2
REKLAME
[email protected]
Izdava~:
PKB Korporacija
Glavni i odgovorni urednik:
Vesna Gaji}
Redakcija:
Qiqana Ri|o{i},
Vera Ponti
i Dejana To{i}
Fotoreporter i tehni~ki urednik:
Du{an Miladinovi}
Telefon redakcije:
8871-661,
8871-664
Faks: 8871-664
Centrala:
8871-002
i 8871-121
Lokali: 142 i 155
e-mail:[email protected]
Adresa:
11213 Padinska Skela
- Industrijsko naseqe bb
List izlazi jednom mese~no.
Tira` 10.000 primeraka.
Priprema i {tampa:
"[tamparija Borba",
Beograd, Kosovska 26
CIP - Katalogizacija
u publikaciji
Narodna biblioteka
Srbije, Beograd
POQOINDUSTRIJA:
list poslovnog sistema PKB,
ISSN 2217 - 8465
- POQOINDUSTRIJA
COBISS.SR-ID 19016706
3
DOGA\AJI
4
NOVOGODI[WA
^ESTITKA
Svim zaposlenima u oviru sistema PKB Korporacije, wihovim porodicama i poslovnim partnerima
`elim sre}ne bo`i}ne praznike i uspe{nu nastupaju}u 2015. godinu.
Iza svih nas je, u proizvodnom smislu, jako uspe{na godina i nadamo se da }e nam slede}a godina
biti jo{ boqa.
PKB Korporacija je zadr`ala svoje istaknuto mesto u okviru doma}e privrede i siguran sam da
}emo ga svi zajedno u nastupaju}oj godini i poboq{ati.
Dragi{a Petrovi}, generalni direktor PKB Korporacije
MOST NA[ NASU[NI
UMESTO UVODNIKA
PKB ulazi u posledwu godinu sedme decenije.
Nastao kao jedan od sto`era razvojnog koncepta
nove dr`ave, gra|en entuzijazmom (i prinudnim
entuzijazmom) na ni~ijoj i sva~ijoj zemqi. Zadojen
„o ruk” mentalitetom i potrebom da se „interne
kvalifikacije” stave iznad {kolskih, zvani~nih.
Nije ni pomi{qao da poku{a da se stvarno
uzdigne iznad socijalisti~ke poetike „mi
gradimo Kombinat, on gradi nas”.
Da je ranije postojala boqa saobra}ajna veza
sa tr`i{tem, rezultati gigantskog poduhvata iz-
gradwe svega {to je napravqeno i svega {to je
propalo, mogli su izgledati mnogo boqe.
Pro{le nedeqe desio se slu~aj koji je otvorio
velika vrata sveta za PKB. Otvoren je most „Mihajlo Pupin”! Sada{wi vlasnik nekada{weg giganta je to i obezbedio, naravno ne gledaju}i u
Korporaciju kao centralnog korisnika mosta,
ve} te`e}i za vekovnim potrebama, nametnutim
polo`ajem Beograda.
Razvijaju se novi barjaci novih pobeda, ne
obaziru}i se na dana{wicu, koja je, takva kakva
IZGRADWA KOGENERATIVNOG
POSTROJEWA
PKB "ZELENA ENERGIJA"
Izgradwa kogenerativnog postrojewa za
proizvodwu toplotne i elektri~ne energije u
okviru preduze}a PKB „Zelena energija”, a koje
egzistira u okviru PKB Korporacije, te~e
planiranom dinamikom.
Sre}ko [evi}, na~elnik Odeqewa za obnovqive izvore energije i energetsku efikasnost Sekretarijata za energetiku Grada
Beograda prilikom posete PKB-u je rekao da je
do pokretawa ovog projekta do{lo zahvaquju}i
iskustvu PKB-a u kori{}ewu biomase kao energenta.
- Izgradwom kogenerativnog postrojewa
proizvodi}e se toplotna energija koja }e se koristiti za zagrevawe dva hektara PKB-ovih
plastenika i dve lokalne ustanove, Osnovne
{kole „Olga Petrov” i Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarevi}”. Elektri~na
energija isporu~iva}e se u elektro sistem.
Zavr{etak projekta se o~ekuje 2016. godine. Do
sada su ura|eni projekti energetske sanacije
{kole i klinike. U izradi je deo projekta koji
se odnosi na dono{ewe odluke o izboru
tehnologije za rad. Nakon pribavqawa dozvola
za izvr{ewe radova rekonstrukcije {kole i
klinike, bi}e raspisani javni tenderi za izbor
izvo|a~a radova - ka`e [evi}.
Idejnim projektom Ma{inoprojekta, predvi|eno
je da postrojewe bude ja~ine oko ~etiri megavata, ima}e generator za proizvodwu struje
ja~ine oko 700 kilovata. Za rad postrojewa
bi}e neophodno od sedam do 10.000 tona biomase, ~ime PKB raspola`e.
Zna~aj od zavr{etka projekta je, prema
[evi}evim re~ima, vi{estruk. U atmosferi }e
biti mawe minimum 1.500 tona gasova, produkata sagorevawa lo` uqa i mazuta u {koli i
bolnici. U ovim objektima podi}i }e se nivo
komfora u~enika, pacijenata i osobqa, dok je
PKB izvor energenta i potro{a~ energije. Ciq
je da intenzivira proizvodwu na dva hektara
plastenika.
- Za zagrevawe dva {kolska objekta trenutno se
koristi oko 40.000 litara lo` uqa godi{we i
oko 10 do 15 tona ugqa. U ukupnom poslovawu
{kole ima}emo 45 odsto u{tedu energije. Bolnica se greje na mazut, a dosada{wa potro{wa
iznosi preko 200 kilovata po metru kvadratnom, {to je nedopustivo. O~ekujemo da }e nakon
svih sanacija u{tedeti u energentima u pojedinim objektima biti ve}a od 50 posto - ka`e
[evi}.
Q. R.
je, mo`da obasjana svetlom ozbiqne budu}nosti,
ru`i~astim.
A da li PKB ima ulogu u srpskom agraru, i kakvu,
zavisi}e najmawe od wegovih ratara, sto~ara i
ba{tovana, ba{ zato {to je donedavno to od wih
zavisilo.
Nova godina je pred nama, te{ka i prete{ka, ali
mo`e da donese re{ewe, a ne samo promene. I
zato treba da budemo spremni da stvari usmeravamo ka uspe{nom ishodu, kad vreme do|e.
Vesna Gaji}
DECI NA DAR
POZORI[NA PREDSTAVA
U organizaciji PKB Korporacije, Pozori{te za decu „Vi{e od igre” odigralo je 22. decembra u velikoj sali
novogodi{wu baletsku predstavu
„Deda Mraz spasava uspavanu lepoticu”.
Sala je bila ispuwena do posledweg
mesta. Deca i roditeqi su u`ivali u
predstavi. Nakon predstave organizovano je slikawe sa Deda Mrazom pored
novogodi{we jelke.
V.G.
foto: I. Sinkov
DOGA\AJI
5
PRODAJA PKB-a, SLEDI
BORBA ZA PRAVA ZAPOSLENIH
GRADONA^ELNIK BEOGRADA SINI[A MALI U PKB KORPORACIJI NA POZIV REPREZENTATIVNIH SINDIKATA
Status preduze}a, odnosno najavqena privatizacija PKB Korporacije, smawewe li~nog dohotka za
10 procenata, iako nismo buxetski
korisnici, i pravo na upis besplatnih akcija za zaposlene, biv{e zaposlene i penzionere PKB-a, glavne
su teme o kojima se raspravqalo na
sastanku odr`anom 11. decembra u
PKB-u. Na poziv Nezavisnog i
Samostalnog sindikata radnika
PKB-a, sastanku su prisustvovali
gradona~elnik Beograda Sini{a
Mali i generalni direktor PKB-a
Dragi{a Petrovi}.
Stav zaposlenih, reprezentativnih
sindikata i velikog dela stru~ne
javnosti je da u ovom momentu ne
treba privatizovati kompaniju.
Milisav \or|evi}, predsednik
Samostalnog sindikata, smatra da je
dr`ava ukidawem dela premija za
mleko i smawewem plata izvr{ila
jo{ jedan udar na buxet preduze}a.
\or|evi} je postavio
pitawe,
za{to se PKB-u ne da {ansa da prodajom 100 hektara gra|evinskog
zemqi{ta
re{i
problem
neizmirenih obaveza. U budu}oj
transformaciji
sindikati
postavqaju i pitawe prava na upis
besplatnih akcija zaposlenih u PKBu. On je podsetio gradona~elnika,
ali i nosioce vlasti na drugim
nivoima, da zaposleni u PKB-u
treba da imaju isti status kao i zaposleni u okru`ewu.
Nikola Lazi}, predsednik Nezavisnog sindikata smatra da je
vlasni~ka transformacija preduze}a obavqena.
- Podr`avili smo preduze}e pre
pet, {est godina, pre dve, tri godine
grad je preuzeo preduze}e od
dr`ave. U tom momentu je to bilo najracionalnije re{ewe, jer zakon
nije prepoznavao dru{tvenu imov-
inu. U du`ni~ku krizu smo pali jo{
90-ih godina i iz we nikada nismo
iza{li. ^uvali smo socijalni mir,
imali makaze cena. Bili su nam
dozvoqeni gubici, a onda du`ni~ka
kriza postaje teret koji te{ko
nosimo. Grad je imenovao rukovodstvo i svi rezultati su oni iza kojih
stoji vlasnik. U naturalnim pokazateqima oni su dobri, zaposleni
nisu mogli da uti~u na realizuju
onoga {to smo proizveli - ka`e
Lazi}.
Prema wegovim re~ima, ne postoji
pozitivno iskustvo privatizacije
poqoprivrednih preduze}a.
- Zvani~no nemamo informaciju ko
je zainteresovan za kupovinu preduze}a. Lo{ je primer da se preduze}a sa kojima imamo lo{e
iskustvo u poslovawu sada u medijima pojavquju kao potencijalni
kupci PKB-a. Solidarnim porezom
bilo je obuhva}eno mawe qudi i socijalno je to mo`da imalo opravdawe. Buxet na participira u
na{im zaradama i pitamo za{to
nam se smawuju plate. Vlasnik mo`e
iz poslovnog rezultata da tra`i na
ime kapitala odre|en deo, ako smo
pozitivno poslovali ili da snosi
rizik posla, s obzirom da su vodili
posao. Vlasnik je nekorektniji
prema svom preduze}u nego prema
drugim privrednim subjektima. Samo
nama se subvencija za mleko pla}a
za tri miliona litara proizvedenih
kvartalno, a na{a proizvodwa je 16
do 17 miliona litara. Jedinica
proizvoda mo`e biti osnov za
odre|ewe subvencije, a ne nikako
status proizvo|a~a. Zaposleni su se
odrekli i poklonili preduze}e, u
kom su opredmetili svoj rad,
dr`avi, i to zarad sigurnosti svog
radnog mesta. Imamo korektan
odnos prema preduze}u, to nam je je-
dina egzistencija, ali nam je bitna
i egzistencija preduze}a. Moramo
da budemo deo ugovora o privatizaciji, na{i stavovi mora}e da se
uva`avaju - istakao je Lazi}.
Gradona~elnik je izrazio zadovoqstvo {to ima priliku da sa zaposlenima u PKB-u razgovara
prevashodno o temama koje su
sindikati inicirali.
- PKB nije likvidno preduze}e. Da
biste imali plate do kraja godine i
da platite dobavqa~e morate da
prodate deo zemqe. Grad vam preko
Ropubli~kih
robnih
rezervi
poma`e, nedavno sa 100 miliona
dinara. Ne sla`em se da je prodaja
dela imovine, hektara za hektarom,
da biste isplatili plate, primer
uspe{nog preduze}a. PKB je preduze}e u restrukturirawu i Vlada
Srbije je donela odluku da se mora
privatizovati. Proces restrukturirawa bi}e zavr{en 29. maja i time
prestaje za{tita preduze}a. Nema
ko da vrati 70 miliona evra dugova
i nepla}enih obaveza, a mogu da
dospeju u maju. Ka`ete da se treba
otarasiti tereta starih dugova,
samo mi recite kako. Beograd nema
za to sredstava u buxetu. Veliki je
deficit gradskog buxeta i grad je 2,5
puta u te`oj situaciji nego {to je republika. Da se nepravda sa subvencijama ispravi razgovarao sam sa
premijerom i ministarkom poqoprivrede, odgovor je bio negativan,
nema sredstava u buxetu. Pod pritiskom EU 2016. godine ukinu}e se
subvencije po litru mleka, pla}a}e
se po grlu. Ne sla`em se da je
vlasni~ka
transformacija
zavr{ena, jeste iz dru{tvenog u
dr`avni ali ne iz dr`avnog u privatni kapital. PKB }e kupiti ko da
najvi{u ponudu i pregovara}emo o
du`ini perioda tokom koga budu}i
kupac mora odr`ati kontinuitet
proizvodwe. Ako bude vi{ka zaposlenih obezbedi}emo socijalni
program. Vama je bitno da va{a
prava budu za{ti}ena. Ministarastvo poqoprivrede je donelo
predlog za prodaju dela imovine
PKB-a i predlog smo dobili pro{le
nedeqe. Vama treba boqi vlasnik,
privatan, koji }e se posvetiti ovom
preduze}u. Zajedno treba da u~estvujemo u pripremi programa privatizacije i socijalnom programu.
Smawewe li~nog dohotka je odluka
Vlade RS i odnosi se na sva
dru{tvena i dr`avna preduze}a,
bila na buxetu ili ne. Grad Beograd
ne mo`e da se odrekne dela akcija
jer po Zakonu o javnoj svojini ne postoji mogu}nost besplatne raspodele
imovine grada Beograda. Ako mi
date pravno mi{qewe mo`emo da
razgovaramo i o ovoj temi. Verujem
da PKB mo`e da bude profitabilan,
pitawe je za{to se to godinama unazad nije potvrdilo. U pismu o namerama niko nije zainteresovan za
dokapitalizaciju kompanije, jer
treba da preuzme 70 miliona evra
duga. Gra|evinsko zemqi{te u
vlasni{tvu PKB-a se ne}e prodavati, kao ni gradsko gra|evinsko
zemqi{te - odgovori su gradona~elnika Malog na pitawa, komentare i
sugestije \or|evi}a i Lazi}a.
\or|evi} se nije slo`io sa
gradona~elnikovim obja{wewem da
grad ne mo`e da se odrekne dela akcija PKB-a, istakav{i da u skladu sa
Zakonom o privatizaciji postoji ta
opcija. Na to se nadovezao Lazi}
rekav{i da je teret sticawa
vlasni{tva grada nad PKB-om poklon a ne kupovina. Zakon, kako je istakao, ne brani dogovor.
- Da li je u redu da prihvatite poklon, prodate ga i o{tetite onoga ko
vam je poklonio. Vratite deo poklona dr`avi, pa neka dr`ava izdvoji deo kapitala za besplatan upis
akcija - predla`e Lazi}.
Gradona~elnik protiv ovog predloga
nema ni{ta, ukoliko je utemeqen u
zakonu.
- Bitno je da zajedno radimo na programu privatizacije. Da uslove
u~estvovawa na tenderu i uslove socijalnog programa defini{emo zajedno. Odluku o privatizaciji
donosi Skup{tina Grada Beograda.
\or|evi} je zakqu~io da zaposleni
ovakvim stavom vlasnika nisu
zadovoqni, ali da je dobro {to }e
razgovori biti nastavqeni, intenzivirani i {to se odluke ne}e
donositi mimo sindikata i zaposlenih.
Qiqana RI]O[I]
6
INTERVJU
KVALITET U FUNKCIJI
UPRAVQAWA BEZBEDNO[]U HRANE
MR [email protected] PUPAVAC, DIREKTORKA LABORATORIJE EKO-LAB I PREDSEDNICA GRUPACIJE AKREDITOVANIH LABORATORIJA
I [email protected] AKREDITOVANIH TELA ZA OCEWIVAWE USAGLA[ENOSTI PRI PKS
Laboratorija Eko-Lab je tokom 2014. godine
pro{la dva redovna nadzorna ocewivawa od
strane Akreditacionog tela Srbije (ATS), gde su
kontrolisane dosledne primene standarda SRPS
ISO/ IEC 17025:2006. U oba slu~aja laboratorija
Eko-Lab je dokazala da je kompetentna za vr{ewe
analiza koje su u obimu akreditacije.
O poslovawu laboratorije, zna~aju akreditacije,
kontroli kvaliteta proizvoda i kontroli uticaja
proizvodwe na `ivotnu sredinu tokom procesa
standardizacije, o upravqawu bezbedno{}u
hrane, razgovarali smo sa Swe`anom Pupavac,
direktorkom Eko-Laba i predsednicom Grupacije
akreditovanih laboratorija i Udru`ewa akreditovanih tela za ocewivawe usagla{enosti koji
egzistiraju pod okriqem Privredne komore Srbije (PKS).
* [ta je podrazumevala kontrola rada
laboratorije od strane ATS-a i {ta je
bilo neophodno uraditi kako bi zahtevi
ocewiva~a bili ispuweni?
- Predmet osvedo~ewa bilo je preko 60 metoda i
kompletna dokumentacija sistema kvaliteta i zaposleni su u predvi|enom roku uspeli da
prakti~no prika`u, kako svoju kompetentnost za
vr{ewe analiza, tako i validnost dokumenata
samog sistema. Po{to su zahtevi standarda sve
stro`iji, Eko-Lab je preduzeo sve korake da bi
kroz interne i eksterne obuke odr`ao nivo
stru~nog znawa svih zaposlenih. Uspeli smo da
nabavimo opremu i da se tehni~ki uskladimo sa
stro`ijim kriterijumima standarda SRPS ISO/ IEC
17025:2006 i to je doprinelo efikasnom
osvedo~ewu u postupku akreditacije. Pri nadzornom ocewivawu su proverene sve aktivnosti u
poslovawu Eko-Laba. Tim za ocewivawe je bio
zadovoqan aktivnostima i odgovorom zaposlenih
tokom procesa osvedo~ewa, a zaposleni su
zadovoqni prikazanim aktivnostima proveriva~a
koje su u potpunosti bile u skladu sa pravilima
ocewivawa.
* Nakon uspe{no okon~anog nadzora nastavili ste sa uobi~ajenim aktivnostima.
Kako biste opisali zna~aj rada laboratorije i kako obezbe|ujete finansijska
sredstva?
- Eko-Lab uspeva da odgovori zahtevima klijenata
tako da u saradwi sa privrednim subjektima u
proizvodwi i prometu hrane uspeva da obezbedi
sredstva za svoje funkcionisawe. Pratimo sve
procese proizvodwe u PKB Korporaciji, kao
mati~noj kompaniji. Kontrola kvaliteta proizvoda
i toka procesa proizvodwe u PKB Korporaciji
bili su jedan od preduslova za uvo|ewe standarda
u PKB-u. Eko-Lab je u potpunosti odgovorio na sve
zahteve koje je preporu~ila komisije za standardizaciju tokom procesa uvo|ewa standarda u PKB,
a sada je ocena kvaliteta proizvoda bitna za
odr`avawe standarda. [to se ti~e procesa
proizvodwe u PKB-u, pratili smo sve, od analize
zemqi{ta, do kvaliteta i bezbednosti proizvoda
biqnog i `ivotiwskog porekla. Pored toga pra-
timo i uticaj procesa proizvodwe, kvalitet
zemqi{ta i otpadnih voda, na kvalitet `ivotne
sredine, a to se prati po zahtevu Ministarstva
poqoprivre i za{tite `ivotne sredine, na osnovu
zakonskih i podzakonskih regulativa. Da bismo
mogli da odgovorimo na sve zahteve, pre svega
mati~ne kompanije, te i drugih klijenata koji sa
nama sara|uju, Eko-Lab je prilagodio svoj obim
akreditacije.
* Na {ta zakon obavezuje proizvo|a~e
hrane i kompanije koje se bave prometom
hrane?
- Prema zakonskoj regulativi subjekti u
proizvodwi i prometu hrane su odgovorni za
bezbednost proizvoda koje stavqaju u promet, a
samim tim su i odgovorni za broj analiza u postupku proizvodwe. U saradwi sa PKB-om i drugim
velikim proizvo|a~ima, vr{imo kontrolu svih
proizvoda koje stavqaju u promet. Doma}i
proizvodi, kao i proizvodi koji se uvoze, a
stavqaju se u promet na na{e tr`i{te, treba da
se kontroli{u na bezbednost.
* U sklopu Udru`ewa za poqoprivredu
PKS egzistira Grupacija akreditovanih
laboratorija za ispitivawe hrane i
hrane za `ivotiwe. Koji je osnovni ciq
rada grupacije?
- Grupacija radi na afirmaciji akreditacije i
sertifikacije
primarne
poqoprivredne
proizvodwe i prehrambene industrije.
Upravo je iz tog razloga odr`avawe akreditacije
Eko-Labu zna~ajno kao zavisnom preduze|u PKB
Korporacije. Akreditovana tela za ocewivawe usagla{enosti predstavqaju jednu od najva`nijih
karika infrastrukture kvaliteta u funkciji upravqawa bezbedno{}u proizvoda koji se stavqaju
u promet na tr`i{te Srbije, kao i onih koji se
izvoze iz na{e zemqe.
* Da li }e se tokom procesa
pridru`ivawa Evropskoj uniji od Srbije
o~ekivati boqa usagla{enost propisa
kojima je regulisana ova oblast?
- Iskazala se potreba da se formira udru`ewe
svih akreditovanih tela za ocewivawe
usagla{enosti, koje je obuhvatilo sve oblasti
akreditacije. Ciq rada udru`ewa je, kako
uskla|ivawe zakonske regulative, tako i da kroz
razli~ite vidove edukacije privrednika radi na
unapre|ewu razvoja infrastrukture u postupku
pridru`ivawa Evropskoj uniji. Udru`ewe je
formirano pri PKS kao samostalno. Tokom decembra udru`ewe je u saradwi sa PKS i Ministarstvom privrede organizovalo skup
„Regulatorni okvir tehni~kog zakonodavstva u Srbiji i wegova primena u praksi”.
Qiqana RI]O[I]
RAZGOVOR S POVODOM
7
KONDOR PRELETEO STANDARDE
INSTITUT PKB AGROEKONOMIK
O~ekivani prinos kukuruza kre}e se od 160 do 165 tona dora|enog semena
Sila`ni hibrid kondor „Instituta PKB i najezde glodara ostvareni su mawi prinosi
Agroekonomik”, posejan na osam lokacija u Rumuniji, p{enice od o~ekivanih. Jesewi radovi u poqu
gajen u uslovima suvog ratarewa, dao je prinos od odu`ili su se zbog ki{e i vode na parcelama, pa je
10,173 tone po hektaru. Prema{io je za 18 odsto bilo ote`ano ubirawe kukuruza. Procene roda jo{
standradni prinos, a rodio je vi{e od nekih Pio- nisu gotove, a o~ekuju da }e se proizvodwa kretati
izme|u 160 i 165 tona dora|enog semena.
nirovih hibrida.
Samo jedan Pionirov hibrid imao je ve}i rod za dva Deo p{enice prodat je na doma}em tr`i{tu, a deo
odsto, a ostali su za tri, odnosno sedam odsto, bili roda u BiH. Prodaja kukuruza tek je krenula. Ve}i
mawe prinosniji od kondora, koji je u postupku priz- deo roda zavr{io je na doma}em tr`i{tu, jedan deo
navawa i mogao bi da postane omiqen me|u bi}e ponu|en rumunskim kupcima, a drugi deo
proizvo|a~ima. Dobar prinos kondora od 11,195 proizvo|a~ima u BiH.
tona zabele`en je i na dvema parcelama koje su bile - Na{i proizvo|a~i su zadovoqni prinosima PKB
navodwavane. Za 14 odsto prema{en je standardni hibrida jer, ina~e, ne bi kupovali seme. Jo{ nismo
prinos, pi{e u zvani~nom izve{taju rumunske dobili rezultate svih makroogleda. Ina~e, doma}e
komisije, koji je stigao u Institut u Padinskoj Skeli seme te{ko podnosi stranu konkurenciju, ali ne zbog
razlika u kvalitetu, nego zbog agresivnog marketinga
15. decembra.
Poznati su i rezultati jednog makroogleda ogleda stranih kompanija. PKB hibridi kukuruza i sorte
postavqenog na poqima Smedereva. PKB kristal p{enice su autohtoni genetski resurs Srbije i
dao je hektarske prinose od 11,920 tona, dukat 4 treba ih za{tititi. Strani genetski materijal nije
u potpunosti adaptabilan na na{e uslove, naro~ito
11,260 tona i rubin 11,700 tona.
Dr Petar Stoji}
U protekloj godini na poqima Instituta proizve- su{u. U narednom periodu radi}emo na selekciji hideno je 650 tona strnih `ita. Zbog obilnih padavina brida koji }e jo{ br`e ispu{tati vlagu i biti
konkurenti ostalim hibridima na tr`i{tu - rekao
je dr Petar Stoji}, direktor Instituta.
Godina nije pogodovala uzgajawu jabuke na oglednom
poqu Instituta. U vo}waku nije bilo {tete jer su
preduzete sve mere da se preduprede bolesti, a
krupnija jabuka posledica je pove}ane vlage. Najve}i
deo plodova prve i druge klase prodat je
otkupivqa~ima.
Posle Nove godine stru~waci Instituta prezentova}e PKB hibride po Srbiji i BiH. Kako ka`u, nijedna semenska jedinica za wih ne}e biti
bezna~ajna, a pomenu}e i sorte p{enice. Trudi}e se
da prona|u {to vi{e zainteresovanih kupaca.
V.P
.V.P.
MAWE POSLA NEGO LANE
PKB AVIJACIJA
U protekloj proizvodnoj godini aviotretirawem u
PKB-u obuhva}eno je 7.410 hektara oranica, {to je
upola mawe u odnosu na lane.
- Mineralnim |ubrivima prihranili smo 2.062 hektara, a prskali hemikalijama 5.348 hektara. Tako
malo letova u prihrani nismo imali ni ratne 1999.
godine. Nije bilo potrebe za anga`ovawe jer je ob-
novqena zemaqska mehanizacije. Planirali smo da
u 2015. godini aviotretirawem obuhvatimo 20.000
hektara. U Pan~eva~kom ritu }e uvek biti potrebe
za poqoprivrednom avijacijom, jer se de{ava da
wive budu u blatu, pa je zemaqska mehanizacija
nemo}na. Nadamo se da }emo u 2015. imati savremenije prskalice - ka`e Sa{a Antonovi}, direktor
„Avijacije”.
„Poqoprivredna avijacija PKB” osnovana je 1994.
godine, ima ~etiri zaposlena radnika (jednog
samostalnog referenta, dva automehani~ara i
jednog pilota), a od centra Beograda udaqena je 15
kilometara. U strukturi kapitala mati~no dru{tvo
u~estvuje sa 85 procenata.
V. P.
EKONOMIJA
USVOJEN BUXET ZA 2015.
8
Skup{tina Srbije usvojila je 25.
decembra Zakon o buxetu za 2015.
godinu. Planirani prihodi su 924,4
milijarde dinara i vi{i su za 27
milijardi, a rashodi 1.083 milijarde i ni`i su za oko 10 milijardi
od onih predvi|enih na po~etku godine, kada su bili projektovani na
1.094 milijarde, kao i 120 milijardi od onih predvi|enih rebalansom. Predlogom buxeta {tedi se 65
milijardi dinara na nivou dr`ave.
Buxet za narednu godinu projektovan
je na osnovu prognoze da }e u 2015.
pad BDP biti 0,5 odsto, a inflacija iznositi ~etiri odsto, plus
minus 1,5 odsto.
[to se ti~e prihodne strane Predloga buxeta, nije predvi|eno
pove}awe akciza i poreza.
Prihodi bi trebalo da
se ostvaruju boqom
naplatom na osnovu
postoje}ih stopa.
O~ekuje se da
neporeski prihodi budu ve}i,
odnosno da }e
javna preduze}a boqim
poslovawem ostvariti dobit.
U javnom sektoru se o~ekuje
smawewe plata i pomerawe radne
snage u privatni sektor.
Kada je re~ o rashodnoj strani,
predvi|eno je smawewe rashoda na
robu i usluge.
Usvojen je i novi, drugi rebalans
buxeta za 2014.
Kojim se ne mewa
masa buxeta, ve} se
oko devet milijardi dinara preraspore|uje sa
stavki koje ne}e biti
potro{ene na pla}awe starih
dugovawa.
USEVI KAO BANKARSKA GARANCIJA
Kako je predvi|eno nedavno usvojenim Zakonom o pre`etvenom finansirawu, koji je deo projekta
Ministarstva poqoprivrede, Organizacije UN za hranu i poqoprivredu i Evropske banke za obnovu
i razvoj, poqoprivrednicima }e
biti omogu}eno da koriste useve kao
bankarsku garanciju za novac koji }e
dobiti pre `etve. Re~ je o
kratkoro~nim kreditima. Kreditori
}e mo}i da budu komercijalne banke
i prera|iva~i, a paori }e kredit, u
dogovoru sa poveriocima, vra}ati u
novcu ili robi. Pripremna faza za
odobravawe ovih sredstava traja}e
do 1. juna 2015, a finasirawe od
tog datuma. Evropska banka za obnovu i razvoj trenutno obu~ava za-
Vlada Srbije smawila je minimalni
iznos otpremnina za radnike koji ostaju bez posla u firmama u restrukturirawu. Otpremnine vi{e ne}e
biti 300 evra po godini sta`a, nego
100 evra. Precizan iznos ipak }e se
utvr|ivati za svako preduze}e
posebno.Ta odluka va`i za zaposlene
u preduze}ima koja su stekla status
preduze}a u restrukturirawu do 13.
avgusta ove godine.
***
Za robne rezerve u narednoj godini
bi}e izdvojeno 1,13 milijardi dinara,
TELETEKST
od ~ega je skoro polovina iznosa
predvi|ena za nabavku osnovnih `ivotnih namirnica, ukqu~uju}i i kukuruz.
***
U Srbiji je zaposleno oko 2,3 miliona
qudi, od toga oko 740.000 u javnom
sektoru, tri puta vi{e od evropskog
dr`avnim
u
Plate
proseka.
preduze}ima su ve}e za 22.000 dinara od prose~ne zarade u zemqi. U
septembru se u dr`avnim firmama
zara|ivalo prose~no oko 65.000 dinara, 25.000 vi{e nego u privatnom
sektoru.
***
Srbija }e u narednoj godini samo na
kamate na kredite morati da plati
140 milijardi dinara ili oko 3,5
odsto bruto doma}eg proizvoda
(BDP), {to je jednako ukupnom izdvajawu za osnovno, sredwe i visoko
obrazovawe.
***
Dr`avna revizorska institucija
Srbije objavila je da je provizija
zbog ka{wewa u povla~ewu ugovorenih kredita za koje su date
dr`avne garancije Srbije u 2013.
poslene u bankama, osiguravaju}im
ku}ama i Agenciji za privredne registre o mogu}nostima finansirawa.
Prema re~ima Sne`ane Bogosavqevi} Bo{kovi}, ministarke
poqoprivrede, zakon ima za ciq da
se uspostavi sistem finansirawa
koji }e omogu}iti poqoprivrednicima da na lak{i i povoqniji
na~in do|u do novca onda kada im je
najpotrebniji. On, me|utim, ne
propisuje obavezu osigurawa useva.
Iako je svima u interesu da {to
vi{e zasejanih povr{ina bude osigurano, na`alost, trenutno je veoma
mali broj poqoprivrednika koji se
odlu~uje na osigurawe. Ina~e, ministarstvo regresira premiju osigurawa sa 40 odsto.
godini iznosila oko 906 miliona
dinara
***
Deficit buxeta je skoro osam
odsto, a dug dr`ave oko 70 odsto
BDP-a.
***
Buxet Ministarstva poqoprivrede
Srbije 2015. godine iznosi}e 41,3
milijarde dinara. Mawi je za 4,9
milijardi, odnosno oko 10 posto u
odnosu na pro{logodi{wi.
Stranu pripremila: Dejana TO[I]
REKLAME
9
10
STO^ARSTVO
PROIZVEDENO 65,5 MILIONA
LITARA MLEKA
NA FARMAMA PKB KORPORACIJE
Plan ovogodi{we proizvodwe mleka u PKB Korporaciji bio je ambiciozan, za gotovo 10 odsto
vi{i u odnosu na 2013. godinu, kada je proizvodwa
mleka po kravi na godi{wem nivou iznosila 7.400
litara. Tokom ove godine o~ekujemo da }emo
proizvesti blizu 65,5 miliona litara mleka,
odnosno oko 3,5 miliona litara vi{e nego
pro{le godine.
- Tokom ove godine zabele`ena je najve}a ikada
ostvarena proizvodwa, 7.800 litara mleka po
kravi na godi{wem nivou, odnosno pet odsto vi{e
od pro{logodi{we. Prethodne dve godine imali
smo problema sa pripremawem hrane za stado.
Tako 2012. godine nismo proizveli dovoqno
hrane, a sila`a kukuruza je bila bez zrna. U toku
2013. godine imali smo pojavu aflatoksina u kukuruzu, te je usledilo wegovo izbacivawe iz koncentrata. Ove godine se nismo susretali sa takvim
problemima ali su oni uticali da proizvedemo
mawe mleka od planiranog. Kada se uzme u obzir
da je krajem ove godine, u odnosu na kraj pro{le
godine, brojno stawe krava poraslo za vi{e od
300 grla, bez obzira na neispuwewe plana,
imamo razloga da budemo zadovoqni. Na{em
zadovoqstvu doprinosi zdravstveno stawe zapata,
dobar ulaz steonih junica i nivo proizvodwe koji
u ovom momentu iznosi oko 8.000 litara po kravi,
sa trendom rasta, tako da o~ekujemo, a i planom je
previ|en, porast proizvodwe u narednoj godini za
oko pet odsto. Pored toga u narednoj godini o~eku-
jemo blag rast brojnog stawa, {to bi zna~ilo da
je realno o~ekivati porast proizvodwe i za vi{e
od pet odsto u odnosu na ovu godinu. Perspektive
za narednu godinu i planirano pove}awe od pet
odsto, {to je u sto~arstvu zavidan nivo pove}awa
proizvodwe, obe}avaju nam kvalitet ovogodi{wih
hraniva, uvo|ewe novih hraniva, nov na~in i period pripreme kabaste sto~ne hrane, pogotovo ozimih kultura planiranih za sto~nu hranu. Ta
hraniva priprema}emo ve} u aprilu, a po~e}emo
da ih koristimo u maju, tako da }emo na ovaj na~in
prevazi}i nedostatak sena i sena`e, jedinih
deficitarnih hraniva ove godine - ka`e Nikola
Lazi}, zamenik direktora za proizvodwu PKB Korporacije.
Q.R.
PRILAGO\AVAWE INOVACIJAMA,
O^EKUJE SE PUN EFEKAT
VETERINARSKA STANICA PKB
Veterinarska slu`ba tokom 2014. godine prevashodno se bavila za{titom zdravqa zapata i
reprodukcijom na farmama PKB Korporacije.
Prema re~ima Slavice Bojkovi} Kova~evi}, direktorke Veterinarske stanice PKB, napravqeni su
protokoli za zdravstvenu za{titu i reprodukciju
i tokom ove godine je po~ela wihova primena. S
obzirom da je zdravstveno stawe varijabilna kategorija, uvo|ewe protokola i rad u skladu sa wima
zahtevaju izvesne korekcije i prilago|avawa, tako
da }e se maksimalni efekti rada videti naredne
godine.
- Rezultati rada u skladu sa protokolima zavise
od zdravstvenog stawa zapata i ambijenta, dok
zdravstveno stawe prevashodno zavisi od primene
zootehni~kih procedura i ishrane. Ovo je temeq
koji smo nadogra|ivali, kako bi realizovali
proizvodni plan sa stanovi{ta reprodukcije i
izlu~ewa krava. S obzirom da je godina bila
te{ka, vremenski uslovi su ote`avali proizvodwu
kabaste sto~ne hrane koja je osnov za ishranu
pre`ivara. Ishrana je bila optere}ena koncentrovanim hranivima kojima se poku{avala realizovati planirana proizvodwa mleka i stoga smo
imali pote{ko}e u odr`avawu zdravqa krava. To
je u velikoj meri uticalo i na procenat izlu~ewa
grla iz zapata. Me|utim, ne mo`emo biti
nezadovoqni jer je u toku 2014. godine mnogo toga
ura|eno. Od izrade i primene procedura i protokola na nivou cele firme, kao i u Veterinarskoj
stanici, postigli smo da za 11 meseci ove godine,
na prose~no brojno stawe krava, ukupno izlu~ewe
iznosi oko 29,5 odsto. Tako|e, od po~etka godine
pove}ano je brojno stawe krava za 320, sa 8.265
na 8.585, koliko je brojno stawe na po~etku decembra. Uvo|ewe, posebno Protokola zdravstvene
za{tite, pozitivno se odrazilo na bolesti mle~ne
`lezde, broj somatskih |elija i pojavu klini~kih i
subklini~kih mastitisa. Kada govorimo o
zdravstvenom stawu podmlatka, ono je u toku cele
godine na ve}ini farmi, bilo u granicama o~ekivanog-ka`e Bojkovi} Kova~evi}.
Olak{awe u dono{ewu preciznije dijagnoze
omogu}ila je kupovina ultrazvukova, koji su intenzivno na farmama PKB-a po~eli da se koriste od
avgusta.
-Pravi efekat upotreba ultrazvukova tek se
o~ekuje. Do sada je na pojedinim farmama ostvaren veliki efekat u skra}ewu servis perioda
kod krava. Od po~etka godine na pojedinim farmama servis period je skra}en za gotovo dva
meseca. S obzirom na nedovoqno usagla{enu
ishranu i visoku proizvodwu mleka tokom ~itave
godine, o~ekivano je da se to odrazi i na rezultate
u reprodukciji, posebno tokom letwih meseci.
Prve rezultate steonosti za ovu godinu mo`emo
o~ekivati tek sa pregledom steonosti za 12.
mesec, a to je u drugoj polovini februara ili
po~etkom marta naredne godine. Trenutna steonost
krava na godi{wem nivou je svega tri procenta
ispod plana, {to je, tako|e dobar rezultat. Svaka
promena i po~etak su te{ki, kao i finansijska
situacija, ali }emo nastojati da inovacije uvedene
ove godine daju prave rezultate - zakqu~uje Bojkovi} Kova~evi}.
Q.R.
PROIZVODWA
PRINOSI PREMA[ILI
O^EKIVAWA
11
NA POQIMA PKB-a
Ne ra~unaju}i 50 hektara neskinutog roda, poko{eno 27.000 tona sirovog zrna kukuruza
Iako je zima kalendarski ve}
stigla, ubirawe kukuruza i
izvla~ewe {e}erne repe sa wiva
jo{ nije zavr{eno. Zbog blata
orawe i tawirawe na nekim parcelama bi}e mogu}e tek posle Nove
godine. Ratari ~ekaju ja~e mrazeve
da zemqa smrzne ili da dune jak
vetar i prosu{i povr{inske slojeve, kako bi zaorali parcele i
pokupili posledwe zrno kukuruza.
Zbog ki{e u decembru morali su da
prekinu tawirawe, a vlaga je
ote`ala ubirawe visokih prinosa.
Iako je kraj decembra kukuruz se
jo{ `uti na poqima Jabu~kog rita
i gazdinstva „7.juli“ u Sur~inu. Na
sedam do osam hektara u Jabu~kom
ritu le`i voda i kombajni ne mogu
da u|u u wivu. Blato je okovalo i
oko 50 hektara roda u Sur~inu. Ostalo je da se preveze i 1.000 tona
kukuruza iz Sur~ina u „Inshru“, dok
je preostali rod ve} sme{ten u
silose.
-Nismo skoro imali tako bogat rod.
Ne ra~unaju}i 50 hektara neskinutog roda, poko{eno je 27.000 tona
sirovog zrna kukuruza. U tu
koli~inu nije u{ao krimpiran kukuruz od kog je pravqena fermentisana sto~na hrana. Obezbedili
smo dovoqno sto~ne hrane do
slede}e setve, pa ne moramo da
kupujemo kukuruz kao ranijih godina.
Rod je tako obiman da }e nam ostati
ne{to koli~ina za prodaju - ka`e
Miloje Kur}ubi}, glavni in`ewer
za
za
tehnologiju
biqne
proizvodwe u PKB-u.
Ratari se u 2014. godini mogu pohvaliti i visokim prinosom sirove
soje od 4,13 tona po hektaru, {to je
za 1,61 tonu vi{e u odnosu na
pro{lu godinu (2,52 tone). Merkantilni kukuruz je dao 11,5 tona
sirovog zrna po hektaru, {to je za
4,7 tona vi{e nego lane, kada je
prinos bio 6,8 tona po hektaru.
[e}erna repa je izva|ena sa
1.350 hektara, koliko je ostalo
posle plavqewa 154 hektara u
maju. Prinos se kre}e oko 70 tona
~iste repe, odnosno 51 tonu plative repe. Do 24. decembra slatki
koren jo{ le`i na parcelama u
gomili, na 300 hektara u u ritu i na
oko 50 hektara u Sur~inu. Zbog
blata ote`ano je izvla~ewe roda
sa wiva, pa su ratari bili
prinu|eni da anga`uju traktore i
prikolice. Dodu{e, bilo je i suvih
dana kada su kamioni, ali uz {lepawe traktora, ulazili u parcele.
Kad se repa izvu~e ratari }e pre}i
na orawe. Do sada je od ukupnih
povr{ina koje treba poorati ostalo jo{ 2.600 hektara, od toga
1.100 u Sur~inu i 1.500 u ritu. Na
tawirawe ~eka 5.900 hektara,
Ozimi usevi su u dobrom stawu, pa
uqana repica, p{enica, je~am,
tritikale i ra` u zimu ulaze sa dobrim sklopovima biqaka. Vreme im
za sada pogoduje, ali ne}e im prijati blaga zima.
V.P.
POJA^ANA ZA[TITA OD GLODARA
GAZDINSTVO „DUNAVAC”
Obi~no kvalitet i kvantitet ne idu
zajedno. Nije repa prerodila samo
u PKB-u nego i u celoj Vojvodini.
Zbog vla`ne godine smawena je
slatko}a, a digestija se kre}e od 11
do 13 procenata, prokomentarisao
je rod u 2014. godini Bo`idar
Markovi}, direktor „Dunavca” i
„^ente”.
Jesewi radovi se polako privode
kraju. Na poqima imawa ostalo je
jo{ 40 hektara repe koja ~eka da
bude prevezena sa wiva i jo{ malo
nepooranih i nepotawirawih
parcela.
- Bilo je godina kada smo radili i
za Bo`i}, to nije ni{ta neobi~no.
Kad stignu hladni dani onda nas-
tavqamo tawirawe po mrazu. Do 16.
decembra ostalo nam je da pooremo
jo{ 120 hektara i potawiramo jo{
550 hektara. U vo}waku smo
izvr{ili prihranu, rasturili
|ubrivo i izvr{ili podrivawe, pa
}e u prvim mesecima 2015. uslediti
zimsko prskawe. U „^enti” smo
poorali 360 hektara, ostalo nam je
jo{ 10, a p{enica je posejana na 85
hektara - ka`e Markovi}.
Na poqima gazdinstva prime}eno je
vi{e glodara, pa su na nekim parcelama dva puta postavqali mamke. U
tome su u~estvovali skoro svi zaposleni: tehnolozi, rukovodioci,
magacineri i traktoristi.
V. P.
AKTUELNO
14
AUTOMATIZACIJA IZAZOV ZA PAORE
[email protected] NAU^NI SKUP O MEHANIZACIJI NA POQOPRIVREDNOM FAKULTETU U ZEMUNU
Porastao je uvoz poqoprivrednih ma{ina sa Dalekog i Bliskog Istoka, kao i uvoz polovnih ma{ina
Vi{e od 94 odsto poqoprivredne mehanizacije u Srbiji starije je od deset
godina i tehnolo{ki je zastarelo. I
dok roboti u Japanu zamewuju bera~e
jagoda, u Srbiji 118.334 gazdinstava
ne poseduje traktor, osnovnu pogonsku
jedinicu u poqoprivredi, ~ulo se na
17. me|unarodnom nau~no-stru~nom
skupu „Aktuelni problemi mehanizacije poqoprivrede” koji je odr`an
12. decembra u Velikoj sali Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu. Organizatori skupa bili su Institut za
poqoporivrednu tehniku i Zadru`ni
savez Srbije, a pokroviteqi Ministarstvo poqoprivrede, za{tite `ivotne sredine i Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja
Republike Srbije. Manifestaciju je
podr`alo jo{ 17 preduze}a i institutcija, me|u kojima su Privredna komora
Beograda, Zadru`ni savez Srbije i
Poqoprivredna
korporacija
„Beograd” .
Teme skupa bile su nove tehnologije i
novi proizvodi u oblasti poqoprivredne tehnike, strategija razvoja
agrara i o~uvawe `ivotne sredine,
energetska efikasnost u primeni novih
tehnologija, biotehnologija i poqoprivreda, dijagnostika, odr`avawe i
remont poqoprivredne tehnike, sigurnost u eksploataciji ma{ina i
vozila, primena merne tehnike i senzora, formirawe ma{inskih parkova
u poqoprivredi, {umarstvu i
vodoprivredi i rukovo|ewe u oblasti
poqoprivredne tehnike.
U prvom i drugom delu skupa prezentovani su radovi i sponzori, u
tre}em delu odr`an je okrugli sto, a
na kraju oficijelnog predstavqawa
u~esnici su bili u prilici da se
dru`e, upoznaju i konzumiraju vina
proizvedena na oglednom dobru „Radmilovac”.
Skup je otvorio prof. dr Predrag
Pu|a, prodekan za nauku, istakav{i
da je ciq predstavqawa nau~nih
qoprivrede, @eqko Rado{evi}, objasnio je da nema razvoja poqoprivrede bez primene savremene
mehanizacije, a da ovaj skup daje doprinos razvoju tog izuzetno zna~ajnog
sektora u Srbiji.
- Ministarstvo poqoprivrede nekoliko godina unazad sprovodi sistem
podsticaja za nabavku nove
savremene mehanizacije koja treba
da unapredi proizvodwu na gazdin-
dati br`i zamajac razvoju na{e poqoprivrede - rekao je Rado{evi}.
Mr \or|e Mi{kovi}, predsednik
Poslovnog udru`ewa uvoznika i
izvoznika poqoprivredne mehanizacije, prezentovao je statisti~ke
podatke koji se ti~u uvoza. Zbog slabe
kupovne mo}i smawen je uvoz novih
ma{ina poreklom iz Zapadne Evrope
i Amerike, a porastao je uvoz
ma{ina sa Dalekog i Bliskog Istoka,
radova plasirawe novih informacija i trasirawe budu}eg pravca
razvoja u oblasti poqoprivredne
tehnike. Neophodno je i ukazati na
gre{ke koje pravimo u toj oblasti.
Dr`avni sekretar Ministarstva po-
stvima. Na{ program podsticaja
usvojen je 9. decembra u komitetu
IPA fondova (Instrument za predpristupnu pomo} Evropske unije), pa
se nadamo da }emo 2016. godini
konkurisati za sredstva, koja mogu
kao i uvoz polovnih ma{ina.
O primeni robota u poqoprivredi,
koji
}e
smawiti
tro{kove
proizvodwe, redukovati radnu snagu
i pove}ati produktivnost, govorio je
prof. Mi}o Oqa~a. U savremenim
vo}wacima oni danas obavqaju
berbu vo}a, rezidbu, prskawe i nadgledaju sve radove u poqu. Koriste se
i za automatsku mu`u krava, prawe
stoke i nadgleawe kretawa `ivotiwa
u svim fazama gajewa.
- Automatizacija procesa u poqoprivredi bi}e izazazov u narednim
godinama, posebno u staklenicima i
plastenicima. Tako|e }e se smawiti
gubici u prinosu poqoprivrednih
kultura, naro~ito kod ubirawa kukuruza. Posebno se isti~e za{tita `ivotne sredine jer roboti koriste
adekvatne ra~unarske programe, daju
preporuke ili sami obavqaju pojedine tehnolo{ko-radne operacije u
poqoprivredi. Mogu da beru vo}e i
no}u, pa ono sti`e sve`ije do
potro{a~a. Primenu robota mnogi
istra`iva~i posmatraju kao jedan od
najboqih i najsigurnijih na~ina
poboq{awa kvaliteta i sugurnosti
poqoprivrednih
proizvoda
zakqu~io je prof. Oqa~a.
Vera PONTI
REKLAME
15
16
EKOLOGIJA
OBNOVQIVI IZVORI
ENERGIJE I ENERGETSKE ZADRUGE
ZAHTEVI NOVOG DOBA
Svetu treba sve vi{e energije. Porast populacije donosi i ve}e
potrebe za wom i ~ove~anstvo je u
stalnoj potrazi za izvorima koji bi
adekvatno pokrili energetske
potrebe. Zato se sve vi{e okre}e
obnovqivim izvorima energije. Obnovqiva energija je dugo, i do relativno skoro, bila jedina mogu}nost
za proizvodwu energije. Do promene
je do{lo tek tokom industrijske revolucije, kada su prvo lignit i
antracit, a posle i nafta i
prirodni gas postali zna~ajni
resursi. Kako su fosilna goriva sve
vi{e kori{}ena u proizvodwi energije, makar u industrijalizovanim
zemqama, primena obnovqivih energija je drasti~no smawena. I dan
danas je od sekundarnog zna~aja u
pogledu celokupne proizvodwe energije na svetu.
Uspostavqawe energetskih zadruga
je potencijalni deo re{ewa za
probleme u energetskom sektoru,
kao i u proizvodwi toplotne en-
ergije i energije za transport.
Na`alost, u na{oj zemqi postoji
samo veoma mali broj pojedinaca
koji uvode sisteme skromnih ka-
izvora trenutno ne postoje. U susednoj Hrvatskoj trenutno ih ima sedam,
u bogatijim ~lanicama EU mnogo
vi{e. U Nema~koj je vi{e od
paciteta za sopstvene potrebe. Energetske zadruge ili neke druge
gra|anske
inicijative
za
proizvodwu energije iz obnovqivih
polovine obnovqivih izvora energije u vlasni{tvu energetskih
zadruga ili gra|ana, u Danskoj
preko 75 odsto energije vetra.
Energetske zadruge kao udru`ewa
pojedinaca, privrednika, institucija i drugih zainteresovanih
strana iz lokalnih zajednica, koji
udru`uju sopstvene finansijske i
materijalne resurse kako bi imali
vlasni{tvo nad proizvodwom energije iz lokalnih obnovqivih
izvora, imaju veliki ekonomski potencijal. On se ogleda u lokalnim
ulagawima i stvarawu novih
poslova i prihoda za lokalnu zajednicu. Takvim sistemom se stvara
ve}a energetska bezbednost (mawi
uvoz energije u lokalnu zajednicu)
zahvaquju}i upotrebi dostupnih
lokalnih obnovqivih izvora.
Tako|e, ovim putem se spre~ava energetsko osiroma{ewe, koje nastaje
zbog visokih cena nekontrolisane i
uvezene energije. Na ovaj na~in, obnovqiva energija postaje glavni
oslonac odr`ivom razvoju kroz energetski, ekonomski, dru{tveni i
ekolo{ki aspekt razvoja zajednice.
D.T.
RE^ STRU^WAKA
17
OTPORNOST DIVQEG SIRKA NA HERBICIDE
Divqi sirak (lat. Sorghum halepense)
je vi{egodi{wa uskolisna korovska
vrsta. U na{oj zemqi se naj~e{}e
nalazi u {irokoredim prole}nim
okopavinama. Zahvaquju}i mo}i vegetativnog razmno`vawa podzemnim
stablom, u posledwih 10-15 godina
ova vrsta je dominantna u ravni~arskim podru~jima Srbije, a naro~ito
u Vojvodini, gde su najve}e povr{ine
pod ratarskim kulturama. Da bi se
ovaj korov kontrolisao, otkriveni su
mo}ni herbicidi kako u {irokolisnim, tako i u uskolisnim biqnim kulturama koji su do sada bili dovoqno
efikasni.
U posledwih nekoliko godina zbog
~esto neuspe{nog tretmana herbi-
cidima, po~elo je da se sumwa u
efikasnost herbicida koji se
primewuju u kukuruzu. Nakon izvedenih herbolo{kih ispitivawa ustanovilo se da je do{lo do genske
mutacije na sirku i pojave forme divqeg sirka koja je otporan na herbicide koji se primewuju u usevu
kukuruza. Ovaj „novi” divqi sirak ne
reaguje ni na vi{estruko pove}anu
koli~inu herbicida, tako da
prakti~no, ne mo`e biti suzbijen i
ostaje u usevu do kraja vegetacije, gde
raste, razvija svoje podzemno stablo
i donosi seme. U toku posledwe dvetri godine se toliko pro{irio da
predstavqa ozbiqnu opasnost po
proizvodwu kukuruza.
Mere borbe protiv ovog korova su
veom slo`ene. U prvom redu, moramo
se vratiti na ve} istro{enu frazu
principa „dobre poljoprivredne
prakse” koja se uvek i ponovo vra}a
kad god odstupimo od we. [ta to
zna~i?
Pre svega, potrebno je po{tovati
plodored ili plodosmenu, najmawe
dve kulture. Ukoliko je re~ o {irokoredom usevu, primeni}emo herbicide
primewive u {irokolisnim usevima
kao {to su soja, suncokret lucerka,
uqana repica ili {e}erna repa. Na
herbicide iz ove grupe divqi sirak
jo{ nije razvio otpornost.
U suprotnom, ukoliko ipak sejemo
kukuruz, postoji re{ewe, a to je
gajewe kukuruza koji je otporan na
herbicid cikloksidim (Fokus Ultra)
tzv. DUO sistem. Hibride ovog kukuruza proizvode kako doma}e, tako i
strane semenske ku}e. Osim {to je
cena ulagawa u impute malo ve}a,
mo`e se ostvariti solidan prinos uz
dobru efikasnost herbicida. Kada je
re~ o delovawu na divqi sirak,
koli~ine od 1,5-2 litra po hektaru
su dovoqne za vi{egodi{wi korov.
Dobra strana ovog sistema je da
koli~ina od 3,5-4 litara po hektaru
mo`e efikasno da suzbije pirevnu i
zuba~u, korove na koje uobi~ajeni
sulfonilurea herbicidi za kukuruz
nisu delovali.
Mr Eleonora On} Jovanovi}
Posledwih nedeqa svedoci smo intenzivirawa zimskih radova u gustim zasadima jabuke u Srbiji, u
smislu obavqawa zimske rezidbe. S
obzirom na povoqne vremenske
uslove, proizvo|a~i nastoje da ovaj
posao {to pre privedu kraju.
U savremenim zasadima jabuke dominira oblik krune vitko vreteno.
Kod vretena se dominantno koristi
kratka rezidba na rod, koja podrazumeva pravilan i ravnomeran
raspored tri osnovne kategorije
prirasta du` sto`ine stabla:
1. Letorasta (novog prirasta);
2. Nosa~a mladog rodnog drveta
(nosi sortno dominantan tip rodne
gran~ice);
3. Nosa~a starog rodnog drveta
(gran~ice koje su dale plodove uklawaju se kosim rezom na ~ep u zimskoj rezidbi; iz spavaju}ih pupoqaka
na patrqku slede}e vegetacije
razvi}e se novi prirast).
Sl. 1. Kategorije prirasta u kratkoj
rezidbi
Cikli~na smena ove tri vrste prirasta du` sto`ine u kruni vretena
omogu}uje dobijawe prinosa od 50
tona po hektaru i vi{e, koji je jedino
rentabilan u ovako intenzivnom
jabu~arewu. Rezidbom je potrebno
ostaviti 10-12 nosa~a rodnog
drveta/stablu sa po oko 12 rodnih
pupoqaka. Redovnom kratkom zimskom rezidbom vretena omogu}eno je
kontinuirano stvarawe mladog
rodnog drveta koji }e mo}i da
obezbedi visok procenat plodova I
klase u ukupnom prinosu. U ovakvom
sistemu gajewa ~esto je prisutna
prevelika bujnost u vrhu krune koja
se te{ko mo`e kontrolisati ~ak i
vrhunski izvedenom rezidbom.
Ovaj problem je u evropskim
jabu~wacima re{en primenom tzv.
duge rezidbe na rod. Ona u osnovi
podrazumeva oblik krune visoko
vreteno, zatim solaksa (u formi
jedno i dvoosovinske, V sa|ene itd.).
Standardni uzgojni oblici jabuke na
podlogama M 9 i MM 106 (vreteno,
palmeta) mogu se tako|e korekcionom rezidbom prevesti u solakse.
Pomotehni~ki zahvati u dugoj zimskoj
rezidbi podrazumevaju:
- Neprekra}ivawe nosa~a rodnog
drveta du` sto`ine ve} izolacija
wegovog vrha (uklawawe konkurenata produ`nici rodnog nosa~a) i
zadr`avawe svih rodnih pupoqaka u
prvoj godini;
- Prore|ivawe rodnog drveta na
nosa~ima u drugoj godini primene
duge rezidbe.
Prednosti duge rezidbe su slede}e:
- Smawen je obim posla u odnosu na
rezidbu vretena (nema povratnih
rezova na nosa~ima rodnog drveta i
smawena je poja~ana reakcija rasta
u vr{nom delu krune;
- Radnicima su lako razumqivi
principi izvo|ewa duge rezidbe pove}ana je produktivnost rada;
- Prinos je za 20-30 odsto ve}i nego
kod vretena (kod standardnih sorti
ide i preko {est vagona po hektaru);
- Plodovi su krupniji i obojeniji jer
se potencira rod na vitim
gran~icama (rod je raspore|en po
periferiji krune);
- Omogu}ena je ve}a gustina sadwe.
Mr Dejan Marinkovi}
ZIMSKA REZIDBA JABUKE
PRVA GODINA
DRUGA GODINA
18
KULTURA
ZAQUBQENI
OSKAR [INDLER
„KAINOV [email protected] ROMAN O ANDRI]U, DIPLOMATI
Nemogu}e je pobe}i od zabrawene qubavi, koja progoni na{eg nobelovca i kad trguje oru`jem
motiv u romanima Dejana Stojiqkovi}a.
U pet poglavqa, ~iji naslovi oslikavaju
Andri}ev opus (Staza, Nemiri, Re~i, Nesanica i Lica), autori pletu intrigu zahvaquju}i
izmi{qenom liku Ditrihu. Na ispitu je
Andri}eva uqudnost, diplomatija, ugla|enost,
pribranost, odmerenost i moral. Morao je
da se opija, obilazi javnu ku}u i odoleva
zanosnoj `enskoj lepoti, sve u ime spasavawa
qudskih `ivota. Tako je me|u avionima 6.
lova~kog puka vazduhoplovne odbrane
MILICA
Novi roman „Kainov o`iqak” Dejana
Stoiqkovi}a i Vladimira Kecmanovi}a, koji
je objavila „Laguna”, otkriva deo tajne o
Andri}u, diplomati Kraqevine Jugoslavije u
nacisti~kom
Berlinu.
Inspirisani
re~eni~nom intonacijom na{eg nobelovca,
autori nas vode kroz dve godine wegovog
slu`bovawa u Berlinu, pa na trenutak imate
utisak da sam Andri} pi{e o svom najte`em
`ivotnom periodu, kad su ubijali pisca u
wemu.
Roman je splet istorijskih ~iwenica i ma{te,
stvarnih i izmi{qenih likova, kakav je i kontroverzni Ditrih, koji vrbuje Andri}a da
postane nema~ki {pijun, ali ga i spasava od
odmazde nacista. Zahvaquju}i tom poznanstvu
Andri} po dolasku u Beograd ne zavr{ava u
logoru na Bawici, {to je bila sudbina ostalih iz poslanstva.
Igraju}i se kwi`evnim atributima, snom koji
predskazuje sudbinu, autori ostavqaju
~itaoca u dilemi. Da li je Andri} morao da
potpi{e neke tajne spise u Berlinu i da li se
obistinio wegov ko{mar, kada za malo srebra prodaje slovensku re~itost nekoj sablasnoj spodobi crvenih o~iju? Neznanac iz nekog
drugog sveta, uvek na strani zla, stalni je
- I tada je shvatio koliko voli ovu
`enu, ~iji ga lik progoni na javi kao
i u snovima, `ena koja ru{i svu krutu
logiku uz pomo} koje je kr~io sebi put
u `ivot, `enu koja miri{e na
sve`inu planinskog mleka i zumbulova soka, i koja ga, evo, ba{ sad,
gleda tim svojim o~ima koje
i{~ekuju... da ne{to u~ini, da ne{to
ka`e. Skrenuo je pogled - pi{u autori
o Andri}evoj nedozvoqenoj qubavi,
koja }e posle vi{e godina slatke
~e`we jednog dana postati stvarnost i
svakodnevica.
Kraqevine Jugoslavije, koji su branili nebo
nad Beogradom, 6. aprila 1941. godine bilo
i onih koje je od Nemaca nabavio Andri}.
Spasao je mnoge Jevreje od smrti, kao i
ata{ea Jovanovi}a i wegovu `enu Milicu
Babi} Jovanovi}, svoju budu}u suprugu. Autori
romana je povezuju sa Jelenom, Andri}evom
opsesijom, nestvarnom `enom koja je sazdana
od sunca i senke. Bilo je nemogu}e pobe}i od
Andri} u Berlinu
Autori romana
zabrawene qubavi, koja progoni na{eg nobelovca i kad trguje oru`jem. Tako }e posle
ovog romana mnogi do`ivqavati Andri}a kao
na{eg Oskara [indlera, Nemca, koji je od
smrti spasao vi{e o hiqadu Jevreja koji su
radili u wegovoj fabrici u Poqskoj. Milica
je bila tu, ali samo kao platonska qubav, a
samo}a,
stalni
motiv
Andri}eve
kwi`evnosti, prisutan je i u ovom romanu.
Svi gradovi u kojima je bio (Rim, Brisel,
Beograd, Konstantinopoq, Madrid, Pariz,
Split) poslu`i}e samo kao praznina, pred
kojom }e pro`iveti svoju samo}u.
Vera PONTI
POETSKI TRENUTAK
[APUTAWE U
DECEMBRU
Otvoren prozor qubavni
i slavski kola~ medeni,
nisam osetio dodir
vru}ih iskri ~esnice.
Veroloman susre}em pri~e,
snovima trgujem sa karavanima.
Jo{ uvek se budim pospan
na ramenu plavih sutona i `ena.
Tra`im se u svemu {to stvaram,
u novogodi{woj no}i i poqupcima.
Nisam vi{e spokojan zbog lo{eg vremena,
i nepoznatih susreta la`nih prolaznika.
Radujem se {aputawima u decembru,
i ko{avi {to nam je pokvarila put
plavetnog Dunava i zale|ene reke,
oki}ene svetiqkama zaqubqenih parova
i liciderskim srcima oslikanim u nama samima!
Sre}ko Aleksi}
OBI^AJI
U SLAVU BOGA SATURNA
19
NOVOGODI[WI OBI^AJI
U duhovnom smislu Nova godina po~iwe onda kada po~nete da se brinete o spasewu du{e
Novogodi{we slavqe poti~e iz Vavilona, a utrlo
je put do stare Gr~ke, a potom i do Rima. U po~etku
su stari Rimqani Novu godinu proslavqali 1.
marta ali su kasnije po~eli da je slave 1. januara.
Pre hiqadu godina delovi Evrope proslavqali su
novo leto 25. marta. Po~etkom 17. veka mnoge
evropske zemqe usvojile su gregorijanski kalendar
i slavqe pomerili na 1. januar. U Kraqevini
Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. januar slavi se od
1919. Godine, kada je prihva}en novi kalendar.
SLAVQE PO DRUGI PUT
Srpska pravoslavna crkva proslavqa Novu godinu 14. januara po starom julijanskom kalendaru,
slu`ewem molebana, molitve za nastupaju}u godinu. Prema narodnim obi~ajima, uo~i
pravoslavne Nove godine sprema se sve~ana
ve~era, gde uku}ani sa prijateqima, gostima i
srodnicima uz veseqe i pesmu ~ekaju pono}.
Ta~no u pono} svi se qube i jedni drugima ~estitaju dolazak novog leta i po`ele dug `ivot, dobro
zdravqe i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine
odlazi se u hram, a posle se uku}ani okupqaju oko
sve~anog ru~ka. Tog dana jede se glava bo`i}ne
pe~enice, a to je naj~e{}e glava jagweta ili
praseta, a doma}ice mese novogodi{wu ~esnicu
„vasilicu“, koja se priprema sa sirom i premazuje medom da nam godina bude roda i vesela.
Nekada paganski praznik slavi se danas u ~itavom
svetu, a malo je poznato kom bogu je posve}en i koja
je svrha lumpovawa. Rimqani su novogodi{we pijanke zvali „Saturnalija“ po bogu Saturnu, koji je
bio po{tovan kao za{titnik setve i i drugih poqoprivrednih radova. On je nau~io qude da
obra|uju zemqu i gaje lozu, a dao im je i prve zakone. Te no}i qudi su ban~ili i orgijali u nastupu
pijanstva, a proslava bi dostigla svoj vrhunac
prino{ewem qudskih `rtava, nakon ~ega bi se
kona~no sve zavr{ilo. Scenario podse}a i na
dana{wu proslavu, kada posle novogodi{weg
slavqa mediji svuda po svetu prebrojavaju broj
poginulih.
Obi~aj proslave kalendarske Nove godine, po
gra|anskom kalendaru, prvi me|u pravoslavnim
narodima po~eli su da slave Sovjeti, kada su osvojili vlast i sru{ili carstvo. I po julijanskom i
po gregorijanskom kalendaru prvo dolazi Bo`i},
pa crkvena Nova godina. Zato se ~estitke upu}uju
na slede}i na~in: „Sre}ni Bo`i}ni i novogodi{wi
praznici“, a ne obrnutim redosledom.
U Gr~koj se prvi dan Nove godine poklapa sa
proslavom sv. Vasilija Velikog, koji je bio
poglavar Gr~ke pravoslavne crkve. Veruje se da on
deci donosi poklone pa mnogi mali{ani ostavqaju
cipele u prozoru u nadi da }e ih svetiteq darivati. Na taj dan doma}ice mese specijalan hleb
„Vasipolitu“, u koji se ubacuje nov~i}. Prvo par~e
se ise~e i nameni sv. Vasiliju, a onda se hleb
podeli po stare{instvu. Ko prona|e nov~i} bi}e
veoma sre}an cele godine.
[kotlan|ani proslavqaju praznik „Hogmenej“ kada
pale male vatre koje simbolizuju kraj stare godine.
Na ulicama Glazgova i Edinburga okupqaju se na
desetine hiqada slavqenika, u pono} zvona zvone,
a okupqeni se qube i pevaju uobi~ajenu novogodi{wu pesmu „Stari prijateqi“.
U [paniji svako mora da pojede najmawe 12 zrna
gro`|a 31. decembra, a svako zrno nameweno je
jednom mesecu u novom letu. Na izmaku godine sa
odbrojavawem sata, svako stavi po zrno gro`|a u
usta. Prema verovawu, to }e svakome doneti uspeh
i sre}u.
U Kanadi, u pokrajini Britanska Kolumbija,
slavqnici svih uzrasta obuku kupa}e kostime i
bu}nu se u hladne vode Engleskog zaliva, u blizini
Vankuvera. Novogodi{wi doga|aj zove se „Plivawe
polarnih medeveda“,
U duhovnom smislu Nova godina po~iwe onda kada
OSTACI SATURNOVOG HRAMA U RIMU
„VASILICA“
po~nete da se brinete o spasewu du{e. Su{tina
promene sastoji se u tome da ~ovek, od tog trenutaka, `ivi za svog bli`weg, a ne vi{e samo za sebe
kao ranije. Time on odbacuje ranije navike i sve
ono u ~emu je nalazio trenutno zadovoqstvo. Tako
se sve stvari povodom Nove godine svode na jedno,
a to je na unutra{we obnavqawe samog sebe. Ako
se neko uz Bo`ju pomo} usmeri u Novoj godini na
ovaj na~in, taj }e na najsavr{eniji na~in provesti
praznike i pripremiti sebe da tako `ivi tokom
cele godine.
Priredila: Vera PONTI
TU, OKO NAS
20
PREMO[]EN DUNAV
POSLE VI[E DECENIJA
U BEOGRADU OTVOREN MOST „MIHAJLO PUPIN”
Premijeri Srbije i Kine, Aleksandar Vu~i} i Li Ke}ijang, 18.
decembra su, u prisustvu ~lanova dr`avnih delegacija i velikog broja gra|ana, sve~ano otvorili most koji spaja Bor~u i
Zemun, a koji nosi ime poznatog srpskog nau~nika Mihajla
Pupina.
Prema re~ima premijera obeju zemaqa, most je znak prijateqstva i saradwe naroda Srbije i Kine i umnogome }e uticati
na brzinu protoka putni~kog i transportnog saobra}aja kroz
Beograd i daqe Koridorom 10.
Nakon skoro osam decenija most „Mihajlo Pupin” je prvi
izgra|eni most preko Dunava u Beogradu. Most }e povezati Ko-
ridor 10 i izmestiti teretni saobra}aj iz Beogada. Izvo|a~
radova na izgradwi mosta bila je kineska kompanija CRBC
(China Road and Bridge Corporation), a podizvo|a~ radova
„Ratko Mitrovi}”. Wegova izgradwa je po~ela u oktobru 2011.
godine. Duga~ak je 1.507 metara, {irok 29,1 metar i visok 22,8
metara. Glavni raspon mosta je dug 362 metra. Ima}e 21,6 kilometara pristupnih saobra}ajnica. Ukupna vrednost mosta sa
pristupnim saobra}ajnicama iznosi oko 260 miliona dolara,
85 odsto neophodnih finansijskih sredstava obezbe|eno je iz
kredita kineske Eksim banke, dok preostalih 15 odsto sredstava obezbe|uje Srbija i grad Beograd.
Q. R.
[IROKO SRCE [KOLARACA
O[ "OLGA PETROV" ORGANIZOVALA HUMANITARNI KONCERT
Za nastavak le~ewa Vuka Lojkovi}a
iz Ov~e u Austriji, de~aka obolelog
od cerebralne paralize, nedostaju
finansijska sredstva.
Akciju prikupqawa neophodnih
sredstava pokrenuo je kolektiv Osnovne {kole „Olga Petrov” organi-
zacijom humanitarnog koncerta koji
je odr`an u subotu 20. decembra u
sportskoj hali u Padinskoj Skeli.
Kolektiv {kole i u~enike tokom ove
humane akcije podr`ali su kolektiv
pred{kolske ustanove „Lastavica”,
plesna grupa Flaj, de~ji hor „Raspe-
vane zvezdice” i KUD PKB. U programu su, pored ~lanova ritmi~ke
sekcije {kole, u~estvovali solisti
na harmonici Aleksa Vasiqevi},
u~enik petog razreda i Lazar
Stanojevi}, u~enik drugog razreda
O[ „Olga Petrov”.
VLADIMIR JOCI]
DAO KRV 85 PUTA
I posledweg dana u godini, kada su
svi u`urbani i spremaju se za
novogodi{we slavqe, Vladimir
Joci}, traktorista sa gazdinstva
„Dunavac”, kre}e put Slavije, u dobrovoqnu misiju. Na Institutu za
transfuziju krvi do~ekuju ga kao
starog znanca. Posle 36 godina
otkako je dobrovoqni davalac krvi
xep mu nije puniji od humanitarnosti, ali mu je srce ispuweno
ponosom {to ~ini dobro delo.
Jedno vreme sumwao je da krv sti`e
do ugro`enih, da dragocenom
te~no{}u trguju, ali je sumwe
razvejala jedna doktorka sa Instituta, pa je ostao humanitarac. Do
sada je dragocenu te~nost dao 85
puta.
- Malo qudi ima AB krvnu grupu Rh
negativnu, pa je zbog toga tra`ena.
Krv dajem dva do tri puta godi{we,
ali i namenski kada je potrebna
nekom bolesnom radniku PKB-a ili
wegovom ro|aku - ka`e Joci}.
V. P.
Prema re~ima Branka Markovi}a,
pomo}nika direktora {kole, pozivu
da pomognu u le~ewu Vuku Lojkovi}u
odazvao se veliki broj sugra|ana.
Od prodatih ulaznica i donacija
prikupqeno je ne{to vi{e od
143.000 dinara.
Q. R.
SPORT
MOCART
ZLATNA LIGA
U MALOM
FUDBALU
Do kraja takmi~ewa u jesewem delu prvenstva u Biznis grupi Mocart Zlatne
lige ostalo je da se odigra
jo{
jedno
kolo.
U
zatvorenom balonu BASKovog stadiona 26. decembra
u 19. sati ekipa PKB Korporacije sasta}e se sa ekipom
JKP Gradska ~isto}a. Nakon
pet odigranih kola PKB Korporacija je na osmom mestu
sa ~etiri osvojena boda.
PRAZNI^NA TRPEZA
SLANI ROLAT SA BOMBICAMA
Za koru: 5 jaja, 5 ka{ika bra{na, 2 ve}e
{argarepe, 1 pra{ak za pecivo, 180 ml
jogurta, 1 kafena {oqica uqa, soli po
ukusu
Za fil: 130 g ka~kavaqa, 4 crvene
pe~ene paprike, 4 ka{ike pavlake
Za bombice: 200 g salame, 100 g kajmaka, 1 ka{ika per{una, so, 2 ka{ike
pavlake
Za premaz: 1 pavlaka, ka~kavaq po `eqi
Priprema:
Potrebno: 500 g krompira, 1 jaje
Za pohovawe: bra{no, jaje, prezla
Sastojci za puwewe: 100g mlevenog
mesa, 1 glavica crnog luka, 1 ~en belog
luka, kima i origana po prstohvat, 1
ka{i~ica mlevene paprike, so i biber, 50
ml uqa
Potreban je dubqi peka~.
Sastojci: jagwe}i but 2 kg, 6 ~enova belog
luka, 1 velika ka{ika sve`eg ise~enog
bosiqka, 2 limuna, maslinovo uqe, 1 glavica
crvenog luka, 1 dl belog vina ili 2 {oqe
pile}eg bujona, {oqa maslinki, 1 ka{ika
origana, 1 ka{ika sve`eg per{una, morska
so, biber.
Priprema: Napraviti duboke proreze u
jagwe}em mesu, napuniti ih belim lukom i
Za kore: 9 belanaca, 9 ka{ika {e}era, 200
g mlevenih oraha, 2 ka{ike bra{na
Fil I: 9 `umanaca, 9 ka{ika {e}era, 2
vanilin {e}era, 2 pudinga od vanile, 8 dl
mleka, 125 g maslaca, 100 g ~okolade, 1 kesica
{laga
Fil II: 200 g {laga, 3 dl mleka, 100 g
pe~enih, krupno mlevenih le{nika
21
Kora:
1. Umutiti jaja, dodati jogurt i so pa ume{ati
bra{no pome{ano sa pra{kom za pecivo.
Sve`u {argarepu izrendati na sitno rende,
sjediniti je sa pripremqenom smesom i dodati uqe. Smesu uliti u ~etvrtast pleh
oblo`en papirom za pe~ewe, pa pe}i na 200
°C oko 20 minuta. Gotovu koru uviti u vla`nu
salvetu i ostaviti je da se ohladi.
Fil: Sitno narendati ka~kavaq, dodati
seckanu papriku i pavlaku. Sve dobro sje-
diniti.
Bombice: Narendati salamu na sitno
rende, pome{ati je sa kajmakom, pa dodati
sitno seckan per{un, pavlaku i so. Od ove
smese oblikovati oko 35 bombica veli~ine
oraha.
Finalni postupak: Ohla|enu koru premazati polovinom fila, pore|ati bombice,
pa premazati preostalim filom i uviti
rolat. Rolat premazati pavlakom i posuti
rendanim ka~kavaqem.
Krompir oqu{titi, skuvati u slanoj vodi,
ocediti i ispasirati. Dodati jaje, so i
biber i sjediniti. Propr`iti sitno
seckan crni i beli luk. Dodati mleveno
meso, kim i origano, papriku, so i biber
po ukusu i malo vode, pa ostaviti da kr~ka.
Kad voda ispari i meso bude kuvano,
ocediti vi{ak vode. Uzeti ka{iku ispasiranog krompira i rasporediti po dlanu kao
pqeskavicu i odozgo staviti ka{iku mesa,
pa preko we krompir i lepo oblikovati.
Uvaqati u bra{no, jaje i prezlu, pa na ja~e
zagrejanom uqu kratko ispr`iti sa obe
strane.
PUWENI KROMPIR
JAGWE]E PE^EWE
bosiqkom. Jedan limun iscediti u sok, a
drugi ise}i na kri{ke. U peka~ sipati maslinovo uqe i na sredwoj temperaturi izdinstati jagwetinu pet minuta sa svake strane.
Zagrejati rernu na 200 °C. U peka~ dodati
crveni luk ise~en na re`weve. Dinstati oko
tri minuta. Dodati limunovu koricu, i dinstati oko 1 minut. Dodati pile}i bujon (ili
belo vino) i sok od limuna. Dinstati oko 2
minuta. Vratiti jagwe}i but u peka~, i dobro
ga uvaqati u sos. Dodati bosiqak. Posoliti
i posuti biberom, po ukusu.
Peka~ poklopiti i ubaciti u rernu. Temperaturu rerne smawiti na 150°C i pe}i meso
2-2,5 sata. S vremena na vreme, okrenuti
meso. Kada je gotovo, izvaditi peka~ iz rerne
i ostaviti poklopqeno, da se kr~ka jo{ 30
minuta. Nakon toga dodati masline i posuti
per{unom. Ise}i na komade, preliti sa malo
soka od pe~ewa.
Za ukra{avawe: {lag
Priprema:
Kore: Umutiti 9 belanaca sa 9 ka{ika
{e}era, dodati mlevene orahe i bra{no. Od
ove mase ispe}i 2 kore. Veli~ina pleha je
20x30 cm.
Fil I: Umutiti 9 `umanaca sa 9 ka{ika
{e}era, 2 vanilin {e}era, 2 pudinga od
vanile. Ovo dodati u 8 dl vrelog mleka. Kuvati, kad se zgusne i prohladi dodati 125 g
maslaca i 100 g ~okolade. Me{ati dok se
~okolada ne istopi i sve se dobro sjedini. Kad
se fil ohladi dodati {lag (1 kesicu).
Fil II: Umutiti {lag sa mlekom i dodati
mlevene le{nike. Filovati tortu: Kora, fil
I, fil II, kora, fil I. Tortu ukrasiti {lagom.
EGIPATSKA TORTA
22
REKLAME
REKLAME
23
Download

reklame