrebno je u roku od 30 dana uz moguće produženje za isti period (dodatne
provere) da bi se dobilo rešenje. Postoji mogućnost žalbe na rešenje i u zavisnosti od mesta u
kome se traže prava iz ove oblasti žalba stiže preko centara u gradsku upravu, pokrajinskom
sekretarijatu za socijalnu zaštitu odnosno ministarstvu. Dodatak za pomoć i negu drugog lica
namenjen je osobama koje svoje osnovne životne potrebe ne mogu da zadovolje same. Ova
vrsta pomoći se dobija isključivo ako po drugom osnovu iz penzijskog i invalidskog
osiguranja nisu već namenjena sredstva za ovu namenu. Postoji mogućnost ostvarivanja ovog
prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ukoliko osoba ima telesno oštećenje
od 100% odnosno ukoliko postoji više oštećenja a da najmanje po dva osnova ona prelaze
70% i osobe sa organskim trajnim poremećajem neurološkog i psihičkog tipa. Uz zahtev za
dodatak za pomoć i negu drugog lica potrebno je priložiti set dokumenata kao što je predlog
za veštačenje lekara, najnoviji nalaz specijaliste, rešenje komisije za kategorizaciju ili raniji
nalaz prvostepenog organa veštačenja.
Putem Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za
penzijsko i invalidsko osiguranje27 uređuje se obrazovanje i način rada veštačenja, za potrebe
ovog izveštaja najbitnije je istaći da se on odnosi na ostvarivanje prava iz penzijskog i
invalidskog osiguranja, određuje se sadržaj i obrazac za utvrđivanje invalidnosti, a sam organ
veštačenja pripada Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pored organa
veštaćenja postoji organ kontrole nalaza, mišljenja i ocene koji daje saglasnost ili primedbu
na nalaz. Organ veštačenja dužan je pravilnikom da primenjuje jedinstvena merila za
utvrđivanje invalidnosti, telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica. Član 6.
25
Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 24/2011
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad “Sl. glasnik RS”, br. 59/2008, 37/2010,
39/2011 - dr. pravilnik i 1/2012 - dr. pravilnik
27
Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, “Sl.
glasnik RS”, br. 59/2008, 75/2008 – ispr., 24/201 i 7/2012
26
19
18
određuje da je organ veštačenja lekar veštak, a organ kontrole takođe lekar veštak –
kontrolor. Kod utvrđivanja promena u stanju invalidnosti komisiju čine tri člana odnosno
lekara veštaka. Važno je da lekar veštak ima odgovarajuću ili srodnu specijalnost u odnosu na
korisnike prava. Nalaz organa veštačenja u članu 10. ukazuje na neophodnost jasnog,
logičkog, obrazloženog naučno i stručno zasnovanog nalaza. Lekar veštak u prvostepenom
postupku ne može vršiti veštačenje u drugostepenom postupku, to važi i za organ kontrole
nalaza.
Veštačenje se odnosi na više oblasti, u veštačenju invalidnosti kada lekar opšte prakse
podnosi predlog i uz zahtev za pokretanje postupka počinje ovaj proces. U veštačenju u
prvostepenom postupku (član 28 - 36) veštači se o postojanju i uzroku invaliditeta, telesnog
oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica, potpune sposobnosti za rad i
nesposobnosti za samostalan život i rad. Kod ocene postojanja telesnog oštećenja njegov
procenat se određuje pozivom na Pravilnik o utvrđivanju telesnog oštećenja. 28 Nalaz,
mišljenje i ocenu potpisuje lekar veštak i lekar veštak – kontrolor. Veštačenje u
drugostepenom postupku ostvarivanja prava čini organ veštačenja koji se razlikuje od organa
prvostepenog veštačenja i on zapravo utvrđuje pravilnost nalaza, mišljenja i ocene iz
provstepenog postupka osvarivanja prava. Zanimljivo je istaći da organ drugostepenog
veštačenja pruža stručnu pomoć organu veštačenja u provostepenom postupku ostvarivanja
prava. Organ veštačenja u drugostepenom postupku veštači na osnovu medicinske
dokumentacije korišćene u prvostepenom postupku i medicinske dokumentacije dostavljene u
drugostepenom postupku. Nalaz, mišljenje i ocenu potpisuje lekar veštak i lekar veštak –
kontrolor. Kod veštačenja telesnog oštećenja, veštačenja potrebe za pomoći i negom drugog
lica, nesposobnosti za rad i promeni stanja invalidnosti oslanja se na veštačenje o invalidnosti
tj. u skladu sa odredbama ovog pravilnika. Član 58. govori o kontroli nalaza, mišljenja i
ocene i on se obavlja bez pregleda osiguranika odnosno korisnika prava osim ako se oceni na
osnovu prethodne dokumentacije da je to neophodno.
Pravo na odgovarajući standard i socijalnu zaštitu ( član 28. Konvencije UN o pravima osoba
sa invaliditetom) obrađuje jedna petina analiziranih članaka koristeći analitički pristup. U
člancima se pominju statistički podaci izvučeni iz izjava predstavnika vlasti, nalaza naučno
istraživačkih institucija i saopštenja nevladinog sektora. U članku Nepodnošljiva lakoća
opstajanja na ivici egzistencije, (Danas, 25.02.2013.) novinar Aleksandar Milošević, navodi
reči državne sekretarke u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike da „čak 95.000
porodica u Srbiji, osnosno 250.000 pojedinaca prima novčanu socijalnu pomoć“ te da ima
“33.000 korisnika usluga narodnih kuhinja i oko 400.000 ljudi koji povremeno primaju
pakete Crvenog krsta“. Pošto 70% osoba sa invaliditetom živi u siromaštvu, a osoba sa
invaliditetom u Srbiji prema najnovijoj statistici ima oko 600.000, izvodi se zaključak da su
izdvajanja države objektivno velika, a ipak nedovoljna za osnovne životne potrebe korisnika
materijalne pomoći. Navode se primeri kako država putem subvencionisanja troškova javnog
prevoza, tv pretplate, info stana, troškova fiksne i mobilne telefonije pokušava da popravi
materijalni položaj osoba sa invaliditetom, ali takođe da su administrativne procedure za
realizaciju ovih beneficija komplikovane.
Mediji dobro pokrivaju i rad organizacija osoba sa invaliditetom na zadovoljavanju socijalnih
potreba svoga članstva. U tome nevladine organizacije imaju finansijsku podršku sa
nacionalnog i lokalnog nivoa. U članku koji sledi između ostalog se navodi:
Članak br.11: Dnevni list Danas, 30.11.2012.
NAJVIŠE NOVCA ZA SPORTISTE
Beograd – Državne institucije su prošle godine izdvojile više od tri milijarde dinara za organizacije civilnog
društva i udruženja, a najviše novca dobili su sportisti, pokazalo je višemesečno istraživanje Kancelarije za
saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije.
28
Pravilnik o utrđivanju telesnih oštećenja, “Sl. glasnik RS”, br. 105/03 i 20/08 20
19
Najviše novca iz budžeta, ministarstva, uprave i fondovi izdvojili su na osnovu ekonomske klasifikacije 481,
koja podrazumeva donacije nevladinim organizacijama i to 93,2 odsto svih sredstava. Među institucijama u
davanjima organizacijama civilnog društva istakli su se i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Članak br. 12: Politika, 14.12.2012.
TEŽE DO OLAKŠICA ZA PLAĆANJE STRUJE
Osobe sa invaliditetom koje imaju pravo na određene olakšice kod brojnih institucija (iako ove beneficije
ostvaruju na osnovu rešenja koje već imaju), vrlo često moraju ponovo da dolaze po potvrde u Fond PIO, jer se
to od njih traži.
Tako se neretko dešava da svi oni koji su ostvarili pravo na tuđu negu i pomoć i imaju olakšice pri plaćanju
dažbina za struju, internet, komunalne usluge, mobilnu i fiksnu telefoniju, međugradski prevoz, kablovsku,
legalizaciju objekata, dolaze u penzijski fond jer se od njih u ovim institucijama traži potvrda, a ne rešenje koje
već imaju, što je dodatno opterećenje za njih i gubljenje vremena, kažu u PIO Fondu. Iako većina ovih
institucija nema razloga da traži dodatne potvrde, budući da već postoje rešenja o utvrđenim pravima, Fond će
ih ipak izdavati kako bi bez prepreka ostvarili ta svoja prava, jer i Fond ima zakonsku obavezu da izdaje
određene potvrde .
Naredni članak ilustruje kako organizacije doprinose poboljšanju životnog standarda svojih
članova putem obezbeđenja materijalne pomoći u vidu životnih namirnica.
Članak br.13: Kikindske, 09.05.2013
NESTAŠICA ODASVUDA
Opštinska organizacija invalida rada održala je u Kikindi nedavno izveštajnu skupštinu.
Tom prilikom je podnet izveštaj o radu tog kolektiva. Predsednik Opštinske OIR Sveto Stanišić nabrojao je
aktivnosti, među kojima su najsveobuhvatnije bile one koje se odnose na snabdevanju članova ogrevom i
namirnicama. U posmatranom periodu nabavljeno je na beskamatni kredit, uz otplatu na više mesečnih rata, 155
tona uglja i 177 kubnih metara drva. Takođe na otplatu obezbeđeni su i velike količine brašna, paketa testenina,
smrznuto lisnato slano i slatko pecivo, burek i sitni slavski kolači. Isporučene su i pozamašne količine zimnice,
krompir, luk i drugo povrće, čak i semenski krompir za članove koji obrađuju okućnicu i povrtnjak. Riba nije
izostala za božićne i novogodišnje praznike i uskršnji post. Mokrinski sir se našao na trpezama, kao i ostale
potrepštine, naravno otplaćivanjem na rate. Potražnja za paketima suvomesnatih proizvoda, nažalost, više je
nego prepolovljena, jer platežne mogućnosti naručilaca su znatno smanjene. Nestašica stiže odasvuda. U
poslednje vreme primećeno je da se nabavlja tek toliko da porodice prežive.
Dosta medijskog prostora zauzimaju i teme upotpunjavanja zakonodavnog okvira u oblasti
socijalne zaštite osoba sa invaliditetom kao i kršenja već utvrđenih prava u postojećem
zakonodavstvu. Navodi se da zakoni imaju za cilj da dodatno unaprede, zaštite i osiguraju
socijalna prava osoba sa invaliditetom u Srbiji ali da postoji i nedosledna implementacija već
postojećih zakona. Kao ilustracija neka posluži nepovoljno tumačenje Zakona o socijalnoj
zaštiti i nalaza veštaka što je za posledicu imalo da dete rođeno sa Daunovim sindromom nije
ostvarilo pravo na uvećanu tuđu njegu i pomoć koja pripada osobama sa najvišim stepenom
invalidnosti, pod obrazloženjem da „ima sva četiri ekstremiteta“.29
2.2. Pristup uslugama socijalne zaštite
Kod korisnika koji su navodili da nemaju pristup potrebnim socijalnim uslugama najčešće je
razlog to što usluge u zajednici za samostalan život nisu dovoljno razvijene, ili one koje
postoje ne pokrivaju postojeće potrebe većeg broja korisnika i nemaju rešeno pitanje
održivog finansiranja.
“Pa, da vam kažem, što je ona meni lično rekla, njeno je zaduženje bilo, znači, da ona mene
non-stop šeta po celi dan...ovaj, da mi ne sprema ni da jedem, da nije dužna ništa oko mene
da radi, samo da me šeta od jutra do mraka i da mi odvoji da popijem.”
Žena, 60 godina
29
Subotičke novine, 18.01.2013.
21
20
“Upoznata sam sa tim i ćerka je dobijala personalnu asistenciju međutim, mogu vam reći da
nije bilo velikih pomoći i od njih. I dalje sam ja morala da kuvam, jer oni to nisu želeli, nisu
znali, i dalje sam ja morala da svu ličnu higijenu oko ćerke. Jedini vid, koji mogu ja da
kažem da je bio od neke pomoći, to je bilo što su nam se donosile osnovne namirnice, ujutru.
A to je bilo, hleb i osnovno što ide uz to. Sve ostalo drugi poslovi su im bili jako teški, svega
su se plašili, što treba da urade, rekla bih izbegavali.”
Žena, 59 godina
Kriterijumi za dobijanje personalnog asistenta su često isuviše restriktivni zbog ograničenih
sredstava:
„Imam loše iskustvo zato što te organizacije za personalnog asistenta imaju asistente za
radno sposobne, ne...za radno aktivne osobe sa invaliditetom ili za...radno aktivne, to se
smatra i studiranje, učenje, je l' tako?...Oni koji se školuju. I ovaj, onda...i oni koji su
manje...nemaju šezdeset godina. Prvo, ako sam navršila šezdeset godina - znači, oni koji su
stari, koji su svoj radni vek odradili, koji su svoje školovanje završili i sad su u penziji, ne
rade ali imaju potrebe da izađu iz kuće i ako ne moraju ići baš u bioskop ili u pozorište ili na
kej, to baš i ne moraju - ali kod specijaliste moraju da odu. E, sad, oni ne mogu zato što kao
Svetska organizacija...na nivou Svetske organizacije za personalnog asistenta doneta je ta
Konvencija da preko šezdeset godina ne mogu imati osobe personalnog asistenta i ako radno
nisu aktivni. Pa, mislim, u životu nisam doživela veću diskriminaciju nego...A, to je Svetska
organizacija koja se bori protiv diskriminacije invalida i oni donesu takvu neku odluku. To
nije ni blizu pameti.”
Žena, 63 godine
„Vidite,personalna asistencija bi meni jako značila ali ja nemam prava na to jer nemam tuđu
negu i pomoć. To je za uvećenu tuđu negu.... vi možete i da imate osovnu tuđu negu da bi
dobili servis. Ne kaže se koja je tuđa nega uvećana ili osnovna, bitno je da imate tuđu negu
da bi ostvarili pomoć u kući.“
Žena, 50 godina
Osobama sa invaliditetom je uskraćen izbor koga žele za personalnog asistenta:
„A zašto ne bi moja žena to obavila kad je već upoznata sa tim situacijama, mojim
problemima i svim? Znači, mogla bi i ona to da obavlja i da bude plaćena. Lakše bih se
osećao, bilo bi mi prijatnije, ovako mi neprijatno da mi neka osoba dođe i da radi oko mene.
Mislim, kada već imam suprugu. “
Muškarac, 38 godina
Mehanizmi finansiranja socijalnih usluga za sada ne ukazuju na njihovu održivost:
“Nisam...Jer znam, u mom mestu kad sam pitala za personalnog asistenta, rekli su da to...da
Grad nema para za to.“
Žena, 23 godina
“A, pre toga je bila jedna vrsta personalnog asistenta pri Centru za socijalni rad - al' to je
bio neki pilot projekat. To je trajalo samo tri meseca.”
Žena, 63 godine
22
21
Zakon o socijalnoj zaštiti uređuje oblast pružanja usluga socijalne zaštite osobama sa
invaliditetom. One su određene kao aktivnosti koje pružaju podršku i pomoć pojedincu i
porodici kako bi se unapredio kvalitet života osoba sa invaliditetom i stvorile mogućnosti za
samostalni život (član 5). Kroz opisana načela socijalne zaštite potrebno je usluge socijalne
zaštite pružati u neposrednom i najmanje restriktivnom okruženju, blagovremeno, kvalitetno,
dostupno u ekonomskom, fizičkom i geografskom smislu uz zadovoljavanje
individualizovanog pristupa i stručnost radnika.30 U članu 36. garantuje se pravo na slobodan
izbor usluga koji uključuje izbor pružaoca usluge socijalne zaštite od strane korisnika.
Poseban deo su usluge i korisnici socijalne zaštite, a u članu 40. opisane su grupe usluga koje
se dele na pet integralnih celina, usluge procene i planiranja, dnevne usluge u zajednici,
usluge podrške za samostalni život, savetodavno- terapijske i socijalno-edukativne usluge kao
i usluge smeštaja (član 40). Usluge socijalne zaštite se odnose na sve uzraste korisnika na
način koji odgovara potrebama i najboljim interesom samog korisnika i one se određuju kao
privremene, povremene i kontinuirane. Pobrojane usluge iz člana 40. obezbeđuje Republika
Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, a ukoliko nije moguće
obezbediti odgovarajući obim potrebno je obezbediti usluge od pružaoca usluga socijalne
zaštite licenciranim postupkom javne nabavke usluga socijalne zaštite.
Zakonom o socijalnoj zaštiti određeni su i pravilnici koji imaju za cilj njegovu
implementaciju, to su: Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne
zaštite, Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, Pravilnik o licenciranju
organizacija socijalne zaštite i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o stručnim
poslovima u socijalnoj zaštiti.
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite 31 kroz
zajedničke minimalne funkcionalne standarde (članovi 12-21) određuje sistem prijema
korisnika, procene, određivanja stepena podrške, planiranje, internu evaluaciju, razvoj
osoblja i dostupnost programa i usluga u zajednici. Usluge moraju biti dostupne, a ukoliko
resursi to ipak ne dozvoljavaju obezbeđuju se u zajednici putem drugih organizacija i
stručnjaka. Planiranja određene usluge prati individualni plan usluge i njime se konkretizuju
aktivnosti u okviru ciljeva i očekivanih ishoda koji su deo ovog plana. Korisnik ili njegov
zakonski zastupnik, stručni radnik, zaduženi zaposleni a po potrebi i drugi stručnjaci
učestvuju u njegovoj izradi, a sam primerak dobija korisnik odnosno njegov zakonski
zastupnik. Ovaj pravilnik u sebi sadrži set usluga: usluge smeštaja, dnevne usluge u zajednici
i usluge podrške za samostalni život. Tako u okviru usluga podrške za samostalni život
prepoznaju se usluge za stanovanje uz podršku i personalna asistencija. Pravilnik u tom
smislu određuje sadržaj usluge, uključujući minimalne funkcionalne standarde. Za primer
uzimamo personalnu asistenciju. Specifikacijom usluge određuje se dostupnost za korisnike i
oni se odnose za punoletne osobe sa procenjenim I ili II stepenom podrške, koji ostvaruju
pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, radno su angažovani ili su uključeni u rad
različitih udruženja građana i drugih oblika društvenog angažmana tj. uključeni su u redovni
ili individualni obrazovni program. Personalna asistencija ovim pravilnikom odnosi se na
pružanje individualne praktične podrške, ličnih potreba i društvenih aktivnosti sa ciljem što
većeg nivoa samostalnosti. To podrazumeva pomoć u održavanju lične higijene i osnovnih
ličnih potreba, pomoć u održavanju higijene stana, transfer i pomoć pri kretanju unutar i
izvan kuće, radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne aktivnosti kao i
pomoć u korišćenju prevoza. Takođe asistencija se pruža u korišćenju zdravstvenih usluga,
pomoć pri komunikaciji i obavljanju različitih društvenih aktivnosti. Na osnovu identifikacije
potreba određuje se obim i vrsta angažovanja personalnih asistenata. Pružalac usluge
zaključuje ugovor sa korisnikom i personalnim asistentom. Personalni asistent za pružanja
usluge personalne asistencije završava obuku po akreditovanom programu a sam korisnik
30
31
Članovi Zakona o socijalno zaštiti koji određuju načela socijalne zaštite opisana su od 24 -33 člana ovog zakona.
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite “Sl. glasnik”, br. 42/2013
23
22
završava obuku za korišćenje ove usluge. Pravilnik je restriktivan u smislu članova
porodičnog domaćinstva i nije moguće da personalni asistent bude član porodice. U skladu sa
individualnim potrebama korisnika dozovoljena je preraspodela radnog vremena. Pravilnik
ne određuje na koji način korisnik bira personalnog asistenta tj. kako se u slučaju
neodgovarajućeg međusobnog odnosa rešavaju potencijalni problemi. Pravilnik samo ističe
period od 30 dana uzajamnog prilogođavanja. Takođe pravilnikom se određuje planiranje
koje podrazumeva nedeljni i mesečni plan u kojima može učestvovati i roditelj ili druga
značajna osoba za korisnika.
Svi pravilnici koji prate Zakon o socijalnoj zaštiti su objavljeni u okviru Zavoda o socijalnu
zaštitu 32 i novog su datuma, odnosno stupili su na snagu 2013 godine. Pravilnik o
licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti33 i Pravilnik o licenciranju organizacija
socijalne zaštite34 značajni su za unapređenje cele oblasti pružanja socijalnih usluga, težište
problema se svakako pomera ka implementaciji i dostupnosti usluga a naredni period će
pokazati njegovu praktičnu upotrebu i održivost kojoj se teži ovim normativnim okvirom u
ovoj oblasti. Sistem socijalnih usluga za osobe sa invaliditetom u Srbiji ostaje još uvek u
velikoj meri institucionalizovan, čemu doprinosi činjenica relativno ograničenog spektra
usluga zasnovanih u zajednici i usluga podrške na lokalnom nivou. Proces decentralizacije
finansiranja i ovlašćenja (sa državnog nivoa na lokalne uprave) je započeo i neophodno je
praćenje implementacije ovog procesa. Iako Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da
odgovornost finansiranja socijalnih usluga na lokalnom nivou još uvek je dominantan izvor
finansiranja iz republičkog budžeta. Na žalost, sa postojećim spektrom socijalnih usluga u
Srbiji, osobe sa invaliditetom ne mogu da postignu punu socijalnu integraciju i učešće.35
Trenutno samo ograničen broj usluga je standardizovan što navodi da se mora dalje raditi na
standardizaciji i širenju postojeće lepeza socijalnih usluga.
Brojni su medijski članci koji se bave servisima za osobe sa invaliditetom na nivou lokalne
zajednice. U pozitivnom smislu pominju se dnevni boravci za decu i mlade ali takođe i za
starije osobe. Osim dnevnih boravaka, navodi se benefiti personalne asistencije, pomoći u
kući, teleasistencije, besplatnog vešeraja, volonterskih servisa, specijalizovanog prevoza,
kuhinja na točkovima i stanovanja uz podršku. Ističu se primeri uspešnih opštinskih mreža
socijalne zaštite za podršku u kojima se prepliće aktivizam domaćeg vladinog i nevladinog
sektora kao i međunarodnih organizacija. Posebna pažnja posvećuje se saradnji republičkog i
lokalnog nivoa i decentralizaciji resursa i nadležnosti. Napominje se pravo osoba sa
invaliditetom koje žive u ruralnim sredinama na isti nivo i kvalitet servisa i ukazuje se na
prepreke koje stoje na putu realizacije ovog cilja.
Članak br.14: Danas, 31.05.2013.
NASTAVLJA SE POMOĆ U KUĆI
Prijepolje – U okviru konkursa za dodelu sredstava najsiromašnije opštine za podsticanje i razvoj usluga
socijalne zaštite, poboljšanje kvaliteta i materijalnog statusa najugroženijih kategorija stanovništva, Ministarstvo
rada, zapošljavanja i socijalne politike dodelilo je 60 miliona dinara predstavnicima 42 lokalne samouprave od
65 koliko se prijavilo na konkurs. Za realizaciju projekta Pomoć u kući Centru za socijalni rad iz Prijepolja
dodeljeno je 1.485.000 dinara.
Uslugom pružanja pomoći u kući obuhvaćena su stara i invalidna lica koja nemaju bližih srodnika ili čiji
srodnici nisu u situaciji da se brinu o njima. Trenutno, o 230 korisnika se stara jedan medicinski tehničar i 25
gerentodomaćica, čime je, po rečima direktora Naila Kajevića, pokriveno 90 odsto teritorije opštine. Nažalost,
zbog ograničenih finansijskih sredstava nije obuhvaćen jedan broj lica koji uglavnom žive u udaljenim seoskim
32
Zavod za socijalnu zaštitu, publikovani pravilnici
http://www.zavodsz.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=291&Itemid=291
33
Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti “Sl. glasnik 42/2013
34
Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zaštite, “Sl. glasnik RS”, br. 42/2013
35
Više u Socijalni servisi (usluge)za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju – Monitoring
izveštaj 2012. Srbija, Centar za orijentaciju društva, 2012, str. 48. Dostupno na http://sr.cod.rs/images/COD_Monitoringizvestaj-2012_Socijalni_servisi-2012.pdf
24
23
područjima, kaže Kajević i ističe da je prednost usluge koju Centar za socijalni rad pruža svojim korisnicima
već sedam godina višestruka.
-Sa jedne strane, za društvo i državu ovo znači smanjenje pritiska na institucionalni smeštaj starih i invalidnih
lica, dok s druge strane korisnici usluge ostaju u svom prirodnom okruženju, a da pritom dobijaju svu negu i
pomoć koja im je potrebna. Projekat Pomoć u kući biće realizovan do kraja godine.
Kada se govori o unapređenju servisa na lokalnom nivou znatan broj članaka govori o
donacijama istaknutih ličnosti, fondacija i društveno angažovanih preduzeća. Pomenute
donacije su najčešće novčane i namenske (poboljšanje uslova lokalnih servisa, sistema
javnog zdravstva, pomoć grupama ili pojedincima sa invaliditetom) i najčešće su vezane za
verske i državne praznike. Uz iznos i vrstu donacije, novinari redovno pominju i ilustruju
druženje osoba sa invaliditetom i donatora.
Članak br.15: Dnevni list Blic, 06.11.2012.
DONACIJA DNEVNOM BORAVKU ZA DECU
Smederevo – Delta fondacija uručila je dnevnom boravku ''Sunce'' u Smederevu donaciju od 700.000 dinara,
koja će biti iskorišćena za opremanje i poboljšanje opštih uslova rada dnevnog boravka za decu i omladinu sa
mentalnim teškoćama u razvoju, saopštila je ta fondacija. Sredstva su prikupljena u okviru projekta ''Pomozimo
srcem'', koji Delta fondacija realizuje u saradnji sa Delta sportom. Korisnici dnevnog boravka ''Sunce'' su deca i
omladina sa mentalnim teškoćama u razvoju, sa kojim svakodnevno radi tim stručnjaka kroz različite radionice.
Radionice su prilagođenje stepenu invaliditeta korisnika, a posebna pažnja se posvećuje radionicama
psihosocijalne podrške u kojima učestvuju i roditelji.
Međutim, paralelno sa modelom dobročinstva i društvene odgovornosti biznis sektora,
pristutni su članci koji govore o teškoćama održivosti institucionalnog okvira za socijalne
servise poput članka iz Večernjih novosti u nastavku:
Članak br:16: Dnevni list Večernje novosti, 17.10.2012.
ŠTEDNJA I NA INVALIDIMA
SMEDEREVO – Zaposleni u servisima podrške osobama sa invaliditetom zarade kasne nekoliko meseci, pa
Gradski savez ovih organizacija najavljuje proteste. Rok za uplatu zarada ističe danas, a humanitarci ne odustaju
od štrajka ako im zahtevi ne budu ispunjeni.
U Smederevu ima 16 udruženja osoba sa invaliditetom koja okupljaju oko 5.000 ljudi. Njih opslužuje
šesnaestoro profesionalaca koji primaju zarade iz budžeta grada. To su fizioterapeuti, domaćice, personalni
asistenti, a 340 gluvonemih na raspolaganju imaju jednog prevodioca na znakovni jezik.
Zbog zakasnelih proceduralnih radnji, njima od maja nije bila isplaćena nijedna plata. Izvršni odbor Saveza
socijalno humanitarnih organizacija, najavio je protest sa oko 250 ljudi. Humanitarci su, kažu, bili šokirani, jer
im je policija zabranila okupljanje ispred zgrade Gradske uprave, ponudivši im drugu lokaciju. To su odbili, po
cenu da ih prijave za narušavanje javnog reda i mira, ali su ipak protest odložili do danas, jer su im u
međuvremenu, uplaćene dve plate, a do danas po dogovoru trebalo da pristignu i preostale tri. Ako se to ne desi,
protest invalida biće organizovan narednih dana.
-Protest je, ipak, odložen jer su nas primili i saslušali predstavnici lokalne samouprave, koji su obećali da će
ispuniti naše zahteve do srede. Zahtevi su da se se isplati pet zaostalih zarada, obezbedi novac za platu sekretara
saveza, kao i prethodnih 17 godina i vrati pravo na besplatan prevoz osoba sa invaliditetom i njihovih pratilaca –
kaže Duško Savić predsednik Saveza.
Humanitarci takođe traže da se nastavi rad servisa i u 2013. godini.
-Na osnovu Lokalnog plana akcije u oblasti invalidnosti planirano je da servisi rade do 2015.godine. Međutim,
imamo najavu da će u 2013. servisi biti desetkovani jer, kako nam je objasnila gradonačelinca Jasna Avramović,
nema novca za ''luksuziranje'' – tvrdi Savić.
25
24
2.3. Deinstitucionalizacija
2.3. Deinstitucionalizacija
U sprovedenim intervjuima jasno se može videti da su osobe sa invaliditetom koje su
U sprovedenim
intervjuimaustanovama
jasno se može
videti meri
da sulišene
osobe
sa invaliditetom
koje su
smeštene
u rezidencijalnim
u najvećoj
samostalnosti
u odlučivanju
smeštene
u rezidencijalnim
ustanovama
u najvećoj
lišene samostalnosti
kao
jednog
od ključnih principa
ljudskih
pravameri
i principa
učestvovanja,u odlučivanju
inkluzije i
kao jednog odbudući
ključnih
ljudskih
prava
principa učestvovanja,
inkluzije i
pristupačnosti
da principa
je ova grupa
osoba
sa iinvaliditetom
među najisključenijim
pristupačnosti
budući da je ova grupa osoba sa invaliditetom među najisključenijim
građanima
u društvu.
građanima uzadruštvu.
Kriterijumi
korišćenje usluga u zajednici koje podržavaju deinstitucionalizaciju često nisu
za korišćenje usluga iusocijalne
zajedniciinkluzije
koje podržavaju
deinstitucionalizaciju
često nisu
uKriterijumi
funkciji deinstitucionalizacije
usled njihove
restiktivnosti, ograničenih
u funkciji deinstitucionalizacije
inkluzije usled njihove restiktivnosti, ograničenih
kapaciteta
i raspoloživosti uslugai usocijalne
zajednici:
kapaciteta i raspoloživosti usluga u zajednici:
I: Radim na crno jer ako bi se prijavila onda bi izgubila status...ne bi mogla da živim u tu
I: Radim
crno jerpripada
ako bi se
prijavila- onda
kućicu
jer na
ta kućica
Veterniku
Domu.bi izgubila status...ne bi mogla da živim u tu
kućicuAha.
jer ta
kućica
pripada
Veterniku
Domu.
M1:
Znači,
ti sada
ne smeš
da se -zaposliš...
M1:NeAha.
Znači,
ne smeš
da se zaposliš...
I:
smem.
Ako tisesada
zaposlim
ja gubim
status, a nemam gde...morala bih ići u podstanare ali
I: jako
Ne smem.
se zaposlim
status, kućica
a nemam
gde...morala
bihkoja
ići uidu
podstanare
je
teško. Ako
Iz koje
plate? Jeljatogubim
je inače...ta
je obično
za decu
u školu a ali
ne
je
jako
teško.
Iz
koje
plate?
Jel
to
je
inače...ta
kućica
je
obično
za
decu
koja
idu
u
školu
a
ne
za nas starije.
za nas46
starije.
Žena,
godina
Žena, 46 godina
Privatnost i samostalnost osoba sa invaliditetom je ugrožena u institucionalnom smeštaju što
Privatnostutiče
i samostalnost
sa invaliditetom
je ugrožena u institucionalnom smeštaju što
značajno
na kvalitet osoba
njihovog
života:
značajno utiče na kvalitet njihovog života:
I: „Pa, bilo je...Znaš kako je...oni su mene kažnjavali što sam ja...nekako kad sam htela da
I:
„Pa,
je...Znaš
kakoseje...oni
su Imene
kažnjavali
ja...nekako
sam htela
da
idem
dobilo
grada
uvek sam
javljala.
sad ja
pitam daštomesam
puste.
Dok se kad
oni smiluju
mene
idem do
grada
sam
se šta
javljala.
sadpraviti
ja pitam
da me
puste. Dok
se oni
smiluju
prođe
volja
i ja uvek
kažem
- pa,
ćemo Iovo
zatvor
il' ćemo...je
l' ovo
Dom
ili...? mene
Lepo
prođe
volja
kažemkad...
- pa,I šta
ćemo
ovo praviti
zatvor kažnjena.
il' ćemo...je
kad pitaš
- nei ja
valja...i
onda
se dešavalo
da budem
“ l' ovo Dom ili...? Lepo
kad pitaš
- ne
valja...i
kad...
I onda
dešavalo
da budem
kažnjena.
M1:
“Da li
sama
donosiš
odluke
ili se
neko
drugi donosi
odluke
umesto“tebe?“
M1:
“Da
sama
odluke
nekone.
drugi
donosi
odluke
umesto tebe?“
I:
„Pa,
zalisad
onidonosiš
odlučuju
ali jaili
sama
Za sada
- ne.
Oni odlučuju.“
I: „Pa,46zagodina
sad oni odlučuju ali ja sama ne. Za sada - ne. Oni odlučuju.“
Žena,
Žena, 46 godina
Član 19. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koji govori o samostalnom životu i
Član 19. Konvencije
pravima osoba
sa invaliditetom
govori
samostalnom
životu i
uključenosti
osoba saoinvaliditetom
u lokalnu
zajednicukoji
navodi
da oosobe
sa invaliditetom
uključenosti
osobadasabiraju
invaliditetom
u boravka
lokalnu kao
zajednicu
osobe
sa invaliditetom
imaju
mogućnost
mesto svog
i gde i navodi
sa kimedažele
da žive,
na jednakim
imaju mogućnost
daostali
birajui mesto
svog boravka
kao
i gde i sa
kime želeživotnom
da žive, na
jednakimi
osnovama
kao i svi
nisu obavezni
da žive
u nekom
određenom
okruženju
osnovama kao
i sviistom
ostaličlanu
i nisuosobe
obavezni
da žive u nekom
okruženju
rasporedu.
Prema
sa invaliditetom
trebaodređenom
da imaju životnom
pristup nizu
službi i
rasporedu.
Prema
istom
članuodvijati
osobe usanjihovim
invaliditetom
treba da
imaju pristup ustanovi
nizu službi
usluga
podrške
koje
se mogu
domovima,
u rezidencijalnoj
ili ui
usluga
podrške
koje
se
mogu
odvijati
u
njihovim
domovima,
u
rezidencijalnoj
ustanovi
ili u
zajednici, uključujući personalnu asistenciju neophodnu radi podrške života i inkluzije
zajednici, iuključujući
personalnu
asistenciju
neophodnu
radi podrške
i inkluzije
u
zajednicu
za sprečavanje
izolacije
ili segregacije.
Takođe,
usluge uživota
zajednici
i objekti
zajednicu iopštoj
za sprečavanje
ili na
segregacije.
Takođe, usluge
u zajednici
i objektii
namenjeni
populaciji izolacije
dostupni su
jednakim osnovama
osobama
sa invaliditetom
namenjeni opštoj
populaciji
dostupni su na jednakim osnovama osobama sa invaliditetom i
odgovaraju
na njihove
potrebe.
odgovaraju
na njihove potrebe.
Uslovi
u institucionalnom
smeštaju u Republici Srbiji, kao i dalja učestalost primenjivanja
Uslovi
u institucionalnom
smeštaju
Republici Srbiji,
kao i dalja učestalost
primenjivanja
ove
opcije
kao rešenja za osobe
sa upsihosocijalnim
i intelektualnim
invaliditetom
naspram
ove opcijemogućnosti
kao rešenjaživota
za osobe
sa psihosocijalnim
i intelektualnim
razvijanja
u zajednici,
jedno je od gorućih
problema.invaliditetom naspram
36
razvijanja
mogućnosti
životasa
u zajednici,
je od gorućih
problema.stanovištva se oslanja
Novi
Zakon
o zaštiti osoba
mentalnimjedno
smetnjama
s medicinskog
medicinskog
stanovištva
se oslanja
Novi
Zakon oustanove
zaštiti osoba
sasu
mentalnim
smetnjama
na postojeće
kao što
psihijatrijske
bolnice36isdomovi
zdravlja.
Prema članu
12 „U
na
postojeće ustanove
kao iz
štostava
su psihijatrijske
bolnice
i domovi
zdravlja.
Prema članujedinice
12 „U
zdravstvenim
ustanovama
1. ovog člana
obrazuju
se posebne
organizacione
zdravstvenim
iz stava
1. ovog člana
obrazuju
se posebne
organizacione
jedinice
koje
obavljajuustanovama
poslove zaštite
mentalnog
zdravlja
u zajednici.
Vrstu
i bliže uslove
za
koje obavljaju
poslove zaštite
mentalnog
zdravlja poslova
u zajednici.
i bliže zdravlja
uslove zau
obrazovanje
organizacionih
jedinica
i obavljanje
zaštiteVrstu
mentalnog
obrazovanje
organizacionih
zaštite
mentalnogi definisanje
zdravlja u
zajednici
propisuje
ministar jedinica
nadležani obavljanje
za posloveposlova
zdravlja.“
Predviđanje
zajednici propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.“ Predviđanje i definisanje
36
Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, "Sl. glasnik RS“, br. 45/2013
36
Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, "Sl. glasnik RS“, br. 45/2013
26
25
25
posebnih jedinica u zajednici u zakonu je propušteno. Pravo na uslove lečenja u najmanje
restriktivnoj okolini se ne razrađuje osim u načelnom stavu da se restriktivne metode koriste
samo ukoliko su jedine efikasne. Međutim, ne predlažu se druge opcije lečenja, niti vrste
podrške koje bi pratile lečenje a koje bi vodile ka većem uključivanju osoba sa mentalnim
invaliditetom u društvo. Generalno prevencija, rehabilitacija i inkluzija nisu obuhvaćene
ovim zakonom, a „oslanjanje na sisteme podrške koji su obezbeđeni u sistemu socijalne
zaštite je dobrodošlo, ali nedovoljno da bi obezbedilo puno socijalno uključivanje i zaštitila
ljudska prava.“37
U okviru Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom 38 zapaženo je da
institucionalno okruženje u praksi najčešće obuhvata toalete bez vrata i daski na WC šoljama
i kabine za tuširanje bez mogućnosti da se zatvore, kada se ne sprovodi grupno tuširanje
korisnika šmrkom, što zaposleni pravdaju „stanjem korisnika“ i „negativnim iskustvom“,
čime se krši princip dostojanstva, kao i samostalnosti. Osoba koja živi u instituciji nema
pravo da bira sa kime će živeti niti može ostvariti privatnost. S obzirom da je institucija
namenjena velikom broju ljudi, a naročito ako su u pitanju osobe kojima je potrebna
značajna podrška u svakodnevnom životu, korisnici su izloženi ograničenjima koja umanjuju
mogućnosti za samoodređenje, uključujući pravila o tome kada i sa kim može izlaziti iz doma
i koliko često i kada se vratiti. Time su naročito ograničene mogućnosti za uspostavljanje
bliskih odnosa i izražavanje seksualnosti. U sobama spavaju zajedno muškarci i žene.
Nephodno je značajno unapređenje u ovoj oblasti, trebalo bi u prvoj liniji ojačati kontrolne
mehanizme i nastaviti sa procesom deinstitucionalizacije.
Kada je reč o medijima, mali je broj članaka o stanju u institucijama za socijalno zbrinjavanje
osoba sa invaliditetom.
Članak br. 17: Dnevni list Blic, 15.10.2012.
NEHUMANI USLOVI ZA OSOBE OMETENE U RAZVOJU
Predstavnica Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Dragana Ćirić Milovanović upozorava da su
u domovima za smeštaj dece i odraslih sa smetnjama i intelektualnim teškoćama vladaju nehumani uslovi. I
dalje su prisutna ozbiljna kršenja ljudskih prava, prekomerno se koriste lekovi, a stopa smrtnosti je tri puta veća
nego u ostaloj populaciji.
U članku pod naslovom „Učimo da živimo novi život“, dominira ton sažaljenja i apel da je
„svaka pomoć dobrodošla“ radije nego navođenje obaveze društva da za opisane uslove traži
alternativu u skladu sa najboljim interesom korisnika i pravom na život u zajednici.
Članak br. 18: Dnevni list Večernje novosti, 21.05.2013.
UČIMO DA ŽIVIMO NOVI ŽIVOT
-Organizujemo likovne kolinije, olimpijske dane, aktivan je i šahovski klub, kao i atletski – kaže Simeunović.
-Mnogo nam toga nedostaje, ali se trudim da podstaknem i zaposlene i stanare da ne posustajemo.
Kad je nedavno došao na ovu funkciju dom je zatekao u lošem stanju. Osim krova koji je prokišnjavao zapanjilo
ga je što i lift nije radio!
Na to podseća i Marija J.(65):
-Mesecima smo se mučili da dođemo do soba na gornjem spratu. Radio je samo jedan mali lift, pa smo u
redovima, mučeći se, čekali red. Sramota!
I G.J.(62) ogorčen je na državu koja dovoljno ne brine o invalidima.
-Za 42.000 dinara, koliko mesečno izdvajamo, i hrana bi mogla da bude raznovrsnija, a smeštaj komforniji. kaže G.J. –Nama koji smo u jednokrevetnim sobama lakše je. Izuzetno je teško kada jednu sobu dele tri teška
invalida.
37
Supra 7
Istraživanje je obuhvatilo 2.023 osobe u sedam ustanova: Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u
Beogradu, Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju “Sremčica”, Dom “Veternik” u Novom Sadu, Dom “Nikola
Šumenković” u Stamenici, Dom “Kolevka” u Subotici, Dom za decu i omladinu s autizmom u Beogradu i Dom za smeštaj
odraslih osoba “Kulina” kod Aleksinca.
38
27
26
Antoneli M. (38) u goste je došla sestra. Drži je za ruku, raspituje se o terapiji, o tome kako spava, treba li joj
nešto. Mnoge niko mesecima ne posećuje. Neki godinam unazad nisu videli najbliže. Neki su se privikli na
usamljenost, drugi bolno u duši jecaju za svojim bližnjima.
-Iako ih bolest zbližava, svako pati na svoj način – kaže direktor. –Zaposleni, njih 73, trude se da lepom rečju i
pažnjom nadomeste ljubav i pažnju. Melanholija ovde nije drag gost. Zato se trudimo da dovedemo muzičare,
da organizujemo zabavne večeri, uredimo prostor u kojem žive.
Ima i članaka baziranih na shvatanju da postoji društvena odgovornost za prevenciju
institucionalizacije i da je zakonska obaveza lokalnih organa vlasti da stvore održive uslove
za život osoba sa invaliditetom u zajednice.
Članak br. 19: Privredni pregled, 21.09.2012.
NEOPHODNA POMOĆ U KUĆI
Posete osobe obučene za rad sa decom, podrazumevaju direktnu podršku detetu u kući, čime bi se sprečio
smeštaj u institucije, a za to vreme roditelji mogu da završe svoje lične obaveze, kaže Soćanin.
Udruženje građana ,,Roditelji'' Prijatelji dece Zemuna i Udruženje roditelja dece i mladih sa smetnjama u
razvoju ,,Evo ruka'' organizovali su juče u Skupštini okrugli sto na temu ,,Odgovorna zajednica na putu do
socijalne sigurnosti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom''. Diskusiju o unapređenju i implementaciji
postojećih usluga socijalne zaštite prisustvovala je i Nataša Milošević, članica Gradskog veća. Ona je podsetila
da se odlukom o pravima i uslugama o socijalnoj zaštiti Grada Beograda, koja je usvojena decembra 2011.
godine, uvedeno niz dodatnih usluga podrške porodicama dece sa smetnjama u razvoju, kao što su stanovanje uz
poršku, personalna asistencija, socijalno preduzetništvo i niz drugih mera koje imaju cilj da im omoguće
adekvatno odrastanje.
,,Sledeći korak je implementiranje pomenutih usluga na lokalnom nivou, a to je jedino moguće jačanjem
saradnje između lokalnih samouprava, grada i udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju. To
podrazumeva da vidimo koji nam resursi stoje na raspolaganju na lokalnom nivou kako bismo na adekvatan
način zajedno organizovali implementiranje tih usluga, a krajnji cilj nam je da obuhvatimo što više dece, jer je
činjenica da određeni broj dece sa smetnjama u razvoju nije obuhvaćen sistemom socijalne zaštite'', istakla je
Nataša Milošević, članica Gradskog veća, i dodala je da je u planu izgradnja objekta ,,Predah plus'' u
Šekspirovoj ulici kao važan vid podrške porodici dece i mladih sa smetnjama u razvoju.
Dragana Soćanin, predsednica udruženja građanja ,,Roditelji'', ukazala je na neophodnost daljeg razvoja usluge
pomoći u kući na nivou gradskih opština, koje su zadužene za finansiranje ovih usluga, a koja bi porazumevala
kućne posete osobe obučene za rad sa decom.
,,Za to vreme roditelji mogu da vrše obaveze koje zahtevaju izlazak iz kuće ili svoje lične poslove. Ova usluga
podrazumeva direktnu podršku detetu u kući koja bi unapredila kvalitet života deteta i njegove porodice , čime
bi se sprečio smeštaj u institucije i od posebne je važnosti za decu koja nisu uključenja ni u jedan program
socijalizacije'', ukazala je Dragana Soćanin.
Preporuke
28
Izmena pravilnika o formiranju tela za veštaćenje koja će uključiti dostupnost
dokumentacije (nalaz, ocena i mišljenje) odmah nakon veštačenja i jasno obrazložiti
krajnje rešenje koje se dostavlja korisniku;
U cilju decentralizacija finansiranja servisa na lokalnom nivou potrebno je odrediti
prioritete usluga i planirati finansijsku održivost. Ovo se može postići razvijanjem
lokalnih akcionih planova na principima multisektoralne saradnje čime se unapređuju
kapaciteti lokalnih samouprava. Finansijska održivost može se obezbediti pristupom
međunarodnim fondovima za šta je takođe potrebno kontinuirano jačanje kapaciteta
lokalnih samouprava i civilnog sektora;
Dosledno primenjivati standarde kvaliteta prilikom pružanja usluga posebno u oblasti
veće participacije korisnika u evaluaciji određene socijalne usluge.
27
III. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na pristup zdravstvenim uslugama bez diskriminacije na
osnovu invaliditeta. Ovo obuhvata zdravstvenu zaštitu vezanu za invaliditet, kao i pristup
uslugama vezanim za opšte zdravlje.
Analiza monitoringa individualnih iskustava pokazuje da je oblast zdravlja, habilitacije i
rehabilitacije jedna od najvažnijih za ispitane osobe sa invaliditetom. Čak 83,33% ispitanika
je navodilo ukupno 232 situacije iz ove oblasti.
Iskustva isključenja u korišćenju zdravstvenih usluga i rehabilitacije zbog nepristupačnosti ili
restriktivnih kriterijuma za ostvarivanje pojedinih prava iz oblasti zdravstvene zaštite je
doživelo čak 45% ispitanika. Diskriminaciju u ovoj oblasti doživelo je 28,33% ispitanika, a
nepoštovanje različitosti je osetilo čak 43,33% ispitanika, uglavnom uzrokovano negativnim
ophođenjem i nerazumevanjem od strane zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja.
3.1. Prava na medicinska pomagala i rehabilitaciju
Osobe sa invaliditetom su često suočene sa problemom nemogućnosti odlaska na banjsko
lečenje usled restriktivnih zakonskih odredbi, što potkrepljuju i sledeći navodi:
“Jer, ja ne mogu...Meni je to... Jako mi je naporno, i fizički i psihički, da se maltretiram.
Ranom zorom moram da krenem, prvim autobusom jutarnjim, da bi došla da zakažem na
Polikliniku kontrolu. Milion kojekakvih, usput, pregleda moram da uradim, koji se isto
zakazuju...I po šest meseci, i po godinu dana moram da čekam da bih ja uradila jedan običan
EMG nalaz, da bi ja dobila po tom EMG E-EM-GEu, da li ja mogu da dobijem banju...I onda
ću na kraju da odem, kad sve papire skupim nakon ne znam koliko vremena, otići ću na tu
lekarsku komisiju - oni će mi reći: ne može. I opet sam na ničemu. I onda sam tako...
Pokušala sam da pišem molbu Opštini. Eto sad, nadam se daće mi. Sad su mi dali, pa
opet...sad idem opet da napunim baterije.”
Žena, 41 godina
Ostvarivanje prava na ortopedska pomagala je često veliki izazov za osobe sa invaliditetom
usled komplikovane i restriktivne procedure za ostvarivanje ove vrste prava:
“Recimo, meni treba pomagalo...Treba protezu, recimo, da uzmem. Ja treba da obiđem jedno
deset doktora da bih došla do...naloga za protezu. Moram da idem kod dva, tri fizijatra, kod
ortopeda...Prvo...Ne...Prvo idem kod mog izabranog lekara, pa me on šalje kod dva fizijatra
da mi to potpišu... pa jedan ortoped, pa socijalno...da me u reprometorijalu, posle mesec
dana...da li su mi priznali...ili nisu mi priznali..pa me ispituju za šta mi treba...ponovo
promena proteze...da li sam se ugojila...da li sam smršala...Podnosim vazda neke
izveštaje...To je tol'ko peripetija i papirologije oko zamene proteze, da je to strašno. Znači, to
je isto veliki problem...doći do pomagala, ovaj, kod nas.”
Žena, 36 godina
Procene o postojanju osnova za ostvarivanje određenih prava iz domena zdravstvene zaštite
predstavlja veliki problem za osobe sa invaliditetom, kao i primena medicinskog modela
invalidnosti prilikom drugih veštačenja od strane nadležnih lekara:
“E, znači ja sam devedeset druge godine položio vozački za A i B kategoriju. Posle toga sam
normalno vozio i devedeset sedme sam imao saobraćajnu nesreću gde sam pao sa motora i....
od tada sam postao nepokretan, sa povredom C5,C6 delimična oduzetost gornjih
ekstremiteta. Nije potpuna kvadripelegija nego kvadriparezis, znači imam određeni stisak
2928
ruku i.... ne znam ni ja. Onda sam vozio nakon mog oporavka, nakon godinu dana sam
normalno vozio. Vozačka dozvola mi nije istekla. Međutim, ne znam sad tačno datum negde
oko 2004-te mi je istekla vozačka ja sam otišao na lekarsku komisiju koja mi je normalno
produžila dozvolu na pet godina uz adaptirano vozilo. Svi lekari su mi dali dozvolu da vozim
uz obavezan pregled kroz pet godina, nakon toga nakon tih 5 godina oko 2011 opet sam se sa
dokumentacijom pojavio na tu istu komisiju, bio je drugi lekar neurolog, nisu mi na licu
mesta rekli ništa ovaj....kad sam završio sve preglede samo sam dobio papir da sam
nesposoban da upravljam motornim vozilom. Da,da,da,da normalno...i ovaj....onda sam zvao
načelnika da vidim o čemu se radi? E, sad znači ja ni jedan papir nisam video gde su oni
obrazložili, ko me je oborio i zbog čega? Znači.... nisam video da su mi rekli, stanje mi se
pogoršalo ne znam ni ja....znači meni je stanje stalno, nemam ni nekih bitnih poboljšanja, ni
pogoršanja mog invaliditeta isto kao i danas. Oni vide čoveka u kolicima i pogledaju neki
tamo, nešto...nemaju pojma..meni su dali tamo nešto da stisnem, što nema veze sa modernom
tehnologijom. Kad sam bio u Beogradu, neurolog žena koja ima sigurno 75-80 godina, ona je
100% u penziji i volonterski ili ne volonterski ili za neku naknadu radi taj posao. Ona žena
odgovorno tvrdim nikad nije videla automatski menjač, ona ne zna ni šta je to. To rade ljudi
koji su otišli u penziju i sad muče nas. “
Muškarac, 54 godine
Sa ciljem ostvarenja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja Zakon o zdravstvenoj zaštiti39 u članu
2. opisuje zdravstvenu zaštitu kao niz mera koje služe za očuvanje i unapređenje zdravlja
građana, rano otkirvanje, blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.
Zdravstvena zaštita je zakonski uređena pod jednakim uslovima za sve građane a među
grupacijama koje se navode kao one koje su izložene povećanom riziku navode se i “osobe sa
invalididitetom i mentalno nedovoljno razvijena lica.” Kroz načela zdravstvene zaštite ovog
zakona u članu 19. određuje se pristupačnost zdravstvene zaštite kroz fizičku, geografsku i
ekonomsku dostupnost sa akcentom na zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou. U okviru
člana 88. opisuje se obuhvat zdravstvene delatnosti na primarnom nivou a u njegovom okviru
izdvajaju se zdravstvena nega i rehabilitacija za lica smeštena u ustanovama socijalnog
staranja i rehabilitacija dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duševnom razvoju. Zakon
o zdravstvenoj zaštiti ne bavi se posebno osobama sa invaliditetom ali ih uključuje kroz
sistem opšteg zdravlja. U delu koji se bavi ljudskim pravima i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti
zakon ne predviđa naglasak na prava osoba sa invaliditetom, ali u članu 25. opisuje da svaki
građanin ima pravo na zdravstvenu zaštitu uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda
ljudskih prava i vrednosti i prava na fizički i psihički integritet.
Da bi se se obezbedila odgovarajuća zdravstvena zaštita od značaja za ostvarivanje prava
osoba sa invaliditetom značajan je Zakon o zdravstvenom osiguranju 40 koji određuje
obavezno zdravstveno osiguranje zasnovano na načelu solidarnosti i uzajamnosti
obuhvatajući osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i osiguranje za slučaj povrede na
radu ili profesionalne bolesti. Član 22. određuje osobe koje zbog pripadnosti određenoj
grupaciji stanovništva mogu biti izložene povećanom riziku a to su između ostalog i osobe sa
invaliditetom po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao i mentalno nedovoljno
razvijena lica. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su prava na zdravstvenu zaštitu,
pravo na nadoknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, pravo na naknadu
troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. Pravo na zdravstvenu zaštitu
takođe obuhvata medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede, kao i proteze, ortoze i
druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor (medicinsko39
Zakon o zdravstvenoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009- dr.zakon, 88/2010, 99/2010,57/2011, 119/2012 i
45/2013 – dr. zakon
40
Zakon o zdravstvenom osiguranju, “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US i
119/2012
30
29
tehnička pomagala). Medicinska rehabilitacija podrazumeva utvrđivanje, primenu i
evaluaciju rehabilitacionih postupaka a Republički fond određuje način koriščenja
medicinske rehabilitacije putem Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu
iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o paticipaciji za 2013 godinu41 koji zapravo određuje
prava osiguranih lica na obezbeđivanje medicinsko-tehničkih pomagala, medicinsku
rehabilitaciju u slučaju povrede i bolesti i dr. Dalje, pravilnicima se određuje specifične
oblasti koje pokriva ovaj zakon. Za potrebe medicinske rehabilitacije utvrđen je Pravilnik o
medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za
rehabilitaciju 42 koji reguliše vrste indikacija, dužinu trajanja, način i postupak upućivanja na
medicinsku rehabilitaciju u specijalizovane zdravstvene ustanove. Pravilnikom je utvrđena
tačna lista za korišćenje medicinske rehabilitacije u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
za rehabilitaciju, predviđajući lekarsku komisiju koja daje konačnu ocenu opravdanosti na
predlog izabranog lekara ili odgovarajuće zdravstvene ustanove. Obezbeđivanje medicinskotehničkih pomagala uređuje Pravilnik o medicinsko – tehničkim pomagalima koja se
obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja 43 i njime se definiše vrsta
pomagala, indikacije za propisivanje pomagala koje obezbeđuje Republički fond za
zdravstveno osiguranje prateći standarde, rok trajanja pomagala, nabavku i održavanje.
Sastavni deo pravilnika je lista pomagala koja se navode u članu 2. ovog pravilnika. Za
svaku vrstu pomagala utvrđen je rok trajanja i on zavisi od starosne dobi i drugih
kriterijumima koji su prikazani u Listi pomagala. Rok trajanja je određen po mesecima u
zavisnosti od starosne dobi. Pravo na pomagala se ostvaruje ocenom lekarske komisije a 30
dana od preuzimanja pomagala doktor specijalista koji je propisao pomagalo proverava
funkcionalnost. Pravilnikom je utvrđeno održavanje, remont i obnavljanje pomagala, član 16.
Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
uređuje način i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kada mediji govore o medicinskoj rehabilitaciji najveću vidljivost imaju restriktivni
kriterijumi za nabavku pomagala. Pomagala su skupa a država ih obezbeđuje sa predugim
rokom upotrebe, tako Naše novine od 25.03. 2013. daju primer osiguranika koji je primoran
da pre isteka roka nove proteze nabavlja o svom trošku.
Članak br. 20: Dnevni list Naše novine, 25.03.2013.
SETI ME SE SAMO DRAŠKOVIĆ
Nakon amputacije obe noge Ratku Bulatoviću ugrađene su proteze, koje se menjaju svake treće godine i koštaju
od 10.000 do 100.000 evra, a država plaća zamenu samo jednom u pet godina.
-Skupe su, ali snalazim se nekako. Dvaput mi je država platitla proteze, a jednom mi je pomogao Vuk
Drašković. On je jedini koji me se ponekad seti, pozove i pita za zdravlje, da li mi nešto treba. Znači mi to. Ali,
nisu svi stradalnici zbrinuti, niti se o njima iko brine –zaključuje Bulatović.
U sličnom tonu je i članak koji govori o nabavci invalidskih kolica gde se dodaje da je i
procedura za pomagala komplikovana.
Članak br. 21:Dnevni list, Politika, 28.01.2013.
UZ KNJIŽICU DO ORTOPDESKIH CIPELA ILI PROTEZE
Prava je muka, po rečima onih koji ih koriste, doći do invalidskih kolica. U RFZO pojašnjavaju da pravo na
invalidska kolica imaju osiguranici stariji od tri godine, koji ne mogu da hodaju zbog oštećenja lokomotornog
sistema, kao i da postoji nekoliko tipa pomagala: na ručni pogon, elektromotorna i dečja. Vrsta kolica se
propisuju u zavisnosti od stepena onesposobljenosti i funkcionalnog statusa osiguranika.
41
Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o paticipaciji za 2013
godinu, “Sl. glasnik RS”, br. 124/2012. 42
Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju “Sl.
glasnik RS”, br. 47/2008, 69/2008, 81/2010, 103/2010, 15/2011 i 48/2012
43
Pravilnik o medicinsko – tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja “Sl.
glasnik RS”, br. 52/2012, 62/2012 – ispr., 73/2012 – ispr., 1/2013 i 7/2013 – ispr.)
31
30
Pacijent koji veći deo vremena provodi u krevetu zbog zdravstvenog stanja ima pravo na toaletna kolica. Inače,
invalidska kolica propisuje lekar specijalista fizikalne medicine ili neurolog, a tokovi trajanja kreću se od 60 do
96 meseci u zavisnosti od starosti i zanimanja.
Kao posledica ovakvog stanja nastaje nestašica pomagala za kretanje kao što su kolica, štake,
štapovi i hodalice pa se pojavljuju i ovakvi oglasi.
Članak br. 22:Dnevni list Blic,03.09.2012.
NEDOSTAJU INVALIDSKA POMAGALA
BAČKA PALANKA- Bačkopalanački Crveni krst je preko lokalnih medija građanstvu uputio apel da oni koji
imaju bilo kakva ortopedska pomagala donesu u ovu humanitarnu organizaciju i tako pomognu svojim
ugroženim sugrađanima.
-Molimo ih da sa svojih tavana, soba i drugih prostorija donesu nekada korištena, a njima sada nepotrebna
kolica za invalide, štake, hodalice, šetalice i poklone ih nama. Prosto je neverovatno kolika je potražnja u našoj
opštini za ovim pomagalima koja su se nekad mogla dobiti na recept, dok se do njih sada dolazi kupovinom i
koja su za najveći broj naših sugrađana jako skupa – kaže sektretar Crvenog krsta Bačke Palanke Branislav
Šobot.
Medicinsko veštaćenje kao tema medijske pažnje pojavilo se u jednom članku koji se odnosi
na slučaj veštaćenja za produženje vozačke dozvole koji je istaknut u individualnim
intervjuima. Zaključak medija po ovom pitanju je u duhu modela ljudskih prava.
Članak br. 23: Politika, 12.02.2013.
DISKRIMINACIJA ZA VOLANOM
Obratili su se i republičkom povereniku za zaštitu ravnopravnosti, dobivši punu podršku dr. Nevene Petrušić.
Kako je preporučila Ministarstvu zdravlja, trebalo bi da se ujednače ocene sposobnosti, da komisije prilikom
izdavanja uverenja imaju u vidu razvoj tehnologija koje pomažu invalidima, da se obavezno vrši uvid u
mogućnosti koje pruža prilagođeni automobil i da se rukovode načelom pune socijalne uključenosti osoba sa
invaliditetom.
3.2. Pristup (dostupnost) službama opšte zdravstvene zaštite
Tretman od strane zdravstvenih radnika i njihov stepen edukacije i informisanosti o osobama
sa invliditetom je često uzrok diskriminacije:
“Ja imam iskustvo da mene specijalista - hirurg, u Sremskoj Mitrovici, bolnici, ...pregleda
stomak i pita me: Dal' osećaš bol tu, jel' osećaš bol tu...?; Ja sam kvadriplegija ne osećam
ništa. Od grudi dole ne osećam ništa. Onda, u toku pregleda - 'ajde malo skupite noge u
kolenima...kaže.... da vidimo ovo...Pa, kako da skupim noge...Mislim, taj čovek nije kriv što ne
zna. Njegov, možda, i nije posao bio... Ali, čovek pred penzijom, da on zaista ne zna o nama
ništa?”
Muškarac, 54 godine
Nepristupačnost zdravstvenih usluga, neprilagođenost dijagnostičke i terapijske opreme,
objekata, sanitetskog prevoza i komunikacione pristupačnosti je jedan od uzroka isključenosti
osoba sa invaliditetom pristupu zdravstvenim uslugama:
“Recimo, u Srbiji ne postoji rendgen aparat na koji paraplegija ili kvadriplegija može da
pređe sam da bi se snimio bilo koji deo tela...Ja sam čak vid'o da takav aparat postoji ali
prilikom montaže nisu ga... nisu aktivirali tu jednu od tih komandi tako da on može da se
spusti dovoljno nisko da bi ja mog'o da pređem. Uvek me prebacuju kao džak krompira sa
kolica, sa kreveta kojekakvih i to... Tako da to - ko glavom o zid. Odlazak kod doktora je,
ovaj, mukotrpan, znači, ono... Kod samoga doktora je, pregled koji sam imao...Znači, ne
možeš da obaviš pregled. Treba četri, pet ljudi da bi se popeo na jedan sto. Znači, tu je bilo i
32
31
čak i ...skoro bi do povreda dolazilo, jer ne mogu...ne znaju, jednostavno, da me prebace, a
sto
znači strašno
visok i tako
da...dajerje ne
to mogu...ne
meni najcrnje
štojednostavno,
u zdravstvu nemaju
ni stolovea
čak je,
i ...skoro
bi do povreda
dolazilo,
znaju,
da me prebace,
čestite
za
nas
invalide,
da
možemo
lakše
da
funkcionišemo
prilikom
pregleda.”
sto je, znači strašno visok i tako da...da je to meni najcrnje što u zdravstvu nemaju ni stolove
Muškarac,
56 invalide,
godina da možemo lakše da funkcionišemo prilikom pregleda.”
čestite za nas
Muškarac, 56 godina
“I čekala sam...kada me je prozvao...nije bio tu, malo kasnije je došao. Ja sam se izvinula i
odma'
rekla
da sam gluva,
ne bi pričaobio
iza tu,
leđamalo
da ga
ne čujem,
i takoJadalje.
je onakoi
“I
čekala
sam...kada
me jeda
prozvao...nije
kasnije
je došao.
sam Bio
se izvinula
nekako
maloda
zbunjen
kao nadatoneal'bijepričao
prećutao.
Međutim,
reklai tako
da neće
bitiBio
problema
u
odma' rekla
sam gluva,
iza leđa
da gajanesam
čujem,
dalje.
je onako
komunikaciji,
da
ću
čitati
sa
usana
njegovih
šta
bude
govorio...i
uvek
to
koristim,
pogotovo
nekako malo zbunjen kao na to al' je prećutao. Međutim, ja sam rekla da neće biti problema uu
tim
službama da
ili ću
pisano.
samnjegovih
mu to -šta
pišite
ili ćemo probati
da se sporazumemo
komunikaciji,
čitati Rekla
sa usana
budemigovorio...i
uvek to koristim,
pogotovo u
ovako.
Onda
je
on
rekao
ne,
ja
to
nikako
ne
mogu,
ja
da
ti
pišem,
ne
pada
mi
na
pamet,
ja to
tim službama ili pisano. Rekla sam mu to - pišite mi ili ćemo probati da se sporazumemo
neću
da
radim.;
Odmah
se
javio
medicinskoj
sestri
i
rek'o
Kako
ću
ja
sa
njom
da
pričam,
ovako. Onda je on rekao - ne, ja to nikako ne mogu, ja da ti pišem, ne pada mi na pamet, ja ja
to
sneću
njom
ne
mogu
da
pričam.;
Tako
sam
se
loše
osećala.
Ja...šta
dalje,
šta
uraditi
u
tom
da radim.; Odmah se javio medicinskoj sestri i rek'o - Kako ću ja sa njom da pričam, ja
trenutku?
su da
moja
prava, Tako
da li me
negde
štiti u ovome?
Osećala
se užasno.
s njom neKoja
mogu
pričam.;
samzakon
se loše
osećala.
Ja...šta dalje,
šta sam
uraditi
u tom
Eto,
to
su
stvari
koje
me
upravo...koje
nikako...koje
ne
zaboravljam.”
trenutku? Koja su moja prava, da li me zakon negde štiti u ovome? Osećala sam se užasno.
Žena,
Eto, to25
sugodina
stvari koje me upravo...koje nikako...koje ne zaboravljam.”
Žena, 25 godina
“Al' ja kad izađem na asfalt ne mogu da idem kod lekara jer u Žabare kad odem kod lekara
mora
sedim
u kolima
- nemoš'
se da
uđeidem
u Dom
zdravlja.
lekarkad
daodem
dođe kod
u kola
da
“Al' jadakad
izađem
na asfalt
ne mogu
kod lekara
jerMora
u Žabare
lekara
pogleda
i
da
me
sasluša
o
čemu
se
radi.
Znači,
im'o
sam
jednom,
eventualno
dvaputa
da
su
mora da sedim u kolima - nemoš' se uđe u Dom zdravlja. Mora lekar da dođe u kola da
me
vozili
u
kola
i
lekar
je
mor'o
da
dođe
na
parking
'el
kolicima
ja
ne
mogu
u
Dom
zdravlja
pogleda i da me sasluša o čemu se radi. Znači, im'o sam jednom, eventualno dvaputa da su
da
me uđem.
vozili “u kola i lekar je mor'o da dođe na parking 'el kolicima ja ne mogu u Dom zdravlja
Muškarac,
da uđem. “ 59 godina
Muškarac, 59 godina
Diskriminacija u oblasti pružanja zdravstvenih usluga je zabranjena. Tako Zakon o
44
17. posebno
određuje
sprečavanju
osoba sa
invaliditetom
Diskriminacijadiskriminacije
u oblasti pružanja
zdravstvenih
uslugau ječlanu
zabranjena.
Tako Zakon
o
44
diskriminaciju
u
vezi
sa
zdravstvenim
uslugama
naglašavajući
da
je
posebno
težak
slučaj
u članu 17. posebno određuje
sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
diskriminacije
zdravstvenih
usluga.
To uključuje
da se slučaj
pruži
diskriminaciju prilikom
u vezi sapružanja
zdravstvenim
uslugama
naglašavajući
da je odbijanje
posebno težak
zdravstvena
usluga
zbog
invalidnosti,
postavljanje
posebnih
uslova
za
pružanje
zdravstvenih
diskriminacije prilikom pružanja zdravstvenih usluga. To uključuje odbijanje da se pruži
usluga
sem ukoliko
medicinskim
razlozima.
zdravstvena
usluga nisu
zbogopravdani
invalidnosti,
postavljanje
posebnih uslova
za pružanje zdravstvenih
45
Prava
pacijenata
određena
su
kroz
Zakon
o
pravima
pacijenata
koji
posmatra pacijente kroz
usluga sem ukoliko nisu opravdani medicinskim razlozima.
45 zakona određuje pravo na
prizmu
opštih
zdravstvenih
usluga
i
zaštite.
Član
6.
ovog
Prava pacijenata određena su kroz Zakon o pravima pacijenata koji posmatra pacijente kroz
dostupnost
zdravstvene
usluge
tako i što
pacijent
pravo zakona
na dostupnu
prizmu opštih
zdravstvenih
usluga
zaštite.
Član ima
6. ovog
određujei kvalitetnu
pravo na
zdravstvenu
zaštitu
u
skladu
sa
svojim
zdravstvenim
stanjem.
Ovaj
člani zabranjuje
dostupnost zdravstvene usluge tako što pacijent ima pravo na dostupnu
kvalitetnu
diskriminaciju
po različitim
osnovama,
ne određujući
pri tom
posebnoOvaj
diskriminaciju
osoba
zdravstvenu zaštitu
u skladu
sa svojim
zdravstvenim
stanjem.
član zabranjuje
sa
invaliditetom
ali
posredno
na
osnovu
različitosti
koja
može
biti
uzrok
diskriminacije
diskriminaciju po različitim osnovama, ne određujući pri tom posebno diskriminaciju osoba
uključuje
ovo važno
u svoj
okvir. Pitanje
tumača
za gluvoneme
pacijente
nalazi se u
sa invaliditetom
ali pitanje
posredno
na osnovu
različitosti
koja
može biti uzrok
diskriminacije
članu
11.
Pravo
na
obaveštenje.
Set
prava
kao
što
je
kvalitet
zdravstvenih
usluga
uključuje ovo važno pitanje u svoj okvir. Pitanje tumača za gluvoneme pacijente nalazizatim
se u
slobodan
izbor
i
pravo
na
uvid
u
medicinsku
dokumentaciju
deo
su
ovog
zakona.
Zanimljivo
članu 11. Pravo na obaveštenje. Set prava kao što je kvalitet zdravstvenih usluga zatim
je
istaći da
u okviru
prekršaja
zdravstvene ustanove
ističe
se nemogućnost
slobodan
izbor
i pravokaznenih
na uvid umera
medicinsku
dokumentaciju
deo su ovog
zakona.
Zanimljivo
preuzimanja
medicinskih
mera
bez
pristanka
pacijenta
ili
zakonskog
zastupnika
deteta,
je istaći da u okviru kaznenih mera prekršaja zdravstvene ustanove ističe se nemogućnost
odnosno
pacijenta
koje je
lišeno
sposobnosti.
o primeni
preuzimanja
medicinskih
mera
bez poslovne
pristanka 46
pacijenta ili Inicijalni
zakonskogizveštaj
zastupnika
deteta,
Konvencije
o
pravima
osoba
sa
invaliditetom
(paragrafi
137-139)
navodi
da
većina
odnosno pacijenta koje je lišeno poslovne sposobnosti. Inicijalni izveštaj oje primeni
46
zdravstvenih oustanova
one na primarnom
nivou
zdravstvene
zaštite
Konvencije
pravima uključujući
osoba sa invaliditetom
(paragrafi
137-139)
navodi
da jeuklonila
većina
fizičke
barijere
i
izgradila
rampe
za
osobe
sa
invaliditetom.
U
praksi
međutim,
u
poređenju
sa
zdravstvenih ustanova uključujući one na primarnom nivou zdravstvene zaštite
uklonila
opštom
populacijom,
osoberampe
sa invaliditetom
dalje imaju nejednak
opštim
uslugamasai
fizičke barijere
i izgradila
za osobe sa iinvaliditetom.
U praksipristup
međutim,
u poređenju
servisima
zdravstvene
zaštite
i
neispunjene
potrebe
zdravstvene
zaštite.
opštom populacijom, osobe sa invaliditetom i dalje imaju nejednak pristup opštim uslugama i
servisima zdravstvene zaštite i neispunjene potrebe zdravstvene zaštite.
44
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, “Sl.glasnik RS”, br. 33/2006 Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
Zakon
o sprečavanju
diskriminacije
osoba
sa invaliditetom,
“Sl.glasnik RS”,
br. 33/2006 Inicijalni
izveštaj o primeni
konvencije
o pravima
osoba sa invaliditetom,
Vlada
Republike Srbije, Beograd, januar 2012 45
Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
46
Inicijalni izveštaj o primeni konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, Beograd, januar 2012 45
44
46
32
33
32
Mali broj članaka govori podrobnije o barijerama u sistemu javnog zdravstva (sanitetski
prevoz, ulaz i kretanje kroz zgrade, šalterske službe, boravak na bolničkim ođeljenjima,
pristup dijagnostičkoj i terapijskoj opremi i procedurama). Redak primer kritičkog osvrta
navodimo u nastavku:
Članak br. 24: Dnevni list Dnevnik, 30.01.2013.
STEPENICE STRME, A ŠALTERI VISOKO
Tako bi i s tom somborskom stolicom. Odlična sprava, samo joj je falinka što može da posluži jedino onima koji
se (manje ili više) otežano, ali ipak samostalno kreću. Drugima, koji su sticajem životnih okolnosti ,,prikovani''
za kolica, ni pokretna stolica nije realna mogućnosti odlaska kod lekara, koji u Domu zdravlja ,,stopuju'' na
drugom spratu, dok o vizitaciji prostorijama laboratorije koje je ,,nebu pod oblake'', odnosno na trećem spratu
nema ni reči. Dobro, medicinari i laboranti varoški znaju kadgod otvoriti i kancelariju u prizemlju pa se invalidi
kolicima moraju prebaciti preko samo dva stepenika.
Povremeno se ističu primeri dobre prakse u rešavanju problema u pružanju zdravstvenih
usluga u sistemu primarne zdravstvene zaštite. Tako o unapređenju pristupa uslugama
primarne zdravstvene zaštite govore sledeća dva primera.
Članak br. 25:Dnevni list Blic,25.01.2013.
OLAKŠICE ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
SUBOTICA -Za osobe sa invaliditetom dentalni rendgen aparat za snimanje zuba postavljen je u prizemlju
zgrade ATD u Harambašićevoj ulici. Iz Doma zdravlja saopštavaju da aparat radi svakog radnog dana od 12 do
13 časova, a snimanje se zakazuje na telefon 645-532. U prizemlju dispanzera u ulici Đure Đakovića,
osposobljena je i ginekološka ordinacija pregledi se zakazuju na telefon 600-795.
Članak br. 26:Dnevni list Dnevnik, 10.01.2013.
DELTA FONDACIJA POKLONILA VOZILO OPŠTOJ BOLNICI U SOMBORU
PREVOZ ZA STARE I NEPOKRETNE
SOMBOR: Dok najmoćniji srpski biznismen Milorad Mišković provodi dane u istražnom zatvoru
''Delta fondacija'', karitativna organizacija izrasla na njegovoj poslovnoj imperiji ''Delta'' uključila se u projekat
besplatnog ambulantnog prevoza za osobe sa ograničenim motoričkim sposobnostima koju je u Srbiji pokrenula
somborska firma ''Mobility MGB''.
Kako je objavljeno na sajtu ove Fondacije, projekat je započet ustupanjem prvog vozila Opštoj bolnici ,,Dr
Radivoj Simonović'' u Somboru, u kojoj su nezvanično potvrdili ovu vest sa zvaničnog sajta ,,Delta fondacije''.
Ustupljeno vozilo ,,fiat ducato'' opremljeno je električnom rampom, odgovarajućim sedištima i drugim
pomagalima za osobe s invaliditetom i stara lica. Pored Delta fondacije, projekat su podržali Delta Generali
osiguranje kao i članice Delta Agrara: ,,Florida bel'', ,,Yuhor'' i ,,Danubius''. Projekat ima za cilj pružanje
podrške teritorijalnim društvenim servisima za pomoć osobama sa invaliditetom, obelodanili su iz Delta
fondacije.
Ova akcija realizovana je po uzora na Italiju, gde trenutno deluje 2.000 vozila, a nakon Sombora planirano je da
se projekat u Srbiji proširi i na druge gradove počev od onih najvećih: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac.....
Samo jedan članak govori o informacionoj nepristupačnosti javnog sistema zaštite zdravlja i
spominje nedostatak tumača znakovnog govora ili oznaka na Brajevom pismu. To je članak
Politike od 22.03.2013. o interesantnom modelu grada Niša u kome živi oko 20 000 osoba sa
invaliditetom i koji je za njih otvorio dispanzer u kome su uklonjene fizička barijere i
zaposleni asistenti a pri tom je korisnicima ostavljena sloboda izbora korištenja usluga ostalih
domova zdravlja na teritoriji grada.
34
33
Preporuke
Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama i servisima za osobe sa invaliditetom, od
fizičke/arhitektonske dostupnosti objektima i odgovarajućih adaptacija medicinske
opreme i procedura, do pronalaženje alternativnih vidova komunikacije sa osoba sa
invaliditetom;
Veća distribucija publikacija zdravstveno edukativnog tipa u pristupačnim formatima;
Obezbeđivanje dodatne obuke medicinskog osoblja za rad sa osobama sa
invaliditetom;
Unapređenje mehanizama veštačenja (gate-keeping) kroz revizuju pravilnika koji se
odnose na sistem procene potreba korisnika iz oblasti zdravstvene zaštite uključujući
dodatnu edukaciju članova komisija za procenu u skladu sa savremenom
klasifikacijom invalidnosti (ICF – International Classification of Functions);
Promovisanje alternativnih vidova medicinske rehabilitacije, odnosno pronalaženje
supstitucije za skupo banjsko lečenje kroz formiranje mobilnih timova za fizikalnu
rehabilitaciju u kućnim uslovima, poboljšanje pristupa medicinskoj rehabilitaciji na
primarnom nivou zdravstvene zaštite i kroz učešće Ministarstva zdravlja u promociji i
podršci zdravim stilovima života i rekreaciji osoba sa invaliditetom u lokalnim
zajednicama.
34
35
IV. OBRAZOVANJE
IV. OBRAZOVANJE
Obrazovanje pretstavlja početnu kariku u lancu socijalizacije, osamostaljivanja i inkluzije
osoba
sa invaliditetom.
napomenuti
da su socijalizacije,
u ovom izveštaju
u obzir uzimana
samo
Obrazovanje
pretstavlja Treba
početnu
kariku u lancu
osamostaljivanja
i inkluzije
iskustva
koja su
se odnosila
na prethodni
5 godina.
Ranije
je obrazovni
osoba saispitanika
invaliditetom.
Treba
napomenuti
da su u period
ovom od
izveštaju
u obzir
uzimana
samo
sistem
za
decu
i
omladinu
sa
invaliditetom
u
Srbiji
bio
paralelan
i
neusklađen
sa
iskustva ispitanika koja su se odnosila na prethodni period od 5 godina. Ranije je redovnim,
obrazovni
opštim
obrazovanjem.
Poslednjih
godina se
može bio
primetiti
izvestan
napredak
u pravcu
sistem za
decu i omladinu
sa invaliditetom
u Srbiji
paralelan
i neusklađen
sa redovnim,
uvođenja
inkluzivnijih
praksi
čemu
je
svakako
doprineo
i
novi
Zakon
o
osnovama
opštim obrazovanjem. Poslednjih godina se može primetiti izvestan napredak u sistema
pravcu
obrazovanja
i
vaspitanja.
uvođenja inkluzivnijih praksi čemu je svakako doprineo i novi Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja.
4.1. Pristupačnost sistema obrazovanja i vaspitanja
4.1. Pristupačnost sistema obrazovanja i vaspitanja
Među ispitanicima koji su doživeli kršenje principa učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti,
kao
razlog
se navodikoji
nedostatak
servisa
podrške
u obrazovanju,
neprilagođena
učila i fizička
Među
ispitanicima
su doživeli
kršenje
principa
učestvovanja,
inkluzije i pristupačnosti,
nepristupačnost
objekata.
kao
razlog se navodi
nedostatak servisa podrške u obrazovanju, neprilagođena učila i fizička
nepristupačnost objekata.
“Išla sam na predavanja ona koja su bila obavezna tako drugari i moja sestra su me nosili.
Bukvalno
“Išla samna
nasprat.”
predavanja ona koja su bila obavezna tako drugari i moja sestra su me nosili.
Žena,
29
godina
Bukvalno na sprat.”
“Imala
najveći problem kad sam upisala fakultet kako ću da nabavim literaturu na
Žena, 29sam
godina
Brajevom
pismu
i u zvučnoj
tehnici.”
“Imala sam
najveći
problem
kad sam upisala fakultet kako ću da nabavim literaturu na
Žena,
34
godine
Brajevom pismu i u zvučnoj tehnici.”
“U
mom
životu lično, fakultetu na koji idem...Na fakultetu sam bila, sad sam ga upravo
Žena,
34 godine
završila.
tamo. Pristupačnost,
komunikacija
praćenje
“U mom Nema
životu tumača
lično, fakultetu
na koji idem...Na
fakultetu predavanje,
sam bila, sad
sam gadiskusija
upravo
raznih
sve
je
apsolutno
nemoguće.
A,
ja
sam
odrasla,
išla
sam
u
gluvu
školu,
školu za
završila. Nema tumača tamo. Pristupačnost, komunikacija predavanje, praćenjeu diskusija
gluvu decu
baš naviknuta
na čitanje
sa usana
i sada
bila
situaciji
da umoram
raznih
- svei nisam
je apsolutno
nemoguće.
A, ja sam
odrasla,
išlasam
sam
u ugluvu
školu,
školu da
za
naviknem
na
to
zato
što
niko
ne
koristi
znakovni
jezik
u
školi
u
koju
sam
sad
išla
i
to
su
velike
gluvu decu i nisam baš naviknuta na čitanje sa usana i sada sam bila u situaciji da moram
da
razlike.
- tumača
bilo,
dakle jezik
nemau školi
ko da...sve
sam sad
morala
naviknemSama
na to sam
zato što
niko ne nije
koristi
znakovni
u koju sam
išla i da
to sujavljam
velike
kolegama
da
mi
daju
da
prepisujem.
Dakle,
na
kraju
predavanja
uvek
sam
morala
da
razlike. Sama sam - tumača nije bilo, dakle nema ko da...sve sam morala da
javljam
profesora
mi objasni Dakle,
neke stvari.
To jepredavanja
jedno veliko
gubljenje
vremena.
kolegama pitam
da mi prosto,
daju dadaprepisujem.
na kraju
uvek
sam morala
da
Često
oni
nemaju
vremena,
moraju
da
idu,
nemaju
ni
strpljenja.
Nekako
nosimo
neki loš
profesora pitam prosto, da mi objasni neke stvari. To je jedno veliko gubljenje vremena.
utisak
unutar
nas uvremena,
odnosu na
to. Volela
bih nemaju
da se nekako
obezbediNekako
u budućnosti
Često oni
nemaju
moraju
da idu,
ni strpljenja.
nosimoneki
nekibolji
loš
pristup
učenjunas
za nas.
To je možda
najvažnijih
problema
sa kojim
sam se susretala.”
utisak unutar
u odnosu
na to. jedan
Volelaodbih
da se nekako
obezbedi
u budućnosti
neki bolji
Žena,
godinaza nas. To je možda jedan od najvažnijih problema sa kojim sam se susretala.”
pristup25učenju
Žena, 25 godina
Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja47 stvoreni su uslovi da se
47
kroz
sistemsku
i institucionalizovanu
podršku
omogući iuspešno
uključivanje
deteta
Donošenjem
Zakona
o osnovama sistema
obrazovanja
vaspitanja
stvoreni svakog
su uslovi
da seu
proces
obrazovanja.
U
članu
6.
svakoj
osobi
se
garantuje
pravo
na
obrazovanje
i
vaspitanje.
kroz sistemsku i institucionalizovanu podršku omogući uspešno uključivanje svakog deteta u
Građani
Republike Srbije
su uosobi
ostvarivanju
ovog
prava
obzira na
rasu, pol,
proces obrazovanja.
U članujednaki
6. svakoj
se garantuje
pravo
na bez
obrazovanje
i vaspitanje.
nacionalnu,
versku
i
jezičku
pripadnost,
socijalno
i
kulturno
poreklo,
imovno
stanje,
uzrast,
Građani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju ovog prava bez obzira na rasu,
pol,
fizičku
i
psihičku
konstituciju,
smetnje
u
razvoju
i
invaliditet,
političko
opredeljenje
ili
drugu
nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast,
ličnu
Osobe
sa „smetnjama
u razvoju
i invaliditetom“
imaju pravo
na obrazovanje
fizičkuosobinu.
i psihičku
konstituciju,
smetnje
u razvoju
i invaliditet, političko
opredeljenje
ili drugui
vaspitanje,
koje
uvažava
njihove
obrazovne
odnosno
vaspitne
potrebe
u
redovnom
sistemui
ličnu osobinu. Osobe sa „smetnjama u razvoju i invaliditetom“ imaju pravo na obrazovanje
obrazovanja
i vaspitanja
ili grupnu
podrškupotrebe
ili u posebnoj
predškolskoj
vaspitanje, koje
uvažava dodatnu
njihove pojedinačnu
obrazovne odnosno
vaspitne
u redovnom
sistemu
grupi
ili
školi
u
skladu
sa
zakonom.
obrazovanja i vaspitanja dodatnu pojedinačnu ili grupnu podršku ili u posebnoj predškolskoj
grupi ili školi u skladu sa zakonom.
Ustav Republike Srbije garantuje kroz član 71. Pravo svim građanima na obrazovanje.
Osnovno
obrazovanje
je obavezno
srednje
obrazovanje
je besplatno.
Ustav Republike
Srbije
garantujei besplatno,
kroz član a71.
Pravo
svim građanima
na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.
47
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 , 52/2011, 55/2013 47
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 , 52/2011, 55/2013 36
35
35
Vlada Republike Srbije donela je Strategiju o razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine,
koja
za cilj da
unapredi
obrazovanja.
Cilj obrazovanja
Strategije jeuda
do 2020.
godine
svi
Vladaima
Republike
Srbije
donelasistem
je Strategiju
o razvoju
Srbiji
do 2020.
godine,
dečaci
i
devojčice
bez
obzira
na
različite
karakteristike
(socio-ekonomske,
jezičke
i
dr.)
budu
koja ima za cilj da unapredi sistem obrazovanja. Cilj Strategije je da do 2020. godine svi
obuhvaćeni
kvalitetnim
osnovnim
obrazovanjem
a posebno
se izdvajaju jezičke
kategorije
dece
iz
dečaci i devojčice
bez obzira
na različite
karakteristike
(socio-ekonomske,
i dr.)
budu
„osetljivih“
grupa
(deca
sa
invaliditetom
i
smetnjama
u
razvoju,
romska,
seoska
i
siromašna
obuhvaćeni
kvalitetnim osnovnim obrazovanjem a posebno se izdvajaju kategorije dece iz
48
deca).
„osetljivih“ grupa (deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, romska, seoska i siromašna
48 o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u cilju što kvalitetnijeg ostvarivanja
Zakonom
deca).
prava
na oobrazovanje
osoba obrazovanja
sa invaliditetom,
predviđene
mereostvarivanja
podrške u
Zakonom
osnovama sistema
i vaspitanja
u ciljusuštoposebne
kvalitetnijeg
obrazovanju.
U
članu
77.
predviđa
se
da
je
ustanova
u
kojoj
se
obrazuje
dete
odnosno
učeniku
prava na obrazovanje osoba sa invaliditetom, predviđene su posebne mere podrške
sa
invaliditetom
dužna
da
otkloni
fizičke
i
komunikacijske
prepreke
i
donese
individualni
obrazovanju. U članu 77. predviđa se da je ustanova u kojoj se obrazuje dete odnosno učenik
obrazovni
plan. dužna da otkloni fizičke i komunikacijske prepreke i donese individualni
sa invaliditetom
U
članu
102,
obrazovni plan.St 7. garantuje se izdavanje specijalizovanih udžbenika koji su prilagođeni
potrebama
učenika
invaliditetom.
U
članu 102,
St 7.sagarantuje
se izdavanje specijalizovanih udžbenika koji su prilagođeni
Udžbenici
su
i
pored
zakonskog definisanja, da moraju biti prilagođeni osobama sa
potrebama učenika sa invaliditetom.
invaliditetom
ili su prilagođeni
jedino
specijalnim osobama
obrazovnim
Udžbenici su i i dalje
poredneprilagođeni
zakonskog definisanja,
da moraju
bitiu prilagođeni
sa
ustanovama,
dok
deca
u
inkluzivnom
obrazovanju
nemaju
prilagođene
udžbenike.
invaliditetom i dalje neprilagođeni ili su prilagođeni
jedino
u
specijalnim
obrazovnim
49
se kroz
član 3. bavi
upotrebom jezika i
Zakon
o udžbenicima
nastavnim
sredstvima
ustanovama,
dok decai udrugim
inkluzivnom
obrazovanju
nemaju
prilagođene
udžbenike.
49
pisma
opisujući
dostupnost
udžbenika
za
osobe
sa
invaliditetom
koristeći
prevaziđeni
termini
Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima se kroz član 3. bavi upotrebom jezika
posebne
potrebe.dostupnost
Kroz stav udžbenika
4. i 5. govori
o udžbenicima
na Brajevom
elektronskoj
pisma opisujući
za se
osobe
sa invaliditetom
koristećipismu,
prevaziđeni
termin
formi,
zvučni
zapis
i
dr.
posebne potrebe. Kroz stav 4. i 5. govori se o udžbenicima na Brajevom pismu, elektronskoj
Treba
takođezapis
reći i da
formi, zvučni
dr. se gotovo ne izdvajaju nikakva novčana sredstva za izdavanje
prilagođenih
sa invaliditetom.
je gotovo
zatvorena
jedinazabiblioteka
u
Treba takođeknjiga
reći za
daučenike
se gotovo
ne izdvajajuTako
nikakva
novčana
sredstva
izdavanje
Srbiji
za
osobe
sa
oštećenjem
vida
„Dr
Milan
Budimir“,
jer
od
Ministarstva
kulture
prilagođenih knjiga za učenike sa invaliditetom. Tako je gotovo zatvorena jedina biblioteka ui
informisanja
nije dobila
novčana sredstva
osnovno
funkcionisanje.
Srbiji za osobe
sa oštećenjem
vida „Drza Milan
Budimir“,
jer od Ministarstva kulture i
Veliki
problem
je
i
izdavanje
udžbenika
u
elektronskoj
formi. Naime, izdavači nemaju
informisanja nije dobila novčana sredstva za osnovno funkcionisanje.
poverenja
u ovakav
izdavaštva
jer smatraju
da bi im autorska
bilaizdavači
ugroženanemaju
usled
Veliki problem
je ivid
izdavanje
udžbenika
u elektronskoj
formi. prava
Naime,
eventualnog
kopiranja
i
preštampavanja
ovih
udžbenika.
Ovaj
zakon,
očigledno,
nema
dobru
poverenja u ovakav vid izdavaštva jer smatraju da bi im autorska prava bila ugrožena usled
primenu.
eventualnog kopiranja i preštampavanja ovih udžbenika. Ovaj zakon, očigledno, nema dobru
primenu.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku50 je od
50
izuzetne važnosti
jer definiše
stručno
usavršavanje
vaspitača,podršci
nastavnika
i stručnih
saradnika
Pravilnik
o dodatnoj
obrazovnoj,
zdravstvenoj
i socijalnoj
detetu
i učeniku
je od
neposredno
angažovanih
u obrazovno
– vaspitnom
radu (inkluzivni
za
izuzetne važnosti
jer definiše
stručno usavršavanje
vaspitača,
nastavnika iprincipi,
stručnih obuka
saradnika
korišćenje
vidova
komunikacije,
neposredno asistivnih
angažovanihtehnologija
u obrazovnoi –alternativnih
vaspitnom radu
(inkluzivni
principi, povećanje
obuka za
senzibilizacije
i
edukacije
nastavnog
kadra,
vršnjaka
i
njihovih
roditelja,
obezbeđivanje
korišćenje asistivnih tehnologija i alternativnih vidova komunikacije,
povećanje
prevoza
od mesta
stanovanja
do obrazovne
obrazovneobezbeđivanje
ustanove do
senzibilizacije
i edukacije
nastavnog
kadra, ustanove,
vršnjaka iodnosno
njihovihodroditelja,
dnevnog
boravka,
literatura
za
učenike
i
nastavnike,
obezbeđivanje
besplatne
pravne
pomoći
prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove
do
preko
nadležnih
lokalne
samouprave
i dr.). Ubesplatne
ovom kontekstu
treba
dnevnog
boravka, organa
literaturajedinice
za učenike
i nastavnike,
obezbeđivanje
pravne pomoći
spomenuti
i ustanovu
asistenta,
čija je uloga
preko nadležnih
organapedagoškog
jedinice lokalne
samouprave
i dr.).daU pored
ovom nastavnika
kontekstu pruži
treba
neophodnu
pomoć
u procesu
inkluzivnog
skladu
sa odredbama
spomenuti istručnu
ustanovu
pedagoškog
asistenta,
čija obrazovanja.
je uloga da Upored
nastavnika
pruži
zakona
o osnovama
i vaspitanja obrazovanja.
donet je i Pravilnik
o programu
obuke
neophodnu
stručnu sistema
pomoć
uobrazovanja
procesu inkluzivnog
U skladu
sa odredbama
51
za
pedagoškog
asistenta,
koji
predviđa
kroz
koje
programe
usavršavanja
osoba
treba
da
zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet je i Pravilnik o programu obuke
51
prođe
pre negoasistenta,
što se uključi
u proces kroz
inkluzivnog
obrazovanja
u svojstvu
pedagoškog
za pedagoškog
koji predviđa
koje programe
usavršavanja
osoba
treba da
asistenta.
prođe pre nego što se uključi u proces inkluzivnog obrazovanja u svojstvu pedagoškog
asistenta.
48
Vizija razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine, “Sl. glasnik RS”,
br.
48 107/2012.
Vizija razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine, “Sl. glasnik RS”,
http://www.ff.uns.ac.rs/Files/StrategijaObrazovanja.pdf
49 107/2012.
br.
Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
50
http://www.ff.uns.ac.rs/Files/StrategijaObrazovanja.pdf
49 Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrsci detetu i učeniku, «Sl. Glasnik RS», br. 63/2010
51 Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
50 Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta, “Sl. glasnik RS”, br. 11/2010
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrsci detetu i učeniku, «Sl. Glasnik RS», br. 63/2010
51
Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta, “Sl. glasnik RS”, br. 11/2010
36
37
36
Mera besplatnog prevoza od suštinskog je značaja za normalno pohađanje nastave većine
učenika sa invaliditetom i u članu 69. istog zakona određuje se ovo pravo bez obzira na
udaljenost prebivališta od škole.
U medijima se ističe problem nedostatka tumača na znakovni jezik na koje učenici imaju
pravo.
Članak br. 27: Naše novine, 30.04.2013.
NEDOSTAJU TUMAČI ZA ZNAKOVNI JEZIK
Za gluve je osamostaljenje gotovo ravno čudu jer, kako kaže Mihajlo, društvo u kojem živimo još nije dovoljno
pripremljeno.
- Nacionalna služba za zapošljavanje se zaista trudi da nam pomogne, ali problem nastaje još pri izboru srednje
škole jer smo praktično ograničeni isključivo na pohađanje zanata. Upravo zbog toga većina gluvih i ima nizak
stepen obrazovanja. Drugi problem je svakako i nedostatak tumača za znakovni jezik, kojih u Beogradu ima
svega troje ili četvoro. A bez njih, kao što ste se i sami uverili, ne možemo da komuniciramo sa „spoljnim“
svetom. Da nije njih, ne bi, na primer, bilo ni ovog vašeg teksta.
Iako zakon precizno nameće obavezu školama da uklone fizičke prepreke, u realnosti je mali
broj škola koje su prilagođene.
U medijima se ističu napori lokanih aktera u fizičkom prilagođavanju osnovnih škola.
Članak br. 28: Naše novine, 30.04.2013.
ŠKOLA „BOŠKO BUHA“ DOBILA LIFT ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Osnovna škola „Boško Buha“, u kojoj nastavu pohađaju deca sa smetnjama u razvoju, dobila je stepenišnu
platformu za podizanje osoba sa invaliditetom, u okviru građevinskih radova koje opština Zvezdara izvodi u
osnovnim školama.
4.2. Diskriminacija u sistemu obrazovanja i vaspitanja
Postoji diskriminatorna praksa pri upisu u neke srednje škole i često ne postoji alternativa
specijalnom obrazovanju sto krši princip slobode izbora. Nivo svesti vršnjaka, roditelja ostale
dece pa čak i nastavnika, nije dovoljno unapređen tako da su ispitanici svedočili o
omalovažavanju pa čak i fizičkom maltretiranju te vrlo niskom stepenu prihvaćenosti od
ostalih vršnjaka.
“Da kažem u nekoliko zadnjih godina jedino negativno iskustvo koje sam ja imao je u Prvoj
beogradskoj gimnaziji koju su upisali, prvo jedan, pa onda drugi naš član - inače, dva rođena
brata - jedan stariji, jedan mlađi. Znam da u tu školu i dan danas ide jedan dečko oboleo od
cerebralne paralize. Ta škola se nalazi, ko ne zna, u Cara Dušana dole. Tadašnji, ja mislim i
sadašnji direktor, gospodin Andrejić je jednostavno išao na tu kartu da je to spomenik kulture
i da tu ne postoje nikakve mogućnosti. Jednostavno nije hteo da priča, a meni je u razgovoru
rek'o - Pa, kao, mi smo ovde u centru, puno ljudi ima okolo, doći ćemo u situaciju da za
nekoliko godina imamo gomilu dece koja idu u školu - korisnike invalidskih kolica. Šta ja da
radim s njima? To ne dolazi u obzir.”
Muškarac, 36 godina
“Ali još jedan problem koji je nastao bilo je to - kako su me ostala deca gledala. Gledala su
me kao nekog ko, kako da kažem, sad ne znam da li je u redu da kažem - čudaka ili ono...Jako
strašno mi je bilo. Nisu mi prilazili, onako su me sa daljine gledali, nešto šaputali meni iza
leđa. Čak sam na velikom odmoru ostala i sama i baš mi je bilo...nije mi bilo lepo.”
Žena, 19 godina
38
37
“Imao sam jedan incident sa profesorom...koji.... takođe se teško krećem bio sam na štakama,
profesor me je prozvao da izađem pred tablu da uradim neki zadatak, ja sam rekao da ne
mogu da izađem....on me je nazvao nesposobnim i rekao da takve osobe ne treba da idu u
školu.”
Muškarac, 23 godine
“Najviše su tu roditelji pravili problem u osnovnoj školi. Oni su tražili da se ide po
kabinetima. I jedan, odnosno od roditelja, on je najviše forsirao da se ide po kabinetima. Ne
daj bože, da on ne vidi, valjda, kabinet ili šta, nije ni važno. I, ovaj, šta sam htela...I onda smo
mi išli po kabinetima i jednom se moglo desiti čak, da slomim ruku tu u zglobu jer je
drugarica kako me je gurala i stala u red da možemo da uđemo u kabinet - i oni kako su
izlazili, gurnuli onu drugaricu ispred mene i ona padne na mene, meni polome ruku. Meni je
ruka bila otečena, ja nisam mogla...to je desna...ja nisam mogla da pišem nedelju, dve dana,
kol'ko je mene to bolelo, tako da...I onda mama otišla kod direktora i rekla - ne može, vidite
šta se moglo desiti. I onda smo išli u jedan kabinet. Svaki dan u drugi ali u jednom smo bili
ceo dan. Samo što smo išli, kad smo imali muzičko u muzičko, zbog klavira i u hemiju, zbog
tih pribora - i ništa drugo. “
Žena, 24 godina
U članu 3, stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja garantuje se jednako
pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja između ostalog i
po osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta.
Zakonom se izričito u članu 44, stav 1. zabranjuje diskriminaciju, tako što se zabranjuju
aktivnosti kojima se omalovažavaju, ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica odnosno grupe
lica po osnovu rasne, nacionalne, etničke, verske, jezičke ili polne pripadnosti, fizičkih i
psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i
kulturnog porekla, imovnog stanja odnosno političkog opredeljenja kao i podsticanje i
nesprečavanje takvih aktivnosti.
Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili
trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuje ministar obrazovanja i ministar nadležan za
poslove ljudskih prava.
Ovde treba navesti i član 18. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,
koji izričito zabranjuje diskriminaciju zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i
obrazovanja. Zakonodavac u istom članu pod diskriminacijom podrazumeva uskraćivanje
prijema deteta predškolskog uzrasta, učenika odnosno studenta sa invaliditetom u
odgovarajuću vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu, koja odgovara njegovim prethodno
stečenim znanjima, isključivanje iz konkretne ustanove ili postavljanje neinvalidnosti kao
uslova za prijem u određenu ustanovu uz prethodno podnošenje uverenja o zdravstvenom
stanju i prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti, osim ako ovo nije utvrđeno zakonom
koji reguliše oblast obrazovanja.
U Zakonu o visokom obrazovanju u članu 4, stav 1, tačka 6. garantuje se poštovanje ljudskih
prava i građanskih sloboda, uključujući i zabranu diskriminacije. Ovim zakonom se takođe
garantuje pravo studenata na zaštitu od diskriminacije i poštovanje različitosti. Član 86. u delu
koji opisuje prava i obaveze studentata na podjednako kvalitetne uslove uslove studija za sve
studente, pravo na različitost i zaštitu od diskriminacije.
Aktivnosti nevladinog sektora na podizanju svesti javnosti medijski su ispraćene u modelu
ljudskih prava. Večernje novosti od 16.05.2013. najavljuju tribinu studenata sa invaliditetom
na novosadskom Univerzitetu sa ciljem razbijanja predrasuda.
38
39
Članak br.29: Večernje novosti, 16.05.2013.
OTVORENO
Članak br.29: Večernje novosti, 16.05.2013.
TRIBINA
na kojoj će se otvoreno pričati o stvarnim potrebama studenata sa invaliditetom održaće se danas u
OTVORENO
svečanoj
sali
tehničkih
nauka
u Novom
Sadupotrebama
sa početkom
u 18.30 sa
časova.
Čuće se priče
studenata
koji
TRIBINA na Fakulteta
kojoj će se
otvoreno
pričati
o stvarnim
studenata
invaliditetom
održaće
se danas
u
nisu
dozvolili
da
invaliditet
bude
prepreka
u
njihovom
životu,
predstavnici
Novosadskog
udruženja
studenata
sa
svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa početkom u 18.30 časova. Čuće se priče studenata koji
invaliditetom
govoriće
o pravnoj
terminologiji,
o kodeksu
ponašanja prema
osobama
sa invaliditetom,
o
nisu
dozvolili da
invaliditet
bude prepreka
u njihovom
životu, predstavnici
Novosadskog
udruženja
studenata sa
predrasudama
i
važnosti
obrazovanja.
invaliditetom govoriće o pravnoj terminologiji, o kodeksu ponašanja prema osobama sa invaliditetom, o
predrasudama i važnosti obrazovanja.
4.3. Sloboda izbora obrazovne ustanove i budućeg zanimanja
4.3. Sloboda izbora obrazovne ustanove i budućeg zanimanja
Savetodavna podrška u momentima tranzicije izostaje - prilikom odlučivanja o daljem
školovanju
u momentu
tranzicije učenik
sa invaliditetom
odgovarajuću
savetodavnu
Savetodavnatj podrška
u momentima
tranzicije
izostaje - nema
prilikom
odlučivanja
o daljem
podršku
kako
uz punu informisanost
napravio
slobodan izbor.
mu slobodan
izbor
školovanju
tj ubimomentu
tranzicije učenik
sa invaliditetom
nema Takođe
odgovarajuću
savetodavnu
ometa
nedostatak
redovnih
srednjih
škola
koje
su
spremne
za
inkluziju.
Evidentiran
je
podršku kako bi uz punu informisanost napravio slobodan izbor. Takođe mu slobodan izbor
disparitet
obrazovanja
osoba srednjih
sa invaliditetom
i stvarnih
potreba
tržištu rada.
Važan je
je
ometa nedostatak
redovnih
škola koje
su spremne
za na
inkluziju.
Evidentiran
podatak
da
osobe
sa
invaliditetom
stiču
kvalifikacije
za
zanimanja
za
koja
u
realnosti
odavno
disparitet obrazovanja osoba sa invaliditetom i stvarnih potreba na tržištu rada. Važan je
ne
postojidapotreba.
podatak
osobe sa invaliditetom stiču kvalifikacije za zanimanja za koja u realnosti odavno
ne postoji potreba.
M2: “ Koji je razlog što niste mogli da idete dalje?”
I: “ Pa,
razlog
je, zato
je mogli
razredna
je poslala,
znači, dopis u školi u Smederevu da nisam
M2:
“ Koji
je razlog
štošto
niste
da idete
dalje?”
sposoban
za
dalje
školovanje.”
I: “ Pa, razlog je, zato što je razredna je poslala, znači, dopis u školi u Smederevu da nisam
Muškarac,za24dalje
godine
sposoban
školovanje.”
Muškarac, 24 godine
“Pre pet godina ja sam završila osnovnu školu i tada sam morala ili da prekinem školovanje
ili
da pet
nastavim
uz pomoć
moje školu
majkei koja
velika podrška.
Kad kažem...zašto
“Pre
godinaškolovanje
ja sam završila
osnovnu
tada mi
samje morala
ili da prekinem
školovanje
da da
prekinem?
što u Srbiji
nema
adekvatan
pristup
u jednoj
osnovnoj
školi a ni u
ili
nastavim Zato
školovanje
uz pomoć
moje
majke koja
mi jenivelika
podrška.
Kad kažem...zašto
srednjoj.
U osnovnoj
sam nema
ja svih
četiri godine
išlani gore-dole
dvaput dvadeset
šest
da prekinem?
Zato štoškoli
u Srbiji
adekvatan
pristup
u jednoj osnovnoj
školi a ni
u
stepenika
dnevno
mama
me
držala
za
ruku.
Evo,
kada
sam
završila
osmi
razred,
pošto
srednjoj. U osnovnoj školi sam ja svih četiri godine išla gore-dole dvaput dvadeset šest
imam...imala
sam - jako
veliku
želju da...za
i smatram
stepenika dnevno
mama
me držala
za ruku.obrazovanjem
Evo, kada sam
završila sebe
osmi ravnopravnim
razred, pošto
članom
ovog
društva,
morala
sam
da
odem
čak
u
Podgoricu...
samo
i
to
da promenim
četri
imam...imala sam jako veliku želju da...za obrazovanjem i smatram sebe
ravnopravnim
prevoza ovog
da bidruštva,
došla domorala
svoje škole
Zavoda
invalidnu
decu i profesionalnu
u
članom
sam da
odemzačak
u Podgoricu...
samo i to da rehabilitaciju
promenim četri
Podgorici,
sada
JU
Resursni
centar
za
decu
i
mlade,
Podgorica
'de
sam
završila
pravno
prevoza da bi došla do svoje škole Zavoda za invalidnu decu i profesionalnu rehabilitaciju u
administrativni
sa odličnim
uspehom.
“ i mlade, Podgorica - 'de sam završila pravno
Podgorici, sadasmer
JU Resursni
centar
za decu
Žena,
23
godine
administrativni smer sa odličnim uspehom. “
Žena, 23 godine
“Ja sam htela da idem, kada sam završila osnovnu školu, htela sam da upišem tekstilnu školu.
Mene
su htela
upisali,
bukvalno
mezavršila
upisali...Čak
sam
upisana
srednju
Ekonomsku,
je
“Ja sam
da idem,
kadasu
sam
osnovnu
školu,
htela usam
da upišem
tekstilnukad
školu.
prošaosurokupisali,
za upisivanje,
jersu
su me
me upisali...Čak
upisali roditelji
i jedan
rođak.
Ja sam želela...
Postojao
Mene
bukvalno
sam
upisana
u srednju
Ekonomsku,
kad je
u
Zagrebu
fakultet
za
modnog
kreatora.
To
je
bila
moja
jako
velika
želja
da
ja
tamo
idem....:
prošao rok za upisivanje, jer su me upisali roditelji i jedan rođak. Ja sam želela... Postojao je
ti si bolesna,
ti za
ne modnog
možeš, ovaj,
da...tiTo
si je
bolesna,
gdejako
ćeš tivelika
u tekstilnu,
je jako
velika
uAliZagrebu
fakultet
kreatora.
bila moja
želja datojati tamo
idem....:
prašina.
“
Ali ti si bolesna, ti ne možeš, ovaj, da...ti si bolesna, gde ćeš ti u tekstilnu, to ti je jako velika
Žena, 23 “godine
prašina.
Žena, 23 godine
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju52 i Zakonu o srednjem obrazovanju i
53
52
vaspitanju
upiso učenika
u školu
za obrazovanje
i vaspitanje
učenika
sa smetnjama
u razvojui
Prema
Zakonu
osnovnom
obrazovanju
i vaspitanju
i Zakonu
o srednjem
obrazovanju
53
ivaspitanju
invaliditetom
se prema
proceni
interresornei vaspitanje
komisije iučenika
uz saglasnost
roditelja.
Ovo je
upisvrši
učenika
u školu
za obrazovanje
sa smetnjama
u razvoju
veoma
važno
jer
daje
mogućnost
roditeljima
da
aktivno
učestvuju
u
obrazovnom
procesu
i invaliditetom vrši se prema proceni interresorne komisije i uz saglasnost roditelja. Ovo je
svoje
ranijeg
prepuštanja
na ocenu
stručnjaka.
U ovom
zakonu se procesu
takođe
veomadece
važnoumesto
jer daje
mogućnost
roditeljima
da aktivno
učestvuju
u obrazovnom
svoje dece umesto ranijeg prepuštanja na ocenu stručnjaka. U ovom zakonu se takođe
52
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
53
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
53
52
40
39
39
predviđa nastava na daljinu, koja se primenjuje usled invaliditeta učenika i nemogućnosti da
putuje do škole.
Mediji u više članaka naglašavaju da je veza između obrazovanja i zapošljavanja slaba karika
u lancu osposobljavanja osoba sa invaliditetom za ravnopravno učešće u društvu.
Članak br. 30, Politika, 25.07.2013
SAMO 500 SLEPIH I SLABOVIDIH OSOBA U SRBIJI IMA POSAO
„Slepe i slаbovide osobe se školuju zа relаtivno mаli broj zаnimаnjа, а veliki broj tih profesijа je otišаo u
„istoriju”, kаo što je posаo telefonistа. Drugа nаjčešćа profesijа jeste zаnimаnje mаserа, аli sve veći broj
poslodаvаcа trаži fizioterаpeute sа višom školom, а slаbovidi uglаvnom imаju srednjoškolsko obrаzovаnje.
Dodаtni problem predstаvljа činjenicа dа sаmo sedаm odsto slepih osobа imа fаkultetsko obrаzovаnje, а veliki
broj poslodаvаcа osim univerzitetske diplome trаži i sаvršeno poznаvаnje kompjuterskih veštinа i bаr jednog
strаnog jezikа”, kаže Drаgišа Drobnjаk, sekretаr Sаvezа slepih Srbije.
Preporuke
Obzirom da postoji prilično dobra zakonska regulativa u oblasti obrazovanja, može se
konstatovati da je potrebno raditi na implementaciji donetih akata. U tom cilju
neophodno je obezbediti održivost Inkluzivne mreže i rad interresornih komisija;
Ojačati intersektorsku saradnju, posebno na relaciji sektora obrazovanja i
zapošljavanja. U tom cilju potrebno je osnovati telo Vlade za promociju inkluzivnog
obrazovanja u čijem sastavu bi delovali predstavnici različitih ministarstava
(obrazovanje, zdravlje, socijalna zaštita, finansije, kultura, urbanizam) kao i
predstavnici lokalnih samouprava i organizacija roditelja dece sa invaliditetom i
studenata sa hendikepom;
Doneti odgovarajući podzakonski akt, kojim će se urediti servisi podrške učenicima
sa invaliditetom, pri čemu se naročito mora voditi računa o pristupačnosti zgrada
školskih ustanova i dostupnosti udžbenika svakom učeniku u skladu sa njegovim
potrebama;
Podizati svest o prednostima i značaju inkluzivnog obrazovanja, uključujući veći
medijski prostor ovoj temi u štampanim medijima;
Obzirom da ne postoji detaljna regulativa u oblasti visokog obrazovanja studenata sa
invaliditetom, potrebno je doneti dodatne akte na republičkom nivou, kojima bi se
poboljšao materijalni položaj ove kategorije studenata.
40
41
V. ZAPOŠLJAVANJE
V. ZAPOŠLJAVANJE
Mogućnosti jednakom pristupu otvorenom tržištu rada osoba sa invaliditetom jedan je od
značajnih
imperativa
donosiotvorenom
pristup invalidnost
iz perspektive
ljudskih prava.
Često
je
Mogućnosti
jednakomkoji
pristupu
tržištu rada
osoba sa invaliditetom
jedan
je od
osnovni
pri zapošljavanju
niska kvalifikaciona
osoba
sa invaliditetom.
Deca
značajnihproblem
imperativa
koji donosi pristup
invalidnost izstrukutra
perspektive
ljudskih
prava. Često
je
sa
invaliditetom
imaju
manje
mogućnosti
da
pohađaju
škole
(ovaj
problem
pokušava
da
se
osnovni problem pri zapošljavanju niska kvalifikaciona strukutra osoba sa invaliditetom. Deca
prevaziđe
inkluzivnim
obrazovanjem),
suočavaju
sa manjim
stepenom
sa invaliditetom
imaju manje
mogućnosti ada kasnije
pohađajuseškole
(ovaj problem
pokušava
da se
mogućnosti
za
zapošljavanje
i
u
tim
okolnostima
ostvarivanje
svojih
prava
iz
oblasti
rada
prevaziđe inkluzivnim obrazovanjem), a kasnije se suočavaju sa manjim stepenom
zapošljavajući
često na pomoćnim
radnim mestima
ili u okvirima
programa
koji traju
mogućnosti za se
zapošljavanje
i u tim okolnostima
ostvarivanje
svojih prava
iz oblasti
rada
ograničen
vremenski
period
kao
što
su
programi
javnih
radova
koji
traju
šest
meseci.
zapošljavajući se često na pomoćnim radnim mestima ili u okvirima programa kojiVeliku
traju
ulogu
u tome
ima diskriminacija
ograničen
pristup
prevozu, manjak resursa
ograničen
vremenski
period kao pri
što zapošljavanju,
su programi javnih
radova
koji
54 traju šest meseci. Veliku
za
promociju
samozapošljavanja
i
mogućnosti
samoizdržavanja.
Često
pojavu
isključenosti
ulogu u tome ima diskriminacija pri zapošljavanju, ograničen pristup prevozu,
manjak
resursa
54 i kao društveno aktivnih
uslovljava
potcenjivanje
osoba
sa
invaliditetom
kao
zaposlenih
za promociju
samozapošljavanja i mogućnosti samoizdržavanja. Često pojavu isključenosti
55
učesnika.
uslovljava potcenjivanje osoba sa invaliditetom kao zaposlenih i kao društveno aktivnih
55
učesnika.
Rad i zapošljavanje je jedna od ključnih oblasti prepoznata od stane ispitanih osoba sa
invaliditetom
budući da
53,33%
ispitanikaoblasti
navelo prepoznata
178 situacijaodiz stane
ove oblasti.
Najveći
Rad
i zapošljavanje
je je
jedna
od ključnih
ispitanih
osobabroj
sa
ispitanika
je
doživeo
kršenje
principa
učestvovanja,
inkluzije
i
pristupačnosti
(35%),
što
se
invaliditetom budući da je 53,33% ispitanika navelo 178 situacija iz ove oblasti. Najveći broj
najčešće
ogleda
u
ograničenom
pristupu
otvorenom
tržištu
rada
i
nemogućnosti
pronalaska
ispitanika je doživeo kršenje principa učestvovanja, inkluzije i pristupačnosti (35%), što se
zaposlenja,
ali i neprilagođenog
i uslovatržištu
rada kao
servisa
podrške
najčešće ogleda
u ograničenom radnog
pristupumesta
otvorenom
radai inedostatku
nemogućnosti
pronalaska
na
radnom
mestu.
Veliki
broj
ispitanika
(30%)
je
doživeo
diskriminaciju
na
radnom
mestu
ili
zaposlenja, ali i neprilagođenog radnog mesta i uslova rada kao i nedostatku servisa podrške
pristupu
tržištu
rada,
što broj
se najčešće
odnosediskriminaciju
sa kolegama inanerazumevanje
na radnom
mestu.
Veliki
ispitanikaogleda
(30%)kroz
je doživeo
radnom mestu od
ili
strane
poslodavaca.
pristupu tržištu rada, što se najčešće ogleda kroz odnose sa kolegama i nerazumevanje od
strane
poslodavaca. osoba sa invaliditetom na radnom mestu
5.1. Diskriminacija
5.1.
Diskriminacija
osoba
sa invaliditetom
na radnom
Diskriminacija
u vidu
nerazumevanja
od strane
kolega mestu
i poslodavaca se najbolje ogleda u
sledećim
primerima
iz
intervjua:
Diskriminacija u vidu nerazumevanja od strane kolega i poslodavaca se najbolje ogleda u
sledećim
intervjua:
„Pa, evo primerima
recimo, štaizsam
doživela kad sam bila direktor. Evo, ne znam tačno gde mi je to
pismo...Stiglo
je anonimno
pismo do
zdravljaEvo,
protiv
Kao da...osobe
„Pa, evo recimo,
šta sam doživela
kadMinistarstva
sam bila direktor.
ne mene.
znam tačno
gde mi je sa
to
invaliditetom
su
psihopate
i
ne
bi
trebalo
da
budu
na
rukovodećim
mestima,
uopšte
i da treba
pismo...Stiglo je anonimno pismo do Ministarstva zdravlja protiv mene. Kao da...osobe
sa
da
se zapita Ministar
zdravlja
je jednog
postavio na
mesto uopšte
direktora
invaliditetom
su psihopate
i ne bizašto
trebalo
da buduinvalida
na rukovodećim
mestima,
i daDoma
treba
zdravlja.”
da se zapita Ministar zdravlja zašto je jednog invalida postavio na mesto direktora Doma
Žena, 59 godina
zdravlja.”
Žena, 59 godina
“Pri promeni mog radnog mesta, odnosno, pri promeni prostora i druge organizacije mog
radnog
mesta, mog
odnosno
znači,
radilaodnosno,
sam ...u pri
zgradi
Beograđanke,
smo seorganizacije
preselili na Novi
“Pri promeni
radnog
mesta,
promeni
prostorapa
i druge
mog
Beograd,
ne
samo
fizički,
nego
se
prosto
promenila
i
celokupna
organizacija
posla
imala
radnog mesta, odnosno znači, radila sam ...u zgradi Beograđanke, pa smo se preselili na Novi
sam
problem
to štofizički,
ljudi nisu,
da prepoznaju
da sam
ja ranije posla
radila-taj
isti
Beograd,
ne samo
negodasekažem,
prosto hteli
promenila
i celokupna
organizacija
imala
posao...mislim,
vrlo
uspešno
i
normalno,
kao
i
svi
ostali
ljudi...pa
sam
mesec
dana
dolazila
na
sam problem to što ljudi nisu, da kažem, hteli da prepoznaju da sam ja ranije radila taj isti
posao,
znači svakodnevno,
na stolici
mi, daljudi...pa
kažem, dozvoljavali
da se dolazila
javljam na
posao...mislim,
vrlo uspešnosedela
i normalno,
kaoi inisu
svi ostali
sam mesec dana
na
telefon
jer
sam
to
radila,
znači,
na
prethodnom
radnom
mestu,
što
je
naravno
bilo vrlo
posao, znači svakodnevno, sedela na stolici i nisu mi, da kažem, dozvoljavali da se javljam
na
deprimirajuće
i
to
je
najgora
stvar
koju
sam
ja
doživela
u
svom
životu.”
telefon jer sam to radila, znači, na prethodnom radnom mestu, što je naravno bilo vrlo
Žena,
53 godine
deprimirajuće
i to je najgora stvar koju sam ja doživela u svom životu.”
Žena, 53 godine
54
Svetski izveštaj o invalidnosti, Svetska zdravstvena organizacija, Malta, 2011, str. 10
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za orijentaciju društva, 2012, str. 8
Svetski izveštaj o invalidnosti, Svetska zdravstvena organizacija, Malta, 2011, str. 10
55
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za orijentaciju društva, 2012, str. 8
55
54
42
41
41
M1: “Po vašem mišljenju - zašto su vas tretirali tako?”
I:
zbog problema
koje ja imam. Zato što, recimo, stomatolozi,
M1:“Pa,
“Po upravo
vašem mišljenju
- zašto usukomunikaciji
vas tretirali tako?”
dok
sam
volontirao
umesto
da
meni
daju
instrukcije
i naloge
šta što,
da radim
kako sa tim
I: “Pa, upravo zbog problema u komunikaciji koje ja imam.
Zato
recimo,i stomatolozi,
protezama
- oni bi sve
te instrukcije
davali
šefici koja
bi onda
to prosleđivala
što
dok sam volontirao
- umesto
da meni
dajumojoj
instrukcije
i naloge
štameni
da radim
i kako sa- tim
nije
redovna
procedura.
Nikada
nisam
ušao
u
kontakt
sa
stomatologom.
Samo
bi
me
protezama - oni bi sve te instrukcije davali mojoj šefici koja bi onda meni to prosleđivala - što
potapšao,
rekao
- aha, dobro,
dobro.
Nisu ušao
se nikad
ni potrudili
nešto da uđu u komunikaciju
nije redovna
procedura.
Nikada
nisam
u kontakt
sa stomatologom.
Samo bi me
sa
mnom rekao
iako ja- aha,
dobro
čitamdobro.
sa usana
se neko
potrudinešto
i akodamalo
govori.
potapšao,
dobro,
Nisu ako
se nikad
ni potrudili
uđu usporije
komunikaciju
Međutim,
oni
nisu
bili
nikako
raspoloženi
za
to
samo
bi
došli,
mojoj
šefici
ispričali
šta ja
sa mnom iako ja dobro čitam sa usana ako se neko potrudi i ako malo sporije govori.
treba
da uradim,
ona to
napisala i za
meni
prosledila
te instrukcije
mi ja
je
Međutim,
oni nisuonda
bili bi
nikako
raspoloženi
to -bisamo
bi došli,
mojoj šeficii nekako
ispričalito šta
bilo
baš…učinilo
je
da
se
loše
osećam.”
treba da uradim, onda bi ona to napisala i meni bi prosledila te instrukcije i nekako to mi je
Muškarac,
32 godine
bilo baš…učinilo
je da se loše osećam.”
Muškarac, 32 godine
Uprkos izvesnim pozitivnim pomacima, nеjednakost osoba sa invaliditetom u oblasti
56
zapošljavanja
i daljepozitivnim
je izražena.pomacima,
Inicijalni izveštaj
o primeni
Konvencije
o pravimauosoba
sa
Uprkos izvesnim
nеjednakost
osoba
sa invaliditetom
oblasti
57
56
invaliditetom i ističe
podatke
Svetske
bankeizveštaj
koji ukazuju
da jeKonvencije
u Srbiji zaposleno
zapošljavanja
dalje je
izražena.
Inicijalni
o primeni
o pravimasvega
osobaoko
sa
57 invaliditetom, i da posebno zabrinjava podatak da je i od tog broja 10%
13%
osoba
sa
invaliditetom ističe podatke Svetske banke koji ukazuju da je u Srbiji zaposleno svega oko
zaposleno
nevladinom
sektoru,
organizacijama
osoba
sa invaliditetom,
a samo
u
13% osobau sa
invaliditetom,
i da uposebno
zabrinjava
podatak
da je i od tog
broja1%
10%
privredi i javnom
sektoru sektoru,
a da je nezaposlenost
osobaosoba
sa invaliditetom
3 puta veća
nego1%
kod
zaposleno
u nevladinom
u organizacijama
sa invaliditetom,
a samo
u
ostalog
stanovništva.
privredi i javnom sektoru a da je nezaposlenost osoba sa invaliditetom 3 puta veća nego kod
Ustav Republike
Srbije
ostalog
stanovništva.
u članu 21. zabranjuje diskriminaciju, a u članu 60. – pravo na rad,
propisuje
se
da
svako
pravo
slobodan diskriminaciju,
izbor rada, da asuu svima
Ustav Republike Srbije ima
u članu
21.nazabranjuje
članu pod
60. –istim
pravouslovima
na rad,
dostupna
sva
radna
mesta,
dok
su
osobe
sa
invaliditetom
prepoznate
kao
posebno
ranjiva
propisuje se da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima pod istim uslovima
kategorija
radnika
te
je
omogućeno
zakonsko
uređivanje
njihovog
položaja
na
radnom
mestu.
dostupna sva radna mesta, dok su osobe sa invaliditetom prepoznate
kao posebno ranjiva
58
Nacionalna
strategija
za perioduređivanje
2010 – 2020
kaopoložaja
akt Vlade
oslanjamestu.
se na
kategorija radnika
te jezapošljavanja
omogućeno zakonsko
njihovog
na radnom
58 osoba sa invaliditetom.
usvajanje
Zakona
o
profesionalnoj
rehabilitaciji
i
zapošljavanju
Nacionalna strategija
zapošljavanja za period 2010 – 2020 kao akt Vlade oslanja se na
59
Zakon
o
radu
u
članu
18. zabranjuje
neposrednu
i posrednu diskriminaciju
osobe koja traži
usvajanje Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji
i zapošljavanju
osoba sa invaliditetom.
59 i zaposlenih, pored ostalog i s obzirom na zdravstveno stanje, odnosno
zaposlenje,
Zakon
o radukao
u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju osobe koja traži
invalidnost.
Diskriminacija
iz člana
ovog izakona
zabranjena
je u odnosu
na: uslove
za
zaposlenje, kao i zaposlenih,
pored18.
ostalog
s obzirom
na zdravstveno
stanje,
odnosno
zapošljavanje
i izbor kandidata
za obavljanje
određenog
posla, uslove
rada i na:
svauslove
prava za
iz
invalidnost. Diskriminacija
iz člana
18. ovog zakona
zabranjena
je u odnosu
radnog
odnosa,
obrazovanje,
osposobljavanje
i
usavršavanje,
napredovanje
na
poslu,
otkaz
zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla, uslove rada i sva prava iz
ugovora
o radu. obrazovanje,
Međutim, parnični
postupak za
naknadu štetenapredovanje
je jedini tužbeni
zahtevotkaz
koji
radnog odnosa,
osposobljavanje
i usavršavanje,
na poslu,
predviđa
ovaj
zakon.
ugovora o radu. Međutim, parnični postupak za naknadu štete
je jedini tužbeni zahtev koji
60
Zakon
o
sprečavanju
diskriminacije
osoba
sa
invaliditetom
u
članovima
42. i 43. predviđa
predviđa ovaj zakon.
60
mogućnost
da
se
određeni
događaji
i
povrede
prava
mogu
zaštititi
tužbom
koja
o tome
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u članovima 42. igovori
43. predviđa
da
je reč o da
diskriminaciji
osnovui povrede
invalidnosti.
u vezi sakoja
zapošljavanjem
mogućnost
se određeni po
događaji
pravaDiskriminacija
mogu zaštititi tužbom
govori o tomei
radnim
odnosom
se
precizira
članom
21:
“Zabranjeno
je
vršiti
diskriminaciju
zbogi
da je reč o diskriminaciji po osnovu invalidnosti. Diskriminacija u vezi sa zapošljavanjem
invalidnosti
u
zapošljavanju
i
ostvarivanju
prava
iz
radnog
odnosa
prema:
osobi
sa
radnim odnosom se precizira članom 21: “Zabranjeno je vršiti diskriminaciju zbog
61
invaliditetom
traži zaposlenje,
pratiocu osobe
koji traži
zaposlenje
invalidnosti ukoja
zapošljavanju
i ostvarivanju
pravasaizinvaliditetom
radnog odnosa
prema:
osobi sa,
61
zaposlenoj
osobi
sa
invaliditetom,
zaposlenom
pratiocu
osobe
sa
invaliditetom“.
Član 22.
invaliditetom koja traži zaposlenje, pratiocu osobe sa invaliditetom koji traži zaposlenje
,
definiše
diskriminaciju
zbog
invalidnosti
u
zapošljavanju,
navodeći:
neprimanje
u
radni
odnos
zaposlenoj osobi sa invaliditetom, zaposlenom pratiocu osobe sa invaliditetom“. Član 22.
osobe
invaliditetom zbog
ili pratioca
osobeu sa
invaliditetomnavodeći:
zbog invalidnosti,
zbog
definišesadiskriminaciju
invalidnosti
zapošljavanju,
neprimanjeodnosno
u radni odnos
svojstva
osobe ili
sa invaliditetom,
postavljanjezbog
posebnih
zdravstvenih
uslova
za
osobe sapratioca
invaliditetom
pratioca osobezatim,
sa invaliditetom
invalidnosti,
odnosno
zbog
svojstva pratioca osobe sa invaliditetom, zatim, postavljanje posebnih zdravstvenih uslova za
56
Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti,
Beograd, 2013, str. 31.
56
57 Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Poverenik za zaštitu
Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2012, str. 7
58
ravnopravnosti,
2013, str. 31.
Sl. glasnik RS,Beograd,
br. 37/2011
57
59
Inicijalni
izveštaj
o24/205,
primeni61/05,
Konvencije
pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2012, str. 7
Sl.
glasnik
RS,
br.
54/09 oi 32/13
58
60 Sl. glasnik RS, br. 37/2011
Sl.
glasnik
RS,
br.
33/2006
59
61
Sl. glasnik
br. 24/205,
61/05,
54/09
i 32/13
Članom
21RS,
stavom
3 definiše
se da
se pod
pratiocem osobe sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, smatra se svako lice,
60
Sl.obzira
glasnikna
RS,srodstvo,
br. 33/2006
bez
koje
živi
u
zajedničkom
domaćinstvu sa osobom sa invaliditetom i trajno joj pomaže u
61
Članom 21 stavom
3 definiše
se da se
pod pratiocem
osobe
sa invaliditetom,
smislu ovog zakona, smatra se svako lice,
zadovoljavanju
svakodnevnih
životnih
potreba
bez novčane
ili druge
materijalne unaknade.
bez obzira na srodstvo, koje živi u zajedničkom domaćinstvu sa osobom sa invaliditetom i trajno joj pomaže u
zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba bez novčane ili druge materijalne naknade.
42
43
42
prijem u radni odnos osobe sa invaliditetom, osim ako su posebni zdravstveni uslovi za
obavljanje
određenih
u skladu
sa ako
zakonom.
Takođe,
prethodnauslovi
provera
prijem u radni
odnos poslova
osobe sautvrđeni
invaliditetom,
osim
su posebni
zdravstveni
za
psihofizičkih
sposobnosti
koje nisu
u neposrednoj
sa poslovima
za koje
se zasniva
radni
obavljanje
određenih
poslova
utvrđeni
u skladu vezi
sa zakonom.
Takođe,
prethodna
provera
odnos,
i odbijanje
da se izvrši
adaptacija radnog
koja za
omogućuje
efikasanradni
rad
psihofizičkih
sposobnosti
koje tehnička
nisu u neposrednoj
vezi sa mesta
poslovima
koje se zasniva
osobe
sa
invaliditetom,
ako
troškovi
adaptacije
ne
padaju
na
teret
poslodavca
ili
nisu
odnos, i odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija radnog mesta koja omogućuje efikasan rad
nesrazmerni
u odnosu na
kojuadaptacije
poslodavac
ostvarujena zapošljavanjem
sa
osobe sa invaliditetom,
ako dobit
troškovi
ne padaju
teret poslodavcaosobe
ili nisu
invaliditetom,
takođe
se
smatraju
diskriminacijom
zbog
invalidnosti
u
zapošljavanju
prema
nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje zapošljavanjem osobe sa
istom članu. Diskriminacijom
zbogdiskriminacijom
invalidnosti u ostvarivanju
prava izu radnog
odnosa prema
invaliditetom,
takođe se smatraju
zbog invalidnosti
zapošljavanju
prema
članu
24.
zakona
smatra
se:
određivanje
manje
zarade
zbog
invalidnosti
zaposlenog,
istom članu. Diskriminacijom zbog invalidnosti u ostvarivanju prava iz radnog odnosa prema
nezavisno
radnogsmatra
učinka,se:
postavljanje
posebnih
zaposlenom
sa invaliditetom,
članu
24. od
zakona
određivanje
manjeuslova
zaraderada
zbog
invalidnosti
zaposlenog,
ako
ti
uslovi
neposredno
ne
proističu
iz
zahteva
radnog
mesta,
i
postavljanje
posebnih
uslova
nezavisno od radnog učinka, postavljanje posebnih uslova rada zaposlenom sa invaliditetom,
zaposlenom
invaliditetom
za korišćenje
drugih
prava
iz radnog
odnosaposebnih
koja pripadaju
ako
ti uslovi sa
neposredno
ne proističu
iz zahteva
radnog
mesta,
i postavljanje
uslova
svakom
zaposlenom.
Član
26
kao
posebno
težak
oblik
diskriminacije
zbog
invalidnosti
zaposlenom sa invaliditetom za korišćenje drugih prava iz radnog odnosa koja pripadaju
navodi
vređanje
i omalovažavanje
sa invaliditetom
od strane
svakom uznemiravanje,
zaposlenom. Član
26 kao
posebno težak zaposlenog
oblik diskriminacije
zbog invalidnosti
poslodavca,
odnosno neposredno
nadređenog licazaposlenog
u radnom
zbogodnjegove
navodi uznemiravanje,
vređanje i omalovažavanje
sa procesu,
invaliditetom
strane
invalidnosti.
poslodavca, odnosno neposredno
nadređenog
lica
u
radnom
procesu,
zbog
njegove
Zakonom o zabrani diskriminacije62 članom 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada što
invalidnosti.
62 mogućnosti za zapošljavanje i uživanje prava u oblasti
podrazumeva
narušavanje
jednakih
Zakonom o zabrani
diskriminacije
članom 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada što
rada uopšte. Ovim
članomjednakih
osobamamogućnosti
sa invaliditetom
se garantuje
pravo naprava
profesionalnu
podrazumeva
narušavanje
za zapošljavanje
i uživanje
u oblasti
rehabilitaciju
i
promovišu
se
afirmativne
akcije
za
osobe
sa
invaliditetom.
Članom
1.
rada uopšte. Ovim članom osobama sa invaliditetom se garantuje pravo na profesionalnu
ustanovljava
zaštitu
ravnopravnosti,
kaoosobe
samostalan
državni organ.Članom
Poverenik
rehabilitaciju sei Poverenik
promovišuza se
afirmativne
akcije za
sa invaliditetom.
1.
je
u
Posebnom
izveštaju
o
diskriminaciji
osoba
sa
invaliditetom
ocenio
da
su
posebne
mere
za
ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan državni organ. Poverenik
zapošljavanje
sa oinvaliditetom
određene
pozitivneocenio
efekte,daali
strukturalna
je
u Posebnomosoba
izveštaju
diskriminacijidale
osoba
sa invaliditetom
su je
posebne
mere zai
indirektna
diskriminacija
osoba
sa
invaliditetom
u
ovoj
oblasti
i
dalje
izražena,
čemui
zapošljavanje osoba sa invaliditetom dale određene pozitivne efekte, ali je strukturalna
doprinosi
i
pogoršanje
ekonomske
situacije
u
društvu.
Takođe,
ocenio
je
da
je
zakonska
mera
indirektna diskriminacija osoba sa invaliditetom u ovoj oblasti i dalje izražena, čemu
zaštite
osoba
sa invaliditetom
putem
potpunog
i delimičnog
sposobnosti
doprinosi
i pogoršanje
ekonomske
situacije
u društvu.
Takođe,lišenja
ocenioposlovne
je da je zakonska
merau
neskladu
je
sa
savremenim
međunarodnim
standardima
u
ovoj
oblasti.
U
dosadašnjem
zaštite osoba sa invaliditetom putem potpunog i delimičnog lišenja poslovne sposobnosti u
periodu
pritužbi zbog
diskriminacije
na osnovu uinvaliditeta
odnosio
se na oblasti
neskladunajveći
je sa broj
savremenim
međunarodnim
standardima
ovoj oblasti.
U dosadašnjem
pružanja
javnih
usluga,
na
diskriminaciju
u
postupcima
pred
organima
javne
vlasti
naoblasti
oblast
periodu najveći broj pritužbi zbog diskriminacije
na osnovu invaliditeta odnosio seina
63
zapošljavanja
(22%
od ukupnog
broja pritužbi).
pružanja javnih
usluga,
na diskriminaciju
u postupcima pred organima javne vlasti i na oblast
64
Krivični
zakonik
u
članu
163.
navodi
da će63 povredu prava po osnovu rada i prava iz
zapošljavanja (22% od ukupnog broja pritužbi).
64
socijalnog
osiguranja
učiniti163.
onajnavodi
„ko sedasvesno
ne pridržava
zakona
ili rada
drugih
propisa,
Krivični zakonik
u članu
će povredu
prava po
osnovu
i prava
iz
kolektivnih
ugovora
i
drugih
opštih
akata
o
pravima
po
osnovu
rada
i
o
posebnoj
zaštiti
na
socijalnog osiguranja učiniti onaj „ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa,
radu
omladine,
žena ii invalida
ili o pravima
socijalnog
osiguranja
drugom uskrati
ili
kolektivnih
ugovora
drugih opštih
akata o izpravima
po osnovu
radai time
i o posebnoj
zaštiti na
ograniči
pravo koje
pripada”,
i da će iz
se socijalnog
kazniti novčanom
kaznom
zatvorom
do dve
radu omladine,
ženamu
i invalida
ili kao
o pravima
osiguranja
i timeilidrugom
uskrati
ili
godine.
Povreda
prava
pri
zapošljavanju
i
za
vreme
nezaposlenosti
se
razrađuje
članom
ograniči pravo koje mu pripada”, kao i da će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do164:
dve
”Ko
svesnim
kršenjem
ili na drugi
protivpravan
način uskrati
ili ograniči
godine.
Povreda
prava pripropisa
zapošljavanju
i za vreme
nezaposlenosti
se razrađuje
članompravo
164:
građana
na
slobodno
zapošljavanje
na
teritoriji
Srbije
pod
jednakim
uslovima,
kazniće
se
”Ko svesnim kršenjem propisa ili na drugi protivpravan način uskrati ili ograniči pravo
novčanom
ili zatvorom
do jedne
godine”.Srbije
Zakonpod
o sprečavanju
zlostavljanja
na radu
građana
nakaznom
slobodno
zapošljavanje
na teritoriji
jednakim uslovima,
kazniće
se
65
tzv.
zakon
o
mobingu
u
članu
6.
definiše
zlostavljanje
na
radu
kao
“svako
aktivno
ili
novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine”. Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
65 zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a
pasivno
ponašanje
prema
u članu 6. definiše zlostavljanje na radu kao “svako aktivno ili
tzv.
zakon
o mobingu
koje
za
cilj
ima
ili
predstavlja
povredu
ugleda,
ličnogkoje
i profesionalnog
pasivno ponašanje prema zaposlenom
ili grupidostojanstva,
zaposlenih kod
poslodavca
se ponavlja, a
integriteta,
zaposlenog
koje izazivaugleda,
strah ili
stvara
neprijateljsko,
koje
za ciljzdravlja,
ima ili položaja
predstavlja
povredu idostojanstva,
ličnog
i profesionalnog
ponižavajuće
ili uvredljivo
okruženje,
pogoršava
toga da se
integriteta, zdravlja,
položaja
zaposlenog
i koje uslove
izaziva rada
strahiliilidovodi
stvara doneprijateljsko,
zaposleni
izoluje
ili
navede
da
na
sopstvenu
inicijativu
raskine
radni
odnos
ili
otkaže
ugovor
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga
da seo
radu
ili drugi
ugovor”.
U delu
IIIsopstvenu
Zakona omogućava
se postupak
zaštitu
od zlostavljanja
zaposleni
izoluje
ili navede
da na
inicijativu raskine
radni za
odnos
ili otkaže
ugovor o
radu ili drugi ugovor”. U delu III Zakona omogućava se postupak za zaštitu od zlostavljanja
62
Sl. glasnik RS, br. 22/09
Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za ravnopravnost, Beograd, 2013, str. 7, 11
Sl.
Sl. glasnik
glasnik RS,
RS, br.
br. 22/09
85/05, 88/05 - ispr., 107/05 - ispr., 72/09, 111/09 i 121/12
Poseban
izveštaj
diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za ravnopravnost, Beograd, 2013, str. 7, 11
Sl. glasnik RS, br.o 36/10
Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 - ispr., 107/05 - ispr., 72/09, 111/09 i 121/12
65
Sl. glasnik RS, br. 36/10
63
62
64
63
65
64
44
43
43
kod poslodavca - pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno tom licu, delom
IV
predviđa- pokretanje
i sudska postupka
zaštita uzavidu
zahteva neposredno
radi uklanjanja
posledica
kod se
poslodavca
zaštitutužbenog
od zlostavljanja
tom licu,
delom
zlostavljanja,
naknade
materijalne
štete izahteva
objavljivanja
presude, dok
se u V
IV
se predviđa
i sudska
zaštitai nematerijalne
u vidu tužbenog
radi uklanjanja
posledica
delu
navodi danaknade
nadzor materijalne
nad sprovođenjem
ovog zakona
poslodavca presude,
vrši inspekcija
zlostavljanja,
i nematerijalne
štete kod
i objavljivanja
dok se rada,
uV
odnosno
upravna
inspekcija
koji
može
pokrenuti
prekršajnu
ili
krivičnu
odgovornost.
Uprkos
delu navodi da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kod poslodavca vrši inspekcija
rada,
povlasticama
kojeinspekcija
pripadajukoji
poslodavcima
koji prekršajnu
zapošljavaju
osobe saodgovornost.
invaliditetomUprkos
kao i
odnosno upravna
može pokrenuti
ili krivičnu
kaznenim
odredbama
za
nepoštovanje
kvota
koje
Zakon
o
profesionalnoj
rehabilitaciji
povlasticama koje pripadaju poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom kao ii
zapošljavanju
osoba sa za
invaliditetom
predviđa,
diskriminaciju
osoba sai
kaznenim
odredbama
nepoštovanje
kvota poslodavci
koje Zakonnastavljaju
o profesionalnoj
rehabilitaciji
invaliditetom
prilikom
zapošljavanja
i
njih
dve
trećine
radije
uplaćuje
penale
u
Fond
nego da
zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa, poslodavci nastavljaju diskriminaciju osoba
sa
zaposli osobu prilikom
sa invaliditetom.
invaliditetom
zapošljavanja i njih dve trećine radije uplaćuje penale u Fond nego da
zaposli osobu sa invaliditetom.
Članak br.31: Dnevnik, 03.05.2013.
OSOBE
S INVALIDITETOM
MEĐU NAJUGROŽENIJIMA U SRBIJI
Članak br.31:
Dnevnik, 03.05.2013.
POSLODAVCI
SLABO
POŠTUJU
ZAKON
OSOBE S INVALIDITETOM MEĐU
NAJUGROŽENIJIMA U SRBIJI
«U Srbiji živi od 700.000 do 800.000 osoba s nekom vrstom invaliditeta i one pripadaju jednoj od najugroženijih
POSLODAVCI SLABO POŠTUJU ZAKON
društvenih
grupa,
a posebno
diskriminisane
u oblasti
rada iinvaliditeta
zapošljavanja.
«U
Srbiji živi
od 700.000
do su
800.000
osoba s nekom
vrstom
i one pripadaju jednoj od najugroženijih
Pomoćnica
poverenice
za
zaštitu
ravnopravnosti
Ljiljana
Lončar
kaže da je zbog toga izrađen poseban izveštaj
društvenih grupa, a posebno su diskriminisane u oblasti rada i zapošljavanja.
koji se bavipoverenice
osobama sazainvaliditetom,
a koji će Ljiljana
javnosti Lončar
biti predstavljen
maja.
da je u
Pomoćnica
zaštitu ravnopravnosti
kaže da je13.
zbog
togaIzveštaj
izrađenkonstatuje
poseban izveštaj
Srbiji
danas
prisutno
između
700.00
i
800.000
osoba
sa
nekom
vrstom
invaliditeta
–
mentalnim,
fizičkim
koji se bavi osobama sa invaliditetom, a koji će javnosti biti predstavljen 13. maja. Izveštaj konstatuje da je ui
intelektualnim
invaliditetom,
pripadaju
najugroženijoj
grupi.invaliditeta – mentalnim, fizičkim i
Srbiji danas prisutno
izmeđukoje
700.00
i 800.000
osoba sa društvenoj
nekom vrstom
Ona
je
navela
da
su
osobe
sa
invaliditetom
diskriminisane
u
svim
oblastima
intelektualnim invaliditetom, koje pripadaju najugroženijoj društvenoj grupi. društvenog života, kao i da građani
smatraju
da spadaju
tri najugroženije
društvene
grupe, posle
Roma
i siromašnih.
Ona
je navela
da su uosobe
sa invaliditetom
diskriminisane
u svim
oblastima
društvenog života, kao i da građani
-smatraju
Poverenica
je
prošle
godine
primila
najviše
pritužbi
iz
oblasti
dikriminacije
osoba sa invaliditetom koje su se,
da spadaju u tri najugroženije društvene grupe, posle Roma i siromašnih.
uglavnom,
odnosile
na
oblasti
društvenog
života
kao
što
su
rad
i
zapošljavanje,
pristup
i korišćenje koje
objekata
- Poverenica je prošle godine primila najviše pritužbi iz oblasti dikriminacije osoba
sa invaliditetom
su se,i
postupci
pred
organima
javne
vlasti
–
rekla
je
Ljiljana
Lončar.
uglavnom, odnosile na oblasti društvenog života kao što su rad i zapošljavanje, pristup i korišćenje objekata i
Kako je dodala, najviše pritužbi ipak je bilo u oblasti rada i zapošljavanja:
postupci pred organima javne vlasti – rekla je Ljiljana Lončar.
-Kako
Osobe
s invaliditetom
su vrlo diskriminisane
u toj oblasti
jer se zakon slabo poštuje, odnosno poslodavci se ne
je dodala,
najviše pritužbi
ipak je bilo u oblasti
rada i zapošljavanja:
pridržavaju
obaveze
da
zapošljavaju
osobe
s
invaliditetom
–
objasnila
je ona.»
- Osobe s invaliditetom su vrlo diskriminisane u toj oblasti jer
se zakon
slabo poštuje, odnosno poslodavci se ne
pridržavaju obaveze da zapošljavaju osobe s invaliditetom – objasnila je ona.»
5.2. Procena radne sposobnosti i monitoring - odgovarajuća radna mesta
5.2. Procena radne sposobnosti i monitoring
- odgovarajuća radna mesta
Procena radne sposobnosti pri NSZ66 mora se zasnivati na socijalnom modelu invalidnosti i
programiradne
NSZ sposobnosti
moraju biti pri
održivi
i bazirani
potrebama
tržišta rada.modelu
Od poslova
koji sei
Procena
NSZ66
mora senazasnivati
na socijalnom
invalidnosti
nude
osobama
sa
invaliditetom,
dominiraju
fizički
poslovi
koji
nisu
prilgođeni
osobama
sa
programi NSZ moraju biti održivi i bazirani na potrebama tržišta rada. Od poslova koji se
invaliditetom:
nude
osobama sa invaliditetom, dominiraju fizički poslovi koji nisu prilgođeni osobama sa
invaliditetom:
“I ja sam...rekao isto - O-kej, ja sam na levu ruku invalid...kažem, o-kej mogu ja da
isprogramiram...sednem
računar
i isprogramiram
al' ja ne mogu
pogonu
“I ja sam...rekao isto -zaO-kej,
ja sam
na levu rukumašinu
invalid...kažem,
o-kej umogu
ja da
da
radim. Kažem - ako me stavite
na silu
na pogon, o-kej,
radiću,al'tovariću
limove
sve to ali
isprogramiram...sednem
za računar
i isprogramiram
mašinu
ja ne mogu
u ipogonu
da
kažem...za
tri meseca,
šest
se rasečem
na bolovanje.
nije problem...ali
radim. Kažem
- ako me
stavite
na siludonakostiju
pogon,i otići
o-kej,ćuradiću,
tovarićuTolimove
i sve to ali
problem
nastaje
onda
kad
ja
moram,
izvinite...da
odem
na
ve-ce
da
se
obrišem.
Ko će mene
kažem...za tri meseca, šest se rasečem do kostiju i otići ću na bolovanje. To nije problem...ali
da
obriše?
I svakog
invalida
naizvinite...da
fizičke poslove...po
kažem
damene
je to
problem
nastaje
onda
kad ja teraju
moram,
odem namom
ve-cemišljenju...ne
da se obrišem.
Ko će
sto
posto
tako...ali
koga
god
znam,
svakog
su
terali...Država
tera
na
fizičke
poslove.
Čak
i
da obriše? I svakog invalida teraju na fizičke poslove...po mom mišljenju...ne kažem da jeone
to
kojiposto
imajutako...ali
lekarskokoga
uverenje
da su...da
mogu
administrativne
da rade.Čak
Znači,
tu
sto
god znam,
svakog
su samo
terali...Država
tera naposlove
fizičke poslove.
i one
se
vodi briga
ko jedakakav
invalid,
može
da radi... Recimo,
mene
su zvali
isto...
kojiuopšte
imaju ne
lekarsko
uverenje
su...da
mogu šta
samo
administrativne
poslove
da rade.
Znači,
tu
jedna
sekretarica
sigurno
zove šta
- Tražimo
električara;
Pa, kažem,
dobro
se
uopšte
ne vodi je
briga
ko jebila...kaže,
kakav invalid,
može da
radi... Recimo,
mene su
zvali- kakav
isto...
je
opissekretarica
posla? - Pa,
da se štema
zgradama;
Mislim, pazi,
halo...ko
ti je -dao...?
jedna
je kaže...
sigurnotreba
bila...kaže,
zove po
- Tražimo
električara;
Pa, kažem,
dobro
kakav
Kaže
sa NSZ- Pa,
dobila
broj.
Znači,
ih nije
briga, Mislim,
razumete...
možeš
mene
da
je opis- posla?
kaže...
treba
da seuopšte
štema po
zgradama;
pazi,Kako
halo...ko
ti je
dao...?
šalješ
da
šetam?
Tako
da...Ne,
ne...ne
krivim
ja
tu
firmu.
Nego
to
je...sa
NSZ
potiče
taj
Kaže - sa NSZ dobila broj. Znači, uopšte ih nije briga, razumete... Kako možeš mene da
problem,
da. “ Tako da...Ne, ne...ne krivim ja tu firmu. Nego to je...sa NSZ potiče taj
šalješ da ašetam?
Muškarac,
problem, a 40
da.godina
“
Muškarac, 40 godina
66
Nacionalna služba za zapošljavanje
66
Nacionalna služba za zapošljavanje
44
45
44
“Ja sam uradila procenu radne sposobnosti pre nego što sam počela da radim u trgovini.
Pošto,
toga nisam
imala
radnepre
sposobnosti.
U toj
proceni
piše da
je moje
“Ja sampreuradila
procenu
radneprocenu
sposobnosti
nego što sam
počela
da radim
u trgovini.
kretanje
ograničeno.
Znači,
da
mogu
vrlo
malo
da
se
krećem,
da
više
moram
da
sedim.
ne
Pošto, pre toga nisam imala procenu radne sposobnosti. U toj proceni piše da jeDa
moje
mogu
daograničeno.
se krećem po
neravnom
terenu.
Međutim,
samda
počela
u trgovini
da radim
to
kretanje
Znači,
da mogu
vrlo malo
da sekada
krećem,
više moram
da sedim.
Da ne
niko
od
poslodavaca
nije
poštovao.
Radila
sam
osam
sati
i
više.
Dvanest
sati
nekad,
po
mogu da se krećem po neravnom terenu. Međutim, kada sam počela u trgovini da radim to
potrebi.
sam,
i sama
ne znam
kako.sam
Jednom
je bilo
generalno
niko od Izdržavala
poslodavaca
nije
poštovao.
Radila
osammesečno
sati i više.
Dvanest
sati sređivanje
nekad, po
te
velike
firme,
u
toj
trgovini
gde
sam
radila,
i
to
sam
morala
da
radim,
od
ujutro,
šest sati
potrebi. Izdržavala sam, i sama ne znam kako. Jednom mesečno je bilo generalnood
sređivanje
do
uveče,
do
osam,
devet
sati.
Niko
me
nije
pit'o
da
li
mogu
da
izdržim
to
ili
ne.
Onda
je bilo
te velike firme, u toj trgovini gde sam radila, i to sam morala da radim, od ujutro, od šest
sati
često
popis.
I
to
isto,
takođe,
se
radilo
po
dvanest,
trinest
sati
preko
dana.
“
do uveče, do osam, devet sati. Niko me nije pit'o da li mogu da izdržim to ili ne. Onda je bilo
Žena,
36 godina
često popis.
I to isto, takođe, se radilo po dvanest, trinest sati preko dana. “
Žena, 36 godina
Ključni Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojen
je
2009. Zakon
godineoi profesionalnoj
postavlja pitanje
zapošljavanja
u kontekst ljudskih
i inkluzije osoba
sa
Ključni
rehabilitaciji
i zapošljavanju
osobaprava
sa invaliditetom
usvojen
67
invaliditetom
u
sve
sfere
društvenog
života.
Ovo
je
prvi
zakon
koji
sveobuhvatno
reguliše
je 2009. godine i postavlja pitanje zapošljavanja u kontekst ljudskih prava i inkluzije osoba sa
oblast zapošljavanja
soba društvenog
sa invaliditetom,
novina
se koji
nalazi
u davanju prvenstva
invaliditetom
u sve sfere
života.a67suštinska
Ovo je prvi
zakon
sveobuhvatno
reguliše
zapošljavanju
osoba
sa
invaliditetom
na
otvorenom
tržištu
rada
nasuprot
alternativnim
oblast zapošljavanja soba68sa invaliditetom, a suštinska novina se nalazi u davanju
prvenstva
modelima zapošljavanja.
Sistem ocenjivanja
sposobnosti
rad omogućava
proglašenje
zapošljavanju
osoba sa invaliditetom
na otvorenom
tržištuza rada
nasuprot alternativnim
68
neke
osobe
kao
radno
nesposobne.
Naime,
Pravilnikom
o
bližem
načinu,
troškovima
modelima zapošljavanja. Sistem ocenjivanja sposobnosti za rad omogućava proglašenjei
kriterijumima
za procenu
radne sposobnosti
održanja
zaposlenjai
neke osobe kao
radno
nesposobne.
Naime,i mogućnosti
Pravilnikomzaposlenja
o bližem inačinu,
troškovima
69
osoba
sa invaliditetom
se da organ iveštačenja
utvrđuje
ocenui bolesti
i oštećenja
od
kriterijumima
za procenupropisuje
radne sposobnosti
mogućnosti
zaposlenja
održanja
zaposlenja
69
uticaja
na
radnu
sposobnost
i
dobija
diskreciono
pravo
da
na
osnovu
vrlo
neodređenog
ili
osoba sa invaliditetom propisuje se da organ veštačenja utvrđuje ocenu bolesti i oštećenja od
teško
standarda osobi
utvrdi
status (3.
stepen
„bolesti
oštećenja“)
koji joj
uticajaodredivog
na radnu sposobnost
i dobija
diskreciono
pravo
da na
osnovui vrlo
neodređenog
ili
onemogućava
da
bude
uključena
u
mere
zapošljavanja
ni
pod
opštim,
ni
pod
posebnim
teško odredivog standarda osobi utvrdi status (3. stepen „bolesti i oštećenja“) koji joj
uslovima,
čimedase bude
komisiji,
kojom upredsedava
i konačnu odluku
kojaposebnim
utvrđuje
onemogućava
uključena
mere zapošljavanja
ni pod donosi
opštim,lekar,
ni pod
težinu
oštećenja
daje
mogućnost
da
faktički
odlučuje
o
ostvarivanju
osnovnih
ljudskih
uslovima,
čime se komisiji, kojom predsedava i konačnu odluku donosi lekar, koja utvrđuje
70
prava.
težinu oštećenja daje mogućnost da faktički odlučuje o ostvarivanju osnovnih ljudskih
prava.70
5.3. Nedostatak servisa podrške u oblast rada i zapošljavanja
5.3. Nedostatak servisa podrške u oblast rada i zapošljavanja
Osobama sa invaliditetom su neophodni servisi podrške na radnom mestu koji nisu
obezbeđeni
dovoljnoj meri.
za servisi
prilagođavanje
mesta mestu
nisu dostupni
Osobama sau invaliditetom
su Programi
neophodni
podrške radnog
na radnom
koji nisuu
potrebnom
obimu
i
poslodavci
nisu
u
dovoljnoj
meri
informisani
o
takvim
programima:
obezbeđeni u dovoljnoj meri. Programi za prilagođavanje radnog mesta nisu dostupni u
potrebnom obimu i poslodavci nisu u dovoljnoj meri informisani o takvim programima:
“Ono što je problem, znači, jeste to što poslednjih desetak godina ja na poslu nemam
kompjuter,
dokproblem,
ga naravno,
svi jeste
ostalitoimaju.
A, zašto gadesetak
nemam?godina
Zato štojakoristim
kompjuter
“Ono
što je
znači,
što poslednjih
na poslu
nemam
sa
govornim
programom.
Sam
govorni
program
je
skup,
i
naravno,
niko
ne
smatra
da
ja treba
kompjuter, dok ga naravno, svi ostali imaju. A, zašto ga nemam? Zato što koristim kompjuter
da govornim
imam kompjuter,
i da,Sam
mislim,
trebaprogram
da ga koristim
i svi ostali
što bi,da
naravno
u
sa
programom.
govorni
je skup,kao
i naravno,
nikoljudi,
ne smatra
ja treba
mnogome
olakšalo
moj
posao.
Ali
niko
nije
raspoložen,
prosto,
da
se,
ovaj,
oko
toga
trudi,
da imam kompjuter, i da, mislim, treba da ga koristim kao i svi ostali ljudi, što bi, naravno u
niti
da se potrudi
damoj
obezbedi
taj raspoložen,
govorni program.”
mnogome
olakšalo
posao.sredstva
Ali nikozanije
prosto, da se, ovaj, oko toga trudi,
Žena,
53
godine
niti da se potrudi da obezbedi sredstva za taj govorni program.”
Žena, 53 godine
I: “Radio sam u jednoj srednjoj školi, bio sam profesor i taj posao sam voleo. Međutim,
sticajem
što ne srednjoj
mogu daškoli,
idem,bio
da sam
se krećem
brzo
jerposao
bi mi...U
šta bi mi
I: “Radiookolnosti
sam u jednoj
profesor
i taj
sam suštini,
voleo. Međutim,
trebalo?
Trebalo bištominejedno
petnest
minuta
da brzo
pređem
iz zgrade
u zgradu,
se
sticajem okolnosti
mogudeset,
da idem,
da se
krećem
jer bi
mi...U suštini,
šta da
bi mi
penjem
iz
prizemlja
na
sprat
u
drugoj
zgradi,
i
tako
dalje.
Ta
naša
škola
je
malo
trebalo? Trebalo bi mi jedno deset, petnest minuta da pređem iz zgrade u zgradu, da se
penjem iz prizemlja na sprat u drugoj zgradi, i tako dalje. Ta naša škola je malo
67
Albaneze, Željko, Komentar Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji
i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Beograd, 2009, str. 133
67
68Albaneze, Željko, Komentar Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakona o profesionalnoj
Supra 17, str. 100
rehabilitaciji
zapošljavanju
osoba sa invaliditetom, Beograd, 2009, str. 133
69 Sl. glasnik iRS
36/10
68
70 Supra 17, str. 100
Supra, str. 102
69 Sl. glasnik RS 36/10
70
Supra, str. 102
46
45
45
komplikovana i teška, međutim, to niko nije uzeo u obzir to, nego je komisija došla do
zaključka
da ja iviše
nisam
i realnotonisam
u mogućnosti
da...”
komplikovana
teška,
međutim,
nikoninije
uzeo u obzir
to, nego je komisija došla do
M2:
“Je
l'
je
to
vaša
volja
bila
il'
volja
komisije?”
zaključka da ja više nisam i realno nisam ni u mogućnosti da...”
I:
“Volja
M2:
“Je komisije.”
l' je to vaša volja bila il' volja komisije?”
Muškarac,
57 godina
I: “Volja komisije.”
Muškarac, 57 godina
Servisi podrške osobama sa invaliditetom su za sada ograničeni uprkos naporima koji su
učinjeni
u poslednjim
godinama
ka unapređenju
okvira koji
reguliše
ovaj segment
Servisi podrške
osobama
sa invaliditetom
su za pravnog
sada ograničeni
uprkos
naporima
koji su
71
života
osoba
sa
invaliditetom.
Uprkos
preprekama
osobe
sa
invaliditetom
postepeno
ulaze
učinjeni u poslednjim godinama ka unapređenju pravnog okvira koji reguliše ovaj 72
segment
71
na
otvoreno
tržište
rada
a
broj
osoba
kojima
je
potrebna
podrška
je
u
stalnom
porastu.
života osoba sa invaliditetom. Uprkos preprekama osobe sa invaliditetom postepeno ulaze
72
Kako
bi pristupili
rada,osoba
osobama
sa invaliditetom
je često
u
na otvoreno
tržište tržištu
rada a broj
kojima
je potrebna podrška
je potrebna
u stalnomdodatna
porastu.pomoć
pripremi
i
pronalaženju
zaposlenja
ili
samozaposlenja,
pristup,
kao
i
sticanje
veština
Kako bi pristupili tržištu rada, osobama sa invaliditetom je često potrebna dodatna pomoć u
neophodnih
očuvanje novog
zaposlenja.
Njima je takođe potrebno
prilagođavanje
pripremi
i za
pronalaženju
zaposlenja
ili samozaposlenja,
pristup, razumno
kao i sticanje
veština
na
radnom
mestu
(modifikacije
ili
prilagođavanja
na
radno
okruženje
koje
će omogućiti
neophodnih za očuvanje novog zaposlenja. Njima je takođe potrebno razumno prilagođavanje
pojedincu
obavlja
osnovne funkcije
posla, kao štona
su radno
arhitektonska
prilagođavanja
kojima
na radnomdamestu
(modifikacije
ili prilagođavanja
okruženje
koje će omogućiti
se
poboljšava
pristupačnost,
asistivne
tehnologije
i
pomagala,
itd.).
Broj
ljudi
kojima
je
pojedincu da obavlja osnovne funkcije posla, kao što su arhitektonska prilagođavanja kojima
potrebna
podrška
čak i na zaštićenim
radnim
mestima,
takođe je u itd.).
porastu.
Usled
potreba
se poboljšava
pristupačnost,
asistivne
tehnologije
i pomagala,
Broj
ljuditoga
kojima
je
za
servisima
podrške
postaje
kritična
i
odnosi
se
na
sledeće:
pomoć
u
traženju
posla,
potrebna podrška čak i na zaštićenim radnim mestima, takođe je u porastu. Usled toga potreba
medijacija
pripodrške
zapošljavanju,
poslu tokom
za servisima
postaje trening
kritična nai odnosi
se na radnog
sledeće: perioda,
pomoć uindividualizovana
traženju posla,
podrška
i
supervizija
na
radnom
mestu,
ali
isto
tako:
tumačenje
znakovnog
pomagala i
medijacija pri zapošljavanju, trening na poslu tokom radnog perioda, jezika;
individualizovana
pomoćne
tehnologije,
adaptacija
radnog
mesta,
zajedno
sa
okruženjem
bez
barijerai
podrška i supervizija na radnom mestu, ali isto tako: tumačenje znakovnog jezika; pomagala
(pristupačan
prevoz, zgrade
i javni prostori,
itd.). Mesto
kritike u praksi,
pomoćne
tehnologije,
adaptacija
radnog informacije
mesta, zajedno
sa okruženjem
bez pomerila
barijera
se
sa
tačke
nepostojanja
zakonodavnih
rešenja
ka
problemima
koje
prate
njegovu
doslednu
(pristupačan prevoz, zgrade i javni prostori, informacije itd.).
Mesto
kritike
u
praksi,
pomerila
73
osoba
invaliditetom
u praksi
implementaciju.
Tako, u okviru
monitoringa
zapošljavanja
se sa tačke nepostojanja
zakonodavnih
rešenja
ka problemima
kojesaprate
njegovu doslednu
73 ne sprovode sistemska rešenja,
kroz
individualna
iskustva
primećeno
je
da
se
dosledno
i
uvek
implementaciju. Tako, u okviru monitoringa zapošljavanja osoba sa invaliditetom u praksi
od
toga
da se komisija
kojaprimećeno
vrši procenu
radne
sposobnosti
ne sastaje
u utvrđenom
sastavu
do
kroz
individualna
iskustva
je da
se dosledno
i uvek
ne sprovode
sistemska
rešenja,
ocene
da
se
radi
o
rutinskoj
proceni.
od toga da se komisija koja vrši procenu radne sposobnosti ne sastaje u utvrđenom sastavu do
Iako
medijima
često pominje
ocenesedau se
radi o rutinskoj
proceni.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba
sa
invaliditetom
i
promene
koje
je nedavno
novinari
ne prate kako
se on odražava
na
Iako se u medijima često pominje
Zakon o doživio,
profesionalnoj
rehabilitaciji
i zapošljavanju
osoba
uslove
rada
zaposlenih
tj.
da
li
poslodavci
koriste
njegove
mogućnosti
da
adaptiraju
radna
sa invaliditetom i promene koje je nedavno doživio, novinari ne prate kako se on odražava na
mesta
osobe
sa invaliditetom
i da im obezbede
servise podrške
kakodabiadaptiraju
se njihov radna
radni
uslove za
rada
zaposlenih
tj. da li poslodavci
koriste njegove
mogućnosti
učinak
izjednačio
sa
učinkom
kolega
bez
invaliditeta.
mesta za osobe sa invaliditetom i da im obezbede servise podrške kako bi se njihov radni
učinak izjednačio sa učinkom kolega bez invaliditeta.
5.4. Poslovna sposobnost korisnika usluge socijalne zaštite
5.4. Poslovna sposobnost korisnika usluge socijalne zaštite
Korisnici ustanova socijalne zaštite za trajni smeštaj korisnika su u još nepovoljnijem
položaju
odnosu na
ostale osobe
Korisniciuustanova
socijalne
zaštitesazainvaliditetom:
trajni smeštaj korisnika su u još nepovoljnijem
položaju u odnosu na ostale osobe sa invaliditetom:
I: “Pa, ovako. Prosto, nešto što je meni, od prvog momenta kad je zakon o profesionalnoj
rehabilitaciji
invaliditetom
počeo
da semomenta
primenjuje,
neki način,
u Gradu
I:
“Pa, ovako.osoba
Prosto,sanešto
što je meni,
od prvog
kad na
je zakon
o profesionalnoj
Beogradu
ili
u
celoj
Srbiji
bilo
mi
je
čudno
jer
interesantno...biće
vam
možda
interesantan
rehabilitaciji osoba sa invaliditetom počeo da se primenjuje, na neki način, u Gradu
podatak
ustanova
nemaju
za zasnivanje
radnoginteresantan
odnosa jer
Beogradu- Korisnici
ili u celoj socijalnih
Srbiji - bilo
mi je čudno
jermogućnost
interesantno...biće
vam možda
u
ustanovi
socijalne
zaštite.
Navodno,
to
se
nešto
menja
a
onda
prosto,
meni
to ni malo
ste
podatak - Korisnici socijalnih ustanova nemaju mogućnost za zasnivanje radnog odnosa
jer
nije
jasno
sad.
Zar
Državi
nije
jednostavnije
da
vam
pruži
mogućnost
da
radite
a
da
vi
jedan
ste u ustanovi socijalne zaštite. Navodno, to se nešto menja a onda prosto, meni to ni malo
deo
jer ništa
nema lepše
dragocenije
nego kaddavi radite
zaradite
svoj
nije sredstava
jasno sad.koji
Zarzaradite,
Državi nije
jednostavnije
da ivam
pruži mogućnost
a da
vi novac
jedan
deo sredstava koji zaradite, jer ništa nema lepše i dragocenije nego kad vi zaradite svoj novac
71
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za orijnetaciju društva, str. 47- 50.
Butigan D. i dr. “Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju,
Zapošljavanje
osoba
sa invaliditetom
u Republici
Srbiji 2012, Centar za orijnetaciju društva, str. 47- 50.
Monitoring
izveštaj
2012,
Centar za orijentaciju
društva.
72
73 Butigan D. i dr. “Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju,
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, 2012. Centar za orijentaciju društva, Individualna iskustva osoba sa invaliditetom na
Monitoring
izveštaj
2012,
loklanom
nivou,
strana
84 Centar za orijentaciju društva.
73
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, 2012. Centar za orijentaciju društva, Individualna iskustva osoba sa invaliditetom na
loklanom nivou, strana 84
72
71
46
47
46
- to je želja svakog od nas, bez obzira da li ste osoba sa ili bez invaliditeta....Ja sam bila
razmišljala,
državi
da vam
da radite,
da invaliditeta....Ja
iskoristite vaše preostale
- to je želja zar
svakog
od nije
nas, lakše
bez obzira
da omogući
li ste osoba
sa ili bez
sam bila
sposobnosti
koje
imate
a
da,
prosto,
jedan
deo
uplaćujete...
razmišljala, zar državi nije lakše da vam omogući da radite, da iskoristite vaše preostale
M1:
“A jeste
prijavljeni
na biro
zapošljavanja?”
sposobnosti
koje
imate a da,
prosto,
jedan deo uplaćujete...
I:
“Ne.
Zato
što
mi
kao
mi
u
Domu
ne možemo biti prijavljeni na adresi gde živimo...”
M1: “A jeste prijavljeni na biro zapošljavanja?”
Žena,
37Zato
godina
I: “Ne.
što mi kao mi u Domu ne možemo biti prijavljeni na adresi gde živimo...”
Žena, 37 godina
Institut lišenja poslovne sposobnosti i produžetak roditeljskog prava onemogućavaju
ostvarivanje
radnih
prava i drugih
ljudskih
za osobe
sa invaliditetom,
su posebno
Institut lišenja
poslovne
sposobnosti
i prava
produžetak
roditeljskog
prava čime
onemogućavaju
74
pogođene
osobe
sa psihosocijalnim
i intelektualnim
. Pravo načime
rad jedno
je od
ostvarivanje
radnih
prava i drugih ljudskih
prava za invaliditetom
osobe sa invaliditetom,
su posebno
74 oduzimanjem poslovne
prava
koje
osoba
stiče
sa
18
godina,
a
koje
se
može
izgubiti
pogođene osobe sa psihosocijalnim i intelektualnim invaliditetom . Pravo na rad jedno je od
sposobnosti,
čime sestiče
dolazisado18pravnog
sa osobom
ispod
14 godina. poslovne
prava koje osoba
godina,izjednačavanja
a koje se može
izgubiti
oduzimanjem
75
Zakon
o socijalnoj
odnosiizjednačavanja
direktno na zapošljavanje
osoba
invaliditetom ali
sposobnosti,
čime sezaštiti
dolazi se
do ne
pravnog
sa osobom ispod
14sagodina.
75
se
u
članu
61.
korisnicima
usluga
socijalne
zaštite
bavi
unapređenjen
njihovih radnih
Zakon o socijalnoj
zaštiti se ne odnosi direktno na zapošljavanje osoba sa invaliditetom
ali
76
U
samim
zakonskim
odredbama
nije
stavljen
akcenat
na
usluge
koje
bi
se
sposobnosti.
se u članu 61. korisnicima usluga socijalne zaštite bavi unapređenjen njihovih radnih
76
odnosile
na
zapošljavanje
osoba
sa
invaliditetom.
Ipak
u
delu
IV
ovog
zakona
Usluge
sposobnosti. U samim zakonskim odredbama nije stavljen akcenat na usluge koje bi sei
korisnici
zaštite u osoba
članu 40.
razvrstane su grupe
a kroz
trećii
odnosile socijalne
na zapošljavanje
sa invaliditetom.
Ipak usluga
u delu socijalne
IV ovogzaštite
zakona
Usluge
deo
usluga
podrške
za
samostalni
život
koje
se
posredno
odnose
i
na
zapošljavanje
osoba
sa
korisnici socijalne
zaštite u članu 40. razvrstane su grupe usluga socijalne zaštite a kroz treći
77
invaliditetom.
Servisi
podrške osobama
su za
ograničeniosoba
uprkos
deo usluga podrške
za samostalni
život kojesaseinvaliditetom
posredno odnose
i nasada
zapošljavanje
sa
77
naporima
koji
su
učinjeni
u
poslednjim
godinama
ka
unapređenju
pravnog
okvira
koji
reguliše
invaliditetom. Servisi podrške osobama sa 78invaliditetom su za sada ograničeni uprkos
preprekama
osobe
sa invaliditetom
ovaj
segment
života
osoba
sa invaliditetom.
naporima
koji su
učinjeni
u poslednjim
godinamaUprkos
ka unapređenju
pravnog
okvira
koji reguliše
78
postepeno
ulaze
na
otvoreno
tržište
rada
a
broj
osoba
kojima
je
potrebna
podrška
je u stalnom
ovaj segment
života osoba sa invaliditetom. Uprkos preprekama osobe sa invaliditetom
79
porastu.
postepeno ulaze na otvoreno tržište rada a broj osoba kojima je potrebna podrška je u stalnom
porastu.79
5.5. Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom u organima javnih institucija
5.5. Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom u organima javnih institucija
Državni organi nisu u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, već je teret zakona o
zapošljavanja
invaliditetom
isključivo na
privatnom
sektoru: već je teret zakona o
Državni organiosoba
nisu sa
u obavezi
da zapošljavaju
osobe
sa invaliditetom,
zapošljavanja osoba sa invaliditetom isključivo na privatnom sektoru:
“...Država prebacila teret na privrednike, a država sama ne zapošljava invalide. U privredi
su
me svakiprebacila
dan skoroteret
zvalina
daprivrednike,
dođem na posao...na
I onda sam
ja shvatio
da ni
“...Država
a država neke
samaposlove.
ne zapošljava
invalide.
U privredi
privrednici
će. da
Vidim
im na
strah
u očimaneke
- Joj,
ne znam,
zakon
na ovo...
su me svaki ne
danznaju
skorošta
zvali
dođem
posao...na
poslove.
I onda
sammejatera
shvatio
da ni
razumete
ne
zna
ni
šta
će
ni
kako
će.
Gde
god
sam
otiš'o
samo
su
hteli
da
me
šutnu
u
neki
privrednici ne znaju šta će. Vidim im strah u očima - Joj, ne znam, zakon me tera na ovo...
ćošak
i
da
pokažu
papir
evo,
zaposlili
smo
invalida,
ostavite
nas
na
miru.“
razumete - ne zna ni šta će ni kako će. Gde god sam otiš'o samo su hteli da me šutnu u neki
Muškarac,
56 godina
ćošak i da pokažu
papir - evo, zaposlili smo invalida, ostavite nas na miru.“
Muškarac, 56 godina
Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i
80
načinu
izvršavanja
te obaveze
koji bliže
uređuje osoba
obavezusa zapošljavanja
Pravilnikdokazivanja
o načinu praćenja
izvršavanja
obaveze
zapošljavanja
invaliditetom i
80
relativizuje
opštost obaveze
zapošljavanja
propisivanjem
da direktni
i indirektni
korisnici
načinu
dokazivanja
izvršavanja
te obaveze
koji bliže uređuje
obavezu
zapošljavanja
budžeta
Republike
obavezu
zapošljavanja
po kvotnomdasistemu
ispunjavaju
na drugačiji
relativizuje
opštostSrbije
obaveze
zapošljavanja
propisivanjem
direktni
i indirektni
korisnici
način
RepublikaSrbije
Srbija
kao poslodavac
obavezu
izmiruje
opredeljivanjem
budžeta– Republike
obavezu
zapošljavanja
po kvotnom
sistemu
ispunjavaju napotrebnih
drugačiji
način – Republika Srbija kao poslodavac obavezu izmiruje opredeljivanjem potrebnih
74
Odredbe koje omogućavaju lišavanje poslovne sposobnosti i produženje roditeljskog prava rasute su kroz Zakon o
vanparničnom
postupku, ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon,
74
Odredbe
koje omogućavaju
sposobnosti
i produženje
rasute su kroz Zakon o
85/2012
i 45/2013
- dr. zakon), ilišavanje
Porodičniposlovne
zakon ("Sl.
glasnik RS",
br. 18/2005 roditeljskog
i 72/2011 - dr.prava
zakon)
75
vanparničnom
postupku,
("Sl.
glasnik
SRS",
25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon,
Zakon o socijalnoj
zaštiti,
“Sl.
glasnik
RS”,br.
br.24/2011
76
85/2012 i 45/2013 - dr. zakon), i Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon)
75 Više: Preko zapošljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,Milanović L. i dr. Balkanski fond za
Zakoninicijative
o socijalnoj
zaštiti,
“Sl.13glasnik RS”, br.24/2011
loklane
2012,
strana
76
77 Više: Preko zapošljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,Milanović L. i dr. Balkanski fond za
Član 40. “..usluge podrške za samostalni život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostani život i
loklanevrste
inicijative
strana 13
druge
podrške2012,
neophodne
za aktivno učešće korisnika u društvu.”
77
78 Član 40. “..usluge podrške za samostalni život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostani život i
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za orijnetaciju društva, str. 47- 50.
79
druge
vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu.”
78 Butigan D. i dr. “Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju,
Zapošljavanje
osoba
sa invaliditetom
u Republici
Srbiji 2012, Centar za orijnetaciju društva, str. 47- 50.
Monitoring
izveštaj
2012,
Centar za orijentaciju
društva.
79
80 Butigan D. i dr. “Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom razvoju,
Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.
Monitoring izveštaj 2012, Centar za orijentaciju društva.
80
Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.
48
47
47
sredstava u budžetu za svaku godinu. Ukidanjem faktičke obaveze državnih organa da
zapošljavaju
osobe sa za
invaliditetom
po kvotnom
sistemu
država
je preduzela
meruorgana
suprotnu
sredstava u budžetu
svaku godinu.
Ukidanjem
faktičke
obaveze
državnih
da
tački
(g) stava
1. sa
člana
27. Konvencije
o pravima
sa jeinvaliditetom
kojasuprotnu
nalaže
zapošljavaju
osobe
invaliditetom
po kvotnom
sistemuosoba
država
preduzela meru
81
preduzimanje
konkretnih
radi zapošljavanja
osoba osoba
sa invaliditetom
u javnom
sektoru.
tački
(g) stava
1. člana mera
27. Konvencije
o pravima
sa invaliditetom
koja
nalaže
81
Ovaj
podzakonski
akt kritikuje
i Poverenik
za zaštitu
ravnopravnosti
navodeći
da jesektoru.
ne samo
preduzimanje
konkretnih
mera radi
zapošljavanja
osoba
sa invaliditetom
u javnom
suprotan
zakonu koji
poslodavce
stavljazau zaštitu
jednakravnopravnosti
položaj, već šalje
i veoma
Ovaj podzakonski
akt sve
kritikuje
i Poverenik
navodeći
da lošu
je neporuku
samo
drugim
poslodavcima,
kao
i
široj
javnosti,
jer
država
kao
poslodavac,
umesto
da poruku
svojim
suprotan zakonu koji sve poslodavce stavlja u jednak položaj, već šalje i veoma lošu
primerom
podstiče zapošljavanje
sa jer
invaliditetom,
stvari koristi
mogućnost
da
drugim poslodavcima,
kao i široj osoba
javnosti,
država kao uposlodavac,
umesto
da svojim
uplatom
novčanih
sredstava
izbegne
obavezu
zapošljavanja
osoba
sa
invaliditetom
u
svim
primerom podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom,82 u stvari koristi mogućnost da
organima
i ustanovama
kojimaizbegne
se plateobavezu
isplaćujuzapošljavanja
iz budžeta. osoba sa invaliditetom u svim
uplatom novčanih
sredstava
organima i ustanovama kojima se plate isplaćuju iz budžeta.82
5.6. Primeri dobre prakse u medijima
5.6. Primeri dobre prakse u medijima
Mediji navode primere dobre prakse kao što je umrežavanje različitih aktera na promociji i
realizaciji
zapošljavanja
mladih
osobakao
sa intelektualnim
invaliditetom
otvorenom
tržištui
Mediji navode
primere dobre
prakse
što je umrežavanje
različitih na
aktera
na promociji
rada.
Kroz
priču
o
Vladimiru
koji
uspešno
radi
u
trgovačkom
lancu
Maxi
već
četiri
godine
realizaciji zapošljavanja mladih osoba sa intelektualnim invaliditetom na otvorenom tržištu
ukazuje
se priču
na put
saradnje lokalne
samouprave,
privatnog lancu
sektora,
nacionalnih
za
rada. Kroz
o Vladimiru
koji uspešno
radi u trgovačkom
Maxi
već četiri tela
godine
zapošljavanje
nevladinog
sektora.
ukazuje se na put saradnje lokalne samouprave, privatnog sektora, nacionalnih tela za
zapošljavanje nevladinog sektora.
Članak br.32: Vreme, 06.06.2013.
RAZBITI STAKLENO ZVONO
Članak br.32: Vreme, 06.06.2013.
„Kreativno STAKLENO
edukativni centar
za mentalno nedovoljno razvijene osobe (KEC MNRO), u koji Vladimir dolazi,
RAZBITI
ZVONO
neprofitna
je
nevladina
organizacija
čiji nedovoljno
je cilj poboljšanje
kvaliteta
života
osobama
intelektualnim
„Kreativno edukativni centar za mentalno
razvijene osobe
(KEC
MNRO),
u kojisaVladimir
dolazi,
poteškoćama,
kao
i
njihovo
uspešno
uključivanje
i
integracija
u
društvenu
sredinu
kroz
program
radnog
neprofitna je nevladina organizacija čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života osobama sa intelektualnim
angažovanja i zapošljavanja
otvorenom
tržištu rada.
Program jeupokrenut
2004.
godine
i doprogram
sada je uradnog
njega
poteškoćama,
kao i njihovonauspešno
uključivanje
i integracija
društvenu
sredinu
kroz
uključeno 130 korisnika iz Beograda. Oni su radno angažovani u Mekdonalds restoranima, Parking servisu,
angažovanja i zapošljavanja na otvorenom tržištu rada. Program je pokrenut 2004. godine i do sada je u njega
Jevrejskoj 130
opštini,
Delta iz
holdingu,
Houm
Kliničkom
centru
Srbije, Rogenart
pekarama
i privatnom
uključeno
korisnika
Beograda.
Oni centru,
su radno
angažovani
u Mekdonalds
restoranima,
Parking
servisu,
poslovnom
sektoru.
Prema
oceni
stručnog
tima
KEC-a,
projekat
je
za
sada
uspešan
i
sve
je
veći
broj
Jevrejskoj opštini, Delta holdingu, Houm centru, Kliničkom centru Srbije, Rogenart pekarama i kompanija
privatnom
koje se odlučuju
za saradnju.
“ stručnog tima KEC-a, projekat je za sada uspešan i sve je veći broj kompanija
poslovnom
sektoru.
Prema oceni
koje se odlučuju za saradnju. “
Mediji navode da osobe sa invaliditetom imaju pristup i
zapošljavanja
je do-edukacija
i sajmovi
zapošljavanja
Mediji navodekaodaštoosobe
sa invaliditetom
imaju
pristup i
podsticajnim
zapošljavanjamerama
kao štosamozapošljavanja.
je do-edukacija i sajmovi zapošljavanja
podsticajnim merama samozapošljavanja.
drugim merama aktivnog
koju sprovodi
kao i
drugim
meramaNSZ
aktivnog
koju sprovodi NSZ kao i
Članak br.33: Narodne novine, 23.04.2013.
ZA POČETAK 160.000 DINARA
Članak br.33: Narodne novine, 23.04.2013.
„Prema
ovogodišnjem
aktivnih mera Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) predviđeno je
ZA POČETAK
160.000 planu
DINARA
subvencionisanje
oko
2.,500
nezaposlenih
i dodtano
130 osoba
sa invaliditetom
za program
samozapošljavanja.
„Prema ovogodišnjem planu aktivnih mera
Nacionalne
službe
za zapošljavanje
(NSZ)
predviđeno je
Prema
objavljenim
uslovima
konkurisanja
kandidati,
koji
mogu
da
budu
sa
područja
cele
Srbijem
treba da imaju
subvencionisanje oko 2.,500 nezaposlenih i dodtano 130 osoba sa invaliditetom za program samozapošljavanja.
registrovanudelatnost najmanje 12 meseci, a početnici u biznisu završenu instruktivnu obuku. Predviđeno je da
Prema objavljenim uslovima konkurisanja kandidati, koji mogu da budu sa područja cele Srbijem treba da imaju
se
kurs „Put do uspešnog
poduzetnika“
u filijalama
a nakon
ispunjavanja
kriterijuma,
registrovanudelatnost
najmanje
12 meseci, obavlja
a početnici
u biznisu NSZ,
završenu
instruktivnu
obuku. svih
Predviđeno
je da
najuspešniji
mogu
da
računaju
na
odobravanje
130.00
dinara
bespovratne
pomoći,
dok
osobe
sa
invaliditetom
se kurs „Put do uspešnog poduzetnika“ obavlja u filijalama NSZ, a nakon ispunjavanja svih kriterijuma,
dobijaju
200.000
“
najuspešniji
mogudinara.
da računaju
na odobravanje 130.00 dinara bespovratne pomoći, dok osobe sa invaliditetom
dobijaju 200.000 dinara. “
Članak br.34: Danas, 18.04.2013.
SAJAM ZAPOŠLJAVANJA, PREKO 300 UPRAŽNJENIH RADNIH MESTA
Članak br.34: Danas, 18.04.2013.
„Grad
Novi
Sad i novosadskaPREKO
filijala Nacionalne
službe za RADNIH
zapošljavanje
zajednički organizuju 11. Sajam
SAJAM
ZAPOŠLJAVANJA,
300 UPRAŽNJENIH
MESTA
zapošljavanja,
u
četvrtak
18.aprila
2013.godine,
od
10
do
15
časova,
u
zapadnom
holu SPENSa
u Novom
„Grad Novi Sad i novosadska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje zajednički
organizuju
11. Sadu.
Sajam
Svoje
učešće
su
potvrdila
33
poslodavca
koja
su
prijavila
300
slobodnih
radnih
mesta.
Nezaposlenima
će biti
zapošljavanja, u četvrtak 18.aprila 2013.godine, od 10 do 15 časova, u zapadnom holu SPENSa u Novom Sadu.
ponuđen
posao
trgovačkoj,
pravnoj, mašinskoj,
elektrotehničkoj,
građevinskoj,
saobraćajnoj,
tehnološkoj
Svoje učešće
su upotvrdila
33 poslodavca
koja su prijavila
300 slobodnih
radnih mesta.
Nezaposlenima
će bitii
prehrambenoj struci. Priliku da pronađu posao imaće i prevodioci, menadžeri, arhitekte, referenti u osiguranju,
ponuđen posao u trgovačkoj, pravnoj, mašinskoj, elektrotehničkoj, građevinskoj, saobraćajnoj, tehnološkoj i
referenti
za ljudske
resurse,
inženjeriposao
zaštiteimaće
životne
sredine, informatičari,
dizajneri,
žurnalisti,
monteri
prehrambenoj
struci.
Prilikudipl.
da pronađu
i prevodioci,
menadžeri, veb
arhitekte,
referenti
u osiguranju,
referenti za ljudske resurse, dipl. inženjeri zaštite životne sredine, informatičari, veb dizajneri, žurnalisti, monteri
81
Supra 17, str. 106.
Supra 6, str. 32
Supra 17, str. 106.
82
Supra 6, str. 32
82
81
48
49
48
nameštaja, kožari, higijeničari i magacioneri. Iskazane potrebe poslodavaca odnose se i na radna mesta portira i
radnika na održavanju, namenjena osobama sa invaliditetom.“
Zaključak i preporuke:
Problemi koji prate osobe sa invaliditetom na putu uključenja na otvoreno tržište rada su
brojni. Predlozi koji u tom smislu dolaze od samih osoba sa invaliditetom odnose se kako na
opšte probleme kao što su predrasude i dikriminacija preko sistemskih rešenja koje zahtevaju
multisektoralnu saradnju kao što su dodatne stimulativne mere za poslodavce, jačanje
programa za dokvalifikaciju, prekvalifikaciju za deficitarna zanimanja kao i mogućnost da se
lociraju radna mesta u javnim preduzećima gde bi se prioritet dao osobama sa invaliditetom
sve do problema koje prate pojedince kao što je nemogućnost skraćenog radnog vremena,
usluge koje olakšavaju vršenja radnih zadataka, prevoza, asistivne tehnologije i drugo.
50
Kroz zakonske i podzakonske akte državu izjednačiti sa ostalim poslodavcima
u pogledu načina ispunjavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
Težiti potpunom ukidanju instituta lišenja poslovne sposobnosti koje
onemogućava poštovanje prava na rad osoba sa invaliditetom;
Obezbediti transparentnost Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
Obezbediti punu implementaciju zakonodavnog okvira i razviti širok spektar
usluga koje olakšavaju zapošljavanje i zadržavanje zaposlenja osoba sa
invaliditetom. 49
Holistički alternativni izveštaj: Republika Srbija
PREDLOŽENA PITANJA
ZA REPUBLIKU
SRBIJU –
PITANJA
ZA
REPUBLIKU
SRBIJU
–
IMPLEMENTACIJA UN
O PRAVIMA
OSOBA
SA
UNKONVENCIJE
KONVENCIJE
O PRAVIMA
OSOBA
SA
INVALIDITETOM
1. Da li postoji standardizovan i efikasan mehanizam finansiranja adaptacija stanova
osoba sa invaliditetom u skladu sa važećim tehničkim standardima pristupačnosti?
2. Koliko opština u Republici Srbiji je usvojilo strateške dokumente u oblasti otklanjanja
barijera za osobe sa invaliditetom?
3. Da li se kriterijumi za dobijanje povlastica u saobraćaju za osobe sa invaliditetom
uslovljeni ostvarivanjem prava iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja i socijalne
zaštite, i koliko su bazirani na individualnoj proceni potreba korisnika?
4. Zašto Republika Srbija koristi Međunarodnu klasifikaciju bolesti kao osnov za
procenu potreba osoba sa invaliditetom a ne Međunarodnu klasifikaciju funkcija koju
preporučuje Svetska zdravstvena organizacija?
5. Da li su usvojeni sledeći zakoni: Zakon o znakovnom jeziku, Zakon o psima vodičima
i Zakon o faksimilu?
6. Na koji način se nadgleda sprovođenje Zakona o javnim nabavkama u delu koji se
odnosi na tehničke standarde pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i u kojoj meri su
podaci dostupni javnosti?
7. Na koji način se koriste novčana sredstva koja se prikupljaju od novčanih kazni za
prekršioce standarda pristupačnosti prilikom izgradnje novih objekata i da li se
sredstva koriste namenski za uklanjanje fizičkih barijera?
8. U kojim procentima institucije, u kojima korisnici ostvaruju svoja prava iz domena
socijalne zaštite i penzijsko invalidskog osiguranja, ispunjavaju propisane standarde
pristupačnosti? Da li postoji plan sa rokovima njihovog prilagođavanja?
9. Da li se sprovodi i na koji način se mapiraju potrebe za socijalnim uslugama na
lokalnom nivou i mapiranje postojećih pružalaca usluga i kako se obezbeđuje
finansijske održivosti socijalnih usluga koje pružaju organizacije na lokalnom nivou?
10. Da li su postavljeni kriterijumi za ostvarivanje prava na socijalne usluge u skladu sa
utvrđenim potrebama osoba sa invaliditetom i na koji način osobe sa invaliditetom
dolaze do neophodnih informacija o svojim pravima na socijalne usluge?
11. Postoje li minimalni standardi pristupačnosti za osobe sa invaliditetom u ustanovama
zdravstvene zaštite u Srbiji i u kojoj meri su obezbeđeni pristupačni formati
publikacija iz oblasti zdravstvenog vaspitanja i informisanja?
50
51
12. Koji su akreditovani programi obuke za pružaoce zdravstvenih usluga u Srbiji i koliki
je broj zaposlenih u sistemu javnog zdravstva obuhvaćeno dodatnim edukacijama o
pitanjima osoba sa invaliditetom?
13. Da li postoje programi edukacija o odgovornom roditeljstvu i prevenciji seksualno
prenosivih bolesti koji su komunikaciono i fizički dostupni osobama sa invaliditetom?
14. Na koji način Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržava lokalne
samouprave u postepenom uklanjanju fizičkih barijera u obrazovnim ustanovama
(pristup, unutrašnja infrastruktura, toaleti i dr.) i u kom procentu su obezbeđeni drugi
neophodni uslovi za kvalitetno obrazovanje kao što su asistencija pri nastavi,
pristupačna literatura i prevoz?
15. Da li broj aktivnih komisija za usmeravanje dece sa invaliditetom u obrazovni sistem
zadovoljava potrebe na lokalnom nivou i koji su mehanizmi nadgledanja kvaliteta
njihovog rada?
16. Da li je kompletirana baza podataka o učenicima sa invaliditetom u redovnom sistemu
osnovnog i srednjeg obrazovanja i da li su određeni servisi podrške u inkluzivnom
obrazovanju u vrtićima i školama u Srbiji?
17. Da li je putem zakonskih i podzakonskih akata država izjednačena sa ostalim
poslodavcima u pogledu načina ispunjavanja obaveze zapošljavanja osoba sa
invaliditetom, ako nije zašto?
18. Koliko je filijala Nacionalne službe za zapošljavanje i njihovih ispostava pristupačna
(fizički, komunikaciono i informaciono) za osobe sa invaliditetom?
19. Da li je ukinut institut lišenja poslovne sposobnosti koje onemogućava poštovanje
prava na rad osoba sa invaliditetom?
20. Da li Republika Srbija razmatra mogućnost da posebnim Zakonom reguliše rad
organizacija osoba sa invaliditetom?
52
51
BIBLIOGRAFIJA
Literatura (izveštaji i publikacije):
-
-
-
Albaneze, Željko, Komentar Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i
Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Beograd, 2009.
Analiza pravne regulative i prakse, izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji, Centar
za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd 2007
Bilten VelikiMali Deinstitucionalizacija, Inicijativa za inkluziju Veliki Mali, Pančevo, 2010
European Concept for Accessibility technical reference manual, Free movement of People
with Disabilities in South East Europe: An inaccessible right? 2006, Disability Monitor
Initiative SEE
Građansko društvo za inkluzivno obrazovanje – obrazovanje po meri dece, Izveštaj o
rezultatima praćenja obrazovanja po inkluzivnim principima (inkluzivnog obrazovanja) u
ustanovama obrazovnog sistema, Stefanović S. i dr. Društvo za razvoj dece i mladih, Otvoreni
klub
Izveštaj o implementaciji zakona o sprečavanju diskriminacije odoba sa invaliditetom, Centar
za unapređivanje pravnih studija, Beograd 2009
Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Vlada Republike
Srbije, Beograd, 2012.
Izveštaj o pristupačnosti poslovnih zgrada državnih organa osobama sa invaliditetom,
Poverenik za rodnu ranopravnost, maj 2013.
Lišavanje poslovne sposobnosti, rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Uroš
Novaković i Vladan Jovanović, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva,
Beograd, 2012
Ljudska prava u Srbiji 2012, Beogradski centar za ljudska prava 2013.
Milanović L. i dr, Preko zapošljavanja do inkluzije osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,
Balkanski fond za loklane inicijative, 2012.
Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd, 2013.
Prevođenje sa znakovnog jezika i na znakovni jezik, Jemina Napier, Rachel McKee, Della
Goswell, Desanka Žižić i Vera Jovanović, Asocijacija tumača srpskog znakovnig jezika,
Beograd, 2013.
Primena zakona o socijalnoj zaštiti iz perspektive usluga personalne asistencije, Incijativa za
praćenje socijalne politike, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd
2013.
Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, Poverenik za rodnu
ravnopravnost, april 2013
Redovan godišnji izveštaj zaštitnika građana za 2012. godinu, Beograd 2013.
Redovan godišnji izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2012 godinu, mart 2013
Socijalni servisi (usluge) za osobe sa invaliditetom kao podrška jednakom socio-ekonomskom
razvoju, Monitoring izveštaj 2012, Centar za orijentaciju društva, 2012
Svetski izveštaj o invalidnosti, Svetska zdravstvena organizacija, Malta, 2011.
Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: Usklađivanje politike i prakse,
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd 2008
Sklonjeni i zaboravljeni – Segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju i odraslih
osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim
invaliditetom MDRI - S, 2012
Smernice za praćenje primene Konvencije UN: efikasna upotreba međunarodnih mehanizama
za praćenje zaštite ljudskih prava osoba sa invaliditetom, Laura Theytaz-Bergman, Stefan
Tromel, Međunarodna alijansa osoba sa invaliditetom (prevod Jelena Milošević), Centar za
samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, 2011.
dr. Tatić Damjan, Pravni okvir za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji,
Beograd 2010.
52
53
-
Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom, Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za
zaštitu osoba sa invaliditetom i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, Beograd,
Februar 2011. godine
World Report on Disability, World Health Organization, 2011
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2011, Centar za orijentaciju društva,
Beograd, 2012.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2012, Centar za orijentaciju društva,
Beograd, 2012.
Zakoni – ratifikacije međunarodnih ugovora i deklaracija
-
54
Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, “Sl. Glasnik RS –
Međunarodni ugovori”, br.42/2009
Zakon o planiranju i izgradnji “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka
US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US i 50/2013 – odluka US
Zakon o stanovanju “Sl.glasnik RS”, br. 50/92, 84/92 – ispr., 33/93, 67/93, 46/94, 47/94 –
ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon i 99/2011
Zakon o održavanju stambenih zgrada “Sl.glasnik RS”, br.44/95, 46/98, 1/2001 – odluka
USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US I 88/2011
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, “Sl. glasnik RS”, br. 33/2006
Zakon o zabrani diskriminacije, “Sl. glasnik RS”, br. 22/2009
Zakon o javnim putevima, Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012
Zakon o javnim putevima, Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011 I 93/2012
Zakon o bezbednosti saobraćaja ,“Sl. glasnik RS”, br.41/2009 i 53/2010
Zakon o javnim nabavkama, “Sl. glasnik RS”, br. 124/2012
Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica “Sl. glasnik RS”,
br. 22/93, 25/93 – ispr. I 101/2005 – dr. Zakon
Ustav Republike Srbije, “Sl. Glasnik RS” br. 98/2006
Zakon o javnom informisanju, “Sl. Glasnik RS”, br. 43/2003, 61/2005 I 71/2009
Zakon o elektronskim komunikacijama, “Sl.glasnik RS”, br. 44/2010 I 60/2013 – odluka US
Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 24/2011
Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, "Sl. glasnik RS“, br. 45/2013
Zakon o zdravstvenoj zaštiti “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009- dr.zakon, 88/2010,
99/2010,57/2011, 119/2012 i 45/2013 – dr. zakon
Zakon o zdravstvenom osiguranju, “Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011,
110/2012 – odluka US i 119/2012
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, “Sl.glasnik RS”, br. 33/2006
Zakon o pravima pacijenata “Sl. glasnik RS”, br. 45/13
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 , 52/2011,
55/2013
Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju «Sl. Glasnik RS», br. 55/2013
Zakon o radu, Sl. glasnik RS, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS, br. 33/2006
Zakonom o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, br. 22/09
Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 - ispr., 107/05 - ispr., 72/09, 111/09 i 121/12
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu Sl. glasnik RS, br. 36/10
Zakon o socijalnoj zaštiti, “Sl. glasnik RS”, br.24/2011
53
Podzakonski akti
-
Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti “Sl. glasnik RS”, br. 46/2013
Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad “Sl. glasnik
RS”, br. 59/2008, 37/2010, 39/2011 - dr. pravilnik i 1/2012 - dr. pravilnik
Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i
invalidsko osiguranje, “Sl. glasnik RS”, br. 59/2008, 75/2008 – ispr., 24/201 i 7/2012
Pravilnik o utrđivanju telesnih oštećenja, “Sl. glasnik RS”, br. 105/03 i 20/08
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite “Sl. glasnik”,
br. 42/2013
Pravilnik o licenciranju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti “Sl. glasnik 42/2013
Pravilnik o licenciranju organizacija socijalne zaštite, “Sl. glasnik RS”, br. 42/2013
Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja i o paticipaciji za 2013 godinu, “Sl. glasnik RS”, br. 124/2012
Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
specijalizovanim za rehabilitaciju “Sl. glasnik RS”, br. 47/2008, 69/2008, 81/2010, 103/2010,
15/2011 i 48/2012
Pravilnik o medicinsko – tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja “Sl. glasnik RS”, br. 52/2012, 62/2012 – ispr., 73/2012 – ispr.,
1/2013 i 7/2013 – ispr.)
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrsci detetu i učeniku, «Sl.
Glasnik RS», br. 63/2010
Pravilnik o programu obuke za pedagoškog asistenta, “Sl. glasnik RS”, br. 11/2010
Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu
dokazivanja izvršavanja te obaveze koji bliže uređuje obavezu zapošljavanja, Sl. glasnik RS",
br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.
Strategije
-
Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (2007-2015), “Sl.
glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05
-
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Republika Srbija 2013
-
Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2010 – 2020, Sl. glasnik RS, br. 37/2011
Vizija razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do
2020 godine, “Sl. glasnik RS”, br. 107/2012
54
55
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
364-056.26/ .29(497.11)”2013”(047)
NADGLEDAJ svoja prava : monitoring prava osoba sa
invaliditetom u Republici Srbiji : holistički izveštaj 2013.
- Novi Sad : Centar za orijentaciju društva COD, 2013
(Petrovaradin : Simbol). - 60 str. ; 30 cm
Tiraž 300.
ISBN 978-86-86015-21-1
a) Особе са инвалидитетом - Права - Србија - 2013 Извештаји
COBISS.SR-ID 280407047
Download

Izveštaj PDF - Centar za orijentaciju društva