CMYK
Telefon
623-860
30 DINARA
U CENTRU SREMSKE MITROVICE
AN
EST
IZV G L E D
PO
Seqa~ka buna
Piva i fuzbala
S
Foto: @eqko Petras
^
lanovi Asocijacije poqoprivrednika Srema
su u utorak, 29. juna odr`ali miran protest
u centru Sremske Mitrovice i to tako {to
su se traktorima parkirali ispred Gradske ku}e.
Procewuje se da je u mirnoj protestnoj vo`wi mitrova~kim ulicama u~estvovalo vi{e od stotinu
poqoprivrednika koji su svoje zahteve predali
gradona~elniku Branislavu Nedimovi}u.
Nezadovoqni poqoprivrednici zahtevaju da se
utvrde uslovi otkupa poqoprivrednih proizvoda, da se spre~i uvoz koji naru{ava doma}u proizvodwu, kao i da se uti~e na smawewe monopola.
M. B.
Op{irniji izve{taj u narednom broju
KATASTROFA
PRONA\ENA
MILENA GAJI]
Roditeqi je
na{li u De~u
Posle gotovo tri nedeqe neizvesnosti, 22.
juna u De~u, prona|ena je
nestala devoj~ica Milena Gaji}. Ona je sada kod
ku}e, a istraga je u toku.
Podsetimo, u ~etvrtak, 3. juna u kasnim popodnevnim satima nestala je Milena Gaji}, stara
14 godina, u~enica O[
"Veqko Dugo{evi}" u Ru-
mi. Za wom je bila raspisana poternica, a posle razli~itih informacija koje su roditeqi
dobili, na kraju su je sami prona{li u De~u.
S.X.
Podzemne vode
u
la}ara~kom,
kuzminskom, bosutskom, martina~kom i ostalim atarima, le`e danima na zasejanim poqima.
Kukruz, soja, {e}erna repa i
p{enica se ne
vide iz vode i
sasvim je izvesno da na ovim povr{inama ne}e biti `etve, a
ni jesewe berbe. [tete se jo{ uvek ne mogu proceniti, i iskazati u dinarima, ali su ogromne i
nenadoknadive.
Strana 3.
SVE O SREMSKOM
SPORTU STRANA 14 - 15.
Sremska Mitrovica ♦ Promenada 13 ♦ Centrala: 022 625 555 ♦ E-mail: hidrosrem ptt.rs
Pi{e: Vladimir ]osi}
tari Rimqani, koji su neko vreme boravili i na teritoriji dana{we Srbije, dobro su poznavali ve{tinu vladawa. Da bi se
obuzdala neprincipijelna svetina, bilo je dovoqno obezbediti joj hleba i igara. Uz komad hleba i gladijatorske borbe, `ivot je
imao smisla. Vi{e nego smrt, u svakom slu~aju.
Oni koji sada vladaju teritorijom dana{we Srbije, trude se da
„prepisuju“ od starih Rimqana. Stara formula „hleba i igara“ aktuelizovana je u ovovremensku „piva i fudbala“. S tim {to je pivo o
tro{ku raje, a fudbal o tro{ku poreskih obveznika. [to mu do|e kao
isto, s tim {to na pivu mo`e da se u{tedi. Ako se pome{a s rakijom i
sli~no.
Za savremene fudbalske gladijatore, najmqen je trener u liku i delu izvesnog Radomira Anti}a. Za platu od 100.000 evra mese~no, bez
obzira da li }e da izgubi od Gane i Australije. To nije mala plata,
ali to dr`avu mawe ko{ta spram onih 1.000 evra koje je Dinki} obe}ao svakom gra|aninu Srbije, pa se sad pravi lud. A i jebe{ iqadu
evra spram fuzbala i piva. E, sad, po{to su fudbaleri u Africi popu{ili (o ~emu postoji i snimak, to jest kako duvane, pred utakmicu
sa „kengurima“, a neki bogme i piju), i po{to je raja bankrotirala, nit
se na{i loptaju na malim ekranima te-ve prijemnika, nit se pivo konzumira u `eqenim koli~inama, nit navija~i znaju za{to.
[to se na{ih „orlova“ ti~e, oni su odigrali ta~no u skladu sa svojim mentalitetom. Pobedili su najboqe, a izgubili od malo boqih. Pa
je tako pobeda nad Nema~kom progla{ena za „istorijsku“. Kakve nije
bilo jo{ od Neretve, Sutjeske i proboja Sremskog fronta. [vabe su
sigurno ostali ne{to du`ni i Tihom & Prletu, {to su ovi na{i sad
do~ekali da naplate.
Niko ne voli da mrzi kao Radovan Tre}i i ostali Rasni Srbi.
ko su pobedili Nemce iz inata, isti im je nedostajao u igri sa
Ganom i Australijom. [to se ti~e Gane, kako da ih mrzimo kad
neguju nama milu i dragu nesvrstanu politiku, a i nisu priznali
nepriznatu dr`avu Kosovo. Za razliku od onih koji su priznali nepriznatu dr`avu Kosovo. Za Australiju smo tako|e morali imati razumevawa, jer tamo uspevaju cve}ke kao {to su Kapetan Dragan i ostala egzoti~na flora i fauna.
Sad, {ta je tu je, ali ima i onih koji bi sad da smawe platu Radomiru Anti}u. Bar za deset odsto. Pa bi umesto sada{wih 100.000 evra,
dobijao tek 90.000 svakog prvog u mesecu. Tek da se zna da nema lake
love. Li~no sam protiv da se Anti}u zakida na plati. Iz bar dva razloga. Prvo, on se fudbalskog leba mo`e najesti i na nekom drugom mestu sem Srbije, a ovde ne vidim nikog boqeg. Dok on nije uzeo reprezentaciji pod svoje, gubili smo od Azerbejxana i Kirgistana. Drugo, jeste da mu je plata ne{to ve}a od zvani~ne plate ovih na{ih politi~kih bitangi, ali tih 100.000 evra je sve {to Anti} mo`e da ko{ta ovaj
narod. Nit se bavi javnim nabavkama, nit name{ta privatizacije, nit
gradi koridore.
Sem toga, mislim da su u pravu oni koji ka`u da smo lo{e pro{li
ne zbog krivice Radomira Anti}a, ve} iz pukog nedostatka motivacije u odnosu na pripadnost Srbiji. Motivacija, to je ono {to sve vi{e
nedostaje onima koji imaju bilo kakve veze sa ovom kvazidr`avom.
Sem mo`da politi~arima, koji su je (kvazidr`avom to jest) svojim
(ne)~iwewem i na~inili. Ko jo{ ozbiqno shvata ovu zemqu iz koje
mladi be`e, narod gladuje, a stari umiru napu{teni, od zime, nehigijene, bez zdravstvenih usluga? Samo je pitawe dana kada }e na utakmicama po~eti da se zvi`di i ovoj himni, kao {to se zvi`dalo onoj
prethodnoj.
Kako god da je pro{la, fudbalska reprezentacija Srbije je ostvarila boqe rezultate, nego {to ih ostvaruje politi~ka, ekonomska, tajkunizovana i ostala pseudoelita, koja sistematski uni{tava ovaj narod, uz svesrdnu pomo} tog istog zaglupqenog, neobrazovnog i kukavi~kog naroda.
A
CMYK
GODINA X l SREMSKA MITROVICA, 30. JUN 2010. l BROJ 445 l CENA
DUNAV OSIGURAWE A.D.
Glavna filijala SREM
Sremska Mitrovica
^ETKE
&
METLE
Pi{e: Svetlana Cucani}
VIDOVDAN U MANASTIRU RAVANICA
Liturgiju slu`io
vladika Artemije
Sve te~e
sve se mewa S
M
o`da se slu`benica borske po{te nije ni
rodila kada je Du{an Makavejav snimo
film Qubavni slu~aj ili tragedija slu`benice PTT sa Evom Ras u glavnoj ulozi? Film je snimqen 1967. godine i pripada „crnom talasu“ tada{we jugoslovenske kinematografije, a pridev crni
nema veze sa crnom ma~kom koja se u jednoj sceni odmarala na pomenutoj glumici. Zna se kako se zavr{io taj qubavni slu~aj, ali ovaj nedavni slu~aj
borske slu`benice sigurno nema veze sa qubavqu.
Ali sa tragedijom svakako ima. Jer tragedija je na{a. To kako je zloupotrebqena jedna javna slu`ba u
ciqu sticawa partijske premo}i svakako spada u
sam vrh zlo~ina nad demokratijom. Ako u ovoj zemqi uop{te ima demokratije. Ali, hajde da stvar
ne {irimo. Izbore u Boru nije odlu~ila nikakva
kampawa, niti nove ideje, niti obe}awa. Odlu~ile
su ih uplatnice koje su poslate na ku}ne adrese {irom borske op{tine i u kojima se od gra|ana tra`ilo da na ime tro{kova kampawe Srpske napredne
stranke uplate po 1.860 dinara. Mogu samo da zamislim {ta je mogao prose~an Boranin da pomisli
kad je dobio tu uplatnicu. I o napredwacima i o
wihovim predizbornim obe}awima. I sigurna sam
da mnogi ba{ zbog toga nije zaokru`io tu listu.
I onda se digla xeva, u medijima veoma kontrolisana. Ko je slao, ko je naredio. Tu se na{ao i ministar policije, a ko bi drugi, i rekao da }e sve da se
ispita, ali nismo ~uli kako se zove ta slu`benica,
osumwi~ena za zloupotrebu slu`benog polo`aja.
Zato smo ~uli imena i prezimena svih ostalih nesre}nika koje je ministar pohapsio u posledwih nedequ dana. I slike im objavi{e, ali slu`benica je
ostala samo „NN direktorka borske po{te“.
Prekr{i}e zakone koje je sama donela, napravi}e krivi~no delo, uzurpira}e javne slu`be, bi}e {to biti ne
mo`e, ali vlasti ima da ima. Po{ta
ispred politike, ili politika ispred
po{te, nema veze, kad nije upalilo sa
hiqadu evra po glavi, upalilo je sa hiqadu dinara. I onda, veseli se narode
srbijanski. Na izbore ne mora{ ni da
izlazi{. Rezultat se unapred zna. Nekad su izbore odlu~ivali opanci (pred
izbore levi, posle izbora desni) danas ih odlu~uju op{te uplatnice. Sve
te~e, sve se mewa, progres je stigao i u
Srbiju
K
ontrolisano se izve{tava i o posledicama
poplava koje su proteklih meseci zahvatile
gotovo celu Srbiju. Ki{a je uni{tila rod vo}a i povr}a, lo{ kvalitet p{enice obe}ava tanku
`etvu, a cena se jo{ ni ne naslu}uje. [ta }e ovaj narod jesti, kao da na{e vlastodr{ce nije briga.
Imamo mi va`nijih stvari. Da li }e Kosovo biti
primqeno u Savet Evrope, na primer. Ko }e pobediti na Vimbldonu? Ko u Ju`noj Africi? Hleba nema,
ali igara je na pretek. Zato i postoji televizija,
javni servis u prvom redu.
li, kad se sve to sabere i oduzme, na kraju }e
svako od nas morati da pogleda u svoj nov~anik. A tamo ga ~eka mrak. Ionako o~ajni upre}emo pogled u one za koje smo glasali i tra`iti obja{wewe. Oni su sad dr`ava, a dr`ava bi po svim
definicijama morala da vodi brigu o svom narodu.
Kako dr`ava vodi brigu pokazala je u Boru. Dr`ava
je zapravo partija. Pa ako imate sre}e da pripadate takvoj dr`avi, tj. partiji, za vas nema zime. Ne
morate brinuti o nov~aniku jer va{a partija, ili
dr`ava, svejedno, }e za sebe, a i vi }ete se tu negde
na}i, uraditi nemogu}e samo da osvoji vlast, pa makar ta vlast bila tako ograni~ena kao ona u Boru.
Prekr{i}e zakone koje je sama donela, napravi}e
krivi~no delo, uzurpira}e javne slu`be, bi}e {to
biti ne mo`e, ali vlasti ima da ima. Po{ta ispred
politike, ili politika ispred po{te, nema veze,
kad nije upalilo sa hiqadu evra po glavi, upalilo
je sa hiqadu dinara. I onda veseli se narode srbijanski. Na izbore ne mora{ ni da izlazi{. Rezultat se unapred zna. Nekad su izbore odlu~ivali
opanci (pred izbore levi, posle izbora desni) danas ih odlu~uju op{te uplatnice. Sve te~e, sve se
mewa, progres je stigao i u Srbiju. Svi|alo se to
nama ili ne.
A
2. STRANA
vetu liturgiju na Vidovdan 28, juna, u manastiru Ravanica Vrdnik slu`io je, pred nekoliko hiqada vernika,
penzionisani episkop ra{ko-prizrenski Artemije,
koji od subote, 26. juna, po
odluci Svetog arhijerejskog
sinoda Srpske pravoslavne
crkve, boravi u manastiru
[i{atovac na Fru{koj gori.
Vidovdansku svetu Liturgiju slavu manastira, u Ravanici - Vrdniku, biv{i
episkop ra{ko-prizrenski
Artemije, su`io je pred vernicima iz svih krajeva Srbije, me|u kojima su bili
vernici sa Kosova i Metohije, koji su za ovu priliku
doputovali autobusima u
Vrdnik, a do{li su i monasi iz manastira Crna Rijeka.
Vi{e od 500 qudi tiskalo se u manastirskoj crkvi,
na sve~anoj liturgiji koju je
slu`io nedavno penzionisani episkop ra{ko-prizrenski Artemije, kojem je
ovo drugo slu`bovawe kako
je do{ao u Srem, posle nedeqne liturgije u manastiru [i{atovac.
Reka qudi i{la je manastirskim dvori{tem, sve
samo da bi se domogla manastirske crkve, da prisustvuje slu`bi. Na kraju liturgije, kada je sve~ana litija krenula u krug oko manastirske crkve, qudi, `ene, deca, zaustavqali su
Artemija i qubili mu ruke,
~ule su se re~i dobrodo{lice koje su mu naj~e{}e
upu}ivali.
- ^uli ste da je [i{atovac moje novo mesto boravka
- rekao je, neposredno po zavr{etku tro~asovne liturgije vladika Artemije. - Radostan sam {to sam ponovo
sa vama, a tu`an {to sam
proteran sa Kosova na kojem
sam bio 33 godine. ^esto se,
kada nam se ne{to de{ava,
pitamo za{to je to tako, da
bi nam 20-30 godina kasnije,
neki novi doga|aji otvorili
o~i i dali odgovor. Verujemo da Bog zna za{to se i ovo
desilo i da je tako odlu~io
Penzionisani vladika Artemije
Vernici ispred manastira
za dobro nas, na{e crkve i
na{eg naroda - rekao je Artemije u manastirskoj crkvi
Ravanici, u Vrdniku.
Obnova manastira
[i{atovac
Manastir [i{atovac, na
ju`nim padinama Fru{ke gore, sagra|en je u {esnaestom
veku, posve}en je ro|ewu Bogorodice. Manastir su sagradili kalu|eri iz @i~e,
a manastirski ~etvorospratni zvonik podigao je
Vuk Isakovi~, glavni junak
„Seoba“ Milo{a Crwanskog.
U manastiru [i{atovac sahraweni su srpski vojvoda
Stevan [tiqanovi} i wegova supruga Jelena.
U Drugom svetskom ratu
Strip
usta{e su minirale i poru{ile manastirsku crkvu.
Posle Drugog svetskog rata
manastir nije obnavqan, a
seqani iz okolnih sela su
sa polusru{enog konaka odvezli ciglu za izgradwu gospodarskih objekata.
Tek 1991. godine po~ela je
obnova manastira, zidawe
manastirske crkve, a onda i
izgradwa konaka. Ovaj posao, zbog nedostatka sredstava, jo{ uvek nije zavr{en.
Ina~e, penzionisani vladika Artemije, ~ije je boravi{te od sada manastir [i{atovac, u subotu do{ao je u
ovaj manastir zajedno sa
episkopom sremskim Vasilijem, da bi posle dugog razgovora bila potpisana dokumenta kojima je, kako se
pretpostavqa, regulisan
polo`aj i status penzionisanog vladike Artemija u
ovoj fru{kogorskoj svetiwi. Vladika Artemije, monasi Matej, Damjan, Paladin
i iguman Varsanufije, }e tako|e po odobrewu Svetog
sinoda, ~initi novo bratstvo ovog manastira. Vladika Artemije sme{ten je u
prizemqu novog konaka, koji
je sazidan pre nekoliko godina, ali jo{ uvek nije kompletno zavr{en.
Dolasku vladike Artemija i razgovoru sa sremskim
episkopom Vasilijem u [i{atovcu, prisustvovao je i
dosada{wi iguman manastira [i{atovac, monah Andrej, koji vi{e ne obavqa tu
du`nost, jer je za igumana
[i{atovca postavqen jedan od monaha iz pratwe
vladike Artemija – jermonah Varsanufije.
Dolazak penzionisanog
vladike ra{ko-prizrenskog
u [i{atovac nai{ao je na
odobravawe me{tana [i{atovca i susednog Le`imira, dok je na prvoj liturgiji
u crkvi manastira [i{atovac, koju je u nedequ slu`io
vladika Artemije, bio veliki broj vernika iz svih sela Fru{kogorja.
Una Bebi}
Crta: Ratko Torma
Pi{e: V. ]osi}
30. jun 2010.
PODZEMNE VODE U SELIMA SREMSKOMITROVA^KE OP[TINE UNI[TILE LETINU
PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI
Katastrofa kakva se ne pamti
Automatski ste~ajni postupci
L
a}ara~ki, kuzminski,
bosutski, ra~anski,
martina~ki i svi
ostali seoski atari u sremskomitrova~koj op{tini su
pod vodom. Podzemne vode
le`e danima na zasejanim
poqima, kukruz, soja, {e}erna repa i p{enica se ne vide iz vode i sasvim je izvesno da na ovim povr{inama
ne}e biti `etve, a ni jesewe
berbe. [tete se jo{ uvek ne
mogu proceniti, i iskazati u
dinarima, ali su ogromne i
nenadoknadive.
Gradska komisija za popis
poplavqenih povr{ina, na
~ijem je ~elu @ivan Papi},
iz Gradske uprave za privredu, koji ka`e da je na terenu katastrofa, da je po
prvim procenama vi{e od
hiqadu hektara useva potpuno uni{teno, da se voda
Dra{ko Danilovi}: Pod
vodom 70 hektara repe
ne povla~i i da najrodniji
deo
sremskomitrova~kih
atara li~ni na jezera.
- U La}arku je pod vodom
vi{e od 159 hektara. Qudi
su uspeli u}i u ovaj deo atara kada su sejali soju, kukuruz i repu i onda je do{la
voda. Ja u tom delu imam deset hektara pod sojom, ulo`io sam gotovo sedam hiqada evra u setvu i nema ~emu
da se nadam. Dr`ava mora
da proglasi stawe elementarne nepogode, ina~e, spremamo proteste, vi{e se ovako ne mo`e. „Vode Vojvodine“ uredno napla}uju naknadu za vodoprivredu, a svi
odvodni kanali u atarima
su neure|eni i oni su veliki krivac {to deo vode koja
le`i u wivama nije oti{la
kanalima - isti~e predsednik Asocijacije poqoprivrednika u Sremskoj Mitrovici, Bogdan [uqmanac.
Dra{ko Danilovi}, proiz-
N
a osnovu novog Zakona o ste~aju ~ija je
primena po~ela 23.
januara 2010. godine, Narodna banka Srbije dostavila je 12. aprila Privrednom sudu u Sremskoj
Mitrovici obave{tewa za
420 pravnih lica sa podru~ja Srema, koja su obustavila pla}awa u neprekidnom trajawu od tri godine,
a prema stawu na dan 31.
mart 2010. godine. Radi se
o tzv. "automatskim ste~ajevima“.
Nad svim ovim pravnim
licima pokrenut je prethodni ste~ajni postupak.
Poverioci i sama pravna
lica pozvana su da u zakon-
oglasnoj tabli privrednog
suda u Sremskoj Mitrovici, rok za prijavu potra`ivawa u ovim postupcima
po~iwe te}i od dana objavqivawa u „Slu`benom
glasniku RS.“
U odnosu na ostala privredna dru{tva za koja je
upla}en predujam, zakazana su ro~i{ta radi odlu~ivawa da li postoje razlozi
za otvarawe ste~aja.
U odnosu na privredna
dru{tva za koja nije bilo
uplate predujma, doneta su
re{ewa kojima se ste~ajni
postupak
istovremeno
otvara i zakqu~uje, koja su
istaknuta na oglasnoj tabli suda. Nakon isteka ro-
Kuzminski atar - kukuruz pod vodom
vo|a~ iz Kuzmina ima pod
vodom oko 70 hektara {e}erne repe, kukuruza i soje.
Od 300 hektara, koliko obra|uje ova porodica, ~etvrtina povr{ina je danima
pod vodom. Re~ je o dr`avnom zemqi{tu koje je porodica Danilovi} uzela u zakup.
- Sve je propalo. Voda se
ne povla~i, usevi su se ubu|avili, propali. Kako prebroditi ovu krizu, ne znam
ni sam - ka`e Danilovi}.
Neboj{a Popovi}, poqoprivrednik iz La}arka ka`e nam da od p{enice, koja
se u la}ara~kom ataru nalazi pod vodom nema ni{ta, da
je proklijala i propala, da
se ne}e imati za{to ulaziti kombajnom u wivu.
- Nadam se da }e u Vladi
Srbije shvatiti u kakvom
stawu se trenutno nalazi
poqoprivredna proizvodwa, da nas je pogodila elementarna nepogoda i da }emo se mi, poqoprivrednici
od ovoga te{ko oporaviti.
Ne znam kako nam dr`ava
mo`e pomo}i, ali sam siguran da za to mora na}i na~ina, u protivnom propadosmo
– ka`e Popovi}.
Sli~no misli i Milo{
[uqmanac, iz La}arka, a
@ivko Petkovi}, iz Sremske Mitrovice je na dva hektara svoje p{enice izveo i
sudskog ve{taka, koji je procenio da mu je pri~iwena
{teta od oko 75.000 dinara.
Re{io je da poku{a da se dogovori sa „Vodama Vojvodine“, jer wih smatra najve}im
Zgrada suda u Sremskoj Mitrovici
Slika iz la}ara~kog atara
krivcem za neo~i{}ene kanale, a naknada se redovno
pla}a, pa ako ne bude i{lo
dogovorno, mora}e podneti
tu`bu sudu.
- Ne znam kako }e sve ovo
pro}i, ali, ako dr`ava ni{ta ne preduzme, da se spasimo bede, moramo krenuti u
proteste, moramo se za{tititi, jer, ovo je propast kakva se ne pamti. Nije nam do
sukoba i protesta, ali to }e
biti krajwe {to }emo morati preduzeti, jer niko u Vladi Srbije da stane i kona~no proglasi elementarnu nepogodu, pa da svi u dr`avi
podelimo ovaj teret koji je
pao na na{a seqa~ka le|a –
isti~e Bogdan [uqmanac.
U Gradskoj upravi za poqoprivredu u Sremskoj Mitrovici, na~elnik Goran
^ekerinac ka`e da je poqoprivrednike zadesila katastrofa i dodaje:
- Mnogi seqaci su ostali
bez letine. Na{a komisija
popisuje poplavqene povr{ine, stawe je na ivici katastrofe i moramo sve
preduzeti kako bi pomogli
poqoprivrednicima da prebrode ovu krizu.
Ratari, od tuge, vi{e i ne
odlaze do atara. Gledaju nepregledne vodene povr{ine
na mestu gde su proletos sejali i ne nadaju se ni~em dobrom. Od presejavawa ovih
povr{ina, na kojima su usevi uni{teni nema ni{ta, jer
kad se voda i povu~e, a to
ne}e i}i brzo, jo{ dvadesetak dana sa ma{inama se ne}e mo}i u}i u wive.
Una Bebi}
skom roku od 60 dana uplate predujam tro{kova sprovo|ewa ste~ajnog postupka,
uz upozorewe da }e postupak ste~aja biti zakqu~en
ukoliko predujam ne bude
upla}en, odnosno ukoliko
niko ne poka`e interes za
sprovo|ewe ste~aja.
U ostavqenom roku,
predujam je upla}en i time
iskazan interes za sprovo|ewe ste~aja u odnosu na 33
privredna dru{tva sa podru~ja Srema.
Zakqu~no sa 25. junom
ste~aj je otvoren nad devet privrednih dru{tava
i to „Nova guma“ iz Rume,
PP „Erdevik“ iz Erdevika, ZZ „Grgurevci“ iz Grgurevaca, OZZ „Kraqevci“
iz Kraqevaca, „Tekstilkomerc“ iz Sala{a No}ajskog, „Termit“ iz In|ije,
„Agrikola Brdar“ iz Dowih Petrovaca, „DNB-komerc“ iz Pe}inaca i “Agrosistem-agrar“, iz Sremske
Mitrovice.
Re{ewa o otvarawu ste~ajnog postupka nad navedenim privrednim dru{tvima istaknuta su na
ka za `albu, na osnovu ovih
re{ewa, Agencija za privredne registre }e izvr{iti brisawe svih ovih
preduze}a iz Registra privrednih dru{tava.
Prethodni postupak ste~aja pokrenut je izme|u
ostalih i nad privrednim
dru{tvom
Konfekcija
„Kluz-Srem“ ad, iz Rume, a
11. juna upla}en je i predujam tro{kova sprovo|ewa
ste~aja.
Me|utim, 14. juna Agencija za privatizaciju dostavila je Privrednom sudu u
Sremskoj Mitrovici svoju
Odluku o pokretawu postupka restrukturirawa
nad ovim privrednim dru{tvom koja je doneta 10. juna.
Zbog pokrenutog postupka restrukturirawa, ste~ajni sudija je re{ewem od
17. juna obustavio svaki
daqi postupak po obave{tewu Narodne banke Srbije nad privrednim dru{tvom Konfekcija „KluzSrem“, iz Rume.
Dragica Ga~i} Petkovi}
KOMISIJA ZA PROCENU [TETE OBI[LA SVA SELA U RUMSKOJ OP[TINI
I
Ratarima neophodna pomo} dr`ave
maju}i u vidu velike
vremenske nepogode
koje su se negativno
odrazile na poqoprivredne
kulture, u rumskoj op{tini je
formirana Komisija za procenu {tete ~iji je predsednik Branislav Rahar, ~lan
Op{tinskog ve}a zadu`en za
poqoprivredu.
Prema podacima do 24. juna u gotovo svim katastarskim op{tinama je situacija
lo{a, jer je bilo dosta padavina koje su se, uz niske temperature, lo{e odrazile na
sve kulture, a pogotovo na
najskupqu, proizvodwu povr}a. Sa druge strane, prisutan je lo{ rodni potencijal
vo}nih kultura, na dosta povr{ina nije zasnovana ratarska proizvodwa, a tamo
gde jeste, uo~eno je veliko
propadawe ratarskih kultura zbog obilnih padavina i
niskih temperatura za ovo
doba godine. U Bu|anovcima,
koji su poznati po proizvodwi povrtarskih kultura,
uni{tene su velike povr{ine, u Grabovcima posle pr-
30. jun 2010.
Branislav Rahar
vih nepogoda uni{tena je
tre}ina proizvodwe lubenica, a posle drugog grada ova
proizvodwa je uni{tena.
[tete od grada su zabele`ene i u Vitojevcima i Pavlovcima.
- Priveli smo kraju popis
{tete. Komisija je bila u
svim mesnim zajednicama i
procenila ukupnu {tetu. Da-
li smo nalog savetima MZ da
izaberu po jednog ~oveka koji }e zajedno sa nama jo{ jednom iza}i na teren. Napravili smo i formulare u koje }e
proizvo|a~i upisati {tete,
te podatke }emo sumirati i
uskoro }emo imati kona~nu
procenu {tete od nepogoda u
rumskoj op{tini. Ovakvu lo{u godinu za proizvodwu
Grabova~ki atar
odavno nismo imali. [ta }emo mo}i uraditi, sem ovog
popisa, za sada ne znam, ali
znam da }emo na{ deo posla
uraditi brzo. Vide}emo da
li }emo mo}i da obezbedimo
proizvo|a~ima neku pomo}
od dr`ave. Moram da apelujem na proizvo|a~e, da ubudu}e svoje povr{ine i proizvodwu, pogotovo onu koja zahteva velika finansijska
sredstva, osiguraju - rekao je
za na{e novine Branislav
Rahar, predsednik Komisije
za procenu {teta od nepogoda u rumskoj op{tini.
S. X.
STRANA 3.
PRIJEM U GRADSKOJ KU]I ZA MITROVA^KE \AKE GENERACIJE
Najboqim |acima 20.000 dinara
G
MATI^AR
SKLOPILI BRAK: Novoselac Du{ko, prof.
spor. i Dra`i} Svetislava, student, Nedeqkovi}
Vladimir, policajac i
Dejanovi} Maja, student,
Vu~kovi} Nikola i Rai~evi} Marijana, Zeli} Marko, med.tehni~ar i \urkovi} Biqana, defektologlogoped
DOBILI ]ERKU: Popovi} Goran i Ivana, Tanackovi} Lazar i Brankica,
Koro{i Damir i Dejana,
Hodoba Ilija i Ivana, Crnoja~ki Goran i Jasmina,
Zari} Jelenko i Branislava – Srem. Mitrovica,
Dostani} Milenko i Milica – Sal. No}ajski, Mehuqi} Miroslav i Rada –
Ma~. Mitrovica, \uri}
Dalibor i Sla|ana,–
[id, Brankovi} Boris i
Mirjana – In|ija, Ga{par
Miroslav i Vlasta – Stara Pazova, Vejnovi} Radovan i Jelena – Vi{wi}evo, Crnobrwa Nenad i
Dragana – Ruma, Kora} Sa{a i Sowa – Novi Slankamen
DOBILI SINA: Pejanovi} Zoran i Dragana,
Mari} Sr|an i Jasmina –
Srem. Mitrovica, Stankovi} Goran i Marina – Ravwe, Todorovi} Dalibor i
Ivana – Stara Bingula,
[obot Dejan i Mirjana –
Ruma, Stankovi} Aleksandar i Zorica – Plati~evo, Mitrovi} Nenad i
Maja – [id, Arsi} Boban i
Marija - Karlov~i}
BLIZANCI (devoj~ice): Polik Nedeqko i Verica – Vogaw
UMRLI: Vujin Du{an
ro|. 1937, Bara} Milovan
ro|. 1945, Srbqanin Nata{a ro|. 1972, Turan Jelica ro|. 1955, Be`anovi} Mitar ro|. 1953, Petkovi} Ivanka ro|. 1936,
[uqmanac Du{anka ro|.
1952, Ivkovi} Verica
ro|. 1937, Stoji~i} Rajko
ro|. 1936, Kelava Ivanka
ro|. 1931, Radi} Milena
ro|.1929, Vizi}anin Verica ro|. 1932, ^ubri}
Petar ro|. 1923, Ov{ek
Olga ro|. 1927, Petkovi}
Dragiwa ro|. 1930
PRIPREMIO MATI^AR
@ivojin Jankovi}
SIRMIJUMART
Centar za kulturu „Sirmijumart“ u ~etvrtak, 1. jula sa
po~etkom u 20.30 ~asova, u
Pozori{tu „Dobrica Milutinovi}“ organizuje koncert
Folklornog ansambla „Branko Radi~evi}“ pod nazivom
„Prozore sam otvorila {irom“. Na koncertu u~estvuju
Prvi ansambl, De~iji ansambl, Ansambl veterana,
Tambura{ki
orkestar
„Srem“, Narodni orkestar i
vokalna solistkiwa Qiqana Lon~arevi}.
KATOLI^KA CRKVA
U sredu, 30. juna u Katoli~koj crkvi bi}e prire|eno
„Ve~e starih majstora“ sa po~etkom u 20 ~asova. U~estvuju
sopran Aleksandra Padrov i
Milda @elem Kuzminac klavir. Ulaz je slobodan.
4. STRANA
radona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}, u
sredu, 23. juna dodelio je
diplome i nov~ane nagrade |acima generacije
osnovnih i sredwih {kola sa teritorije grada za
{kolsku 2009/2010. godinu. Wih 18, zahvaquju}i
tome {to su najboqi u~enici i predstavnici {kole iz koje dolaze, prisustvovalo je sve~anosti
koju
je
organizovala
Gradska uprava za obrazovawe i kulturu.
- Nama je prioritet ulagawe u obrazovawe i budu}nost mladih. Svake
godine dodequjemo nagrade najboqim u~enicima.
Ovih 18 |aka generacije
predstavqaju elitu na{eg grada. Kroz razli~ite vidove pomo}i mi ovakvoj deci obezbe|ujemo
daqe {kolovawe kroz
podr{ke za daqe studirawe, kao i pomo} prilikom odlazaka na stru~ne
skupove i istra`iva~ke
stanice – izjavila je Zorica Ga{par, na~elnica
Gradske uprave za obrazovawe i kulturu.
Grad je izdvojio ukupno
360.000 dinara iz gradskog buxeta kako bi nagradio najboqe u~enike,
i svako od wih je pored
diplome, dobio po 20.000
dinara.
- Velika mi je ~ast {to
imamo ovako uspe{nu decu. Oni su ono najboqe
{to Mitrovica ima. Mi
se trudimo da obezbedimo toj deci, da se sutra,
kad zavr{e {kole, vrate
u svoj grad, da rade ono
{to `ele, da imaju obezbe|eno radno mesto i egzistenciju. To je na{ posao i mi moramo u tome
istrajati – istakao je
Branislav Nedimovi},
gradona~elnik Sremske
Mitrovice.
Nakon dodele diploma
i obra}awa predstavnika
lokalne samouprave popri~ali smo sa troje nagra|enih u~enika.
Jelena Mandi} je |ak
generacije Osnovne {kole „Bo{ko Palkovqevi}
Pinki“. U~estvovala je
na takmi~ewima iz fizike, matematike i biologije, a pored {kolskih
uspeha, u slobodno vreme
se uspe{no bavi plivawem i likovnom umetno{}u.
– Ova nagrada mi mnogo
zna~i, jer predstavqa potvrdu za sav trud i rad
koji sam ulo`ila tokom
{kolovawa. Nije mi bilo
te{ko da postignem uspeh
koji mi je doneo status
|aka generacije, jer volim i {kolu i nastavnike
BOLNICA
Navigaciona
hirurgija
U mitrova~koj Op{toj bolnici u planu je uvo|ewe programa navigacione hirurgije u
domenu endoskopske operacije sinusa. Na odeqewu ORL,
primarijus dr. Miroslav Kendri{i} izveo je prvu operaciju primenom savremenog
aparata za navigacionu hirurgiju. Wegovom primenom jasnije se odre|uje o kakvom
oboqewu je re~, dok hirurg
dobija mogu}nost da na vreme
uo~i bitne detaqe na osetqivim mestima u operativnom toku i time izbegne ne`eqene posledice.
B.S.
koji su me podr`avali tokom {kolovawa. Upisa}u
Sredwu medicinsku {kolu, smer farmaceutski
tehni~ar – rekla nam je
Jelena Mandi}.
\ak generacije Mitrova~ke gimnazije je Jelena
Ostoji} u~enica prirodno – matemati~kog smera.
Jelena planira da upi{e
Medicinski fakultet u
Novom Sadu, odsek za
farmaciju.
– Ova nagrada mnogo
zna~i, jer znamo da Grad
stoji iza nas i da uvek
mo`emo ra~unati na wihovu pomo} i podr{ku.
Mislim da mi je osvojeno
prvo mestu na Republi~kom takmi~ewu iz biologije donelo tu privilegiju i veliku ~ast da postanem |ak generacije Mitrova~ke gimnazije – smatra Jelena Ostoji}.
Osnovna {kola „Dobrosav Radosavqevi} Narod“ iz Ma~vanske Mitrovice za |aka generacije je izabrala Aleksandra Stankovi}a. Ovaj
mladi} }e upisati Mitrova~ku gimnaziju, dru{tveno – jezi~ki smer.
U~estvovao je na vi{e
takmi~ewa, od ~ega ima
pet specijalnih diploma.
Kako ka`e, najvrednija
nagrada koju je do sada
osvojio je drugo mesto na
Republi~kom takmi~ewu
iz biologije.
- Diploma i nagrada koju smo dobili mi zna~i
mnogo, jer ona dokazuje da
Grad brine i o uspe{nim
|acima i vrednuje na{
trud i zalagawe tokom
{kolovawa – rekao je
Aleksandar Stankovi}.
Grad Sremska Mitrovica uspeo je da prepozna
trud koji su ovi u~enici
ulo`ili tokom svog dosada{weg {kolovawa i
adekvatno ih je nagradio
za sve wihove uspehe.
^estitke od gradona~elnika Branislava Nedimovi}a
\aci generacije
Nagrade za |aka generacije za {kolsku 2009/2010. godinu dobili su: Leona Bere`wi iz [OSO „Radivoj Popovi}“ za osnovno obrazovawe, Branka Gruji} iz [OSO
„Radivoj Popovi}“ za sredwe obrazovawe, Jovana Sokaqski iz O[ „Jovan Popovi}“, Aleksandar Jovanovi}
iz O[ „Sveti Sava“, Uro{
Ristivojevi} iz O[ „Jovan
Jovanovi} Zmaj“, Jelena
Mandi} iz O[ „Bo{ko Pal-
Jelena Mandi}
Biqana Selakovi}
kovqevi} Pinki“, Kristina
Nedi} iz O[ „Slobodan Baji} Paja“, Aleksandar Stankovi} iz O[ „Dobrosav Radosavqevi} Narod“ u Ma~vanskoj Mitrovici, Ivana
Petrovi} iz O[ „Triva Vitasovi} Lebarnik“ La}arak,
Andrijana Terek iz O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Marinci, Kristina [u{a iz O[
„Branko Radi~evi}“ iz Kuzmina, Jelena Ostoji} iz Mitrova~ke gimnazije, Sandra
Aleksandar Stankovi}
Mu`ik iz Prehrambeno – {umarske i hemijske {kole, Dejana Dabi} iz Ekonomske
{kole „9. maj“ Vladislav
Peji} iz Tehni~ke {kole
„Nikola Tesla“, Rastko Sava
Jeremi} iz Medicinske {kole „Dragiwa Nik{i}“, Tijana
Milakovi} iz Muzi~ke {kole „Petar Kran~evi}“ za
osnovno muzi~ko obrazovawe i Aleksandar Cundra iz
Sredwe muzi~ke {kole „Petar Kran~evi}“.
Jelena Ostoji}
\aci generacije - grupni portret
BUK BAR
P
Radionica stripa
roteklog vikenda u mitrova~koj
kwi`ari
Buk bar, odr`ana je
promocija dosada{weg stvarala{tva mlade art grupe
„Crna mrqa“ iz Vaqeva koja
okupqa
zaqubqenike
u
strip. Ovom prilikom, Nemawa Radovanovi}, jedan od
~lanova art grupe najavio je
organizaciju radionice za
izradu stripa koja }e zapo~eti 25. jula i traja}e sedam dana u prostorijama kwi`are
Buk bar u Sremskoj Mitrovici.
Art grupa „Crna mrqa“ na-
stala je krajem 2007. godine i
okupqa desetak ~lanova talentovanih za formu umetnosti koja objediwuje qubav
prema slici i re~i. Strip u
na{oj sredini ima dugu tradiciju koja {ezdesetih i sedamdesetih godina do`ivqava ekspanziju. Pored potiskivawa stripa pred naletom drugih oblika kulturnog
izra`aja, on i danas ima svoje aktivne stvaraoce kakvi
su oni iz redova grupe „Crna
mrqa“.
Nemawa Radovanovi} je najavio da }e radionica obilo-
vati predavawima, video materijalima, a bi}e pripremqena i bogata izlo`ba radova koji tokom radionice
budu izra|eni, kao i onih
stripova koji }e slu`iti kao
uzori. Kako su najavili organizatori iz kwi`are Buk
bar, o~ekuje se da }e svi qubiteqi stripa, kao i mladi
koji tek treba da se upoznaju
sa ovim crtanim medijem imati dobru priliku da ovog leta u velikom broju prisustvuju radionici i tako upotpune
svoje slobodno vreme.
M. B.
30. jun 2010.
SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „BARA ZASAVICA“
Prvenstvo Srbije u daqinskom jahawu
U
organizaciji Kowi~kog saveza Srbije i Specijalnog rezervata prirode „Bara Zasavica“, u subotu, 26. juna odr`ano je
Prvenstvo Srbije u daqinskom jahawu kowa na 50 kilometra, na najatraktivnijim delovima Rezervata i sa prirodnim preprekama vode i {ume. Start i ciq takmi~ewa, koje je trajalo oko pet sati,
bio je Vizitorski centar u selu Zasavica. Staze kojom su prolazili
jaha~i obuhvatala je pa{wak Vaqevac, savski nasip u ataru sela
Zasavica II, Zasavica I i Ravwu,
gde je bio i kontrolni punkt na kojem se kontrolisalo zdravstveno
stawe kowa na polovini ove izuzetno naporne discipline. Na takmi~ewu su u~estvovali najspremniji kowi iz kowi~kih klubova cele Srbije, kao i privatnih ergela.
Prvo mesto osvojio je Goran Radoj~i} iz Kowi~kog kluba „Manislav
[upica“ iz Torwo{a, drugi je bio
Branko Paji} iz Kowi~kog kluba
„Ekus“ iz ^a~ka, a tre}a je bila tako|e ^a~anka Na|a An|eli}.
Na pa{waku Vaqevac prire|en
je i prigodan kowi~ki i kulturno –
umetni~ki program.
Ovo atraktivno takmi~ewe, koje
se po prvi put odr`ava u Specijalnom rezervatu prirode Bara Zasavica , privuklo je mnoge obo`avateqe kowa i kowi~kog sporta.
B.S.
CRNA HRONIKA
David tra`i
ekstradiciju
u Rumuniju
David (31) dr`avqanin
Rumunije, koji u KPZ Sremska
Mitrovica izdr`ava maksimalnu zatvorsku kaznu od 40
godina zatvora, uputio je zahtev da vi{egodi{wu robiju
izdr`ava u svojoj zemqi, Ruminiji. Na takav zahtev, osu|eni ima pravo, jer je Srbija
potpisnik sporazuma sa Rumunijom o ekstradiciji osu|enih lica na bazi reciprociteta.
Da podsetimo, sedmo~lano
ve}e Vrhovnog suda Srbije,
re{avaju}i wegovu `albu u
tre}em stepenu, potvrdilo
mu je maksimalnu kaznu od 40
godina zatvora, koja mu je izre~ena u mitrova~kom Okru`nom sudu. Rumun je osu|en na
~etiri decenije robije na
osnovu izvedenih dokaza tokom sudskog procesa, na kome
je utvr|eno, da je po~inio te{ko ubistvo vi{e lica kao i
te{ko ubistvo u poku{aju.
Sud je u obrazlo`ewu presude konstatovao, da je osu|eni, bio vinovnik krvavog masakra koji se dogodio u no}i
izme|u 15. i 16. juna 2002. godine u ku}i porodice Zekovi} u Vojki. Dvostruki ubica
je tada udarcima motikom prvo na licu mesta usmrtio Petra Zekovi}a (41) profesora
geografije u Ekonomskoj {koli u Staroj Pazovi, a potom i
wegovu majku Vericu Zekovi}
(81), a Petrovoj tada maloletnoj }erki M.Z. (22) naneo
je te{ke telesne povrede.
S. Lali}
Dileru ~etiri
i po godine
Damiru Lali}u (41) iz [ibenika, dr`avqaninu Republike Hrvatske, je u Vi{em
sudu u Sremskoj Mitrovici
izre~ena presuda od ~etiri
godine i {est meseci zatvora, jer je ogla{en krivim za
neovla{}enu proizvodwu,
dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga.
Pripadnici pograni~ne
policije otkrili su i uhapsili hrvatskog dr`avqanina 24. aprila na grani~nom
prelazu Batrovci pri poku{aju izlaska iz na{e zemqe.
U automobilu marke opel hrvatskih registarskih oznaka
kojim je upravqao osu|eni
Damir Lali}, pripadnici policije otkrili su kilogram i
36 grama heroina.
PRED UPIS U SREDWE [KOLE
Vi{e mesta nego |aka
Posle zavr{enih pro{lonedeqnih kvalifikacionih
ispita u mitrova~kim sredwim {kolama i popuwavawa
liste `eqa, 7. i 8. jula sledi prvi, a 12. jula drugi upisni krug za 896 budu}ih sredwo{kolaca koji su se prijavili za upis.
Prema podacima dobijenim iz prosvetnog inspektorata Grada Sremska Mitrovica, u svim mitrova~kim
sredwim {kolama ukupno
ima 1.375 slobodnih mesta, a
razlika izme|u broja slobodnih mesta i broja u~enika
prijavqenih za upis iznosi
479, {to zna~i, da }e svi
svr{eni osnovci mo}i svoje
obrazovawe da nastave u nekoj od {kola.
Prema re~ima Milke Vlaji}, prosvetnog inspektora,
o~ekuje se da }e vi{ak slobodnih mesta biti popuwen
u~enicima iz drugih sremskih op{tina koji }e {kolovawe nastaviti u mitrova~kim sredwim {kolama. J. J.
Pripadnici Uprave kriminalisti~ke
policije,
Uprave grani~ne policije i
Bezbednosno informativne
agencije, u saradwi sa policijskim upravama grada Beograda i Sremske Mitrovice,
pored Lali}a u akciji su indentifikovali i Jovana Kalawa (51) iz Beograda i Qubi{u Lazovi}a (37) iz Zemuna, za koje se osnovano sumwa da su bili vlasnici heroina koji je zaplewen kod hrvatskog dr`avqanina. U akciji pripadnika policije, u
iznajmqenom stanu Jovana
Kalawa, prona|eno je jo{ 500
grama heroina.
S. Lali}
Silovan
maloletnik
Zbog osnovane sumwe da je
izvr{io krivi~no delo silovawe, sremskomitrova~ka policija li{ila je slobode i
odredila zadr`avawe do 48
~asova Vladimiru J. (39) sa
podru~ja Sremske Mitrovice.
Osumwi~eni je tokom 2008. i
2009. godine, u svojoj ku}i, ~esto pod uticajem alkohola i
uz pretwe, seksualno i fizi~ki zlostavqao ~etrnaestogodi{waka. Vladimir J.
je uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Vi{eg
suda u Sremskoj Mitrovici,
koji mu je nakon saslu{awa
odredio pritvor do 30 dana.
Pritvoreni zbog
te{kih kra|a
Nedeqko [. (41) iz Srpskog Krstura i Maja S. (21)
iz @ednika, terete se da su
tokom juna ove godine, iz vikendica u Starom Slankamenu, op{tina In|ija, krali
delove poqoprivrednih ma{ina, alat, elektromaterijal i tehni~ku robu, ukupne
vrednosti oko 425.000,00 dinara. Za u~estvovawe u jednoj od kra|a i prikrivawe
ukradenih predmeta tereti
se Zoran N. (39) iz \ur|eva.
Ve}i deo ukradenih predmeta prona|en je i vra}en vlasnicima. Zbog postojawa
osnovane sumwe da su izvr{ili pet te{kih kra|a, Nedeqko [. i Maja S. su nakon
zadr`avawa privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do
30 dana. Protiv Zorana N.
podneta je krivi~na prijava
Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici,
u redovnom postupku.
SIRMIJUMART
Ve~e erotske poezije
ENTER FESTIVAL NA GRADSKOM TRGU
Afirmacija mladih bendova
P
o prvi put u Sremskoj
Mitrovici, 2. i 3. jula
na Gradskom trgu bi}e
odr`an Enter festival, re~eno je na konferenciji za
novinare, koja je povodom organizovawa ove manifestacije odr`ana 25. juna u Gradskoj ku}i. Organizatori Enter festivala, koji za ciq
ima afirmaciju mladih bendova, promociju zdravih stilova `ivota i promociju za{tite `ivotne sredine, su
Grad Sremska Mitrovica,
Kancelarija
za
mlade,
Omladinski i Ekolo{ki
klub.
Na Festival se prijavilo
27 bendova iz Sremske Mitrovice, Rume, [ida, Novog
Sada, Loznice, Stare Pazove, Iriga i [apca. Pravo na
u~e{}e imaju svi mladi, uzrasta od 15 do 29 godina, koji
do sada nisu u~estvovali ni
30. jun 2010.
Organizatori Enter festivala
na kakvim muzi~kim festivalima.
Zahvaquju}i sredstvima
koje je izdvojila Gradska
uprava za mlade, Mitrov~ani
}e za vikend na Gradskom trgu imati priliku da u`ivaju u
razli~itim muzi~kim `anrovima, poput roka, hip hopa,
metala, panka, popa i sli~no.
U~esnici Festivala se nadaju dobroj poseti i pozitivnim reakcijama na wihov nastup. Grupa Spank }e za vi-
kend po prvi put u~estvovati
na nekom muzi~kom festivalu. Vokal Spanka, David An|elkov se nada da }e wihov
nastup dobro pro}i.
- Nadamo se dobroj svirci.
Sviramo pank-rok i pored toga {to }emo odsvirati neke
obrade, predstavi}emo mitrova~koj publici i neke na{e stvari – rekao je David
An|elkov.
@eqa organizatora je da
se na ovaj na~in obogati kulturni sadr`aj namewen mladima u Sremskoj Mitrovici,
kao i da se promovi{u pozitivne vrednosti poput podizawa ekolo{ke svesti i za{tite od narkomanije i polno prenosivih bolesti.
Enter festival nije takmi~arskog karaktera i kako
iz organizacije ka`u: „Svi
prisutni su pobednici“.
B. Selakovi}
Pro{log ~etvrtka, 24. juna
u mitrova~koj Galeriji „Lazar Vozarevi}“ odr`ano je
ve~e erotske poezije u organizaciji Centra za kulturu
„Sirmijumart“. U ambijentu
slika sa tematikom `enskih
aktova erotsku poeziju su govorili ~lanovi Recitatorskog studija „Kaliopa“ i mitrova~ki glumci.
M. N.
GERONTOLO[KI CENTAR „SREM“ RUMA
Poseta Carskoj palati
Gerontolo{ki
centar
"Srem" iz Rume vi{e puta godi{we, organizuje ekskurzije
za svoje korisnike. U petak,
25. juna, realizovan je poludnevni izlet. ^etrdeset korisnika Ustanove u pratwi
lekara, medicinske sestre,
negovateqice, radnog terapeuta, psihologa i saradnika
ove Ustanove, Bo`idara haxi
Paukovi}a, obi{li su anti~ki
lokalitet Carske palate u
Sremskoj Mitrovici i Specijalni rezervat prirode Zasavicu.
STRANA 5.
SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE [ID
[IDSKA TRIBINA
Usvojen zavr{ni ra~un buxeta
N
UKRATKO
Stanovi
solidarnosti
Direktor JP za stambene
usluge i gra|evinsko zemqi{te, Zoran Semenovi},
najavio je da }e ubrzo biti
podneti nalozi za iseqewe iz deset stanova solidarnosti ~iji dugogodi{wi
stanari ni posle isteka roka za otkup pod povoqnim
uslovima nisu u{li u proces za otkupqivawe stanova.
Stru~waci u
„Ilijanumu“
Muzej naivne umetnosti
„Ilijanum“ bi}e zatvoren
za posetioce do kraja nedeqe, jer je u toku pregled
fonda i fotografisawe
dela kako bi se izradio
elaborat o wihovom stawu
i uradio program za daqe
konzervirawe koje }e sprovesti stru~waci Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika.
Godi{wica rada
Udru`ewe `ena „Izvor“
iz Berkasova proteklog vikenda obele`ilo je godi{wicu rada, a prigodan
program i dru`ewe sa gostima uprili~eno je u sali
Doma kulture.
Sanacija puteva
Protekle nedeqe posle
dugotrajnog perioda lo{eg
vremena nastavqeni su radovi na sanaciji puteva u
[idu. Sanirane su udarne
rupe u ulicama Vase Staji}a, Masarikovoj, Janka Veselinovi}a, Laze Kosti}a i
Matije Gupca.
Biki}ani
u Slova~koj
Delegacija Mesne zajednice Biki} Do boravila je
~etiri dana u Slova~koj
kako bi prisustvovala najve}em festivalu Rusina i
Ukrajinaca u Svidwiku,
gde su predstavqali Rusine iz Srbije. Biki}ani su
boravili u selu Lukovo sa
kojim su potpisali sporazum o bratimqewu. O~ekuje
se uzvratna poseta Lukov~ana Biki} Dolu, a Biki}ani }e 20. avgusta u~estvovati na etno danima u selu
Orjabina u Slova~koj.
a sednici Skup{tine
op{tine [id, odr`anoj u sredu, 23. juna, kojom je predsedavao @eqko
Kostelnik, odbornici su
usvojili izve{taje svih javnih preduze}a i ustanova za
proteklu godinu. Predlaga~i
izve{taja, odnosno direktori javnih preduze}a i ustanova u analizama preduzetih
aktivnosti, dali su kompletan presek onoga {to je ura|eno u prethodnoj godini. Po
re~ima ve}ine wih, krizna
godina je bila izazov za vo|ewe velikih i vitalno va`nih preduze}a od kojih zavisi normalno funkcionisawe `ivota gra|ana.
- Raspolagali smo sa mnogo
mawim buxetom od onoga koji
bi bio potreban kako bismo
realizovali sve planirano,
a dodatne probleme su nam
stvarali i nepredvi|ene
okolnosti usled kojih smo
morali da delujemo. Radilo
se na sanaciji puteva, bili
smo anga`ovani i prilikom
nedavnih poplava, nastavili
smo izgradwu objekta na uglu
ulica Svetog Save i Matije
Gubca, na poboq{awu javne
rasvete u mesnim zajednicama, uskoro se o~ekuje otvarawe vrti}a koji }e slu`iti na
ponos na{em gradu, a to su samo neke od aktivnosti koje
smo sproveli. U te{kim
uslovima dokazali smo da se
maksimalnim zalagawem i
rukovodstva i radnika mo`e
nadoknaditi mawak sredstava sa kojim smo se svi suo~avali – izjavio je Zoran Semenovi}, direktor JP za stambene usluge i gra|evinsko zemqi{te.
Odbornici su posle kra}e
rasprave usvojili odluku o
Smewen direktor Vodovoda
Sa sednice Skup{tine op{tine [id
zavr{nom ra~unu buxeta Op{tine [id za 2009. godinu.
Kako je istaknuto, ra~un buxeta op{tine po prvi put je
pro{ao i kontrolu eksterne
ovla{}ene revizorske ku}e
koja je dala pozitivno mi{qewe o raspolagawu buxetskim sredstvima. Prema
re~ima predstavnika vladaju}e strukture u op{tini,
to je jo{ jedan od dokaza da
se i u uslovima svetske krize postupalo doma}inski i
da se vodilo ra~una o svakom dinaru.
- Sredstvima buxeta se
postupalo racionalno i odgovorno i u najboqem interesu gra|ana. Sigurno je da
oni nisu mogli da osete zna~ajan boqitak, ali je to zato, {to je sada{we rukovodstvo op{tine od prethodnog
radikalskog, nasledilo velike dugove i probleme i
{to nas je sve zadesila velika kriza o ~ijim razmerama }e se jo{ dugo pri~ati.
Najva`nije je da je veliki
deo buxeta bio utro{en na
investicije i ulagawa bez
kojih ne mo`emo krenuti na-
pred – izjavio je, obra}aju}i
se odbornicima, @eqko
Brestova~ki u ime odborni~ke grupe Za evropsku Srbiju.
Na~elnica odeqewa za
buxet i finansije, Jadranka
Nedi} saop{tila je da je
uvidom u zavr{ni ra~un buxeta svim odbornicima bilo
omogu}eno da ocene rad ove
slu`be koja kao prioritet u
svom radu stavqa, pre svega, odgovorno i namensko
tro{ewe buxeta, a gra|ani
moraju znati gde se i kako
raspola`e wihovim novcem.
Najve}u kritiku zavr{nog
ra~una izneo je Mita Avramov, predsednik odborni~ke grupe Srpske radikalne
stranke koji je istakao da je
buxet tro{en nenamenski i
da izve{taj nije transparentno sa~iwen.
- Neodgovorno pona{awe
vlasti i nebriga o gra|anima ne mo`e se prikriti raznim ciframa iz kojih ne vidimo za {ta su stvarno potro{ena sredstva iz buxeta,
a prema tome kako `ivimo
vidimo da nikakvih pomaka
Na pro{lonedeqnoj sednici Skup{tine op{tine,
du`nosti je razre{en direktor JKP „Vodovod“ Miroslav Ribar, a kao glavni
razlozi istaknuti su slaba komunikacija sa predstavnicima lokalne samouprave, lo{e snala`ewe u
vo|ewu preduze}a koje je
od prioritetnog zna~aja za
gra|ane [ida, nepostojawe ambicije i vizije za
unapre|ewe rada, a jedan
od glavnih razloga za smenu bila je i osnovana sumwa o zloupotrebi slu`benog polo`aja u okviru javnih nabavki tokom protekle godine.
- Ne mo`e da se desi da
imamo ~este i dugotrajne
nesta{ice vode, a da ~ak
ne znamo ni razlog za{to
do wih dolazi i da po nekoliko dana ni predstavnici Op{tinskog ve}a, kao
ni predsednik op{tine i
predsednik Skup{tine ne
mogu da stupe u kontakt sa
direktorom „Vodovoda“ –
izjavila je Nata{a Cvjetkovi}, predsednica Op{tine.
Miroslav Ribar smatra,
da su u pitawu neki drugi
razlozi sa kojima on nije
upoznat, a da wegova pou pozitivnom pravcu nije bilo – rekao je Avramov.
Na pro{lonedeqnom zasedawu odbornici su usvojili
odluku o uspostavqawu saradwe Op{tine [id sa Op{tinom Despotovac. Tako|e
su odvojili odluku o uvo|ewu
samodoprinosa na podru~ju
sve}enost poslu ne mo`e
biti dovedena u pitawe.
- Radio sam 24 ~asa
dnevno i imao sam konkretne planove o budu}im
projektima. Kome su i za{to smetale moje namere
nije mi poznato. Kada sam
do{ao na ovu funkciju re~eno mi je da su moje obaveze da [i|ani redovno imaju vodu, a da radnici redovno dobijaju platu. Sve
svoje obaveze sam ispuwavao korektno i na vreme,
ali izgleda da vi{e nisam
podoban – izjavio je sada
ve} biv{i direktor „Vodovoda“ spo~itavaju}i u `ustroj odborni~koj polemici da je mo`da nekome
smetwa wegova slova~ka
nacionalna pripadnost na
{ta je o{tro reagovao
@eqko Brestova~ki iz odborni~ke grupe ZES, koji je
izjavio da je sramno izneti takav prigovor 2010. godine i uputiti ka Demokratskoj stranci. Prema
re~ima Brestova~kog, bi}e
promeweno onoliko direktora koliko god bude potrebno kako bi preduze}e
kojim se upravqa bilo u
najboqoj funkciji gra|ana,
a {to je u ovom slu~aju izostalo.
Mesne zajednice Batrovci, a
prihvatili su i inicijativu
za uvo|ewe samodoprinosa u
Mesnoj zajednici [id. Odbornici su usvojili izve{taj
Saveta za me|unacionalne
odnose u op{tini u 2009. godini.
Marija Brwilov
POMO] ZA IZBEGLA I RASEQENA LICA
Dodeqeni paketi gra|evinskog materijala
U
prostorijama
zgrade
Op{tine [id u petak,
25. juna, predsednica
Op{tine, Nata{a Cvjetkovi}
potpisala je ugovore o dodeli sredstava za pakete gra|evinskog materijala sa {est
porodica izbeglih i raseqenih lica. Sredstva za obezbe|ivawe ovih paketa uputio
je Komesarijat za izbeglice
Republike Srbije za pomo}
izbeglim i raseqenim porodicama, a uslov da Op{tina
[id dobije zna~ajna sredstva
bio je da iz sopstvenog buxeta izdvoji deset odsto od
ukupne vrednosti projekta
koja iznosi 2.057.000 dinara.
Komesarijat za izbeglice
obezbedio je 1.870.000 dinara, a Op{tina [id 187.000
dinara.
- Na{a Op{tina je konkurisala kod Komesarijata za izbeglice i odobrena su nam
zna~ajna sredstva kojima }e
se re{iti veliki problemi
nekoliko porodica. I u ovim
te{kim vremenima uspeli
smo da pomognemo porodicama sa teritorije na{e op{tine kojima je prvenstveno potrebno obezbediti najosnovnije uslove za `ivot, a re{ewe stambenog problema je sigurno jedno od najva`nijih.
Veliku pomo} u realizaciji
ovog projekta imali smo od
Op{tinske organizacije Crvenog krsta i resornog odeqewa Op{tinske uprave za
socijalna pitawa. Posle dugotrajnog rada i upornog zalagawa do{li smo do rezultata
koji }e najvi{e zna~iti za
~lanove {est porodica ~iji
}e dugogodi{wi problemi biti re{eni. Op{tina [id }e
uvek nastojati da pre svega
brine o onima kojima je potrebna pomo} u datom trenutku, a ove porodice }e sigurno
znati da na najboqi na~in iskoriste pomo} koju su dobili
– rekla je Nata{a Cvjetkovi}, po`elev{i potpisnicima ugovora da {to pre isko-
Potpisivawe ugovora o dodeli sredstava
riste dobijena sredstva i da
se uskoro usele u nove ku}e i
tako zapo~nu boqi `ivot.
Sekretar OO Crvenog krsta, Ivica Jovi} je izrazio
zadovoqstvo {to su dodeqena sredstva obezbe|ena i najavio da se uskoro o~ekuje do-
dela paketa gra|evinskog materijala za jo{ nekoliko porodica.
- Dodeqena sredstva su nepovratna i moraju se namenski
i kontinuirano tro{iti. Ve}
je obezbe|en nabavqa~ i distributer gra|evinskog mate-
rijala i sada je samo predmet
dogovora kada }e materijal
biti dopremqen do adresa
potpisnika ugovora – izjavio
je Ivica Jovi} ocewuju}i da je
pomo} stigla na prave adrese.
Jovi} je tako|e istakao da se
vodilo ra~una o tome kome }e
se dodeliti obezbe|ena sredstva, a sve porodice kojima je
pomo} dodeqena imaju decu.
Svi potpisnici ugovora zahvalili su se na pomo}i i
ocenili da bez we ne bi mogli samostalno da zavr{e ku}e.
- Moja porodica }e re{iti
veliki i dugogodi{wi problem, jer }emo sa ovim materijalom mo}i da zavr{imo
ono {to smo planirali. Zahvaqujem se svima koji su
ulo`ili trud da se ova sredstva obezbede, jer }emo sada
mo}i da stvorimo uslove za
pristojan i boqi `ivot – izjavio je Nenad Sarap iz Ilinaca.
M. Brwilov
KLUB DEMOKRATSKE OMLADINE [ID
Sre|eno dvori{te {kole „Sremski front“
U subotu, 26. juna, Klub demokratske omladine OO
DS [id je sproveo akciju sre|ivawa {kolskog dvori{te O[ „Sremski front“. U okviru akcije je poko{ena trava i okre~en je spoqni zid {kolske zgrade.
Ciq akcije je bio sre|ivawe najva`nije vaspitno
– obrazovne institucije u gradu, kako bi najmla|im
gra|anima op{tine bilo omogu}eno bezbednije i lep{e provo|ewe letweg raspusta. Ovo je jedna u nizu
akcija koje }e Klub demokratske omladine organizovati u narednom periodu, a u nameri da se identifikuju neki od dru{tvenih problema i uz pomo} lokalne samouprave re{e na op{tu dobrobit.
Ciq ove akcije bio je da se podigne svest kod mladih qudi, da oni postanu dru{tveno odgovorniji i da
se pridru`e ~lanovima Kluba demokratske omladine u svakoj narednoj akciji. Svi gra|ani koji su se
prikqu~ili akciji bili su nagra|eni ulaznicama za
projekciju filma \or|a Bala{evi}a, „Kao rani
mraz“, koja }e biti odr`ana u sredu 30. juna.
6. STRANA
Dvori{te {kole nakon ure|ewa
30. jun 2010.
SEDNICA OP[TINSKOG VE]A RUMA
Pove}awe cene vode
N
Rumska hronika
ZAVR[EN
KVALIFIKACIONI
ISPIT
U {kolama
dovoqno mesta
K
valifikacioni ispiti
za svr{ene osnovce iz
srpskog ( materweg) jezika i matematike odr`ani
su 21. i 22. juna.
U rumskoj op{tini, osmi
razred je zavr{ilo 609 u~enika, a za polagawe kvalifikacionih ispita prijavilo se 502 svr{ena osmaka.
Od ovog broja, na ispite je
iza{lo wih 486. I ove godine, u~enici rumskih {kola
su pokazali da im je srpski
jezik “lak{i” predmet. U
proseku, iz srpskog (materweg) jezika osvojeno je 11,20
bodova, dok je kod matematike prosek 9,5 bodova.
Recimo jo{, prema kalendaru upisa, prvi upisni krug
u sredwe {kole je 7. i 8. jula, a drugi krug je 12. jula. U
rumskim sredwim {kolama
ima slobodnih 650 mesta, pa
je jasno da svi svr{eni
osnovci mogu da se upi{u,
ali je pitawe koliko wih je
obezbedilo uslove da upi{e
`eqenu {kolu.
POVODOM
VIDOVDANA
Odr`ani
susreti
horova
U
velikoj dvorani rumskog Kulturnog centra,
u subotu, 26. juna su
odr`ani Vojvo|anski vidovdanski duhovni susreti horova.
Sa blagoslovom Vladike
sremskog Vasilija organizovala ih je Crkvena op{tina
Ruma, a zapo~eli su sa "O~e
na{" u izvo|ewu Crkvenog
hora pri hramu Svetog duha u
Rumi. Ove susrete je zvani~no otvorio arhijerejski namesnik Podunavskog namesni{tva Bo`o Soviq.
- Pre 20 godina, malo koji
grad je obele`avao Vidov-
dan, a jedan od tih gradova je
bila Ruma - rekao je Bo`o
Soviq i otvaraju}i 20. jubilarne Vidovdanske duhovne
susrete.
U programu su, pored rumskog, u~estvovali i crkveni
horovi "Sveti kraq Milutin" Kozjak-Lipni~ki {or,
"Car Konstantin i carica Jelena" iz Sombora, "Sveti Sava" iz Sremske Mitrovice,
"Sveti Roman slatkopojec"
iz Petrovaradina, me{oviti
hor "Sveti Arsenije Sremac"
iz Sremskih Karlovaca, Crkveno peva~ko dru{tvo
"Ostrog" iz Novih Banovaca,
kao i De~ija grupa O[ "Zmaj
Jova Jovanovi}" iz Rume.
30. jun 2010.
ajvi{e pa`we i diskusije ~lanova Op{tinskog ve}a, na sednici
koja je odr`ana 24. juna, izazvao je zahtev JP "Vodovod"
za pove}awem cene vode. Ovo
preduze}e je, podsetimo, pre
par meseci dobilo saglasnost na pove}awe cene za
{est procenata.
Na po~etku rasprave Goran
Vukovi}, predsednik rumske
op{tine je istakao da se nekada moraju donositi i ne
ba{ prijatne odluke, ali
neophodno je obezbediti tarife koje }e omogu}iti koliko-toliko povoqnije uslove
za rad javnih preduze}a.
- Lokalna samouprava je u
obavezi da cene vode dovede
na nivo koji }e im omogu}iti
poslovawe bez gubitaka. Ovo
je maksimalna cena koju mo`emo odobriti, ali ona jo{
ne pokriva tro{kove proizvodwe vode. Problem je nastao, jer se u prethodnom periodu, pre svega od 2005. do
2008. godine nije vr{ila ni
dozvoqena korekcija cena rekao je Vukovi}. On je ukazao i da "Vodovod" mora da
povede ra~una o svim svojim
tro{kovima i smawi ih gde
god je to mogu}e, te da tako
ovom novom cenom vode postoje}i gubitak bude sveden
na prihvatqiv.
- Problem je i nizak procenat naplate, jer i to uzrokuje
gubitke preduze}a - rekao je
Goran Vukovi}.
Sa konstatacijom da ova cena nije onolika kolika bi
trebala da bude, ali da }e situacija u preduze}u biti povoqnija, slo`io se i direktor Rajko Popovi}, uz konstataciju da su nove investicije
i razvojne funkcije preduze}a neophodne. On se saglasio
i sa primedbama na broj zaposlenih, wihove zarade koje
sada u~estvuju sa 48 odsto u
ukupnim tro{kovima, rasturom vode, kao i da se o svemu
tome mora voditi ra~una.
- Kada je re~ o naplati, od
po~etka godine se pre{lo na
mese~no o~itavawe. Rad slu`be naplate nije bio adekvatan. Sada imamo, na kraju godine, oko 70 odsto naplate, a
dugovawa privrede i gra|ana
"Vodovodu" dostigla su oko
90 miliona dinara. Idemo na
iskqu~ewa i ne}u priznavati zastarelost potra`ivawa
- bio je kategori~an Rajko Popovi}.
U diskusijama pojedinih
~lanova Op{tinskog ve}a izra`ena je dilema, da }e pove}awe (za fizi~ka lica preko
28 procenata), jo{ vi{e uti-
cati na smawewe naplate, pa
}e sve biti isto, ali je preovladao stav da se zahtev prihvati, a socijalno najugro`enijim gra|anima pomo}i }e i
lokalna samouprava.
Oliver Ogwenovi} je predlo`io i da se razmisli o sistemu objediwene naplate
ra~una javnih preduze}a kakav postoji u Novom Sadu.
Re~ je o cenama: kubik vode
za fizi~ka lica bio bi 34,20
din bez PDV (ranije 26,55
din), a za privredu 71,40 din
(ranije 66,40 din). Mawi procenat pove}awa je obrazlo-
`en time, {to se cena vode
za privredu ve} pribli`ila
ekonomskoj. Kada je re~ o kanalizaciji, za fizi~ka lica
cena po kubiku iznosi 10,50
din bez PDV (ranije 9,65 din)
i za privredu 20,30 din (sada
va`e}a 19,24 din). Naknada
za odvo|ewe otpadnih voda
ostala je ista. Za novi cenovnik bilo je osam ~lanova Op{tinskog ve}a, dok su po dva
bila protiv i uzdr`ana. Kao
i uvek kada je re~ o izmenama
cena u javnim preduze}ima
~iji je osniva~ Op{tina, kona~nu re~ da}e odbornici SO
Ruma na sednici koja je zakazana za 2. jul.
Na sednici Op{tinskog ve}a utvr|eni su i predlozi odluka o izradi planova detaqne regulacije "za blok 29-3" i "za blok 2-11-1" u radnim zonama u Rumi i za "Zonu
poslovawa sa stanovawem" u
zapadnom delu Hrtkovaca. Za
lokaciju u Hrtkovcima, na povr{ini od oko ~etiri hektara zainteresovan je investitor koji bi na ovom prostoru
gradio fabriku za proizvodwu hrane za ku}ne qubimce, a
re~ je o velikoj proizvodwi
od oko 100.000 tona. Po re~ima Gorana Vukovi}a, kapital
investitora je me{ovit,
francusko-slovena~ko-srpski, a fabrika bi zaposlila
i veliki broj radnika, uglavnom iz Hrtkovaca.
Data je i saglasnost na statute mesnih zajednica Bu|anovci i Vogaw, kao i na Sporazum o me|uop{tinskoj saradwi na realizaciji projekta "Unapre|ewe energetske
efikasnosti javnih objekata
i komunalnih usluga i kori{}ewa obnovqivih izvora
energije u Sremskom okrugu",
a ovla{}en je predsednik Goran Vukovi} da ovaj dokument
potpi{e u ime rumske op{tine.
OP[TINA RUMA NAGRADILA
NAJBOQE \AKE
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD – RUMA I IRIG
Realizacija projekta ku}ne nege i pomo}i Podsticaj za daqe uspehe
P
ovodom
zapo~iwawa
projekta Info telefona, ku}ne nege i pomo}i
stara~kim i samohranim doma}instvima u rumskoj i iri{koj op{tini, u Centru za socijalni rad za Rumu i Irig
odr`ana je konferencija za
novinare, budu}i da }e se ovi
projekti realizovati preko
Centra.
Danica Jeremi}, direktorka Centra za socijalni rad je
istakla da ovaj projekat ima
vi{estruku zna~aj, prvo se
smawuje broj nezaposlenih jer
}e u okviru wega, u rumskoj op{tini posao dobiti 25 nezaposlenih lica, a u iri{koj 18,
dok }e se istovremeno pomo}i
starim licima koji ne `ele
sme{taj u ustanovama za stara
lica. Ovaj projekat je va`an
kao promocija novih oblika
socijalne za{tite tzv. otvorenih oblika socijalne za{tite, odnosno ku}ne nege i pomo}i u ku}i, a predstavqa i temeq za budu}e formirawe
Slu`be za stare qude u rumskoj op{tini., koja su predvi|ene Strategijom razvoja rumske op{tine.
-U recesiji koja sada poga|a
najugro`enije, a tu spadaju i
stara~ka doma}instva, pomo}i
}emo im u zadovoqavawu
osnovnih potreba, a sa druge
strane, bar na kra}e vreme poma`emo i nezaposlenima koji
}e tako dobiti posao. I pro{le godine smo imali dobru
saradwu sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe kada je
kroz projekte javnih radova
bilo uposleno 55 lica. Iz op{tinskog buxeta smo obezbedili i sredstva za nastavak
rada 12 volontera, jer su se
Sa konferencije za novinare
na{i stari sugra|ani navikli
na wih i bili zadovoqni wihovim radom. Za tu svrhu od
narednog meseca iz buxeta izdvajamo 280.000 dinara za wihove zarade - rekao je na konferenciji za novinare Goran
Vukovi}, predsednik rumske
op{tine.
Na~elnik Odeqewa dru{tvenih delatnosti Svetislav Damjan~uk je ukazao, da
pored pomo}i starim licima,
ciq projekta je i wihovo povezivawe sa institucijama, Domom zdravqa, SUP-om ako su
im potrebni dokumenti, potom
podrazumeva popravke po ku}ama, dru`ewe sa starima iz
Gerontolo{kog centra, sa
mladima uz pomo} Kancelarije za mlade, organizovawe odlaska na kulturne programe
ili ekskurzije.
Du{ica Carevi} je koordinatorka projekta u rumskoj op{tini koji upo{qava 25 lica 14 negovateqica, a prvi put
me|u wima su i tri mu{karca,
{est higijeni~arki, ~etiri
menaxera i koordinatora.
- Projektom je pokriveno
101 staro lice, dok volonteri
pokrivaju svoja 102 ranija korisnika. Mogu}e je da se broj
korisnika i pove}a - rekla je
Du{ica Carevi}.
Na konferenciji je govorila i Vojislava Suboti}, koordinatorka projekta ku}ne nege
i pomo}i u ku}i u iri{koj op{tini, rekav{i da }e 18 zaposlenih voditi ra~una o 192 korisnika starijih od 65 godina.
Projekat, kao i rumski, traje
pet meseci, a wegova vrednost
je oko tri miliona dinara
- Rumska op{tina je konkurisala sa deset, a odobrena su
joj ~etiri projekta u okviru kojih smo zaposlili 37 lica. Re~
je o projektima sa izra`enim
socijalnim aspektom. Rumskoj
op{tini je odobreno najvi{e
projekata u Sremskom okrugu,
a wihova vrednost je preko
pet miliona dinara - rekla je
Svetlana Bo{wakovi} Mihajlovi}, rukovodilac ispostave
Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale Sremska
Mitrovica u Rumi.
Najboqi u~enici na prijemu u Gradskoj ku}i
Z
a najboqe u~enike rumskih osnovnih i sredwih {kola prire|en je
u petak, 25. juna, prijem u
Gradskoj ku}i na kojem im je
kwige i nov~ane nagrade uru~io predsednik rumske op{tine Goran Vukovi}.
Nagrade je dobilo ukupno
107 u~enika, 66 su "vukovci",
a ostali su postigli dobre
rezultate na okru`nim i republi~kim takmi~ewima. Zavisno od ranga takmi~ewa i
postignutih rezultata nov~ani iznos se kretao od 1.000
do 5.000 dinara.
- Ako je ne{to u mom poslu
lepo, onda je to svakako dru`ewe sa vama. Ako neko osam
ili 12 godina nema u kwi`ici
nijednu ~etvorku, onda je to
svakako izuzetan uspeh - rekao je najboqim u~enicima Goran Vukovi}, izraziv{i `aqewe {to nagrade nisu mogle
biti ve}e. On je apelovao na
okupqene u~enike da i daqe
OP[TINSKO [email protected] PENZIONERA RUMA
Formiran Mesni odbor u Kraqevcima
T
okom juna, u osam sela
rumske op{tine osnovani su mesni odbori penzionera, a uskoro }e biti
odr`ani izbori i u op{tinskoj organizaciji.
Posledwi sastanak odr`an je u Kraqevcima, selu u
kojem `ivi 138 penzionera.
Za ~lanove Mesnog odbora
izabrani su Pavle Kova~evi}, Slobodan Gavrilovi},
Mihajlo Ne|i}, Du{anka Popovi} i Mehmed ^oli}, koji
su potom za predsednika imenovali Pavla Kova~evi}a.
Sastanku su prisustvovali
i predstavnici Op{tinskog
udru`ewa penzionera u Rumi, kojima su Kraqev~ani
uputili pitawa o nabavci
ogreva i paketa prehrambenih proizvoda, o prostoriji
za okupqawe, o ekskurzijama
i pla}awu ~lanarine.
- Od oko 9.000 penzionera u
rumskoj op{tini, godi{wu
~lanarinu od 250 dinara
pla}a mawe od deset odsto.
Deo ~lanarine ostaje mesnim
odborima, a weno pla}awe
uslov je da penzioneri mogu
i}i na ekskurzije i kupovati
posredstvom udru`ewa na
rate. Trudimo se da vratimo
poverewe penzionera, koje je
u proteklom periodu izgubqeno – rekao je v.d. predsednika Op{tinskog udru`ewa Milenko Savi}.
Penzioneri u Kraqevcima
su informisani da kubni metar drva na otplatu od osam
mese~nih rata ko{ta od
3.850 do 4.000 dinara, dok
slano lisnato testo od osam
kilograma staje 1.300 dinara.
Na sastanku u Kraqevcima
je re~eno da Op{tinsko udru`ewe penzionera ne podr`ava nijednu stranku i da na
skupovima ne dozvoqavaju
razgovor o politici.
\or|e Prodanovi}, predstavnik Op{tinskog udru`ewa penzionera, napomenuo je
da prethodno rukovodstvo
nije vodilo ra~una o zgradi i
sali u Rumi koje su me|u najlep{ima u Srbiji, te da je zahvaquju}i Milenku Savi}u
zapo~ela briga o imovini
Op{tinskog udru`ewa.
ostanu ponos svojih roditeqa
i rumske op{tine, kao intelektualna elita koja }e u budu}nosti upravqati Rumom.
Vukovi} je u~enicima uru~io kwige i nov~ane nagrade.
Najvi{e nov~ane iznose od
po 5.000 dinara dobile su
tri u~enice O[ "Zmaj Jova
Jovanovi}" - Martina Peri{i}, Ivana Radivojkov i Jelena @arkovi}.
- Zadovoqna sam nagradama, mislim da su korektno
podeqene. Zna~i mi ovo priznawe i potrudi}u se da
ovakav uspeh ostvarim i u
sredwoj {koli. Upisa}u
Gimnaziju u Rumi, dru{tveni
smer. Volela bih da zavr{im fakultet i predajem
srpski jezik. To mi je jedan
od omiqenih predmeta i iz
srpskog sam na takmi~ewima
postizala najboqe rezultate - rekla nam je po zavr{etku prijema Jelena @arkovi}.
RUMSKI MATI^AR
SKLOPILI BRAK: Mile
Vajagi} i Jelena Medi}
DOBILI ]ERKU: Aleksandra i Aleksandar Blagojevi}, Aleksandra i Nikola
Popov, Zorica Pavlovi}
UMRLI: ]irkovi} Danko
ro|. 1924, Peji} Radojka ro|.
1922, Rajda Du{anka, ro|.
1932, Rajnovi} [tefanija,
ro|. 1920, Repaji} Dragan,
ro|. 1958, Boma{tar Du{anka, ro|. 1965, Cari} Novak,
ro|. 1941, Krsti} Milijana,
ro|. 1936.
Stranu pripremila:
Smiqa Xakula
STRANA 7.
ULAGAWE U RAZVOJ
SPECIJALNE BOLNICE „TERMAL“
POMO] IZBEGLICAMA U OP[TINI PE]INCI
Re{ewe za stambene probleme Rehabilitacija sr~anih
Dragica Petkovi}
O
p{tina Pe}inci se obratila
Komesarijatu za izbeglice
Republike Srbije sa zahtevom za obezbe|ewe neophodnih
sredstava, za re{avawe problema
stanovawa porodica izbeglih i interno raseqenih lica, koja `ive na
teritoriji op{tine. Komesarijat je
uzimaju}i u obzir spremnost op{tine Pe}inci da u~estvuje sa 10 odsto
sopstvenih sredstava, dodelio op{tini sredstva u vrednosti
2.627.000 dinara.
Kako smo saznali od Poverenika
za izbeglice op{tine Pe}inci Dragice Petkovi}, ova sredstva }e biti dovoqna za sedam paketa pomo}i
u gra|evinskom materijalu, pri ~emu }e tri paketa biti dodeqena interno raseqenim licima, a ~etiri
izbegli~kim porodicama.
- Paketi pomo}i u gra|evinskom
materijalu }e biti dodeqeni putem
konkursa, koji }e raspisati Komisija formirana od strane predsednika op{tine, a najpre }e usvojiti
Pravilnik i Kriterijume za dodelu
pomo}i. Za ovu vrstu pomo}i mogu
konkurisati izbegla lica, koja sada
imaju status dr`avqana, a lica sa
izbegli~kim legitimacijama, da bi
konkurisala, moraju imati podnet
zahtev za prijem u dr`avqanstvo
Republike Srbije, dok su interno
raseqena lica ve} dr`avqani, tako da ta vrsta prepreke kod ovih
lica ne postoji - rekla je Dragica
Petkovi}.
Ona je naglasila, da je zahvaquju}i saradwi sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije, Povereni{tvo za izbeglice op{tine Pe}inci za nepune dve godine, stambeno zbrinulo 30 porodica izbeglih i
interno raseqenih lica, {to kroz
program otkupa ku}a, {to kroz dodelu paketa pomo}i u gra|evinskom
materijalu, dok je pomo} kroz Program za ekonomsko osna`ivawe dobilo 11 porodica. Prema re~ima
Dragice Petkovi}, oko 40 odsto korisnika pomo}i, sklopilo je brakove sa dr`avqanima Republike Srbije, pa je ovo na neki na~in pomo} i
lokalnom stanovni{tvu.
Konkurs }e biti objavqen u svim
sredstvima informisawa na teritoriji op{tine Pe}inci i na zvani~noj internet prezentaciji op{tine www.pecinci.org, gde }e svi
zainteresovani biti u mogu}nosti
da preuzmu i svu potrebnu dokumentaciju.
Du{an Sre}kov
Sredstva za poslovne ideje
Na sastanku Komisije za izbor
korisnika op{tine Pe}inci, za
dodelu pomo}i za ekonomsko osna`ivawe i osamostaqivawe porodica izbeglica, porodica lica koja su ukinula izbegli~ki status
ili interno raseqenih lica sme{tenih na teritoriji Op{tine,
odr`anom 22. juna, usvojena je kona~na lista korisnika ove pomo}i.
Prema kona~noj listi korisnici
pomo}i su: Milka Arbutina iz Pe}inaca, Du{an Batinica iz [imanovaca, \or|e Bezbradica iz [imanovaca, Luka Gute{a iz [imanovaca, Milo{ Jovanovi} iz Pe}inaca, Perislav Kanazir iz [imanovaca, Milanka Mati} iz Karlov~i}a, Sami Miftari iz [imanovaca,
Du{ko Pe{kir iz De~a, Stevan Powevi} iz Pe}inaca i Ilija Cvjetan iz Pe}inaca.
Kako nam je rekla Poverenik za
izbeglice op{tine Pe}inci Dragica Petkovi}, sredstva za isplatu
ove pomo}i, u vrednosti od milion
i po dinara je, na zahtev povereni{tva, obezbedio Komesarijat za
izbeglice Republike Srbije, a da
bi ostvario pravo na pomo}, potencijalni korisnik morao je da ima
jasnu, realnu i odr`ivu poslovnu
ideju (sposobnost za rad, ekonomska isplativost, spremnost da registruje poslovnu aktivnost, ste~eno iskustvo...) i da, u odnosu na
vrstu tra`ene pomo}i, ima osnovne preduslove i mogu}nosti za
efikasno obavqawe aktivnosti.
JKP „SAVA“ PE]INCI
Prvi koraci ka recikla`i
O
p{tina Pe}inci nabavila je
140 `i~anih kontejnera za
prikupqawe plasti~ne ambala`e, ~ime su na~iweni prvi koraci ka recikla`i kao najprihvatqivijem na~inu upravqawa komunalnim otpadom. Kontejneri su postavqeni na celoj teritoriji op{tine kako bi se prikupila {to ve}a koli~ina pet ambala`e.
- Istovremeno }e se raditi na
edukaciji kompletnog stanovni{tva, s tim {to }emo akcenat staviti na decu {kolskog uzrasta, jer je
to generacija koja tek dolazi i koja
}e shvatiti pravu vrednost o~uvawa `ivotne sredine. Treba naglasiti, da se ovakvim prikupqawem
smawuje koli~ina komunalnog otpada za oko 30 odsto, tako da }e se za
toliko smawiti i koli~ina ukupnog
otpada. U po~etku o~ekujemo mawe
koli~ine prikupqene pet ambala`e, dok se gra|ani ne naviknu da
plasti~ne fla{e odla`u na za to
predvi|ena mesta, ali vremenom,
sa ja~awem ekolo{ke svesti, koli-
Dejana Stamenkovi} je predstavila
nove `i~ane kontejnere
~ina }e se sigurno pove}avati. Na{im kamionom }emo obilaziti teren i odvoziti prikupqene koli~ine. U po~etku se planira da to bude
svakih 15 dana, a kasnije }emo to
~initi i ~e{}e, po potrebi - ka`e
direktorka JKP „Sava“ Dejana Sta-
menkovi}.
Novost u JKP „Sava“ je i da su u
ovom preduze}u po~eli da rade radnici, koji su zaposleni preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u
okviru javnih radova. Preduze}e je
konkurisalo za taj projekat i dobilo sredstva za 10 nekvalifikovanih radnika na rok od tri meseca.
Kao i prethodnih godina, oni }e ~istiti i kositi travu pored puteva i
zaobilaznica, a u samim mestima
radnici }e biti na raspolagawu mesnim zajednicama koje }e odlu~iti
koji su im prioriteti. O~ekuje se da
}e najvi{e biti anga`ovani na ~i{}ewu centra sela, parkova, grobqa, kanala i sli~no. Wihov rad
treba da doprinese da naseqa u op{tini budu ~istija i lep{a.
- Trudi}emo se da obi|emo sva sela, a naro~ito }emo biti aktivni
pre seoskih slava, kako bi mesta
bila sa poko{enim zelenim povr{inama, ~ista i lepo ure|en - ka`e
Dejana Stamenkovi}.
D. S.
OP[TINA PE]INCI UKQU^ENA U PROJEKAT REGIONALNE SARADWE
Partnerstvom do sredstava
O
d 15. do 18. juna, pod pokroviteqstvom Vlade Vojvodine i
Centra za strate{ka istra`ivawa Vojvodina (CESS), organizovana je studijska poseta predstavnika
lokalnih samouprava AP Vojvodine
Republici Sloveniji Programom posete obuhva}ena su predavawa koja
su se odnosila na prakti~na iskustva Republike Slovenije u evro-integracijama i kori{}ewu sredstava
Kohezionog i Strukturnih fondova
za finansirawe kapitalno intenzivnih projekata u oblasti izgradwe
auto-puteva, sistema vodosnabdevawa, sistema za odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda i za{tite
`ivotne sredine.
Predstavnik op{tine Pe}inci bio
je direktor Agencije za razvoj Radivoj Milo{evi}.
Tokom seminara kolege iz Slovenije su nam prezentovale i primere dobre prakse u kori{}ewu sredstava fondova EU i realizacije samih projekata. Imali smo priliku da
vidimo kako izgleda sistem teritorijalne organizacije, koliki je broj
op{tina, kako funkcioni{e sistem
lokalne samouprave i regionalne
politike. U odnosu na Srbiju, tu po
8. STRANA
Radivoj Milo{evi}
stoje velike razlike. U Sloveniji
koja ima oko dva miliona stanovnika
i koja je teritorijalno mawa od na{e
zemqe, postoji 210 op{tina i 12 statisti~kih regiona. Neke op{tine
imaju mawe od 2.000 stanovnika i teritoriju mawu od 50 kvadratnih kilometara. Takav sistem teritorijalne organizacije name}e potrebu intenzivne me|uop{tinske saradwe
prilikom realizacije projekata, u
ciqu ravnomernijeg regionalnog razvoja. Ono {to smo mogli da vidimo
tokom posete je da je Slovenija zemqa sa razvijenom putnom infrastrukturom, modernim komunalnim
sistemima, razvijenom privredom i
visokim dru{tvenim standardom.
Integracija u EU omogu}ila je daqi
prosperitet slovena~ke ekonomije,
ali je zemqa pre nego {to je postala
punopravan ~lan EU, ispunila jasno
definisane kriterijume za prijem u
~lanstvo, koji o~ekuju i Srbiju na putu Evropskih integracija - rekao nam
je Radivoj Milo{evi}.
Studijska poseta Sloveniji, nastavak je edukacije koju je sproveo
Centar za strate{ka istra`ivawa
Vojvodine, u ciqu pove}awa apsorpcionih kapaciteta lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine u
kori{}ewu fondova EU.
- Zna~ajno je ista}i da smo tokom
seminara uspostavili kontakte sa
kolegama iz drugih op{tina u Vojvodini, {to }e nam u budu}nosti koristiti kod zajedni~kog, partnerskog
nastupa pri aplicirawu za sredstva, po{to je realizacija ve}ine
projekata uslovqena regionalnom i
saradwom lokalnih samouprava - re~i su Milo{evi}a.
D. Sre}kov
i plu}nih bolesnika
S
pecijalna bolnica „Termal“ iz
Vrdnika bi uskoro mogla postati i mesto za rehabilitaciju kardiovaskularnih i plu}nih bolesnika, koji bi dolazili na oporavak
posle le~ewa u Istitutu za kardiovaskularne i Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine, u Sremskoj Kamenici. Za sve obuhvatnim i efikasnim
tretmanom produ`enog bolni~kog le~ewa ovih bolesnika, postoji izuzetna potreba, kako bi se smawio veliki
broj povratnika na ponovno le~ewe
zbog neadekvatne rehabilitacije.
Zato je pokrajinski sekretar za
zdravstvo dr Atila ^engeri formirao komisiju koja je trebalo da ispita i da stru~no mi{qewe o razvoju i
unapre|ewu potencijalnih mogu}nosti Specijalne bolnice „Termal“, na
~elu sa docentom dr Laslom Hajdu,
koja je zakqu~ila da Vrdnik jeste mesto gde bi se mogla uspe{no organizovati rehabilitacija.
U svojim zakqu~cima, ekipa vrhunskih zdravstvenih stru~waka na ~elu
sa dr Laslom Hajdu je konstatovala
da obzirom na geografski polo`aj i
blizinu svih ve}ih centara u Vojvodini, veoma povoqnih klimatskih
uslova, stepena izgra|enosti objekata i infrastrukture i povoqnog sadr`aja termomineralne vode, Vrdnik
ima potpune preduslove, da pored
centra za rehabilitaciju sada{wih
indikacionih podru~ja, bude i centar
za rehabilitaciju pomenutih bolesnika.
Ako bi pokrajinska vlast prihvatila ovo re{ewe, koje kako tvrde
stru~waci, ima potpunu opravdanost,
onda bi se u Specijalnoj bolnici
„Termal“ morali obezbediti dodatni
uslovi za ovaj vid rehabilitacije, a
to zna~i pro{irewe sme{tajnih kapaciteta, dogradwa infrastrukture
i anga`ovawe novih stru~nih kadrova. Da se na ovom planu ose}aju odre-
Vladimir Petrovi}
|eni pomaci, govori i ~iwenica da }e
ove godine iz Fonda za kapitalna
ulagawa Vojvodine za sanaciju i druge radove u „Termalu“ biti utro{eno
34,9 miliona dinara, a 27,8 miliona
dinara Pokrajina je opredelila za
ure|ewe Vrdnika, za asfaltirawe
ulica i trgova, jer pored rehabilitacije, „Termal“ je i okosnica razvoja
turizma u iri{koj op{tini.
- Razvoj turizma u na{oj op{tini je
primarno vezan za razvoj „Termala“.
Pokrajina je re{ena da odvoji vi{e
sredstava, kako bi ovaj zdravstvenoturisti~ki centar bio pravo mesto za
rehabilitaciju i odmor. Mi smo
spremni da u delu koji je na{a obaveza, uradimo sve da se „Termal“ i Vrdnik, kao turisti~ka destinacija, br`e razviju i osposobe za vi{i stepen
zdravstvenih i turisti~kih usluga,
jer bi to pove}alo zapo{qavawe, ali
i prihode doma}instava koja imaju
uslova da se bave turisti~kim uslugama - ka`e predsednik op{tine
Irig, Vladimir Petrovi}.
Una Bebi}
OSMI VIDOVDANSKI SABOR U VRDNIKU
Narodna smotra za pam}ewe
V
idovdansko saborovawe u Vrdniku, koje je odr`ano prethodnog vikenda,
zavr{eno je Svetom liturgijom u manastiru
Vrdnik. Po~elo je pesmom, igrom, smotrom
narodnog
stvarala{tva, da bi u subotu, 26.
juna bilo obele`eno op{tenarodnim veseqem
u vrdni~kom parku, gde
se okupio veliki broj
Sremaca, da uz divan,
pesmu, kotli}e sa paprika{om, doma}e vino
i tambura{e obele`e
jo{ jedan Vidovdanski Vatrogasci iz Iriga i Nakova na saborovawu u Vrdniku
sabor, koji organizuje
bijom, pod {atrama odjekuje sremska
udru`ewe Vrdni~ana i Mesna zajedtamburica. Vrdni~ani se pokazuju
nica.
kao dobri doma}ini, svi su na nogama
Sve~ano otvarawe Osmog Vidovi sa osmehom do~ekuju u~esnike Sabodanskog sabora pripalo je pokrajinra.
skom sekretaru za rad, zapo{qavaOkupe se i lovci vrdni~ki i iriwe i ravnopravnost polova, Miro{ki, vatrogasci, ali u ulozi majstoslavu Vasinu. Prve ve~eri, prisutne
ra za spremawe |akonija, da bar na
je zabavqao Duva~ki orkestar „Protrenutak zaborave muke sa poplavamenada SM“ iz Sremske Mitrovice.
ma i po`arima. Ove godine, DobroPo~etak Osmog sabora najavqivao je
voqnom vatrogasnom dru{tvu iz Irida }e naredne manifestacije biti
ga, kao gosti do{li su vatrogasci iz
dobro organizovane i dobro pose}eNakova, predsednik DVD-a u Nakovu
ne, {to se i obistinilo.
Radomir Ga{i}, predstavnik Mesne
- Postoje prirodni potencijali,
zajednice Dragan Kecman i predsedkoje moramo iskoristiti. Na podru~nik Aktiva `ena Nakovo, Mirjana
ju op{tine je osam manastira i ~etiMolnar.
ri ve{ta~ka jezera, a tu je sedam tu- Ovih dana smo se u Nakovu borili
risti~kih manifestacija koje krase
sa podzemnim vodama, pumpali, spana{e podru~je i po kojima postajemo
{avali letinu i ovaj dolazak u Vrdprepoznatqivi. Ove godine zakoranik, u goste DVD-u Irig je pravo osve~ili smo sa ''Danima vina'' u Rivici, a
`ewe. Uz pri~u, dobro vino i pesmu,
pored degustacija lubenica, paradajodlu~ili smo da uspostavimo trajno
za, gro`|a i gu{~ijeg paprika{a, {to
prijateqstvo, da se ovde sre}emo
nas o~ekuje narednih meseci, na{u
svake godine, ali da i mi u Nakovu
op{tinu poseti}e veliki broj turipoka`emo kakvi smo doma}ini - ka`e
sta. Dakle, stvaramo {to boqe pretpredsednik Dobrovoqnog vatrogapostavke za br`i razvoj turizma na
snog dru{tva iz Nakova, Radomir Gaovom podru~ju - ka`e predsednik op{i}.
{tine Irig Vladimir Petrovi}.
Subotwoj smotri i vesequ u parku
Subota uo~i Vidovdana zvani~no
u Vrdniku nedostajalo je sunca, tmurpo~iwe kao takmi~arska, a zavr{ava
ni oblaci uticali su i na broj gostise narodnim veseqem. Ovde dolaze:
ju, a tokom celog dana, sa obronaka
Novosa|ani, Beo~inci, Rumqani, goFru{ke gore duvao je prohladan vesti iz In|ije, Nakova, udru`ewa `etar. Me|utim, kako re~e Marija Hena da izlo`e no{we i vez sa etnomun, predsednica Aktiva `ena iz Inmotivima, slikari da u parku spre|ije, nema tih oblaka i vetra koji momaju paprika{ i ro{tiq i da slika`e poremetiti Vidovdanski sabor u
ju. Najmla|i Vrdni~ani zabavqaju goVrdniku.
ste, amateri iz KUD-a „Stevan [alaUna Bebi}
ji}“ igrom i pesmom „pro{etaju“ Sr-
30. jun 2010.
OGAR
SAVETI LEKARA
Otvorena ambulanta
Parodontopatija
U
Ogaru, jednom od 15 naseqa
pe}ina~ke op{tine, 23. juna
je otvorena kompletno renovirana ambulanta. U lekarskoj ordinaciji i sobi za medicinsku sestru, stomatolo{koj ordinaciji i
~ekaonici rekonstruisana je elektri~na instalacija, okre~eni su
zidovi i zameweni podovi, a nabavqeni su i novi name{taj i oprema, tako da su sada uslovi za rad
medicinskog osobqa i le~ewe pacijenata neuporedivo boqi. U ovaj
posao, Dom zdravqa “Dr Dragan
Funduk” je iz sopstvenih sredstava ulo`io oko milion dinara, a za
sve radove anga`ovani su lokalni
majstori, koji su radove izveli
kvalitetno i u predvi|enom roku.
Rekonstruisani su i toaleti za pacijente i osobqe, a opremqena je
~ajna kuhiwa. ^ekaonica, koja do
sada vrlo ~esto nije imala grejawe, ubudu}e }e biti topla i udobna. Pacijenti su dobili mnogo boqe uslove nego do sada, {to je od
velikog zna~aja ako se zna, da ambulante u Ogaru i Dowem Tovarniku spadaju me|u najfrekventnije u
op{tini Pe}inci. U wima se godi{we obavi u proseku 9.500 pregleda, a u pojedinim godinama, broj
pregleda je preko 11.000. U ova dva
mesta radi jedan lekar, kako je u
odnosu na broj stanovnika i predvi|eno standardima Ministarstva
zdravqa. Razlog za veliki broj
pregleda je ~iwenica da u ova dva
mesta ima mnogo stara~kih doma-
Sa otvarawa ambulante u Ogaru
}instava. U Dowem Tovarniku je
ambulanta renovirana nedavno,
tako da sada dr Radmila Ku~ Bogdanovi} i sestra Jelica Vlajkovi}
u oba mesta imaju adekvatne uslove za rad.
- Bolestan ~ovek je po prirodi
osetqiviji od zdravog i ako do|e u
ambulantu po pomo}, va`no mu je da
mo`e da sedi u toploj ~ekaonici i
da u|e u ~istu i lepu ordinaciju, a
i lekarima nije svejedno u kakvim
uslovima }e pregledati pacijente
i pru`ati im potrebnu zdravstvenu uslugu - ka`e dr Radmila Ku~
Bogdanovi}.
Zubarska ordinacija u Ogaru tako|e je renovirana i danas izgleda mnogo lep{e i funkcionalnije.
- Ova ordinacija u Ogaru radi 40
godina. Zanimqivo je da, kada je
gra|ena ova zgrada, uop{te nije bilo predvi|eno da u woj bude i zubna ordinacija, tako da u ovoj pro-
storiji nisu bili dobro raspore|ene uti~nice, instalacije za vodu
i sve ostalo {to je bitno za rad zubara. Svi nedostaci sada su otkloweni i bi}e nam mnogo lak{e da
radimo. Sada, kad imamo lepu ordinaciju, nadam se da }e qudima
biti lak{e da donesu odluku da
~uvaju i neguju svoje zube, {to je naro~ito va`no za decu - ka`e dr Nata{a Mili}evi}, zubni lekar u
Ogaru.
Direktorka Doma zdravqa dr
Qiqana Arsenovi} je dve godine
na mestu direktora ove ustanove.
Za to vreme, renovirano je {est
ambulanti.
- Renovirawe ambulanti je na{
uvod u slede}i korak, a to je uvo|ewe elektronskog kartona i akreditacija domova zdravqa. Mi smo
se za renovirawe ambulanti i
opredelili zbog toga {to kre}e
akreditacija, gde se izme|u ostalog, gleda i prostor Doma zdravqa. Ostalo nam je jo{ malo ambulanti da renoviramo, posle ~ega
}emo se okrenuti drugim aktivnostima - rekla je direktorka Arsenovi}.
^lanovi Saveta MZ Ogar Slavi{a Stjepanovi}, Milan Radoj~i} i
@ivko Ivani} bili su na otvarawu
ambulante i naglasili da ovaj posao
mnogo zna~i za sve me{tane Ogara i
predstavqa uspeh za celo selo, jer
sada }e me{tani sa mnogo vi{e poverewa ulaziti u ambulantu.
D. Sre}kov
CRVENI KRST RUMA
Odr`ana izborna skup{tina
Izborna skup{tina Crvenog krsta Rume odr`ana je 25. juna, a novi
saziv Skup{tine je usvojio izve{taj o radu Crvenog krsta za protekle ~etiri godine.
Branislav Jovanovi}, sekretar
Crvenog krsta je rekao da je to bio
period u kojem se rumski Crveni
krst svrstao me|u najboqe organizacije u Srbiji, kao i da je obezbe|eno i podeqeno 600.000 kg humanitarne pomo}i, te da je spa{eno preko 4.000 `ivota, jer su u tom periodu prikupili 6.000 jedinica krvi.
- Obu~ili smo preko 15.000 mladih od 6 do 18 godina vezano za
problematiku droge, pu{ewa, SIDE, bolesti prqavih ruku, bezbednosti u saobra}aju, za pru`awe prve pomo}i. Omogu}ili smo i prekograni~nu komunikaciju za preko
2.000 izbeglih lica, radili aktivno na pronala`ewu nestalih i spajawe ratom razdvojenih porodica,
a obezbedili smo i opravak za preko 500 dece iz najugro`enijih porodica. Na{a Narodna kuhiwa je u
ovom periodu pripremila preko
milion obroka, a preko ~etiri miliona za 15 godina neprekidnog rada - ukazao je Branislav Jovanovi}.
Na Skup{tini su usvojeni i pravci delovawa i programske aktivnosti u narednih ~etiri godine. Za
Mirjana Juri{i}
predsednika Skup{tine izabran je
dr Miroslav Milo{evi}, a za potpredsednika dr Qiqana Stoli}.
Izabrani su i ~lanovi Upravnog odbora koji su potom na svojoj prvoj
sednici za sekretara ponovo izabrali mr Branislava Jovanovi}a.
U sve~anom delu, dodeqena su i
priznawa Crvenog krsta Srbije.
Najvi{e priznawe - medaqu CKS
primili su Mirjana Juri{i}, Du{an
Popovi}, \or|e Prodanovi} i Cvetko Bo{wakovi}. Tako|e, uru~eno je
i deset priznawa "Zlatni znak"
Dobitnici priznawa Crvenog krsta Srbije
CKS i deset priznawa "Srebrni
znak".
- U Crvenom krstu radim od 1971.
godine kada sam i do{la u Rumu.
Uglavnom sam radila na zdravstvenom vaspitawu, jer sam bila patrona`na sestra. Ovaj posao podrazumevao je i saradwu sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad.
Obu~avala sam za prvu pomo} decu u
vrti}ima, pa sve do u~enika sredwih {kola i to mi je bila jedna od
najva`nijih aktivnosti u Crvenom
krstu. Edukovala sam i mlade da bu-
du edukatori svojim vr{wacima,
kao i prosvetne radnike. Pored prve pomo}i, tu je i obuka vezana za
borbu protiv narkomanije i alkoholizma. Samo ove godine, obu~ila
sam preko 40 mladih za pru`awe
prve pomo}i, a obu~avala sam i `ene za negovawe starih i bolesnih
pri mesnim zajednicama i u Crvenom krstu - rekla nam je Mirjana Juri{i}, patrona`na sestra u penziji
i dobitnica priznawa Crvenog krsta Srbije.
S. Xakula
Posle karijesa, parodontopatija je najrasprostrawenije oboqewe u usnoj {upqini. ^ak 90 odsto
stanovni{tva ima neki od oblika
ove bolesti. Bolest zahvata potporni aparat zuba (parodoncijum)
i vremenom, ukoliko se ne le~i,
dovodi do povla~ewa desni, raskla}ivawa zuba i na kraju do gubitka jednog ili ve}eg broja zuba.
Parodontopatija je bolest
uzrokovana bakterijama koje se
nalaze u dentalnom plaku, tj. zubnim naslagama. Zdrave desni su
bledo ru`icaste boje i ne krvare
prilikom prawa zuba. Parodontopatija po~iwe podmuklo, bez bolova, upalom desni koje postaju
crvene i ote~ene. Prilikom prawa zuba desni krvare, a progresi-
jom bolesti krvarewe se intenzivira. Ukoliko se le~ewu ne pristupi u po~etnoj fazi bolesti,
destrukcija se {iri na dubqe
strukture potpornog aparata zuba
usled ~ega nastaju parodontalni
xepovi koji predstavqaju glavnu
karakteristiku parodontopatije.
Zubi postaju osetqivi na mehani~ke i termi~ke nadra`aje, po~iwu da se klate, a u zavr{nom
stadijumu bolesti ispadaju.
Pored pacijenata koji neadekvatno odr`avaju oralnu higijenu,
pove}an rizik od nastanka parodontopatije imaju pu{a~i. Genetsko nasle|e tako|e ima udela u
nastanku bolesti, a od op{tih
oboqewa treba pomenuti dijabetes kao jedan od faktora koji doprinose nastanku parodontopatije.
Simptomi parodontopatije su:
crvenilo, oticawe i krvarewe
desni, povla~ewe desni, kla}ewe zuba, neprijatan zadah iz usta,
a u le~ewu je najbitnija prevencija. Redovno i pravilno odr`avawe higijene usta i zuba, {to podrazumeva prawe zuba bar dva puta
dnevno, ujutru i uve~e, upotrebu
konca za zube ili specijalnih
~etkica za ~i{}ewe prostora izme|u zuba, znatno smawuje rizik
od nastanka bolesti. Velika je
zabluda da zubni kamenac u~vr{}uje zube i da ga ne treba uklawati, jer se wegovim daqim talo`ewem situacija sve vi{e pogor{ava. Zbog toga su adekvatna
oralna higijena i redovne posete
stomatologu od presudnog zna~aja
u prevenciji nastanka parodontopatije, jer kada se bolest razvije
le~ewe je po pravilu dugotrajno i
skupo, naro~ito ako ukqu~uje i
neke od hirur{kih metoda. Zato
boqe spre~iti nego le~iti!
Dr Milan Stoj{i},
spec. oralne hirurgije
DOPREMQENA TELA RUMQANA POGINULIH U BOLIVIJI
Sahraweni Bojan i Sa{a
P
ro{le srede, 23. juna, na rumskom grobqu “Barunovac” sahraweni su Bojan Bakula i Sa{a
Tur~inovi}.
Bojan Bakula je ro|en 1981. godine i iza sebe je
ostavio `enu i blizance - sina i k}er. Sa{a Tur~inovi} je ro|en 1970. godine, bio je o`ewen i tako|e
otac dvoje dece.
Podsetimo, samo dan po dolasku u Boliviju, 14. maja, ova dva Rumqana su poginula sa jo{ ~etvoricom
telohraniteqa, u zasedi koja je napravqena za jednog
od najve}ih narkodilera Vilijema Suaresa Rozalesa, koji je tada kidnapovan, u bolivijskoj pokrajini
Santa Kruz, u blizini grada San Ramona. Tre}i srpski dr`avqanin bio je Predrag ^ankovi} (1972. godi{te) iz Loznice. Tela poginulih Srba su od tada bila u bolni~koj hladwa~i dok se nisu obezbedila
sredstva za wihovo preno{ewe u domovinu. Wihove
posmrtne ostatke je avionom do Madrida dopremila
bolivijska kompanija “Aerosur”, a za transport do
Beograda sredstva je obezbedila Vlada Srbije. Tela
poginulih su u Rumu dopremqena samo nekoliko sati
pre sahrane.
S. Xakula
30. jun 2010.
STRANA 9.
„ME\UNARODNA LOVA^KA KOTLI]IJADA – BERKASOVO 2010“
U
subotu, 19. juna, na samo desetak
kilometara od [ida, u bajka
okru`ewu ju`nih padina Fru{ke
gore, koje je na svojim platnima za nezaborav ovekove~io slikarski genije
Sava [umanovi}, u neposrednoj blizini manastira Sveta Petka, u dvori{tu
predivnog lova~kog letwikovca berkasova~kih lovaca, organizovana je tre}a
po redu „Me|unarodna lova~ka kotli}ijada – Berkasovo 2010“
Ko nije bio, gadno je pogre{io. Doma}ini, sedamdesetak ~lanova LD „Fazan“, obezbedili su dovoqno mesa divqa~i, i ~etrdeset i dve ekipe qutih
megdanxijskih ekipa, za ovu priliku
umesto sa~maricama, bokericama i karabinima, naoru`anih varja~ama i kotli}ima, opskrbili sa po dva kilograma srne}eg i mesa divqe sviwe, pa ih
pustili da puna tri sata, uz pomo} sijaset za~ina i samo wima znanih tajnih
{pecija, stvaraju svako na svoj provereno najboqi na~in, jedinstvena umetni~ka dela - lova~ke paprika{e.
Okupila se lova~ka bratija sa svih
strana sveta, iz Srema, Ba~ke i Banata, Republike Srpske, Hrvatske. Pa
kad je pozitivna energija u vidu miomirisa iz ~etrdeset i dva kotli}a krenula da osvaja fru{kogorski pejza`, niko ni primetio nije da je Sveti Ilija,
qut {to mu nebeski areal odjedared
postade „kontaminiran“, a on nije pozvan na ovu berkasova~ku lova~ku fe{tu, iz nebeskog vedra prosuo gustu ki{u.
Svaka je ekipa nad svojim remek delom „bajala“ provereno „najboqim“ receptima koji su doneli iz Belegi{a,
Bawa Luke, Oplani}a, Kraqeva, Milan~e, [ida, Iloka, Beograd, Sota, Novog Sada, ^a~ka, Beograda, Srpca, Zemuna, Osijeka, Sremske Mitrovice,
Bratunca... Svi su svoje tajne, da li u
za~inu, naro~itom lo`ewu vatre, cepawu bukovine, pa ~ak i emitovawu pozi-
tivne energije koju su preko varja~a
slali u miomirisnu kr~kavu masu, bri`qivo ~uvali, tvrde}i da }e se ~etvoro~lani `iri, bez i malo dvoumqewa
opredeliti ba{ za wihovo gastronomsko remek delo.
Samo bi se ludo hrabri, obilaze}i
zajapurene majstore, smeli usuditi da
bilo kojoj ekipi ustvrde kako ba{ wihova miomirisna, kr~kavo - vrela
umetni~ka kreacija nije naj-naj. Ekipa
„Kili“ iz Belegi{a, u sastavu Mla|an
Popovi} Mla|a, Borivoj Mir~eti} i
Vojislav Jeki}, predvo|ena Miroslavom Stanisavqevi}em Kilijem, i jo{
dodatno poja~ani svojim dugogodi{wim
lova~kim prijateqima, dvojcem u sastavu Dragan \urovac iz [atorwe sa
Rudnik planine i @arko Radowi} iz
Jelenca sa Oplenca kod Topole, na~inili su nepobedivi kulinarski sekstet, pa „dobronamerno“ okolne konkurente uveravaju da nema potrebe da se
uzaludno trude, jer tridesetogodi{we
lova~ko – gastronomsko \urov~evo iskustvo, kada se po lovovima i takmi~ewima muvao po celoj onda{woj veliko
Jugoslaviji, garantuje sigurnu pobedu.
Naravno da su im se u brk nasmejali
Mirko Markovi}, Jordan Stojkovi} Jogi i Mirko Marti}, koji su ~ak iz Kraqeva do na kraj ravnoga Srema, na poziv svog prijateqa i kolege lovca, ~uvenog Parente iz Berkasova, pola dana
putovali da doka`u svoje ume}e u spravqawu ovog lova~kog specijaliteta i
naravno da ni od prilike ne nameravaju da se lako predaju. Jo{ sigurniji u
svoje kulinarsko ume}e je, kako sam
tvrdi, lovac na dobru zabavu [i|anin
Milan Milo{evi}, kome ki{a, koja mu
se sa malenog suncobrana, za ovu priliku voqom Svetog Ilije Gromovnika
preobra}enog u ki{obran, sliva u potoku niz le|a, i~ ne smeta da bri`qivo
bdi nad svojim kulinarskim ~edom,
uzdaju}i se u pomo} ostala dva ~lana
[idski truba~i lego{e k'o kec na jedanaest
nepobedivog trojca, dva Dragana, Danguzova i Barne.
I sremskomitrova~ki lova~ko - gastronomski triling u sastavu Bane Ze~evi}, Ba}a Labus i Predrag [pawevi}
[pawa, kao p~elice vredno posluju oko
svoga kotli}a, potpuno sigurni da }e
ukus ba{ wihovog gastronomskog ~eda
o~arati i publiku i `iri.
Mada „samo“ dvojac, nisu za korak uzmicali ni ~lanovi LD „Srnda}“ iz Iloka, predsednik tamno{wih lovaca Tomo Vidakovi} niti wegov lovnik @eqko Augustinovi}. Svesrdnu moralnu pomo} im pru`a kolega Dragan Vidovi} iz
Berkasova, na ~iji poziv su se i odazvali da u~estvuju na ovom takmi~ewu.
Nameru da se predaju nemaju ni Du{ko Leti}, koji je na poziv prijateqa i
kolege Milisava Radovanovi}a iz Sota do{ao ~ak iz ^a~ka, da wih dvojica
zajedni~kim snagama osvoje naziv slavodobitnika.
U svoje kulinarsko ume}e, ali podjednako i u nameri da brojno{}u uzdrma ~lanove `irija, uzdala se i ube-
dqivo najbrojnija ekipa ovogodi{we
„Berkasova~ke kotli}ijade“, ekipa
„Srema“ iz [ida. Paja, koji je uz pomo}
ne`ne lepotice Dragane, ume}e kr~kawa vrelo qutog lova~kog specijaliteta dokazao pobe|uju}i na prethodne
dve kotli}ijade, uzda se ponajvi{e u
svetu tajnu cepawa drva i lo`ewa vatre ekipe u sastavu Bekrija, Buca, Mali Varga, Slobodan, Zoran i Nenad.
Doma}ini, Zvonko Mitrov Zoja, Sreta
Juki} i Miodrag Blagojevi} iz ekipe
[email protected] seta“ iz Berkasova, tako|e ne
pristaju na onu izan|alu „va`no je u~estvovati“, nego kao tajni recept, u svoj
paprika{ ume{ali i veliku ka{iku
pozitivnih vibracija i naravno da se
nadaju pobedi.
I {to jes, jes, stru~ni `iri sastavqen ni po babu ni po stri~evima, dugo
je ve}ao, mirisao, coktao, prevrtao
o~ima, potvr|uju}i istinitost svetog
trojstva gastronomske umetnosti, da
se hrana jede i o~ima i nosom i ustima.
I...
I ispade da su oni iz Kilijeve ekipe
bili u pravu, jer za slavodobitnika
proglasi{e ba{ wihovu ekipu predvo|enu ba{ onim majstorom iz [atorwe
sa Rudnika, Draganom \urovcem. ^ast
srema~kih majstora dobrog zalogaja odbranili su osvajawem drugog mesta
[i|ani Goran @ili} i Stanislav Ra~i}, a osvojenim tre}im mestom }e se u
Kninu hvaliti Zoran [evo, kome su u
kuvawu svojski pomagali Al~eksandar
Peji} i Zoran Korolija.
I kakva tad „ludnica“ nastade. Poteko{e potoci hladnih „rogowa“ i „lavova“, krenu{e lova~ke pri~e, dogovori o budu}im lovovima, narednim susretima i dru`ewima.
Truba~i orkestra Danijela Jokanovi}a iz [ida lego{e „k'o kec na jedanaest“ na pune du{e i jo{ punije stomake prisutnih, na sre}u i zadovoqstvo
prvog ~oveka berkasova~kih lovaca,
wihovog predsednika Milo{a Koji}a,
prezadovoqnog {to ova berkasova~ka
manifestacija svake godine u svakom
pogledu sve vi{e napreduje.
Nikola Nik{i}
Najbrojnija ekipa Srema iz [ida
@iri je bio na mukama
RUMQANI GOSPAVA I MILO[ MANDARI] 70 GODINA @IVE U BRA^NOJ ZAJEDNICI
Decenije pune qubavi i tuge
G
ospava i Milo{ Mandari}, bra~ni par iz Rume, posledweg majskog dana ove godine, napunili
su punih 70 godina zajedni~kog `ivota, koje su minulih sedam decenija bile turbulentne, isprepletene me{avinom tuge i radosti, sre}e i nesre}e,
koje su se smewivale gotovo filmskom brzinom, da bi ~itav wihov zajedni~ki `ivot, kako ka`u, mogao stati u nekoliko romana.
- @ivot nas nije {tedeo, ponajmawe milovao! Kroz duge godine zajedni~kog bra~nog `ivota, previ{e smo
se ’’najeli’’ tuge, ~emera, jada i nesre}e {to neko ne do`ivi da mu je podareno ~ak stotinu `ivota! Naravno,
bilo je i radosnih trenutaka, do`ivesmo i duboku starost u na{oj ku}i.
Moji su do{li iz Like jo{ 1938. godine u Srem. Ve}ina familije je pomrla, a ostali su potomci, koji su se rasuli svuda po svetu. Ima ih u Australiji, Americi, Kanadi, Nema~koj, ali
svi oni imaju svoje `ivote. [ta da ti
ka`em, Gospavu sam upoznao ovde u
Sremu, a i weni su Li~ani, koji su se
doselili nekoliko godina pre moje
familije u Srem. Sudbina je htela da
se upoznamo u ravnici, i po~nemo zajedni~ki `ivot daleke 1940. godine,
kada je Drugi svetski rat ve} po~eo.
Na moju nesre}u, kada je izbio rat u
nekada{woj Kraqevini, oti{ao sam
u partizane, ubrzo bio zarobqen, odveden u Nema~ku, gde sam do kraja rata proveo rade}i u zarobqeni{tvu
kod jednog bogatog {vapskog seqaka,
koji me nije maltretirao. Mojoj sre}i
10. STRANA
nije bilo kraja kada sam se vratio ku}i, mojoj Gospavi, koja je za sve vreme
rata bila sa mojima. U ratu su mi poginula dva brata Bogdan i Uro{ i
brojna rodbina i sa moje i sa Gospavine strane. Po zavr{etku rata, mislio
sam da su muke i nesre}e za nama ali,
na `alost, nije bilo tako - sa setom i
tugom u glasu pri~a Milo{.
Bra~ni par Mandari} je nakon rata
prionuo na posao, Milo{ je radio u zemqoradni~koj zadruzi, a Gospava brinula o ku}i rade}i te{ke poslove. Bilo je to vreme entuzijazma, vere u boqe sutra.
- Re{ili smo da imamo decu i ja sam
na na{u veliku sre}u ostala u drugom
stawu. Me|utim, nije to bilo vreme
kao danas, da se trudne `ene ~uvaju,
kontroli{u, idu kod lekara, paze ih.
Iako sa stomakom do zuba, radila sam
te{ke poslove po ku}i. Na iznenadne
bolove koje sam dobila, nisam uspela
sti}i do bolnice kako bih se porodila, ve} je to u~inila neka `ena koja je
pora|ala po ku}ama, ali za mene je bilo kasno. Rodila sam dve mrtve devoj~ice, bliznakiwe! Tuga i nesre}a, za
sve nas! Posle toga vi{e nisam smela
imati dece. Bio je to za mene smak sve-
ta. Predlagala sam mom Milo{u da me
ostavi, da se o`eni ponovo i ima decu, ali on to nije hteo. Nekako smo, mada ni do danas to nismo pre`alili,
nakon nekoliko godina uspeli do}i k
sebi. Voz je, na nesre}u zgazio Milo{evu ro|enu sestru Danicu i wenog
mu`a, iza kojih je ostala trogodi{wa
}erka Milka. Malu smo uzeli k sebi,
da je gajimo i pazimo, kao na{e najro|enije dete. Rasla je uz nas, bili smo
sre}ni i Milo{ i ja, zaboravili na tugu i verovali da se deli} sre}e i nama osmehnuo. Me|utim, `ivot ne bi
bio zanimqiv da nije pun jada i ~emeri! Milka koja je ve} postala lep devoj~urak, napunila petnaestu godinu,
zapala je za oko mnogim, starijim momcima. Tako se jednoga dana, kada je
iza{la sa drugaricom, vi{e nikada
nije vratila ku}i! Udala se za momka,
u to vreme starijeg 10 godina od we,
nestala bez traga, da bi nam se javila
nekakvim pismom, posle {est meseci!
Kada se kobnog dana nije na vreme vratila ku}i, pomislili smo na najgore.
Milo{ je kao bez du{e oti{ao do te
wene drugarice Dese, koja je rekla da
je sa Milkom oti{la samo do centra i
da je ona oti{la sa nekim momkom, rekav{i joj da }e sama do}i ku}i. Bili
smo skrhani bolom, saznawem da smo
ponovo sami, da je na{a pa`wa i dobrota, tako lako zaboravqena i potcewena! Milka se nakon javqawa da
se udala, javila jo{ samo jednom i to
iz Zagreba i posle toga vi{e nikada.
Uprkos na{im naporima da je na|emo,
saznamo gde je, ko je ~ovek sa kojim `i-
vi, sve je ostalo uzalud. Do danas, evo
punih 48 godina od wenog misterioznog nestanka, niti znamo gde je, ni
gde `ivi, ima li decu, je li uop{te
`iva. Prijateqi su nas te{ili, rekli
da smo u~inili sve kao za najro|enije
dete, da mi to nismo zaslu`ili, ali
slaba uteha od toga, ostali smo sami
do dana dana{weg - kroz suze nam veli baka Gospava Mandari}.
ilo{ je u penziji skoro 30 godina. Iako u poznim godinama baka Gospava mu gotovo svakodnevno kuva ono {to on voli, ali nam
ka`e, da zbog naru{enog zdravqa, malo toga sme da jede.
- Uprkos svim nesre}ama koje su nas
kroz dugi `ivotni vek poga|ale, bilo je
i sre}nih trenutaka, vaqda to tako Bog
ho}e. Ako je ne{to lepo u na{em `ivotu, to je veliki broj iskrenih prijateqa koje smo kroz zajedni~ki `ivot stekli. Istina, mnogi od wih su pomrli,
ali na sre}u dosta je i `ivih. Mnogima
smo pomagali i oni su nama, najvi{e re~ima utehe. U pola dana i no}i moja Gospava i ja smo priskakali u pomo}, a to
je ve}ina qudi znala da ceni. @ivimo
zajedno, upu}eni smo jedno na drugo,
vaqda je tako su|eno. Mi smo kroz `ivot zajedno kora~ali, stoje}ki primali
`estoke `ivotne udarce, patili, do`ivqavali nesre}e, ali nas je ta qubav
odr`ala, izgleda bila ja~a od svakog
zla - ka`e na kraju Milo{ Mandari},
koji je sa svojom Gospavom zagazio u
osmu deceniju bra~nog `ivota, uprkos
~iwenici da ih je `ivot toliko puta
nemilice {ibao...
Sima Lali}
M
30. jun 2010.
CMYK
CMYK
Ko nije bio – gadno je pogre{io
CMYK
PROTEKLOG VIKENDA U [IDU
Sa izlo`be starih jela ispred KOC-a
Odr`ani Vidovdanski sureti
`bu je organizovalo Udru`ewe
`ena [i|anke, a otvarawu je
prethodio nastup horova ovog
udru`ewa pod dirigentskom palicom Sne`ane Lazi}. Etno izlo`bu je otvorila predsednica
{idske op{tine Nata{a Cvjetkovi}.
Istog dana u sali Narodne biblioteke Simeon Pi{~evi} prikazan je dokumentarni film Marina.
Na platou ispred Kulturno
obrazovnog centra je u nedequ 27.
juna postavqena svojevrsna izlo`ba starih jela, koju su pripremila udru`ewa `ena iz {idske op{tine, aktiv `ena Sun~ana jesen
`ivota i aktiv `ena Op{tinske
organizacije invalida rada.
Osim starih jela, kuglofa, lepiwica, {trudli i sitnih kola~a
Etno izlo`ba u Vladi~anskom dvoru
Rado{ Qu{i} na
sve~anoj akademiji
kojima su poslu`ivani posetioci,
bilo je tu i narodnih no{wi, mu{kih i `enskih, vezenih pe{kira, keceqa i drugih proizvoda
narodne radinosti. Bio je to pravi sajam starina koje se retko vi|aju, dopuwen ukusnim i pomalo
zaboravqenim jelima na{ih baka.
U Sportskom centru [id u nedequ je odr`ano i ve~e folklora na kom su u~estvovala kulturno umetni~ka dru{tva iz Vojke i
[ida, a svoje ume}e su pokazali i
~lanovi KUD Qubomir Rati} Bubo - Vera iz Hrvatske.
Na Vidovdan, 28. juna slu`ena
je Sveta liturgija u crkvi Lazarici.
Prema procenama organizatora, {idske Vidovdanske surete
pratilo je vi{e od {est hiqada
posetilaca.
D. S.
U
30. jun 2010.
(Tisa) sa 5,580 kilograma ribe. Predsednik
Udru`ewa sportskih ribolovaca Smu| iz
Gibarca Dragoslav Vukovi} je rekao da su
svi u~esnici nagra|eni prigodnim priznawima.
Udru`ewe `ena [i|anke
Turnir u malom fudbalu
Vidovdanski kup pecaro{a
dru`ewe sportskih ribolovaca Smu| iz Gibarca je bilo doma}in me|uop{tinskog
takmi~ewa ribolovaca iz Novog Sada, Be~eja, Bijqine, Rume,
Erdevika, Va{ice,
Kr~edina, Sremske
Mitrovice, Morovi}a
i Gibarca. Takmi~ila
su se 33 pecaro{a podeqena u 11 grupa.
Prvo mesto osvojila
je ekipa Tisa iz Novog Be~eja, druga je
bila ekipa Ke~iga iz
Sremske Mitrovice,
a tre}e mesto je osvojila ekipa Kara{ iz
Beo~ina. U pojedina~noj konkurenciji najboqi je bio Miroslav Kalibak, ~lan Ke~ige
iz Sremske Mitrovice sa 7,2 kilograma ulovqene ribe, drugi je bio Nikica Ivkovi}
(Kara{) koji je ulovio 5,96 kilograma ribe,
a tre}e mesto pripalo je [andoru Tapiju
Ve~erwe u crkvi Lazarici
N
a igrali{tu FK Jednota je u nedequ
27. juna odr`an turnir u malom fudbalu za poletarce. U~estvovali su mali{ani iz Leposavi}a, In|ije, Rume, La}arka, Dowih @abara, Zemuna i drugih mesta.
Sudili su Alen i Teo
Softi} iz Ba~inaca
i Stevan Grbatini}
iz [ida. Turnir je odigran po lo{em vremenu, a u finalnoj
utakmici sastale su
se ekipe Kosmet iz
Leposavi}a i As iz
[ida, Pobedili su
[i|ani rezultatom
1:0. Tre}e mesto je
osvojila ekipa Crvena zvijezda iz Dowih
@abara, koja je pobedila ekipu Izaberi
Partizan.
Za najboqeg strelca turnira progla{eni su Uro{ Ninkovi}
iz ekipe Izaberi
Partizan i Ugqe{a
Radosavqevi} iz ekipe As. Najboqi igra~ je Zdravko Bjeli} iz
Asa. Predsednik Fudbalskog saveza op{tine [id Spasoje Rudi} je ~estitao pobednicima, a svim u~esnicima uru~io pehare i medaqe.
STRANA 11.
CMYK
U
organizaciji
Kulturno
obrazovnog centra, Srpske
pravoslavne crkvene op{tine i Turisti~ke organizacije
u [idu su od 25. do 28. juna odr`ani Vidovdanski susreti. Vidovdanski susreti su po~eli u petak
25. juna ve~erwim bogoslu`ewem
u nedovr{enoj crkvi Lazarici i
sve~anom akademijom u sali Kulturno obrazovnog centra. Na akademiji je o zna~aju Vidovdana u
srpskoj istoriji govorio istori~ar Rado{ Qu{i}, a u kulturno
umetni~kom programu u~estvovali su u~enici osnovnih {kola
Branko Radi~evi} iz [ida i Ba~inaca.
U subotu, 26. juna Vladi~anskom
dvoru otvorena je etno izlo`ba.
Izlo`eno je preko 250 eksponata
starosti preko sto godina. Izlo-
Crkveni
kalendar
sreda 30.(17.) jun
Sveti mu~enici Manuil, Savel
i Ismail
Bra}a ro|ena
iz Persije. Kao
izaslanici persijskog cara Alamundara,
pogubqeni zbog vere
u Hrista od Julijana Odstupnika.
Persija zbog toga
zarati sa Julijanom. U tom ratu
pogibe ovaj svirepi goniteq hri{}ana.
~etvrtak 1. jul (18. jun)
Sveti mu~enici Leontije,
Ipatije i Teodul
Leontije je bio
rodom iz Jelada,
Ipatije i Teodul
behu po{li da
uhvate hri{}anina Leontija i stave ga na muke. Usput ima{e ~udesna vi|ewa i doga|aje. Postali hri{}ani. Postradali sa Leontijem 73. godine.
petak 2. jul (19. jun)
Sveti apostol Juda; prepodobni Pajsije Veliki; sveti
Jovan [angajski
Jedan od dvanaest Hristovi
u~enika (ne onaj
{to ga je izdao
Juda
Iskriotski). Ovaj postrada krajem prvog
veka.
Pajsije be{e rodom iz Misira.
Veliki podvi`nik i isposnik.
Upokojio se 400. godine
subota 3. jul (20. jun)
Sv. sve{tmu~. Metodije; prep.
Naum Ohridski
Metodije be{e
episkop u Patariji
Likijskoj.
Borio se protiv
Origenove jeresi. Pose~en od
neznabo`aca 311.
godine.
Sveti
Naum
letwi. Ovog dana je veliki sabor
u manastiru sveti Naum na Ohridu. Veliki ~udotvorac i isceliteq.
nedeqa 4. jul (21. jun)
Sveti mu~enik Julijan Tarsijski
@iveo u Tarsu
Kilkijskom. Postradao u 18. godini u vreme cara Dioklecijana
290. godine. Ba~en u more, za{iven u vre}u sa
zmijama i {korpijama. Morski talasi izbacili
wegovo telo. Mo{ti mu celebne
i ~udotvorne.
ponedeqak 5. jul (22. jun)
Sv. sve{tmu~enik Jevsevije;
prep. Anastasije Srpska
Epskop Samosatski. U vreme
gowewa Julijanovog, skide sve{teni~ku ode}u,
obu~e vojni~ko
odelo i bodra{e
hri{}ane. U gradu Dolihinu, jedan fanati~ki jeretik arijevac,
pogodi ga }eramidom u glavu, od
~ega ovaj skon~a 379. godina.
utorak 6. jul (23. jun)
Sveta mu~enica Agripina; vladimirska ikona Majke Bo`je
Agripina be{e
Rimqanka. Postradala u vreme
Valerijana 275.
godine.
Kada
tatarski
car Ahmed u 15.
veku opkoli Moskvu, narod se
moqa{e pred ovom ikonom da
spasi grad. Tatari se smuti{e i
razbole{e.
12. STRANA
Horoskop
OVAN: Umete brzo da se prilagodite na
nova pravila i zainteresovani ste za savremene ideje, {to predstavqa dobar
uslov za profesionalno napredovawe. Pa`qivo analizirajte svoj odnos sa voqenom osobom,
postoje stvari koje se ne mogu lako odgonetnuti. Nemojte dozvoliti da neko drugi tuma~i va{a ose}awa,
ili da obja{wava va{e emotivne namere.
VAGA: Imate jasne ciqeve i uporno branite svoje poslovne interese. O~ekuju vas
razli~iti komentari u krugu saradnika.
Zbog brojnih obaveza, svesno propu{tate
neke zna~ajne doga|aje u qubavnom `ivotu. Prime}ujete da se ne{to neobi~no de{ava sa partnerom, ali
ne posve}ujete dovoqno pa`we zajedni~kim pitawima.
BIK: Ponekad razli~iti doga|aji na poslovnoj sceni izmi~u kontroli i to ne treba posebno da vas zabriwava. U qubavnom
odnosu lagano po~iwe da vam smeta partnerovo pona{awe. Imate utisak da se udaqavate od
voqene osobe i od zajedni~kih planova. Proverite
svoje sumwe, pre nego {to stvari odu predaleko.
[KORPIJA: Imate dobru procenu i umete
da predvidite ne~iju reakciju u poslovnim
pregovorima. Va`no je da sa~uvate svoj poslovni ugled ili da opravdate ne~ije poverewe. Ponekad postavqate stroge kriterijume
pred voqenu osobu, ali va{ podsticaj deluje blagotvorno. Emotivni izazovi predstavqaju priliku da
se profiltrira zajedni~ki odnos.
BLIZANCI: Zamaraju vas neke rutinske
situacije u kojima ne postoji mogu}nost
kreativnog izra`avawa ili poslovnog
eksperimentisawa. Ne mo`ete da se zadovoqite trenutnim stawem u qubavnom `ivotu. Delujete vrlo zanosno u tragawu za novim izazovima. Va{a temperamentna priroda ne miruju i tra`i novi
podsticaj.
RAK: Imate velike ambicije, ali nalazite se u promenqivoj psiho–fizi~koj fazi.
Va`no je da pokrenete inicijativu i da
udru`ite svoje interese sa osobom koja se
nalazi na visokom polo`aju. Rado se odazivate na
brojne pozive i sjajno koristite svoj {arm u qubavnom osvajawu. Obradova}e vas jedno neobi~no poznanstvo.
LAV: Napravili ste pogre{nu poslovnu
procenu, tako da vas o~ekuju razli~ite
komplikacije u odnosu sa saradnicima.
Okolnosti se brzo mewaju, razmislite na
koji na~in treba da sa~uvate svoje poslovne interese. Primedbe koje upu}ujete voqenoj osobi, uglavnom
ostaju bez odjeka. Smeta vam partnerova samovoqa.
Smirite zajedni~ke strasti.
DEVICA: Obratite pa`wu na interesantne ideje, koje pru`aju mogu}nost za
poslovnim napredovawem. Ose}ate novi
impuls radosti i zadovoqstva u blizini
voqene osobe. Svojom pojavom ili stilom izra`avawa privla~ite veliku pa`wu i delujete {armantno na svet oko sebe. Me|utim, uvek postoji posebna osoba kojoj treba da poklonite najlep{i deo
sebe.
STRELAC: Interesantne ideje koje imate
potvr|uju va{u originalnost u razmi{qawu i spremnost da prihvatite zajedni~ke
ciqeve u dogovoru sa saradnicima. Raspolo`eni ste za novu romansu, ne krijete svoja emotivna o~ekivawa ili namere koje imate prema bliskoj
osobi. Pri`eqkujete da ostvarite sve {to vam se
nalazi u srcu i du{i.
JARAC: Stalo vam je da budete dobro informisani o razli~itim poslovnim prilikama. Korisne informacije mogu da vas
po{tede od nepotrebnog napora i da vas
svrstaju u povla{}enu poziciju. U odnosu sa voqenom osobom umete da smislite sjajan izgovor kada
`elite da eskivirate neke osetqive teme. Pokaza}e se da partner ima pozitivan uticaj na vas.
VODOLIJA: Na pomolu su nove poslovne
obaveze i dileme koje zahtevaju dodatno
anga`ovawe. Budite pa`qivi u komunikaciji sa poslovnim partnerima, jer pogre{no protuma~ene informacije u poslovawu mogu da
prouzrokuju komplikacije. Imate utisak da voqena
osoba ne{to skriva, {to dodatno uti~e na va{u emotivnu nesigurnost.
RIBE: Delujete zabrinuto zbog novih doga|aja na poslovnoj sceni. Ali uz dodatnu
upornost pokaza}e se da imate efikasna
re{ewa. Ponekad je diskrecija neophodna, sa~uvajte od radoznalih pogleda svoj
odnos sa voqenom osobom. Nemojte dozvoliti da se o
vama {ire pogre{ne pri~e. Svoje male slabosti poka`ete samo pred bliskom osobom.
30. jun
1. jul
1921. Prvi put je primewena vakcina za za{titu dece od tuberkuloze
(BCG).
2000. Pu{ten je u saobra}aj najdu`i
most na svetu koji je povezao [vedsku i Dansku.
2. jul
1900. Grof Ferdinand fon Cepelin izvr{io prvi let vazdu{nim
brodom nad Bodenskim jezerom u ju`noj Nema~koj.
1964. Predsednik SAD Lindon Xonson potpisao Akt o gra|anskim pravima, kojim je zabrawena rasna diskriminacija.
1992. Umro srpski pisac Borislav
Peki}.
3. jul
321. Rimski car Konstantin II, hri{}anin, proglasio nedequ za dan
odmora i verskog obreda.
1583. Ruski car
Ivan Grozni ubio
je, u nastupu gneva, sina. Ovaj
autokrata sproveo je zna~ajne reforme u Rusiji, a
zbog okrutnog odnosa prema boqarima dobio je naziv Grozni. Kao
tragi~ni lik bio je inspiracija
slikarima, muzi~arima, kwi`evnicima, filmskim rediteqima.
1883. Ro|en pra{ki pisac, jevrejskog porekla, Franc Kafka.
1969. Jedan od osniva~a engleske
rok grupe „Rolingstons“ Brajan
Xons utopio se u svom bazenu pod
dejstvom prekomerne koli~ine droge.
4. jul
1776. Na Kontinentalnom kongresu
u Filadelfiji potpisana Deklaracija o nezavisnosti SAD, danas
praznik, Dan nezavisnosti.
1807. Ro|en italijanski revolucionar \uzepe Garibaldi, vo|a pokreta za nezavisnost i ujediwewe
Italije.
1900. Ro|en legendarni ameri~ki
xez-muzi~ar, truba~ i peva~ Luj
Sa~mo Armstrong.
1927. Ro|ena italijanska filmska
glumica \ina Lolobri|ida.
1934.
Umrla
francuska nau~nica poqskog porekla Marija Kiri Sklodovska.
Otkrila je radioaktivne elemente
radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku 1903. podelila sa suprugom Pjerom i Bekerelom,
a drugu, za hemiju, dobila 1911.
5. jul
1879. Ro|en ameri~ki teniser i politi~ar Dvajt Dejvis, ministar rata. 1900. osnovao tenisko takmi~ewe koje je dobilo ime po wemu.
1889. Ro|en francuski pisac, slikar i re`iser @an Kokto. Kao eks-
Sreda 30. jun
Min. 19
Maks. 26
Prete`no sun~ano
^etvrtak 1. jul
Min. 18
Maks. 28
Pquskovi
Petak 2. jul
Min. 18
Maks. 29
Pquskovi
Subota 3. jul
Min. 18
Maks. 29
Prete`no sun~ano
Nedeqa 4. jul
Min. 18
Maks. 29
Sun~ano
Ponedeqak 5. jul
Min. 18
Maks. 29
Sun~ano
Utorak 6. jul
Min. 19
Maks. 30
Sun~ano
V R E M E P L O V
1859.
^arls
Blondin
pred
25.000 gledalaca preko razapetog konopca pre{ao iznad Nijagarinih vodopada, iz SAD u Kanadu.
1908. U isto~ni Sibir pao meteor
od ~ije eksplozije se osetilo podrhtavawe tla i u centralnoj
Evropi.
1948. Jugoslovenska {tampa objavila Rezoluciju Informacionog
biroa komunisti~kih i radni~kih
partija o stawu u Komunisti~koj
partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optu`be iznete u Rezoluciji. Usledila hap{ewa i zatvarawa ~lanova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa
Nedeqna
prognoza
vremena
perimentator pro{ao kroz sve faze moderne umetnosti, kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem
francuskog duha. ^lan Francuske
akademije od 1955.
1891. Ro|en hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujevi}.
1975. Ameri~ki teniser Artur E{
postao prvi crnac koji je pobedio
na turniru u Vimbldonu.
6. jul
1535. Engleski humanist i pisac
Tomas Mor pogubqen kao izdajnik,
zbog neslagawa s crkvenom politikom kraqa Henrija VIII.
1855. Ro|en vojvoda @ivojin Mi{i}, jedan od najboqih
srpskih
vojskovo|a.
Komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, u kojoj
su Srbi izvojevali pobedu nad
Austro-Ugarskom u Prvom svetskom
ratu. Napisao nekoliko vojnih dela, najpoznatije „Strategija“.
1885. Francuski
biolog i hemi~ar
Luj Paster prvi
put uspe{no primenio
vakcinu
protiv besnila
na qudskom bi}u,
devetogodi{wem
@ozefu Majsteru
iz Alzasa.
1928. U Wujorku odr`ana premijera
filma „Svetla Wujorka“, prvog
zvu~nog filma.
REPERTOAR BIOSKOPA
RUMA
Mala dvorana
od 20.00 i 22.00 ~asa
30.06 – 04.07.
05 – 11.07.
Ajron men
Robin Hud
[ID
Nema projekcije
SREMSKA MITROVICA
Bioskop ne radi
Leskova~ke
}ufte
Potrebno je: 400 grama mlevene
junetine, 1 jaje, 100 grama ka~kavaqa, mleveni biber, 50 grama suve
slanine, malo uqa, 50 grama bajatog
hleba, malo kisele vode, 3 glavice
crnog luka, so
Priprema: Meso dva puta samleti. Slaninu i ka~kavaq ise}i na
kockice. Hleb potopiti u kiselu
• Vreme mi je, ali nije
trenutak.
• Ne znam {ta ho}u
ali sam bar uporan
u tome.
• Druga `ena je najboqe sredstvo za
osvajawe prve.
vodu. Meso, slaninu, ka~kavaq,
hleb, jaje, malo uqa, mleveni biber
i so zamesiti i ostaviti u
fri`ideru oko 2 sata. Rukama
nakva{enim u kiselu vodu oblikovati }ufte i pr`ite ih u vrelom
tigawu tanko namazanom uqem.
Slu`iti sa sitno iseckanim crnim
lukom.
30. jun 2010.
30. jun 2010.
STRANA 13.
PROTOKOL O SARADWI OP[TINE RUMA I KSS
Popularizacija `enske ko{arke
EVROPSKO PRVENSTVO U KOMBAT SAVATEU U FRANCUSKOJ
Srbiji srebro i {est bronzi
U
francuskom gradu Klermont-Fenrandu odr`ano je 18. i 19. juna
Evropsko prvenstvo za juniore i seniore u kombat savateu na kojem su na{i
takmi~ari postigli dobre rezultate.
Za juniore su odr`ane eliminacione i
finalne borbe, a za seniorke eliminacione. Na{e iskusne seniorke - svetska prvakiwa Jelena Kuni} iz Sombora ( do 70
kg) i evropska prvakiwa Eva Hala{i ( do
65 kg) iz Sente plasirale su se za finale
Evropskog prvenstva koje }e biti odr`ano
u novembru. Juniori su osvojili srebrnu i
tri bronzane medaqe - Stevan Mira`i}
iz Sremske Mitrovice je osvojio srebro, a
bronzane medaqe Milo{ Vra~arevi} iz
Stare Pazove, Mi{o Gaji} iz Sremske Mitrovice i Bojan Mi}evi} iz Vr{ca. - Od
seniora drasti~no su o{te}eni Qubomir
^esti} iz Rume koji je morao da se zadovo-
qi bronzom, dok su Sa{a ]irovi} iz Stare Pazove i Igor [ivoqicki iz Sremske
Mitrovice, zbog povreda tako|e, osvojili
bronzane medaqe. Do sada je osvojena srebrna i {est bronzanih medaqa, kao i dva
seniroska finala za `ene i tu o~ekujemo
dobre rezultate. Zadovoqan sam na{im
u~e{}em jer samo dvojica iz na{e reprezentacije nisu osvojila medaqe, ka`e selektor Miodrag Raki} iz Rume.
Istovremeno je odr`ana i izborna
skup{tina Evropske savate konfederacije na kojoj je Miodrag Raki} izabran u
Predsedni{tvo Evropske konfederacije,
a poveren mu je i resor Komisije za obrazovawe i omladinu. Sudija Radenko Tadi}
je ~lan Sudijske komisije, Dejan Gavrilovi} je ~lan Takmi~arske komisije, dok je
Maja Oxi} izabrana za predsednicu Komisije za `ene.
S. X.
Savate tim na Evropskom prvenstvu
XUDO KLUB LSK LA]ARAK
Valentina i Blagoje uzdanice
Valentina [}urk
L
a}ara~ki xudisti ne posustaju, ve}
i daqe vredno treniraju. Za wih
nema pauze, jer su na pragu novih
takmi~ewa. Ve} u subotu i u nedequ }e
Valentina [}urk zajedno sa klupskim
drugom Blagojem Sedlarevi}em u~estvovati sa reprezentacijom Srbije na Balkansko prvenstvu u xudou koje }e se odr`ati u Herceg Novom. Oni svakodnevno
vredno treniraju, zajedno sa ostalim
~lanovima ekipe pred prestoje}e zna~ajno takmi~ewe.
Godinama unazad xudisti la}ara~kog
kluba predstavqaju na{u zemqu na raznim takmi~ewima i pewu se na pobedni~ka postoqa. Tako i se Valentina
[}urk ozbiqno o{tri za najvi{i stepenik pobedni~kog postoqa, gde nas sve
`eli obradovati po dolasku iz Herceg
Novog.
Blagoje Sedlarevi}
- Ostali deo ekipe ostaje da vredno
trenira u sali Doma kulture u La}arku,
gde se spremamo za takmi~ewe povodom
na{e seoske slave, na koje }emo pozvati
najboqe mu{ke i `enske ekipe koje ne{to zna~e u srpskom xudou. Za naredni
period planira se odlazak kompletnog
kluba u bawu Vrdnik, bazen u Erdeviku
kao i de~ije odmarali{te na Letenci.
Klub je uspe{no organizovao 16 Me|unarodni xudo turnir „Srem 2010“ koji je
odr`an 12. juna 2010. godine u Poslovno
sportskom centru „Pinki“ gde je u~estvovalo oko 500 mladih takmi~ara iz ovog
dela jugoisto~ne Evrope. Na ovom turniru smo dokazali da smo pravi doma}ini
a i u rezultatskom smislu smo potvrdili
epitet najboqeg kluba – re~i su hvale
sportskog direktora kluba Bogdana Joveti}a.
KO[ARKA - LETWA LIGA
Grupa A. Rezultati 10. (posledweg)
kola – In|ija: @elezni~ar 2 – LSK
71:87; Novi Slankamen: Dunav – ^ortanovci 78:39; [id: Partizan – Pink 99:70
1. Dunav
10 9 1 865:594 19
2. Partizan
10 8 2 847:638 18
3. Pink
10 7 3 802:672 17
4. LSK
10 4 6 827:684 14
5. @el. 2
10 2 8 638:871 12
6. ^ortanovci 10 0 10 373:891 10
Zvani~na tabela
(tabela u konkurenciji):
1. Dunav
8 7 1 653:508 15
2. Partizan
8 6 2 641:531 14
3. Pink
8 5 3 623:544 13
4. LSK
8 2 6 624:551 10
5. ^ortanovci 8 0 8 302:709
8
U mini-ligu plasirali su se Dunav i
Partizan i prenose se bodovi osvojeni u
me|usobnim me~evima (Partizan – Dunav
84:70 i Dunav – Partizan 77:65)
14. STRANA
Grupa B. Rezultati 10. (posledweg) kola – Irig: Irig – Pe}inci 45:56; Nova Pazova: Nova Pazova 2 – Vojka 79:73; Banovci Dunav: Banovci Dunav – Jadran 68:61
1. Pe}inci
10 8 2 655:599 18
2. Vojka
10 7 3 699:654 17
3. Ban. Dunav 10 6 4 686:622 16
4. Jadran
10 3 7 756:757 13
5. N. Pazova 2 10 4 6 641:690 13 (-1)
6. Irig
10 2 8 575:690 12
Zvani~na tabela
(tabela u konkurenciji):
1. Pe}inci
8 7 1 571:516 15
2. Vojka
8 6 2 565:516 14
3. Ban. Dunav
8 4 4 546:509 12
4. Jadran
8 2 6 585:604 10
5. Irig
8 1 7 414:536
9
U mini-ligu plasirali su se Pe}inci i
Vojka i prenose se bodovi osvojeni u me|usobnim me~evima (Pe}inci – Vojka 70:63 i
Vojka – Pe}inci 82:64)
R. @.
Goran Vukovi}
i Dragan Kapi~i}
Selektor Dragomir Bukvi} i kapiten Nevena Jovanovi}
P
ro{le srede su protokol o saradwi Op{tine Ruma i Ko{arka{kog
saveza Srbije potpisali Goran
Vukovi}, predsednik rumske op{tine i
proslavqeni ko{arka{ Dragan Kapi~i}, predsednik KSS.
Protokol je potpisan u poznatom rumskom izleti{tu Borkovac, u istoimenom
objektu, gde je na pripremama mlada `enska ko{arka{ka reprezentacija, koja se
priprema za Evropsko prvenstvo u Letoniji koje zapo~iwe sredinom narednog
meseca.
Ovim protokolom se predvi|a da se u
Rumi formira trena`ni kamp i radi na
daqoj popularizaciji, pre svega, `enske
ko{arke. Sa druge strane Ruma }e biti
jedan od centara gde }e trenirati ko{arka{ice u okviru svojih priprema,
ali i mesto gde }e se odigrati zna~ajne
kvalifikacione utakmice seniorki za
Evropsko prvenstvo naredne godine u
Poqskoj. Dogovor je da ulaz u rumsku
Sportsku halu bude za sve qubiteqe ko{arke - slobodan.
- Ciq nam je da Ruma postane jedan od
centara za pripremu `enske ko{arka{ke reprezentacije, ali i jedan od centara klupske ko{arke imaju}i u vidu ambicije na{eg `enskog ko{arka{kog kluba “Ruma”. U~ini}emo sve da ono {to smo
obe}ali i ostvarimo i potpisivawe
ovog protokola je kamen temeqac tih na{ih `eqa i obe}awa. Ne}emo dovesti u
pitawe tu saradwu sa KSS i imamo ambiciju da u Rumi stvorimo uslove za kvalitetno bavqewe sportom svima koji to
`ele, a to smo ve} delom i ostvarili,
rekao je povodom potpisivawa protokola na konferenciji za novinare Goran
Vukovi}, predsednik rumske op{tine. Ruma je pokazala dobar odnos prema
`enskoj ko{arci koja nije uvek imala
dobre uslove kao mu{ka i ovo je i temeq
nove saradwe, ali i druga~ijeg odnosa
prema `enskoj ko{arci, izjavio je Dragan Kapi~i}, predsednik KSS. On je istakao da je projektom predvi|en jedan
trena`ni centar i da `enska ko{arka
time dobija ono {to joj i pripada. Dragan
Kapi~i} je ukazao i na dobru lokaciju
Rume koja je u blizini Beograda i Novog
Sada, kao i aerodroma i va`nih puteva
{to je sve bitno za dobre pripreme. Prepoznao sam jednu pozitivnu energiju
i emociju i ozbiqan rad na ovom trena`nom centru koji mo`e da to postane i
za evropsku ko{arku. Izuzetno sam zadovoqan i onim {to ve} sad postoji, ali i
idejama za daqi rad, naglasio je na{
biv{i proslavqeni ko{arka{ Dragan
Kapi~i}.
U drugom delu konferencije za novinare govorili su selektorDragomir Bukvi}, kapiten mlade `enske reprezenta-
Mlada reprezentacija sa funkcionerima lokalne samouprave i KSS
SPORTSKA HALA RUMA
Ubedqivqa pobeda
U okviru priprema mlade reprezentacije ko{arka{ica za Evropsko prvenstvo u Letoniji, 24.juna u rumskoj
Sportskoj hali je odigrana utakmica
sa reprezentacijom Slova~ke. Re~ je o
sastavu Slova~ke koji }e se, tako|e,
takmi~iti na ovom Evropskom prvenstvu. Pobedile su nadmo}no na{e ko{arka{ice koje su Slovakiwe savladale rezultatom 81:54
Zanimqivo je da je trener slova~kih ko{arka{ica @eqko Vuki}evi}
iz Crne Gore.
Na{e devojke iz Rume 3.jula putuju u
cije Nevena Jovanovi} i predsednik Komisije za `ensku ko{arku Lazar Panteli}. Recimo da je mlada ko{arka{ka reprezentacija Srbije od 14.juna u Rumi na
pripremama za Evropsko prvenstvo u Letoniji i da }e na ovim pripremama biti
do 12.jula, a Evropsko prvenstvo po~iwe
15.jula. Wih 16 sa selektorom i stru~nom ekipom su izuzetno zadovoqne uslovima koje su im doma}ini obezbedili.
- Zadovoqan sam treninzima i uslovima koje imamo ovde Imamo jo{ osam
utakmica tokom kojih moramo da uigramo
ekipu da bi osvojili medaqu, rekao je
selektor Dragomir Bukvi}. Svoje zadovoqstvo ambijentom i uslovima izrazila je i kapiten Nevena Jovanovi}. - Ekipa je Ok, sla`emo se i nadam se da }emo
MILAN BEROWA ODIGRAO SJAJNU POLUSEZONU
Kapiten za primer
S
jajnim partijama srpskoliga{a
Doweg Srema iz Pe}inaca u
minuloj prole}noj sezoni, poseban pe~at dao je kapiten Milan Berowa,koji je jo{ jednom potvrdio nepodeqena mi{qewa stru~waka da,
zasigurno se kotira me|u najboqe
fudbalera Srpske lige grupaVojvodina.
- Da smo prve deo pro{le sezone
odigrali kao proletos, gde bi nam
bio kraj! U tom jesewem delu osvojili smo mr{avih 17 bodova i u prole}ni deo u{li sa imperativom, da
{to pre uplovimo u mirnu luku. To
smo na najboqi mogu}i na~in i potvrdili, jer smo pod dirigentskom palicom trenera ^ede Mati}a i wegovo
asistenta Vlade Nai}a, sjajno odradili zimske pripreme {to se brzopotezno, ve} na po~etku drugog dela sezone refletkovalo i sjajnim rezultatima. Naime, napravili smo pravi
bum sa ~ak 8 pobeda u nizu, te smo na
kraju prvenstva zaposleli 4. poziciju, proletos ukwi`ili ~ak 11 pobeda
i svega 4 poraza (samo {ampion Big
Bul i Vetrenik Viskol osvojili vi{e) i za svakog rivala bili no}na
mora.- nagla{ava perjanica pe}ina~kog srpskoliga{a.
Iza Vas su Prvi Maj, Sloven, In|ija?
- Da, svugde je bilo lepo na svoj na~in, ali ovde u Pe}incima najboqe.
Dowi Srem je sjajno organizovan
klub, nema improvizacija, uvek se te`i boqem i vi{em. U In|iji sam se
dokazao kao igra~, odigrao dosta odli~nih partija, ali ovde sam fudbalski sazreo. Atmosfera u ekipi je
za pri~u, ~elni qudi kluba odli~no
rade svoj posao, ambijent i uslovi za
rad prvoliga{ki, ba{ kao i qudi iz
stru~nog {taba. Tako da }emo uz malu
dopunsku selekciju, o ~emu odlu~uju
~elni qudi kluba i struka, u idu}u
sezonu zasigurno u}i sa ambicijama,
koje su stopostotno sa pokri}em, da
osvojimo {ampionsku titulu i u Pe}ince dovedemo prvoliga{ki karavan.
S. Lali}
Letoniju na jedan turnir, a posle toga
se ponovo vra}aju da bi ovde do 13. jula nastavile pripreme za Evropsko
prvenstvo 15.jula.
U Rumi je na pripremama 16 devojaka, a od wih }e selektor Bukvi} izabrati 12 koje }e se takmi~iti u Letoniji. Po wihovom odlasku, u Rumu dolaze seniorke koje }e ovde biti na delu priprema i u rumskoj Sportskoj hali odigrati utakmice sa reprezentacijama Rumunije, Hrvatske i Izraela u
okviru svojih pripema za Evropsko prvenstvo u Poqskoj.
igrati sve boqe. Obe}avam medaqu u Letoniji, rekla je Nevena. (Nadamo se da
}e to obe}awe i biti ispuweno. )
Lazar Panteli}, predsednik Komisije
za `ensku ko{arku KSS je najavio na
ovoj konferenciji za novinare da }e i
seniorska reprezentacija tako|e igrati
neke svoje kvalifikacione utakmice za
Poqsku u Rumi, koje je najavio za jul, i to
sa reprezentacijoma Rumunije, Hrvatske
i Izraela. - Nadam se da }emo u oktobru
dobiti i organizaciju Evropskog prvenstva za ko{arka{ice do 20 godina starosti za 2011.godinu, rekao je Lazar
Panteli}.
Kako rekosmo, ulaz na pomenute utakmice bi}e za sve qubiteqe ko{arke
besplatan.
S.X.
ATLETIKA
Srem uspe{an
P
roteklog vikenda u na{em gradu je odr`ano drugo kolo kup-a Srbije za ml. Juniore/ke. Uspe{ni organizatori takmi~ewa su bili Atletski klub Srem, Ustanova
atletski stadion i zbor atletskih sudija
Sremske Mitrovice. Pored uspe{ne organizacije uspehe su ostvarli i takmi~ari AK Srema. Po obi~aju, Marija Vu~enovi} je ostvarila
dve pobede i to u bacawu kopqa i bacawu kugle. U bacawu kopqa je postigla rezultat od
51,70m i po tre}i put ostvarila normu za Svetsko prvenstvo, koje se odr`ava u julu, u Kanadi. Monika Mari} je pobedila u skoku motkom
presko~iv{i 2,80m, {to je veoma dobro jer se
se ovom disciplinom bavi mawe od godinu dana. Monika je ovim rezultatom najavila kandidaturu za nastup u reprezentaciji Srbije za juniore na Balkanskim igrama.
Nikola ^ankovi} je novo ime na atletskoj
sceni, ali o wemu }e se ~uti jo{ mnogo. Ubedqivo je pobedio u bacawu kugle i diska. Kuglu je bacio 15,93 a disk 45,70m i on je najavio
nastup za reprezentaciju Srbije na Balkanskim igrama. Pored wih dobre plasmane su
ostvarili i Sima Nedi} u trci na 110m pr. i
Filip Maqkovi} u bacawu diska. Iz atletskog
kluba Sirmium istakao se Dragan Gmizi} koji
je osvojio druga mesta u bacawu kladiva i diska sa veoma dobrim rezulttima. Slede}eg vikenda u Novom Sadu se odr`ava Pojedina~no
prvenstvo Srbije za starije juniore i juniorke
i o~ekuju se dobri reultati mitrova~kih atleti~ara. Atletski radnici na{eg grada su jo{
jednom dokazali da im nema premca u zemqi, u
organizaciji takmi~ewa, a takmi~ari su dokazali da je na{ grad rasadnik velikih atletskih talenata.
30. jun 2010.
OGLASI
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT= SREMSKI SPORT
PRVI MAJ IZ RUME MEWA IME I [email protected] VI[EM
U NAREDNOJ SEZONI
Prvomajci ni{ane Srpsku ligu
F
udbaleri Prvog Maja iz
Rume, ~lanovi Vojvo|anske lige Zapad minulog
prvenstva, najve}im delom, bili su strah i trepet za sve rivale u ovom rangu takmi~ewa, da
bi u posledwih 5 kola posustali ali, ipak ostali visoko kotirani na tabeli. Pauze u najmla|em fudbalskom kolektivu
u gradu u srcu Srema, prakti~no
nije ni bilo. Dok su fudbaleri
i stru~ni {tab na zaslu`enom
odmoru, istinski fudbalski
fanatici u ovom klubu, ne sede
skr{tenih ruku, naprotiv, prave se ambiciozni planovi pred
narednu sezonu, ~ini se konkretniji nego ikad.
- Ovih dana konstituisali
smo, ne novu upravu, neko izvr{ili neka kadrovska pomerawa
kako bi rad podigli na jo{ vi{i
i ve}i nivo. dobili jo{ efikasniji i efektniji klupski aparat, sposoban da odgovori svakom zadatku, izazovu. U vezi s
tim, za novog predsednika kluba na sednici Upravnog odbora
jednoglasno je izabran Borislav Raji} - [urda istinski
fudbalski zaqubqenik u boje
na{eg kluba, koji je dugo ovde na
stadionu kod ’’Rigovog mlina’’ i
do sada doprineo mnogo klubu,
anga`uju}i se kako u upravi tako i u sekciji veterana. Rekli
bismo, pravi ~ovek na pravom
mestu u ovom trenutku za nas.
Dva potpredsednika su iskusni
\ura Prgomeqa i Stanko Stankovi}, koji su godinama unazad
vezani ~vrstim nitima za Prvi
Maj. Direktor kluba i ubudu}e
}e biti Zoran Makevi}, poznato
fudbalsko ime, ~ovek koji je
jednako uspe{an kao i onda dok
je nosio fudbalski dres i u ovoj
ulozi. ^lanovi Upravnog odbora su: Bo`idar Trkuqa i Branko \api}, qudi koji su u klubu
od wegovog osnivawa i koji su
mu izlili temeqe, potom Nikola Begovi}-Bega, veoma bitan
~ovek u na{oj organizacionoj
postavci zatim Mile Grkovi}
kao i Miodrag Novakovi}-Miki,
iskusni fudbalski radnici i
jednom re~ju svi oni su istinski
zaqubqenici u na{u crveno-belu boju i pravi dobrotvori kluba. Ulogu ’’tehnika’’ u klubu i u
narednoj sezoni obavqa}e Dragan Milosavqevi}. Ve} sada
mo`emo sa sigurno{}u poru~iti
na{im vernim simpatizerima
Deo Upravnog odbora Prvog Maja
@ivanovi} {ef struke,
ekipa na okupu
Prema re~ima novog prvog
~oveka Prvog Maja predsednika
Borislava Raji}a - [urde, kluba koji uskoro postaje FK ’’Ruma’’, jer je to stav ve}ine ~lanova Skup{tine kluba, koja dodu{e nije jo{ zasedala, osnovne
smernice odnose se na o~uvawe
postoje}eg igra~kog kadra i {efa stru~nog {taba.
- @elimo da na{u ekipu i u
narednom prvenstvu Vojvo|anske lige Zapad u ulozi {efa
stru~nog {taba predvodi odli~ni trener Dragan @ivanovi}. [to se ti~e igra~kog kadra, naravno da `elimo ostaviti odnosno posti}oi dogovor sa
prejanicama na{e ekipe, kao i
sa mladim perspektivnim igra~ima. Pre svega tu mislimo na
kapitena na{eg odli~nog golmana Jovicu Deli}a, potom Puda }emo idu}e sezone ve} od prvog kola napasti lidersku poziciju sa `eqom da na woj ostanemo do kraja i plasiramo se u
Srpsku ligu! Tako|e, jednoglasno smo na sednici Upravnog odbora zauzeli stav i dali predlog Skup{tini kluba da promenimo dosada{we ime, koje nosimo od osnivawa, pre 29 godina,
te da od Prvog Maja postanemo
Fudbalski klub ’’Ruma’’. Vaqa
ista}i da se na{e ambicije
ticu, Bori}a, ]ori}a, Milo{evi}a, \oki}a, Sikiricu, Stefana Jovanovi}a, Luku Je`a,
Jelenka ]upeqi}a, Star~evi}a, Zori}a Markovi}a, Rokni}a
Zelinca, Arsenovi}a i ostale.
Naravno, ne}emo praviti smetwe onima koji `ele napustiti
na{e redove ali istiovremeno
ne}emo ni mi sedeti skr{tenih
ruku i gledati kako nam sa na{eg spiska `eqa, koji naravno
postoji, neko odvodi igra~e ispred nosa. Dakle, jasno je da }e
na{ klubu u idu}e prvenstvo
u}i kadrovski ja~i, ima}emo
ekipu za respekt a na nama koji
vodimo klub je da stvorimo
preduslove i ambijent za pobede. - jasan i glasan je novi prvi
~ovek vojvo|anskoh liga{a iz
rumskog naseqa Tivol, Borislav Raji} - [urda.
poklpaju sa zna~ajnom pomo}i
koju dobijamo od ~elnika SO Ruma, qudi iz Op{tinskog Saveza
sportova kao i sponzora ’’Agroprodukta’’ iz Vogwa. - upoznaje
nas sa najnovijim de{avawima u
najuspe{nijem fudbalskom koletivu u op{tini Ruma, Slobodan Milosavqevi}-[ele, sekretar prvomajaca, alfa i omega ovog kluba od wegovog osnivawa.
Sima Lali}
MALI O VELIKIMA
Najboqi Jovanovi}, najlo{iji Vidi}
K
ako su oni najmla|i videli u~e{}e na{e reprezentacije na svetskom prvenstvu u Africi, {ta misle ko }e
biti prvak sveta, ko su im idoli...na ova i jo{ neka interesantna pitawa odgovore sam dobio od tri de~aka. Sva tri de~aka su uzrasta do 8 godina i treniraju fudbal. Na pitawa su odgovarali Aleksa iz Novog Sada,
Milan iz Beograda i mali „Mesi“ kako ka`e da ga svi zovu, pa
nema razloga da i mi to ne radimo, iz Pe}inaca.
Da li gledate SP u fudbalu,
i kako ste zadovoqni u~e{}em na{e reprezentacije?
Aleksa: Gledam svaki dan
fudbal, i nisam zadovoqan na{im igra~ima.
Milan: Ni ja nisam zadovoqan
Mesi: Isto mislim kao i drugari
Ko je bio na{ najboqi
igra~, a ko najlo{iji igra~?
Aleksa: Najboqi mi je Jovanovi} zato {to je posle pedeset
godina porazio Nemce.
Milan: Meni je isto tako od
Alekse ali je i @igi} najboqi
Mesi: Meni je Panteli}
Ko je bio najlo{iji?
Aleksa: Najlo{iji je Vidi}
jer je pustio Australijance da
nas pobede
Milan: Da, i meni je Vidi} jer
je primio gol protiv Australije
i Kolarov
Mesi: Isto Vidi}, i Ivanovi}
Za{to nismo pobedili
Australiju?
Aleksa: Zato {to @igi} nije
boqe udario glavom
Milan: Moj tata ka`e samo
zbog Vidi}a, i ja isto mislim
zbog Vidi}a
30. jun 2010.
Aleksa, Milan i Mesi
Mesi: Zbog mnogo {ansi koje
nismo iskoristili
[ta mislite o treneru Radomiru Anti}u:
Na ovo pitawe su svi odgovorili u glas:
Dobar jako, super!! Igra~i su
krivi, oni su uradili tre}inu
onoga {to im je trener rekao.
Da smo pro{li daqe, gde bi
zavr{ila na{a reprezentacija?
Aleksa: U finalu
Milan: U finalu
Mesi: U polufinalu
Da za nekoliko godina mo`ete da birate klub u kojem }e
te igrati, da li bi izabrali
Zvezdu, Partizan ili Juventus?
Aleksa: U Juventus ili neki
drugi klub u [paniji
Milan: I ja bih u Juventus
Mesi: Ja navijam za Partizan
ali bih u Juventus
Za{to bi oti{li u Juventus
a ne u Zvezdu?
Aleksa: Zato {to u Juventusu
ima vi{e para
Milan: Da, i igraju boqi
igra~i tamo
Mesi: Isto kao {to ka`u
Aleksa i Milan
Ho}ete da pozdravite nekoga na kraju na{eg razgovora od
fudbalu?
Aleksa: Ja bi da pozdravim
mamu i tatu, moje prijateqe i
sve koji me znaju
Milan: Ja isto pozdravqam
sve koji me znaju i roditeqe
Mesi: Pozdravqam sve koji
me znaju, mamu i tatu, i trenera
Tomu ]irkovi}a iz Pe}inaca
Ovom prilikom pozdravqamo
trenere ovih mali{ana, ali i
sve trenere koji rade sa najmla|ima. Va{ posao je te`ak i odgovoran vi radite sa budu}no{}u
ove zemqe i od vas u mnogome
zavisi da li }e sutra neko od
ovih klinaca zameniti Krasi}a, Stankovi}a, Vidi}a. A onda,
mo`da nekada i do`ivimo san
koji se zove prvak sveta u fudbalu!
Milan Bogojevi}
KU]E
- STANOVI
KU]E - STANOVI
• Izdajem dvosoban i trosoban
stan poseban ulaz, Kraqa
Aleksandra Kara|or|evi}a 1
a, tel. 636-561
• Na prodaju ku}a na sprat u
M.Mitrovici, naseqe Krivaja
tel. 650-103
• Izdajem prazan dvori{ni
stan, poseban ulaz, sopstveno
grejawe, tel. 632-774, 064/44916-24
• Izdajem name{tenu dvori{nu
garsoweru u centru S.Mitrovice, tel. 628-760
• Izdajem name{tenu garsoweru sa centralnim kod Muzi~ke
{kole , tel. 613-915, 628-891,
064/31-455-79
• Izdajem name{ten stan u nasequ M. Hu|I zaposlenoj osobi, tel. 064/490-40-40
• Prodajem useqivu porodi~nu
ku}u u centru Kuzmina – blizu
tranzitnog puta za Bosnu, na
pola jutra placa, pogodno za
sve vrste delatnosti, cena 35
000 evra tel. 022/623-955
• Izdajem jednosoban name{ten stan, poseban ulaz, struja, telefon, cena 110 evra, tel.
627-091
• Izdajem garsoweru u Novom
Sadu u blizini fakulteta tehni~kih nauka, tel. 063/85-95039
• Ku}a na prodaju u Privinoj
glavi Vuka Karaxi}a 28, cena
povoqna, tel. 710-759, Solakovi}
• Prodaje se mawa ku}a u M.Mitrovici, tel. 064/32-22-537
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa klimom u Orlu,
tel. 614-230, 064/111-77-54
• Prodajem dve ku}e, ul. B. Konstantina Velikog 16, tel.
022/610-210, 064/412-52-46
• Izdaje se nename{tena garsowera od 30 m2 u nasequ Sportski centar, odmah useqiva,
tel. 063/19-20-744
• Izdajem jednosoban stan kod
Hale, slobodan od 5. jula, tel.
064/150-71-09
• Kupujem ku}u ili plac u nasequ Trive Vitasovi} ili u La}araku,
tel.
022/626-879,
063/84-12-365
• Izdajem garsoweru u nasequ
Orao cg, klima, telefon, tel.
022/626-938, 063/181-66-53
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u Dekancu, tel. 022/622626
• Prodajem ku}u u La}arku, tel.
622-626
• U~enici izdajem name{tenu
sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Veoma povoqno kod
bolnice. Tel. 617-239
• Prodajem nov stan 36m2 i gara`u preko puta SUD-a, crvena
zgrada, tel. 064/90-92-645
• Izdajem nov poluname{ten
stan 44 m2 ul. Ratarska zgrada
roze boje, tel. 064/90-92-645
• Izdajem name{ten stan kod
Bolnice 40 m2, tel. 621-520,
064/419-80-93
• Izdajem name{ten dvosoban
stan kod Sportskog centra drugi sprat, tel. 063/78-55-835
• Izdajem jedoiposoban name{ten stan u Novom Sadu, tel.
022/625-998, 062/20-55-95
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u Novom Sadu, tel.
062/422-470
• Izdajem name{tenu garsoweru na du`i period, klima, interfon, telefon, nova zgrada,
Zeleno drvo, [e}er sokak 24,
SM centar, 658-001, 063/83-17674, 623-767
• Prodajem ku}u u La}arku ili
mewam za mawu u Sremskoj Mitrovici, tel. 632-237
• Izdajem dvoiposoban komforan stan u nasequ 29. novembar, slobodan od 10. juna, tel.
623-974
• Prodajem stan 52 m2 na KPD
tel. 064/429-08-33
• Izdajem nov jednosoban dvori{ni stan 30 m2 u ulici Zanatlijska, tel. 639-029
• Mewam nov stan u centru Rume 57 m2 kompl. name{ten, neuseqivan, centralno grejawe,
ukwi`en za sli~an na lokaciji
Zemun-Beograd, tel. 064/84225-98
• Kupujem garsoweru u naseqima Sportski centar, M.Hu|i
ili Orao, tel. 617-297,
061/617-23-85
• Izdajem name{tenu garsoweru u Novom Sadu, na Bulevaru
Oslobo|ewa, preko puta Dnevnika. 150 evra + tro{kovi,
kontakt: 022/672-406, 064/13392-66
• Prodajem stan u Novom Sadu
ili mewam za ku}u u Sremskoj
Mitrovici, po dogovoru, tel.
064/178-33-98
• Izdajem ku}u u Sremskoj Mitrovici, Petra Preradovi}a
81, tel. 623-709
• Izdajem jednosoban stan kod
Bolnice 40 m2 centralno grejawe, tel. 621-520, 064/419-80-93
• Izdajem jednosoban stan 40
m2 , Sportski centar, toplovod, 625-364
• Izdajem dvosoban stan u nasequ KPD na prvom spratu sa
gara`om, 064/33-78-35
• Izdajem u zakup name{ten
jednoiposoban stan u N.Beogradu J. Gagarina 169 od 1. juna
2010. godine (Blok 45) tel.
062/340-780
• Izdajem nov name{ten jednosoban stan za dve devojke nepu{a~e u Novom Sadu kod Futo{ke pijace od 1.6.2010. tel.
063/81-44-931
• Izdajem ku}u za stanovawe u
La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem nename{tenu garsoweru, grejawe toplifikacija u
nasequ M. Hu|i 5 sprat, na du`e vreme, tel. 064/193-10-48,
632-226
• Prodajem jednosoban kompletno name{ten stan 45 m2 sa
cg 4 sprat naseqe M.Hu|i, tel.
064/280-97-53
• Izdajem ku}u, lokal i perionicu u Bulevaru Konstantina
Velikog br. 81 tel. 064/193-1186
• Izdajem jednosoban name{ten stan u Novom Sadu drugi
sprat, kod @elezni~ke stanice, tel. 672-962
• Izdajem dvosoban stan sa gara`om u nasequ KPD prvi
sprat, tel. 064/337-86-35
• Prodajem ku}u na sprat 150
m2 na 8 ari placa novogradwa u
Kuzminu, gara`a svi prate}i
objekti grejawe na ~vrsto gorivo, cena po dogovoru, tel.
060/712-19-66, 022/640-090,
• Prodajem stariju ku}u u Kuzminu zapo~eto renovirawe, u
centru cena 5000 evra, tel.
060/01-08-992, 640-090
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u Nasequ M. Hu|i, tel.
064/317-73-77, 611-016
• Povoqno prodajem mawu ku}u
(polovina renovirana) u La}arku, tel. 064/96-03-789 i
060/55-44-909, Mile
• Izdajem garsoweru 25 m2 u
Novom Sadu, prvi sprat, cena
150 evra, tel. 064/420-23-57
• Prodajem dvosoban stan 57m2
u nasequ M.Hu|i, cena 30.000
evra tel. 626-025, 063/17-17901
• Izdaje se deo ku}e, naseqe
Mala Bosna tel. 022/630-888
• Prodajem ku}u u centru
Srem.Mitrovice Svetla 4 kod
mosta, tel.639-007
• Izdajem sobe devojkama i
u~enicama u centru sopstveno
kupatilo i kuhiwa Svetla 4
kod mosta, tel. 639-007
• Prodajem stan u Novom Sadu
Bulevar oslobo|ewa tel.
061/19-525-21
• Kupujem ku}u u {irem centru
Sremske
Mitrovice,
tel.
064/178-33-98
• Prodajem sprat sa potkrovqem u centru 250 m2 Svetla 4
kod mosta, tel. 639-007
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u centru grada cena 150
evra, tel. 063/17-17-901
• Prodajem stan 56 m2 sa parnim grejawem u nasequ KPD
Zmaj Ogweni Vuk 10, prizemqe,
cena po dogovoru zvati od 8 do
21 sat tel. 630-035
• Izdajem dvosoban stan u nasequ Stari most, kod kru`nog
toka, na du`e vreme, tel.
064/211-40-35
• Izdajem ve}u garsoweru, mo`e i za u~enice, Mato{eva 49
a, tel. 069/640-443, 640-443
• Prodajem garsoweru u [e}er
sokaku 25m2 cena 15.000 evra,
tel. 626-025, 063/17-17-901
• Izdajem na du`i period name{tenu garsoweru u nasequ
M.Hu|i, tel. 063/195-20-25
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa centralnim grejawem kod Sportske hale, tel.
022/624-646, 064/506-32-36
• Potreban dvosoban ili jednoiposoban stan nename{ten,
tel. 065/261-09-83
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u nasequ M.Hu|i, tel. 611016, 064/191-60-00
• Izdajem prazan ve}i jednosoban stan, tel. 063/86-25-699
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici
u blizini pe{a~kog mosta tel.
064/450-19-80,
• Izdajem name{ten jednosoban komforan dvori{ni stan
sa posebnim ulazom , tel. 625355, 064/39-12-429
• Izdajem name{tenu garsoweru pored Medicinske {kole
mo`e i za sezonske radnike,
tel. 063/88-23-767
• Kupujem ku}u oko 90 m2, u
Sremskoj Mitrovici ili La}arku, tel. 063/71-97-993
• Prodajem garsoweru 25 m2 visoko prizemqe u Novom Sadu
na Bulevaru Evrope, odvojena
kuhiwa, gradsko grejawe topla
voda klima, kablovska telefon useqiva cena 30 000 evra
fiksno, tel. 064/321-22-97
• Veoma povoqno prodajem noviju ku}u na Crvenoj ~esmi sa
tri stambene jedinice 160, 85,
i 26 m2, sa pomo}nim objektima, mo`e i zamena za dva dvosobna stana novije gradwe,
tel. 022/614-491, 064/18-16-561
• Mewa se mali jednosoban
komforan prizemni stan sa mogu}no{}u dogradwe kod {kole
Sveti Sava za jednosoban stan
u nasqwima M. Hu|i, Stari
most, Dekanac, tel. 064/936-8375
Tel/faks:
022/610-069
022/610-070
022/624-657
Javno preduze}e za distribuciju prirodnog gasa
Sremska Mitrovica
Trg Vojvo|anskih brigada 14/I
De`urni: 064/889-45-80
Mob: 064/889-45-81
sremgas gmail.com
STRANA 15.
OGLASI
• Prodajem stan u Barajevu
57,66 m2, mogu}nost pro{irewa
ili zamena za ku}u u Srem.Mitrovici ili La}arku, povoqno,
tel. 064/450-26-81
• Prodaje se povoqno jednosoban stan 48 m2 u Novom Sadu
Rumena~ki put 17 tel. 063/72143-89
• Izdajem dvosoban komforan
stan u centru u~enicama – studentkiwama, tel. 657-440,
062/873-10-97
• Na prodaju ku}a u [a{incima
– hitno, novogradwa 130 m2,
centralno
grejawe,
tel.
062/184-10-21
• Izdajem potpuno name{ten
jednosoban stan u nasequ M.Hu|i kod ~esme, tel. 063/31-65-89,
022/611-980
• Prodajem garsoweru u nasequ
Orao u Srem. Mitrovici, tel.
065/523-38-22, 022/650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru u novom objektu sa c.grejawem jednoj osobi nepu{a~u,
tel. 064/451-26-14, 022/626-700
• Prodajem dvosoban stan u izgradwi u S.Mitrovici, tel.
624-828
• Izdajem name{ten dvosoban
stan u SM u nasequ M.Hu|i kod
kru`nog toka , poseban ulaz,
kuhiwa, kupatilo, grejawe, telefon, kablovska TV, tel.
063/534-643
• Izdajem jednosoban name{ten stan u sklopu ku}e sa zasebnim ulazom cena 120 evra
plus depozit, tel. 627-091,
064/535-14-22
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa centralnim grejawem kod Bolnice i gara`u kod
Sportskog centra, tel. 022/664834, 064/28-97-639
• Izdajem nename{tenu garsoweru u nasequ Orao u Srem.
Mitrovici, tel. 065/523-38-22,
650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru sa centralnim grejawem u
nasequ Pejton, tel. 628-015,
062/411-835
• Izdajem dvosoban nename{ten jednosoban stan u naseu
M.Hu|i u Sremskoj Mitrovici,
tel. 639-029
• Prodajem ku}u na 18 ari placa u strogom centru Kraqevaca, tel. 011/260-53-06, 064/44819-54
• Prodajem dvoiposoban stan u
Kamewaru 641-009, 063/1180078
• Prodajem ili mewam ku}u u
Man|elosu za stan ili ku}u u
Srem.Mitrovici, tel. 681-649
• Izdajem garsoweru u Novom
Sadu, tel. 064/037-03-40
• Izdajem jednosoban name{ten stan u Sremskoj Mitrovici, pogled na centar, tel.
065/651-95-17, 615-429
• Izdajem ve}i jednosoban stan
u stogom centru Srem.Mitrovice kod Muzi~ke {kole, tel.
627-725
• Prodajem ku}u u Sremskoj Mitrovici useqiva odmah, 31.000
evra, tel. 626-025, 063/17-17901
• Prodajem dvosoban stan u
Sremskoj Mitrovici naseqe
M.Hu|i, renoviran, tel. 626025 063/17-17-901
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, potkrovqe, 30 - 35 m2, tel. 064/505-1970
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, 50 m2,
tel. 069/212-01-03
• Ku}a na prodaju, ulica 1. novembar 351 180 m2 La}arak,
061/20-80-627
• U Subotici izdajem jednosoban name{ten stan, klima, kablovska, tel. 022/626-779,
069/110-79-49
• Prodajem ~etvorosoban, lepo
renoviran stan, povr{ine 120
m2 sa centralnim grejawem i
velikim podrumom u nasequ
KPD povoqno, tel. 064/280-9753
• Prodajem nedovr{enu ku}u u
nasequ 25. maj na 5 ari placa,
tel. 064/53-66-433
• Prodajem ukwi`en dvosoban
stan u Sremskoj Mitrovici,
centar, naseqe M.Hu|i, pored
obdani{ta i {kole, prvi
sprat, 54 m2, tel. 064/141-3808, 626-315, 063/582-857
• Izdajem dvosoban name{ten
stan centar grada, tel. 063/1717-901
• Prodajem dvosoban sre|en
stan, naseqe M.Hu|i, prvi
sprat, tel. 626-025
• Kupujem ku}u u Velikim Radincima na ve}em placu, tel.
064/150-70-21
• Izdajem name{ten dvosoban
stan na Krwa~i–Beograd, preko puta poqoprivredne {kole,
pogodan za u~enike i studente,
cena 150 evra, tel. 022/663-355,
066/143-916
• Prodajem ku}u na Crvenoj ~esmi tel. 061/30-20-696
• Izdajem name{ten dvosoban
stan u S.Mitrovici, tel. 617846, 061/11-84-947, 064/401-5253
• Prodajem ku}u u Bu|anovcima, povr{ina 80 m2 sa pomo}nim objektima, plac povr{ine
14 ara, cena 6.000 evra, tel.
065/440-27-28
• Izdajem name{tenu garsoweru Stevana Mokrawca 43 kod
Kasarne, tel. 063/808-37-33
• Izdajem name{tenu garsoweru u Novom Sadu, Arawi Jano{a 18, tel. 064/420-23-57
• Prodajem u La}arku ku}u na
kqu~, 70 m2 sa dosta pomo}nih
objekata i radionicom, plac 4
ara, povoqno, tel. 064/280-9753
• Izdajem jednosoban, name{ten, dvori{ni stan sa centralnim grejawem u Sremskoj
Mitrovici,naseqe Matija Hu|i.tel.611-738, 064/148-51-39
• Izdajem dvosoban, komforan,
name{ten stan sa centralnim
grejawem u strogom centru
Srem.Mitrovice, tel. 022/625132, 022/624-724, 064/022-74-59
• Izdajem super name{ten stan
70 m2 grejawe, klima u centru
Srem.Mitrovice, tel. 064/11980-93
• Izdajem ~etvorosoban stan u
Beogradu, Zvezdara Kluz, 105
m2, komplet name{ten, zgrada,
prvi sprat + ~etiri terase, cg,
telefon KATV, interfon, videonadzor, na du`e vreme, cena 450 evra tel. 064/902-42-90
• Prodajem ili izdajem ku}u sa
11 ari placa u strogom centru
S.Mitrovice, mo`e i zamena,
tel. 063/50-94-94
• Kupujem u S.Mitrovici ku}u
do 50.000 evra, tel. 064/280-9753
• Hitno prodajem ku}u na placu
od 34 ara pogodna za ru{ewe,
struja, voda, telefon, @elezni~ka 74, Martinci, cena povoqna, tel. 064/317-71-05
• Izdajem ku}u za stanovawe u
La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem studentima jednosoban stan u Novom Sadu, Liman
4, tel. 060/362-77-84
• Prodajem ku}u na Crvenoj ~esmi, informacije na tel.
061/302-06-96
• Prodajem ku}u u u`em delu
grada, kompletno sre|ena, odmah useqiva, tel. 063/831-3033
• Prodajem stanove svih vrsta,
stare i nove na svim lokacijama u Sremskoj Mitrovici, tel.
063/486-181
Zmaj Jovina 26, Sremska Mitrovica
PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I DISTRIBUCIJU
TOPLOTNE ENERGIJE
www.smtoplana.co.yu
Obave{tewe potro{a~ima
Sve prijave kvarova na instalacijama centralnog
grejawa objekata na sistemu daqinskog grejawa mogu
se prijaviti u periodu od 6 do 21 ~as svakog dana u
toku grejne sezone na telefone:
612 - 694, 610 - 584
Molimo potro{a~e da redovno izmiruju svoje
obaveze kako bi izbegli neprijatnosti iskqu~ewa sa
toplovodne mre`e.
16. STRANA
VELEPRODAJA
I MALOPRODAJA
[ID, Ogwena Price 2
Tel/fah: 022/716-723
SREMSKA MITROVICA,
Ticanova 82
Tel: 022/631-456, Mob: 063/77-96-438
!
!
"
#
$
%
&
PROIZVODWA I UGRADWA:
-PODNIH I ZIDNIH OBLOGA OD BETONA
-KOMPLET RIGIPS SISTEMA
-IZOLACIJE
-«KARBON» PROGRAM-DEMIT FASADE
(DISTRIBUTERI ZA SREM)
TEPIH SERVIS I AUTOPRAONICA
SERVIS ZA ^I[]EWE OBJEKATA
"DADA - 06"
Pr. Boris Ov{ek
-
Higijensko odr`avawe objekata
Prawe tepiha i mebla
Dubinsko prawe automobila
Prawe izloga, prawe stanova
022/670-241
063/19-20-769
065/2-670-241
FRIZER SHOP
I PARFIMERIJA
Lorena
1. Novembar 279
LA]ARAK
@itna pijaca br. 16
Sremska Mitrovica
Tel: 022/622-127
Celokupan program za nadogradnju
noktiju i trepavica
Oprema i alat za frizerske salone
Z.R.
BA]A
-
GRA\EVINSKO ZANATSKA RADWA
• Prodajem ku}u u Sremskoj Mitrovici, trosobna sa parnim
grejawem, podrumom i dvori{tem, tel. 064/326-49-98
• Prodajem ku}u u La}arku,
Fru{kogorska 148, tel. 671-135
• Prodaje se ku}a sa lokalom i
dvori{nim jednosobnim stanom i svim prate}im objektima,
Planinska 103, tel. 651-201,
065/600-66-97
• Prodajem jedosoban stan od
41 m2 + velika terasa, centralno grejawe u S.Mitrovici,
naseqe Stari most, tel.
064/073-92-43
VOZILA
VOZILA
• Prodajem pasat 1,9 turbo dizel, 1993. tel. 064/89-22-075
• Prodajem Ford eskort 1,3 89.
godi{te, dobro o~uvan, vlasnik, registrovan do 12.9.2010.
tel. 064/249-21-75
• Na prodaju Ford orion dizel,
1984. god. registrovan do decembra 2010. tel. 022/753-878,
060/446-80-95
ful
• Prodajem
oprema u izuzetnom stawu tel.
673-014
• Prodajem ili mewam Ford sijeru 86. godi{te, 1,6 benzin,
plin, , tel. 069/753-067
• Prodajem ili mewam skuter
Pe`o 100 kubika, 99. godi{te,
tel. 069/753-067
• Prodajem motor automatik
2006. god. cena, 420 evra, tel.
661-314,
• Prodajem jugo 55, 92. godi{te
registrovan do 7. juna 2011., muzika MP3, alarm, plin sa atestom vlasnik, tel. 022/621-096,
064/187-48-56
• Prodajem ili mewam za auto,
motor Honda 750 cm3 rs 86. god.
u dobrom stawu cena 1200 evra,
tel. 065/50-47-101
Stari {or 30
Sremska Mitrovica
Restoranu „Probus“ hitno potrebni kuvari,
pomo}nici kuvara i konobari
Tel: 623-860
Zidawe, malterisawe, proizvodwa betonskih blokova,
fasade, izolacije, izrada i prodaja fert gredica
KOMARNICI
UNIVER, MEDIJAPAN
LESONIT
[email protected] SE^EWE
KANTOVAWE ABS TRAKE
Tel.064/612-3131
022/618-228
Tel:022/631-718
Mob:063/85-39-714
-
METAR KUHIWE VE] OD 9.000,00
Ticanova 68
Sremska Mitrovica
• Prodajem trosoban stan u Dekancu, tel. 062/800-44-53
• Prodajem ku}u sa potkrovqem, grejawe, naseqe Severno od Planinske, u odli~nom
stawu, cena po dogovoru, tel.
063/486-181
• Izdajem name{ten stan kod
„Horoskopa kafe“ 56 m2 odmah
useqiv, tel. 063/808-37-33
• Mewam stan od 46 m2 na prvom spratu sa centralnim grejawem u nasequ M.Hu|i kod obdani{ta za ve}i, tel. 062/369914
• Prodajem ku}u sa pomo}nim
objektima i ba{tom od 14 ari u
Bu|anovcima, tel. 063/836-9073
• Prodajem dvosoban i trosoban stan u Beogradu na Mirijevu, mogu} svaki dogovor, tel.
063/583-927
• Prodajem garsoweru 22 m2 u
Rumi kod pijace, povoqno tel.
064/278-68-83
• Prodajem dvosoban komforan
stan u nasequ Kolonija Ma~vanska
Mitrovica,
tel.
063/822-83-62
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici, super sre|ena 110 m2, tel.
064/280-97-54, 622-339
• Prodajem dvosoban stan u Dekancu i ku}u u Hrtkovcima, tel.
060/624-56-22
• Kupujem mawu ku}u u okolini
Sremske Mitrovice i {ire,
tel. 065/472-65-97
• Prodajem dve ku}e u ulici
Novi {or u Sremskoj Mitrovici, tel. 063/834-77-13
• Prodajem spratnu ku}u u
Sremskoj Mitrovici, naseqe
Aleja, 170 m2 sa gara`om i podrumom od 50 m2, ozidana ciglom i potpuno izolovana, sva
infrastruktura, sve vrste grejawa, na placu od 6 ari, tel.
064/191-55-97, 063/835-23-55
"STOLARIJA ERAKOVI]"
KUHIWE
PLAKARI
VRATA
PROZORI
STEPENI[TA
• Prodajem jugo 55, 89. godi{te,
registrovan do februara 2011.
god. u solidnom je stawu, cena
500 evra, tel. 064/144-15-96,
022/611-944
• Prodajem ili mewam ford
fiestu 1,6 dizel, tel. 063/323547
• Prodajem tomas automatik,
povoqno tel. 064/227-99-99
• Prodajem opel kadet 1991.
god. tel. 022/640-738, 064/14269-32
• Prodajem jugo skalu 65, 1300
kubika, atest.gas, 93. god. registrovan do aprila 2011. tel.
064/870-91-62
• Prodajem zastavu 101 – poli,
91. godi{te, registrovana,
plin
atestiran,
658-001,
063/83-17-674
• Prodajem zastavu 101, 91. godi{te, registrovana, tel. 658001, 063/83-17-674
• Prodajem pasat karavan 87.
god. registovan do 2010. u solidnom stawu cena 1400 evra,
tel. 064/15-09-203
• Prodajem micubi{i kolt reg.
do oktobra 2010. ispravan u dobrom stawu, cena povoqna,
tel. 064/566-69-93
• Prodajem alfa–romeo ne registrovanog u voznom stawu, godina 1988, alfa-33-170, tel.
065/53-05-932
• Prodajem ladu samaru 1.3
1990. godi{te, atestiran plin
do 2016. registrovana do marta
2011, cena 650 evra, tel.
064/119-44-61, Qubi{a
• Na prodaju apenac 6 sre|en,
420 evra, tel. 064/321-32-16
• Prodajem fi}u u odli~nom
stawu registrovan, povoqno,
tel. 022/628-840, 064/15-47-637
• Prodajem
karavan, 1999. god. izuzetno
o~uvan, registrovan do januara
2011. god. tel. 063/640-570
• Prodajem alfa romeo 33 turbo dizel karavan, registrovan
do avgusta 2010. god.proiz.
1987. cena 700 evra, tel.
063/549-142
• Prodajem zastavu 101 povoqno, tel. 065/224-21-97, 065/22421-97
• Prodajem ladu rivu, kraj 90.
registrovana do februara
2011. plin atestiran, tel. 671943
• Prodajem ~etiri vozila jugo,
god. proizvodwe ’96, motocikl
tomos, god. proizvodwe ’87,
prikolicu 800 kg ’80 god., tel.
063/552-968, 063/533-757, faks,
021/63-12-505
• Prodajem kombi Zastava Rival teretni nosivost 1100 t, B
kategorija, tel. 063/534-643
• Prodajem fijat ar|entu 85.
godi{te, 2,5 cm3, neregistrovan u voznom stawu, tel.
064/490-46-31
• Mewam golf 2 85. godi{te,
plin troje vrata, {iber, centralna brava, registrovan, odli~an, za golfa dizela ~etvoro vrata, tel. 064/393-18-97
• Prodajem Mercedes 190 dizel o~uvan, dobra limarija, dobar motor registrovan do marta 2011. god. tel. 064/484-19-30
• Prodajem opel astru karavan
95. godi{te, 1,7 dizel, registrovana vlasnik motor odli~an, cena 1400 evra, tel.
065/504-71-01
• Prodajem zastavu 101, crvene
boje, registrovana, atestiran
plin, 2000. godi{te u izuzetnom stawu, tel. 022/673-014
• Prodajem jugo 60 u dobrom stawu, registrovan do kraja godine, tel. 064/459-86-87, 618-629
• Prodajem reno 4, 1979, tel.
022/626-879, 063/841-23-65
• Prodajem golf 1, 1984. god.
tel. 022/625-671, 063/766-94-29
30. jun 2010.
NA[E ZDRAVQE
Stomatolo{ka ordinacija
"Dr Stoj{i}"
Milan Stoj{i}
specijalista oralni hirurg
Trg Nikole Pa{i}a bb, Sremska Mitrovica
Tel: 022/611-225; 063/404-801
SPECIJALISTI^KA ORDINACIJA ZA ULTRAZVU^NU DIJAGNOSTIKU
Prim. dr Milenko Trifunovi}
POLIKLINIKA
Dr Milo{evi}
- ultrazvuk srca
- ultrazvuk dojke
- ultrazvuk {titaste `lezde
- SVE ZA STOMAK
Tel. 015/774-1234; Kasarska 7, [ABAC
SPECIJALISTI^KA
PEDIJATRIJSKA ORDINACIJA
"Dr Qiqana Stoli}"
Ruma, Orlovi}eva 27
Tel: 022/431-500
Sremska Mitrovica, Save Kova~evi}a 13
Ultrazvuzvu~na i
kolor dopler dijagnostika
Dr med. Qiqana Stoli}
SPECIJALISTI^KA LEKARSKA ORDINACIJA
O^NA KU]A
RADOVAN^EVI]
- DR LAU[EVI] Prim. dr Bo{ko J. Lau{evi}
spec. interne medicine
Sremska Mitrovica
Stefana Lastavice 11
Tel/fah: 022/639 - 189
Tel: 022/636 - 002
Mob: 064/127-29-23
NORMALNO JE
DA DOBRO VIDITE!
Sremska Mitrovica Stari {or 102
Tel: 022/626-428 i 064/19-15-847
SPECIJALISTI^KA DERMATOVENEROLO[KA ORDINACIJA
dr med. Jasmina Divi}
spec. dermatovenerolog
DERMATOLOGIJA, DERMATOHIRURGIJA,
KOMPJUTERIZOVANA DERMOSKOPIJA,
ALERGOLOGIJA, ALERGOLO[KI TESTOVI,
KOZMETOLOGIJA, BOLESTI VENA, POLNE BOLESTI
Sremska Mitrovica
Svetozara Mileti}a 1
Tel: 022/622-421
e- mail:jasminadivic
• Prodajem xetu 1988. godi{te,
tel. 022/673-120, 063/862-68-67
• Prodajem kombi folcvagen
teretni dizel, 1981. godi{te,
registrovan do 1. aprila 2010.
god. tel. 685-667, 060/685-66-77
• Prodajem audi 80, 1,3 dizel
registrovan do 18.12.2010. god.
u voznom stawu o~uvan, tel.
022/632-588, 064/56-66-928
Pru`am usluge projektovawa i servisirawa hidraulike i pneumatike, agregata i
hidrauli~nih platfori. Boban Ili}. Tel: 060/660-13-09
UROLOGIJA
Prof.dr. Jovan Stojkov
Prim.dr. Du{an Bonert
Dr.med. Dragan Grbi}
GINEKOLOGIJA
I AKU[ERSTVO
Prof.dr.sci.med. Miroslava Pavlov- Mirkovi}
INTERNA MEDICINA
ULTRAZVUK
Telefon: 021/55-77-07
Jovana \or|evi}a 11, Novi Sad
Radno vreme
Radnim danom: 7:30-20:00; subotom: 8:00-14:00
De`urni telefon (svakog dana 7:00-22:00):064/ 429-6624
specijalista pedijatar
Mob: 064/207-11-83
022/641 - 494, 062/240 - 287
• Prodajem povoqno mazdu 626
god. 1984. god. u dobrom stawu
atestiran gas cena po dogovoru, tel. 022/636-299, 064/88945-02
• Prodajem golf dizel 1989.
godi{te ~etvoro vrata 1700
evra i opel suzu karavan dizel
1985. godi{te 1000 evra, tel.
022/613-977, 069/702-002
Hotel "Moravica"(***)
Timo~ke bune 4, 18230 Sokobawa
Phone: +381 18/ 830 622
Fax: +381 18/ 830 656
Sajt: www.hotel-moravica.com
E-mail: hotelmoravica bankerinter.net
A.D. ZA IZRADU
ORTOPEDSKIH POMAGALA
ORTOPEDSKA POMAGALA,
OBU]A ZA DECU I ODRASLE,
MIDERI, POJASEVI, PROTEZE
I ORTOZE, INVALIDSKA KOLICA
I [TAKE...
Radno vreme od 8 do 14 ~asova
Izlasci na teren
Ruma, Stara Pazova i In|ija
Sremska Mitrovica
Ul. Jupiterova 73 (ulaz u Medicinsku {kolu)
022/ 614 - 328; 063/ 610 - 913
yahoo.com
• Prodajem golf 2 dizel 86.
god. registrovan u solidnom
stawu cena 1500 evra, tel.
064/535-14-22, 627-091
• Prodajem jugo 45, bele boje,
1987. god. neregistrovan, ura|ena limarija, nov akumulator,
cena 570 evra, tel. 063/722-5249
• Prodaje se teretni kombi Fiat dukato, 2,5 d, god.proizvodwe 1990, tel. 022/664-834,
064/28-97-639
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te ispravna u voznom stawu, cena 300 evra, tel. 065/51319-99
• Prodajem Jugo 55, god.proiz.
89. neregistrovan, u dobrom
stawu tel. 064/870-93-82
• Prodajem Opel astru S na
benzin 1600 kubika god.proiz.
1997. tel. 064/827-18-07
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te registrovana do marta
2010. cena 300 evra, tel. 611903
• Prodajem Jugo 45, tel.
064/137-04-08
• Prodajem TAM–i}a, T-65, produ`en sanduk, poseduje arweve
i ciradu u odli~nom stawu ,
tel. 064/938-88-08
• Na prodaju motor BT 50 kubika regist. na potvrdu, tel.
063/742-01-81
• Prodajem Opel Kadet karavan 1,6 dizel. 1989. god. tel.
063/89-62-861
• Prodajem Jugo 55 1989. godi{te, plin, registrovan, vlasnik, cena 750 evra, tel.
064/889-48-08
• Prodajem Opel Korsu 1999.
godi{te, 1.0 registrovana godinu dana, 064/506-32-32
• Prodajem Pe`o skuter 125 kubika 99. god. tel. 060/345-33-65
• Povoqno prodajem Jugo 55, godi{te 1989, u voznom stawu,
registrovan do jula meseca,
tel. 651-202, 625-058
• Prodajem Jugo 45 1990. godi{te pus na {asiji tek registrovan u dobrom stawu, tel.
062/594-542, 622-559
• Prodajem Jugo 55, Zastavu poli i peglicu, tel. 063/751-49-02
• Prodajem Reno klio 2001.
god. dizel i motor APN 6 povoqno, tel. 617-846, 061/11-84947, 064/401-52-53
• Prodajem Zastavu 128 84. god.
registrovan do 8.10.2010. 35
evra mo`e i u delovima, tel.
611-903, 064/341-54-35
• Prodajem varburg motor golf
1,3 91. god. plin registrovan do
februara 2010. tel. 064/91314-40
• Prodajem Golf 1 1,5 b petoro
vrata, pet brzina, 1982. god.
alu felne, nove gume, nov akumulatur, korpa, kva~ilo i lamela novi, motor odli~an limarija
super,
regis.
do
20.12.2010.g. cena 1400 evra,
022/659-671, 064/342-74-72
Veoma povoqno vr{im
korekcije na pantalonama,
sukwama, trenerkama (skra
}ivawe, su`avawe), mewam
rajsfer{luse i postavqam
trake na zavesama. 621-484.
• Prodajem Jugo tempo 1,1 1998.
god. u odli~nom stawu, tel.
064/920-51-62, 022/613-572
• Prodajem Jugo 45 povoqno u
ispravmom stawu, dobro o~uvan, proizveden 1988. godine,
tel. 022/630-883, 065/65-13-181
• Prodajem automobil DAEWOO ESPERO 1997. godi{te,
atestiran plin. Tel: 064/18-56707.
• Prodajem Opel kadet suzu dizel u dobrom stawu 85’ tel.
064/122-72-78
• Prodajem golf 2 god.proiz.
1987, 1.3 benzin , petoro vrata
u odli~nom stawu, tel.
060/022-74-44
• Prodajem Ladu samaru 1990.
god. vlasnik , registrovana do
16.9.2010, Ruma, tel. 064/46858-51
• Prodajem Jugo 45 1989. god. u
odli~nom stawu, tel. 618-910,
064/155-42-02
• Prodajem Fijat tempra 1997.
god. 1,9 dizel, registrovan godinu dana, u super stawu, vlasnica, cena povoqna, tel.
066/519-14-75
• Prodajem Zastavu 128 1985.
god. registrovana do januara
2010. tel. 060/35-35-855
• Prodajem auto Reno kangu 1,9
DTI klima, podiza~i, arbag,
mo`e zamena za karavan, tel.
064/83-77-049 Boban
• Prodajem Golf 2 turbo dizel
1985. god. tel. 022/613-661
• Prodajem Golf 2, 1987.
god.benzin+plin, tel. 065/43197-64
• Prodajem Ford fokus, 2000.
god. turbo dizel, u dobrom stawu, cena po dogovoru, 063/486181
• Prodajem Golf 2 dizel 1986.
god. Tel. 065/861-81-11
• Prodajem golf 2, 1,6 D 89. godi{te i kombi folksvagen T2
1,7 D 87. godi{te tel. 064/13144-97, 623-205 posle 20 ~asova
• Prodajem zastavu 128, 1987.
godi{te, prvi vlasnik, registrovana do 24.9.2010. cena po
dogovoru, tel. 064/122-88-25,
063/803-28-68, 430-120
• Prodajem golf 2, 1989. god.
~etvoro vrata i opel kadet karavan dizel, 1985. god. el.
613-977, 069/702-002
• Prodajem „Jugo in“, metalik,
star godinu dana, pre{ao 750
km, tel. 063/739-46-23
• Prodajem generalno osve`en
motor od zastave 101 i juga 55
kao polovne delove za zastavu
101, tel. 064/920-51-62
POQOPRIVREDA
POQOPRIVREDA
• Prodajem dva jutra zemqe pored asfaltnog puta udaqeno
1,5 km od Vrdnika i 150 m od
skretawa za Rumu, tel. 063/71131-86
• Prodajem kombajn far – klajson `itni, kosa 2,80 cena 3500
evra, tel. 022/86-068
• Prodajem sala{ sa dva jutra
zemqe pored savskog mosta uz
selo La}arak (kod Varde)
064/223-21-30
• Prodajem tawira~u 24 diska
i traktorsku prskalicu morava, stara 2 godine, tel.
062/393-055
• Povoqno prodajem u Ba~incima potes ^esmin 31,5 ara bagremove {ume, 9,5 ara wive, 3,5
ara {qivika i zgrada od 18 m2
u komadu, tel. 650-714
• Prodajem dva ara zemqe sa
80 stabala {qiva i 200 stabala loze–Grgurevci Golo brdo,
tel. 628-800, 065/388-85-99
• Prodajem jutro zemqe u Kuzminu potes Tr{~are, tel.
060/71-21-966
• Prodajem wivu u Le`imiru
42 ara potews Carina, tel.
064/182-72-23
• Prodajem vo}wak {qivik u
punom rodu oko 2000 stabala na
povr{ini od 5 kat.jutara u •
Fru{koj gori kod Vrawa{a,
tel. 064/280-97-53
• Prodajem zemqu u Divo{u 4
jutra u komadu potes Brestovi,
tel. 060/062-13-17
• Prodajem motokultivator
guldbor 8,2 kow.snaga sa frezom i rotacionom kosa~icom,
tel. 022/630-803, 060/630-80-30
• Prodajem ~etiri jutra prvoklasne zemqe udaqena od asfaltnog puta Irig – Vrdnik 1,5
km, tel. 063/711-31-86
• Prodajem tifon fi 90 makedonski sa turbinom i reduktorom du`ine 280 m, bauerovu
pumpu i bauerov top, tel.
060/344-62-52
[email protected] TELEFONI
Sremska Mitrovica
Policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
Vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
Hitna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Autobus. stanica . . . . . . . . . . . .621-143
@elezn. stanica . . . . . . . . . . . .621-444
De`urna apoteka . . . . . . . . . . .625-411
JKP Vodovod . . .626-200, 064/8894-772
JP Komunalije . . . . . . . . . . . . . .624-500
Srem gas . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-069
Elektrodistribucija . . . . . . . .630-333
JP Direk. za izgr. grada . . . . .623-788
Bolnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-222
Zavod za javno zdravqe . . . . .610-511
PU „P~elica“ . . . . . . . . . . . . . .624-398
Poreska uprava . . . . . . . . . . . . .611-214
Op{tin. inspekcije cen. . . . . .610-566
Republi~ke inspekcije:
- poqoprivredna . . . . . . . . . .610-657
- veterinarska . . . . . . . . . . . .610-646
- sanitarna . . . . . . . . . . . . . . .610-558
- tr`i{na . . . . . . . . . . . . . . . .610-348
- za rad, zapo{qavawe
i soc. politiku . . . . . . . . . .610-618
- za{tita `iv. sredine . . . .624-660
- vodoprivrede . . . . . . . . . . .614-450
TERMOELEKTRANE
- TOPLANE
SREMSKA MITROVICA
30. jun 2010.
STRANA 17.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem motokultivator
saks 4,5 ks i delove motora
lombardini 14 ks blok glava,
tel. 064/162-94-68, 022/432-075
• Prodajem frezu 4,5 ks, tel.
064/137-04-08
• Prodajem 1,5 jutro oranice u
La}arku, potes Tabanac, tel.
627-725, 064/073-92-06
• Prodajem 2,5 jutara zemqe u
S.Binguli nedaleko od asfaltnog puta, tel. 022/753-878
• Prodajem motokultivator
LABIN goldini dizel14 kowskih snaga, sa kiper kardan.
prikolicom, pod. frezom i jo{
pet radila, tel. 621-520,
063/849-66-21
• Prodajem dve traktorske gume 11,2 – 24 ili mewam za mawe
9,5 – 24, tel. 064/20-71-631
• Prodajem trobrazni plug Leskovac 14 cola, tel. 064/20-71631
• Prodajem ili mewam `itni
kombajn Zmaj 125, kosa 5 metara, tel. 062/107-92-78, 064/39732-19
• Prodajem sala{ kod Hidrogra|evinara, tel. 613-977,
069/702-002
• Prodajem 2,5 jutra zemqe u
La}arku potes Okopi, tel. 624651
• Prodajem levator za kukuruz
9 m, prskalicu RAU 350 lit. i
dvoredni {parta~ – ITM,
062/800-44-53
• Prodajem jutro zemqe na man|elo{kom putu tel. 621-615
• Prodajem traktor 533, godi{te 1979, i {pediter nosivosti 1,5 tona tel. 064/420-23-57
• Prodajem pu`ni transporter
6 metara kao nov, tel. 022/448230
• Prodajem sadnice kalamqenog le{nika sorti: rimski,
halski xin, kosford, istarski
dugi, tel. 037/875-049, 063/76775-62
• Prodajem sadnice: jabuka,
{qiva, kru{ka, tre{wa, breskva, vi{wa, duwa i ostalo,
tel. 063/106-89-89, 037/875-049
• Kupujem dvoredni tarup, tel.
037/875-049, 063/767-75-62
• Prodajem traktor 577 sa
predwom vu~om, 89. godi{te,
prikolicu zmaj u fabri~kom
stawu 8 t, plug obrta~ rabeverg, 3 brazde plug IMT 757 – 2
brazde i plasti~ni rasturiva~
za ve{a~ko |ubrivo 400 kg tel.
064/432-12-12
• Prodajem {qivik, Kr~edin
vikend zona (potes Bo`i} dol
K.O. Kr~edin 3793/1 i 3793/2)
42 ara sa 220 stabala (11 godina stare , pun rod) vikendica –
trofazna struja, asvaltni put,
pogled na Dunav, cena 20.000
evra, tel. 063/592-235
• Prodajem jednobrazni plug,
cena povoqna, o~uvan, tel.
684-195
• Prodajem dva jutra zemqe
preko puta Novog grobqa u drugoj du`i u Sremskoj Mitrovici,
tel. 022/610-147
• Prodajem kombajn zmaj 142,
sve tri varijante, ful oprema,
torpedo 90 sa predwom vu~om,
tarup 4 reda, liniju za {e}ernu
repu ful oprema, {estoredni i
~etvoredni futo{ki {parta~
za kukuruz, tel. 063/88-06-707,
022/381-859
• Prodajem pneumatsku sejalicu za kukuruz, traktor torpedo
75 sa predwom vu~om, tel.
063/82-44-364
• Prodajem ~etiri jutra zemqe
u Lapovcu na putu Kuzmin–Bosut, tel. 065/660-39-71
• Prodajem `itnu sejalicu 23
lule i mehani~ku sejalicu za
kukuruz Maksikor, tel. 060/0588-882
• Prodajem vo}wak ({qivik),
10 ari 68 stabala pet godina
star u punom rodu, Sala{ No}ajski, 200 m sa leve strane od
drumskog mosta, cena 5.500
evra, tel. 064/30-38-362
• Prodajem traktor IMT 533 sa
zadwim traktorskim viqu{karom, cena povoqna, tel. 063/8133-025
• Prodajem dve traktorske prikolice, tel. 061/546-30-31, 069/
546-30-31
• Prodajem jutro zemqe u Le`imiru, pola jutra vo}waka, motokultivator honda, prekrupa~
oxa~ki, tel. Tel. 065/66-77-489
• Prodajem tri prikolice Dubrava sa punim stranicama nosivosti 4,5 t u izuzetno dobrom
stawu, tel. 022/448-230
• Prodajem 1,9 ha zemqe u gra|evinskoj zoni Srem. Mitrovica na putu za Velike Radince
kod naplatne rampe, tel.
064/280-97-53
• Prodajem dva jutra zemqe u
La}arku, potes Ba{te, tel. 670810
LOKALI
LOKALI
• Povoqno izdajem lokal sa
sanitarnim
~vorom,
tel.
022/621-315, 022/622-431
• Izdajem lokal u strogom centru 24 m2 pasa` preko puta
SUP-a tel. 065/514-57-46
• Izdajem lokal 187 m2 u centru Man|elosa, tel. 681-478,
624-708
• Izdajem nov lokal broj 5 povr{ina 45 m2 u Srem. Mitrovici ulica Ratarska br. 17 kod •
Zmajeve {kole, tel. 064/358-5534
• Izdajem lokal u Rumi kod pijace, ul. Proleterska 1a, 15 m2,
cena 80 evra, tel. 063/875-7643
• Izdajem lokal 60 m2, Milo{a
Obili}a 120, preko puta Molove pumpe, 065/619-98-61
• Izdajem kafi} sa kuhiwom u
centru La}arka kod pekare Jovica ozbiqnom ugostitequ na
du`e vreme, tel. 064/832-97-39
• Izdajem pekaru u La}arku sa
radionicom (turske pe}i) pekara Jovica od 1. maja 2010. tel.
064/832-97-39
• Izdajem dvori{te sa posebnim ulazom, magacin i stambeni prostor u La}arku, pogodno
za sme{taj opreme i qudstva
gra|evinske firme i sli~no,
tel. 064/832-97-39
• Izdajem lokl-poslovni prostor u novom objektu, luks gradwa sa grejawem, telefonom i
alarmom. Pogodno za sve vrste
delatnosti. Sremska Mitrovica 16. divizije 23 a, tel.
064/451-26-14, 022/626-700
• Izdajem pasa`ni prostor u
centru Sremske Mitrovice pogodan za lekarske ordinacije,
poslovna predstavni{tva i kozmeti~ke salone, tel. 061/60665-19
• Izdajem lokal 70 m2 centar,
Stari Banovci povoqan za sve
delatnosti povoqno, tel. 352113
• Izdajem kiosk veli~ine 15
m2, tel. 064/082-75-67
• Podajem trafike sa tendom 5
m2 plasti~na i metalna 7 m2,
tel. 064/217-80-60
• Prodajem ili iznajmqujem pekaru u Grgurevcima, tel.
022/632-199
• Izdajem mawi dvori{ni kancelarijski prostor na adresi
Trg Svetog Dimitrija 29, S.Mitrovica, Tel. 022/622-653,
063/522-474
• Povoqno izdajem nov loka 45
m2, ulica Ratarska 17 kod Zmajeve {kole, tel. 064/358-55-34
• Izdajem lokal, biv{a mewa~nica, (preko puta biv{eg
SDK–a), tel. 063/50-44-73
• Izdajem poslovni prostor od
21 m2 i 22 m2, u Rumi, novogradwa, kupatilo, cg, telefon, prking, povoqno, tel, 063/377-561
• Izdajem lokal u centru Vrdnika 34 m2, tel. 022/465-113
• Izdajem magacinski prostor
kod KPD (Kraji{ka), tel. 612033, 061/224-21-42
• Prodajem poslovni prostor ,
veli~ine 35m2, u blizini hotela Sirmijum, tel. 064/206-47-89
• Prodajem dvori{ne lokale u
nasequ M. Mu|i, pogodno za
frizere, advokate, agencije,
ordinacije, nova gradwa, tel.
063/77-98-609
• Prodajem lokale u nasequ M.
Hu|i do Zmajeve {kole nova
gradwa od 32 m2 do 58 m2, tel.
063/54-11-76, 063/77-98-609
• Proadjem kafanu Le`imirska kapija u Le`imiru kod hotela, tel. 663-163, 064/12-27278
Programska {ema Sremske televizije
Sreda
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Ruma (R)
13:00 Xuboks
14:00 Raskr{}a (R)
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 O~i u o~i (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Planeta zemqa
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
^etvrtak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sremske pri~e (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Bez tambure nema pesme
21:15 Dokumentarni program
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Petak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova (R)
18. STRANA
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Rusinski magazin
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Sremska Mitrovica
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Dokumentarni program
21:15 Zoo Hobi
22:00 Novosti 3
22:30 Sport STV-a
22:35 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Subota
12:00 Kuhiwica
13:00 Planeta Zemqa
14:00 Xuboks
14:30 Film (R)
16:30 Paor (R)
18:00 Rusinski magazin (R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
22:00 EPut vina
22:30 Dokumentarni program
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
Nedeqa
10:00 Denis napast
12:00 Cicina tezga
13:30 Paor
15:00 Film (R)
16:30 Zoo Hobi (R)
17:00 Bez tambure nema pesme
(R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
21:45 Sport STV-a
22:00 Sremske pri~e
22:30 E TV (R)
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
Ponedeqak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine S. Mitrovica (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Put vina (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Sport STV-a
21:15 Raskr{}a
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Utorak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sport STV-a (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Hronika op{tine Ruma
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 E TV
21:15 O~i u o~i
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
PLACEVI
PLACEVI
• Prodajem plac u ^almi, 14 m
{irina 70 m du`ina, struja, voda i asfaltni pu, Mitrova~ka
10, ku}a i ~ardak, cena povoqna, 065/623-32-82
• Peodajem plac u La}arku,
„Ledine“bb, povr{ine 849 m2
sa temeqom i gra|evinskom dozvolom (struja, voda, telefon),
tel. 063/159-46-17
• Prodajem legalizovan plac
sa temeqom u La}arku Kara|or|eva ulica , 16 ari, cena
7000 evra, tel. 064/139-61-50
• Na prodaju plac 11 ari u Kuzminu blizu centra prikqu~ena voda, tel. 060/01-08-992
• Prodajem plac u Plati~evu
pored puta Ruma-[abac, pogodno za industriju, tel. 065/6164-368, 064/34-12-865
• Prodajm placeve u Sremskoj
Mitrovici naseqe Mala Bosna, Radina~ki put, tel. 064/
215-46-73
• Prodajem plac u Kamewru vrlo povoqno sa svom prete}om
dokumentacijom, tel. 063/486181
• Prodajem lokale i placeve
svih vrsta na raznim lokacijama, vrlo povoqno, tel. 063/93130-33
• Prodajem plac sa temeqom za
ku}u od 80 m2 naseqe Krivaja
M.Mitrovica, povoqno tel.
064/280-97-54, 622-339
• Prodajem plac 10 ari u Velikim Radincima, tel. 064/32649-98
• Prodajem plac u centru [a{inaca povr{ine 10 ari, tel.
064/30-94-494
• Prodajem plac u Bloku B kod
Ambulante, povr{ine 5 ari,
tel. 063/549-691
• Prodajem ba{tu, jedno katastarsko jutro na kraju sela,
u{oreno, struja, voda, pogodno
za oranicu ili plac, [a{inci,
Partizanska 13, tel. 684-195
• Prodajem dva placa u Maloj
Bosni izme|u ulica Marka Kraqevi}a i Ozrenske, svaki plac
je povr{ine oko 9 ara, ukwi`eni – legalizovani, tel.
060/706-19-57
• Prodajem legalizovan plac u
La}arku, Kara|or|eva bb, izlaz na dve ulice, tel.064/9624-079
• Prodajem plac sa temeqom i
vo}em povr{ine 11 ari legalizovan u La}arku, cena po dogovoru, tel. 022/613-915, 628-891,
064/31-45-579
• Prodajem plac 7,5 ari u Maloj
Slavoniji, tel. 022/621-404,
064/9163-628
• Prodajem plac povr{ine 37
ari u Le`imiru vikend naseqe
Banovac tel. 022/663-163,
064/12-27-278
RAZNO
RAZNO
• Prodajem torzionu osovinu
sa to~kovima za pravqewe
prikolice, tel. 628-760
• Prodajem samohodni bansek
za se~ewe ogrevnog drveta, i
ma{inu za se~ewe i cepawe
ogrevnog drveta, 661-201
• Vrlo povoqno prodajem o~uvanu spava}u sobu sa novim Simpo
du{ecima tel. 022/623-955
• Vrlo povoqno prodajem gasne
pe}i za centralno grejawe,
zrewaninska sa tu~anim lo`i{tem i junkers (radila jednu
sezonu) tel. 022/623-955
• Vrlo povoqno prodajem gasnu
pe} za grejawe 40 m2 nova, neupotrebqavana, tel 063/540-169
ili 022/623-955
• Prodajem kopaoni~ke ~upave
}ilime sa resama ru~ni rad 2
komada du`ina 2 m {irina 1,40
m tel. 628-706
• Prodajem mlade, 18 nedeqa,
koke nosiqe, isporuka oko 5.
jula, tel. 631-331, 065/838-9535
• Izdajem apartmane u Ohridu,
tel. 063/85-95-039
• Prodajem pianino (^ajkovski), klavijature tone bank kasio cp – 656 i ~e{ku violinu
3/4 , tel. 641-584, 063/641-055
• Diplomirani ekonomista,
ovla{}eni ra~unovo|a i revizor, 52 godine, tra`i posao,
tel. 063/87-57-643
• Izdajem apartmane u Bao{i}ima, tel. 00382 31 674-895,
064/43 00 161
• Prodajem rojeve ko{nice –
p~eliwak, tel. 064/155-23-46
• Prodajem vikendicu, nova
gradwa na glavnom putu Ruma–Novi Sad, 100m od {ume, 64
kvadrata, useqiva 13 ari placa, tel. 063/590-183
• Prodajem zamrziva~e od 210
i 310 litara, povoqno, tel.
626-041
• Prodajem pi{toq mauzer 7.65
kalibar tel. 661-314
• Dajem ~asove iz matematike,
veliki popust za redovan rad
sa decom, tel. 022/617-263,
065/510-42-16
• Vr{im selidbu kamionom,
tel. 065/530-59-32
• Prodajem stolove i stolice
za kafanu, tel. 064/122-72-78
• Pru`am usluge vo|ewe poslovnih kwiga za pravna lica
i preduzetnike, tel. 022/478755
• Prodajem emajlirane kante
za mast, tel. 022/622-626
• Prodajem ma{inu za prawe
sudova, tri komada dvokrilna
regala, dve police za kwige,
tel. 069/256-23-36
• Prodajem trpezarijski ovalan sto sa 4 stolice , o~uvan,
{iva}u ma{inu marke PFAF
staru ispravu i {iva}u ma{inu
Bagat Danica ispravnu, sve u
[idu, tel. 061/161-52-48
• Prodajem suvu doma}u {unku,
cena 800 dinara kilogram, tel.
670-453
• Diplomirana fizioterapeutkkiwa veoma uspe{no radi medic. relaksacionu i anticelulitnu masa`u, po potrebi dolazi na ku}nu adresu, tel.
064/420-20-13
• U Soko bawi izdajem apartmane i sobe sa kupatilom, tel.
063/87-57-021
• Prodajem ogrevno drvo sa
prevozom do kupca, tel.
022/640-960, 063/80-36-754
• Prodajem vikendicu bez struje i vode, u [i{atovcu iza manastirta, 022/663-547
• Diplomirana fizioterapeutkiwa sa patrona`nim iskustvom negovala bi i ~uvala bolesne osobe, postoji mogu}nost
stanovawa iskqu~ivo S.Mitrovica, tel. 064/420-20-13
• Povoqno prodajem bazen za
kupawe pre~nika 4,47cm h
107cm sa kompletnom opremom,
tel. 022/641-093
• Se~em i cepam drva ma{inskim putem, tel. 641-792
• Prodajem ili mewam za lak{u stolarsku frezu levanu,
tel. 064/91-63-883
• Prodajem vikendicu sa vo}wakom, 7 ari u Ma~vanskoj Mitrovici naseqe Staro selo,
cena 9.000 evra, tel. 063/77234-57
• Prodajem prikolicu kipericu 3,5 tone nosivosti, ru~ni
rad, dno stranice limeni, Milenko Krsti}, Sremska 51,
Martinci
• Izdajem trokrevetni apartman sa kuhiwom i kupatilom u
bawi Vrdnik, tel. 022/465-079,
069/613-354
• Prodajem vrhunske {tence
kratkodlakog jazavi~ara, tel.
063/811-56-82
• Radila bih poslove svih profila i radnog vremena, mla}a
penzionerka, tel. 621-928,
064/240-33-27
• Otkupqujem vunu veoma povoqno, Andrija, tel. 061/24864-10
• Prodajem {iva}u ma{inu Ru`a step elektronik , `ensku
bundu od nerca, tel. 022/621602, zvati posle 16 ~asova
• Prodajem nov du{ek za de~ji
krevetac povoqno, tel. 627747, 064/369-61-29
• Prodajem zamrziva~e od 210
l i sa ladlama od 120 l, tel.
626-041
• Otkupqujem neispravne zamrziva~e 626-041
• Prodajem polovnu original
haubu pe`oa 206, cena 50 evra,
tel. 062/85-01-598
• Prodajem polovan o~uvan bicikl planinac, cena 50 evra,
tel. 062/85-01-598
• Prodajem vikendicu kod Rohaq baza , tel. 063/285-322
• Prodajem dva skoro nova kau~a na razvla~awe, povoqno,
tel. 064/317-71-32
• Dajem ~asove srpskog jezika –
500 dinara dvo~as, tel.
061/315-57-93
• Prodajem ma{inu za pletewe
`ice ili zamena za juga ili
stojadina, tel. 670-940
• Prodajem prozor 120h80 nov
vakumiran, tel. 064/490-46-31
• Prodajem cisterne od 1000
litara za kom (te~nost) tel.
064/872-50-05
• Povoqno postavqam sve vrste kerami~kih plo~ica, tel.
063/831-30-43
• Prodajem stari trpezarijsk
kredenac alt daj~ i francuski
krevet, tel. 063/890-77-26
• Prodajem jabuke za rakiju,
tel. 623-902, 063/535-180
• Prodajem rashladnu vitrinu
za sladoled u odli~nom stawu
cena 200 evra. tel. 065/504-7101
• Prodajem veliki drveni sanduk du`ine 1,5 m i dve no}ne
komode, tel. 064/240-60-48
• Prodajem polovan krevetac
sa du{ekom i nosiqku peg-pergo, tel. 064/217-80-60
• Prodajem polovnu opremu za
tov 1.500 pili}a, top za grejawe na propan butan, automatsku pojilice i hranilice, 662643
• Prodajem atestiranu autoprikolicu, suncokret gricko i
suncokret za golubove, tel.
062/393-055
• Prodajem tendu 4 metra i name{taj za prodavnicu, tel.
064/088-34-97
• Prodajem vikendicu u Suseku
Ribarsko naseqe, tel. 022/466245, 064/122-90-82
• Prodajem vikendicu od kamena, kod Vrawa{a 25m2 sa 33
ara zemqe, tel. 628-800,
065/388-85-99
• Prodajem novu kaqev pe}
slovena~ku, Kraqa Petra 19,
tel. 623-823
• Prodajem francuski le`aj
dim. 200 h 160 cm sa sandukom
za posteqinu ispod du{eka,
cena 100 evra tel. 064/266-3782
• Prodajem polovan name{taj,
tri bicikla, tel. 617-882
• Prodajem kuhiwu i francuski le`aj, tel. 640-746
• Prodajem pi{toq zastavin
7,65, licima sa dozvolom, povoqno, tel. 064/293-87-48
• Prodajem kazan od inoksa za
proizvodwu svih konditorskih
proizvoda, tel. 022/626-879,
063/841-23-65
• Prodajem sviwski super vrlo
povoqno, tel. 064/276-15-01
• Prodajem polovni radni sto,
de~ji krevetac sanduk za posteqinu i zastakqen zamrziva~, tel. 064/217-80-60
• Pripravnik, sredwa tehni~ka {kola, tra`i poslodavca u
Rumi po programu Prva {ansa
2010. tel. 063/87-57-643
• Prodajem polovna vrata i
prozore, tel. 063/87-57-643
• Prodajem razra|enu radwu
zdrave hrane u centru Srem.
Mitrovice sa robom i inventarom, tel. 060/399-25-98
• Povoqno prodajem fotokopir kanon MP 6030 tel.
063/551-248
• ^uvala bih ku}u i odr`avala
oku}nicu u Sr.Mitrovici tel.
061/654-24-56 zvati od 18-20
~asova
• Negovala bih stariju osobu
ili ~uvala decu, tel. 063/75960-47
• Prodajem polovan name{taj i
belu tehniku, uvoz iz Holandije i Nema~ke, tel. 022/753–213,
060/753–21–30
• Prodajem dve rashladne vitrine, tel. 063/787-43-73, Dragan
• Potrebna `ena za ~uvawe mu{ke stare osobe u Jarku, stan,
hrana obezbe|eni, tel. 664-600
• Radite dva, tri sata dnevno
i zaradite bar jo{ jednu platu,
tel. 060/70-61-957
• Prodajem polovnu drvenu stolariju, polovan fri`ider, mini {poret sa rernom cena povoqna, tel. 022/618-981, zvati
posle 14 ~asova, tel. 064/37046-61
• Ozbiqna `ena sredwih godina ~uvala bi decu u svom stanu
ili dolazila na ku}nu adresu
Jadranka, tel. 062/802-94-62
• Ozbiqna `ena sredwih godina penzionerka tra`i honorarni posao na kwig.administrativnim poslovima, Jadranka,
tel.062/802-94-62
• Prodajem ~etiri original vilerova goblena - ~etiri godi{wa doba, uramqen dobro o~uvan 35h27 cm, tel. 064/934-30-13
• Prodajem dva nova kau~a. Povoqno. Tel: 626-363
• Kupujem staru Singer {iva}u
ma{inu. Tel: 626-363
• Potreban posao `eni za pomo} i negu u ku}i i druge poslove, tel. 641-270, 064/207-11-59
• Prodajem zamrziva~ 320 l u
ispravnom stawu, tel. 623-972
• Prodajem povoqno ma{inu za
su{ewe ve{a Gorewe ma{ina
ima garanciju nekori{tena,
Kraqa Petra prvog br. 19, tel.
022/623-823, 065/602-10-35
• Povoqno prodajem polovni
ma{inu za {ivewe i zastakqeni zamrziva~, tel. 064/217-8060
• Prodajem kamenoreza~ku ma{inu za rezawe slova, tel.
064/938-88-08
• Prodajem lov.karabin CZ
PAP u kalibru 8h57 sa opti~kim ni{anom
uve}awe 5-9h12 sa originalnim nosa~em, tel. 064/93888-08
30. jun 2010.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem aparat za elektrovarewe 220
velike ja~ine ujedno puwa~ akumulatora i starter motora 12 – 24 ,
kao nov, tel. 022/448-230
• Prodajem rashladnu vitrinu
Frigo @ika, tel. 617-605,
063/816-65-00
• Prodajem , vuneni okrugli tepih, doma}u rakiju,
tel.
064/317-72-73
• Prodajem dva trokrilna drvena prozora dimenzija 170 h
120 cm sa duplim krilima i roletnama i jedan dimenzija 140
h 120 sa ugra|enim venecijaner
roletnama cena vrlo povoqna
tel. 022/630-329, 060/484-00-44
• Prodajem TA pe} 6 cena 8.000
dinara tel. 063/78-55-835, 611708
• Prdajem polovnu stolariju,
balkonska vrata, dvokrilni,
trokrilni i ~etvorokrilni
prozor, mogu} svaki dogovor,
tel. 064/20-71-631
• Ugra|ujem i remontujem sekciona gara`na vrata, ku}na i
industrijska, tel. 065/619-9861
• Prodajem ili mewam metalni
~amac sa kabinom za mawi auto
uz doplatu tel. 064/684-66-44
• Prodajem perje, tel. 064/31771-05
• Prodajem fri`ider gorewe
225 l povoqno, tel. 627-064
• Prodajem dva mu{ka odela
br. 52, 54, krevet za preglede,
pogodan za ordinacije i kozmeti~ne salone, povoqno, tel.
064/317-71-32
• Prodajem doma}u rakiju kajsiju duwu i {qivu, 063/155-5797
• Prodajem slu{ni aparat, skoro nov tel. 022/612-282
• Prodajem nove kau~e cena
100 evra po komadu, tel.
063/552-915
• Prodajem novu kuhiwu od hrastovog drveta 3 metra du`ine ,
cena 500 evra, tel. 063/552-915
• Prodajem o~uvanu ve{ ma{inu marke
i el. {poret u
odli~nom stawu, povoqno, tel.
060/30-59-600
• Prodajem polovne prozre sa
roletnama staklo vakumirano
slovena~ka proizvodwa, (drvo) dimenzije 180 h140 tel.
613-190, 064/276-15-16
• Prodajem, {iva}u ma{inu bagat – Maja,tel. 651-328
• Prodajem police monta`no–demonta`ne sa fiokama
2,2 h 5m, cena 500 evra, tel.
063/590-183
• Prodajem veliki sanduk za
posteqinu i dve no}ne komode,
tel. 064/240-60-48
• Kucam diplomske, seminarske radove i sve vrste tekstualnih sadr`aja po ceni od 40
din/stranica, tel. 063/70-25884
• Dajem ~asove iz matematike
za u~enike osnovnih {kola,
639-183, 064/155-42-02
• Prodajem motornu testeru 2,2
ks povoqno, tel. 060/367-16-03
• Prodajem benxamin 180 cm
visine, tel. 618-034
• ^asovi nema~kog jezika za
u~enike osnovne {kole, tel.
625-904, 064/370-45-40
• ^asovi srpskog jezika i pomo} pri u~ewu, tel. 625-904,
064/370-45-40
• Prodajem kopir strug za drvo, tel. 022/613-661
• Vaspita~ i apsolvent U~iteqskog fakulteta sa aktivnim znawem engleskog jezika,
otac jednog deteta, ~uvao bi
dvoje dece od 3 – 7 godina, prevoz obezbe|en, tel. 617-413,
060/345-33-10
• Spremam po ku}ama, tel. 621615
• Prodajem lova~ki karabin
7h64 i lova~ku pu{ku 12/12, lice sa dozvolom, tel. 631-972
• Prodajem ogrevno drvo u
autoprikolici, se~eno, cepano, dove`eno ku}i, cena 2000
din. Tel. 064/137-04-08
• Dajem ~asove iz matematike i
hemije, tel. 022/625-407, 064/
021-46-88
• Uspe{no dajem ~asove hemije,
tel. 061/165-72-02
• Prodajem spravu za ve`bawe
063/562-091
–
• Kupujem mawu vikendicu na
Fru{koj gori, tel. 064/322-2537
• Dajem ~asove engleskog za
osnovce i sredwo{kolce,
069/627-119
• Prodajem briketirnicu, dvosmernu 250 kg na ~as, su{aru,
gorionik i ciklon, tel.
064/685-66-77, 063/192-29-26
• Prodajem trofejni zastavin
pi{toq 7,62, tel. 625-359
• Engleski, nema~ki, italijanski jezik – ~asovi, (zagarantovan uspeh), tel. 063/85-97-317
• Dajem ~asove matematike,
osnovcima, sredwo{kolcima i
studentima, tel. 670-776,
064/965-22-87
• ^uvala bih starije osobe,
tel. 064/162-29-04
• Prodajem kompletan alat za
mehaniku, bravariju i vodovod
sa svim prete}im el. ma{inama kao i autogeni i el. aparat,
tel. 612-648
• Prodajem pe} na gas (dimna)
ja~ine 7
tel. 060/30-59-600
• Ugradwa gipsanih plo~a
(pregradni zidovi, spu{teni
plafoni) i ugradwa laminatnih podova, tel. 651-804,
651–154, 060/75-35-753
• Mawu ma{inu za rezawe kamena prodajem, pogodno za teracere i kamenorezce, tel.
640-134, 063/72-50-542
• Snimawe i fotografisawe
va{ih sve~anosti, digitalnom
opremom po najpovoqnijim
uslovima, tel. 063/527-657
• Prodajem povoqno novu poluautomatsku lepilicu za kese
(pra{kasti proizvodi) tel.
064/32-22-537
• Presnimavawe video materijala na DVD, snimawe doga|aja, uslu`na monta`a, tel.
022/615-137
• Prodajem tendu za va{are i
pijace, veoma o~uvana, gratis
{tender za ve{alice i fiskalnu kasu kompakt, dobro
o~uvana, tel. 063/83-77-440,
022/625-160
• Prodajem ma{inu za pletewe
`ice u ispravnom stawu, povoqno, tel. 672-779, 064/35182-44
• Prodajem zrewaninsku pe} na
gas, 35000 kalorija u ispravnom stawu, povoqno, 672-779,
064/651-82-44
• Prodajem opremu za proizvodwu hladno ce|enih uqa,
suncokret, bundeva, repica,
tel. 011/80-75-341, 063/184-1026
• Prodajem pentu, moravinu prskalicu od 100 l, tel. 064/1684-652
• Prodajem stolarsku presu,
tel. 625-413
Prodajem pribor za klawe sviwa, tel. 614-665, 064/88-94-852
Dana, 22. juna 2010. godine,
u 79. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 23. juna 2010. godine,
u 79. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 25. juna 2010. godine,
u 74. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Lazar Stanisavqevi}
Milosav Vukadinovi}
O`alo{}eni: }erka Dorica, zet Zoran, unuka Monika
i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Natalija, }erka Qiqana i sin
Petar sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Milena, sin \or|e, snaje Jelena i Gordana, unu~ad Dijana,
Tamara, Dejan i Tatjana i
ostala rodbina i prijateqi
Dana, 22. juna 2010. godine,
u 78. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 22. juna 2010. godine,
u 79. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 25. juna 2010. godine,
u 69. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 4. jula 2010. godine na
grobqu u Man|elosu u 11 ~asova dajemo osmogodi{wi pomen
na{oj dragoj
Ru`ici Koviqac
Ivanka Kelava
1931 – 2010
1931 – 2010
1936 – 2010
Osam godina je pro{lo kako
si oti{la od nas. Nikada te
ne}emo zaboraviti, jer jo{
uvek `ivi{ u na{im srcima.
Ve~no po~ivaj u miru.
Tvoji najmiliji: suprug Sava,
sinovi Predrag i Nenad, snaje
Jadranka i Lidija i najdra`e
unuke Milica i Ana.
Tu`no se}awe
Jelena Radovi}
O`alo{}ena porodica i
ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Jagoda, }erka Sne`ana, sin Zoran, snaja, zet, unu~ad i ostala rodbina i prijateqi
2. jula je na{oj }erki i sestri ro|endan, ona fizi~ki
nije sa nama ali je stalno u
na{im srcima i mislima. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e
uspomene, draga na{a Jelena.
Tvoji: mama Sofija, tata
Dragan Radovi} i sestra Ksenija sa porodicom.
Dana, 22. juna 2010. godine,
u 81. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 22. juna 2010. godine,
u 67. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 23. juna 2010. godine,
u 74. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 27. juna 2010. godine,
u 79. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Milena Radi}
@ivorad Reli}
Selimir Mini}
Mi}a Bulat
1936 – 2010
1931 – 2010
Verica Vizi}anin
1932 – 2010
O`alo{}eni: suprug Mirko, sin Radica, snaja An|elka, unuci Mirko i Dragan i
ostala rodbina i prijateqi
Lazo Vrhovac
Branislav Veselinovi}
1931 – 2010
1929 – 2010
O`alo{}eni: suprug Dragorad, }erka Grozda, snaja
Jasmina, unuke Danijela, Jovana, Tawa i Ana i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Milena, }erka Sne`ana, zet
Neven, unuci Nikola i Neboj{a i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: supruga Milena, sinovi Zoran i Goran
sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: sin Du{an,
}erke Mira i Jelka, unuci
Mi}a i Nata{a i ostala rodbina i prijateqi
Dana, 24. juna 2010. godine,
u 49. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 20. juna 2010. godine,
u 68. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 24. juna 2010. godine,
u 84. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 27. juna 2010. godine,
u 77. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Vukica Ze~evi}
Mi}o Cvijetinovi}
Vojin Savi}
Strailo Savi}
O`alo{}eni: suprug Stevan, brat Uro{ i sestre Jovanka, An|elka, Stana i \ur|a sa porodicama i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni:
sinovac
Aleksandar, unuk Slobodan,
unuka Jovana, snaja Mirjana
i ostala rodbina i prijateqi
1927 – 2010
O`alo{}eni: supruga Ru`a, }erka Radica sa porodicom, sin Radosav sa porodicom, brat Ivan sa porodicom, unu~ad i ostala rodbina i prijateqi
Dana, 25. juna 2010. godine,
u 97. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 24. juna 2010. godine,
u 80. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 21. juna 2010. godine,
u 58. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 24. juna 2010. godine,
u 89. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Stana Kuki}
Dragiwa Petkovi}
Du{anka [uqmanac
Svetislav Mijailovi}
O`alo{}eni: sinovi Milojko i Mirko, }erke Bosiqka, Radojka, Kosovka, Stanka
i Nada sa porodicama i
ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: sin Bo{ko,
}erka Nada, unu~ad Marko i
Jelena, zet Mi}o i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: majka Milena, sinovi Milenko i Milan,
snaja Sawa i ostala rodbina
i prijateqi
O`alo{}eni: sin Dragan
sa porodicom, porodice Jovanovi} i \uki} i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: mnogobrojna
rodbina i prijateqi
Dana, 26. juna 2010. godine,
u 51. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 25. juna 2010. godine,
u 82. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 20. juna 2010. godine,
u 80. godini `ivota preminula je na{a draga
Dana, 23. juna 2010. godine,
u 56. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Dana, 25. juna 2010. godine,
u 79. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Sne`ana Cvjeti}anin
Bosiqka Poli}
Qubosava U`var
Dragan Mijailovi}
LI^NI
• Penzionerka 55 godina, potreban stariji situiran gospodin radi dru`ewa, tel. 061/6597-036
• Penzioner, dobar doma}in,
tra`i osobu do 65 godina radi
dru`ewa a mogu} je i brak, tel.
022/752-451
• Lep i zgodan povratnik iz
[vajcarske tra`i lepu i zgodnu `ensku osobu bez obaveza od
35 do 50 godina, tel. 022/670734, 670-963
• Penzioner 54 godine `eli da
upozna penzionerku od 55 godina za dru`ewe tel. 062/521-8434
• Penzioneru 80 godina, potrebna `ena od 50 do 70 godina
radi pomo}i u ku}i, mogu}
brak, tel. 640-685
1913 – 2010
1961 – 2010
1930 – 2010
1943 – 2010
1941 – 2010
1942 – 2010
1952 – 2010
1922 – 2010
1933 – 2010
O`alo{}eni: supruga Zorka, }erke Mira, Rada i Kova
sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi
Dana, 26. juna 2010. godine,
u 81. godini `ivota preminuo je na{ dragi
Negovan \onli}
1929 – 2010
30. jun 2010.
1959 – 2010
O`alo{}eni: suprug Stevan, }erka Sawa, sin Nenad,
zet Neboj{a, unuk Aleksandar i ostala rodbina i prijateqi
1929 – 2010
O`alo{}eni: sin Toma sa
porodicom, }erka Ru`a sa
porodicom i ostala rodbina
i prijateqi
1930 – 2010
O`alo{}eni: }erka Zorica, sin Nikola, zet Zaim,
snaja Mira, unuk Alen, sinovice, sinovci i ostala rodbina i prijateqi
1954 – 2010
O`alo{}eni: supruga Gordana, sin Marko, }erke Marija i @ivana, sestra Qiqana, zetovi Ivan i Milo{,
unuk Vuk i ostala rodbina i
prijateqi
\or|e Lazi} – Bego
1931 – 2010
O`alo{}eni: supruga Vida, sinovi Mile i Zoran,
}erka Koja, snaje, unuci i
ostala rodbina i prijateqi
STRANA 19.
KU]E I QUDI
Pi{e: Marija Vukajlovi}
M
itrovica se, kao retko koji grad mo`e
pohvaliti dvomilenijskim nasle|em
vidqivim na wenim ulicama. Grad,
koji je nikao na temeqima drevnog Sirmijuma, jo{ ~uva `ive tragove wegovog postojawa
u sa~uvanim putnim trasama, koje su zacrtali
jo{ anti~ki neimari. Nisu ih, mnogo kasnije
izmenili ni austrougarski in`eweri, grade}i svoje puteve, ulice i trgove na istim onim
mestima, koja su postojala od ranije. Takva je
jedna od najzna~ajnijih mitrova~kih saobra}ajnica, ulica Kraqa Petra Prvog, koja se sa
Fru{kogorskom nalazi na trasi rimskog puta
za Bano{tor (u rimsko doba va`no mesto Bononija). Ovaj putni pravac povezivao je rimsku prestonicu sa severnim mestima provincije Panonija, ~iji je centar bila. Uporedo sa
ovim putem i{ao je i stari rimski vodovod
ili akvadukt iz 2. veka, ~iji ostaci su se mogli videti prilikom nedavnih radova na rekonstrukciji ulice.
U pomenutoj ulici staroj, koliko i sam grad
nalazi se ku}a, gra|ena 1903. godine, kako
jo{ uvek stoji ozna~eno iznad ulazne kapije.
Mada je osnovna struktura gra|evine u duhu
klasi~nih shema u dekorativnoj razradi je
prisutan slobodniji pristup u kombinovawu
elemenata klasicisti~kog porekla. Arhitektonsko oblikovawe odlikuje plo{na dekoracija u vidu stilizovanih kaneliranih pilastara, koji nose bogati arhitravni friz. U
potkrovnom vencu se nalaze ukrasne, a`urirane re{etke sa motivima glava an|ela, motivi preostali iz romanti~arske epohe. Pro~eqe sa~iweno od ukrasne fasadne cigle je
naro~ito ~esto bilo u upotrebi u prvoj deceniji 20. veka pod stilskim uticajem secesije.
Me{awe stilskih elemenata i sloboda komponovawa bili su osobeni za arhitekturu na
prelazu vekova, kao posledica prisutnosti
majstora graditeqa razli~itih generacija,
{to je doprinelo velikoj arhitektonskoj raznovrsnosti.
Mada je poznata godina gradwe, ne zna se
ko je gradio ovu jedinstvenu gra|ansku ku}u.
Dugo je pripadala porodici Iskri}, od koje je
1970. godine ku}u kupio Vojislav An|eli} iz
Man|elosa. Nikola Iskri} je bio vojno lice
i `iveo je u Zagrebu, te je jedno vreme ku}a
bila prazna i izdavana stanarima, pre nego
{to je prodata. An|eli}i su se doselili u
nazivom „Slovo“, koja ve} skoro dve decenije
uspe{no posluje. U radwi za kancelarijski,
{kolski, ali i didakti~ki program za decu
radi i supruga Jelena. Za otvarawe radwe u
u`em centru grada bili su propisani odre|eni uslovi od Zavoda za za{titu spomenika
kulture. Izlog je morao da bude izra|en od
prirodnog materijala, pa je drvenariju prema
nacrtu vlasnika izradio stolar Svetozar
Doki}. Nenametqivim i skladnim dizajnom
izlog se nenametqivo uklopio u arhitekturu
stare ku}e sa po~etka pro{log veka.
Ulica }e 2009. godine posle sedmomese~nih radova na rekonstrukciji dobiti novi,
savremeni izgled. Radovi su tekli segmentno, izvo|a~i su prepu{tali deonice jedan
drugom u postavqawu kanalizacione mre`e i
potrebnih instalacija, a u zavr{noj fazi asfaltirawu kolovoza, ure|ewu parking prostora i poplo~avawu trotoara. Prilikom rekonstrukcije vodilo se ra~una o obezbe|ivawu arheolo{kih nalazi{ta i o~uvawu onih
elemenata po kojima je ulica prepoznatqiva,
sa~uvan je drvored, a zasa|ena su i 43 nova
stabla lipa, a ulica dobija jo{ jedan naziv
„Ulica lipa“.
rad careva i rimski administrativni
centar bi}e i ranohri{}ansko episkopsko sedi{te, ali i grad mu~enika. Na
centralnom platou, gde se i danas nalazi
glavni Gradski trg bio je nekada{wi rimski
forum na ~ijem rubu se nalazio hram, ~iji su
ostaci prona|eni prilikom radova na izgradwi stambene zgrade u ulici 1978. godine.
Na samom po~etku ulice prona|ena je trobrodna bazilika posve}ena svecu mu~eniku
sv. Dimitriju, po kome je i grad u sredwem veku dobio novo ime. Prema pisanim izvorima
gradio ju je prefekt ilirski Leontije izme|u
426. i 441. godine, ina~e graditeq istoimene
solunske crkve, a bila je u upotrebi, kako se
veruje do dolaska Turaka, kad je spaqena i
poru{ena, slu`e}i za svo vreme kao prototip za gradwu crkava u ovim krajevima.
Ku}a sa izvanredno o~uvanom arhitektonskom plasti~nom dekoracijom starom vi{e
od jednog veka, pokazuje graditeqsko ume}e
onda{wih neimara, ali i kvalitet materijala, kojima ni vi{edecenijske atmosferske
promene nisu oduzele ni{ta od prvobitne
lepote.
G
Mada je poznata godina gradwe, ne zna se ko je gradio ovu jedinstvenu gra|ansku ku}u. Dugo je pripadala porodici Iskri},
od koje je 1970. godine ku}u kupio Vojislav An|eli} iz Man|elosa. Nikola Iskri} je bio vojno lice i `iveo je u Zagrebu, te
je jedno vreme ku}a bila prazna i izdavana stanarima, pre nego
{to je prodata. An|eli}i su se doselili u Man|elos iz Ba~ke
Man|elos iz Ba~ke. Qubomir je sa Milicom
imao tri sina @ivana, Stojana i Vojislava i
~etiri }erke. Po zanimawu je bio kova~, radio je pre rata za manastir [i{atovac, popravqao je sve {to je bilo potrebno, od zvona do ma{ina. Umro je mlad, pa je o porodici
nastavio da se brine najstariji sin @ivan. U
nezavidnoj situaciji u kojoj se na{ao posle
smrti oca, @ivan odlu~uje da se bavi trgovinom. Preselio se u Beograd, trgovao `ivinom, koju je nabavqao u rodnom Man|elosu i
plasirao je na velegradsko tr`i{te. Posao
je odli~no krenuo, pa je @ivan za deceniju uspeo ne samo da zbrine mnogobrojnu porodicu,
ve} i da stekne odre|eni imetak. Kupovao je
zemqu, a napravio je i sala{ u svom selu.
Ratne i poratne godine donele su nove nevoqe. @ivan, kao glava porodice 1942. godine
strada, a posle rata im oduzimaju imovinu.
Na mestu nekada{weg sala{a danas se prostiru wive i bagrem, tek da se zna da je nekad
na tom mestu postojao.
Posle rata bra}a Stojan i Vojislav dolaze
u Mitrovicu i kupuju ku}u u Starom {oru. Vojislav }e se, osnovav{i porodicu 1956. godine odvojiti, kupiv{i drugu ku}u u istoj ulici.
Kao mesar jedno kratko vreme je imao svoju
mesnicu, a radni vek je proveo na Mitrosu.
Sin Stevan je kao ekonomista petnaest godina radio u „Matrozu“, a onda kao tehnolo{ki
vi{ak odlu~uje da otpo~ne privatni posao. U
ku}i }e 1991. godine otvoriti papirnicu, pod
CMYK
CMYK
Ulica gde je nastajalo ime grada
Mitrova~ke novine * Osniva~ i izdava~ NIP "Mitrova~ke novine" d.o.o Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I broj
9. Odgovorni urednik Svetlana Cucani}, * telefon /faks 022/ 611-556 * e-mail: redakcija m-novine.com i
marketing m-novine.com *teku}i ra~un: 335-13635-87, Razvojna banka Vojvodine, filijala Sremska Mitrovica *
cena primerka 30 dinara. Godi{wa pretplata 1.560 dinara, polugodi{wa 780 dinara, tromese~na 390 (+ptt
tro{kovi)* [tampa: [tamparija Forum, Vojvode Mi{i}a br. 1, Novi Sad. Nenaru~eni tekstovi i fotografije se ne vra}aju.
- Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 32+659.3 (497.113)
MITROVA^KE novine: sremski informativni nedeqnik / odgovorni urednik
Svetlana Cucani}. - God. 1, br. 1 (2001) - . – Sremska Mitrovica : Mitrova~ke novine,
2001-.-Ilustr.: 45 cm
Nedeqno.
1451-8597
165382407
Download

str 01 M.qxd