www.m-novine.com
[email protected]
CMYK
GODINA X l SREMSKA MITROVICA, 1 - 7. APRIL 2010. l BROJ 432-433 l CENA
DUNAV OSIGURAWE A.D.
Glavna filijala SREM
Sremska Mitrovica
Telefon
623-860
30 DINARA
Za{to bi danas ponovo
uhapsili Isusa Hrista
skrs je bez sumwe najve}i hri{}anski
praznik. Bez obzira {to mnogi sve
~e{}e tra`e odgovor na pitawe
da li je Bog umro uzalud, praznik
posve}en onome koji je u na{e
ime na sebe primio grehove,
`rtvuju}i se na krstu, ni~im
ne mo`e biti umawen. Od
onog dana kada je Isus na
magarcu ujahao u Jerusalim, svestan toga da
ide me~ki na rupu,
pro{lo je dvadeset
vekova. Od tada do
danas, u slavu Nazare}anina sagra|eni su mnogi hramovi, a Partija
zvana Crkva, koja je svoj program
formirala na
wegovom u~ewu,
do`ivela
je
brojne deobe. Od
one prve na katoli~ku i pravoslavnu, pa do
onih kasnijih na
ne mali broj protestantskih i ostalih
frakcija. Koje ove
prve, koje misle da
imaju tapiju na ostav{tinu Isusa Hrista, nazivaju sektama i ne priznaju ih za sebi ravne. Zaboravqaju}i da su i ranohri{}ani u doba kada je Isus bio razapet na krstu, tako|e imali status obi~ne sekte i
grupe zanesewaka koje
tru}a ne{to o qudskim
slobodama i ravnopravnosti.
aleko od toga da je
Isus sa svojom ubogom
bratijom predstavqao
prethodnicu francuske bur`oaske revolucije (one koja je ispred giqotine zagovarala slobodu, jednakost i bratstvo); ne naprotiv, jer Isus nije tra`io `rtve, ve} je sam to pristao da bude, ali to ne zna~i da je zbog toga bio mawe opasan po tada{we dru{tveno-politi~ko
ustrojstvo. Danas, po{to je hri{}anska Crkva ve}
odavno uspostavila svoj poredak, u jasnoj podeli
na „Caru carevo, a Bogu bo`ije“, ima onih koji tvrde da bi Isus ponovo bio uhap{en kada bi se nekim
~udom ponovo pojavio na magarcu. Taman i ispred
nekog od hri{}anskih hramova. Makar Pontije Pilat i ne u~estvovao u ovoj raboti.
[ta bi dakle dana{we vlasti mogle da i{~eprkaju dana{wem Isusu Hristu, kako bi ga eliminisali iz politi~kog `ivota, jer bi mogao postati opa-
D
san po vlast, bez obzira da li su u tom momentu raspisani izbori?
Pre svega, zahvaquju}i danono}nom
radu i pra}ewu od strane Slu`be,
Isus bi svakako morao imati podebeo dosije. U tom dosijeu,
svakako da bi crvenom linijom bili podvu~eni oni redovi koji govore o Isusovom delovawu u smislu
okupqawa qudi po perifernim mesnim zajednicama.
Kojima
isti obja{wava da
su pred Bogom svi
jednaki, tj. da imaju
ista prava na rad,
{kolovawe,
zdravstveno osigurawe, kori{}ewe javnog servisa
itd. ^ime bez
sumwe (i pozivawem naroda na
gra|ansku neposlu{nost)
o~igledno poku{ava
da uru{i poredak i
privatnu svojinu,
jednom re~ju organizaciju vlasti i dr`ave.
bog svega navedenog, za o~ekivati
je da bi Isus
Hrist, ro|en u Vitlejemu, od
oca Josipa (koji mu i nije biolo{ki otac, tj. samo de jure, ali ne
i de fakto) i majke Marije (koja je ustvari vol{ebno zatrudnela sa Svetim Duhom,
iako je u to vreme ve} bila u
braku sa Josipom), bez stalnog zaposlewa i mesta boravka, prolazio kroz kaznenu evidenciju. Naro~itu sumwu, koja bi imala dodatnu te`inu i bila razlog za poja~anu
budnost Slu`be, davala bi ~iwenica da Isus
Hrist nije ~lan ni jedne registrovane politi~ke
stranke. Posebno ne one pod kontrolom Slu`be. Te
da isti deluje mimo svih utvr|enih pravila, okupqaju}i se sa istomi{qenicima, iako ti skupovi
nisu uredno prijavqeni, na mestima koja za to nisu
bila odre|ena i bez dozvole za javno okupqawe.
Sve u svemu, Isus bi pro{ao isto kao i pre dve
hiqade godina. Bio bi uhap{en i verovatno bi bio
na vestima. S tim {to bi mu danas slava trajala
kao `ivot vilinog kowica. Sem ako ne bi postao
tema Insajdera, emisije na B 92, ili ga bar Jugoslav ]osi} pustio da se telefonski ukqu~i u emisiju.
Vladimir ]osi}
Z
SVE O SREMSKOM
SPORTU STRANA 13 - 15.
Sremska Mitrovica ♦ Promenada 13 ♦ Centrala: 022 625 555 ♦ E-mail: [email protected]
Uskr{wa izlo`ba
U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici u ponedeqak 29.
marta otvorena je izlo`ba slika osnovaca, koji su poslali svoje radove na konkurs Centara za kulturu „Sirmijumart“ uprili~enog povodom uskr{wih praznika. Izlo`eni su radovi nagra|enih i pohvaqenih u~enika osnovnih
{kola iz Mitrovice, La}arka, Kuzmina, Martinaca, ali i
[OSO „Radivoj Popovi}“ i [tifline likovne {kole.
[ezdesetak radova u tehnikama kola`a, tempere, crte`a
i vitra`a predstavilo je de~ije vi|ewe uskr{wih praznika u likovima Hrista, Bogorodice, farbanih i {aranih jaja. Hristos je svojim ~udotvornim vaskrsewem pokazao svoju bo`ansku mo} i potvrdio pobedu `ivota, svetlosti i radosti, a deo vaskr{we radosti su nam preneli i osnovci svojim radovima.
M. V.
Sre}ni
uskr{wi
praznici
Ovo izdawe M novina
{tampano je kao dvobroj
Slede}i broj izlazi
14. aprila 2010.
CMYK
U
[email protected] TRIBINA O TRGOVINI QUDIMA
^ETKE
&
METLE
Pi{e: Svetlana Cucani}
Nepodno{qiva
lako}a propadawa
P
re nego {to su oterali guvernera Jela{i}a, i vlada i weni omiqeni biznismeni uglas su ga opawkavali. Te ovakav je te onakav je, a su{tina cele
dreke bila je izgleda u deviznim rezervama. Za ukus doma}e javnosti oli~ene u izvr{noj vlasti, poslovnim krugovima i vazda gladnim potro{a~a svih boja i oblika, te
rezerve su nepristojno visoke. S jedne strane se~emo
u{i i krpimo, znate ve} gde, a s druge strane bez po veze
le`i deset milijardi evra, koji bi itekako lepo mogli
da se spiskaju. Jela{i} je imao za na{e pojmove veoma
~udnu naviku, da savetuje mawe tro{ewa a vi{e {parawa. Te savete bi guverner svake centralne banke, ma koje dr`ave na svetu, od Severne Koreje do Xibutija, mogao
s mesta da potpi{e. Ali Srbija je sve samo nije „ma koja“
dr`ava. Srbija je dr`ava koja ne voli savete, naro~ito
ne pametne saveta. A to {to je Jela{i} rekao da su razlog ostavci sasvim li~ni, mo`e da bidne, ali sigurno, ne
mora da zna~i. Li~ni razlozi su pojam {irok kao pu~ina
okeana. U wih mo`e sva{ta da stane. I dr`ava koja ima
bu{an buxet i srbijanski industrijalci i grosisti, od
miqa prozvani tajkunima, ina~e zadu`eni do gu{e. Tu su
i penzioneri i porodiqe, i medicinske sestre i u~iteqice, i policajci i sudije, i sve ono malo i veliko, staro i mlado, sposobno i nesposobno, naka~eno na dr`avnu
sisu sa koje ne zna da si|e, nego vazda dre~i ~im ponestane „mleka“, ko prasici kad se odvoje od krma~e. I dok to
sve sisa i cucla ovo malo buxeta, i gra|ani i vajni privrednici, Jela{i} naumio da {para. Kome da {para? Za
budu}a neka pokolewa, mo`da? Da je znao za onu narodnu
„ni ludom teci, ni mudrom ostavi“ mo`da bi jo{ bio guverner. A {ta su zapravo „li~ni razlozi“, zna}emo kad
postave novog. Taj novi }e pokazati odakle je dunuo vetar koji je oduvao Radovana Jela{i}a. Uostalom, smenili su svojevremeno i nekad popularnog, danas pokojnog
deda Avrama. Onog istog {to je ukinuo inflaciju. Dodu{e, posle wega je ostao {ticovani kurs, pa su tajkuni mogli nekako da pre`ive.
I svi imaju isti u~inak, kao da su prepisivali jedni od drugih. A taj u~inak je
duplo golo. Velike plate, velike beneficije, zlatni padobrani, slu`beni
automobili, sekretarice, savetnici i
ostala ~uda, a kad se podvu~e crta, ve}i u~inak je, u prebijenom, imao pokojni
Jusa.
P
rema procenama ekonomista javna preduze}a u Srbiji bele`e gubitak od ~etiri milijarde evra.
^etiri milijarde evra je novac dovoqan da se izgradi 66 mostova, kakav je most Slobode preko Dunava
kod Novog Sada. ^etiri milijarde je tako|e i novac kojim mo`e da se napravi ~etiri hiqade kilometara autoputa (ako va`i pravilo jedan milion - jedan kilometar).
U posledwih deset godina ova dr`ava nije podigla ni
jedan most (most Slobode je donacija EU). Napravqeno je
dvadesetak kilometara autoputa na koridoru 10, ali u
taj podatak nisam sigurna, jer je pomenuti autoput otvaran vi{e puta u raznim prigodama. Jednom do|e Tadi}
pa otvori radove, onda stigne Mrkowi}, pa i on otvori
i na kraju, ali ne i najmawe bitno, doleti i Pajti}, za
svaki slu~aj. Ali, da ne licitiramo sa tim otvarawima,
da rezimiramo: dakle, javna preduze}a su do sada pojela
66 mostova i 4.000 kilometara autoputa. Moram priznati da je to odli~an apetit. Ta javna preduze}a decenijama vode provereni partijski kadrovi, od onih socijalisti~kih, do dana{wih demokratskih i ostalih. Od Milomira Mini}a (ako ga se neko se}a) preko Milanka [aran~i}a (on je nezaboravan), Branka Joci}a (zabunio se u
kraduckawu), do Radujka i Bajatovi}a i ostalih velikih
magova ekonomije i menaxmenta. I svi imaju isti u~inak,
kao da su prepisivali jedni od drugih. A taj u~inak je duplo golo. Velike plate, velike beneficije, zlatni padobrani, slu`beni automobili, sekretarice, savetnici
i ostala ~uda, a kad se podvu~e crta, ve}i u~inak je, u
prebijenom, imao pokojni Jusa. On na`ica dinar dva, i
to mu ostane u xepu, a ovi saklesani izgube i dinar i
dva, i usput uz pomo} onih koji su ih postavili ''pogube''
mostove i autoputeve, penzije i de~je dodatke. Sve ono
{to bi se tim novcem koji su oni profu}kali na burazersku ekonomiju, neracionalno poslovawe, „dru{tveno dogovarawe i samoupravno sporazumevawe“ moglo kupiti i
platiti. Koliko de~jih dodatak stane u ~etiri milijarde evra? Ko mi izra~una, vodim ga na sladoled.
osle jo{ jednog kolosalnog diplomatskog uspeha
na{eg ministarstva inostranih dela mo`emo da
odahnemo. Propalo je sve na Brdu i oko wega, krawske kobasice su definitivno iza{le iz mode, Arapska
liga ne}e staviti Kosovo na dnevni red svog zasedawa, a
bez nas ni ~uvena Abacija ne}e vi{e biti kao {to je bila. Imamo sve adute u rukama, sve znamo i mo`emo, samo
ne znamo kako da obezbedimo beli {engen za Pri{tinu.
Svud je slobodno, voq ti na Brdo, voq ti u Opatiju, voq
ti u Adis Abebu, Tananarivu, Karakas ili Geteborg. Jedino je malo te`e sti}i do Vu~itrna, \akovice, Prizrena.
Ali, uprkos tome {to u neke delove na{e svete zemqe
nogom ne mo`emo da stupimo, Kosova se nikad ne}emo odre}i i nikada ne}emo priznati samoprogla{enu nezavisnost. A Evropa? Neka nas ~eka. Ne}e se pokajati.
P
2. STRANA
Strahote ropstva
U
organizaciji Kancelarije za mlade i uz podr{ku
me|unarodne
organizacije za migracije
(IOM – a) proteklog ~etvrtka, 25. marta, u Sremskoj Mitrovici, odr`ana je radionica i predavawe na temu
„Anti trafiking i nedozvoqena trgovina qudima“ kojoj
je prisustvovao veliki broj
mladih Mitrov~ana. U~esnici tribine imali su priliku
da ~uju predavawe psihoterapeuta i konsultanta u organizaciji za migracije, Nevene ^alovski koje je bilo
veoma pou~no, a je obuhvatilo sve aspekte trgovine qudima, od toga koji su na~ini
na koji se `rtva uvla~i u lanac trgovine, kako se sa wom
postupa, zbog ~ega do toga do-
lazi, a prisutni su mogli ~uti i koji su na~ini izlaska
iz takvog `ivota za koji je
neophodna podr{ka dru{tva
i relevantnih institucija.
- Veoma je te{ko dopreti
do `rtve trgovine qudima,
koja i kada postane svesna
opasnosti i polo`aja u kojem
se nalazi ose}a nemo}, gubitak poverewa u sebe i op{te
o~ajawe. @rtve trgovine
qudima trpe najgore vidove
zlostavqawa, od fizi~kog
do psihi~kog i prinu|ene su
na razli~ite poslove koje
vre|aju dostojanstvo li~nosti – izjavila je Nevena ^alovski.
Fenomen trgovine qudima
u porastu je u Sremu, a Srbija je zemqa tranzita `rtava,
ali i porekla i wihova kraj-
Predavawe psihoterapeuta i konsultanta
Nevene ^alovski o trgovini qudima
ISTINITA ISPOVEST @RTVE TRGOVINE QUDIMA
Trpela sam batine
vezana za krevet
Posebno potresan i upozoravaju}i deo predavawa
bila je istinita `ivotna
pri~a 34 – godi{we `ene
koja je od 2006. godine zvani~no registrovana kao
`rtva trgovine qudima.
Ona je prisutnima prenela svoja iskustva, `ele}i
da za {iru javnost ostane
anonimna
- U svet trgovine qudima u{la sam putem poznanstva sa `enom, koja mi je
ponudila dobar posao i u
prvo vreme na{eg dru`ewa predstavila se kao dobar prijateq. Posle izvesnog vremena postalo je
o~igledno da od obe}awa
koja su mi iskreno i bila
sumwiva, nema ni{ta. Saznala sam da sam prodata,
sa namerom da budem iskori{}ewa za prostituciju. Ubrzo sam uvedena i
u svet droge. Svaka pobuna, dovodila je do zlostavqawa, trpela sam batine
posle kojih bih po nekoliko dana bila vezana za
krevet.
Zbog
te{kog
zdravstvenog stawa ubrzo
je do{lo do komplikovanijih bolesti, a `rtve trgovine qudima ~esto ne
nailaze na razumevawe u
bolnicama ili drugim
ustanovama.
Izbeglica
sam, nisam imala nikog
bliskog i u vreme kada se
vodila borba za moj `ivot nai{la sam na qude, u
policiji i u me|unarodnoj
organizaciji koji su mi
pomogli iako sam ja izgubila svaku nadu da }u biti spasena. Danas `ivim
normalno, radim, iza{la
sam iz sveta droge, a iza
mene je period `ivota o
kojem mogu da posvedo~im
radi upozorewa o strahotama koje do`ivqavaju
`rtve trgovine qudima –
rekla je u~esnica predavawa, koja je prona{la put
izlaska iz lanca nedozvoqene trgovine.
wa odrednica . Naj~e{}i
vid vrbovawa `rtava su
oglasi za poslove sa odli~nim uslovima, naj~e{}e u
inostranstvu, ali i u na{oj
zemqi, ali i neposredna poznanstva. Osobe koje su potencijalna meta i ne slute
da je u wihovoj blizini trgovac qudima i naizgled nije
mogu}e prepoznati opasnost.
Zabele`eni su slu~ajevi u
kojima je `rtva uvu~ena u trgovinu qudima od strane dugogodi{wih partnera, prijateqa ili poznavalaca.
Ipak, najvi{e `rtava se
zloupotrebi putem oglasa za
posao ili profesionalno
anga`ovawe.
- Predavawe je bilo druga~ije od svih dosada{wih,
imalo je pou~an karakter,
ali i nameru da probudi
svest svakog pojedinca o tome kolika je na{a odgovornost pre svega za sopstvenu
bezbednost ali i pomo} drugima – izjavio je Milorad
Popadi}, koordinator Kancelarije za mlade.
Podr{ka nadle`nih institucija, sigurnih ku}a,
ustanova za brigu o zdravstvenom stawu gra|ana ali i
svih ~lanova dru{tva od
presudnog je zna~aja za prevenciju i otkrivawe trgovine qudima, pojave koja naru{ava bezbednost dru{tva i
u najrazvijenijim zemqama
sveta.
M. Brwilov
1. april 2010.
PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE DR BOJAN PAJTI]
POSETIO RUMU
Dva kilometra nove ulice
OD PRVOMAJSKIH URANAKA
DO USKR[WIH UGARAKA
^udo od
labudo
Po zavr{etku kompletne rekonstrukcije Ulice Alekse [anti}a, o~ekuje se da u junu zapo~nu i radovi na izgradwi novog vrti}a
1. Jo{ jedna in|ijska repriza
2. Mitrosov prazan sendvi~
3. Prvo poluvreme
gradona~elnika
Nedimovi}a
4. Mitrova~ki
milioneri
5. Od Hitlerovih do NATO bombardera
1.
Dr Bojan Pajti} sa doma}inima u Rumi
P
redsednik pokrajinske Vlade, dr Bojan Pajti}, boravio je
pro{le srede, 24. marta u Rumi i tom prilikom, u pratwi svojih
doma}ina, obi{ao kompletno rekonstruisanu Ulicu Alekse [anti}a.
Pored trotoara i kolovoza, ova
ulica du`ine 1.800 metara je potpuno infrastrukturno opremqena i
spremna za izgradwu novog vrti}a,
koji }e u potpunosti re{iti pitawe
sme{taja rumskih mali{ana u pred{kolske objekte.
- U posledwih godinu dana, na teritoriji rumske op{tine zaposlili
smo 422 osobe, a u protekle tri godine investirali 1,4 milijarde dinara u razvoj. Najnoviji projekat u Nasequ Berak, koji je ko{tao 116 miliona dinara podrazumeva izgradwu
puta, atmosferske kanalizacije i
ima dvostruki zna~aj koji se ogleda
u poboq{awu kvaliteta `ivqewa
qudi na ovom prostoru, a uglavnom
je re~ o izbegli~kim porodicama,
dok druga dimenzija le`i u ~iwenici, da je lokalna operativa bila anga`ovana na ovim radovima, {to
zna~i da je zaposlen veliki broj qudi - izjavio je dr Bojan Pajti}.
Predsednik Skup{tine op{tine
Ruma Nenad Borovi} je istakao, da
se zna~aj obavqenih radova u Ulici
Alekse [anti}a, ogleda ne samo u
tome {to su se re{ili individualni problemi gra|ana, ve} i zato,
{to }e u ovoj ulici biti izgra|eno i
veliko obdani{te, tako|e zahvaquju}i sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa.
- Pre po~etka radova, morali smo
da infrastrukturno opremimo kompletan prostor u smislu putne i
elektri~ne mre`e, gasa, vode, posle ~ega je raspisan tender i ja nadam da }e do juna po~eti radovi na
izgradwi obdani{ta. Time }emo re{iti dosada{wi problem, da preko
100 mali{ana svake godine ostaje
bez mesta u pred{kolskom objektu rekao je Nenad Borovi}.
Na na{e pitawe koliko }e izgradwa vrti}a biti prilika i za no-
2.
Ulica Aleksa [anti}a
vo zapo{qavawe Nenad Borovi}
ka`e:
- To }e zavisiti od potrebe za
sme{tajem dece. Ako svaka grupa
broji dvadesetak mali{ana, sigurno je da je }e biti potrebno jo{ vaspita~ica, a sa ostalim zaposlenima, medicinskim sestrama, servirkama, ~ista~icama, mo`da bi i pedesetak qudi moglo da se zaposli u
novom obdani{tu - tvrdi Borovi}.
Za radove u Ulici Alekse [anti}a, lokalna samouprava je izdvojila
dodatnih 25 miliona dinara, a uz jo{
oko osam i po miliona koje je izdvojila Elektrovojvodina, ukupna vrednost radova iznosi preko 150 miliona dinara.
- Trebalo bi ista}i da lokalne samouprave svojim buxetima jako te{ko
mogu da same finansiraju infrastrukturne radove ovog obima i da su
u takvim slu~ajevima Pokrajina i
Fond za kapitalna ulagawa, jedini
na~in da se ovakvi projekti zavr{e.
Mislim da }emo uz wihovu pomo} i
ubudu}e re{avati ovako zna~ajne
projekte u op{tini. Za one maweg
obima, mo`emo obezbediti sredstva
iz op{tinskog buxeta. Godinama su
op{tinski buxeti bili usmeravani
na re{avawe socijalnih potreba i
kupovinu socijalnog mira. Zahvaquju}i sredstvima Fonda za kapitalna
ulagawa, na{a sredstva mo`emo sada usmeravati na stvari koje su zaista neophodne - istakao je Goran Vukovi}, predsednik rumske op{tine.
Ovom prilikom, dr Bojan Pajti}
govorio je i o podr{ci pokrajinskih
organa radovima na industrijskoj
zoni Rumska petqa.
- Mi }emo i u narednom periodu
podr`avati i Rumu i sve druge op{tine na teritoriji Pokrajine. Kao
{to znate, vi{e od 1.000 projekata
je realizovano iz Fonda za kapitalna ulagawa u protekle tri godine zahvaquju}i sredstvima za koja
smo se izborili i u okviru Ustava
Srbije i nastavi}emo to i daqe da
~inimo, uzimaju}i u obzir i buxetske mogu}nosti, jer na `alost, sa
svetskom ekonomskom krizom je do{lo do zna~ajnih smawewa sredstava u svim buxetima - ka`e dr Pajti}.
U pratwi dr Bojana Pajti}a, rumsku
op{tinu posetili su i Mom~ilo Milovi}, direktor Fonda za kapitalna
ulagawa Vojvodine i Jovica \uki},
pokrajinski sekretar za finansije.
Smiqa Xakula
135 miliona za izgradwu vrti}a
Prema investicionom programu
koji je nedavno usvojen na sednici
Op{tinskog ve}a, ukupna povr{ina
novog vrti}a iznosi}e 1.592 kvadratna metra, a samo prizemqe iznosi oko 1.187 kvadratnih metara.
Objekat je podeqen u nekoliko
funkcionalnih celina, deo za decu
koji sadr`i mati~ne jedinice, vi{enamensku salu, trpezariju, fiskulturnu salu, slu`beni deo za
zaposlene i ekonomski deo sa kuhiwom. Jasleni deo je namewen deci
1. april 2010.
U ona brozna vremena, za kojima oni koji ih se se}aju sada sve
vi{e uzdi{u, a oni koji ih se ne se}aju `ale {to se nisu rodili
ranije, uo~i prvomajskih praznika, obi~no su se na sve~an na~in
otvarali neki novi proizvodni pogoni, mostovi, fabrike i tome sli~no,
do~im je asfaltirawe ulica i krpqewe rupa na putu predstavqalo ne{to {to se podrazumeva i na {ta se nisu pozivali novinari radi politi~kog marketinga. Ali, to je bilo onda, a sad je sad. Tako je u najboqem
maniru nekada{wih pretprvomajskih svetkovina, u In|iji otvoren nekakav „Ti - kju siti“, stambeno-poslovni-i-{ire-centar za sve i sva{ta, u
kome }e posao navodno na}i 1.000 (i slovima: hiqadu) Sremaca. E, sad,
{ta tih hiqadu qudi (koliko ~ini jedno ne ba{ malo srema~ko selo) mo`e tu ta~no da radi, |avo }e ga znati. Ako }e neko pomeriti svoj du}an
sa ta~ke A u ta~ku B, ili ako }e se neko preseliti iz jednog stana u drugi, to ba{ ne zna~i da }e se zaposliti hiqadu du{a, ali malo je re}i koliko je ve} poznato famozno In|ijsko ^udo Od Labudo. To ~udo je toliko ~udno da je ~ista lutrija uop{te na}i nekog nezaposlenog u in|ijskoj
palanci. Jer, koliko jo{ pro{le godine dizala se xeva oko nekog indijskog centra za informacionu tehnologiju u kome je planirano zapo{qavawe 20.000 qudi. Toliko da }e In|ija morati da uvozi radnike, s obzirom da ih je sve po nekoliko puta ve} zaposlila u raznim biznis-projektima. To je bilo dok Je{i} nije pao u nemilost vrhu{ke Demokratske
stranke, pa se sad svi ~udom ~ude otkud In|iji u odnosu na broj stanovnika procentualno ve}i broj nezaposlenih nego u recimo Sremskoj Mitrovici, posebno {to je centar Sremskog okruga neslavno pro{ao nakon
propasti velikih sistema, po~ev od slavnog Matroza, pa zavr{no sa neslavnim Mitrosom. [to se ti~e ovih hiqadu novih radnih mesta, kojima se In|ija hvali, zovite me kad se zaposli bar pola od toga. Ne{to mislim, da je to tako veliki zalogaj (poka`ite mi ko to danas u Srbiji mo`e da odjednom zaposli 1.000 radnika), do{li bi na Je{i}evu sve~anost
i Tadi} i Pajti}, vrlo rado. A nije do{ao ni jedan od wih dvojice.
do 18 meseci, odnosno do 3 godine
starosti, drugi za decu od 3 do 6 godina i tre}i za decu 6 - 7 godina.
Radovi na izgradwi izve{}e se
na osnovu glavnih projekata koje je
pro{le godine uradilo Preduze}e
za projektovawe, gra|ewe i in`ewering KRIP iz Beograda. Ukupna
vrednost radova je ne{to iznad
135 miliona dinara, a sredstva bi
trebalo da se obezbede iz Fonda
za kapitalna ulagawa AP Vojvodine i buxeta rumske op{tine. U
prethodnom periodu, rumska op{tina je iz Fonda, za radove u prvoj
fazi, dobila 37.280.000 dinara. U
februaru 2010. godine, lokalna samouprava je podnela predlog potreba za dodatno finansirawe vrti}a
u vrednosti od oko 95 miliona dinara, a ostatak sredstava bi}e
obezbe|en iz op{tinskog buxeta za
2011. godinu. Radovi bi trebalo da
po~nu u junu 2010. godine, a krajwi
rok za zavr{etak je jun 2011. godine.
Sremske
informativne
novine
^ovek koji je 2005. godine kupio Mitros za 36 miliona dinara,
~uveni vlasnik brojnih firmi koje odlaze u ste~aj, biznismen
Rodoqub Dra{kovi}, doterao je zaposlene do praznog sendvi~a.
Prvo se re{io radnika (sa preko 1.000 u momentu kupovine, do 147 u momentu ste~aja), a zatim i svega ostalog. Prvo je firmu izmestio u Beograd, onda od jedne napravio dve (Mitros i Takovo Agrar), a zatim obe
pustio u ste~aj i to tako da (kako tvrdi {ef mitrova~kih sindikalista
Stevan Romakov) firma Takovo potra`uje od Takova, pa sve u krug dok se
ne isisa i sama sr` nekada{weg Mitrosa. Ve} nekoliko dana, dvadesetak od 147 radnika Takovo Agrara {trajkuje gla|u u krugu fabrike, poru~uju}i Dra{kovi}u da }e „ako treba i umreti u fabrici“. @alosno je {to
radnici ~ak ni u najte`im momentima kao da ne shvataju da je kona~no
kraj bajke o Mitrosu i da im u tome ne mo`e pomo}i lokalna samouprava, jer nema nikakvih nadle`nosti, niti bilo ko u Sremskoj Mitrovici.
Jer Mitros je privatizovan i kao privatna firma ide u ste~aj. To je
tranzicija i tu je ~ak i dr`ava koja je Mitros prodala, gluva za vapaje
radnika. Znamo da je najlak{e posle bitke biti general, ali kako to da
radnicima Mitrosa u vreme kada je na snazi bilo samoupravqawe, nije
toliko bilo stalo do firme kao sada, kad fabrika ve} odavno vi{e nije wihova? Ili je onda, kad se fabrika tretirala kao Alajbegova slama
i dok se kralo na sve strane, {to nas olovku, {to na rinfuzi, {to na kalu, bilo lepo svakom prema mogu}nostima? Bilo pa pro{lo, a kad }e
opet ne znamo. Te{ko da }e skoro. Bio jednom jedan Mitros... Sve bude i
sve pro|e.
3.
Kad je neko gradona~elnik Sremske Mitrovice, kao aktuelni
prvi ~ovek jedinog sremskog grada Branislav Nedimovi}, ne mo`e da ra~una na „~uda od labuda“ i ostala pomagala. On jedino
mo`e da ra~una na svoje vreme koje je ulo`io u vr{ewe vlasti i rezultate koji su u tom vremenu postignuti. S obzirom da }e uskoro kraj prvog
poluvremena u mandatu mitrova~kog gradona~elnika, jo{ je previ{e rano da se pravi bilo kakav rezime. Me|utim, i pored sporosti izazvane
ekonomskom krizom, neke stvari se ipak pomeraju. Ovih dana je nekako
gotovo nezapa`eno propra}ena jedna dobra vest – da je {vajcarska kompanija Industrikum uplatila 2,9 miliona evra za kupovinu Matroza. Vi{e od samih para va`no je to da je novi vlasnik ovom uplatom zapravo
potvrdio da je re{en da uskoro otpo~ne sa proizvodwom aluminijuma i
zapo{qavawe 290 radnika. Mitrova~ki gradona~elnik ne o~ekuje ~uda,
ali ka`e da je realnost da do kraja godine u Sremsku Mitrovicu u|e pet
novih firmi, koje }e zapo{qavati 700 novih radnika. [to bi rekla ona
narodna poslovica – boqe jedno radno mesto u ruci, nego golub na grani.
Ili tako nekako...
4.
Od desetorice onih sa najve}om prijavom poreza na dohodak gra|ana u Srbiji, ~ak su dvojica iz Sremske Mitrovice. Na petom i
sedmom mestu ove liste, sa prijavom od 5,4 i 4,5 miliona dinara na ime poreza, nalaze se dva mitrova~ka preduzetnika. Ilustracije
radi, na prvom mestu i sa prijavom od 12 miliona dinara poreza nalazi
se beogradski menaxer, koji je za pro{lu godinu prijavio osnovicu od
84,5 miliona dinara. E, pa, neko jo{ ka`e da u Mitrovici nema {anse za
dobru zaradu...
5.
Nije sve u parama. Va`na je i du{a. Eto, obele`ili smo 24. mart,
po~etak NATO bombardovawa. Doga|aj koji je izazvao Hitlerovo
{estoaprilsko bombardovawe, 27. mart (Boqe rat, nego pakt!)
nismo ni~im obele`ili, {to je u skladu sa na{im otklonom od antifa{isti~ke uloge u Drugom svetskom ratu i na{im sve otvorenijem priklawawem ~etnicima, qoti}evcima i nedi}evcima. NATO je nastao kao grupacija sastavqena od na{ih biv{ih saveznika, pa se nadam da nas nije
bombardovao i zbog toga {to je to savezni{tvo odjednom i ni~im izazvano prestalo? Kako god, uvek nama po glavi...
V. ]osi}
STRANA 3.
MITROSOVI RADNICI [TRAJKUJU GLA\U
Gladovawe u fabrici hrane
K
ada je 10. marta 2005. godine
privatizovano preduze}e Mitros svi su se ponadali da za
ovu veliku klanicu i fabriku mesnih prera|evina dolaze boqi dani.
Vlasnik koncerna Svis lajon Takovo
Rodoqub Dra{kovi} je na aukciju kupio Mitros za 36 milion dinara. Tim
~inom preuzeo je na sebe sva dugovawa fabrike i 930 zaposlenih. U posedu Mitrosa bilo je 22 hektara zemqi{ta, nova hladwa~a od 6.394
kvadratnih metara, pogon za proizvodwu salama i kobasica, poseban
pogon za preradu `ivinskog mesa i
savremena kotlarnica, maloprodajni
objekti {irom biv{e Jugoslavije.
Dra{kovi} je nakon kupovine imao
ambiciozne planove. Obe}avao je ku-
Kupuje
i {aqe
u ste~aj
U septembru 2008. godine Dra{kovi} u Gorwem Milanovcu registrovao novu firmu Takovo Agrar
u koju prebacuje 150 Mitrosovih
radnika, tako da su na istoj lokaciji u Sremskoj Mitrovici radile
dve firme: SL Mitros registrovan u Beogradu i Takovo Agrar u
Gorwem Milanovcu. Najpre je 30.
novembra pro{le godine progla{en ste~aj nad SL Mitrosom, i tada je 100 radnika ostalo bez posla, da bi 31. decembra zatra`eno
pokretawe ste~aja i nad Takovo
Agrarom, a ste~aj je pokrenut 23.
marta.
^ak pet nekad uspe{nih preduze}a koja je kupila ili osnovala
kompanija Rodoquba Dra{kovi}a
je u ste~aju. To su Industrija mesa
Zlatibor iz ^ajetine, Mitros, Takovo Agrar, Eko organika iz Beograda i Vojvodina produkt iz In|ije.
le i gradove, pokretawe proizvodwe, obnovu asortimana, kooperantske odnose sa sto~arima i s tim uvezi pokretawe sto~arske proizvodwe
u Sremu i Ma~vi. Radnicima je obe}ao `ivot dostojan ~oveka, ili u prevodu posao i zaradu ok koje }e mo}i
da `ive. Me|utim, ~etiri i po godine
nakon {to je pazario Mitros, Dra{kovi} ga je pustio u ste~aj. Od 930
radnika ostalo je wih 147 i to zaposlenih u firmi }erki Koncerna Svis
lajon, Takovo Agrar, koja je tako|e od
23. marta u ste~aju. Po~etkom februara kada je jo{ uvek bilo neizvesno
da li }e Takovo Agrar oti}i u ste~aj
ili ne radnici i biv{i radnici Mitrosa su organizovali {trajk ispred
fabrike. Tra`ili su zaustavqawe
ste~aja koji je Rodoqub Dra{kovi}
zatra`io od Trgovinskog suda u ^a~ku, gde je formalno sedi{te Takovo
Agrara.
Nakon tog {trajka danima su de`urali u pogonima ne dozvoqavaju}i da
se iz fabri~kog kruga iznose ma{ine
i oprema.
- Sve ma{ine su radni~ke, jer su ih
na ime 400 pravosna`nih presuda
sudski ve{taci letos popisali. Fabrika je na{a i nikom je ne damo – rekli su radnici na protestu.
Protesti mitrosovaca nikog nisu
dotakli. Trgovinski sud u ^a~ku je
23. marta doneo odluku da se otvori
ste~ajni postupak u preduze}u Takovo Agrar iako su, po tvrdwama radnika, dugovi koje je ovo preduze}e imalo ve{ta~ki napravqeni, odnosno
Takovo Agrar je postalo veliki du`nik drugim ~lanicama Svis lajon
grupe, {to je prema re~ima {trajka~kog odbora veoma sumwivo.
Istog dana dvadesetak Mitrosovih radnika po~elo je {trajk gla|u
sa zahtevom da im se isplate sva dugovawa i otpremnine od 200 evra po
godini sta`a.
Posle {est dana gladovawa intervenisala je i Hitna pomo}. Jelisaveta Buq~ik i Milan Mihajlovi} su za-
NEMAJU [TA DA IZGUBE: [trajka~i gla|u u mitrova~koj klanici
vr{ili u bolnici, ali su posle prulisaveta Buq~ik je rekla da vi{e
- Ne}emo prekinuti {trajk dok se
`ene lekarske pomo}i, poslati na
nema {ta da izgubi. Samohrana je majne na|e re{ewe iz ove situacije.
ku}no le~ewe. Me|utim, wih dvoje su
ka koja {koluje }erku na fakultetu,
Imamo podr{ku sindikata i lokalne
se vratili me|u {trajka~e, jer kako
pa se pita da li treba svom detetu da
samouprave, a iz Svis lajon grupe nika`u, nemaju novca za le~ewe iako
poru~i da napusti studije jer je ona
ko se ne pojavquje, niti bilo {ta poim je zdravqe ozbiqno ugro`eno. Jeostala bez prihoda za `ivot.
ru~uje, rekao je Toplica Peri} iz
{trajka~kog odbora.
Predsednik op{tinskog ve}a samoMITROSREM
stalnog sindikata u Sremskoj Mitrovici Stevan Romakov je rekao da je
sindikat odavno ukazivao na lo{e
Predsednik sindikata Mitrosreprivatizacije. Javnost je u proteklih
izvedenu privatizaciju.
ma Stevan Jovanovi} najavio je za ~enekoliko nedeqa upoznata sa na~i- Svu dokumentaciju smo uputili
tvrtak 1. april protest radnika ovog
nom na koji je Mitrosrem privatizoRepubli~kom tu`ila{tvu, Agenciji
poqoprivrednog preduze}a.
van. Radi se o prqavom novcu klana
za privatizaciju, Savetu za borbu
– U posledwe vreme iz preduze}a
[ari}, koji je ste~en {vercom narkoprotiv korupcije, nadle`nim minise preko raznih sestrinskih firmi
tika. U preduze}u su nedavno boravistarstvima. Samo je Osnovno tu`ilaiznosi roba i gotovi proizvodi, poli predstavnici Agencije za priva{tvo u Sremskoj Mitrovici pokrenusebno iz Korna i klanice u Velikim
tizaciju i policija, ali svi oni kao
Radincima. Mi to ne}emo dozvoliti
da ne{to ~ekaju. Ni{ta se ne de{ava,
lo istragu. Sa progla{ewem ste~aja
i u ~etvrtak }emo blokirati ta dva
sem odliva kapitala koji je poja~an
sve je palo u vodu. Nikog nije briga za
objekta, kako bi skrenuli pa`wu nadposledwih dana. Upravo to `elimo
radnike – ogor~en je Stevan Romale`nih na katastrofalnu situaciju u
da spre~imo blokadom Korna i klakov.
kojoj se ovo preduze}e na{lo nakon
nice – rekao je Stevan Jovanovi}.
S. Cucani}
Blokada Korna i Klanice
OVAKO JE NEKAD GOVORIO DRA[KOVI]:
OVAKO GOVORI DANAS:
U Mitrovici vladaju
mra~ne sile
Entuzijazam qudi je
iznena|uju}i
U aprilu 2005. godine, gostuju}i na
programu RTV M (koja tako|e vi{e ne
postoji) Rodoqub Dra{kovi} je rekao
da Koncern Svis lajon Takovo pretenduje da bude najve}i proizvo|a~
hrane u zemqama jugoisto~ne Evrope.
- Ja poti~em iz siroma{ne radni~ke porodice i u du{i sam socijalista. Brinem o `ivotu svakog radnika.
Qudima se moraju obezbediti uredne
plate i `ivot dostojan ~oveka, i wima i wihovim porodicama. Dobar
prijem na koji sam nai{ao je najverovatnije posledica ~iwenice da su
oni prepoznali u meni tu energiju i
snagu koju posedujem, rekao je izme|u
ostalog Dra{kovi}.
On je novinaru RTV M rekao i da se
za mesec dana od kupovine mnogo toga
uradilo, a da su radnici radili u veoma te{kim uslovima.- Entuzijazam
qudi je iznena|uju}i. Sa kojim elanom oni rade! Jednog dana, siguran
sam, Mitros }e im to vratiti dobrim,
dobrim uslovima za rad, punim rukama posla i solidnom zaradom od koje
}e mo}i da `ive i hrane svoje poro-
P
dice – govorio je Rodoqub Dra{kovi}.
- Vremenom }emo sigurno mo}i da
zaposlimo ne samo 750 qudi, koliko
je pre{lo sa radnim odnosom u Svis
lajon Takovo, ve} i veliki broj kooperanata na ovom prostoru Srema i
Ma~ve.
Dra{kovi} je pomenu i drugu fazu
razvoja klanice u kojoj }e kroz priplodna grla, kroz proizvodwu sto~ne
hrane, kroz investirawe u agrobiznis uticati na usmeravawe ove regije na proizvodwu stoke.
- Pre toga moraju se isplatiti dugovi svim poveriocima. Mitros nikom ne}e ostati du`an. Posle toga
sledi uspostavqawe kooperativnih
odnosa sa proizvo|a~ima stoke i
`ivine. Svetla ta~ka u sada{wem
Mitrosu je `ivinska klanica ^imi.
To je moderna linija koja bi odmah
mogla da po~ne sa radom. Tako da sa
ovim klan~nim i prera|iva~kim kapacitetom Mitros mo`e da apsorbuje sve proizvedene koli~ine stoke,
rekao je Dra{kovi}.
rema evidenciji Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, na podru~ju Srema trenutno su u ste~aju 33 preduze}a i te{ko je
prognozirati kada }e se ste~ajni postupci koji
traju i vi{e godina okon~ati. ^iwenica je da su
samo dve firme u radnom ste~aju, da proizvode
proizvodwa i imaju {anse za ozdravqawe – re~
je o Brodogradili{tu „Sava” iz Ma~vanske Mitrovice, gde radi oko 250 radnika i „Vojvodinaproduktu” iz In|ije, sa 35 zaposlenih. Spisku
firmi u ste~aju prikqu~eni su odnedavno i „Sl
Mitros”, iz Sremske Mitrovice, koji je oti{ao u
ste~aj odlukom Privrednog suda iz Beograda,
po{to je „Svislajon”, kompanija Rodoquba Dra{kovi}a, posle kupovine biv{e klanice „Mitros” firmu registrovala u Beogradu, i „Unisak”, fabrika polietilenskih xakova iz In|ije.
Pored biv{ih dru{tvenih firmi koje su u
ste~aju i po nekoliko godina, na spisku preduze}a u likvidaciji su i novoformirana privatna
preduze}a, ili privatizovana, kao „Interpak”,
iz Rume, „Karin komerc”, iz [ida, „Kalera” iz
Beograda, „Fert mont” iz Stare Pazove, „Okiteks”, iz Sremske Mitrovice, „Energometal”, iz
Stare Pazove, „Trend” iz Rume, AD „Hempro
[id” i AD „Jegra Bruno” iz In|ije.
[to se ti~e ste~aja biv{ih dru{tvenih preduze}a karakteristi~no je da u pojedinim ste~aj
4. STRANA
Dve nove fabrike za proizvodwu mesa i sladoleda po~e}e sa
radom u narednih mesec dana u
Gorwem Milanovcu, najavio je
vlasnik kompanije Svis lajon Takovo Rodoqub Dra{kovi}.
- U novim fabrikama }e raditi
preko 1.000 radnika, a ukupna investicija iznosi oko dva miliona
evra - rekao je Dra{kovi}.
Na pitawe da li je taj novac bilo mogu}e ulo`iti u oporavak fabrike mesa Mitros iz Sremske
Mitrovice, koja je tako|e u wegovom vlasni{tvu, umesto u potpuno
nove fabrike, Dra{kovi} je rekao da ne `eli da finansira gubita{e.
- Niko vi{e ne}e da finansira
gubitke, a mi wih vu~emo ve} {est
godina. Neko radi i stvara profit, a neko opstruira i pravi gubitke. Taj ko pravi gubitke i}i }e
na biro za zapo{qavawe, kao Mitros, koji najvi{e duguje poveriocima iz poslovnog sistema SL Takovo. Ste~aj je u slu~ajevima koji
NESLAVNA STATISTIKA PRIVREDNOG SUDA
U SREMSKOJ MITROVICI
U ste~aju 35
sremskih preduze}a
traje i po nekoliko godina, da, ustvari, te firme vi{e i ne postoje, ali postupak iz raznih
razloga nikako da se okon~a. Takav slu~aj je sa
AD „Lipom” iz [ida, „Lifamom” iz Stare Pazove, „Sirmodeksom”, iz Sremske Mitrovice,
„Korzom”, iz Rume, Fabrikom obu}e „Diana”, iz
Sremske Mitrovice, MIV-om – industrijom ventila iz Sremske Mitrovice, Zadrugom „Fru{ka
gora” iz Iriga i drugima.
[to se ti~e fabrike celuloze i papira „Matroz”, iz Sremske Mitrovice, ona je pre dve godine oti{la u likvidaciju, 1.030 radnika je oti{lo na berzu rada, a onda je fabrika prodata
slobodnom pogodbom firmi „Industrikum”, sa
{vajcarskim kapitalom za 2,86 miliona evra,
koja planira da gradi fabriku za recikla`u
aluminijuma, me|utim jo{ uvek se ni{ta ne radi,
jer treba re{iti imovinske odnose za oko 65
hektara gra|evinskog zemqi{ta, koliki je plac
biv{eg „Matroza”. Me|utim, dok se sve ovo ne
re{i „Matroz” }e i daqe biti u ste~aju, a izgradwa novog pogona za recikla`u aluminijuma
sa 250 planiranih radnika, bi}e neizvesna.
Me|u preduze}ima u ste~aju je i RTV „M”, koja
je bila privatizovana, a kako kupac nije ispuwavao obaveze, ugovor je raskinut, a televizija
oti{la u ste~aj. Sli~nu sudbinu do`iveo je i
rumski „Gumaplast” sa 177 zaposlenih, ali i nekad ~uveni „Bruno” iz In|ije i AD „[idal”, iz
[ida, a ista sudbina zadesila je AD „Trgovinu
Srem”, iz Stare Pazove i AD „Slogu”, iz Pe}inaca. Ste~aja je posle privatizacije dopao i Bio-
Sremske
informativne
novine
nemaju tr`i{nu perspektivu najzdraviji ekonomski program, ukoliko nije mogu}a nikakva sanacija“, rekao je vlasnik SL Takova i
dodao da o~ekuje da }e ste~ajni
postupak koji se vodi u Beogradu i
^a~ku vrlo brzo biti okon~an.
Dra{kovi} je tako|e optu`io
sindikate u Sremskoj Mitrovici
za opstrukciju preduze}a.
- Na|ite mi preduze}e koje je
opstalo u Sremskoj Mitrovici,
koje je uspe{no privatizovano.
Nema takvog preduze}a. Tamo vladaju mra~ne sile sindikata koje
tra`e novac, koje ne}e da rade,
opstruiraju poslovawe i koje namerno ~ine lo{e firmi da bi
vlasnik kapitala propao. Nema
nijednog radnika u Sremskoj Mitrovici koji nije tu`io svoju firmu. Radnici Mitrosa su tu`ili
svoju firmu jer im nije ispla}en
regres za godi{wi odmor iz 1998.
godine - kazao je Rodoqub Dra{kovi}.
Izvor: www.capital.ba
skop „Fru{ka gora” iz Sremske Mitrovice, pa je
grad ostao i bez biskopa.
Me|u „otpisanim” sremskim firmama su i ~etiri zemqoradni~ke zadruge –„Ada{evci”, iz
Ada{evaca, „Ogar”, iz Ogara, „Kupinovo” iz Kupinova i „Fru{ka gora” iz Iriga. Vi{e nema
imovine – zemqi{te je, na razne na~ine, mada
zadru`no, pre{lo u privatno vlasni{tvo, industrijski pogoni i oprema su na razne na~ine otu|eni pre otvarawa ste~aja, pa ostaje samo da se
zadruge izbri{u sa spiska preduze}a, jer, naj~e{}e, vi{e i nemaju imovine koja bi se mogla
unov~iti, da se podmire ste~ajne obaveze, ili
da se kolektivi revitalizuj.
Poku{aj da se razgovara sa nekoliko ste~ajnih upravnika nije urodio plodom, jer, oni, kako
ka`u, „nemaju ovla{}ewa da o bilo ~emu govore”, tako da su ste~ajni postupci gotovo tajni posao. Uglavnom, preduze}a u ste~aju su, izgleda,
dobra prilika za udomqewe ste~ajnih upravnika, a malo koja firma tokom ste~aja do`ivqava
preporod i povratak na tr`i{te. ^ak u ovom
trenutku nije mogu}e do}i ni do podatka koliko
je radnika iz preduze}a u ste~aju ostalo bez posla, mada neke procene govore da je re~ o vi{e
od 3.500 zaposlenih, koji su se iz firmi u ste~aju preselili na berzu rada.
Una Bebi}
1. april 2010.
SKANDAL
U POLICIJI:
Poznati sremskomitrova~ki advokat Nikola ^avlovi} i wegov sin
Du{an pro{li kroz pakao silexijske torture obesnih policajaca
MALTRETIRANI 4,5 SATA BEZ RAZLOGA
u prostorijama mitrova~kog SUP-a
K
ako tvrdi sremskomitrova~ki advokat Nikola ^avlovi}, u
pretpro{lu sredu, 17. marta, u wegovoj kancelariji, a
potom i u prostorijama Policijske uprave u Sremskoj
Mitrovici su wegov sin Du{an ^avlovi} i on bez ikakvog obja{wewa uhap{eni,
a potom i psihi~ki maltretirani.
– Oko osam ~asova uve~e,
telefonom me je pozvao
klijent sa molbom da mu
hitno napi{em ugovor o zajmu. Po{to sam u tom trenutku kod ku}e radio na jednom
drugom predmetu, a budu}i
da je re~ o tipskom ugovoru,
koji se nalazi pohrawen u
ra~unaru u mojoj kancelariji, zamolio sam mog sina Du{ana, ina~e apsolventa
Pravnog fakulteta u Beogradu, da ode do kancelarije i popuni taj ugovor – rekao je za M NOVINE advokat Nikola ^avlovi}.
Wegovo svedo~ewe daqe
ide ovako:
– Na moje ogromno zaprepa{}ewe, nakon nepunih
pola sata, telefonom me
je iz kancelarije pozvao
Du{an i usplahirenim
glasom pozvao da hitno
do|em u kancelariju rekav{i da je objekat u kojoj
se nalazi kancelarija opkolila grupa policajaca a
da je u kancelariju, bez naloga, u{ao jedan inspektor, kasnije }e se ispostaviti da je to Neboj{a Trbovi}, pripadnik sektora
Unutra{we
kontrole
MUP-a Srbije, koji pregleda moju kompletnu dokumentaciju pohrawenu u ra~unaru i preuzima neka
dokumenta. Kada sam nakon dvadesetak minuta
stigao taksijem pred kancelariju zatekao sam scenu identi~nu onoj u ameri~kim kriminalnim filomovima. I moj sin i klijent su bili, licem okrenuti prema zidu, okru`eni grupom policajaca. ^im
sam stigao, po nare|ewu
inspektora Trbovi}a bez
obja{wewa smo odmah
sprovedeni u dvori{nu
zgradu Policijske uprave
u Sremskoj Mitrovici gde
su nas smestili u tri
odvojene prostorije, svakog u pratwi po jednog policajca.
^avlovi} ka`e i da je,
po{to mu je u jednom trenutku zazvonio mobilni telefon, Trbovi} naredio da ga
odmah ugasi, kao i da je zabrinut po{to je video kao
se Du{an u hodniku nekontrolisano trese, na wegovo
pitawe gde mu je sin, dodatno nare|eno da }uti i da
sme da govori samo kada bude pitan.
Potom je, kako advokat
^avlovi} tvrdi, tokom skoro ~etiri i po sata wegovog
Kada sam nakon dvadesetak minuta stigao taksijem pred
kancelariju zatekao sam scenu identi~nu onoj u ameri~kim
kriminalnim filmovima. I moj sin i klijent su bili, licem okrenuti prema zidu, okru`eni grupom policajaca. ^im
sam stigao, po nare|ewu inspektora Trbovi}a smo bez obja{wewa smo odmah sprovedeni u dvori{nu zgradu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici gde su nas smestili u tri
odvojene prostorije, svakog u pratwi po jednog policajca.
bespravnog zadr`avawa,
inspektor Trbovi} vi{e
puta ulazio i izlazio, neopravdano ga terete}i za dela vezana za neke druge
predmete, odbijaju}i da pru`i bilo kakvo obja{wewe
za{to su on i sin li{eni
slobode.
– U nekoliko navrata
inspektor Trbovi} me je
teretio i za navodno maltretirawe nekih svedoka
vezanih za neke druge
predmete i klijenta, navode}i takve besmislice
kako sam ih ja navodno sam
pose}ivao mojim kolima
da bih im pretio. Na moju
tvrdwu da ja nikada niti
sam imao automobil niti
imam polo`en voza~ki ispit, inspektor Trbovi}
nije ni{ta odgovorio – navodi besmislenost li{avawa slobode wega i wegovog sina advokat ^avlovi}.
Ne{to pre jedan sat posle pola no}i advokat ^avlovi} biva kona~no pu{ten na slobodu. Kod ku}e
je od sina saznao da je i on,
bez ikakvog obja{wewu o
navodnom krivi~nom delu
za koje se tereti i zbog kojeg
je li{en slobode, psihi~ki
maltretiran pretwama da
}e biti poslat u istra`ni
zatvor u }eliju sa narkomanima, razbojnicima i ubicama, sa aluzijama da }e tamo
biti najstra{nije mu~en i
seksualno iskori{}avan.
– I Du{an je, kao i ja, bio
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Kabinet ministra
Biro za saradwu s medijima
Po{tovani,
Povodom va{eg zahteva dostavqamo vam slede}u informaciju:
Policijski slu`benici Sektora unutra{we kontrole
su 17. marta ove godine, u saradwi sa Osnovnim tu`ila{tvom u Sremskoj Mitrovici li{ili slobode policijskog
slu`benika @eqka Koji}a zbog postojawa osnova sumwe
da je izvr{io krivi~no delo zelena{ewa.
Prilikom li{ewa slobode kod osumwi~enog Koji}a
prona|en je ugovor o zajmu koji je sa~inio sa o{te}enim
S.D. iz Sremske Mitrovice. Sa Koji}em je zate~en Du{an
^avlovi} iz Sremske Mitrovice koji je za Koji}a sa~iwavao ugovore o zajmu za vi{e o{te}enih lica sa podru~ja
Sremske Mitrovice.
Istoga dana od Du{ana ^avlovi}a i advokata Nikole
^avlovi}a uzeta je slu`bena bele{ka o okolnostima u
vezi sa sa~iwavawem ugovora o zajmu kojima je na ime kamate o{te}eno vi{e lica sa podru~ja Sremske Mitrovice u iznosu ve}em od 1.700.000 dinara.
Osumwi~eni Koji} je uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koji
mu je odredio pritvor do 30 dana.
Beograd
Broj: 274/10
26. mart 2010. godine
pre pu{tawa nateran da
potpi{e potvrdu o privremeno oduzetim predmetima
i slu`benu bele{ku o obave{tewu primqenom od gra|ana – ogor~en je sremskomitrova~ki advokat Nikola
^avlovi} koji je podneo krivi~ne prijave protiv inspektora Neboj{e Trbovi}a
za ~ak 6 krivi~nih dela: oduzimawe i uni{tewe slu-
Ne{to pre jedan sat posle pola no}i advokat ^avlovi}
biva kona~no pu{ten na slobodu. Kod ku}e je od sina saznao
da je i on, bez ikakvog obja{wewa o navodnom krivi~nom
delu za koje se tereti i zbog kojeg je li{en slobode, psihi~ki maltretiran pretwama da }e biti poslat u istra`ni zatvor u }eliju sa narkomanima, razbojnicima i ubicama, sa
aluzijama da }e tamo biti najstra{nije mu~en i seksualno
iskori{}avan.
1. april 2010.
`benog pe~ata ili spisa,
neovla{}eni pristup za{ti}enom ra~unaru, protivzakonitom pretresawu, iznu|ivawu iskaza, zlostavqanu i mu~ewu i protivpravnom li{avawu slobode.
Advokat ^avlovi} ka`e da
}e istovremeno o svim ovim
nezakonitim radwama obavestiti i Advokatske komore Srbije i Vojvodine, Ministrastvo pravde, Vrhovni
kasacioni sud, Republi~kog
javnog tu`ioca, Skup{tinu
Republike Srbije, Ministrastvo unutra{wih poslova Srbije, ministra Ivicu
Da~i}a i Sektor unutra{we
kontrole na ~elu sa Dragoqubom Radovi}em, kao i
predsednika Vi{eg suda i
Vi{eg javnog tu`ioca u
Sremskoj Mitrovici.
Nikola Nik{i}
Sremske
informativne
novine
CRNA HRONIKA
POHAP[ENI DILERI DROGE
Trojica u pritvoru,
~etvoro na slobodi
Nakon {to je u zajedni~koj
akciji pripadnika Slu`be za
borbu protiv organizovanog
kriminala i policijskih slu`benika Policijske uprave
Sremska Mitrovica slobode
li{eno sedmoro lica iz
Sremske Mitrovice, zbog
osnovane sumwe da su neovla{}eno proizvodili i stavqali u promet opojne droge i nakon {to im je odre|eno policijsko zadra`avawe, oni su
ekspresno privedeni de`urnom istra`nom sudiji u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici Goranu Gwidi}u koji vr{i
funkciju predsednika ovog
suda, radi davawa prvog iskaza pred sudom. Nakon saslu{awa sudija Gwidi} je
bra}i Danetu (33) i Slobodanu (35) Toma{evi}u kao i Branimiru Jano{ku (26) odredio
pritvor do mesec dana u pritvorskom
odeqewu
KPZ
Sremska Mitrovica, dok su
nakon davawa prvog iskaza
Mirjana (51) i Branko Jana{ko (58), Gordana (53) i Nedeqko Toma{evi} (57) pu{teni da se brane sa slobode.
Svih sedmoro lica se terete
za neovla{}enu proizvodwu,
posedovawe i stavqawe u
promet opojnih droga, te je Vi{e javno tu`ila{tvo u Sremskoj Mitrovici odmah podnelo zahtev istra`nom sudiji
za sprovo|ewe istrage protiv ovih lica, zbog sumwe da
su proizveli, pakovali i stavqali u promet 24 kilograma
neto mase marihuane.
Zdru`enom policijskom akcijom koja je usledila na delu
autoputa Beogra-[id kod
Sremske Mitrovice u putni~kom vozilu kojim je upravqao
pritvoreni Dane Toma{evi}
kao i prilikom pretresa stanova i drugih prostorija Nedeqka Toma{evi}a i Branka
Jano{ka policijski slu`benici su oduzeli 24 kilograma
marihuane, po{to su i ve{taci potvrdili da se radi o
ovoj vrsti droge. Kako stoji u
zahtevu za sprovo|ewe istrage protiv sedmoro sremskomitrov~ana, bra}a Toma{evi},
Dane i Slobodan kao i Branimir Jana{ko organizovali su
proizvodwu i pakovawe marihuane koja se dobija su{ewem listova indisjke konopqe u Velikim Radincima
kod Sremske Mitrovice. Operativnim radom policije, do{lo se do saznawa da je proizvodwa marihuane okon~ana
oktobra pro{le godine, te da
se droga na sala{u roditeqa
Branimira Jana{ka, Branka i
Mirjane, pripremala za prodaju. Kako se sumwa pripremqena droga odno{ena je potom u ku}u Nedeqka i Gordane Toma{evi}, roditeqa pritvorenih Daneta i Slobodana
u pakovawima od 200 grama i
vi{e, te je tako bila spremna
za distribuciju na narko tr`{i{te Sremske Mitrovice,
Beograda i drugih mesta u Srbiji.
S. Lali}
IZRE^ENA [email protected] PRESUDA ZBOG
POKU[AJA UBISTVA POLICAJCA
Bojani}u sedam godina robije
Dragoqubu Bojani}u (32)
zvanom Dado, iz Vrdnika, peto~lano ve}e Vrhovnog suda
Srbije ubala`ilo je kaznu zatvora pa }e umesto 10 godina i
pet meseci robije na koliko je
osudjen u Okru`nom sudu u
Sremskoj Mitrovici, pravosna`nom presudom drugostpenog suda u zatvoru provesti
sedam godina. Bojani}a je pretresno ve}e sudije u sremskomitrva~koj Palati pravde
oglasilo krivim za te{ko
ubistvo u poku{aju i nedozvoqeno dr`awe, nabavku i upotrebu vatrenog oru`ja i municije. Nakon izricawa prevosna`ne presude Bojani} je
preme{ten na izdr`avawe
kazne u KPZ Sremska Mitrovica . Sud je utvrdio da je osudjeni Dado, kome je prvostepena presuda izre~ena nakon
bezmalo punih 10 godina, 11.
jula 1999. godine bio vinovnik dramati~nog doga|aja koji
se zbio u sremskoj bawi Vrdnik u poslepono}nim satima.
Naime, on se u kriti~no vreme
prvo na prostoru ispred diskoteke [aran i restorana
Mimoza fizi~ki sukobio sa
me{taninom Radetom Marijanovi}em da bi nakon toga bukvalno iz sa~eku{e zarobio
policajca Antiku Duhowa (39)
pripadnika Policijske stanice u Irigu i wegovog kolegu
Stevicu Sekuli}a policajca
rezervistu, kada su iza{li iz
prostorija Policijske ispostave u centru Vrdnika. Sa
repetiranom automatskom pu{kom osu|eni je naredio da
policajci krenu ispred wega,
i dok je Stevici Sekuli}u uspelo da umakne razjarenom napada~u, Bojani} je hicima iz
smrtonosnog oru`ja pogodio
policajca Duhowa u predelu
butine. Nakon toga jo{ jednom
se rafalom obru{io na nesre}nog policajca Duhowa i
tom prilikom zadao te{ke telesne povrede. Posle poku{aja masakra nad policijskom
patrolom, osu|enom na vi{egodi{wu robiju je po{lo za
rukom da pacovskim kanalima
umakne opse`noj policijskoj
poteri za wim i do~epa se
Italije. U Italiji je zatra`io politi~ki azil, ali je,
posle bezmalo sedam godina
skrivawa dopao u ruke karabiwera i bio sme{ten u ekstradicioni pritvor kod Venecije. Na osnovu crvene Interpolove poternice izru~en je
na{im pravosudnim organima
oktobra meseca 2006. godine i
od tada se, sve do pravosna`nosti presude, nalazio u
pritvoru sremskomitrova~kog
zatvora iz koga je odmah poslat iza zidina mitrova~ke
kaznionice na izdr`avawe
sedmogodi{we robije.
S. Lali}
U VI[EM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI
PRESU\ENO DILERU DROGE
Zbog heroina pet godina zatvora
Pretresno ve}e sudije Marice Joli} u Vi{em sudu u
Sremskoj Mitrovici okon~alo je sudski proces protiv
okrivqenog Lazara Radoj~i}a (29) iz Rume i donelo nepravosna`nu presudu, tako
{to mu je izreklo pet godina
zatvora. Radoj~i}, koji je vi{estruki povratnik u izvr{ewu krivi~nih dela, ogla{en je krivim za neovla{}ewu proizvodwu, posedovawe
i stavqawe u promet opojnih droga. Nakon izricawa
presude vra}en je u }eliju
pritvorskog odeqewa KPZ u
Sremskoj Mitrovici iz koje
je doveden na zavr{no su|ewe, u pritvoru se nalazi od
7. oktobra pro{le godine
kada je uhap{en, gde }e i
ostati sve do pravosna`nosti presude.
Sud je tokom dokaznog postupka utvrdio da su policijski slu`benici Policijske uprave Sremska Mitrovica-Policijska stanica Ruma u dvori{tu ku}e u Rumi,
nakon otkrivawa osu|enog
zbog sumwe da se bavio dilovawem droge, gde je Radoj~i} `iveo sa neven~anom suprugom, 7. oktobra pro{le
godine prona{li ~ak 246 paketi}a heroina, razmerenog
i spremnog za distribuciju
na narko-tr`i{te. Osu|eni
je ve} odgovarao u dva navrata za dilovawe narkotika, ali i za druga krivi~na
dela iz oblasti op{teg kriminala.
STRANA 5.
PORODICA BJELAKOVI] IZ BE^A PROVODI U RUMI USKR[WE PRAZNIKE
Najlep{e je slaviti u Sremu
Supru`nici Vukan i Gospava Bjelakovi} sa
sinom Jovanom i }erkom Draganom, stigli su iz
Be~a gde `ive i rade, da u Rumi proslave Uskrs
G
ospava i Vukan ka`u da su najsre}niji kada dolaze svojoj ku}i, te da za te trenutke `ive
tokom ~itave godine.
- Da nije bilo Gospavinih i mojih
roditeqa, ne bismo mogli napraviti ovako lepu ku}u u Rumi. Supruga
i ja smo ro|eni u Be~u, po{to su
nam roditeqi tamo oti{li davnih
godina. Tamo smo se i upoznali pre
sedam godina i nakon godinu i ne{to vi{e, odlu~ili da se uzmemo i
otpo~nemo na{ zajedni~ki `ivot.
Prvo smo dobili sina Jovana, kome
smo dali ime po mom ocu, a potom
na{u mezimicu Draganu, koje tek
{to je napunila dve godine. Lepo
se sla`emo, oboje radimo i naravno planiramo, jednoga dana, da se
vratimo ku}i i otpo~nemo `ivot u
dok je Gopava frizerka u privatnom salonu, u blizini ~uvenog be~kog Pratera - pri~a nam Vukan Bjelakovi}.
Bjelakovi}i ka`u, da se ne ose}aju kao Austrijanci, uprkos ~iwenici da im je ve}i deo familije u
Be~u.
- Moji roditeqi vi{e ne rade,
po{to se otac nalazi u invalidskoj
penziji, a majka brine o ku}i i ~uva
Draganu i Jovana. To je za Vukana i
mene velika olak{ica, po{to nas
dvoje svakodnevno radimo. Ina~e,
moji roditeqi imaju ku}u u Ba~koj
Palanci, u kojoj `ivi o~ev ro|ak sa
porodicom. Svi se dobro sla`emo
i to je ta slatka tajna uspeha, odnosno ~arobna formula za dobro raspolo`ewe - ka`e Gospava, dodaju-
U Srbiji je `ivot skup
Bjelakovi}i koji tri puta godi{we dolaze u Rumu, ~ude se
skupo}i najosnovnijih `ivotnih
potrep{tina u Srbiji.
- Znamo da se ovde te{ko `ivi. Ne te~e med i mleko ni ulicama Be~a, ali se vodi ra~una o
svakom evru. U Srbiji su slabija
domovini. Moji su ina~e poreklom
iz Crne Gore, ali mi je jo{ deda posle Drugog svetskog rata do{ao u
Srem, a Gospavini su rodom iz Ba~ke. Vra}amo se u Be~ nakon Uskrsa,
jer oboje radimo. Ja radim kao
predradnik u jednoj gra|evinskoj
firmi ~iji je gazda Austrijanac,
primawa, velika je nezaposlenost, a cene hrane, sredstava sa
higijenu, svega onog {to je najpotrebnije su visoke. Skupo}a je
jedna od kqu~nih prepreka za povratak dobrog dela na{ih qudi
u svoju zemqu - tvrde Bjelakovi}i.
}i: - U ove krajeve sam dolazila
jo{ kao mlada devojka, kod na{ih
prijateqa rodom iz Vrdnika. Zavoleli smo ovo mesto i qude koji u
wemu `ive. U sremskoj ravnici je i
na{e „more“, izleti{te Borkovac
sa ve{ta~kim jezerom, a nedaleko
je i Fru{ka gora. U na{oj ku}i is-
kqu~ivo se govori srpski jezik,
zna se ko smo i odakle smo, a tako
`elimo da vaspitavamo i svoju decu - pri~a nam Gospava Bjelakovi}.
Pred uskr{we blagdane, prava je
sve~anost u ku}i Bjelakovi}a. Gospava poput iskusne i dobro obu~ene doma}ice priprema razne vojvo-
Porodica Bjelakovi}
|anske gurmanluke. Mali{ani, Jovan i Dragana, raduju se kola~ima
koje im majka sprema, a Vukan ka`e
da nema Uskrsa bez sremskih specijaliteta, od {unke, kobasice,
{vargle, slanine i po tradiciji
jagwe}eg i prase}eg pe~ewa.
- Kod nas uvek ima qudi. Upozna-
li smo mnogo me{tana iz Rume i
okoline, do|u nam u posetu, lepo se
opustimo i to je pravo u`ivawe.
Naravno, ima veseqa i u Be~u, ali
nekako ovde je sve sla|e, dra`e,
lep{e i ukusnije - ka`u nam Gospava i Vukan Bjelakovi}.
Sima Lali}
OTVORENA [email protected]
DE^JIH RADOVA
PROBLEM [KOLOVAWA ROMA
„Briga ih za decu,
Lik i delo
posebno za nas Cigane“ patrijarha Pavla
U
pis u~enika u prvi razred
osnovne {kole po~e}e 1.
aprila na podru~ju Srema.
Pored dece srpske nacionalnosti, pravo na upis imaju i budu}i prvaci mawinskih grupa, me|u kojima su i Romi.
U Vojvodini `ivi 29.057 registrovanih Roma {to ~ini 1.43
odsto stanovni{tva. Pretpostavqa se da je broj Roma zna~ajno
ve}i jer se i daqe veliki broj
izja{wava za pripadnike drugih nacionalnih grupa, naj~e{}e
prema jeziku sredine koji govore (Srbi, Ma|ari, Rumuni). Mnogi `ive u neregistrovanim naseqima i/ili nisu prijavqeni, pa
nisu obuhva}eni popisom. Procene su da u Vojvodini `ivi oko
80.000 Roma.
Podaci o pismenosti Roma
veoma su pora`avaju}i. Oko 80
odsto je nepismeno, a oko 60 odsto ne zavr{i ~ak ni osnovnu
{kolu. Mnoga deca romske populacije zbog svoje nacije i boje
ko`e su od po~etka izdvojena od
ne romske sredine. Predstavnici mawine ka`u da romsku decu
od po~etka odbacuju druga deca
u {koli i da su veoma ~esto izlo`ena nasiqu svojih vr{waka.
Problem stvara i nastavno osobqe, naj~e{}e optere}eno predrasudama prema Romima, {to
dovodi do neravnopravnosti i
odvajawa romske dece od ostalih.
- U razredu gde je moj klinac
nema drugarstva. On je u startu
odba~en od strane druge dece.
Mislim da se i prosvetni radnici jako malo bave decom. Oni
odrade svoj fond ~asova, a posle toga kud koji mili moji. Briga ih za decu, posebno za nas Cigane - re~i su Dragane G., majke
~iji sin poha|a jednu od osnovnih {kola u Sremskoj Mitrovici.
Me|utim, pedagog osnovne
6. STRANA
Romska deca zaslu`uju boqi `ivot
{koli do`ivqavaju brojne ne{kole „Sveti Sava“ u Sremskoj
prijatnosti, jer su lo{e obu~eMitrovici, Dragana Bjedi} nana, ponekad nedovoqno ~ista
gla{ava da ne postoji diskrimijer `ive u nehigijenskim uslovinacija i netolerantnost me|u
decom.
ma i nomadskim na~inom `ivota. U~iteqica u penziji, An|el-Ne postoji nikakvo izdvajaka Jela~a ka`e da su upravo
we, deca romske nasionalnosti
su veoma dobro prihva}ena i
zbog nepostojawa stalnog mesta
boravka romska deca neredovna
veoma dobro socijalizovana.
u {koli i posti`u slabe rezulImaju sasvim dobar, ~ak odli~an uspeh u {koli. Izvr{avaju
tate.
- Kontakt roditeqa sa {kosvoje {kolske obaveze, postoji
dobra saradwa sa roditeqima,
lom je jako slab, jer wih ne interesuje to kakve rezultate u {kozaista nema nikakve razlike.
Postoji samo nekoliko pojedili }e wihova deca pokazati.
na~nih slu~ajeva, gde ne postoji
Wih interesuje samo da upi{u
dete kako bi dobili potvrdu da
saradwa sa roditeqima - tvrdi
Dragana Bjedi}.
je dete redovan |ak, koja im je
potrebna za dobijawe de~ijeg
Poznato je da romska deca u
Sremske
informativne
novine
dodatka i drugih vidova socijalne pomo}i- nagla{ava u~iteqica Jela~a.
Najve}i broj dece romske nacionalnosti sa svojih {est godina se sporazumeva na romskom
jeziku i izlo`eni su fizi~kom
radu i pro{ewu.
Jedan od najve}ih problema
koji se ti~e {kolovawa Roma je
wihov boravak u {kolama namewenim deci sa posebnim potrebama. [kolu za osnovno i sredwe obrazovawe „Radivoj Popovi}“ poha|a velik broj Roma koji pripadaju kategoriji dece sa
posebnim potrebama. Oni su
u~enici ove {kole samo zbog toga {to na testirawu za upis u
prvi razred nisu pokazali ume}e ~itawa i pisawa na srpskom
jeziku. A i roditeqima ove dece
vi{e odgovaraju uslovi koje nudi {kola „Radivoj Popovi}“, jer
tamo dobijaju besplatno obrazovawe. [kolovawe u sredini kojoj ne pripadaju, mo`e ostaviti
trajne posledice na ovu decu.
Me|u u~enicima romske populacije sigurno postoje i talentovana deca, koja na`alost
usled predrasuda, dru{tvene
netrpeqivosti i siroma{tva
nisu u mogu}nosti da iska`u
svoje talente i daqe napreduju.
Potrebno im je pomo}i, davawem besplatnih uxbenika, pru`awem pomo}i pri u~ewu i aktivnim ukqu~ivawem u dru{tvo.
Problemi vezani za opismewavawe i {kolovawe Roma su
veliki i dugotrajni. Za wihovo
re{ewe potrebno je vi{e od deklarativnog zalagawa. Budimo
tolerantni i ne vodimo se stereotipima i predrasudama. Deca romske nacionalnosti zaslu`uju boqi `ivot od onog kakav
trenutno vode.
Biqana Selakovi}
U
o~i jednog od najve}eg hri{}anskog
praznika,
Vaskrsa, u mitrova~koj
Biblioteci „Gligorije
Vozarovi}“ proteklog
vikenda, na Lazarevu
subotu ili Vrbicu, koja
se narodu obele`ava
kao de~iji praznik,
otvorena je izlo`ba
likovnih radova motivisanih `ivotom pokojnog Patrijarha Pavla, a
~iji su autori u~enici
osnovnih i sredwih
{kola iz grada. Izlo`bu je iniciralo udru`ewe Kolo srpskih sestara u saradwi sa verou~iteqima mitrova~kih {kola, a ustanova kulture kao {to je
Biblioteka rado se
odazvala da bude doma}in najboqim likovnim
mladim stvaraocima.
Izlo`bu je otvorio
hor devoj~ica koje su
bile odevene tradicionalno kako se obla~e
najmla|i na verski
praznik Vrbicu, a potom je sve prisutne pozdravio jedan od organizatora manifestacije verou~iteq i arhijerejski namesnik sremskomitrova~ki protojerej Savo Rakita, koji je
posle dela programa
najboqim
likovnim
stvaraocima dodelio
prigodne nagrade, slike Patrijarha Pavla.
Ukupno je pristiglo 220
likovnih radova i bilo je te{ko izabrati
dvadesetak najboqih, a
pohvaqeni su i svi literarni radovi koji je
bilo 25. Izlo`ba je
otvorena do nedeqe
kada se obele`ava
Vaskrs.
M. B.
1. april 2010.
USKRS - NAJVE]I HRI[]ANSKI PRAZNIK
Pobeda Isusa Hrista nad smr}u
„Mnogi slave praznike i
znaju wihova imena, a istoriju i prilike gde su postali ne
znaju {to je za najve}u osudu i
za zaslu`en podsmeh.“ Ove
re~i Jovana Zlatoustog mogu
da se primene i na na{e vreme u kome postoje razli~ite
grupacije hri{}anskih vernika, po~ev od onih besprekorno odanih i odli~no upu}enih u bogoslovqe, preko
nekih koji su kolebqivi i nesigurni, do onih koji prihva-
taju veru i wene praznike samo zbog obi~aja ili pak iz neke vrste pomodarstva.
Svi vernici ove godine Uskrs proslavqaju 4. aprila.
Ovo je najve}i hri{}anski
praznik jer ga crkva do`ivqava kao sredi{wi deo pobede Isusa Hrista nad smr}u.
Ovaj praznik se jo{ naziva i
Pasha po ugledu na istoimeni
starozavetni praznik koji su
Jevreji praznovali u prole}e, u spomen ~udesnog oslobo-
|ewa iz egipatskog ropstva.
Sama re~ Pasha zna~i prelazak ili prolaz, i nema nikakve veze s gr~kim glagolom
pasho u zna~ewu trpim, stradam, patim se, kako su svojevremeno smatrali neki hri{}anski pisci. Zapravo Uskrs predstavqa hri{}ansku
Pashu i ozna~ava svojevrstan
prelazak iz smrti u `ivot,
odnosno sa zemqe u ve~ni nebeski `ivot.
Uskrs je pokretan praznik,
koji se obele`ava uvek nedeqom. Na prvom Vaseqenskom
saboru odlu~eno je da se Uskrs praznuje posle prole}ne
ravnodnevnice i to prve nedeqe posle jevrejske Pashe i
punog meseca. Mo`e pasti u
razmaku od 35 dana, u periodu od 4. aprila do 8. maja.
Velikom hri{}anskom prazniku Uskrsa prethodi uskr{wi post koji traje sedam nedeqa, odnosno 49 dana i najdu`i je post u pravoslavnom
kalendaru. U narodu se odoma}io i naziv ^asni zato {to
ovaj post obuhvata vreme
stradawa Isusovog i wegovog
razapiwawa na ^asni krst, a
u upotrebi je i naziv uskr{wi post jer se okon~ava
praznikom Uskrsnu}a Isusa
Hrista. Posledwa sedmica
pred Uskrs, naziva se Stra-
sna ili Velika nedeqa. Najzna~ajniji dan u toj sedmici
je Veliki petak, jedini dan u
godini kad u pravoslavnim
bogomoqama nema jutrewa niti bogoslu`ewa, ve} se samo
po podne dr`i opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u toku godine,
iznosi se pla{tanica u koju
je starac Josif iz Arimateje
umotao Hristovo telo posle
skidawa s krsta.
Isus Hristos je u Jerusalimu osu|en i razapet na krst,
a potom preminuo u petak,
dok je wegovo vaskrsewe
usledilo posle dva dana, u
nedequ. On je le`ao mrtav
~itavu subotu, a saglasno jevan|eqima, `ene koje su do{le da pogledaju wegov grob
zatekle su an|ela i on im je
objavio Hristovo vaskrsewe.
Na ovu vest one su se vratile
u grad i o svemu obavestile
u~enike kojima se kasnije i
sam Hristos javio. Budu}i da
je Isus vaskrsao u nedequ,
hri{}ani ga se upravo tog dana se}aju i slave kako wegovo vaskrsewe, tako i svoje
oslobo|ewe od greha i smrti.
Na taj dan je novozavetni
praznik Uskrs, a ~etrdeset
dana posle Uskrsa hri{}ani
proslavqaju Vaznesewe, praznik posve}en Hristovom uz-
no{ewu na nebo, u narodu poznat kao Spasovdan. Silazak
duha svetog na apostole, Duhove, vernici proslavqaju
pedeseti dan nakon Uskrsa.
Oni koji prihvataju hri{}anstvo usvajaju i veru da je Isus
Hristos zapravo pobedio i
uni{tio smrt. Drugim re~ima, radi se o verovawu u ponovno sjediwewe du{e i tela
u Hristu, u pobedu nad smr}u,
jer, kako su bili ube|eni qudi u sredwem veku, smrt nije
bila ni{ta drugo do odvajawe du{e od tela, odnosno razarawe wihovog jedinstva.
Hri{}ani o~ekuju i veruju da
}e na kraju istorije, prilikom drugog Hristovog dolaska, uslediti op{te vaskrsewe mrtvih.
Neki obi~aji koje su evropski narodi povezali sa praznikom Uskrsa imaju veliku
starinu i smatra se da poti~u iz prehri{}anskih vremena. Tako se kod hri{}ana razvio obi~aj da se za Uskrs pripremaju obojena i {arena jaja
na kojima se crtaju hri{}anska obele`ja i ispisuje pozdrav: „Hristos Vaskrse.” Jaja se farbaju kao spomen na
doga|aj kada je Marija Magdalena, kojoj se Isus prvi javio
po vaskrsewu, do{la u Rim
kako bi caru Tiberiju obja-
snila Hristovo vaskrsewe.
Tada mu je, po predawu, kao
znak pa`we predala crveno
jaje i pozdravila ga re~ima
„Hristos Vaskrese“. Crvena
bola simboli{e krv Isusa
Hrista prolivenu na golgoti,
i ona je istovremeno boja vaskrsewa, boja hri{}ana i crkve. Budu}i da se iz jajeta ra|a novo `ivo bi}e, ono simbolizuje sam `ivot, a u ovom
slu~aju ozna~ava Isusovo
vaskrsewe iz mrtvih.
Me|u Srbima se ustalio
obi~aj da se uskr{wa jaja
farbaju na Veliki petak, a
postoje i mnogobrojni lokalni obi~aji vezani za ovaj praznik. Tako se u vodu u kojoj se
kuvaju jaja stavqa i osve}ena
uskr{wa vodica. Utemeqen
je i obi~aj da se prvo jaje, takozvani ~uvar, ~uvarku}a odla`e i ~uva do slede}eg Uskrsa, jer se veruje da }e to crveno jaje uku}anima ~uvati
zdravqe tok cele godine. Na
sam dan Uskrsa, a posle sve~ane liturgije, pravoslavni
vernici se „kucaju” jajima uz
uobi~ajeni pozdrav: „Hristos
vaskrse – Vaistinu vaskrse!”
Slede}e godine Uskrs se
praznuje 24. aprila i po gregorijanskom i po julijanskom
kalendaru.
Biqana Selakovi}
DA LI SU SRBI ZAISTA NAJPRAZNOVERNIJI NAROD EVROPE
Deo folklora ili breme pro{lih vremena
Nedavno je na sajtu britanskog BBC-ja objavqen podatak, da su Srbi najpraznoverniji
narod Evrope
D
o ovog, za neke frapantnog podatka, Britanci su do{li na osnovu reporta`e koju je novinar
BBC-ja napisao posle svog boravka u
Beogradu, prilikom ustoli~ewa patrijarha Irineja.
Novinar po imenu Mark Louen tvrdi, da bio je {okiran koli~inom praznoverja u Srbiji, pa je Srbe u svom
tekstu predstavio kao narod pun sujeverja, predrasuda, proro~ica i bapskih pri~a. Da su ovi podaci bar do-
nekle ta~ni, svedo~i i popularnost
horoskopa, raznoraznih proricawa
iz taloga kafe, pasuqa, tarot karti,
proro~ica i proroka koji putem telefonske linije poga|aju budu}nost.
Kakav je stav Srpske pravoslavne
crkve po ovom pitawu i koliko ima
istine u navodima da su Srbi, iako
hri{}ani, skloni praznoverju, razgovarali smo sa protom Miloradom Golijanom.
– Praznoverje nalazi svoje upori-
ANKETA
Da li su qudi u Srbiji praznoverni?
Zbog godina te{kog `ivqewa
Milan Davidovi}, dipl. menaxer sporta:
– Jesu i to
zbog te{ke ekonomske situacije. Dugo godina su qudima
bili dostupniji
horoskopi
i
vra~awa, nego
hri{}anstvo i
crkva, kojima bi se okrenuli u te{kim vremenima.
Momir Maksi}, advokat:
– Ne verujem
u to. Bar u Vojvodini praznoverje nije toliko zastupqeno.
Mislim da je
tekst britanskog novinara o
nama, kao najpraznovernijem
narodu tendenciozno ura|en.
Violeta Lipek, student:
– Naravno, pogotovo mladi
qudi. Nedostatak prave verske nastave i
te{kog `ivota,
naterao je qude
da veruju u horoskope, gatawa i
razne proroke.
Rozalija Tomi}, penzioner:
– U mom okru`ewu svi veruju
u Boga. Ima
onih koji se
okre}u praznoverju, ali to su
primitivni qudi. Mislim da
su nam ta vra~awa i horoskopi
nametnuti, na{ narod nije takav.
Novak Kova~evi}, ma{inski
tehni~ar:
– Qudi se u
o~aju okre}u raznim stvarima,
a praznoverje je
deo na{e tradicije i kulture.
Ipak je nama
ostao u glavama
na~in
razmi{qawa jo{ od
pre petsto godina i vi{e.
Jasna Dupalo, dipl. pravnik:
– Praznoverje
je nekim qudima izlaz u bezna|u u kojem se
nalazimo. Crkvi su tako|e
pale moralne
vrednosti, pa
je praznoverje
na{lo svoje mesto. Kakvo dru{tvo, takav moral,
pa takva i crkva.
1. april 2010.
Prota Milorad Golijan
{te u najdubqem delu qudske svesti, koja je danas zamagqena crnilom
i ne sagledavawem svoje perspektive u budu}nosti, u duhovnosti, u Hristu. Na`alost, crkva je danas postala vladaju}a sila, koja od istinske
crkvene filozofije nema ni{ta i
koja osim forme ne nudi ni{ta drugo
svojim vernicima. Kada stranac gleda oblik duhovnosti u kome nema ni{ta iza te forme, tada on sti~e pogre{nu sliku o nama. Religija se danas prezentuje na pogre{an na~in,
svet koji dolazi u crkvu u tome ne nalazi odgovor na svoja pitawa i potrebe, a potrebe du{e su velike. Zato se qudi okre}u astrologiji, magiji, sektama, odnosno surogatu religije i duhovnosti, ne shvataju}i da pri
tome gube same sebe – ka`e prota Golijan.
Navode}i primer Svetog Petra
Cetiwskog koji se, prema crkvenom
predawu, sujeverju suprotstavio sa
duhovno{}u, prota Golijan ka`e:
– Boriti se protiv praznoverja je
pogre{na re~. Qude treba izdi}i iznad wihovih problema i pru`iti im
~istu duhovnost u kojoj }e oni na}i
sebe i odgovore na probleme ovog `ivota. Borba protiv ne~ega, ako nema
svoju kompenzaciju, nema ni odjeka.
Samo ja~om idejom, boqom filozoSremske
informativne
novine
Psiholog Maja Novkovi}
fijom, mo`emo se suprotstaviti zlu
i nahraniti qudsku du{u. Mislim da
bi korisno bilo, kada bi Ministarstvo kulture i SPC na nivou Sinoda
okupilo sve one umne qude, a takvih
ima mnogo, koji bi mogli da odr`avawem predavawa i tribina, dopru do
naroda kroz propovedawe istinske
crkvene filozofije – zavr{ava prota, re~ima: – Crkva ne treba da se bavi re{avawem socijalnih, politi~kih ili eti~kih problema, kao {to
to ~ini ve} dugi niz godina, ve} treba da se okrene problemima qudske
du{e i svakog pojedinca, a u tome je i
odgovor na va{a pitawa.
U potrazi za nau~nim obja{wewem,
razgovarali smo sa psihologom Majom Novkovi} koja je naglasila da
praznoverje nije karakteristi~no samo za srpski narod.
– Ne sla`em se sa tvrdwom da su
samo Srbi skloni praznoverju. Toga
ima me|u svim narodima. Istorijski
gledano, praznoverje je deo paganskog
nasle|a, a posmatrano iz ugla psihologije, praznoverje se mo`e objasniti kao fenomen, koji se kod qudi
razvija u stawu nesigurnosti, kao posledica op{te krize u kojoj se dru{tvo nalazi. Tamo gde je prisutna nesigurnost, obi~no se javqa i nedostatak samopouzdawa, pa je osoba
sklona da poveruje, da kada joj se de{ava ne{to lo{e, za to je odgovoran
neko drugi, u ovom slu~aju vi{a sila.
Ova pojava u psihologiji je poznata
kao transfer odgovornosti. Bujawe
praznoverja javqa se i kao nedostatak obrazovawa, uz potrebu da se odre|ene pojave objasne uzro~no-posledi~nim odnosima – ka`e Maja Novkovi}.
Na{a sagovornica dodaje, da je
praznoverje posledwih petnaestak
godina posebno izra`eno me|u mladom populacijom koja se svakodnevno, putem medija zasipa horoskopima
i raznim prorocima i proro~anstvima.
– Na ovaj na~in, stvara se i pogodan teren za razne vrste sugestija i
privla~ewe mladih u sekte i organizacije sumwivog porekla i ciqa delovawa. U raznim `ivotnim situacijama, qudi se ponekad okre}u prorocima i vra~arama, a to mo`e da ima
poguban efekat. Sretala sam se sa
ovom pojavom u svojoj praksi i znam
koliko to negativno uti~e na osobu
koja je labilnog karaktera, pa mo`e
da dovede i do poreme}aja u psihi~kom funkcionisawu ili ~ak do depresije – rekla nam je psiholog Maja
Novkovi}.
J. Jovi~i}
STRANA 7.
ME\UOP[TINSKA ORGANIZACIJA
SLEPIH I SLABOVIDIH
IZBORI ZA SAVET MZ KRAQEVCI
Demokrate odabrale svoje predstavnike Konkurisali za projekat javnih radova
^lanovi Demokratske stranke u
Kraqevcima, razgovarali su pre nekoliko dana sa ~elnicima Op{tinskog odbora DS u Rumi o predstoje}im izborima za Savet Mesne zajednice. Kako sada{wem Savetu isti~e
mandat, novi izbori u Kraqevcima
zakazani su za 11. april. Izborima
}e prethoditi kandidacioni zbor.
Na sastanku kojem su prisustvovali Nenad Borovi}, Goran Savati},
Goran Vukovi}, Jelena Arsenovi} i
Danijela Bakula, re~eno je, da sada{we rukovodstvo u selu, u kojem se
na vlasti nalaze radikali, ne odra`ava izbornu voqu gra|ana. Podse}awa radi, na posledwim lokalnim
izborima, Demokratska stranka u
Kraqevcima, dobila je najvi{e glasova - 141 ili 29 odsto, dok su radikali imali 87. Re~eno je, tako|e, da
je sada{wa demokratska vlast u Rumi izdvojila zna~ajna sredstva za
MZ Kraqevci, a sve {to je ura|eno u
selu od tog novca radikali sada
pripisuju sebi. Pored ~lanova Demokratske stranke iz Kraqevaca,
na listi kandidata za predstoje}e
izbore u Mesnoj zajednici na}i }e se
i ~lanovi LDP, vanstrana~ke li~nosti i drugi ugledni me{tani.
Na sastanku demokrata u Kraqevcima obavqen je dogovor o kandidatima za ~lanove Saveta i utvr|ena
je preliminarna lista. Nenad Borovi} je tom prilikom istakao, da }e u
Rumi biti sedi{te Regionalne razvojne agencije, pa je za o~ekivati da
}e ubudu}e novac za investicije br`e dolaziti u Srem, pa samim tim i
u Kraqevce.
S. X.
Me|uop{tinska
organizacija
slepih i slabovidih u Rumi konkurisala je jednim svojim projektom
za sredstva koja su obezbe|ena za
ovu godinu za javne radove od interesa za Srbiju.
Re~ je o projektu “Poboq{awe
socijalnog i dru{tvenog `ivota
slepih i slabovidih za pet sremskih op{tina”, a predvi|eno je da
se projekat realizuje u prostorijama MO slepih i slabovidih u Rumi
{est meseci.
- Predvideli smo da se tokom
projekta vr{i opismewavawe kasnije oslepelih lica na Brajevom
pismu, da se realizuju radno okupacione i kreativne radionice,
kao i obuka na{ih ~lanova za rad
na ra~unarima sa govornim softverom, ka`e Dragana Savi}, sekre-
tarka MO slepih i slabovidih.
U okviru ovog projekta zaposlila bi se tri lica, a vrednost projekta je 574.665 dinara.
DRU[TVO P^ELARA „NIKOLA MILEUSNI]“
OKRUGLI STO U RUMI
Dani `enskog romskog aktivizma Od sada u novim prostorijama
P
ro{log ~etvrtka u Gradskoj ku}i
u Rumi odr`an je okrugli sto u
okviru kampawe “Mesec dana
`enskog romskog aktivizma”. Inicijator ove kampawe je @enska romska mre`a Srbije, a podr`ala ju je @enska romska mre`a Vojvodine koja je organizovala nekoliko okruglih stolova i uli~nih akcija.
Ciq kampawe je da se stru~noj i {iroj javnosti skrene pa`wa na polo`aj
Romkiwa danas, wihov aktivizam i rezultati tog aktivizma. Na okruglom stolu u Rumi govorila je Vesna [ija~ki,
direktorka Zavoda za ravnopravnost
polova Vojvodine koja je predstavila
projekat “[anse i izbori za romske devoj~ice”. Ovaj projekat realizuju Novosadsko humanitarno dru{tvo u partnerstvu sa Care International iz Beograda i uz podr{ku Fonda Patsy Colins.
- Ciq projekta je da se u~ine vidqivim problemi i prepreke koje se javqaju u procesu obrazovawa romskih devoj~ica i da se uti~e na zakonske regulative i procedure u smislu podsticawa
sistemskog pristupa re{avawu uo~enih
problema, ka`e za “Rumske novine” Vesna [ija~ki.
Koordinatorka neformalne @enske
romske mre`e u Vojvodini Jelena Jovanovi} je na okruglom stolu u Rumi predstavila motive za osnivawe Mre`e, kao
i wen dosada{wi rad. Romeo Mihajlovi}, saradnik u Kancelariji za inkluziju Roma je govorio o Kancelariji i wenim aktivnostima, kao i podr{ci koju
ona pru`a @enskoj romskoj mre`i Vojvodine. U ime rumske op{tine u~esnike
okruglog stola je pozdravila Gorica
[a{i}, na~elnica Op{tinske uprave, a
organizovala ga je Sla|ana Vulin u saradwi sa @enskom romskom mre`om Vojvodine.
Recimo jo{, tokom ovog “Meseca `enskog romskog aktivizma” odr`a}e se
okrugli stolovi, tribine, radionice i
uli~ne akcije u Novom Sadu, Somboru,
Rumi, Subotici i Be~eju, a sve }e biti
okon~ano konferencijom za novinare
9. aprila u Novom Sadu kada }e biti
predstavqene i kompletne aktivnosti
koje su realizovane u okviru ove kampawe.
Prva srpska p~elarska zadruga
u Rumi je osnovana davne 1898. godine i od tada, pod raznim imenima odr`ala se do danas. Kao Dru{tvo p~elara „Nikola Mileusni}“, rumski p~elari postoje od
1976. godine.
Pro{le subote, 27. marta, Dru{tvo p~elara dobilo je nove prostorije koje }e im omogu}iti boqi
rad. Zahvaquju}i sopstvenim
sredstvima, kao i sredstvima lokalne samouprave, od sada rumski
p~elari imaju svoje sedi{te u
zgradi biv{e [kole u~enika u
privredi.
Nove prostorije, otvorili su Goran Vukovi}, predsednik rumske
op{tine i Vlatko Ratkovi}, poslanik u Skup{tini Srbije.
- @elim vam da nove prostorije
ozna~e va{ jo{ uspe{niji rad i da
p~elarstvo kona~no dobije mesto
koje zaslu`uje. Znam da }ete u tome
i uspeti, jer ste reprezentativni
Na{im cewenim
sugra|anima ~estitamo
uskr{we praznike
Kolektiv Doma zdravqa Ruma
svim gra|anima ~estita
uskr{we praznike
Kolektiv
JP „Komunalac“ Ruma
8. STRANA
Vlatko Ratkovi} i Goran Vukovi}
predstavnik ove grane poqoprivrede - rekao je Goran Vukovi}.
Stanimir Javorac, predsednik
Dru{tva p~elara "Nikola Mileusni}" zahvalio se rumskoj op{tini
na dodeqenim sredstvima pomo}u
kojih su opremqene nove prostorije.
- Mi smo za dosada{wi rad dobili brojna priznawa, poveqe i
diplome p~elarskih organizacija
Vojvodine i Srbije, kao i najve}e
priznawe u domenu p~elarstva,
Diplomu „Jovan @ivanovi}“ - rekao je Javorac.
Obra}aju}i se p~elarima, Vlatko Ratkovi} je naglasio da rad i
entuzijazam, uz podr{ku lokalne
samouprave, mogu da urode plodom
i sa relativno malim sredstvima.
- O~ekujem da }ete imati i proizvode koji }e se plasirati na
inostrana tr`i{ta uz podr{ku
Ministarstva poqoprivrede. Vi
ste dokaz, da samo udru`ivawem
proizvo|a~a, mogu da se postignu
dobri rezultati - rekao je Ratkovi}.
S.X.
Sremske
informativne
novine
1. april 2010.
PROMOCIJA KWIGE U MUZEJ SREMA
Stradawa u Sremu 1942. godine
U
Muzeju Srema, u ~etvrtak, 25. marta odr`ana
je promocija kwige dr
Drage Wegovana „Akcija Viktora Tomi}a i Pokretni preki sud u Sremu 1942.“. Kwiga
predstavqa istorijsku gra|u
iz Drugog svetskog rata na
prostoru Srema za vreme
1942. godine.
Tema ove publikacije je
stradawe Srba na prostoru
Srema, izvedenu akciju pod
vo|stvo Viktora Tomi}a, a koja je za navodni povod imala
neadekvatnu i nedovoqnu isplatu `ita za potrebe Nemaca. U woj su prikazana streqawa Srba, i wihovo izvo|ewe pred preki hrvatski sud
gde su za mawe od pet minuta,
bez ikakvog prava na odbranu,
bili osu|eni na smrt.
Namewena je istori~arima,
istra`iva~ima i gra|anima,
jer sadr`i veliku istorijsku
gra|u koja se lako ~ita i
predstavqa osnovni putokaz
za daqa istra`ivawa.
Dr Drago Wegovan
Autor kwige, dr Drago Wegovan je istori~ar i politikolog, a trenutno radi kao muzejski savetnik Muzeja Vojvodine
u Novom Sadu.
- Za rad na ovakvoj kwizi
postoje profesionalni motivi, ali i li~ni dru{tveni razlozi. Zahvaqujem se muzeju
Srema na odli~noj saradwi
Olivera Drezgi}
koju smo imali - rekao je dr
Wegovan.
Na promociji su pored autora govorili i muzejski savetnik Muzeja Srema Olivera
Drezgi}, dr Jelena Popov,
istori~arka, i direktor muzeja iz Sremskih Karlovaca
@arko Dimi}.
B. Selakovi}
Sa promocije
Odgovor na aktuelna pitawa `rtava genocida
K
wiga Akcija Viktora
Tomi}a i Pokretni preki sud u Sremu 1942. je
zanimqiv poduhvat obuhva}en idejom da se kroz jednu
publikaciju u~ini dostupna
gra|a za istoriju Drugog svetskog rata na prostoru Srema u
jednoj ratnoj godini koja je po
mnogim zlodelima Nezavisne
Dr`ave Hrvatske i okupatora
izdvaja od ostalih godina.
Ona je namewena nau~nim
radnicima, istra`iva~ima i
gra|anima, lako se ~ita, daje
osnovne istorijske podatke i
dovoqno artefakata za samostalno istra`ivawe i spoznaju korisnika. Treba re}i
da je prire|iva~ ulo`io veliki trud da sakupi svu gra|u, ~ime je dao dokaze o plemenitim namerama i pokazao
visok stepen erudicije. Kwiga je po prakti~noj nameni, na~inu organizovawa, prikazivawu gra|e i obradi, istorijska i muzeolo{ka publikacija.
Dr Drago Wegovan, prire|iva~ kwige, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine u Novom
Sadu, nau~ni radnik iz oblasti istoriografije, muzeologije i politikologije, stekao
je zavidnu reputaciju objavqivawem kwiga i ~lanaka u
zemqi i inostranstvu, u~estvuju}i na vi{e me|unarodnih skupova. Dobitnik je mnogih priznawa, ~lan je uglednih nau~nih nacionalnih institucija.
U svojoj najnovijoj kwizi o
stradawu sremskog stanovni{tva ratne 1942. godine , kada je ova teritorija bila pod
okupacijom kvislin{ke tvorevine Nezavisne Dr`ave
Hrvatske u kojoj je sistematski realizovan program uni{tewa Srba, Jevreja i Roma
kao nacionalnih grupacija,
dr Wegovan je priredio originalnu istorijsku arhivsku
gra|u. Iskusnim, upornim i
iscrpnim radom objedinio je
muzejske kolekcije vi{e
ustanova, pre svega Muzeja
Srema u Sremskoj Mitrovici
i Muzeja Vojvodine u Novom
Sadu, u jedinstvenu temu u ~ijoj biti je duboko iskren, humani odnos prema `rtvama
genocida.
Prire|iva~ je podelio publikaciju u nekoliko celina.
Pre prelaska na predmet
svog istra`ivawa i objavqivawa istorijskog izvora
„Zlo~in okupatora i wihovih
pomaga~a u Vojvodini. V grupa
masovnih zlo~ina u Sremu.
Akcija Viktora Tomi}a i Pokretni preki sud u Sremu
1942.“, odnosno elaborata
Pokrajinske komisije za
utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u
Vojvodini od 3. juna 1946. godine , on uvodi ~itaoca u temu, daje vremensku i prostornu dimenziju, opisuje organizaciju vlasti, usta{ku ideologiju i sa puno emocija govori o stradawu naroda u Sremu. Zatim, jasnim, konciznim
muzeolo{kim pristupom opisuje elaborat: fizi~ke karakteristike, gde se ~uva,
vreme i na~in nastanka, kada
i gde je prvi put {tampan.
etiri dodatka na kraju
kwige odnose se neposredno na akciju Viktora Tomi}a i Pokretnog prekog
suda i daju celovitu sliku o
strahotama doga|awa. Dodatak 1 sadr`i imena `rtava
iz grupe masovnih zlo~ina
„Akcije Viktora Tomi}a i Pokretnog prekog suda u Sremu“,
a objavqena su 1946. godine u
okviru „Saop{tewa o zlo~inima okupatora i wihovih po-
^
maga~a u Vojvodini 1941-1944,
kwiga 2 ,SREM, sveska 1.
Kolekcija hrvatskih usta{kih letaka i plakata vezanih za V grupu masovnih zlo~ina sa katalo{kim odrednicama ~ini dodatak 2. Fotografije letaka i plakata sa
katalo{kim opisom, inventarnim brojem i mestom gde se
~uva predmet olak{ava prikupqawe informacija i istra`ivawe svakom onom ko se
interesuje za ovu temu. Leci i
plakati nastali su u jednom
kratkom periodu tokom 1942.
godine. Izdava~ oglasa je Nezavisna dr`ava Hrvatska,
direktni politi~ki i idejni
pokroviteq fa{isti~kih metoda, odnosno kancelarija
poglavarstva velike `upe
Vuka u Vukovaru ili Sremskoj
Mitrovici. Osobe koje su bile spremne da izvr{e nedela
su: specijalni redarstveni
poverenik velike `upe Vuka,
Viktor Tomi}, predsednik
Pokretnog prekog suda dr
Ivan Vidwevi}, i ostavili
vi{i usta{ki i nema~ki
funkcioneri. Pojedini plakati i leci izlagani u sklopu tematskih izlo`bi, u nekada{wim memorijalnim kom-
pleksima Muzeja Srema, kori{}eni su za prou~avawa i publikacije ili dokumentarne
filmove, ali se prvi put pojavquju sabrani na jednom mestu u najnovijoj publikaciji
dr Drage Wegovana. Kolekcija kaznenih listova i fotografija, dodatak 3 i 4, ne sadr`e velik broj predmeta.
Kazneni listovi Pokretnog
prekog suda samo su bili oblik izigravawa pravne dr`ave NDH, ako znamo da su se takvi listovi ispuwavali posle izre~ene smrtne presude,
ili se ta formalnost nije ni
odr`avala u mnogim slu~ajevima. Me|utim, ovo je itekako
zna~ajna dokumentacija s obzirom na verodostojnost svakog pojedinog lista.
Postoji vi{e razloga zbog
kojih bi preporu~ila kwigu
Akcija Viktora Tomi}a i Pokretni preki sud u Sremu
1942. prire|iva~a dr Wegovana. Pre svega, zato {to verodostojno saop{tava iskustvo sumirano od strane Pokrajinske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina 1946. godine. Ovi podaci mogu se smatrati relevantnim u odnosu
na broj `rtava i veli~inu
zlo~ina, za razliku od mnogih drugih koji se pojavquju u
delima nastalim kasnije u
periodu komunizma. Sa kolekcijom hrvatskih usta{kih
letaka i plakata i katalo{kom obradom, publikacija
posti`e visok stepen dostupnosti arhivske muzejske gra|e za izu~avawe V grupe masovnih zlo~ina.
a kraju treba re}i da
muzejski
stru~waci
grade iskustvo u komunikaciji sa {irokom publikom razli~itog interesovawa i obrazovawa. Slu`e}i se
muzeolo{kim metodama oni
neposredno prenose kognitivne poruke, uti~u na kolektivnu svest i se}awe i dobijaju povratne informacije.
Koriste}i iskustvo iz interaktivnog odnosa sa publikom,
muzejski stru~wak aktuelizuje odre|ene dru{tvene potrebe. Smatram da publikacija
pru`a mogu}nosti odgovora
na aktuelna savremena pitawa `rtava genocida na prostoru nekada{we Jugoslavije
te je s toga preporu~ujem.
Olivera Drezgi},
muzejski savetnik
N
SAVETI POQOPRIVREDNE STRU^NE [email protected] SREMSKA MITROVICA
Sledi setva soje
K
ao i posledwih godina
soja }e svakako biti
najzastupqenija uqana
kultura na teritoriji Srema
i prema planu ona treba da
se zaseje na oko 25.000 hektara. Nakon du`eg vla`nog i
hladnog perioda sa poboq-
S
oja kao i druge okopavine najosetqivija je
na prisustvo korova u
po~etnim fazama porasta,
kada joj konkuri{u u `ivotnom prostoru, vodi i hranivima. Preduslov za uspe{no
suzbijawe korova u usevu soje
je plodored, pravovremena i
kvalitetna osnovna obrada
zemqi{ta, predsetvena priprema a posebnu pa`wu treba
posvetiti pravilnom izboru
i primeni herbicida. Herbicidi se mogu primeniti pre
setve soje uz inkorporaciju,
posle setve a pre nicawa i
posle nicawa soje i korova.
Herbicidi primeweni posle
setve a pre nicawa soje efikasni su na jednogodi{we
{irokolisne i uskolisne
(travne) korove koji ni~u iz
plitkog povr{inskog sloja
1. april 2010.
{awem vremenskih uslova i
pove}awem temperature o~ekuje nas predsetvena priprema zemqi{ta za nastupaju}u
setvu. Sa ovom agrotehni~kom merom ne treba `uriti,
treba sa~ekati optimalne
uslove za weno kvalitetno
izvo|ewe {to }e svakako biti preduslov dobre setve.
Setvu soje treba po~eti kada se temperatura zemqi{ta
stabilizuje na 10 -12 stepeni
Celzijusa. Optimalno rastojawe izme|u redova je 50 centimetara, dubina setve 4 – 5
Suzbijawe korova u usevu soje
zemqi{ta. Za ovu namenu naj~e{}e se primewuju dvojne
kombinacije, gde jednu grupu
~ine herbicidi koji odli~no
re{avaju problem uskolisnih korova a to su preparati na bazi: acetohlora (Acetogal, Acetohlor 900, Acetosav,
Deltacet i dr), alahlora (Alahlor 480, Alanex 48 –EC), s-metolahlora (Dual Gold 960 – EC),
dimetenamida-p (Frontier super) i dr. Drugu grupu ~ine
herbicidi efikasni za suzbijawe jednogodi{wih {irokolisnih korova kao {to
su linuron (Afalon te~ni, Liron
te~ni, Linurex 50 WP), metribuzin (Sencor WG – 70, Tribute
WG – 70, Dancor WG – 70 i
dr).
Efikasnost
zemqi{nih
herbicida uslovqena je koli~inom padavina neposredno
nakon wihove primene a nije
zadovoqavaju}a za suzbijawe
korova koji ni~u iz dubqih
slojeva zemqi{ta sa krupnijim semenom (~i~ak, abutilon,
tatula, ambrozija). Za suzbijawe ovih kao i drugih korova
koriste se herbicidi posle
nicawa soje, a to su preparati na bazi: bentazona (Basagran, Deltazon 48 – SL, Galbenon i dr), imazetapira (Pivot
100 – E, Ritam i dr.), imazamoksa (Pulsar 40), tifensulfuron
- metila (Harmony 75 – WG), laktofena (Cobra), oksasulfurona
(Oxon 75 – WG).
Svi navedeni herbicidi
centimetara, a rastojawe u
redu zavisi od grupe zrewa
sorte koja se seje. Kasne sorte treba sejati prvo i optimalan sklop za wih je oko
400.000 biqaka po hektaru,
sredwe stasne do 450.000 biqaka po hektaru i rane do
koriste se prvenstveno za suzbijawe {irokolisnih korova u usevu soje. Optimalno
vreme wihove primene je kada se soja nalazi u fazi 1 – 3
trolista a korovi su u fazi
od kotiledona do ~etiri lista. Preporuka je kombinacija
navedenih herbicida radi
pro{irewa wihovog spektra
delovawa na korove. Za suzbijawe travnih (uskolisnih)
korova kao {to je divqi sirak iz rizoma koriste se slede}i herbicidi: Agil 100 – EC,
Aramo 50, Focus Ultra, Fusilade
forte Gallant Super, Select super, Targa super, Pantera i drugi. Tretirawe ovim herbicidima treba obaviti kada je
divqi sirak u fazi 3 – 6 listova, odnosno u fazi intenzivnog porasta.
Mira Babi}, dipl. in`.
500.000 biqaka po hektaru.
Za setvu treba koristiti
zdravo deklarisano seme,
visoke energije i ukupne
klijavosti na koje se neposredno pre setve obavqa
inokulacija
mikrobiolo{kim preparatima ( Nitragin
ili Azotofiksin ) koji u sebi
sadr`e bakterije iz roda Rizobium. Dobar izbor sorte
uz primenu optimalne agrotehnike garantuje visok i
stabilan prinos, zdravo zrno dobrog kvaliteta. Kod
nas se gaje sorte doma}e selekcije pa se od ranih sorti
„0“ grupe zrewa preporu~uju:
Valjevka, Galina, Alisa, Be~ejka i Dukat. Sredwe stasne
sorte „ I“ grupe zrewa: Balkan, Sava, Novosa|anka, Diva, Galeb i kasne sorte: „II“
grupe zrewa: Vojvo|anka, Venera i Gor{tak. U slu~aju kasnijih rokova setve (u drugoj
polovini maja) radi presejavawa ili nakon povla~ewa
vode sa parcela treba sejati jako rane sorte grupe zrewa „00“: Fortunu, Juliju,
Primu ili Merkur.
Dipl. in`.
Biqana Smini}
STRANA 9.
CMYK
Svim vernicima ~estitam Uskrs
sa `eqom da ovaj najve}i praznik
hri{}ana
do~ekaju i provedu radosno i u miru,
ispuweni verom
i okru`eni qubavqu bli`wih.
CMYK
Gradona~elnik
Sremske Mitrovice
Branislav Nedimovi}
10. STRANA
1. april 2010.
CMYK
Predsednik Skup{tine grada
Sremska Mitrovica
Aleksandar Prodanovi}
1. april 2010.
STRANA 11.
CMYK
Svim gra|anima Sremske Mitrovice
~estitam nastupaju}e
uskr{we praznike
Horoskop
Crkveni kalendar
sreda 31. (18.) mart
Sveti Kiril Jerusalimski
Ro|en u Jerusalimu u vreme
Konstantina
Velikog 315.
godine. Umro u
vreme Teodosija Velikog
386.
godine.
Izabran za arhiepiskopa Jerusalimskog zbog mudrosti
~estitog `ivota. Veliki za{titnik pravoslavqa krotak
i smiren. Napisao Katihetiku koja se ~uva do na{ih dana.
~etvrtak 1. april (19. mart)
Veliki ~etvrtak (Veliko bdenije)
Pred praznik
Pashe, u ~etvrtak, Hristos se
sa
u~enicima
vratio u Jerusalim. Tu su zajedno ve~erali a
Hristos je lome}i i dele}i im hleb i vino, rekao da je to telo i krv wegova i
da tako i oni ~ine ubudu}e. Savetovao ih je i u~io qubavi jednih prema drugima.
petak 2. april (20. mart)
Veliki petak
Ovog dana crkva
obnavqa
uspomenu na golgotsko stradawe
Gospoda Isusa
Hrista. Naime,
jevrejske stare{ine i pravosve{tenici su pomo}u la`nih
svedoka i zavedenog naroda
Hrista osudili na smrt. Na ovaj
dan, sa jo{ dva razbojnika Hristos je posle velikih muka i poni`ewa izdahnuo na krstu. Veliki Petak i Golgota , brda{ce
u Jerusalimu postali su simbol
stradawa.
subota 3. april (21. mart)
Velika subota
Na Veliku Subotu, telom u
grobu, a du{om u
Adu, Hristos je
razru{io vrata
pakla. Smrt koja
je do tada vladala nad preminulim du{ama,
pobegla je od Spasiteqa. Tada
je Gospod du{e pravednika iz
Ada uveo u Rajska naseqa, a pre
svih du{u pokajnog razbojnika.
nedeqa 4. april (22. mart)
Vaskrsewe Gospoda Isusa
Hrista – Vaskrs
Vaskrs je najve}i hri{}anski praznik –
praznik
nad
praznicima. Tog
dana se slavi
uspomena na vaskrsewe iz groba
Gospoda Isusa Hrista – pobeda
nad smr}u i temeq hri{}anske
vere. Zbog velikog zna~aja ovog
praznika crkva je svaku nedequ
u godini posvetila uspomeni na
Vaskrs.
ponedeqak 5. april
(23. mart)
Vaskrsni ponedeqak
... I gle, zemqotres bi veliki, jer an|eo
Gospodwi si|e,
s neba, pristupi, odvali kamen i se|a{e na
wemu. A lik mu
je bio kao muwa, i odelo wegovo
belo kao sneg. Od straha pred
wim , uzdrhta{e stra`ari i posta{e kao mrtvi. Tada an|eo
progovori i re~e `enama: Vi se
ne bojte; znam, naime da tra`ite Isusa raspetoga...
utorak 6. april (24. mart)
Vaskrsni utorak
... Nema ga ovde, jer vaskrese
kao {to re~e;
do|ite i vidite
mesto gde je le`ao. Idite brzo
pa recite wegovim u~enicima
da je vaskrsao iz
mrtvih i gle, on ide pred vama u
Galileju, onda }ete ga videti...
12. STRANA
sreda 7. april (25. mart)
Blagovesti
Na dana{wi
dan,
arhangel
Gavrilo javio je
radosnu
vest
Presvetoj Bogorodici da }e roditi Spasiteqa
svog
Gospoda
Isusa Hrista.
Istorija Novog zaveta po~iwe,
dakle, re~ima: Raduj se! Novi
zavet je epoha radosti u novom
savezu Boga i qudi. Blagovesti
su zato praznik svete radosti
~etvrtak 8. april (26. mart)
Sabor svetog arhangela
Gavrila
Blagovesnik
ro|ewa
Sina
Bo`jeg. Gavril
zna~i – mu`, bog.
Gavril je serafim jedan od sedam najbli`ih
Bogu. Imena serafima su Mihail, Gavril, Rafail, Uril, Selatil, Jegudil i Varahil. Svi
imaju svoju slu`bu. Gavrilova
slu`ba je blagove{}e spasewa
qudskog.
petak 9. april (27. mart)
Sveta mu~enica Matrona Solunska (Isto~ni petak)
Kao
sirota
devojka slu`ila
je u ku}i jednog
bogatog Jevrejina u Solunu.
Zbog svoje vere u
Hrista
mnogo
propatila
od
svoje gazdarice
Jevrejke. Umorena gla|u i ba~ena sa visine
kroz prozor. Nad wenim telom
hri{}ani podigo{e sebi bogomoqu. Zlu Jevrejku sti`e bo`ja
kazna.
subota 10. april (28. mart)
Prepodobni Ilarion
Ispovednik
Iguman manastira Pelikita
blizu Helesponta. Veliki pobo`nik i ~udotvorac. Isceqivao
bolesti nad qudima i progonio
zle duhove. U vreme cara Lava
Jermenina ikonoborca, sa svojih 40 monaha bi prognani u
Efest gde ~asno postrada u tamnici 754. godine.
nedeqa 11. april (29. mart)
Prepodobni Marko Aretuski
O wegovom
stradawu svedo~i sveti Georgije Bogoslov
i bla`eni Teodorit. Naime u
vreme
cara
Konstantina,
Marko razori
neznabo`a~ki hram u Aretusi i
mnogi narod prevede u hri{}anstvo. Kada na presto do|e Julijan Otpadnik, goniteq hri{}ana, Marko postrada sa svojim
narodom.
ponedeqak 12. april
(30. mart)
Prepodobni Jovan Lestvi~nikm (Pobusani ponedeqak)
Pisac znamenite „Lestvice“.
Do{ao od nekud
na Sinajsku Goru
kao {esnaestogodi{wi de~ko
i tu ostao, najpre kao poslu{nik, potom kao
ot{elnik i najzad kao sinajski
iguman do svoje 80. godine kada
je i skon~ao oko 563. godine.
utorak 13.april (31. mart)
Prepodobni Ipatije Gangrijski
Ro|en u Kilikiji; bio episkop
u gradu Gangriji.
U~estvovao na
prvom Vaseqenskom saboru. ^uven po blago~estivom `ivotu i
~udotvorstvu.
Mnogo po{tovan i cewen od cara Konstancija. Ubijen od strane pristalica jeretika Novatijana 326. godine.
OVAN: Oporavqate se od napornog rada, ali oporavak ide prili~no sporo. Vi biste, me|utim,
`eleli da se on dogodi odmah. Radost delite sa
bliskim osobama. Nude vam se nove poslovne
mogu}nosti u vezi sa inostranstvom. Sa partnerom ostvarujete vezu snova. U wemu nalazite ono o ~emu ste dugo
ma{tali. Ginekolo{ke smetwe.
VAGA: Nalazite se u fazi promena. Jo{ uvek niste
pre{li sa re~i na dela. Bri`qivo planirate
izdatke. Opravdano se nadate finansijskom uspehu. Sa partnerom ste u harmoni~nim odnosima.
Rezultat svega je sjajan seks. Prihvatite partnerov poziv da
otputujete na idili~no mesto. Zdravstvenu situaciju dr`ite
pod kontrolom.
BIK: Racionalno ste ispitali sve varijante, ali
ne mo`ete da na|ete pravo re{ewe. Problemi se
nagomilavaju neverovatnom brzinom. Ova nedeqa
iziskuje strpqewe. Veza sa voqenom osobom ovih
dana mo`e do`iveti pravi preporod. Otkri}ete kvalitete
veze o kojima niste ni sawali. Nemojte se ipak previ{e
opu{tati. ^uvajte se prehlada.
[KORPIJA: Narednih dana nastupa predah.
Ose}ate olak{awe, jer ste masu problema koji su
vas optere}ivali ostavili po strani. Sa partnerom ste u sjajnim odnosima. Slobodne pripadnike znaka o~ekuje nova veza. Jedna Riba im {aqe
sawala~ke poglede. Ukqu~ite u igru intuiciju. Bolovi u
nogama upozoravaju da treba usporiti tempo.
BLIZANCI: Ose}ate potrebu za unutra{wim
mirom. Izvesna situacija tera vas da razmi{qate
o svojoj superiornosti. Po{to je na drugima da to
procene, potra`ite savet. Partneru nalazite
stotinu mana, ali ga u su{tini volite. Slobodni pripadnici znaka upoznaju na javnom mestu {armantnu Vagu.
Prihvatite wen poziv na ve~eru. Unutra{wi konflikti su
pod kontrolom.
STRELAC: Pred vama su novi po~eci. Odluka da
stavite ta~ku na ono {to vas optere}uje postala je
definitivna. Nemate nerava ni vremena da se
optere}ujete tu|im brigama. Romanti~an susret ili
zapo~iwawe strasne veze. Neki Strelci otkrivaju u stalnom
partneru nove erotske potencijale. Sve je u znaku strasti.
RAK: Iscrpqeni ste, pa je naredna nedeqa povoqna za prikupqawe snage za nove radne zadatke.
Izvesni poslovi vas blokiraju i optere}uju.
Emotivna ra{~i{}avawa i novi po~eci. Mnogi
Rakovi o pravoj qubavi zasad samo sawaju, ali snovi }e im
se uskoro i ostvariti. Preosetqivi ste, na sebe preuzimate
rizike, {to mo`e prouzrokovati bolesti.
LAV: Razmi{qate o selidbi ili adaptaciji
`ivotnog prostora. Ukoliko postoje {anse da to
odlo`ite, strpite se jo{ malo, pa }e sve biti
daleko jednostavnije. Mnogi Lavovi nastavqaju
vezu zapo~etu u pro{losti, do{av{i do konstatacije da nema
ni~eg sla|eg od ve} poznatog i isprobanog. Umor je posledica
napornog i plodonosnog rada koji vas je energetski istro{io.
DEVICA: Volite ono ~ime se bavite, pa na teku}e
probleme gledate bez panike. Ima i drugih stvari
osim posla koje vam pri~iwavaju radost. Sa partnerom ste u sjajnim odnosima. Veza je puna romanti~nih trenutaka i sitne pa`we. I pored svega, fantazija
~ini ~uda. Spustite se na zemqu. Bavqewe hobijem mo`e
biti od koristi.
JARAC: Zapqusnuo vas je talas novih po~etaka.
Nastojte da promene prihvatite kao normalan
sled doga|aja. Tolerantnije se odnosite prema
wima. Mnogi pripadnici znaka planiraju kardinalne promene. Partner svojom le`erno{}u po~iwe da ih
nervira. Oni bi ne{to daleko suptilnije i ne`nije.
Ukoliko nastupe problemi, radi se o promeni energetske
ravnote`e u organizmu.
VODOLIJA: Dolazite do re{ewa koja vam ranije
nisu padala na pamet. Jo{ ako budete istrajni da
ih realizujete? U protivnom, kiksevi se nastavqaju. Mnoge Vodolije su u ~udnom qubavnom
trouglu. Mu{kim pripadnicima znaka on ne smeta, dok se
`ene Vodolije bune, jer su ugro`ene. Organizam govori da se
treba primiriti i napuniti baterije.
RIBE: Zapqusnuo vas je sna`ni talas optimizma.
Svesni ste pogodnosti, ali i ~iwenice da ih ne
treba sve prihvatiti, ve} se okrenuti najkvalitetnijim. Sa partnerom do`ivqavate sjajne
trenutke. Dobra komunikacija ima za posledicu odli~no
seksualno funkcionisawe. Romanti~ni trenuci. Ukoliko
ste planirali hiru{ku intervenciju, poku{ajte da je
odlo`ite za izvesno vreme.
V R E M E P L O V
31. mart
1596. Ro|en francuski filozof, matemati~ar i fizi~ar Rene Dekart, ~ije je delo
ozna~ilo raskid sa skolastikom i za~etak moderne
filozofije racionalizma.
1889. 320 metara visoka Ajfelova kula, ~eli~ne konstrukcije, zvani~no je otvorena za svetsku izlo`bu, u
znak se}awa na Francusku
revoluciju.
1921. Albert Ajn{tajn odr`ao je predavawa u Wujorku
predstaviv{i pri tom svoju
novu teoriju - teoriju relativiteta.
1924. Ro|en je srpski glumac
Miodrag Petrovi} ^kaqa,
popularni
pozori{ni
i
filmski komi~ar.
1. april
1889. U ^ikagu je prodata prva ma{ina za prawe sudova.
1946. U prvoj velikoj radnoj
akciji omladine Jugoslavije
posle oslobo|ewa zemqe od
nacisti~ke okupacije u Drugom svetskom ratu, po~ela je
izgradwa pruge Br~ko-Banovi}i. Prugu dugu 90 kilometara izgradilo je 60.000 mladih iz svih krajeva zemqe 7.
novembra 1946.
2. april
1902. U Los An|elesu otvoren je prvi bioskop.
1917. U Solunu je Srpski vojni sud pokrenuo proces protiv grupe oficira, ukqu~uju}i general{tabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a
Apisa. Optu`be za pripremawe pobune u vojsci, za prevrat i ubistvo regenta i srpskog premijera Nikole Pa{i}a nisu dokazane, ali je Sud
devet optu`enih osudio na
smrt i dvojicu na 15 godina
robije.
3. april
1807. U Vogwu po~ela je Ticanova buna, nazvana tako prema wenom vo|i Teodoru
Avramovi}u Ticanu. Podstaknuti pobedama srpskih
ustanika nad Turcima i nezadovoqni te{kim nametima,
seqaci s vlastelinstva grofa Karla Peja~evi}a podigli su bunu i javili srpskom
vojvodi Luki Lazarevi}u da
se Srem digao na ustanak i
da `eli ujediwewe sa Srbijom. Austrijska vojska, jaka
gotovo kao jedna armija, za
deset dana je ugu{ila bunu u
kojoj je u~estvovalo oko
15.000 seqaka iz 45 sela
rumskog i ilo~kog vlastelinstva. Tican je uhva}en i pogubqen krajem 1807.
4. april
1825. Ro|en je
srpski filolog
\ura Popovi},
poznat kao \ura
Dani~i}, prijateq Vuka Karaxi}a i wegov saradnik u borbi za reformu
srpskog jezika i pravopisa.
1860. Ro|en je srpski pisac
Vojislav Ili}.
1932. K. K. King izolovao je
vitamin C na univerzitetu u
Pitsburgu.
1968. - Izvr{en je atentat na
Martina Lutera Kinga u Memfisu.
5. april
1814. Ro|en je Josif Pan~i},
nau~nik, botani~ar i prvi
predsednik Srpske akademije nauka.
1887. Kraq Milan Obrenovi} je naimenovao prvih 16
~lanova Srbske kraqevske
akademije, potom Srpske kraqevske akademije, prethodnice Srpske akademije nauka
i umetnosti. Od 1888. akademici su sami birali stalne i
dopisne ~lanove.
1896. Otvorene su prve savremene Olimpijske igre u
Atini na kojima je u~estvovalo 484 takmi~ara.
1958. Umrla je srpska kwi`evnica Isidora Sekuli}.
1999. U vazdu{nim udarima
NATO-a na SR Jugoslaviju pogo|en je centar Aleksinca.
Poginulo je 17 civila.
6. april
648. p. n. e. - Prva bele{ka o
pomra~ewu Sunca koju su na~inili stari Grci.
1909. Robert Piri i Metju
Henson prvi stigli do Severnog pola.
1941. Nacisti~ka Nema~ka je
u Drugom svetskom ratu bez
objave rata napala Jugoslaviju. U bombardovawu koje je
nastavqeno i u naredna dva
dana poginulo je oko 2.500
qudi. Uni{teno je vi{e stotina zgr -ada, me|u kojima je
bilo i zdawe Narodne biblioteke Srbije.
7. april
1614 - Umro je
{panski slikar El Greko,
ro|en na Kritu
1540. godine
kao Dominikos
Teotokopulos.
Tvorac jednog
od
najoriginalnijih slikarskih opusa u
istoriji evropskog slikarstva bio je potpuno zaboravqen i ponovo je otkriven
krajem XIX veka.
1929. Radio Beograd je prvi
put prenosio sportsku utakmicu u Jugoslaviji. Reporter
Rade Stoilovi} prenosio je
drugo poluvreme susreta beogradskih fudbalskih ekipa
BSK-Jugoslavija.
1933. Okon~ana je prohibicija u SAD-u.
1943. Umro je srpski pisac i
diplomata Jovan Du~i}.
8. april
1513. [panski istra`iva~
Huan Ponse de Leon, tragaju}i za mitskim "izvorom mladosti", otkrio je Floridu i
proglasio je posedom [panije.
1810. Ro|en je nema~ki kompozitor Robert [uman.
1861. U Sremskim Karlovcima je pod predsedni{tvom
patrijarha Josifa Raja~i}a
odr`an Blagove{tenski sabor, posledwi politi~ki
skup Srba u Ugarskoj. Na
osnovu privilegija, dobijenih od Be~a, koje su smatrane
me|unarodnim ugovorima, zatra`ena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom na
~elu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor
potom nije `eleo ni da razmotri te zahteve. Odr`avawe Sabora odobrio je
austrijski car Franc Jozef,
ali je dvor u Be~u Sabor iskoristio jedino da zapla{i
ma|arske feudalce i umawi
wihove aspiracije.
1973. Umro je Pablo Pikaso.
9. april
1667. U Parizu je odr`ana
prva javna umetni~ka izlo`ba.
1770. Kapetan Xejms Kuk otkriva Botany Bay (Australija).
1957. Prolaz Sueckim kanalom progla{en slobodnim i
otvorenim bez diskriminacije za sve zemqe.
10. april
1849. Valter Hunt iz Wujorka je patentirao svoj pronalazak - zihernadlu (pribada~u).
1912. Titanik otpo~iwe svoje prvo i posledwe putovawe. Posle sudara sa ledenim
bregom u severnom Atlantiku, Titanik je potonuo, a od
2224 putnika utopilo se
1517.
1916. Odr`an je prvi profesionalni turnir u golfu.
1930. Prvi put je proizvedena sinteti~ka guma.
11. april
1945. Oslobo|eni su svi zato~enici nema~kog koncentracionog logora Buhenvald.
Za sedam i po godina, koliko
je logor postojao, u wemu je
ubijeno vi{e od 56.000 qudi
iz 18 evropskih zemaqa,
ukqu~uju}i 4.000 Jugoslovena, prete`no Srba. Danas je
dan se}awa na `rtve nacisti~kih koncentracionih logora.
1999. U Beogradu je ubijen novinar Slavko ]uruvija, vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropqanin". Ubistvo nije razja{weno
12. april
1961. Jurij Aleksejevi~ Gagarin,
sovjetski kosmonaut, postaje prvi ~ovek koji je
Zemqu obleteo u
kosmi~kom brodu - satelitu Vostok 1. Let je trajao 108 minuta. Gagarin je poleteo sa kosmodroma "Bajkonur", a spustio se nadomak sela Smelkova ju`no od Saratova.
1981. Umro ameri~ki bokser
Xoe Luis, prvak sveta u “te{koj” kategoriji rekordnih
12 godina, sa 68 pobeda u 71
me~u. Titulu prvaka sveta
odbranio 25 puta.
13. april
1598. Donet Nantski edikt
kojim su garantovana politi~ka prava hugenotima u
Francuskoj
1. april 2010.
VOJVO\ANSKA LIGA GRUPA ZAPAD
sremski
sport
SRPSKA LIGA - VOJVODINA
Prva prole}na
pobeda [i|ana
RADNI^KI ([) – METALAC
- ASKO VIDAK (FUTOG)
3:1 (1:1)
[ID: gradski stadion, gledalaca
200, sudija, Monostori (Kikinda),
strelci: \ori} u 35 i 90 i Vukmir u
53 min. za Radni~ki, Balabanovi} u
44 min. za Metalac. @uti kartoni:
Jovanovi} i Pe{i} (Radni~ki) , Balabanovi}, ^ankovi}, Jakovqevi} i
Savkovi} (Metalac).
RADNI^KI: Pe{i} 7, Kosanovi}
7, @ebi} 7, Miqkovi} 8, Vukmir 8,
Jovanovi} 7, Nini} 8, Arsenovi} 7
(Gruji~i} 7), \ori} 9, Duki} 8, Mom~ilovi} 7 (Gospoejvi} 7).
METALAC - ASKO VIDAK: Savkovi} 7, Jakovqevi} 7, Jovovi} 6, Ratkovi} 7, )Jovi}), Stanojevi} 7, Bjelajac 7, Tanasijevi} 8, Mandi} 6 (^ankovi}), Kukoq 6, Ivkovi} 7 (Perovi}), Balabanovi} 7.
Fudbaleri Radni~kog iz [ida uspeli su da zabele`e prvu pobedu u
prole}nom delu prvenstva. Do we su
do{li te`e nego {to govori rezultata jer su se fudbaleri iz Futoga
predstavili kao solidna ekipa koja
je tokom svih 90 minuta bila ravnopravan protivnik. Prvi deo utakmice zavr{en je nere{enim rezultatom. [i|ani su poveli golom \ori}a
da bi igra~ gostiju Balabanovi} izvanrednim pogotkom izjedna~io rezultat. Odluka je pala u drugom delu
utakmice kada su {idski fudbaleri
do{li u vo|stvo nakon pogotka kapitena Vukmira. Ta~ku na pobedu Radni~kog stavio je najboqi igra~ utakmice \ori} svojim drugim pogotkom.
P. Vejnovi}
DOWI SREM – PALI]
0:1 (0:0)
Pe}inci – Gledalaca 250. Sudija:
Vladimir Perin (Vr{ac) 7. Strelac: Stankovi} u 65. minutu. @uti
kartoni: Lazinica, Stankovi}, Milovanovi} i Babi} (Vr{ac).
DOWI SREM: Varga 6, To{i} 6,5
Dimitrijevi} 6,5 Kari} 7, Markovi} 6,5 Prqevi} 7, Berowa 7 (Cvjetinovi} 7), ]iri} 6,5 Laki}-Pe{i}
7 (Galin), Jovanovi} 7 (Risti}), Antunov 6,5.
PALI]: Jorgi} 7, Lazinica 7 (Bulatovi}), Stankovi} 8, Vojvodi} 7,5
Antoni} 7, Stankovi} 7, Milovanovi} 7,5 Grbovi} 6,5 (Igwatovi}),
Ru`i} 7,5 Babi} 6,5 Maslovara 7.
Igra~ utakmice: Stankovi} (Vr{ac).
Vrlo jak vetar nije dozvoqavao
akterima derbi utakmice „da se
razmahnu“. Tokom prvom poluvre-
Spartak (D) – Radni~ki (NP) 0:3,
Senta – Kikinda 2:1, Ba~ka (BP) –
Sloga (T) 1:0, Tekstilac Ites –
Big bul 0:1, Radni~ki ([) – Metalac AV 3:1, Mladost (BJ) – Vr{ac
4:1, Veternik Viskol – Dolina
3:0, Dowi Srem – Pali} 0:1
1. Veternik 18
2. Big bul
18
3. Pali}
18
4. Senta
18
5. Ba~ka (BP) 18
6. Sloga (T) 18
7. Radn. (NP) 18
8. Dolina
18
9. Dowi Srem 18
10. Mladost(BJ)18
11. Tekstilac 18
12. Kikinda
18
13. Radn. ([) 18
14. Vr{ac
18
15. Met. AV (-1) 18
16. Spartak (D) 18
14
12
12
8
8
7
7
7
7
6
7
5
4
4
4
3
2
4
3
3
3
5
5
2
2
5
1
6
6
5
5
11
2
2
3
7
7
6
6
9
9
7
10
7
8
9
9
4
33:14
29:13
33:14
25:21
24:20
23:22
20:21
32:28
22:21
23:24
17:22
24:31
17:29
14:23
14:21
17:43
44
40
39
27
27
26
26
23
23
23
22
21
18
17
16
10
U slede}em kolu (3. i 4. aprila)
sastaju se: Dowi Srem – Spartak
(D), Pali} – Veternik Viskol, Dolina – Mladost (BJ), Vr{ac – Radni~ki ([), Metalac AV – Tekstilac Ites, Big bul – Ba~ka (BP),
Sloga (T) – Senta, Kikinda – Radni~ki (NP).
mena vetar je bio „saveznik“ doma}inu, ali su mre`e ostale netaknute. Doma}in je imao inicijativu,
ali „bez materijalizacije“ Ve} posle tridesetak sekundi pra prilika na utakmici: posle uba~ene lopte Antunova Berowa je ne sti`e.
Ne{to kasnije vi|en je neuspeo poku{aj loba Jovanovi}a. Jak vetar
onemogu}io je Berowu da boqe iskontroli{e loptu u 40 minutu. U
nastavku igre, Pali} napada „niz
vetar“: u 54. minutu sjajan {ut
Stankovi}a, ali poga|a samo pre~ku gola Varge.
Desetak minuta kasnije Stankovi} je precizniji, kada je {utem sa
oko 20 metara pogodio dowi levi
ugao gola Varge. Ve} u narednom napadu prilika za izjedna~ewe: Jovanovi} poga|a okvir gola Jorgi}a.
Doma}in je stihijskim napadima
poku{avao ne{to vi{e, ali su
fudbaleri Pali}a znala~ki branili i odbranili vo|stvo. ^ak je
pobeda mogla biti ubedqivija da
je Milovanovi} iskoristio nesigurnost Varge u 77. minutu. Posledwu priliku da uradi ne{to vi{e
Dowi Srem je imao u 83. minutu, posle (centar) {uta Cvjetinovi}a,
ali niko od wegovih saigra~a nije
R. @.
pratio akciju.
FINALE LAV KUPA NA PODRU^JU OFS [ID
Erdevi~ani osvojili Kup
Sloga (Erdevik) – Grani~ar (Jamena) 2:0 (1:0)
[ID: Stadion Jednote, gledalaca 150, sudija Teo Softi} (Ba~inci),
strelci: Nenadovi} u 20. min i Jovanovi} u 56. min. za Slogu.
SLOGA: Kuqa (Mati}), La|evac
(Jel~i}), Pendo, Bojani}, Nenadovi}, \onli}, Vasi}, \or|evi}, Pova`an, Vujovi} (Matijevi}), Jovanovi}.
GRANI^AR: Bg. Cvijanovi}, D. Jovi}, Z. Jovi}, Vukovi}, B. Cvijanovi}, Milankovi}, Kova~evi} (Riki}), S. Juro{evi} (Nenadovi}), D.
Juro{evi}, Remi} (Balo{).
Kao {to se i o~ekivalo, pobednik
takmi~ewa u Lav kupu na podru~ju
OFS [id je postala ekipa Sloge iz
Erdevika, koja je u utorak 23. marta
u finalnoj utakmici savladala veoma borbeni tim Grani~ara iz Jamene. Iako su fudbaleri iz Erdevika
dominirali tokom cele utakmice,
igra~i iz Jamene nisu se predavali
i pru`ili su sna`an otpor favori-
1. april 2010.
tu. Prvi gol postigao je mladi Nenadovi} rezantnim udarcem sa ivice
{esnaesterca, dok je Zoran Jovanovi} uspeo da savlada golmana Cvijanovi}a nakon odli~ne akcije i centar{uta kapitena \or|evi}a. U redovima Erdevi~ana treba ista}i odli~nu igru Bojani}a, Nenadovi}a,
Vujovi}a, Vasi}a, Pova`ana, Jovanovi}a i kapitena \or|evi}a, dok su
se kod Grani~ara istakli S. Juro{evi}, B. Cvijanovi} i golman Bogdan Cvijanovi}. Sudijska trojka na
~elu sa Teom Softi}em iz Ba~inaca
odli~no je obavila svoj deo posla.
Na kraju utakmice, predsednik
OFS [id Spasoje Rudi}, uru~io je
pobedni~ki pehar ekipi Sloge (koja
nastavqa takmi~ewe na nivou PFS
Srem) i Grani~aru iz Jamene kao finalisti ovogodi{weg takmi~ewa.
P. Vejnovi}
Cementa{i protutwali Dolinom
SLOVEN – CEMENT 0:3 (0:3)
Ruma – Stadion: Borkova~ka dolina. Gledalaca: 100. Sudija: Stevan Turi (Ba~ka Palanka) 8. Strelci: Popovi} u 2. Pe~i} u 4. i Romi} u 20. minutu za Cement.
SLOVEN: Vujakovi} 7, Borovi} 5
(Nedi} 7), \ure|evi} 6, ^u~kovi} 6,
Vidakovi} 6, Raki} 7 (Dragi~evi}-),
Luki} 5, Milojevi} 5, Spasojevi} 5,
Hristov 5, Juri{i} 5 (Vuji}-).
CEMENT: Ivanovi} 7, Glogovac 7,
Trbovi} 7, Plav{i} 7, Popovi} 7,5,
Gostovi} 7, \ari} 8, Pe~i} 8 (Ga{parevi} 7), Milanovi} 7,5, Kosovi} 8
(La}arak 7). Romi} 8.
Igra~ utakmice: Nikola Romi} (Cement)
Rezultatska agonija rumskih crveno-belih se nastavqa. [estu pobedu
jedne gostuju}e ekipe u dosada{wem
delu sezone nad Slovenom, na wegovom buwi{tu na stadionu u Borkova~koj dolini, vi{e nego zaslu`eno ostarila je ekipa beo~inskog Cementa, koja se, odmah to moramo ista}i, predstavila kao najboqi sastav koji je u
dosada{wem delu prvenstva gostovao
u Rumi. Novim porazom, iz sada{weg
ugla gledawa, Sloven, jedan od najstarijih klubova ne samo u Sremu, ve} i
~itavoj Vojvodini, bli`i je ispadawu
iz vojvo|anskog dru{tva, neko opstanka u wemu! @alosno, ali na`alost –
istinito!
Gosti nisu imali gotovo nikakve
muke da protiv izabranika trenera
Milo{a Bunovi}a do|u do tri veoma
zna~ajna boda u trci za {ampionski
tron. Naime, igrao se tek 2. minut susreta kada se mre`a Slovena zatre-
sla. Centra{ut iz kornera sa leve
strane, u blizini prve stative ubacio se Damir Popovi} i rutinski pogodio mre`u Vujakovi}a. Jeftino
primqen gol! Doma}i se nisu ni trgli
od po~etni~kog {oka a usledio je –
novi. U 4. minutu igre akcija gotovo
istovetna prvom golu. Goropadni
fudbaleri Cementa ponovo su se izborili za korner sa leve strane, na
drugu stativu iskrao se Du{an Pe~i}
i po drugi put pogodio mre`u Rumqana i prakti~no ve} tada dao do znawa
ko }e odneti ceo plen u ovom me~u.
Gostuju}i fudbaleri Cementa, mudro vo|eni od strane trenera Trive
Ili}a ceo posao u Borkova~koj dolini zavr{ili su bukvalno u 20. minutu
me~a, kada je najboqi akter utakmice
Nikola Romi} po tre}i put savladao
Milana Vujakovi}a. Gosti zadovoqni
nedosti`nim vo|stvom protiv totalno indisponiranih fudbalera Sloven do kraja utakmice rutinski su
stvar priveli kraju i uzdignutih ruku
napustili teren. [ta re}i o igri doma}ina? Bez ideje, sa mnogo gre{aka u
odbrani, vezni red postoji samo na papiru, napada~i olovnih nogu sa svega
nekoliko kontakata sa loptom. Sve u
svemu – ni{ta, odnosno premalo za
ekipu kakav je Cement. Tako da crveno-beli zaista nemaju za ~im da `ale
u ovom me~u. Ostaju im naredni da u
wima tra`e slamku spasa, kako ne bi
do`iveli najve}i debakl i bruku u
istoriji kluba dugoj 86 godina, da za
svega dve sezone ispadnu dva ranga
ni`e, od Srpske do Sremske lige!
Sima Lali}
Rezultati 22. kola: KARAVUKOVO: Polet – Radni~ki (I) 0:3, RASTINA: Solunac – Hajduk 3:0, TURIJA: Mladost – Radni~ki (SM) 1:0,
SOMBOR: @AK – Indeks 2:1, KA]:
Jugovi} – Crvena zvezda 1:0, BELEGI[: Podunavac – Prvi maj 2:1, QUKOVO: Qukovo – Budu}nost 0:0, RUMA: Sloven – Cement 0:3, NOVI
SAD: Borac – [ajka{ 2:0.
1. Solunac
2. Cement
3. Indeks
4. Borac
5. Cr. zvezda
6. Prvi maj
7. Omladinac
8. Mladost
9. Radn. (SM)
10. Qukovo
11. @AK
12. Radn.(I)
13. Jugovi}
14. Budu}nost
15. Sloven
16. [ajka{
17. Hajduk
18. Polet
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
22
15
13
12
12
12
12
10
10
11
9
9
9
9
7
5
5
3
0
3
6
4
3
2
2
6
5
1
7
5
3
2
5
6
1
6
3
4
3
6
7
8
8
6
7
10
6
8
10
11
10
11
16
13
19
46:23
39:11
34:18
40:25
41:28
37:26
34:22
29:26
46:42
23:22
29:30
27:36
28:33
27:31
26:40
23:42
10:31
24:76
48
45
40
39
38
38
36
35
34
34
32
30
29
26
21
16
15
3
Utakmice 23. kola: TURIJA: Mladost – Polet, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki – @AK, [IMANOVCI: Hajduk – Radni~ki (I), KOVIQ:
[ajka{ – Solunac, BEO^IN: Cement – Borac, MLADENOVO: Budu}nost – Sloven, RUMA: Prvi maj –
Qukovo, NOVI SAD: Indeks – Jugovi}, NOVI SAD: Crvena zvezda –
Omladinac.
R. @.
SREMSKA LIGA
Tandem iz Erdevika i Be{ke ponovo izjedna~en
Utakmice 17. kola Sremske lige protekle su u znaku o~ekivanih rezultata. Za razliku od prethodnog kola gosti su u ovom dva puta slavili ,dok su
dva susreta zavr{ena bez pobednika. Bodove u gostima osvojili su Dunav iz
Starih Banovaca na gostovawu u Kukujevcima i Borac iz Surduka koji je slavio u Golubincima. Vode}i Hajduk iz Be{ke morao se zadovoqiti remijem
u La}arku {to je bilo dovoqno ekipi Sloge iz Erdevika da ga nakon visoke pobede nad Hajdukom iz Vi{wi}eva ponovo stigne po broju osvojenih bodova i da se zajedno na|u na ~elu tabele. Grani~ar iz Ada{evaca je pred
svojim navija~ima zabele`io pobedu nad Borcem iz Martinaca i sa novim
bodovima krenuo ka sredini tabele. Remi u Kuzminu u derbiju za~eqa. Doma}i Grani~ar i pored silnih nastojawa nije uspeo da izvu~e vi{e od jednog boda u susretu sa direktnim rivalom u borbi za opstanak ekipom PSKa iz Putinaca. Mladost u Kupinovu protiv Podriwa i Jedinstvo iz Stare
Pazove protiv Sloge Mil{ped iz Krwe{evaca su pred svojim navija~ima
prema o~ekivawima zabele`ili prve prole}ne pobede.
P. Vejnovi}
JEDINSTVO (SP)
- SLOGA MIL[PED
3:1 (1:1)
STARA PAZOVA: Igrali{te Jedinstva, gledalac 200, sudija Surla (In|ija). Strelci: Dragin u 11,
\urkovi} u 61. i Jovi{i} u 66. za
Jedinstvo, a Tomi} u 15. minutu za
Slogu Mil{ped. @uti kartoni: Maho, Domowi (Jedinstvo), Igwatovi}
(Sloga Mil{ped).
JEDINSTVO: D. Stankovi} 7, Maho 7, Domowi 6, Rajak 6, Jovi{i} 7,
Starac 7, Dragin 7, Kudra 8 (\ur|evi}), Lepanovi} 6, Mirkovi} 6, \urkovi} 7 (^etnik)
SLOGA MIL[PED: Despotovi}
8, Simonovi} 7, G. Mar~eti} 6, Te{i} 7, Markovi} 6, Mitrovi} 6, Igwatovi} 7, Oqa~a 6, Petrovi} 7,
Vuj~i} 6, Tomi} 7 (Pumpalovi}, Gajin).
Bio je ovo me~ sa dva razli~ita
poluvremena. Gosti su u prvom delu
igrali hrabro, a u nekim trenucima
bili su i boqi rival. U nastavku
sve je bilo u znaku doma}ina. Re|ali su Staropazov~ani lepe akcije,
a imali su i bezbroj prilika. ^ak
su dva puta pogodili i stativu.
Vo|stvo doma}ina doneo je veteran
\urkovi}, a Jovi{i} je samo potvrdio pobedu.
GRANI^AR (A) – BORAC
(M) 2:0 (2:0)
Stadion Grani~ara: gledalaca
200, sudija Qubinkovi} (Ruma),
strelci: Deraji} u 17. min i Skakavac u 42. min za Grani~ar, `uti kartoni: Skakavac, Gledi}, Vurdeqa,
Antunovi}, Ugqe{i} (Grani~ar),
Kopli} (Borac).
GRANI^AR: Ili} 7, Aramba{i}
Sremske
informativne
novine
6, Gledi} 6, Carevi} 6, Skakavac 7,
Antunovi} 7 (Grbatini} ), Pani} 6,
Vurdeqa 7 (Mirkovi}), Ugqe{i} 7,
Deraji} 8 (Mali}), Vlaisavqevi}7.
BORAC: Oxakli} 7, Stevi} 6,
Ivanovi} 6, Kopli} 7, Nikoli} 7,
Stefanovi} 6, Jakovqevi}), Ivkovi} 6 (Stojanovi}), Male{evi} 6,
Mitrovi} 6 (Pani} 6),A{~eri} 7,
Pejovi} 6.
Zaslu`ena pobeda Grani~ara.Odluka o pobedniku pala je u prvom
poluvremenu kada su doma}i fudbaleri preko Deraji}a i Skakavca
uspeli da do|u u vo|stvo koje su
znala~ki dr`ali do kraja utakmice.Od ekipe Borca se vi{e o~ekivalo.Istina fudbaleri iz Martinaca su na momente poku{avali da
ugroze gol odli~nog ~uvara mre`e
doma}ih Miroslava Ili}a ali nisu
ni jednom uspeli da ga savladajuDvostrukim uspehom na staru prole}nog dela prvenstva ekipa trenera Dragana Lepiwice iza{la je
iz najopasnije zone i otvorila je
sebi vrata ka plasmanu u sredinu
tabele ove lige.U ekipi Grani~ara
istakli su se strelci Deraji} i
Skakavac kao i veteran Ugqe{i} i
mladi Vurdeqa i Vlaisavqevi}.
R. Me|edovi}
SLOGA – HJADUK 4:0 (1:0)
Stadion Sloge: gledalaca 150,
sudija:
Radivojevi}
(Ba~inci),strelci: Pova`an (3. min), Mira`i} (64. min), Lazi} (72. min, 81.
min) za Slogu. @uti kartoni: Pova`an, Nenadovi}, Pendo (Sloga),
Jankovi}, Jovanovi}, Mihaqevi}
(Hajduk).
SLOGA: Kuqa 7, La|evac 7, Pendo 7
(Jel~i} 7), \onli} 8, Nenadovi} 7,
Bojanoi} 8, Vasi} 7, Pova`an 8, Lazi} 8, Vujovi} 7([trbac 7),Rai~e-
Rezultati 17. kola: Ada{evci:
Grani~ar – Borac (M) 2:0, Kuzmin:
Grani~ar-PSK 3:3, Kupinovo: Mladost - Podriwe 2:0, Erdevik: Sloga
–Hajduk (V) 4:0, Kukujevci: Fru{kogorac – Dunav 0:1, La}arak. LSK –
Hajduk (B) 1:1, Golubinci: Jadran –
Borac (S) 0:2, Stara Pazova: Jedinstvo – Sloga Mil{ped 3-1.
1. Hajduk (B)
2. Sloga (E)
3. Dunav
4. Borac (S)
5. Jedinstvo(SP)
6. Podriwe
7. Mladost (K)
8. Hajduk (V)
9. Fru{kogorac
10. Jadran
11. Grani~ar (A)
12. Sl. Mil{ped
13. LSK
14. PSK
15. Grani~ar (K)
16. Borac (M)
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
17
11
11
12
9
9
7
7
7
6
6
5
6
3
3
2
2
6
6
1
5
4
3
3
1
3
3
5
2
7
4
5
2
0
0
4
3
4
7
7
9
8
8
7
9
7
10
10
13
42:10
30:11
24:10
31:13
23:15
37:31
23:22
23:31
23:20
20:27
21:23
22:37
11:27
25:44
22:39
17:34
39
39
37
32
31
24
24
22
21
21
20
20
16
13
11
8
Raspored utakmica 18. kola (3. i
4.april): Borac (M) – Jedinstvo
(SP), Sl. Mil{ped – Jadran, Borac
(S) – LSK, Hajduk (B) – Fru{kogorac,
Dunav – Sloga (E), Hajduk (V) – Mladost, Podriwe – Grani~ar (K), PSK –
Grani~ar (A)
vi} 7 (Mira`i} 8).
HAJDUK: Toma{evi} 7, Jankovi}
6, Jovanovi} 7, Bakajli} 6, Stojakovi} 7, Gavrilovi} 6, Mihaqevi} 7,
Lazi} 6 ([kori} 6),Stevanovi} 6,
Veteha 6, Jeremi} 6.
Obe ekipe imale su svoje {anse,
ali fudbaleri Sloge su svoje iskoristili i nisu dozvolili iznena|ewe. Igralo se borbeno sa obe
strane a ve} u 3. minutu Pova`an je
efektnim golom nagovestio novi
trijumf Sloge. Trener Rai~evi} je
ulaskom novih igra~a znatno poja~ao igru svoje ekipe i to je rezultiralo sa tri pogotka u zavr{nici
utakmice. Najpre je Mira`i} savladao golmana gostiju Toma{evi}a da
bi Lazi} sa dva pogotka u fini{u
utakmice overio ubedqivu pobedu
svome timu koji se nakon ovog uspeha ponovo na{ao na ~elu tabele zajedno sa ekipom Hajduka iz Be{ke.
U narednom kolu fudbaleri Sloge
se u Starim Banovcima sastaju u
jednom od derbija prole}nog dela
prvenstva sa ekipom doma}eg Dunava.
Karoq Vig
STRANA 13.
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT =
OP[TINSKA LIGA [ID
Devet golova u [idu
Rezultati 13. kola: MOROVI]: Jedinstvo – Sin|eli} 0:0, SOT: Bratstvo – Omladinac 7:1, JAMENA: Grani~ar – Napredak 0:1, GIBARAC: Borac – OFK Biki} 1:1, [ID: Jednota
– OFK Bingula 9:0, Jedinstvo (Quba) slobodno.
1. Napredak
2. Jednota
3. Bratstvo
4. Jedin. (Q)
5. Jedin. (M)
6. OFK Biki}
7. Sin|eli}
8. Omladinac
9. Borac
10. Bingula
11. Grani~ar
12
12
12
11
12
12
12
12
12
11
12
9
7
7
6
5
5
5
5
2
1
1
0
4
1
2
4
3
3
0
4
2
1
3
1
4
3
3
4
4
7
6
8
10
29:16
29:7
33:18
21:17
18:12
24:17
15:16
27:28
9:29
10:37
12:30
27
25
22
20
19
18
18
15
10
5
4
Utakmice 14. kola: GIBARAC:
Sin|eli} – Jedinstvo (Q), BATROVCI: Omladinac – Jedinstvo (M), Va{ica: Napredak – Bratstvo, BIKI]
DO: OFK Biki} – Grani~ar, BINGULA: OFK Bingula – Borac.
R.@.
JEDNOTA – OFK BINGULA 9:0 (5:0)
Stadion Jednote: gledalaca 100, sudija Stevi} (Berkasovo),strelci: Mrvaqevi} (25. min, 27. min) Kusalo (67.
min, 75. min), Lemaji} (30. min), Bodo
(35. min), D. Jovi} (40. min), Borojevi}
(63. min), Stepanovi} (90. min). @uti
kartoni:Te{i}, Kramar, Pavlovi}
(OFK Bingula), crveni karton: Milovanovi} (Ofk Bingula).
JEDNOTA: ^aji}, Durakovi}, Kotarli} (A. Manojlovi}), Mrvaqevi}, Basrak, Vlaisavqevi}, Bodo, (An|eli}),
Stepanovi}, Borojevi}, Jovi} (Kusalo),
Lemaji}.
OFK BINGULA: Te{i}, Ruman (Farka{), La}arac, ]ali}, Kramar (Babeqa), Milovanovi}, Kne`evi}, Pavlovi}, Svir~evi} (Cuprina),Krsti}, Samarxi}.
[i|ani su prema o~ekivawima zabele`ili visoku pobedu koja im je donela
vo|stvo na tabeli. Ekipa trenera Smiqi}a bila je boqa u svim elementima
fudbalske igre i gosti iz Bingule su na
kraju do`iveli najte`i poraz u dosada{wem delu prvenstva. U ekipi Jednote
pored dvostrukih strelaca Kusala i
Mrvaqevi}a istakli su se i ostalih 12
igra~a koji su nastupili u ovoj utakmici i time pokazali da }e voditi `estoku borbu sa ekipom Napretka iz Va{ice
za naslov prvaka ove lige.
Odlukom komesara za takmi~ewe Jednota je utakmicu 12. kola u Biki} Dolu
sa doma}im OFK Biki}em dobila slu`benim rezultatom 3:0.
P. Vejnovi}
GRANI^AR– NAPREDAK 0:1 (0:1)
Igrali{te Grani~ara: gledalaca
100, sudija Radivojevi} (Ba~inci),
strelac Stanoj~i} u 22. za Napredak.
@uti kartoni: Ili} (Grani~ar) , Jastrebi}, Stanoj~i} (Napredak). Crveni
karton: Stanoj~i} (Napredak).
GRANI^AR: Cvijanovi}, Joki}, D. Jovi}, Z. Jovi}, Vukovi}, Cvijanovi}, Milankovi}, Nenadovi}, Danilovi}, Uro{evi}, Ili} (Kova~evi})
NAPREDAK: M. Dobrojevi}, D. Dobrojevi}, Stanoj~i}, Maleti}, Jastrebi},
Petrovi}, Pani}, B. Petrovi}, \a~anin, Novakovi}, Sremac.
Iako je ekipa doma}eg Grani~ara najavqivala da }e sru{iti lidera na tabeli to se nije obistinilo. Napredak
iz Va{ice je uspeo da se vrati sa tri
boda i time zadr`i korak sa najve}im
rivalom u borbi za prvo mesto, ekipom
Jednote. Gol odluke pao je sredinom prvog poluvremena kada je igra~ Napretka Stanoj~i} (koji je kasnije zaradio
crveni karton) zatresao mre`u golmana doma}ih Cvijanovi}a. Tako su fudbaleri iz Jamene ovogodi{wi finalista Kupa na podru~ju OFS [id i daqe
ostali na samom za~equ tabele.
P. Vejnovi}
OP[TINSKA LIGA
PE]INCI
Rezultati 14. kola: SIBA^: Sloven – [umar 0:6, DE^: Sremac – OFK
Bresta~ 2:3, DOWI TOVARNIK: Sloboda – Napredak 1:1, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem – Vitez 2:2, A[AWA: Kameni – Grani~ar 0:3 (slu`beni rezultat), PRHOVO: Mladost –
Lovac 2:0.
1. [umar
14 13 1 0 47:8 40
2. Napredak 14 10 2 2 54:10 32
3. Sloboda
14 8 4 2 36:16 28
4. Mladost
14 8 2 4 28:15 26
5. Bresta~
14 6 4 4 31:23 22
6. Vitez
14 6 2 6 32:32 22
7. Grani~ar
13 6 1 6 22:23 19
8. Srem
14 4 5 5 23:23 17
9. Sremac
14 5 1 8 24:33 16
10. Lovac
13 2 2 9 17:61 8
11. Sloven
14 1 1 12 24:58 4
12. Kameni
14 1 1 12 17:56 4
Parovi 15. kola: PRHOVO: Mladost – Sloven, KARLOV^I]: Lovac
– Kameni, OBRE@: Grani~ar – Srem,
SUBOTI[TE: Vitez – Sloboda, POPINCI: Napredak – Sremac, BRESTA^: OFK Bresta~ – [umar. R.@.
14. STRANA
OP[TINSKA LIGA
SREMSKA MITROVICA
PRVI RAZRED
Rezultati 13. kola: RAVWE: Zeka
Buquba{a – BSK 6:1, NO]AJ: Zmaj –
Hajduk 2:1, JARAK: Sremac – Sloboda
3:0, ^ALMA: Sloga – Srem 2:1, SALA[
NO]AJSKI: Budu}nost – Fru{kogorac 2:0, Mitros je bio slobodan.
1. Zeka Buqub.12
2. Sloga
12
3. Zmaj
12
4. Budu}nost 12
5. Mitros
11
6. Fru{kogor. 12
7. Sremac
12
8. Sloboda
12
9. BSK
12
10. Srem
12
11. Hajduk
11
9
7
7
6
6
5
4
2
2
2
1
2
3
3
5
4
2
0
4
3
2
0
1
2
2
1
1
5
8
6
7
8
10
43:15
213:7
21:13
28:8
33:12
27:26
23:31
16:24
19:36
17:33
11:56
29
24
24
23
22
17
12
10
9
8
3
Utakmice 14. kola: DIVO[: Hajduk – Sremac, [A[INCI: Sloboda –
Sloga, SREMSKA RA^A: Srem – Budu}nost, MANDJELOS: Fru{kogorac – Zeka Buquba{a, BE[ENOVO:
BSK – Mitros, Zmaj je slobodan.
SREMAC (J) – SLOBODA
3:0 (2:0)
JARAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strelci: Gruji} u 20, Neranxi}
(autogol) u 32. i Radovanovi} (autogol)
u 82. @uti kartoni: S. Simovqevi}, M.
Simovqevi} (Sremac), Stanojevi}, @egarac (Sloboda).
SREMAC: Godi} 7, Boro|i 6, Miroslav Gvoka 8 (Rankovi} 7), Plav{i} 7,
Gruji} 8, \ukni} 6 (Stanki} 7), Stanojevi} 7, Mari~i} 7, M. Simovqevi} 7,
@ivanovi} 8 (Milenko Gvoka 8), S. Simovqevo} 7.
SLOBODA: S. Popovi} 7, Neranxi} 6,
Stanojevi} 6, Radovanovi} 6, @egarac
7, Malenkovi} 6, Milutinovi} 8, Nedeqkovi} 7, Zmijanac 7 (Damjanovi} 6),
@. Brkovi} 8, A.Brkovi} 7.
Pobedio je sre}niji i spretniji tim.
Gosti pomogli doma}inima da do|u do
prve pobede ovog prole}a.
OP[TINSKA LIGA
RUMA – IRIG
Rezultati 19. kola: BU\ANOVCI:
Mladost – Partizan 0:8, GRABOVCI:
Grani~ar – Polet 2:0, PLATI^EVO:
Jedinstvo – Napredak 3:1, VRDNIK:
Rudar – Vojvodina 7:1, DOBRINCI:
Sremac – Hrtkovci 0:1, RUMA: Fru{ka Gora – Borac 2:1,DOWI PRETROVCI: Dowi Petrovci – Jedinstvo (R) 2:1, MALI RADINCI: Fru{kogorac – Kru{edol 2:1.
1. Rudar
19
2. Partizan
19
3. D. Petrovci 19
4. Sremac (-1) 19
5. Fru{ka G. 19
6. Hrtkovci
19
7. Grani~ar
19
8. Jedin. (P) 19
9. Jedin. (R) 19
10. Kru{edol 19
11. Fru{kog. 18
12. Polet
19
13. Napredak 19
14. Vojvodina 19
15. Mladost
18
16. Borac
19
14
14
13
12
7
8
8
8
8
7
7
6
5
4
2
1
3
0
3
3
8
4
3
2
2
4
3
4
5
4
2
4
2
5
3
4
4
7
8
9
9
8
8
9
9
11
14
14
53:13
68:17
42:12
47:23
27:29
30:22
26:24
28:34
32:43
30:28
31:33
22:30
34:52
17:47
16:58
16:54
45
42
42
38
29
28
27
26
26
25
24
22
20
16
8
7
Utakmice 20. kola: NIKINCI: Polet – Mladost, @ARKOVAC: Napredak – Grani~ar, RUMA: Jedinstvo –
Jedinstvo (P), KRU[EDOL: Kru{edol – Dowi Petrovci, STEJANOVCI: Borac – Fru{kogorac, HRTKOVCI: Hrtkovci – Fru{ka Gora, NERADIN: Vojvodina – SREMAC, VITOJEVCI: Partizan – Rudar.
R.@.
JEDINSTVO (P) - NAPREDAK
3:1 (2:1)
PLATI^EVO: Igrali{te Jedinstva,
gledalaca 100, sudija Vuji} (Ruma).
Strelci : Zuber u 31. i 82. i Stevanovi}
u 45. za Jedinstvo, a Vi{wi} u 30. minutu za Napredak. @uti kartoni: Vu~kovi} (Jedinstvo), Bjeqac, Vu~eti} (Napredak). Crveni karton: Krni} (Napredak).
JEDINSTVO (P): [a{i} 7, Maxar 8
(Gvoka 6), Petrovi} 8 (Crnkovi} 6), Stojanovi} 8, Novakovi} 8 (Tadi} 6), Simi}
7, Zuber 9, Vu~kovi} 7, Stevanovi} 7,
^olakovi} 8, Samarxi} 8.
NAPREDAK: Krni} 6, Stankovi} 6,
A.Ili} 6, G.Miqkovi} 6, Sekuli} 6, Vu~eti} 6, Ribi} 6, (Lazi} 6), Bjeqac 6,
Stojanovi} 6, Gaji} 7 (M.Ili}), Vi{wi}
7.
Igralo se tvrdo, a poveli su gosti. U
istom minutu Zuber je izjedna~io, da bi
Stevanovi} u posledwem minutu prvog
dela iskoristio gre{ku gostiju i doveo
svoj tim u vo|stvo. Zuber je u fini{u
susreta postavio kona~ni rezultat, lepim golom.
MILO[ JEFTI], NOVI TRENER HAJDUKA
Rad na duge staze
Na „kormilu“ Hajduka iz [imanovaca, ~lana Vojvo|anske lige – Zapad, ponovo smena. Posle Pavla Bune, @ivka Budimirovi}a i Vlade
Perovi}a, novi {ef stru~nog {taba
je mladi Milo{ Jefti} (30), doskora{wi trener omladinaca Hajduka.
- Nisu se ispunila o~ekivawa koja su bila na po~etku priprema - ka`e Milo{ Jefti} – Od odli~ne
igre nema ni{ta. Do{lo je do razo~arewa. Qudi iz uprave hteli su da
naprave rez i planiraju rad na du`e
staze. Pratili su rad kolege Stefana Ku}erovi}a i mene u omladin-
skom pogonu. Svideo im se na{ rad i
`ele da zapo~nemo jednu novu saradwu. Sticajem okolnosti, rano
sam prekinuo igra~ku karijeru. Otisnuo sam se u trenerske vode i vide}emo dokle }u sti}i - rekao je Jefti}.
Pred Jefti}em je novi izazov.
Iako je Hajduk u nezavidnom polo`aju i sve su mawi izgledi da se izbori opstanak. Uostalom, mnogo je
va`nije polako stvarati „fudbalski ambijent“ u [imanovcima – to
najvi{e nedostaje.
R. @.
Milo{ Jefti}
POJEDINA^NO PRVENSTVO VOJVODINE ZA JUNIORE
XUDO
Srebro za Tijanu
U Novom Sadu je pro{le subote
27. marta, odr`ano je Pojedina~no
prvenstvo Vojvodine za juniore u
mu{koj i `enskoj konkurenciji.
Tehni~ki organizator takmi~ewa
bio je Xudo klub Slavija iz Novog
Sada. Na Prvenstvu Vojvodine nastupiolo je ukupno 104 takmi~ara
iz 31 kluba iz Vojvodine. Na Prvenstvu Vojvodine nastupili su juniori Xudo kluba LSK iz La}arka,
Tijana ]etojevi} i Marko Crnojaki}.
U kategoriji juniorki do 57 kg
Tijana ]etojevi} osvojila je drugo
mesto i srebrnu medaqu, dok je u
kategoriji juniora do 55 kg Marko
Crnojaki} osvojio peto mesto. Oba
takmi~ara izborila su nastup na
predstoje}em prvenstvu Srbije koje }e se odr`ati 17. aprila. u Ni{u.
Istog dana odr`ana je i Godi{wa skup{tina Xudo kluba LSK,
uz prisustvo takmi~ara, wihovih
roditeqa kao i mnogobrojnih gostiju. Prisustvovali su i gosti iz
pobratimqenih klubova, Trudbenik-Kortega iz Beograda, Turija iz
Turije i xudo kluba Tori iz Vrbasa. Sportski direktor kluba Bog-
PRVA LIGA SRBIJE
Proleter – In|ija 1:0 (0:0), Banat
– Sloga (K) 2:1 (1:0), Kolubara – Novi Sad (0:0) 0:1, Dinamo – Mladost
(L) 2:1, Radni~ki (S) – Zemun 1:0
(0:0), Be`anija – Srem 2:0 (0:0), S.
Point – ^SK Pivara 2:1 (1:1), Rad.
(N) – Mladost (A) 2:0 (0:0), Teleo. –
Novi Pazar 2:0 (1:0)
1. Kolubara 19
2. Teleoptik 19
3. In|ija
19
4. Proleter 19
5. Banat
19
6. Srem
19
7. Sevojno
19
8. Dinamo
19
9. Novi Sad 19
10. N. Pazar
19
11. Be`anija 19
12. Zemun (-2) 19
13. Sloga
19
14. Radn.(S)
19
15. Mladost (L)19
16. Mladost (A)19
17. Radn. (N) 19
18. ^SK Piva. 19
11
10
10
9
8
9
9
7
7
7
5
6
4
5
4
5
4
3
5
5
4
4
7
3
3
5
5
4
9
5
8
5
7
4
5
8
3
4
5
6
4
7
7
7
7
8
5
8
7
9
8
10
10
8
23:14
26:13
27:15
26:16
17:11
22:19
17:14
15:17
12:15
15:18
15:13
18:20
12:15
14:23
17:22
13:28
18:26
14:22
38
35
34
31
31
30
30
26
26
25
24
21
20
20
19
19
17
17
U slede}em kolu (3. i 4. aprila)
sastaju se: Novi Pazar – Radni~ki
(S), Zemun – Proleter (NS), In|ija –
Be`anija, Srem – Sevojno Point,
^SK Pivara – Dinamo, Mladost (L) –
Banat, Sloga (K) – Kolubara, Novi
Sad – Radni~ki (N), Mladost (A) –
Teleoptik.
OP[TINSKA IN\IJA STARA PAZOVA
Rezultati 17. kola: VOJKA: Sremac – ^SK 7:0, MARADIK: Sloga –
Fru{kogorac 2:2, QUKOVO: @elezni~ar – Borac 9:0, NOVI KARLOVCI: Polet – Podunavac 1:4, Dunav je
bio slobodan.
1. @elezn.
2. Sremac
3. Podunavac
4. Dunav
5. Fru{kog.
6. Sloga
7. ^SK
8. Polet
9. Borac (-1)
15
16
15
15
15
15
15
15
15
12
9
9
9
7
4
4
3
2
2
4
3
2
1
4
0
1
1
1
3
3
4
7
7
11
11
12
57:22
32:19
41:17
34:16
33:24
19:24
14:63
15:32
22:50
38
31
30
29
22
16
12
10
6
Utakmice 18. kola: ^ORTANOVCI:
^SK – Polet, BELEGI[: Podunavac
–Sloga, JARKOVCI: Borac – Dunav,
KR^EDIN: Fru{kogorac – @elezni~ar, Sremac je slobodan.
R.@
Sremske
informativne
novine
dan Joveti} podneo je izve{taj o
postignutim rezultatima u 2009.
godini na{ih takmi~ara i tom prilikom nagra|eni su najuspe{niji
takmi~ari kluba koji su pro{le go-
dine osvojili dr`avne medaqe u
svim uzrasnim kategorijama. Nagrade takmi~arima uru~io je podpredsednik kluba Branko Pustiwa.
POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE ZA MLA\E PIONIRE
Boris Slad} prvak Srbije
U nedequ 28. marta odr`ano je
Pojedina~no prvenstvo Srbije za
mla|e pionire u Beogradu u organizaciji Xudo Saveza Srbije. Na prvenstvu Srbije ukupno je nastupilo
200 takmi~ara iz 31 kluba Srbije.
Xudo klub LSK iz La}arka nastupio
je sa dva takmi~ara na ovom prvenstvu.
U kategoriji mla|ih pionira do
46 kg Boris Sladi} osvojio je prvo
mesto i zlatnu medaqu i postao prvak Srbije. U kategoriji preko 66 kg
Nemawa \ur|evi} osvojio je V mesto. U veoma jakoj konkurenciji Nemawa je uspeo da zabele`i dve pobede, da bi ipak na kraju u borbi za
medaqu morao da se zadovoqi petim mestom {to je uspeh za ovg de~aka jer wegovo vreme tek dolazi.
PRVENSTVO [email protected] ZA MLA\E PIONIRE
Nevena Todi}
tre}a u dr`avi
Sportski centar [umice u Beogradu, bilo je
mesto odr`avawa
Prvenstva
dr`ave za mla|e
pionire. Nakon
kvalifikacija
po regionima, ~etvoro takmi~ara
Xudo kluba Sirmijum, izborilo
je plasman na dr`avni {ampionat. Dva de~aka i
dve devoj~ice,
Marko Smiqani}, Mile Mi}i},
Nevena Todi} i
Nata{a Lu`aji}
predstavqali su
svoj klub na dr`avnom {ampionatu. Na{i fru{kogorci, de~aci iz Le`imira, a devoj~ice iz
Man|elosa, dostojno su reprezentovali svoj klub i grad. Vi{e uspeha
imale su devoj~ice, koje su iskusnije i du`e treniraju od de~aka, za
koje predstavqa uspeh {to su se i
kvalifikovali na dr`avni {ampionat. Najvi{e je pokazala Nevena
Todi} osvajawem
bronzane medaqe, za wu najve}i uspeh u dosada{wem trenirawu. Mada je bila najlak{a i
najmawa u svojoj
kategoriji, to joj
nije smetalo da
se domogne bronzanog
odli~ja.
Izvojevala
je
dve pobede, do`ivela jedan poraz i nagovestila da }e u budu}nosti wene rivalke
morati
ozbiqno da respektuju takmi~arku iz Xudo
kluba Sirmijum.
Nadomak medaqi
bila je Nata{a
Lu`aji}, koja je u borbi za bronzu
izgubila i morala se zadovoqiti
~etvrtim mestom. Nakon godinu dana trenirawa, od de~aka se i nije
mogao o~ekivati boqi rezultat.
Wima predstoje redovni treninzi
i ovladavawe tajnama ove borila~ke ve{tine.
ATLETSKI KLUB SREM
Uspe{no po~eli sezonu
^lanovi AK Srem uspe{no su
po~eli sezonu. Dana 21. i 28. marta odr`ana su zimska prvenstva
Vojvodine i Srbije u baca~kim disciplinama. Na prvenstvu Vojvodine, ~lanovi Srema su osvojili
{est medaqa. Marija Vu~enovi}
je pobedila u bacawu kopqa i kugle za mla|e juniorke, dok je Katarina Braun{tajn bila tre}a u bacawu kopqa. U bacawu kopqa u kategoriji pionira, pobedio je Luka
\or|i}, a Bojan Trivi} je osvojio
tre}e mesto. U bacawu diska za
starije juniore, Nikola ^ankovi}
je osvojio tre}e mesto
Nedequ dana kasnije, odr`ano
je Prvenstvo Srbije, tako|e u baca~kim disciplinama. Iz Atletskog kluba Srem nastupili su: Ni-
kola ^ankovi} i Katarina Braun{tajn. ^ankovi} je osvojio dva
zlata i to u bacawu diska i bacawu kugle sa veoma dobrim rezultatima. Disk je bacio 46,25 m, a kuglu 15,11 m. Oboje su nastupili u
kategoriji mla|ih juniora . ^ankovi} je ozbiqno najavio da }e biti
najboli mla|i junior u zemqi ove
godine, u bacwu diska i poneti reprezentativni dres. On pokazuje
izuzetan potencijal, a atletikom
se bavi nepunih godinu dana i o~ekuje da ostvari zapa`enu karijeru. Marija Vu~enovi} nije nastupila na ovom prvenstvu zbog bola
u ramenu. Da je ona nastupila,
Srem bi bio bogatiji za dve medaqe, u bacwu kopqa i kugle, jer su
one woj zagarantovane.
1. april 2010.
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT =
[KOLSKI SPORT U SREMSKOJ MITROVICI
RADNI^KO SPORTSKE IGRE
Gradsko prvenstvo u gimnastici
Gradsko prvenstvo u gimnastici,
za osnovne i sredwe {kole (pojedina~no i ekipno), odr`ano je 16. marta 2010. godine u 'Sokolskom domu',
gde se takmi~ilo ~etiri osnovne i
tri sredwe {kole (de~aci i devoj~ice). Ukupno je u~estvovalo 55 takmi~ara.
Pionirke I - IV razred - ekipno:
1. O[ „ Jovan Popovi}“, 2. O[ „Bo{ko Palkovqevi} - Pinki“, 3. O[
„Triva Vitasovi} - Lebarnik“;
pojedina~no: 1. Van~ik Teodora –
O[ ''Dobrosav Radosavqevi}-Narod''– Ma~v.Mitrovica, 2. Korelija
Tijana – O[ ''Slobodan Baji}-Paja'',
3. Sladek Zorana – O[ ''Jovan Popovi}''.
Pionirke V - VI razred - ekipno:
1. O[ ''Triva Vitasovi}-Lebarnik'' La}arak, 2. O[ ''Jovan Jovanovi}Zmaj''; pojedina~no: 1. Jovan~evi}
Jovana – O[ ''Triva Vitasovi}-Lebarnik'' - La}arak, 2. Bogi}evi} Sne`ana – O[ ''Triva Vitasovi}-Lebarnik'' - La}arak, 3. Savi} Lidija – O[
''Jovan Jovanovi}-Zmaj''.
Pioniri I - IV razred: 1. Boji}
Aleksandar – O[ ''Triva Vitasovi}Lebarnik''- La}arak, V-VI raz. 1. Raki} Nenad – O[ ''Triva Vitasovi}Lebarnik'' - La}arak.
Pionirke VII - VIII razred - ekipno: 1. O[ ''Jovan Jovanovi}-Zmaj'', 2.
Zavr{nica takmi~ewa u kuglawu
O[ ''Bo{ko Palkovqevi}-Pinki'';
pojedina~no: 1. Pisarevi} Maja –
O[ ''Triva Vitasovi}-Lebarnik'', 2.
Tumari} Ivona – O[ ''Jovan Jovanovi}-Zmaj'', 3. Uvali} Nata{a – O[
''Jovan Jovanovi}-Zmaj''.
Omladinke I - IV razred - ekipno: 1. Sredwa ekonomska {kola ''9.
maj'', 2. Mitrova~ka Gimnazija, 3.
Sredwa medicinska {kola ''Dragiwa Nik{i}''; pojedina~no: 1. Mari}
Monika – Mitrova~ka Gimnazija, 2.
Milinkovi} Nina – S[ ''9. maj'', 3.
Kuzmi} Nata{a – S[ ''Dragiwa Nik{i}''.
Gradsko prvenstvo u malom fudbalu
Gradsko prvenstvo u fudbalu
za pionirke, pionire, omladinke
i omladince, odr`ano je u PSC
Pinki i {kolskoj sali sredwe
P[H {kole u organizaciji Gradske uprave za sport, od 22. do 25.
marta 2010. godine.
Takmi~ilo se ukupno 16 osnovnih i pet sredwih {kola, sa oko
350 u~enika.
–Tokom takmi~ewa, svakog dana bilo dosta publike, navija~a
iz svih {kola, a primetno je da
`enski fudbal uzima sve ve}e
u~e{}e. Po majstorijama fudbalerki koje su nagra|ivane aplauzima, kako {kole „Branko Radi~evi}“ iz Kuzmina, tako i Medicinske {kole „Dragiwa Nik{i}“, `enski fudbal ima budu}nost, a po talentu ne zaostaju za
mu{kim fudbalom. Sve prvoplasirane ekipe su stekle pravo
u~e{}a na prvenstvu okruga, koje
}e se odr`ati u drugoj polovini
aprila u Rumi – rekao je Bogdan
Bo`in, zamenik na~elnika uprave za sport.
Plasman:
Pionirke: 1. O[ ''Branko Radi~evi}'' – Kuzmin, 2. O[ ''Sveti
Sava'' – Sremska Mitrovica, 3.
O[ '' Jovan Popovi}'' – Sremska
Mitrovica.
Pioniri: 1.O[ ''Jovan Popovi}'' – Sremska Mitrovica, 2. O[
''B. P. Pinki'' – Sremska Mitrovica, 3. O[ ''Jovan Jovanovi} –
Zmaj'' – Sremska Mitrovica.
Omladinci: 1. S[ ''P[H'', 2.
Mitrova~ka Gimnazija, 3. S[
''Dragiwa Nik{i}''.
Omladinke: 1. S[ ''Dragiwa
Nik{i}'', 2. S[ ''9. maj'', 3. S[ ''
P[H ''.
Po~etkom marta po~elo je takmi~ewe u kuglawu koje je i prva sportska disciplina na programu radni~ko sportskih igara za 2010. godinu. Takmi~ewe se odr`ava u organizaciji Gradske uprave za sport i
Kugla{kog kluba ,,Srem,,.
U konkurenciji deset mu{kih ekipa (radnih organizacija) nastupilo
je osamdeset takmi~ara.
U sredu 31. marta po~ela je plejof zavr{nica takmi~ewa u koju su
se plasirale osam najuspe{nijih
ekipa.
Takmi~ewe u `enskoj konkurenciji po~iwe u ponedeqak 12. aprila i
prijavqene su do sada ~etiri ekipe.
U prethodnih devet kola odigrani su kvalitetni i neizvesni me~evi prema mi{qewu sudija i organizatora Miodraga Filipovi}a i
Bogdana Luka~a iz kugla{kog kluba
Srem.
MALI FUDBAL – TURNIR MESNIH ZAJEDNICA
Tovarni~ani najboqi
Zavr{en je turnir mesnih zajednica pe}ina~ke op{tine u malom
fudbalu, koji je organizovan u balon hali Sportskog centra „Suva~a“. U finalu, Dowi Tovarnik –
A{awa 2:1 (Sari}, Kosti} – Radoj-
~i}), a u utakmici za 3. mesto, De~
– Karlov~i} 9:3. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Sini{a
Sari} (Dowi Tovarnik), dok je
Ivan Bankovi} (A{awa) najboqi
golman.
R. @.
[AH
SENIORSKI KUP VOJVODINE
[imanov~ani polovi~no
U prvom kolu Kupa Vojvodine, [K
[imanovci nastupio je s dve ekipe
i ostvario je polovi~an uspeh: Sremac 2 (Vojka) – [imanovci 1 1:3 i
[imanovci 2 – Banovci Dunav 2:2
(zbog pobede na drugoj tabli gosti
idu daqe).
[imanovci 2 – Banovci Dunav
2:2
Rezultati po tablama: mk Du{an
Milo{evi} – mk Miroslav Jovanovi} remi, fmk Vladimir [ari} – mk
Nikola Raci} 0:1, mk Mladen Pe{terac – mk Miodrag Stankovi} remi i mk @ivko Radivojevi} – mk Du-
{an Igwatovi} 1:0.
Igwatovi} – Radivojevi} 0:1
1. d2-d4, d7-d5 2. c2-c4,e7-e5 3.
d4xe5,d5-d4 4. f2-f4,Lc8-f5 5. Sb1d2,Sb8-c6 6. Sg1-f3,Sc6-b4 7. Dd1a4+,c7-c6 8. e2-e4,d4xe3 9. Sd2b3,Sb4-c2+ beli predaje.
Sremac 2 – [imanovci 1 1:3
Rezultati po tablama: mk Jovan
Vukovi} – mk Du{an Eri} remi, mk
@ivko Ko~ija{evi} – m Miroslav
Babi} remi, mk Branimir Mirkovi}
– Ik Dejan Jovanovi} 0:1, II k Dejan
Jovanovi} – mk Slobodan Zori} 0:1.
R.@.
RUKOMET
DRUGA SAVEZNA RUKOMETNA LIGA (M)
Radni~ki ([id) – Sombor 32:26 ( 16:9)
[ID: Hala sportskog centra, gledalaca 200, sudije: Kne`i} (Vrbas), Radovanov (Ba~ka Palanka), sedmerci: Radni~ki - Sombor 1 (1). Iskqu~ewa: Radni~ki 14. min., Sombor 10. min.
RADNI^KI: Mati}, Ili} 5, Hrubik
1, D. Maukovi}, Pernar 6, Trufkovi} 5,
N. Jovi} 4, Jankovi}, 2, Mirilo 3, Klisuri} 5, Milo{evi} 1, Goli}, [alov,
Gerber.
SOMBOR: Bubalo, [trangari}, M.
Arbutina, Peneze{ 2, Nikoli} 3, Kandi} 3, Be{la}, I. Arbutina 3, Urukalo
3, @ivkovi} 2, Radakovi} 4, Trbojevi},
Zori} 6, Popovi}.
Derbi za~eqa Druge savezne lige grupa sever pripao je zaslu`eno {id-
1. april 2010.
skim rukometa{ima. Da najboqi igra~
Radni~kog Bojan Mirilo nije dobio crveni karton, poraz Somboraca bio bi
daleko ubedqiviji. No i sa ovim bodovima, [i|ani su uspeli da se pribli`e ekipi iz Sombora na samo jedan
bod. Prvo poluvreme zavr{eno je vo|stvom Radni~kog sa sedam golova razlike, da bi do kraja utakmice, igra~i
trenera Marija Pernara odr`ali tu
razliku. Najefikasniji u redovima
[i|ana su bili Marko Pernar sa 6 i
Klisuri}, Ili} i Trifkovi} sa 5 pogodaka. Istakla su se i oba ~uvara mre`e Radni~kog, Mi{a Mati} i Milan
Gerber.
P. V.
LAV KUP PFS
Sloven u [imanovcima
Marko Pernar
RK Radni~ki [id
Sremske
informativne
novine
U prvom kolu Lav kupa PFS Srema, 31. marta, igraju: Borac (Surduk) –
[umar (Ogar), PSK (Putinci) – Prvi maj (Ruma), Hajduk ([imanovci) –
Sloven (Ruma), Sloga (Erdevik) – Grani~ar (Kuzmin) i Dunav (Novi Slankamen) – Qukovo. Slobodni su: Radni~ki (Irig), Omladinac (Novi Banovci) i Radni~ki (Sremska Mitrovica).
R.@.
STRANA 15.
OGLASI
KU]E
- STANOVI
KU]E - STANOVI
• Izdajem prazan ve}i jednosoban stan, tel. 063/86-25-699
• Prodajem stan u Barajevu
57,66 m2, mogu}nost pro{irewa ili zamena za ku}u u
Srem.Mitrovici ili La}arku, povoqno, tel. 064/450-2681
• Izdajem name{ten jednosoban
komforan
dvori{ni stan sa posebnim
ulazom, tel. 625-355, 064/3912-429
• Izdajem name{tenu garsoweru pored Medicinske
{kole mo`e i za sezonske
radnike, tel. 063/88-23-767
• Kupujem ku}u oko 90 m2, u
Sremskoj Mitrovici ili La}arku, tel. 063/71-97-993
• Izdajem dvosoban name{ten stan u nasequ M. Hu|i,
tel. 022/664-760, 064/514-5488
• Prodajem garsoweru 25 m2
visoko prizemqe u Novom
Sadu na Bulevaru Evrope,
odvojena kuhiwa, gradsko
grejawe topla voda klima,
kablovska telefon useqiva
cena 30000 evra fiksno,
tel. 064/321-22-97
• Izdajem mawu name{tenu
ku}u u S.Mitrovici, tel.
064/628-09-57
• Na prodaju spratna ku}a u
Kuzminu 150 m2 na 8 ari placa, 060/712-19-66
• Prodaje se mali jednosoban komforan prizemni stan
sa mogu}no{}u dogradwe
kod {kole Sveti Sava za
jednosoban stan u nasqwima
M. Hu|i, Stari most, Dekancu, tel. 064/936-83-75
• Veoma povoqno prodajem
noviju ku}u na Crvenoj ~esmi
sa tri stambene jedinice
160, 85, i 26 m2, sa pomo}nim
objektima, mo`e i zamena za
dva dvosobna stana novije
gradwe, tel. 022/614-491,
064/18-16-561
•
Prodajem
ku}u
u
M.Mitrovici u blizini
pe{a~kog mosta tel. 064/45019-80,
• Izdajem mawi jednosoban
stan poluname{ten, klima,
toplovod grejawe nadogradwa u nasequ M. Hu|i, tel.
626-931, 065/388-85-99
• Prodaje se povoqno jednosoban stan 48 m2 u Novom Sadu Rumena~ki put 17 tel.
063/721-43-89
• Izdajem dvosoban komforan stan u centru u~enicama
– studentkiwama, tel. 657440, 062/873-10-97
• Izdajem potpuno nov kompletno name{ten stan Kraqa Petra Prvog 50 m2, centralno grejawe – gas, klima
dve terase interfon, drugi
sprat, tel. 064/889-45-44,
022/636-229
• Izdajem novoizgra|en, name{ten dvoiposoban stan,
Kraqa Petra Prvog , klima,
centralno grejawe , dve terase, 621-520, 063/849-66-21
• Na prodaju ku}a u [a{incima – hitno, novogradwa
130 m2, centralno grejawe,
tel. 062/184-10-21
• Izdajem potpuno name{ten
jednosoban stan u nasequ
M.Hu|i kod ~esme, tel.
063/31-65-89, 022/611-980
• Izdajem jednosoban name{ten stan u nasequ Orao,
tel. 063/808-43-52
• Prodajem garsoweru u nasequ Orao u Srem. Mitrovici,
tel.
065/523-38-22,
022/650-116
• Izdajem jednosoban name{ten stan poseban ulaz struja, telefon cena 120 evra,
tel. 627-091,
• Izdajem name{tenu garsoweru u novom objektu sa
c.grejawem jednoj osobi nepu{a~u, tel. 064/451-26-14,
022/626-700
• Prodajem dvosoban stan u
izgradwi u S.Mitrovici,
tel. 624-828
Trg Svetog Stefana 30/2 Sremska Mitrovica
Kancelarija: 022/626-378
Stan: 022/611-029
Vlasnik Tatjana Kolenko: 063/831-30-33
Agent prodaje \ur|ica Kolenko: 063/486-181
U na{oj ku}i potra`ite svoju
TEPIH SERVIS I AUTOPRAONICA
SERVIS ZA ^I[]EWE OBJEKATA
"DADA - 06"
Pr. Boris Ov{ek
-
Higijensko odr`avawe objekata
Prawe tepiha i mebla
Dubinsko prawe automobila
Prawe izloga, prawe stanova
ZA BRZ I JEFTIN TOV
1. Novembar 279
LA]ARAK
EKO - TOV
- ZDRAVA STOKA, KVALITETNA HRANA
- DOBAR PRIRAST PO NA[IM RECEPTIMA
Sremska Mitrovica, Kuzminska 29, tel: 022/614-190; 639-287
Ruma, JNA 173,
tel.: 022/431-346
No}aj, S. Pandurevi}a 29,
tel: 022/257-287
• Izdajem name{ten dvosoban stan u SM u nasequ
M.Hu|i kod kru`nog toka ,
poseban ulaz, kuhiwa, kupatilo, grejawe, telefon, kablovska TV, tel. 063/534-643
• Izdajem jednosoban name{ten stan u sklopu ku}e sa
zasebnim ulazom cena 120
evra plus depozit, tel. 627091, 064/535-14-22
• Izdajem jednosoban name{ten stan u Beogradu kod
Kalemegdana odmah useqiv,
tel. 022/622-505, 022/624-531
• Izdajem garsoweru u Novom Sadu, tel. 064/037-03-40
^estitamo uskr{we praznike
JP „Stambeno“ Ruma
PREDUZE]E ZA PROIZVODWU
PEKARSKIH PE]I
Ma~vanska Mitrovica, Milovana Gli{i}a 4
Tel: 650-002, 650-118
Na{im
kupcima
i gra|anima
~estitamo
Uskrs
16. STRANA
022/670-241
063/19-20-769
065/2-670-241
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa centralnim
grejawem kod Bolnice i gara`u kod Sportskog centra,
tel. 022/664-834, 064/28-97639
• Izdajem dvosoban name{ten stan u stambenoj zgradi
u blizini `elezni~ke stanice , povoqno, tel. 065/2623-171
• Izdajem nename{tenu garsoweru u nasequ Orao u
Srem.
Mitrovici,
tel.
065/523-38-22, 650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru sa centralnim grejawem u nasequ Pejton, tel.
628-015, 062/411-835
• Izdajem dvosoban nename{ten jednosoban stan u naseu
M.Hu|i u Sremskoj Mitrovici, tel. 639-029
• Prodajem ku}u na 18 ari
placa u strogom centru Kraqevaca, tel. 011/260-53-06,
064/448-19-54
• Prodajem dvoiposoban
stan u Kamewaru 641-009,
063/118-0078
• Prodajem ili mewam ku}u u
Man|elosu za stan ili ku}u
u Srem.Mitrovici, tel. 681649
• Izdajem name{ten dvori{ni stan u centru Srem.Mitrovice sa centralnim grejawem, tel. 628-760
• Izdajem jednosoban name{ten stan u Sremskoj Mitrovici, pogled na centar, tel.
065/651-95-17, 615-429
• Izdajem komfornu ku}u
oko 100 m2, grejawe na gas
ili ~vrsto gorivo u blizini
Bolnice, tel. 625-937
• Hitno i povoqno izdajem
name{ten dvosoban stan u
nasequ Stari most, prvi
sprat, tel. 060/345-33-10,
617-413
• Izdajem ve}i jednosoban
stan
u
stogom
centru
Srem.Mitrovice kod Muzi~ke {kole, tel. 627-725
• Prodajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici useqiva odmah,
31.000 evra, tel. 626-025,
063/17-17-901
• Prodajem dvosoban stan u
Sremskoj Mitrovici naseqe
M.Hu|i, renoviran, tel. 626025 063/17-17-901
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, potkrovqe, 30 - 35 m2, tel.
064/505-19-70
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, 50 m2,
tel. 069/212-01-03
• Ku}a na prodaje ulica 1.
novembar 351 180 m2 La}arak, 061/20-80-627
• Izdajem nov name{ten jednosobans tan u Vodnoj ulici,
tel. 672-962
Sremske
informativne
novine
Zmaj Jovina 26, Sremska Mitrovica
PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I DISTRIBUCIJU
TOPLOTNE ENERGIJE
www.smtoplana.co.yu
Obave{tewe
potro{a~ima
Sve prijave kvarova na instalacijama centralnog
grejawa objekata na sistemu daqinskog grejawa mogu
se prijaviti u periodu od 6 do 21 ~as svakog dana u
toku grejne sezone na telefone:
612 - 694, 610 - 584
Molimo potro{a~e da redovno izmiruju svoje
obaveze kako bi izbegli neprijatnosti iskqu~ewa sa
toplovodne mre`e.
• Izdajem jednosoban stan,
tel. 617-882
• Izdajem name{tenu garsoweru, tel. 064/490-40-40
• Prodajem ~etvorosoban lepo renoviran stan povr{ine
120 m2 sa centralnim grejawem i velikim podrumom u
nasequ KPD povoqno, tel.
064/280-97-53
• Prodajem nedovr{enu ku}u
u nasequ 25. maj na 5 ari
placa, tel. 064/53-66-433
• Prodajem ukwi`en dvosoban stan u Sremskoj Mitrovici, centar, naseqe M.Hu|i, pored obdani{ta i {kole, prvi sprat, 54 m2, tel.
064/141-38-08,
626-315,
063/582-857
• Izdajem dvosoban name{ten stan centar grada, tel.
063/17-17-901
• Prodajem dvosoban sre|enstan naseqe M.Hu|i prvi
sprat, tel. 626-025
• Izdajem name{ten dvosoban stan kod sportskog centra od 1. marta 2010. god.
tel. 063/78-55-835, 611-708
• Kupujem ku}u u Velikim Radincima na ve}em placu,
tel. 064/150-70-21
• Izdajem dvosoban name{ten stan u nasequ M.Hu|i,
tel. 063/569-061
• Izdajem nename{ten stan
Solarski trg, tel. 667-920
• U Subotici izdajem jednosoban name{ten stan, klima,
kablovska, tel. 022/626-779,
069/110-79-49
• Izdajem name{ten dvosoban stan na Krwa~i–Beograd, preko puta poqoprivredne {kole, pogodan za
u~enike i studente, cena 150
evra,
tel.
022/663-355,
066/143-916
• Izdajem jednosoban stan u
centru S.Mitrovice novogradwa, tel. 061/30-20-696
• Prodajem ku}u na Crvenoj
~esmi tel. 061/30-20-696
• Izdajem name{ten dvosoban stan u S.Mitrovici, tel.
617-846,
061/11-84-947,
064/401-52-53
• Hitno i povoqno izdajem
name{ten dvosoban stan u
nasequ Stari most, prvi
sprat, tel. 060/345-33-10,
617-413
• Prodajem ku}u u Bu|anovcima povr{ina 80 m2 sa pomo}nim objektima, plac povr{ine 14 ara, cena 6.000
evra, tel. 065/440-27-28
• Izdajem name{tenu garsoweru Stevana Mokrawca 43
kod Kasarne, tel. 063/80837-33
Javno preduze}e za distribuciju
prirodnog gasa Sremska Mitrovica
Trg Vojvo|anskih brigada 14/I
Gasni prikqu~ci
JP Srem gas izvodi radove na izgradwi ku}nih gasnih prikqu~aka. Pozivaju se svi zainteresovani
gra|ani da ukoliko `ele da se prikqu~e na gasnu
mre`u podnesu svoje zahteve.
Zahtevi se predaju na {alterima JP Srem gas.
- Potrebna dokumentacija
izvod iz zemqi{nih kwiga (gruntovnica)
kopija plana (katastar)
- Cena prikqu~ka (du`ine do 17,5 metara)
- Za pla}awe na 6 i 12 mese~nih rata – 62.550,62
din ( sa PDV-om )
Prva rata – 20% avans – 12.510,12 din (sa PDV-om )
Preostali iznos deli se na 6 ili 12 rata
- Za pla}awe u celosti, uz 5% popusta, cena prikqu~ka iznosi 59.466,10 din ( sa PDV-om )
- Kod odlo`enog pla}awa na 12 rata cena se uskla|uje sa rastom cena na malo.
Tel/faks:022/610-069, 022/610-070,022/624-657
1. april 2010.
NA[E ZDRAVQE
Stomatolo{ka ordinacija
"Dr Stoj{i}"
Milan Stoj{i}
specijalista oralni hirurg
Trg Nikole Pa{i}a bb, Sremska Mitrovica
Tel: 022/611-225; 063/404-801
SPECIJALISTI^KA ORDINACIJA ZA ULTRAZVU^NU DIJAGNOSTIKU
Prim. dr Milenko Trifunovi}
POLIKLINIKA
Dr Milo{evi}
- ultrazvuk srca
- ultrazvuk dojke
- ultrazvuk {titaste `lezde
- SVE ZA STOMAK
Radnim danom: 7:30-20:00; subotom: 8:00-14:00
De`urni telefon (svakog dana 7:00-22:00):064/ 429-6624
specijalista pedijatar
Mob: 064/207-11-83
O^NA KU]A
RADOVAN^EVI]
- DR LAU[EVI] -
Tel/fah: 022/639 - 189
Tel: 022/636 - 002
Mob: 064/127-29-23
Telefon: 021/55-77-07
Jovana \or|evi}a 11, Novi Sad
Radno vreme
Ruma, Orlovi}eva 27
Tel: 022/431-500
Dr med. Qiqana Stoli}
NORMALNO JE
DA DOBRO VIDITE!
Sremska Mitrovica Stari {or 102
Tel: 022/626-428 i 064/19-15-847
SPECIJALISTI^KA DERMATOVENEROLO[KA ORDINACIJA
dr med. Jasmina Divi}
spec. dermatovenerolog
DERMATOLOGIJA, DERMATOHIRURGIJA,
KOMPJUTERIZOVANA DERMOSKOPIJA,
ALERGOLOGIJA, ALERGOLO[KI TESTOVI,
KOZMETOLOGIJA, BOLESTI VENA, POLNE BOLESTI
Sremska Mitrovica
Svetozara Mileti}a 1
Tel: 022/622-421
e- mail:[email protected]
• Izdajem name{ten dvosoban stan sa centralnim grejawem u nasequ Stari most
tel. 064/280-96-96, 626-004
• Izdajem name{tenu garsoweru u Novom Sadu, Arawi
Jano{a 18, tel. 064/420-2357
• Prodajem ku}u na Crvenoj
~esmi, informacije na tel.
061/302-06-96
• Prodajem u La}arku ku}u
na kqu~, 70 m2 sa dosta pomo}nih objekata i radionicom, plac 4 ara povoqno,
tel. 064/280-97-53
• Izdajem name{tenu garsoweru u centru grada kod Muzi~ke {kole na du`i period, centralno grejawe,
tel. 022/628-891, 064/314-5579
• Prodajem vikendicu, nova
gradwa na glavnom putu Ruma–Novi Sad, 100m od {ume,
64 kvadrata, useqiva 13 ari
placa, tel. 063/590-183
• Izdajem jednosoban,name{ten,dvorisni stan sa centralnim grejawem u Sremskoj Mitrovici,naseqe Matija
Hu|i.tel.611-738,
064/148-51-39
• Izdajem nov ekskluzivno
name{ten stan 75 m2, u centru Kraqa Petra Prvog, klima, dve terase, centralno
grejawe na gas, tel. 621-520,
064/419-80-93
• Izdajem dvosoban, komforan, name{ten stan sa centralnim grejawem u strogom
centru
Srem.Mitrovice,
tel. 022/625-132, 022/624724, 064/022-74-59
• Izdajem super name{ten
stan 70 m2 grejawe, klima u
centru
Srem.Mitrovice,
tel. 064/119-80-93
• Hitno prodajem ku}u na
placu od 34 ara pogodna za
ru{ewe, struja, voda, telefon, @elezni~ka 74, Martinci, cena povoqna, tel.
064/317-71-05
• Izdajem studentima jednosoban stan u Novom Sadu, Liman 4, tel. 060/362-77-84
Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Op{tina Ruma
Op{tinska uprava
Odeqewe za urbanizam i
komunalno stambene poslove
22400 Ruma
OBAVE[TEWE
Obave{tava se javnost da je „D.O.O.
IBIS PETROL“ iz Rume, ul. Glavna bb,
podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi
procene uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu projekta „Proizvodna hala“, na katastarskoj parceli br. 5677/4
k.o. Ruma, na teritoriji op{tine Ruma.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz
zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama Odeqewa za urbanizam i komunalno–stambene poslove
op{tinske uprave op{tine Ruma, ul.
Orlovi}eva br. 5 soba br. 24 u periodu
1. april 2010.
od 31.03.2010. do 09.04.2010. god. u vremenu od 11 – 14 ~asova. U istom roku, zainteresovana javnost mo`e dostaviti
mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o
potrebi procene uticaja predmetnog
projekta na `ivotnu sredinu, ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za
predmetni projekat potrebna procena
uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e
blagovremeno obavestiti javnost.
Pru`am usluge projektovawa i servisirawa hidraulike i pneumatike, agregata i hidrauli~nih platfori. Boban Ili}
Tel: 060/660-13-09
Prof.dr.sci.med. Miroslava Pavlov- Mirkovi}
INTERNA MEDICINA
ULTRAZVUK
"Dr Qiqana Stoli}"
SPECIJALISTI^KA LEKARSKA ORDINACIJA
Sremska Mitrovica
Stefana Lastavice 11
GINEKOLOGIJA
I AKU[ERSTVO
SPECIJALISTI^KA
PEDIJATRIJSKA ORDINACIJA
022/641 - 494, 062/240 - 287
Prim. dr Bo{ko J. Lau{evi}
spec. interne medicine
Prof.dr. Jovan Stojkov
Prim.dr. Du{an Bonert
Dr.med. Dragan Grbi}
Tel. 015/774-1234; Kasarska 7, [ABAC
Sremska Mitrovica, Save Kova~evi}a 13
Ultrazvuzvu~na i
kolor dopler dijagnostika
UROLOGIJA
Veoma povoqno vr{im
korekcije na pantalonama,
sukwama, trenerkama (skra
}ivawe, su`avawe), mewam
rajsfer{luse i postavqam
trake na zavesama.
Tel. 022/ 621-484.
• Izdajem ~etvorosoban stan
u Beogradu, Zvezdara Kluz,
105 m2, komplet name{ten,
zgrada, prvi sprat + ~etiri
terase, cg, telefon KATV,
interfon, videonadzor, na
du`e vreme, cena 450 evra
tel. 064/902-42-90
• Izdajem jednosoban nename{ten stan sa cg u nasequ
Stari most, tel. 626-164,
063/562-001
• Prodajem ili izdajem ku}u
sa 11 ari placa u strogom
centru S.Mitrovice, mo`e i
zamena, tel. 063/50-94-94
• Kupujem u S.Mitrovici ku}u do 50.000 evra, tel.
064/280-97-53
• Izdajem ku}u za stanovawe
u La}arku, tel. 063/76-94-395
• Prodajem trosoban stan u
Dekancu, tel. 062/800-44-53
• Izdajem mawi dvosoban
dvori{ni stan, pored Medicinske {kole, tel. 063/77194-79, 640-696
• Prodajem ku}u u u`em delu
grada, kompletno sre|ena,
odmah useqiva, tel. 063/83130-33
• Prodajem stanove svih vrsta, stare i nove na svim lokacijama u Sremskoj Mitrovici, tel. 063/486-181
• Prodajem ku}u sa potkrovqem, grejawe, naseqe Severno od Planinske, u odli~nom stawu, cena po dogovoru, tel. 063/486-181
• Izdajem name{ten stan
kod „Horoskopa kafe“ 56 m2
odmah useqiv, tel. 063/80837-33
• Mewam stan od 46 m2 na prvom spratu sa centralnim
grejawem u nasequ M.Hu|i
kod obdani{ta za ve}i, tel.
062/369-914
• Prodajem ku}u sa pomo}nim
objektima i ba{tom od 14
ari u Bu|anovcima, tel.
063/836-90-73
• Izdajem name{tenu sobu sa
ni{om i kupatilom, grejawe
na gas kod Doma vojske, tel.
613-272
• Prodajem dvosoban i trosoban stan u Beogradu na Mirijevu, mogu} svaki dogovor,
tel. 063/583-927
• Izdajem jednosoban name{ten stan, preko puta Ekonomske {kole, tel. 064/15517-78
Sremske
informativne
novine
• Prodajem garsoweru 22 m2
u Rumi kod pijace, povoqno
tel. 064/278-68-83
• Prodajem dvosoban komforan stan u nasequ Kolonija
Ma~vanska Mitrovica, tel.
063/822-83-62
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici, super sre|ena 110 m2,
tel. 064/280-97-54, 622-339
• Prodajem dvosoban stan u
Dekancu i ku}u u Hrtkovcima, tel. 060/624-56-22
• Kupujem mawu ku}u u okolini Sremske Mitrovice i {ire, tel. 065/472-65-97
• Izdajem name{ten jednosoban stan za dve studentkiwe
u Novom Sadu, preko puta
Sajma, tel. 022/625-616
• Prodajem dve ku}e u ulici
Novi {or u Sremskoj Mitrovici, tel. 063/834-77-13
• Prodajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici, trosobna sa parnim grejawem, podrumom i
dvori{tem, tel. 064/326-4998
• Izdajem garsoweru i jednosoban stan, novogradwa,
(preko puta SUD–a) tel.
063/50-44-73
• Prodajem spratnu ku}u u
Sremskoj Mitrovici, naseqe Aleja, 170 m2 sa gara`om
i podrumom od 50 m2, ozidana ciglom i potpuno izolovana, sva infrastruktura,
sve vrste grejawa, na placu
od 6 ari, tel. 064/191-55-97,
063/835-23-55
• Prodajem ku}u u La}arku,
Fru{kogorska 148, tel. 671135
• Izdajem u~enicama name{tenu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, u blizini
Medicinske {kole, tel. 617239
• Prodaje se ku}a sa lokalom i dvori{nim jednosobnim stanom i svim prate}im
objektima, Planinska 103,
tel. 651-201, 065/600-66-97
• Prodajem jedosoban stan
od 41 m2 + velika terasa,
CG u S.Mitrovici naseqe
Stari most, tel. 064/073-9243
• Izdajem garsoweru u centru Novog Sada zvati posle
16 ~asova, tel. 061/881-62-21
• Prodajem ku}u u Be{ki na
22 ara placa, tel. 064/16-22904
• Izdajem name{tenu sobu sa
upotrebom kuhiwe i kupatila u nasequ Stari most, tel.
064/504-76-64, zvati posle
17 ~asova
• Hitno kupujem garsoweru
do 25 m2, tel. 064/547-53-69
• Prodajem ku}u u Martincima na placu povr{ine 34 ara
(pola jutra) @elezni~ka 74,
tel. 064/317-71-05
• U~enici izdajem sobu sa
upotrebom kuhiwe i kupatila u blizini Bolnice, tel.
022/617-239
• Prodajem stan u Novom Sadu 40 m2 + terasa, nov ukwi`en, kod Novosadskog sajma,
tel. 064/381-18-03
• Prodajem ukwi`en dvosoban stan u nasequ Kamewar,
c.g. 65 m2, 4 sprat, dve terase,
tel.
021/63-69-257,
063/553-410
• Mewam stan u nadogradwi
na pijaci za odgovaraju}i u
M. Hu|i, tel. 063/450-079
• Izdajem jednosoban name{ten stan grejawe centralno, naseqe KPD, tel.
064/215-01-20
• Izdajem garsoweru u nasequ Orao, c. grejawe, klima,
na du`i period, tel.
022/626-938, 063/181-66-53
• Izdajem name{ten dvosoban stan u Novom Sadu, Stara Detelinara, tel. 062/4224-70
• Izdajem jednosoban komforan stan u centru Novog Sada – Kisa~ka, tel. 064/82-07228
• Prodajem ku}u u La}arku
ulica Sremska, tel. 064/4210-261
• Prodajem ku}u u centru
Srem. Mitrovice {irina 15
m sa dva lokala „Svetla“ 4
kod mosta, tel. 022/639-007
• U centru Srem. Mitrovice
prodajem sprat sa potkrovqem 250 m2 pogodno i za poslovni prostor „Svetla“ 4
kod mosta, tel. 022/639-007
• Izdajem sobe devojkama i
u~enicama sopstveno kupatilo i kuhiwa „Svetla“ 4
kod mosta, tel. 022/639-007
• Izdajem ku}u u La}arku,
Kara|or|eva 18 – C, tel.
061/191-48-59, 064/22-68-942
• Prodajem jednosoban stan,
Kara|or|eva 32a II/1 Sremska Mitrovica, tel. 022/614075, 064/425-13-06
• Prodajem ku}u sa pomo}nim
objektima i ba{tom na 24
ari placa u Martincima,
tel. 668-205, 063/717-60-52
• Prodajem ili izdajem ku}u
sa placem 30 ari, u S. Mitrovici, La}ara~ka 2, tel. 630706
• Prodajem ku}u u Privinoj
glavi, ulica Vuka Karaxi}a
28, tel. 710-759
• Prodajem ili mewam ku}u
za stan, 168 m2 u Sremskoj
Mitrovici, ulica Ozrenska,
sa 36 ari placa (za placeve),
ku}a je na dva nivoa, nedovr{ena, tel. 621-404, 064/9163-628
• Prodajem ku}u u ulici Antona Sma`enka 63, tel. 611635
• Prodajem vikendicu, bez
struje, vode, u [i{atovcu
iza manastira, tel. 022/663547
• Prodajem jednoiposoban
stan u Novom Sadu, odmah
useqiv, tel. 064/506-94-66
• Prodajem trosoban stan u
Novom Sadu sa CG drugi
sprat kod autobuske stanice, tel. 022/627-725, 064/0739-206
• Prodajem stan u izgradwi
u Srem. Mitrovici, tel.
069/642-042
STRANA 17.
FRIZER SHOP
I PARFIMERIJA
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici u strogom centru
kod iskopina, tel. 022/627725, 064/ 07-39-206
• Prodajem noviju ku}u u La}arku ili mewam za jednosoban stan uz doplatu. Tel.
065/681-01-90.
VOZILA
VOZILA
• Prodajem Punto 2,1 2001.
god. registrovan do januara
2011. tel. 069/447-51-82
• Prodajem kombi folcvagen
teretni dizel, 1981. godi{te, registrovan do 1. aprila 2010. god. tel. 685-667,
060/685-66-77
• Prodajem audi 80, 1,3 dizel
registrovan
do
18.12.2010. god. u voznom stawu o~uvan, tel. 022/632-588,
064/56-66-928
• Prodajem povoqno mazdu
626 god. 1984. god. u dobrom
stawu atestiran gas cena po
dogovoru, tel. 022/636-299,
064/889-45-02
• Prodajem golf dizel 1989.
godi{te ~etvoro vrata 1700
evra i opel suzu karavan dizel 1985. godi{te 1000 evra,
tel. 022/613-977, 069/702-002
• Prodajem golf 2 dizel 86.
god. registrovan u solidnom
stawu cena 1500 evra, tel.
064/535-14-22, 627-091
• Prodajem jugo 55 1992. god.
auto gas atestiran, tel.
064/450-26-81
• Prodajem motor automatik
u dobrom stawu cena po dogovoru, tel. 064/256-18-78
• Prodajem jugo 45, bele boje,
1987. god. neregistrovan,
ura|ena limarija, nov akumulator, cena 570 evra, tel.
063/722-52-49
• Prodaje se teretni kombi
fiat dukato, 2,5 d, god.proizvodwe 1990, tel. 022/664834, 064/28-97-639
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te ispravna u voznom
stawu, cena 300 evra, tel.
065/513-19-99
• Prodajem jugo 55, god.proiz.
89. neregistrovan, u dobrom
stawu tel. 064/870-93-82
• Prodajem Opel astru S na
benzin 1600 kubika god.proiz. 1997. tel. 064/827-18-07
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te registrovana do
marta 2010. cena 300 evra,
tel. 611-903
• Prodajem jugo 45, tel.
064/137-04-08
• Prodajem TAM–i}a, T-65,
produ`en sanduk, poseduje
arweve i ciradu u odli~nom
stawu , tel. 064/938-88-08
• Na prodaju motor BT 50 kubika regist. na potvrdu, tel.
063/742-01-81
• Prodajem Opel Kadet karavan 1,6 dizel. 1989. god. tel.
063/89-62-861
• Prodajem Zastavu 101,
1986. godi{te sa autoprikolicom registrovana, tel.
064/324-93-93
• Prodajem Jugo 55 1989. godi{te, plin, registrovan,
vlasnik, cena 750 evra, tel.
064/889-48-08
• Prodajem Opel Korsu 1999.
godi{te, 1.0 registrovana godinu dana, 064/506-32-32
• Prodajem pe`o skuter 125
kubika 99. god. tel. 060/34533-65
• Povoqno prodajem jugo 55,
godi{te 1989, u voznom stawu, registrovan do jula meseca, tel. 651-202, 625-058
• Prodajem citroen ksara,
1.9 dizel, god. proizvodwe
2000, tel. 064/19-31-351
• Prodajem jugo 45 1990. godi{te pus na {asiji tek registrovan u dobrom stawu, tel.
062/594-542, 622-559
• Prodajem jugo 55, zastavu
poli i peglicu, tel. 063/75149-02
• Prodajem jugo tempo 1,1
1998. god. u odli~nom stawu,
tel. 064/920-51-62, 022/613572
• Prodajem jugo 45 povoqno u
ispravmom stawu, dobro o~uvan, proizveden 1988. godine, tel. 022/630-883, 065/6513-181
• Prodajem reno klio 2001.
god. dizel i motor APN 6 povoqno, tel. 617-846, 061/1184-947, 064/401-52-53
• Prodajem zastavu 128 84.
god.
registrovan
do
8.10.2010. 35 evra moe i u delovima,
tel.
611-903,
064/341-54-35
• Prodajem varburg motor
golf 1,3 91. god. plin registrovan do februara 2010.
tel. 064/913-14-40
• Prodajem golf 1 1,5 b petoro vrata, pet brzina, 1982.
god. alu felne, nove gume,
nov akumulatur, korpa, kva~ilo i lamela novi, motor
odli~an limarija super, regis. Do 20.12.2010.g. cena
1400
evra,
022/659-671,
064/342-74-72
• Prodajem automobila DAEWOO ESPERO 1997. godi{te,
atestiran plin. Tel: 064/1856-707.
• Prodajem opel kadet suzu
dizel u dobrom stawu 85’
tel. 064/122-72-78
• Prodajem golf 2 god.proiz.
1987, 1.3 benzin , petoro vrata u odli;nom stawu, tel.
060/022-74-44
• Prodajem ladu samaru
1990. god. vlasnik , registrovana do 16.9.2010, Ruma, tel.
064/468-58-51
• Prodajem jugo u odli~nom
stawu, tel. 639-183, 064/15542-02
• Prodajem fijat tempra
1997. god. 1,9 dizel, vlasnica, registrovan godinu dana,
cena 2600 evra, tel. 063/73107-54
• Prodajem zastavu 128 1985.
god. registrovana do januara
2010. tel. 060/35-35-855
• Prodajem auto reno kangu
1,9 DTI klima, podiza~i, arbag, mo`e zamena za karavan,
tel. 064/83-77-049 Boban
• Prodajem golf 2, 1987.
god.benzin+plin,
tel.
065/431-97-64
• Prodajem golf 2 turbo dizel 1985. god. tel. 022/613661
Z.R.
-
-
KOMARNICI
UNIVER, MEDIJAPAN
LESONIT
[email protected] SE^EWE
KANTOVAWE ABS TRAKE
METAR KUHIWE VE] OD 9.000,00
Tel.064/612-3131
022/618-228
Stari {or 30
Sremska Mitrovica
• Mercedes 190 E na prodaju
cena – dogovor, tel. 063/569061
• Prodajem ford fokus,
2000. god. turbo dizel, u dobrom stawu, cena po dogovoru, 063/486-181
• Prodajem golf 2 dizel
1986. god. Tel. 065/861-81-11
• Prodajem golf 2, 1,6 D 89.
godi{te i kombi folksvagen
T2 1,7 D 87. godi{te tel.
064/131-44-97, 623-205 posle
20 ~asova
• Prodajem zastavu 128,
1987. godi{te, prvi vlasnik,
registrovana do 24.9.2010.
cena po dogovoru, tel.
064/122-88-25, 063/803-28-68,
430-120
• Prodajem golf 2, 1989. god.
~etvoro vrata i opel kadet
karavan dizel, 1985. god.
Tel. 613-977, 069/702-002
• Prodajem „Jugo in“, metalik, star godinu dana, pre{ao 750 km, tel. 063/739-4623
• Povoqno prodajem mercedes karavan 124 2000 kubika,
1988. godi{te, tel. 063/82158-53
• Prodajem generalno osve`en motor od zastave 101 i
juga 55 kao polovne delove
za zastavu 101, tel. 064/92051-62
• Prodajem skuter pe`o spit
fajt 1, 1999. god. 100 kubika
registrovan, tel. 069/753067, 022/753-067
• Prodajem citroen CX karavan 2500 dizel 1990. god. mogu}a zamena za mawi auto,
tel. 022/650-687, 064/920-8362
• Prodajem da~ija logan oktobar 2006. pre{ao 31000 km
te. 022/625-998 posle 17 ~asova ili 063/217-534
• Prodajem motor APN6 2002.
god. tel. 064/276-15-01
• Prodajem ford sijera 1,6
benzin, plin 87. god. ekstra
stawe, 069/753-067
• Prodajem golf 1, 1,6 dizel,
god. proizv. 1983, cena 1100
evra, tel. 064/163-54-63
• Prodajem mercedes 240 D
mini motor solidan, tel.
064/889-47-86
• Prodajem BMV 325 TDS, 92.
god. ABS, al. felne, alarm,
CD, centralna brava, el. podiza~i stakla, tel. 064/82718-34, 632-402
• Prodajem golf 3, 1,9 TD, 95.
god. karavan, servo volan,
cen. brava, CD, nove gume,
tel. 064/827-18-34, 632-402
• Prodajem opel kadet kupe
L oldtajmer 1968. registrovan, restauiran u odli~nom
stawu, tel. 613-849, 617-898
[email protected] TELEFONI
Sremska Mitrovica
Policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
Vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
Hitna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Autobus. stanica . . . . . . . . . . . .621-143
@elezn. stanica . . . . . . . . . . . .621-444
De`urna apoteka . . . . . . . . . . .625-411
JKP Vodovod . . .626-200, 064/8894-772
JP Komunalije . . . . . . . . . . . . . .624-500
Srem gas . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-069
Elektrodistribucija . . . . . . . .630-333
JP Direk. za izgr. grada . . . . .623-788
Bolnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-222
Zavod za javno zdravqe . . . . .610-511
PU „P~elica“ . . . . . . . . . . . . . .624-398
Poreska uprava . . . . . . . . . . . . .611-214
Op{tin. inspekcije cen. . . . . .610-566
Republi~ke inspekcije:
- poqoprivredna . . . . . . . . . .610-657
- veterinarska . . . . . . . . . . . .610-646
- sanitarna . . . . . . . . . . . . . . .610-558
- tr`i{na . . . . . . . . . . . . . . . .610-348
- za rad, zapo{qavawe
i soc. politiku . . . . . . . . . .610-618
- za{tita `iv. sredine . . . .624-660
- vodoprivrede . . . . . . . . . . .614-450
TERMOELEKTRANE
- TOPLANE
SREMSKA MITROVICA
18. STRANA
Lorena
"STOLARIJA ERAKOVI]"
KUHIWE
PLAKARI
VRATA
PROZORI
STEPENI[TA
• Prodajem opel astru 1,7
DTI registrovana u ekstra
stawu, ABS, centralna brava, elektri~ni podiza~i, 4
nove gume, isuzu motor, klima, 2001. godi{te, tel.
064/299-49-79
• Prodajem jugo 45 1987. god.
bela boja, registrovan do
marta 2010. u dobrom stawu,
cena po dogovoru, tel.
064/370-46-61, 022/618-981
• Prodajem opel vektru karavan dizel 1998. god. cena
povoqna, tel. 064/124-23-93,
615-529
• Prodajem mercedes 190 D
1986. godi{te, registrovan,
tel. 063/569-482
• Prodajem zastavu 101 skala 55, 1990. god. u odli~nom
stawu, tel. 063/325-247
• Prodajem golf 2 1,6 1985.
godi{te, registrovan do februara 2010, tel. 064/13-73543
• Prodajem dobro o~uvab jugo
45, registrovan u maju 2009.
88. godi{te, tel. 062/83-77682
• Prodajem APN 6, pet brzina u dobrom stawu, ili mewam za automatik, tel. 651027, 065/43-66-750
• Prodajem DAEVU ESPERO
1998 god. 1800 sm3, benzin
gas i mercedes 190 E 1983,
tel. 063/323-926
POQOPRIVREDA
POQOPRIVREDA
• Prodajem wivu u Le`imiru
42 ara potews Carina, tel.
064/182-72-23
• Prodajem vo}wak {qivik u
punom rodu oko 2000 stabala
na povr{ini od 5 kat.jutara u
Fru{koj gori kod Vrawa{a,
tel. 064/280-97-53
• Prodajem zemqu u Divo{u 4
jutra u komadu potes Brestovi, tel. 060/062-13-17
• Prodajem motokultivator
guldbor 8,2 kow.snaga sa
frezom i rotacionom kosa~icom, tel. 022/630-803,
060/630-80-30
• Prodajem {parta~ za repu
i soju sa za{titnim zonama,
marka ran kombi, tel. 063/1817-263
• Prodajem ~etiri jutra prvoklasne zemqe udaqena od
asfaltnog puta Irig – Vrdnik 1,5 km, tel. 063/711-31-86
• Prodajem ~etiri jutra zemqe u Kuzminu, potes ]elija, tel. 063/534-643
• Prodajem osam jutara zemqe u komadu u Rivi~kom
ataru, udaqena 1,5 km od asfaltnog puta Irig–Vrdnik,
tel. 063/711-31-86
• Prodajem motokultivator
saks 4,5 ks i delove motora
lombardini 14 ks blok glava,
tel.
064/162-94-68,
022/432-075
• Prodajem frezu 4,5 ks, tel.
064/137-04-08
• Prodajem tifon fi 90 makedonski sa turbinom i reduktorom du`ine 280 m, bauerovu pumpu i bauerov top,
tel. 060/344-62-52
• Prodajem 1,5 jutro oranice
u La}arku, potes Tabanac,
tel. 627-725, 064/073-92-06
• Prodajem 2,5 jutara zemqe
u S.Binguli nedaleko od asfaltnog puta, tel. 022/753878
• Prodajem motokultivator
LABIN
goldini dizel14
kowskih snaga, sa kiper kardan. prikolicom, pod. frezom i jo{ pet radila, tel.
621-520, 063/849-66-21
• Prodajem sadnice kalamqenog le{nika sorti: rimski, halski xin, kosford,
istarski dugi, tel. 037/875049, 063/767-75-62
Sremske
informativne
novine
@itna pijaca br. 16
Sremska Mitrovica
Tel: 022/622-127
Celokupan program za nadogradnju
noktiju i trepavica
Oprema i alat za frizerske salone
Restoranu „Probus“ hitno potrebni kuvari,
pomo}nici kuvara i konobari
Tel: 623-860
• Prodajem dve traktorske
gume 11,2 – 24 ili mewam za
mawe 9,5 – 24, tel. 064/20-71631
• Prodajem trobrazni plug
Leskovac 14 cola, tel.
064/20-71-631
• Prodajem ili mewam `itni
kombajn Zmaj 125, kosa 5 metara, tel. 062/107-92-78,
064/397-32-19
• Prodajem sala{ kod Hidrogra|evinara, tel. 613-977,
069/702-002
• Prodajem 2,5 jutra zemqe u
La}arku potes Okopi, tel.
624-651
• Prodajem levator za kukuruz 9 m, prskalicu RAU 350
lit. i dvoredni {parta~ –
ITM, 062/800-44-53
• Prodajem jutro zemqe na
man|elo{kom putu, tel. 621615
• Prodajem traktor 533, godi{te 1979, i {pediter nosivosti 1,5 tona tel.
064/420-23-57
• Prodajem pu`ni transporter 6 metara kao nov, tel.
022/448-230
• Prodajem sadnice: jabuka,
{qiva, kru{ka, tre{wa,
breskva, vi{wa, duwa i
ostalo, tel. 063/106-89-89,
037/875-049
• Kupujem dvoredni tarup,
tel. 037/875-049, 063/767-7562
• Prodajem traktor 577 sa
predwom vu~om, 89. godi{te,
prikolicu zmaj u fabri~kom
stawu 8t, plug obrta~ rabeverg, 3 brazde plug IMT 757
– 2 brazde i plasti~ni rasturiva~ za ve{a~ko |ubrivo
400 kg tel. 064/432-12-12
• Prodajem nosivu tawira~u
TO fi 33 tel. 063/779-29-51,
681-525
• Prodajem {qivik, Kr~edin
vikend zona (potes Bo`i}
dol K.O. Kr~edin 3793/1 i
3793/2) 42 ara sa 220 stabala
(11 godina stare , pun rod)
vikendica – trofazna struja, asvaltni put, pogled na
Dunav, cena 20.000 evra, tel.
063/592-235
• Prodajem dva jutra zemqe
preko puta Novog grobqa u
drugoj du`i u Sremskoj Mitrovici, tel. 022/610-147
• Prodajem ~etiri jutra zemqe u Lapovcu na putu Kuzmin–Bosut, tel. 065/660-3971
• Prodajem `itnu sejalicu
23 lule i mehani~ku sejalicu
za kukuruz Maksikor, tel.
060/05-88-882
• Prodajem kombajn zmaj 142,
sve tri varijante, ful oprema, torpedo 90 sa predwom
vu~om, tarup 4 reda, liniju
za {e}ernu repu ful oprema,
{estoredni i ~etvoredni
futo{ki {parta~ za kukuruz,
tel.
063/88-06-707,
022/381-859
• Prodajem pneumatsku sejalicu za kukuruz, traktor torpedo 75 sa predwom vu~om,
tel. 063/82-44-364
• Prodajem jednobrazni plug,
cena povoqna, o~uvan, tel.
684-195
• Prodajem traktor IMT 577
1984. god. bez predwe vu~e u
izuzetno dobrom stawu, tel.
022/448-230
• Prodajem vo}wak ({qivik), 10 ari 68 stabala pet
godina star u punom rodu, Sala{ No}ajski, 200 m sa leve
strane od drumskog mosta,
cena 5.500 evra, tel. 064/3038-362
• Prodajem traktor IMT 533
sa zadwim traktorskim viqu{karom, cena povoqna,
tel. 063/81-33-025
• Prodajem dve traktorske
prikolice, tel. 061/546-3031, 069/ 546-30-31
• Prodajem jutro zemqe u Le`imiru, pola jutra vo}waka,
motokultivator honda, prekrupa~ oxa~ki, tel. Tel.
065/66-77-489
• Prodajem tri prikolice
Dubrava sa punim stranicama nosivosti 4,5 t u izuzetno
dobrom stawu, tel. 022/448230
• Prodajem 1,9 ha zemqe u
gra|evinskoj zoni Srem. Mitrovica na putu za Velike
Radince kod naplatne rampe, tel. 064/280-97-53
• Prodajem dva jutra zemqe u
La}arku, potes Ba{te, tel.
670-810
LI^NI
LI^NI
• Penzioner, dobar doma}in,
tra`i osobu do 65 godina radi dru`ewa a mogu} je i
brak, tel. 022/752-451
• Lep i zgodan povratnik iz
[vajcarske tra`i lepu i
zgodnu `ensku osobu bez obaveza od 35 do 50 godina, tel.
022/670-734, 670-963
• O`enio bi ka`u drugi da
sam zgodan mu{karac, upadqivu vrlo zgodnu `ensku
izra`enih bujnih oblina,
izazovnog zavodqivog izgleda, mla|u, sa svim izra`enim `enskim atributima,
1. april 2010.
MALI OGLASI 022/611-556
`enstvenu, lepu, zdravu, bez
dece, bez obzira na obrazovawe, zaposlewe, imovno
stawe i narodnost, penzioner nema dece i dao, nasledila bi lepu penziju, stan sa
centralnim grejawem i ostalo u Sremskoj Mitrovici pored reke Save, tel. 022/617934
• Penzioner 54 godine `eli
da upozna penzionerku od 55
godina za dru`ewe tel.
062/521-84-34
• Penzioneru 80 godina, potrebna `ena od 50 do 70 godina radi pomo}i u ku}i, mogu} brak, tel. 640-685
LOKALI
LOKALI
• Povoqno izdajem opremqen frizerski salon ul.
Kara|or|eva bb u La}arku,
tel. 672-962
• Izdajem lokal u Rumi kod
pijace, ul. Proleterska 1a,
15 m2, cena 80 evra, tel. Tel.
063/875-76-43
• Izdajem kafi} sa kuhiwom
u centru La}arka kod pekare
Jovica ozbiqnom ugostitequ na du`e vreme, tel.
064/832-97-39
• Izdajem pekaru u La}arku
sa radionicom (turske pe}i)
pekara Jovica od 1. maja
2010. tel. 064/832-97-39
• Izdajem dvori{te sa posebnim ulazom, magacin i
stambeni prostor u La}arku,
pogodno za sme{taj opreme i
qudstva gra|evinske firme
i sli~no, tel. 064/832-97-39
• Izdajem lokl-poslovni
prostor u novom objektu,
luks gradwa sa grejawem, telefonom i alarmom. Pogodno
za sve vrste delatnosti.
Sremska Mitrovica 16. divizije 23 a, tel. 064/451-2614, 022/626-700
• Izdajem pasa`ni prostor u
centru Sremske Mitrovice
pogodan za lekarske ordinacije, poslovna predstavni{tva i kozmeti~ke salone,
tel. 061/606-65-19
• Izdajem lokal 60 m2, Milo{a Obili}a 120, preko puta
Molove pumpe, 065/619-98-61
Izdajem poslovni prostor 55
m2 +pomo}ne prostorije
luks gradwa, grejawe, telefon, alarm, ul. 16. divizije
23a, tel. 626-700, 064/451-2614
• Izdajem lokal 70 m2 centar, Stari Banovci povoqan
za sve delatnosti povoqno,
tel. 352-113
• Izdajem kiosk veli~ine 15
m2, tel. 064/082-75-67
• Podajem trafike sa tendom 5 m2 plasti~na i metalna 7 m2, tel. 064/217-80-60
• Prodajem ili iznajmqujem
pekaru u Grgurevcima, tel.
022/632-199
• Izdajem mawi dvori{ni
kancelarijski prostor na
adresi Trg Svetog Dimitrija
29,
S.Mitrovica,
Tel.
022/622-653, 063/522-474
• Povoqno izdajem nov loka
45 m2, ulica Ratarska 17 kod
Zmajeve {kole, tel. 064/35855-34
• Izdajem lokal, biv{a mewa~nica, (preko puta biv{eg
SDK–a), tel. 063/50-44-73
• Izdajem poslovni prostor
od 21 m2 i 22 m2, u Rumi, novogradwa, kupatilo, cg, telefon, prking, povoqno, tel,
063/377-561
• Izdajem razra|en lokal,
Bulevar Konstantina Velikog 32 (preko puta benzinske
pumpe) tel. 617-605, 063/81665-00
• Izdajem lokal u centru
Vrdnika 34 m2, tel. 022/465113
• Izdajem magacinski prostor kod KPD (Kraji{ka),
tel. 612-033, 061/224-21-42
• Izdajem lokal u Sremskoj
Mitrovicu, ulica Zanatlijska br. 1, tel. 612-540,
064/31-44-615
• Prodajem dvori{ne lokale
u nasequ M. Mu|i, pogodno za
frizere, advokate, agencije,
ordinacije, nova gradwa,
tel. 063/77-98-609
1. april 2010.
• Prodajem poslovni prostor, veli~ine 35m2, u blizini hotela Sirmijum, tel.
064/206-47-89
• Izdajem nov lokal broj 5
povr{ine 45 m2 ul. Ratarska
br. 17, 064/358-55-34
• Izdajem poslovni prostor
do 140 m2 u Sremskoj Mitrovici ulica Zanatlijska, pogodan za predava~ke delatnosti ili predstavni{tvo,
tel. 064/614-13-26, 022/639029
• Izdajem lokal u strogom
centru Sremske Mitrovice,
Masarikova 1, 60 m2 tel.
065/951-11-95
• Izdajem poslovni prostor
(do 140 m2) pogodan za lekarsku ordinaciju, tel. 064/61413-26
• Prodajem lokale u nasequ
M. Hu|i do Zmajeve {kole nova gradwa od 32 m2 do 58 m2,
tel. 063/54-11-76, 063/77-98609
• Izdajem poslovni prostor
u M.Mitrovici kod autobuske stanice, pogodan za razli~ite namene sa sanitarnim ~vorom, tel. 063/82-28362, posle 16 ~asova 650-828
• Proadjem kafanu Le`imirska kapija u Le`imiru kod
hotela, te. 663-163, 064/1227-278
PLACEVI
PLACEVI
• Na prodaju plac 11 ari u
Kuzminu blizu centra prikqu~ena voda, tel. 060/0108-992
• Prodajem plac u Plati~evu
pored puta Ruma-[abac, pogodno za industriju, tel.
065/61-64-368, 064/34-12-865
• Prodajm placeve u Sremskoj Mitrovici naseqe Mala
Bosna , Radina~ki put, tel.
064/215-46-73
• Prodajem plac u Kamewru
vrlo povoqno sa svom prete}om dokumentacijom, tel.
063/486-181
• Prodajem lokale i placeve
svih vrsta na raznim lokacijama, vrlo povoqno, tel.
063/931-30-33
• Prodajem plac sa temeqom
za ku}u od 80 m2 naseqe Krivaja M.Mitrovica, povoqno
tel. 064/280-97-54, 622-339
• Prodajem plac 10 ari u Velikim
Radincima,
tel.
064/326-49-98
• Prodajem plac u centru
[a{inaca povr{ine 10 ari,
tel. 064/30-94-494
• Prodajem plac u Bloku B
kod Ambulante, povr{ine 5
ari, tel. 063/549-691
• Prodajem ba{tu, jedno katastarsko jutro na kraju sela, u{oreno, struja, voda, pogodno za oranicu ili plac,
[a{inci, Partizanska 13,
tel. 684-195
• Prodajem 2 placa u Maloj
Bosni izme|u ulica Marka
Kraqevi}a i Ozrenske, svaki plac je povr{ine oko 9
ara, ukwi`eni – legalizovani, tel. 060/706-19-57
• Prodajem legalizovan
plac u La}arku, Kara|or|eva
bb, izlaz na dve ulice,
tel.064/96-24-079
• Prodajem plac sa temeqom
i vo}em povr{ine 11 ari legalizovan u La}arku, cena po
dogovoru, tel. 022/613-915,
628-891, 064/31-45-579
• Prodajem plac 7,5 ari u Maloj Slavoniji, tel. 022/621404, 064/9163-628
• Prodajem plac povr{ine
37 ari u Le`imiru vikend
naseqe
Banovac
tel.
022/663-163, 064/12-27-278
RAZNO
RAZNO
• Prodajem atestiranu auto
prikolicu, suncokret gricko
i suncokret za ptice, tel.
062/393-055
• Prodajem polovni radni
sto, de~ji krevetac sanduk
za posteqinu i zastakqen
zamrziva~, tel. 064/217-8060
• Povoqno prodajem fotokopir kanon MP 6030 tel.
063/551-248
• Pripravnik, sredwa tehni~ka {kola, tra`i poslodavca u Rumi po programu Prva {ansa 2010. tel. 063/8757-643
• Prodajem 700 komada crepa
28 salonit plo~a i polovna
vrata i prozore, tel. 063/8757-643
• Prodajem razra|enu radwu
zdrave hrane u centru Srem.
Mitrovice sa robom i inventarom, tel. 060/399-25-98
• Povoqno prodajem usisiva~ Sloboda, de~ja kolica i
monitor za ra~unar, tel. 628045, 064/34-123-61
• Prodajem ogrevno drvo u
autoprikolici, se~eno, cepano, dove`eno ku}i, cena
2000 din. Tel. 064/137-04-08
• ^ubala bih ku}u i odr`avala oku}nicu u Sr.Mitrovici
tel. 061/654-24-56 od 18-20
~asova
• Negovala bih stariju osobu
ili ~uvala decu, tel.
063/759-60-47
• Prodajem polovan name{taj i belu tehniku, uvoz iz
Holandije i Nema~ke, tel.
022/753–213, 060/753–21–30
• Prodajem dva bravca od
120 kg, S.Mitrovica, tel.
611-903
• Prodajem dve rashladne
vitrine, tel. 063/787-43-73,
Dragan
• Potrebna `ena za ~uvawe
mu{ke stare osobe u Jarku,
stan, hrana obezbe|eni, tel.
664-600
• Potrebna gara`a u nasequ
M. Hu|i, tel. 063/37-48-49.
630-512
• Radite dva, tri sata dnevno i zaradite bar jo{ jednu
platu, tel. 060/70-61-957
• Prodajem polovnu drvenu
stolariju, polovan fri`ider, mini {poret sa rernom
cena povoqna, tel. 022/618981, zvati posle 14 ~asova,
tel. 064/370-46-61
• Ozbiqna `ena sredwih godina ~uvala bi decu u svom
stanu ili dolazila na ku}nu
adresu
Jadranka,
tel.
062/802-94-62
• Ozbiqnq `ena sredwih
godina penzionerka tra`i
honorarni posao na kwig.administrativnim poslovima,
Jadranka, tel.062/802-94-62
• Prodajem ~etiri original
vilerova goblena - ~etiri
godi{wa doba, uramqen dobro o~uvan 35h27 cm, tel.
064/934-30-13
• Prodajem de~ije auto sedi{te za kola povoqno 065 513
1999
• Prodajem dva nova kau~a.
Povoqno. Tel: 626-363
• Kupujem staru Singer {iva}u ma{inu. Tel: 626-363
• Prodajem zamrziva~e dva
sandu~ara od 210 i 410 litara i ladli~ar 200 litara,
tel. 626-041, 064/221-45-09
• Potreban posao `eni za pomo} i negu u ku}i i druge poslove, tel. 641-270, 064/20711-59
• Prodajem zamrziva~ 320 l u
ispravnom stawu, tel. 623972
• Prodajem povoqno ma{inu
za su{ewe ve{a Gorewe ma{ina ima garanciju nekori{tena, Kraqa Petra prvog
br. 19, tel. 022/623-823,
065/602-10-35
• Povoqno prodajem polovni
ma{inu za {ivewe i zastakqeni
zamrziva~,
tel.
064/217-80-60
• Prodajem stari metalni
novac i polovne kwige,
064/490-40-40
• Prodajem kamenoreza~ku
ma{inu za rezawe slova,
tel. 064/938-88-08
• Prodajem lov.karabin CZ
PAP u kalibru 8h57 sa opti~kim ni{anom BUSHNELI ELITE 3200, uve}awe 5-9h12 sa
originalnim nosa~em, tel.
064/938-88-08
• Prodajem lova~ku pu{ku I
MP 153 u kalibru 12 sa promenqivim ~okovima novo,
064/938-88-08
• Prodajem rashladnu vitrinu Frigo @ika, tel. 617-605,
063/816-65-00
• Prodajem kom.lova~ku pu{ku ^Z-586-15 u kalibru
16/7h65 R novo, tel. 064/93888-08
• Prodajem aparat za elektrovarewe 220 – 380 V velike ja~ine ujedno puwa~ akumulatora i starter motora
12 – 24 V , kao nov, tel.
022/448-230
• Prodajem garderobni ormar, vuneni okrugli tepih,
fotequ, doma}u rakiju, monitor samsung CZNCMASTER
19 in?a 943 SN, tel. 064/31772-73
• Prodajem dva trokrilna
drvena prozora dimenzija
170 h 120 cm sa duplim krilima i roletnama i jedan dimenzija 140 h 120 sa ugra|enim venecijaner roletnama
cena vrlo povoqna tel.
022/630-329, 060/484-00-44
• Prodajem TA pe} 6 cena
8.000 dinara tel. 063/78-55835, 611-708
• Prdajem polovnu stolariju,
balkonska vrata, dvokrilni,
trokrilni i ~etvorokrilni
prozor, mogu} svaki dogovor,
tel. 064/20-71-631
• Ugra|ujem i remontujem
sekciona gara`na vrata, ku}na i industrijska, tel.
065/619-98-61
• Prodajem ili mewam metalni ~amac sa kabinom za
mawi auto uz doplatu tel.
064/684-66-44
• Prodajem perje, tel.
064/317-71-05
• Otkupqujem neispravne zamrziva~e i ve{ ma{ine, 626041
• Prodajem fri`ider gorewe 225 l povoqno, tel. 627064
• Prodajem dva mu{ka odela
br. 52, 54, krevet za preglede, pogodan za ordinacije i
kozmeti~ne salone, povoqno, tel. 064/317-71-32
• Prodajem doma}u rakiju
kajsiju diwu i {qivu,
063/155-57-97
• Prodajem slu{ni aparat,
skoro nov tel. 022/612-282
• Prodajem nove kau~e cena
100 evra po komadu, tel.
063/552-915
• Prodajem novu kuhiwu od
hrastovog drveta 3 metra du`ine , cena 500 evra, tel.
063/063/552-915
• Prodajem o~uvanu ve{ ma{inu marke CANDY i el.
{poret u odli~nom stawu,
povoqno, tel. 060/30-59-600
• Prodajem `ute {tence labrador retriver stare 6 nedeqa sa ili bez rodovnika,
tel. 064/138-20-24
• Prodajem goblen – bulke
(ve}i) i polovan monitor
tel. 063/195-20-25
• Prodajem polovne prozre
sa roletnama staklo vakumirano slovena~ka proizvodwa, (drvo) dimenzije 180
h140 tel. 613-190, 064/27615-16
• Prodajem, pe} na drva smederevo nova, {iva}u ma{inu
bagat – Maja,tel. 651-328
• Prodajem police monta`no–demonta`ne sa fiokama 2,2 h 5m, cena 500 evra,
tel. 063/590-183
• Prodajem veliki sanduk za
posteqinu i dve no}ne komode, tel. 064/240-60-48
• Kucam diplomske, seminarske radove i sve vrste tekstualnih sadr`aja po ceni
od 40 din/stranica, tel.
063/70-25-884
• Dajem ~asove iz matematike za u~enike osnovnih {kola, 639-183, 064/155-42-02
• Prodajem motornu testeru
2,2 ks povoqno, tel. 060/36716-03
• Prodajem doma}u rakuju
staru 15 godina, tel.
060/623-41-11
• Prodajem polovnu ve{ ma{inu i nov tepih, tel. 630209
• Prodajem guske, patke, ~ili vili, japanke, gu{~iju
mast, tel. 651-569
• Najpovoqnije prawe, su{ewe i peglawe ve{a, mawe popravke ma{inom za {ivewe,
tel.063/194-87-96
Sremske
informativne
novine
• Prodajem benxamin 180 cm
visine, tel. 618-034
• Prodajem betonske ~esme,
`ardiwere, figurice i
ostalo, tel. 022/650-168
• Instalacija windows OS
({kolarcima besplatno) antivirus za{tita, internet
svakodnevna pomo} i saveti,
besplatan dolazak, , tel.
060/367-16-03,
• Prebacivawe VHS – snimaka na DVD (220 din/~as) tel.
060/367-16-03
• ^asovi nema~kog jezika za
u~enike osnovne {kole, tel.
625-904, 064/370-45-40
• ^asovi srpskog jezika i pomo} pri u~ewu, tel. 625-904,
064/370-45-40
• Prodajem {iva}u ma{inu
singer ve}u, na elektri~ni
pogon, Kraqa Petra br.19,
tel. 022/623-823, 065/602-1035
• Tra`im ozbiqnu osobu za
obavqawe komercijalnih poslovva, tel. 061/169-36-53
• Prodajem kopir strug za drvo, tel. 022/613-661
• Prodajem smederevac 9 i
alfa kamin, povoqno, ali u
dobrom stawu, cena po dogovoru, tel. 022/626-378, 611029
• Negovala bih stariju osobu
uz nadoknadu, tel. 657-182
• Prodajem dva krovna aluminijumska prozora dimenzije 150h75 cm i de~ji beli kreveti}, o~uvan, tel. 063/501366
• Prodajem dasku divqe tre{we debqine petica, oko 2,5
kubika, tel. 060/563-21-90
• Prodajem povoqno polovne
ustakqene prozore, ~etvorokrilni i dva dvokrilna, tel.
651-804, (zvati uve~e)
• Vaspita~ i apsolvent U~iteqskog fakulteta sa aktivnim znawem engleskog jezika, otac jednog deteta, ~uvao
bi dvoje dece od 3 – 7 godina,
prevoz obezbe|en, tel. 617413, 060/345-33-10
• Spremam po ku}ama, tel.
621-615
• Kupujem polovnu ma{inu za
{ivewe na struju, tel. 064/
082-75-67
• Fizioterapeutkiwa sa patrona`nim iskustvom, negovala bi i ~uvala starije osobe, tel. 064/420-20-13
• Povoqno prodajem komad
novog etisona krem boje veli~ine 1,3m h 0,92, tel.
063/859-73-17
• Prodajem lova~ki karabin
7h64 i lova~ku pu{ku 12/12,
lice sa dozvolom, tel. 631972
• Prodajem i dovozim ku}i
ise~eno drvo cena 1500 meko, 2000 tvrdo, tel. 064/13704-08
• Prodajem japanske prepelice stare mesec dana povoqno, tel. 060/626-92-20
• Dajem ~asove matematike i
hemije, tel. 022/625-407, 064/
021-46-88
• Uspe{no dajem ~asove hemije, tel. 061/165-72-02
• Prodajem spravu za ve`bawe – leg magic, 063/562-091
• Prodajem fiskalnu kasu i
vertikalnu staklenu rashladnu vitrinu, tel. 621650, 064/142/88-37
• Samohrana majka sa dvoje
dece pazila bi starije osobe
u zamenu za stanovawe, tel.
069/660-456
• Kupujem mawu vikendicu
na Fru{koj gori, tel.
064/322-25-37
• Dajem ~asove engleskog za
osnovce i sredwo{kolce,
069/627-119
• Vr{imo se~ewe i cepawe
ogrevnog drveta, ma{inskim
putem, tel. 640-960, 641-792
• Prodajem briketirnicu,
dvosmernu 250 kg na ~as, su{aru, gorionik i ciklon,
tel. 064/685-66-77, 063/19229-26
• Dajem ~asove matematike,
osnovcima, sredwo{kolcima i studentima, tel. 670776, 064/965-22-87
• Prodajem pe} na gas (dimna) ja~ine 7 kw tel. 060/3059-600
• ^uvala bih starije osobe,
tel. 064/162-29-04
• Prodajem kompletan alat
za mehaniku, bravariju i vodovod sa svim prete}im el.
ma{inama kao i autogeni i
el. aparat, tel. 612-648
• Kupujem starine i zlato,
tel. 063/125-81-82
• Prodajem tu~ane radijatore visina 68 cm i 80 cm, tel.
651-027, 065/43-66-750
• Prodajem dva kau~a i dve
foteqe, stalak za televizor dva tepiha, {iva}u ma{inu Jadranka, tel. 064/1323-779, 064/00-88-310, 637444
• Prodajem trofejni zastavin pi{toq 7,62, tel. 625359
• Prodajem orahovo stablo,
tel. 064/47-39-527, 613-417
• Prodajem povoqno polovan vinkova~ki crep, tel.
612-232, 063/665-393
• Potreban posao `eni za
negu i pomo} u ku}i i ostalo,
tel.061/21-76-577
• Engleski, nema~ki, italijanski jezik – ~asovi, (zagarantovan uspeh), tel. 063/8597-317
• Ugra|ujem kerami~ke plo~ice, tel. 022/506-085
• Prodajem poja~alo FENDER model FM 212 R 100 W,
sa procesorom, cena 200
evra i elektri~nu gitaru
YAMAHA (crna) model RGX,
cena 100 evra, tel. 069/3696-231, 064/889-45-44
• Ugradwa gipsanih plo~a
(pregradni zidovi, spu{teni
plafoni) i ugradwa laminatnih podova, tel. 651-804,
651–154, 060/75-35-753
• Mawu ma{inu za rezawe
kamena prodajem, pogodno za
teracere i kamenorezce,
tel. 640-134, 063/72-50-542
• Snimawe i fotografisawe va{ih sve~anosti, digitalnom opremom po najpovoqnijim uslovima, tel.
063/527-657
• Prodajem povoqno novu poluautomatsku lepilicu za
kese (pra{kasti proizvodi)
tel. 064/32-22-537
• Presnimavawe video materijala na DVD, snimawe
doga|aja, uslu`na monta`a,
tel. 022/615-137
• Prodajem tendu za va{are
i pijace, veoma o~uvana, gratis {tender za ve{alice i
fiskalnu kasu kompakt, dobro o~uvana, tel. 063/83-77440, 022/625-160
• Prodajem ma{inu za pletewe `ice u ispravnom stawu,
povoqno, tel. 672-779, 064/
351-82-44
• Prodajem zrewaninsku pe}
na gas, 35000 kalorija u ispra-vnom stawu, povoqno,
672-779, 064/651-82-44
• Prodajem opremu za proizvodwu hladno ce|enih uqa,
suncokret, bundeva, repica,
tel. 011/80-75-341, 063/18410-26
• Prodajem: ~etiri zidne
lampe, dva dvokrilna prozora sa roletnama, drvena
vrata i vrata sa staklom bez
ragastola, paro~ista~, regal 4 m du`ine, aspirator,
cisterna metalna izolovana
3000 litara tel. 622-186. Jasmina
• Prodajem pentu, moravinu
prskalicu od 100 l, tel. 064/
16-84-652
• Prodajem stolarsku presu,
tel. 625-413
• Prodajem {ator za kampovawe, biber crep. Tel.
065/66-77-489
•Prodajem de~ji sportski
bicikli sa 5 brzina, jedan
broj mawi od ponike. Cena
3.000 dinara. Tel: 022/640531
• Prodajem ma{inu za pletewe `ice, ili mewam za auto,
tel. 670-940
• Prodajem pribor za klawe
sviwa, tel. 614-665, 064/8894-852
• Prodajem kvalitetnu de~ju
stolicu od drveta za hrawewe, stolica se rasklapa u
sto i stolicu, povoqno. 065/
513-19-99.
STRANA 19.
CMYK
CMYK
Hotel "Moravica"(***)
Timo~ke bune 4, 18230 Sokobawa
Phone: +381 18/ 830 622
Fax: +381 18/ 830 656
Sajt: www.hotel-moravica.com
E-mail: [email protected]
Mitrova~ke novine * Osniva~ i izdava~ NIP "Mitrova~ke novine" d.o.o Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I broj 9. Odgovorni urednik Svetlana Cucani}, * telefon /faks 022/ 611-556 * teku}i ra~un: 355-1005979-55 Vojvo}anska banka AD Novi Sad, glavna filijala Sremska Mitrovica i 335-13635-87, Metals banka AD Novi Sad, filijala Sremska Mitrovica * cena primerka 30 dinara. Godi{wa pretplata 1.560 dinara, polugodi{wa 780 dinara, tromese~na 390 (+ptt tro{kovi)*
e-mail: [email protected] i [email protected] * [tampa: [tamparija Forum, Vojvode Mi{i}a br. 1, Novi
Sad. Nenaru~eni tekstovi i fotografije se ne vra}aju.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 32+659.3 (497.113)
MITROVA^KE novine: sremski informativni nedeqnik / odgovorni urednik
Svetlana Cucani}. - God. 1, br. 1 (2001) - . – Sremska Mitrovica : Mitrova~ke novine,
2001-.-Ilustr.: 45 cm
Nedeqno. ISSN 1451-8597 COBISS.SR-ID 165382407
Download

str 01 M.qxd