BIOGRAFIJA
Bogoqub Kari}
POBEDNIKA
MLADOST - POKRET
- POBEDA!
Wihova politika
je pro{lost
Uloga Srbije u svetu nije da bude
„parija”, ve} moderna dr`ava,
u kojoj }e svet imati pouzdanog
partnera, koju }e weni gra|ani
po{tovati i ponositi se wome,
a ne kao danas – stideti!
Biografija
BOGOQUB J. KARI]
Ro|en je 17. 1. 1954. godine u Pe}i, kao najmla|i sin Danice
i Jani}ija Kari} (Sreten, ro|en 20. 7. 1948, Dragomir 21. 10.
1949, Zoran 27. 12. 1950, i sestra Olivera, 22. 4. 1959. godine).
Sav u{te|eni novac i{ao u jednu kasu, jer ako jo{ nisu odlu~ila {ta }e raditi po okon~awu muzi~ke karijere, bra}a su znala da }e to uraditi zajedno, ukqu~uju}i i sestru Oliveru!
KORENI. Poti~e iz stare pe}ke porodice Kari} koja je dala
brojne ugledne li~nosti, me|u kojima je bilo vojnika, sve{tenika, pedagoga, zanatlija i trgovaca. Pisani tragovi wihovog
preduzetni~kog delovawa mogu se u kontinuitetu pratiti od
1763. godine, kad su Kari}i osnovali prvu „simitxinicu" (pekaru) u Pe}i. Sinovi i unuci nastavili su wihovim stopama, razgranali posao, tako da su pekare Kari}evih, bile najve}i proizvo|a~ peciva u pe}kom okrugu sve do
1927. godine, kad je usled katastrofalnih poplava porodica izgubila ve}inu
imovine.
KOSOVOUNIVERZUM. 20. 1. 1979. (na porodi~nu slavu Sveti
Jovan Krstiteq i ro|endan majke Danice), po~elo je sa radom metaloprera|iva~ko preduze}e „Kosovouniverzum". Po~etak je bio
skroman. Nekoliko strugova i neophodan alat sme{teni su u pomo}nim prostorijama i dvori{tu porodi~ne ku}e. Dva profesionalna metalostrugara i svi radno sposobni Kari}i bili su jedina radna snaga. Radionica je napredovala neo~ekivano brzo.
Jugoslavija je 1980/81. godine dobila kredita od me|unarodne finansijske korporacije IFC iz Va{ingtona,
namewen razvoju malih i sredwih
preduze}a. Kari}i su konkurisali. Ispuwavali su tra`ene uslove: imali su
proizvodwu, konkretan plan razvoja,
razra|eno tr`i{te. Odobren im je
kredit u iznosu od 86.180 ameri~kih
dolara. Fabrika je izgra|ena u rekordnom roku. S obzirom na veli~inu i
broj zaposlenih, bilo je to daleko najproduktivnije preduze}e u ~itavoj Pokrajini. Proizvodni asortiman je pro{iren na sve tipove prikqu~nih alata
za poqoprivredne ma{ine; razne osovine, ~aure, zup~anike svih dimenzija,
spojnice za vagone i razne proizvode
od ~eli~nog lima, sve vrste vijaka...
„BRA]A KARI]" prva su privatna fabrika u SFRJ i ~itavoj Isto~noj Evropi, 20 godina pre raspada komunizma. Godinama je predstavqala izuzetak u ~itavom komunisti~kom delu
sveta. Za mawe od 10 godina firma je
prerasla u moderni industrijski sistem pod ~ijim je imenom poslovalo vi{e od 400 malih, privatnih kooperanata.
RODITEQI. Otac Jani}ije Kari}
(Pe}, 1922), sin Jefimije i Stojana
Kari}a, poha|ao je trgova~ku akademiju do izbijawa Drugog svetskog rata;
aktivni je u~esnik NOB-a; po oslobo|ewu zemqe dovr{io {kolovawe; bio
upravnik {umskog gazdinstva i predsednik okru`nog Crvenog krsta do napu{tawa KPJ (iz religioznih razloga), u dr`avnoj firmi „17. novembar"
kao trgovac ostao do penzije. Pedeset
godina je ~lan Crkvenog odbora i dobrotvor; nosilac je ordena Sveti Sava.
Majka Danica (\akovica, 1920) poti~e iz ugledne porodice Kuzmanovi},
koja se tradicionalno bavila trgovinom i vinogradarstvom.
[KOLOVAWE. Bogoqub Kari} je
osnovnu i sredwu {kolu zavr{io u Pe}i. Prirodno-matemati~ki fakultet,
odsek geografija, diplomirao je u
Pri{tini. Magistrirao je 1991. godine na Ekonomskom fakultetu u Ni{u (s tezom „Organizacija i razvoj male privrede"). Od 1994. godine ~lan je
Ukrajinske akademije nauka.
U mladosti, posebna interesovawa
ispoqavao za sport i muziku. Trenirao karate, nosilac je crnog
pojasa „tre}i dan”; jedan je od osniva~a Karate saveza
Pokrajine. Povremeno nastupao sa bra}om u orkestru „Plave
zvezde".
PORODICA. Supruga Milanka Kari} (diplomirani je pravnik). Imaju ~etvoro dece: Neboj{u (1979), Nade`du (1981), Jelenu (1982) i Danicu (1985). Deca su zavr{ila presti`ne svetske
univerzitete i na razli~ite na~ine uspe{no se ukqu~uju u rad
BK grupe.
BIZNIS. Privatnim preduzetni{tvom po~eo je da se bavi
1972. godine kad u Pe}i otvara servis precizne mehanike „Tehni~ar". Za Bogoquba, to je samo prvi korak ka ne~em mnogo krupnijem. Trudio se da „Tehni~ar" {to mawe li~i na uobi~ajene servise za popravku pisa}ih ma{ina, kopir-aparata. U vreme kad je
bilo neuobi~ajeno da se i najve}e firme reklamiraju, firmu je neumorno reklamirao, osmi{qavao razli~ite „pakete usluga" za razli~ite kategorije korisnika. Doma}instvima je nudio kompletno
servisirawe svih elektri~nih aparata, preduze}ima - redovno servisirawe i popravku razli~itih vrsta mehani~kih i elektronskih
ure|aja.
U biznisu su stekli ime kao „Bra}a
Kari}". Tako je ostalo do danas, iako
ve}ina kompanija u wihovom vlasni{tvu posluje pod drugim nazivima.
„Bra}a Kari}" – postali su sinonim porodi~nog biznisa. Sinonim za uspeh. A Bogoqub Kari}, direktor porodi~nog preduze}a,
kasnije predsednik poslovnog sistema BK grupe simbol porodice Kari}, srpski pandan Aweliju, Berluskoniju, Fordu, Rokfeleru.
U radu su primewivali zapadnu organizaciju rada, nagra|ivawa, raspodele profita. Zbog javnog zalagawa za transformaciju socijalisti~kog, samoupravnog modela privrede i wegovu
fuziju sa tr`i{nom privredom u svim segmentima u kojima se
dr`avni patronat nad ekonomijom pokazao nekonkurentnim
ekonomiji Zapada, optu`ivani su za „uvo|ewe kapitalizma na
mala vrata" - podrivawe socijalisti~kih temeqa SFRJ.
Od 1987. do 1990. u organizaciji „Centra za razvoj male privrede" koji je delovao u okviru sistema „Bra}a Kari}" u Pe}i,
odr`avani su nau~ni simpozijumi o maloj privredi. Savetovawa su bila pionirski poku{aj da se trasiraju putevi ekonomske
transformacije zemqe ka modelu koji bi spojio najboqa iskustva
socijalizma (socijalna sigurnost) sa dokazanim prednostima kapitalizma (efikasnost). Ovi simpozijumi, prekinuti eskalacijom albanskog separatizma, jedinstveni po otvorenom zalagawu za
ja~awe privatnog preduzetni{tva, okupqali su najpoznatije eko-
PRVI I NAJBOQI
da, a dr`ava da ustupi besplatno zemqi{te i infrastrukturu.
Projekat je bio je posledwa (propu{tena) prilika da se kon-
nomiste, privrednike i politi~are.
1985. - Projekat „Kari}-Kosovo 50". Bogoqub Kari} shvata da struktivno odgovori na albanski ekstremizam.
kosovska kriza sve vi{e postaje srpski a sve mawe jugoslovenski
problem. Suprotno partijskim i dr`avnim deklaracijama, jedinstvena, jaka Srbija nije bila u interesu zapadnih republika, u kojima se ve} javqaju separatisti~ke tendencije. Projekat „Kari} - Kosovo 50" ~iji je idejni tvorac Bogoqub Kari}, zasnivao se na tezi da
je ekonomski razvoj Kosova i Metohije uslov bez koga }e se iseqavawe Srba te{ko zaustaviti. Po tom projektu u najsiroma{nijim op{tinama u kojima `ive Srbi i Crnogorci izgradilo bi se 50 mini-fabrika, od kojih bi svaka zapo{qavala pedesetak radnika. To
je bio konkretan ekonomsko-politi~ki program za razre{avawe
kosovske krize. Kosovskom problemu se pri{lo na jedini zdrav na~in - ekonomski! Umesto fraza - posao, obezbe|ena egzistencija,
`ivotna perspektiva...
Bogoqub Kari} je ponudio da „Bra}a Kari}" obezbedi programe, projekte, tehnologiju, obuku kadrova i plasman proizvo-
1986. - Poslovno boravi u SSSR-u. U Kremqu ga prima generalni sekretar KP SSSR-a Mihail Gorba~ov. Interesuje se
za iskustva privatnog preduzetni{tva u uslovima socijalizma.
Daje mu podr{ku da sa sovjetskim preduze}ima stvara firme u
me{ovitom vlasni{tvu.
Obi{av{i SSSR, shvata da u prvoj zemqi socijalizma dolazi do radikalnih dru{tvenih promena koje otvaraju ogromne mogu}nosti poslovawa. Ono {to je wemu bilo jasno, velikim jugoslovenskim preduze}ima nije.
1989. - Sa sovjetskim „Moskooptehnikom" u Moskvi osnivaju „MKT-Kari}" - zajedni~ko preduze}e za proizvodwu ma{ina
za mini-pekare i mini-klanice. Bilo je to i prvo rusko-srpsko
preduze}e i prvo preduze}e u dr`avno-privatnom vlasni{tvu
osnovano u SSSR-u.
Na ruskom tr`i{tu Kari}i su najpre reputaciju stekli u gra|evinarstvu: {irom biv{eg SSSR-a, od Gruzije na jugu do severnog polarnog kruga grade hotele, bolnice, fabrike, poqoprivredne kombinate, aerodrome, ~itave male gradove... Najreprezentativniji objekti izgra|eni su u Moskvi.
Posao se granao: istovremeno se bave gradwom, bankarstvom,
trgovinom i investicijama. Sa ruskim partnerima stvaraju tridesetak zajedni~kih preduze}a!
1990. - Po~ela sa radom „Kari} banka", prva privatna
banka u SFRJ, ali i u zemqama Isto~ne i Centralne Evrope.
Za godinu dana otvoreno je preko 50 filijala u zemqi. Da bi
i u godinama sankcija nastavila normalno poslovawe sa svetom, otvorila je predstavni{tva u brojnim gradovima Evrope
i Azije.
1991. - U Moskvi osnovana prva privatna banka u SSSRu - „Agro Kari} banka" - AKA Banka, s ve}inskim u~e{}em
BK grupe.
Marjan Ro`i~, predsednik SSRN-a SFRJ,
uru~uje priznawe Bogoqubu Kari}u, Pe} 1987.
6
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
1994. - Osnovana prva jugoslovenska kompanija za mobilnu
telefoniju „Mobtel" - zajedni~ko preduze}e BK Trejda iz Moskve (ruskog ogranka BK grupe) i PTT Srbija, s ve}inskim privatnim vlasni{tvom. Do ovog aran`mana je do{lo tek po{to je
ameri~ki partner posle uvo|ewa sankcija SRJ raskinuo ugovor.
Pod istim uslovima dr`ava je posao ponudila nizu doma}ih dr`avnih preduze}a. Niko se nije usudio na rizik. BK grupa, posledwa kojoj je posao ponu|en, jedina je prihvatila. Preko svojih
kompanija u inostranstvu, Bogoqub Kari} je uspeo da probije
ekonomsku blokadu i uveze najsavremeniju Eriksonovu tehnologiju. Tako je Srbija, pod sankcijama, dobila mobilnu telefoniju pre mnogih zemaqa u okru`ewu.
Prva poseta u komunisti~koj Jugoslaviji
patrijarha Germana „Bra}i Kari}”, Pe} 1986.
1991. Osnovana Evropa internacional - prvo privatno
osigruvaju}e dru{tvo u zemqi.
1992. - Sa radom po~iwe Kari} fondacija, prva srpska
privatna humanitarna fondacija od Drugog svetskog rata izrasla je iz Socijalnog saveta (1979) kompanije „Bra}a Kari}".
Danas je to razgranata humanitarna organizacija sa brojnim
ograncima u inostranstvu. Fondacija radi i na afirmaciji
srpske kulture i wenom povezivawu s Evropom i svetom.
1992. - Osnovan Univerziteta „Bra}a Kari}", prvi privatni univerzitet u Isto~noj Evropi.
1992. - Osnovan Me|unarodni univerzitet za biznis i upravqawe u Moskvi „Bra}a Kari}” – prvi privatni univerzitet u Rusiji.
1994. - Osnovana RTV BK Telekom, prva privatna televizija. BK grupa je u{la u najekspanzivniju poslovnu oblast
dana{wice, a verovatno i budu}nosti. Od samog starta, televizijska stanica postaje jedna od najgledanijih u zemqi. Promovi{e savremen ure|iva~ki koncept: dinami~an program,
brzinu u izve{tavawu, pouzdanost, preciznost, kompetentnost informacija, tematsku raznovrsnost emisija relativno
kratkog trajawa.
1995. - Osnovan Eunet, prvi i vode}i doma}i internet-provajder.
1997. - Fondacija utemequje nagradu „Bra}a Kari}" koja se
dodequje za: stvarala{tvo u oblasti kulture i umetnosti; publicisti~ku; novinarstvo i izdava{tvo; nau~ni i istra`iva~ki
rad; ekonomiju i privredu; humanitarne aktivnosti – ja~awe mira, saradwe i prijateqstva me|u narodima. Ugled dosada{wih
laureata garant je wenog internacionalnog presti`a.
Predsednica upravnog odbora Fondacije je g|a. Milanka
Kari}; fondacija deluje pod devizom: Dobro~instvo je jedino
blago koje se uve}ava davawem.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
7
OD MOSKVE DO MEDITERANA
OD SIBIRA DO SEVERNOG
POLARNOG KRUGA
Kapital Kari}a je potekao
iz inostranstva,
sa minus pedeset u Sibiru,
jo{ za vreme Sovjetskog saveza
8
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
DRAGOMIR J. KARI]
dobitnik najve}e nagrade
Ruske akademije za biznis
i preduzetni{tvo za 2002. godinu
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
9
Zdawe Centralnog trezora dr`avne banke
Ruske Federacije - Moskva 117.000 m2 - posao
od vrhunske dr`avne va`nosti koji u Rusiji
mogu dobiti qudi od najve}eg poverewa
Upravna zgrada Centralne banke Ruske Federacije - Moskva
10
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Pozori{te
Majerhold - Moskva
Hotel Trans - Jekaterinburg
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
11
Ro|en je 17. 1. 1954. godine u Pe}i, kao najmla|i sin Danice
i Jani}ija Kari} (Sreten, ro|en 20. 7. 1948, Dragomir 21. 10.
1949, Zoran 27. 12. 1950, i sestra Olivera, 22. 4. 1959. godine).
KORENI. Poti~e iz stare pe}ke porodice Kari} koja je dala
brojne ugledne li~nosti, me|u kojima je bilo vojnika, sve{tenika, pedagoga, zanatlija i trgovaca. Pisani tragovi wihovog
preduzetni~kog delovawa mogu se u kontinuitetu pratiti od
1763. godine, kad su Kari}i osnovali prvu „simitxinicu" (pekaru) u Pe}i. Sinovi i unuci nastavili su wihovim stopama, razgranali posao, tako da su pekare Kari}evih, bile najve}i proizvo|a~ peciva u pe}kom okrugu sve do 1927. godine, kad je usled katastrofalnih poplava porodica izgubila ve}inu imovine.
RODITEQI. Otac Jani}ije Kari} (Pe}, 1922), sin Jefimije
i Stojana Kari}a, poha|ao je trgova~ku akademiju do izbijawa
Drugog svetskog rata; aktivni je u~esnik NOB-a; po oslobo|ewu
zemqe dovr{io {kolovawe; bio upravnik {umskog gazdinstva i
predsednik okru`nog Crvenog krsta do napu{tawa KPJ (iz religioznih razloga), u dr`avnoj firmi „17. novembar" kao trgovac ostao do penzije. Pedeset godina je ~lan Crkvenog odbora i
dobrotvor; nosilac je ordena Sveti Sava.
Majka Danica (\akovica, 1920) poti~e iz ugledne porodice
Kuzmanovi}, koja se tradicionalno bavila trgovinom i vinogradarstvom.
[KOLOVAWE. Bogoqub Kari} je osnovnu i sredwu {kolu zavr{io u Pe}i. Prirodno-matemati~ki fakultet, odsek geografija,
diplomirao je u Pri{tini. Magistrirao je 1991. godine na Ekonomskom fakultetu u Ni{u (s tezom „Organizacija i razvoj male
privrede"). Od 1994. godine ~lan je Ukrajinske akademije nauka.
U mladosti, posebna interesovawa ispoqavao za sport i muziku. Trenirao karate, nosilac je crnog pojasa „tre}i dan”; jedan je od osniva~a Karate saveza Pokrajine. Povremeno nastupao sa bra}om u orkestru „Plave zvezde".
PORODICA. Supruga Milanka Kari} (diplomirani je pravnik). Imaju ~etvoro dece: Neboj{u (1979), Nade`du (1981), Jelenu (1982) i Danicu (1985). Deca su zavr{ila presti`ne svetske
Ve}ina kompanija koje je Bogoqub Kari} s bra}om u okviru BK grupe osnovao, bile su ili pioniri ili lideri u
domenu svoje delatnosti, naj~e{}e oboje. Uvodio je u Srbiju tehnologiju budu}nosti u vreme kad je Srbija na
svim poqima nazadovala. Od stvarawa prve privatne
fabrike 1979, i{ao je u poslovnom smislu dvadeset godina ispred svog vremena.
––––––––––––––
Tokom 30 godina aktivnog bavqewa biznisom, javnim i
humanitarnim radom, Bogoqub Kari} je izrastao u svojevrsnu instituciju, ne samo u Srbiji ve} i izvan we. Svojom jedinstvenom personalno{}u, nesvakida{wom kreativnom i radnom energijom i enormnim poslovnim rezultatima postao je simbol uspeha, i to posebnog tipa uspeha ~vrsto utemeqenog na porodi~nim vrednostima - zajedni{tvu, pregala{tvu i me|usobnom poverewu. Ono {to generacija Kari}evih, predvo|ena Bogoqubom, ostavqa kao
trajnu poruku dana{wim i budu}im nara{tajima jeste:
slo`na porodica je najsigurniji oslonac, najmo}niji pokreta~ na putu ka Uspehu.
univerzitete i na razli~ite na~ine uspe{no se ukqu~uju u rad
BK grupe.
BIZNIS. Privatnim preduzetni{tvom po~eo je da se bavi
1972. godine kad u Pe}i otvara servis precizne mehanike „Tehni~ar". Za Bogoquba, to je samo prvi korak ka ne~em mnogo krupnijem.
Trudio se da „Tehni~ar" {to mawe li~i na uobi~ajene servise za
popravku pisa}ih ma{ina, kopir-aparata. U vreme kad je bilo neuobi~ajeno da se i najve}e firme reklamiraju, firmu je neumorno reklamirao, osmi{qavao razli~ite „pakete usluga" za razli~ite kategorije korisnika. Doma}instvima je nudio kompletno servisirawe svih elektri~nih aparata, preduze}ima - redovno servisirawe i
popravku razli~itih vrsta mehani~kih i elektronskih ure|aja.
Sav u{te|eni novac i{ao u jednu kasu, jer ako jo{ nisu odlu~ila {ta }e raditi po okon~awu muzi~ke karijere, bra}a su znala da }e to uraditi zajedno, ukqu~uju}i i sestru Oliveru!
KOSOVOUNIVERZUM. 20. 1. 1979. (na porodi~nu slavu Sveti
Jovan Krstiteq i ro|endan majke Danice), po~elo je sa radom metaloprera|iva~ko preduze}e „Kosovouniverzum". Po~etak je bio
skroman. Nekoliko strugova i neophodan alat sme{teni su u pomo}nim prostorijama i dvori{tu porodi~ne ku}e. Dva profesionalna metalostrugara i svi radno sposobni Kari}i bili su jedina radna snaga. Radionica je napredovala neo~ekivano brzo.
Jugoslavija je 1980/81. godine dobila kredita od me|unarodne
finansijske korporacije IFC iz Va{ingtona, namewen razvoju
malih i sredwih preduze}a. Kari}i su konkurisali. Ispuwavali
su tra`ene uslove: imali su proizvodwu, konkretan plan razvoja,
razra|eno tr`i{te. Odobren im je kredit u iznosu od 86.180 ameri~kih dolara. Fabrika je izgra|ena u rekordnom roku. S obzirom na veli~inu i broj zaposlenih, bilo je to daleko najproduktivnije preduze}e u ~itavoj Pokrajini. Proizvodni asortiman je
pro{iren na sve tipove prikqu~nih alata za poqoprivredne ma{ine; razne osovine, ~aure, zup~anike svih dimenzija, spojnice
za vagone i razne proizvode od ~eli~nog lima, sve vrste vijaka...
„BRA]A KARI]" prva su privatna fabrika u SFRJ i ~itavoj Isto~noj Evropi, 20 godina pre raspada komunizma. Godinama je predstavqala izuzetak u ~itavom komunisti~kom delu
sveta. Za mawe od 10 godina firma je prerasla u moderni industrijski sistem pod ~ijim je imenom poslovalo vi{e od 400 malih, privatnih kooperanata.
U biznisu su stekli ime kao „Bra}a Kari}". Tako je ostalo do
danas, iako ve}ina kompanija u wihovom vlasni{tvu posluje pod
drugim nazivima. „Bra}a Kari}" – postali su sinonim porodi~nog biznisa. Sinonim za uspeh. A Bogoqub Kari}, direktor porodi~nog preduze}a, kasnije predsednik poslovnog sistema BK grupe simbol porodice Kari}, srpski pandan Aweliju, Berluskoniju, Fordu, Rokfeleru.
U radu su primewivali zapadnu organizaciju rada, nagra|ivawa, raspodele profita. Zbog javnog zalagawa za transformaciju socijalisti~kog, samoupravnog modela privrede i wegovu
12
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Ne pristajemo
na funkciju
gluvonemog
servisera
politike i
privilegovanih
interesnih grupa
Patrijarhov blagoslov
na osniva~koj skup{tini
industrijalaca SCG
Osniva~ je i predsednik Udru`ewa industrijalaca SCG Srbije i Crne Gore.
fuziju sa tr`i{nom privredom u svim segmentima u kojima se
dr`avni patronat nad ekonomijom pokazao nekonkurentnim
ekonomiji Zapada, optu`ivani su za „uvo|ewe kapitalizma na
mala vrata" - podrivawe socijalisti~kih temeqa SFRJ.
Od 1987. do 1990. u organizaciji „Centra za razvoj male privrede" koji je delovao u okviru sistema „Bra}a Kari}" u Pe}i,
odr`avani su nau~ni simpozijumi o maloj privredi. Savetovawa su bila pionirski poku{aj da se trasiraju putevi ekonomske
transformacije zemqe ka modelu koji bi spojio najboqa iskustva
socijalizma (socijalna sigurnost) sa dokazanim prednostima kapitalizma (efikasnost). Ovi simpozijumi, prekinuti eskalacijom albanskog separatizma, jedinstveni po otvorenom zalagawu za
ja~awe privatnog preduzetni{tva, okupqali su najpoznatije ekonomiste, privrednike i politi~are.
1985. - Projekat „Kari}-Kosovo 50". Bogoqub Kari} shvata da
kosovska kriza sve vi{e postaje srpski a sve mawe jugoslovenski
problem. Suprotno partijskim i dr`avnim deklaracijama, jedinstvena, jaka Srbija nije bila u interesu zapadnih republika, u kojima se ve} javqaju separatisti~ke tendencije. Projekat „Kari} - Kosovo 50" ~iji je idejni tvorac Bogoqub Kari}, zasnivao se na tezi da
je ekonomski razvoj Kosova i Metohije uslov bez koga }e se iseqava-
we Srba te{ko zaustaviti. Po tom projektu u najsiroma{nijim op{tinama u kojima `ive Srbi i Crnogorci izgradilo bi se 50 mini-fabrika, od kojih bi svaka zapo{qavala pedesetak radnika. To
je bio konkretan ekonomsko-politi~ki program za razre{avawe
kosovske krize. Kosovskom problemu se pri{lo na jedini zdrav na~in - ekonomski! Umesto fraza - posao, obezbe|ena egzistencija,
`ivotna perspektiva...
Bogoqub Kari} je ponudio da „Bra}a Kari}" obezbedi programe, projekte, tehnologiju, obuku kadrova i plasman proizvoda, a dr`ava da ustupi besplatno zemqi{te i infrastrukturu.
Projekat je bio je posledwa (propu{tena) prilika da se konstruktivno odgovori na albanski ekstremizam.
1986. - Poslovno boravi u SSSR-u. U Kremqu ga prima generalni sekretar KP SSSR-a Mihail Gorba~ov. Interesuje se
za iskustva privatnog preduzetni{tva u uslovima socijalizma.
Daje mu podr{ku da sa sovjetskim preduze}ima stvara firme u
me{ovitom vlasni{tvu.
Obi{av{i SSSR, shvata da u prvoj zemqi socijalizma dolazi do radikalnih dru{tvenih promena koje otvaraju ogromne mogu}nosti poslovawa. Ono {to je wemu bilo jasno, velikim jugoslovenskim preduze}ima nije.
NAGRADE I PRIZNAWA
Nagra|ivan je brojnim doma}im i me|unarodnim
priznawima u oblasti biznisa i javnog anga`mana
1989. godine - dobitnik Sedmojulske nagrade Srbije.
1997. godine - u izboru presti`nog „Who is who in the World"
progla{en ~ovekom godine.
2003. godine - Global Rejting (London) progla{ava ga liderom svetske ekonomije i nacionalne industrije u konkurenciji 180 lidera biznismena iz preko 80 zemaqa sveta.
2004. godine - dobitnik nagrade „^ovek godine" - po izboru
jednog od najuglednijih evropskih ekonomskih magazina
«European CEO ». Nagrada «^ovek godine» dodequje se
najuspe{nijem poslovnom ~oveku Evrope u protekloj godini. Do sada su je dobili: Bernard Arnault, Silvije Berluskoni i Hans Rausing.
2005. godine - progla{en za po~asnog doktora presti`nog
Univerziteta Soka. Zvawe po~asnog doktora ovog svetskog univerziteta priznawe je liderima koji su svojim
delom doprineli napretku ~ove~anstva. Bogoqub Kari}
je dvadeset prvi po~asni doktor nauka Univerziteta
Soka i prva li~nost iz ovog dela Evrope koja je to priznawe dobila.
2005. godine - dobitnik nagrade „Najmenaxer jugoisto~ne
Evrope" za postignute rezultate tokom tridesetogodi{weg rada bavqewa privatnim biznisom
Do raspada SCG, savetnik Predsednika SCG, Svetozara
Marovi}a za ekonomske odnose.
2004. - Kandidovao se za predsednika Republike Srbije.
2004. - OSNIVA POKRET SNAGA SRBIJE
- BOGOQUB KARI].
2006 - Najve}i deo godine u politi~kom prognanstvu izvan
Srbije.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Budu}i LIDER SRBIJE
13
Uru~ivawe priznawa „Najmenaxer jugoisto~ne Evrope" - 2005
Dodela nagrade „^ovek godine"
1989. - Sa sovjetskim „Moskooptehnikom" u Moskvi osnivaju „MKT-Kari}" - zajedni~ko preduze}e za proizvodwu ma{ina
za mini-pekare i mini-klanice. Bilo je to i prvo rusko-srpsko
preduze}e i prvo preduze}e u dr`avno-privatnom vlasni{tvu
osnovano u SSSR-u.
Na ruskom tr`i{tu Kari}i su najpre reputaciju stekli u gra|evinarstvu: {irom biv{eg SSSR-a, od Gruzije na jugu do severnog polarnog kruga grade hotele, bolnice, fabrike, poqoprivredne kombinate, aerodrome, ~itave male gradove... Najreprezentativniji objekti izgra|eni su u Moskvi.
Posao se granao: istovremeno se bave gradwom, bankarstvom,
trgovinom i investicijama. Sa ruskim partnerima stvaraju tridesetak zajedni~kih preduze}a!
izrasla je iz Socijalnog saveta (1979) kompanije „Bra}a Kari}".
Danas je to razgranata humanitarna organizacija sa brojnim
ograncima u inostranstvu. Fondacija radi i na afirmaciji
srpske kulture i wenom povezivawu s Evropom i svetom.
1990. - Po~ela sa radom „Kari} banka", prva privatna banka u SFRJ, ali i u zemqama Isto~ne i Centralne Evrope. Za godinu dana otvoreno je preko 50 filijala u zemqi. Da bi i u godinama sankcija nastavila normalno poslovawe sa svetom, otvorila je predstavni{tva u brojnim gradovima Evrope i Azije.
1991. - U Moskvi osnovana prva privatna banka u SSSR-u „Agro Kari} banka" - AKA Banka, s ve}inskim u~e{}em BK grupe.
1991. Osnovana Evropa internacional - prvo privatno
osigruvaju}e dru{tvo u zemqi.
1992. - Sa radom po~iwe Kari} fondacija, prva srpska
privatna humanitarna fondacija od Drugog svetskog rata -
1992. - Osnovan Univerziteta „Bra}a Kari}", prvi privatni univerzitet u Isto~noj Evropi.
1992. - Osnovan Me|unarodni univerzitet za biznis i upravqawe u Moskvi „Bra}a Kari}” – prvi privatni univerzitet
u Rusiji.
1994. - Osnovana prva jugoslovenska kompanija za mobilnu
telefoniju „Mobtel" - zajedni~ko preduze}e BK Trejda iz Moskve (ruskog ogranka BK grupe) i PTT Srbija, s ve}inskim privatnim vlasni{tvom. Do ovog aran`mana je do{lo tek po{to je
ameri~ki partner posle uvo|ewa sankcija SRJ raskinuo ugovor.
Pod istim uslovima dr`ava je posao ponudila nizu doma}ih dr`avnih preduze}a. Niko se nije usudio na rizik. BK grupa, posledwa kojoj je posao ponu|en, jedina je prihvatila. Preko svojih kompanija u inostranstvu, Bogoqub Kari} je uspeo da probije ekonomsku blokadu i uveze najsavremeniju Eriksonovu tehnologiju. Tako
je Srbija, pod sankcijama, dobila mobilnu telefoniju pre mnogih
zemaqa u okru`ewu.
1994. - Osnovana RTV BK Telekom, prva privatna televizija. BK grupa je u{la u najekspanzivniju poslovnu oblast dana{wice, a verovatno i budu}nosti. Od samog starta, televizijska stanica postaje jedna od najgledanijih u zemqi. Promovi{e savremen ure|iva~ki koncept: dinami~an program, brzinu u izve{tavawu, pouzdanost, preciznost, kompetentnost informacija, tematsku raznovrsnost emisija relativno
kratkog trajawa.
1995. - Osnovan Eunet, prvi i vode}i doma}i internet-provajder.
Zagreb, 2005, Priznawe za doprinos u povezivawu privrednika dve dr`ave
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
1997. - Fondacija utemequje nagradu
„Bra}a Kari}" koja se dodequje za: stvarala{tvo u oblasti kulture i umetnosti; publicisti~ku; novinarstvo i izdava{tvo; nau~ni i
istra`iva~ki rad; ekonomiju i privredu; humanitarne aktivnosti – ja~awe mira, saradwe
i prijateqstva me|u narodima. Ugled dosada{wih laureata garant je wenog internacionalnog presti`a.
Predsednica upravnog odbora Fondacije je
g|a. Milanka Kari}; fondacija deluje pod devizom: Dobro~instvo je jedino blago koje se
uve}ava davawem.
15
Sarajevo, 27. 06. 2005. - PO^ASNI GOST ME\UNARODNOG SUSRETA POSLOVNIH QUDI
JUGOISTO^NE EVROPE I EVROPSKE UNIJE
Brezovica, 6. 10. 2005. - „POSLOVNI SUSRETI B2B” SRPSKIH I KOSOVSKIH PRIVREDNIKA
16
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Brisel, 11. 10. 2005. - PSS U EVROPSKOM PARLAMENTU
London, 19. 10. 2005. - PSS U PARLAMENTU NA VESTMINSTERU
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
17
ZAVR[NI MITING – BEOGRAD
Bogoqub Kari}
OVDE POBEDNICI GOVORE
ra`io sam za miting trg ispred Doma sindikata. A oni, da
mi u~ine „uslugu”, daju mi ispred Skup{tine. Ka`u, niko mu
T
ne}e do}i. Neka se osramoti. A, Srbija je ve~eras ovde.
Nisu znali da je ovo Trg pobede, da ovde samo pobednici mogu da govore. Gubitnici ne mogu. To su zaboravili. Srbija se budi. Srbija nije onemo}ala. Srbija ima snage.
Krenuo sam pre 32 godine iz gara`e u Pe}i, iz ravne Metohije, sa svojom bra}om, sestrama i prijateqima. ^ekao sam 32 godine. Za 32 godine Srbiji je samo gore.
Svima oko nas je boqe - Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj. Hrvatska godi{we ima 8.800 evra po glavi stanovnika, Slovenija
16.000, a mi 2.000. Gde je na{a budu}nost? [ta }e biti s na{om
decom, unucima? Ne znaju oni boqe od nas. Mi znamo sve da napravimo, sve da proizvedemo. Narod ho}e da radi. Moraju da do|u qudi koji znaju da rade.
U dijaspori `ivi i radi pet hiqada na{ih milionera. Oni
ho}e da se vrate - svom selu, svojoj ku}i, svom gradu. Da ulo`e svoje pare, iskustva koja su stekli, da pokrenu proizvodwu u svojoj zemqi. Ne daju im. La`u ih. Varaju. Ucewuju. Reketiraju. Neke su
poku{ali da kidnapuju. Neke su i kidnapovali. Da pet hiqada na{ih Srba u svetu u svoju zemqu ulo`i po milion evra, to je pet milijardi evra.
Labus-Dinki}eva okupacija Srbije
Vlast je pre tri godine potpisala ugovor o liberalizaciji, o
takozvanoj slobodnoj trgovini. U zemqu se uvoze jabuke i salata,
sve. Pet hiqada vagona krastavaca je uvezeno. To svaka doma}ica u svom dvori{tu, u svojoj ba{ti, zna da proizvede, a boga mi i
da proda. Dr`ava koja to uvozi je propala. Sram ih bilo!
To nije liberalizacija, to je ekonomska okupacija. Dinki} i
Labus su okupirali zemqu tom svojom „liberalizacijom" i sa
tom svojom virtuelnom dru`inom s kojom kru`e po Srbiji i dr`e predavawa.
Zaustavi}emo uvoz svega onoga {to mi mo`emo da proizvedemo, ali ne}emo blokirati tr`i{ta.
Ti „eksperti” govore o ekonomiji. Za ~etiri godine od fabrika koje smo decenijama gradili napravili su industrijska
grobqa, sahranili celu privredu i ekonomiju. Sada jure po Srbiji i obe}avaju kredite. Ne trebaju nam krediti. Da „eksperti”
imaju ne{to u glavi, da imaju pameti i mozga, ne bi zajmili pare, koje ni na{i unuci ne}e mo}i da vrate.
Suprotstavi}e im se Snaga Srbije. Suprotstavi}e se svakome
ko bude radio protiv interesa na{ih fabrika, na{e industrije, na{e poqoprivrede.
Kada ja budem predsednik Srbije ~eka}e {leperi Evropske
unije oko Vojvodine, oko [umadije - po celoj Srbiji. ^eka}e u
redu za na{e kru{ke, jabuke, paradajz, kao {to danas ~ekaju za
maline. A ti „eksperti”, ako ih pustimo da rade to {to rade, i
maline }e uskoro da uvoze.
Kada bi oni savili ki~mu da okopavaju paradajz, ne bi ga nikad uvozili, ko zna iz kojih dr`ava oko nas. Wihova politika
je pro{lo vreme. Oni ne znaju ni sebe da zaposle.
Najve}a politika sveta je ekonomija. Buxet, xep, pare! Kako da qudi budu bogatiji - to je najve}a briga svakog {efa dr`ave na svetu.
Milion nezaposlenih qudi. Ne}e Evropa sa takvima. Evropska porodica je zajednica ure|enih dr`ava, ona ho}e sa qudima
Od fabrika koje smo decenijama gradili napravili su industrijska grobqa,
sahranili celu privredu i ekonomiju.
Sada jure po Srbiji i obe}avaju kredite. Ne trebaju nam krediti. Da „eksperti” imaju ne{to u glavi, da imaju pameti i mozga, ne bi zajmili pare, koje ni
na{i unuci ne}e mo}i da vrate.
Suprotstavi}e im se Snaga Srbije. Suprotstavi}e se svakome ko bude radio
protiv interesa na{ih fabrika, na{e
industrije, na{e poqoprivrede.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
19
koji znaju da se organizuju, sa dobrim doma}inima. Ona je {irom ruke ra{irila, nema ko da ih
prihvati. [to ona vi{e ruke {iri, Srbija i
Crna Gora jedna drugoj ja~e granice ogra|uju.
Nema tu budu}nosti. Ti „eksperti" su za Jugoslaviju, pa za Srbiju i Crnu Goru, pa za samu Srbiju. Ako treba oni su i za beogradski pa{aluk, samo da budu na vlasti, samo da vladaju.
Vode „veliku" politiku. Zatvarili su tr`i{te. Za ~etiri godine svojim gra|anima vize nisu ukinuli, studenti ~ekaju u redovima pred ambasadama, poni`avaju se.
Na{i qudi sa Kosova i Metohije, proterani
i prognani iz Republike Hrvatske, iz Bosne i
Hercegovine, poni`eni su u svojoj zemqi, mu~e
se, kraj sa krajem ne mogu da sastave.
Iz jablani~kog okruga iselilo se 36.000 qudi. Pograni~na mesta, wive, pa{waci, ostaju
prazna. Gradovi umiru.
Kad budem predsednik ovi takozvani eksperti direktno }e iz ku}e na poqa. Da im nogavice malo savijemo, da im po{aqemo motiku
da pleve papriku. Da vide kako se korov ~upa.
Srbiji treba doma}in koji je znao da uredi
svoju porodicu, i svoje kompanije, onda }e znati
da uredi i dr`avu.
Ja sam srpski kapitalista, doma}in! Kad pobedim - tr`i{te }e biti slobodno, ali }e doma}inski da se vodi. Kao {to se radi u Nema~koj,
Americi. Zna}e se {ta kupujem, a {ta ja wima
prodajem.
Neki mi ka`u, Ustav mi ne dozvoqava da idem
po fabrikama - iskqu~uju im struju, direktorima
prete da me ne prime. Ja sam porastao u gara`i, u
fabrici, znam da kosim, znam sve da radim. Wima je prvi radni dan na tom ministarskom mestu,
nemaju ni dana radnog iskustva.
Ho}u Srbiju koja }e da radi, Srbiju u kojoj }e sve
fabrike biti u funkciji, u kojoj }e svaka ku}a biti fabrika u kojoj rade tri generacije - roditeqi,
deca i unuci.
Deca su nam po svetu. Na{a obrazovana deca po
svetu rade te{ke poslove, umesto da im obezbedimo
da na svojoj wivi, u svojoj ku}i, sa svojom porodicom
rade. Ne mo`e vi{e tako. Ho}u Srbiju koja }e da se
smeje. Zato je Srbija ve~eras ovde!
Dobio sam na stotine pisama od na{e deca koja su u vojsci, ka`u mi nije dobro. Tra`io sam da
ru~am u kasarni u Ni{u, da vidim kako se hrane
na{a deca. Ka`u, vojska nema para. Nije ta~no.
Ima vojska para. Ako ~ovek zna, onda ima para. Sedam miliona kvadratnih metara vojska ima imovine: raznih poslovnih prostora, wiva, ergela, svega. To treba da se komercijalizuje. Sve {to vojsci nije neophodno
treba da se stavi u funkciju biznisa, pare da se prave od toga, a ne
iz dana u dan da propada. Ne znaju da kupe stanove oficirima i
penzionerima, da poprave standard u vojsci, organizuju vojsku, naprave armiju po ugledu na evropske vojske i zajedno sa NATO-m naprave jedan sistem. Onda nam ne bi na Kosovu i Metohiji, u na{oj
dr`avi, pravili dr`avu. Mi bi ovde sa NATO-m predstavqali
centar snage, a ne da oni budu mudriji od nas. Ni{ta nisu uradili. Ni{ta! Srbiji je iz dana u dan sve te`e i te`e.
Nisu re{ili pitawe Kosova i Metohije! Da su bar onaj ekonomski deo, ako ni{ta drugo da radimo zajedno s Albancima, na
taj na~in neki most da pravimo. Ni to nisu uradili.
Dosta je bilo pri~a! Srbija od toga nema ni{ta! Vaseqenska
nebriga jedna. Zato se narod po Srbiji budi i kre}e sa Snagom
Srbije.
Deset dr`ava koje su nekada ~ekale u redu da do|u do Srbije,
danas su u Evropskoj uniji, a mi }emo u Evropsku uniju tek za 10
- 15 godina.
20
Ne mo`e vi{e tako. Vlast treba da slu`i svom narodu, a ne
da sedi u kabinetima i prima plate iz buxeta koji mi punimo.
Pro{lo je vreme gospodarewa!
Zato pozdravqam sve snage Srbije.
Dosta je bilo muka. Dosta je bilo tuge. Daj nam Bo`e da pobe-
Idu po raznim ostrvima, skitaju,
be`e iz zemqe, sva{ta rade.
To su ti na{i skromni qudi.
Hvale se da su do{li na vlast sa „jugom" i stanom od ~etrdeset kvadrata. Kada odu sa vlasti, afere, ~itavi milioni evra za wima.
dimo. Da se Srbija kona~no digne. Da od danas ide samo u pobede! Da porodica uzme sudbinu u svoje ruke.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Zaustavi}emo
uvoz svega onoga
{to mi mo`emo
da proizvedemo,
ali ne}emo
blokirati
tr`i{ta
Za ~etiri godine
od fabrika koje smo
decenijama gradili
napravili su
industrijska grobqa
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
21
13. 06. 2004.
22,30 ~asova
KONFERENCIJA ZA [TAMPU
Bogoquba Kari}a neposredno posle objavqivawa rezultata prvog kruga predsedni~kih izbora
Rezultati prvog kruga
predsedni~kih izbora 2004.
1. TOMISLAV NIKOLI] (SRS)
939.695 (30,1 %)
2. BORIS TADI] (DS)
852.230 (27,3 %)
3. BOGOQUB KARI]
602.342 (19,3 %)
4. DRAGAN MAR[I]ANIN
413.935 (13,3 %)
Najve}e iznena|ewe predsedni~kih izbora 2004. je
odli~an rezultat Bogoquba Kari}a i katastrofalan poraz
Dragana Mar{i}anina, kandidata vladaju}e koalicije.
Da li ste zadovoqni rezultatima?
- Zadovoqan sam. Kao svaki poslovan ~ovek trezveno sam razmi{qao - ako uspem da probudim snagu kod 5% bira~a, da prepoznaju
moj program, i svoj interes u mom projektu za evropsku Srbiju, onda je to odli~no. Narod je odgovorio daleko iznad mojih o~ekivawa.
Presre}an sam zbog toga, ne zbog Bogoquba Kari}a - nego
zbog Srbije. Zna~i, qudima je do{lo do gu{e, treba im posao,
treba im da rade, trebaju im fabrike - a ja znam kako to da pokrenem.
Da li }ete nastaviti da se bavite politkom?
- Posvetio sam biznisu 50 godina, slede}ih 50 planiram da se
posvetim politici. Ja }u da odmorim ove na{e politi~are. Oni
su preoptere}eni. Ujutru, u 9 sati, kad do|u na posao ve} su namr{teni, kad god ih vidite na televiziji te{ko im je, mnogo brinu o zemqi, o narodu, a qudima je svaki dan sve te`e. Ne znam
{ta ih to toliko mu~i. Ako izuzmemo Sej{elske ra~une.
22
Planirate li osnivawe stranke?
- Stranka je osnovana. Pokret SNAGA SRBIJE osnovan je
pre desetak dana. Ima 17.300 ~lanova. Svaki dan dobijamo nove
~lanove. Do kraja godine ima}emo vi{e od sto hiqada ~lanova.
Qudi tra`e novu opciju, ne ideolo{ku - ve} ekonomsku. Ona koja }e nas zaista do 2010. godine uvesti u Evropu. Kad Bogoqub to
ka`e, verujte bi}e tako. Ja se ne}u poigravati ni s evropskim,
ni s ameri~kim politi~arima, strogo }u po{tovati norme i
obaveze. Tako je u biznisu, tako mora biti i u politici.
Qudi ho}e ekonomski izlaz. Srbija je pod korovom. Na fabrikama katanci i lanci. Ja govorim o slati. Oni ne razumeju
da je ta slata simbol i FAP-a u Priboju, u kome sedam hiqada
qudi ne rade, da je ta salata i ZASTAVA iz Kragujevca, da je ta
salata i JUMKO iz Vrawa, u kome 12 hiqada qudi ne radi. To je
ta salata. Simbol stawa u kome se ukupno nalazimo. Imamo
ozbiqan ekonomski problem u zemqi. Narod tra`i izlaz.
Narod ima mnogo razloga da se quti na politi~are koji su
vladali Srbijom svih ovih 15 godina. Ogromna energija je potro{ena uzaludno. Narod je pokazao voqu da pokrene ne{to u
svojoj zemqi od 89. godine, pa 5. oktobra 2000-te; jedna pozitivna energija je potro{ena, nije se i{lo u smeru koji su qudi
o~ekivali - oporavku ekonomije i kvalitetnijem `ivotu. Dobili su samo svakodnevne politi~ke afere i probleme koji su
sve ve}i.
Prozivaju me neki „analiti~ari" da sam protiv slobodnog
tr`i{ta. To su qudi koji, na`alost, rade za interese odre|enih
politi~kih stranaka, zato tako govore.
Ja sam prvi srpski kapitalista, nikada ne mogu biti za zatvoreno tr`i{te. Samo tra`im da se pona{amo doma}inski, kao
Evropa i Amerika.
Mislite li da se u razvijenim zemqama mo`e uvoziti sve i
sva{ta? Srbija mora uvoziti samo {to joj je neophodno, a tr`i{te da otvara postepeno, kako raste wena ekonomska snaga, ina~e }emo dotu}i privredu koja je ionako na kolenima. Ja sam za
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Ja }u da odmorim ove na{e politi~are. Oni su preoptere}eni. Ujutru, u
9 sati, kad do|u na posao ve} su namr{teni, kad god ih vidite na televiziji te{ko im je, mnogo brinu o zemqi,
o narodu, a qudima je svaki dan sve
te`e. Ne znam {ta ih to toliko mu~i.
Ako izuzmemo Sej{elske ra~une.
takvo tr`i{te, a ne za Dinki}-Labusovu,"liberalizaciju" koja
je samo maska za nekontrolisani uvoz i rasprodaju privrednih
resursa, liberalizaciju koja je nagrdila ovu zemqu i koja je dovela do kolapsa preko 80% na{ih kapaciteta. [ta zna~i uvoz
tekstila bez kontrole? Zna~i 12 hiqada radnika u Jumku - katanac na vrata, Kluz - katanac, Beko - katanac, zna~i potop na{e
industrije.
Ako se doma}inski radi - uvozi}emo i tekstil, ali }emo uslovqavati druge da uvoze na{u robu, pa }emo sa~uvati na{e fabrike i na{e kapacitete a ne posrnuli posle sankcija i rata krenuti s uvozom i s deficitom od vi{e milijardi evra.
Nameravate li da u~estvujete u privatizaciji?
– Poku{ao sam da investiram za mandata pokojnog premijera
\in|i}a. Hteo sam da kupim "Srbijanku" Vaqevo, Robne ku}e
Beograd, doveo sam Beneton ovde, hteo sam da investiram u jo{
7-8 kompanija u svojoj zemqi - Srbiji. Nisu mi dali. Ho}e reket.
Dosta je bilo ucena. Mora}e omogu}iti qudima - preduzetnicima da iska`u svoja znawa, svoj talenat. Dr`ava mora da im bude
servis i dobar sluga.
Da li ste Vi bili jak kandidat, ili su oni bili toliko lo{i?
- Decenijama se na{i politi~ari pona{aju po istom stereotipu, jo{ od Tita. To se nastavilo do danas. Jedini izuzetak bio
je pokojni premijer \in|i} koji je odudarao od svih na{ih politi~ara: bio je pragmati~an, razmi{qao je i pona{ao se moderno, svetski, ~ovek velikog stila i smisla za politiku.
Svi drugi izgledaju narogu{eno, kad ih vidite da se ~ovek
upla{i. I decu pla{e, verujte mi. Deca su pametnija od odraslih. Pre neki dan {etam Knez Mihajlovom, i sretnem se sa dvatri odeqewa tre}eg razreda osnovne {kole. Deca ka`u da su
Pet hiqada na{ih biznismena iz dijaspore spremni su
da ulo`e po milion evra, to je pet milijardi evra u svoju zemqu, u svoju privredu, svoje selo, svoj grad, svoju ku}u.
Ima li i{ta lep{e od toga i jevtinije za na{u zemqu?
To su pravi investitori na{i.
Treba da di`emo na{e lidere iz Srbije, da oni konkuri{u, da ih opremimo i da im dr`ava da podr{ku, vlada da
bude wihova podr{ka za konkurisawe sutra u Hrvatskoj,
Bugarskoj, Rumuniji, nekim drugim dr`avama. A ne da svako ko mo`e da donese novac u zemqu nailazi na zid.
gledala i slu{ala moj miting do kraja, tre}i razred! Pitam - a
mame i tate? I oni. Zna~i qudi ho}e da im se neko prirodno,
iskreno, qudski obrati, `ele vas kakvi jeste. Ne da glumite nekog drugog. Pa kome se svi|ate, kome ne. Imaju oni dosta da nau~e od mene. [ta se mo`e napraviti za samo 27 dana, ako ima{
{ta da ponudi{ i ako to nudi{ iskreno, od du{e.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
23
PRVA SKUP[TINA
PSS - Bogoqub Kari}
14. 12. 2004, u Centru Sava
24
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
25
[TA JE POLITIKA?
Politika je, bra}o, kao
poqoprivreda. Prvo dobro
poore{ wivu, pa seje{, pa
okopava{, pa ~uva{ svoju
wivu. Ne da{ nikome da je
gazi. Pa kad do|e vreme da
`awe{, ne o~ekuj ni{ta drugo
nego ono {to si posejao. Ako si
sejao `ito, dobi}e{ `ito. Ako si
posejao kukuruz, dobi}e{
kukuruz. A ako seje{
gluposti, kao {to
danas u srpskoj
politici mnogi
rade, nema tu ni
p{enice ni
kukuruza. Ni~e
samo glupost.
Bogoqub
Kari}
POKRET
NEOBI^NIH QUDI
Ovaj pokret i ovaj Bogoqub predstavqaju narodnu kaznu za neodgovorne
politi~are i proma{ene politike. Mi smo seme druga~ije Srbije. Wena snaga.
Dokaz da postoji put, re{ewa i qudi koji }e nas dovesti do ciqa.
Dosta je politike i la`nog patriotizma, dosta je bede i
izolacije, naturawa narodu kolektivne krivice. Dosta je
ru{ewa manastira. Dosta vra}awa vladika sa granica. Dosta kolona izbeglica. Nesre}a nije srpska sudbina.
Dosta je politi~ara koji nemaju glavu, nemaju srce - ali
imaju tajne ra~une. Srbiju spremamo za budu}nost a ne za pro{lost, za svet, a ne za izolaciju. Vodimo u mir i prosperitet,
a ne pravimo od we slepo crevo Evrope. Kad u|emo u Parlament, kad u|emo u srpsku vladu - Pokret SNAGA SRBIJE vodi}e Srbiju najkra}im putem u Evropu. Mi smo garant demokratske, patriotske, socijalne, tr`i{ne i proevropske politike. Mi ne izbegavamo probleme. Ne zaobilazimo te{ko}e. Ja sam navikao da probleme re{avam bez odlagawa.
Nismo mi ideolo{ka stranka. Ne}emo se vi{e deliti na
levicu i desnicu, na ~etnike i partizane, na dobre i lo{e
Srbe. Neka mi niko ne pri~a kolika je wegova stranka, koliku podr{ku ima, niko nema pravo da se zove demokratom ako
nije spreman da Srbiji bude boqe, makar wemu bilo gore.
Nemam, prijateqi, ni namere, ni prava, da pred vama ne{to krijem. Slede}a godina za Srbiju bi}e veoma te{ka.
Doma}a pamet i doma}i kapital jo{ nisu priznati od vlasti kao partner. Neko jo{ juri ve{tice tamo gde mu se privi|aju. Neko jo{ pravi neprijateqe umesto da pravi prijateqe.
Za razgovore o Kosmetu moramo biti spremni kao sre|ena
zemqa, kao dr`ava koja ima zajedni~ki ciq, jedan odgovor na
sva `ivotna pitawa.
Ne postoje dve politike za Kosmet.
Samo kao partneri - u saradwi sa Evropom, Va{ingtonom
i Moskvom - ima}emo wihovu podr{ku da se za Srbe sa Kosmeta na|e pravedno re{ewe. Istovremeno, svet treba da prizna
koliko se Srbija promenila posledwih godina. Najpre u tome - da u ovoj zemqi niko vi{e nije spreman da za neku politiku koristi silu. Znamo kako `ivi na{ narod. Jedva pre`ivqava. Znamo {ta na{ narod ose}a. Qut je na{ narod kad vidi da je politika mnogima postala banka iz koje bez motike i
bez rada uzimaju para koliko im treba - samo zahvaquju}i
funkcijama. Na{i su qudi toliko puta prevareni, toliko je
puta wihova muka oteta, toliko je puta wihova nada pro}erdana. DOSTA ovakve politike!
Mi smo Pokret koji ne daje doma}e zadatke gra|anima, nego je od naroda dobio spisak poslova koje vaqa zavr{iti,
spisak srpskih poslova, to je na{ program.
Kad sam nateran da u|em u politiku, potcewivali su me.
Kad sam govorio na mitinzima, smejali su se. Kad su prebrojavali glasove, smrzli su se. Takvima je vreme da ka`em - Ni{ta vam se ne}e desiti {to ste bili takvi. Samo, kad mi budemo dr`ali onaj deo vlasti koji nam poveri narod, ne}ete
mo}i da radite kako ste dosad radili. Ko i daqe bude tra`io
leba bez motike, od naroda mo`e da dobije samo motiku.
Vlada u koju mi ulazimo slede}e godine bi}e garant tradicionalne, evropske orijentacije Srbije. Mi znamo kako se meri u~inak neke vlasti, `ivot ministara i politi~ara mora da se poboq{a sporije nego `ivot na{ih gra|ana. Eto, cele mudrosti.
Ne mo`e da se `ivi dobro, ako su na fabrikama katanci,
kao da smo svi zajedno u zatvoru.
Svaki unutra{wi politi~ki sukob u Srbiji, pla}a se odlagawem re{ewa. Ra~un pla}a narod.
Ovaj pokret i ovaj Bogoqub predstavqaju narodnu kaznu za
neodgovorne politi~are i proma{ene politike. Mi smo seme
druga~ije Srbije. Wena snaga. Dokaz da postoji put, re{ewa
i qudi koji }e nas dovesti do ciqa.
Kad mi budemo u vlasti, svakom aktivisti i funkcioneru
na{eg pokreta jasno }u re}i - mora{ da brine{ o slabima i
bolesnima, mora{ da za{titi{ svakog ~oveka u nevoqi.
Obezbedi}emo besplatno {kolstvo i lekove za sve koji ne mogu da ih plate. Ima penzija da stigne svakom ~oveku koji je u
wu ulo`io svoj `ivot.
Zna}e se gde su granice Srbije. Ne}e na{a Srbija biti ni~iji ratni plen. Ni centara mo}i iznutra, ni alavih ambicija spoqa. Mi ovde radimo. Mi mewamo Srbiju. Mi }emo da vratimo na{e qude iz sveta. I one sa kapitalom i
one sa znawem. Ovde da rade, ovde da koriste svima.
Kad na vlast do|u qudi koji su uredili svoju ku}u, svoj biznis, svoju porodicu - takvi }e znati da Srbiju u~ine doma}inskom i evropskom. Takvi }e otvoriti fabrike. Takvi }e
da rade, oru i kopaju. Mi jesmo Snaga Srbije. Mi smo weni seqaci, radnici i gra|ani, weni ~uvari i graditeqi. Nas je
Srbija zvala da joj pomognemo i evo nas ovde.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
27
Nisu bilansi ne~ije vladavine re~i,
obe}awa i parole, ve} `ivot, sigurnost,
stabilnost i perspektiva gra|ana Srbije.
Nesre}a nije sudbina Srbije.
ZAHTEVAM DA BUDETE DOSTOJNI
NARODNOG POVEREWA
Nije Srbija ugro`ena samo spoqa. Mnogi su je svojom glupo{}u, nesposobno{}u, zlom voqom i alavo{}u iznutra upropastili.
Optu`ujem politi~ku elitu da vi{e misli na sebe nego na
narod!
Politika bez podno{ewa ra~una dovela je da u 21. veku ne
znamo dokle su granice Srbije. Nisu bilansi ne~ije vladavine re~i, obe}awa i parole, ve} `ivot, sigurnost, stabilnost i
perspektiva gra|ana Srbije. Za PSS politika nije velika filozofija. Politika mora da bude sredstvo za unapre|ewe `ivota naroda. Zato, sa jedne strane, poma`emo na{ narod na Kosmetu, srpske proterane porodice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosmeta. Sa druge strane, pripremamo se da odlu~uju}e uti~emo na strate{ko izle~ewe Srbije i weno ~vrsto
evropsko usmerewe.
Ono {to je bilo ropstvo pod Turcima, kad su na{i preci zbacili lance, danas je ropstvo pod siroma{tvom koje mi le~imo. U
28
ropstvu nas dr`i beda, ekonomsko neznawe, korupcija, politi~ko nejedinstvo, sukob sa svetom, nepo{tovawe zakona, sporost u
dono{ewu krupnih nacionalnih odluka, sejawe straha od privatnog kapitala, progon uspe{nih qudi, srpskih doma}ina,
uglednih gra|ana, uni{tavawe velikih doma}ih firmi i kompanija.
Ka`u da }e 2005. doneti ste~aj trideset hiqada kompanija i
ostaviti jo{ preko pola miliona qudi bez posla. Decembra
2003. „eksperti" su govorili da }e zaposliti 500.000 radnika samo da bi dobili glasove gra|ana. To su demokrate. Kakve demokrate? Ovde od demokratije ni slova „d" nema. Ovo je anarhija! Pakao! Ovo je katastrofa u kojoj se Srbija nalazi.
Posle pet godina, vreme je da narod vidi korist od tranzicije. Kakva je to korist?! [ta je narod dobio? Milion nezaposlenih! Je li to uspeh?! Da imaju dva prsta morala, podneli
bi ostavke.
Kad postanem premijer, potpisa}u ostavku unapred, i ako za
{est meseci ne ostvarim program, oti}i}u sa vlasti. Ne}u
iznalaziti opravdawa kao {to oni zbog svojih li~nih interesa rade.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Tu se mi razlikujemo. U ovoj zemqi nikad ni jedan premijer
ili ministar nije podneo ostavku. A primera skandalozne zloupotrebe vlasti ima koliko ho}ete.
Mi smo pokret uspe{nih u Srbiji. Nije ovo pokret bogatih u
Srbiji, ovo je skup qudi koji znaju svoj posao, koji su odgovorni,
po`rtvovani i vredni.
Sve stranke koje ho}e demokratsku, patriotsku i evropsku Srbiju na{i su saveznici i na{i prijateqi, a mi wihovi partneri.
Nema trgovine nacionalnim interesima, Dr`avom, i budu}no{}u na{e dece. Ali, ni sukoba sa svetom, ratova i pogibija. Ne}emo vi{e Srbiju u kojoj o~evi sahrawuju decu ili deca
be`e u svet ostavqaju}i roditeqe.
Mi nosimo ideju mira, napretka, tolerancije, socijalne stabilnosti, ekonomskog napretka, regionalne saradwe. U na{em
programu i zadacima koje }emo formulisati na ovoj sednici,
prakti~no, nema politike. Ali, ima `ivota.
Evo na{eg programa. U ekonomiji - tr`i{te, integracija,
nova radna mesta, i briga za socijalno ugro`ene. U spoqnoj politici - mir i saradwa s Evropom ~iji smo deo. U Srbiji - obra~un, sna`an, `estok protiv korupcije kriminala.
Saradwa sa Va{ingtonom i Moskvom, sa Londonom i Parizom,
sa Rimom i Atinom, sa Briselom i Pekingom. Na Kosmetu, za{tita na{ih interesa i interesa na{eg naroda, po{tovawe tu|ih prava i priznavawe druga~ijih interesa. Kao {to ne damo na{e, ne
tra`imo ni tu|e. Tu je odgovornost me|unarodne zajednice da nam
doka`e svoju objektivnost i `equ da Balkan postane zona mira.
Svest o potrebi druga~ije politike stvorila je ovaj Pokret.
Nama je poslove i zadatke dao narod. Tra`im da slu{ate glas
naroda. Da ne sva|ate i da ne delite Srbe, nego da ih sabirate. Da budete bra}a sa svima koji ovde sa nama `ive.
Ne}u dozvoliti da se niko u Srbiji ose}a gra|aninom drugog
reda. Da ne pri~ate mnogo, nego da radite. Da narod na delu vidi snagu Pokreta SNAGA SRBIJE. Da politi~ke stranke, htele ili ne, priznaju da bez nas nema budu}e srpske vlasti. Da nema re{avawa ni jednog srpskog problema, ako u tom poslu mi nismo bitan ili odlu~uju}i faktor.
Mi smo neobi~an Pokret. Pokret neobi~nih qudi a dobrih
gra|ana, dr`avqana ove na{e, jedine majke - Srbije. Mi smo pokret qudi koji ho}e da u~ine sve za ovaj na{ narod. Nismo mi
krenuli da ~inimo ne{to {to }e nas obogatiti, krenuli smo da
pomognemo svakom na{em ~oveku, ma gde on bio.
Danas na na{oj Skup{tini govori velika Amerika, velika Kina, velika Rusija, velika Evropa. To je za Srbiju neobi~no.
Srbija }e biti toliko velika, jaka i mo}na, koliko zaista
ima pravih prijateqa i koliko bude ekonomski stabilna. Zato
ho}u da Pokret SNAGA SRBIJE pomogne da se razviju doma}i
lideri u biznisu, i u svim drugim oblastima. Oni }e u~initi od
ove zemqe ono {to na{i gra|ani o~ekuju.
Kao {to ka`em da smo neobi~ni, tako }emo i delovati - neobi~no. Svaki na{ odbornik, svaki na{ poslanik mora da otvori kancelariju, u svojoj ku}i ako nema gde, da razgovara s narodom, s doma}inima, s qudima. Da ustane u toj op{tini, Skup{tini, da proziva, da ka`e {ta misli, da ka`e {ta na{ narod
mori, koja ga je muka stigla. Mora da se ~uje glas naroda. Bi}emo u funkciji gra|ana. To }e Srbiju da promeni.
Tra`im od vas da budete dostojni svog Naroda i svog Pokreta.
@ivela demokratska, patriotska i evropska Srbija!
@iveo Pokret SNAGA SRBIJE!
Qut je na{ narod kad vidi da je politika mnogima postala banka iz koje bez motike
i bez rada uzimaju para koliko im treba - samo zahvaquju}i funkcijama
Politika bez podno{ewa ra~una dovela je da u 21. veku ne znamo dokle su granice Srbije
U ovoj zemqi nikad ni jedan
premijer ili ministar nije
podneo ostavku. A primera
skandalozne zloupotrebe
vlasti ima koliko ho}ete.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
29
INOSTRANI GOSTI
КОРИН БРАУН,
ДЕМОКРАТСКИ КОНГРЕСМЕН СА
ФЛОРИДЕ
Povodom odr`avawa Izborne skup{tine Pokreta SNAGA
SRBIJE upu}ujemo vam najtoplije ~estitke i `elimo uspeh Izbornoj skup{tini.
Komunisti~ka partija Kine je spremna da, na osnovu svoja ~etiri me|upartijska principa, a to su samostalnost, nezavisnost,
potpuna ravnopravnost, me|usobno po{tovawe, me|usobno neme{awe u unutra{we stvari, uspostavi prijateqske odnose i saradwu sa Pokretom SNAGA SRBIJE, produbquje me|usobno
upoznavawe i prijateqstvo, da zajedno unapre|ujemo dugoro~ne i
stabilne prijateqske odnose izme|u na{e dve zemqe.
КУРТ ВЕЛДОН,
РЕПУБЛИКАНСКИ КОНГРЕСМЕН ИЗ ПЕНСИЛВАНИЈЕ
И ЧЛАН СРПСКОГ КОКУСА У АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ
Politi~ki anga`man Bogoquba Kari}a podr`ala sam od samog po~etka. Pre mawe od godinu dana podr`ala sam wegovu
predsedni~ku kandidaturu, podr`ala sam ga kad je nakon izbora
odlu~io da svoje bira~e okupi u Pokret SNAGA SRBIJE. Podr`avam ga danas.
I nisam jedini ~lan Kongresa koji u wemu vidi modernog politi~kog lidera, sposobnog da Srbiju vrati tamo gde joj je mesto
- u zajednicu demokratskih i ekonomski uspe{nih naroda.
Gospodin Kari} jedini je politi~ar u Beogradu koji mi nije
o~itao lekciju iz istorije. Premda tradicionalista po vaspitawu, odrastao u dvori{tu Pe}ke patrijar{ije, umesto da mi govori o istorijskom pravu Srba, govorio mi je o interesima
Evrope i Amerike da ne dozvolimo stvarawe jo{ jedne albanske
dr`ave na teritoriji druge dr`ave, i uspeo je da me ubedi da me|unarodna zajednica ima jake ekonomske i bezbedonosne razloge da wegov projekat „Kosovo-evroregija", pre kona~ne odluke o
statusu Kosova, ozbiqno razmotri.
ГАО ФЕНГ,
ПРЕДСТАВНИК КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ КИНЕ
^estika koju je Prvoj Skup{tini PSS – Bogoqub Kari}, uputio Centralni komitet Komunisti~ke partije Kine
30
Moj prvi kontakt sa Srbijom bio je sa BK kompanijom i porodicom Kari}.
Ovde ste se okupili da biste bili deo pokreta za napredak i
progres Srbije.
@elimo da poka`emo na{u solidarnost sa narodom Srbije.
Prema tome, nisam samo ja ovde. Ovde su prisutni i predstavnici Kongresa, i demokrate i republikanci.
Ciqevi Pokreta SNAGA SRBIJE - Bogoqub Kari} su zaista
veli~anstveni, a to su, pre svega mir u svetu, mir u regionu, napredak zemqe, uz oslawawe na SAD kao na jakog saveznika, kao
i na sve ostale saveznike u Zapadnoj Evropi. Va{ Pokret je tu za
budu}nost Srbije.
Lider va{eg Pokreta je Bogoqub Kari}, ~ovek koga visoko
cene u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, koji je prijateq mnogih kongresmena, a koji }e posti}i veliki uspeh za va{u zemqu,
za Srbiju.
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
Slede}i va{eg lidera, Bogoquba Kari}a, treba da shvatite
da snaga va{eg Pokreta nije samo u rukovodstvu, nego je snaga
upravo u vama, u svakom od vas, u va{im sredinama, u va{im sindikatima, u va{im {kolama, bolnicama, doma}instvima, ba{
svuda, i da je to ono {to }e u~initi da Pokret SNAGA SRBIJE postane vode}a snaga u ovom delu sveta. Ja o~ekujem da }e se
to vrlo brzo i ostvariti.
МАРИНИЧЕВ ЈУРИЈ МИХАЈЛОВИЧ, ЧЛАН ПОЛИТИЧКОГ САВЕТА
ПАРТИЈЕ „ЈЕДИНСТВЕНА РУСИЈА" ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА
ne, upravo sa Kompanijom „Bra}a Kari}". Gospodin Dragan Kari} je ~lan Prezidijuma, tj. Predsedni{tva Ruskog saveza preduzetnika.
Ideja PSS da objedini qude na osnovu vere u li~nu slobodu,
u privredu, na principu slobodnog tr`i{ta, prava na rad, uz
po{tovawe prava ~oveka, ne mo`e a da ne bude podr`ana od gra|ana Srbije.
Demokratska dr`ava koja `eli da odra`ava interese zna~ajnog dela svog stanovni{tva ne mo`e da se gradi bez oslawawa
na politi~ke partije koje odra`avaju interese stanovni{tva.
Dinami~an razvoj PSS u kratkom periodu pokazuje veliku
snagu va{e partije.
Siguran sam da }emo u sferi me|unarodne saradwe, oslawaju}i se na vi{evekovno iskustvo bratskog prijateqstva na{ih
slovenskih naroda, zajedno uraditi sve za aktivan razvoj na{ih
poslovnih i politi~kih kontakata.
Ruska Vlada je dala veoma povoqne, privilegovane uslove u
oblasti spoqne trgovine samo nekim dr`avama, me|u kojima je i
Srbija i Crna Gora.
Tako je bilo. Tako je danas i siguran sam bi}e i sutra. Ovu
poziciju u na{oj zemqi aktivno podr`ava na{ predsednik Vladimir Vladmirovi~ Putin.
Dozvolite mi da vam po`elim, dragi prijateqi, veliki uspeh
u realizaciji planova PSS.
АДРИАНА ПОЛИБАРТОНЕ,
Za mene je ovo velika ~ast. I ranije sam zahvaquju}i aktivnoj
saradwi sa Kompanijom „Bra}a Kari}" u~estvovao u va`nim politi~kim i ekonomskim akcijama u Jugoslaviji.
Na{a saradwa zapo~ela je pre vi{e od 20 godina. Na{a prva
kompanija, uz u~e{}e stranog kapitala, osnovana je 1984. godi-
ЧЛАН РУКОВОДСТВА
„ФОРЦА ИТАЛИЈА",
АЛИЈАНСЕ ЗА ЕВРОПУ НАЦИЈА
И ПАРЛАМЕНТА ЕУ
Uva`eni gospodine Kari}u, veliko zadovoqstvo mi je i ~ast
da pozdravim prvu izbornu Skup{tinu va{e partije Pokret
SNAGA SRBIJE - Bogoqub Kari} u ime partije Forca Italija i u ime nove evropske
grupe partija u Parlamentu Evrope Alijanse za
Evropu Nacija.
Upoznala sam se sa va{im programskim ciqevima i novim idejama za
uspostavqawe otvorenog
dru{tva i moderne Srbije.
Uverena sam da }e Pokret SNAGA SRBIJE Bogoqub Kari} zna~ajno
unaprediti proces demokratizacije u va{oj zemqi
i ubrzati wen prijem u
Evropsku Uniju.
Uva`avaju}i programska opredeqewa, kao i
ogroman uspon va{e mlade
partije na srpskoj politi~koj sceni jo{ jednom
izra`avam na{u zainteresovanost da primimo
Pokret SNAGA SRBIJE
- Bogoqub Kari} kao punopravnog ~lana Alijanse
za Evropu Nacija.
S R B I J A
IMA SNAGE
СРБИЈА ИМА СНАГЕ
31
Download

Biografija pobednika