Elektrotehnički fakultet
Univerzitet u Beogradu
Katedra za telekomunikacije
Projektni zadatak
za izradu projekta IP telefonske mreže
Mentor:
Mr. Nenad Krajnović
Student:
Mladen Panović
292/07
Tekst projektnog zadatka
Potrebno je projektovati sistem za pružanje servisa IP telefonije za kompaniju XY.
Izgled računarske mreže kompanije predstavljen je na slici 1. Veza sa Javnom telefonskom
mrežom Telekoma Srbija realizuje se putem IP tehnologije. Govor se prenosi kodovan po
G.711 standardu dok se za signalizaciju koristi SIP trunk. Lokacije 1 i 2 imaju realizovan link
ka IP telefonskoj mreži Telekoma Srbija putem L2VPN servisa. Sve udaljene lokacije koriste
ova dva linka za vezu ka javnoj telefonskoj mreži. Sve udaljene lokacije (sve lokacije osim
lokacija 1 i 2) imaju po dve analogne telefonske linije za vezu ka Javnoj telefonskoj mreži
koje treba da budu deo sistema IP telefonije i da se koriste samo u situaciji kada otkaže link
ka ostatku mreže.
Postojeći protoci na linkovima od lokacija 1 i 2 ka ostalim lokacijama su određeni na
osnovu potreba informacionog sistema kompanije i moraju da ostanu na raspolaganju za ovaj
servis. Na linku između lokacija 1 i 2 smatrati da ima slobodnih 50Mb/s protoka.
Na lokacijama 1 i 2 ima između 250 i 350 zaposlenih. Na ostalim lokacijama broj
zaposlenih varira između 110 i 200.
Potrebno je implementirati telefonski servis na svim lokacijama. Do svake od
udaljenih lokacija treba obezbediti mogućnost uspostave 60 istovremenih telefonskih
razgovora i 2 video telefonska razgovora. Veza ka Javnoj telefonskoj mreži treba da obezbedi
mogućnost uspostave 220 istovremenih telefonskih razgovora.
Na svakoj od lokacija postoji kablovska infrastruktura urađena po principima
strukturnog kabliranja sa dovoljnim brojem kablovskih priključaka na svakom radnom mestu.
Svaka od lokacija poseduje lokalnu računarsku mrežu. Ukoliko je potrebno bilo šta promeniti
u postojećoj računarskoj mreži, to se može uraditi. Potrebno je samo u tekstu projekta detaljno
objasniti navedene tehničke zahteve.
Zahtevi po pitanju telefonskog servisa:
1. Obezbediti jedinstvenu numeraciju unutar telefonskog sistema kompanije.
2. Sistem mora da ima mogućnost detaljnog tarifiranja svih poziva koji izlaze ka javnoj
telefonskoj mreži.
3. Obezbediti što veću raspoloživost rada telefonskog sistema a gde god je to moguće
obezbediti raspoloživost sistema u 99.999% vremena.
4. Svaki od dva linka ka Javnoj telefonskoj mreži treba da bude u mogućnosti da prihvati
celokupan telefonski saobraćaj u slučaju otkaza drugog linka.
5. Servisi koji moraju da budu na raspolaganju korisnicima su:
a. uspostava i raskid telefonske veze unutar mreže;
b. izlaz u javnu telefonsku mrežu;
c. call park;
d. call on hold;
e. call transfer;
f. video telefonska komunikacija 2 učesnika (ovaj servis može da koristi 10%
korisnika sa svake od lokacija)
Zadatak:
1. (15 poena) Definisati rešenje telefonskog servisa kompanije.
2. (15 poena) Definisati koliki treba da budu protoci na linkovima računarske mreže
kompanije kao i ka Javnoj telefonskoj mreži da bi projektovani telefonski servis radio
sa potrebnim kvalitetom (voditi računa o ceni realizacije koja treba da bude što
manja).
3. (10 poena) Definisati plan numeracije za telefonske priključke.
4. (10 poena) Definisati sve servise koji su na raspolaganju korisnicima telefonskog
sistema i odgovarajuću numeraciju u planu numeracije (tamo gde je to potrebno).
Obavezni servisi su:
a. uspostava i raskid telefonske veze unutar mreže;
b. izlaz u javnu telefonsku mrežu;
c. call park;
d. call on hold;
e. call transfer;
f. video telefonski poziv (2 učesnika)
5. (10 poena) Definisati protokole koji se koriste u pojedinim segmentima mreže i
između pojedinih tipova mrežnih uređaja koji su relevantni za funkcionisanje servisa
IP telefonije. Objasniti način funkcionisanja servisa koji se mogu koristiti u mreži sa
stanovišta korištenih protokola. Voditi računa o izvodljivosti predloženog rešenja.
6. (10 poena) Definisati i objasniti način rada video telefonskog servisa.
7. (10 poena) Definisati i objasniti način povezivanja sa javnom telefonskom mrežom.
8. (10 poena) Definisati sve komunikacione uređaje relevantne za funkcionisanje
telefonskog sistema (naziv proizvođača, model uređaja, broj i vrsta interfejsa na
uređaju, eventualno verzija softvera – ako je to potrebno). Na raspolaganju su uređaji
proizvođača Cisco Systems, Siemens i Avaya kao i open source rešenje sa Asterisk
softverom i odgovarajućim hardverom.
9. (10 poena) Definisati kako se obezbeđuje funkcionisanje telefonskog sistema u
uslovima kada dođe do nestanka struje na pojedinim lokacijama.
Slika 1 – Izgled topologije mreže kompanije
Rešenje telefonskog servisa kompanije XY
Za projektovanje mreže koja pruža servis IP telefonije kompaniji XY, od ponuđenih
mrežnih uređaja različitih proizvođača, izabrana je Cisco mrežna oprema iz razloga opšte
rasprostranjenosti opreme, pouzdanosti i kvaliteta servisa, kao i relativno lakog nadgledanja
rada i održavanja samog sistema.
Pre početka realizacije, razmotrićemo izbor odgovarajućeg call processing deployment
modela u implementaciji IP telefonije, koji je podržan od strane Cisco tehnologije, a to su
modeli:

Single site model - podrazumeva se samo jedna lokacija

Multisite Centralized Call Processing - CUCM (Cisco Unified
Communications Manager) klaster koji je na jednoj, centralnoj lokaciji,
procesuira pozive za korisnike koji se nalaze na centralnoj i udaljenim
lokacijama

Multisite Distributed Call Processing - više nezavisnih lokacija u kojima se
nalaze CUCM klasteri

Clustering over IP WAN - jedan CUCM klaster za više lokacija, koje su
povezane preko IP WAN linka
Prema konfiguraciji mreže kompanije XY (slika 1), uočićemo da bi modeli Multisite
with Centralized Call Processing, Multisite with Distributed Call Processing i Clustering
Over IP WAN zadovoljili zahteve. Međutim, korišćenje Multisite Distributed Call Processing
podrazumeva obezbeđivanje CUCM klastera na svakom od site-ova (lokacija) i dodatne
„nepotrebne“ troškove, a efekat korišćenja više CUCM klastera za zadate zahteve u zadatku,
ispoljio bi se samo kroz neznatno smanjenje vremena uspostave veze. Stoga bi korišćenje
Multisite Centralized Call Processing modela bilo racionalnije. Medjitim, kako taj postupak
ne obezbeđuje ostvarivanje redundanse u sistemu koja je neophodna za obezbeđivanje
raspoloživosti sistema, opredelićemo se za model Clustering over IP WAN koji podrazumeva
korišćenje jednog CUCM klastera koji je raspoređen na više lokacija u sistemu. Clustering
over IP WAN podržava Local Failover Deployment i Remote Failover Deployment modele za
visoku raspoloživost sistema. Za zadatu konfiguraciju koristićemo Remote Failover
Deployment model koji omogućava fleksibilnost pozicije backup servera. Naime, svaki site
sadrži barem 1 subscriber server, a može i ne mora da ima backup server. Svaka udaljena
lokacija je povezana na centralnu posredstvom WAN linka. Takođe, prekid rada ne-centralne
lokacije ne ometa ispravan rad centralne. Koristi se 1:1 redundansa i 50/50 load balancing.
Clustering over IP WAN model je pogodan za firme sa jednom centralnom lokacijom i više
udaljenih ogranaka, na primer banke, osiguravajuća društva i sl.
Centralni element u sistemu koji obezbeđuje servis IP telefonije je Cisco Unified
Communication Manager (CUCM). CUCM je realizovan kao softver koji se instalira na
platformu - servere (Media Convergence Servers – MCS) i koji ispunjava specifične
hardverske zahteve za procesiranje velikog broja poziva u realnom vremenu.
Budući da kompanija XY ima maksimalno 2*350+10*200=2700 korisnika i kako
Cisco MCS-7845 server ima kapacitet opsluživanja maximalno 7500 korisnika po serveru,
bez problema će opslužiti pozive cele kompanije, uključujući i buduća proširenja. Kako bi se
obezbedila zahtevana raspoloživost sistema (raspoloživost od 99.999%, tj sistem ne radi
maximalno pet minuta godišnje), serveri koji implementiraju CUCM grupisani su i formirani
su klasteri.
Cisco signalizacioni sistem organizuje se u okviru Cisco Unified Communication
Manager klastera. Sastoji se od minimum dva servera, a maksimalno 20, koji na specifičan
način dele bazu podataka i od kojih je jedan publisher, a drugi subscriber server. Publisher
server u SQL (Structured Query Language) bazi podataka čuva konfiguracione informacije,
informacije vezane za uređaje u mreži, za rutiranje poziva, za korisničke profile i informacije
vezane za račun korisnika. Te informacije se ažuriraju pri svakoj promeni u konfiguraciji.
Kopija te baze se prenosi na subscriber-e, koju ovi serveri koriste za rad, odnosno za
usmeravanje signalizacije za pozive za sve korisnike koji su prijavljeni kod njega. Publisher i
subscriber serveri komuniciraju međusobno putem ICCS (Intra Cluster Communication
Signaling) protokola i omogućava se komunikacija svih servera u klasteru. Intra Cluster
saobraćaj između servera se može podeliti na saobraćaj koji nastaje kada se iz MS-SQL baze
podataka šalju konfiguracioni podaci kao i ICCS saobraćaj u realnom vremenu koji prenosi
signalizacione i druge kontrolne informacije koje se tiču uspostave i završetka poziva.
Obzirom da ćemo koristi model Clustering over IP WAN, koristiće se samo jedan CUCM
klaster.
TFTP (Trivial File Transfer Protocol) je server koji služi za dostavljanje
konfiguracionih podataka svakom telefonskom uređaju. Radi povećanja sigurnosti, svi podaci
koji se distribuiraju sa TFTP servera su digitalno potpisani. TFTP funkcionalnosti će biti
implementirane u okviru publisher servera.
Od 20 servera koji se maksimalno mogu naći u klasteru samo jedan može biti
publisher, a može imati najviše 8 subscriber baza podataka od kojih samo 4 može aktivno
učestvovati u obradi poziva dok će ostali služiti za redundansu. Preostalih 11 servera su za
različite opcije, npr muzika na čekanju.
Tip klastera koji će se koristiti za realizaciju IP telefonskog sistema kompanije XY,
sastoji se od tri servera koji implementiraju CUCM, jedan publisher i dva subscriber-a.
Klaster se realizuje tako što je na lokaciji 1 postavljen publisher i jedan od subscriber
servera, dok se na lokaciji 2 nalazi samo jedan subscriber server (1:1 redundansa, sa
raspodelom saobraćaja). Redundansa tipa 1:1 podrazumeva da za svaki primarni subscriber
server postoji sekundarni, rezervni subscriber server.
Na svim lokacijama je potrebno instalirati potreban broj IP telefona i povezati ih u
lokalnu računarsku mrežu. U lokalnim računarskim mrežama, koje su prisutne na lokacijama
1 i 2, pored CUCM klastera, potrebno je dodati i ruter koji će imati ulogu voice gateway-a za
povezivanje sa PSTN mrežom i CUBE (Cisco Unified Border Element). CUBE je Session
Border Controller (SBC) koji obezbeđuje konektivnost CUCM-a iz IP telefonske mreže sa
provajderovim SIP trunkom na kome se koristi SIP signalizacija, konkretno, sa L2VPN-om
Telekoma Srbije. SBC-ovi su kritične komponente za skaliranje i bezbednost jedinstvenih
komunikacionih mreža.
4 najvažnije funkcije SBC-a su




Session control (upravljanje sesijom) - upravljanje sesijama koje prolaze kroz
ruter
Security (bezbednost) - dopušta ili zabranjuje saobraćaj u realnom vremenu,
između mreža
Interworking (kompatibilnost) - povezivanje različitih signalizacionih metoda
Demarcation (razgraničenje) – granica, tačka razdvajanja dve mreže
CUBE se može implementirati na većini Cisco rutera i koristi se za terminiranje i
ponovnu uspostavu oba tipa signalizacije (H. 323 i SIP), media stream-ova (RTP i RTCP) , a
omogućava i servise interkonekcije između IP mreža.
Na udaljenim lokacijama, izlaz iz lokalne mreže tj. vezu sa centralnim lokacijama,
preko iznajmljenih linkova, obezbeđuje ruter smešten na svakoj udaljenoj lokaciji. Ruteri
moraju implementirati neke od QoS (Quality of Service) mehanizama kako bi dali prioritet
VoIP saobraćaju i omogućili neometan rad IP telefonije.
Do sada se na povećanje raspoloživosti posmatranog sistema IP telefonije uticalo
isključivo dodavanjem redundanse. Pored ovih mera, Cisco pruža dodatne mehanizme za
povećanje raspoloživosti, kao što su: SRST (Survivable Remote Site Telephony) i CAC (Call
Admission Control). Bitna funkcionalnost koju ruteri na udaljenim lokacijama treba da podrže
je upravo SRST.
SRST (Survivable Remote Site Telephony) omogućava obradu poziva za IP telefone
koji se nalaze na udaljenim lokacijama u slučaju kada dođe do prekida rada WAN linka. tj
gubitka veze sa CUCM klasterom. SRST omogućava funkcionisanje telefonskih servisa tako
što automatski detektuje otkaz u mreži i inicira auto-rekonfiguraciju rutera, čime se
obezbeđuje redundansa na lokaciji na kojoj je došlo do otkaza i pomaže da mogućnosti
telefona ostanu operativne. U takvoj situaciji ne može se menjati konfiguracija jer ne postoji
veza sa publisher-om. Nakon oporavka mreže (tj WAN linka), sistem automatski vraća
funkciju procesiranja poziva nazad na CUCM klaster. SRST je potrebno konfigurisati samo
jednom prilikom instalacije, što značajno pojednostavljuje primenu, administraciju i
održavanje, a na udaljenoj lokaciji nije potrebno IT osoblje za upravljanje SRST-om.
CAC (Call Admission Control) je koncept koji se primenjuje na govorni i video
saobraćaj. U slučaju zastoja u mreži, za ove tipove saobraćaja ne smeju se primenjivati
tehnike koje se koriste u slučaju data saobraćaja (npr. kašnjenje). CAC vrši kontrolu pristupa
ograničavanjem broja poziva koji se mogu uspostaviti u isto vreme tako što donosi odluku o
pristupu mreži na osnovu dostupnosti mrežnih kapaciteta i njihove mogućnosti da obezbede
zahtevani nivo kvaliteta servisa za novi poziv. Kako bi se zadržao odgovarajuć kvalitet
servisa za krajnje korisnike, funkcija upravljanja pozivom bi trebalo uvek da se obavlja
prilikom faze uspostave veze tako da se, u slučaju kada nema raspoloživih resursa, može
prikazati poruka krajnjem korisniku ili da se poziv eventualno može rutirati preko druge
mreže (npr PSTN).
Dakle, CUCM može da ograniči broj poziva koji se uspostavljaju preko IP WAN-a.
Drugim rečima, CUCM dozvoljava uspostavu dolaznih i odlaznih poziva ka svakoj od
lokacija sve dok je ukupni ostvareni protok na liniji manji ili jednak konfigurisanoj vrednosti.
Prema zahtevima projektnog zadatka, CAC mora biti konfigurisan tako da broj poziva koje
udaljene lokacije uspostavljaju preko WAN linkova ograničava na 60 istovremenih
telefonskih poziva kao i 2 na istovremena video telefonska razgovora. U slučaju da CAC
odbije poziv, CUCM ima mogućnost da ga prerutira do odredišta putem PSTN-a. U tom
slučaju, moguće je primeniti AAR (Automated Alternate Routing) funkciju, koja isključivo
služi da prerutira poziv kada je isti odbijen od strane CAC-a zbog nedostatka raspoloživih
kapaciteta u mreži.
Prema uslovima projektnog zadatka, mreža za pružanje servisa IP telefonije mora da
obezbedi detaljno tarifiranje. Tarifiranje poziva se obavlja preko CUCM. CR (Call Records)
se čuvaju na Publisher-u u vidu SQL baze podataka. Tarifiranje se može obaviti na osnovu
sledećih CR polja:



duration - trajanje
dest IP Addr - npr. IP adresa gateway-a na kome je terminiran poziv
original Called Party Number - broj koji je pozvan
Informacije o pozivima se prikupljaju od subscriber servera i periodično se šalju
publisher serveru u obliku CDR (Call Detail Record) izveštaja. CDR sadrži podatke o
brojevima telefona pozvanog i pozivajućeg korisnika, datum i vreme pozivanja, vremenu
uspostavljanja i završetka poziva. Po završetku poziva CDR zapisi se smeštaju u bazu na
subscriber serverima zajedno sa CMR (Call Management Record) zapisima koji nose
informaciju o kvalitetu veze. Softverski alat CAR (CDR Analysis and Reporting) generiše
izveštaje o korišćenju servisa na osnovu CDR i CMR. Izveštaji se mogu formirati na zahtev
korisnika ili se mogu generisati periodično (nedeljno, mesečno) i dostavljati korisnicima.
U slučaju otkaza u WAN mreži ili je CUCM nedostupan, ruteri na udaljenim
lokacijama prelaze u SRST mod i beleže CDR izveštaje. Može se koristiti i eksterni server
koji će da sakuplja CDR zapise sa SRST rutera.
Na slici je prikazano rešenje telefonskog sistema kompanije, u celini:
Napomena: lokacije su prikazane samo ilustrativno radi boljeg uvida u konfiguraciju
mreže
Radi bolje preglednosti, centralne i udaljene lokacije će biti posebno prikazane.
Smatraćemo da su sve udaljene lokacije nalik jedna drugoj.
Proračun potrebnih kapaciteta linkova
Po uslovima projektnog zadatka, do svake udaljene lokacije treba omogućiti uspostavu
60 istovremenih govornih poziva i 2 video poziva. Radi efikasnijeg i ekonomičnijeg
iskorišćenja linkova, primenićemo kompresiju. Kako kompresija smanjije kvalitet signala,
potrebno je napraviti prihvatljiv kompromis između cene i kvaliteta.
CUCM podržava različite kodeke za prenos kako audio, tako i video signala. Kod
video signala to su kodeci H.261, H.263, H.264, dok su kod govornog signala to G.711,
G.722, G.728, G.729 itd. Podržani su i video pozivi pomoću Cisco-vog SCCP (Skinny Client
Control Protocol) protokola
U okviru mreže se mogu definisati različiti regioni i specificirati određeni protoci i
protokoli unutar i između njih. U sistemu IP telefonije kompanije XY, na WAN linkovima,
biće primenjen G.729a kodek, koji omogućava visok stepen kompresije uz zadovoljavaljući
kvalitet prenošenog govora. Pomoću G.729a postiže se protok govornog signala od 8kbps,
dok je protok na fizičkom sloju veći i iznosi 31.2kbps. Na linku prema L2VPN Telekoma
Srbija je primenjen G.711 kodek.
Izbor kodeka za video telefonski razgovor je malo složeniji budući da postoji više
podvarijanti kodeka (H.261, H.263 i H.264) koje se razlikuju po rezoluciji videa, stepenu
kompresije itd. Smatraćemo da je potreban protok za video 384kbps (zajedno sa audio
signalom G.729a), jer se za dati protok postiže zadovoljavajući kvalitet videa, uz relativno
skromno korišćenje resursa. Preporuka Cisco-a, za protok signala na fizičkom sloju, potrebno
je uvećanje datog protoka za 20%, čime se ostavlja dovoljno prostora za evenutalne razlike
nastale korišćenjem različitih L2 protokola (Ethernet, PPP, HDLC...). Prema tome,
smatraćemo da nam je za jedan video poziv potreban protok od 460.8kbps.
Sada možemo izračunati koliki protok je potreban na pojedinačnim linkovima u
sistemu. Projektni zadatak zahteva mogućnost uspostave 60 telefonskih poziva i 2 video
poziva do svake udaljene lokacije. Ovo nas dovodi do sledećih vrednosti:
60*31.2kbps+2*460.8kbps=2.7936 Mbps
Pored ovoga, potrebno je uzeti u obzir i zahtevanih 128kbps za potrebe informacionog
sistema kompanije, što nas dovodi do ukupnih:
2.7936 Mbps+128kbps=2.9216Mbps≈3Mbps
Proračunati protok je približno 3Mbps za povezivanje centralne i udaljene lokacije.
Potrebno je proračunati koliki je protok potreban za povezivanje dve centralne
lokacije. Prema uslovima projektnog zadatka, postoji link sa slobodnih 50Mbps. Potrebno je
utvrditi da li dati protok zadovoljava i potrebe novog servisa IP telefonije. Pretpostavićemo
najgori saobraćajni slučaj (iako je on malo verovatan):

Svi korisnici na udaljenim lokacijama povezanim na lokaciju 2 pozivaju
korisnike okupljene oko lokacije 1

Svi korisnici sa centralne lokacije 1 pozivaju korisnike na centralnoj lokaciji 2,
a po uslovima projektnog zadatka, njih maksimalno 10% može koristiti video
servis, dok se za preostalih 90% smatra da se koristi klasičan telefonski
servis(po uslovima projektnog zadatka)

220 poziva ka PSTN-u u ovakvom scenariju nema ko da obavlja (svi korisnici
sa lokacija su već telefoniraju)
Za ovakav saobraćajni slučaj, potreban protok na linku između lokacija 1 i 2 je:
5*3Mbps + 350*0.1*460.8kbps+350*0.9*31.2kbps = 40.956Mbps
Protok od 50Mbps dovoljan i za najgori saobraćajni slučaj.
Na osnovu izvršenih proračuna zaključujemo da je potrebno do svake od udaljenih
lokacija unajmiti link kapaciteta minimalno 3Mbps. Za povezivanje centralnih lokacija sa IP
telefonskom mrežom Telekoma Srbija potrebni su linkovi protoka minimalno 20Mbps (jer se
zahteva opsluživanje 220 poziva protoka 87.2kbps – G.711, što daje protok od 19.184Mbps).
Za broj proširenje predviđeno numeraciom (450 korisnika na centralnim i 300 na
udaljenim lokacijama) biće:
5*3Mbps + 450*0.1*460.8kbps+450*0.9*31.2kbps = 48.372Mbps
Plan numeracije
Prema zadatku, kompanija XY ima dve centralne lokacije i 10 udaljenih lokacija. U
centralnim lokacijama broj korisnika varira od 250 do 350, a kod udaljenih od 110 do 200.
Maksimalni broj korisnika koje kompanija trenutno ima je 2700 (sa predviđenim proširenjem
- 3900), što znači da je za numerisanje dovoljno koristiti 4 cifre. Plan numeracije treba da
predvidi i prostor za proširenje broja korisnika u okviru svake od lokacija.
Lokacija Broj korisnika
Broj korisnika Numeracija (sa proširenjem) 1 350 450 1000‐1449 3 200 300 1450‐1749 4 200 300 1750‐2049 5 200 300 2050‐2349 6 200 300 2350‐2649 7 200 300 2650‐2949 2 350 450 2950‐3399 8 200 300 3400‐3699 9 200 300 3700‐3999 10 200
300
4000‐4299
11 200 300 4300‐4599 12 200
300
4600‐4899 Pošto je projektnim zadatkom zahtevano obezbediti Call Park servis, u okviru plana
numeracije moramo rezervisati određeni opseg brojeva. Kako projektnim zadatkom nije
definisano koliko korisnika koristi ovaj servis, pretpostavićemo da Call Park servis
istovremeno koristi ne više od 10% zaposlenih što je približno 270 brojeva (300), koliko i
rezervišemo za potrebe Call Park servisa u okviru CUCM klastera.
Opseg brojeva za Call Park servis:
Prefiks
Opseg
5 000‐299
Rutiranje poziva CUCM može da obavlja unutar klastera (internal routes – krajnje
tačke su registrovane kod CUCM) i izvan klastera (external routes). Plan biranja za pozive
unutar klastera podrezumeva dodelu DNs (Directory Numbers) svim IP telefonima, FAX
uređajima itd. na osnovu kojih se poziv rutira. Svaki put kada se IP telefon registruje na
CUCM dodeli mu se nova IP adresa, ali DN broj ostaje isti.
Za uspostavu veze izvan klastera, mora se definisati plan rutiranja. Route patterns
predstavljaju definisane rute koje usmeravaju pozive direktno na gateway ili ukazuju na route
list. Route lists je lista odgovarajućih prioritetnih ruta koja ima zadatak da ukaže najčešće na
dve route group-e za rutiranje poziva, jednu preko IP WAN mreže, drugu preko PSTN. Route
group dalje distribuira poziv do određenog gateway-a.
Prilikom konfigurisanja, prvo se konfigurišu uređaji i gateways, zatim route groups,
pa onda route lists i na kraju route patterns. Sa druge strane, CUCM procesira pozive
suprotno od redosleda konfigurisanja. Na primer, kada korisnik bira broj, CUCM proverava
da li taj broj pripada nekom od konfigurisanih route pattern-a. Ako postoji poklapanje, poziv
se šalje na obradu u odgovarajući route list, proverava sve route group-e unutar route list-e.
Ako ima više route group-a, poziv se prvo prosleđuje po primarnoj, first choise grupi. Ako je
ona iz nekog razloga nedostupna (npr. opterećen voice gateway), poziv se prosleđuje na
sekundarni route group.
Pozivi korisnika sa lokacija smeštenih u kompaniji XY mogu se razvrstati po sledećim
grupama:

Ukoliko korisnik poziva drugog korisnika koji se nalazi u sistemu kompanije
XY, dovoljno je da okrene četvorocifren broj pridružen željenom korisniku
(DN) i CUCM ce rutirati poziv do traženog korisnika.

Ukoliko korisnik prvo izabere 0 (ova cifra je izabrana kao izlaz u Javnu
telefonsku mrežu) CUCM zna da ce poziv biti upućen negde ka eksternoj
mrezi i dalja pravila će biti prema pravilima Javne telefonske mreže:
i. Ukoliko oblik biranog broja počinje kao 0 0XX jasno je da pozvani
korisnik bira korisnika koji se nalazi u drugom gradu (u Javnoj
telefonskoj mreži) ili u nekoj od mobilnih mreža
ii. Ukoliko oblik biranog broja počinje kao 0 06X korisnik bira broj u
nekom od mobilnih mreža
iii. Ukoliko oblik biranog broja počinje kao 0 XX korisnik bira nekoga iz
istog grada
iv. Ukoliko oblik biranog broja počinje kao 0 00 korisnik bira nekoga iz
inostranstva
Pozivi ka korisnicima u mreži kompanije XY se realizuju na sledeći način. Operator, u
našem slučaju Telekom Srbija, ima u ponudi servis DID (Direct Inward Dial) koji
omogućava da se korisnicima IP kompanijskog sistema dodele jedinstveni E.164 brojevi kako
bi bili dostupni svim korisnicama iz eksternih mreža. Kompanija dobija od operatora prefiks,
koji se onda dodaje ispred DN broja korisnika i na taj način se dobija jedinstven E.164 broj. U
ovom slučaju, potrebno je definisati na Gateway-u da je Significant Digits 4, jer je za IP
sistem kompanije XY toliko cifra korišćeno za plan numeracije. Ukoliko lokalni korisnik bira
korisnika iz kompanije XY, on će birati broj XXX DN, a Telekom Srbija će znati na osnovu
prefiska da broj treba da rutira do kompanije XY, a potom će do samog korisnika poziv biti
upućen na osnovu DN broja. Ukoliko zove korisnik iz drugog grada, oblik broja biće 0XX
XXX DN.
Servisi koji su na raspolaganju korisnicima
Prema zahtevima projektnog zadataka za kompaniju XY servisi koji moraju biti
obezbeđeni korisnicima su:
Uspostava i raskid telefonske veze - osnovni servis koji treba obezbediti korisniku u
svakom momentu. Pri podizanju slušalice, korisnik koji poziva dobija ton slobodnog biranja,
bira željeni broj i uspostava veze započinje. Pozivi unutar kompanije XY se ne naplaćuju, jer
su učesnici razgovora unutar iste mreže. Kada pozvani korisnik dobija zvučno i svetlosno
obaveštenje da mu telefon zvoni, korisnik koji poziva čuje ton zvona. Kada pozvani korisnik
podigne slušalicu, veza se uspostavlja. Raskid veze dešava se kada neko od učesnika
razgovora spusti slušalicu.
Izlaz u Javnu telefonsku mrežu - Osnovna veza sa Javnom telefonskom mrežom je
preko linkova koji sa centralanih lokacija povezuju kompaniju XY sa IP mrežom Telekom
Srbije putem L2VPN servisa. Za to je neophodno postojanje voice gateway rutera na
centralnim lokacijama kao izlaznog rutera sa instaliranim CUBE-om. Ovo je neophodno zbog
korišćenja različitih kodeka unutar mreže kompanije XY i PSTN (G. 729 i G. 711). Veza
preko Javne telefonske mreže predstavlja rezervnu varijantu u slučaju da se prekine veza
između udaljenih lokacija i date centralne lokacije. Na udaljenim lokacijama takođe mora
postojati izlazni ruter sa gateway karakteristikama zarad prilagođavanja protokola.
Call Park - servis koji omogućava korisniku da stavi trenutan poziv na čekanje kako
bi bio preuzet sa drugog telefona (na primer, sa telefona iz druge kancelarije). Korisnik na
aktivnom pozivu može parkirati taj poziv pritiskajući Park dugme i zatim unošenjem dobijene
park ekstenzije, ponovo uspostaviti vezu na drugom aparatu. Može se definisati čitav set
brojeva za korišćenje kao pozivne park ekstenzije, ali samo jedan poziv se može parkirati po
jednoj park ekstenziji.
Call on Hold - servis koji omogućava korisniku da aktivan poziv stavi na čekanje.
Ovaj servis ostvaruje se pritiskom na dugme taster Hold. Kada korisnik želi ponovo da
preuzme poziv, pritiska dugme Resume. Ova funkcija je implementirana na IP telefonima i
nije je potrebno posebno definisati, međutim muzika na čekanju se može posebno definisati.
Call Transfer - servis koji omogućava korisniku da prebaci uspostavljeni poziv
drugom korisniku. Poziv se prvo stavlja na čekanje, a zatim se pritiskom na dugme transfer
poziva unosi DN broj na koji želimo da prebacimo poziv. Servis Call Transfer se može
sprovesti na dva načina: prethodnim obaveštavanjem i dobijanjem odobrenja od korisnika
kome želi da se prosledi poziv (announced transfer), ili prosto direktnim prebacivanjem
poziva drugoj strani, bez da je prethodno bila obaveštena (blind transfer).
Video telefonski servis podrazumeva prenos pokretne slike izmedju dva krajnja
korisnika. Korisnici moraju posedovati uređaje sa mogućnošću primanja i slanja video
servisa. Ukoliko se video telefonski servis obavlja između više učesnika, onda se to naziva
video konferencijom. Bitno je da se tokom registracije IP telefona u CUCM-u prikupe
informacije o karakteristikama telefona i sesija se podešava prema karakterisitkama slabijeg
krajnjeg korisnika.
Protokoli koji se koriste u mreži
Protokoli koji omogućavaju funkcionisanje sistema IP telefonije kompanije XY su:
SIP (Session Initiation Protocol) protokol, RTP (Real-time Transport Protocol) i RTCP (RTP
Control Protocol) - transportni protokoli koji omogućavaju VoIP saobraćaj. Tu su još i MGP
(Media Gateway Protocol) i MGCP (Media Gateway Control Protocol) protokoli koji
omogućavaju rad Gateway-a u sistemu, kao i SDP (Session Description Protocol) koji je
takođe neophodan za rad sistema i opisuje tip prenošenih paketa.
SIP protokol je klijent – server protokol aplikativnog sloja. Njegova uloga je
uspostavljanje, održavanje i raskid sesije između korisnika, pri čemu ne definiše tip sesije koji
se uspostavlja između korisnika. Baziran je na protokolima HTTP (HyperText Transfer
Protocol) i SMTP (Simple Message Transfer Protocol). Osnovni koraci u okviru ovog
protokola su request i response, tačnije klijent generiše request koji prosleđuje serveru, na
koji mu server odgovara response-om.
Osnovnih pet funkcija SIP protokola su:





Lociranje korisnika – određivanje krajnjeg entiteta koji će se koristiti za
komunikaciju
Raspoloživost sistema – određivanje da li krajnji korisnik želi ili ne želi da
učestvuje u sesiji
Karakteristike sagovornika - određuje medijum i parametre medija koji su bitni
za komunikaciju
Uspostavljanje sesije - razmena parametara za uspostavu sesije
Upravljanje sesijama - razmena podataka vezanih za uspostavu, raskidanje i
održavanje sesija
SIP protokol se koristi zajedno sa drugim protokolima na Interentu u cilju formiranja
arhitekture koja omogućava multimedijalnu komunikaciju. Protokoli sa kojima SIP
funkcioniše su RTP, RTCP, SDP. SIP komponente čine User agent i Network servers.
User agent je softver pomoću koga čovek komunicira sa mašinom i sadrži dve
komponente:


UAC (user agent client) – šalje zahteve (request)
UAS (user agent server) – šalje odgovore (response) – prihvata, preusmerava
ili odbija poziv
Network serveri vrše obradu korisničkih zahteva. Dele se u tri grupe:



registracioni serveri – sadrže informacije o trenutnim lokacijama korisnika
proxy serveri – primaju request i prosleđuju ga drugim serverima (proxy,
redirekcionim ili UAS)
redirekcioni serveri – primaju zahtev, ali umesto da ga proslede dalje, vraćaju
adresu next-hop-a klijentu od koga su zahtev dobili
Proxy i redirect server vrše rutiranje. Ovi serveri mogu biti stateless ili statefull.
Ukoliko su stateless, proxy server nakon što primi i procesira zahtev, može potpuno da
zaboravi na njega. Administrator odlučuje da li će server biti stataless ili statefull, što
omogućava skalabilnost i pouzdanost SIP servera, tako da pri prestanku rada veza neće biti
ugrožena prelaskom na backup server.
U okviru SIP zahteva, prva linija zahteva sadrži tip zahteva i adresu na koju ga treba
proslediti. U odgovoru (response), prva linija sadrži kod poruke.
Neke osnovne SIP request poruke (metode) su:






INVITE – uspostava veze
BYE – raskid veze
OPTIONS – traži informacije o osobinama UA
ACK – potvrda
CANCEL – otkazuje se poslednji request
REGISTER – prijavljivanje na server
Odgovori su poruke koje generiše UAS ili SIP server da odgovori na zahtev
generisan od strane UAC-a. Postoji šest klasa odgovora koje razlikujemo prema statusnom
kodu:






1xx – informational (zahtev je prihvaćen i obrađuje se)
2xx – final (zahtev je uspešno primljen ili prihvaćen)
3xx – redirection (server vraća podatke o novoj lokaciji korisnika ili novom
servisu)
4xx – client error (server ne može da ispuni zahteve usled greške nastale kod
klijenta)
5xx – server error (greška na serveru, zahtev treba uputiti drugom serveru)
6xx – global failure (server ne može da ispuni zahtev i zahtev ne treba slati ni
tom ni nekom drugom serveru)
Prednosti SIP protokola su jednostavnost, veliki set funkcija vezanih za mogućnosti
proširivanja i održavanja kompatibilnosti, integracija sa Web-om, e-mail-om, skalabilnost
koja podrazumeva:
- jednostavnost jezgra (veliki backbone serveri su stateless zarad jednostavnosti
obrade tamo gde su protoci veliki)
- SIP serveri na ivici mreže mogu biti statfull čime je omogućeno da nude
složenije servise
Zbog dobre prilagođenosti Internet protokolima i servisima, svi proizvođači
migriraju svoja rešenja na SIP, koji je stalnim razvojem dostigao funkcionalnost modernih
telefonskih centrala.
U formatu SIP poruke kojom se komunicira na relaciji klijent – server razlikujemo
SIP zaglavlje, sa obaveznim i opcionim poljima i telo poruke koje je transparentno za SIP.
Telo poruke zapravo služi za opis sesije koja se uspostavlja, pri čemu se koristi protokol SDP.
Kako SIP ne definiše tip medija koji se prenosi, SDP ima ulogu opisivanja prenošenih medija
(informacije o portovima i protokolima, potreban propusni opseg, tip medija, itd).
Struktura SDP protokola obuhvata Nivo sesije (Session Level Info) i Nivo medijuma
(Media Level Info). U okviru nivoa sesije prenose se podaci o izvoru saobraćaja, vremenu,
imenu, dok se u okviru nivoa medijuma prenosi tip prenošenih medija, broj porta, transportni
protokol i format medija. Kao i SIP, i SDP koristi tekstualne poruke i ima obavezna (protocol
version, session ID, session name, session time, media name and transport address) i opciona
(e–mail address, session information, phone number, connection information…) polja kojima
prenosi podatke o medijumu.
RTP protokol ima ulogu je da obezbedi transportne funkcije s kraja na kraj mreže za
aplikacije koje prenose vremenski osetljive podatke kao što su audio i video podaci. Usled
prenosa podataka može doći do gubitka određenih paketa, ili kašnjenja. RTP omogućava
prijemniku da detektuje ovakve greške i da ih donekle ispravi, ali ne omogućava rezervaciju
resursa u mreži i ne garantuje kvalitet servisa.
Funkcije RTP-a su :

Sequencing - kako bi paketi bili poređani u ispravnom redosledu

Intramedia synchronization - kompenzacija džitera

Payload identification - dinamička promena kodeka zbog uslova u mreži

Frame indication - gde je kraj, a gde početak rama

Source identification - u multicastu, identifikacija onoga ko šalje paket
Protokoli RTP i RTCP su osnovni protokoli za prenos vremenski osetljivih
podataka (audio, video) preko IP mreže i najveći broj rešenja koristi ove protokole. RTCP
protokol radi u paru sa RTP protokolom. Zadužen je za praćenje kvaliteta servisa i prenos
informacija o učesnicima sesije. Primarna funkcija RTCP je slanje povratnih informacija o
kvalitetu servisa za podatke koji su poslati korisnicima. Druga funkcija je slanje stalnog
identifikatora izvora (Canonical name - CNAME). Prve dve funkcije su vezane za sve
učesnike u komunikaciji. Na osnovu ovih podataka mogu se izračunati potrebni intenziteti
slanja paketa, sto je treća funkcija RTCP-a. Četvrta funkcija je opciona i omogućava da se u
toku sesije korisnicima prikazuju osnovne informacije o učesnicima.
Kako projektni zadatak nalaže da se obezbedi da IP sistem bude povezan sa PSTN
mrežom, neophodno je postojanje Gateway-a. Uloga Gateway-a je da vrši konverziju
protokola između različitih tipova mreža. Gateway se sastoji od media gateway-a koji vrši
konverziju podataka, tj korisnog dela signala i media gateway controller-a (call agent) koji
vrši konverziju signalizacije. Upravo za komunikaciju ova dva podsistema koristi se MGCP
protokol. Sa jedne strane, call agent koristi MGCP da naloži media gateway-u da napravi
logičku konekciju, izmeni konekciju, raskine konekciju, nadgleda određenu PSTN liniju i
prati događaje na njoj itd, dok sa druge stane media gateway koristi MGCP da obavesti call
agent o događajima koje je zabeležio (podizanje slušalice i sl.), ili da ne može više da održava
neku logičku vezu.
Funkcionisanje servisa sa stanovišta protokola
Uspostava i raskid telefonske veze unutar mreže
U procesu uspostave veze ulogu proxy i park servera obavlja CUCM, a uspostava veze
između dva korisnika u nadležnosti CUCM-a se odvija razmenom sledećih signalizacionih
poruka:
1. Pozivajući UA A (user agent) šalje INVITE poruku do proxy servera (tj. do
CUCM), koji po prijemu poruke odgovara sa 100 Trying što ukazuje na to da
pokušava da uspostavi vezu sa pozvanim UA B. Nakon što je CUCM locirao
pozvani UA B, prosleđuje mu INVITE poruku
2. Pozvani UA B odgovara sa 180 Ringing porukom koja služi kao potvrda da je
obavešten o uspostavi sesije koja je u toku. CUCM dalje prosleđuje ovu poruku
pozivajućem UA A
3. Pozvani UA B prihvata poziv za uspostavu sesije slanjem 200 OK poruke. CUCM
takođe prosleđuje ovu poruku pozivajućem UA A
4. Pozivajući UA potvrđuje da je primio konačnu odluku pozvanog UA u vezi sa
INVITE zahtevom slanjem ACK poruke. CUCM prosleđuje ovu poruku pozvanom
UA B
Nakon razmene ovih poruka biće uspostavljen RTP kanal između dva UA-a, koji će
prenositi govorni saobraćaj tokom trajanja poziva.
Po završetku razgovora, neophodno je raskinuti RTP sesije između UA-a. Pozivajući
UA A šalje zahtev za raskid sesije pozvanom UA B. Razmenjuju se sledeće signalizacione
poruke:
5. Pozivajući UA A šalje BYE poruku, kojom raskida prethodno uspostavljenu sesiju.
CUCM prosleđuje ovu poruku pozvanom UA B
6. Pozvani UA B prihvata poziv za raskid sesije slanjem 200 OK poruke. CUCM
prosleđuje ovu poruku pozivajućem UA A
Nakon razmene ovih poruka biće raskinut RTP kanal između dva UA i time je poziv
završen.
Call Hold
Prilikom stavljanja korisnika na hold razmenjuju se sledeće signalizacione poruke
(prva četiri koraka i posledenja dva koraka se odnose na uspostavu i raskid)
5. Pozvani UA B korisnik želi da stavi pozivajućeg UA A na čekanje, i ovaj proces
započenje slanjem INVITE (hold) poruke. CUCM prosleđuje ovu poruku
pozivajućem UA A
6. Pozivajući UA A prihvata INVITE (hold), što potvrđuje slanjem 200 OK poruke.
CUCM prosleđuje ovu poruku pozvanom UA B
7. Pozvani UA B potvrđuje da je primio konačnu odluku pozivajućeg UA A u vezi sa
INVITE (hold) zahtevom slanjem ACK poruke. CUCM prosleđuje ovu poruku
pozivajućem UA A
Nakon razmene ovih poruka biće raskinut RTP kanal između dva UA i time je
pozivajući korisnik UA A stavljen na čekanje.
8. Kada pozvani UA B želi ponovo da uspostavi aktivnu sesiju, on šalje INVITE
zahtev koji CUCM prosleđuje pozivajućem UA A
9. Pozivajući UA A prihvata INVITE, što potvrđuje slanjem 200 OK poruke. CUCM
prosleđuje ovu poruku pozvanom UA B
10. Pozvani UA B potvrđuje da je primio konačnu odluku pozivajućeg UA A u vezi sa
INVITE zahtevom slanjem ACK poruke. CUCM prosleđuje ovu poruku
pozivajućem UA A.
Nakon razmene ovih poruka ponovo se uspostavlja RTP kanal između dva UA, koji će
prenositi govorni saobraćaj do završetka poziva.
Call hold servis
Call Park
Prilikom ostvarivanja ovog servisa potrebni su sledeći koraci:
5. Pozvani UA B pritiskom na Park taster parkira poziv, i pri tom REFER poruka biva
upućena Park serveru, tj. CUCM-u
6. Park server odgovara slanjem 202 Accepted poruke, kojom potvrđuje da je prihvatio
parkiranje poziva;
7. Park server takođe pozvanom UA B šalje NOTIFY poruku kojom ga obaveštava da
pokušava da uspostavi sesiju sa pozivajućim UA A
8. Na to pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
9. Kao što je i prethodno obavestio pozvanog UA B, Park server pokušava da
uspostavi vezu sa pozivajućim UA A kako bi zamenio RTP kanal koji je postojao
između pozivajućeg i pozvanog UA. To čini slanjem INVITE (replaces) poruke
10. Na to pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
11. Pozvani UA B prihvata poziv za uspostavu sesije slanjem ACK poruke
12. Pozivajući UA A šalje zahtev za raskid sesije pozvanom UA B slanjem BYE poruke
13. Pozvani UA B odgovara slanjem 200 OK poruke
14. Park server pozvanog UA B, NOTIFY porukom obaveštava UA A o Call Park
ekstenziji na kojoj je poziv parkiran i sa koje se poziv može preuzeti
15. Pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
16. UA C želi da preuzme poziv koji je pozvani UA B parkirao na neku od definisanih
Call Park ekstenzija. UA C šalje INVITE (replaces) poruku koja na osnovu veze
Call Park ekstenzije i broja pozivajućeg UA A, stiže do pozivajućeg UA A
17. Na to pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
18. Pozvani UA C potvrđuje da je primio konačnu odluku pozivajućeg UA A u vezi sa
INVITE (replaces) zahtevom slanjem ACK poruke.
Call park servis
Call Transfer
Kod servisa Call Transfer razlikujemo Blind Call Transfer i Announced Call Transfer.
Blind Call Transfer
Blind Call Transfer podrazumeva prebacivanje poziva drugom korisniku bez
prethodnog obaveštavanja istog. Procedura je opisana sledećim koracima:
5. Pozivajući UA A želi da prebaci poziv na UA C, i to započinje slanjem REFER
zahteva pozvanom UA B, koji nosi informaciju o UA C na koji se prebacuje poziv
6. Pozvani UA B odgovara slanjem 202 Accepted poruke i potvrđuje da je prihvatio
parkiranje poziva
7. Pozvani UA B šalje pozivajućem UA A, NOTIFY zahtev kojim ga obaveštava da
pokušava da uspostavi sesiju sa pozvanim UA C
8. UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
9. Pozivajući UA A šalje zahtev za raskid sesije pozvanom UA B slanjem BYE
poruke
10. Pozvani UA B odgovara slanjem 200 OK poruke;
11. Pozvani UA B šalje INVITE zahtev UA C
12. UA C odgovara sa 180 Ringing porukom koja potvrđuje da je obavešten o
uspostavi sesije koja je u toku
13. UA C prihvata poziv za uspostavu sesije slanjem 200 OK poruke
14. Pozvani UA B potvrđuje da je primio konačnu odluku od UA C i šalje ACK
15. Pozvani UA B slanjem NOTIFY obaveštava pozivajućeg UA A da je poziv
uspešno prebačen
16. Pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
Blind call transfer servis
Announced Call Transfer
Announced Call Transfer je servis gde se aktivni poziv prebacuje na drugog korisnika
nakon što je on prethodno obavešten o tome.
5. Pozvani UA B želi da stavi pozivajućeg UA A na čekanje i šalje INVITE (hold)
6. Pozivajući UA A prihvata INVITE (hold), što potvrđuje slanjem 200 OK poruke
7. Pozvani UA B potvrđuje konačnu odluku slanjem ACK poruke
8. Pozvani UA B šalje INVITE zahtev ka UA C
9. UA C odgovara sa 180 Ringing i potvrđuje da je obavešten o uspostavi sesije
10. UA C prihvata poziv za uspostavu sesije slanjem 200 OK poruke
11. Pozvani UA B potvrđuje konačnu odluku slanjem ACK poruke
12. Pozvani UA B želi da stavi UA C na čekanje i šalje INVITE (hold)
13. UA C prihvata INVITE (hold), što potvrđuje slanjem 200 OK poruke
14. Pozvani UA B potvrđuje da je primio konačnu odluku UA C u vezi sa INVITE
(hold) zahtevom slanjem ACK poruke
15. Pozvani UA B želi da prebaci poziv na UA C, i to započinje slanjem REFER
zahteva pozivajućem UA A, koji nosi informaciju o UA C na kome će biti prebačen poziv
16. Pozivajući UA A odgovara slanjem 202 Accepted poruke, kojom potvrđuje da je
prihvatio parkiranje poziva
17. Pozivajući UA A takođe pozvanom UA B šalje NOTIFY zahtev kojim ga
obaveštava da pokušava da uspostavi sesiju sa pozvanim UA C
18. Na to pozvani UA B odgovara slanjem 200 OK poruke;
19. Pozivajući UA A šalje INVITE zahtev UA C
20. UA C prihvata poziv za uspostavu sesije slanjem 200 OK poruke
21. Pozivajući UA A potvrđuje da je primio konačnu odluku UA C u vezi sa INVITE
zahtevom slanjem ACK poruke
22. UA C šalje zahtev za raskid sesije pozvanom UA B slanjem BYE poruke
23. Pozvani UA B odgovara slanjem 200 OK poruke
24. Pozivajući UA A slanjem NOTIFY zahteva u kome obaveštava pozvanog UA B da
je poziv uspešno prebačen
25. Na to pozvani UA B odgovara slanjem 200 OK poruke
26. Pozvani UA B šalje zahtev za raskid sesije pozivajućem UA A slanjem BYE
poruke
27. Pozivajući UA A odgovara slanjem 200 OK poruke
Announced call transfer servis
Izlaz u javnu telefonsku mrežu
Sistem IP telefonije kompanije XY je povezan sa Javnom telefonskom mrežom preko
linkova L2VPN i preko dve analogne veze sa svih udaljenih lokacija. Kod povezivanja preko
L2VPN linkova bitno je postići prilagođavanje SIP protokola, stoga se CUBE funkcijom
rutera postiže usklađivanje SIP paketa u mreži XY kompanije sa jedne strane i u mreži
Telekoma Srbije s druge strane. Sama uspostava poziva protokolski se odvija na isti način kao
i uspostava poziva unutar kompanije XY.
Prilikom uspostave poziva između dva korisnika od kojih jedan pripada javnoj telefonskoj
mreži, razmenjuju se sledeće signalizacione poruke:
1. IP telefon poziva željeni broj iz javne telefonske mreže. Šalje se INVITE poruka do
proxy servera. Broj pozvanog korisnika je ubačen u Request-URI (User Resource
Identifier) polje INVITE zahteva. IP telefon pozivajućeg korisnika je identifikovan
preko polja FROM u zaglavlju SIP poruke. Jedinstven numerički identifikator poziva
se dodeljuje pozivu i upisuje u polje Call-ID. Broj transakcije se upisuje u polje CSeq
(to je bilo koji prirodan broj koji se inkrementira za svaki zahtev u dijalogu). Pomoću
SDP u okviru tela poruke, prenose se podaci o tipu medija koji podržava pozivajući
korisnik. Po prijemu poruke proxy server odgovara sa 100 Trying što ukazuje na to da
su preduzete odgovarajuće radnje u cilju uspostavljanja veze sa pozvanim korisnikom.
Proxy na osnovu Route Pattern-a utvrđuje da je broj eksterni i ukazuje na
odgovarajuću Route List-u koja je prioritetizovana lista Route group-e. Ako je link ka
centralnoj lokaciji u prekidu, nakon Route group-e najvećeg prioriteta, bira sledeću
prioritetizovanu listu gateway-a i na osnovu nje saznaje kome treba da prosledi da
INVITE poruku.
2. Gateway zatvara strujno kolo na pretplatničkoj petlji čime signalizira centrali da je u
toku biranje broja. Takođe, prenosi i cifre biranog broja DTMF (Dual-tone multifrequency signaling) signalizacijom. Centrala rutira poziv na osnovu biranog broja i
šalje signal zvona pozivajućem korisniku, a ka gateway-u šalje Ringback ton kao znak
da pozivani aparat zvoni.
3. Voice Gateway šalje proxy serveru 180 Ringing poruku koja služi kao indikator da je
pozvani korisnik lociran i obavešten o uspostavi sesije. Proxy prosleđuje ovu poruku
pozivajućem UA.
4. Pozvani korisnik dizanjem slušalice zatvara strujno kolo čime signalizira centrali da je
odgovorio na poziv. Centrala tu poruku prosleđuje gateway-u.
5. Gateway šalje poruku 200 OK SIP serveru čime ga obaveštava da je pozivani korisnik
podigao slušalicu. Proxy prosleđuje ovu poruku pozivajućem UA.
6. Pozivajući UA odgovara slanjem ACK poruke SIP serveru koji je prosleđuje gatewayu.
7. Od tog trenutka se uspostavlja govorna veza između korisnika. Između IP telefona i
gateway-a razmenjuju se RTP paketi. Gateway vrši konverziju korisničkog saobraćaja
i razmenjuje analogni audio signal sa PSTN korisnikom preko centrale.
8. Kada pozivajući korisnik spusti slušalicu IP telefon šalje BYE poruku SIP serveru koji
je prosleđuje gateway-u.
9. Gateway otvara strujno kolo pretplatničke petlje ka centrali čime se prekida veza sa
centralom, i šalje 200 OK poruku SIP serveru koji je prosleđuje ka UA.
Video telefonski poziv
Sistem treba da obezbedi i mogućnosti video poziva, odnosno prenos video signala u
realnom vremenu između dva ili više korisnika Ovaj servis zahteva odgovarajuće uređeje, tj
IP telefone koji podržavaju ovakav servis. Video poziv će takođe biti ostveren preko SIP
protokola. SIP protokol uspostavlja samo vezu izmedju krajnjih korisika, ne znajući o kakvom
prenosu medija će biti reči. I u slučaju audio signala i video signala, krajnje tačke razmenjuju
poruke INVITE i 200 OK. Nakon što se uspostavi konekcija, SDP (session description
protocol) protokol je vrši razmenu informacija o medijumu koji će se prenositi. Preko SDP se
razmenjuju informacije kao što su kodek kojim se prenose audio i video podaci, koji je
kapacitet i protok zahtevan. Kako uređaji mogu podržavati različite protoke, kodeke i sl,
sesija mora uvek biti prilagođena karakteristikama slabijeg uređaja.
U SDP sintaksi, prvo se postavljaju polja sa informacijama o sesiji (Session level
fields), a potom polja o podacima o medijumu.
Obavezna polja su v – protocol version, o – session owner/creator and session ID,
s – session name, t – start/stop time, m – media name and transport address (obuhvata tip
medija, transportni port, protokol i format medija).
Za prenos video podataka se takođe koristi RTP protokol. Kod video poziva
uspostavlja se posebna sesija za audio, i posebna za video podatke, jer se oni odvojeno
prenose i to mora biti u oba smera veze, što znači da je za ostvarivanje jednog video poziva
potrebno uspostaviti četiri sesije. Ukoliko bi se tim pozivom prenosili i podaci, bilo bi
potrebno uspostaviti šest sesija.
Kao što je već navedeno, CUCM podržava različite kodeke za prenos kako audio,
tako i video signala. Kod govornog signala to su G.711, G.722, G.728, G.729 itd, a kod video
signala to su kodeci H.261, H.263, H.264, a podržani su i video pozivi pomoću SCCP (Skinny
Client Control Protocol) protokola.
Veza sa Javnom telefonskom mrežom
Veza sa Javnom telefonskom mrežom u našem sistemu ostvarena je vezom centralnih
lokacija sa IP mrežom Telekoma Srbija i vezom udaljenih lokacija preko dve analogne linije
sa Javnom telefonskom mrežom.
Povezivanje sa IP delom Telekoma Srbija ostvaruje se preko L2VPN linkova. Kako se
u mreži koriste različiti protokoli, potrebno ih je uskladiti, što se obavlja pomoću CUBE-a,
koji je implementiran na izlaznim ruterima. U IP sistemu kompanije koristi se kodek G. 729a,
dok se u IP Telekom mreži koristi kodek G. 711.
Ukoliko link od udaljenih lokacija ka centralnoj lokaciji postane nefunkcionalan,
rezervnu varijantu za komunikaciju predstavlja veza udaljenih lokacija sa Javnom
telefonskom mrežom preko dve analogne linije. Za konvertovanje protokola i povezivanje dve
različite mrežne arhitekture, koriste se Gateway-i. Gateway se sastoji od Media Gateway-a i
Media gateway contoller-a (call agent-a). Media gateway služi za konverziju podataka, dok
kontroler brine o signalizaciji, prenosi signalizaciju i upravlja radom media gateway-a. Kod
ovog povezivanja, Gateway treba da konvertuje SIP protokol u signalizaciju analogne linije
Javne telefonske mreže, i govor iz paketskog u analogni oblik korišćenjem G. 729 kodeka.
Da bi se uspešno obavio poziv ka Javnoj telefonskoj mreži, CUCM mora imati
definisan Route Pattern za date eksterne mreže. Kada korisnik kompanijskog IP sistema
poziva broj u PSTN ili nekoj drugoj mreži, CUCM ima zadatak da prepozna na osnovu prvih
cifara kojem Route Pattern-u odgovara poziv. Onda taj Route Pattern bira prvo već definisanu
Route listu iz koje se dalje prelazi na primarnu ili sekundarnu Route Group-u iz koje se dalje
biraju po prioritetu mrežni uređaji na koje će poziv biti usmeren. Pri definisanju Route
Pattern-a, mora se voditi računa da rutiranje poziva u PSTN-u bude po što povoljnijoj ceni,
odnosno da poziv što je moguće manje bude u mreži operatora, a što duže u kompanijskom IP
sistemu jer se tako dolazi do najniže cene poziva. Za ovakav IP sistem to bi značilo da
ukoliko korisnik sa centralne lokacije zove nekog u Javnoj telefonskoj mreži, CUCM će
njegov poziv rutirati na onaj izlazni ruter lokacije 1 ili 2 koji je bliži odredištu u Javnoj
telefonskoj mreži. Znači, ukoliko bi se desilo da sa lokacije 1 korisnik poziva nekog u Javnoj
telefonskoj mreži ko je bliži ruteru na koji vodi link sa centralne lokacije 2, onda će CUCM
najpre rutirati poziv sa centralne lokacije 1 na lokaciju 2 i odatle će poziv izaći u Javnu
telefonsku mrežu. Slična bi bilo kada bi neki od korisnika sa udaljenih lokacija pozivao broj
ka Javnoj telefonskoj mreži. CUCM bi najpre pozvani broj analizirao (pronalaženje
odgovarajućeg Route Pattern-a) i tada taj poziv rutirao na onaj izlazni ruter koji je bliži
odredištu u Javnoj mreži. Kada bi došlo do pada linka koji povezuje datu udaljenu lokaciju sa
određenom centralnom lokacijom, poziv bi se rutirao uz pomoć SRST-a preko gateway-a na
analogne linije ka Javnoj telefonskoj mreži.
Telekomunikacioni uređaji
Oprema koja će biti korišćena u realizaciji mreže birana je u skladu sa zahtevima i
servisima koji će biti implementirani, kao i prema ceni za koju je bilo poželjno da bude što
niža moguća. Kao što je već navedeno, za realizaciju mreže opredelili smo se za Cisco
mrežnu oprema.
IP Telefoni
Kao krajnje tačke u mreži IP telefonije, koriste se IP telefoni. Kako u kompaniji XY
10% zaposlenih na svakoj lokaciji mogu da koriste video pozive, biće upotrebljena dva tipa
Cisco Unified IP telefona: 7945G koji ne podržava, i 8945 koji podržava video pozive. Kao i
svi ostali mrežni uređaji i IP telefoni zahtevaju IP adresu, subnet masku, default gateway,
DNS server i TFTP za komunikaciju sa CUCM-om. Po default-u, IP telefoni su konfigurisani
da dobiju IP adresu i ostala mrežna podešavanja preko DHCP-a.
Cisco Unified IP Phone 7945G
Telefon ima dva programabilna tastera kao i četiri interaktivna tastera za kretanje kroz opcije.
Ima i color ekran na kome je prikazan datum, vreme, specifikacija poziva itd. Takođe,
slušalica i speakerphone, uz Ethernet port su sastavni deo 7945G telefona.
Cisco Unified IP Phone 7945G
display telefona
Cisco kompanija je na svom zvaničnom internet sajtu obezbedila potrebne softverske
aplikacije za ovaj telefon kako bi omogućio punu operativnost servisa koje podržava i tako
odgovorio zahtevima korisnika. U slučaju da telefon promeni lokaciju u mreži, ne zahtevaju
se nikakve izmene.
Tehničke specifikacije za Cisco Unified IP Phone 7945G
Display
5-inch (12.5 cm), rezolucija (320 x 242), color 16-bit
Prikaz informacija o datumu i vremenu, imenu i broju pozivajućeg
Codec Support
G.711a, G.711μ, G.729a, G.729ab, G.722, iLBC (internet low bitrate)
Speakerphone
full duplex sa implementiranom eliminacijom eha
Messages Key
Pristup govornoj pošti
Directories Key
Pregled propuštenih, dolazećih, odlaznih poziva; Dial-back opcija
Settings Key
Podešavanje kontrasta, slike u pozadini, specifikacija tonova
Ručno i automatsko konfigurisanje uređaja - Dynamic Host Control Protocol
(DHCP), Trivial File Transfer Protocol (TFTP), Cisco Unified
Communications Manager, and backup Cisco Unified Communications
Manager instances.
Services key
Pregled web-based informacija korišćenjem XML, kao npr vremenski
uslovi, citat dana i sl.
Help button
Dostupnost informacija o modelu
Ethernet switch
2 RJ-45 Ethernet porta za konekciju sa 10/100 BASE-T Ethernet mrežom
za telefon ili računar.
Administrator može da odredi posebne VLAN-ove (802.1q) za računar i
telefon i na taj način obezbedi veću pouzdanost i sigurnost
QoS Options
Podržava DSCP (Differentiated Services Code Point) i 802.1q/p standarde
za VLAN
Podržano je više od 30 jezika
Language
Support
ekran
Configuration
Options
Podržava statičko i dinamičko (DHCP) dodeljivanje IP adresa
Power
Podržava napajanje putem PoE-a (IEEE 802.3af standard) i to Class 2 što
znači da je potrebna snaga od 7W za napajanje ovog telefona
Signaling
Protocols
Podržani signalizacioni protokoli: SIP, SCCP
Call Control
Compatibility
Ovaj telefon je podržan od strane Cisco Unified Communications Manager
verzije 4.1(3)sr5b, 4.2(3)sr2b, 4.3(1), 5.1.1(b), 5.1(2), 6.0(1) i kasnijih
verzija
Podržan od Cisco Unified Communications Express i SRST verzije 4.1
Cisco Unified IP Phone 8945
Telefon Cisco Unified IP Phone 8945 je napredniji uređaj koji omogućava govornu i video
komunikaciju. Sadrži high-quality kameru koja snima do 30fps, display dijagonale 5”
(12,5cm), sa rezoluciom slike od 640x480px. Sa četiri programabilna i četiri tastera za
kretanje kroz opcije omogućava jednostavno korišćenje servisa. Uz standardnu slušalicu, tu je
i full-duplex speakerphone. Postoje standardni tasteri za kontrolu poziva – hold, transfer,
redial i conference. Ima implementiran Bluetooth 2.1 port koji omogućava korišćenje
slušalica. Podržava sve dodatne servise zahtevane u projektnom zadatku. Ima H.264 podršku
za video. Postoji mogućnost napajanja preko Ethernet kabla.
3D prikaz telefona je dostupan na stranici:
http://www.cisco.com/en/US/prod/voicesw/ps6788/phones/ps10451/ps11158/unified_ip_phone_8945_
3d_model.html
Tehničke specifikacije za Cisco Unified IP Phone 8945
Display
5-inch TFT 24-bit color display, rezolucija (640 x 480)
Prikaz informacija o datumu i vremenu, imenu i broju pozivajućeg
Codec Support
G.711a, G.711μ, G.729a, G.729ab, G.722, iLBC (internet low bitrate)
H.264 za video
Speakerphone
full duplex sa implementiranom eliminacijom eha
Messages Key
Pristup govornoj pošti
Directories Key
Pregled propuštenih, dolazećih, odlaznih poziva; Dial-back opcija
Settings Key
Podešavanje kontrasta, slike u pozadini, specifikacija tonova
Ručno i automatsko konfigurisanje uređaja - Dynamic Host Control Protocol
(DHCP), Trivial File Transfer Protocol (TFTP), Cisco Unified
Communications Manager, and backup Cisco Unified Communications
Manager instances.
Services key
Pregled web-based informacija korišćenjem XML, kao npr vremenski
uslovi, citat dana I sl.
Help button
Dostupnost informacija o modelu
Ethernet switch
2 RJ-45 porta za konekciju sa 10/100/1000 BASE-T Ethernet, za telefon I
za PC
Administrator može da odredi posebne VLAN-ove (802.1q) za računar i
telefon i na taj način obezbedi veću pouzdanost i sigurnost.
QoS Options
Podržava DSCP (Differentiated Services Code Point) i 802.1q/p standarde
za VLAN
Podržano je više od 30 jezika
Podržan je i srpski jezik
Language
Support
Configuration
Options
Podržava statičko i dinamičko (DHCP) dodeljivanje IP adresa
Power
Podržava napajanje putem PoE-a (IEEE 802.3af standard) i to Class 2 što
znači da je potrebna snaga od 7W za napajanje ovog telefona
Signaling
Protocols
Podržani signalizacioni protokoli: SIP, SCCP
Supported Cisco
Call Control
Platform(s)
CUCM 7.1(5) i kasnije
Switch
Karakteristike koje switch-evi u lokalnim računarskim mrežama moraju
posedovati kako bi se omogućio ispravan rad IP telefonske mreže su:




PoE (power over Ethernet) – ova funkcionalnost je neophodna da bi IP
telefonski servis funkcionisao i u slučaju nestanka struje. IP telefoni se mogu
napajati i putem adaptera, ali ako dođe do nestanka struje korisnici ostaju bez
telefonskog servisa. Prednost napajanja putem PoE je ta što switch-evi
najčešće imaju redundantno napajanje, odnosno povezani su i na UPS-eve, pa
čak i ako dođe do prekida u napajanju električnom energijom korisnici će imati
raspoloživ telefonski servis, jer će se napajati preko Ethernet kablova.
VLAN (Virtual Local Area Network) - da bi u mreži mogao da se razdvoji
vremenski osetljiv saobraćaj, definiše se jedan VLAN za voice i video
saobraćaj.
Auxiliary VLAN – mogućnost podrške više VLAN-ova po jednom portu, što
podrazumeva da kada se računar poveže na IP telefon, telefon se može
pridružiti jednom VLAN-u, a računar drugom, i na taj način se razdvaja
saobraćaj.
QoS mehanizmi - obzirom da su govorni i video saobraćaj osetljivi na gubitke
paketa i kašnjenje, neophodno je implementirati neki od QoS mehanizama i
izvršiti njegovu prioritetizaciju. Može se definisati osam različitih klasa servisa
koje služe za prioritetizaciju saobraćaja, mada u praksi nije potrebno više od tri
ili četiri klase.
Ukoliko postojeći svičevi nemaju zahtevane funkcionalnosti i kompanija želi da ugradi
nove svičeve da bi ova funkcionalnost bila podržana, predlog za mrežu kompanije je
korišćenje Cisco SGE2000P 24-Port Gigabit Switch
Cisco SGE2000P 24-Port Gigabit Switch
Cisco SGE2000P 24-Port Gigabit Switch – osnovne karakteristike
Ports
24 10/100/1000 Ethernet porta
RJ-45 konektori
10BASE-T/100BASE-TX/1000BASE-T
4 Gigabit SFP slota ( SFP - small form-factor pluggable transceiver)
PoE
Podržan IEEE 802.3af PoE standard
Na raspolaganju je maksimalno 15.4W na do 12 portova odjednom
Forwarding rate
(64byte packets)
do 35.7 mpps
Stacking
do 8 switch-eva (192 porta) može da se poveže u konfiguraciji prstena ili
lanca
Management
browser-based konfigurisanje (HTTP/HTTPS)
Upravljanje pomoću SSH (Secure Shell Protocol) i SSL (Secure Sockets
Layer)
SNMP (Simple Network Management Protocol)
RMON software (The Remote Network MONitoring)
QoS
4 reda za čekanje, PQ (priority queuing), WRR (weighted round-robin)
802.1p VLAN prioritetizacija
DiffServ, ToS prioritetizacija
Security
IEEE 802.1x autentifikacija
pristupne kontrolne liste (Access Control Lists)
prevencija od DoS (Denial of Service) napada
filtriranje na osnovu MAC adresa (MAC-based filtering)
Power
consumption




No PoE supplied: 12V at 8.5A (102W)
12 ports half power (7.5W):192W
12 ports full power (15W): 282W
24 ports half power (7.5W): 282W
Cisco Unified Communications Manager (CUCM)
Cisco Unified Communications Manager (CUCM) je softver koji vrši procesiranje i
kontrolu poziva. Obezbeđuje sledeće funkcije:






Procesiranje poziva: generisanje, rutiranje i terminicija poziva, uključujući procese
prikupljanja statističkih podataka i tarifiranja
Signalizacija i kontrola uređaja: uspostavlja sve signalizacione veze
Administracija plana biranja (Dial plan) - plan biranja je lista koja se može
konfigurisati i koju CUCM koristi za rutiranje poziva. Odgovoran je za analizu cifara
(stringova) svih poziva.
Upravljanje naprednim servisima - call hold, call transfer, call forward, conference
call, speed dial, call park
Čuvanje korisničkih informacija - poseduje bazu podataka sa informacijama o
korisnicima i omogućeno je centralizovano upravljanje korisnicima
Alati za podršku i oporavak - Disaster Recovery System (DRS) za podršku i oporavak
CUCM baze podataka. DRS sistem obezdeđuje podršku za CDR, CMR, kao i CAR
Poboljšanje performansi CUCM-a realizuje se jednostavno, nadogradnjom softvera na
serverskoj platformi. Na taj način se izbegavaju troškovi nadogradnje hardvera.
U realizaciju ovog projektnog zadatka izabran je - Cisco Unified Communications
Manager Version 8.0, iako je najnovija dostupna verzija 9.0, ali za nju nisu dostupne potpune
tehničke specifikacije
Neke funkcionalnosti ove verzije su:
 Podrška za SCCP (Skinny Client Control Protocol) i SIP
 Real-Time Monitoring Tool (RTMT) nadgleda komponente u realnom vremenu
u CUCM klasteru
 CDR Analysis and Reporting Tool (CAR) omogućava izveštaje o pozivima na
osnovu CDR-ova
 Call Admission Control (CAC) obezbeđuje QoS za govor preko WAN linkova,
i automatski preusmerava pozive preko PSTN
 Podrška AAR (Alternate Automatic Routing)
 Podržava Resource Reservation Protocol (RSVP)
 Podržani audio kodeci: G.711a, G.711μ, G.722, G.722.1, G.723.1, G.728,
G.729a/b, GSM-EFR (Global System for Mobile Communications-Enhanced
Full Rate), GSM-FR (GSM-Full Rate), iLBC (Internet Low Bitrate Codec),
iSAC (Internet Speech Audio Codec), , AAC (Advanced Audio Codec)
 Podržane serverske platforme: Cisco MCS 7816, MCS 7825, MCS 7828, MCS
7835, and MCS 7845
 Podrška za distribuiranu obradu poziva
-virtuelni klasteri sa najviše osam CUCM servera radi redundantnosti i
skalabilnosti
-maksimalno 7500 IP telefona po CUCM serveru i 30.000 po serverskom
klasteru
 Podela plana biranja u slučaju više lokacija
 Enkripcija signalizacije i korisnog saobraćaja
 Autentifikacija uređaja: novi modeli telefona imaju ugrađene digitalne
sertifikate
 Izvori za music-on-hold (MoH);
 HTTPS, TFTP, SRST podrška
 Potiskivanje tišine (Silence Suppression) i detektor aktivnosti govora (VAD Voice Activity Detection)
 QoS
 Video kodeci: H.261, H.263, H.264 i Cisco Wideband Video Codec (Cisco
Unified Video Advantage)
Za instalaciju Cisco unified Communications Manager 8.0, izabrana je serverska
platforma koja zadovoljava današnje zahteve Cisco Unified Communications aplikacija Media Convergence Server MCS 7845-H2
MCS 7845-H2 je platforma koja obezbeđuje zahteve u pogledu performansi i
zahtevane visoke raspoloživosti sistema. Platforma podržava do 7500 korisnika po serveru što
zadovoljava zahteve kompanije XY i ostavlja prostor za dodatna proširenja.
Visoku raspoloživost obezbeđuje korišćenjem redundantnih komponenti tj
mehanizama hot-swap (moguća zamena napajanja i hard-diskova i rashladnih ventilatora bez
isključivanja uređaja). Implementiran je i sistem ukazivanja otkaza u sistemu u vidu
indikatora – LED dioda sa prednje i zadnje strane.
Hardverske karakteristike:



Procesor - Dual Intel 5140 2.33-GHz 4M L2
Memorija - 4GB (PC2-5300 667-MHz DDR2)
Hard disk - 4 x 146-GB SAS 2.5-in. hot-swap
Interfejsi:





2x RJ-45 (10/100/1000 Ethernet)
Serial port
5 x USB 2.0
PS/2 portovi za miš i tastaturu
2 x VGA porta
Ruteri
Kompanija XY poseduje lokalnu računarsku mrežu, ali za obezbeđivanje servisa IP
telefonije, postojeći ruteri treba da zadovolje još neke od zahteva, kao npr. podrška za QoS –
gde se VoIP paketi trebaju prioritizovati, podrška za VLAN – poželjno je razdvojiti govorni i
video saobraćaj u okviru posebnog viruelnog LAN-a.
Za obezbeđivanje redundanse na udaljenim lokacijama (za slučaj gubitka veze sa
CUCM klasterom), jedini ostvarivi pozivi biće pozivi unutar same lokacije i pozivi preko dve
analogne telefonske linije. Potrebno je da ruter ima podršku za SRST i gateway funkcijnalnost
za vezu sa PSTN preko analognih telefonskih linija.
U mreži kompanije XY upotrebićemo ruter Cisco 2951 Integrated Services Router,
prvenstveno namenjen small-offices okruženjima. Cisco 2951 ISR spada u klasu modularnih
rutera, pa se performanse mogu poboljšati dodavanjem kartica tj modula.
Neke osnovne karakteristike datog rutera su:













3 integrisana RJ-45 10/100/1000 Ethernet porta
2 USB 2.0 porta
2 Service Module Slots
Procesor sa više jezgara
512 Mb DDR2, max 2Gb
SRST podrška za do 250 sesija
Podržava CUBE funkcionalnost
Napajanje: AC, DC, PoE
3 DSP slota
1 ISM (integrated service module) slot
Jedan modul za napajanje, max power sa AC: 340W
Podržani protokoli rutiranja: OSPF, EIGRP, BGP, IS-IS
Upravljanje saobraćajem: Class-Based Weighted Fair Queuing (CBWFQ),
Weighted Random Early Detection (WRED), Policy-Based Routing (PBR)
Cisco 2951 Integrated Services Router
Dodavanjem modula omogućeno je proširenje spektra funkcija koje ruter nudi. Na
centralnim lokacijama, ruteri će imati inplementirane CUBE funkcionalnosti. Kako je
potrebno transkodovanje kodeka G.729 na G.711 kodek, koristićemo DSP PVDM3-256
(digital signal processor – packet voice digital signal processor module). Kako je po zadatku
navedeno, potrebno je obezbediti 220 istovremenih veza ka Javnoj telefonskoj mreži pa su
zato kao adekvatno rešenje izabrana dva PVDM3-256 modula koji obezbeđuju do 120
konverzija kodeka visoke složenosti (među koje spada G.729).
Za udaljene lokacije je potrebno obezbediti gateway funkcionalnost za povezivanje sa
PSTN preko analognih telefonskih linija. Analogne linije se povezuju preko VIC-2FXO-EU
kartice (VIC – voice interface card) koja ima 2 FXO (Foreign eXchange Office) porta. Za
transkodovanje G.729 na udaljenim lokacijama, u analogni signal, koristićemo PVDM2-16
modul koji odgovara skromnijim zahtevima transkodovanja jer su mreže na ne centralnim
lokacijama manje. PVDM2-16 može da opslužuje 16 istovremenih G.711 transkodovanja, 8
srednje i 6 više kompleksnih kodeka.
Rad sistema u slučaju nestanka struje
Radi obezbeđivanja operativnog funkcionisanja servisa u slučaju nestanka struje,
moraju se obezbediti dodatni uređaji i određene funkcionalnosti samih uređaja koji se koriste
u realizaciji IP telefonske mreže.
IP telefoni moraju podržavati PoE (Power over Ethernet) opciju koja omogućava
napajanje uređaja putem Ethernet kabla. Kabl polazi od switch-a koji postaje PSE - Power
Sourcing Equipment.
U sistemu je potreban UPS (Uninterruptible Power Supply) – neprekidni izvor
napajanja koji u trenutku nestanka struje preuzima ulogu glavnog napajanja. Njegov osnovni
zadatak je da obezbedi neprestani rad servera, rutera i svičeva. Kako je UPS privremeno
rešenje (obezbeđuje napajanje svega oko 20min), potrebno je obezbediti i agregat, koji će
obezbediti rad sistema u slučaju dužeg perioda bez struje.
Download

Projektni zadatak za izradu projekta IP telefonske