ISSN 2217-5016
Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma
br. 35, januar-februar 2014. godine
Foto meseca
Osnivač lista i izdavač
Kancelarija za inkluziju Roma
Vlade AP Vojvodine
Glavni i odgovorni urednik
Duško Jovanović
Urednik izdanja
Aleksandra Mićić
Redakcija:
Dragana Rajić
Zita Farkaš
Pamela Uzelac
Jovana Davidović
Dopisnici:
Koordinatori za romska pitanja APV
Ivana Koprivica
Prevod na romski jezik:
Igor Dimić
Prevod na engleski jezik:
Ana Kozlovački
Tehnička priprema i štampa:
MONDO-GRAF, Novi Sad
www.mondograf.co.rs
Tiraž: 1000 primeraka
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,
21000 Novi Sad
Tel: 021/488-17-23
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
323.1(=214.58)(497.113)
DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za
inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović
- 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade
AP Vojvodine, 2011-. 30 cm
Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom.
jeziku štampan u obrnutom smeru.
ISSN 2217-5016
COBISS.SR-ID 261834759
UVODNA REČ
Dragi čitaoci,
Pred vama je januarsko-februarski broj našeg magazina. Uvodni tekst je rezime aktivnosti koje je Kancelarija organizovala u 2013. godini. Tradicionalno je
obeležen Osmi april, Svetski dan Roma, a održana su
i dva seminara za Koordinatore za romska pitanja na
teritoriji AP Vojvodine i seminar za nove nastavnike
romskog jezika. Takođe, sprovedene su mere afirmativne akcije za upis u srednje škole, na visoke škole
i fakultete. Održana je i završnica uspešnog projekta
,,Poboljšanje zapošljivosti Roma AP Vojvodini”. Za
kraj, Kancelarija je potpisala novi donatorski ugovor
sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte, koji
će doprineti poboljšanju rada Kancelarije.
U rubrici Položaj Roma biće reči o sastanku na temu
,,Unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji”.
Rubrike Projekti predstavljaju tri projekta:
,,Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u pet opština u
AP Vojvodini”, ,,Inicijativa za lokalno odlučivanje” u
okviru kojeg će biti otvoren reciklažni centar u Opštini
Žabalj i najava projekta prekogranične saradnje sa hrvatskim gradom Vinkovci.
Socijalna zaštita je rubrika sa dva teksta. Prvi je o
Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva,
a drugi o sastanku za direktore centara za socijalni rad
u AP Vojvodini.
Projekat ,,Pametno odrastanje” udruženja ,,InterArt” donosimo vam u rubrici Obrazovanje.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta tematizovan je u rubrici Istorija.
O Trifunu Dimiću pišemo u rubrici Poznati Romi.
Udruženje ,,Čiriklji” iz Bačkog Petrovca organizovalo je likovnu koloniju za decu školskog uzrasta, a
tekst o ovom događaju nalazi se u rubrici NVO.
Rubrika Tradicija upoznaće vas sa romskim praznikom Vasilicom.
Ovaj broj donosi novu rubriku pod nazivom Romi
u svetu, koja će biti stalna rubrika u narednim brojevima, a predstavljaće poznate Rome sveta iz svih domena kulture. Za početak donosimo tekst o Čarliju
Čaplinu.
Nadamo se da će i ovaj broj ispuniti vaša očekivanja.
Vaša redakcija
kancelarija za inkluziju roma u 2013. godini
Foto: Mina Karadžić
U 2013. godini Kancelarija za inkluziju Roma obeležila je sedmu godinu svog postojanaja. Osim
sada već tradicionalnog obeležavanja Osmog aprila, Svetskog dana Roma, Kancelarija je održala i
dva seminara za Koordinatore za romska pitanja sa teritorije Vojvodine. Naravno, i u 2013. godini,
Kancelarija je sprovela mere afirmativne akcije za upis u srednje škole, kao i na više škole i fakultete.
Uspešno je završen projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini“ i potpisan novi donatorski ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte za projekat pod nazivom „Jačanje
kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma“. Kancelarija je, takođe, podržala organizaciju seminara
za nove nastavnike romskog jezika, jer je očuvanje romskog jezika temelj očuvanja romske kulture i
tradicije, u njemu je biće romskog naroda.
Međutim, ono što je svakako u najvećoj meri obeležilo 2013. godinu jeste otvaranje sektora za unapređenje položaja Roma pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost
polova, koji predstavlja korak dalje kada je u pitanju institucionalno rešavanje romskih problema.
Obeležavanje Svetskog dana Roma
Osmi april
u Skupštini AP Vojvodine
Kancelarija za inkluziju Roma
AP Vojvodine u saradnji sa Savetom za integraciju Roma AP Vojvodine i u 2013. godini obeležila je Svetski dan Roma u Velikoj
Sali Skupštine AP Vojvodine.
Svečanosti su pored predstavnika organizatora, romskih
nevladinih organizacija i samih
Roma, prisustvovali i Miroslav
Vasin, pokrajinski sekretar za
privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Ana Tomanova-Makanova, potpredsednica
Skupštine AP Vojvodine, Miroslav Vesković, rektor Univerziteta
u Novom Sadu, kao i mnogobrojni prijatelji romske nacionalne
zajednice.
Prisutne je muzičkim kolažom pozdravio trio Mulić
- Ivana, Zoran i Dušan Mulić.
Učenici Osnovnih škola Jovan
Jovanović Zmaj iz Đurđeva i
Isidora Sekulić iz Šajkaša recitovali su na romskom jeziku.
Za kraj prisutni su imali priliku
da vide i odlomak iz predstave
Hamlet romskog teatra Suno e
Rromengo.
Dekada Roma u AP Vojvodini
„Mi moramo da menjamo
tabue. Ne prihvatam odbijanje.
Siromaštvo treba da bude motiv više. Naša deca ne smeju da
budu izvor neukosti i neznanja. Mi možemo da preuzmemo odgovornost za kreiranje
sadašnjosti i budućnosti. To
pokazuju rezultati koje smo
da sada postigli.”
Petar Nikolić, predsednik
Saveta za integraciju Roma
AP Vojvodine
„Znate, ja sam nuklearni fizičar, i istinski verujem
u lančanu reakciju. Stoga je
važno da svi mi, svako u svom
domenu, pomognemo romskoj populaciji. Naša pomoć
pokrenuće niz novih akcija i
aktivnosti. I opravdaće se moja
vera u lančanu reakciju.”
prof. dr Miroslav Vesković,
rektor Univerziteta u
Novom Sadu
Otvoren sektor za
unapređenje položaja Roma
Sektor za unapređenje položaja Roma Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravno­pravnost polova
je još jedan korak ka stvaranju
institucija za rešavanje pitanja
pripadnika romske nacio­nalne
zajednice. Na čelu ovog resora
nalazi se mr Slavica Denić.
tegraciju Roma u AP Vojvodini
i Kancelarija za inkluziju Roma.
Ovaj sektor predstavlja nastavak
saradnje između pokrajinskih
institucija i pripadnika romske
nacionalne manjine i njeno podizanje na jedan viši nivo. Novoformirani Sektor za unapređenje
položaja Roma pored Slavice
Denić čine još tri lica romske
populacije, koji su zaposleni na
neodređeno vreme i čiji ulazak
u pokrajinske institucije znači da
pokrajinska Vlada ima poverenje
u predstavnike romske zajednice
i pruža im priliku da učestvuju u
rešavanju sopstvenih problema,
što je uostalom i osnovni princip Dekade Roma.
Obuka za nove nastavnike
romskog jezika počela je 16.
maja 2013. godine, seminarom
održanim u Bečeju. Organizatori seminara su Opština Bečej
i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne
zajednice, uz podršku Kancelarije za inkluziju Roma i Matice
romske. Seminaru, u trajanju
od četiri dana, prisustvovao je
dvadeset i jedan budući nastavnik romskog jezika. U Opštini
Odžaci, 24. maja 2013. godine
održan je seminar za još osamnaest novih nastavnika. Ovaj
„Pojedinac ne može sam mnogo toga da učini u bilo kom pogledu, samo zajednički kao kolektiv možemo da se izborimo za naše
prisustvo u svim sferama društvenog života. Onog momenta kad
budemo, pre svega, svoje obrazovne kapacitete podigli do te mere
da romska intelektualna elita može ravnopravno da učestvuje u
rešavanju pitanja koja se tiču naše populacije, steći će se uslovi za
veće prisustvo Roma u institucijama. To je dvosmeran proces i mi
moramo dokazati svoje kompetencije i mogućnosti da bi nam se
vrata institucija masovnije otvorila. U svakom slučaju, u Pokrajini
je osnivanjem Saveta, Kancelarije, sada i ovog Sektora dokazano
da volja, put i način postoje.“
Za romsku zajednicu je
ovo veoma značajno jer
znači mogućnost da utiče na
unapređenje svog položaja i
reša­vanje pitanja poput obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i mnogih druU Vojvodini već postoje insti- gih, od kojih zavisi standard i
tucije koje se bave unapređenjem način života jednog kolektivipoložaja Roma, to su Savet za in- teta.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Seminar za nove nastavnike
romskog jezika
Slavica Denić
seminar organizovala je Opština Odžaci u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, upravu i nacionalne
zajednice, takođe uz podršku
Kancelarije za inkluziju Roma
i Matice romske.
Tema ovih seminara bila je
priprema novih nastavnika za
predmet Jezik sa elementima
„Ovakve edukacije su jako
značajne. Pokrenuo ih je pokojni Trifun Dimić. Nakon
njegove smrti sve to je nekako stalo. Evo prilike da se
to ponovo pokrene, obilnije
i temeljnije, jer je u pitanju
sjajna ideja koja je godinama stagnirala. Nadam se da
ćemo uspeti da u velikom
broju škola u Vojvodini i Srbiji uvedemo romski jezik, jer
svi smo mi svesni toga koliko
je romski jezik važan da bi se
očuvao identitet romskog naroda. Osim toga, to će dovesti do zapošljavanja Roma, i
pokrenuće proces standardizacije i normizacije romskog
jezika, koji je potreba i neophodnost. Važno je da je sve
krenulo. Naravno da će sve
ovo zahtevati promene forme, ali bitno je da je krenulo,
i da se ne tapka u mestu“.
Marija Aleksandrović,
profesorica na Visokoj školi
strukovnih studija Mihalio
Palov u Vršcu
je u maloj Sali Skupštine AP
Vojvodine. Dodeli je prethodilo testiranja kandidata. Testove
je pregledala i ocenila komisija
u sastavu: Petar Nikolić, predsednik Matice romske, mr Marija Aleksandrović, profesorica
na Visokoj strukovnoj školi za
obrazovanje vaspitača Mihailo Palov u Vršcu, profesor Vitomir Mihajlović, predsednik
Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, Duško Jo-
vanović, direktor Kancelarije
za inluziju Roma i Ranko Jovanović, predsednik Asocijacije
romskih nastavnika Vojvodine
i edukator na seminaru za nastavnike romskog jezika.
Dodeli sertifikata su prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne
zajednice Andor Deli i načelnik
školske uprave za južnobački i
sremski okrug, Petar Viđikant.
„Na ovaj način mi dajemo mogućnost i priliku, jednom velikom delu vaših sunarodnika, a naših sugrađana, da imaju potpuno jednake uslove, kao što imaju i svi ostali učenici u našim
školama. To smatram velikom prednošću, ali i velikom obavezom. Svi zajedno moramo naše učenike ne samo da naučimo
romskom jeziku, nego i da negujemo njihov korektan odnos
prema osnovnim, srednjim školama i univerzitetima. Mislim
da zajednički treba da podelimo ovu obavezu i učinimo sve da
broj učenika koji pohađaju nastavu na romskom jeziku bude što
veći, a želeo bih da i broj učenih profesora, vaših budućih kolega,
bude veći.”
Petar Viđikant, načelnik školske
uprave za južnobački i sremski okrug
Foto: Mina Karadžić
nacionalne kulture Roma. Planirano je da se do početka nove
školske godine pored ova dva seminara, održe još dva, ukoliko se
obezbede adekvatna materijalna
sredstva. Nakon završenog seminara polaznici su polagali završne
testove, a sertifikate su im uručili
predstavnici Matice romske.
Sertifikati za nove
nastavnike romskog jezika
Dodela sertifikata za nastavnike romskog jezika upriličena
Učesnici seminara
Dekada Roma u AP Vojvodini
Uspešna završnica
Foto: Mina Karadžić
Završna konferencija projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” održana je 7.
maja u sali Skupštine AP Vojvodine. Konferenciji su pored korisnika projekta prisustvovali i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović,
direktor Kancelarije za inkluziju Roma, predstavnici Narodnog univerziteta Božidar Adžija, kao i
predstavnici delegacije EU iz Beograda. Događaj je privukao i veliku pažnju medija.
Završna konferencija projekta
Imajući u vidu tešku prohodnost Roma na tržištu rada zbog
predrasuda, nedostatka stručne
spreme i kvalifikacija, na osnovu dosadašnjih iskustava Kancelarija za inkluziju Roma pripremila je projekat „Poboljšanje
zapošljivosti Roma u APV“, kojim je konkurisala na poziv Delegacije EU u Beogradu, u okviru
programa IPA 2007 RSEDP II.
Sa opštim ciljem da se poboljša
društveno-ekonomski položaj
Roma kroz stvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih
putem povećanja motivisanosti
radne snage, projekat je realizovan u saradnji sa Sekretarijatom
Dekada Roma u AP Vojvodini
za privredu, rad i ravnopravnost
polova, Nacionalnom službom
za zapošljavanje, lokalnim samoupravama,
koordinatorima za romska pitanja i nevladinim organizacijama. Finansiran
je iz sredstava EU u iznosu od
208.994 eura, a u ukupnom iznosu od 237.794 eura. Projektom
je predviđeno da se sve aktivnosti odviju u 20 vojvođanskih
opština: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Bela
Crkva, Bečej, Žitište, Zrenjanin, Odžaci, Srbobran, Žabalj,
Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma,
Pećinci, Pančevo, Kovin i Senta.
Tokom 27 meseci implementa-
cije projekta, realizovane su sve
predviđene aktivnosti: osnivanje
20 firmi, stručna obuka 100 nezaposlenih Roma, stručna obuka
za 50 lica romske nacionalnosti
za potrebe poznatog poslodavca.
„Ovaj projekat je pokazao
da Romi itekako jesu spremni za nove programe i itekako
jesu spremni da preuzmu odgovornost i obavezu. Oni su
uspeli da prepoznaju značaj
i potencijal ovog projekta.
Ono što smo mi želeli jeste,
pre svega, da ljudima damo
šansu“.
Miroslav Vasin
Mere afirmativne akcije u
2013. godini
na prvu godinu studija dovelo je
do toga da jedan broj studenata
koji su položili prijemni ispit, a
nisu rangirani u okviru kvote za
budžet, ostanu neupisani.
U 2013/14. godini primenom
mera afirmativne akcije upisano
je 105 učenika u srednje škole i
47 studenata na Visoke škole i fakultete u Vojvodini.
Edukacija
i razmena iskustava
U organizaciji Kancelarije za
inkluziju Roma održan je, još
jedan u nizu, seminar za koordinatore za romska pitanja opština u AP Vojvodini. Seminar je
održan u Vrnjačkoj banji. Cilj
ovog seminara je bio sticanje
novih znanja, jačanje kapaci-
Foto: Mina Karadžić
Kancelarija za inkluziju Roma
je i 2013. godine u saradnji sa
Nacionalnim savetom romske
nacionalne manjine nastavila
sprovođenje mera afirmativne
akcije za upis učenika romske nacionalnosti u srednje i visoke škole i na fakultete. Ove
mere podrazumevaju da se za
one učenike koji polože kvalifikacioni, odnosno prijemni ispit,
omogući upis na željene smerove van kvote. Odlukom Ministarstva prosvete ta kvota je limitirana na 2% od ukupnog broja
upisanih studenata, na koje će se
primeniti ova mera, uključujući
i osobe sa invaliditetom. Limitiranje broja studenata romske
nacionalnosti koji će se upisati
„Od momenta primene mera afirmativne akcije do danas zastupam stav da, ako država Srbija zaista želi da prekine začarani krug
bede i siromaštva romske zajednice i integriše Rome u sistem, pre
svega im mora dati šansu uključivanja u školsko obrazovne institucije, tj. mora da obezbedi mogućnost da svaki učenik romske
nacionalnosti koji položi prijemni ispit bude i upisan na željeni
smer, kao i da mu se obezbedi stipendija u prvoj godini studija.
Na žalost u praksi je to drugačije“.
Duško Jovanović
Učesnici seminara
Dekada Roma u AP Vojvodini
teta, kao i razmena iskustava
stečenih višegodišnjim radom.
Na trodnevnom seminaru koordinatori su upoznati sa izvorima finansiranja i mogućnostima
za realizaciju EU projekata, a
takođe je izvršena i analiza aktuelnog stanja na lokalnom nivou u opštinama AP Vojvodine.
U okviru seminara upriličena
je poseta Likovnom udruženju
Roma Srbije u Trsteniku, gde su
kooridinatori upoznati sa radom
ovog likovnog udruženja, a imali
su priliku i da vide preko sto pedeset umetničkih dela Roma slikara iz cele Evrope.
Ovo je bila i prilika da nas koordinatori upoznaju sa aktuelnostima u njihovim Opštinama.
Za naš list govore: Danijela Ignjac iz opštine Apatin, Vesna Novakov iz opštine Kovin, Dobrila
Nikolić iz grada Zrenjanina, Miroslav Meržan iz opštine Kikinda
i Ninoslav Jovanović iz Opštine
Inđija.
U prostorijama Centra za
stručno usavršavanje Grada
Kruševca Kancelarija za inkluziju
Roma prezentovala je ostvarene
rezultate u procesu unapređenja
položaja Roma za predstavnike
Gradske uprave Kruševac, kao i
za predstavnike romskih NVO.
Pored prezentacije Kancelarije
za inkluziju Roma, rad koordinatora sa teritorije cele Pokrajine
je prezentovao Zoran Kalanjoš,
koordinator za romska pitanja
Opštine Sombor. Prezentacijom
je predstavljeno stanje u svim
opštinama pre angažovanja koordinatora za romska pitanja i nakon njegovog angažovanja, kako
bi bio vidljiv očigledan napredak
u svim oblastima.
U ime lokalne samouprave i
Centra prisutne je pozdravio Nenad Stanojević, direktor Centra.
Okupljenima su se takođe obratili i pomoćnica Pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje
i ravnopravnost polova zadužena
Dvostruki značaj seminara za unapređenje položaja Roma
Slavica Nikolić i predsednik SaKancelarija za inkluziju veta za integraciju Roma Petar
Roma je organizovala posled- Nikolić.
nji seminar u ovoj godini za koKorak dalje – novi
ordinatore za romska pitanja u
donatorski ugovor
AP Vojvodini. Seminar je održan u Kruševcu, a tema je bila,
Projektni tim Kancelarije za
uvek aktuelna, rodna ravno- inkluziju Roma u saradnji sa
pravnost, kao i oblici i uloga go- eksternim saradnicima, vredno
vora u diskriminaciji. Učesnici radi na prikupljanju sredstasu takođe razmenili dosadašnja va iz stranih fondova. Nakon
znanja i iskustva u radu. Semi- upešno završenog dvoipogodišnar je poslužio i za prezentaciju njeg projekta „Poboljšanje zadosadašnjih rezultata na polju pošljivosti Roma u AP Vojvounapređenja položaja Roma u dini“, finansiranog iz sredstava
Vojvodini, kako bi se pokrenu- Evropske Unije kroz RSEDP II
la slična incijativa i na teritoriji program, početkom septembra
Grada Kruševca.
2013. godine direktor KancelaDekada Roma u AP Vojvodini
rije Duško Jovanović, svoj potpis stavio je na još jedan izuzetno bitan donatorski ugovor.
Naime, potpisan je jednogodišnji ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte
za projekat pod nazivom „Jačanje kapaciteta Kancelarije za
inkluziju Roma“. Ukupna vrednost projekta je 77.072 dolara.
Projekat sadrži tri osnovne
komponente:
• Obuka osoblja i saradnika
Kancelarije putem programa
obuke na temu upravljanja
EU projektima, prikupljanja
sredstava EU, zastupanja i
strateškog planiranja koje će
pružiti Kancelariji relevantne
veštine i znanja kao osnov za
kompetentniji rad unutar vladinih, nevladnih i privrednih
aktera na svim nivoima.
• Mentorska podrška Kancelariji u razvijanju strateškog
pristupa prikupljanju sredstava EU, izgradnji partnerstva i finalizaciji strategije
Kancelarije za 2014­-2017.
• Studijska poseta Briselu, koja
bi doprinela izgradnji kapaciteta Kancelarije za zastupanja.
Ovim projektom Romi će dobiti jaku instituciju kojoj mogu
da se obrate i koja će biti partner
ne samo romskoj zajednici, nego
i nevladnim organizacijama i
institucijama. Štaviše, Kancelarija za inkluziju Roma će postati
poželjan partner novim donatorima i EU partnerima.
Jovana Davidović
Položaj Roma
Unapređenje položaja Roma
Foto: Vlada Vojvodine
U Velikoj Sali skupštine AP Vojvodine 20. februara održan je sastanak na temu „Unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji“. Sastanku su prisustvovali predstavnici republičkih, pokrajinskih i
lokalnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija.
Radni deo sastanka bio je podeljen u pet celina: Uvodna reč, Dekada Roma u Republici Srbiji, Sistem socijalne zaštite i problem dečijeg prosjačenja, Primeri dobre prakse, Diskusija.
Učesnici sastanka
Simbolično održavanje skupa
na Svetski dan socijalne pravde
ima za cilj da ukaže na činjenicu
da se socijalna pravda zasniva
na principima unapređenja borbe protiv siromaštva, promociji
prava na rad, jednakosti polova
i ostvarivanju jednakih šansi za
sve. Ovaj susret je pogodno tlo
za predstavljanje aktivnosti, planova, perspektiva, mera i potreba institucija i organizacija, kako
bi se zajednički vršio uticaj na
donošenje sistemskih i održivih
rešenja problema romske nacionalne zajednice u Srbiji.
Romi u institucijama − ključ
rešenja problema
Na samom početku prisutnima su se obratili Miroslav Vasin,
pokrajinski sekretar za privredu,
zapošljavanje i ravnopravnost
polova, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine i Petar
Nikolić, predsednik Saveta za
integraciju Roma AP Vojvodine.
Miroslav Vasin je istakao da su
u Vojvodini stvoreni svi institucionalni uslovi za unapređenje
položaja Roma, ali i dalje mno-
gi Romi, opterećeni svojom egzistencijom, ne mogu da se posvete svom talentu i kreativnosti.
Cilj svih institucija i organizacija jeste omogućiti Romima da
nesmetano svoje kreativne ideje
pretvore u stvarnost.
„Najveći civilizacijski ispit je poboljšanje položaja
Roma.“
Miroslav Vasin
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Vlada Vojvodine
Položaj Roma
Organizatori sastanka
Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović rekao je da cilj ovog sastanka nije
ukazati samo na primere dobre prakse, nego i na pogreške,
koje ne treba osuđivati nego
zajednički pronaći način da se
one isprave. Kada je u pitanju
rešavanje romskih problema
najvažnije je da postoje želja i inicijativa, kao i dobra koordinacija.
zovanost, nego motiv za obrazo- ona produži. Pored svih mana i
vanje.
nedostataka, ona je važna jer je
donela Romima saznanje da nisu
Dekada Roma
sami. Ono na čemu treba radiu Republici Srbiji
ti jeste monitoring Dekade, tj.
Dekada Roma je međunarodna utvrđivanje koliko je sredstava
inicijativa, u okviru koje su se namenjenih Romima stiglo do
vlade Centralne i Jugoistočne krajnjih korisnika.
Evrope obavezale da regionalNenad Vasić predstavio je
no rade na unapređivanju so- aktivnosti Saveta za integracicijalno-ekonomskog statusa i ju Roma u Republici Srbiji. Jeinkluziji Roma. Cilj Dekade je dna od važnih oblasti na koju
„Romi su savest čoveunapređenje položaja Roma, je ovaj Savet orijentisan jeste
vidljivo i merljivo izveštavanje o zapošlajvanje Roma, tj. praćenje
čanstva.“
Duško Jovanović
postignutom napretku. Prioritet- sprovođenja afirmativnih akcine oblasti Dekade su obrazovan- ja u praksi. Predlog Saveta je i
Petar Nikolić, predsednik Save- je, zapošljavanje, zdravlje i stano- raspisivanje posebnih konkursa
ta za integraciju Roma, označio vanje.
za Rome, kao i donošenje konkje ovaj sastanak kao dokaz da
Zamenik direktora Kacelari- retnog dokumenta kojim bi se
romska zajednica nije sama u je za ljudska i manjinska prava podstaklo zapošljavanje. Plan
rešavanju svojih problema i do- Vlade Republike Srbije Drago- Saveta je i pokretanje sajta, koji
dao da siromaštvo Romima ne ljub Acković govoreći o Dekadi bi omogućio monitoring Dekade
sme biti opravdanje za neobra- Roma istakao je potrebu da se Roma u Srbiji, jer bi se na njemu
predstavili svi projekti, njihova
„Najveći problem Roma jeste što nas nema u sistemu, što nismo
evaluacija i preporuke koje su
dobili.
na vreme shvatili potrebu da se uključimo u rad institucija. Svaku
diskriminaciju možemo pobediti jedino uključivanjem u sistem.
Zamenik predsednika Nacionalnog Saveta romske nacionalSnaga sistema je iznad svega. “
ne manjine, Dragan Vasiljković
Petar Nikolić
rekao je da je Republika SrbiDekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Vlada Vojvodine
Položaj Roma
ja u toku Dekade Roma najmanje postigla od svih država
jugoistočne Evrope i istakao da
je ono što nedostaje zajednički
napor svih institucija, kao i direktno učešće Roma.
romskoj zajednici, prinuda deteta
na prosjačenje od strane organizovane grupe, uticaj siromaštva,
kao i odsustvo roditeljskog staranja. Prisutni su se takođe
složili u činjenici da bi rešenje
ovog problema trebalo tražiti na
Dečije prosjačenje
lokalnom nivou, kao i da bi instutucije, pre svega Centar za soPored toga, značajna oblast o cijani rad, trebalo da budu servis
kojoj se raspravljalo je i pitanje koji će ukazati na propuste nedečijeg prosjačenja. Procena or- savesnih roditelja i pozvati ih na
gana, ustanova i civilnog društva odgovornost. Dečije prosjačenje
je da su prevalentni faktori rizika jedan je od glavnih razloga zbog
dečijeg prosjačenja pripadnost kojih 5% romske dece nikada ne
10
upiše osnovne škole, a 15% upisanih ih napusti.
Primeri dobre prakse
Kao primeri dobre prakse
predstavljeni su Sekretarijat za
zdravstvo, socijalnu politiku i
društvenu brigu o deci Grada
Kragujevca, Centar za ekonomsko osnaživanje Roma iz Sremske
Mitrovice, kao i Centar za proizvodnju znanja i veština iz Novog
Sada.
D.J.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Projekti
ŠANSA ZA ROMKINJE
Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine potpisala je još jedan donatorski ugovor. U pitanju je jednogodišnji ugovor sa Ambasadom Kraljevine Norveške za projekat „Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u pet opština u AP Vojvodini“. Ukupna vrednost
projekta je 60.000 evra. Partner Kancelariji za inkluziju Roma na
ovom projektu je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i
ravnopravnost polova. Sprovođenje projekta počeće u martu tekuće godine.
veliki broj pripadnika romske
populacije.
Bolji uslovi života
Novim projektom predviđena
je socijalna inkluzija Romkinja
u Vojvodini, čime se doprinosi
boljim uslovima njihovog života
i rada. Planiraju se radionice za
jačanje kapaciteta u procesu poslovanja na temu računovodstva
i finansija, pravnih regulativa,
administrativnih obaveza i marketinga. Radionicama mogu
prisustvovati sve zainteresovane Romkinje. Takođe će im biti
pružena podrška za konkurs za
samozapošljavanje kroz mentorsku i tehničku pomoć. Biće
otvoreno deset firmi, a za lakši
Norveška ambasada
- podrška razvoju
Zapadnog Balkana
Norveška ambasada ima dve
grant šeme koje predstavljaju
suštinski deo podrške razvoju Zapadnog Balkana. Jedna
od njih je Fond Ambasade,
čija su sredstva predviđena
za ravoj civilnog društva i lokalne zajednice u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Fond
Ambasade je otvoren preko
cele godine za inicijative koje
obično traju do godinu dana
i čiji iznos ne prelazi 100.000
evra. Prioritet imaju projekti antikorupcije i vladavine
prava, reforme sektora bezbednosti i lokalne odbrane,
pitanja energije, životnih uslova i klime, inkluzije i rasta
na lokalnom nivou.
Foto: Arhiva Kancelarije
Ideja za pisanje ovog projekta javila se nakon uspešno sprovedenog projekta „Poboljšanje
zapošljivosti Roma u AP Vojvodini“, finansiranog od strane
Evropske Unije, kroz RSEDP II
program, kojim je otvoreno 20
firmi u Vojvodini.
Prioritet za opštine predstavlja
sistematizovano radno mesto
Koordinatora za romska pitanja,
kao i to koliko je dosadašnja
saradnja sa Kancelarijom bila
uspešna. Osim toga važna je i
činjenica da li je lokalna samouprava donela Lokalne akcione planove za unapredjenje položaja
Roma i da li izdvaja sredstva iz
budžeta za njihovu implementaciju. Naravno, najveću prednost
imaće one opštine u kojima živi
početak poslovanja predviđena
je kupovina neophodne opreme.
Predviđena su dva okrugla stola
sa predstavnicima relevantnih
institucija koje će biti uključene
u proces donošenja odluka.
Prijem u Ambasadi Norveške
Dekada Roma u AP Vojvodini
11
Projekti
Novi projekat – reciklažni centar
Foto: Arhiva Kancelarije
U opštini Žabalj do kraja aprila biće otvoren reciklažni centar za sakupljanje, otkup i preradu sekundarnih sirovina. U pitanju je projekat „Inicijativa za lokalno odlučivanje“, u vrednosti od 103
hiljade dolara, koji će zajednički realizovati Opština Žabalj, Romski privredni centar Vojvodine, Institut za otvoreno društvo iz Mađarske i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine. Institut
za otvoreno društvo iz Budimpešte obezbedio 67 hiljada dolara, a 36 hiljada dolara su obezbedile
Opština Žabalj i Kancelarija za inkluziju Roma.
Učesnici sastanka
U okviru projekta planirano je
da u Vojvodini budu otvorene
četiri sabirne stanice, u kojima će
se sekundarne sirovine sakupljati i
otkupljivati, u saradnji sa lokalnim
samoupravama, privrednim subjektima i neformalnim sakupljačima
sekundarnih sirovina.
Vlada AP Vojvodine - lider u
poboljšanju položaja Roma
Potpisivanju ugovora o realizaciji tog projekta, prisustvovao je
pokrajinski sekretar za privredu,
zapošljavanje i ravnopravnost
polova Miroslav Vasin, koji je rekao da je otvaranje reciklažnog
centra u Žablju još jedan od po12
kazatelja da je Vlada AP Vojvodine regionalni lider kada je
reč o projektima koji doprinose
poboljšanju položaja romske nacionalne zajednice.
„Ovaj projekt je višestruko
značajan. Osim što će podstaći
zapošljavanje Roma koji se uglavnom bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, istovremeno
će doprineti i povećanju svesti
građana o značaju zaštite životne
sredine i uvesti evropski sistem
vrednosti u oblasti reciklaže otpada“, rekao je sekretar Vasin,
dodavši da je projekt u skladu
sa obavezom Srbije da u okviru
pregovora sa Evropskom unijom značajnu pažnju posve-
ti rešavanju problema u oblasti
zaštite životne sredine.
Projekat od višestrukog
značaja
Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović
naveo je da je prostor za otvaranje centra obezbedila Opština
Žabalj, dok je regionalni partner obezbedio 67 hiljada dolara za nabavku opreme. Prema
Jovanovićevim rečima, plan je da
u prvoj fazi realizacije projekata
bude zaposleno deset lica, a da se
do kraja godine umreži preko pedeset lica romske nacionalnosti,
odnosno neformalnih sakupljača
sekundarnih sirovina.
Dekada Roma u AP Vojvodini
Projekti
Opština Žabalj pouzdan
i formalizujemo njihov rad“, napartner romske zajednice
veo je Duško Jovanović, dodavši
da je jedan od ciljeva da se kroz
rad centra obezbede sredstva za
Opština Žabalj još jednom je
obrazovanje i dalje zapošljavanje pokazala spremnost da sarađuje
pripadnika romske nacionalne sa romskom nacionalnom zazajednice.
jednicom, kao i da pruži punu
podršku procesu unapređenja
položaja Roma.U ovoj opštini
je osnovana i prva romska
zemljoradnička zadruga, kao i
prva lokalna Kancelarija za inkluziju Roma.
Predsednik opštine Žabalj
Čedomir Božić, rekao je da je otvaranje reciklažnog centra, jedan
u nizu uspešnih projekata koje
ta opština realizuje u saradnji
sa pokrajinskom Vladom. „Za
našu opštinu taj projekat je veoma značajan, jer će omogućiti
zapošljavanje naših sugrađana,
ali i povećati svest građana o
potrebi zaštite životne sredine“,
rekao je Božić.
D.J.
Foto: Arhiva Kancelarije
Foto: Arhiva Kancelarije
„Činjenica je da u Srbiji postoji veliki broj neformalnih
sakupljača sekundarnih sirovina,
i da su to najvećim delom pripadnici romske nacionalnosti. Naš
zadatak je da kroz ovaj centar animiramo te ljude, da ih umrežimo
Potpisivanje ugovora
Dekada Roma u AP Vojvodini
13
Projekti
NAJAVA PROJEKTA
PREKOGRANIČNE SARADNJE
kao i predstavnici drugih gradskih institucija.
Domaćini su pored direktora
Kancelarije za inkluziju Roma
Duška Jovanovića bile i Slavica
Denić, pomoćnica pokrajinskog
sekretara za privredu zapošljavanje i ravnopravnost polova i
Rada Mitrović, direktorica Pokrajinskog zavoda za socijalnu
zaštitu.
Na samom početku direktor
Kancelarije za inkluziju Roma
predstavio je rad Kancelarije, ali i
stanje u kome se romska populacija trenutno nalazi u Vojvodini.
Potom su predstavnici hrvatske
delagacije, svako u svom domenu, govorili o položaju Roma u
njihovom gradu.
Foto: Arhiva Kancelarije
Predstavnici hrvatskog grada
Vinkovaca posetili su Kancelariju za inkluziju Roma. Cilj
posete bio je dogovor povodom
zajedničkog učešća na konkursu za projekte prekogranične
saradnje. Hrvatsku delegaciju
činili su predstavnici Zavoda za
zapošljavanje područne jedinice
Vinkovci, predstavnici Razvojne agencije grada Vinkovaca,
Učesnici sastanka
„Cilj današnjeg sastanka je umrežavanje. Međuregionalna saradnje je nešto na čemu EU danas insistira. Projekti prekogranične
saradnje su važni za zemlje u regionu, kao prevashodno razmena
iskustava. Oni su zapravo novo sprovođenje programa i projekata koji su već dali dobre rezultate.
Iskustva i saznanja do kojih smo došli u radu sa romskom zajednicom apsolutno su primenljivi na sve ugrožene kategorije
stanovništva. To su modeli koji su već pokazali rezultate.
Promocija dijaloga i saradnje jako je važna kada govorimo o
protoku novca i kapitala, kao i kada govorimo o razmeni ljudskih
resursa i ideja. Kao takva od izuzetnog je značaja za razvoj ne
samo Srbije, nego i celog regiona.
Duško Jovanović
14
Mali broj nezaposlenih i
socijalno ugroženih Roma
Vesna Kovač, rukovodilac
odeljenja posredovanja pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje
u Vinkovcima, rekla je da se trenutno na evidenciji ove službe
nalazi samo devet nezaposlenih
pripadnika romske populacije, a
da su Romi u ovoj opštini zaista
dobri preduzetnici. Prema podacima kojima raspolaže Ivanka
Mandić, rukovodilac odeljenja
Dekada Roma u AP Vojvodini
Foto: Arhiva Kancelarije
Projekti
Radni sastanak
broj nezaposlenih u stalnom porastu, a to ne mogu da zaustave i
spreče samo mere aktivne politike zapošljavanja.
zumeva komunikaciju sa poslodavcem, jer uglavnom su projekti
zapošljavanja orijentisani na nezaposlena lica, dok poslodavci
Foto: Arhiva Kancelarije
informatike i analitike, deset
pripadnika romske populacije
koristilo je mere aktivne politike zapošljavanja. Milica Benić,
direktorica Centra za socijalni
rad Vinkovci istakla je da se na
evidenciji ove službe ne nalazi
ni jedan pripadnik romske populacije. Do sada su zabeležena
tri slučaja, u pitanju su korisnici
koji su koristili prava porodične
zaštite.
Isti problemi sa obe strane
Načelnik područnog odreda
Vinkovci Hrvatskog zavoda za
zapošljavanje Mario Paljušaj istakao je da isti problemi, kada je
u pitanju sprovođenje projekata samozapošljavanja, postoje sa
obe strane granice. Prvi problem
je svakako održivost novootvorenih firmi. One nemaju podršku,
niti su im otvorena vrata tržišta.
Preduzetnici bi se trebali baviti onim što oni najbolje znaju,
dakle delatnošću za koju su se
opredelili, a sve ostalo bi trebalo
da preuzmu institucije. Sa druge strane, Paušalj je istakao da je
Dekada Roma u AP Vojvodini
Učesnici sastanka
Osnivanje centra za
samozapošljavanje
Projektna ideja koju su gosti iz Vinkovaca predložili
domaćinima jeste osnivanje Centra za samozapošljavanje, po jednog na svakoj strani. Aktivnosti
tog centra podrazumevale bi organizaciju sajmova zapošljavanja,
zatim
osnivanje
berze
zapošljavanja, kao i održavanje
radionica za nezaposlene osobe.
Otvorena je i mogućnost medijacije u zapošljavanju, koja podra-
ostaju po strani. U sve aktivnosti
centra bile bi uključene isključivo
nezaposlene osobe. Možda neće
moći svi da se zaposle, ali će veliki broj nezaposlenih moći da
steknu sjajna iskustva i na taj
način upotpune svoju radnu biografiju.
Ovakvom prekograničnom saradnjom ostvaruje se razmena
znanja i iskustva, a budućim preduzetnicima biće otvorena vrata
za izvoz svojih proizvoda.
Jovana Davidović
15
Socijalna zaštita
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije u julu 2009. godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima
dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim Ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika
socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Danas Tim za
socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva sprovodi politike socijalnog uključivanja i nalazi se pri
Kabinetu Ministra bez portfelja zaduženog ze evropske integracije.
Pitanja socijalnog uključivanja
i borbe protiv siromaštva Roma
i Romkinja postala su prioritet
svih zemalja EU od kada je usvojen Okvir za nacionalne strategije za Rome 2011. godine, kao i
država u procesu pristupanja EU.
U Srbiji je postavljen čvrst osnov
za održivo unapređenje položaja
Roma i Romkinja, posebno u
sektorima obrazovanja i zdravstva. Sledeći korak ka unapređenju
socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva Roma i Romkinja
jeste fokus ka podizanju stepena
delotvornosti usvojenih mera i
bolje ih povezati sa dostupnim i
budućim izvorima finansiranja,
uključujući i donatorska sredstva.
Od važnosti je i da strateška dokumenta Vlade Republike Srbije
i Evropske komisije za programiranje finansijske pomoći sadrže
mere za unapređenje položaja
Roma i Romkinja.
Tim za socijalno uključivanje i
smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije aktivno učestvuje
u radu šest pregovaračkih grupa
u procesu pregovora o članstvu u
EU, od kojih je poglavlje 23 usmereno na reforme pravosuđa i
osnovnih prava. U okviru poglavlja 23 tema pregovora će biti
i socijalno uključivanje Roma i
Romkinja u RS.
16
Socijalno uključivanje Roma grupa stanovništva, naročito
i Romkinja
Roma i Romkinja. Unapređenje
Tim za socijalno uključivanje je
18. juna 2013. godine organizovao, u saradnji sa Evropskom komisijom i Delegacijom Evropske
unije u Srbiji, drugi po redu Seminar o socijalnom uključivanju
Roma i Romkinja u RS, kao nastavak procesa koji je započet u
junu 2011. godine. Ovaj događaj
je organizovan u trenutku kada
unapređenje položaja Roma i
Romkinja ima veliki značaj na
evropskom kontinentu kao i za
sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Dobro je da je
ova tema od značaja za EU, jer to
osigurava da će EU pružati veću
pažnju i podršku unapređenju
položaja Roma i Romkinja u Srbiji.
Od izuzetne je važnosti
činjenica da su pitanja socijalnog uključivanja i borbe protiv
siromaštva Roma i Romkinja dobila veći značaj u okviru Evropske unije, kao i u celoj Evropi poslednjih godina. S tim u vezi, kao
i države članice EU, i države u
procesu pristupanja EU treba da
pruže doprinos definisanju jasnih i ambicioznih ciljeva u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i
smanjenja siromaštva ugroženih
socio-ekonomskog položaja Roma
u Evropi kontinuirano je politički
prioritet još od 2010. godine kada
je usvojen Okvir nacionalne strategije za Rome i Romkinje koje su
postale prioritet svih zemalja EU.
Pitanje unapređivanja položaja
romske populacije prepoznato je u
dokumentima Evropske komisije i
Evropskog parlamenta (EU okvir
za nacionalne strategije za integraciju Roma), kao i međunarodnih
organizacija poput Saveta Evrope
(Strazburška deklaracija o Romima).
Analiza unapređenja
položaja Roma
na lokalnom nivou
Tokom 2013. godine Tim je sproveo analizu saradnje i koordinacije između mehanizama namenjenih unapređenju položaja
Roma koji već postoje na lokalnom nivou: zdravstvene medijatorke, pedagoški asistenti, lokalni romski koordinatori. Neke od
preporuka navedene analize su:
• Usvajanje lokalnih akcionih
planova (LAP) u okviru dokumenata u bilo kojoj oblasti
socijalnog uključivanja Roma
i Romkinja, uz obavezno usvajanje budžeta za njihovu
Dekada Roma u AP Vojvodini
Socijalna zaštita
primenu u lokalnim samoupravama. Ova preporuka se
odnosi na lokalne samouprave. Potrebno je da svi mehanizmi, to jest nadležna ministarstva, u opisima poslova
svojih zaposlenih obuhvate
i rad na ostvarivanju ciljeva
postavljenih LAP-om, kako
bi se omogućilo neposredno
uključivanje u realizaciju planiranih programa.
• Formulisanje protokola o
saradnji između nosilaca
javnih politika socijalnog
uključivanja Roma na nacionalnom i lokalnom nivou.
• Uspostavljanje protokola o
saradnji sa centrima za socijalni rad od strane svih institucija u opštinama u kojima
deluju mehanizmi za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Centri za socijalni rad
se kod svih mehanizama pojavljuju kao ključni akter u
rešavanju problema Roma. U
tom smislu, treba uspostaviti formalnu saradnju između
Dekada Roma u AP Vojvodini
CSR kao institucije i ostalih
nacionalnih i lokalnih mehanizama.
• Ostvarivanje saradnje između
pojedinačnih mehanizama za
uključivanje Roma i Romkinja u RS: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja
treba zasebno da uspostave i definišu načine saradnje
između zdravstvenih medijatorki i pedagoških asistenata
kad je u pitanju praćenje zdravstvenog stanja i potreba
školske dece. Edukacija roditelja da podrže školovanje
svoje dece zahteva zajednički
rad pedagoških asistenata i
koordinatora za romska pitanja, te je neophodno da ga
Ministarstvo prosvete, lokalne samouprave i Kancelarija
za ljudska i manjinska prava
usaglase. Saradnja Nacionalne službe za zapošljavanje i
pedagoških asistenata daje
dobre rezultate kad je u pitanju identifikovanje Roma
koji nisu završili osnovno
školovanje i njihovo motivisanje da ga završe. Takođe,
saradnja NSZ sa koordinatorom za romska pitanja je
od koristi u bržem nalaženju
Roma koji su zainteresovani za učešće u programima
NSZ.
• Uspostavljanje integrisanih
usluga tržišta rada i usluga
socijalne zaštite. Trebalo bi
pospešiti već započetu saradnju između CSZ i NSZ na
pružanju integrisanih socijalnih usluga kada je reč o
radno sposobnim Romima –
primaocima novčane socijalne pomoći, da bi se podstaklo dalje zapošljavanje Roma.
Romi su jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji i samo kroz udruženi napor
celog društva može se unaprediti njihov položaj, kako bismo smanjili nejednakosti koje
postoje između Roma i ostatka
stanovništva.
Mirjana Maksimović
17
Socijalna zaštita
Sumirani rezultati i predstavljeni planovi
Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu 20.02.2014. godine organizovao je sastanak za direktore
centara za socijalni rad u AP Vojvodini. Stručni skup otvorili su ispred Pokrajinskog sekretarijata za
zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Tomislav Bogunović, kao i direktorka Pokrajinskog zavoda Rada Mitrović.
Na sastanku su predstavljeni
najznačajniji rezultati rada Pokrajinskog zavoda sa stručnim radnicima u centrima za socijalni rad u protekloj 2013. godina, a predstavljen je
i plan stručne podrške Pokrajinskog
zavoda za 2014. godinu.
Podrška supervizorima
Stručnu podršku supervizorima u
centrima za socijalni rad, Pokrajinski
zavod pruža od 2010. godine. Tokom
2013. godine održano je 20 grupnih
supervizija, kojima su obuhvaćeni
supervizori iz svih centara za socijalni rad na teritoriji Pokrajine. Ovi
grupni sastanci imaju edukativnu i
podržavajuću funkciju, a supervizori
se kroz ovakav način rada osposobljavaju da planiraju i realizuju grupne
sastanke, da vode grupu, osmišljavaju
teme, vežbe, kreiraju studije slučaja,
vode i učestvuju u diskusiji, donose zaključke, reflektuju, rezimiraju,
daju povratnu informaciju. Takođe,
supervizorima se pruža mogućnost
da “ventiliraju”, da svoje probleme u
radu i međuljudskim odnosima podele sa grupom i svojim kolegama.
Pokrajinski zavod za socijalnu
zaštitu nastaviće i u 2014. godini
da pruža stručnu podršku supervizorima u centrima za socijalni rad
učešćem na grupnim supervizijama
kao i okruglim stolovima i edukacijama bez provere znanja u organizaciji samih superivizora. Osim
toga, stručna podrška supervizorima
pružaće se kroz individualne kon18
sultacije i povremene stručne posete centru za socijalni rad po potrebi
supervizora.
Podrška stručnim
saradnicima
U toku 2013. godine Pokrajinski
zavod pružao je stručnu podršku i
stručnim radnicima u centrima za
socijalni rad u AP Vojvodini na radnom mestu voditelja slučaja. Tokom
prethodne godine održano je 15
edukativnih radionica na tri različite
teme iz oblasti zaštite dece, odraslih
i starih i iz oblasti unapređenja organizacije rada u centrima za socijalni
rad. Edukativnim radionicama prisustvovalo je ukupno 208 voditelja
slučaja i drugih stručnih radnika iz
41 centra za socijalni rad u AP Vojvodini. Teme edukativnih radionica
bile su: Porodice u riziku od izdvajanja dece, Nivoi i značaj planiranja,
prepoznavanje vrednosti i važne uloge
planiranja, plan usluga i Upravljanje
vremenom u procesu vođenja slučaja.
Planom rada Pokrajinskog zavoda
za socijalnu zaštitu za 2014. godinu
predviđeno je da se stručne podrška
voditeljima slučaja u centrima za
socijalni rad pruža kroz: učešće na
konferencijama slučaja, organizovanje stručnih i konsultativnih sastanaka sa voditeljima slučaja i drugim
stručnim radnicima a na predlog
Pokrajinskog sekretarijata, inspekcije ili samog centra, davanje odgovora
na stručna pitanja i dileme u vezi primene metode vođenja slučaja ili pri-
mene Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada u CSR.
Takođe, Pokrajinski zavod pružaće
stručnu podršku voditeljima slučaja
u iniciranju i organizovanju okruglih
stolava, tribina i edukacija bez provere znanja, a na teme od značaja za
svakodnevni rad stručnih radnika.
Stručni i tematski sastanci
Pokrajinski zavod za socijalnu
zaštitu je podržao inicijativu pravnika iz centara za socijalni rad za
organizovanjem stručnih i tematskih sastanaka. U 2013. godini organizovana su 4 sastanka pravnika čiji
su domaćini bili: CSR Novi Bečej,
CSR Žabalj i Titel, CSR Bački Petrovac i CSR Žitište. Teme skupova su
bile: Starateljska zaštita odraslih lica,
Starateljstvo nad maloletnim licima,
Lišenje roditeljskog prava, Otvorena
pitanja i problemi u radu.
Početkom ove godine, Pokrajinski
zavod izvršio je anketiranje pravnika u centrima za socijalni rad, a radi
prikupljanja podataka o potrebama
pravnika za stručnom podrškom.
U skladu sa ispitanim potrebama,
u 2014. godini, Pokrajinski zavod
nastaviće da pruža stručnu podršku
pravnicima u centrima za socijalni rad kroz organizovanje stručnih
skupova na teme po izboru samih
stručnih radnika u centrima, a koje
su relevantne za njihov svakodnevni
rad i unapređenje stručnog rada u
centrima za socijalni rad.
Maja Dumnić
Dekada Roma u AP Vojvodini
Obrazovanje
Glasam za Pametno odrastanje
Projekat „Pametno odrastanje“ udruženja „InterArt“ promovisan je 28. februara na Sajmu knjiga
i obrazovanja „Putokazi“ na Novosadskom sajmu. U pitanju je nacionalni projekat usmeren na kreativni razvoj mlade generacije.
Tom prilikom je deset najboljih romskih učenika dobilo je vaučere za „Đački planer“, mali rokovnik pomoću kog će učenici na najbolji način organizovati svoje vreme i obaveze. Osim romskim
učenicima, vaučeri su dodeljeni u najuspešnijim učenicima iz svih novosadskih osnovnih škola, kao
i najuspešnijim mališanima iz Dečijeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici.
na negovanju porodičnih vred- hiljade učesnika i četrdeset hiljanosti, ali i na podsticanju razvoja da posetilaca. Posetu su najavile i
profesionalnih vrednosti.
sve velike medijske kuće.
Napravljen da u potpunosPočetkom ove godine započeta
O InterArtu
ti opravda u svetu odraslih
je akcija „Izuzetni direktori za
dobro poznatu izreku: Orgaizuzetnu decu Novog Sada“.
Udruženje InterArt je osnonizacija je ključ uspeha. To je
Na dan Svetog Save, 27. januvano 2004. godine kao samosara, održan je seminar „PR
prvi profesionalni rokovnik, a
talno i neprofitno udruženje,
promoteri znanja i veština za
ujedno i dnevnik odrastanja.
radi ostvarivanja ciljeva u
21. vek“.
Osim đačkih i drugih obaveoblasti unapređenja alternaza đaci u njega mogu beležiti
tivnog obrazovanja, održivog
svoje putovanja, pročitane
„Pametno odrastanje je svarazvoja, naučno-tehničkog
kako jedna od najlepših tema
knjige, zanimljive događaje i
razvoja, medijskog i kulturdoživljaje.
o kojima bi se moglo govorinog delovanja, integracija u
ti na otvaranju Sajma knjiga i
sistem EU i sistema zaštite
obrazovanja Putokazi. Zadaživotne sredine. Najvažniji
tak svih nas odraslih bi trebao
projekti udruženja su: Baby
da bude obezbeđivanje vedriExit, Đački Oskar, Svet bajjeg, pametnijeg i bezbednijeg
ki, Kulturni vremeplov, Đački
detinjstva za našu decu. Ono
planer, Za lepši grad koji volimora da bude u fokusu javmo, Čigra.
nosti, s obzirom na sve okolPromocija projekta
InterArt okuplja kreativne,
nosti u kojima današnja deca
obrazovane, ambiciozne mlaCilj projekta „Pametno odrasodrastaju“
de ljude, koji svojim timskim
tanje“ je pomeranje dece sa ulice
Sanja Danilović, menadžer
radom ostvaruju ciljeve ove
ka porodici. Dete ne može postaBABY EXIT
ti izvrstan čovek ukoliko mu odorganizacije
rasli u tome ne pomognu.
„Pametno odrastanje“ je
BABY EXIT se održava u konFinansiranje projekata omonemoguće zamisliti bez pravih tinutietu od 2001. godine. Svake gućavaju brojni privredni
vaspitača. S tim u vezi na Projek- godine sa različitom temom. Ove subjekti i pojedinci. Ono što netu učestvuju studenti i nastav- godine to je Pametno odrastan- dostaje jeste veća podrška insno osoblje sa Visoke škole stru- je.
titucija, a one su upravo te kokovnih studija za obrazovanje
Trinaesti po redu, Festival op- jima omogućavanje pametnog
vaspitača u Novom Sadu.
timizma, održaće se ove godine obrazovanja treba da bude priProjekat se sastoji iz niza mani- 17. i 18. maja 2014. na Petrovara- marni cilj.
festacija i akcija, koje su bazirane dinskoj tvrđavi. Najavljeno je tri
Jovana Davidović
Izvor: Internet
Đački rokovnik
– alat za 21. vek
Dekada Roma u AP Vojvodini
19
Istorija
MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA
Svake godine 27. januara obeležava se Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. To je dan
sećanja na sve žrtve nacističkog režima tokom Drugog svetskog rata. Tragediju miliona nedužnih ne
možemo izbrisati, ali sećanje na njih ne sme izbledeti. Ono mora trajati kao opomena i podsetnik
da se takav zločin više nikada ne ponovi.
„Tragedija nastala kao posledica Holokausta se ne može
izbrisati. Mora biti zapamćena
sa sramom i strahom dokle
god ljudsko sećanje bude postojalo. Samo ako se sećamo,
onda možemo odati prikladnu počast žrtvama. Milioni
nedužnih Jevreja i pripadnika
drugih manjina ubijani su na
nezamislive, varvarske načine.
Nikada ne smemo zaboraviti
te muškarce, žene i decu, niti
njihovu agoniju.“
Generalni sekretar
UN-a Kofi Annan, 27. januar 2006.
Međunarodni dan sećanja na
žrtve Holokausta ustanovljen
je 1. novembra 2005. godine
od strane Ujedinjenih nacija, a
u spomen na 27. januar 1945.
godine kada su trupe Crvene
armije oslobodile logor smrti
„Aušvic-Birkenau“.
Rezolucija UN-a kojom je ustanovljen ovaj dan apeluje na
sve države članice da poštuju
sećanje na žrtve Holokausta i
ohrabruje razvoj obrazovnih
programa o istoriji Holokausta,
čime se želi pokazati odlučnost
da se pomogne u sprečavanju
genocida u budućnosti.
U Nemačkoj, Međunarodni
dan sećanja na žrtve Holokaus20
ta, obeležava se kao memorijalni nacionalni praznik nazvan
Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Praznikom ga je
proglasio federalni predsednik
Roman Hercog, 3. januara 1996.
godine.
„Prisećanje ne sme prestati – ono takođe mora biti
upozorenje budućim generacijama da budu na oprezu. Zato je veoma bitno naći
pravi način koji će biti efektivan, koji će iskazivati žaljenje
za patnje i gubitke, a biti
posvećen sećanju na žrtve,
što će pomoći sprečavanju
ponavljanja zločina“.
Roman Hercog
Tokom Drugog svetskog rata u
evropskim zemljama život je izgubilo oko 53 miliona ljudi. Prema gorkim sećanjima bio je to
jedan od najmračnijih perioda u
istoriji čovečanstva. Holokaust
je sa sobom odneo 6 milona, a
Aušvicu 1, 5 milion žrtava.
Srbija odala počast
žrtvama Holokausta
Dan sećanja na žrtve holokausta obležava se u Srbiji od 2006.
godine. Ovogodišnja centralna
državna komemorativna ceremonija održana je kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom
svetskom ratu, koji se nalazi u
okviru kompleksa nekadašnjeg
koncentracionog logora na Starom sajmištu.
Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su preživeli iz Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji
zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici
Saveza jevrejskih opština Srbije,
Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Grada Beograda, veliki broj predstavnika
diplomatskog kora, udruženja i
građana.
Povodom
Međunarodnog
dana sećanja žrtava Holokausta,
u Istorijskom arhivu Beograda
otvorena je izložba „Beogradski
Jevreji – Život i Holokaust”.
U Beogradu je takođe održana i Prva međunarodna konferencija pod nazivom „Holokaust nad Srbima, Jevrejima i
Romima u Drugom svetskom
ratu“ u organizaciji Fakulteta za poslovne studije i pravo i
Fakulteta za strateški i operativni menadžment Univerziteta
Union – Nikola Tesla. Skupu je
prisustvovalo oko 80 učesnika,
predstavnika vladinih i nevladinih organizacija, nacionalnih
manjina, profesori i studenti,
ali i strani predavači iz Hrvatske, Izraela, Bosne i Hercegovine, Ruske Federacije. Predsednik naučnog odbora prof. dr
Dekada Roma u AP Vojvodini
Istorija
Života Radosavljević je u svom
izlaganju istakao da je cilj skupa da bude osvetljeno pitanje
žrtava u Drugom svetskom
ratu, pre svega Srba, Jevreja
i Roma i da se dođe do novih
naučnih činjenica. Kako je dodao, budućim generacijama
treba da se prenese činjenica
da zločin poput Holokausta nikada ne sme da se ponovi u istoriji, a time se daje konkretan
doprinos pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom
konferencije je ocenjeno da se
o problemu Holokausta u Srbiji
ne vodi dovoljno računa, zbog
čega je jedan od ciljeva skupa da
bude napravljena baza učesnika
i aktera, koji svedočenjima i
naučnim informacijama mogu
da doprinesu u rasvetljavanju tog složenog problema.
Konferencija je propraćena
autentičnom izložbom fotografija pod nazivom „Holokaust
nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu“,
autora Bajrama Halitija.
Predsednik Skupštine grada
Novog Sada, Siniša Sević, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve
Holokausta, položio je cveće na
spomenik na Jevrejskom groblju.
Pored predsednika novosadske Skupštine, venac su položili i
predstavnici Jevrejske opštine.
Izvor: Internet
„Međunarodni dan sećanja
na žrtve Holokausta je dan
kada svi treba da se setimo
nevinih žrtava nacističkog
terora i pokušaja nacista da
naprave, kako su oni to govorili, čistu naciju. Bitno je da
shvatimo da nema malih, sitnih i beznačajnih diskriminacija, da ne postoje bezazlene
diskriminacije i da su svaka
diskriminacija, nepoštovanje
različitosti, omalovažavanje
i nipodaštavanje vrlo opasni.
Za nas ne postoje male i bezazlene disrkiminacije i na
svaku diskriminaciju ćemo
vrlo oštro odgovoriti“.
Siniša Sević
Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu
Dekada Roma u AP Vojvodini
21
Istorija
Pisma logorašice
Pisma Hilde Dajč nude
redak i dirljiv uvid u uslove u Jevrejskom logoru na
Sajmištu, izmedu decembra
1941. i maja 1942. Hilda
Dajč je rođena 1922. u imućnoj aškenaskoj porodici koju
su sačinjavali njeni roditelji, Emil i Augusta i mlađi
brat Hans. Pre rata, pošto je
maturirala u gimnaziji kao
jedna od najboljih u svojoj
generaciji, Hilda se upisala na studije arhitekture, na
Beogradskom univerzitetu.
Pošto su, u okupiranoj Srbiji, studije prekinute, Hilda je
volontirala kao medicinska
sestra u Jevrejskoj bolnici u
Beogradu. Decembra 1941,
Hilda se, protivno željama
svoje porodice, dobrovoljno
prijavila da ode u logor i nastavi da vrši dužnosti medicinske sestre među, kako je
sama izjavila, „ljudima kojima je potrebna pomoć“.
Četvrto pismo upućeno
je Mirjani Petrović, Hildinoj školskoj drugarici. Pisma je krijumčarilo jevrejsko
bolničko osoblje, koje je redovno posećivalo logor. Ovo
je
poslednje
sačuvano
Hildino pismo, napisano
početkom februara 1942.
„Mila moja,
Svim filozofiranjima je kraj
na žičanoj ogradi i realnost
kakvu vi van nje ne možete
22
ni izdaleka da zamislite jer
biste od bola urlali - pruža
se u potpunosti. Ta realnost
je nenadmašna, naša beda
ogromna, sve fraze o jačini
duha padaju pred suzama
od gladi i zime; sve nade o
skorom izlasku gube se pred
jednoličnom perspektivom
pasivnog bivstvovanja koje
ni po čemu na svetu ne liči
na život. To nije ni ironija života. To je njegova najdublja tragedija. Možemo
da izdržimo ne zato što smo
jaki, nego stoga što nismo
svakog trenutka svesni svoje
beskrajne mizerije u pogledu svega, svega sto sačinjava
naš život.
Već smo tu skoro devet nedelja i još sam pomalo pismena, jos umem pomalo da
mislim. Svako veče, bez izuzetka, čitam tvoja i Nadina
pisma i to mi je jedini trenutak kada sam nešto drugo, ne samo Lagerinsasse
(logorašica). Robija je zlato
prema ovome, mi ne znamo
ni zašto, ni na što, ni na koliko smo osuđeni. Sve na svetu je divno, i najbednija egzistencija van logora, a ovo
je inkarnacija sviju zala. Svi
postajemo zli jer smo gladni, svi postajemo zajedljivi
i brojimo jedan drugom zalogaje, svi su očajni - a ipak
se niko ne ubija, jer smo svi
skupa jedna masa životinja
koju prezirem. Mrzim nas
sve jer smo svi jednako propali.
Blizu smo sveta, a tako
udaljeni od svih. Ni sa kim
nemamo veze, život svakog
pojedinca napolju teče isto
tako dalje, kao da se pola
kilometra dalje ne odigrava klanica šest hiljada nevinih. Svi smo jednaki po
svome kukavičluku i vi i mi.
Dosta!
Ja ipak nisam takav nejunak kao što bi po ovome
mogla da sudiš. Podnosim
sve što mene pogađa lako,
bezbolno. Ali ta okolina. To
je ono što me nervira. Ljudi mi idu na živce. Ni glad
od koje plačeš, ni zima pri
kojoj ti se voda u časi i krv
u žilama sledi, ni smrad
latrina, ni košava, ništa nije
tako odvratno kao gomila
koja zaslužuje sažaljenje,
a ti joj ne možes pomoći,
nego se staviti iznad nje i
prezreti je. Zašto taj svet
govori uvek samo o onome što vređa njegova creva
i ostale organe vrlo cenjenog kadavera. Pre neki dan
smo uređivali leševe, bilo
ih je 27, u turskom paviljonu, i to sve u front. Meni
ništa više nije odvratno, ni
moj prljavi posao. Sve bi se
moglo samo kad bi se znalo
ono što se ne može saznati
– kada će se otvoriti kapije milosti. Kakve li namere
imaju sa nama? U stalnoj
smo napetosti: hoće li nas
streljati, dići u zrak, transportovati u Poljsku? To je
sve sporedno! Sadašnjost
Dekada Roma u AP Vojvodini
Istorija
smo jedna prezrena i gladna horda, a kad i pored toga
čovek ugleda malo života,
a to si ti, oseti toliko novih
životnih sokova da struje u
njemu. Samo da, ovo večno
samo – otrgnuti se posle
toga od života toliko je bolno
i gorko da ni more suza prolivenih nije dovoljno merilo.
Kako mi je tek sada teško.
Plačem i svi se smeju: „Zar
ti koja vučes kao muškarac
smeš da plačeš kao sentimentalna šiparica!“
Ali šta ću kad mi je tako
grozno teško pri duši. To je
refren koji celu noć ponavljam. Znam da nema izgleda da ćemo skoro izaći, a
napolju ste ti i Nada, jedino
što me vezuje za Beograd
koji po nekoj neshvatljivoj
kontradikciji istovremeno
strašno mrzim i strašno volim. Ti ne znaš, kao što ni
ja nisam znala, šta to znači
biti ovde. Želim ti da nikad
ne saznaš. Već kao dete bojala sam se da me ne zakopaju živu. I ovo je neka vrsta
prividne smrti. Hoće li posle nje biti nekog vaskrsenja?
Nisam nikad toliko mislila
na vas dve kao sada. Stalno
razgovaram sa vama i želim
da vas vidim jer ste vi za
mene onaj „izgubljeni raj“.
Ljubi vas vaša logorka“
Izvor: http://www.open.
ac.uk/socialsciences/semlin/sr/hilda-dajc.php
Jovana Davidović
Izvor: Internet
samo treba preskočiti, nije
nimalo prijatna, nimalo.
Sada je pola tri, dežuram
celu noć u ambulanti (svaku četvrtu noć) u paviljonu
kašlju u horu i čuje se kloparanje kiše sa krova. Ovde
u ambulanti puši se furuna
dozlaboga, ali ko se dima ne
nadimi…
Ovo je moj najuzbudljiviji dan u logoru. Želeti nešto
toliko pa da se to ispuni više
je nego sreća. Možda ćemo
se jednom živi izvući odavde u jedan srećniji život, jer
to tako strašno, mada već
malokrvno želimo.
Mirjana, moja draga, mi
smo roblje zarobljeno, mnogo manje još od toga, mi
nismo ni koliko gubavci, mi
Dekada Roma u AP Vojvodini
23
Poznati Romi
Živeo je za svoj narod
i duhovno stvaralaštvo.
U izdanju Društva Vojvodine za jezik, književnost
i kulturu Roma objavio
je 1987. godine prevod
„Pesme nad pesmama“ iz
„Starog zaveta“, a potom
1991. godine i prvi prevod „Novog zaveta“, da bi
1997. godine objavio i prevod Biblijskog petoknjižja.
Preveo je i crkvenu knjigu
„Službenik“, zahvaljujući
kome se 1993. godine po
prvi put u svetu održala
Liturgija na romskom jeziku u Sabornoj crkvi u Novom
Sadu. Na romski jezik preveo
Trifun Dimić
je i muslimansku versku knjigu
„Kuran“, ali je to ostalo neobjavljeno.
Izvor: Internet
Trifun Dimić rođen je u malom
vojvođanskom mestu, Gospođinci, 29. februara 1956. godine.
Među prvima započeo je
čuvanje od zaborava narodnog blaga Roma. Vredno je sakupljao i beležio dela usmenog
romskog stvaralaštva. Kao rezultat toga, 1979. godine, objavio je dve knji-ge: zbirku pesama
„Dolazeći sa vašara“ i „Kletve,
zakletve i blagoslovi Roma“. U
izdanju Matice romske, 1986.
godine, objavio je i zbirke pesama „Narodna romska poezija“ i
„Vreme samoće“.
Pored romskog usmenog
stvaralaštva interesovalo ga je
Izvor: Internet
Živeo je i radio za svoj narod, za njegovu svetliju budućnost, emancipaciju i integraciju. Iako ga
je smrt prerano uzela, iza sebe je ostavio bogat i raznolik stvaralački opus. To bogastvo nasledila je
romska nacionalna zajednica, kojoj je čitav svoj životni i radni vek i bio posvećen.
24
Dekada Roma u AP Vojvodini
Poznati Romi
predsednik do svoje smrti.
Još jedan od Dimićevih poduhvata bio je i rad na polju
obrazovanja na maternjem,
romskom jeziku. Sačinio je
plan i program za nastavni
predmet „Jezik i nacionalna
kultura Roma“ koji je odobrila Vlada Srbije, Ministarstvo za prosvetu 1998. godine, a 2000. godine je objavio
je i prvi „Bukvar“ na romskom jeziku. Nakon pripreme udžbenika obučio je i
određeni nastavni kadar za
izvođenje, tada fakultativne,
nastave na romskom jeziku. Održavanje fakultativne
nastave na romskom jeziku
Izvor: Internet
Bio je pokretač i urednik
naučno-stručnog časopi-sa
„Romologija“ koji je od 1989.
godine izlazio na srpskom i
romskom jeziku. Ovaj časopis
podsticao je umetničko
stvaralaštvo Roma i objavljivao originalne književne
tekstove romskih pisaca, zatim priloge iz sociologije,
etnografije i folklora Roma.
Časopis je pratio i aktuelna
zbivanja u kulturi Roma, kao
i aktuelne probleme romske populacije u Srbiji. Osim
toga pokrenuo je i uređivao
časopis za romsku kulturu i
književnost „Reč Roma“, koji
je izlazio od 1994. godine u
Trifun Dimić u radnoj sobi
izdanju Društva Vojvodine
za jezik, književnost i kulturu Roma. Iste godine pokrenuo je i časopis Društva za
jezike, književnost i kulturu
„Most“ Kulturno-prosvetne
zajednice Vojvodine, koji je
takođe uređivao.
1996. godine osnovao je
Maticu romsku u kojoj je bio
Dekada Roma u AP Vojvodini
počelo je 1996. godine u Vojvodini za 72 učenika, uzrasta
od prvog do osmog razreda
osnovne škole, u tri odeljenja
u Obrovcu i dva odeljenja u
Tovariševu. Uz pomoć ove
nastave učenici su negovali svoju kulturu i tradiciju, a
ujedno su se pripremali i za
uspešnije savladavanje celo-
kupnog gradiva.
Pored pomenutih izdanja
objavio je preko stotinu
stručnih radova iz oblasti
romologije. Takođe je pisao
poeziju, prozu, filozofske i
istorijske studije.
Osnovni cilj mu je bio
da se što više romske dece
edukuje da bi se prekinuo
začarani krug siromaštva:
„Neobrazovani smo zato što
smo siromašni, a siromašni
smo zato što smo neobrazovani“.
Svoj životni put završio je
u Novom Sadu 13. avgusta 2001. godine. Iako ga je
smrt prerano uzela, za sobom je ostavio grandiozna
dela, kojima je postavio temelje savremenoj romologiji na prostorima nekadašnje
Jugoslavije, ali i šire.
Njegovo ime danas sa ponosom nose ulice u Novom
Sadu i Gospođincima, ogranak Gradske biblioteke
Novi Sad u Šangaju i jedna
škola u Crnoj Gori. U znak
sećanja na velikog stvaraoca
svake godine u Novom Sadu
održava se i Međunarodni
književni festival za decu i
omladinu.
Ono što je Trifun Dimić
uradio u toku svog života,
svi njegovi naslednici zajedno nisu uspeli da dostignu. Mnogo ideja je ostvario,
neke od neostvarenih ostvarili su njegovi naslednici, ali
još uvek mnogo toga nažalost
čeka svoju realizaciju.
Aleksandra Mićić
25
NVO
Likovno stvaranje kroz druženje i igru
Foto: Mina Karadžić
U osnovnoj školi „Jan Amoš Komenski“ u Kulpinu održana je Likovna kolonija dece školskog
uzrasta u okviru projekta „Dani romske kulture južnobačkog okruga“, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja.
Učesnici Likovne kolonije
Cilj ovog projekta je da deca
kroz druženje i igru likovno
stvaraju. Zadata tema bila je
romski tradicionalni motivi, jer
se tako ujedno i afirmiše romska kultura i tradicija. Na likovnoj koloniji učestvovala su deca
iz tri opštine: Bački Petrovac,
Srbobran i Odžaci.
Likovnu koloniju je realizovalo Udruženje „Čiriklji“ iz Bačkog
26
Petrovca uz pomoć slikarke i fotografkinje Mine Karadžić, koja
je izrazila svoje zadovoljstvo
postignutim rezultatima:
„Deca kroz crtež, ako im se
zada opuštajuća tema, daju kreativne radove, potvrđuju da
su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, koja im
se rođenjem daje. Umetnost
ne priznaje konvencije, nacio-
nalnu i versku pripadnost, ona
udružuje i spaja ljude. Tu je da
upoznamo sebe i ono što je oko
nas.“
Svi radovi sa kolonije biće objavljeni na sajtu Mine Karadžić,
www.minakaradzic.com, a početkom juna biće izloženi u Muzejskom kompleksu u Kulpinu,
u okviru tradicionalne Likovne
kolonije.
Dekada Roma u AP Vojvodini
NVO
Impulsi za kreativni rad
„Delikatnost procene dečijih
likovnih radova ogleda se u
uvažavanju rešenja svakog deteta. Ukoliko se dete suoči sa
krutim kriterijumima odraslog pri proceni crteža to nikako
neće biti podsticajno za njega.
Prilikom crtanja u grupi, najbolje je razgovarati sa decom o
crtežima, dozvoliti im da nešto
kažu, diskutovati o problemima s kojima se sreću tokom
rada, predlagati moguće puteve rešenja. Odrasli ne bi smeli
nametati svoj estetski ideal niti
razvijati atmosferu neprikosnovenosti sopstvenog suda. Treba
znati da se i u likovnoj umetnosti često sreću različita mišljenja
o istim delima. Preporučljivo
je razvijati takvu atmosferu u
vrtićima i školama. Samo na
taj način dete može dobiti nove
impulse za kreativni rad i upornost da istraje.“
Metodika likovnog
vaspitanja predškolske dece,
dr Bogomil Karlavaris,
Jovanka Kelbli,
Miroslava Stanojević Sačuvati posebnost deteta i njegovih potencijala
Za upoznavanje i prepoznavanje likovnog izraza deteta,
potrebno je razviti sposobnost
spontanog, posmatranja sveta
i pojava oko sebe – bez ikakvih opterećenja ili predrasuda. Na taj način u sebi razvijamo razumevanje za njihova
prva viđenja i iskustva, a detetu pružamo dragocenu slobodu iskazivanja. Dete prvi put
uočava, otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost, jer
je prvi put, jer je prvo pitanje
i prvi odgovor. Čak i u stalno ponavljanim pokušajima
da naslika nešto, što se nama
može činiti kao “ista” priča,
uvek se radi o novostečenim
veštinama i novom izražavanju
unutrašnjeg bića deteta. Deca svoju sposobnost razvijaju
iz prirodnih potencijala svog
bića, a kroz spontanu interakciju unutrašnjeg sveta i njegove spoljašnje okoline. Zato je
važno zapamtiti da, iako sva
deca imaju sposobnost likov-
nog izražavanja i stvaranja, ono
što od njih možemo očekivati
je kreativan proces, a manje realizovan likovni proizvod. Uz
stalnu pomoć i ohrabrenje
odraslih deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko
učestvovanje u životu. Prema
nama idu nedodirnuti, još su
uticaji okoline neznatni, imaju
samo svoj unutrašnji svet, svet
koji se stalno dopunjava novim iskustvima i učenjem. Taj
je svet, priznat ćete, nama ponekad nerazumljiv, zbunjujući.
Na vaspitačima i učiteljima je
velika odgovornost da sačuvaju
taj unutrašnji svet, a da detetu
pomognu da stalnim učenjem
i istraživanjem obogati svoje
iskustvo i razvije vlastiti odnos prema spoljašnjem svetu.
Svrha vaspitanja, a posebno
vaspitanja u oblasti umetnosti, i jeste u tome da se sačuva
posebnost deteta i njegovi potencijali, da se oni iskazuju na
najrazličitije načine, dok samo,
uz našu pomoć, ne prepozna
specifičnosti svog karaktera i
stekne veštine njihovog razvijanja i nadograđivanja. Dečja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez
pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle.
Vrednost i važnost dečjeg likovnog izražavanja nije u tome
da “zna” nacrtati ili naslikati
ono što ćemo mi prepoznati,
nego u onome što samo dete
vidi, pronađe ili otkrije u svetu
koji ga okružuje – u drvetu, u
šeširu, u kući. Svi dečji likovni
radovi ne sadrže originalnost ili
estetsku vrednost, zato se veliko bogatstvo krije u razgovoru
o crtežu ili slici kroz koji nam
otvaraju vrata svog unutrašnjeg
sveta, mašte, želja, snova, strahova. Ovaj razgovor je podjednako blagotvoran i koristan,
kako za dete, tako i za odrasle.
Iz časopisa Dete,
vrtić, porodica
Aleksandra Mićić
Dekada Roma u AP Vojvodini
27
Tradicija
SREĆNA VASILICA!
Romi širom sveta obeležavaju Vasilicu. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog, tj. pravoslavne Nove godine. Muslimanski Romi ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda
dolaska Turaka na ove prostore, kada su bili pravoslavne veroispovesti.
zavisi od veličine i materijalnog
stanja porodice, kao i od broja
gostiju koji će biti na proslavi, ali
Prema predanjima i legendama Romi su bežali od osvajača
i došli do „Velike vode“. Jedini spas bio je preplivati vodu. Ali,
najvažnije je da bude neparan.
kako većina naroda nije znala plivati, bio je to veliki rizik da se
Klanje se vrši ritualnim okrene bi utopili. Da bi ih spasio od ove situacije, Bog im je poslao
tanjem glave prema istoku. Oni
guske, koje su ih na svojim širokim belim krilima odnele na
koji obavljaju klanje moraju biti
drugo mesto, u drugu zemlju.
ritualno čisti (okupani). Ovaj čin
Kao rezultat ovog dobročinstva, Romi svake godine slave Vaima karakter obreda i predstavlja
silicu. Slavljem, na ovaj dan, oni izražavaju svoju veliku zahvalostatke paganskih verovanja kod
nost prema Bogu.
Roma. Pri klanju živine domaćin
bira što deblju, jer se veruje da
će tako i godina biti berićetna.
Rituali i običaji
je živinu, obično guske ili ćurke. Iz tog razloga živina se nekada
Tradicionalno svake godine, 12. Neki to čine i 13. ili 14. janua- kupovala mnogo ranije. Guske
ili 13. januara uveče, domaćin sa ra pre svitanja, u zavisnosti od i ćurke su se kljukale projinim
još jednim članom porodice kol- porodične tradicije. Broj živine, valjčićima, tako da za Vasilicu
Izvor: Internet
Legenda spasa
28
Dekada Roma u AP Vojvodini
Tradicija
i prska zidove svežom vodom, a
ukućane lupka po glavi okićenim
badnjakom i svežnjem novčanica
uz čestitku: „Bahtali Vasilica!“
ili „Bahtalo Vasili!“, što znači
„Srećna Vasilica!“, uz pozdrav:
„Ov sasto!“ (Da si živ i zdrav!). U
drugim slučajevima polažajnik sa
Izvor: Internet
budu dobro ugojene, i kao takve
ponos domaćina.
U pojedinim starim niškim i
leskovačkim porodicama, prisutan je prastari običaj da se lome
teleće noge i peva: „But satipe
lelega me dajake me dadaske. Te
bićhaven lelega mi kudelja. Zerem phagava lelega te pakhore.“
U pesmi se od Vasilice traži da
pošalje zdravlje i sreću za celu
porodicu ili će joj u protivnom
polomiti krila.
Prema romskoj mitologiji,
postoje uverenja da Romi tradicionalno kolju guske, zato što
im treba izvaditi srce i jetru,
kako bi preuzeli njihovu sreću.
Na dan klanja, porodica priprema jelo samo od srca i jetre gusaka.
sobom donosi pšenicu, i dok ulazi u kuću baca je u vis govoreći:
„Neka vam je srećna Vasilica!
Paša i praznična trpeza
U nekim romskim kućama domaćin polažajnika poslužuje
pašom (pihtijama), napravljenog od belog luka, glave, vrata, krila i noge guske. Paša se priprema na specifičan način. Tečni deo
paše se menja u čvršći, što simbolizuje spašavanje Roma od utapanja u „Velikoj vodi“ i njihov opstanak na zemlji. Paša je simbol
velikog poverenja prema guskama.
Uveče, 14. januara, pravi se večera. Za ovu priliku sprema se
čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored
toga za predjelo se služe pihtije, a kao desert – tatlije, baklave i
ostali slatkiši. Piju se vino i rakija.
Dolazak položajnika i
njegova uloga
Na Vasilicu, 14. januara
ujutro porodica koja je slavi, otvara kućna vrata. U kuću
ulazi polažajnik sa badnjakom okićenim zlatnicima i sa
krčagom sa sveže zahvaćenom
vodom. Polažajnik, uzima vodu
Dekada Roma u AP Vojvodini
Neka vam Bog da sreće, zdravlja
i blagostanja! Ove godine malo, a
dogodine više!“
Polažajnik je obično neko dete
iz komšiluka ili rodbine. Ono
se daruje novcem ili slatkišima.
Vodi se računa da polažajnik
bude isti kao prošle godine, da
bi godina bila srećna i berićetna
poput prethodne.
Tri dana slavlja
Romi Vasilicu slave tri dana.
Prvi dan slavi se u krugu porodice. Romi iz Čair-mahale te večeri
pale za stolom pet belih svećica
u plitkoj posudi sa brašnom: za
Boga, Vasilicu, večeru, zdravlje i posao. Zatim,
otvaraju kućna vrata i dozivaju Vasilicu da im uđe u dom
rečima: „Avaj, avaj,
gudlije Vasilice! Ake,
isi amen šapatka,
marikli...“ („Dođi,
dođi, slatka Vasilico!
Imamo šotku, imamo pitu...“). Na sto postavljaju
sve što je pripremljeno za večeru,
obavezno uz so i papriku. Zatim
se međusobno blagosiljaju: „Evo
ove godine da te vidim, a dogodine neka trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge
strane stola“.
Drugog dana Vasilice, odlazi se
u goste. Organizuje se druženje
kod nekog uglednog domaćina.
Okiti se pečeni ćuran i nosi se
kroz prostoriju uz pevanje šaljive
pesme: „Davaj, davaj, Vasilico!
Ko služi neka se ne tuži!“, a zatim
se pevaju pesme u čast domaćina
i ostalih gostiju.
Trećeg dana praznika, za
ručak pravi se pilav ili pasulj sa
životinjskom iznutricom. Pored
glavnog jela, mesi se i pogača u
koju se stavlja zlatnik ili metalni
novčić. Za ručkom ukućani lome
pogaču. Smatra se da će onaj
kome pripadne sakriveni novčić
cele godine biti srećan.
Pamela Uzelac
29
Romi u svetu
Foto: www.charliecaplin.com
HUMOROM PROTIV NEDAĆA
Prvi put publiku je oduševio sa samo pet godina. Na scenu je izašao jer je njegovoj majci, koja je
inače bila pevačica, u toku nastupa u baru otkazao glas. Sa scene je ispraćen gromoglasnim aplauzom. Već tada bilo je jasno da će postati pravi miljenik publike. I to se zaista dogodilo.
Milione ljudi širom sveta nasmejavao je svojim čuvenim likom Skitnice. Bio je to čovečuljak sa
tankim brčićima, odeven u pohabano odelo, sa polucilindrom na glavi, štapom u rukama i nekoliko
brojeva većim cipelama, zbog kojih je smešno hodao. Skitnica je uvek bila spreman na šalu, ali se
ispod toga krio emotivan lik sa posebnim simpatijama prema siromašnima.
Predstavljamo Vam Čarlija Čaplina.
30
Dekada Roma u AP Vojvodini
Romi u svetu
Tragična porodična priča
Ubrzo nakon očeve smrti,
majka mu je doživela nervni
slom i završila u ludnici. Posle porodične tragedije, prvo je
smešten u sirotište, a kasnije u
školu za siromašne, gde se edukovao tri godine. To mu je jedino formalno obrazovanje koje je
stekao. U tom periodu Čarli je sa
svojm polubratom Sidijem skitao po ulicama. Buduća zvezda
radila je kao berberin, prodavac
i fabrički radnik, a u isto vreme
učio je ples i akrobatiku.
Foto: www.charliecaplin.com
ansambl, otišao je u Njujork.
Godine 1913. zapažen je od stane filmskog producenta Marka
Seneta koji mu je ponudio potpisivanje ugovora. Čarlijevi prvi
radovi bili su u produkciji, a snimio je i velik broj nemih filmova u kojima je stvorio popularni
lik Skitnice. Bio je zvezda nemog
filma, ali se vrlo dobro snašao i
kada se pojavio zvuk u pokretnim slikama. U tome mu je pomoglo specifično shvatanje humora za koji je govorio da je to
način da u racionalnom vidimo
iracionalno i savladamo životne
nedaće.
Sa bratom je 1918. godine
otvorio filmski studio u Los
Anđelesu i svi njegovi filmovi
dočekani su sa pozitivnim kritikama (Mališan, Žena iz Pariza,
Potraga za zlatom, Svetla velegrada, Moderna vremena).
Britanska kraljica Elizabeta II 1975. godine dodelila
mu je čin viteza, kao jednom
od najzaslužnijih građana
zemlje.
„Šareni“ ljubavni život
Njegov ljubavni život bio je veoma buran sa bezbroj ljubavnih
afera i veza, četri braka i jedanaestoro dece. Njegova sklonost ka
mlađim ženama, koje su bile i do
30 godina mlađe od njega, nikada nije bila prihvaćena od strane
javnosti.
Foto: www.charliecaplin.com
Foto: www.charliecaplin.com
Slavni glumac Čarli Čaplin
rođen je 1889. godine u Volvortu,
siromašnom delu Londona, pod
imenom Čarls Spenser Čaplin.
Otac Čarli Čaplin stariji bio je
romskog porekla, alkoholičar,
koji je svoju porodicu napustio
nakon sinovljevog rođenja. Majka mu je bila glumica Lili Harvi,
koja je pevala po barovima.
podržava komuniste – što je on
uvek demantovao. Kada je pedesetih godina napustio Ameriku
više se nije vratio, jer mu je povratak bio zabranjen.
Komedija i posle smrti
Umro je u snu, na Božić 1977.
godine u Švajcarskoj, ali se njegova komedija i dalje nastavila.
Bekstvo iz Amerike
Njegovo telo, pokopano na groblju, ukrali su poljski emigranNakon 1945. godine snimao ti želeći da on njegove porodice
je satirične filmove, uglavnom iznude novac. Nakon toga je poFilmska zvezda
sa političkim temama. Snimio kopan u istu grobnicu, ali ispod
je film i o Hitleru i Musoliniju, debelog sloja betona.
Nakon što je upoznao Freda a ismevao je i mnoge američke
Karna i bio primljen u njegov političare. Bio je optužen da
Aleksandra Mićić
Dekada Roma u AP Vojvodini
31
DECADE OF
ROMA
INCLUSION
2005 - 2015
Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,
Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,
Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.
CRNA GORA
1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.
MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,
[email protected] UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
32
Dekada Roma u AP Vojvodini
Download

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma