25.07.2012.
B
R
O
J
7
Poljoprivredna savetodavna i
stručna služba Jagodina
- 1 -Bilten jun 2012.
SADRŽAJ BILTENA:
STOČARTVO
- GAJENJE JUNICA – UZRAST PRI PRVOM TELJENJU
-dipl.ing.Dragan Jakovljević
RATARSTVO
- ULJANA REPICA-VIŠESTRUKO KORISNA BILJKA
- dipl.ing.Milanka Miladinović
- STAJNJAK
- dipl.ing.Miodrag Simić
POVRTARSTVO
- KORNIŠON-POSTRNA SETVA
- dipl.ing.Mira Miljković
- BERBA PAPRIKE I PARADAJZA
- dipl.ing.Dragan Mijušković
VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO
- NAVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA U JABUČNJACIMA
- dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
- VIRUSNE BOLESTI PARADAJZA
-dipl.ing.Ružica Đukić
- 2 -Bilten jun 2012.
STOČARSTVO
GAJENJE JUNICA – UZRAST PRI PRVOM TELJENJU
Polnu zrelost junice tovnih rasa postižu od 8 – 12 meseca života, mada ona može da
varira od četvrtog do četrnaestog. Međutim, u kojem će se uzrastu one koristiti za pripust
(osemenjavanje) određuje se ishranom i njihovom masom. Ako se pare suviše mlade junice,
njihov rast će biti ograničen, a ako su suviše male imaće poteškoće pri porođaju. Samo ako
su junice dobro razvijene u smislu telesnog okvira i mase pri prvom pripustu i , normalno,
kao mlade krave pri prvom telenju, mogu se dobiti dobri reproduktivni i proizvodni rezultati.
To je osnova za njihovo duže korišćenje u priplodu i manji remont stada. Kada se suviše
mlade junice ili s manjom telesnom masom koriste za prvi pripust mogu se očekivati
posledice. To su: niska koncepcija; mali intezitet telesnog razvoja, što rezultira nižom
težinom pri prvom telenju i malim porastom mlade krave; povećani problemi pri telenju i
gubici teladi; visoko fiziološko opterećenje organizma; slabija sposobnost za koncepciju posle
prvog telenja i manja mlečnost; nizak prirast i težina zalučene teladi; visok stepen izlučenih
grla posle prvog a delimično i nakon drugog telenja; povećano učešće neproduktivnih grla u
stadu i veći troškovi za zamenu stada, kao i lošiji privredni rezultat.
Kao odgovarajuća telesna masa pri prvom pripustu junica smatra se ona od 60 odsto
težine odraslih krava pojedinih tovnih rasa, koja je postignuta sa oko 15 meseci uzrasta, što
predstavlja telenje sa dve godine. Druge preporuke se odnose na prvotelenje sa dve i po
godine što omogućuje da junice nastave da rastu, kao i da uspešno odhrane tele. U mnogim
stadima krava dojilja postoji samo jedna sezona telenja. U tom slučaju junice iz
jednogodišnje proizvodnje treba da se odgovarajućim odgojem i ishranom pripreme za
teljenje sa dve godine. Da bi se kod rasta srednjeg do velikog okvira tela postigla telesna
masa od 360 do 450 kilograma pri prvom pripustu, neophodni su dnevni prirasti od 850 –
900 grama u periodu sisanja i od 700 – 800 grama u uzgoju. Za genotipove malog do
srednjeg formata (okvira) za prvi pripust sa 320 – 380 kilograma, prirasti u toku sisanja treba
da iznose 750 – 860 grama, a nakon toga 650 – 720 grama. Ako se ne postignu ove
vrednosti, korišćeni standardi, kada je reč o ishrani, nisu odgovarajući ili se radi o isuviše
kasno zreloj rasi. Tada treba težiti jeftinijem i manje intezivnom odgajanju junice i
maksimalnom korišćenju paše. U tom slučaju treba planirati da se junice tele u uzrastu od 34
– 36 meseci. Znači u sistemu sezonskog parenja (pripusta) junice će se u najvećem broju
slučajeva teliti sa dve ili tri godine. Poželjno je da se za osemanjivanje junica koriste bikovi
koji su ispitani na osobinu lakog telenja. To je lakše kada se praktikuje veštačko
osemenjavanje. Ako se za pripust koriste netestirani bikovi , za junice treba birati one koji
nisu suviše duboki u butovima, već nešto izduženiji i manjih širina tela, i ne suviše teški.
Često se koriste priplodnjaci vršnjaci. Junice se pripuštaju nešto ranije 14 – 21 dan pre
početka parenja starijih grla, jer je njima potrebno nešto duže vreme posle porođaja, da uđu
u novi ciklus. Takva praksa omogućuje da se u sledećem pripustu imaju estrusne aktivnosti u
isto vreme sa drugim grlima u stadu. Za junice se preporučuje nešto kraća sezona parenja,
šest nedelja. Mlade junice koje ne koncepiraju od dva pripusta, verovatno neće biti dobre
krave dojilje. Kada je reč o problemu teških telenja koji prati junice, ističe se da su kritične
veličine ploda i veličina porođajnog kanala. Manji karlični pojas ili veće i teže tele povećavaju
stepen teškoća pri porođaju. Menadzment junicama treba da obezbedi da se od njih bez
teškoća pri porođaju dobija manja, lakša ili proporcionalno razvijena i vitalna telad.
Savetodavac za stočarstvo
dipl.ing.Dragan Jakovljević
- 3 -Bilten jun 2012.
RATARSTVO
ULJANA REPICA-VIŠESTRUKO KORISNA BILJKA
Repica ne podnosi monokulturu,u plodosmeni se na istu površinu vraća svake pete
godine.Zbog zajedničkih bolesti ,isti vremenski razmak mora da se poštuje i u odnosu na
suncokret i soju.Pri izboru preduseva bitno je da se repica seje znatno ranije nego druge
ozime vrste.Dobri predusevi za repicu su krompir,rano povrće,strna žita.Ona je kao predusev
vrlo dobra,jer rano stiže i gotovo redovno omogućava i setvu naknadnih useva.
Osnovna obrada i predsetvena priprema
Obradom zemljišta treba da se stvore uslovi za brzo i ujednačano nicanje relativno sitnog
semena i dobro ukorenjavanje u kratkom jesenjem periodu,kako bi repica pre zime izgradila
snažnu lisnu rozetu.Zbog vretenastog korena,slabe probojne moći i visokih zahteva za
aeracijom,obrada je vrlo bitna.Posle pšenice,kao najčešćeg preduseva,neophodno je odmah
nakon žetve obaviti ljuštenje strništa na 12-15 cm,da bi zemljište u vreme duboke obrade
bilo što bliže optimalnoj vlažnosti.Time se značajno utiče na kvalitet i lakoću osnovne obrade.
Osnovna obrada izvodi se na 25-30 cm najkasnije 3 nedelje pre setve,kako bi se zemljište na
prirodan način sleglo,jer je za repicu,bitno da seme ima tvrdu posteljicu i mek pokrivač.S
obzirom na to da se osnovna obrada izvodi u avgustu,neposredno posle oranja obavlja se
drljanje zbog zatvaranja brazda i ravnanja zemljišta.Tako se postojeća vlaga u zemljištu u
zemljištu bolje čuva,što je u avgustu u našim uslovima često ograničavajući činilac uspešnog
nicanja uljane repice.Čuvanje vlage omogućava kvalitetniju predsetvenu pripremu,koja se
obavlja težim setvospremačima.To se radi u jednom ili nekoliko prohoda,dok se u
površinskom sloju od oko 6 cm ne stvori sitnomrvičasta struktura, a na samoj površini sitnije
grudve koje sprečavaju pojavu pokorice,što kod repice može da bude veliki problem.
Mineralna ishrana i đubrenje
Repica dobro reaguje na organska đubriva,ali zbog kratkog vremena od skidanja preduseva
do setve uglavnom se ne praktikuje direktno unošenje stajnjaka.Ukupne potrebe hraniva za
100 kg semena i na odgovarajuću količinu vegetativne mase su:7 kg azota,2,5 kg fosfora i
10 kg kalijuma.Polovina fosfornih i kalijumovih đubriva primenjuje se pred osnovnu,a ostatak
pred predsetvenu obradu.
Na osnovu eksperimenata ekonomski je opravdano repicu đubriti azotom do 140 kg/ha,tako
što se samo do 40 kg/ha dodaje predsetveno,a ostatak u prihranjivanju i u vreme prolećnog
porasta krajem februara.Veći deo azota dodaje se u proleće zbog toga što je zemljište još
hladno,pa su mikrobiološki procesi mineralizacije organskog azota vrlo slabi,a potrebe biljke
velike.Takođe i zbog oporavka biljke posle zimskih stresova.Suvišna ishrana azotom u toku
jeseni dovodi do prebujnog rasta i smanjene otpornosti prema zimi,a u proleće povećava
opasnost od poleganja.
Setva krajem avgusta i početkom septembra
Pri optimalnom roku setve,krajem avgusta-početkom septembra,uz dovoljne količine
padavina i vlage u zemljištu,repica niče za 4-6 dana,jer se seje plitko na 2-3 cm (ima
relativno sitno seme).Ne treba je sejati posle 20.septembra.Posle setve ako postoje uslovi
treba je navodnjavati.U protivnom obavezno je valjanje.
Seje se na međuredni razmak 15-30 cm,žitnim sejalicama.Kod nas smatra se da sasmo 70%
zasejanih zrna iznikne,a da u toku zime propadne maksimalno do 30%.Zbog toga se za setv
u koristi 6-8 kg/ha semena.Suvišna gustina utiče na izduživanje stabla u toku jeseni,slabiji
razvoj korena i ukorenjavanje biljke-veća je opasnost od poleganja, a takođe dolazi do
nepotrebne konkurencije za hranivima.
Savetodavac za ratarstvo
dipl.ing.Milanka Miladinović
- 4 -Bilten jun 2012.
STAJNJAK
Jedno od najstarijih organskih đubriva je stajnjak.Godinama pre pojave mineralnih đubriva
stajnjakom je održavana i popravljana plodnost zemljišta.O značaju stajnjaka najbolje
svedoče njegove osobine,on je pre svega potpuno đubrivo,jer sadrži sve potrebne elemente
za ishranu biljaka.Pored hraniva sadrži prirodne hormone koje stimuliše rast i razvoj
biljaka.Pored ishrane useva zahvaljujući visokom sadržaju organske materije,stajnjak održava
i povećava opštu plodnost zemljišta popravljajući mu fizičke,hemijske i biološke osobine,što
ga čini nezamenljivim organskim đubrivom za sve vidove biljene proizvodnje.
Zemljište koje se redovno đubri stajnjakom (bar svake treće godine) lakše se obrađuje,uz
smanjenu potrošnju goriva.Zbog relativno niske koncentracije hraniva,u sistemu intenzivne
poljoprivredne proizvodnje stajnjak je potrebno kombinovati sa odgovarajućom količinom
mineralnih đubriva,a na osnovu analize zemljišta i potrebe useva.
Klasičan stajnjak je smesa čvrstih i tečnih ekskremenata domaćih životinja i zmešan sa
prostirkom,a više ili manje prerađem radom aerobnih mikroorganizama.Stajnjak se može
smatrati humusnim i bakterijskim,odnosno kompleksnim đubrivom pored svih
markoelemenata sadrži i mikroelemente.Stajnjak sadrži aktivne materije kao što je vitaminski
B-kompleks.Dobro spreman stajnjak približno sadrži 35% trajnog humusa.
Hemijski sastav stajnjaka pretežno zavisi od vrste životinja od kojih potiče,jer svaka životinja
ne vari hranu jednako i ne uzima jednake količine vode.
Goveđi stajnjak-Ima mnogo vode i teško se zagreva u procesu vrenja.Sadrži sluzave
materije koje povećavaju koherentnost čestica.Mikrobiološka aktivnost ove vrste stajnjaka
nije intenzivna,i ako svaki gram sadrži milione bakterija.Goveđi stajnjak deluje sporo i naziva
se „hladnim“ stajnjakom.Pogodan je za korišćenje u gajenju kalifornijskih glista.
Konjski stajnjak-Sadrži manje vode i ima veliki kapacitet za vazduh.Naziva se „toplim“
stajnjakom,brzo deluje,pa je zato pogodan za hladna i teška zemljišta.Konji slabije
usitnjavaju hranu od goveda pa zato u konjskom stajnjaku ima više nesvarene organske
materije koja dobro dođe bakterijama za hranu.Zbog većeg sadržaja mikroflore i više
nesvarene organske materije procesi razlaganja su intenzivniji nego u goveđem stajnjaku pa
dolazi do većeg zagrevanja prilikom previranja.
Ovčji stajnjak-Ima povoljna fizička svojstva i povoljan kapacitet za vazduh.Odlikuje se
relativno veliki sadržajem azota,vode sadrži manje u poređenju sa stajnjakom drugih
domaćih životinja.Mikroflorom je bogatiji od ostalih vrsta pa je zato i vredniji.
Svinjski stajnjak-Ima dosta povoljnu strukturu koja zavisi od načina ishrana
svinja.Pretežna ishrana habastom krmom (struktura loša),to je hladan stajnjak,sporo se
mineralizuje i male biološke aktivnosti pa se preporučuje pre svega za lakša zemljišta.
Stajnjak peradi-Bogatiji je hranivima nego stajnjak od stoke i spada u koncentrovana
đubriva.Najbogatije u hranivima je đubrivo kokoši.
Starost životinja takođe utiče na sastav stajnjaka.Starije i potpuno odrasle životinje hranu
koriste samo za nadoknadu energije kretanje i toplotu,dok mlade životinje troše hranu i za
svoj rast,pa je stoga njihov stajnjak siromašniji u mineralnim materijama.
Savetodavac za ratarstvo,
Dipl.ing.Miodrag Simić
- 5 -Bilten jun 2012.
POVRTARSTVO
KORNIŠON – POSTRNA SETVA
Kod postrnog gajenja kornišona važno je da predusev rano stiže za berbu radi blagovremene
pripreme zemljišta. Takvi predusevi su grašak, rani krompir, strna žita. Veoma je važno
odabrati parcelu koja se može navodnjavati, jer ako nema uslova za navodnjavanje, setva je
vrlo rizična. Odmah po skidanju preduseva zemljište trba poorati na 20 cm dubine.
Krastavac je vrsta kojoj je neophodno obezbediti najbolje uslove za rast u odnosu na mnoge
druge povrtarske uslove. Najbolje uspeva na temperaturi od 28-32 stepena uz adekvatvo
navodnjavanje. Na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu biljke reaguju velikim smanjenem
prinosa. Najbolje uspeva na dubokim, aluvijalnim, strukturnim tipovima zemljišta. U pogledu
zahteva prema hranjivim materijama, krastavac je neobična biljna vrsta. Za njega je
karakteristična mala potrošnja hranjivih materija, ali ih u zemljišzu mora biti u izobilju.
U postrnoj setvi kornišoni se seju što je moguće pre, a najkasnije do 20 jula. Kod nas
dominira proizvodnja kornišona na otvorenom polju uz sve češće špalirno gajenje. Kada se
gaji na špaliru treba otklanjati bočne grane i mlade plodove do visine 40-60cm. Orezuju se i
stari listovi , jedanput nedeljno, da se obezbedi bolje provetravanje i spreči razvoj bolesti.
U postrnom roku setve kornišone je potrebno navodnjavati često i odmah posle setve.
Najbolje je navodnjavati u jutarnjim časovima i to iz dva razloga:
-Slabije se razvija plamenjača
-Izbegava se dobijanje gorkih plodova jer se izbegava zalivanje zagrejanih biljaka hladnom
vodom.
Kornišoni stižu za berbu 45-50 dana nakon nicanja. Plodonošenje traje 30-40 dana što zavisi
od blagovremenog branja i zdravstvenog stanja useva. Kornišoni se beru svaki drugi dan
isključivo u jutarnjim časovima.
Najveći uticaj na prinos i kvalitet kornišona ima kvalitetno i redovno đubrenje.
-Ukorenjavanje nakon rasađivanja(prvih 15 dana) primenjivati đubriva sa većim sadržajem
fosfora formulacije 10:40:10,
-Nakon ukorenjavanja do formiranja osmog pravog lista primenjivati đubriva formulacije
20:20:20 ili tri šesnastice. Od mikroelemenata primena bora jer povoljno utiče na cvetanje,
-Intezivan rast i porast plodova do prve berbe primenjivati đubriva sa naglaskom na azot i
kalijum, formulacije 24:6:10 i 4:10:40
-Period punog opterećenja i berbe, đubriti sa većim sadržajem kalijuma,
Jednom nedeljno u intezivnoj vegetaciji kroz sistem kap po kap pustiti Kalcijum Nitrat u
količini 200-400 g/aru. Kalcijum ne mešati sa fosfornim đubrivima.
Savetodavac za povrtarstvo
Dipl.ing. Mira Miljković
- 6 -Bilten jun 2012.
BERBA PAPRIKE I PARADAJZA
Berba paprike
Berba sorti sitnih plodova počinje 40-60 dana posle sadnje, a sorti krupnih plodova
posle 50-60 dana, ali se beru svakog drugog do petog dana, (sukcesivno) Treba znati da se
otkidanjem plodova znatno skraćuje period njihovog čuvanja, a uz to se oštećuju i lome
aktivni lastari koji se nalaze u fazi punog cvetanja. Odsecanjem drške ploda na 2 centimetra
od stabla postiže se optimalan efekat i sa stanovišta fitosanitarnog stanja useva i čuvanja
ubranih plodova.
Tehnološka zrelost se lako određuje kod sorti koje iz zelene boje perikarpa u
botaničkoj zrelosti prelaze u crvenu boju, dok se kod onih sa svetlo-mlečno zelenom bojom
ploda i postepenog prelaska u žutu boju, vreme branja određuje na osnovu glatkosti, sjaja i
čvrstine i debljine perikarpa. Prinos zavisi od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i
sortimenta. Sorte u tipu šipke daju 180-320 plodova po m², dok hibridi ljute paprike u
čarlstone tipu zameću i preko 1000 plodovam2 Prinosi paprike u klasičnoj tehnologiji gajenja
u njivskoj proizvodnji kreću se 2-5 kg/m2, dok se uz savremen sistem proizvodnje kod nekih
hibrida može ostvariti prinos i do 8 kg /m2.
U proizvodnji u zastićenom prostoru prinos se kreće oko 7-10 kg/m2 najviše do 15
2
kg/m , a u holandskom sistemu sa zakidanjem bočnih zaperaka i do 15-20 kg/m2, kod
pojedinih hibrida i do 23-25 kg/m2.
Berba paradajza
Prinosi se u zavisnosti od načina gajenja, vremena proizvodnje, dužine sezone branja
i osobina hibrida, kreću od 5-60 kg/m2. Primenom navodnjavanja kap po kap,
odgovarajućom ishranom i pravilnom zaštitom od bolesti i štetočina realno je da se u
celogodišnjoj plasteničkoj proizvodnji savremenih hibrida paradajza ostvari 350-450 t/ha.
Kvalitet i osobine čuvanja plodova paradajza zavise velikoj meri od pravilne i
uravnotežene ishrane, redovnog i odmerenog navodnjavanja, te od osobina hibrida i drugih
mera nege, ali i od pravilnog postupanja tokom berbe, pakovanja, skladištenja i transporta.
Većina novih hibrida ima osobine povećane čvrstine plodova i dobrog čuvanja. Sobzirom na
veliko kolebanje cene tokom sezone prodaje, hibridi, koji poseduju obe ove komponente nisu
još uvek opšte prihvaćeni, s obzirom na sporije sazrevanje i kasnije pristizanje na tržište.
Transport na udaljena tržišta u tzv. hladnom lancu, gde se roba sve vreme drži u
kontrolisanim uslovima temperature i vlažnosti i gde od momenta berbe do momenta prodaje
krajnjem potrošaču prođe i više nedelja, zahteva upravo ovakve osobine.
Redovno se beru suvi plodovi kad zarude (transport na udaljena tržišta), ili kada uđu
u punu zrelost. Najbolje je berbu obavljati u periodu nižih dnevnih temperatura, ujutru ili
predveče, nakon čega se u toku noći roba brže rashlađuje, te se može duže čuvati. Paradajz
se od momenta berbe do transporta na dalju doradu i pakovanje čuva u hladu, čemu služe
prikolice na niskim platformama sa arnjevima i ceradom. Postupak dorade i pakovanja zavisi
od tipa hibrida, odnosno najčešće od veličine plodova. Kod hibrida sitnih plodova obavezno je
pranje, sušenje u tunelu, a zatim se na liniji vrši razdvajanje po veličini i boji, te pakovanje u
posude i njihovo zatvaranje folijom. Hibridi kod kojih se ubira cela cvetna grana imaju
doradu u kojoj se najpre uklanjaju čestice prašine i vrši poliranje, a zatim se obavlja
markiranje svakog ploda pojedinačno odgovarajućom nalepnicom. Nakon toga se vrši
slaganje robe u kartonske, drvene ili plastične gajbe ili kutije, koje se potom unose u
skladište i rashlađuje do konačne temperature skladištenja. Za zrele plodove temperatura
skladištenja je 15 do 21 oC , a relativna vlažnost 85 do 88 %. U takvom režimu u zavisnosti
od osobina hibrida skladištenje može trajati 21 do 28 dana. U skladište se ne unose oštećeni
i inficirani plodovi, a paradajz se ne meša sa krompirom, lukom i mrkvom zbog prenošenja
- 7 -Bilten jun 2012.
mirisa, niti sa jabukama, kruškama, brekvama i dinjama, koje emituju prirodni gas zrenja etilen, čime se znatno skraćuje dužina čuvanja.
Postupak čuvanja zelenih plodova hibrida podrazumeva skladištenje u mraku na 8
do12 oC, a u fazi naknadnog dozrevanja temperatura se lagano podiže na 18-20 oC. Danas
se ne koriste preparati za prinudno dozrevanje, iako ne postoje definitivni dokazi da etrel ili
drugi slični preparati izazivaju bilo kakve neželjene posledice.
Savetodavac za povrtarstvo
dipl.ing.Dragan Mijušković
VOĆARSTVO
NAVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA U JABUČNJACIMA
Navodnjavanje predstavlja melioraciju zemljišta kojom želi da se dovede potrebna količina
vode u zonu korenovog sistema jabuke koja oskudeva u vodi. Navodnjavanje jabuke
neophodno je u oblasima sa nedovoljnom količinom padavina i pri nepovoljnom rasporedu
padavina u tku vegetacionog perioda.
Uticaj navodnjavanja. Navodnjavanje utiče na osobine zemljišta, na mikroklimat prizemnog
sloja vazduha i na snabevanje jabuke vodom.
Navodnjavanjem se povećava vlažnost zemljišta i menjaju se njegove toplotne, fizičke,
hemijske i biološke osobine. U toku leta vlažno zemljište je hladnije, a za vreme hladnog
perioda godine toplije od suvog zemljišta.
Optimalna količina vode u zemljištu omogućava da se poveća porast mladara jabuke i
uveća intezitet fotosinteze, da se osigura redovna i obilna rodnost i poboljša kvalitet
plodova, da se poveća otpornost jabuke prema niskim zimskim temperaturama i smanji
bojazan od poznih mrazeva, kao i da se uvećaju ukupan prihod, dohodak i dobit (profit)
jabučnjaka.
Potrebe jabuke za vodom. Osnovni zadatak voćara je da u toku cele godine u jabučnjaku
održavaju zadovoljavajuću vlažnost zemljišta. Takvi uslovi vladaju u normalnom, strukturnom
zemljištu kada voda zauzima 65 do 85% punog vodnog kapaciteta.
Jabuka troši dosta vode, a za njom dolaze šljiva, pa kruška, višnja, orah, trešnja, breskva i
kajsija. Letnje sorte jabuka troše najmanje količine vode, a zimske sorte najveće. Savremeni
gusti zasadi jabuke troše više vode nego polugusti i retki. Stoga jabuke u aridnim i
semiaridnim područjima treba gajiti na većim rastojanjima i to po pravilu uz navodnjavanje.
Jabučnjak pod jalovim ugarom troši manje količine vode nego drugi načini održavanja
zemljišta u zasadu.
Zasad jabuke opterećen obilnim rodom troši velike količine vode.
S obzirom na visoke temperature i veliku oskudicu u zemljišnoj i vazdušnoj vlažnosti
nsjčešće u toku jula i avgusta, tada treba sprovesti najveći broj zalivanja jabuke kako bi se
nadoknadio nedostatak vode.
Vreme,rokovi i norme zalivanja jabuke. Trenutak zalivanja može se odrediti praktičnim
putem (kad tokom 2 do 3 nedelje padne manje od 25 mm padavina ili kad lišće jabuke usled
nedostatka vlage prestane da raste i počne da dobija bledu zelenožutu boju), ili merenjem
vlagomerom, tenziometrom.
Rokovi i norme zalivanja određuju se obično na osnovu dopuštene minimalne vlažnosti u
zoni aktivnog korenovog sistema jabuke. Tu granicu u normalnim zemljištima čini vlažnost
koja je manja od 65% punog vodnog kapaciteta.
Norma zalivanja je količina vode koja se daje u jednom zalivanju da bi zemljišna vlaga u
zoni korenovog sistema došla do granice openenokapilarnog kapaciteta. Zbir svih normi
zalivanja u toku vegetacionog perioda je norma navodnjavanja.
Za jedno zalivanje potrebno je 45 do 55 mm vode.
- 8 -Bilten jun 2012.
Kvalitet vode za navodnjavanje. Voda za navodnjavanje jabuke treba da bude bez soli i
mulja, umereno topla ( oko 20 stepeni) i sa dovoljno vazduha ( kiseonika ).
Kišnica je pogodna za navodnjavanje jabuke, dobre su po pravilu i rečne i jezerske vode, a
izvorske i bunarske vode obično su hladne i sa malo kiseonika.
Načini navodnjavanja. Koriste se četiri načina navodnjavanja: površinsko (brazdama) ,
sistem kap po kap, veštačka kiša i podzemno.
Navodnjavanje brazdama je dobar način površinskog navodnjavanja jabuke. Izvodi se na
zemljištima sa opštim padom od 3 stepena. Brazde treba da budu duge 80 do 120 m, a
duboke 15 do 25 cm. Brazde se zatrpavaju plugom posle zalivanja. Struktura zemljišta dobro
se čuva pri navodnjavanju brazdama , ali je vlaženje brazda po dužini neravnomerno.
Navodnjavanje sistemom kap po kap je savremen način navodnjavanja. Za tu svrhu gradi
se stacionarni sistem za navodnjavanje sa automatskom regulacijom. U zemljištu se stalno
održava povoljan nivo vlažnosti. To se postiže kapanjem vode iz plastičnih cevi. Uređaj se
automatski uključuje, odnosno isključuje čim se nivo vlažnosti zemljišta približi kritičnim
tačkama. Utrošak vode je ekonomičan, a sistem kap po kap može da se primeni na
površinama različite konfiguracije.
Specijalni filteri za pročišćavanje vode su neophodni da ne bi došlo do zapušavanja sistema
kap po kap. Taj sistem se može koristiti i za đubrenje.
Navodnjavanje veštačkom kišom (orošavanjem) izvodi se rasprskivačima koji vodu
razbijaju u kapljice. Navodnjavanje jabučnjaka veštačkom kišom može da se koristi na svim
tipovima zemljišta i na terenima različite konfiguracije. Utrošak vode je ekonomičan, vlaženje
je ujednačeno, a zalivanje može da se obavlja po tihom vremenu i danju i noću. Veštačka
kiša može da se upotrebi u borbi protiv poznih mrazeva.
Podzemno navodnjavanje obavlja se u strukturnim zemljištima pomoću mreže specijalnih
podzemnih perforiranih cevi ili sistemom kap po kap, kojima se voda dovodi u dublje slojeve
slojeve zemljišta, a zatim kapilarno penje u područje korenovog sistema jabuke.
Savetodavac za voćarstvo-vinogradarstvo
dipl.ing.Dejan Jocić
ZAŠTITA BILJA
VIRUSNE BOLESTI PARADAJZA
Virus mozaika duvana
Simptomi: Na ispoljavanje simptoma utiče soj virusa, fenofaza razvoja biljke i spoljne
temperature. Kod mladih biljaka u toplim lejama lišće ima končast izgled.Kod starijih biljaka
lišće je malo naborano i javlja se mozaik u vidu hlorotičnih pega, na lodovima se javlja
udubljenje mrke boje.
Razvoj bolesti:Virus se širi mehaničkim putem dodirom zdravih i zaraženih biljaka i prilikom
sadnje pinsiranja vezivanja zakidanja zaperaka.Virus sse prenosi i semenom i zaraženim
biljnim ostacima.
Štetnost:Napadnute biljke zaostaju u porastu a biljni delovi obično izumiru. Pored šteta na
paradajzu ovaj virus izaziva i štete na paprici gde mogu gubici dostići i preko 40% prinosa.
Mere borbe: Važna je setva zdravog semena, dezinfekcija zemljišta., alata , ruku i odela
kojim se ulazi u zasad.Spaljivanje biljnih ostataka i uništavanje korova takođe predstavlja
dobru preventivu.
Virus mozaika krastavca
- 9 -Bilten jun 2012.
Simptomi:Liske se izdužuju i pretvaraju u končaste tvorevine pa je bolest dobila ime nitavost
lišća. Javlja se i mozaično šarenilo.
Razvoj bolesti:Virus se održava u korovima a vašima se prenosi sa zaražene na zdravu biljku.
Takođe se prenosi biljnim sokom (što je posebno opasno kod biljaka gustog sklopa), i
zaraženim biljnim ostacima .
Štetnost:Javlja se samo na osetljivim biljkama pa nema većeg ekonomskog značaja. Biljke
zaostaju u porastu , cvetovi su sterilni i ne donose plod. Javlja se i na paprici, krastavcima ,
dinji , bostanu i drugim kulturama.
Mere borbe : Korišćenje zdravog rasada dezinfekcija zemljišta, plodored i suzbijanje lisnih
vaši su glavne mere borbe.
Virus bronzavosti paradajza
Simptomi:Biljka se savija , skraćuju se internodije i biljka ima žbunast izgled.Na listu se
javljaju pege bronzane boje.
Razvoj bolesti :Glavni prenosioci su tripsi. Oni prezimljavaju kao odrasli i u sebi nose
virus.Velika opasnost su staklenici i plastenici u kojima tripsi prezimljavaju.
Štetnost:Cvetovi su neoplođeni a plodovi i ako se zametnu slabo se razvijaju. Javlja se i
sušenje rodnih grančica i rano propadanje biljaka. Slični simptomi javljaju se i na krompiru.
Mere borbe:Suzbijanje tripsa i uništavanje korova na kojim se trips razmnožava je jedina
mera kojom se sprečava pojava i širenje ovog virusa.
Savetodavac za zaštitu bilja
dipl. ing Ružica Đukić
- 10 -Bilten jun 2012.
Download

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Jagodina 7