Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
POLJOPRIVREDA
Godina II • Broj 18 • 28. jun 2013. • cena 40 dinara
Foto: M. Balabanović
POTUČENO
V
eliko nevreme, nezapamćeno u poslednjih stotinu godina,
koje je 22. juna pogodilo Inđiju i Novi Slankamen, napravilo je veliku štetu i poljoprivrednim kulturama. Najveće
štete su na voćnjacima gde je uništeno i do polovine roda, a
poljoprivrednike sada brine da li će dobiti odštetu za uništene
ratarske, povrtarske i voćarske kulture.
M. B.
Strana 10.
RAZGOVOR O ŽETVI U SREMSKOJ PRIVREDNOJ KOMORI
PRED POČETAK ŽETVE:
Licitiranje cenom
hlebnog zrna
Strana 2.
ZAŠTO JE ZEMLJA
SVE SKUPLJA?
Plodne oranice
zlata vredne
Strana 3.
Godina neće
doneti rekorde
Foto: Ž. Negovanović
U OVOM BROJU
P
o mišljenju proizvođača, rekordni prinosi
pšenice, poput onih iz 1989. ili 1990. godine, neće se ponoviti. Može se očekivati
prosečan rod pšenice od oko četiri tone.
Sa prijemom pšenice neće biti problema,
skladišta ima dovoljno, silosi su spremni za rod,
a prethodno su očišćeni i dezinfikovani od eventualnih štetnih ostataka lanjskog roda, rečeno je
u Sremskoj privrednoj komori tokom razgovora
o žetvi. Procenjuje se da će u žetvi strnina da
učestvuje oko 700 kombajna u Sremu. I pored
nabavke malog broja novih i repariranih kombajna, kombajni su većinom zastareli i nepripremljeni, ali će zbog brojnosti biti sposobni da na vreme
urade žetvu.
Strana 5.
SMS MALI OGLASI
064/1629-737
Od 17. do 21. 06. 2013.
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
• Blagi rast cena kukuruza
• Pad pad cene pšenice
• Prvi ugovori soje, suncokreta
i kukuruza na zeleno
• Dešavanja na svetskim
berzama
AKTUELNOSTI
PRED POČETAK ŽETVE PŠENICE: BRINU CENA I POLEGLI USEVI
Licitiranje cenom žita
Dok ratari očekuju cenu koja je sada na Produktnoj berzi u Novom Sadu – oko 24 dinara po kilogramu sa PDV,
mlinari kritikuju i izjave da je realna cena 20 dinara bez PDV
K
ao i svake godine, uoči žetve, ne prestaju „žmurke“ s
otkupnom cenom pšenice i
iznošenje suprostavljenih stavova o
ceni hlebnog zrna. Dok ratari očekuju cenu koja je sada na Produktnoj berzi u Novom Sadu – oko 24
dinara po kilogramu sa PDV, mlinari
kritikuju i izjave da je realna cena
20 dinara bez PDV!
Kako se očekuje, ovogodišnji rod
pšenice biće znatno veći od lanjskog, kako u Srbiji, tako i u svim
okolnim zemljama, i u zemljama
velikim izvoznicama pšenice poput
Rusije i Ukrajine, te će zato ostati i znatni viškovi pšenice. Zato je
„Žitovojvodina“ nedavno predložila
resornim ministarstvima da se za
ovogodišnji rod pšenice industrijskim mlinovima daju beneficirani
krediti da bi mogli da kupe veće
količine pšenice neposredno posle
žetve, što bi bila i direktna pomoć
primarnom agraru, ali se niko iz resornih ministarstava nije oglasio o
tome.
Udruženje mlinara i pekara „Žitovojvodina“ kritikovalo je procene
da će realna cena pšenice ovogodišnjeg roda biti 20 dinara za kilogram bez PDV, i dodalo da će realnu
cenu moći da formira jedino tržište.
- Cena pšenice, kao jednog od
najvažnijih berzanskih artikala, formira se jedino na tržištu kao rezultat ponude i tražnje, i to je jedina
cena koju industrijsko mlinarstvo
uvažava i prihvata. Ista pravila važe
i za cenu brašna, bez obzira na proizvodne, kalkulativne troškove i na
želje mlinara - piše u saopštenju.
Udruženje ukazuje da domaće izvozne kuće, limitirane cenom
pšenice iz tržišnog okruženja Srbije, maksimalno mogu da u ovom
trenutku plate proizvođačima oko
16 dinara za kilogram pšenice, bez
PDV.
- Žetva pšenice roda 2013. godine praktično još nije ni počela, i
svako neargumentovano licitiranje
cenom pšenice je proizvoljno, a jedinu i poslednju reč daće tržište –
navodi se u saopštenju.
Manje od 20 vodi u gubitak
Realna otkupna cena pšenice
ovogodišnjeg roda iznosila bi oko
20 dinara po kilogramu, bez PDV-a,
izjavio je Tanjugu savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milan
Prostran.
- Ta cena je realna i prihvatljiva, i
poljoprivrednici bi se zadovoljili tim
ili većim iznosom, a sve što je ispod
20 dinara po kilogramu, značilo bi
gubitak za njih - naveo je Prostran
i podsetio da cena pšenice roda
2012. iznosi 24,5 dinara po kilogramu, sa PDV.
On je ukazao da su cene pšenice u svetu počele da padaju u proteklih par meseci, i iznose oko 240
do 250 dolara po toni, odnosno oko
20 dinara po kilogramu, dodajući da
je i kod nas tržište reagovalo na ta
kretanja, postoje najave da će se
pšenica novog roda kupovati upravo po toj ceni.
Prostran je podsetio da je cena
pšenice prošle godine iznosila 27 dinara, odnosno 28 dinara po kilogramu u žetvi i posle.
Kako je objasnio, procene Organizacije za hranu i poljoprivredu
Ujedinjenih nacija (FAO) i američ-
Očekuje se dobra žetva
kog Ministarstva poljoprivrede koje
se bavi globalnim prognozama govore da će ovogodišnja proizvodnja
pšenice biti veća za šest odsto nego
prošle godine, što svakako ima uticaj na kretanje cena.
Očekivana dobra žetva i veća
proizvodnja pšenice imaće uticaj na
dalji pad cene hlebnog žita, kazao
je Prostran, dodajući da ne očekuje
pojeftinjenje veće od tri dinara.
Pr vi ot ko si pše ni ce već su pali u ju žnom Ba na tu, a naj no vi je
pro ce ne Re pu blič kog za vo da za
sta ti sti ku su da će ove go di ne biti pro iz ve de no 2,35 mi li o na to na
pše ni ce, što je za 15 od sto vi še
ne go la ne.
Očekivanja ratara
Ratara zabrinjava i polegla pšenica
Državne robne rezerve pripremaju se za otkup pšenice ovogodišnjeg
roda, ali niko u ministarstvima za
trgovinu i poljoprivredu ne može
reći kada će biti saopštena odluka
Vlade o ovom poslu.
Upitnik, koji su službenici iz Državnih rezervi uputili pojedinim saradnicima i udruženjima, da im kažu koja cena bi bila realna i interesantna za poljoprivrednike, još nije
popunjen, a kako je preneo "AgroServis", ratari očekuju cenu koja je
sada na Produktnoj berzi u Novom
Sadu – oko 24 dinara po kilogramu
sa PDV-om.
Iako po u zda nih prog no za o
ovo go di šnjem ro du još ne ma, jer
je že tva ra nih sor ti po če la sim bolič no, ipak se zna da će hleb nog
ži ta bi ti vi še ne go la ni, a to zna či
i tr ži šnih vi ško va. Mo že se do godi ti da ko li či na ve ća od 1,2 mi lio na to na, ko li ko tro ši mo za sopstve ne po tre be, bu de na me nje na
iz vo zu, a da se na kup ce po du že
sa če ka.
U takvoj situaciji, otkup zrna za
potrebe Državnih robnih rezervi u
iznosu od 100.000 tona i kupovinu
zrna od strane onih skladištara koji
su prodali državne zalihe od 78.000
tona bila bi solidna količina za otvaranje tržišta.
Ono što je za sada sigurno, konkretnu cenu prvo će ponuditi mlinari i izvoznici, ali to je, po običaju,
znatno niže od očekivanja ratara.
Brine i stanje useva
Većinu ratara pored cene brine i
vremenska prognoza, po kojoj proističe da će se žetva odvijati između
pljuskova, jer su pojedine sorte već
sasvim zrele, a kiša sprečava ulazak kombajna.
- I pored poleganja pšenice, čeka
nas jedna od boljih žetvi. Ratari u
Srbiji će u ovogodišnjoj žetvi pretrpeti znatne štete zbog polegle pšenice jer će, kako se procenjuje, tako biti izgubljeno ukupno oko 6.000
hektara, izjavio je Tanjugu profesor
Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu dr Branko Marinković. Uprkos
tim problemima, mogu se očekivati
solidni prinosi pšenice. Žetva, najverovatnije, neće biti rekordna, ali
će biti jedna od boljih u proteklih 10
godina.
Marinković je rekao da, prema
podacima kojima raspolaže, ima od
pet do 30 odsto polegle pšenice, u
zavisnosti od regiona.
- Ako je u proseku 10 odsto površina poleglo to iznosi oko 60.000
hektara i ako je samo 10 odsto
smanjen prinos, znači da smo izgubili 6.000 hektara ove godine - rekao je Marinković.
Uz to, dodao je on, načinjena je i
dodatna šteta, pošto je preteranom
upotrebom azotnih mineralnih đubriva prilikom prihranjivanja useva,
višak azota oslabio biljke a istovremeno je kišom ispran duboko u zemlju, u podzemne vode.
Prof. dr Miroslav Malešević rekao
je Tanjugu da su znatne površine
pšenice polegle, pre svega, zbog
preterane količine semena upotrebljene prilikom setve, neopreznog
prihranjivanja azotnim đubrivom,
kao i zbog nedostatka na našem tržištu preparata za regulisanje rasta
biljaka.
- Veću količinu korišćenog semena u setvi nego obično poljoprivrednici su pravdali ekstremnom
lanjskom sušom - rekao je Malešević napominjući da su tako stvoreni
vrlo gusti sklopovi biljaka, što nije
moglo da prođe bez posledica.
U mnogim slučajevima nisu ni
ispoštovani saveti stručnjaka da se
oprezno primenjuje azotna prihrana
pšenice, pošto nisu rađene analize
zemljišta u onoj meri koja je bila
poželjna, kazao je on i dodao da
je poleganje biljaka moglo da bude umanjeno da je na tržištu bilo
dovoljno regulatora rasta, odnosno
preparata koji doprinosi učvršćivanju i skraćivanju stabljike pšenice.
E. P. - AgroServis
BEOGRAD • KONTROLA PŠENICE I KUKURUZA REPUBLIČKIH ROBNIH REZERVI
Manjak u 19 skladišta
Z
avršeno je fizičko utvrđivanje
količina merkantilnog kukuruza i pšenice u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve
(RDRR) i uzimanje uzoraka u cilju
provere kvaliteta na prisustvo aflatoksina i teških metala.
Kako je soapštilo Ministarstvo po-
ljoprivrede, poljoprivredni inspektori su prisustvovali i sačinjavali zapisnike pri svakoj pojedinačnoj kontroli tokom koje je „Jugoinspekt“
Beograd vršio poslove merenja i
uzimanja uzoraka u silosima.
Zvanični izveštaj će komisija,
koju osim predstavnika Ministar-
stva poljoprivrede čine predstavnici
RDRD i Ministarstva trgovine, sačiniti kada stignu laboratorijski rezultati uzoraka.
- Sa sigurnošću je utvrđeno da
kod 19 skladištara postoje nepravilnosti – manjak količina robe.
Registrovana su 3 slučaja pokuša-
ja obmane komisije - dupla dna u
ćelijama silosa. U jednom slučaju
je skladištar onemogućio kontrolu
- uklonjene su merdevine na silosima – navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i dodaje da
je kod 26 skladištara nophodno uraditi dodatne provere jer je registro-
van promet robe u periodu vršenja
kontrole što onemogućuje konačan
zaključak o stanju kvaliteta i kvantiteta robe.
- Kod 32 skladištara nisu registrovani manjkovi pšenice i kukuruza – preciziralo je Ministarstvo poljoprivrede.
S. P.
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Zorica Garašanin-Stefanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
28. jun 2013.
AKTUELNOSTI
SREMSKA MITROVICA • ZAŠTO JE ZEMLJA SVE TRAŽENIJA i SKUPLJA?
Plodne oranice zlata vredne
Cena hektara zemlje do 10.000 evra. Oranice ne prodaju vlasnici već naslednici i to samo ako moraju,
a svi uglavnom kalkulišu i čekaju da njive još više dobiju na ceni
S
remci su odvajkada zemlju
cenili kao nešto najvrednije
od imanja. Nisu je prodavali
bez preke potrebe pa i tada bi se
prvo na nekoj drugoj strani tražila
mogućnost izlaza iz problema da bi
prodaja zemlja ostajala za kao poslednje rešenje i za "zlu ne trebalo".
Ulaganje u oranice postalo je unosan biznis u ovim vremenima, to je
povećalo potražnju za njivama i u
Sremu, kriza je učinila svoje da se
obradiva zemlja prodaje i da menja
namenu radi investiranja. To je, uz
ostalo, doprinelo da se poveća cena
hektaru, a ona je, zavisno od lokacije, oko 10.000 evra. Na ovoj ceni
se neće završiti kraj cenovniku zemlje, je će ga povećati približavanje
naše zemje Evropskoj uniji, smatraju stručnjaci.
Dobri poznavaoci ove problematike dodaju da je ulaganje u oranice postalo najsigurnija investicija.
Sigurnije je kupovanje zemlje od
držanja novca u bankama. Da je
zenlja u Sremu, u blizini Beograda
skupa radi investiranja poznato je,
ali se sada u tom pravcu pojavljuju
Vladimir Vlaović
Đorđe Čavić
se i priče kako je zemlja u Fruškogorju tražena i kako se se plaća do
15.000 evra za hektar ...
- Nisam čuo za takve priče o
enormnoj ceni zemlje, ali znam da
sva zemlja koja se ponudi u fruškogorskom području ne čeka dugo
kupca. Kupaca ima više nego zemlje
za prodaju. Prodajna cena je najviše oko 8.000 evra za hektar, sada
je nešto i jeftinija. Malo je ponude,
kalkuliše se i čeka jer se vlasnici
nadaju da će biti i skuplja - ocenjuje Vladimir Nastović, mitrovački
načelnik za poljoprivredu.
- Razlog rastu cene zemlje je ekonomska situacija u kojoj se nalazimo i približavanje Srbije Evropskoj
uniji, a ukoliko se dobije konkretan
datim cene će biti još veće, jer je u
zemljama Evropske unije obradivo
zemljište skuplje - smatra Vladimir Vlaović, diplomirani agornom
i sekretar Odbora za poljoprivredu
Sremske privredne komore.- Sva
zemlja koja se nudu i proda plaća
se između 5.000 i 10.000 evra po
hektaru. Cena zavisi od mesta gde
je zemlja.
Poskupljenje poljoprivrednog zemljišta nije samo srpski trend, već
Njive sve traženije
Stevica Umetić
se to dešava i u zemljama u regionu, ali i u svetu. Naime, zbog hrane, koja je sve skuplja, raste i cena poljoprivrednih dobara, pa tako
i oranica. Poljoprivrednik Stevica
Umetić iz Laćarka veli da je cena
jutra zemlje u ovom mestu gotovo
duplirana.
- Poskupljenje zemlje doprinosi
i poskupljenju arende koju plaćaju
privatnici seljacima. Sada je ona
od 250 do 300 evra po jutru, ne
mislim da će na jesen biti skuplja.
Zemlje nema dovoljno, slabo poljoprivrednici kupuju zemlju, kupci i te velike platiše su neki drugi,
smatra Umetić.
Čalmanac Đorđe Čavić kaže da
ni u njegovom selu nema izraženog
tržišta zemlje, ali su cene ipak malo
niže nego kod ostalih u okolini, jer
je zemlja slabijeg kvaliteta.
Ulaganje u oranice je najsigurnija investicija, ocenjuje Duško Tadić, direktor Zemljiradničke zadruge u Kuzminu.
- Ima u kuzminskom ataru zemlje i za 1.500 evra jutro, ali je
to vrlo loša po kvalitetu zemlja.
Zemlja je tražena, ne prodaju je
vlasnici već naslednici koji ne rade
i ne žive od zemlje. Inače, nikad
Duško Tadić
nije bilo da se za dva jutra zemlje
može kupiti kuća, navodi primer
Duško Tadić.
S. Đ.- Sl. N.
NAŠA TEMA
POVRATAK ZADRUGARSTVU
Sela, poslednje zelene oaze
Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u
50.000 primeraka
Piše: Branislav Gulan
U
Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od
4.600 sela, svako četvrto (ili
oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po
100 stanovnika.Tako će za deceniju
i po u njima ostati samo spomenici
kao dokaz skorašnjeg života. I dok
ljudi nemaju posla, a sela izumiru,
28. jun 2013.
nekoristi se šansa da se ti negativni
trendovi na srpskom selu zaustave,
a samim tim i da se razvijaju ruralna područja. Jer, danas u gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi! Najbolji dokaz
toga je činjenica da u Srbiji postoji
5,1 miliona hektara poljoprivrednog
zemljišta od čega je obradivo 4,2
miliona hektara. Medjutim, koristi
se tek 3,35 miliona hektara. Dakle,
blizu milion hektara je neobradjeno, nalazi se u parlogu. Pored toga
u selima je 50.000 napuštenih kuća i oko 145.000 u kojima trenutno
niko ne živi! Sela u Srbiji su ostale
i poslednje zelene oaze života van
gradskih područuja.
Kako bi se zaustavili ovi negativni trendovi na selu, Srpska akademija nauka (SANU), odnosno njen
Odbor za selo, ocenio je da se to
može uraditi jedino kroz povratak
zadrugarstvu. Ocena je i da je samo ime seljak i njegov rad danas
potcenjen. Jer, kada kupuju repromaterijal da bi zasnovali proizvodnju, on je svake godine sve skuplji,
dok kada prodaju svoje proizvode,
oni postaju sve jeftiniji. Na ovaj
način moć seljaka sve više slabi, a
uslovi za život postaju sve teži. Da
bi se prevazilazili ovi problemi seljaci
moraju da se samoorganizuju u moderne zadruge i udruženja. Seljaci,
jedino udruženi mogu da opstanu, da
brže i bolje rešavaju svoje probleme
i da stvore bolje uslove za život. Još
uvek je u toku donošenje novog zakona o zadrugama, koji se čeka od
1996. godine, kada je donet poslednji zadružni zakon koji i sad važi.
Kako bi pomogli seljacima u samorganizovanju SANU - Odbor za
selo, izdao je publikaciju – vodič
,,Zašto i kako se organizovati
u zadruge''. Publikacija je štampana u 50.000 primeraka, a cilj je
da po 10 komada stigne do svakog
sela. Namera autora i izdavača je
da pomogne seljacima da se bolje
organizuju i da zaštite svoje ekonomske, ali i druge interese i da se
lakše snadju u novom poslovnom
okruženju. To okruženje danas karakterišu brze promene u svetskoj
i evropskoj ekonomiji, a dešavaju
se i u Srbiji i njenoj poljoprivredi.
U novim uslovima opstanak je moguć samo onima koji su spremni da
se povezuju medjusobno i da boljom organizacijom i zajedničkim
nastupom na tržištu, osiguraju svoj
opstanak i grade budućnost. Samo
udruženi mogu da postignu cenovnu konkurentnost.
Najprimereniji oblik međusobnog
povezivanja malih robnih proizvođača u svetu jeste zadruga ili kooperativa, kako zadrugu nazivaju u većini razvijenih zemalja u svetu. Oko
750.000 zadruga posluje u svetu i
imaju članstvo od oko 800 miliona
ljudi. Kada je reč o Srbiji u njoj je
registrovano 2.124 zadruge (od to-
ga 67,1 odsto su zemljoradničke),
a 123.000 gradjana su članovi neke
od zadruga. Zadruge u Srbiji imaju
dvovekovnu tradiciju i jedan su od
prvih oblika organizovanog privređivanja, a očekuje se da će stvaranje
novog pravnog okvira za modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj
doprineti oživljavanju privredne
aktivnosti i otvaranju novih radnih
mesta. Značaj zadružnog organizovanja naročito su prepoznale države
EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, one
socijalne i ekonomske prirode.
Nemilosrdni zakoni tržišta i snaga jakih (velikih) često su suprotstavljeni interesima malih proizvođača. Samo medjusobno povezani ono mogu da se suprotstave ili
prilagode sadašnjem ekonomskom
trenutku.
(Autor je član Odbora
za selo Srpske akademije
nauka i umetnosti)
3
AGROSAVETI
SAVETI STRUČNJAKA • NA ČEGA OBRATITI PAŽNJU PRI SKLADIŠTENJU PŠENICE?
Samozagrevanje pšenične mase
u toku skladištenja
Vlaga zrna i temperatura su najznačajniji i odlučujući faktori koji utiču na intenzitet samozagrevanja
i bezbednost čuvanja pšenice - Površinska vlaga zrna stimulativno utiče na razvoj mikroorganizama
a samim tim i na samozagrevanje zrnene mase
U
zroci samozagrevanja pšenične mase u toku skladištenja
su biohemijski procesi, mikrobiološki procesi i prisustvo skladišnih štetočina. Ukoliko se u toku
skladištenja steknu povoljni uslovi
(vlaga i toplota) ovi procesi teku u
pravcu razgradnje zrna uz izdvajanje velike količine toplote, a posledica takve aktivnosti je samozagrevanje pšenične mase i kvarenja zrna. Samozagrevanje pšenice može
da se javi u više oblika i stepeni.
Prema Trisvjatskom samozagrevanje se javlja u obliku gnezda, frontalno samozagrevanje i
samozagrevanje celokupne mase
pšenice.
Oblik gnezda se javlja kada se u
pšeničnoj masi nađe određena količina zrna sa povećanim udelom vode čime se stvaraju uslovi za razvoj
kad se ne javlja u centralnom delu
zrnene mase.
Vertikalno samozagrevanje pšenične mase uz zidove silosa nastaje
zbog temperaturne razlike između
pšenice i okoline. Ukoliko se zrno
uskladišti u letnjem periodu temperatura zrna i vazduha u međuzrnom
prostoru je visoka. U jesenjem i
zimskom periodu spoljne temperature su niske pa se spoljni zidovi i
slojevi zrna uz zidove brže ohlade,
a relativna vlažnost u međuzrnom
prostoru poraste do zasićenja tako
da se vodena para iskondenzuje na
površini zrna. Zbog povećane vlažnosti intenzivira se "disanje" zrna
i mikrobiološki procesi i uz zidove
počinje samozagrevanje pšenične mase. Vertikalno samozagrevanje pospešeno je i sastavom zrnene mase uz zidove silosa. Poznata
Trajanje ogleda
(dana)
Temperature u °C pri vlažnosti zrna
16,1%
18,1%
19,5%
21,5%
0
23,7°C
23,2°C
24°C
23,8°C
4
20,2
21,1
21,4
26
5
20,5
22,0
22,7
29
7
21,2
23
28,2
36
9
22,0
24,5
35,5
44,5
11
22,5
26
39,0
43,0
16
24,0
31,0
44,7
44,0
18
24,4
30,7
43,3
41,6
19
24,2
30,2
42,6
41,3
Tabela 2.
Na samozagrevanje zrna povećana vlažnost i temperatura zrna
biohemijskih i mikrobioloških procesa. Pošto je zrno vrlo slab provodnik
toplote i vlage izdvojena toplota se
zadržava u ograničenom prostoru
gde temperatura počinje naglo da
raste.
Frontalni oblik samozagrevanja
se javlja u silosima i drugim skladištima. Javlja se kao posledica
prenosa vlage i toplote u zrnenoj
masi tokom dužeg skladištenja u
promenljivim klimatskim uslovima.
Frontalno samozagrevanje se javlja
uz zidove i podove skladišta, a ni-
Vlažnost
pšenice (%)
je pojava samosortiranja koja se
javlja kod centralnog punjenja siloskih ćelija. Stura zrna i korovsko
seme sa povećanom vlagom "beže"
prema zidovima gde stvaraju uslove
za samozagrevanje.
Samozagrevanje pšenice iznad
poda ili iznad levkova silosa je jedan od najopasnijih oblika samozagrevanja. Nastaje kao posledica
razlike u temperaturi između poda i
zrnene mase. Ukoliko se topla pšenica naspe na hladan betonski pod
ili levak silosa dolazi do kondenza-
cije vodene pare u međuzrnom prostoru i nastaju već opisani procesi
na visini od 20-50 cm od poda ili od
levka siloske ćelije.
Podno frontalno samozagrevanje
je opasno zbog toga što se izdvojena toplota i vlaga kreću naviše stvarajući uslove za samozagrevanje i
ostalih slojeva tako da vremenom
može da dođe do samozagrevanja
celokupne mase uskladištene pšenice.
Frontalno samozagrevanje površinskih slojeva na dubini od 10-150
cm ispod gornje površine zrnene
mase nastaje zbog premeštanja
vlage iz unutrašnjih slojeva uskladištene pšenice prema površini.
Površinski slojevi se brzo hlade i
prate temperaturu spoljne sredine
dok središnji slojevi uskladištene
pšenice još dugo zadržavaju temperaturu sa kojom su uskladišteni.
Topli vazduh iz međuzrnog prostora
centralnih delova struji naviše i kada naiđe na hladnije slojeve zrna na
površini uskladištene pšenice vodena para kondenzuje i orošava pšenična zrna na površini.
Slojevi na samoj površini su izloženi stalnom strujanju vazduha tako da iskondenzovana vlaga ponovo
ispari, dok slojevi do kojih ne dopire
struja spoljnjeg vazduha ostaju sa
povećanom vlagom i u njima nastaje samozagrevanje.
Samozagrevanje celokupne mase pšenice nastaje zbog povećane
Period bezbednog čuvanja u danima pri temperaturi (°C)
5°C
14
10°C
15°C
Trajno skladištenje
15
20°C
25°C
30°C
85
40
30
15
77
33
21
16
133
33
18
11
7
17
75
20
12
7
3
1
18
127
32
15
8
5
19
92
20
12
6
4
20
39
13
5
1
22
24
10
2
24
20
7
26
18
5
28
14
2
30
12
Neuslovno za skladištenje
Tabela 1.
4
vlažnosti i temperature uskladištene pšenice.
Svi oblici samozagrevanja uskladištene pšenice nastaju kao rezultat biohemijskih procesa u zrnu,
mikrobioloških procesa na površini
zrna i zbog aktivnosti insekata. Koji je od ovih faktora uticajniji predmet je mnogih ispitivanja. Utvrđeno
je da se fiziološki procesi a sa tim i
samozagrevanje pšenice odvija i u
potpuno sterilnim uslovima, ali sa
znatno slabijim intenzitetom.
Prema tome sva tri procesa ako
se za to steknu potrebni uslovi teku uporedno a kao krajnji rezultat
je samozagrevanje pšenice koje za
posledicu ima kvarenje.
Vreme bezbednog čuvanja pšenice različite vlažnosti i temperature prikazano je u tabeli 1.
Napred je rečeno da su vlaga
zrna i temperatura najznačajniji i
odlučujući faktor koji utiču na intenzitet samozagrevanja, odnosno,
bezbednost čuvanja pšenice.
Najuočljiviji pokazatelj samozagrevanja je porast temperature. Za
kratko vreme temperatura poraste
do 55 stepeni da bi usporenijim
tempom dostigla maksimum od 65
stepeni. Nakon postizanja maksimalne temperature zrnena masa
počinje da se hladi jer prestaju svi
procesi u zrnu, na zrnu i u međuzrnom prostoru.
U početnom stadijumu procesa
samozagrevanja dolazi do burnog
razvoja bakterija i plesni. Daljim
povećanjem temperature od 25-40
stepeni još uvek se povećava broj
plesni. Na temperaturi od 40-50
stepeni plesni nestaju a pojavljuju se sporogene termofilne bakterije. Kod maksimalne temperature
samozagrevanja pšenične mase
drastično se smanjuje broj živih
mikroorganizama što znači da je
život zrnene mase skoro potpuno
zamro.
Porast temperature u procesu samozagrevanja prema KJELTONU i
VURCELU- Porast temperature pšenice različite vlažnosti u toku 19 dana
skladištenja prikazan je tabeli 2.
Nakon 20 dana skladištenja zrno
sa udelom vode od 16,1% izgledalo je zdravo sa slabim ambarskim
mirisom. Zrno sa udelom vode od
18,1% bilo je sa izrazitim mirisom
na buđ, a zrno sa udelom vode od
19,5 i 21,5% bilo je potpuno neupotrebljivo.
Na osnovu osobina uskladištene
pšenice i temperature zrnene mase
Trisvjatski naglašava tri stadijuma
samozagrevanja.
Prvi stadijum predstavlja početak
samozagrevanja kada temperatura poraste na 30 stepeni. Na ovom
stadijumu zrno poprima slab ambarski miris bez izmena boje. Hitnom intervencijom prebacivanjem i
provetravanjem zrnene mase zrno
se može dovesti u prvobitno stanje
bez značajnih promena u kvalitetu i
gubitka u masi.
Drugi stadijum predstavlja razvijeni oblik samozagrevanja koji nastaje od 3-7 dana od prijema pšenice. U ovom stadijumu temperatura
raste od 34-38 stepeni. Zrno menja
boju u tamnu a miris prelazi iz ambarskog u sladni. Na zrnima koja
su pretrpela drugi stadijum samozagrevanja ostaju trajne posledice
pogoršanog kvaliteta.
Treći stadijum predstavlja zapuštene forme samozagrevanja sa
temperaturom koja dostiže do 50
stepeni. U ovom stadijumu zrno
potpuno izgubi biološku i tehnološku vrednost i postaje praktično neupotrebljivo. Zrnena masa je jako
neprijatnog mirisa i ugrudvana je.
Nikakvim merama stanje zrna se ne
može popraviti.
Iz prethodnog izlaganja uočeno
je da su najznačajniji faktori koji
utiču na samozagrevanje zrna povećana vlažnost i temperatura zrna. Međutim, u praksi je uočeno da
je sveže uskladišteno zrno podložnije samozagrevanju od zrna koje
je u skladištu već duže vremena.
U suštini proces samozagrevanja
je isti, ali kod sveže požnjevenog
zrna ujednačenost zrnene mase u
pogledu vlage je daleko manja nego kod duže skladištenog zrna, pa
samozagrevanje počinje u delovima zrnene mase koji su sa povećanom vlagom. Sa druge strane u
sveže požnjevenom zrnu nastaje
proces posležetvenog dozrevanja
pri čemu dolazi do određenih koloidnih prestrukturacija u zrnima
pšenice što za posledicu ima pojavu kondenzata na površini zrna
(znojenje zrna). Već je naglašeno
da površinska vlaga zrna stimulativno utiče na razvoj mikroorganizama a samim tim i na samozagrevanje zrnene mase.
Vladimir Lemajić, dipl. ing.
28. jun 2013.
AKTUELNOSTI
SREMSKA MITROVICA • RAZGOVOR O ŽETVI U SREMSKOJ PRIVREDNOJ KOMORI
Godina neće doneti rekorde
Rekordni prinosi pšenice, poput onih iz 1989. ili 1990. godine, neće se ponoviti. Može se očekivati prosečan
rod pšenice od oko četiri tone - oprezni su proizvođači i traže od nadležnih da kilogram hlebnog zrna bude barem
20 dinara bez PDV- a
P
rema procenama koje su iznete na zajedničkoj sednici
Odbora Udruženja za agrar
i Saveta Grupacije registrovanih
porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Sremske privredne komore ovogodišnja žetva strnih žita u
Sremu biće prosečna žetva po prinosima, a proizvođači smatraju da
je realna otkupna cena hlebnom
zrnu barem 20 dinara po kilogramu i to bez PDV. Hoće li tako biti
ili drugačije ostaje da se vidi, jer
žetva je na pragu, požnjeven je
do sada samo koji hektar ječma,
a kada će kombajni ući u njive pod
pšenicom zavisi samo od vremenskih uslova.
Žetva na 61.000 hektara
Žetva u Sremu se obaviti na oko
54.441 hektaru što je za 21 odsto
veća površina od prošle godine. Sekretar komorskog odbora za agrar
Vladimir Vlaović podsetio je da će
zato imati žeteoci više posla u žetvi nego prošle godine, jer je str-
nim žitima zasejano ukupno 61.262
hektara, to je 19 odsto veća površina u odnosu na prošlu godinu. Pod
pšenicom se nalazi 54.441 hektar
što za 11,6 odsto veća površina od
prosečno zasejane u periodu 2000.
– 2013. godine.
Sa prijemom pšenice neće biti
problema, skladišta ima dovoljno,
silosi su spremni za rod, a prethodno su očišćeni i dezinfikovani od
eventualnih štetnih ostataka lanjskog roda, čulo se tokom diskusije
o žetvi.
Bora Vujić iz rumskog "Žitopometa" podseća da se vlaga kontinuirano prati i kada vlaga bude od 17
do 20 odsto počeće se sa žetvom.
Stanje pšenice na ovom području
je dobro, jer je setva bila kvalitetna
tako da može očekivati i kvalitetan
rod. Što se tiče otkupne cene, mišljenja je da bi ona trebala da iznosi
oko 20 dinara po kilogramu, priče o
18 dinara za kilogram nisu realne,
jer je ta cena zaista mala.
- Očekujemo bolji kvalitet roda,
za prijem je sve spremno - potvrdio
Kombajni čekaju pogodno vreme
Žetveni razgovori u komori
Zaključci, podrške, preporuke
Članovi Odbora za agrar i Saveta grupacije registrovanih porodičnih gazdinstava Sremske
privredne komore, na zajedničkom sastanku održanom 21. juna
podržali su zahtev "Žitovojvodine" iz Novog Sada, za obezbeđenje regresa kamata na kredite poslovnih banaka odobrenih
pravnim licima registrovanim za
obavljanje mlinske delatnosti za
namenu kupovine pšenice ovogodišnjeg roda.
Republičkoj Vladi je predloženo da oba ve že Re pu blič ku
di rek ci ju za rob ne re zer ve da
na tr ži štu do sep tem bra ku pi
naj ma nje 150.000 to na pše nice po ce ni ko ja ni je ma nja od
20 di na ra za ki lo gram bez PDV.
Ali, ku po vi na od re gi stro va nih
ga zdin sta va - fi zič kih li ca tre ba
da bu de ogra ni če na na naj vi še
500 to na, pri če mu re gi stro vana ga zdin stva u sta tu su fi zič kih
li ca mo gu pra vo pro da je ko risti ti sa mo jed nom i to ne posred no ili pre ko prav nog li ca
- za dru ge.
28. jun 2013.
Insistira se da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbedi javno objavljivanje podataka o pojedinačnim i
sumarnim isplatama podsticaja za
pojedinačna gazdinstva, da ubrza isplatu dospelih podsticaja za
registrivana gazdinstva za koja su
podneti uredni zahtevi. Prilikom rebalansa budžeta traži se da ovo Ministarstvo, po važećem zakonu traži utvrđenih pet dosto rashodovne
strane budžeta za subvencije u poljoprivredi, a eventualne predloge
od manjenju agrargog budžeta da
ni u jednoj opciji ne prihvati.
Sa sastanka U Sremskoj privrednoj komori preporučeno je
svim pravnim licima vlasnicima
silosa da u pripremi za prijem
pšenice izvrše detaljeno čišćenje i
dezinfekciju silosnih ćelija, redlera, elevatora i da obezbede uslove za kontrolu prijema pšenice. U
slučaju pojave zarađene pšenice
raj rod bi, po dogovoru sa proizvođačem, morali da posebno
skladište, zaključeno je na ovom
sastanku.
je Vujić, dodajući da u Sremu ima
dovoljno smeštajnih kapaciteta.
Čula su se i zalaganja za uvođenje novog načina obračuna plaćanja
pšenice koji bi izbacio iz računice
hektolitarsku težinu zrna i uveo parametre koji važe u razvijenim zemljama. Vezano za vlažnost zrna
čuo se dogovor skladištara da će
onaj čija pšenica bude imala do 16
odsto vlage skladištiti bez naknade,
a o ostalom će se konkretno dogovoriti.
Na području Iriga i okoline, po
rečima Đorđa Marića, stanje pšenice nije loše, ali ima parcela sa poleglom pšenicom, a ima i bokorenja
zbog đubriva koja biljka nije potrošila. Sve u svemu, žetva će početi
nešto kasnije. Ni Mitrovčani, kao se
čulo, ne žure sa žetvom. tako će biti barem još nekoliko dana, da se
njive prosuše. Ima parcela na kojima je pepelnica uzela danak, što se
stručno komentariše rečima da "ni
hemija nije više kao što je bila".
Predstavnik "Mitrosrema" Milan
Živanović navodi da ovo poljoprivredno preduzeće ima oko 20 odsto
polegle pšenice. Mišljenja je da se
to moglo izbeći njenom dvostrukom
prihranom i preporučuje proizvodjačima analizu zemljišta na azot,
jer se trošak i uloženo isplate. Lane
Andonović iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica, podseća da se u poljoprivredi mora voditi računa o promeni klime, da se
na tom polju može pozitivno delovati preko analize poljoprivrednog
zemljišta i dobijenih rezultata i preporuka i da to ne treba izbegavati
jer pomaže proizvodjačima.
Ministarstvo poljoprivrede, smatra Andonović, treba da ubrza isplatu subvencija za poljoprivredu, to
će se i učiniti jer su po njegovim saznanjima sedište Uprave za agrarna plaćanja prevačeno iz Šapca u
Beograd, rešeni su i neki tehnički
problemi tako da će može očekivati
brža isplata subvencija.
Polegla pšenica
Analiza stanja useva je pokazuje da je na području Srema mnogo
useva koji su u većem ili manjem
procentu polegli. U pojedinim delovima regiona, gde je besnela nepogoda sa gradom i velikom količinom
padavina u kratkom vremenskom
periodu, ima mestimično uništenih
useva pod raznim kulturama, pa i
pšenicom. Evidentan je i sporadičan
napad leme.
Dug kišni period, sa niskim temperaturama, bez sunca i povreme-
nim nepogodama i gradom širom
Srema prouzrokovali su poleganja
useva, oštećenja i napad patogena,
bolesti lista i klasa, naročito na pšenicama koje nisu tretirane fungicidima. Ovo će nepovoljno da se odrazi
na prinos i kvalitet pšenice, tako da
će se prognoze o visokim prinosima
ove kulture verovatno izjaloviti.
U žetvu sa 700 kombajna
Procenjuje se da će u žetvi strnina da učestvuje oko 700 kombajna u
Sremu. I pored nabavke malog broja
novih i repariranih kombajna, kombajni su većinom zastareli i nepripremljeni, ali će zbog brojnosti biti sposobni da na vreme urade žetvu.
- Očekuju se kvarovi, koji su posledica nedovoljnog ulaganja na
pripremi kombajna, zbog čega će
biti značajno povećani gubici zrna
u žetvi, veliki deo prinosa će nam
ostati na njivi umesto u silosima rekao je Vladimir Vlaović.
Transportnih sredstava će biti
dovoljno, mada će i kod njih biti gubitaka zbog lošeg stanja. To ukazuje da je ukupna situacija kod mehanizacije veoma loša i da se obnova
mehanizacije mora ubrzati.
Procene i izvoz
Dovoljno
smeštajnih
kapaciteta
Ni skladišni prostor nije
problem ni na nivou države. Ne očekuju se veći problemi oko prijema pšenice i
ostalih strnina. Mnogi silosi
su spremni i za dosušivanje pšenice ako za to bude
potrebe.
Oslanjajući se na bilans pšenice za ekonomsku 2012/13. godinu procenjuju se da će u Srbiji
pšenice biti dovoljno za
domaću potrošnju. Prema podacima Ministarstva
poljoprivrede,
trgovine,
šumarstva i vodoprivrede, očekuje se proizvodnja pšenice u Srbiji od oko
2,17 miliona tona, što će
dati mogućnost da oko
700.000 tona pšenice bude izvezeno.
S.Đaković- S. Nikšić
5
SAVETI STRUČNJAKA
AKTUELNE PREPORUKE STIŽU DO POLJOPRIVREDNIKA
Nauka u službi proizvođača
Kako bi se u buduće izbeglo veliko poleganje pšenice, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta apeluju na poljoprivredne proizvođače da uvažavaju nauku i reči stručnjaka, jer je to pre svega u njihovom interesu - Upozoravaju
se skladištari i država da skladištenje pšenice tamo gde je bilo povećanog prisustva Aspergillus flavus ili nekih
drugih gljiva koje su prouzrokovači mikotoksina treba prvo dobro očistiti
N
a Poljoprivrednom fakultetu u
Novom Sadu, 20. juna, profesori
Departmana za ratarstvo i povrtarstvo i Departmana za fitomedicinu i
zaštitu životne sredine održali su pres
konferenciju sa namerom da njihovi
saveti i preporuke poljoprivrednicima
budu aktuelni i brzo preneti.
Na skupu je rečeno i to da je očigledno kako su i novinari koji podstiču naučne radnike prepoznali potrebu
za ovakvim vidom komunicije sa poljoprivrednicima, što mnogi profesori
podržavaju. Sagovornici novinarima
bili su doc. dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, prof. dr Branko Marinković
i prof. dr Miroslav Malešević takođe
sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, i prof. dr Stevan Maširević,
direktor Departmana za fitomedicinu
i zaštitu životne sredine.
O gajenju
i skladištenju kukuruza
Izgled zdravog kukuruza iz skladišta
- Kao što većina proizvođača zna,
stalno upozoravam i tražim momente
u kojima smo pogrešili da bi ih ispravili kako bi u narednom periodu izbegli takve greške i ostvarili uspešniju
proizvodnju.
Što se tiče stanja useva pšenice ono
čime nisam zadovoljan je poleganje.
Još u januaru i februaru sam upozorio
da nam je stanje useva pšenice izuzetno dobro, da moramo voditi računa
o đubrenju i prihranjivanju i da nam
ne sme pšenica poleći. Nažalost, mi
smo sada u stanju da imamo na raz-
tome doda i da je primena azota u
pšenici tradicionalno, na 70% njiva,
samo na bazi iskustva bez precizne
analize zemljišta onda je jasno da je
moralo doći do takvog poleganja. To
je zaista nepotrebno i može se izbeći
i izborom sorte, a naročito agrotehnikom.
Doc. dr Dragana Latković
Doc. dr Dragana Latković najavila
je stručnu tribinu o tehnologiji gajenja i pravilnom skladištenju kukuruza
uz učešće eksperata iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske.
- U februaru, kada je Departman
za ratarstvo i povrtarstvo održao savetovanje "Poruke minule godine i
nova setva", obećali smo da će ova
godina za nas biti radno svečana zato što iduće godine naš fakultet slavi
60 godina svog uspešnog rada. Zato
mi je zadovoljstvo da najavim da će
Departman za ratarstvo i povrtarstvo i Departman za fitomedicinu i
zaštitu životne sredine našeg fakulteta organizovati stručno savetovanje o proizvodnji i merama zaštite i
skladištenju kukuruza.
Skup ko ji smo sa zva li za 27. juni na Po ljo pri vred nom fa kul te tu u
No vom Sa du i te me ko je že li mo
sa op šti ti is klju či vo su ve za ne za
pro iz vod nju zdra vog ku ku ru za. Jer,
ne za bo ra vi mo da po ru ke ko je smo
ima li od pro šle go di ne ni su bi le baš
po volj ne i za vr ši le su se sa aflatok si nom. U ce lo kup noj teh no logi ji ga je nja ku ku ru za, od se tve do
skla di šte nja, ima do sta kri znih mome na ta i kri znih ta ča ka, a pro blema ti ka je re gi o nal nog ka rak te ra.
Ono što mi že li mo da na šim proiz vo đa či ma pre ne se mo kao po ru ku
je ste ko ji su to pro ble mi tre nut no u
pro iz vod nji ku ku ru za, ka ko re a gova ti i šta ura di ti - re kla je doc. dr
Dra ga na Lat ko vić.
Poštovati nauku
i reč stručnjaka
O stanju na pšeničnim poljima
pred žetvu i procenu roda govorili su
od prof. dr Branko Marinković i prof.
dr Miroslav Malešević.
6
Prof. dr Branko Marinković
Prof. dr Miroslav Malešević
ličitim lokalitetima najmanji procenat
poleganja 5% na pojedinim područjima Vojvodine, dok Srem ima najveće
poleganje pšenice, čak i do 30%, što
će dati ogromne gubitke. Ako imamo
15% polegle pšenice u proseku u Vojvodini, ili 10% od 600.000 hektara, to
je 60.000 hektara. Na onim pšenicama koje su rano polegle biće sigurno
umanjenje prinosa 30% što znači da
smo na 60.000 hektara 18.000 hektara pšenice izgubili. Želja mi je da
skrenemo proizvođačima i u buduće
pažnju da učimo na svojim greškama
i da se više uvažavamo, da više i brže prenosimo informacije šta i kako
raditi. Moglo se i više i bolje. U tom
smislu želim proizvođačima da poručim da više poštuje nauku jer je to
dobrobit upravo za njih - istakao je
prof. dr Branko Marinković.
Protiv poleganja pšenice sorta i agrotehnika
- Imali ste prilike da vidite da je
poleganja zaista neuobičajeno mnogo
ove godine. Uzroci poleganja su posledica prevelike gustine setve, prevelike količine semena i neobično dugog perioda bokorenja koji je trajao
u 2013. godini, tako da su se stvorili
uslovi za veoma bujne useve. Ako se
Ima i parcela gde je poleganje
100%. Tu će biti prinos veoma nizak,
jer kada pšenica polegne u fazi cvetanja, oplodnje ili formiranja zrna,
gubici mogu biti 80%. Što je kasnije
poleganje gubici su sve manji.
Međutim, toplotni udar koji smo
imali na poljima će daleko više uticati
na prinos i na kvalitet. Poznato je da
je pšenica biljka koja traži umerene
klimatske uslove za svoje vrhunske
prinose. Temperature ni u jednom
periodu ne bi smele preći 30°C u toku dana, a noću bi trebalo da se kreću između 12-14°C. Sada smo imali temperature koje dostižu i više od
35°C u toku dana, a noćne 21-22°C.
To će svakako uticati na masu 1.000
zrna i na kvalitet zrna. Kao posledicu imamo da je žetva, umesto posle
25. juna, već počela jer je vlaga na
nekim parcelama kod sorte Simonida
ispod 13%.
I pored toplotnog udara koji je zaista drastičan mora se istaći da je primenjena agrotehnika značajno uticala na stanje useva u ovom trenutku.
Kod onih proizvođača koji dosledno
poštuju savete struke i nauke i gde
su usevi bili u sjajnoj kondiciji tokom
celog proleća, ti usevi će daleko lakše
odoleti ovom toplotnom udaru nego
kod onih koji su ili preterali ili nisu dali
dovoljno hraniva. Tu podržavam značaj većeg uticaja struke i nauke u cilju
boljeg povezivanja sa samim proizvođačima kako bismo izbegli sve propuste koji odnose veliki deo prinosa.
Istakao bih želju većine ozbiljnih
proizvođača pšenice, da je konačno
došlo vreme da se pšenica razdvaja
Izgled zaraženog kukuruza
po kvalitetu i da se tako i plaća, jer će
viškovi pšenice iznad potreba države
biti predmet trgovanja na domaćem i
stranom tržištu. Strancima ne možete
prodati samo pšenicu koja ima preko 12% proteina. Sve što je slabijeg
kvaliteta ići će kao stočna pšenica.
Nažalost, kod nas stočarstvo nije tako razvijeno kao ranijih godina kada
smo imali 700-800.000 hektara pod
pšenicom, tako da će objektivno biti
viškovi pšenice na tržištu što već sada utiče na formiranje cena na ovom
našem malom tržištu. Prema tome,
skeptik sam kada su u pitanju ekonomski efekti ovogodišnje proizvodnje.
Što se tiče očekivanih prinosa teško je to sada reći. I pored svih ovih
nedaća pšenica i dalje nosi veoma visok potencijal za prinos. Bez obzira
što će umanjenje prinosa biti 10, 15 a
negde i 20% mislim da će i dalje prinosi ostati na jednom visokom nivou rekao je prof. dr Miroslav Malešević.
tiskom sa toplom vodom a potom se
vrši dezinfekcija. Do sada smo radili dezinsekciju, ubijali smo insekte i
deratizaciju i to nije bio problem ali
dezinfekciju nismo radili na prisustvo
gljiva i ukazujem na potrebu da je to
poželjno. Imamo mnogo skladišta neuslovnih i vrlo često podnih, gde ta-
Očistiti silose
Prošla godina nas je namučila i naučila mnogo čemu a pre svega o potrebi zaštite useva i kvalitetnog čuvanja zrna, o čemu je govorio prof. dr
Stevan Maširević.
- Svedoci ste da smo prošle godine imali silosa i skladišta koji su bili
ugroženi gljivama koje su posle prouzrokovale mikotoksine i imale reperkusiju na proizvode mleka, mesa
i nekih drugih proizvoda. Mi smo uzeli
uzorke iz takvih zaraženih silosa, prašinu i ostatke koje se nalaze u tim
silosima i dobili smo jednu jako zabrinjavajuću sliku - da je ta organska
prašina prepuna spora gljive, pre svega, Aspergillus flavus koja je glavni
proizvođač toksina. Kada smo videli
intenzitet stepena zaraze tih spora
zabrinuli smo se za skladištenje pšenice. Mnogi skladištari koji još imaju velike zalihe kukuruza su rekli da
će isprazniti te silose i u njega sipati
pšenicu. Zato upozoravam skladištare i državu da skladištenje pšenice u
skladišta gde je bilo povećanog prisustva Aspergillus flavus ili nekih drugih
gljiva koje su prouzrokovači mikotoksina treba prvo temeljno očistiti.
Pošto smo optimistični što se tiče prinosa pšenice, koji će preteći za
izvoz, cilj nam je da naš narod jede
zdravu pšenicu, i da ako smo je dobili
zdravu sa polja da je ne upropastimo
u skladištu. Da bi sve to izbegli onda
treba prvo da mehanički dobro očistimo skladišta, posebno i specijalno
ona gde je bio smešten kukuruz koji
je imao povišen nivo aflatoskina.
U Americi i Aziji kada se završi
pražnjenje ćelija, oni koji imaju problem sa gljivama peru ćelije pod pri-
Prof. dr Stevan Maširević
kođe treba izvršiti dezinfekciju. To je
sada urgentan posao.
Mi ćemo imati novi rod kukuruza
i znamo da mnogi skladištari žele da
malo miksiraju stari kukuruz sa zdravim dobrim kukuruzom. Jako će biti
važno da i taj kukuruz uđe zdrav i da
ga Aspergillus ne zarazi, jer mi još ne
znamo kakva će godina biti. Treba da
budemo sigurni, da je urađena prvo
zaštita kukuruza na polju, da se uradi
sistem sita, kao kod suncokreta, da
svi otpaci ispadnu i ostane samo ono
što je najvrednije, a možda ga malo
i dezinfikovati da bi mogao da ostane
u robnim rezervama ili nekim silosima
do sledeće godine. Treba da znamo
kakav smo kukuruz primili i kakav će
izaći, a to je veliki posao. Mi za to nemamo ni jedan dinar sredstava. Dakle, ako država želi da ima profesore
i naučnike na koje može da računa u
svakom trenutku, onda to treba i da
plati. To ne može da radi jedan ili dva
čoveka, već timovi.
Ne može sve ni selekcijom da se
reši, može dosta, ali jako je bitna i
zaštita. Kada agrotehničari urade svoj
posao možemo imati veći prinos, ali
ne možemo bez zaštite. Prvo ide suzbijanje korova u jesenjem periodu,
pa se onda ide sa regulatorima rasta
da ta pšenica ne polegne, i opet zaštita, i uz genetski potencijal imaćemo
dobar prinos - zaključuje prof. dr Stevan Maširević.
D. Ćosić
28. jun 2013.
AGROSAVETI – AGROVESTI
ŠID • SVAKE SREDE SAVETOVANJA ZA POLJOPRIVREDNIKE
Lakše do ostvarivanja prava
Pružamo pomoć u popunjavanju zahteva, a takođe dajemo i odgovore na sva pitanja u vezi proizvodnje, bilo da je reč
o stočarstvu, ratarstvu ili zaštiti bilja – kaže Milan Milić, saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sremska Mitrovica
S
avetodavci
Poljoprivredne
stručne službe Sremska Mitrovice svake srede pružaju
stručnu pomoć poljoprivrednicima
iz šidske opštine, od 9 do 13 sati, u
sali JP za stambene usluge i građevinsko zemljište, u ulici Cara Lazara
7 u Šidu.
Saradnik u stočarstvu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sremska
Mitrovica Milan Milić kaže da savetodavci dolaze prvenstveno radi
prikupljanja zahteva za tov svinja i
junadi, što su radili i prošle godine.
- U odnosu na prethodnu godinu sada smo malo proširili naš
spektar usluga, tako da želimo da
pomognemo poljoprivrednim prozvođačima da pravilo podnesu sve
zahteve za bilo koje subvencije koje
omogućava nadležno Ministarstvo.
Odziv je za sada slab, ali se nadamo
da će se povećati. Dolaskom kod
nas poljoprivrednici mogu dobiti ne
samo pomoć u popunjavanju zahteva, nego i odgovore na sva pitanja
u vezi proizvodnje, bilo da je reč o
stočarstvu, ratarstvu ili zaštiti bilja
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
Milan Milić
– objašnjava Milan Milić, saradnik u
stočarstvu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sremska Mitrovica.
Prema njegovim rečima, do sada
su najviše interesovanja za ovu vr-
stu pomoći pokazali poljoprivrednici
iz Adaševaca i Šida, koji su bili zainteresovani za tov svinja i junadi.
- Najviše ih je zanimalo kada će
biti subvencije, pošto isplate kasne
od prošle godine i šta sve od dokumentacije treba da se spremi za
ovu godinu. Mi ćemo i dalje dolaziti
svake srede sve do 31. januara naredne godine, do kada i traje prijava za goveda. Radimo u saradnji sa
Opštinskom kancelarijom za poljoprivredu Šid, tako da bi bilo dobro
da se zainteresovani poljoprivrednici najpre obrate njima, kako bi
najavili svoj dolazak – ističe Milan
Milić, iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica.
Dejan Vučenović iz Kancelarije
za poljoprivredu Opštine Šid kaže
da su ova savetovanja organizovana u cilju da se poljoprivrednicima
sa teritorije šidske opštine olakša
da dođu do dokumentacije koja im
je potrebna za ostvarivanje njihovih zahteva, poput subvencija,
regresa i svega ostalog što po raznim konkursima mogu da dobiju
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
VETERINA
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Svake srede saveti u Ulici Cara Lazara 7
od republičkog Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.
Nadoknada za uslugu pružanja
stručne pomoći iznosi 300 dinara po
zahtevu.
S. Mihajlović
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
PROGRAM MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA
Zaštita zdravlja životinja i ljudi
Savremena stočarska proizvodnja, zahteva kvalitetnu zdravstvenu zaštitu životinja, čime
je omogućena proizvodnja zdrave hrane, kao osnovnog preduslova zaštite zdravlja ljudi
Piše: Dr Vet. Med.
Srdjan Kozlina
Vakcinacija pasa
V
ažno je znati da radi sprečavanja pojave, ranog otkrivanja, širenja, praćenja,
suzbijanja ili iskorenjivanja zaraznih bolesti i obezbedjivanja sistama obeležavanja, registracije, kao
i sledljivosti životinja sprovode se
sledeće mere:
1. obeležavanje i evidentiranje
životinja, registracija i evidentiranje
gazdinstava i unošenje podataka
o obeleženim i evidentiranim životinjama, njihovom kretanju i registrovanim gazdinstvima u Centralnu bazu podataka o obeležavanju
zivotinja;
2. imunoprofilakticke mere: vakcinacija svinja protiv klasične kuge
svinja, vakcinacija živine protiv atipične kuge živine, vakcinacija pasa
i mačaka protiv besnila;
3. dijagnostička ispitivanja goveda na tuberkulozu i enzootsku
leukozu, brucelozu, bolest plavog
jezika i infektivno zapaljenje vimena goveda, ovaca i koza;
4. dijagnostičko ispitivanje u cilju
ranog otkrivanja naročito opasnih
zaraznih bolesti životinja;
5. dijagnostičko ispitivanje kod
pobačaja;
6. dijagnostičko ispitivanje u
centrima za veštačko osemenjavanje govode i svinja i diijagnostička
28. jun 2013.
ispitivanja priplodnih bikova i nerastova koji se koriste za prirodno
parenje.
Obeležavanje životinja - Veterinarske stanica/ambulante vrše
obeležavanje govede, ovaca, koza i
svinja ušnim markicama, pasa, mačaka i kopitara mikročipovima, kao i
košnica sa pčelinjim društvima pločicama, u skladu sa posebnim propisima.Troškove obeležavanja i registrovanja životinja snosi vlasnik,
odnosno držalac životinja.
Vakcinacija svinja - Na svim
gazdinstvima na kojima se drže i
uzgajaju svinje tokom cela godine
vrši se kontinuirana vakcinacija svih
svinja vakcinom od atenuiranog Ksoja virusa. Prilikom prve vakcina-
cije protiv klasične kuge svinja vrši
se obeležavanja svih svinja. Svinje
se stavljaju u promet ako su obeležene, vakcinisane i ako potiču
sa gazdinstva upisanog u Centralni registar objekata. Veterinarska
stanica/služba koja obavlja poslove
obeležavanja i vakcinacije svinja
vodi evidenciju o izvršenim poslovima i vrši unos podataka u Centralnu
bazu.
Vakcinacija živine - Živina,
pernata divljač i golubovi u svima
oblicima držanja i uzgoja se vakcinišu protiv atipične kuge živine vakcinama proizvedenim od lentogenih
sojeva, radi stalnog održavanja
imuniteta. Kod živine namenjne za
tov u ekstenzivnim uslovima drža-
nja vakcinacija se obavlja dvokratno u starosti od jednog dana u inkubatoru rspršivanjem, kao i od 14
do 18 dana kroz vodu za piće, raspršivanjem ili okulonazalno. Kod živine
namenjene za proizvodnju priplodnih
i konzumnih jaja u ekstenzivnim ulovima uzgoja, vakcinacija se obavlja
četvorokratno: prva vakcina se obavlja u inkubatoru u starosti od jednog
dana raspršivanjem, a ostale u starosti od 3,6 i 12 nedelja starosti.
Vakcinacija pasa i macaka
- Psi i mačke starije od tri meseca vakcinišu se jedanput godišnje
inaktivisanom vakcinim protiv besnila. Vakcinacija pasa mladjih od
tri meseca može se obaviti ukoliko
postoje opravdani razlozi. Prilokom
prve vakcinacije vrši se njihovo
obeležavanje mikročipovima.
Ušne markice za svinje:
promet živih životinja vrši se
samo ako su obeležene
i evidentirane na propisan način
Goveda, ovce i koze jednom
godišnje se dijagnosticki ispituju, i
to goveda na brucelozu, tuberkulozu i enzoodsku leukozu, a ovce i
koze na brucelozu. Tuberkulinizaciju i uzorkovanje krvi sprovode veterinarske stanice.
Promet živih životinja - Vrši se
samo ako su obeležene i evidentirane na propisan način, ako potiču iz
gazdinstava registrovanih i evidentiranih u Centralnoj bazi, odnosno
ako ih prati dokaz da su sprovedeni
poslovi po Programu mera.
Cilj sprovodjenja ovih mera jeste
upravo kvalitetna zaštita zdravlja
životinja, čime se unapredjuje stočarska proizvodnja sa jedne strane,
a sa druge omogućava se proizvodnja zdrave hrane, kao osnovnog
preduslova za zastitu zdravlja ljudi.
Nesumnjivo je da samo zadovoljan
krajnji potrošač može dati pravu ocenu opravdanosti propisanih
mera.
Veterinarska struka danas,
sprovodjenjem ovih aktivnosti na
najbolji mogući nacin preporučuje
sebe kao vrlo bitnu kariku u lancu:
stočarska proizvodnja - zdravstvena zaštita životinja - zdrava hrana
- krajnji potrošač, konzument. Savremena shvatanja značaja kontrole i bezbednosti hrane, ističu u
prvi plan doktora veterinarske medicine, koji postaje nezaobilazni
faktor zaštite zdravlja životinja, a
možda još i više zaštite zdravlja
ljudi.
7
SELU U POHODE
SOT • U BORBI ZA OPSTANAK
Sve počinje od sela
- Bez obnove sela mi zaista nemamo šta da tražimo. Svaki naš razvoj i oporavak vezan je za selo. Naša je industrija uništena, privatizacija je dotukla i poslednju nadu da će se stvari pokrenuti sa mrtve tačke i jedino što još
živi to je selo. Fabrike su ostale prazne, hale puste, jer su radnici, i pored sve gorčine i bola, imali kud da odu –
svojim kućama. Sa druge strane, seljaci su vezani za svoje oranice i upravo otuda oni nikada nisu imali i danas
nemaju kud da odu i toga država, ako želi da napreduje mora biti svesna. Seljaci, paori, danas su pravi nosioci
našeg oporavka i upravo zato je pomoć selu pomoć čitavom narodu - smatra Milenko Varga
S
rbija je, u to nema sumnje,
agrarna zemlja. Njeno selo,
iako osakaćeno, ranjeno i
oslabljeno, nadjačalo je sve poraze
reformi i industirjalizacije kroz koje
je možda ne svojom voljom poslednjih decenija prolazilo.
Danas, iako se ne može pohvaliti
visokim stepenom razvoja, Srbija se
suočava sa belom kugom - sa bolesti koja karakteriše upravo razvijeni
svet. Pitanje borbe protiv sve manjeg broja kolevki u Srbiji još uvek
je odvojeno od pitanja obnove srpskog sela i njegovog povratka u organski društveni sklop koji je odavno postao samo san.
Jedno od sela koje svedoči potrebu da se pod hitno zasuče rukav i
stupi u otvorenu borbu za preživljavanje je i šidsko selo Sot. Ujedno
ovo pitomo, izuzetno uređeno selo,
koje krasi prelepo jezero, njegovih
osam stotina stanovnika dokaz su
da još uvek ima onih koji se i pored
sveopšte bede i ubrzanog smanjenja broja stanovnika bore za svoj
opstanak i razvoj.
Milenko Varga
Dvadeset đaka
u četiri razreda
- Mislim da bi trebali da shvatimo da bez obnove sela mi zaista
nemamo šta da tražimo. Svaki naš
razvoj i oporavak vezan je isključivo
za selo. Naša je industrija uništena,
privatizacija je dotukla i polsednju
nadu da će se stvari pokrenuti sa
mrtve tačke i jedino što još živi to je
upravo naše selo. Fabrike su ostale
prazne, hale puste, jer su radnici, i
pored sve gorčine i bola imali kud
da odu – svojim kućama. Sa druge strane, seljaci su vezani za svoje
oranice i upravo otuda oni nikada
nisu imali i danas nemaju kud da
odu i toga država, ako želi da napreduje mora biti svesna. Seljaci,
paori, danas su pravi nosioci našeg
Centar Sota
Sotsko jezero
oporavka i upravo zato je pomoć
selu pomoć čitavom narodu - smatra Soćanin Milenko Varga.
Iako ima manje od osam stotina
stanovnika, sa više od 1.500 hektara obradivog zemljišta, šuma i
pašnjaka, Sot ima jedan od najvećih atara u čitavoj šidskoj opštini.
Pa ipak i pored toga, usled višedecenijskog pustošenja, Soćani teško
žive od poljoprivrede.
- Kao i većina naših sela, Sot ima
sve i nema ništa. Imamo veliki atar
koji se može i bolje iskoristiti, što
trenutno nije slučaj. Imamo udruženje žena “Fruškogorske golubice”,
lovačku sekciju “Fazan” i Fudbalski
klub “Jedinstvo”, ali i pored toga nemamo društveni život jer je iz njega, naravno ne krivicom ovih udruženja i sportskog kolektiva, isključena omladina. I zapravo, mislim
da se kroz sve manji broj mladih
najbolje učava brzi propast naših
sela. Do pre dve decenije Osnovna
škola “Sremski front” imala je osam
razreda, a danas ih je svega četiri,
pa i tu ima dvadesetak đaka. Od poljoprivrede se jako teško živi, sela ili
propadaju ili stagniraju dok ne potonu i to je glavni razlog zašto nema
omladine - ističe Varga.
Kada govorimo o komunalnoj
infrastrukturi, Soćani još uvek čekaju na vodovodnu i kanalizacionu
mrežu koje su im, kako naglašavaju, preko potrebne. Snabdevanje
vodom je znatno otežano i vezano
je za besprekorno funkcionisanje
hidrofora, privatnih i javnih bunara
i jedne javne česme u samom centru sela.
- Zimi muka, leti muka. Obilne
kiše i suše podjednako teško utiču
na vodosnabdevanje, ali šta je - tu
je. Ne vredi ni samo kukati. Nedostatak vodovodne i kanalizacione
mreže za nas je veliki gubitak. Ako
Ništa bez para
- Često se kaže kako je u ovoj
opštoj bespraici nama na selu
lakše jer ako ništa drugo makar
proizvodimo sami sebi hranu. Međutim, nije ni to baš tako. Prvo
treba platiti semena, preparate,
imati minimum mehanizacije,
potrebno je kupovati dodatke za
ishranu stoke, tu su veterinari i
8
slično. Sa druge strane, sve se u
životu plaća. Još uvek nismo došli do robno – novčane razmene,
tako da se struja, gorivo i ogrev
moraju platiti novcem, ne kukuruzom ili prasicima. Nema ništa
bez para i varaju se oni koji misle
da je nama lakše - smatra Milenko Varga.
tome dodamo i činjenicu da se, čim
počnu školski raspusti, obustavlja i
redovni autobuski prevoz, situacija postaje još teža, a razlozi zašto
omladina odlazi još jasniji. Najzad,
nevolja nije u tome što je to slučaj
sa Sotom, nego je takva situacija sa
najvećim brojem ne samo šidskih,
nego naših sela uopšte. Imamo i
Dom kulture koji usled stalnog nedostatka novca nikada nije uspeo
da promeni svoju namenu, da se
modernizuje u skladu sa novim vremenom i potrebama omladine, pa
tako i danas služi za svadbe i kulturne manifestacije u kojima mladi
gotovo i ne učestvuju - objašnjava
Varga.
dodaje: - Da bi se mogla obnoviti
mehanizacija, potrebno je imati minimalno 50 jutara, a i tada se mora
odreći čitave zarade. I iako su svima puna usta priče o značaju sela i
potrebi obnove njegove ekonomske
moći, u poslednjih desetak godina u
Sot su stigla tek tri nova traktora, a
i to ne oni najbolji i najskuplji.
Šansa je u vinu
Jednu od mogućnosti razvoja
svoga sela, Soćani vide i u razvoju vinarstva. U vreme postojanja
PP „Erdevika“ bilo je i više vinara.
Danas tek po koji iako uslovi za
proizvodnju kvalitetnih vina, kažu,
postoje.
- Od kako znam za sebe znam da
Sot ima kvalitetna vina. I sam sam
vinar, volim dobro vino i imam pola
jutra vinograda. Vinarstvom se bavio
moj otac, deda, dedin deda i ko zna
ko još. Od ratarstva ka kojem je okrenut najveći broj Soćana zaista nema
života. Nema jasnih pariteta, tržište
je apsolutno nestabilno i sve to čini
da ljudi polako postaju odbojni prema poslu kojeg rade. Upravo otuda
sve više se misli o tome da bi vinarstvo i voćarstvo mogli da pomognu,
ali i sa tim ide teško, jer erdevički podrum još uvek ne otkupljuje proizvode, ljudi nemaju hladnjače, a voće ne
može dugo da stoji ako već želimo
da prodamo kvalitetnu robu. Ja konkretno pravim oko 500 do 600 litara
belog i crnog vina, imam i nešto malo
roze, ali to je sve za lične potrebe. Ne
prodajem, mada da postoji neko ko
Pivo ispred dućana
- Ako dobro pogledate štampu i čujete šta se priča, lako
ćete videti i čuti da se danas
u selima vodi borba, ne za povećanje stanovništva, nego za
ostanak omladine. Ali i to teško
ide jer se nema novca, a bez
novca se danas ništa ne može.
U našim selima, pa i u Sotu
nema mesta na kojima bi mladi
mogli da kvalitetno utroše slobodno vreme. Godinama je moj
sin išao biciklom u Šid da trenira fudbal. Govorili su mi da je
to opasno i čak me i napadali da
odustanemo. Uvek sam bio svestan tih rizika, ali sam znao da
ako ostane u selu, svoje slobodno vreme može da utroši samo
na ispijanje piva u centru ispred
prodavnice, a to nisam želeo objašnjava Varga.
bi otkupljivao veće količine, siguran
sam da bih proširio proizvodnju, isitče Milenko Varga i napominje: - Ipak,
ne bih želeo da ispadne da mi seljaci
samo kukamo. Svesni smo mi da je
život svuda težak i da je malom broju
ljudi lako. Ali ipak, svesni smo i toga
da je ključ obnove u selima koja ne
samo da su jedini preživeli proizvođači, nego su uz to proizvođači hrane, dakle onoga bez čega nema, ne
oporavka, nego života uopšte. Zbog
toga je pomoć selu pomoć svima i to
niko ne može da ospori.
S. Lapčević
Nema života od deset
jutara
Gotovo dve i po decenije, Varga je radio u PP “Erdeviku”, kojeg
je, ne svojom voljom, napustio. Od
tada, kako kaže, u potpunosti se
posvetio obrađivanju svojih desetak
jutara zemlje koji su mu, ne tako
davno, bili dodatni izvor prihoda.
- Sa svojih deset jutara spadam
u sitnije posednike kakvih je u Sotu
najviše i radim soju, kukuruz, pšenicu, suncokret, a imam i pola jutra
pod vinogradom. Život od poljoprivrede je inače težak, a posebno je
to slučaju ako imate desetak jutara.
Mehanizacija je stara, loša i gotovo niko u selu nema sve priključke, nego zajmimo i međusobno se
ispomažemo, objašnjava Varga i
Unutrašnjost Doma kulture
28. jun 2013.
PROŠLOST I SADAŠNJOST
ZABORAVLJENA PROIZVODNJA
Povratak svilene bube
Jugoslavija je pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti
i sintetici koja se od nje pravi. Dudovi su posečeni, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana
od koje je bilo samo koristi
N
ekadašnja Jugoslavije je decenijama plaćala danak trčanju za
raznim svetskim trendovima, ali
cena modernizacije uvođenjem masovne proizvodnje sintitičkih vlakana
pripada redu najskupljih promašaja
nekadašnje SFRJ! Zbog sintetike (čitaj
monopola naftne industrije) iz Jugoslavije je proterana širom sveta cenjena
svilena buba, a njena biljka hraniteljka
beli dud je iskrčen. Napomenimo samo
da je pred Drugi svetski rat u Jugoslaviji bilo više od dva i po miliona stabala
belog duda, a da danas nema ni nekoliko hiljada!
Najviše dudova bilo je i ostalo u
Vojvodini. Zaštitili su ga ljubitelji dudovače, ili, pak da se nađe tu i tamo, za svinje i živinu. Najviše ih ima
pored preostalih salaša. Zato dudovi
u Vojvodini danas mogu da posluže
kao sirovina za početnu proizvodnju,
svilenih buba dok ne stignu novi zasadi za obučavanje građanstva koje
hoće da gaji dudove i svilene bube.
Nekoliko desetina najstarijih dudova
nalazi se u okolini Kovilja, u kome su
pre nekoliko godina pokrenuli i godišnju akciju „Parastos dudu“ kada se
sakupljaju plodovi sa ovog drveta i
peče rakija dudovča. Ta rakija dudovača danas se jedino služi u kafani na
„Kraj sveta“, koja se nalazi na Arkanju iza Kovilja...
Milan Prostran
Reforme uništile dudove
Uništavanje dudova i pomor svilenih buba zbili su se u Srbiji u vreme
nekih „zaokreta“ u privređivanju, ima
tome više od četiri decenije. Sve što je
bilo prirodno, trebalo je zameniti veštačkim jer traži manje rada. Tako su
u tekstilu pod udar, sem svile, došli još
i vuna, lan, pamuk i kudelja. U slučaju
vune stradalo je i ovčarstvo, kao njena
biološka i materijalna osnova. Jer, od
nekadašnjeg stada od blizu pet miliona
ovaca u Srbiji je ostalo svega 1,5 miliona grla (2000. godine je u Srbiji bilo
1,6 miliona ovaca). Uništenoje stado,
a niko neće od vlasnika ove stoke da
kupuje vunu koja se baca... Grešku
učinjenu tih šezdesetih godina prošlog
veka treba sad ispraviti u narednoj deceniji, kada je pokrenuta ideja oživljavanje stočarstva, a tu spada i za po-
vratak svilene bube. Za to je potrebno
prvo početi saditi dudove po Srbiji!
Kada je reč o svilenim bubama,
treba reći da smo u proizvodnji ,,kraljice’’ tkanina, kako svilu zovu u svetu, pre Drugog svetskgo rata, bili na
petom mestu u svetu! U Jugoslaviji, a
ponajviše u Srbiji, gde beli dud dobro
uspeva, ima mnogo živih proizvođača
kokona, okruglih postelja svilene bube
u kojima se ona pretvara iz gusenice u
lutku, štiteći sebe spolja i iznutra svilenim nitima.
Svilare u Srbiji su brzopleto ukinute šezdesetih godina prošlog veka, a
skupe mašine uništene. Sintetika se
probijala na tržište razvijajući naftnu
industriju i povećavajući potrošnju
nafte kao značajne sirovine za njenu proizvodnju. Kako to obično biva
sa ograničenim resursima, kao što
je nafta (čiji se kraj najavljuje oko
2050. godine ovog veka!) cena proizvodnje bila je sve skuplja, a posledice sintetike sve vidljivije, od ekoloških do zdravstvenih.
- Neposredno pre sankcija za SFRJ
1992. godine, u tadašnjoj Privrednoj
komori Jugoslavije, bio je urađen i
projekat za oživljavanje uzgoja svilene
bube. Koordinator je trebao da bude
Institut za šumarstvo u Beogradu. Sve
je bilo lepo zapisano, kako ova majušna životinja živi isključivo od lista belog duda, šta treba raditi da bi se prvo
obnovili zasadi ove biljke hraniteljke.
Došlo je do raspada SFRJ pa su ti planovi ostali u fiokama. Svakih nekoliko
godina, pa evo i sad, se javljaju ideje o
obnovi gajenja svilene bube, za šta je
prethodno nužno obnoviti zasade duda, ali uvek naiđe neka kriza pa to ode
u drugi plan - navodi sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu
industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran.
Istraživanja pokazuju da smo i pre
četiri decenije u tadašnjoj Jugoslaviji
imali 2,6 miliona dudova, ponajviše
na prostorima Srbije, a danas je to
gotovo zanemarljivo. U zlatno doba
svilarstva, dudovi su se najviše gajili
u Posavini, Pomoravlju, i Povardarju i,
a svilena buba se gajila, u Vojvodini,
Srbiji, na Kosovu i Metohiji... Čak su i
mesta dobijala imena po svili primeri
su Svilojevo u Vojvodini, Svilajnac u
Srbiji... Pre dve decenije se krenulo u
novu sadnju belih dudova i obnovu
gajenja svilene bube, ali su to omele
sankcije 1992. godine. Bilo je tad čak
i uvezeno 11 hibrida duda iz Rusije, a
nešto je stiglo i iz Bugarske, kao i iz
Japana. Treba reći da su naučnici odmah, a to je bilo pre uvođenja sankcija za SFRJ, bili počeli da organizuju
obnovu zasada belih dudova u Srbiji. Danas belih dudova najviše ima u
Vojvodini i to u okolini Vršca.
Bili zainteresovani
i Japanci
Svilena buba je prava domaća
životinja. Bez pomoći čoveka ne bi
mogla da opstane u prirodi. Ima pet
Svilena buba je prava domaća životinja
28. jun 2013.
Ženke i mužjaci svilene bube izgledaju kao beli noćni leptiri
stadijuma razvoja. Od jajeta se pretvara u leptira koji obnavlja generaciju. Jaje je veličine zrna maka i od
njega se stvara gusenica koja je u
početku teška 0,4 miligrama. Na kraju svog razvoja gusenica je dugačka
osam do devet santimetara i svoju
dužinu je povećala za 10.000 puta!
Upravo zbog tolikog uvećanja telesne
težine svilena buba je fenomen. Prepravljena u kokona, ona je teška tri
i po do četiri grama. Za razvoj gusenice potrebni su i određeni uslovi.
U prvom redu temperatura od 23 do
27 stepeni, a vazduh mora biti vlažan
od 60 do 90 odsto, zatim regulisana
svetlost i sistem provetravanja.
Gusenica svoje razviće od jajeta
do leptira završava za 28 ili 29 dana.
Posle toga izgrađuje kokon svile. Radi ga tri dana, ali je samo prvih nekoliko sati vidljivo jer i sebe obmotava
svilom pa je kokona čvrsta. Gusenica
unutar kokona, zapravo, pravi postelju i preobrazi se u lutku. U svakom
kokonu je nit svile duga 1.200 do
2.000 metara. Kokoni se odmotavaju u fabrikama, na specijalnim mašinama koje se zovu filande. Nažalost
takvih mašina danas gotovo da nema ni u muzejima! U Srbiji su kokoni
odmotavani i ručno. Da bi se svilena nit odmotala, odnosno da bi lepak
popustio, kokoni su morali najpre da
se potope u vrelu vodu, a potom se
preslicom odvajala nit, a da se ne bi
ponovo lepile, obično su kokoni (malo odmotani) stavljani u kukuruzno
brašno ili pesak. Ponovo obnoviti ovu
proizvodnju nije ni malo jednostavno,
jer najpre treba uvesti skupe mašine, a najbolji proizvođači su Japanci.
Da bi se počela prerada, potrebno je
najmanje petnaest mašina koje staju
oko deset miliona dolara, a za to je
potrebno da imamo i 200 tona kokona spremnih za preradu. U razgovoru
Svila i kosmonauti
Svila ima široku primenu i u
industriji, mada je najčešće vezujemo za konfekciju. Poznato
je da su svilena sita nezamenljiva za odela kosmonauta. To
odelo se izrađuje prema obliku
njihovog tela. Kako je svileni
konac 40 puta rastegljiviji od
pucanja od drugih materijala,
svilena nit se koristi i kao uže
za kapsule iz svemira. Priča se
da su u užetu ruske kapsule koja je pala iz kosmosa pronađeni
delovi veštačke materije, što je
bio uzrok pucanja. Uže su, naime pravili Japanci, ne znajući
za njegovu namenu, pa su zajedno sa svilom upleli i drugu
materiju.
koji je vođen sa Japancima za obnovu
ove proizvodnje, oni su pokazali interesovanje za ovu delatnost, da u nju
ulažu, pa čak, i da kreditiranju proizvodnju. Međutim, to su zaustavili
ratovi na području nekadašnje SFRJ,
a poslednju akciju i bombardovanje
1999. godine. Došlo je vreme obnove
zemlje, pa i ove proizvodnje. U Srbiji
su je uvek zaustavljale nove, preče
reforme za preživljavanje, a Japance
je sad zaustavio zemljotres i cunami
da bi uložili novac u ovu proizvodnju
u Srbiji.
Svilarstvo je i u Srbiji jedna od
najstarijih delatnosti u seoskim domaćinstvima. Ono je bilo, zato što
je, pre svega, bilo isplativo i dobrodošlo, kao uzgredno zanimanje. To
bi moglo biti i danas, a tu isplativost najbolje potvrđuju sledeće činjenice. Jedno domaćinstvo može
bez teškoća da prehranjuje, bar,
tri kutije „semena“, ili oko 60.000
gusenica u jednom ciklusu. Po jedino kutiji dobije se 20 do 30 kilograma sirovih kokona – čaura. Na
svetskom tržištu kilogram ove robe
proteklih godina plaćao se šest dolara. Ako se u rashod uvrsti i seme,
dudovo lišće, sredstva za dezinfekciju i drugo, onda je računica jasna: od 75 kilograma čaura dobije
se 450 dolara, a ako se od te sume
odbiju troškovi od 120 dolara, ostaje zarada od 330 dolara. Naravno te
čaure mogu se pretvoriti u 8,5 kilograma svile, odnosno tkaninu dugu
oko 130 metara. To je računica bila
u Zadružnom savezu Srbije 2000.
godine, kada je njegov tadašnji sekretar Milan Pavlović bio uradio i
pokrenuo projekat za obnovu zasada dudova i gajenja svilene bube
i proizvodnje svile u Srbiji.
Najveće mogućnosti danas za uzgoj svilene bube i svile su u Vojvodini. Ona ima dosta neiskorišćenih zemljišta na kome bi se mogla obnoviti
proizvodnja jedne od tih tradicija, gajenja svilene bube. Dakle, ima mesta
za sadnice belog duda, a u jednoj fazi
bi se moglo zasaditi 15.000 stabala.
Najviše dudova ima u Vojvodini
Isplativa proizvodnja
Ono što nas u Srbiji tera na ponovno uvođenje ove proizvodnje, je
njena isplativost i upošljavanje radnika. Uzgojem bube bili bi popunjeni
i mnogobrojni nenamenski građeni
pogoni. Pored toga može se proizvoditi i za izvoz. Kokoni koji ne ispunjavaju tehničke uslove neće ostati neupotrebljivi jer kao čiste belančevine
veoma su pogodni za ishranu stoke.
Danas je u svetu najjači proizvođač svile Kina. Godišnje se u ovoj
zemlji napravi više od 500.000 tona
sirovih čaura svile. Čak 20 miliona
domaćinstava bavi se samo ovim
poslom. Još oko 50 zemalja svrstava se u manje ili veće proizvođače.
Među njima su: Japan, Severna Južna Koreja, države bivšeg SSSR-a,
Tajland, Brazil, koji svi zajedno daju
čak 97 odsto svetske proizvodnje.
Ali, njima je lako, naročito Kinezima, jer su očuvali tradiciju koju
prenose s kolena na koleno. Istovremeno su očuvali i mašine i stalno
uvode nove. Dok smo mi sve naše
što smo imali uništili, pa ih čak nema ni u muzejima!
Negde bi to male male plantaže, druge zasadi na zemljišnim okrajcima,
kraj seoskih puteva, u ekonomskim
dvorištima. To bi bila hrana za svilene bube, čija proizvodnja na takvim
zasadima može dostići 8.000 tona, a
to je vrednosti od najmanje 50 miliona dolara.
Što se tiče objekata za uzgoj svilene bube, smatra sa da ih već ima
dosta. Najčešće se misli na neiskorišćeni prostor u bivšim kombinatima, zadrugama i drugim gazdinstvima, napuštenim halama. Ima i
drugih zapuštenih objekata u svim
vojvođanskim selima, nekadašnjim
zadružnim domovima. Sada domaćinstva takođe imaju građevine koje
se lako mogu obnoviti i prilagoditi
ovim potrebama. Sve to govori da
ova proizvodnja, posebno beli dud,
koji predstavlja i osnovu, ne zahteva poseban trud niti veća ulaganja
i negu. Potrebno je samo sačekati
nekoliko godina da mlado stablo izđika. I tu je jedna od šansi Srbije
za novo zapošljavanje bar desetak
hiljada radnika, a od toga bi živelo
toliko porodica.
B. Gulan
9
ELEMENTARNA NEPOGODA
INĐIJA I NOVI SLANKAMEN • NEVEREME NEZAPAMĆENO U ZADNJIH 100 GODINA
Najviše stradali voćnjaci
Oko 50 odsto parcela sa poljoprivrednim kulturama u Novom Slankamenu pretrpelo oštećenja prilikom grada.
Najviše stradali voćnjaci
N
ezapamćeno nevreme koje
je u subotu 22.juna pogodilo grad Inđiju i naselje Novi Slankamen napravilo je veliku
materijalnu štetu na građevinskim
objektima i automobilima. Međutim
ono što zabrinjava poljoprivrednike
čuvenog voćarskog kraja iz Slankamena jeste da li će uspeti da dobiju
odštetu za uništene povrtarske i voćarske kulture.
Dobrosav Đukanović, proizvođač voća iz Novog Slankamena, seća se grada od pre tri godine kada
je na Đurđevdan led „tukao“ više od
sat vremena i kada je veliko područje
naselja bilo zahvaćeno.
- Tada je grad zahvatio širi deo
terena ali je bila manja šteta. Ovogodišnji grad zahvatio je uže područje sela, a skoro 50 odsto parcela
sa voćem i povrtarskim kulturama je
oštećeno. Odmah sam obišao teren i
ustanovio da ima štete i na kukuruzu
ali je na voću daleko veća. Znamo da
i mali grad napravi veliku štetu voću,
a kamoli ovaj koji je bio veličine do
nekoliko santimetara.
Sličnu sudbinu doživeo je i Dragan Krivošija duvandžija i voćar iz
istog sela koji kaže da ih je grad iznenadio iako su se i ranijih godina dešavale ovakve vremenske nepogode,
ali ne ovako snažne.
- Oštećenja na jabuci i breskvi su
50 odsto, a to znači da smo izgubili i
kvalitet i kvantitet. Nema tu oporavka
jer su se na jabuci pojavile pukotine i
ona više nije za upotrebu. Što se tiče
Poziv poljoprivrednicima
Poljoprivrednici se mogu obratiti Agenciji za ruralni
razvoj na telefon 55 -60- 60 ili dolaskom na adresu Vojvode Stepe 48 u Inđiji.
Led otresao voće
duvana i on je stradao ali ne u tolikoj
meri kao voće, pre svega oštećen je
list, ali se nadamo da ćemo uspeti da
ga prodamo - poručuje Dragan i kaže
da su do sada dobijali poruke obaveštenja od Agencije za ruralni razvoj i
da će ih obavestiti o daljim merama
koje će preduzeti.
- Svesni smo da je situacija u državi jako teška, pa se ne nadamo
puno. I ranijih godina se dešavalo
da grad potuče rod, pa nismo imali
Ovim jabukama nema oporavka
Dragan Krivošija
PREDRAG MARIĆ:
Koliko para – toliko raketa
Šteta koju grad nanese poljoprivrednicima mnogo
je veća od novca koji je potreban za preventivnu
nabavku protivgradnih raketa
Uprkos protivgradnim raketama, grad je u Inđiji napravio veliku štetu i dok traje sanacija štete od grada, postavlja se pitanje
kako je moguće da je pričinjena
velika materijalna šteta, iako je
protivgradna zaštita reagovala.
Iz Sektora za vanredne situacije kažu da je potrebno više raketa, ali da za to para nema, pa
je jedan od zaključaka da je za
efikasnu protivgradnu zaštitu potrebno mnogo više novca.
Pojedini komadi leda koji su
padali u Inđiji bili su teški i više
od pola kilograma. Najstrašnije je
što će i u julu biti sličnih padavina. Protivgradne stanice trebalo
bi da imaju minimalno 15 raketa,
a zbog nedostatka novca u proseku imaju 3 i po rakete.
- Konkretno za Inđiju postoji 9
stanica, 7 je bilo u funkciji, 2 nisu
i ljudi su pucali dok su imali raketa. Ja ne sumnjam pre svega u
stručnost ljudi koji vode protivgradnu zaštitu, ali znate kako, ružno je što ću ovo reći, koliko para
toliko muzike, to je - izjavio je za
B92 Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP
Srbije.
Nije teško zaključiti da je šteta
koju grad nanese poljoprivrednicima mnogo veća od novca koji je
potreban za preventivnu nabavku
protivgradnih raketa. Razvijene
zemlje drugačije se štite od ovakvih nepogoda.
- Što se tiče protivgradne zaštite, uglavnom je u svetu napušte-
10
Predrag Marić
na kao sistem zaštite od grada.
Uglavnom se ide na osiguranje,
zasejavanje iz vazduha i ide se
u nabavku protivgradnih mreža.
U Srbiji taj sistem postoji tridesetak godina i mi ga se grčevito
držimo. Valjda mislimo da ako
se on ukine ostaćemo bez ikakve zaštite, generalno. Što se
tiče osiguranja, mislim da bi tu
morala da postoji subvencija države, mislim da mora da se preduzme jedna jaka akcija, da se
stavi ljudima do znanja šta dobijaju, a osiguranja da malo „uvuku rogove“ i prosto budu malo
prijemčivija za korisnike - kaže
Predrag Marić.
U Sektoru za vanredne situacije napominju da se svaki evro
uložen u preventivnu zaštitu od
elementarnih nepogoda, poplava
i požara desetostruko isplati.
Zbog nedostatka novca planirana nabavka tehnike i stvari potrebnih Sektoru za vanredne situacije neće biti sprovedena.
neke velike pomoći, al ajd nikad se
ne zna - kaže Krivošija.
Krizni štab za vanredne situacije
opštine Inđija odmah sutradan je reagovao, te je sazvana hitna sednica
na kojoj su prisustvovale sve nadležne službe,a komadant štaba i prvi
čovek opštine Petar Filipović je istakao da je formirana dežurna služba
kojoj su se javljali građani, gde su
mogli da popune formulare i prijave
štetu na građevinskim objektima. Takođe Agenciji za ruralni razvoj evidentira poljoprivrednike koji se svakodnevno javljaju.
- Nakon procene štete koja će trajati nekoliko dana, uputićemo zahtev
Vladi Republike Srbije kako bi nam finansijski pomogli u saniranju štete.
Agencija za ruralni razvoj će zajedno
sa komisijom raditi na proceni štete
nastale u poljoprivredi. Ono što je
evidentno jeste da je najveća materijalna šteta nastala u samom gradu i
mi ćemo preduzeti sve što je u našoj
moći i u zakonskim okvirima da obezbedimo finansijska sredstva kako bi
pomogli našim sugrađanima - poručio je na sednici štaba Filipović.
I pokrajinski komadant štaba
za vanredne situacije Goran Ješić
prisustvovao je vanrednoj sednici štaba u Inđiji uz prethodno objašnjenje da je odmah izašao na
teren i obišao poljoprivrednike u
Novom Slankamenu gde je gradonosni oblak prošao konstatujući da
je šteta mnogo manja nego što se
mislilo u prvi mah.
- Dobra vest je da u ratarskim kulturama nema previše štete. Ima poleganja pšenice, ali smo ovu pojavu
imali i ranije zbog velike količine azota u zemlji i zbog loših agro-tehničkih
mera koje su se sprovodile. Takođe
je primećena velika količina padavina, čak 60 litara je palo. Sreća je
da je gradonosni oblak prošao kroz
naselje, te su poljoprivredne kulture
ostale manje više očuvane. Imamo
oštećenja na listu suncokreta, soje
i kukuruza u proseku oko pet odsto
ali je zato voće oštećeno u pojedinim
delovima i do 40 odsto. Nije samo
ovogodišnji rod u problemu, nego i
pupoljci koji se zameću za sledeću
godinu- kaže Ješić i ističe da Pokrajina ima instrument da pomogne registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima nakon utvrđivanja štete. Nakon sednice Vlade Vojvodine na kojoj
će se razmatrati šteta nastala nakon
Uništene jabuke
Dobrosav Đukanović
Protivgradni
sistem radio
Nadležni iz Sektora za vanredne situacije su da protivgradni sistem nije izostao pa
su tokom nepogode ispaljene
24 protivgradne rakete samo
sa teritorije opštine Inđija.
Rakete su lansirane i iz okolnih opština Rume, Stare Pazove i Pećinaca, ukupno 54 iz 18
stanica u Sremu.
poplava u Vojvodini i problem grada
u inđijskoj opštini biće stavljena na
dnevni red kaže Ješić kritikujući sistem protivgradne odbrane.
- Naš sistem je odavno zastareo i
takvi sistemi više ne postoje nigde u
svetu. Jednostavno, grad se kao elementarna nepogoda pojavljuje stalno i vi možete da osigurate useve ili
stavite protivgradne mreže. Sreća pa
imamo primer u Slankamenu gde su
stavljene ove mreže i gde su voćnjaci
ostali neoštećeni,a te mreže je finansirala Pokrajina kroz razne konkurse.
Sa druge strane treba da se ugledamo na razvijene evropske zemlje
i primenimo nove moderne sisteme
koji su daleko jeftinije nego ovaj,a
sto posto efikasni. Mislim pre svega
na avione koji stvaraju kišne oblake,
a ne gradonosne. Suština je da treba
da poradimo na organizaciji čitavog
sistema, inače će štete biti sve veće i
veće. Vidite kakve se klimatske promene dešavaju, to je očigledno- rekao je na kraju Ješić.
Marija Balabanović
28. jun 2013.
GAZDINSTVA
MARTINCI • U POSTI GAZDINSTVU JOVANOVIĆA
Realnim cenama proizvoda
ne trebaju subvencije
Neka nam sada plate žito 25 dinara, šećernu repu 500 evra,
svinje 230 dinara i subvencije nam ne trebaju - kaže Aleksandar,
najmlađi nosilac gazdinstva Jovanovića
D
a sve uspešne porodice pomalo liče jedna na drugu, potvrdila
je i naša poseta gazdinstvu Jovanovića iz Martinaca, u kojoj složno
žive i rade tri generacije: deda Draško
sa baka Jovankom, sin Borislav sa suprugom Ljiljanom i unuk Aleksandar,
dok jedino unuka Aleksandra kao ekonomista živi i radi u Novom Sadu.
Posetili smo ovo uzorno gazdinstvo
jer smo na terenu uočili da po izgledu nema bolje šećerne repe u Sremu.
Takođe, pored uspešne ratarske proizvodnje Jovanovići se tradicionalno bave i tovom svinja.
Nakon obilaska šećerne repe sa
domaćinima u martinačkom ataru na
potesu Petrovci, bili smo u tovilištu
svinja, ali i videli peć sa kojom se greje gazdinstvo u kojoj se kao obnovljiv
izvor energije koristi sojina slama, što
je samo učvrstilo naše uverenje da se
u ovoj kući razmišlja domaćinski, na
duge staze.
Kako to danas "red nalaže" najmlađi je obično i PR gazdinstva, pa smo
razgovor započeli sa Aleksandrom.
Kombajn spreman za žetvu
Da li "ima života" za mlade na
selu?
Trio Jovanović: Draško, Borislav i Aleksandar
Vaša šećerna repa je za primer.
Koje sorte ste sejali i kakvu ste
agrotehniku primenili?
cije od šećerane - kaže Aleksandar.
Dalje razgovaramo sa Borislavom,
srednjim stubom kuće.
- To su Begonija, Alfonsa i Serenada, sve KWS-ove. Rok setve je bio 8. i
9. mart i 17. i 18. mart. Sejali smo na
pšenicu i kukuruz, a negde i na soju. Prvo smo radili duboko oranje, zatvaranje
brazde i, naravno, pre toga zaoravanje
đubreta i germinatorom dva prohoda
pre setve. Radili smo tri tretmana zaštite protiv širokolisnih korova sa preparatima Betanal, Safari, Goltiks i Lontrel, a
nedavno i tretman od sirka. Pre setve
bacili smo 150 kg uree po hektaru, a
pre špartanja 150 kg AN-a. Ostalo je
još sad da uradimo tretman protiv cerkospore i da se vadi.
Da li se uvek sejala repa u porodici Jovanovića?
Koliko imate hektara pod repom i kakav prinos očekujete?
- Šećerna repa je, kao što ste videli, u fantastičnoj kondiciji i izuzetno
dobro je vegetirala. Imamo repe na
40 hektara i mogao bi se očekivati rekordan prinos.
Kome predajete repu i da li ste
zadovoljni otkupljivačem?
- Repu predajemo šećerani Sunoka
u Pećincima. I do sada smo sarađivali
sa njima. Oni sve pošteno plate. Daju
nam i seme i repromaterijal, ali cena
bi mogla da bude malo veća. Za ovu
sezonu cena je 42 evrocenta po kilogramu plus pdv. Inače, dobili smo 100
evra po hektaru kao neku vid subven-
- U našem domaćinstvu uvek se
sejala repa. Sejali su je i otac, i deda. Bilo je ponekad kratkih prekida,
a intenzivno je sejemo poslednjih 25
godina.
Koliko ukupno zemlje obrađujete i koja je setvena struktura?
- Ukupno radimo oko 100 hektara,
a naše zemlje imamo 60 jutara. Setvenu strukturu nam čini repa, pšenica, kukuruz i soja.
U kakvom je stanju pšenica?
- Pšenica je trenutno u dobrom stanju. Od sorata imamo Apache, Feriu i
nešto NS-ovog sortimenta.
Koje sorte kukuruza ste posejali?
- Od kukuruza imamo Pioneer,
KWS, Syngenta i Dekalb - rekao je
Borislav.
Kako je Aleksandar veterinarski
tehničar razgovaramo sa njim o tovu
svinja.
Koliko izvezete tovljenika godišnje i je li isplativo?
- Trenutno u tovu imamo oko 300
svinja, a godišnje uradimo dva i po turnusa, ili oko 800 tovljenika. Proizvodnja
svinja se preko zime i ne isplati, ali kada dođu praznici cena je bolja. Najviše
gajimo rasu Jorkšir jer se pokazala kao
najbolja. Hranu obezbeđujemo iz naše
proizvodnje, jer je jedino to isplativo.
Menjamo zrno soje za sojinu sačmu, a
koristimo naš kukuruz.
Velika su ulaganja u proizvodnju. Da li sve finansirate sami ili
uzimate i kredite?
28. jun 2013.
Da imate unukove godine da li
bi ste se opet bavili poljoprivredom?
- Da sam ponovo mlad opet bih se
bavio poljoprivredom, jer to volim. U
moje vreme mogućnosti su bile jako
male jer je trebalo uvećati kapital da bi
nešto imao. Sa malo kapitala ne može
da se napreduje. Imali smo taj maksimum preko kojeg nije moglo da se
ide. Ali tada sam samo od 50 prodatih
svinja napravio ovu kuću. Tito nam je
uzeo zemlju, ali opet se i sa malo moglo napraviti dosta, a sada moraš da
imaš dosta robe za malu zaradu.
- Uzeli smo traktor New Holland na
kredit sa 8% kamate u dinarima. Uzimamo i od šećerane repromaterijal, a
nešto i mi kupimo. Sve ostalo sami finansiramo - rekao je Aleksandar.
Gazdinstvo Jovanovića ima traktor
Lamborghini od 140 KS, New Holland
od 95 KS i IMT 565, kombajn Clsas
Dominator, šest dubokih prikolica
Zmaj i sve potrebne priključne mašine
i opremu.
U kom obimu poljoprivredne
proizvodnje je Vaš otac započeo
život na selu, da biste danas bili
na ovom nivou?
- Otac je počeo sa maksimumom
od 10 hektara u to vreme. Početkom
devedesetih počeli smo malo da povećavamo površine, a od 2000. godine
smo se proširili. Svake godine kupujemo po malo zemlje u zavisnosti od
mogućnosti. Tako razmišljamo o budućnosti.
Kako gledate na agrarne mere i
poteze prethodne i ove Vlade? Šta
država treba da uradi da bi podstakla poljoprivredu i da bi selo
dobilo smisao održivog razvoja?
Glavobolje: koja će biti otkupna cena svinja?
- Da bi mlađi ljudi mogli da žive i
opstanu na selu država treba malo više da se pozabavi otkupljivačima pšenice i drugih proizvoda, monopolistima, i da im zabrani prekomerni uvoz,
naročito tovnih svinja i goveda, jer je
to naš najveći problem! Mi smo svesni
da država nema para i ne možemo se
uzdati u to da nam država samo daje,
ali može da pomogne na drugi način.
Ako može da plati u Mađarskoj svinje
220 dinara onda mogu to isto i ovde,
a ne da ovde cena bude 160 dinara.
U tome je poenta. Meni ne treba od
države premija, već samo da se plati realna cena svinja. Početkom marta
smo natovarili 200 svinja po ceni od
160 dinara - to je naš najveći problem.
Neka nam sada plate žito 25 dinara,
šećernu repu 500 evra, svinje 230 dinara i subvencije nam ne trebaju. Ovako
je u tome što je došla demokratija pa
možeš da kažeš šta hoćeš, ali samo
od reči vajde nema. Ova zemlja što je
oteta nije vraćena. To bih prvo poručio
današnjem ministru: da se seljacima
vrati ono što je uzeto!
- Kada nešto bude zapostavljano
godinama onda tu treba mnogo ulaganja, možda isto toliko godina. Svi obećavaju i kao nešto nas pitaju dok ne
prođu izbori, posle izbora tajac. Kod
nas u selu atarski putevi su problem
jer mi sada kupujemo savremeniju
mehanizaciju koja je većih gabarita i
ne može da prolazi tim našim sokacima i putevima. Da bi ono što proizvedemo doneli kući, da bi to mogli
preraditi i da bi je mogli dati svinjama
koje hranimo moraju prvo da se obezbede osnovni uslovi za proizvodnju.
Problem je (i) sa subvencijama jer pare ne stignu onda kada nam trebaju.
Ove godine smo brzo dobili subvencije
za ratarsku proizvodnju, dok smo za
svinje predali odavno a još ništa nismo dobili - kaže Borislav.
Aleksandar i Borislav u šećernoj repi
moramo da gledamo na subvencije zato što nemamo para, a sve kvalitetno
mora da se radi i na vreme da bi moglo uopšte nešto da se zaradi i na tim
cenama. Ko radi loše sa ovim cenama
mora da propadne. Uvek se pomaže
uvoznički lobi. Da li je to naša agrarna
strategija? - pita se Aleksandar.
Za trpezarijski sto na kojem nam je
Ljiljana servirala sremački ručak, onako po propisu, od domaće supe, sosa,
sarme, pečenja, pohovanog mesa i tikvica, pa sve do sitnih kolača, najzad
sede i deda Draško da i s njim prozborimo koju.
Kako vidite današnje stanje u
poljoprivredi?
- Ne bih mogao reći šta je bilo najbolje. Za mene lično, u Titovo vreme
moja kuća je jako loše prošla. Kada je
došao Marković izgledalo je da ide nabolje, a danas mnogo obećavaju. Kada bi to što obećavaju i ostvarili bilo bi
dobro, ali ne vidim da će baš tako biti.
Razlika u odnosu na ranija vremena
Šta najviše opterećuje gazdinstvo?
- Mnogo nam uzimaju na repromaterijale koje ulažemo u poljoprivredu,
pa nam zbog ulaznih inputa malo ostaje. Ministar bi trebalo da se pozabavi
pitanjima: pošto je đubrivo, pošto su
preparati za prskanje, a pošto su naši
proizvodi?
Kako gledate na kupovinu zemljišta stranih firmi?
- Ne slažem se sa tim da stranci
mogu da kupuju poljoprivredno zemljište, jer će odneti poljoprivredne
proizvode sa naših njiva u svoju zemlju. Mi se ovde otimamo za zemlju
- a ona ode strancima?! Bolje je dati
zemlju i domaćem veleposedniku (tajkunu) koji će bar da uposli domaću
radnu snagu i da taj poljoprivredni
proizvod ostane u zemlji, ili da ga mi
izvezemo - zaključuje deda Draško.
D. Ćosić
11
PROGNOZNO IZVEŠTAJNA SLUŽBA ZAŠTITE BILJA AP VOJVODINE
Stanje na usevima i u zasadima
INĐIJA:
Štete od grada
Teritoriju Inđije, Novog Slankamena i Novih Karlovaca je 22. juna,
između 22 i 23 časa, zahvatio grad
i do veličine teniske loptice. Grad je
pao uglavnom u naseljenim delovima i naneo velike štete.
Preporučujemo poljoprivrednim
proizvođačima čije su parcele zahvaćene gradom, da obave preventivnu zaštitu preparatima:
na bazi kaptana najkasnije 24
sata nakon grada,
ili na bazi tiofanat metila (Funomil 0,07-0,1%) najduže 48 sati nakon grada.
U cilju preovladavanja posledica
stresa preporučuje se primena preparata na bazi aminokiselina (Isabion 2-4l/ha, Delfan plus, 1-1,5 l/
ha).
RUMA:
Kukuruzni plamenac
Vizuelnim pregledom semenskog
kukuruza na lokalitetu Irig/Kudoš
zabeležena
je sledeća dinamika
polaganja i piljenja jaja kukuruznog
plamenca:
14.06. se registruju prva sveže
položena jajna legla na 1,33% pregledanih biljaka.
18.06. se uočava povećanje broja napadnutih biljaka i položenih
jajnih legala (3,33%).
Jajna legla stara nekoliko dana
uočena 18.6. se 19.6. već nalaze u
fazi “crne glave” i iz njih će u roku
od 24 časa doći do piljenja.
Zbog visokih temperatura, u narednim danima se očekuje intenzivnije polaganje jaja i ubrzano piljenje larvi. Ovu štetočinu pratimo na
još dva lokaliteta Buđanovci:
U usevu kukuruza šećerca prvo jajno leglo je uočeno 06.06. na
152,09 CDD. Prilikom narednih pregleda nisu uočena novopoložena
jajna legla.
Nikinci:
U usevu paprike 19.06.
na
492,56 CDD su uočena prva sveža
jajna legla na 2% pregledanih biljaka.
Proizvođačima se preporučuje
obilazak navedenih useva u cilju sagledavanja prisustva ove štetočine.
Pegavost lista šećerne repe
Najbolji momenat za tretman je
početak piljenja larvi (pre nego što
se ubuše) insekticidima ovicidnolarvicidnog dejstva:
- Coragen (a.m. hlorantraniliprol), 0,15 l/ha,
- Avaunt (a.m. indoksakarb),
0,25 l/ha,
- Talstar (a.m. bifentrin) 0,3 l/ha.
RUMA:
Pegavost lista
šećerne repe
Na terenu RC Ruma šećerna repa se u zavisnosti od sorte i datuma setve nalazi u fenofazi 33 do 39
BBCH (od 30% do 90% biljaka zatvorilo redove).
Na oglednoj parceli, na lokalitetu Ruma/Fišer, vizuelnim pregledom useva šećerne repe (setva
15.04.2013.) nije registrovana pojava pega od prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe (Cercospora
beticola).
Analiziranjem podataka sa me-
teorološke stanice, povoljni uslovi
za ostvarenje infekcije ovim patogenom su bili u periodu od 08. do
10.06. i u periodu od 13. do 14.06.
Šećerna repa se nalazi u osetljivoj fenofazi sklapanja redova (smanjenje provetrenosti useva, zadržavanje vlage), što pogoduje pojavi i
razvoju ove bolesti.
Preporučujemo
proizvođačima
šećerne repe redovne obilaske parcela zbog mogućnosti pojave prvih
pega (na starijem lišću).
RC Ruma će i u narednom periodu pratiti kako uslove za razvoj patogena preko automatske meteorološke stanice, tako i pojavu i razvoj
simptoma u polju.
Za sada ne preduzimati mere zaštite.
SREMSKA MITROVICA:
Bolesti paradajza na
otvorenom prostoru
Na terenu RC Sremska Mitrovica
na svim lokalitetima gajenja para-
daj za na otvo re nom po lju (Di voš,
Le ži mir, Man đe los) uoče ne su
pe ge na li sto vi ma i sta blu či ji je
pro u zro ko vač glji va Xan to mo nas
spp. pe ge se po ve ća va ju i spaja ju iza zi va ju ći ne kro tič ne po vrši ne.
Pre po ru ču je se pro iz vo đa či ma
pri me na pre pa ra ta na ba zi a.m.
ba kar hi drok sid kod bi lja ka ko je
ni su ušle u fe no fa zu cve ta nja.
Kod bi lja ka ko je se na la ze u
fe no fa zi cve ta nja pre po ru ču je se
pri me na ba kar nih pre pa ra ta u večer njim sa ti ma ka da se kru nič ni
li sti ći za tvo re, zbog de pre siv nog
de lo va nja ba kar nih pre pa ra ta na
opra ši va nje.
Pre po ru ču je se pri me na sle dećih pre pa ra ta:
a.m. ba kar-hi drok sid pre pa rat
Bla u vit teč ni u ko li či ni 0,3-0,4%.
Ba kar ni kreč-50 u ko li či ni 0,50,75 kg/ha.
SREMSKA MITROVICA:
Pojava staklokrilaca u
zasadu jabuke
Na te ri to ri ji RC Srem ska Mitro vi ca na lo ka li te tu Mo ro vić u
za sa du ja bu ke po sta vlje na je
fe ro mon ska klop ka za pra će nje
Jajna legla kukuruznog plamenca na paprici
12
sta klo kri la ca. Staklokrilac je štetočina koja ima jednu generaciju
u toku godine, prezimljava u stadijumu jajeta a u drugoj polovini
maja pojavljuje se imago. Ženka staklokrilca polaže jaja u grupicama na oštećenja ili pukotine
na stablu, veoma često na mesto
povreda. Ispiljene larve hrane se
praveći hodnike i ulazna mesta na
granama za mnoge patogene. Naročito je štetna na mladim zasadima ukoliko se javi masovnije. Na
šidskom delu terena već niz godina beleže se veliki dnevni ulovi
staklokrilca. Posebno se apeluje na proizvođače na tom terenu
da zaštite svoje zasade. Prvi imago ulovljen je 30.05. već 07.06.
imamo 9 imaga za noć a 13.06.
čak 36 imaga. U periodu pada
temperature brojnosti su se smanjile, a zatim sledi period povećanja brojnpsti tako da početkom
ove nedelje imamo dnevne ulove
i preko 40 imaga po klopci. Preporučuje se primena insekticida sa
ovicidim delovanjem za suzbijanje
jaja. Mogu se koristiti preparati
na bazi hlorpirifosa i cipermetrina
koji deluju kontaktno i parama i
imaju delovanje na larve i imaga.
Zbog veoma razvučenog leta u nekim godinama i dva -tri meseca u
isto vreme imamo pojavu različitih razvojnih stadijuma tako da se
često tretman za Carpocapsu pomonellu poklapa sa tretmanom za
staklokrilca.
SREMSKA MITROVICA:
Kruškina buva
Na te re nu RC Srem ska Mi trovi ca na lo ka li te ti ma ga je nja kruške u šid skoj i mi tro vač koj op štini kru ški na bu va je pri sut na sa
raz li či tim in ten zi te ti ma na pa da u
za vi sno sti od pret hod no ko ri šćenih tret ma na.
Praćenjem akumulacija temperatura od 01.01. kruškina buva je
sa 20.06. na CDD 1287, kako znamo da je generacijska suma temperatura od 420-450 CDD, imamo
pojavu treće letnje generacije koja
intenzivno polaže jaja a vide se i
već ispiljene larve.
Intenzitet napada je u zasadima u kome je zaštita bila adekvatna je 20-25% prisustva imaga i
obiljem položenih jaja, prisutni su
i mlađi larveni stadijumi L1-L2 sa
intenzitetom prisutnosti od 10%.
U zasadima gde nije bila adekvatna zaštita indeks napada je
70-80 % prisustva imaga, 30-35%
L1-L2,kao i L4-L5 iz prethodne generacije gde je indeks napada od
60-70%.
Pege na listu paradajza
28. jun 2013.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
ŠID • OCENE IZ OPŠTINSKE KANCELARIJE ZA POLJOPRIVREDU
Poplave utiču na prinose
Počela je žetva ječma, a zvanične potvrde prinosa za sada nema. Što se tiče useva koji su zasejani proletos:
kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret, stanje je zadovoljavajuće za ovaj period vegetacije – kaže Dejan
Vučenović, iz Kancelarije za poljoprivredu Opštine Šid
N
a teritoriji šidske opštine u
jesenjoj setvi zasejano je
4.959 hektara merkantilne
pšenice, 130 hektara ozimog ječma
i 20 hektara semenske pšenice. Može se reći da je stanje ovih useva
zadovoljavajuće i da obavećava solidan rod – saznajemo u Opštinskoj
kancelariji za poljoprivredu u Šidu.
Prema rečima Dejana Vučenovića, iz ove Kancelarije, na pojedinim parcelama došlo je do poleganja useva i pojave bolesti što je
uzrokovano velikom količinom padavina i olujnih vetrova.
- Takođe, manji prinos može se
očekivati i na parcelama na kojima
nije urađena zaštita od bolesti i štetočina i koje su oštećene gradom.
Ovih dana je počela žetva ječma, a
zvanične potvrde prinosa za sada
nema. Što se tiče useva koji su zasejani proletos: kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret, stanje je zadovoljavajuće za ovaj period vegetacije. Manje zaostajanje u porastu
primetno je kod useva koji su duži
vremenski period bili poplavljeni i
gde je setva bila kasnija i nije primenjene puna agrotehnika – rekao
je Dejan Vučenović iz Kancelarije za
poljoprivredu Opštine Šid.
Kancelarija za poljoprivredu u Šidu
Prema njegovim rečima, na nedavnom sastanku komisije za izradu Godišnjeg programa zaštite,
uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, doneta je odluka da
mesne zajednice sa teritorije šidske
opštine dostave predloge rekonstrukcije i sanacije atarskih puteva
za svoje katastarske opštine, kako
bi komisija obišla te puteve i sačinila zapisnike, na osnovu kojih bi
se utvrdilo koliko sredstava je potrebno za njihovu rekonstrukciju i
sanaciju. Komisija trenutno obilazi
atarske puteve i obilazak će biti završen sledeće nedelje. Sredstva za
sanaciju biće obezbeđena iz sredstava od zakupa poljoprivrednog
zemljišta u državnoj svojini koju je
komisija za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja
poljoprivrednog zemljišta usvojila u
svom godišnjem programu.
- Predsednik Opštine Šid doneo
je rešenje o imenovanju komisije
za tehnički pregled mehanizacije za
žetvu na teritoriji opštine. Zadatak
komisije je da pregleda mehanizaciju za žetvu, a prvenstveno kombajne. Komisija će raditi i za vreme
žetve i otklanjati nepravilnosti koje
se uoče, a posebna pažnja obratiće
se na tehničku ispravnost i protivpožarnu zaštitu. Na teritoriji opštine Šid, prema podacima od prošle
godine, ima 179 kombajna. Svi vlasnici kombajna, kako polovnih tako
i novih, dužni su da se prijave komisiji za tehnički pregled mehanizacije, a svi pregledani kombajni
dobijaju nalepnicu da su tehnički
ispravni. Cena pregled ostala je
RUMA • UNIŠTAVANJE AMBROZIJE
Značajna uloga mesnih zajednica
Akcija na uništavanju ambrozije u rumskoj opštini trajaće
od 20. jula do 15. oktobra ove godine
O
tome koliko je ambrozija
štetna za useve u čijoj se blizini nalazi, sve više se piše
i govori, a to je lako utvrditi i na
samim terenima gde se ona pojavi, i ne uništi na vreme. Utisak je
da su znanja nešto oskudnija ukoliko se ova biljna štetočina dovede
u vezu sa čovekom, odnosno ljudskim zdravljem. Bez većih ulaženja u detalje, dovoljno je reći da je
ambrozija, ako je na većoj površini,
i u neposrednoj blizini sa ljudima,
uzročnih mnogih bolesti i alergija,
čak može biti i kancerogena. Dakle, bez oklevanja treba ući u akciju
borbe protiv ambrozije, direktno, ili
bar u smislu informisanja nadležnih
o zaraženim površinama na ataru.
U Poljoprivredno-stručnoj službi
''Ruma'' obavešteni smo da je već
sačinjen plan za suzbijanje ambrozije na teritoriji rumske opštine. Akcija će se odvijati od 20. jula do 15.
oktobra ove godine, uz finansijsku
podršku Opštine Ruma.
Više podataka o ovoj akciji izneo
nam je Uglješa Trkulja, savetodavac u Poljoprivredno-stručnoj službi
''Ruma''.
Kako je zamišljena akcija uništavanja ove biljne štetočine?
-Prvi talas suzbijanja ambrozije
na teritoriji rumske opštine odvijaće
se od 20. jula do 12. avgusta. U akciju se moraju uključiti sve mesne
zajednice, u smislu popisa površina pod ambrozijom. Radi efikasnosti akcije, poželjno je da se u sve
28. jun 2013.
oznakom ''Uništavanje ambrozije'',
čime treba da privuku što veći broj
ljudi u ovu aktivnost. Gorivo, ulje,
kao i potrebna hemijska sredstva
distribuiraće naša PSS ''Ruma'', mi
smo zaduženi i za štampanje letaka, plakata, za edukaciju poljoprivrednika o štetnosti ambrozije.
Uglješa Trkulja
ovo uključe poljočuvarske službe, i
sami gradjani, jer su najbolje upoznati sa terenom na kome se nalazi ambrozija.
Na koji način će se sprovoditi
akcija?
-Način uništavanja ambrozije zavisiće od veličine površina pod ovim
otrovom, od pristupačnosti terena,
ali i od visine finansijskih sredstava koja će biti opredeljena za ovaj
posao. U planu je upotreba trimera,
traktorskih kosačica, negde će se
vršiti tarupiranje, a negde hemijsko tretiranje zaraženih površina.
Kada je reč o radnoj snazi, ona će
se obezbediti uglavnom po mesnim
zajednicama. Radnici koji budu
učestvovali u akciji nosiće majice s
Koji zadaci u ovom velikom
poslu stoje pred mesnim zajednicama?
-Drugi talas akcije predviđen je
za period od 13. avgusta pa sve do
15. oktobra. U ovom periodu akcenat će biti na hemijskom tretiranju
ambrozije i to totalnim herbicidima.
Mesne zajednice će u svemu ovome imati značajnu ulogu. Njihov
zadatak je da našoj stanici, putem
pošte, faksa, e-maila, prijave površine pod ambrozijom. Takodje, treba da nam dostave imena poljočuvara u tim sredinama. Treba istaći
da se prijavljuju javne površine, ne
i privatne - o privatnim površinama
evidenciju vode poljočuvari. Rok za
dostavu ovih informacija i dokumenata je 10. jul ove godine.
Na kraju, podsećanja radi, recimo i to da prošle godine ambrozija
u rumskoj opštini tretirana na oko
250 hektara, u te svrhe utošeno
je 1,7 miliona dinara. Ove godine,
naglašeno nam je u Poljoprivredmo-stručnoj službi ''Ruma'', kada
je o uništavanju ambrozije reč, više
će se ići ka obodima atara, jer je
u unutrašnjosti dobrim delom već
uništena.
K. Kuzmanović
Atarski put u Kukujevcima
ista kao i prošle godine i iznosi
1.500 dinara – podsetio je Dejan
Vučenović.
Inače, za potrebe protivgradne
službe na svojoj teritoriji, opština
Šid obezbedila je 11 baterija i šest
punjača za ručne stanice. Trenutno
na području opštine postoji 11 protivgradnih stanica koje su dejstvovale u predhodnom kišnom periodu.
Na nedavno održanoj sednici Opštinskog veća doneto je rešenje o
nabavci protivgradnih raketa. Kako
je rekao načelnik Opštinske uprave
Romko Papuga, biće nabavljeno
po pet raketa za svaku od 11 postojećih protivgradnih stanica, a za ovo
će biti izdvojeno ukupno 2,2 miliona
dinara.
S. Mihajlović
SREMSKA MITROVICA • NAČELNIK VLADIMIR
NASTOVIĆ POVODOM JAVNOG POZIVA
O ZAKUPU ZEMLJIŠTA
Procedura zakupa
je strogo po zakonu
K
omisija za izradu godišnjeg
programa zaštite, uređenja
i korišćenja poljoprivrednog
zemljišta Grada Sremska Mitrovica nedavno je u sredstvima informisanja objavila javni poziv koji
se odnosi na postupak dokazivanja
prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na
teritoriji ovog grada za 2014. godinu. Javni poziv ima osnovu u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu
i instrukcijama Ministarstva poljoprivrede, vodprivrede i šumarstva
Srbije, a upućen je svim pravni i
fizičkim licima vlasnicima funkcionalnih sistema za navodnjavanje,
odvodnjavanje, ribnjaka, višegodišnjih zasada starijih od tri, a mlađih
od 15 godina u rodu, vinograda odredjene propisane starosti u rodu,
poljoprivredne infrastrukture kao i
vlasnicima objekata za uzgoj i držanje domaćih životinja koji se tim
aktivnostima bave na teritoriji ovog
grada. Rok da zainteresovani dostave dokumentaciju kojom dokazuju
pravo prečeg zakupa je 30. oktobar
ove godine.
- Ono što smo obećali to smo i
uradili. Zainteresovani do
kraja
oktobra treba da dostave potrebnu dokumentaciju radi dokazivanja
prava prečeg zakupa kako bi mogli
da dobiju tu zemlju na korišćenje.
Već sada ima zainteresovanih iako
je dosta vremena do krajnjeg roka
za predaju dokumentacije. Među
njima je "Mitrosrem", a registrovani stočari, kojih po tradiciji bude najviše, lagano se pripremaju i
obezbeđuju sve što treba za prijavu
- rekao nam je Vladimir Nastović,
načelnik Uprave za poljoprivredu u
Sremskoj Mitrovici.
Neophodno je obezbediti niz dokumenata za ostvarenje navedenog prava po osnovu vlasništva na
infrastrukturi ali i po osnovu uzgoja
i držanja životinja. O tome zainteresovani mogu da se upoznaju detaljnije direktno u prostoriji Uprave
za poljoprivredu, preko gradskog
sajta, u ovdašnjim nedeljnim novi-
Načelnik Vladimir Nastović
Oko 5.000 hektara
Na području koje pripada
Gradu Sremska Mitrovica nalazi
se oko 4.300 hektara državnog
poljoprivrednog zemljišta, a biće
je i više jer nije završeno razgraničenje vlasništva nad zemljom
koju je obrađivao "Pinki", a koja,
kako se očekuje, treba da bude
vraćena vlasniku.
- Procenjujemo da ćemo tada imati oko 5.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na našoj teritoriji. Većina
državne zemlje data je u zakup
na tri godine, prema prethodnoj odluci - rekao je načelnik
Nastović.
nama, a tekst javnog poziva se nalazi i na oglasnim tablama mesnih
kancelarija.
Načelnik Vladimir Nastović podseća da se obrazac zahteva može
preuzeti svakog radnog dana od 8
do 14 časova, u prostorijama Gradske uprave za poljoprivredu u Sremskoj Mitrovici. Uz to obrazac se može obezbediti i na šalteru gradskog
uslužnog centra.
S.Đ.
13
SAVREMENO VOĆARSTVO
IZBOR OBLIKA KRUNE
Vretenast žbun
Prof. dr Zoran Keserović
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu
i pejzažnu arhitekturu
Vretenast žbun kao uzgojni oblik se koristi za formiranje kada su sorte jabuke kalemljene na srednje bujnim podlogama (MM-106), a vitko vreteno je
uzgojni oblik koji se primenjuje kod sorti jabuke na slabo bujne podloge M9 i
M27, spur tipova jabuke na srednje bujnim podlogama MM106 i MM104 i kod
kruške kalemljene na dunji
V
retenast žbun (slika 113) kao
uzgojni oblik se koristi za formiranje kada su sorte jabuke
kalemljene na srednje bujnim podlogama (MM-106). Vretenasti žbun
je ustvari kržljava modifikacija piramide ali se od nje razlikuje rasporedom grana i po bujnosti. Vretenast
žbun se sastoji od skeletnih grana
koje su spiralno raspoređene duž
centralne produžnice i koje se nalaze u horizontalnom položaju. Rastojanje između redova i u redu zavisi
od kombinacije sorte, podloge i od
agroekoloških uslova sredine.
U prvoj godini po sadnji jednogodišnje sadnice bez prevremenih
grančica se skraćuju na oko 80 cm,
a sadnice koje su dobro obrasle letorastima ili prevremenim grančicama se skraćuju na oko 30 cm od
poslednjeg dobro razvijenog letorasta. Letorasti ili rodne grančice koje
se nalaze na delu koje se koristi za
deblo (50–60 cm) izbacuju se iz
osnove. Na početku vegetacije kada
mladari dostignu dužinu oko 10–15
cm odabere se jedan vršni mladar
za produžnicu, a nekoliko mladara
ispod njega se uklone ili se samo
pinsiraju. Takođe, izaberu se grane
koje će služiti za formiranje prvih
skeletnih grana, a one koje imaju
oštriji ugao ili nepovoljan položaj
treba pinsirati. Ove intervencije
na zeleno se preporučuju kod sorti koje imaju oštar ugao grananja
(greni smit, gloster, starking itd.).
Ukoliko se ne obavi rana intervencija, moguće je mladare odstraniti još
dok su oni zeljasti. Takođe, ostavljene letoraste kada završe svoj
prvi intenzitet porasta treba povijati
(kanapom, čačkalicama, tegovima
itd.).
Na početku druge vegetacije,
ukoliko nije vršena intervencija na
zeleno, vrši se izbor letorasta za
produžnicu, a konkurenti ispod njega se izbacuju, biraju se bočni letorasti koji imaju spiralni raspored, a
izbacuju letorasti koji imaju uspravan položaj ili rastu u unutrašnjost
krune. Ova rezidba na zrelo se preporučuje kod sorti koje imaju otvoreniji ugao grananja (ajdared, jonatan, jonagold itd,). Produžnica se na
početku druge vegetacije skraćuje
za jednu trećinu. Kod sadnica koje
su bile sa prevremenim grančicama
Slika 115. Grafički prikaz stabla formiranog u obliku vitkog vretena pre
(A) i posle (B) zimske rezidbe
(A. Oberhofer, 1971; B. Gvozdenović, 1993).
Slika 116. Vitko vreteno u punoj rodnosti (Z. Keserović)
ili letorastima na kojima se već formirao rod, na početku druge godine se vrši izolacija vrhova. Takođe,
u početku druge vegetacije kada
mladari dostignu dužinu 10–15 cm
vrši se izolacija vrha produžnice a
takođe i vrha pojedinih skeletnih
grana. U toku jula mogu se ukloniti
ili pinsirati mladari koji idu u unutrašnjost krune ili su konkurencija
produžnicama.
Na početku treće godine produžnica se oslobađa konkurentnih
mladara, a takođe i produžnice na
skeletnim granama. Bujniji letorasti
koji se ostavljaju između skeletnih
Slika 113. Šema vretenastog žbuna (Z. Keserović)
14
grana se izbacuju iz osnove, a oni
koji su slabije bujnosti i položeniji
su ostavljaju se. Ukoliko su skeletne grane bujnije, onda se vrši samo
izolacija vrha uz obavezno ostavljanje što položenijeg letorasta. Prilikom rezidbe skeletnog drveta treba
gledati da se letorasti koji idu ispod
i iznad tih grana izbacuju. Letorasti koji se ostavljaju kao produžnice
na kraju ovih grana treba da budu
najduži. U četvrtoj godini ove voćke
se smatraju kao rodne i rezidba se
primenjuje na rodnost.
Vitko vreteno
Ovaj uzgojni oblik primenjuje
se kod sorti jabuke na slabo bujne
podloge M9 i M27, spur tipova jabuke na srednje bujnim podlogama
MM106 i MM104 i kod kruške kalemljene na dunji. Pod vitkim vretenom označava se vitka konična
kruna gde su slabe skeletne grane
raspoređene po spirali i koje su pri
vrhu sve kraće (Gvozdenović i Dulić, 1982). Između njih se mogu
nalaziti slabi letorasti i kratke rodne
grančice.
Bez obzira da li je sadnja izvršena u jesen ili proleće, prekraćivanje sadnica se vrši u proleće pre
kretanja vegetacije (slika 114).
Jednogodišnje sadnice jabuke bez
prevremenih grančica se skraćuju
na 75–85 cm, što zavisi od bujnosti
sorte. Jače se skraćuju sadnice sorti
čiji letorasti imaju oštriji ugao grananja (zlatni delišes, ričared i gloster), dok se na 80–85 cm skraćuju
sorte čiji letorasti imaju otvoreniji
ugao grananja (jonatan, ajdared,
jonagold itd). Sadnice krušaka bez
prevremenih grančica se skraćuju
na 80 cm. Kada su u pitanju sadnice sa prevremenim grančicama,
onda se prekraćivanje vrši na 30
cm iznad poslednje dobro razvijene
prevremene grančice. U prvoj godini, kada mladari dostignu 10–15
cm, kod sorti koje imaju oštriji ugao
grananja uklanjaju se oni mladari
koji konkurišu produžnici na prostoru 10–15 cm ispod nje ili se samo
zakinu (pinsiraju). Kod spur tipova
posebno se mora obratiti pažnja na
razvoj vodilice jer ona često zaostaje u porastu. Da bi se ona razvila,
treba u toku vegetacije što češće
odstranjivati mladare koji joj konkurišu u porastu.
Takođe se uklanjaju i oni mladari koji imaju oštriji ugao grananja, a ostavljaju oni koji imaju
otvoreniji ugao. Svi mladari koji
su izbili na 40–50 cm od zemlje se
izbacuju.
Na početku druge vegetacije kod
sorti koje imaju dominantan vršni rast, produžnica se orezuje na
njenu konkurenciju (pavodilicu) ili
ukoliko nema pogodne pavodilice,
produžnica se skraćuje na 50–60
cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije.
Takođe, u toku vegetacije kao i u
prvoj godini se izbacuju mladari koji
konkurišu produžnici, kao i oni koji
konkurišu produžnicama na prvim
ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti na produžnicama i prvim
ramenim granama se izbacuju ili se
samo zakinu. Ukoliko ih nema dovoljno, oni se u toku vegetacije moraju povijati.
Na početku treće vegetacije produžnica se opet izbacuje na bočnu
granu ili letorast ili, ako nema pavodilice, skraćuje se na 50–60 cm.
Suvišni letorasti, pogotovo oni bujni
u vršnom delu krune, izbacuju se iz
osnove. Na donjim skeletnim granama kod slabo bujnih sorti vrši se
skraćivanje na jedan bočni položeniji letorast, a kod bujnih sorti vrši
se izolacija vršnog letorasta i blago
povijanje. Idući ka vrhu, skeletne
grane se ostavljaju sve kraće kako
bi kruna zadržala koničan oblik (slika 115).
Na kraju treće vegetacije produžnica se orezuje na bočnu granu ili letorast. Na početku četvrte
vegetacije kod nekih sorti pogotovo u donjem delu krune moraju se izbaciti skeletne grane.
Prvo se izbacuju one grane koje
imaju nepravilan položaj u kruni
i koje su previše bujne. Obično
se kod slabo bujnih sorti vrši izbacivanje grana na patrlj kako
bi se potencirao porast, dok kod
bujnih sorti izbacivanje na patrlj
nije potrebno jer za zamenu ima
uvek dovoljno jednogodišnjih letorasta. Patrlj ne bi trebalo da
bude duži od 2 cm i rez bi morao
da bude nagnut prema stablu nagore kako bi se forsiralo kretanje
pupoljaka sa donje strane patrlja
i time dobio otvoreniji ugao izbijanja letorasta. Trebalo bi paziti
da se kod previše bujnih sorti
ne vrši i suviše jaka rezidba na
početku rodnosti da se ne bi poremetila ravnoteža između rodnosti i bujnosti (slika 116). Kod
ovih sorti treba izbaciti one grane koje imaju samo izrazito oštar
ugao grananja, a ostale povijati
i kasnije u punoj rodnosti vršiti
njihovo izbacivanje.
Iz knjige: "Proizvodnja voća i
grožđa na malim površinama"
Slika 114. Rezidba sadnica posle sadnje za formiranje vitkog vretena:
A. Sadnica sa prevremenim grančicama; B. bez prevremenih grančica
(Gvozdenović i Mićić, 1995).
28. jun 2013.
KALENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA ZA JULI
Ne paliti slamu!
Vremenske prilike tokom jula u našim krajevima uslovljavaju suptropsko područje visokog vazdušnog pritiska,
poznatije pod imenom azorski anticiklon. Klimatološka statistika kaže da su pod uticajem anticiklona čak tri od
četiri julska dana. Julski dani su i najduži, pa je logično da je broj sati sunčanog vremena veliki, a snaga sunčevih zraka, zbog ugla padanja na zemlju, velika, pa su zbog toga i logične visoke temperature
T
okom ovog dela godine atlantski cikloni (ili neke druge tvorevine niskog vazdušnog pritiska koje nose vlažnu i nestabilnu
vazdušnu masu) kreću se severnije
od naših krajeva i u manjoj meri,
otprilike svaki četvrti dan, utiču i na
vreme kod nas. Tada se registruju
prolazna naoblačenja uz mestimičnu kišu i pljusak sa grmljavinom
(više u brdsko-planinskim krajevima), uz osveženje.
Vadi se prvo beli, a zatim i crni
luk. Za vađenje pristiže i krompir.
Počinje berba krastavaca i paprika.
Nastavlja se sadnja kupusa, kelja i
karfiola. Seju se cvekla, boranija,
mrkva, peršun, salata, praziluk i
krastavci kornišoni, te rotkva i pozni kupus.
Kod stoke: početak tova
Širokoredni usevi, u kojima još
mogu da se kreću mašine, mogu
se po potrebi prihraniti i međuredno kultivirati (kultivatorom, đubrilicom). U slučaju suše, veoma je korisno useve navodnjavati.
Po završetku žetve dobro je uzeti
uzorke zemljišta za hemijsku analizu i to je prvi i izuzetno važan posao
u okviru priprema za jesenju setvu.
U ovom mesecu treba raditi na
uređenju zemljišta održavajući kanale i puteve, ugrađivanjem drenaže, ravnanjem, kalcifikacijom…
U julu, a i ranije, može se pristupiti tovu stoke koja se ne planira za priplod. Dobro je i korisno da
se prethodno kastriraju svi mužjaci,
jer onda bolje koriste hranu i brže
se tove. Posebnu brigu treba voditi
o razdvajanju životinja po polovima
jer polna zrelost pojedinih životinja
veoma često nastupa dosta rano i
nije u skladu sa njihovom fizičkom
razvijenošću.
Ovo je mesec kada se treba odlučiti koliko ćemo stoke „zimiti“, što
znači da se mora planirati odgovarajuća količina stočne hrane i prilagoditi je za zimski period. Pored
sena, potrebno je za zimski „jelovnik“ osigurati korenasto krtolasto
bilje i silažu kao i dovoljne količine
prostirke i koncentrata. Od veličine
štale, svinjca, ovčarnika, živinarnika i dr. zavisi broj stoke koja će
zimovati jer smeštajni kapaciteti su
među najbitnijim preduslovima za
prezimljavanje stoke.
U povrtnjaku: okopava
se, plevi, prehranjuje…
U voćnjaku i vinogradu:
mesec berbe
Povrće je u julu najčešće žedno i
treba ga što više zalivati. Naravno,
ako ima uslova za to. Posebnu brigu treba povesti o zaštiti od bolesti
i štetočina. Obrađuje se zemljište
nakon branja kultura. Okopava se,
plevi i prehranjuje povrće, posebno
redovno to treba činiti posje zalivanja ili kiše.
Pošto je juli obično najsušniji
mesec u godini, potrebno je, radi
čuvanja vlage u zemljištu, obratiti
posebnu pažnju površinskoj obradi zemljišta (drljanje, freziranje ili
prašenje), zatim zastiranju površina
ispod krošnje travom, a gde postoji mogućnost, obavezno primijeniti
navodnjavanje.
U polju: počinje žetva
Žetva je posao godine. Zbog količine i kvaliteta roda treba je završiti u što kraćem roku, pogotovu
ove godine kada je nebo uveliko
okrenulo leđa poljoprivrednicima,
koji su već pretrpeli ogromne štete
od vremenskih (ne)prilika.
Žito i druga zrnasta roba se
skladište. Vlažno zrno (ispod 14
odsto vlage) treba pre uskladištenja osušiti u sušarama. U drugoj
polovini jula završava se žetva strnih žita u ravničarskim, a pri kraju meseca i u brdsko-planinskim
krajevima. Odmah posle žetve zemljište se priprema za setvu drugog useva. Ako se gajenje drugog
useva ne planira, strnište se plitko
uzore. Odmah, dok je kombajn još
na njivi. To je bitno radi čuvanja
Berba paprike
dragocene vlage, razgradnje žetvenih ostataka, nicanja i uništavanja korova. I važno upozorenje
ratarima – ne spaljujte slamu i
druge ostatke na strništu! To mnogi čine, a to je višestruko štetno.
Tamo gde ima uslova za navodnjavanje ekonomično je sejati postrne useve kraće vegetacije za zrno, silažu i zelenišno đubrenje. Tu
se misli na kukuruz grupe zrenja
100, sirak, suncokret, soju, heljdu, stočnu repu…
VREMENSKA PROGNOZA
Pravo leto
K
a ko je ob ja vlje no na saj tu
Re pu blič kog Hi dro me te o rolo škog za vo da Sr bi je, srednja mi ni mal na tem pe ra tu ra vazdu ha u ju lu će ima ti vred no sti u
gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro seka, pri če mu će nje na vred nost
u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.2ºS
u od no su na vi še go di šnji pro sek.
U Be o gra du i ši roj oko li ni predvi đa se vred nost jul ske sred nje
mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha
oko 17.7ºS. Sred nja mak si mal na
tem pe ra tu ra va zdu ha u ju lu bi će
u gra ni ca ma vi še go di šnjeg prose ka, sa vred no sti ma u pro se ku
vi šim za oko 0.2ºS u od no su na
vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i
ši roj oko li ni sred nja mak si mal na
tem pe ra tu ra va zdu ha to kom ju la
bi će oko 28.8ºS. Sred nja jul ska
ko li či na pa da vi na će bi ti u gra nica ma vi še go di šnjeg pro se ka sa
vred no sti ma u pro se ku ni žim za
oko 3 mm u od no su na vi še godi šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj
oko li ni sred nja ko li či na pa da vi na
to kom ju la iz no si će oko 42mm.
Tov stoke koja se ne planira za priplod
Berba voća u ovom mesecu takođe je važan posao, jer sazrevaju plodovi mnogih sorata višanja,
kajsija, bresaka, kupina, krušaka,
jabuka pa i neke sorte šljive, a nastavlja se berba malina i ribizli.
U zasadima jagoda treba zakidati stolone (lozice) na bokovima,
a kod malina se, posle završetka
berbe, do zemlje orezuju i uklanjaju svi izdanci koji su doneli rod
iz malinjaka. Gde god ima uslova
za navodnjavanje, to se čini uz pedantno ekonomisanje vodom. Počinje letnja sadnja jagoda.
U julu voćari mogu da nastave
zelenu rezidbu voćaka radi formiranja željenog oblika krune. Prema
potrebi obavlja se zaštita. Letnje
voće se bere, a zemljište, prema
potrebi, obrađuje kultivatorom.
Počinje i kalemljenje okularenjem
na spavajući pupoljak jabuke, kruške i kajsije. Odsecanje kalem –
grančica za letnje kalemljenje na
spavajući pupoljak vrši se na sam
dan kalemljenja ili dan ranije, a za
kalemljenje na ostale načine, odmah po prestanku ili pre kretanja
vegetacije. Do upotrebe, kalemgrančice treba čuvati u pesku u
podrumu. Voćare podsećamo da
se berba plodova namenjenih čuvanju obavlja dva do četiri dana
pre pune zrelosti.
U vinogradima lastare treba
prekratiti i provući između žica.
U redu se obavlja četvrto ili peto
prašenje, a između redova peta
plitka obrada zemljišta. Ako je suša, zalivati lozu. Kanale i puteve
treba stalno održavati.
U vrtu i na okućnici:
sađenje ukrasnog grmlja
U vrtu i na okućnici treba da
uživate od lepote mirisa i svežine.
Preporučuje se okopavanje leja
jer od zalivanja i letnjih kiša može
da se stvori pokorica, koju treba
razbiti da bi se obezbedio pristup
vazduha u zemljište. Ovo je mesec koji se smatra kao najpovoljnije vreme za sađenje ukrasnog
grmlja.
Ukrasne biljke zasađene u proleće treba malo orezati da bi se
uspostavila ravnoteža između podzemnog i nadzemnog dela.
S. P.
Prognoza vremena do 15. jula
28. jun 2013.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 17. do 21. juna 2013. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
•
•
•
•
Blagi rast cena kukuruza
Pad pad cene pšenice
Prvi ugovori soje, suncokreta i kukuruza na zeleno
Dešavanja na svetskim berzama
N
ajvažnija vest ovonedeljnog trgovanja na organizovanom berzanskom tržištu su prvi terminski
ugovori na kukuruz, soju i suncokret
registrovani u berzanskom trgovanju u
2013. godini. Realizacija ugovora „na
zeleno“ predstavlja prve reperne cene
na tržištu uljarica čija će isporuka uslediti u septembru. Velike vrućine kao da
su uspavale učesnike na tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Nelikvidnost tržišta, slaba domaća potrošnja,
odsustvo izvoza uz nedostatak robe se
osete i na Produktnoj berzi, gde se kao
posledica navedenih faktora količinski
obim prometa u odnosu na upoređujući podatak iz prošle nedelje smanjio za
27,58%, dok je finansijska vrednost
prometa manja za 21,80%. U brojkama
posmatrano prometovano je 1.100 tona
robe, čija je finansijska vrednost iznosila
29.579.000,00 dinara.
Prvi ugovor za kukuruz novog roda
je registrovan. Cena jednog kilograma
iznosi 15,50 din/kg sa PDV-om, što je
14,35 din/kg bez PDV-a.
Ove nedelje je tržište kukuruza do
pred sam kraj nedelje bilo dosta stabilno,
da bi poslednjeg dana trgovanja usledio
pad. Od početka meseca cena je, uz blage oscilacije, beležila rast sve do ovomesečnog maksimuma postignutog u sredu
19. juna kada je kilogram koštao 20,20
din bez PDV-a. Nakon toga je cena pala
na 19,50 din bez PDV-a, što je ujedno
i najniza cena postignuta ove nedelje.
Ovonedeljni ponder iznosi 21,51 din/kg
sa PDV-om (19,92 din bez PDV-a) što je
rast cene u odnosu na prethodnu nedelju za 0,86%. Povoljni vremenski uslovi,
dobro stanje useva i poslednji pad cene
mogu biti indikativni pokazatelj kakva su
očekivanja tržišnih učesnika što se tiče
cenovnih kretanja u bližoj budućnosti.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih
cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
ROBA
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE
DIN/KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG
SA PDV-OM
PROMENA U
ODNSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2012.
340
21,60-21,82
250
21,60-21,82
+0,86
Pšenica, rod 2012.
975
23,98-24,41
475
23,98-24,30
-0,61
Soja, zrno, rod 2013.
50
36,95
50
36,95
Suncokretova sačma,
min. 33% proteina
25
36,00
25
36,00
Suncokret, zrno, rod
2013.
250
36,95-37,08
250
36,95-37,08
Kukuruz, vešt. sušen,
rod 2013.
50
15,50
50
15,50
Cena hlebnog zrna u poslednjih mesec dana se kretala u cenovnom rasponu od 22,20 do 22,50 din bez PDV-a,
a tako je bilo i ove nedelje. Ponder je
iznosio 24,03 din/kg sa PDV-om što je
22,25 din bez PDV-a. U odnosu na pret-
PRODEX
Pad cena kukuruza i pšenice
uticao je na pad vrednosti PRO-
Struktura nedeljnog prometa
hodnu nedelje cena je u proseku niža
za 0,61%.
U trgovanju preko berze su realizovani prvi ugovori “na zeleno” na soju i
suncokret.
Zrno soje rod 2013. sa isporukom
DEX-a. Na kraju ove nedelje je
bio na nivou od 230,49 indeksnih poena, što je za 0,95% niža
vrednost nego sa kraja prošle
nedelje.
-2,49
u septembru je prometovano po 36,95
din/kg sa PDV-om (34,21 din/kg bez
PDV-a), što je na dan trgovanja po
srednjem kursu NBS iznosilo 300€. Ako
se taj podatak uporedi sa poslednjim
cenom soje starog roda (60,50 bez
PDV-a) vidi se da je cena u ugovoru “na
zeleno” niža za 43,45%.
Po istoj ceni je prometovan i suncokret novog roda. Kilogram je u proseku
koštao 37,05 din sa PDV-om (34,31 bez
PDV-a), u zavisnosti od srednjeg kursa
na dan trgovanja, što je 300€ u dinarskoj protivvrednosti.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
BUDIMPE[TA
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
250.08 $/t
250.01 $/t
252.58 $/t
259.78 $/t
257.36 $/t
Kukuruz
257.86 $/t
263.14 $/t
265.03 $/t
268.57 $/t
265.03 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
163.59 EUR/t
(futures avg 13)
188.63 EUR/t
(futures jul 13)
EURONEXT PARIZ
Početkom nedelje cene kukuruza na američkim
berzama su zabeležile rast na osnovu zabrinutosti
oko lošeg stanja zaliha starog roda i perspektive
još uvek ne posejanih useva istog. Kretanje cena
u narednom periodu će i dalje zavisiti najviše od
vremenksih uslova, jer su zalihe već na veoma
niskom nivou. Američki fjučersi pšenice beležili su
konstantan rast do četvrtka, na osnovu smanje-
nja svetskih zaliha i porizvodnje.
Cena julskog fjučersa na pšenicu, skočila je u
odnosu na prošlu nedelju za 2.19%, dok je fjučers na kukuruz skočio za 4.63%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
Soja, zrno mar. 12
Sojina sačma mar. 12
U nedelji obostrane aktivnosti,
američki fjučersi soje, zabeležili
su neto padove. Gubici na odlo-
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
557.19 $/t
555.72 $/t
555.06 $/t
559.62 $/t
550.21 $/t
450.70 $/t
449.10 $/t
451.80 $/t
453.60 $/t
445.60 $/t
ženim ugovorima bili su izraženiji
na osnovu povoljnih vremenskih
prilika za useve i moguće kvali-
tetnije i po obimu veće setve od
prethodno prognozirane.
Cena julskog fjučersa na soju
u padu je za 0.85% u odnosu na
prošli petak, dok je cena sojine
sačme manja za 1.57%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
P[ENICA
KUKURUZ
200.00 EUR/t
(futures nov 13)
222.00 EUR/t
(futures avg 13)
Veoma povoljni vremenski uslovi za setvu u Evropi, oborili su vrednostzi fjučersa, posebno u Budimpešti gde su isti
pali na minimu u poslednjih godinu dana. Sad druge strane,
na berzi u francuskoj fjučersi rastu na osnovu konstantno
vlažnog i kišnog vremena, praćenog grmljavinom, koje preti
da nanese ozbiljnu štetu usevima.
U Budimpešti je vrednost julskog fjučersa na kukuruz u
padu za 3.07%, a vrednost avgustovskog fjučersa na pšenicu u padu za 6.34%.
Avgustovski fjučers na kukuruz u Parizu je je u porastu
za 2.07%, dok je novembarski fjučers na pšenicu u porastu
za 1.14%.
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
28. jun 2013.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
VOĆE OD 17.6.2013.DO 24.6.2013.
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Datum prikupljanja podataka: 17. 6 - 24. 6. 2013. god.
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
Trend
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Domaće
kg
180
200
180
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
100
110
110
3
Breskva (sve sorte)
Uvoz (Crna
Gora)
kg
150
200
150
bez
promene
bez
promene
pad
Ponuda
dobra
prosečna
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
200
220
200
bez
promene
prosečna
5
Grožđe (crno ostale)
Uvoz (Italija)
kg
450
500
450
-
slaba
6
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
80
100
100
7
Jabuka (Delišes ruž.)
Uvoz (Italija)
kg
150
160
160
8
Jabuka (Delišes
zlatni)
Uvoz (Italija)
kg
150
160
160
rast
prosečna
9
Jabuka (Greni Smit)
Uvoz (Italija)
kg
150
160
160
rast
prosečna
10
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
80
100
100
rast
dobra
11
Kajsija (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
pad
prosečna
12
Kivi (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
350
350
350
13
Kruška (ostale)
Uvoz (Italija)
kg
350
400
350
14
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
15
Limun (sve sorte)
Uvoz (Argentina)
kg
200
220
200
16
Orah (očišćen)
Domaće
kg
900
1.000
1.000
17
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (Španija)
kg
130
150
150
18
Smokva (suva)
Uvoz (Italija)
kg
400
500
400
19
Trešnja (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
20
Višnja (sve sorte)
Domaće
kg
100
130
120
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
rast
prosečna
Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
min
max
Trend
prosečna
dobra
dobra
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka
(seno u
balama)
bala 12-25
kg
Domaće
kg
23
29
23
MALOPRODAJA
R.B.
Trend
Ponuda
bez
promene
prosečna
Proizvod
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Pakovanje
Poreklo
Cena (din)
Jed.
Mere
min
max
dom
Trend
Ponuda
1
Sojina sačma
(44% proteina)
džak 33
kg
Domaće
kg
110
120
120
bez
promene
vrlo
slaba
2
Suncokretova
sačma (33%
proteina)
džak 33
kg
Domaće
kg
60
70
70
bez
promene
vrlo
slaba
PIJACA
R.B
1
slaba
2
dobra
dobra
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
3
Proizvod
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
Lucerka
(seno u
balama)
Pšenica
SILOS
Ponuda
dom
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
20
30
30
pad
dobra
Boranija (žuta)
Domaće
kg
200
250
200
pad
prosečna
Brokola (sve sorte)
Domaće
kg
200
220
200
pad
prosečna
4
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
200
220
200
bez promene
prosečna
5
Domaće
kg
100
120
100
bez promene
slaba
Domaće
kg
120
130
120
bez promene
prosečna
7
Cvekla (sve sorte)
Grašak (sve sorte u
mahuni)
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
250
300
250
bez promene
prosečna
8
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
150
150
150
bez promene
dobra
9
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
60
70
60
pad
dobra
10
Krompir (beli)
Domaće
kg
65
80
65
pad
dobra
11
Krompir (crveni)
Domaće
kg
65
80
65
pad
dobra
12
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
prosečna
13
Lubenica (sve sorte)
Domaće
kg
60
70
60
pad
prosečna
14
Luk beli (mladi)
Domaće
veza
25
30
30
bez promene
dobra
15
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
400
450
400
bez promene
prosečna
16
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
25
30
30
bez promene
dobra
17
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
18
Paprika (Babura)
Domaće
kg
220
250
220
bez promene
dobra
19
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
400
450
400
bez promene
dobra
20
Paprika (šilja)
kg
200
250
220
bez promene
dobra
21
Paradajz (sve sorte)
kg
90
100
100
pad
dobra
22
Pasulj (beli)
Domaće
Uvoz
(Makedonija)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
23
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
24
Pasulj (žuti)
Uvoz (uvoz)
kg
400
450
450
bez promene
slaba
25
Patlidžan (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
300
350
300
bez promene
slaba
26
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
180
200
180
pad
prosečna
27
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
200
220
200
bez promene
dobra
28
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
20
30
20
bez promene
dobra
29
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
160
180
160
bez promene
dobra
30
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
120
150
150
bez promene
prosečna
31
Rotkvica (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
60
bez promene
prosečna
32
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
200
220
200
pad
prosečna
33
Tikvice (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
34
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
70
80
80
bez promene
dobra
35
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
40
50
50
bez promene
dobra
36
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
pad
dobra
28. jun 2013.
Pakovanje
dobra
2
6
Proizvod
dobra
1
3
Cena (din)
R.B.
slaba
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Proizvod
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
POVRĆE OD 17.6.2013.DO 24.6.2013.
R.B
GAZDINSTVO
dobra
4
bez
promene
bez
promene
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
džak 50 kg
Domaće
kg
28
30
bala 12-25
kg
Domaće
kg
23
džak 50 kg
Domaće
kg
30
Trend
Ponuda
30
bez
promene
prosečna
29
23
bez
promene
prosečna
32
30
bez
promene
slaba
Trend
Ponuda
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
18.7
19.5
19.5
rast
prosečna
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
18.7
20
18.7
bez
promene
prosečna
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
22.2
22.7
22.2
bez
promene
slaba
CENE @IVE STOKE - 17.6 - 24.6. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
1
Jagnjad
sve težine
sve rase
kg
270
300
2
Ovca
sve težine
sve rase
kg
120
3
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
4
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
5
Tovljenici
80-120 kg
sve rase
kg
Trend
Ponuda,
broj grla
270
bez
promene
vrlo slaba
120
120
bez
promene
vrlo slaba
250
260
260
bez
promene
slaba
260
260
260
bez
promene
vrlo slaba
170
bez
promene
vrlo slaba
170
170
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Datum prikupljanja podataka: 17.6. - 24.6. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za
klanje
3
Tovljenici
Cena (din)
Trend
Ponuda
200
bez
promene
vrlo slaba
140
140
bez
promene
vrlo slaba
175
170
bez
promene
prosečna
min
max
dom
sve rase
190
200
>130kg
sve rase
140
80-120 kg
sve rase
160
17
BESPLATNI MALI OGLASI
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor Belarus 820, 1999.
godište, u odličnom stanju. Martinci. Tel:
064/4-333-528
• Prodajem traktor IMT 578. Tel:
062/662-203
• Prodajem četvororedni IMT špartač.
Tel: 022/665-036
• Prodajem traktor Rus 82 sa prednjom
vučom, stari tip u ekstra stanju. Tel:
063/575-116
• Prodajem krunjač na korpe trofazni.
Tel: 022/670-901, 063/83-68-768
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor Torpedo 7506 bez
prednje vuče, remontovan, nove gume,
bez ulaganja. Tel: 022/736-192
• Prodajem traktor torpedo 9006 u
odličnom stanju. Tel: 066/93-54-743
• Na prodaju traktor Ursus C-335 u
odličnom stanju. Tel: 069/774-858
• Prodajem silo kombajn Potinger. Tel:
069/43-81-699
• Prodajem traktor Belarus 82, elevator
za kukuruz 9 m, krunjač-prekrupač
odžački, plug jednobrazni, kolica za
heder. Tel: 064/31-88-541
• Prodajem Vladimirca i tanjiraču
leskovačku 24 diska. Tel: 022/742-324
• Prodajem Vladimirca, motokultivator
Honda 368 i levator 9 metara. Tel:
022/742-060
• Prodajem žitni kombajn Zmaj
Univerzal u dobrom stanju i traktor IMT
533. Tel: 064/33-11-825
• Prodajem traktor Belorus 820, 1999.
godište, u odličnom stanju. Tel: 064/4333-528
• Prodajem traktor 539, 2004. godište,
novi tip, vlasnik. Tel: 022/715-406
• Prodajem kombajn Case 1640, aksijalac
sa oba adaptera. Tel: 069/664-869
• Prodajem kombajn zmaj Univerzal u
extra stanju. 064/281-96-29
• Kupujem traktor IMT od 60 do 80 KS.
Tel: 062/88-76-030
• Prodajem traktor IMT 558 i dvobrazni
IMT plug. Tel: 064/33-11-825
• Prodajem traktor Vladimirac,
dobar, može zamena za bilo koji veći
traktor. Tel: 064/45-10-423
• Prodajem traktor IMT 560, dobro
stanje, 1982. godište, IMT 756vk kao nov
bez ulaganja i 2 drljače mala i velika. Tel:
064/32-49-259
• Prodajem traktore IMT 578 i Masej
Ferguson 178 u odličnom stanju i 8
ovaca rase Virtemberg mlade ovce. Tel:
022/2680-366
• Prodajem traktor IMT 5136. Tel:
022/710-973
• Prodajem traktor Torpedo 7506 1983.
godište, široka kabina, remontovan, nove
gume. Tel: 022/736-192
• Prodajem Rakovicu 60, Torpedo 45,
Vladimirca, prikolicu Tehnostroj, prikolicu
Pobeda nosivosti 5 tona, prikolicu
erdevičku nosivosti 6 tona, tanjiraču
Oltovu i levator. Tel: 022/742-060,
060/08-28-382
• Prodajem traktor IMT 539, godina
proizvodnje 1989. sa kabinom i
kompresorom, sve gume nove, vlasnik,
registrovan do marta 2013. godine. Tel:
064/22-535-46
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem traktor Masej Ferguson 136
konja u odličnom stanju. Tel: 022/492-024
• Prodajem IMT 558, setvospremač i
prikolicu Dubrava nosivosti 3,5 tone. Tel:
064/902-40-72
• Prodajem traktor IMT 575. Tel:
060/446-10-34
• Prodajem žitni kombajn Zmaj
Univerzal u dobrom stanju. Tel: 064/3311-825
• Prodajem traktor Vladimirac T25. Tel:
060/066-91-47
• Prodajem traktor IMT 558 sa
dvobraznim plugom. Tel: 064/33-11-825
• Prodajem traktor Rakovica 120,
mercedes motor. Tel: 064/25-99-275
• Prodajem traktor Belarus 820 1999.
godište, u odličnom stanju. Tel: 064/4333-528
• Prodajem traktor Ford 4610 65
KS, 1987. godište u dobrom stanju sa
kabinom. Tel: 061/11-18-972
• Prodajem traktor IMT 542, 1984.
godište, cisternu za osoku 4.000 litara i
setvospremač. Tel: 062/122-45-95
• Prodajem traktor 575. Tel: 064/9562-160
• Prodajem kombajn Univerzal u
dobrom stanju. Tel: 064/28-19-629
• Prodajem kombajn Zmaj 141 sa
žitnim i kukuruznim adapterom, cena
6.500 E. Tel: 063/72-07-148
• Prodajem traktor Torpedo 7506 bez
prednje vuče, remontovan, nove gume,
bez ulaganja. Tel: 022/736-192
• Prodajem traktor IMT 578 i motor
s44 ili menjam za 533, 539, 542. Tel:
063/469- 016
• Prodajem Belarus 82, elevator
za kukuruze 9 m, krunjač-prekrupač
odžački, kolica za heder. Tel: 064/3188-541
• Prodajem Rus 82, stari tip,
remontovan, u ekstra stanju. Tel:
063/575-116
• Prodajem kombajn Zmaj 141 sa
žitnim i kukuruznim adapterom, cena
6.500 E. Tel: 063/720-71-48
• Prodajem traktor IMT 539, 1994.
godište sa kabinom, traktor 539 novi tip
2004. godište i plug IMT 758 dvobrazni.
Tel: 022/715-406
• Prodajem traktor IMT 539 u dobrom
stanju i IMT bočnu kosu. Tel: 022/662-075
• Prodajem traktor Vladimirac, plug,
drljaču ili menjam za Rusa T-40 sa
prednjom vučom. Tel: 062/737-543
• Prodajem traktor IMT 539 2004.
godište, 235 radnih časova. Tel: 062/1143-156, 065/642-80-51
• Prodajem traktor Torpedo RX-170 i
tanjiraču John Deere 4 m. Tel: 064/21546-73
• Prodajem traktor IMT 539, godina
proizvodnje 1989. sa novim gumama,
kabinom, automatskom kukom za
jednoosovinsku prikolicu, nove tablice,
registrovan do marta 2013. Tel: 064/22535-46
• Prodajem traktor IMT 560, ispravan,
odličan motor, može zamena za IMT
533-9 u lošem stanju i Vladimirac,
tanjirača 28 diskova, drljače 3 krila mz
etz 250. Tel: 022/659-628
OPREMA
• Prodajem pneumatsku sejačicu Olt 4
reda, setvospremač 2,90 m dupli rotori,
prskalicu Rau 520 l, 10 m grane. Tel:
022/715-406
• Prodajem frezu 506 sa priključcima,
krunjač za kukuruz i prekrupač, oba na
trofaznu struju. Tel: 065/57-89-165
• Prodajem dvobrazni plug Olt 12 coli.
Tel: 066/178-766
• Prodajem prskalicu Rau 330 litara,
plug IMT 755, plug IMT jednobrazni, plug
dvobrazni na pomeranje, špartač IMT
dvoredni, plug dvobrazni 757, grablje
Šempeter 220, drljaču 4 krila. Tel:
064/31-59-118
• Prodajem prikolicu za rasturanje
stajnjaka SIP 3,5 tone, dva elevatora
za istovar kukuruza i presu niskog
pritiska samoutovarnu (meke bale). Tel:
022/714-337
• Prodajem krunjač na korpe trofazni.
Tel: 022/670-901, 063/83-68-768
• Prodajem Nodet sejačicu, 4 reda.
Cena 1.000 E. Tel: 022/2733-053,
064/311-86-86
• Prodajem pneumatsku sejačicu Olt
4 reda, ispravna, vrlo povoljno. Tel:
064/24-94-505
• Prodajem IMT plug 757, 14 coli
i frezu IMT 506 sa prikolicom. Tel:
069/717-615
• Prodajem odžački krunjač čekićar u
odličnom stanju. Tel: 064/31-88-274
• Prodajem presu za baliranje u
odličnom stanju i kukuruz ekstra
kvaliteta. Tel: 065/602-34-96
• Prodajem remontovan kao nov
kardan, od prednje vuče za traktor
Torpedo, devedeset konja i gornju vuču
stari tip za traktor IMT povoljno. Tel:
061/200-32-17
• Prodajem motokultivator, uz njega ide
prikolica sa vučom, kosa, plug prevrtač.
Tel: 064/064-91-19
• Prodajem presu za pravljenje briketa,
kosilicu za travu na benzin i trimer. Svaki
dogovor moguć. Tel: 022/716-779
• Prodajem IMT špartač četvororedni i
dvoredni berač. Tel: 069/717-615
• Prodajem kosačicu IMT dupleks
(sa dve radne kose). Cena 300 E. Tel:
064/296-47-28
• Prodajem krunjač na korpe trofazni.
Tel: 022/670-901, 063/83-68-768
• Prodajem remontovan, kao nov
kardan prednje vuče za traktor Torpedo
devedeset konja i gornju vuču stari tip za
traktor IMT, povoljno. Tel: 061/200-32-17
• Prodajem prekrupač za klip i zrno na
kardan slovenački, povoljno. Tel: 064/2494 -588, 060/160-99-19
• Prodajem prikolicu marke utva 3 t
dvoosovinka, kiperica, cena povoljna. Tel:
060/160-99-19
• Prodajem dve zadnje Ferguson gume
11-28. Tel: 022/660-481
• Prodajem dob i korpu za veliki krunjač
od jednog metra. Tel: 063/715-89-36
• Prodajem frezu za traktor, radni
zahvat 125 cm. Tel: 022/737-737
• Prodajem motokultivator dizel i
kupujem plug za Tomu Vinkovića i
freziram bašte i voćnjake u Sremskoj
Mitrovici i okolini,. Tel: 066/403-677
• Prodajem rotacionu kosačicu SIP 165
i kupujem sejalicu žitnu IMT 23 diska.
Tel: 022/687-347, 065/43-81-323
• Prodajem presu Welger 71 u
odličnom stanju. Tel: 022/467759, 064/51-69-710
• Prodajem prskalicu 440 litara, IMT
žitnu sejačicu 23 reda, špartač za repu
i soju i dvoredni vučeni kombajn Klajne
2KR. Tel: 063/569-417
• Prodajem plug prevrtač, četvorobrazni
vario. Tel: 063/509-869
• Prodajem Oltovu pneumatsku sejalicu
četvororednu, ispravna, može zamena za
presu. Tel: 064/24-94-505
• Prodajem kabinu za traktor Belorus
MTZ 52. Tel: 064/211-72-24
• Prodajem ram od tanjirače tare. Tel:
064/25-99-275
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem prikolicu Zastava,
registrovana, ispravna, nosivost 5t i
dvobrazni plug 757-2. Tel: 022/670-204,
063/76-14-683
• Prodajem tanjiraču 24 diska, drljaču
četiri krila, motor za 577. Tel: 064/19304-69
• Prodajem prikolicu za stoku i Kikindu
2.5 t. Tel: 022/2713-674
• Prodajem dvobrazni plug 757 i
prikolicu za goveda povoljno. Tel:
022/663-095, 064/164-58-33
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem tanjiraču leskovačku 24
tanjira, setvospremač 2.90 m dupli rotori
i prskalicu Rau 520 l, 10 m grane. Tel:
022/715-406
• Prodajem razbacivač slame za sve
vrste kombajna, brza i jednostavna
ugradnja. Tel: 064/450-18-14
• Prodajem špartač Rau šestoredni
za repu i soju i baliranu detelinu. Tel:
064/261-18-50
• Prodajem motokultivator IMT 509
sa prikolicom zapremine jednog kubika
sa vučom, kosom širine otkosa 160
cm, plugom prevrtačem. Tel: 063/390977
• Prodajem špartač IMT četvororedni sa
kutijama za đubre. Tel: 064/24-94-091
• Prodajem lifamov krunjač, povoljno.
Tel: 065/431-77-13
• Prodajem presu za baliranje. Tel:
022/711-542, 061/219-36-41
• Prodajem lifamovu presu za
baliranje, 2000 godište. Tel: 064/22-84270
• Prodajem setvospremač 2.20 IMT sa
duplim rotorima ili menjam za 2.90 uz
doplatu. Tel: 064/36-45-303
• Prodajem prikolicu za razbacivanje
stajnjaka Ljutomer. Tel: 022/666-118
• Prodajem pneumatsku sejalicu,
sejalicu za žito, špartač, prskalicu, plug,
tanjiraču, drljaču, prikolicu, špediter,
levator, cisternu, komušaljku i kuću sa
baštom i placom. Tel: 022/470-993,
063/526-008
• Menjam traktorske priključke za ovce
ili kravu. Tel: 022/743-149
• Prodajem prikolicu marke udva 3
t, kiperica, dvoosovinka. Povoljno. Tel:
060/160-99-19
• Prodajem prikolicu za bale dugačka 6
metara i metalnu vagu, važe 200 kg. Tel:
064/412-0-445
• Prodajem traktorske gume 14-9-28.
Tel: 022/666-146.
• Prodajem kuću u Šidu,
Fruškogorska 21. Tel: 022/715-105,
060/715-1055
• Prodajem kuću u Kuzminu na pola
jutra placa i jagnjad za klanje. Tel:
022/664-181, 064/07-64-980
• Prodajem kuću u Novoj Pazovi. Tel:
061/160-36-22
• Prodajem kuću u Šidu, ulica 20.
Oktobra 59. tel: 063/84-22-124
• Prodajem kuću u Moroviću na placu
od 84 ara, ulica Nikole Tesle 89. Tel:
022/2733-053, 064/311-86-86
• Prodajem plac u Sotu u blizini
jezera površine 5 ari. Tel: 022/621340, 063/55-22-92
• Prodajem kuću u Privinoj glavi sa
svim pratećim objektima, cena 10.000
E. Tel: 063/71-59-562
• Prodajem 2 kuće u Kuzminu, jedna
na 10 ari, druga na 1/2 jutra placa.
Tel: 022/664-181, 064/07-64-980
• Prodajem malu vikendicu sa
strujom, 22 ara pod raznim voćem.
Tel: 063/540-744.
• Prodajem manju kuću u Sremskoj
Mitrovici, cena 10.000 E, nema placa
i dvorište, ulaz je sa ulice. Tel:
022/473-872, 063/78-43-922
• Prodajem malu vikendicu sa
strujom u Ležimiru i 22 ara pod
voćem: Tel: 063/540-744
• Prodajem 1 jutro zemlje na
Suvatovu, hitno i povoljno. Tel:
063/76-59-856
• Prodajem kuću u Šidu, ulica kneza
Miloša 77. Tel: 022/668-026
• Prodajem plac u Sotu površine 5
ari u blizini jezera. Tel: 022-621-340,
063/55-22-92
• Prodajem kosačicu IMT dupleks. Tel:
064/296-47-28
• Prodajem plac u Sremskoj
Mitrovici. Tel: 022/657-391, 064/9897-399
• Prodajem kabinu za IMT 560. Tel:
062/800-45-94
• Izdajem dvosoban prazan stan u
Šidu u kući. Tel: 064/429-15-37
• Prodajem četvororedni adapter za
kukuruz u odličnom stanju, marke Klas,
ima sečku, bez ulaganja. Tel: 064/2563-689
• Prodajem kuću i 5 jutara zemlje,
blizu Bosuta, atar Klještavica,
pogodno za pčelarstvo, ovčarstvo,
ribarstvo. Tel: 022/668-790
• Prodajem plug obrtač Rabe Werk
4515 Bad Essne-linne, West Germania Ye
Kl-65, na srpski trobrazni obrtač 12 coli
zahvat 3x30, kliners 65, plug je u ekstra
stanju remontovan od strane HuđikTemerin, sve novo komplet s točkovima
za dubinu i crtalima, plug isproban na
svim tipovima zemljišta, radi perfektno,
nema skrivenih mana. Tel: 061/200-3217
• Prodajem kuću u Noćaju
na 20 ari placa, zastavu 128
registrovana, špartač dvoredni
OLT, slamu i detelinu, jaganjce do 30
kilograma. Tel: 064/422-56-92
• Prodajem dve kuće u Kuzminu,
baliranu detelinu, 4 gume 15-ke. Tel:
022/664-181, 064/07-64-980
• Kardanski izlaz sa lentama od Rusa
82. Cena 80 evra. Tel: 060/1421-811
• Prodajem vikendicu u Inđiji, 35
kvadrata na 8.5 ari placa, ograđen ceo
plac. Tel: 064/17-38-991
• Prodajem veliki krunjač sa trofaznim
motorom i kupujem polovnu gumu 13 6
36 za traktor. Tel: 061/11-18-972
• Prodajem kuću u Erdeviku, ulica
Masarikova 24. Tel: 022/752-807,
061/61-32-330
• Prodajem prikolice Kikinda, Dubrava,
stočne, dve drljače, jedna sa valjcima i
jednobrazni plug. Tel: 063/870-30-14
• Prodajem bagremik u Molovinu
površine 18 ari. Tel: 063/72-13-946
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem 30 ari zemlje u Irigu, potez
tursko brdo u vikend zoni. Tel: 064/48123-31
• Prodajem dva i po jutra zemlje u
Laćarku. Tel: 063/899-26-53
• Prodajem kuću u Rumi i kuću u
Buđanovcima. Tel: 069/00-10-685
• Prodajem nepuno jutro zemlje u
Rumi, njiva Sodol breg i spratnu noviju
kuću 276 m2 blizu vašara u Rumi. Tel:
022/478-417, 062/17-53-900
• Prodajem prazan plac u Krčedinu
površine 16 ari, postoji put do placa.
Cena po dogovoru. Tel: 064/86-15448
• Prodajem kuću u Laćarku od 160
kvadrata, nova gradnja. Tel: 063/8521-590
• Prodajem stan od 40m 2 u najužem
centru Beograda. Samo 48.000 E. Tel:
066/937-14-94
• Prodajem kuću u Erdeviku na 20
ari placa. Tel: 064/960-33-97
• Prodajem dve kuće u Kuzminu,
jedna na 1/2 jutra a druga na 10 ari
placa, baliranu detelinu i slamu. Tel:
064/07-64-980
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
-200
5
1
6
a
t
s
e
m
s
e
Nazovit
28. jun 2013.
BESPLATNI MALI OGLASI
• Prodajem kučiće rotvajlere stare
mesec dana (60 evra). Tel: 060/7352070
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa
papirima, zbog odlaska u inostranstvo.
Tel: 031/154-001
• Prodajem veću količinu zdravog
kukuruza ekstra kvaliteta. Tel: 065/62303-11
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Prodajem jedan vagon kukuruza. Tel:
064/32-66-011
• Novine koje Vas uvode
• Prodajem 2 vagona kukuruza. Tel:
063/509-869
u savremeni agrobiznis
• Prodajem balirano seno, veća količina.
Tel: 064/02-45-261
•
MARKETING
Prodajem koziji sir. Tel: 022/752-043
• Prodajem kukuruz. Tel: 064/14-97413
• Prodajem vagon kukuruza, rod 2011. i
tonu soje. Tel: 022/666-071
• Prodajem vagon kukuruza u zrnu. Tel:
064/318-54-21
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
• Prodajem kazan za rakiju 120 litara.
Tel: 062/13-23-410
• Prodajem 100 l domaće rakije od
šljive. Tel: 064/48-65-836
• Prodajem seno, soju i slamu u rol
balama u Kuzminu. Oko 500 bala. Cena
po dogovoru. Tel: 064/354-44-50
E-mail: [email protected]
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m.
Tel: 061/1148-153
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji
posao. Tel: 061/173-94-52
• Prodajem zalivni sistem za
navodnjavanje kompletan, plug obrtač
dvobrazni Cron i plug dvobrazni
leskovački, krunjač sip na kardan. Tel:
064/4944-907
• Kupujem zrno soje. Tel: 064/11862-97
• Prodajem 100 meteri kukuruza, cena
25 dinara i ječam tritikale 30 metara.
Kukujevci. Tel: 022/742-676
• Prodajem kukuruz. Vašica. Tel:
060/073-14-90
• Prodajem kukuruz. Tel: 065/60-23496
• Prodajem 100 l rakije od šljive. Tel:
064/486-58-36
• Prodajem stari kukuruz ekstra
kvaliteta, 2.800 dinara metar i 100
bala sojine slame. Tel: 022/671875, 065/623-03-11
• Prodajem zrno soje Balkan.
Laćarak. Tel: 063/76-51-650
• Prodajem mašinu za pravljenje
briketa. Tel: 022/716-779
• Prodajem seno, soju i slamu u rol
balama u Kuzminu, oko 500 bala. Cena
po dogovoru. Tel: 064/354-44-50
• Kupujem zrno soje. Tel: 064/11862-97
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem 100 litara rakije od šljive.
Tel: 064/48-65-836
• Prodajem baliranu detelinu,
kukuruzovinu i slamu, povoljno, može
zamena za jaganjce. Tel: 064/422-56-92
• Prodajem baliranu detelinu 25 din/kg.
Vašica kod Šida. Tel: 065/651-32-88
• Prodajem 1 vagon kukuruza. Vašica.
Tel: 060/073-14-90
• Prodajem baliranu detelinu 27 dinara
kilogram, balirana kukuruzovina 90
dinara bala, slama 70 dinara bala, može
zamena za jaganjce. Tel: 064/422-56-92
• Prodajem kukuruz, 2 vagona rod
2011, zdrav, krupan i tritikal 30 metara.
Cena oba 32 din/kg. Kukujevci. Tel:
064/36-59-447
• Prodajem 400 l rakije od šljiva. Tel:
064/48-65-836
USLUGE, POSLOVI
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice
na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini.
Tel: 022/631-495
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem krmaču 3 puta prašena za
klanje. Tel: 060/424-09-55
• Prodajem teretni kombi KIA Besta,
registrovan do 10 meseca. Tel: 064/7007-965
• Prodajem Opel kadet 1989. godište,
1.300 benzin, registrovan do kraja
avgusta. Tel: 069/664-521
• Prodajem Fiat Punto 1.200, benzin,
ocarinjen. 2003. godište, nove gume. Tel:
064/15-07-104
• Prodajem Pasata B3 1989. godište,
registrovan do 12.11., atest plin,
centralna brava, elektro podizači, alarm,
servo. Tel: 061/60-59-717
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje,
ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veliki
Radinci. Tel: 022/660-016
• Prodajem Golf 4 TDI, 2001. godište,
85 kW, 6 brzina, registrovan vlasnik. Tel:
063/540-744.
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50,
9 komada sa prskalicama i 3 para krajeva
cevi fi 70. Tel: 060/5840-183
• Prodajem Golf 2, dizel 1990.
godište. Cena 950 E. Tel: 022/718-410
• Prodajem 5 ovci Virtemberg i ovna.
Cena povoljna. Tel: 064/05-86-936
• Prodajem pet ovaca, ovna i šest
jaganjaca. Cena po dogovoru. Tel:
064/490-43-58.
• Prodajem četiri teleta, dva muška i
dva ženska, simentalci. Tel: 061/624657-7
• Prodajem kravu steonu Holštajn,
prskalicu 350 l Kranj i drljače trokrilne.
Tel: 022/743-487
• Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap po
kap. Tel: 022/715-095
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m
i visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405539
• Prodajem koke nosilje stare 9 meseci,
prasice i bravca. Tel: 022/631-180
• Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada
sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa
prskalicama. Tel: 064/4113-590
• Prodajem dva ženska i jedno muško
jagnje, oko 30-35 kg. Krčedin. Tel:
061/140-93-94
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer.
Tel: 022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem tri muška teleta. Tel:
064/125-29-50
• Prodajem Honda MIO 10, pumpu
kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena
400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66245
• Prodajem dva muška jagnjeta za
klanje težine oko 30 kg. Tel: 064/32101-87
• Prodajem ovce, 75 komada, bele. Tel:
022/666-252
• Prodajem 20 prasića težine 20
kg. Sremska Mitrovica. Tel: 022/613977, 069/702-002
•
Prodajem prasice. Tel: 022/666-146
• Kupujem 10-12 prasića težine od 15
do 20 kg. Tel: 064/19-49-076
• Prodajem jalovu kravu. Tel: 063/1155-835
• Prodajem dva muška jagnjeta od 28
do 35 kg za klanje. Tel: 064/321-01-87
•
Prodajem jariće. Tel: 022/718-410
• Prodajem cevi za navodnjavanje
prečnika 70 i 90, kompletan sistem.
Radinci. Tel: 022/660-249
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Staklenik 1100 m2 u radu.Tel:
063/535-179
• Prodajem plastenik. Tel: 060/1525643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa
duplom konstrukcijom. Tel: 022/453-028
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m.
Tel: 063/8511-323
• Prodajem krmaču težine oko 200 kg.
Tel: 064/910-50-46
• Prodajem četiri muzne krave. Tel:
064/13-57-562
• Prodajem priplodnu nazimicu rase
veliki Jorkšir i crno-belu junicu odličnog
porekla. Tel: 066/206-144
• Prodajem prasiće, cena po dogovoru,
7 komada. Tel: 022/682-146
• Prodajem mladu kravu simentalku.
Tel: 063/870-30-14
• Prodajem kravu 9 meseci steonu,
umatičenu i 6 komada svinja od 100 kg.
Tel: 022/443-088
• Prodajem ovna Virtemberg starog
godinu dana. Tel: 064/321-01-87
• Prodajem nerastića u čistoj rasi
Durok sa papirima. Voganj. Tel: 064/2563-689
ZALIVNI SISTEMI
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638
• Ozbiljna žena negovala bi nepokretne
starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/05016-36
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine
200 m, sa topom. Tel: 064/28-95-473
28. jun 2013.
MOTORNA VOZILA
• Prodajem koze i jariće. Tel: 022/752043
• Prodajem muško tele rase simentalac
staro dva i po meseca i jaganjce za
klanje. Tel: 022/663-218, 065/46-73-602
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u
kući i starima za stan, hranu i platu. Tel:
064/4723-813
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara.
Tel: 022/716-200
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje.
Tel: 022/465-808
• Usluga zavarivanja. Tel: 066/9421117
• Potreban električar za servis i
montažu. Tel: 060/6070-106
• Prodajem kučiće pekinezera,
patuljaste pinčeve, nemačke kratkodlake
ptičare, lovne terijere, vakcinisani i
revakcinisani. Dublje. Tel: 062/188-00-24
• Prodajem ovce, šilježice i jaganjce
rase Il de Frans, Virtemberg. Tel: 064/5144-311
• Prodajem dve visoko steone junice,
simentalke. Tel: 064/14-16-718
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe
sa posebnim potrebama. Tel: 064/13319-35
• Lesi muško štene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
• Prodajem kombi Ford Tranzit dizel,
1985. godište, registrovan godinu dana,
solidan. Cena 1.100 E, moguća zamena.
Tel: 060/082-83-82
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga
potrebni automehaničari sa iskustvom.
Tel: 022/462-433, 064/891-38-11
• Tražim ženu za pomoć u kući
stan, hrana i plata po dogovoru.
Tel: 061/2892-945
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133
• Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel:
064/2159-053
PČELARSTVO
• Prodajem med u Šidu, cena 400
dinara, besplatna dostava na području
Šida. Tel: 022/712-355
• Prodajem Golf 4 TDI 85 kW,
registrovan vlasnik, 6 brzina, 2001.
godište. Tel: 063/540-744
• Prodajem golfa 2 1.8 GTI, ima plin
atest, registrovan do marta 2014. Tel:
063/344-836
• Prodajem Fiat punto, 1996. godište,
registrovan do maja 2014. Sremska
Mitrovica. Tel: 064/32-49-122
• Prodajem dobro očuvanu Ladu Nivu
2004. godište, moguća zamena za manji
auto. Tel: 063/800-83-44
• Prodajem golfa četvorku.
Tel: 060/670-12-01
RAZNO
• Popravka svih vrsta gibnjeva od
poljoprivredne mehanizacije i ostali
kamionski i kombi program. Branko Vulin,
Laćarak. Tel: 022/673-667, 064/17581-43
• Prodajem jaja japanskih prepelica.
Tel: 060/710-89-20
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Prodajem štence Labradora. Tel:
060/010-19-71
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem mešaonu stočne hrane,
čerupač za piliće, sušaru za polen za
pčelare i elektromotore. Tel: 064/20710-97
• Euro kuka marke Bosal za Citroen
C5 karavan 2005. Zvati posle 15h i
vikendom. Tel: 063/7588-935, 022/617556
• Prodajem kopletnu opremu za
klanje, viseći kantar (meri 250 kg) i
šivaću mašinu Bagat. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem cisternu Creinu, dvobrazni
plug i špartač. Sve u odličnom stanju.
Tel: 064/3298-102
• Prodajem topolove oblice i poluoblice
prečnika 11 i 16 cm, svih dužina za
brvnare, ograde, letnjikovce, oblaganje
kuća i vikendica. Tel: 062/314-330
• Prodajem fabričku auto prikolicu Tel:
064/3185-923
LIČNI OGLASI
• Muškarac neženjen 43 godine
iz Inđije, materijalno i stambeno
obezbeđen, želi da upozna žensku osobu
do 35 godina radi ozbiljne veze i braka
060/056-0291
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao
bi slobodnu ženu Mitrovčanku do 60
god. Tel: 063/8817-329
• Razveden (25) iz Šida traži ženu sa
detetom za brak. Tel: 065/4588-419
• Tražim penzionera stambeno
obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel:
065/2004-958
• Penzioner (57), stambeno
obezbeđen traži ženu od 45 do 55
god radi druženja i braka. Tel: 062/630881
• Muškarac (50) želi upoznati ženu istih
godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55
godina iz Šida zeli upoznati skromnu
slobodnu ženu sa područja Šida. Tel:
063/1048-111
• Penzioner 63 godine upoznao bi
žensku osobu radi druženja, moguć brak.
Tel: 064/576-67-89
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih
godina traži situiranog penzionera od 7075 godina radi braka. Tel: 022/671-135
• Prodajem muzlicu Alfa Laval.
Povoljno. Tel: 064/18-71-463
• Razveden muškarac, 40 godina, želeo
bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel:
061/1848-617
• Prodajem kazan za rakiju od 150
litara. Tel: 064/17-34-144
KUĆNI LJUBIMCI
• Uslužno bušim rupe traktorom za
voće, stubove i ograde. Tel: 064/99-25898
• Prodajem bagremove stubove za
vinograde, voćnjake, ograđivanje. Tel:
062/314-330
• Prodajem med bagremov, lipov, polen
i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292
064/6522-453
• Prodajem 30 društava pčela. Tel:
022/630-843, 064/66-11-629
• Prodajem krunjač na korpe trofazni.
Tel: 022/670-901, 063/83-68-768
• Zaposlen i stambeno obezbeđen
udovac traži ženu bez dece ili devojku
koja nije pušač, od 41-48 godina, radi
braka. Tel: 066/9741-654
• Prodajem sve vrste uglja za
ogrev: sušeni, kameni, drveni. Prevoz
obezbeđen. Tel: 062/314-330
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
• Prodajem kavez za 10 koka nosilja.
Tel: 022/714-336
• Prodajem golfa 2 1.8 GTI, registrovan
godinu dana, ima plin, atest. Tel: 063/3448-36
• Prodajem bagremov i lipov med, veća
količina. Tel: 022/718-292, 064/65224-53
• Prodajem 10 košnica sa pčelama. Tel:
022/2710-130, 063/8574-180
• Prodajem krunjač Somborac sa 4 rupe
na kardan, malo radio. Tel: 063/8054061
• Tražim dobru skromnu i slobodnu
damu do 50 godina. Tel: 063/8703-014
• Kupujem mešaonu stočne hrane
kapaciteta 250 do 350 kg. Tel: 022/670056
• Prodajem šumski med 350 din/kg.
Tel: 022/712-355
• Prodajem mlin za kukuruz, može
da melje i klip, trofazni motor 8 KS
(Grgurevci). Tel: 064/3627-401
• Prodajem Ladu Nivu 2004. godište,
benzin-gas, vlasnik, odlično očuvana. Tel:
063/80-08-344
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Prodajem med Lipov i bagremov na
veliko. Tel: 066/005-655
• Prodajem topolove oblice i poluoblice
prečnika 11 i 16 cm za brvnare, ograde,
baštenske garniture i kućice, oblaganje
kuća i vikendica. Tel: 062/314-330
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
• Prodajem humus (crnu zemlju)
za nasipanje cvetnjaka, bašti; travu
u busenu, potpuno čista otporna
na gaženje, engleska, može i sa
postavljanjem. Tel: 062/314-330
Kupujem vrcaljku za med. Tel: 064/24066-16
• Prodajem brodski pod 19 mm,
izbrušen, potpuno suv, može se postaviti
na lepak, bez ispadajućih čvorova, uvoz
iz Austrije. Tel: 062/314-330
• Prodajem sadni materijal za
trogodišnju plantažu mente. Tel:
063/1100-872
• Prodajem kalorični briket za loženje
pakovan u džambo vreće od 1 tone, uvoz
iz Austrije. Tel: 062/314-330
• Prodajem kazan za rakiju od 150
litara. Tel: 064/13-94-294
Mali oglasi
064/1629-737
19
20
28. jun 2013.
Download

Sremska poljoprivreda broj 18 28 jun 2013