2
REKLAME
[email protected]
Izdava~:
PKB Korporacija
Glavni i odgovorni urednik:
Vesna Gaji}
Redakcija:
Qiqana Ri|o{i},
Vera Ponti
i Dejana To{i}
Fotoreporter i tehni~ki urednik:
Du{an Miladinovi}
Telefon redakcije:
8871-661,
8871-664
Faks: 8871-664
Centrala:
8871-002
i 8871-121
Lokali: 142 i 155
e-mail:[email protected]
Adresa:
11213 Padinska Skela
- Industrijsko naseqe bb
List izlazi jednom mese~no.
Tira` 10.000 primeraka.
Priprema i {tampa:
"[tamparija Borba",
Beograd, Kosovska 26
CIP - Katalogizacija
u publikaciji
Narodna biblioteka
Srbije, Beograd
POQOINDUSTRIJA:
list poslovnog sistema PKB,
ISSN 2217 - 8465
- POQOINDUSTRIJA
COBISS.SR-ID 19016706
3
4
DOGA\AJI
UNAPRE\EN SISTEM
PKB KORPORACIJI URU^ENI SERTIFIKATI ZA PET UVEDENIH STANDARDA U POSLOVAWU
Sve~ano uru~ivawe sertifikata od strane serti- Wegova molba, a i zahtev zaposlenima je da budu aktivnosti vezane za odr`avawe standarda, a na
fikacione ku}e Quality Austria za uvo|ewe pet svesni da ~inom dobijawa sertifikata tek svima nama je da radimo na unapre|ewu sistema,
standarda u poslovawu PKB Korporaciji odr`ano po~iwe posao na odr`avawu standarda, posao u ~ak i vi{e nego u toku implementacije standarda.
je 27. novembra.
Uvo|ewe standarda u poslovawu
Katarine Jelisav~i}, izvr{ni direkPKB-a zna~ajno je sa vi{e
tor Sektora za razvoj, kvalitet i
stanovi{ta. Zna~ajno je za sve zanove tehnologije, zahvalila je dr
poslene, za kompaniju uop{te, za
Igoru Paninu, direktoru sertifikao~uvawe sto~arske proizvodwe,
cione ku}e, na saradwi, a svim zakao i za o~uvawe radnih mesta. S
poslenima u PKB-u na zalagawu tokom
obzirom da se PKB nalazi u pro18 meseci rada na implementaciji
cesu privatizacije, potencijalni
standarda ISO 9001:2008, sistem
kupci moraju imati u vidu da je prokvaliteta
menaxmenta,
ISO
ces rada u kompaniji standardizo14001:2004, za{tita `ivotne srevan i da je to na{a komparativna
dine, OHSAS 18001:2007, za{tita i
prednost u odnosu na druge firme bezbednost na
radu, GlobalG.A.P,
istakao je Petrovi}.
dobra proizvo|a~ka praksa i HACCP
- Ovi sertifikati su dokaz da ste
sistem bezbednosti hrane.
radili na ispravqawu svih ne- PKB Korporacija je prva kompanija
dostataka u procesu rada, da ste
u Srbiji koja je implementirala, a
bili predani i da ste uspeli. Na to
danas i sertifikovala GlobalG.A.P
treba da budete ponosni, ali serstandard u sto~arskoj proizvodwi,
tifikati ne treba samo da vise na
odnosno mle~nom govedarstvu i na
zidu. Rad u skladu sa propisanim
DRAGI[A PETROVI], GENERALNI DIREKTOR PKB-A
ovo treba da budemo ponosni - istreba da bude va{a svakodnevica.
I DR IGOR PANIN, DIREKTOR QUALITY AUSTRIA
takla je Jelisav~i} prilikom
Nemojte se opustiti, godina brzo
uru~ivawa sertifikata.
pro|e, za desetak meseci }emo
Prema re~ima Dragi{e Petrovi}a, generalnog kome }emo unapre|ivati sebe, kao i ~itav sistem proveravati kako odr`avate sistem. Nemojte sebi
direktora PKB Korporacije, period u kome treba PKB-a.
dozvoliti da ovo izgubite jer samo jedna slaba
da sa~uvamo sve ono {to smo uradili tokom - U narednom periodu potrebna nam je jaka slu`ba karika u lancu mo`e da ugrozi sve druge - poru~io
procesa implementacije standarda bi}e te`i. kvaliteta koja }e mo}i da sprovede i isprati sve je dr Panin.
Q.R.
IZABRAN
NOVI DIREKTOR
INSTITUT PKB AGROEKONOMIK
Sednica Skup{tine Instituta PKB
Agroekonomik d.o.o. odr`ana je 2. decembra. Na predlog Odbora direktora PKB Korporacije donetog na
sednici odr`anoj 19. novembra,
Skup{tina je donela odluku kojom je
razre{ena dosada{wa direktorka dr
Divna Simi}, a za direktora Instituta izabran Petar Stoji}, doktor
biotehni~kih nauka, zaposlen u Institutu.
V.G.
SEDNICA UPRAVNOG
ODBORA KUD PKB
Druga sednica Upravnog odbora KUD-a odr`ana
je 4. decembra. Na sednici su donete odluke o
izboru preduze}a koje }e vr{iti ra~unovodstvene usluge za potrebe KUD-a, o davawu u zakup
sale u zgradi stare menze u Tovili{tu, plesnom
klubu FLY uz mese~nu zakupninu i prihva}ena informacija o realizovanim programskim aktivnostima od maja meseca do decembra.
U periodu od 1. maja do 30. novembra odr`ano
je 255 proba folklornih ansambala i 24 proba
orkestra. Odr`an je veliki broj koncerata, od
~ega nekoliko u humanitarne svrhe za pomo}
poplavqenim podru~jima na podru~ju Obrenovca.
Realizovan je veliki broj turneja po mestima u
na{oj zemqi, kao i u nekoliko mesta u Crnoj
Gori i u Republici Srpskoj. Promociju Srbije i
PKB-a KUD je imao na festivalu u Turskoj, gde je
Prvi ansambl osvojio drugo mesto u konkurenciji
od 25. zemaqa i nov~anu nagradu od 3.000 evra.
V.G.
SRPSKI AGRAR KAO HOLANDSKI
POTPISAN PROTOKOL O SARADWI
U Sremskim Karlovcima u sredu 3.12.2014.
Pokrajinski
Sekretar za poqoprivredu
Branislav Bogoroski i W.E. Ambasador
Kraqevine Holandije u Srbiji, gospodin Laurent
Stokvis potpisali su Protokol o Saradwi. Ovaj
dokument jedan od dokaza dobre me|udr`avne bilateralne saradwe dve zemqe. Posebno dobra
saradwa je u oblasti agrara. Realizovan je veliki broj projekata posledwih godina, ekspert-
skih poseta i razmene iskustava u procesu
evropskih integracija. Holandija je bila i zemqa
partner na ovogodi{wem Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
Protokol o Saradwi predstavqa dokument o
namerama Pokrajinskog Sekreterijata za poqoprivredu i Ambasade Kraqevine Holandije na
unapre|ewu dugoro~ne saradwe u oblasti poqoprivredekroz direktan kontakt relevantnih in-
stitucija u Holandiji i Srbiji, prenosu i razmeni znawa, kao i organizaciji adekvatnih
treninga iz oblasti od zajedni~kog interesa.
Nakon sve~anog dela potpisivawa Protokola za
predstavnike Savetodavne slu`be Vojvodine
odr`an je trening na temu „Integrisano upravqawe pesticidima i bezbednost hrane.”
Trening su dr`ali holandski i srpski stru~waci.
V.G.
DOGA\AJI
5
ZADRUGA @RTVA TRANZICIJE
PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA
Zadruga je postala `rtva tranzicije,
a
poqoprivredno
zemqi{te
(prirodno bogastvo i dobro u op{toj
upotrebi) danas je predmet privatizacije. Za ponovno o`ivqavawe
zadruga potrebna je pomo} lokalne
samouprave, privrednih komora,
stru~nih savetodavnih slu`bi,
nau~no-obrazovnih institucija, a pre
svega dr`ave i novi zakon o zadrugarstvu, zakqu~ak je okruglog stola
„Zadrugarstvo i udru`ivawe u poqoprivredi Srbije“, koji je odr`an 19.
novembra u Privrednoj komori
Beograda.
Srpska poqoprivreda klizi ka ekstenzivnoj proizvodwi (mala sredstva-mali prinosi), a u praksi se
ignori{u rezultati popisa iz 2012.
godine. Iscrpquju se i nestaju
resursi radne snage i intelektualnog
kapitala u poqoprivredi. Mali
proizvo|a~i nemaju pregovara~ku
snagu da trguju sa monopolistima na
tr`i{tu.
- Da li je i za{to
zemqi{na renta, odnosno zakupnina,
dovoqan ekonomski motiv za vlasnike zemqi{ta, koji izdaju wive u
zakup, umesto da ih sami obra|uju?
Agrarna politika je pred izborom
ili pravi srpski farmer ili evropski nadni~ar - kriti~an je prof. dr
Milan Milanovi} sa Megatrend univerziteta.
Ko je kupio silose, dobio je seqake i
zadruge gratis, odnosno dobio je
mogu}nost da oduzme ekonomsku mo}
onima koji su najlo{ije organizovani, istakao je \or|e Bugarin,
sekretar Udru`ewa za poqoprivredu
u Privrednoj komori Vojvodine.
- Ukoliko dozvolimo privatizaciju
PKB-a izgubi}emo mogu}nosti za reprocelinu, proizvodwu sadnog, semenskog materijala i deo sto~arske
proizvodwe – rekao je mr Gavrilo
Veselinovi} iz Udru`ewa poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara
Beograda.
U procesu privatizacije oko 150 poqoprivrednih kombinata nije razdvojena zadru`na od dru{tvene
imovine. Zadru`na svojina se danas
te{ko ukwi`ava, a sve dok dr`ava ne
re{i to pitawe, nema razvoja sela i
poqoprivrede u celini. Paradoks je
da su zadruge danas u ustavu, ali ih
nema u zakonu i katastru, a wihova
imovina je prodata kao privatna.
***
NEOPHODAN KVALITETAN
POSLOVNI AMBIJENT
U PK Beograda nedavno je odr`ana
sednica Odbora Udru`ewa poqoprivrede i prehrambene industrije.
Na sednici su usvojeni izve{taj o
radu Udru`ewa za 2014. godinu,
Predlog programa rada Udru`ewa za
2015. godinu i pokrenuta inicijativa
za izmenu odluka iz nadle`nosti
Skup{tine grada koje uti~u na
kvalitet poslovnog ambijenta.
U ovoj godini Udru`ewe je realizovalo niz aktivnosti u oblasti pravne
regulative.
Organizovane
su
prezentacije i rasprave o Nacrtu
Strategije poqoprivrede i ruralnog
razvoja,
Nacrtu
Zakona
o
pred`etvenom finansirawu, Nacrtu
Zakona o zemqi{tu. Organizovane
su konferencije, okrugli stolovi,
stru~ni
skupovi,
promocije,
prezentacije, sajmovi kao i dodela
tradicionalnih godi{wih nagrada za
rezultate u poqoprivredi.
Prema
re~ima
Miodraga
Veselog,sekretara Udru`ewa, u
2015. ciq rada }e biti zastupawe i
za{tita interesa ~lanova na nacionalnom i me}unarodnom nivou,
unapre|ewe
konkurentnosti
privrede, kao i edukacija u skladu sa
potrebama privrede, modernizacija
i unapre|ewe rada komorskog sistema i u~e{}e u procesu transformacije privrednog sistema u skladu
sa dinamikom pristupawa EU.
Na predlog privrednika Udru`ewe je
donelo zakqu~ak da je privrednim
subjektima potrebna pomo} i
podr{ka komore u prevazila`ewu
administrativnih prepreka na svim
NAJBOQE IZ SRBIJE
DEVETI SAJAM ETNO HRANE I PI]A
nivoima,
od
op{tinskog
do
Republi~kog. U susret najavama da }e
naredne godine biti ukinute kvote za
mleko i da se o~ekuje vi{ak mleka iz
iz EU na na{em tr`i{tu, neophodno
je doneti mere u ciqu za{tite
doma}e proizvodwe. U tom ciqu se od
nadle`nog Ministarstva tra`i da
zadr`i premiju za mleko i u narednoj
godini, kao i da donese plan politike subvencija. Ovaj dokument bi
omogu}io
poqoprivrednim
proizvo|a~ima da usklade svoje
proizvodne i finansijske planove.
Konzistentnost politike subvencija
bi omogu}ilo i ve}e investicije, a ne
samo odr`avawe teku}e likvidnosti.
V. P. - V.G.
Deveti Sajam etno hrane i pi}a, koji
je odr`an od 26. do 29. novembra na
Beogradskom sajmu, okupio je ove godine oko 300 doma}ih i inostranih
izlaga~a sa oko 1.500 razli~itih
prehrambenih etno proizvoda. Na
sajmu su predstavqeni doma}i
proizvo|a~i po regionima, kao i
izlaga~i iz Bugarske, Republike
Srpske, Bosne i Hercegovine, Gr~ke,
Italije, Ruske Federacije i Rumunije.
Sajam je otvorila ministarka poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine
Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi},
koja je naglasila da Srbija ima velike
potencijale u proizvodwi tradicionalne hrane, i da je brendirawe
od ultimativnog zna~aja. Na dr`avi je
da na sistematski na~in motivi{e
male proizvo|a~e da unapre|uju
proizvodwu i budu {to konkurentniji.
U okviru sajma organizovan je i
prate}i program, a podeqena su i
priznawa eksponatima u 12 robnih
grupa i 21 podgrupi. Jednoglasnom odlukom `irija titulu Robna marka iz
Srbije 2014. ponela je liofilizovana malina, ~iji je proizvo|a~ Drenovac d.o.o. iz Ariqa.
D.T.
INTERVJU
6
BOLESTI NE [email protected]
STO^ARSKU PROIZVODWU, NITI
SU VELIKA PREPREKA IZVOZU
MR SC. SLOBODAN STANOJEVI], [EF ODEQEWA ZA EPIZOOTIOLOGIJU U
NAU^NOM INSTITUTU ZA VETERINARSTVO SRBIJE
O bolestima, tipi~nim samo za `ivotiwe i
zoonozama, sa kojima se zbog migracije prenosilaca
bolest susre}emo prvi put, o ugro`enosti zdravqa
qudi i `ivotiwa i uticaju epizootiolo{ke situacije
na ostvarene rezultate u sto~arskoj proizvodwi i
izvozu, razgovarali smo sa mr sc. Slobodanom
Stanojevi}em, {efom Odeqewa za epizootiologiju
Nau~nog instituta za veterinarstvo Srbije.
Kako ocewujete trenutnu epizootiolo{ku
sliku Srbije?
Za na{e prilike imamo relativno stabilnu epizootiolo{ku situaciju, nemamo prisutnu ni jednu
opasnu zaraznu bolest, a postoje}e nisu u ekspanziji,
osim odnedavno plavog jezika. Ova bolest se ove godine pro{irila sa istoka, iz Rumunije i Bugarske,
prelila se preko ~itave zemqe i stigao do zapadne
granice, skoro do Drine, u Pomoravqu do sredine
zemqe, do Morave. Postoji 26 serotipa ove bolesti
i nisu svi podjednako patogeni. Mi smo do sada pojavu
ove bolesti imali u dva navrata, 2001. i tada kao i
sada nismo imali velikih gubitaka. Dve tre}ine
zemqe su ovog momenta prakti~no zara`ene ovom
bole{}u, ali na sre}u gubici nisu veliki. Javqa se
serotip 4, koji kod nas nije doneo ve}i mortalitet
kod ovaca, jo{ mawe kod goveda.
Da li na prole}e o~ekujete ekspanziju
bolesti plavog jezika?
Bolest je sezonskog karaktera, vezana je za pojavu
komar~i}a, kulikoida, vrste insekata koji nisu ni
muve ni komarci, ve} su negde izme|u. Bez wihovog
prisustva ne mo`e da do|e do {irewa bolesti, nema
kontaktnog {irewa izme|u obolelih `ivotiwa.
Vreme je hladnije i sa prvim mrazevima aktivnost tih
vektora prestaje i bi}emo mirni do maja, dok se ne
stvore uslovi za wihovu ponovnu ekspanziju. Naravno, u zavisnosti od toga kakvi }e biti uslovi na
prole}e o~ekujemo da bolest nastavi da se {iri tamo
dokle je stigla, mo`da da se javi u slabijem intenzitetu od ovogodi{weg jer je deo populacije `ivotiwa
stekao imunitet. Da bi virus pre`iveo trebaju mu
`ivi doma}ini, odnosno `ive `ivotiwa me|u kojima
mo`e da cirkuli{e. On se kod ovaca relativno
kratko zadr`ava u cirkulaciji tako da na prole}e ne
o~ekujemo ve}u epidemiju. Me|utim, ako klimatski
uslovi budu pogodni za razvoj kulikoida intenzitet
{irewa }e biti ja~i. Ovog momenta nema opasnosti
po na{e govedarstvo.
Groznica Zapadnog Nila je prisutna na
na{im prostorima. Po koga je opasnija,
qude ili `ivotiwe?
Sa ovom bole{}u imamo vi{e problema.
Na svu sre}u ove godine, i pored velikih
poplava, nismo imali velikih epidemija kod
qudi za razliku od pretpro{le godine kada
je bilo preko 300 slu~ajeva obolelih i oko
kada je bilo preko 300 slu~ajeva obolelih i oko 30ak smrtnih slu~ajeva. Ta je bolest prvenstveno opasna
za starije qude i qude sa oslabqenim imunolo{kim
sistemom. Kod `ivotiwa nema ve}ih problema, mogu
da obole kowi i ptice, one su i glavni izvor, a
prenosioci su opet komarci, takozvani ku}ni culex
pipiens. Ove godine smo prvi put radili monitoring
na nivou cele zemqe gde je pra}eno prisustvo ovog
virusa u komarcima, divqim pticama i kod doma}ih
`ivotiwa. Ovih dana treba da se zavr{e analize i
da se usvoje izve{taji. Ima}emo do kraja godine
kona~ne zakqu~ke i vide}emo da li to za nas predstavqa neku ve}u opasnost. Usvoji}emo i planove,
kako treba da reagujemo u slu~aju wene pojave. Na osnovu dosada{wih preliminarnih rezultata mo`emo
da ka`emo da je bolest prisutna, da predstavqa opasnost, da u velikoj meri zavisi od klimatskih faktora,
nego od same prirode bolesti. U na{oj zemqi je brojna stara~ka populacija koja predstavqa veliku
rizi~nu grupu koju mo`e da pogodi bolest. To je
stanovni{tvo stariji od 70 godina i obolela lica
sa imunolo{kim deficitima. Imaju}i u vidu da smo
me|u najstarijim populacijama u Evropi, ~esto zaboravqamo da to predstavqa ozbiqan problem za
na{e stanovni{tvo.
U kojoj meri epizootiolo{ka slika na
na{em prostoru uti~e na proizvodne i
izvozne rezultate u sviwarstvu?
Zdrava stoka je preduslov da bise mogla prodati i da
bi se mogli koristiti weni proizvodi. Mi nemamo
velikih zdravstvenih problema kada su u pitawu
zarazne bolesti sa aspekta mogu}nosti izvoza.
Imamo vi{e problem nedovoqnih koli~ina da bismo
snabdeli odre|eno tr`i{te. Nema~ka je u EU veliki
proizvo|a~ sviwskog mesa i najve}i proizvo|a~ simentalca na svetu, ali je i veliki neto uvoznik mesa.
Mi imamo problem u strukturi poqoprivredne
proizvodwe, veli~ine poseda, farme, kvaliteta
stoke, rentabilnosti proizvodwe. Ne treba da izvozimo sviwsku polutku ve} {unku, finalne proizvode
koji }e da multiplikuju, odnosno uve}aju vrednost
na{e poqoprivredne proizvodwe i posebno sto~arstva. U Evropi vrednost sto~arske proizvodwe iznosi
65 do 70 odsto ukupne poqoprivredne proizvodwe
dok ratarska iznosi preostalih 30 do 35 odsto. Kod
nas je obrnuto, vrednost sto~arstva je 25 do 30 odsto.
Mi jo{ uvek nemamo 20 tovqenika po krma~i na
godi{wem nivou, a svet je oti{ao na preko 26.
Du`ina ciklusa, odnosno tova je problem, to uti~e na
ekonomi~nost poqoprivredne proizvodwe i na to da
se pojavimo kao ozbiqan proizvo|a~ u svetu, kao {to
smo nekada bili kada je re~ o sviwskom mesu, a
posebno govedini. To je za nas limitiraju}i faktor.
Ali mi vakcini{emo sviwe protiv
klasi~ne sviwske kuge, a to je ipak
ograni~avaju}i faktor pri izvozu.
Krajem 80-ih godina nije bilo klasi~ne sviwske kuge
i nije bilo vakcinacije. Izvozili smo na probrana
svetska tr`i{ta. Desetinama hiqada tona se iz
SFRJ merio izvoz, a sada ne mo`emo da ispunimo
kvotu. Mi i sada mo`emo da izvozimo prera|evine,
ne sve`e meso, ali treba da ih imamo i ponudimo.
Izgubili smo i tr`i{ta. Za meru vakcinacije ponovo
smo se opredelili 90-ih godina, kada se ponovo pojavila sviwska kuga. Na{a epizootiolo{ka situacija
se ni u ~emu ne razlikuje od epizootiolo{ke situacije
sviwa u Evropi, osim po pitawuvakcinacije protiv
klasi~ne kuge. Svi zdravstveni problemi koji su
prisutni kod evropskih farmera su problemi koje
smo mi uglavnom dobili od wih tokom posledwih 20ak godina, sa uvozom sviwa. To su savremeni problemi i savremene bolesti. One ostale zdravstvene
probleme re{avamo dobrom upotrebom antibiotika
i odgojem. Klasi~na kuga sviwa nije zdravstveni problem ve} politi~ki. Moramo se odlu~iti za mere iskorewivawa bolesti, isfinansirati ih i biti dosledni
u wihovom sprovo|ewu. Treba i}i korak po korak, da
to bude jeftino i efikasno. To podrazumeva dobar
menaxment, odnosno dobro upravqawe na samim
farmama. Dobre mere dr`avne uprave i izvr{nih i
sudskih organa vlasti. Ne mo`e jedna sviwa koja se
na|e u prometu ili jedan kamion~i}, koji mogu da
predstavqaju veliki zdravstveni problem, a da to
sudija karakteri{e kao malu dru{tvenu opasnost.
Sudija kao laik nema jasna saznawa i on, odnosno
sudstvo, moraju biti edukovani. Pri tome zemqa
godinama izdvaja 20, 30 miliona evra, u zavisnosti od toga da li posmatrate samo direktne
tro{kove ili i indirektne, gubitke neostvarene vrednosti i neostvarenog razvoja sviwarstva i mesne industrije.
INTERVJU
Mere borbe protiv klasi~ne kuge sviwa, podrazumevaju ~itav splet razli~itih mera, od upravnih
do zdravstvenih. U sferi zdravstvenih mera mi
primewujemo sve mere koje primewuje i svet.
Vakcini{emo da bismo kugu dr`ali pod kontrolom, a
sa vakcinacijom ne o~ekujemo da }emo kugu iskoreniti
jer je to jako dug proces. Vakcinacija dr`i stabilnu
epizootiolo{ku situaciju ali nismo sigurni da li ne
postoje neka mala, sitna `ari{ta gde mo`e da se pojavi. Vakcina daje dobru za{titu ali ne stopostotnu i
uvek mogu da postoje male ni{e gde }e se virus na}i.
Na~in da se protiv toga izborimo je da prestanemo da
vakcini{emo, da kugi dozvolimo da se negde pojavi, a
kada se otkrije moramo da je spalimo, odnosno
uni{timo. Tamo gde je uni{tavamo tamo mora i da ostane. Ne sme iz tog kruda da iza|e. Sa ovim problemom su se suo~ile sve zemqe koje su i{le ovim putem.
Mi reagujemo bole}ivo, a to nas ko{ta mnogo vi{e
nego da odlu~imo da za svagda re{imo problem
klasi~ne sviwske kuge.
Koliko veterinari na terenu mogu da uti~u
na re{avawe ovog problema?
To nije u domenu veterinara. Wima je ciq da
vakcini{u, to im se pla}a i oni su nezainteresovani
da se to kao mera potpuno ukine jer ostaju bez dela
prihoda. Moramo biti svesni da jedan dru{tveni sloj,
jednu granu na izvestan na~in ograni~avamo i
dovodimo u situaciju da ne mo`e da pre`ivi. Da bi
mere bile efikasne na neki na~in treba da im kompenzujemo te prihode, da ih pla}amo za sprovo|ewe
afirmativnih mera koje bi doprinele kontroli i
eradikaciji bolesti. Treba da dobijaju novac za mere
nadzora, kontrole, obilaska terena, ubijawa
obolelih `ivotiwa. Ako dobro rade to }e biti wihov
prihod, a ako ne radite kako treba, mora}ete da ih
potro{ite na tro{kove ubijawa, zakopavawa. Treba
da budu zadu`eni da na odre|enoj teritoriji, sa
odre|enom sumom novca to sprovode i odr`avaju stabilnu situaciju. Moramo sistem neodgovornosti koji
se pla}a da zamenimo sistemom odgovornosti, koji se
tako|e pla}a, ali }emo dobiti novi kvalitet. Qudi
kada vide da to funkcioni{e brzo shvate da je to u wihovom interesu. Broj veterinara kod nas je tri do
~etiri puta ve}i od potreba na{eg sto~arstva, a mnogo
bi zna~ilo da imamo pet puta ve}i broj sviwa. Toliko
bi puta bilo vi{e onih od kojih bi mogli da naplate
svoj rad.
Nema~ka i italijanska kompanija najavwuju
dolazak u Srbiju i pokretawe uzgoja velikog
broja tovqenika, u ~emu je wihov interes?
U Evropskoj uniji postoji problem slobodnih povr{ine
i zaga|ewa. Mi nemamo dovoqno svesti o tome da je
sto~arska proizvodwa veliki zaga|iva~ `ivotne sredine. Ratarstvo posmatramo kao zaga|iva~a kroz
upotrebu pesticida i herbicida, a glavni zaga|iva~ su
organski proizvodi koje izlu~uju `ivotiwe, najvi{e
izmet sviwa i goveda, zatim `ivine. Razvijene poqoprivredne zemqe u EU imaju prenaseqenost
stanovni{tvom i stokom. U Holandiji ima desetak miliona stanovnika, isto toliko goveda, tri do ~etiri puta
vi{e sviwa. Wihovo, kao ni zemqi{te u Nema~koj i
drugim zemqama klimatski pogodnim za bavqewe
sto~arstvom, zemqi{te nema biolo{ki kapacitet da
apsorbuje toliko zaga|ewe. Zainteresovani su da
{ire proizvodwu ovde, a plasira}e je na svoje
tr`i{te. Na{e tr`i{te je plitko i potpuno nezanimqivo za wih. Imamo proizvodwu kukuruza, koji je na
50 do 100 kilometara od farme, soje i osnovnih kom-
ponenti za ishranu sviwa, a wih mo`ete proizvoditi
tamo gde ima `itarica. Na{a zemqa je jedna od retkih
koja ima ogroman prostor za razvoj sto~arstva. Na
`alost, smawuje nam se i stanovni{tvo, nemamo
nikakav unutra{wi potencijal tr`i{ta. Jedini spas
nam je izvoz, izvoziti ili umreti, davno su zakqu~ili
Japanci, a sada smo mi u toj situaciji.
[ta je re{ewe za toliko zaga|ewe, ukoliko
do|e do ekspanzije sto~arstva na na{em
prostoru?
Za re{avawe zaga|ewa proizvodwa biogasa je put
kojim treba da idu ozbiqni farmski sistemi, ~ak i oni
sa 100 goveda, krava. Sa proizvodwom biogasa,
odnosno energenata, smawujete tro{kove, ali prvenstvena funkcija nije smawewe tro{kova ve} smawewe
emitovawa {tetnih gasova. Proizvodwa biogasova
mnogostruko smawuju uticaj otpadnih gasova na `ivotnu
sredinu. Wegovim sagorevawem uticaj na efekat staklene ba{te je mnogo mawi.
Kao najve}i proizvo|a~ mleka u zemqi PKB
ne dobija premije za celokupnu proizvodwu
i time smo dovedeni u neravnopravan
polo`aj. Da li je realno o~ekivati da
farmeri razmi{qaju o za{titi `ivotne sredine ako ih dr`ava na to ne stimuli{e?
Premirawe mleka i subvencije u poqoprivredi su
{kolski primer nekonzistentne politike u posledwih
petnaestak godina, a ni pre toga nije bilo kontinuiteta
u politici premirawa i subvencionisawa. Kada
pravite biznis plan i ula`ete u proizvodwu, koja se
ne otpla}uje za dve do tri godine ve} se investira za
decenije, morate da imate predvidqive parametre, da
znate na {ta mo`ete da ra~unate, a to je i politika
subvencija. Ne vidim razlog da se subvencije na
razli~it na~in primewuju u takozvanom farmskom sektoru i individualnom. Pogotovu u situaciji kada imate
liberalni kapitalizam na delu. Umesto da
stimuli{emo racionalnu proizvodwu i podizawe
konkurentnosti poqoprivrede na ovaj na~in
stimuli{emo ekstenzivnu proizvodwu. Nemam ni{ta
protiv ekstenzivne proizvodwe kada je u pitawu organska proizvodwa, ali ona nije ni jednu zemqu nigde
dovela, pa ne}e ni nas. Proizvodwa namirnica
potrebnih za ishranu stanovni{tva ne mo`e da se
proizvede u dovoqnim koli~inama na ekstenzivan
na~in. Intenzivna proizvodwa mora da se stimuli{e
i to je kao nagra}ivawe najboqih |aka. Socijalnu
politiku treba odvojiti od ekonomske. Ne mo`e socijalna politika da se prelama preko le|a proizvo|a~a
jer na taj na~in destimuli{ete i ono malo mladih, ambicioznih poqoprivrednika, koji imaju potencijal i
7
ho}e i mogu da se razviju.
Saradwa izme|u Instituta za veterinarstvo
Srbije i PKB-a traje decenijama. U ~emu se
ogleda kvalitet te saradwe nakon potpisivawa novog ugovora po~etkom ove godine?
Saradwa se prvenstveno ogleda u pru`awu usluga u
smislu dijagnostike razli~itih zaraznih bolesti koje
su od interesa za dr`avu, a i sam PKB. Na Programu
mera za{tite zdravqa `ivotiwa sa PKB-om u kontinuitetu radimo ve} 15 godina. Posebno sara|ujemo po
pitawima uzgoja mle~nih goveda. Ono {to do sada
nismo imali, a sa ugovorom je to sada novi kvalitet u
radu, je saradwa na problemima vezanim za uzgojne
bolesti i tehnopatije kada je u pitawu intenzivni uzgoj
goveda. Trenutni goru}i problem na kome radimo vezan
je za Q groznicu, za probleme koji je prate, poba~aje,
sterilitet. Na tom planu smo za potrebe PKB-a
izradili Program mera za sanaciju, kao i Plan za
sanaciju i eradikaciju Q groznice u PKB-u. PKB se
zarad suzbijawa ove bolesti opredelio za vakcinaciju
i mislim da je realizacija uvoza i nabavke vakcine u
toku. Jo{ 1999. godine smo po~eli, a 2005. godine
zavr{ili program eradikacije leukoze u PKB-u. To je
ura|eno u saradwi sa Institutom Vestol, Veterinarskom inspekcijom i Veterinarskim institutom. PKB
je bio istrajan i ovaj problem smo sanirali za pet godina.
Nakon odluke ve}inskog vlasnika da proda
PKB Korporaciju, sve ~e{}e se u javnosti
raspravqa o na~inu i eventualnim
posledicama prodaje. Kakav je va{ stav o
zna~aju kompanija kakav je PKB za razvoj poqoprivredne proizvodwe u Srbiji?
PKB kao kompanija je vrlo va`an, ne kao proizvo|a~,
iako ne mo`e da se zanemari da je veliki proizvo|a~,
ve} sa drugog aspekta. On je va`an kao laboratorija,
kao sistem za razvoj i transfer znawa iz razvijenih
agrarnih zemaqa, a transfer je mogu} iskqu~ivo preko
razvijenih sistema kakav je PKB. Samo tako je mogu}e
unapre|ewe proizvodwa dobrog i kvalitetnog sadnog
i sto~arskog materijala. PKB je sada jedino mesto u
zemqi gde to mo`ete da uradite. Agrarna politika bi
morala da bude predvidiva i konzistentna slede}ih
10 do 20 godina. Na taj na~in mogli bismo da ostvarimo dobre rezultate u agraru, jer jedna godina
propasti zahteva ~etiri godine vra}awa, a mi
propadamo ve} ~itavu deceniju. Da bismo ostvarili
napredak, morali smo krenuti da radimo jo{ ju~e.
Qiqana RI]O[I]
8
RAZGOVOR S POVODOM
NEISKORI[]ENI
POTENCIJALI
VELIKA [ANSA
EVICA MIHAQEVI], ASOCIJACIJA „PLODOVI SRBIJE”
Srpska poqoprivreda bi mogla ovu
godinu da zavr{i suficitom od 1,5
milijardi evra, {to je najboqi rezultat od po~etka veka. U odnosu na 2001.
godinu izvoz agrarnih proizvoda je
deset puta ve}i, a poqoprivreda je u
ukupnom izvozu u~estvovala sa 20
odsto. Za prvih osam meseci izvezli
smo robe za 1,94 milijarde dolara,
{to je 26,2 odsto vi{e nego u istom
periodu pro{le godine.
Ovo su statisti~ki podaci koji bi trebalo da ohrabre. Agrar je do sada bio
uzdanica srpske privrede, pa se na to
ra~una i u budu}nosti, ali ne treba
zaboraviti ~iwenicu da i pored toga
{to se ostvaruje suficit, u Evropi
smo po izvozu na dnu lestvice, i po
glavi, i po hektaru.
- Neophodan je zajedni~ki i koordinisan rad dr`avnih organa i institucija, proizvo|a~a i agrobiznisa da
bismo znatnije pove}ali izvoz poqoprivrednih proizvoda - ka`e Evica
Mihaqevi} iz Asocijacije Plodovi
Srbije. Znamo da su nam potencijali
mnogo ve}i od onoga {to ostvarujemo
u proizvodwi, a ima oblasti u kojima
bi se rezultati videli veoma brzo,
naro~ito u proizvodwi povr}a. A da
se stvari polako kre}u napred govori
i ~iwenica da smo ove godine imali
pove}an izvoz poqoprivrednih
proizvoda i pored toga {to je dobar
deo Srbije bio pod vodom.
Iako je godina po~ela vrlo lo{e, s
poplavama, {to se vo}a ti~e nije bilo
tako velike {tete kao {to se o~ekivalo. Na{a sagovornica ka`e da su
ki{e i poplave nanele najvi{e {tete
jagodi i tre{wi, kod koje je do{lo do
pucawa ploda, ali je tolika vlaga
imala i ne{to pozitivno, a to je da je
prve klase, kod jabuke i breskve, na
primer, bilo vi{e nego pro{le godine.
- Koliko je ta~no ve}i ovogodi{wi
izvoz zna}emo tek na kraju godine, ali
podaci govore da je za prvih deset
meseci, kada je sve`e vo}e u pitawu,
izvezeno oko 85.000 tona jabuka, {to
je ve} sada za 20.000 tona vi{e nego
pro{le godine. Izvezli smo i 21.000
tona {qive, 8.500 tona kajsije, blizu
7.000 tona kru{ke, a do sada je i{lo
maksimum od 1.000 do 1.200 tona.
Kada je rusko tr`i{te u pitawu, mnogi
su tu videli na{u {ansu. Zbog embarga
poqoprivredni proizvodi iz zemaqa
Evropske unije vi{e ne mogu na to
Zamrznutog vo}a je izvezeno ukupno
oko 130.000 tona (jagoda, malina,
vi{wa, kupina, borovnica i {qiva).
Krenulo se i sa izvozom sadnog materijala. Pri~a je malo komplikovanija
zbog evropskih zakona o sadnom materijalu, ali je va`no da smo se
pomerili sa mrtve ta~ke. Uvoz vo}a je
bio minimalan, mnogo mawi nego
prethodnih godina. Ina~e, sve`e vo}e
najvi{e izvozimo u Rusku Federaciju
i zemqe u okru`ewu, zamrznuto
najvi{e u Evropsku uniju.
tr`i{te, pa prazninu treba popuniti,
ali to sigurno ne mo`emo mi. Na{
izvoz u Rusku Federaciju je skoro simboli~an, ra~una se da }e ove godine
biti oko 300.000.000 dolara. A
Rusija godi{we uvozi hranu za oko 42
milijarde dolara, od ~ega je jedna
tre}ina stizala iz EU. Koliko je to veliko tr`i{te mo`e da ilustruje podatak da Moskva godi{we tro{i vi{e
od 700.000 tona jabuke, a na{ izvoz
za 10 meseci ove godine bio je 85.000
tona. Ali se zato mogu zauzeti pozi-
cije za ubudu}e.
- Ono {to srpska poqoprivreda mo`e
u ovom trenutku je da sav ve} neugovoreni izvoz vi{kova usmeri ka {irom
otvorenim vratima ruskog tr`i{ta dobrom organizacijom, pravilnim
nastupom, preventivnom kontrolom
kvaliteta i objediwavawem ponude ka`e gospo|a Mihaqevi}. Koriste}i
cenovnu prednost bescarinskog
izvoza, na na{im proizvo|a~ima je da
obezbede kvalitet i to po svim
propisanim standardima za rusko
tr`i{te i da dogovorene koli~ine
proizvedu i isporu~e na vreme. Na{
glavni adut su organolepti~ka svojstva
povr}a i vo}a proizvedenog u Srbiji
- specifi~an ukus, boja, aroma, miris,
i to treba da iskoristimo, a na{i
glavni problemi koli~ina koju
proizvodimo i kontinuitet isporuke,
na ~emu tako|e treba puno raditi.
[to se povr}a ti~e, standardna
boqka, s tim {to je ovogodi{wi rod
znatno ni`i od vi{egodi{weg proseka, jer je ve}ina zasada i plasteni~ke
proizvodwe pretrpela velike {tete
tokom poplava. I vremenske prilike
tokom leta, visoka vla`nost kao i
nagle
temperaturne
promene,
uslovile su dosta ve}a ulagawa u dodatna tretirawa od bolesti i
{teto~ina, {to je sve uslovilo i
znatno vi{e cene ovih proizvoda. Ali
je zato godina bila odli~na za
pe~urke, izvezeno je skoro 1.000 tona.
- I pored toga izvezeno je 10.000 tona
vi{e povr}a nego u 2013. {to je veliki uspeh, ali je i uvoz ve}i za toliko. Sve`eg povr}a je oti{lo oko
40.000 tona, zamrznutog oko 1.000.
Uvozili smo najvi{e rano povr}e, ali
su se uvozili i paprika i paradajz,
ono {to je najvi{e stradalo u
poplavama. Paprika i paradajz su
uvezeni uglavnom zbog prerade. Sada
po~iwe uvoz krompira. Niske su
uvozne cene, {to }e sigurno ugroziti
na{u proizvodwu, koja je ve} pretrpela veliku {tetu.
Dejana TO[I]
EKONOMIJA
9
POSTIGNUT SPORAZUM SA MMF
Srbija i misija MMF postigli su dogovor o
sklapawu trogodi{weg aran`mana iz predostro`nosti u vrednosti od oko milijardu
evra, za koji se o~ekuje da }e stupiti na snagu
prvog dana 2015. godine. Sporazum treba da
odobri rukovodstvo i izvr{ni odbor MMF. Dogovoren je sadr`aj mera, a ostaje jo{ dogovor o
wihovoj veli~ini i obimu.
Spisak obaveza Srbije je veoma dug. Dogovoreno
je da se deficit i nivo javnog duga u slede}oj godini dovedu u odr`ive okvire. U{tede na tri godine treba da budu 4,25 odsto BDP-a, odnosno
1,3 milijarde evra.
MMF je prihvatio plan Vlade da po~ne ga{ewe
dru{tvenog kapitala u Srbiji. Do kraja 2015.
Bi}e re{ena sudbina bar 70 odsto tih firmi.
Neke od wih }e biti uga{ene, druge prodate, za
tre}e se tra`i partner. Nema vi{e
odobravawa garancija za kredite javnih preduze}a, a subvencije moraju da se svedu na najmawu meru.
Do 2016. broj zaposlenih u javnom sektoru se
mora smawiti za 25.000. Ra~una se da ima
skoro 20.000 onih koji }e dobrovoqno oti}i,
{to u penziju {to u privatni sektor, a da }e, kao
tehnolo{ki vi{ak, iz dr`avne slu`be oti}i
ne{to vi{e od 5.000 qudi.
D.T.
Krajem novembra Skup{tina Srbije usvojila je
Zakon
o
finansirawu
poqoprivedne
proizvodwe. Novim zakonom se stvara
mogu}nost pred`etvenog finansirawa, a kao
novina se uvodi kori{}ewe zaloge na budu}em
rodu kao sredstvu za obezbe|ewe pozajmice.
Zakon }e se primewivati od 1. marta naredne
godine.
Ugovor o finasirawu proizvodwe upisiva}e
se u registar ugovora o finansirawu, {to }e
omogu}iti proveru da li je neka parcela
optere}ena nekom obavezom.
O~ekuje se da }e u~esnici u sistemu
pred`etvenog finansirawa biti pre svega
primarni poqoprivredni proizvo|a~i kao zalogodavci, dok }e se kao zalogoprimaoci pojavqivati banke i prera|iva~i u oblasti
biqne proizvodwe.
D.T.
NOVI ZAKON O FINANSIRAWU
POQOPRIVREDE
Srbija mora da uskladi svoju agrarnu politiku
sa EU, a kao rezultat toga na{a dr`ava }e
2016. morati da ukine premije za mleko,
potvr|eno je u Ministarstvu poqoprivrede.
Proizvo|a~i mleka smatraju da }e to uni{titi
ionako „dotu~eno“ mlekarstvo.
***
Prose~na neto zarada ispla}ena u oktobru u
Srbiji bila je 44.938 dinara i u pore|ewu sa
septembarskom nominalno je ve}a za 2,2 a realno za 2,4 odsto. Bruto zarada bila je
61.963 dinara i u odnosu na septembar nominalno je ve}a za 1,9, a realno za 2,1 odsto.
Prose~na neto zarada u periodu januar oktobar je, u odnosu na isti period pro{le godine,
nominalno ve}a za 1,8 odsto, a realno mawa
za 0,3 odsto.
***
Od 500 kompanija koje posluju u Srbiji, svaku
tre}u ~ine strane investicije.
***
Du`nici ~ije su kreditne rate vezane za evro
mogu da budu mirni do jeseni 2015. jer euribor, od koga zavisi kretawe kamata, do tada
ne}e rasti. Isto va`i i za libor.
TELETEKST
***
Uzorak od 60 namirnica iz potro{a~ke korpe
pokazao je da je najjeftiniji trgovinski lanac
Dis, zatim slede Roda, Tempo i Univereksport.
***
Malim akcionarima koji su od dr`ave dobili po
pet besplatnih akcija kompanije NIS po osnovu
dividendi za 2013. godinu upla}eno je ukupno 340
dinara. Dividenda po jednoj akciji NIS-a je 80,2
dinara bruto, odnosno 68,2 dinara neto. Dr`avi
sleduje oko 3,9 milijardi dinara iz dobiti kompanije, u kojoj poseduje 29,87 odsto akcija.
***
Uprava za javni dug Srbije prodala je danas na
ponovqenoj aukciji 59,9 odsto ponu|enih petogodi{wih dr`avnih obveznica denominovanih u
evrima ukupne vrednosti 35,5 miliona evra.
***
Prema podacima Nacionalne slu`be za
zapo{qavawe, trenutna stopa nezaposlenosti u
Srbiji je 17, 6 odsto. Na evidenciji Slu`be je
741.000 nezaposlenih, {to je za 52.000 mawe u
odnosu na prvi kvartal ove godine. Stopa nezaposlenosti je smawena za 3,2 odsto.
Najvi{e nezaposlenih ima prvi i drugi stepen
stru~ne spreme i sredwu stru~nu spremu. Najbr`e
se zapo{qavaju in`eweri informacionih
tehnologija, elektronike i elektrotehnike,
stru~waci iz oblasti finansija, farmaceuti,
lekari sa specijalizacijama, kao i kerami~ari,
varioci i kuvari.
D.T.
STO^ARSTVO
10
TELI]A PUNI BOKSOVI
FARMA MLADOST
Tokom 24 dana novembra na farmi Mladost oteqeno je 131 tele. Do kraja meseca o~ekuje se jo{
teladi, ukupno oko 160, a na svet }e ih doneti, na
ovoj farmi, dobro negovane krave i junice. Svi
kapaciteti za sme{taj teladi su dupke puni. Tokom
decembra o~ekuje se teqewe jo{ 120 krava i junica, a sa svakim teletom pristi`e i mleko,
odnosno raste ukupna koli~ina proizvedenog
belog napitka.
Na po~etku ove godine na farmi su uzgajane 1.323
muzne krave, a krajem novembra 1.409 krava,
101 grlo vi{e nego u istom mesecu protekle godine. Pored toga {to je broj krava na farmi ve}i
nego s po~etka godine i u odnosu na isti mesec
protekle godine, treba ista}i i da je popravqena
i struktura stada. Oko 38 procenata muznih krava
gajenih na farmi u novembru su prvotelke. Veliki
broj krava, 269 je u zasu{ewu, tako da se na
farmi krajem novembra muzlo 1.140 grla.
Prose~na proizvodwa po grlu u novembru iznosi
oko 7.300 litara mleka posmatrano na godi{wem
nivou, s tim {to mle~nost raste iz dana u dan.
Od po~etka septembra u ishrani krava koristi se
nova, prvoklasna sila`a. Ishrana je organizo-
PRVA ME\U ODLI^NIMA
Na farmi Mladost veliki je broj prvotelki koje daju vi{e od 40 litara
mleka dnevno. Me|u wima se isti~e grlo
broj 217052 koja se otelila 17. septembra. Na kontroli u oktobru potvr|eno je
da je u danu iz wenog vimena poteklo 45
litara mleka, a ve} u novembru 48
litara. Wena majka je u petoj laktaciji
dala 10.782 litra, dok je iz babinog vimena u tre}oj laktaciji namuzeno 14.230
litara mleka. S obzirom na dobar pedigre i na to da je u prvaj laktaciji, od we
se, uz adekvatnu negu, o~ekuje zna~ajna
produkcija mleka.
vana davawem totalno miksovanog obroka (TMR),
a grla su grupisana prema mle~nosti, fazi laktacije i telesnoj kondiciji.
Prema re~ima Qiqane Savin, rukovodioca
sto~arske proizvodwe na farmi, u posebnim objektima su sme{tene prvotelke, zatim krave u
avansu, visokoproizvodna grla koja daju preko 40
litara mleka dnevno, potom ona koja daju vi{e od
35 litara, 25 litara i 15 litara mleka dnevno.
Sava Grigorov i @eqko Te{manovi}
pored prvotelke za ponos
Zasebnu grupu predstavqaju i krave u zasu{ewu,
60 do 20 dana pre o~ekivanog teqewa i one kojima je do teqewa ostalo 20 i mawe dana. Svaka
od pomenutih grupa hrani se TMR obrokom
druga~ijeg sastava, a koji zadovoqava sve wihove
potrebe u zavisnosti od toga u kojoj fazi laktacije se nalaze, koliko su mle~na i od wihove
telesne kondicije. Kravama u zasu{ewu posve}uje
se posebna pa`wa, kako bi teqewe proteklo u najboqem redu, a zatim bile adekvatno
pripremqene za predstoje}u laktaciju.
Kada je re~ o zdravstvenom stawu, tokom
posledwa tri meseca izvr{en je pregled celog zapata na staphylococcus aureus, jednog od
uzro~nika mastitisa. Anga`ovawe na re{avawu
ovog problema donelo je rezultate, tako da od
500 stafilokoknih, mahom starijih krava, koliko
ih je pre ~etiri meseca bilo na farmi, sada ima
oko 120.
- Kontrola celog zapata se i daqe sprovodi. Kontroli{emo {talu po {talu. Stafilokokne krave
izdvajamo u poseban deo farme, ~ak se i tele u
posebnom porodili{tu. Ciq nam je da
stafilokoknih grla imamo u {to mawem broju, a
samim tim i proizvodwa mleka }e biti znatno
ve}a - ka`e Savin.
Pored velikog broja teladi, koja svakonevno
dolaze na svet, na farmi Mladost su posebno
zadovoqni mle~no{}u prvotelki. U {tali broj 15
dnevni {talski prosek iznosi 33,3 litra mleka.
One se, kao i krave u avansu i krave koje daju
vi{e od 40 litara mleka dnevno, muzu tri puta na
dan.
Uzimqavawe {tala je u zavr{noj fazi. Objekti
se uzimquju sojinom slamom, dok se p{eni~na koristi za prostirku jer je nema u velikim
koli~inama.
Qiqana RI\O[I]
STO^ARSTVO
11
NOVEMBAR DONEO VI[E MLEKA
NA FARMAMA PKB-a
Prema o~ekivawima, proizvodwa
mleka na farmama PKB Korporacije
tokom novembra je rasla. Posledwih
dana novembra mlekarama se dnevno
isporu~ivalo 170.000 litara mleka,
a uzgajano je 8.560 krava. Prose~no
tokom novembra isporu~ivano je
165.000 litara, {to zajedno sa
mlekom utro{enim za ishranu teladi
~ini mle~nost ne{to vi{om od 7.500
litara mleka po kravi na godi{wem
nivou.
Zakqu~no sa novembrom u PKB-u je
proizvedeno oko 60 miliona litara
mleka, a mlekarama je isporu~eno
56,5 miliona litara.
- Proizvodwa mleka na farmama
PKB-a u pojedinim mesecima je bila
ispod planirane. Godi{wi plan
proizvodwe mleka bi}e ostvaren
sa oko 96 odsto, {to je vi{e za oko
400 litara mleka po kravi na
godi{wem nivou, ili {est odsto
vi{e u odnosu na pro{lu godinu, i
najboqa je proizvodwa po kravi do
sada ostvarena. Uz pove}awe
proizvodwe mleka po kravi, ne
treba zanemariti da nam je brojno
stawe zapata za 300 muznih krava
vi{e nego na po~etku godine. U
pogledu ostvarewa plana farme,
poput Lepu{nice i Kovilova su am-
biciozan plan, za 10 odsto vi{i u
odnosu na prethodnu godinu, ostvarile i ~ak prema{ile. Za
narednu 2015. godinu plan }e ostati na ovogodi{wem nivou, 8.100
litara mleka po kravi na
godi{wem nivou, i smatramo da
nije nerealno o~ekivati da se on
ostvari. Za 11 meseci ove godine
prose~na mle~nost po grlu iznosi
7.750 litara mleka, a sa o~ekivanim porastom iznosi}e 7.800
litara u ovoj godini. Imaju}i u vidu
da smo u ovoj godini obezbedili
kvalitetnu sila`u, sirovine za
koncentrate, setvenim planom
predvideli rano skidawe sena`a i
sila`a `itarica, i pored koli~inskog i kvalitativnog nedostatka
sena, mo`emo o~ekivati korektne
uslove i dobru proizvodwu u
narednoj godini - ka`e Nikola
Lazi}, zamenik direktora za
proizvodwu PKB-a.
Zdravstveno stawe zapata je dobro,
i to u svim kategorijama stoke,
pogotovo priplodnog podmlatka.
- Zdravstveno stawe zapata je jo{
jedna pretpostavka koja nam daje
pravo da u narednoj godini o~ekujemo boqu proizvodwu -isti~e
Lazi}.
PERSPEKTIVNI REZULTATI
[IROKA LEPEZA STO^ARSKE PROIZVODWE
Pored proizvodwe mleka, koje je jedna
od osnovnih delatnosti PKB-a, kompanija se bavi i sopstvenim odgojem
priplodnog podmlatka, tovom junadi,
ov~arstvom, sviwarstvom, proizvodwom konzumnih jaja,a poseduje i
Bikovski centar.
U bavqewu ovim poslovima PKB ima
dugu tradiciju i ostvaruje dobre rezultate, kada je re~ o naturalnim pokazateqima proizvodwe. Finansijski
pokazateqi u dobroj meri zavise od
tr`i{ta, koje proizvodwu povremeno
u~ini neisplativom, ali stuka na to
nema uticaja.
U proizvodwi priplodnog podmlatka
PKB ve} du`e od jedne decenije radi
sopstveni odgoj u celini i on se
pokazao daleko boqim u odnosu na
uslu`ni odgoj. Prilikom uslu`nog
odgoja te{ko je uspostaviti kontrolu i
sav podmladak vratiti u zapat, a da on
bude u funkciji popravqawa
kvaliteta. Tokom posledwe dve do tri
godine, PKB je na ovom planu oti{ao
i korak daqe i oplodwom junica seksiranim semenom dobija ne{to vi{e
`enskih grla, {to se tako|e odra`ava
na pove}awe brojnog stawa i oplemewivawa zapata. Prema nalazu
stru~ne slu`be izvesno je da }e PKB
biti u mogu}nosti da prodaje
priplodna `enska grla, {to je vi{i i
profitabilniji nivo sto~arewa i od
same proizvodwe mleka. U ciqu pribli`avawa tr`i{tu, tako|e du`e od
decenije, u PKB-u se odvija tov junadi
proizvedenih u sopstvenom zapatu. Iz
vi{e razloga tov je isplativiji od
prodaje teladi. Pre svega izgradwom
novih farmi ostaju slobodni kapaciteti za ovu proizvodwu,
upo{qavaju se zaposleni i van sezonskih radova, a i racionalnije se koristi sto~na hrana, koja po svom
kvalitetu ne bi zadovoqila intenzivan metabolizam muznog zapata,
odnosno ne bi bila adekvatno konvertovana u mleko. Trenutno se tov odvija
na farmama Pionir, Partizanski
prelaz i u „7. juli” Sur~in. U tovu je
ne{to vi{e od 3.200 tovnih grla. U
prethodnoj godini ne{to boqi rezultati postignuti su na farmama Pionir
i Prelaz i blizu su planskih prirasta
od jednog kilograma dnevno. Procenat
uginu}a je u okviru plana i to je jo{
jedan pokazateq dobrog zdravstvenog
stawa u celom zapatu.
Sviwarstvo je skoncentrisano na tri
farme. Na Pioniru se nalazi reproduktivna farma, a tov se nastavqa na
Kovilovu i Lepu{nici, gde je tov, zahvaquju}i zna~ajnim zalihama i ceni
kukuruza, po~eo posle dvogodi{we
pauze. Tokom decembra kapaciteti za
tov bi}e popuweni, a po~e}e i prve
isporuke tovqenika. Imaju}i u vidu
cenu sto~ne hrane, na prvom mestu
kukuruza, stru~ne slu`be PKB-a procewuju da }e ova proizvodwa doneti
pozitivne finansijske efekte.
Ov~arska proizvodwa sme{tena je na
farmi „7. juli” i najbitnije je ista}i
kvalitet zapata. U stadu su grla
virtemberg i Ile de France rase koje
daju kvalitetno meso.
Farma kokica nalazi se u okviru Inshre, fabrike sto~ne hrane, a kapaciteta je 27.000 koka. Naturalni
pokazateqi proizvodwe su, u pogledu
proizvodwe jaja i visine procenta nosivosti, dobri. Posle du`e vremena
ove godine je mitarewem produ`en vek
nosivosti jednog od tri jata, kako bi
se sagledali ekonomski efekti
produ`ewa vremena nosivosti u
odnosu na zamenu jata.
U okviru Centra za sto~arstvo egzistira Bikovski centar gde se proizvodi
seme bikova za potrebe na{e
proizvodwe ali i za tr`i{te. Postoje
inicijative da se sa renomiranim
svetskim ku}ama, koje se bave
proizvodwom semena unapredi ova
proizvodwa i u~ini profitabilnijom.
Centar za PKB predstavqa siguran
izvor snabdevawa kvalitetnim
bikovskim semenom, a imaju}i u vidu
adekvatne uslove za rad, mo`e koristiti i drugim kompanijama, kao put ka
tr`i{tu bikovskog semena za potrebe
Srbije. Ugled i tradicija PKB-a u
ovom poslu nesporni su i ve}ina centara u dr`avi, koji se bave ovim
poslom, prakti~no su potekli iz ovog
centra.
Qiqana RI\O[I]
PROIZVODWA
12
BOGAT ROD USPORAVA BERBU
NA POQIMA PKB-a
Prose~an prinos semenskog kukuruza je 7,35 tona po hektaru
PROIZVODWA
13
[email protected] ORAWE
„BRAZDA“
Traktoristi u radnoj jedinici „Eksploatacija poqoprivrednih ma{ina” (nekada „Brazda”) ove jeseni bore se sa raskva{enim zemqi{tem, pa se
orawe na poqima PKB-a odvija ote`ano.
Najte`e je u na gazdinstvu „7. juli” u Sur~inu, gde
voda na wivama le`i od letos.
- Obrada zemqi{ta kasni zbog ki{ne jeseni.
Dnevno pooremo od 150 do 180 hektara u ritskom delu, a norma je vi{e od 200 hektara.
Raspola`emo sa 27 traktora, a trenutno je na
terenu deset traktora, 14 plugova i {est
tawira~a. Najpodlo`niji kvarovima su fentovi
iz serije 936, koji su mawe pouzdani od onih iz
serije 920. U ovom trenutku u orawu u~estvuje 62
traktorista iz „Brazde” i sa ostalih imawa.
Oremo u tri smene, 24 ~asa, s tim {to nedeqom
radimo samo u jednoj smeni, kako bi odmorili
qude i ma{ine, ka`e Sava ^etnik, rukovodilac u
„Brazdi”.
Zbog obilnih padavina neophodno je qu{tewe
strni{ta posle `etve. U ovoj sezoni ratari }e
qu{titi (tawirati pre orawa biqnih ostataka)
sve povr{ine koje nisu u prethodnoj sezoni.
Zbog
raskva{enog
zemqi{ta
kamioni
„Brazde”zaglavqivali su se tokom kampawe
{e}erne repe. Zbog toga je bio anga`ovan po
jedan traktor, koji je prenosio repu od wive do
deponije.
Posle orawa majstore ~eka remont ma{ine za
silirawe i ma{ine za krimpirawe i pakovawe.
OBJEDIWENA PROIZVODWA
„INSHRA“
Ubirawe {e}erne repe i kukuruza jo{ uvek je u
toku na poqima PKB-a. Visoki su prinosi kukuruza. Na svakoj parceli, na svakom hibridu
posebno, treba uraditi analize na prisustvo
aflatoskina, pa tek onda smestiti rod.
Koren repe je izva|en sa 1.268 hektara, sa
prose~nom ne~isto}om od 24,67 odsto, a do 7.
decembra rod }e biti prikupqen sa preostalih
67 hektara.
- Do sada smo {e}erani u Kova~ici predali
61.215,48 tona repe, a zbog blata na plodu
ne~isto}a se kre}e od 19,38 do 30,34 procenata. Zbog obilnih padavina i malo sun~anih
dana repa je retrovegetirala, {to je smawilo
slatko}u ploda. Ostalo je da zavr{imo `etvu
merkantilnog kukuruza. U Sur~inu rod nije
prikupqen sa 380, a ritu sa 143 hektara. Berba
semenskog kukuruza je zavr{ena krajem oktobra
i zrno je osu{eno. Sa 900 hektara je ubrano
6.616 tona kukuruza u klipu, a prose~an prinos
je 7,35 tona, dok je prinos u zrnu je 3,82 tona po
hektaru - rekla je Aleksandra Pudlo, glavni
in`ewer za semenarstvo.
Setva je ove godine zavr{ena po~etkom novembra i to posle optimalnog roka. Ozima p{enica
je posejana na 3.187 hektara, a od toga semenska
p{enica na 1.150 hektara, uqana repica na
747, ozima me{avina na 62, ozimi trtitikale
na 651, ozimi je~am na 793 i ozima ra` na 80
hektara.
U toku je suzbijawe poqskih glodara na mladim
luceri{tima, na staroj lucerki i uqanoj repici,
ZA[TITARI NA ZLATIBORU
In`eweri za{tite biqa u PKB-u prisustvovali su Sedmom kongresu o za{titi
biqa, koji je odr`an je od 24. do 28. novembra u hotelu „Palisad” na Zlatiboru.
Moto nau~nog skupa bio je „Integralna za{tita biqa - nau~no utemeqen korak
napred prema odr`ivoj poqoprivredi, {umarstvu i pejza`noj arhitekturi”.
Povod je bio jubilej, 60 godina postojawa i rada Dru{tva za za{titu biqa Srbije, a pored doma}ina me|u organizatorima su bile i dve sekcije Me|unarodne organizacije za biolo{ku i integralnu za{titu. Za razliku od ostalih
nau~nih skupova, ovaj je odr`an na dva slu`bena jezika, na ruskom i engleskom.
- Posebna pa`wa posve}ena je ekologiji i {to boqoj efikasnosti hemijskih
sredstava, koje treba koristiti sa {to mawe materijalnih tro{kova. Bilo je
re~i o biocidima – sredstvima koja se dobijaju iz `ivih organizama, a koriste
za suzbijawe pojedinih gqivi~nih oboqewa, virusa - iznela je svoje utiske s
puta dipl. in`. Ana \or|evi}, tehnolog za{tite biqa na Kovilovu.
svuda tamo gde je potrebno. U ovoj proizvodnoj
godini, koja je po~ela 1. septembra, {tete od
glodara jo{ nisu zabele`ene. Na parcelama
pod p{enicom, je~mom, tritikaleom i ra`i u
toku su provere da li ima poqskih glodara ili
ne. Ukoliko se primeti wihovo prisutvo
za{titari }e ru~no postavqati mamke u rupe, a
nakon jednog do dva dana proverava}e stawe na
terenu. Kada vremenski uslovi budu to dozvoqavali vo}ari }e uraditi zimski tretman
bakarnim preparatima u vo}nacima na
Prelazu, Jabu~kom i Dunavcu, saznali smo od dr
Mileta Ivanovi}a glavnog in`wera za za{titu
biqa.
V.P.
U SILOSU
U periodu od devetog septembra do
petog novembra u silos na gazdinstvu Padinska Skela uskladi{teno
je ukupno 6.300 tona merkantilne
soje. Vlaga zrna kretala se oko 15,5
a primese oko 4,6 procenata. Sva
koli~ina soje pre~i{}ena je
pomo}u vibro sita pa su primese
smawene na dva procenata. Oko
5.800 tona soje je osu{eno i svedeno
na vlagu od 13,0 procenata.
Potro{eno je osam metara kubnih
prirodnog gasa po toni osu{ene
soje, saznali smo od Oqe Momirov,
rukovodioca radne jedinice „Silos
i dorada soje”.
U podnom skladi{tu „Inshre“ 28. novembra
po~eo je da radi pogon za proizvodwu vitaminsko mineralnih predsmesa, koji je preme{ten
iz Centra za sto~arstvo.
Montirawe, adaptacija i
servisiranawe vitalnih delova pogona po~eli su tre}eg
septembra.
Izme{tawem
pogona
objediwena
je
proizvodwa sto~ne hrane i
sada se nalazi na jednom
mestu, u krugu fabrike.
Nema vi{e potrebe za
transportom
i
skladi{tewem sirovina.
- Na{a je prednost je u tome
{to mo`emo da mewamo sastav premiksa na licu mesta.
Posle dobijene informacije
iz Direkcije za sto~arstvo i
laboratorije reagova}emo
brzo i doda}emo ili smawiti potrebni element u premiksu.
Imamo
plan
proizvodwe od hiqadu tona godi{we, ne samo
premiksa nego i smese koncentrata za prasad
takozvane „startere” i priplodna grla sviwa.
Oko 6.590 tona semenskog kukuruza u klipu
primqeno je i sme{teno u fabriku za doradu semena PKB „Agroseme”, a okruweno 3.404 tone
zrna. Preostalo je da se iskalibrira 1.585
okruwenog zrna, a zavr{ena je kalibra`a oko 170
tona „Agroekonomikovih” hibrida. Prema rezultatima laboratorijskih analiza, koje su do sada
stigle, zrno je dobrog kvalieta.
Ciq nam je da pro{irimo tr`i{te, a potrebni
su nam boqi marketnig i savremenija ambala`a
- kazao je Predrag Nikoli}, rukovodilac radne
jedinice „Premiksara“ i specijalista za ishranu doma}ih `ivotiwa.
U „Inshri“ proizvode premikse za
sve vrste i kategorije doma}ih `ivotiwa. Formulisawe sastava premiksa vr{i se na osnovu potreba
odre|enih kategorija `ivotiwa,
specifi~nosti zemqi{ta, vode,
kao i hraniva koja ulaze u sastav
obroka. Premiksi se dodaju u smesi
koncentrata u koli~ini od jednog
procenta. Uti~u na prevenciju
zdravqa, podi`u imunolo{ki sistem `ivotiwa i uti~u na boqu reprodukciju. Sastoje se od uvoznih
komponenti minerala i vitamina
renomiranih
svetskih
proizvo|a~a, a u wihovoj osnovi je
„nosa~” - uglavnom kukuruzno
bra{no, proizvedeno na poqima
PKB-a.
DORADA KUKURUZA
„AGROSEME”
- Nastavqamo sa primarnom doradom novosadskih hibrida, a planirali smo da taj posao
zavr{imo do kraja godine. Ako bude bilo
potrebno uve{}emo i tre}u smenu. Zavr{ili smo
primarnu doradu 1.800 tona semenske soje, a
trenutno ~ekamo rezultate analize, kako bismo
izvr{ili potrebno deklarisawe. Ostale
koli~ine okruwenog zrna koje se ne}e kod nas
dora|ivati treba da iza|u iz fabrike do februara naredne godine – rekla je
Danka Dujovi}, direktorka „Agrosemena”.
Dorada te~e bez zastoja, a kalibriraju u dve ili
~etiri frakcije, u zavisnosti od potrebe nalogodavaca.
Vera PONTI
14
DOGA\AJI
@ENE GAZDUJU NA
JUGOISTOKU
PROMOCIJA STUDIJE O POQOPRIVREDI U MEDIJA CENTRU
Dok u Vojvodini imawem upravqaju mladi menaxeri, na jugu zemqe dominiraju tradicionali modeli nasle|ivawa
Paori u Srbiji su sve stariji i na
ivici egzistencije, a dr`ava nema
jasan koncept ruralnog i agrarnog
razvoja, saop{tili su autori studije
„Radna snaga i aktivnosti poqoprivrednih gazdinstava“, koja je predstavqena po~etkom novembra u Medija
centru. Studiju, koja predstavqa analizu podataka sa Popisa poqoprivrede
u Srbiji u 2012. godini, objavio je Republi~ki zavod za statistku, a autori
su profesori Beogradskog univerziteta, dr Natalija Bogdanov, sa
Poqoprivrednog fakulteta i dr Marija Babovi} sa Filozofskog fakulteta.
Dr Dragan Vukmirovi}, direktor Republi~kog zavoda za statistiku, istakao
je da }e studija pokazati realnu sliku
gazdinstava u Srbiji, ali i dati perspektivu jer oko milion i po qudi radi
u poqoprivredi. Ona je na{e more,
najva`niji privredni resurs, a od toga
kako }emo gazdovati wom zavisi}e i
na{a budu}nost, zakqu~io je Vukmirovi}.
Profesorka Bogdanov je analizirala
nove podatke koji predstavqaju va`an
resurs vi{e od pola veka zapostavqen
u doma}oj privredi.
- Pribli`no svako ~etvrto doma}instvo u Srbiji poseduje gazdinstvo, a
svaki peti stanovnik se stalno ili
povremeno bavi poqoprivredom. To
Seoski turizam u Kremni
Dr Marija Babovi}, dr Natalija Bogdanov,
dr Dragan Vukmirovi} i Milan Prostran
zna~i da su na{e veze sa selom duboke
i mnogo izra`enije nego u okru`ewu i
Evropi. Vi{e od 326.000 imawa nema
drugih izvora prihoda osim poqoprivrede, a ona koriste mawe od
polovine ukupnog obradivog zemqi{ta.
Me{ovita gazdinstva poseduju vi{e od
polovine oranica, a to ukazuje na to
da na{a poqoprivreda nije
konkuretna. Postoje duboke regionalne
razlike izme|u severa i juga. U Vojvodini je do{lo do profesionalizacije
poqoprivrede, ona postaje unosan
posao – iznela je prof. Bogdanov nov
odnos snaga na terenu.
Samo 14 odsto Vojvo|ana bavi se poqoprivredom, a na podru~ju centralne
Srbije tre}ina stanovni{tva – to
zna~i da je mnogo ve}a agrarna naseqenost u centralnoj Srbiji. Prose~no
2,28 lica radi na gazdinstvu, {to je
previ{e qudi na premalo zemqe. Podaci pokazuju da mu{karci ~ine ve}i
deo radne snage i upravqa~kih struktura u poqoprivredi i to 57 odsto.
Druga~ija je slika u Vojvodini, gde `ene
~ine ve}inu radne snage (63 odsto).
One su gazde uglavnom na malim posedima i to u jugoisto~noj Srbiji, {to je
bila novina za autore studije. Nije u
pitawu emancipacija `ena nego
biolo{ki odliv stanovni{tva, ostatak
tradicionalnih odnosa o nasle|ivawu
gazdinstva. @ene `ive du`e i nasle|uju
imawe svojih mu`eva.
Jako je malo `ena menaxera u Beogradu
i u Vojvodini. Oko tre}ine gazda, 33
odsto, starije je od 65 godina, mawe od
pet odsto wih ima mawe od 35 godina,
dok je u Vojvodini 22 odsto upravnika
imawa mla|e od 44 godine. Malo je
pravnih lica i preduzetnika na gazdinstvima i ona se u pojedinim okruzima
mere promilima.
-To govori da privatizacija kombinata
koji su se bavili primarnom
proizovodwom, nije i{la u smeru obnove i rasta proizvodwe. Ve}ina kombinata je uga{ena, a oni koji su
uspe{no privatizovani odrekli su se
sto~arstva i smawili potrebu za radnom snagom. Zbog toga je zaposlenost u
tom sektoru izuzetno mala. To va`i za
celu teritoriju Srbije, a izuzetak su
REKORD NA PALILULI
Na celoj teritoriji Srbije,
najvi{e zaposlenih radnika u poqoprivredi, 64,4 odsto, ima na
teritoriji op{tine Palilula, a
najmawe u op{tini Novi Pazar 5,3
odsto. Na drugom i tre}em mestu su
op{tine Rekovac i Kawi`a, sa
istim skorom od 64 odsto zaposlenih u poqoprivredi, dok je
~etvrto mesto pripalo op{tini
Zemun sa 63,5 odsto. Na Paliluli
ima najvi{e gazdinstava kojima
rukovode pravna lica i preduzetnici, a slede Rekovac, Irig,
Ub i @abari. Zbog intenzivnije
proizvodwe, ve}ih imawa, sa mawe
~lanova doma}instva, najvi{e sezonske radne snage anga`ovano je
u Vojvodini.
nekoliko op{tina u Vojvodini – rekla
je prof. Bogdanov.
Autori studije zakqu~ili su da u agraru
dominira mali posed, niska produktivnost, pa svako drugo gazdinstvo ima
dodatne prihode van poqoprivrede.
Nema tr`i{nog, menaxerskog i preduzetni~kog odnosa.
Veoma je mali procenat gazda koji se
bave etno turizmom, ali i onih sa poqoprivrednim fakultetom. Ve}ina
wih, 60 odsto, steklo je znawe
iskqu~ivo praksom, mawe od pet odsto
menaxera je zavr{ilo sredwu poqoprivrednu {kolu i ima formalno
agrarno znawe. Izrazito mali broj
upravnika imawa je u 2012. godini
poha|ao kurseve iz oblasti poqoprivrede.
Vera PONTI
NAUKA
PROMOCIJA AKVAKULTURE
15
MR MIRJANA MI[^EVI] IZ [email protected] ZA POQOPRIVREDU PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
U Podgorici je pro{log meseca odr`ana radionica
na temu „Poboq{awe metoda za regionalni razvoj
i promociju u akvakulturi” u okviru projekta koji finansira FAO pod nazivom „Pomo} zamqama zapadnog Balkana za poboq{awe procesa
usagla{avawa me|unarodnih standarda vezano za
bolesti akvati~nih `ivotiwa”.
Skupu su prisustvovali predstavnici svih biv{ih
zemaqa Jugoslavije. Iz Srbije ~lan radne grupe
bila je i mr Mirjana Mi{~evi}, savetnik u
Udru`ewu za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku
industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije.
- Radionica je bila izuzetno zna~ajna za sve zemqe
u regionu, delegacije su imale priliku da se upoznaju
i razmene iskustva. Jedan od zakqu~aka je da je zbog
malog tr`i{nog prostora Balkana u budu}nosti
neophodno saradwu nastaviti potpisivawem Sporazuma o saradwi u akvakulturi. U tom ciqu dogovorena je izrada veb stranice projekta koja bi
poslu`ila potencijalnim investitorima. Postavkom
veb stranice, zemqe u~esnice na projektu bi dobile
mogu}nost za promociju akvakulture i proizvoda akvakulture. Veb stranica bi trebalo da sadr`i i
linkove svih vode}ih firmi iz oblasti akvakulture
i na taj na~in postane dostupna investitorima ka`e Mi{~evi}.
U narednom periodu organizova}e se radionice u
svim zemqama eks Jugoslavije. U Srbiji }e 9. decembra biti odr`ana radionica u Sisevcu kod
Para}ina i 10. decembra u E~koj. Tako|e
predlo`eno je da svaka zemqa izradi akcioni plan
za akvakulturu i wenu promociju.
Prema podacima RZS u Srbiji je 8.690 hektara
{aranskih ribwaka, a mogu}nost za wihovu
proizvodwu je 100.000 hektara. Doma}a
proizvodwa ribe je nedovoqna i pored povoqnih
bioekolo{kih karakteristika na{eg podnebqa.
Preko 90 odsto proizvodwe u ribarstvu nalazi se
u Vojvodini. Preko 905 ribwaka je u privatnom
vlasni{tvu. Sektor ribarstva zapo{qava 948
qudi, a u~e{}e sektora ribarstva u nacionalnom
bruto dru{tvenom proizvodu iznosi 0,07 odsto.
- Ukupna proizvodwa i ulov ribe u Srbiji 2013. godine zvani~no je iznosila 10.120 tona, {to je u
odnosu na 2000. godinu pove}ano za 150 odsto. Od
toga polovinu ~ini proizvodwa ribe u ribwacima,
a drugu polovinu ulov profesionalnih i
rekreativnih ribara. Tr`i{te i marketing jo} uvek
nisu dovoqno organizovani - ka`e Mi{~evi}.
Uvoz ribe i prera|evina od ribe u 2013. godini
iznosi 92,8 miliona dolara i devet puta je
pove}ano u odnosu na 2000. godinu. Uvoz u odnosu
na 2012. godinu je smawen za pet posto. Izvoz ribe
u 2013. godini je za 12 puta pove}an u odnosu na
2000. godinu u odnosu na 2012. godinu je do{lo do
pove}awa za 33 odsto. Na pove}awe izvoza uticala
su dva objekta za preradu koji imaju dozvolu za izvoz
u EU i sedam objekta registrovana za izvoz za Rusku
federaciju.
- Prilago|avawem SSP-a Srbija, otvara tarifnu
kvotu za izvoz `ivog {arana u EU, po carinskoj stopi
od 10 odsto u okviru godi{weg ograni~ewa od 20
tona. Ukoliko se pre|e utvr|ena kvota za izvoz,
primewuje se standard EU, po kome se pla}a carina
u iznosu od 18 odsto sa prelevmanom od 12 dinara
po kilogramu `ivog {arana. Dogovorena pove}awa
kvota za izvoz u EU u okviru SSP-a su, pove}awe
bescarinske kvote za izvoz {arana za 26 tona
(va`e}a kvota je 60) i otvaraawe kvote za bescarinski izvoz prera|evina od ribe u koli~ini od 15
tona - nagla{ava gospo|a Mi{~evi}.
Prema podacima RZS potro{wa ribe u Srbiji je
me|u ni`im u Evropi i iznosi 5-7 kilograma.
Metodologija na{e statistike ne obuhvata i
prera|evine od ribe. Potro{wa ribe zavisi od socioekonomske strukture doma}instva i najve}a je u
nepoqoprivrednim doma}instvima, a najmawa u poqoprivrednim. Tradicionalna potro{wa ribe
bila je kod stanovnika uz na{e velike reke Dunav,
Savu, Tisu i samo u tim podru~jima moglo se govoriti
o redovnoj potro{wi i ona se kre}e od sedam do
devet kilograma. U ostalim podru~jima potro{wa
ribe je vezana za prazni~ne dane i postove.
Potro{wa ribe uslovqena je i cenom. Na na{em
tr`i{tu ponuda je iz godine u godinu sve boqa, mada
se riba doma}e proizvodwe i daqe prodaje u `ivom
stawu. Riba koja se prodaje `iva nije pogodna za
brzu kulinarsku pripremu, pa je to jedan od razloga
niske potro{we.
- Potro{wa ribe raste iz godinu u godinu kao
posledica saznawa da je meso riba u mnogo mawoj
meri uzrok zoonoza, u odnosu na meso stoke za
klawe, kao i to da je u mnogo mawoj meri optere}eno
razli~itim aditivima koji se koriste u sviwarstvu
i `ivinarstvu - ka`e Mi{~evi} i dodaje da }e
potro{wa ribe u narednim godinama i daqe rasti,
a ta koli~ina ribe mora se proizvesti ili uvesti.
Akvakultura je jedini na~in da se zadovoqe rastu}e
potrebe za ribom. Relativno visok deficit u spoqnotrgovinskom bilansu ribe i prera|evina od
ribe ima posebno negativnu dimenziju jer se javqa
na skromnom nivou potro{we.
Rast uvoza ribe i prera|evina od ribe ukazuje da je
neophodno ulagati u proizvodwu, jer postoji
nepokriveni tr`i{ni prostor koji treba popuniti
pove}awem proizvodwe na postoje}im ribwacima i
izgradwom novih toplovodnih i hladnovodnih ribwaka. Potrebno je unaprediti poluintezivnu
proizvodwu imaju}i u vidu da su prirodni resursi
(voda) za izgradwu novih ve}ih pastrmskuh ribwaka
ograni~eni. Me|utim, mogu}nost za izgradwu novih
toplovodnih ribwaka su veoma velike jer postoje
dovoqne koli~ine vode prihvatqivog kvaliteta, a
tako|e i zemqi{te koje se ne koristi za ratarsku
proizvodwu i mo`e se kupiti relativno povoqno.
Neophodno je prona}i investitore koji imaju `equ
da finansiraju proizvodwu u ribarstvu. Ne treba
zanemariti poribqavawe ve{ta~kih akumulacija,
izgradwu mrestili{ta, uvo|ewe novuh tehnologija i
proizvodwe hrane za ribe. Veoma je bitna edukacija
i specijalizacija stru~waka, a posebnu pa`wu bi
trebalo posvetiti izgradwi savremenih kapaciteta
prerade kroz primarnu obradu, zamrzavawe,
dimqewe i konzervisawe ribe.
Vesna GAJI]
16
NAUKA
[email protected] USEVA
DO BOQE PRIHRANE
ROTKVA U ORGANSKOM SISTEMU GAJEWA
Prihrana stajwakom ne umawuje mnogo prinos postignut dodavawem mineralnog |ubriva
Salata od rotkve, prirodni izvor vitamina Ce i ~ista~ organizma od
vi{ka holesterola i triglicerida,
bi}e u narednim mesecima sastavni
deo slavskih trpeza. Jediwewa od
kojih poti~e wena qutina, karakteristi~an miris i ukus, imaju antimikrobno,
antimutageno
i
antikancerogeno dejstvo. Nutricionisti preporu~uju konzumirawe
rotkve u zimskom periodu kada organizam vapi za dobrom odbranom od
raznih infekcija.
Nestru~na primena pesticida u gajewu
rotkve
mo`e
umawiti
weno
blagotvorno delovawe, pa birajte one
gajene bez primene hemije ili one iz
konvencionalne proizvodwe od
proizvo|a~a koji po{tuju karencu. Uprkos sve ve}em interesovawu
proizvo|a~a skoro da nema nau~nih
radova na temu uzgajawa povr}a bez
pesticida. Jedno od malobrojnih
istra`ivawa o gajewu povr}a u sistemu organske zemqoradwe objavqeno
je ove godine u „Zborniku nau~nih
radova” Instituta PKB Agroekonomik.
Autori nau~ne studije „Postrni usev
rotkve u organskom sistemu gajewa” su
dipl. in`. Milan Ugrinovi}, dr Zdenka
Girek, dr Jasmina Zdravkovi}, dipl.
in`. Mladen \or|evi} i dr Bogoqub
Ze~evi} sa Instituta za povrtarstvo
u Smederevskoj Palanci, dr Sne`ana
Oqa~a sa Poqoprivrednog fakulteta
u Zemunu i prof. dr Milka Brdar
Jokanovi} sa novosadskog Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo.
Ciq istra`ivawa, koje je sprovedeno
u 2010. i 2011. godini na oglednom
poqu Instituta za povrtarstvo u
Smederevskoj Palanci, bio je da se
utvrdi uticaj razli~itih organskih
|ubriva na prinos po biqci rotkve u
~istom i zdru`enom usevu s boranijom.
Kori{}eni su dobro sagoreli stajwak
i mikrobiolo{ko |ubrivo, koje
sadr`e pojedine sojeve bakterija. Na
nekim kontrolnim parcelama nije
kori{}eno |ubrivo dok je na drugim
upotrebqeno. Zdru`ivawe useva je
jedno od re{ewa u optimizaciji
ishrane biqaka u organskom sistemu
gajewa. Utvr|eno je da se tako boqe
iskori{}avaju pojedini hranqivi elementi u zemqi{tu, a deo azota
postaje dostupan zdru`enom usevu.
Ovaj na~in gajewa je ekolo{ki i
racionalan, zahteva ne{o ni`a ulagawa i doprinosi za{titi i o~uvawu
prirodnih resursa. U organskom sistemu gajewa biqaka, osim pa`qivog
izbora gajene vrste i sorte kao i
pravilno sastavqenog plodoreda,
kqu~ni zna~aj ima odgovaraju}a
ishrana biqaka. Zdru`eni usevi
smawuju rizik od {tete, jer ako jedan
usev strada zbog napada bolesti ili
{teto~ina, drugi usev }e to na neki
na~in nadoknaditi. Zdru`ivawe
rotkve s boranijom obavqeno je
metodom zamewenih serija – svaki
tre}i i ~etvrti red rotkve zamewen je
boranijom.
Prilikom pripreme zemqi{ta za
setvu rotkve sorte zimska bela i boranije sorte palana~ka rana
primewena je redukovana obrada
rotofrezom kako bi se izbeglo
klasi~no orawe i gubitak vlage iz
zemqi{ta.
U 2010. godini, od momenta setve do
trenutka ubirawa, proteklo je mawe
od 80 dana, {to je uz ni`e temperature, razlog maweg prinosa po biqci,
uprkos boqnoj snabdevenosti parcele
makroelementima.
Zahvaquju}i navodwavawu ve}i
prose~ni prinos po biqci rotkve
zabele`en je u 2011. godini zbog
toplijeg vremena i du`eg vegetacionog
perioda.
Prose~an prinos rotkve za sve tretmane u obe godine istra`ivawa bio je
228,8 grama. Najve}i prose~an prinos po biqci 344,3 grama zabele`en
je u zdru`enom usevu kod tretmana
mineralnim |ubrivima, a najmawi
178,2 grama u ~istom usevu kod tret-
mana bez |ubrewa.
Autori studije su zakqu~ili da se
zdru`ivawem rotkve s boranijom
mo`e se posti}i znatno ve}i prose~an
APOLONU NA DAR
Rotkva je dvogodi{wa, uslovno
jednogodi{wa biqna vrsta koja je
kori{}ena jo{ u anti~ko doba. U
dane praznika koji su bili
posve}eni Apolonu stari Grci su
wegovom `rtveniku prinosili na
dar tri najva`nija korenasta
ploda rotkvu, cveklu i {argarepu.
O gajewu rotkve u drevnom Egiptu
postoje natpisi na Keopsovoj piramidi. Legenda ka`e da su
robovima, koji su gradili piramide, pripremali obrok od
rotkve pome{an s belim lukom kako
bi bili {to izdr`qiviji i otporni
na bolesti.
prinos po biqci. Prihrana stajwakom
ne umawuje mnogo prinos postignut dodavawem mineralnog |ubriva. Toplije
godine, uz neophodno navodwavawe,
pogoduju
pove}awu
pirnosa.
Agrotehni~ke mere ne mogu nadomestiti smawewe prinosa zbog odstupawa od optimalnog roka setve.
Priredila: Vera PONTI
RE^ STRU^WAKA
17
KISELA ZEMQI[TA
Potreba za korekcijom kiselosti
posledica je intenzivne poqoprivredne proizvodwe i nedovoqnog
broja analiza zemqi{ta na poqoprivrednim povr{inama. Korekciju
kiselosti vr{imo pra}ewem sadr`aja
kalcijuma
u
poqoprivrednom
zemqi{tu i uno{ewem materijala za
kalcifikaciju.
Poqoprivredna
zemqi{ta sadr`e razli~ite koli~ine
kalcijuma (Ca) koji u zemqi{tu
ima dvostruku ulogu, kao kompleksni ~inioc plodnosti
zemqi{ta i biqno hranivo.
Kalcijum je u zemqi{tu glavni
neutralizator
kiselosti,
odr`ava povoqnu reakciju
zemqi{ta, omogu}ava razvoj
korisnih bakterija u zemqi{tu,
a potiskuje gqivice. Kalcijumom
odr`avamo povoqnu strukturu
zemqi{ta,
indirektno
poboq{avamo razgradwu organske materije, aktiviramo
druga hraniva, dok je za biqku
va`an i kao gradivni element.
Zakiseqavawe zemqi{ta je
kompleksan proces koji se
doga|a u obradivom zemqi{tu.
Procesi koji se doga|aju u
zemqi{tu i dovode do zakiseqavawa
mogu biti prirodni i antropogeni,
uzrokovani delovawem ~oveka. Tako je
prekomerna primena mineralnih
|ubriva kod intenzivne poqoprivredne proizvodwe naj~e{}i uzrok
zakiseqavawa zemqi{ta. Organska
|ubriva tako|e mogu dovesti do zakiseqavawa, posebno prekomerna
vi{egodi{wa primena osoke na istim
parcelama.
Gubitak kalcijuma iz orani~nog sloja
zemqi{ta zavisi od svojstava
zemqi{ta, padavina, sistema biqne
proizvodwe i od agrotehni~kih mera.
U podru~ju umerene klime godi{we se
gubi oko 200-300 kilograma kalcijuma
po hektaru i od dva do 30 kilograma
magnezijuma. Koli~ine koje se iznose
prinosom pojedinih kultura tako|e
treba ura~unati u ukupne gubitke
Da bi se smawila kiselost zemqi{ta,
tj. pove}ala pH vrednost primewuje se
kalcifikacija, koja kao agrotehni~ka
mera mo`e izazvati drasti~ne
promene u raspolo`ivosti hraniva,
posebno fosfora i te{kih metala, pa
se i ova mera mora sprovesti
pa`qivo.
Po`eqno je postupno uticati na
promenu pH zemqi{ta, jer promena od
kalcijuma. Tako npr. p{enica iznosi
od 20 do 40 kilograma kalcijuma po
hektaru, {e}erna repa i kukuruz 60 do
120 kilograma po hektaru, kukuruz
(prinos od 10 tona po hektaru) iznosi
50 kilograma.
Na zakiseqavawe zemqi{ta uti~e i
aktivnost korena, nitrifikacija
amonijumovih |ubriva, razgradwa organske materije, kao i biolo{ka aktivnost u zemqi{tu.
vrlo kisele do neutralne sredine
radikalno mewa uslove (biolo{kofizi~ko-hemijska svojstva zemqi{ta),
{to opet zahteva meliorativne doze
mineralnih |ubriva, prvenstveno
fosfora i mikroelemenata, i
uno{ewe ve}ih koli~ina organskih
|ubriva (humizacija). Kao negativna
posledica kod kalcifikacije javqa se
poja~ano razlagawe humusa u smeru
poja~ane mineralizacije, a to vodi,
nakon po~etnog porasta efektivne
plodnosti, do naglog iscrpqivawa
zemqi{ta i pada produktivnosti
zemqi{ta. Meliorativnu kalcifikaciju treba odvojiti od |ubrewa
ostalim |ubrivima, naro~ito ako se
radi o vrlo aktivnim kre~nim |ubrivima (npr. `ivi kre~).
Organsko |ubrewe (stajwakom) bi trebalo da bude operacija koja sledi operaciju kalcifikacije i to u
vremenskom razmaku od najmawe tri-~etiri nedeqe, jer
u protivnom dolazi do {tetnih posledica.
Na osnovu primera iz prakse
mo`e se nakon kalcifikacije
u prvoj godini o~ekivati pad
plodnosti, u drugoj i tre}oj
godini najvi{e dolazi do
izra`aja pozitivan uticaj
kalcifikacije, u idu}ih nekoliko godina dolazi do stagnacije, a nakon toga do pada
efekta kalcifikacije.
Kalcifikacija sama po sebi
ne re{ava problem plodnosti zemqi{ta, ve} da bi
do{la do punog izra`aja, u
zemqi{tu mora biti dosta
humusa i biqnih hraniva. Naglo
pove}awe prinosa nakon kalcifikacije posledica je ubrzane mineralizacije organske materije zbog boqe
mikrobiolo{ke aktivnosti, a time i
mobilizacije vezanih hraniva. Ubrzo
dolazi do naglog pada plodnosti, ukoliko kalcifikacija nije pra}ena unosom odre|enih koli~ina organske
materije, jer su zalihe istro{ene.
Mr Anka Ka~arevi}
Udru`ivawe poqoprivrednika, zbog
same strukture gazdinstva, name}e se
kao imperativ. Zadrugarstvo je ~esto
zloupotrebqavano,
najvi{e od strane „dr`avnih
zadruga” koje ne daju mogu}nost
proizvo|a~ima da u potpunosati upravqaju i kontroli{u rad zadruge.
Ovaj tip zadruga tako|e ima veliki
pasivni kapital. Sa druge strane,
„privatne zadruge” koriste ime
zadruge, a u stvari predstavqaju privatne
kompanije,
u
kojima
proizvo|a~i nemaju nikakav uticaj. U
oba ova slu~aja ideja zadrugarstva se
uni{tava.
U posledwe vreme po~iwu da se osnivaju zadruge modernog tipa, u kojima proizvo|a~i u~estvuju u
potpunosti u odlu~ivawu i gde su
spremni da prihvate rizik osvajawa
novih tr`i{ta. Ipak, ovaj tip zadruga
jo{ nije dovoqno razvijen da bi imao
zna~ajniju ulogu u razvoju tr`i{ta.
Dr`avne zadruge imaju prera|iva~ke
i skladi{ne kapacitete u svom
vlasni{tvu. Ovim kapacitetima one
upravqaju na isti ili sli~n na~in
kao {to bi to ~inili agrokombinati.
Tranzicioni proces zahteva da
dr`ava poqoprivrednim zadrugama
vrati nasilno oduzeto zemqi{te
pravim vlasnicima ili wihovim
naslednicima. Tako|e je neophodno
da se vrati zadrugarima zemqi{te
koje im je oduzeto i dato na upravqawe zadrugama. Ovaj proces je u
velikoj meri ve} zavr{en. Pojedine
poqoprivredne zadruge su se ras-
pale u tranzicionim kretawima.
Me|utim, ve}ina poqoprivrednih
zadruga je nastavila da `ivi na poqoprivrednom zemqi{tu koje pripada wenim ~lanovima, kao i na
zemqi{tu koje su kupili tokom godina.
U posledwe vreme gubi se motiv za
proces restrukturirawa zadruga. Sa
druge strane, postoje potrebe da se
osavremeni na~in rada zadruga, kao
i da Zadru`ni savez uvede modernije
zakonodavstvo.
Mr Mladen Pavlovi}
POQOPRIVREDNE ZADRUGE U SRBIJI
KULTURA
18
ANTI^KI MIT ^UVAJU
U ISTO^NOJ SRBIJI
„SRPSKA MITOLOGIJA“ PROF. DR SRETENA PETROVI]A
Meke suptilne forme, mit i umetnost, danas su
velikoj krizi, ~ulo se na promociji nove dopuwene studije „Srpska mitologija u verovawu,
obi~ajima i ritualu” profesora Filolo{kog
fakulteta dr Sretena Petrovi}a, koja je predstavqena sredinom oktobra u kwi`ari
„Dereta”. Konferenciju za novinare otvorio
je glavni i odgovorni urednik u „Dereti” i
pisac Aleksandar [urbatovi}. On je istakao
da se ovim obimnim nau~nim radom, na vi{e od
900 strana, prof. Petrovi} odu`uje na{em i
evropskom narodu.
Autor je objasnio da je studija plod slu~ajnosti,
nau~nog istra`ivawa na terenu u malom mestu
u isto~noj Srbiji, posledwem rezervatu koji
~uva ostatke slovenske kulture i starog
anti~kog mita o Edipu. Da takvi obi~aji ne postoje nigde u svetu potvrdili su i stru~waci Instituta u Moskvi, koji se bave balkanolo{kim
istra`ivawima.
- Ostaci mita o Edipu, koji se na raskr{}u
sre}e sa svojom sudbinom, vidqivi su u
svrqi{ko-zaplawskom i timo~ko -lu`i~kom govoru. Kad u nekoj ku}i deca umiru jedno za drugim
ili su bolesna, stare `ene pribegavaju magijskoj radwi i „vrqaju (bacaju) dete na
raskr{}e”. Dete okupaju u ku}i, a „ne~istu” vodu
prospu na raskr{}u, mesto prelaza iz jednog
sveta u drugi. Ritual obavqaju vekovima,
nesvesne da se radi o starom mitu i da tra`e
pomo} od anti~ke bogiwe Hekate, za{titnice
braka, plodnosti, porodiqa i novoro|en~adi,
srpske bogiwe Babe ili @ivane, koja dete ostavqa u `ivotu – pojasnio je prof. dr Petrovi}
Stari slovenski grad Volos
lizaciju, nego je to tehnika, odnosno nauka. Ali,
tamo gde postoji mit, tamo se jo{ uvek po{tuje
individualnost i autenti~nost. Zloupotrebqavaju}i tehni~ka dostignu}a (internet,
dru{tvene mre`e) gubimo identitet, privat-
vezu izme|u jezika i mita.
Vezu izme|u slovenske, srpske mitologije sa najstarijim mitovima prof. Petrovi} prou~ava
od 1988. godine. Kako ka`e, politika mo`e da
se promeni, ali karakter i duhovna kultura
naroda ostaju isti, ma gde on `iveo. Tako je na
Pelaponezu prona|eno pet hiqada slovenskih
toponima. Volos, grad u Gr~koj, dobio je ime po
slovenskom Volosu, Velesu, bogu stada. Imena
gradova, sela, reka i brda danas su razumqiva
samo Slovenima. Razlike me|u nama su male,
jezici sli~ni, otuda i mr`wa i bratoubila~ki
ratovi.
SETA – NASLE\E PREDAKA
- Slovenska du{a se i danas razlikuje od ostalih neslovenskih naroda, naro~ito od
nema~kog karaktera. Odlikuje je ne`an,
smiren, melanholi~an i setan duh. Sloveni se
u svakoj prilici okre}u nebu i duhovnosti.
Preko nacionalne poezije Slovena iskazivala se izvesna sigurnost. Kada Sloven svoje
ose}awe usmerava ka najve}oj su{tini
bo`anstva, kada saop{tava vite{ka dela,
kada slavi i nastoji da opeva nacionalne
obi~aje ili da razvije qubavne tonove, u svetu
tome on uvek otkriva sumorno – veselo
ose}awe svog srca, citirao je Ma}ejovskog
prof. Petrovi}.
nost, originalnost, moral, slobodu, vezu s
precima i postajemo potro{a~i masovne kulture. Ona ho}e da zatami na{u svest, da je
odagna od kriti~kog refleksa - zakqu~io je
prof. Petrovi}.
- Arhetip se odr`ao zahvaquju}i mekoti na{eg
pravoslavqa. Jo{ uvek ostavqamo hranu i vodu
pored odra, a ne znamo poreklo rituala. Neki
qudi danas ka`u da je to primitivizam, a na{i
preci su verovali da je du{a `iva i posle
smrti. To nas povezuje sa starim Grcima i
Egip}anima. Rimqani su negovali kult„lara”,
ku}nih duhova-za{titnika, a Srbi su o~uvali
slavu, kao svoju specifi~nost – rekao je prof.
Petrovi}.
Navode}i i druga~ija mi{qewa i istori~are,
kao {to su prof. Reqa Novakovi}, Jovan
Dereti} i drugi, autor ostavqa otvorenim
pitawe na{eg porekla. Da li je ta~no da smo
tek u 6. veku stigli na Balkan kao robovi i varvari? Etimologija o poreklu na{eg imena tvrdi
suprotno. Indijski izraz „suria“, koji zna~i
Sunce, sli~an je terminima Sura, Surab,
Surbi, Serbi i Srbi. Prema tome proizilazi
da vodimo poreklo od kulturnog naroda koji je
po{tovao svetlo i Sunce. Ali, danas malo ko
konsultuje etimologiju.
- Zavr{ena je epoha umetnosti. Ona danas nije
sto`erna forma koja motivi{e modernu civiVera PONTI
ZDRAVQE
19
SATNICA
ZA TAWI STRUK
HRONO ISHRANA DR ANE GIFING
Vo}e i slatki{e ne jesti ujutru i uve~e, nego u periodu od 16 do 18 ~asova u zimskom periodu
Izdava~ka ku}a „Finesa“ u saradwi sa
„Antiejxing centrom dr Ane Gifing“, predstavila je na Sajmu kwiga „Hrono kuvar“,
plod nau~nog iskustva doktora i nutricionista u radu sa vi{e hiqada pacijenata.
Pomo}i }e vam da izgubite kilograme koji se
ne}e vratiti.
- Nastojali smo da mewamo `ivotne navike
na{ih ~italaca. Kuvar je nastao kao odgovor
na potrebe korisnika „Antiejxing dijag-
HRONO HLEB
Za pripremawe hleba u hrono ishrani nije
dozvoqeno belo p{eni~no i kukuruzno
bra{no. Koristi se spelta ili krupnik
(posebna vrsta p{enice sa mawe glutena),
heqdino, ovseno, je~meno ili ra`ano
bra{no. @itarice se pripremaju kao `ito,
nekoliko minuta prokuvaju, pa se ostave da
nabubre u toku no}i. Hrono hleb umesite od
250 grama speltinog bra{na, 200 ml kiselog
mleka ili vode, dodajte jednu malu ka{iku
sode bikarbone i isto toliko soli.
Pome{ajte suve sastojke. Napravite rupu u
sredini, dodajte kiselo mleko i zamesite
testo. Napravite `eqeni oblik, zare`ite
no`em po povr{ini testa i pecite na 220
stepeni dvadestak minuta.
nosti~kog centra“ - rekla je Jovana
Vasiqevi}, urednica izdawa „Hrono kuvar”
u „Finesi”.
Profesor Velimir Dejanovi}, autor TV
emisije „Kuvati srcem”, napomenuo je da
hrana koju jedete ujutru, uve~e mo`e biti
{tetna za va{ organizam i dodao da nije
svaka namirnica dobra za svakog ~oveka.
Dr Ana Gifing, specijalista antiejx medicine, autorka hrono ishrane u Srbiji, istakla je da svaki ~ovek ima svoj na~in
ishrane i namirnice koje mu prijaju
ili
smetaju.
Ishrana
je
podre|ena
radu
pankreasa i lu~ewu
insulina i kortizola, kao i enzimima
koji
su
potrebni za varewe
hrane, a koji se ne
lu~e podjednako u
svako doba dana.
- Uvek mo`ete izabrati ne{to prikladno
{to
}e
pratiti
satnicu
va{eg fiziolo{kog
ritma. Ne smemo da
imamo opravdawe,
a to ~esto ~ujem od
pacijenata, da nemaju vremena da pripreme
hranu. Moramo se vratiti tradiciji i usporiti `ivotni ritam - rekla je dr Gifing.
U na{em regionu konzumira se 120 kilograma hleba po glavi stanovnika godi{we,
dok Evropqani pojedu 30 kilograma. Satnica za tawi struk izgleda ovako. Hleb
treba jesti samo za doru~ak, a pauza izme|u
dva obroka je najmawe tri, a idealno je vi{e
od ~etiri sata. Posledwi obrok treba da
bude dva sata pre po~inka. Vo}e i zdrave
slatki{e ne treba jesti ujutru i uve~e, nego
u periodu u`ine od 16 do 18 ~asova u zimskom periodu i od 17 do 19 ~asova leti.
Jutro zapo~iwete toplom limunadom bez
{e}era, bez meda, a kafu mo`ete da popijete tek nekoliko sati posle doru~ka. Mle~ni
proizvodi se konzumiraju tri do ~etiri puta
mese~no i to mladi sirevi, kiselo mleko,
ponekad kajmak i pavlaka. Jogurt je
zabrawen zato {to se te{ko vari zbog
skroba, naro~ito onaj sa mawe masno}e ili
bez we. Tehnolo{ki
postupak
u
proizvodwi jogurta
omogu}ava stvarawe
masnih naslaga na
stomaku i bokovima,
a kod mu{karaca i
na podbratku. Krompir treba izbegavati ukoliko `elimo
da smr{amo ili
imamo neku bolest.
U hrono ishrani
va`no je da na pravilan na~in kombinujete
namirnice.
Krompir i meso,
riba i krompir,
meso i testenina,
musaka od krompira
i {pagete s mesom
nisu dozvoqene kombinacije. Testeninu,
picu, paste, sendvi~e, pirina~ i sva skrobna
povr}a, kao {to je krompir, ne treba jesti
za ve~eru.
RU^AJ KAO CAR
Ako ste gladni pre isteka ~etiri sata, kolika je pauza izme|u dva obroka, zna~i da
niste dovoqno jeli. Poja~avajte obroke i
ne}ete ose}ati glad. Telo lu~i hormone insulin i kortizol svaka ~etiri sata, a da bi
normalno funkcionisalo va`no je snabdevati ga pravom hranom u pravo vreme.
^etiri sata u proseku treba da bi se svarila hrana. Po{tovawe ovih intervala
dove{}e do mr{avqewa i topqewa sala.
Apsurdno zvu~i, ali da biste se oslobodili
masnih naslaga ne treba da gladujte i da
preska~ete obroke. Jedite masnu hranu
samo za doru~ak, jaku hranu za ru~ak, slatko
za u`inu i lagano ve~erajte. U narodu ka`u
doru~kuj kao kraq, ru~aj kao princ i ve~eraj
kao prosjak.
Pogre{no kombinovana hrana izaziva umor,
migrenu, bolove u zglobovima, tegobe sa
varewem, promene na ko`i, vrtoglavicu,
astmu, depresiju, gojaznost, vi{ak lo{eg holesterola i triglicerida, rak, {e}ernu
bolest... Potrebno je ~ak godinu dana da se
organizam o~isti od toksina nakupqenih
usled spore apsorpcije lo{e kombinovanih
namirnica.
Vera PONTI
TU, OKO NAS
20
HUMANISTI NE POSUSTAJU
U PKB-u USPE[NO SPROVEDENA AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI
U zgradi direkcije PKB Korporacije
20.
novembra
uspe{no je sprovedena jo{
jedna akcija dobrovoqnog
davawa krvi.
Da pomognu onima, kojima je
zarad spasavawa `ivota i
o~uvawa zdravqa, krv najpotrebnija, odazvalo se 57
zaposlenih u PKB-u. Krv je
dalo 55 davalaca, od wih 12
su bile `ene. Krv je prvi put
dalo troje zaposlenih, dok je
dvoje odbijeno iz medicinskih razloga.
Q. R.
^EP ZA HENDIKEP
Udru`ewe paraplegi~ara Banata ve} dve godine sprovodi akciju
nabavke ortopedskih pomagala za svoje ~lanove. Novac za nabavku pomagala u najve}oj meri obezbe}en je je sakupqawem ~epova od PET ambala`e kroz projekat „^ep za hendikep”. U projektu u~estvuje vi{e od
50 obrazovnih ustanova iz Zrewanina, Novog Sada i Beograda,
tridesetak privatnih i dr`avnih kompanija i organizacija: PKB Korporacija, Koka Kola, NIS, Henkel, Mensa Srbija... Jedan od ciqeva
projekta jeste i razvijawe ekolo{ke svesti u zajednici, naro~ito kod
dece {kolskog i pred{kolskog uzrasta.
Od po~etka akcije prikupqeno je devet tona ~epova. Nabavqeno je 11
invalidskih kolica, 11 jastuka za sedewe i {est roho jastuka. Pomagala su uru~ena ~lanovima Udru`ewa paraplegi~ara Banata.
- Zaposleni u svim organizacionim delovima kompanije odli~no su se
odazvali akciji. Od Udru`ewa smo dobili sve pohvale i zahvalnost
na pomo}i. Akcija se nastavqa i daqe - ka`e Mirjana Deni},
samostalni stru~ni suradnik za za{titu `ivotne sredine PKB Korporacije.
V.G.
IGRALI ZA LAZARA
GODI[WI KONCERT KUDA PKB
Vi{e od trista izvo|a~a svih ansambala KUD-a PKB nastupilo je 5.
decembra pred prepunom salom u palilulskom Centru za kulturu
„Bra}a Stamenkovi}”. Godi{wi koncert KUD-a, koji }e dogodine
obele`iti 45 godina rada, imao je humanitarni karakter.
Novac od prodaje karata KUD }e pokloniti za le~ewe ~etvorogodi{weg
Lazara Reqi}a iz Bor~e, koji boluje od autizma.
V.G.
VERNICI U CRKVI O KRSNOJ SLAVI
DOGRADWA HRAMA SABOR SRBA SVETITEQA U PADINSKOJ SKELI
Dogradwa hrama Sabor Srba
svetiteqa u Padinskoj Skeli po~ela je
po~etkom septembra. Hram je
pro{iren za oko 45 metara kvadratnih i izidana je zvonara, koja }e sa
krstom biti visoka 12 metara.
Prema re~ima protonamesnika Zorana Pani}a, pored postoje}eg zvona
bi}e postavqeno jo{ jedno, ve}e, tako
da }e zvuk crkvenog zvona ja~e dopirati do vernika. Radovi su finansirani delom iz crkvenih sredstava,
donacijama, jedan od zna~ajnijih donatora je i PKB Korporacija, a delom od
priloga vernika. Nakon pokrivawa
zvonare i osve}ewa krsta, koje je
odr`ano 23. novembra, radovi }e
biti nastavqeni tokom prole}a, kada
se obezbede neophodna finansijska
sredstva.
Kako ka`e otac Zoran, vernika je u
crkvi najvi{e u vreme krsnih slava.
Slavu simbolizuju Slavski kola~,
`ito, sve}a i vino, a `ito se sprema
za svaku slavu, i za Aran|elovdan,
unato~ verovawu pojedinih vernika da
za ovu slavu ne treba kuvati `ito jer
je Sveti arhangel Mihailo `ivi svetac. Prema wegovim re~ima, pred
Bogom nema mrtvih svetaca, a `ito
simbolizuje vaskrsewe u koje
pravoslavni hri{}ani veruju. Za Svetog Nikolu trpeza je obavezno posna,
kao i za svaku drugu slavu koja se
praznuje van posta sredom i petkom.
Ven~awa, a time i novoro|ene dece i
kr{tewa u crkvi je sve mawe. Kako
ka`e otac Zoran, godinama unazad
vr{io se obred ven~awa oko tridesetak parova, a od po~etka ove godine
nije sklopqeno ni 10 crkvenih
brakova.
Q. R.
REKLAME
21
22
REKLAME
SPORT
ZAVR[ENO JESEWE PRVENSTVO
23
FUDBAL
Jesewi deo takmi~ewa u fudbalu u Zonskoj ligi
Beograda je zavr{en. U posledwem kolu na stadionu u Padinskoj Skeli ekipa PKB ugostila je
tim Lepu{nice. Rezultat je bio 2 : 1 za goste.
Pobeda je donela Lepu{nici sedmo mesto sa 20
bodova, dok je tim PKB-a deseti sa 16 bodova.
Takmi~ewa su zavr{ena i u Prvoj beogradskoj
ligi, u grupi A. U trci za bodove bilo je 14
klubova. Ekipa PKB Kovilova je na sedmom
mestu sa osvojenih 19 bodova. Tim je bio
uspe{niji na gostovawima gde je osvojio 13
bodova.
U Me|uop{tinskoj ligi takmi~ilo se osam
klubova, a ~etiri su iz Sportskog dru{tva PKB.
Kraj jeseweg dela prvenstva doneo je prva tri
mesta klubovima PKB- a. Na prvom mestu je tim
Pionira sa 21 bodom, drugi je OFK Crvenka
sa 14 bodova, a tre}e mesto osvojio je Dunavac
sa 13 bodova. Ekipa Mladosti iz Jabu~kog rita
je posledwa na tabeli sa jednim osvojenim
bodom.
V.G.
SLEDI BORBA ZA OPSTANAK
RUKOMET
Jesewi deo prvenstva zavr{li su i rukometa{i PKB.
U o{troj konkurenciji, 12 ekipa u Super B ligi na{li
su se u dowem delu tabele. Od 12 utakmica dobili su
tri i tako osvojili {est bodova od maksimalnih 22.
Ekipa PKB sastavqena je od mladih igra~a koji su polaznici PKB ove {kole rukometa.
- U drugom delu prvenstva predstoji nam te{ka borba
za opstanak u saveznoj ligi. U prelaznom periodu
dove{}emo nekoliko iskusnijih igra~a koji }e igrati
za na{ klub bez nov~ane nadoknade. Na{a ekipa je
mlada i nekoliko iskusnijih igra~a }e dobro do}i.
Izazov je igrati u ekipi koja se takmi~i u saveznoj ligi
- ka`e Zoran Todorovi} Coja, sportski direktor
Kluba.
U borbi za opstanak u saveznom rangu takmi~ewa
ekipi PKB pomo} }e dati i novi trener Goran
Cmiqani}, biv{i igra~ Partizana trener juniorske
reprezentacije Crne Gore. Trener Cmiqani} bio je
i igra~ zeleno belih 2008 - 2009. godine.
Finansijski klub poma`u mati~na ku}a PKB Korporacija i Op{tina Palilula.
V.G.
dva poraza. Na fer plej listi ekipa PKB Korporacije je na prvom mestu.
Do kraja takmi~ewa u jesewem delu ostalo je jo{
tri kola. U ~etvrtom kolu ekipa PKB igra}e 5. decembra u 19 sati protiv ekipe Telekom Srbija
AD. Utakmica petog kola odr`a}e se 12. decembra u 19. sati sa ekipom JKP Vodovod i kanalizacija. Posledwe, {esto kolo odigra}e se 26.
decembra u 19. sati protiv ekipe JKP Gradska
~isto}a.
V.G.
EKIPA PKB NA SREDINI TABELE
U zatvorenom balonu BASK-ovog stadiona odigrana su tri kola [este sezone Mocart Zlatne
lige u malom fudbalu. Od deset ekipa koje se
takmi~e u Biznis grupi PKB je na {estom mestu. U
odigrana tri kola PKB je odneo jednu pobedu i
MOCART ZLATNA LIGA U MALOM FUDBALU
Download

reklame