POVRTARSTVO
Uloga polinacije useva
u naprednoj proizvodnji voća i povrća
Biologija polinacije
Za mnoge gajene vrste polinacija je
osnova zametanja plodova: bez oplodnje, što za rezultat ima slabo razviće semena, plodovi teško mogu da narastu u
dovoljnoj meri da imaju punu komercijalnu vrednost. Ovaj tekst se bavi biologijom cvetanja, mehanizmom polinacije
i oplodnje, prednostima dopunske polinacije, a sve u cilju boljeg razumevanja
korisnosti polinacije i potrebe za dopunskom polinacijom u komercijalnom gajenju povrća i voća.
Biologija cvetanja
U svetu viših biljaka razlikujemo golosemenice, koje ne cvetaju (Gymnosperme) i skrivenosemenice (Angyiosperme). Cvet skrivenosemenica (pogledaj sliku 1.) je biljni organ u kome se
odigrava polinacija. Prašnici se sastoje
od konaca koji imaju antere na vrhu (4).
Muški gameti (polenova zrna) proizvode se u anterama. Ovarijum ili plodnik
(2), stubić (1) i žig (6) formiraju tučak.
Tučak je smešten direktno na čašicu (3)
koja je deo cvetne drške (9). Čašični listići cveta (8) su obično zeleni i štite cvet
pre nego što se otvori. Krunični listići (5)
su obično jarkih boja i privlače insekte
koji vrše polinaciju, često i mirisom. Čašični i krunični listići formiraju omotač
cveta ili perijant. Ponekad u cvetu nedostaju krunični i/ili čašični listići, ili su
pak čašični listići obojeni. Nektarije su
organi koji luče nektar (tečnost bogata
šećerom), koji takođe privlače insekte.
Generalno su locirane u osnovi cveta
(najčešće između plodnika u kruničnih
listića).
18
Slika 1. Glavni delovi cveta
Oprašivanje i oplodnja
Polen koji se produkuje u anterama se
oslobađa nakon sazrevanja. U procesu
polinacije polenova zrna se prenose od
prašnika (muški polni organ) ka tučku
(ženski polni organ) na istom ili sledećem cvetu. Na žigu tučka polenovo zrno
se deli u dve ćelije: vegetativnu koje klija
u cevčicu niz koju se spušta generativna
ćelija koja pronalazi plodnik. Tokom formiranja polena ili ponekad nešto kasnije, generativna ćelija se deli u dva polna
nukleusa (samo kod skrivenosemenica).
Čim polenova cevčica dospe do plodnika, muška polna ćelija se spušta niz mikropilu do ovule ili jedne od ovula. Ovula
sadrži jajnu ćeliju i centralnu ćeliju. Jedan
od muških gameta oplodiće jajnu ćeliju i
formirati semeni zametak, dok će drugi
oploditi centralnu ćeliju od koje će nakon oplodnje nastati endosperm, odnosno
uskladištene rezervne materije iz kojih
će se hraniti klica, ili embrion. Zajedno
formiraju seme. Neke vrste u cvetu imaju
više ovula u plodniku, pa u plodu zameću
više semena. Seme stimuliše rast okolnih
tkiva (perikarp), pa tako raste i nakrupnja
plod. Bez semena plodovi obično ne rastu
uopšte, ili delimično, osim kod partenokarpnih vrsti, sorata i hibrida.
Slika 2. Polinacija i oplodnja
POVRTARSTVO
Tipovi cvetanja
Jednopolni cvetovi sadrže prašnike
ili tučkove, nikad oba, dok dvopolni
(hermafroditni) cvetovi sadrže i jedne i
druge polne elemente. Najveći deo plodovitih vrsta povrća i voća ima „idealne“ dvopolne cvetove. Primer su jagoda,
borovnica i sve vrste koštičavog i jabučastog voća. Često su mnoge od ovih
vrsta delimično, ili u potpunosti samooplodne, što znači da je polen sa jednog
cveta u stanju da oplodi tučak na istom
cvetu. Neke od ovih vrsti sa dvopolnim
cvetovima, su samo-sterilne, što znači da
je polen inkompatibilan i da ne može da
oplodi isti cvet. U ovom slučaju govorimo o strano-oplodnji.
Biljne vrste takođe delimo na jednodome (monoecius), što znači da su i
muški i ženski cvetovi na istim biljkama,
npr. vrežasto povrće: tikvice, bundeve,
lubenice, dinje... U slučaju kada se muški i ženski cvetovi javljaju na različitim
biljkama, onda govorimo o dvodomim
vrstama (diecius) kao npr. kivi ili stare
sorte krastavca, dok su moderni hibridi
krastavca uglavnom partenokarpni, ili
predominatno gineceus tip, sa dominantnim ženskim cvetovima. Postoje vrste
koje na istoj biljci imaju i muške, zasebne ženske cvetove, kao i dvopolne, odnosno hermafroditne cvetove (subdiecius).
Tipovi i načini polinacije
Postoje dva tipa polinacije: samopolinacija i strano-polinacija (slika 3.)
Samo-polinacija ili samo-oplodnja je zastupljena kada se polen na istom cvetu
prenosi sa prašnika do tučka/tučkova, ili
se polen prenosi sa cveta na cvet na istoj
biljci (susedska polinacija). Kod strano-polinacije, odnosno strano-oplodnje,
polen se prenosi sa biljke na biljku kod
iste gajene vrste. Ponavljamo, neke vrste
omogućavaju samo-polinaciju (nazivamo ih samo-oplodnim), dok druge imaju
različite mehanizme koji to onemogućavaju (samo-sterilne).
Postoji niz načina na koji se odvija
polinacija:
- Polinacija vetrom (anemofilija),
što uz delovanje gravitacije, igra veoma
važnu ulogu u samo-polinaciji- Najčešći
je način oprašivanja kod trava, žita, kukuruza, i nekih drvenastih vrsta, šta više
ovaj način stimuliše samo-oprašivanje i
strano oprašivanje kod niza voćnih vrsti.
- Oprašivanje ili polinacija insektima (entomofilija), koje obavljaju pčele,
bumbari i ose, dominatno je u oplodnji
voćnih vrsti. Vekovima čovek koristi
pčelinja društva u ove svrhe, posebno
kada je vlažnost vazduha visoka i oprašivanje vetrom ne daje dobre rezultate. Kada je vlaga visoka polen postaje
lepljiv i bolje se prenosi insektima, za
razliku od suvog vremena, kada su polenova zrna suva i lagana i lako se prenose
vetrom.
- Veštačka polinacija se može ostvariti korišćenjem hormona regulatora
rasta, ručnim protresanjem cvetova i
nanošenjem svežeg polena četkicom, ili
sprejerima.
- Kod nekih biljnih vrsta postoji
kombinacija oprašivanja životinjama
(zoofilija) i vetrom (anemofilija).
Osim pouzdanog metoda (npr. solitarni insekti) za prenošenje polena (oprašivanje/polinaciju), niz faktora igra vrlo
značajnu ulogu za uspešno oprašivanje i
oplodnju:
- Momenat polinacije
- Kvalitet cvetova
- Kvalitet i klijavost polenovih zrna
- Prijemčivost jajne ćelije
- Meteorološki uslovi, u prvom redu
temperatura i vlažnost, koji stimulišu sazrevanje polena, klijanje polena i oplodnju
kao životni vek jajne ćelije minus vreme
potrebno za porast polenove cevčice od
žiga do plodnika. Brzina rasta polenove cevčice jako zavisi od temperature
vazduha. Takođe je važno i neophodno
vreme da žig omogući klijanje polenovog zrna. Po pravilu kod strano-oplodnje polenovo zrno klija u cevčicu mnogo brže nego kod samooplodnih vrsta.
Ukoliko je EPP kraći, to znači potrebu
brže oplodnje, odnosno odmah nakon
potpunog otvaranja cvetova. U ovakvom
slučaju prisustvo dopunske polinacije
ima nesumljiv značaj. Efektivni period
polinacije (EPP) generalno traje 4 do 6
dana, ali može biti duži ili kraći zavisno
od vrste useva, sorte ili hibrida, kao i variranja uslova sredine.
Komercijalna polinacija
(Dopunsko oprašivanje insektima)
Insekti najčešće bivaju privučeni na
cvetove nektarom (luči se u nektarijama), ili polenom (formira se u anterama)
slika 1. Nektar je vrlo važan energetski
resurs za mnoge oprašivače, ali treba
znati da su i nektar i polen podjednako važni za životni ciklus razvoja larvi
polinatora. U cvetovima većine useva
produkuje se i nektar i polen, ali njihov
kvantitet i kvalitet jako varira, ne samo
među gajenim vrstama, već i između sorata i hibrida iste vrste ili tipa. npr. sorta
jagode Elsanta je mnogo manje atraktiv-
Slika 3. Samooplodnja (S) i stranooplodnja (C)
na od sorte Sonata, jer proizvodi mnogo
EPP (Efektivni Period Polinacije) manje polena. Cvetovi kruške proizvode
Najčešće podarazumeva diskusiju
kada ćemo imati ili nećemo imati uspešnu polinaciju i oplodnju. EPP se definiše
vrlo malo nektara, a uz to sadržaj šećera
je vrlo nizak, tako da je malo atraktivna za oprašivače. Za razliku, trešnja ili
borovnica produkuju puno nektara sa
19
POVRTARSTVO
visokom koncentracijom šećera (razlikuje se po sortama) i zato su atraktivne
za polinatore. Produkcija nektara je jako
zavisna od uslova sredine (temperature,
vlažnosti i dr.) i može se jako menjani
dan za danom. Precizno navodnjavanje u
sušnim uslovima je veoma važno za normalnu produkciju nektara.
Kada insekti polinatori, kao npr. pčele
ili bumbari posećuju cvetove, oni sisaju
i piju nektar i sakupljaju polen u korpicama na nožicama (corbiculae) slika 4.
dok mnoge solitarne pčele (npr. Osmia
sp.) sakupljaju polen na stomaku na zadnjoj strani tela (skopa) slika 5.
ru, među vrstama voća i povrća koje se
najviše gaje, najvažnija je dopunska polinacija kod: paradajza, paprike, tikvice,
dinje, jagodastog voća. S obzirom na činjenicu da u plastenicima nema kretanja
vazduha, niti su prisutni prirodni polinatori, neizostavno je korišćenje solitarnih
insekata polinatora, ili veštačkog načina
oprašivanja.
Polinacija na otvorenom polju
U proizvodnji jagodastog i koštičavog voća, te u gajenju vrežastog povrća na otvorenom polju, često se koristi
Slika 4. Corbicula sa polenom kod bumbara
Sakupljeni polen polinatori donose u
gnezdo/saće gde se koristi kao hrana za
njihove larve. Tokom posećivanja cvetova mnogo polena dospeva sa jednog na
drugi cvet, uslovljavajući strano-oplodnju, tako što neželjeno spadne sa nožica
na žigove tučkova drugih cvetova. Posetom insekata indukuje se i samo-oplodnja, jer tokom njihovog rada na sakupljanju nektara i polena, oni dodiruju prašnike i žigove tučaka stimulišući kontakt
polena i žiga tučka u istom cvetu.
Kod samo-oplodnih useva kao što su
borovnica i paradajz, posete bumbara su
još korisnije, jer cvetovi vibriraju od ovih
insekata (buzz polinacija), što stimuliše
samo-oprašivanje. Činjenica da mnogi
solitarni insekti nose polen na njihovom
stomaku (scope), čini ih još uspešnijim
u oprašivanju, jer kod svake pojedinačne
posete polen lako pada na žig tučka.
Polinacija u zaštićenom prostoru
Polnacija je jako značajna u hortikulturi, jer kod većine najkomercijalnijih
useva bez dopunske polinacije nema
dobrog zametanja. U zaštićenom prosto-
20
Slika 5. Scopa kod Osmia
dopunska polinacija bumbarima, kako
bi se omogućilo maksimalno zametanje, postigao bolji kvalitet i krupniji
plodovi, odnosno veći prinos i profit.
Osim toga, u komercijalnim zasadima
voća, obično se koriti klonski materijal,
od matičnih biljaka, te nema apsolutno
genetičke varijabilnosti. Mnoge vrste
voća (trešnja, kruška), ili najveći broj,
naročito starijih sorata, zahtevaju strano-oplodnju od drugih sorata, jer strani
polen bolje klija, a oplodnja je sigurnija. Strano-oplodnja polenom od drugih
sorata vodi boljem zametanju, plodovi
su krupniji, kvalitet bolji, čvstina i dužina čuvanja izraženiji.
U zasadima voća gde je stranooplodnja sortama oprašivačima jako
važna, razmešta se određeni broj stabala kako bi se obezbedilo optimalno
zametanje. Cilj nam je da maksimalno
umanjimo gubitke na komercijalnosti prinosa, smanjenjem broja stabala
oprašivača. Inače, oprašivači moraju
biti genetički pogodan materijal, koji
cveta približno u isto vreme sa glavnim
komercijalnim sortama i ima fertilan,
kompatibilan polen. U mnogo sluča-
jeva košnice sa pčelama, sve češće sa
bumbarima ili drugim solitarnim insektima pojačavaju efekat strano-oplodnje
i sa umanjenim brojem stabala oprašivača, ili u nekim slučajevima i bez njih
(delimično samooplodne sorte npr. sorta trešnje Burlat). Neke sorte voća zameću i bez oprašivanja (partenokapija)
npr. sorta kruške Conferance. Ponekad
se koriste hormoni regulatora rasta, kao
npr., tretman giberelinskom kiselinom
(GA3 i GA4/7) u stimulaciji zametanja,
ali to za posledicu ima neželjeno puno
deformisanih polodova, oblika flaše
Slika 6.
Slika 6. Nepravilan oblik sorte kruške
Conferace
Efekti polinacije
Dobro oprašivanje donosi:
- Bolje zametanje: u slučaju da ne
dođe do normalnog oprašivanja, zametnuti plodovi će odmah otpasti, ili najkasnije u periodu normalnog prirodnog
proređivanja (faza fruitleta kod jabuke
30 mm).
- Krupniji plodovi: više zametnutog semena stimuliše okolno tkivo da
stvara hormone rasta, poput giberelina
i auksina, što vodi intenzivnijem deljenju i rastu ćelija perikarpa. Više zametnutog semena, po pravilu znači mnogo
krupnije plodove.
- Duže čuvanje: zametnuto seme
takođe stimuliše okolna tkiva da usvaja više bora i kalcijuma između ostalih
materija, što koru ploda čini tvrđom i
mnogo otpornijom na bolesti skladišta tokom čuvanja. Na taj način gubici
usled kala, ili truljenja plodova su mnogo manji.
- Lepši i pravilniji plodovi: ako
je polinacija nedovoljna i nepotpuna,
plodovi mogu biti nepravilni, nesime-
POVRTARSTVO
trični i najčešće su sitniji. Već ste videli primer sorte kruške Conference na
slici 6. Takođe jagoda zbog nepotpune
polinacije (slika 7.) ima veliki procenat
nepravilnh plodova. Veliki broj drugih
useva takođe reaguje na loše oprašivanje sitnijim i deformisanim plodovima,
što povećava troškove.
- Kraći period berbe: dobra polinacija podrazumeva i brže i ravnomernije
zrenje i kratku i koncentrisanu berbu.
Naprimer, kod dinje upotreba bumbara
u polinaciji znači najmanje jednu berbu manje, što znatno smanjuje troškove
radne snage.
- Manja upotreba pesticida: sobzirom na brže i uniformnije zrenje, neophodna je manja upotreba zaštitnih
sredstava protiv truleži. Činjenica da
se i zbog samih polinatora mora vršiti
pažljiviji izbor pesticida za rezultat ima
manje rezidua u finalnom proizvodu.
Slika 7. Plodovi jagode nepravilnog
oblika usled loše i nedovoljne oplodnje
Dobro oprašivanje takođe može negativno da se odrazi na proizvodnju:
- Ukoliko je zametanje kod višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voća
vrlo visoko, može se javljati alternativno rađanje. Ukoliko je formirano jako
puno semena i krupnih plodova, fiziološki signal će usloviti smanjeno formiranje rodnog potencijala, odnosno
rodnih pupoljaka, tako da sledeće godine cvetanje neće imati dovoljan obim.
Prevencija alternativnog rađanja se sastoji u pravovremenom proređivanju
zametnutih plodova, ili uklanjanju košnica sa polinatorima nakon oprašivanja
“kraljevskih” najkrupnijih cvetova, koji
daju i najkrupnije plodove.
- Preveliko zametanje kod povrća i
voća može podrazumevati i smanjenje
veličine plodova, što onda podrazumeva i povećanje troškova u tehnologiji
gajenja.
- Najzad treba napomenuti da troškovi proređivanja plodova (ručno ili
hemijski) jesu svakako veći od pravovremenog praćenja polinacije i uklanjanja košnica čim se završi oprašivanje
najkrupnijih cvetova.
Napomena: Treba imati na umu da
povećano zametanje podrazumeva i potrebu pojačane mineralne ishrane i navodnjavanja.
Prednosti korišćenja bumbara
u polinaciji
Bumbari, zajedno sa medonosnom
pčelom, osama, mravima i termitima
su socijalna vrsta insekata. To znači da
imaju u koloniji društvene odnose, odnosno da članovi kolonije imaju određene zadatke. Bumbari pripadaju redu
Hymenoptera (insekti sa membranskim
krilima), familiji Apidae (pčela) i rodu
Bombus (bumbara). Postoji oko 300 do
400 vrsti bumbara koje su najčešće u
umereno kontinentalnom pojasu Evrope, Azije i Severne Amerike.
Od aprila 1988 Koppert BV se bavi
selekcijom bumbara u svrhe polinacije različitih vrsta useva. Danas mnogo
kompanija u svetu proizvodi selekcionisana društva bumbara u svrhe komercijalne oplodnje gajenih useva.
Bumbari su krilati insekti, vrlo srodni sa dobro poznatom medonosnom
pčelom. Oni su relativno krupniji po
veličini, i imaju somotske dlačice, često
jarkih boja. Telo je izgrađeno od: glave
sa antenama, složenim očima, vilicama,
jezikom; toraksa sa krilima (2 para krila, jedna veća, druga manja) i nogu (3
para); i abdomena.
Što se tiče njihove aktivnosti u polinaciji u odnosu na medonosnu pčelu
karakterišu se sledećim karakterisitkama:
- Bumbari su aktivni već od 8°C, pčela teorijski od 10°C, a u praksi od 15°C.
- Mnogo su aktivniji tokom oblačnih,
maglovitih, ili kišnih dana u odnosu na
medonosnu pčelu, koja je prilično neaktivna kod slabog osvetljenja.
- Bumbari lete i kod brzine vetra do
60 km/h, dok je pčela aktivna do maksimalnih 30 km/h.
- Bumbari imaju vrlo dug radni dan u
polinaciji, od rane zore do kasne večeri.
- Privlače ih i cvetovi vrsta koje nemaju atraktivnu krunicu: npr. borovnica.
- Prenose do 2,5 puta više polena prilikom svake posete, prvenstveno obzirom na njihovu veličinu.
- Bolje se orijentišu u uslovima difuznog osvetljanje zbog čega su aktivniji ispod plastike, mreže za zasenu,
protivgradne mreže, ili bilo kog vida
pokrivnih materijala u zaštićenom, ili
poluzaštićenom prostoru.
- Imaju usni aparat koji omogućuje
polinaciju nekih vrsti sa karakterističnom morfologijom cvetova, npr. lucerka, kod koje medonosna pčela izbegava
sakupljanje polena, već sakuplja samo
nektar.
- Za razliku od pčela imaju i tzv. buzz
efekat usled brzih vibracija krilima, što
pomaže prašenju antera i prenošenju
polena na žig tučka. Kod borovnice to
je dominantan način prenošenja polena.
- Nesavršeniji su u komunikaciji, te
izostaje prenošenje informacija kao kod
plesa pčela, pa je i verovatnoća odlaska
na kvalitetniju pašu mnogo manja nego
kod medonosne pčele.
- U pojedinačnom letu posećuje znatno veći broj cvetova, pa je mogućnost
strano-oplodnje veća.
- U sakupljanju nektara i polena je
manje sistematičan, te je mogućnost
strano-oplodnje veća.
- Podnosi pomeranje košnica i na
samo desetak metara, za razliku od
pčele koja ide na novu lokaciju udaljenu najmanje nekoliko kilometara, što
omogućuje selidbu košnica sa kajsije na
trešnju, sa trešnje na krušku i slično.
- Usled eventualne grube manipulacije i korišćenja košnica, bumbari nisu
ni približno agresivni kao medonosna
pčela, a košnicu sami možete postaviti
i ne morate je servisirati.
- Bumbare možete koristi u polinaciju vrlo ranih, ili vrlo kasnih useva, ili
zasada, tokom čitave godine.
- Prilikom primene hemijskih zaštitnih sredstava lako je sakupiti koloniju
bumbara i privremeno ukloniti košnicu.
Aktuelni rezultati korišćenja
bumbara u polinaciji
Rezultati dobijeni u oglednim ispitivanjima i u komercijalnom korišćenju
opravdavaju upotrebu bumbara, kako
u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. Više-manje je poznato da
su efekti u polinaciji paradajza, papri-
21
POVRTARSTVO
ke, dinje i tikvice u plastenicima veoma
dobri, kako u pogledu ukupnog prinosa,
tako i u pogledu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti ubranih plodova. Manje
je poznato da se specijalno dizajnirane
košnice TRIPOL, koje sadrže 3 društva
i namenjene su polinaciji useva na otvorenom mogu uspešno koristiti u povrtarskoj proizvodnji, gajenju jagodastog
voća, ali i u višegodišnjim zasadima drvenastih vrsta voća.
U 2010 godini niske temperature
vazduha i zemljišta u zametanju plodova, uslovile su propadanje većine zasada, bilo da se radi o usevu pod niskim
tunelima, ili na otvorenom. Za razliku
od medonosne pčele koja retko oplođava lubenicu pod tunelima, bez obzira na
tretiranje vreža smešom polenovog praha, maltoze (Malteks–ječmeni slad) i sirupa maline, bumbari oplodnju obavljaju besprekorno. U nešto višim tunelima,
čak i sa sasvim malim udelom otvora za
provetravanje, bumbari su veoma aktivni, što nam omogućuje veoma dugo
zadržavanje zaštite u slučaju prodora
hladnog talasa i obilnih padavina. Prvi
zametnuti plodovi su se održali, bili su
krupniji i teži u odnosu na one sa kontrole, bez deformacija, sa većim sadržajem rastvorljive suve materije (TSS ili
brix). Prinos i kvalitet lubenice oprašivane bumbarima bio je bolji u odnosu
na kontrolu i kod proizvodnje na otvorenom gde je polinacija bila spontana
(medonosna pčela), naročito u uslovima
ekstremnih oscilacija dnevnih i noćnih
temperatura vazduha.
Slika 9. Sa dopunskom polinacijom bumbarima
U različitim sortama trešnje, polinacija ka. U pojedinim godinama, a posebno kod
bumbarima je pokazala odlične rezulta- nekih sorata kruške, gotovo je nemoguće
te. Prosečno je zametnut broj plodova na ostvariti dobru polinaciju i zametanje bez
rodnim granama bio 52 do 54 po dužnom korišćenja košnica sa bumbarima. Sorta
metru, što je u odnosu na kontrolu sa 34 Abate Fetel se odlično čuva, vrlo je tržišna
ploda/m, bilo statistički vrlo značajno po- i ima visoku cenu na tržištu, ali osim što
većanje. Plodovi su bili krupniji i teži, a je vrlo zahtevna u pogledu pomotehnike,
pucanje znatno manje. Tržišnost, naročito osetljiva na visoke letnje i niske zimske
u pogledu boje i sjaja je bila takođe jasno temperature, posebno je zahtevna u pogleizraženija. U zavisnosti od starosti zasada, du polinacije, te je bez bumbara uspeh u
sortimenta, uzgojog oblika intenziteta ga- proizvodnji uvek neizvestan.
Što se tiče jagodastog voća, polinacija
jenja i dr. Neophodno je pozicionirati 2 do
3 košnice, najmanje 7 dana ranije od po- bumbarima kod jagode, borovnice i kupičetka cvetanja. Bumbari se u međuvreme- ne, pokazala je odlične rezultate na svim
nu hrane polenovim prahom ili na spon- eksperimentalnim zasadima, bez obzira
tanoj vegetaciji, ali čim počne cvetanje što su većina sorata samooplodne. Osim
isključivo se fokusiraju na cvetove trešnje. povećanog prinosa, posebno je bila znaDobre rezultate postigli smo i u polina- čajna krupnoća, obojenost, sjaj i čvrstina
ciji višnje, kajsije, jabuke, pa čak i šipur- plodova, te u gajenju jagodastog voća za
svežu potrošnju polinacija bumbarima
mora biti obavezna mera. Što se tiče polinacije zasada maline, dobri rezultati su
ostvareni kod sorte Tulammen i na lokalitetima gde je brojnost osa iz spontane
prirode nedovoljna. Osmia i druge vrste
Megachilla su vrlo jaka kompeticija , zbog
čega efekat korišćenja bumbara u malini
još nije jasno utvrđen. Naime, efekat polinacije ograničen je na vrlo malo rastojanje
od pozicionirane košnice, za razliku od
očekivanih rezultata.
O tehnikama korišćenja bumbara u
polinaciji pisaćemo u narednom broju, a
direktno se možete informisati na www.
zelenihit.rs i dobiti pun servis u polinaciji
i biološkoj zaštiti.
Prof. Dr Nebojša Momirović,
Poljoprivredni fakultet Zemun
Slika 8. Bez dopunske polinacije
22
Download

Pogledaj PDF