20.09.2013.
Б
Р
О
Ј
9
ПОЉОПРИВРЕДНА САВЕТОДАВНА
И СТРУЧНА СЛУЖБА ЈАГОДИНА
SADRŽAJ BILTENA:
STOČARTVO
- PROIZVODNJA KVALITETNE STOČNE HRANE-SEJANI TRAVNJACI
- Dipl.ing.Dragan Jakovljević
RATARSTVO
-TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PŠENICE
- Dipl.ing.Milanka Miladinović
- REZULTATI MAKROOGLEDA STRNIH ŽITA 2012-2013
- Dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
-SETVA OZIMOG POVRĆA
- Dipl.ing Dragan Mijušković
-BERBA PAPRIKE I PARADAJZA
- Dipl.ing.Mira Miljković
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO
-KVALITET GROŽĐA
- Dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
-PARAZITI STRNIH ŽITA KOJI SE PRENOSE SEMENOM I ZAŠTITA SEMENA
- Dipl.ing.Ljiljana Jeremić
-ŠTETOČINE USKLADIŠTENOG KUKURUZA
- Dipl.ing.Ružica Đukić
STOČARSTVO
PROIZVODNJA KVALITETNE STOČNE HRANE-SEJANI TRAVNJACI
Sejani travnjaci nastaju setvom izabranih vrsta,sorti trava i travno-leguminoznih smeša
na oraničnim površinama.U Srbiji prirodne livade i pašnjaci imaju poseban ekonomski
značaj.Međutim na prirodnim livadama i pašnjacima javljaju se mnoge korovske,štetne i
otrovne vrste biljaka,što nepovoljno utiče na prinos i kvalitet hrane za ishranu domaćih
životinja.U vezi stim izuzetno veliki privredni značaj imaju sejani travnjaci tj sejane livede
i pašnjaci,koji su istovremeno i njivski usevi gustog sklopa.zasnivanje sejanih travnjaka tj
livada i pašnjaka počelo je šezdesetih godina XX veka kod nas u Srbiji.Na sejanim
travnjacima nejčešće se gaje različite vrste trave kao što su:ježevica,mačiji rep,livadski
vijuk,crveni vijuk,francuski ljilj,a od leguminoza lucerka,crvena detelina,žuti
zvezdan.Sejani travnjaci imaju ogroman agrotehnički i privredni značaj pre svega za
proizvodnju kvalitetne voluminozne stočne hrane,racionalno korišćenje i zaštitu zemljišta
i očuvanje životne sredine.Ovi travnjaci nastaju setvom odabranih vrsta i sorti trave i
travno-leguminoznih smeša na obrađenom ili na drugi način pripremljenom zemljištu,oni
mogu da traju duže ili kraće što zavisi od vrste,uslova uspevanja i načina
iskorišćavanja.Po trajnosti travnjaci mogu biti kratkotrajni jedna do tri godine,srednje
trajni 4-6 godine i dugotrajni 8-10 godina.
Prema nameni sejani travnjaci se dele na:
-sejane livade
-sejane pašnjake
-sejane travnjake za kombinovano iskorišćavanje
a)košenje-napasanje
b)napasanje-košenje.
Posebnu grupu travnjaka čine oni za posebne namene kao što su bbiološka zaštita
zemljišta,zatim parkovski travnjaci i travnjaci sportskih terena.
Na sejanim travnjacima može biti zastupljeno više ili manje vrsta trava i
leguminoza,međusobno veoma različitih bioloških i proizvodnih svojstava i trajnostijednogodišnje,dvogodišnje,višegodišnje kao i nepoželjne biljne vrste.Kao što je slučaj s
prirodnim travnjacima biljni pokrivač sejanih travnjaka čine predstavnici familija
trava,leguminoza ili mahunarki i biljke drugih familija.
Od velikog broja vrsta trava za zasnivanje sejanih travnjaka kao čisti usev ili za gajenje u
smeši koristi se mali broj vrsta kao što su ježevica,livadski vijuk,visoki vijuk,mačiji
rep,italijanski ljulj koje se odlikuju visokim proizvodnim potencijalom za prinos kvalitetne
biomase.Kada je reč o leguminozama na sejanim travnjacima one imaju poseban
značaj.U odnosu na višegodišnje trave,leguminozne biljke imaju i veće zahteve prema
zemljištu i drugim agroekoločkim uslovima i teže se održavaju.U vezi s tim primenom
određenih agrotehničkih mera,zatim odgovarajući sistemima iskorišćavanja,neophodno
je suzbijanje nepoželjnih korovskim i štetnih biljaka pre svega na lošijim travnjacima.
Savetodavac za stočarstvo
Dipl.ing.Dragan Jakovljević
RATARSTVO I POVRTARSTVO
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PŠENICE
Đubrenje
Đubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekoloških uslova, potencijala područja
za stvaranje prinosa, od potencijala rodnosti sorte, njive i od agroekoloških
uslova godine. Svi ovi faktori utiču na planirani prinos.
Za formiranje prinosa od 1 t zrna I odgovarajuće vegetativne mase iz zemljišta se
iznese sledeća količina hranljivih materija:
N 20 – 30 kg
P2O5 8 – 16 kg
K2O 17 – 25 kg
Od gore pomenutih elemenata fosfor uvek treba vratiti više nego što se iznese
prinosom,jer u zemljištu nema mineralne materije iz koje bi se on oslobodio dok
kalijum vraćamo u jednakoj količini koliko se iznese jer su njegove rezerve
prisutne u zemljištu.Takođe potrebno je znati I sadržaj ovih hraniva u zemljištu a
na osnovu agrohemijske analize zemljišta tako da ako đubrenjem povećamo
sadržaj fosfora I kalijuma do 15 mg tada se I prinos povećava.Ukoliko je
obezbeđenost zemljišta ovim elementima 15-20 mg,prinos stagnira,pri sadržaju
iznad 25 mg,prinos počinje da pada,a preko 40 mg sadržaj ovih elemenata može
postati I toksičan.
Setva
Za uspeh setve veom su bitni vreme, način i dubina setve.Za setvu treba koristiti
sortno čisto seme jer se time opravdava povećanje prinosa. Seme treba da bude
zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na
površini semenjače.
Prilikom odlučivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekološke uslove
regiona kao i agroekološke uslove u datoj godini. Optimalni rok setve
obezbeđuje da pšenica u zimu uđe u fazi punog bokorenja i završenim procesom
kaljenja - u tom slučaju je uspešno prezimljavanje. U našim uslovima povoljan
rok setve je od 5 – 25. oktobra, u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 –
30. oktobra, a tolerantni rok setve je 10 – 15. novembar. Pšenica se može sejati i
posle ovog roka, ali će to imati značajan uticaj na umanjenje prinosa.
Količina semena po 1 m2u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna.
Način setve – pšenica se seje uskoredo sa razmakom redova 12,5 cm (mali broj
sejalica 15 cm). Seme treba položiti na dubinu od 3 – 5 cm. Na lakim i suvljim
zemljištima setvu treba obaviti dublje, a na teškim i vlažnim zemljištima pliće.
Ukoliko se kasni sa setvom trebalo bi seme položiti pliće, a ukoliko je setva
ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu seme treba položiti dublje. Kod
jarih sorti važi obrnuto, ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povećava
temperatura i zemljište se brže suši pa dolazi do sušenja klijanaca), a ako je
setva ranija pliće.
Valjanje se izvodi u sušnim jesenima ,nakon setve pšenice radi boljeg kontakta
semena i zemljišnih čestica, na taj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se
vlaga 5 – 10 cm i skuplja oko semena. Valjanje se vrši sa glatkim valjcima koji
rastresaju površinski deo zemljišta dubine 1 – 2 cm i prekidaju kapilarnu mrežu
koja bi vodu dovela do površine i omogućila njeno isparavanje što u ovakvim
godinama sigurno ne želimo. Valjak ne treba koriostiti na vlažnim zemljištima.
Ukoliko se krajem zime, bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći
pri čemu se zemljište danju otpušta, a noću smrzava može doći do podizanja
gornjeg sloja zemljišta, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa
zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine zemljišta. To dovodi
don sušenja korena, a samim tim i cele biljke. Ova pojava naziva se
podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemljišta kako bi se ponovo
obezbedio kontakt zemljišta i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke
valjke.
Savetodavac za ratarstvo
dipl.ing.Milanka Miladinović
REZULTATI MAKROOGLEDA STRNIH ŽITA 2012-2013
Red.
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
Vrsta -sorta
Trijumf
Planeta
Kruna
Vožd
Ratarica
Vizeljka
Vitka
Merkur
Talas
Arena
Carica
Pobeda
Renesansa
Rapsodija
Zvezdana
Futura
Avangarda
Simonida
NS-40S
Natalija
Midas
Komarom
Balaton
Baletka
Premio
Andino
Apache
Arlekin
Alinea
Rekord
Grand
Amorosa
Odisej
Rudnik
Pinon
565
Nonius
Jadar
Savetodavac za ratarstvo
Dipl.ing. Miodrag Simić
Površina
parcele (ha)
Prinos zrna
t/ha-13%
vlage
Hektol. u kg.
1000 zrna u
gr.
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3.2
3,165
3,754
4,605
5,877
5,526
4,860
4,693
4,573
4,912
5,314
5,264
5,952
5,756
7,112
6,852
6,344
6,606
7,183
8,265
7,195
5,194
6,183
8,126
8,435
7,899
7,905
7,918
5,998
6,357
4,969
5,844
5,469
7,853
4,906
5,968
5,594
6,281
6,204
71,25
79,70
75,25
76,05
80,10
76,45
80,50
80,50
80,50
79,70
78,25
80,10
77,25
79,70
78,50
80,50
76,85
79,30
74,45
78,05
80,50
79,30
77,25
79,70
74,05
76,85
78,50
75,25
75,65
64,55
61,40
60,10
76,05
60,55
64,55
63,70
62,65
44,35
32,6
35,0
36,4
43,2
41,5
39,2
38,5
38,2
39,3
31,7
41,6
39,0
39,4
36,8
38,6
40,3
40,1
38,7
38,7
39,5
36,2
35,4
38,8
35,7
35,6
35,3
38,8
36,4
34,2
43,2
33,1
39,9
44,1
40,1
47,8
41,8
44,0
31,2
Masa zrna
SETVA OZIMOG POVRĆA
Pojava niskih temperatura u toku oktobra prekida vegetaciju nekih vrsta
povrtarskih biljaka. To se posebno odnosi na biljke osetljive na mraz, kao što su
paradajz, paprika, krastavac, boranija.U bašti ostaju kupusnjače,spanać,salate.
Posle uklanjanja ostataka biljaka (najbolje je biljne ostatke spaliti jer se tako
sprečava širenje oboljenja) zemlju u bašti treba prekopati ili preorati, kako bi
preko zime izmrzla. Pri tome deo bašte treba pođubriti stajnjakom, koje se
obavlja svake treće godine. Uvek se đubri onaj deo bašte gde će se sejati
odnosno saditi povrće, koje podnosi i veoma dobro reaguje na organska đubriva
(paprika, paradajz, plavi patlidžan, kupusnjače, krastavac, dinja, lubenica,
praziluk, celer). S obzirom da se efekat organskih đubriva ispoljava tri godine,
najbolje je đubriti celu površinu bašte, jer je tako zemljište podjednako
pođubreno. Ako se đubri u redove ili kućice u koje se vrši setva ili sadnja, uštedi
se u stajnjaku ali zemljište ostaje neujednačeno, što se odražava na rast
narednih useva. U toku oktobra u bašti se seje i sadi ozimo povrće. Pred sadnju
ili setvu zemljište treba dobro pripremiti i pođubriti mineralnim đubrivima (300500g na 10 kvadratnih metara NPK đubriva ili PK đubriva). U oktobru u bašti se
rasađuju luk srebrnjak i salata.Luk srebrnjak sadi se u fazi 3 lista, kada je lažno
stablo debljine olovke.
Pred sadnju skrate se neznatno listovi što omogućuje bolje primanje useva.
Rasad salate (3-4 lista) sadi se u toku oktobra ali samo ozime sorte. Razmak
sadnje zavisi od veličine parcela, a u bašti sadi se na 20-30 X15-20cm. Krupni
arpadžik (prečnika većeg od 2cm) ili sitne lukovice treba iskoristiti za proizvodnju
mladog luka. Pri tome se sadnja obavlja gusto sa razmakom redova od 20cm i u
redu na 5cm. Iz ovakvih lukovica brzo se u rano proleće dobija mladi luk, koji se
koristi za ishranu krajem februara i u martu, aprilu. Krupni arpadžik se može
koristiti i kasnije, u toku zime, za proizvodnju mladog luka u zaštićenom prostoru
(leje, plastenici). Sadnja se obavlja od kraja novembra do polovine januara, a luk
dospeva za ishranu za 30-40 dana. U oktobru treba obaviti sadnju belog luka
koristeći krupniji češanj (samo preko 1,5 grama težine) jer se tako razvijaju jače
biljke. Sadnja se obavlja u redove sa razmakom od 20-40cm, a u redu na 510cm. Pored ovih kultura seje se ozimi spanać. Krajem oktobra i početkom
novembra mogu se sejati mrkva i grašak, ali samo na malim površinama, jer
uspeh ove setve zavisi od vremenskih uslova u toku zime. U oktobru počinje
masovnija berba kupusa, a pre jačih mrazeva završava se berba karfiola.Posle
jačih mrazeva bere se kelj pupčar jer je onda najboljeg kvaliteta. Nedovoljno
razvijen karfiol treba staviti na dorastanje, a nezreli paradajz na dozrevanje, jer
se tako produžava vreme korišćenja.
Savetodavac za povrtarstvo
Dipl. ing Dragan Mijušković
BERBA PAPRIKE I PARADAJZA
Berba paprike
Berba sorti sitnih plodova počinje 40-60 dana posle sadnje, a sorti krupnih plodova posle
50-60 dana, ali se beru svakog drugog do petog dana, (sukcesivno) Treba znati da se
otkidanjem plodova znatno skraćuje period njihovog čuvanja, a uz to se oštećuju i lome
aktivni lastari koji se nalaze u fazi punog cvetanja. Odsecanjem drške ploda na 2
centimetra od stabla postiže se optimalan efekat i sa stanovišta fitosanitarnog stanja
useva i čuvanja ubranih plodova.
Tehnološka zrelost se lako određuje kod sorti koje iz zelene boje perikarpa u botaničkoj
zrelosti prelaze u crvenu boju, dok se kod onih sa svetlo-mlečno zelenom bojom ploda i
postepenog prelaska u žutu boju, vreme branja određuje na osnovu glatkosti, sjaja i
čvrstine i debljine perikarpa. Prinos zavisi od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i
sortimenta. Sorte u tipu šipke daju 180-320 plodova po m², dok hibridi ljute paprike u
čarlstone tipu zameću i preko 1000 plodovam2 Prinosi paprike u klasičnoj tehnologiji
gajenja u njivskoj proizvodnji kreću se 2-5 kg/m2, dok se uz savremen sistem
proizvodnje kod nekih hibrida može ostvariti prinos i do 8 kg /m2.
U proizvodnji u zastićenom prostoru prinos se kreće oko 7-10 kg/m2 najviše do 15 kg/m2 ,
a u holandskom sistemu sa zakidanjem bočnih zaperaka i do 15-20 kg/m2, kod pojedinih
hibrida i do 23-25 kg/m2.
Berba paradajza
Prinosi se u zavisnosti od načina gajenja, vremena proizvodnje, dužine sezone branja i
osobina hibrida, kreću od 5-60 kg/m2. Primenom navodnjavanja kap po kap,
odgovarajućom ishranom i pravilnom zaštitom od bolesti i štetočina realno je da se u
celogodišnjoj plasteničkoj proizvodnji savremenih hibrida paradajza ostvari 350-450 t/ha.
Kvalitet i osobine čuvanja plodova paradajza zavise velikoj meri od pravilne i
uravnotežene ishrane, redovnog i odmerenog navodnjavanja, te od osobina hibrida i
drugih mera nege, ali i od pravilnog postupanja tokom berbe, pakovanja, skladištenja i
transporta. Većina novih hibrida ima osobine povećane čvrstine plodova i dobrog
čuvanja. Sobzirom na veliko kolebanje cene tokom sezone prodaje, hibridi, koji poseduju
obe ove komponente nisu još uvek opšte prihvaćeni, s obzirom na sporije sazrevanje i
kasnije pristizanje na tržište. Transport na udaljena tržišta u tzv. hladnom lancu, gde se
roba sve vreme drži u kontrolisanim uslovima temperature i vlažnosti i gde od momenta
berbe do momenta prodaje krajnjem potrošaču prođe i više nedelja, zahteva upravo
ovakve osobine.
Redovno se beru suvi plodovi kad zarude (transport na udaljena tržišta), ili kada uđu u
punu zrelost. Najbolje je berbu obavljati u periodu nižih dnevnih temperatura, ujutru ili
predveče, nakon čega se u toku noći roba brže rashlađuje, te se može duže čuvati.
Paradajz se od momenta berbe do transporta na dalju doradu i pakovanje čuva u hladu,
čemu služe prikolice na niskim platformama sa arnjevima i ceradom. Postupak dorade i
pakovanja zavisi od tipa hibrida, odnosno najčešće od veličine plodova. Kod hibrida
sitnih plodova obavezno je pranje, sušenje u tunelu, a zatim se na liniji vrši razdvajanje
po veličini i boji, te pakovanje u posude i njihovo zatvaranje folijom. Hibridi kod kojih se
ubira cela cvetna grana imaju doradu u kojoj se najpre uklanjaju čestice prašine i vrši
poliranje, a zatim se obavlja markiranje svakog ploda pojedinačno odgovarajućom
nalepnicom. Nakon toga se vrši slaganje robe u kartonske, drvene ili plastične gajbe ili
kutije, koje se potom unose u skladište i rashlađuje do konačne temperature
skladištenja. Za zrele plodove temperatura skladištenja je 15 do 21 oC , a relativna
vlažnost 85 do 88 %. U takvom režimu u zavisnosti od osobina hibrida skladištenje može
trajati 21 do 28 dana. U skladište se ne unose oštećeni i inficirani plodovi, a paradajz se
ne meša sa krompirom, lukom i mrkvom zbog prenošenja mirisa, niti sa jabukama,
kruškama, brekvama i dinjama, koje emituju prirodni gas zrenja - etilen, čime se znatno
skraćuje dužina čuvanja.
Postupak čuvanja zelenih plodova hibrida podrazumeva skladištenje u mraku na 8 do12
o
C, a u fazi naknadnog dozrevanja temperatura se lagano podiže na 18-20 oC. Danas
se ne koriste preparati za prinudno dozrevanje, iako ne postoje definitivni dokazi da etrel
ili drugi slični preparati izazivaju bilo kakve neželjene posledice.
Savetodavac za povrtarstvo
Dipl.ing. Mira Miljković
VOĆARSTVO
KVALITET GROŽĐA
Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori:sorta,lozna
podloga,klimatski uslovi,zemljišni uslovi,sistem gajenja,primenjene agrotehničke mere
.Sorta je osnov kvaliteta grožđa a samim tim i prerađevina od njega.
Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su:
-sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku
-sadržaj aromatičnih materija,dok je sadržaj ostalih materija bitan ali ne i odlučujući.
Kod stonih sorti čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju kriterijumi za ocenu
kvaliteta su drugačiji.Pored elemanata hemijskog sastava grožđanog soka na kvalitet
utiču:izgled i krupnoća grozda i bobice,boja,zbijenost grozda,čvrstina mesa,topljivost
pokožice,prisustvo semenki,...
Zemljište različitih fizioloških svojstava, plodnosti i mehaničkog sastava u skladu sa
svojim svojstvima utiče na kvalitet grožđa a samim tim i na kvalitet vina, kao glavnog
proizvoda od grožđa. Tako, na primer zemljišta lakšeg mehaničkog sastava povoljnija su
od zemljišta težeg. Peskovita zemljišta utiču na povećanje kvaliteta grožđa, a naročito su
povoljna za gajenje belih vinskih sorti.
Tamnija zemljišta su povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg
toplotnog režima, a zemljišta rude i crvene boje takođe utiču na obojenost crnih vinskih
sorti. Primena svih agrotehničkih mera ima svoj uticaj na kvalitet grožđa i vina. Poseban
uticaj imaju mere zrele i zelene rezidbe, đubrenje, navodnjavanje, zaštita od bolesti i
štetočina, način i održavanje zemljišta i dr. Niski uzgojni oblici usled povoljnijeg toplotnog
režima u prizemnim slojevima vazduha omogućuju veće nakupljanje šećera, bolji kvalitet
grožđa.
Niski uzgojni oblici nisu povoljni za stone sorte jer veliki grozdovi dodiruju zemljište, te se
lako prljaju i vrlo brzo kontaminiraju. Opterećenje čokota rodnim okcima rezidbom na
zrelo ima znatan uticaj na ispoljavanje kvliteta grožđa. Suviše malo kao i preveliko
opterećenje negativno utiče na kvalitet grožđa. Malo opterećenje, pre svega, negativno
utiče na ostvareni prinos grožđa. Naravno, manji prinos grožđa kod istih sorti dovodi do
poboljšanja kvaliteta ali se onda postavlja pitanje ekonomske opravdanosti gajenja.
Prevelik prinos neminovno dovodi do pada kvaliteta grožđa i vina.
Navodnjavanjem se obezbeđuje neophodna količina vode za odvijanje svih životnih
procesa vinove loze. To je naročito važno u mesecima sa deficitom vlage. Ishrana
vinove loze ima neposredan uticaj na kvalitet grožda i proizvoda od grožđa. Primena
optimalnih količina makro i mikro elemenata direktno utiče na kvalitet grožđa. Veliki
uticaj na sadržaj šećera u groždanom soku naročito ispoljavaju makro elementi: azot,
kalijum i fosfor a takođe i mikroelementi: bor, cink, mangan, molibden i bakar.
Pravilna ishrana vinove loze povoljno utiče i na sadržaj mineralnih, bojenih i aromatičnih
materija u grožđu. Tako, na primer pravilna upotreba odredenih količina elemenata
mineralne ishrane doprinosi povećanju belančevinastih i nebelančevinastih materija,
zatim utiče na intenzitet i ujednačenost rasporeda bojenih materija i dr. Na sadržaj
bojenih materija naročito utiču fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, a takođe i bor,
mangan, bakar, cink i molibden. Na prisustvo aromatičnih materija u grožđu naročit
uticaj ispoljava fosfor, kalcijum, kalijum i magnezijum.Na kvalitet grožđa a kasnije i na
kvalitet prerađevina naročit uticaj ispoljavaju način i vreme berbe grožda. Mehanizovana
berba vinskog grožđa, ukoliko mašine nisu tehnički usavršene, mogu imati i negativan
uticaj na kvalitet grožđa i vina. Međutim, ona postaje neminovnost u područjima gde je
osetan nedostatak Ijudske radne snage.
Prerana kao i poznija berba grožđa takođe mogu imati negativan uticaj na kvalitet
grožđa i proizvoda od grožđa. Prerana berba onemogućava ispoljavanje njenih sortnih
karakteristika u smislu sadržaja šećera, ukupnih kiselina, bojenih i aromatičnih materija.
Prekasnom berbom, sem ako je to planski predviđeno mnogo se gubi, pre svega, na
prinosu grožđa. Koncentracija šećera se povećava, ali se remete sadržaj ukupnih
kiselina i sadržaj brojnih aromatičnih materija. Otuda, određivanju vremena berbe mora
se posvetiti posebna pažnja i to u smislu blagovremenog započinjanja i završetka berbe,
zatim i u pogledu organizacije berbe, kako bi obrano grožđe što pre stiglo do preradnih
kapaciteta.
Grožđe namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 22% šećera i 6-8
g/l ukupnih kiselina.Za spravljanje kvalitetnih vina grožđe mora da sadrži 18-22% šećera
i 5-7 g/l ukupnih kiselina, a grožde sorti za spravljanje stonih vina mora sadržati oko 18%
šećera i 5-8 g/l ukupnih kiselina.
Grožđe koje je namenjeno proizvodnji stonih vina obično ima nedovoljnu količinu šećera
dok je sadržaj ukupnih kiselina premali ili vrlo visok.Za proizvodnju destilata koristi se
grožđe sa povišenim sadržajem kiselina, bez izraženog mirisa, neutralnog ukusa i sa
manjim sadržajem šećera u širi.
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
PARAZITI STRNIH ŽITA KOJI SE PRENOSE SEMENOM I ZAŠTITA SEMENA
Preduslov za ostvarenje visokih prinosa strnih žita je setva zdravog ,deklarisanog
semena. Tokom klijanja i nicanja mlade biljke moraju biti zaštićene od bolesti. Zbog toga
se obavlja dorada semena fungicidima u doradnim centrima kako bi se obavila zaštita od
parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu.
Paraziti koji se prenose semenom strnih žita su:





Tilletia caries,(T.tritici)-glavnica pšenice
Ustilago spp.(hordei,nuda,tritici)-gar pšenice i ječma
Fusarium spp.-trulež korena pšenice i ječma
Pyrenophora graminea(Helmintosporium)-prugasta pegavost ječma
Pyrenophora teres(Helmintosporium) -mrežasta pegavost ječma
Tiletia caries –glavnica pšenice
Simptomi se mogu videti tek od klasanja. Zaraženi klasovi su nakostrešeni , zrna su
buretastog oblika i ispunjena su crnim prahom.Perikarp nije zahvaćen.Bolest se prenosi
sporama koje se oslobađaju u vršidbi .Spore su otporne na mraz i mogu ostati klijave
tokom skladištenja pšenice i nekoliko godina.Jedina zaštita je obaviti tretiranje semena
pre setve.
Ustilago spp.(hordei,nuda,tritici)-gar pšenice i ječma
U.tritici (pšenica) i Ustilago nuda (ječam)
Simptomi se uočavaju još od cvetanja .Oboleli klasovi isklasaju pre zdravih.Umesto
zametka zrna i plevica stvore se samo bezoblične crne mase spora(teleutospora).Često
su obolele biljke niže od zdravih. Zaražavanje semena se dešava još u fazi cvetnja
,kada teleutospore dolaze do zdravih klasova . Kada zaraženo zrno proklija nakon setve
gljiva raste u unutrašnjost biljke .Zaštita:tretiranje fungicidima.
Ustilago hordei (na ječmu i ovsu)
Simptomi su slični simptomima Tiletie na pšenici.Zrno je preobraženo u masu
teleutospora ,pleve su manje zahvaćene ,klas je mrko siv.Do infekcije dolazi posle setve
.Spore se nalaze na površini semena.Zaštita –setva tretiranog semena.
Fusarium spp-bolest klijanaca i zrna
Simptomi se javljaju na mladim biljkama,kada dolazi do uginjavanja klijanaca i na klasu
kada se javljaju štura zrna .Suzbijanje-optimalna setva,tret. seme, plodored.
Pyrenophora graminea-prugasta pegavost ječma
Simptomi se vide na mladim listovima u vidu svetlih pruga između žila lista .Kasnije se
listovi osuše.Klasovi zaraženih biljaka su šturi. Ovo je jedn aod najvažnijih bolesti ječma
I ako se ne obavi tretiranje semena gubici mogu biti veliki.Bolest se prenosi isključuvo
semenom.
Pyrenophora teres -mrežasta pegavost ječma
Simptomi bolesti se vide na donjim listovima na kojima se javljaju male smeđe
pege,koje brzo povećavaju I vide se u obliku mrežaste structure.Na klasovima nema
simptoma.Prenosi se zaraženim semenom.
Preparati koji se koriste za tretiranje semena žitarica








Akord 060-OD(Tycon) - za suzbijanje glavnice pšenice - koristi se u količini od 50
ml na 100 kg semena.
Real 200 FS - za suzbijanje Tiletie tritici i Ustilago nuda - u količini od 25 ml na
100 kg semena
Vincit - F - suzbijanje Tiletie tritici, Fusarium, Ustilago nuda - tritici, na pšenici i
Ustilago nuda-hordei, Fusariuma, Drechslera sp. crna trulež klijanaca na ječmu.
Koristi se u dozi od 200 ml na 100 kg semena
Mankogal FS(Mankoseed) - za suzbijanje Tilecie tritici i Fusariuma u količini od
250 ml na 100 kg semena
Mankogal S(Bevesan 60 –s) - za suzbijanje Tilecie tritici i Fusariuma u količini od
200 g na 100 kg semena
Raxil 060-FS(Akord 060-FS,Defender) - suzbijanje Tilecie spp. i Ustilago spp. na
pšenici u količini od 50 ml na 100 kg semena
Raxil S 040 FS - za tretiranje semena ječma u količini od 100 ml na 100 kg
semena radi suzbijanja Ustilago nuda v. hordei, Pyrenphore graminee i teres.
Raxil T 515 - FS - za tretiranje semena pšenice i ječma i suzbijanje Tiletie tritici
na pšenici i Ustilago nuda, Pyrenophore graminee na ječmu. koristi se u količini
od 200 L na 100 kg semena.
Poljoprivrednim proizvođačima savetujemo upotrebu tretiranog deklarisanog semena
za setvu strnih žita. Neki proizvođači zbog visoke cene senske pšenice koriste svoje
seme koje tretiraju sami nekim fungicidom ali je kvalitet takvog tretiranja loš pa
imamo pojavu bolesti naročito Tilecie na pšenicii a zaražena pšenica ne sme da se
koristi za ishranu ljudi i životinja. Zbog ovoga vidimo koliki je značaj setve zdravog
deklarisanog semena.
Savetodavac za zaštitu bilja
Dipl.ing.Ljiljana Jeremić
ŠTETOČINE USKLADIŠTENOG KUKURUZA
Svake godine u svetu I kod nas u skladištima nastaju ogromni gubici u količini I
pogoršavanje kvaliteta proizvoda od insekata ,glodara ,grinja,ptica I
mikroorganizama.Procenjuje se da su godišnji gubici uskladištenih proizvoda u
svetu oko 5-10%, mada nekada štete iznose I 30%.Najviše štete nanose insekti
Među insektima razlikujemo primarne štetočine(one koje mogu oštetiti cela zrna)
I sekundarne štetočine (oni koji oštećuju već oštećena zrna).U primarne
štetočine
ubrajamo
tvrdokrilce-kukuruzni,pirinčani,I
pšenični
žižak,žitni
kukuljičar,I leptire-žitni I ambarski moljac.Sekundarne štetočine su kestenjasti
brašnar, surinamski brašnar , I bakrenasti moljac.
Zaštita uskladištenog kukuruza
Mere u praznim skladištima :pre žetve I berbe potrebno je popraviti
skladištepopuniti pukotine I otvore gde se može naći zaostala količina robe od
protekle godine , očistiti prostorije , elevatore, transportere, I izneti otpad I uništiti.
Prošlogodišnji kukuruz smatra se napadnutim I ne treba se mešati sa
ovogodišnjim rodom već ga treba zaprašiti najmanje mesec I po dana pre berbe
Hemijska dezinfekcija praznog skladišta Najčešće se vrši prskanjem
kontaktnim insekticidima Koristiti sredstva na bazi malationa (Etiol tečni, insektin
)u koncentraciji 3% na 100m2sa dodatkom 5-10 l vode ili na bazi pirimifos metila
(Actellic-50 ) u količini 0,75 – 1,5 ml/ m2
Postupci u toku skladištenja U našem podneblju postoji relativno mala
opasnost da se sa kukuruzom koji dolazi sa polja unese u skladište I skladišni
insekti .Izuzetak je žitni moljac koji može sa zaraženim zrnima da dospe u
skladište.U slučaju potrebe , može se izvršiti preventivno tretiranje kukuruza
insekticidom..
Kontrola stanja proizvoda Za uspešno čuvanje kukuruza neophodno je sniziti
sadržaj vlage zrnene mase I ohladiti je do određenog nivoa. Sadržaj vlage treba
biti ispod 13,5%.Većina štetočina se razvija na oko 28-30 0 C potrebno je da u
skladištu snizi temperatura ispod 200C Pregled proizvoda ,džakova, treba
Pregled proizvoda u toku skladištenja Uprvim mesecima posle berbe zbog još
povoljnih uslova sredinepregled proizvoda u toku skladištenja treba vršiti dva
puta nedeljno a kasnije ,do proleća jednom mesečno.Pregled se vrši vizuelno,
pomeranjem proizvoda, praćenjem vodenim klopkama, feomonima. Ako se
ustanovi da je kukuruz napadnut,I prodceni da je suzbijanje insekata ekonomski
opravdano možemo primeniti insekticide na bazi malationa (100g na 100 kg
zrnaste robe)ili pirimifos-metila (Actellic-50)u količini 8ml/t robe uz dodatak 1-1,5 l
vode.
Savetodavac za zaštitu bilja
Dipl.ing. Ružica Đukić
Download

пољопривредна саветодавна и стручна служба