www.m-novine.com
[email protected]
CMYK
Fudbal
GODINA X l SREMSKA MITROVICA, 9. JUN 2010. l BROJ 442 l CENA
DUNAV OSIGURAWE A.D.
Glavna filijala SREM
Sremska Mitrovica
Telefon
623-860
30 DINARA
AN
EST
IZV G L E D
PO
Pi{e: Vladimir ]osi}
Policijski marketing
U
Ju`noafri~koj
Republici 11.
juna po~iwe
Svetsko prvenstvo u
fudbalu, 19. po redu.
Titulu svetskog prvaka iz 2006. brani reprezentacija Italije.
Reprezentacija Srbije igra u grupi D i prvi protivnik na{ih
„orlova“ je reprezentacija Gane, 13. juna u
Pretoriji. U na{oj
grupi nalaze se jo{
Nema~ka i Australija. U Ju`nu Afriku
otputovao je i Mitrov~anin Branislav
Ivanovi}, standardni prvotimac ^elsija
i stub odbrane na{e
reprezentacije, koji
je dobrim igrama za
Srbiju i ^elsi stekao ogromnu reputaciju u evropskom fudbalu. Narednih mesec
dana fudbal }e biti
zaista najva`nija
sporedna stvar na
svetu, a mi }emo svim
srcem navijati za Srbiju i na{eg Baneta.
N
edavno hap{ewe trojice advokata iz Sremske Mitrovice i Rume,
na mo`e se re}i prili~no transparentan na~in, ukazalo nam je na
ve} toliko puta ponovqenu ~iwenicu da se ru`ne stvari ne doga|aju samo nekom drugom. Fotografije Zorana Levajca, Dragoquba Lon~arevi}a i Jovice Kova~evi}a, sa punim imenom i prezimenom, objavqene
su na svim vi|enijim televizijama, kao i u svim ~itanijim provladinim
tabloidima i dnevnim listovima. Hap{ewe je obavqeno na na~in ude{en po meri svake diskreditacije osumwi~enih, pre nego {to je zvani~no i podignuta optu`nica, dakle jo{ u fazi istra`nog postupka. Drugim
re~ima, sremskim advokatima je u beogradskim medijima presu|eno jo{
pre po~etka su|ewa, bez po{tovawa pretpostavke nevinosti, zbog ~ega
je reagovala i Advokatska komora Srbije.
Trojica advokata se sumwi~e zbog prevare, odnosno da su od rodbine
osu|enika u mitrova~kom Zatvoru uzimali novac, kako bi iste (pitomce
KPZ to jest) premestili iz zatvorenog u (polu)otvoreno odeqewe – a da
za dobijeni novac nisu ispo{tovali robija{ke povlastice. Te sumwe }e
Tu`ila{tvo, svakako, morati i da doka`e, a jedan od kqu~nih svedoka
„saradnika“ je javnosti poznati dr Milan Zarubica, osu|enik-dugopruga{ u mitrova~koj robija{nici i jedan od najve}ih narko-industrijalaca
u ovom delu Jevrope. Doti~ni doktor, koji je osu|en na zatvorsku kaznu
du`u od jedne decenije, tvrdi da je za o~ekivane usluge dao 10.000 evra.
Takvom ~oveku policija i Tu`ila{tvo izgleda bezrezervno veruju. Bi}e
da mu je zbog toga ustupqena na kori{}ewe ~uvena kapedomska vila. ^isto tek da ga dr`ava ispo{tuje, kao ~oveka od poverewa.
Ali, o tom potom. Kome treba verovati, a kome ne, neka utvr|uje nadle`ni sud. Ne sumwam da }e mitrova~ki i rumski advokati imati adekvatne branioce, kao {to ne sumwam ni da }e dr Zarubica biti adekvatan svedok optu`be. Meni je tu zanimqivo ne{to {to nema veze sa sudskim postupkom.
Politika.
oran Levajac je, na nedavno odr`anoj konferenciji za novinare,
izjavio kako mu je cela stvar name{tena zato {to je re{io da svoje li~ne potencijale ustupi na polzu novoj stranci [e{eqevog kuma. Mo`da je i tako, ali postoji u toj stvari ne{to mnogo va`nije od
obi~nog „stran~arewa“. Praksu transparentnog hap{ewa uvela je Ko{tuni~ina vlada. Setimo se televizijskog privo|ewa fudbalske legende
Dragana Xaji}a, tu`ioca Radeta Terzi}a, a posebno spektakularnog upada maskiranih xandara u spava}u sobu Ratka Buturovi}a, u javnosti poznatijeg kao Bata Kan-Kan. Ono {to je kao modernu praksu srpskog policijsko-pravosudnog sistema uvela Ko{tuni~ina, sada nastavqa i vlada
Mirka Cvetkovi}a. [to, cenim, nije tako te{ko, budu}i da je Ivica Da~i} kontinuirano prisutan u obe vlade.
Imam li~no mi{qewe o tome za{to se ova praksa tako lako primila
u Srbiji. U zemqi gladnih, poni`enih i uvre|enih, u zemqi gde nema gotovo nikakve ozbiqnije proizvodwe, hap{ewe s vremena na vreme mu
do|e kao najboqi marketing. Boqi od nepristojno neprestanog otvarawa koridora 10, ili kakve druge budala{tine u koju vi{e ne veruju ni
konzumenti usluga Deda Mraza.
Ima li i{ta lep{e, nego s vremena na vreme odstreliti kakvog „kapitalca“, koji bi mogao poneti krst svih na{ih nevoqa. Nije to lo{a
stvar; u beskrajnoj igri xandara i lopova uvek se zna ko je ko, zavisno od
rezultata ostvarenim na izborima. [to zna~i da ko ne dobije izbore,
mo`e da pakuje }ebe i {ta mu ve} treba za izvesno vreme boravka u buvari. Kao u filmu „Mala pqa~ka vlaka“. Prepodne ja hapsim tebe, a popodne ti mene. Ma{ala.
Hap{ewe sremskih advokata mo`da je tek kolateralna {teta, a mo`da i nije. Jer... U medijima je veoma transparentno nagla{eno da je Dragoqub Lon~arevi} bio pomo}nik ministra u Ko{tuni~inoj vladi. [to ne
bi trebalo da ima veze s tim da li je kriv, ili je nevin.
S tim iskqu~ive veze treba da ima Sud.
U protivnom, ova zemqa nikad ne}e prestati da li~i na mesto gde `ive oni koji su ometeni u razvoju.
PRO[LOG ^ETVRTKA U RUMI
Nestala devoj~ica
U ~etvrtak, 3. juna u kasnim popodnevnim satima nestala je Milena
Gaji}, stara 14 godina, u~enica O[
"Veqko Dugo{evi}" u Rumi.
Po re~ima nesre}nih roditeqa
koji su prijavili nestanak, tako da
je i SUP raspisao poternicu za
wom, Milena je posledwi put vi|ena oko 19 ~asova 3. juna na va{ari{tu i od tada joj se gubi svaki
trag.
- Nama je rekla da ide da se pro{eta. Na sebi je imala bele farmerke i belu majicu, crnu jaknu i
baletanke. Znala je i ranije da ode
i ne javi se, ali na jedan dan, nikada nije pro{lo ovako dugo vremena
da ne znamo gde je, pri~a kroz suze
majka Olgica Gaji}. O~uh Mom~ilo
[veqo tako|e isti~e da je Milena
znala da ode od ku}e i da ju je i on
~esto nalazio u Vogwu ili nekom
drugom selu, kao i da je vi|ana u
problemati~nom dru{tvu.
- Ukoliko neko prepozna na{u
Milenu neka se javi policiji ili
nama na telefon 063 - 171 - 46 - 11
- rekao je Mom~ilo [veqo.
SVE O SREMSKOM
SPORTU STRANA 17 - 18.
Sremska Mitrovica ♦ Promenada 13 ♦ Centrala: 022 625 555 ♦ E-mail: [email protected]
CMYK
Z
^ETKE
&
METLE
Pi{e: Svetlana Cucani}
Nepristojno sme{no
P
a`qivo slu{am {ta ka`e moj predsednik. Kako
i ne bih kad sam glasala za wega. Nije mi va`no
da li on govori kao predsednik stranke ili
predsednik dr`ave. [ta }u kad sam tolerantna. Neko
drugi, sitni~av i nedotupavan, neko ko ne razume
ozbiqnost situacije, rekao bi da nije u redu, {ta vi{e, da nije po zakonu da se te funkcije me{aju, ali meni ne smeta. Ja volim mog predsednika i on voli mene.
Pa du{mani nek crknu.
Elem, moj predsednik je skinuo {lem sa glave, izuo
gumene ~izme, sebi dao nepla}eno na radnom mestu
„{ef dr`ave“ pa se lep, mlad i strog pojavio na sednici glavnog odbora svoje stranke. Rudari, poplavqeni,
deca, samohrane majke, siroma{ni i svi ini koji vape
za lepom re~ju, toplim pogledom i razumevawem, morali su da se strpe dok se predsednik nije malo pozabavio i svojom strankom. Jer ne ka`e se xabe - svoja partijica, svoja slobodica. Pa i predsednik je ~ovek.
Mnogo volim kad je moj predsednik strog. Ide mu
strogo}e uz crni ~uperak na sedoj glavi i uop{te dobro
mu stoji. Pa kad on pogleda preko nao~ara za ~itawe i
kad onako strogo podvikne na tajkune, Evropsku uniju,
kom{ije iz regiona, meni bude milo oko srca. Znam da
nisam uzalud za wega glasala i znam da je to {to ponekad pomislim da vi{e nikad ne}u iza}i na izbore i da
}u pre sebi ruku odse}i nego {to }u zaokru`iti bilo
koje ime, samo trenutak slabosti. Ne, ne, moj predsednik od mene uvek ima siguran glas. Sad i za vjeke vjekov.
Nema smisla da se bude nepristojno
bogat, ka`e predsednik. Treba biti samo pristojno bogat i onda je sve u redu.
Ali, kad je ~ovek, tj. tajkun, ~udno `ivin~e pa ne zna {ta mu je dosta. I sad,
sedim pred malim ekranom te-ve prijemnika i ~ekam da vidim ~ija }e majka
crnu vunu presti. I ne sumwam uop{te
da }e biti crne vune. A bi}e i pre|e.
D
akle, ~ime je to mene ponovo osvojio i oborio s
nogu moj predsednik. Prvo i prvo time {to mi je
otvorio o~i i rekao da Srbija ni slu~ajno ne doprinosi svetskoj ekonomskoj krizi. Ovako glupa ja sam
mislila da Srbija kao ekonomski gigant i dr`ava koja
u svetskom platnom prometu i izvozu ima zna~ajno mesto, posebno u sferi finansijskih transakcija, ima neke „zasluge“ za op{ti kolaps svetske ekonomije, ali
ne, mi smo ~isti ko suza. Ni~im nismo doprineli toj po{asti koja je strmoglavila svetske berze i investicije. Nismo krivi ni za pad Dau Xonsona, ni za pad Tokijske berze, ni za Londonsku. Izvinite gospodo Amerikanci, Nemci, Japanci, Kinezi, Rusi, sami ste krivi za
ono {to ste napravili. Srbija mo`e svakom pogledati
u o~i i vedra ~ela nastaviti da u enormnim koli~inama snabdeva svet raznim robama i uslugama.
Daqe, ka`e predsednik, nastavi}emo kao i do sada
da ula`emo u infrastrukturu, da otvaramo nova radna
mesta, da privla~imo nove strane investicije, da se
borimo za o~uvawe KiM u me|unarodno priznatim granicama. Kao i do sada nastavi}emo lepo da sara|ujemo
sa kom{ijama u regionu. Sa Crnogorcima, Hrvatima, Bosancima i svima kojima je dobrosusedstvo na srcu. Jeste da je to sve krasno, i da se predsednik ba{ lepo
rekao na glavnom odboru svoje partije, ali da ne bi
onog o tajkunima, ne bih ja sad ni pisala o predsedniku. To je ono {to je meni ponovo vratilo veru u politiku, u qude, u `ivot uop{te.
ajkunima se, po svemu sude}i, crno pi{e. I ne samo da im se crno pi{e nego jo{ gore. Predsednik
je rekao da }e na wih „pustiti“ sve dr`avne institucije. Pa da vide. Kad ih dograbi nezavisno tu`ila{tvo i sudstvo, ima da beru ko`u na {iqak. Nema
smisla da se bude nepristojno bogat, ka`e predsednik.
Treba biti samo pristojno bogat i onda je sve u redu.
Ali, kad je ~ovek, tj. tajkun, ~udno `ivin~e pa ne zna
{ta mu je dosta. I sad, samo sedim pred malim ekranom
te-ve prijemnika i ~ekam da vidim ~ija }e majka crnu
vunu presti. I ne sumwam uop{te da }e biti crne vune.
A bi}e i pre|e.
I ne bih ja uop{te bila tako samouverena i sigurna u
namere mog predsednika da nije sud, dodu{e prvostepeni, presudio u aferi kofer. To me je potpuno uverilo da u ovoj dr`avi postoje nezavisne institucije, ~vrsta vera da se korupciji stane za vrat, i nadasve `eqa
da se proveri odakle to nepristojno bogatstvo. Bilo
da se dr`i u koferu ili na Kipru. Zato }e se pobrinuti pre svih moj predsednik. I ja mu u toj pravednoj borbi dajem punu podr{ku, navijam za wega ja~e i strasnije nego za na{u reprezentaciju. I ne}u ga pitati za{to
mu je trebalo deset godina da shvati {ta zna~i biti
pristojno, a {ta nepristojno bogat. Ne}u ga pitati ni
da li zna kako izgleda kad je neko nepristojno siroma{an. Ima li u ovoj dr`avi uop{te pristojno siroma{nih ili smo svi nespristojni, ni to ga ne}u pitati.
Mlad je on i neiskusan seo u dr`avni~ku fotequ, razumem ja sve to. I imam strpqewa. Jo{ jedno pedeset godina i eto meni normalne dr`ave. A {ta je to za mene?
Tek pola `ivota ili `ivot ceo, ako ne ra~unam vreme
do mature.
T
2. STRANA
MITROV^AN NA SVETSKOM PRVENSTVU U FUBALU
Od Srema do Afrike
Da li }e na predstoje}em Mundijalu na{i „orlovi“ uzleteti visoko, ili }e se iz Afrike vratiti „o~erupani“, zna}e se ve} nakon prve utakmice sa Ganom, 13. juna. Kako god, Mitrov~ani
}e ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu pratiti
sa ose}ajem da novu istoriju srpskog loptawa kroji i jedan wihov sugra|anin
O
davno se nije desilo (a
mo`da i nikad) da jedan Mitrov~anin privu~e toliku pa`wu, i to s dobrim razlogom. Re~ je o Branislavu Ivanovi}u, jednom od
najboqih defanzivaca u
Evropi.
Ivanovi} je imao idealan
put od Srema, drugoliga{kog
kluba kraj Save, do ^elsija –
jednog od najboqih i najbogatijih klubova u Evropi. U OFK
Beograd je pre{ao 2003. godine. Dve i po sezone je proveo u
Beogradu i odigrao je 55 prvenstvenih utakmica i postigao pet golova.
U zimskom prelaznom roku
2006. godine, potpisao je ugovor sa Lokomotivom iz Moskve, koju je tada trenirao
Slavoqub Muslin, biv{i Zvezdin trener koji je imao zna~ajnu ulogu u Ivanovi}evoj daqoj fudbalskoj afirmaciji. U
prvoj sezoni je odigrao 28
utakmica u {ampionatu i postigao dva gola. Naredne sezone je nastupio na 26 utakmica, samo jednom je zamewen i
uspeo je da postigne tri pogotka.
U januaru 2008. potpisao je
ugovor sa ^elsijem, uz obe{te}ewe od 9,7 miliona funti,
{to je bio najve}i transfer u
istoriji ruskog fudbala. Ivanovi} je potpisao ugovor na
tri i po godine i zadu`io je
dres sa brojem dva. Za wega su
pored ^elsija bili zainteresovani Milan, Inter, Juventus i Ajaks. Do kraja sezone
2008/09. nije dobio priliku
da igra. Tada{wi trener,
Avram Grant je smatrao da Bane nije dovoqno fizi~ki
spreman jer se rusko prvenstvo zavr{ilo nekoliko meseci ranije.Tokom leta 2008.
pojavile su se informacije da bi
Ivanovi} mogao
da napusti klub
i pre|e u Milan
ili Juventus.
Novi
trener
^elsija, Luis Felipe Skolari je odbio takvu mogu}nost jer je ra~unao na Ivanovi}a za narednu sezonu. Tek
nakon osam meseci po dolasku
na Stamford Brix, Ivanovi}
je odigrao svoj prvi me~ za
^elsi. Bilo je to 24. septembra 2008. na utakmici Karling
kupa protiv Portsmuta. U Premijer ligi je debitovao 5. oktobra 2008. u pobedi ^elsija
od 2 - 0 nad Aston Vilom. Tek
nakon smene Skolarija i dolaska Gusa Hidinka na mesto
trenera, Ivanovi} je dobio
pravu {ansu. Na utakmici sa
Wukasl junajtedom 4. aprila
2009. je nastupio za ^elsi u
prvenstvu nakon vi{e od tri
meseca. Prvi gol u dresu ^elsija je postigao protiv Liverpula na Enfildu, u ~etvrtfinalu Lige {ampiona. Gol je postigao glavom i doneo je svom
klubu po~etnu prednost. Kasnije je na tom me~u posigao
jo{ jedan gol glavom i ^elsi
je dobio sa 3 - 1. Taj me~ mnogi
smatraju prekretnicom u wegovoj daqoj karijeri. U sezoni
2009/10 dostigao je punu afir-
maciju
u ^elsiju.
N a k o n
povrede @ozea Bosingve
koja ga je
udaqila
sa terena do
kraja
sezone,
Ivanovi} se ustalio na mestu desnog
beka odigrav{i 26
utakmica uz 1 postignut pogodak. Sjajna sezona krunisana je izborom
u idealan tim
Premijer lige,
a ubrzo zatim i u
idealan tim Evrope.
[to se ti~e nastupa za
nacionalnu selekciju, za
mladu reprezentaciju je
debitovao 15. decembra 2003.
protiv Makedonije u Ohridu
(4 : 1). Prvi pogodak je postigao samo dva dana kasnije na
istom mestu i protiv istog
protivnika (7 : 0).U~estvovao
je na tri Evropska prvenstva
za igra~e do 21 godine i osvojio je dve srebrne medaqe. Na
Evropskom prvenstvu 2005. u
Nema~koj je sa reprezentaci-
Na Mundijal u Ju`noj Africi, Ivanovi} putuje kao jedan od stubova odbrane na{e reprezentacije, koji je
dobrim igrama za Srbiju i ^elsi stekao ogromnu reputaciju u evropskom fudbalu.
Skroman, ali ambiciozan
Svi koji ga poznaju isti~u
wegovu skromnost, ali i
spremnost da pomogne, kao i
prvi treneri u podmlatku
mitrova~kog Srema, koji tvrde da je i pre desetak godina
davao istovetne golove glavom, kao sada u dresu ^elsija i reprezentacije Srbije.
Bane Ivanovi} je fudbalske gene nasledio od oca Radeta, nekada{weg igra~a
Srema, koji je igrao na pozicijama libera i centarhalfa. Sportske gene povukao je
i sa maj~ine strane, jer je
Slavica Ivanovi}, nekada{wa rukometa{ica, u srodstvu sa pokojnim \or|em Milovanovi}em „\okom bombom“, legendom Crvene zvezde i ocem Dejana Milovano-
Strip
vi}a, fudbalera Lansa. O
Branislavu wegovi Mitrov~ani pri~aju u superlativu.
Nije se uobrazio, fudbalska
slava ga nije promenila. U
januaru 2008. godine o`enio
se kom{inicom Nata{om, a
mladi bra~ni par je dobio
sina Stefana, mo`da budu}eg fudbalera. Ve} sa {est
godina, Branislav je po~eo
sa treninzima na igrali{tu
Srema kraj Save, u okviru
{kole trenera Jovana Savi}a, da bi ga kasnije preuzeli
Dragan Jovanovi} i Bogdan
Radivojev. Od druge dece se
izdvajao po fantasti~nom
ose}aju za loptu i igri glavom. Bio je jo{ tada veoma
ambiciozan, voleo je u svemu
da bude najboqi, a {to je naj-
va`nije, od malih nogu je posedovao radne navike, rano
je ustajao, dolazio redovno
na treninge i sa rado{}u ih
odra|ivao.
jom
stigao do
finala u kojem
su pora`eni od
Italije. Na Evropskom prvenstvu
2006. u Portugalu je odigrao
~ e t i r i
utakmice
i jednom
je bio
strelac.
Re-
prezentacija
je
tada ispala u polufinalu, u
utakmici
koju
je
Ukrajina dobila nakon
izvo|ewa jedanesteraca. Na
Evropskom prvenstvu 2007. u
Holandiji je sa
reprezentacijom
Srbije stigao do finala u kojem su pora`eni od Holandije.
Na tom prvenstvu je bio kapiten, a ukupno je nosio 12 puta
kapitensku traku na me~evima
mlade reprezentacije. Ivanovi} je tada zajedno sa Damirom Kahrimanom, Aleksandarom Kolarovim i Bo{kom Jankovi}em bio izabran u najboqi tim {ampionata.Za seniorsku reprezentaciju Srbije
je debitovao 8. juna 2005. na
prijateqskoj utakmici protiv
Italije (1 : 1) u Torontu. U
igru je tada u{ao u 77. minutu
umesto Marka Ba{e. Prvi gol
u dresu reprezentacije je postigao 12. septembra 2007.
protiv Portugala u Lisabonu.
Gol je postigao nakon slobodnog udarca Dejana Stankovi}a
~ime je u 88. minutu postavio
kona~nih 1 : 1. Kod selektora
Radomira Anti}a je redovno
igrao u kvalifikacijama za
Svetsko prvenstvo 2010. Bane
je tokom tih kvalifikacija
tri puta bio strelac i bio nezamenqiv deo na{e fudbalske selekcije.
Na Mundijal u Ju`noj Africi, Ivanovi} putuje kao jedan
od stubova odbrane na{e reprezentacije, koji je dobrim
igrama za Srbiju i ^elsi stekao ogromnu reputaciju u
evropskom fudbalu.
Crta: Ratko Torma
Pripremio:
Slavi{a Krsmanovi}
Pi{e: V. ]osi}
9. jun 2010.
KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVODOM „TELEVIZIJSKOG HAP[EWA“ ADVOKATA IZ SREMSKE MITROVICE I RUME
GRUBO NEPO[TOVAWE QUDSKIH PRAVA:
Presuda u medijima izre~ena pre su|ewa
ZORAN LEVAJAC, advokat iz Sremske Mitrovice: Ovo je politi~ka odmazda, a kqu~ni svedok Tu`ila{tva je dr Milan Zarubica, ~ovek
koji izdr`ava dugu zatvorsku kaznu zbog proizvodwe narkotika!
JOVICA KOVA^EVI], advokat iz Rume: Iza
ovog pravnog i politi~kog skandala stoji ministarka pravosu|a Sne`ana Malovi}!
U
spektakularnoj akciji „hap{ewa“, 31. maja ove godine (kasnije }e se ispostaviti, privo|ewa istra`nom sudiji), pra}enoj
neuobi~ajenom medijskom halabukom
u elektronskim i {tampanim medijima (sa sve slikama i punim imenima
i prezimenima), me|u {estoricom
uhap{enih za primawe mita i prevaru, nalaze se i tri poznata advokata, dva iz Sremske Mitrovice i jedan iz Rume. Oni su osumwi~eni da
su na prevaru uzimali novac od rodbine osu|enika, kako bi im (osu|enicima to jest) obezbedili povoqniji
zatvorski sme{taj, odnosno prebacivawe iz zatvorenog u (polu)otvoreno
odeqewe mitrova~kog zatvora. U pitawu su Dragoqub Lon~arevi}, Zoran Levajac i Jovica Kova~evi}. Za
koji je, bez po{tovawa pretpostavke
nevinosti, medijski propra}eno wihovo privo|ewe istra`nom sudiji
Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici,
~ime im je na najgrubqi na~in uru{en
li~ni i profesionalni ugled.
PRAVNO-POLICIJSKO-MEDIJSKA AKCIJA: Uz poruku da, ukoliko
se javno ne osudi ovaj „pravni skandal“ (kako su ga nazvali), to mo`e
zna~iti i novu „pravno-policijsku
praksu“ u smislu da „danas mi, a sutra neko drugi“, brojni u~esnici konferencije za novinare su se prikqu~ili podr{ci Zoranu Levajcu i Jovici Kova~evi}u, ali i Dragoqubu Lon~arevi}u.
Zoran Levajac tvrdi da „cela ova
spektakularna akcija“ ima politi~-
MEDIJI IZREKLI PRESUDU PRE SU\EWA: Jovica Kova~evi} i Zoran Levajac
Zoran Levajac tvrdi da „cela ova spektakularna akcija“ ima politi~ku pozadinu, a da upori{nu ta~ku
„za besramnu la` i konstrukciju, koju je neko poku{ao da predstavi kao istinu“ predstavqa izjava dr
Milana Zarubice, najve}eg narko-fabrikanta na
ovim prostorima, koji u sremskomitrova~kom zatvoru slu`i kaznu du`u od deset godina.
Neverovatno je, ali istinito, da se dr Milan Zarubica sada kao osu|enik, nalazi sme{ten u objektu
„Vila“, u otvorenom delu KPZ Sremska Mitrovica.
Dr Milan Zarubica
Da bi bilo jasnije, radi se o prostorijama koje su
svojevremeno mogli da u`ivaju samo najvi{i dr`avni funkcioneri –
ka`e Zoran Levajac, advokat iz Sremske Mitrovice.
Dragoquba Lon~arevi}a, ~iji se
predmet vodi odvojeno od ostale
dvojice kolega, odre|en je pritvor u
trajawu do mesec dana, dok su Zoran
Levajac i Jovica Kova~evi} pu{teni
da se brane sa slobode.
Wih dvojica su, uz podr{ku vi{e
svojih kolega, pravnika i advokata,
pro{log ~etvrtka u Sremskoj Mitrovici odr`ali konferenciju za novinare, na kojoj su izrazili o{tar protest zbog orkestriranog na~ina na
ADVOKATSKA
KOMORA SRBIJE
Prekr{ena
pretpostavka
nevinosti
Upravni odbor Advokatske komore Srbije ocenio je da je u slu~aju advokata Zorana Levajca, Jovice Kova~evi}a i Dragoquba Lo~arevi}a prekr{ena pretpostavka nevinosti u slu~aju wihovog
privo|ewa istra`nom sudiji na
saslu{awe, te, kako je saop{teno,
osudio takav postupak suprotan
Ustavom garantovanim qudskim
pravima.
„Objavqivawe informacije u
sredstvima javnog informisawa,
koje su dobijene na konferenciji
za novinare MUP-a s unapred odre|enom krivicom lica protiv
kojih je pokrenuta istraga, predstavqa nedopustivo kr{ewe
qudskih prava i vr{ewe pritisaka na pravosudne organe, s ciqem
da se utvrdi wihova odgovornost
pre i bez sprovo|ewa krivi~nog
postupka radi wenog utvr|ivawa“, ocewuje Advokatska komora
Srbije.
ku pozadinu, a da upori{nu ta~ku „za
besramnu la` i konstrukciju, koju je
neko poku{ao da predstavi kao istinu“ predstavqa izjava dr Milana
Zarubice, najve}eg narko-fabrikanta na ovim prostorima, koji u sremskomitrova~kom zatvoru slu`i kaznu du`u od deset godina.
– Neverovatno je, ali istinito, da
se dr Milan Zarubica sada kao osu|enik, nalazi sme{ten u objektu „Vila“, u otvorenom delu KPZ Sremska
Mitrovica. Da bi bilo jasnije, radi
se o prostorijama koje su svojevremeno mogli da u`ivaju samo najvi{i dr`avni funkcioneri – rekao je Zoran
Levajac, advokat iz Sremske Mitrovice.
On tvrdi da u svojoj li~noj i porodi~noj arhivi ima snimak o tome da
su, dok je u prepodnevnim satima sedeo u svojoj ku}i, pre nego {to je priveden, na kajronima nekih televizija i{le informacije iz kojih je saznao da je uhap{en. Tako|e je naglasio da konferencija za novinare nema ideju da na bilo koji na~in ometa
daqe postupawe nadle`nog suda,
ali da je morao da reaguje budu}i da
je na~in na koji je javnosti prezento-
van ceo slu~aj sadr`ao presudu pre
presude. Da nije bilo pripremqene
halabuke, ne bi bilo ni ove konferencije za {tampu, jer kada je sve to
na taj na~in iza{lo u javnost, onda je
prirodno pravo da javnost ~uje i drugu stranu, smatra Zoran Levajac.
KO JE I ZA[TO NARU^IO HAP[EWE: Wegov kolega, advokat iz
Rume, Jovica Kova~evi} je ogor~en
{to su na najgrubqi na~in naru{ena
wihova qudska prava.
– Za{to mi? Za{to nama da se
montira? Privedeni smo, a da nismo ni znali za{to! Tek kod istra`nog sudije smo saznali {ta nam se
stavqa na teret. Tek kasnije smo saznali da je do hap{ewa do{lo na
direktan zahtev ministarke pravosu|a Sne`ane Malovi}. Ministarstvo pravde nije ovla{}eno da izdaje naloge za hap{ewe. Ovo je
pravni i politi~ki skandal – ogor~en je u svojoj izjavi advokat Jovica
Kova~evi}.
Elem, mediji koji su „najtransparentnije“ plasirali „informacije o
hap{ewu“ uglavnom se nisu oglasili
povodom konferencije za novinare
Za{to mi? Za{to nama da se
montira? Privedeni smo, a da
nismo ni znali
za{to! Tek kod
istra`nog sudije smo saznali
{ta nam se stavqa na teret.
Tek kasnije smo
saznali da je do
hap{ewa do{lo
na direktan zahtev ministarke
pravosu|a Sne`ane Malovi}.
Ministarstvo pravde nije ovla{}eno da izdaje naloge za hap{ewe. Ovo je pravni i politi~ki skandal – ogor~en je u svojoj izjavi advokat
Jovica Kova~evi}.
od strane advokata, pre svega oni
koji se nalaze na dr`avnim jaslama:
televizije sa nacionalnom frekvencijom i provladini beogradski dnevni listovi i tabloidi. Da su hteli
da se oglase, javnost bi saznala da
zapravo nikakvog hap{ewa nije ni
bilo, da su Zoran Levajac i Jovica
Kova~evi} 31. maja privedeni kod
istra`nog sudije i da su po re{ewu
Osnovnog suda isti dan pu{teni da
se brane sa slobode.
Uprkos zahtevu Tu`ila{tva da im
se odredi pritvor, i istra`ni sudija i ve}e troje sudija Osnovnog suda u
Sremskoj Mitrovici su se slo`ili u
oceni da nema razloga za odre|ivawe pritvora. Sud se tako|e slo`io
sa istra`nim sudijom da za sada ne
postoji ni osnovana sumwa da su Zoran Levajac i Jovica Kova~evi} izvr{ili navedeno krivi~no delo, a
posebno da ne postoje okolnosti koje
ukazuju da }e ometati postupak uticawem na svedoke.
^etiri sudije, istra`ni plus troje iz ve}a sudija Osnovnog suda u
Sremskoj Mitrovici, pokazala su
principijelnost i nezavisnost u odnosu na zahtev Tu`ila{tva.
Qaga na imenima advokata, koja je
naru~ena preko medija, me|utim,
ostaje. Do daqweg, odnosno dok ne
pro|e najavqeno su|ewe i sudska
presuda ne bude pravosna`na.
Vladimir ]osi}
SUDIJE ODOLELE PRITISCIMA: Osnovni sud smatra da nema osnova za pritvor
9. jun 2010.
Sremske
informativne
novine
STRANA 3.
PROMOCIJA U CARSKOJ PALATI
Kwiga o Sirmijumu
P
POZORI[TE
Projekcija filma
„Mirjana“
Film „Mirjana“ u produkciji
Saveza logora{a Republike Srpske prikazan je u subotu, 5. juna na
maloj sceni Pozori{ta „Dobrica
Milutinovi}“. U organizaciji Grada Sremska Mitrovica i Udru`ewa Mawa~a, projekciji filma prisustvovali su i nekada{wi logora{i, zato~enici za vreme rata na
prostorima biv{e Jugoslavije.
- U Sremsku Mitrovicu smo doneli 13 filmova o stradawu srpskog naroda na prostorima biv{e
Jugoslavije u periodu od 1992. do
1996. godine. Autori ovih filmova su sami logora{i, koji na autenti~an na~in govore o stradawima
u logorima - izjavio je Branislav
Duki}, predsednik Saveza logora{a Republike Srpske.
Film „Mirjana“ prikazuje ispovest majke, ~iju su }erku, devetogodi{wu Mirjanu, 1992. godine, pred
wenim o~ima silovali muslimani, a potom je i ubili. Na filmu
majka po prvi put govori o tragi~nom doga|aju, nakon 13 godina }utawa, kao i o tome {ta se sve de{avalo na prostoru Bosne i Hercegovine za vreme rata.
Potresne snimke i pri~e o stradawima Srba u 526 logora na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine gra|ani Sremske Mitrovice mo}i }e da pogledaju u narednom periodu .
B. S.
ovodom nedavno objavqene monografije o
Sirmijumu, sa posebnim akcentom na kompleks
Carske palate u utorak 1. juna u Vizitorskom centru u
Sremskoj Mitrovici odr`ana je promocija ove vredne
publikacije priznatog svetskog arheologa prof. Majkla
Vernera. O wenom zna~aju govorili su pored autora predstavnici Ministarstva za
ekonomiju i regionalni razvoj, sektora turizma i Ministarstva kulture RS, koje je
finansiralo ovaj izdava~ki
poduhvat Zavoda za za{titu
spomenika kulture Sremska
Mitrovica.
U ime doma}ina direktor
Zavoda Qubi{a [ulaja je istakao da u svetu postoji oko
osam rimskih carskih palata, jedna od wih je ova u Sirmijumu prezentovana sada
prikladnom monografijom, a
wen zna~aj za svetsko rimsko
nasle|e opravdava napor, koji je ulo`en na wenoj realizaciji. Monografija je namewena {iroj javnosti, kako bi
se upoznala sa rezultatima
arheolo{kih iskopavawa,
pre svega kompleksa Carske
palate i hipodroma, koji je
wen sastavni deo.
- Publikacija sa`ima dosada{wa arheolo{ka istra`ivawa Sirmijuma, a ona najnovija su ovom prilikom prvi
put objavqena. Sirmijum je
bio jedan od administrativnih centara kasnorimskog
carstva, zbog blizine limesa
va`an strate{ki centar, gde
je boravilo vi{e rimskih imperatora, koji su odavde vodili vojne pohode, stoga ne
~udi, {to je nazivan „Grad
careva“. Posledwih dvadeset godina ura|ene su mnogobrojne studije o rimskim carevima Dioklecijanu i Konstantinu Velikom, koji su ~esto boravili u Sirmijumu,
{to je upotpunilo moderna
nau~na shvatawa o neprocewivom kulturnom nasle|u
Srbije – rekao je autor monografije prof. Majkl Verner
upu}uju}i zahvalnost mitrova~kom Zavodu za za{titu
spomenika kulture, koji je pomogao realizaciju ove publikacije, pre svega {to se ti~e
Sa promocije
dodtupnosti podataka, dizajna, lekture teksta i prevo|ewa. Zahvalnost je izrazio i
nadle`nim ministarstvima,
koji su projektom „Putevima
rimskih imperatora“ pomogli natkrivawe lokaliteta
MATI^AR
SKLOPILI BRAK: Gaxuri}
Vlada – penzioner i Mar~inkovi}
Leposava – daktilograf; Bar Petar – moler i Ribari} Mirjana –
doma}ica; Stevanovi} Milan –
frizer i Kop~ok Julijana – doma}ica: Maru{i} Vladimir – El.
tehni~ar i Jela~i} Sanja – maturant gimnazije; Bosan~i} Jovica –
automehani~ar i Vasi} Dragana –
kuvar; Bando Dragan – advokat i
Milenkovi} Ana – operater obr.
podataka; Bude~evi} Goran – ma{inski in`iwer i @upunski Sawa – ing. arhitekture.
DOBILI ]ERKU: Ko~i} @eqko i Jasmina, Malba{a Lazar i
Danijela, Stanojevi} Aleksandar
i Danijela, Ra|enovi} Vladimir i
Aleksandra, Jovanovi} Zoran i
Milena – Srem. Mitrovica, Pure{evi} Nikola i Dragana – La}arak, Nal~i} Tihomir i Slavica –
Ba~inci, Stefanovi} Zoran i Marija, Markovi} Igor i Ivana, Mihajlovi} @ivan i Dragana, Bojani} Dragan i Slavica – Ruma, Ristivojevi} Milo{ i Anira – Suboti{te, Qu{i} Miodrag i Vladislava, Vlaisavqevi} Dragan i Darija – [id, Savkovi} Goran i Jovana – Popinci, Galija{ Momir i
Sne`ana – Putinci, Perovi} Ivica i Borislava, Maodu{ Aleksandar i Tawa – Stara Pazova, Cime{a Du{an i Milijana – In|ija,
Trajkovi} Zoran i Sla|ana – Prhovo, Qubinkovi} Goran i Marina Golubinci
DOBILI SINA: Ki~iwa Branislav i Vera – Srem. Mitrovica,
Miri} Goran i Danka - La}arak,
Mojsilovi} Dejan i Vesna – Kuzmin, Savi} Slavko i Radica –
Ma~. Mitrovica, Kraj~inovi} Predrag i Bojana – Golubinci, Buzdum
Ranko i Senka – Plati~evo, Jovanovi} Sr|an i Sla|ana – Dowi Tovarnik, Marjanovi} Aleksandar i
Biqana, Vasi} Vladan i Danijela
– Ruma, Vujnovi} Darko i Mirjana [id
UMRLI: Milo{evi} Branka
ro|. 1936, Markovi} Zagorka ro|.
1930, Je{i} @ivko ro|. 1933, Adamovi} Adam ro|. 1947, Kova~evi}
Simeuna ro|. 1935, Tomi} Zlatenko ro|. 1961, Vawek Vinka ro|.
1926, Simi} Tatjana ro|. 1965, Boro|i Vladimir ro|. 1938, Vrceq
Mile ro|. 1929, Simovi} [piro
ro|. 1927, Manojlovi} Stevan ro|.
1937, Gavrilovi} Velinka ro|.
1924, Filipovi} @ivana ro|.
1928, Milo{evi} Dragoslava ro|.
1937, Beli} Milan ro|. 1949, Markovi} Slavica ro|. 1924, Bojana
Lazi} ro|. 1929, Stepanov Lazar
ro|. 1946, Krsmanovi} Du{anka
ro|. 1944, [najder Ivan ro|. 1931,
\uki} Dobrislav ro|. 1945, Gibarac Milo{ ro|. 1939, Vu~enovi}
Jela ro|. 1924
PRIPREMIO MATI^AR
@ivojin Jankovi}
4. STRANA
Izlo`ena prva maketa Sirmijuma
Carske palate i wene daqe
promocije, lokalnoj samoupravi i Turisti~koj organizaciji, koji su svi uspe{no
priveli kraju prvu fazu o~uvawa rimske kulturne ba{tine na podru~ju grada
Sremske Mitrovice.
- Uz pomo} nadle`nih ministarstava uspeli smo da
realizujemo projekat natkrivawa lokaliteta Carske palate i daqe }emo raditi na
novim projektima u spoju kulturnog nasle|a i turizma, koji su dobra preporuka za jedan grad - rekao je gradona~elnik Branislav Nedimovi} na promociji monografije o Sirmijumu.
Kako je rekao dr`avni sekretar ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
Goran Petkovi} izlazak monografije o Carskoj paklati
Sirmijuma je jedna od kqu~nih faza u razvoju projekta
„Putevima rimskih imperatora“, koja omogu}ava prose~nom posetiocu da se na lak i
jednostavan na~in upozna sa
lokalitetom, a dr`avni se-
kretar Ministarstva kulture Nadica Momirov je dodala
da se o~ekuje velika pose}enost Carskoj palati, a kwiga
treba da doprinese wihovoj
boqoj edukaciji.
Realizacijom ove publikacije Turisti~ka organizacija
Srbije i sve agencije, koje se
bave promocijom projekta
„Putevima rimskih imperatora“ dobijaju mo}no sredstvo za daqe promovisawe
rimskog nasle|a Srbije, privla~ewe turista i omogiu}avawe budu}im posetiocima i
turisti~kim radnicima da
boqe razumeju, {ta se sve mo`e videti na planiranoj ruti
rimskih careva.
Promocija kwige bila je i
prilika da se prvi put prika`e maketa Sirmijuma. U
drugoj fazi Projekta natkrivawa Carske palate bi}e restauracija podnih mozaika,
{to }e uz publikaciju dati
jo{ kompletniju predstavu
najsevernijeg lokaliteta i
ulazne kapije na „Putu rimskih imperatora“.
M. Vukajlovi}
PROJEKAT ZA MLADE „MITROVICA SMO MI“
Upoznavawe sa radom javnih institucija
U
~esnici projekta „Mitrovica smo mi“ u sredu, 2. juna posetili su
gradona~elnika
Sremske
Mitrovice Branislava Nedimovi}a i Javno preduze}e
Direkcija za izgradwu grada. Kroz razgovor sa Branislavom Nedimovi}em, mladi
nosioci projekta bili su u
prilici da se bli`e upoznaju sa funkcijom i nadle`nostima gradona~elnika, razgovaralo se o tome kako izgleda wegov radni dan i o
problemu me{awa dr`avne
politike u re{avawa zna~ajnih lokalnih pitawa. Predstavnici projekta su postavqali pitawa gradona~el-
niku, a zanimalo ih je {ta je
status grada doneo Sremskoj
Mitrovici i zbog ~ega se isti~e da je ovaj grad pogodan
za strana ulagawa. Zanimalo ih je da li planirano novo ulagawe u istorijske spomenike grada, kao i u nove
investicije.
Nakon posete Gradskoj ku}i, mlade je primio direktor
Direkcije za izgradwu grada
Bojan Gavri}. On ih je tako|e
upoznao sa nadle`nostima
koje ovo Javno preduze}e
ima, govorio im je o strukturi preduze}a, ulagawima u
putnu infrastrukturu i saradwi sa Fondom za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Di-
Nosioci projekta u Direkciji za izgradwu grada
Sremske
informativne
novine
Sa prijema kod gradona~elnika
rektor Gavri} je najavio i neke od radova koje bi uskoro
trebalo da po~nu na teritoriji grada. Ovoga puta, nosioci projekta „Mitrovica smo
mi“ su postavqali konkretnija pitawa, koja se ti~u wih
samih. Najvi{e ih je zanimalo dokle se stiglo sa legalizacijom objekata, zatim u ~ijoj nadle`nosti je Spomen
grobqe, kao i to, na koju stranu }e se {iriti grad i da li
je urbanisti~kim planom propisana maksimalna visina
zgrada. Nakon razgovora sa
Bojan Gavri}em obi{li su
zgradu Direkcije.
- Nastavak realizacije
projekta „Mitrovica smo mi“
ove mlade qude je odveo u posetu kod gradona~elnika i
Direkciji za izgradwu grada.
Na ono {to su hteli da pitaju, mislim da im je i odgovoreno. Ovo je na~in da mladi
upoznaju instituciju iz nekog
drugog ugla, da upoznaju qude
koji je vode, da shvate {ta je
su{tina te funkcije i da ona,
pre svega, radi za dobrobit
gra|ana – rekao je koordinator projekta „Mitrovica smo
mi“ Bo{ko Umeti}.
Ciq projekta je upoznavawe mladih sa funkcionisawem javnih institucija i
preduze}a u Sremskoj Mitrovici. Na izradi Lokalnog akcionog plana „Mitrovica smo
mi“ radilo je 12 mladih qudi, razli~itih obrazovnih
profila i uzrasta. Svi oni
su `eleli da steknu nova
znawa i boqe se upoznaju sa
radom javnih institucija o
kojima su malo toga znali.
Ove posete su samo deo plana, koji }e se ostvarivati u
naredna ~etiri meseca. U narednom periodu se o~ekuje
poseta zasedawu Skup{tine
grada, i poseta drugim javnim
preduze}ima i dr`avnim institucijama.
B. Selakovi}
9. jun 2010.
[email protected] U MITROVA^KOJ BOLNICI
Izgoreo krov hirur{kog bloka
STRATE[KO
PLANIRAWE
Preko projekata
do investicija
U okviru sremskomitrova~ke
gradske uprave otvara se odeqewe za strate{ko i projektno
planirawe, kako je re~eno na
U
sredu, 2. juna u ve~erwim ~asovima, ta~nije
izme|u pola osam i
osam, vatra je zahvatila krov
hirur{kog bloka mitrova~ke
Op{te bolnice. U po`aru je u
potpunosti izgorelo 500 kvadratnih metara krova, ali
niko od pacijenata i zdravstvenih radnika nije povre|en.
Prema re~ima Predraga
Mari}a, pomo}nika ministra unutra{wih poslova za
vanredne situacije, po`ar je
uspe{no i na vreme lokalizovan, evakuisano je 70 pacijenata, a vatrogasne ekipe
koje su na teren iza{le u roku od tri minuta, najvi{e
problema imale su sa ga{ewem staklene vune u krovnoj
konstrukciji.
Direktor Op{te bolnice
dr Goran Ivi} rekao je da }e
se tokom narednih dana znati {ta je uzrokovalo po`ar,
ali je i istakao dobru organizovanost radnika Bolnice u vanrednoj situaciji.
– Na{e osobqe i protiv
po`arna bolni~ka ekipa po~ela je sa evakuacijom pacijenata jo{ pre dolaska vatrogasaca, tako da su svi pacijenti na vreme evakuisani
najpre na dowe spratove hirur{kog bloka, a kasnije i
na ostala bolni~ka odeqewa i svi se ose}aju dobro –
naglasio je dr Ivi}.
Komandir vatrogasnog bataqona Vatrogasne jedinice
Sremska Mitrovica Vlada
Plemi} je rekao da su mitrova~ki vatrogasci iza{li sa
tri kamiona i sedam vatrogasaca, dodaju}i da je u bolnicama te{ko gasiti po`ar
zbog velikog broja qudi u
objektu.
Na licu mesta na{li su se
predstavnici lokalne samouprave,
gradona~elnik
Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Prodanovi}.
–Brzom intervencijom qudi koji rade u Bolnici i vatrogasne ekipe, spre~ena je
katastrofa ve}ih razmera,
a ono {to je u ovom trenutku
najbitnije je da nema poginulih i povre|enih. Zahvaqujem se vatrogasnim ekipama
[apca, Rume, Bogati}a, ali
i Novog Sada i Beograda koji su do{li da nam pomognu –
rekao je Branislav Nedimovi}.
konferenciji za novinare odr`anoj u ~etvrtak, 3. maja u Gradskoj ku}i. Projekat nastao u
partnerstvu sa gradom Pan~evo,
finansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku
saradwu, a vrednost investicije je 1,8 miliona dinara.
Kako je rekao koordinator
projekta Bo{ko Umeti}, formirawe odeqewa treba da obezbedi ve}i broj projekata, a time i
ve}i broj investitora. Odeqewe }e zaposliti ~etiri stru~na
lica, a zasnovano je na modelu
samoodr`ivosti, jer }e se finansirati iskqu~ivo iz ostvarenih projekata.
M. V.
MZ „CENTAR“
Poklon
Gimnaziji
[email protected] NA HIRURGIJI: Na sre}u bez `rtava
KONFERENCIJA ZA NOVINARE
–Budu}i da je osobqe Bolnice na vreme reagovalo,
svi pacijenti su na sigurnom.
Zahvaquju}i brzoj intervenciji mitrova~kih vatrogasaca, na ~iji poziv su do{li i
NA SIGURNOM: Kosovka Radan i Danica @egarac
9. jun 2010.
Ko je odgovoran za po`ar?
NA LICU MESTA: Aleksandar Prodanovi},
dr Goran Ivi}, Branislav Nedimovi}
Evakuisani na vreme
Prema izjavama pacijenata
Kosovke Radan i Danice @egarac, koje su bile me|u evakuisanim bolesnicima sme{tenim u hirur{kom bloku,
osobqe Bolnice se dobro organizovalo i na vreme sklo-
Predstavnici Mesne zajednice „Centar“ su u petak, 4. juna
uru~ili Mitrova~koj gimnaziji
donaciju u iznosu od 120.000 dinara koja }e poboq{ati kvalitet nastave.
Donacija se sastoji iz kupovine interaktivne table, koja
predstavqa inovaciju u {kolama, kompjutera, video bima, zelene i bele table za kabinet
fizike, kao i hemikalija za kabinet hemije. Na taj na~in se na
najboqi mogu}i na~in pomoglo i
deci i profesorima.
nilo pacijente na sigurno.
– Sve je ura|eno brzo, sigurno i bez stvarawa panike.
Sada se dobro ose}amo, dobro smo i sme{teni, ali smo
jo{ pomalo pod stresom – rekle su Kosovka i Danica.
vatrogasci iz okolnih mesta, pa ~ak i iz Beograda, po`ar je uga{en oko 22 ~asa –
dodao je Aleksandar Prodanovi}.
@eqko Petras
J. Jovi~i}
Prema re~ima
Predraga Mari}a, pomo}nika
ministra unutra{wih poslova za vanredne
situacije,
po`ar je uspe{no
i na vreme lokalizovan, evakuisano je 70 pacijenata, a vatrogasne ekipe koje
su na teren iza{le u roku od
tri minuta, najvi{e problema
imale su sa ga{ewem staklene vune u krovnoj konstrukciji.
Prema izjavi dr Gorana
Ivi}a, na konferenciji za
novinare koja je odr`ana
pro{log ~etvrtka, u hirur{kom bloku su trenutno
ekipe koje se bave istra`nim postupkom i istra`uju zbog ~ega je nastao po`ar:
Koji je uzrok po`ara sada
vam ne mogu re}i, jer ni mi
sami ne znamo. Istra`ni
organi jo{ nemaju jasnu viziju {ta se ta~no desilo i
nadam se da }emo narednih
dana imati vi{e informacija.
Na pitawe na{eg novinara koliko ima istine u pri~ama da bi uzro~nik po`ara mogla biti neispravna
trafo stanica, posebno u
smislu preoptere}enosti
nakon ugradwe centralne
klimatizacije, dr Ivi} je
odgovorio:
Nije da nije ispravna,
ve} je wen kapacitet popuwen i mi smo zapo~eli ve}
tu pri~u. I po`ar nema nikakve veze sa tim.
Da li se tehni~ko osobqe
mo`e smatrati odgovornim
za izbijawe po`ara?
Jo{ se ne zna ko }e snositi
odgovornost i da li }e biti
odgovornosti zaposlenih,
jer je to incidentni doga|aj
– objasnio je dr Goran Ivi}.
B. Selakovi}
Po~ela sanacija krova
Radovi na sanaciji krova, koji je izgoreo u po`aru
od 2. juna, po~eli su u subotu, 5. juna, pod hitnom postupku. Najpre }e se izvr{iti skidawe krova i svih
instalacija, a kako bi se
zgrada za{titila od daqeg
proki{wavawa stavi}e se
folija.
- Uzrok za izbijawe po`ara jo{ nije utvr|en, sumwa
se u instalacije, ali jo{
nismo dobili izve{taj od
istra`nih organa. [to se
{tete ti~e, znamo samo koliko }e iza}i radovi skidawa krova i pokrivawa sa
folijom, a to je oko tri i po
miliona dinara i to pokriva osigurawe. Nemamo jo{
ni izve{taj o ta~noj proce-
Sremske
informativne
novine
ni {tete, s obzirom na to
da jo{ nisu skinuti ni vodovi ni ma{inski elementi
koji se nalaze na krovu – izjavio je direktor Bolnice
dr Goran Ivi}.
[to se osposobqavawa
hirur{kog bloka ti~e, useqeni su svi pacijenti na
prva tri sprata. ortopedija, tj. ~etvrti sprat hirur{kog bloka je jedina o{te}ena u po`aru i to od vode
kojom je po`ar ga{en, te pacijenti do daqweg ne}e mo}i da le`e na ovom odeqewu. Iz mitrova~ke bolnice
najavquju da }e se od slede}e nedeqe po~eti sa operacijama po sistemu zakazivawa.
B.S.
\aci Mitrova~ke gimnazije
}e zahvaquju}i ovom poklonu
mo}i da prate kvalitetniju nastavu i aktivno u~estvuju u wenom izvo|ewu.
B. S.
KVIZ ZA PRVAKE
„Au, {to je {kola
zgodna“
U mitrova~koj biblioteci
„Gligorije Vozarovi}“, 1. juna je
odr`an kviz znawa za |ake prvake. Sveukupni pobednik ovogodi{weg kviza je ekipa u~enika O[ „D. R. Narod“ iz Ma~vanske Mitrovice. Za najboqi hor,
progla{en je hor O[ „J. J. Zmaj“.
Nagrade za najuspe{nije likovne radove osvojili su: Milan
Kesi} (O[ „S. B. Paja“), Isidora
Simi} (O[ „J. Popovi}“) i Nikolina Jevti} (O[ „D. R. Narod“).
Najboqi recitatori su bili:
Sara Ki{ („B. P. Pinki“), Milana Dostani} („J. J. Zmaj“) i Teodora Pavlovi} („T. V. Lebarnik“).
BIBLIOTEKA
Sreda 9. jun u 11 ~asova
Radionica kaligrafije: latinski citati
^etvrtak 10. jun
u 13 ~asova
Mala {kola besedni{tva – Ustanova Srem
Na sceni Pozori{ta
^etvrtak 10. jun u 19 sati,
velika scena
„Uspavana lepotica“ Baletski studio Pikolo
Subota 12. jun u 12 sati,
velika scena
Sirmium Lux Verbi
Ponedeqak 14. jun
u 19 sati, velika scena
Program Mitrova~ke gimnazije
Utorak 15. jun u 19 sati,
velika scena
Oxford Scholar
STRANA 5.
[IDSKA TRIBINA
POMO] OSNOVNOJ [KOLI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ“ U [IDU
Dobrotvornim sredstvima do boqih uslova
O
UKRATKO
IZBORI ZA
NACIONALNE SAVETE
„Slovaci zajedno“
ubedqivo prvi
Izbori za nacionalne savete nacionalnih mawina u
Srbiji odr`ani su u nedequ
6. juna. Prema za sada jo{
uvek preliminarnim rezultatima koje je objavila centralna izborna komisija za
izbor Nacionalnog saveta
slova~ke nacionalne mawine najvi{e glasova preko, 63
odsto, dobila je lista ~iji je
nosilac bila Ana Tomanova
Makanova „Slovaci zajedno“na kojoj su se nalazili Andrija Bere|i iz Erdevika i
Stanislav \ier~an iz [ida.
Zavr{na
sve~anost
U petak, 4. juna najmla|i
[i|ani i wihovi vaspita~i
iz Pred{kolske ustanove
„Jelica Stanivukovi} [iqa“ su sve~anom priredbom u
sportskoj hali obele`ili
kraj ove {kolske godine.
Priredba, namewena roditeqima, vaspita~ima, drugovima i onima koji bi tek trebalo da budu polaznici pred{kolske ustanove, tradicionalnog je karaktera.
Takmi~ewe na
Letenci
Na pokrajinskom takmi~ewu u pru`awu prve pomo}i,
odr`anom u subotu, 5. juna na
Letenci, omladinska ekipa
iz [ida, sa~iwena od u~enika {idske Gimnazije i sredwe Tehni~ke {kole „Nikola
Tesla“ osvojila je 12. mesto.
U~enici Osnovne {kole
„Sremski front“ su u svojoj
kategoriji osvojili 16. mesto. Ukupno je u~estvovalo 55
ekipa.
snovna {kola „Jovan
Jovanovi} Zmaj“ u [idu ima dugogodi{wu
tradiciju u radu sa decom sa
posebnim potrebama. Trenutno {kolu poha|a 27 u~enika
raspore|enih u osam razreda, a nastavno osobqe ~ini
11 stru~waka. Prostorije
ove {kole, koje su sme{tene
u zgradi O[ „Sremski
front“ ne zadovoqavaju po-
O~ekuju
pomo}
- Pozvali smo englesku
dobrotvornu organizaciju
~iji je predsednik, Piter
Berkli sa zadovoqstvom
prihvatio na{u inicijativu. Kada se preselimo u nove prostorije bi}e nam lak{e da ih adekvatno opremimo i deci obezbedimo prijatniji boravak. Nai{li
smo na razumevawe i u lokalnoj samoupravi, tako da
imamo sve preduslove da
unapredimo na{ rad – izjavila je Ru`ica Nastasi}
Nenadovi}, direktor {kole.
Piter Berkli i Ru`ica Nastasi} Nenadovi}
trebe zahtevnog rada sa decom koja u obrazovawu i osposobqavawu za samostalne
delatnosti imaju posebne potrebe.
U ciqu poboq{awa uslova
u {koli, u ~etvrtak, 3. juna
op{tinu [id je posetio Piter Berkli, predsednik Englesko – srpske dobrotvorne
organizacije, ~ija je delatnost usmerena na pomo} u radu sa decom sa posebnim potrebama. Na sastanku sa
predsednicom op{tine Nata{om Cvjetkovi}, kome je pri-
sustvovala i Ru`ica Nastasi} Nenadovi}, direktor
{kole, razmotrene su mogu}nosti konkretne pomo}i koju
ova dobrotvorna organizacija mo`e da obezbedi.
- Na{a aktivnost }e biti
usmerena ka tome da obezbedimo sredstva, didakti~ki
materijal, name{taj. Rad sa
decom koja imaju posebne potrebe je veoma kompleksan i
zato uslovi moraju biti odgovaraju}i. Moja namera je da se
neposredno uverim u to, {ta
je ovoj deci najvi{e potreb-
SRPSKA NAPREDNA STRANKA
Sa sastanka u zgradi Op{tine [id
no. Na{a organizacija bavi
se iskqu~ivo dobrotvornim
radom koji ima za ciq da
omogu}imo svoj deci da se
obrazuju i vaspitavaju bez obzira na stepen emocionalnog
ili intelektualnog razvoja –
izjavio je Piter Berkli, koji
ve} dugo vremena radi na
ovim prostorima, a za svoj
rad ima odlikovawe engleske kraqice.
Po re~ima Nata{e Cvjetkovi}, lokalna samouprava
prepoznaje zna~aj ovakve
inicijative.
- Postignut je dogovor da se
po iseqewu Muzi~ke {kole
iz sada{wih prostorija one
stave na raspolagawe [koli
za rad sa decom sa posebnim
potrebama. Tada }e se ukqu~iti i engleska dobrotvorna
organizacija, koja }e nam pomo}i da ih adekvatno opremimo. Sva deca imaju potrebu, ali i pravo na obrazovawe i zato je na{a du`nost da
im to omogu}imo – izjavila je
Nata{a Cvjetkovi}.
M. Brwilov
OP[TE [email protected] ZANATLIJA
Da se ~uje i na{ glas
O~ekuju ulazak u
lokalni parlament O
S
kup{tini op{tine [id, pro{le srede, predati su zahtevi
biv{ih radikala, a sada ~lanova Srpske napredne stranke (SNS),
za povra}aj 8 od ukupno 13 mandata na
koji sada pravo pola`u sledbenici
stranke dr Vojislava [e{eqa. O~ekuje se da mandati odbornika, koje je
Okru`ni sud ukinuo svojim re{ewem,
nakon mi{qewa Ustavnog suda, budu
vra}eni ve} na narednoj sednici SO,
ka`e predsednik SNS za {idsku op{tinu Nikola Vasi}.
Srpska napredna stranka }e postati nezaobilazan faktor u {idskom
parlamentu, a po svim pokazateqima
na narednim lokalnim izborima pro}i }emo mnogo boqe nego radikali,
kojima u [idu ba{ ne ide najboqe.
Bez obzira na pri~e da }e, kada se iz
Haga vrati [e{eq, dobar deo napredwaka da se vrati u Srpsku radikalnu stranku, mi se ne pla{imo, jer
ih smatramo nerealnim. Ne pla{imo
se ni onih koji ka`u da smo nova
stranka sa starim qudima, jer nam se
prikqu~ilo mnogo mladih qudi, onih
koji nikada nisu bili ni u jednoj
Nikola Vasi}
stranci – optimista je Nikola Vasi},
koji o~ekuje da SNS uskoro dobije
osam odborni~kih mandata u Skup{tini op{tine [id.
V. ].
p{te udru`ewe zanatlija u
[idu, jedno je od najorganizovanijih u Sremu. Predsednik
ovog udru`ewa Milan Slavujevi} Belin s ponosom isti~e da su zgradu u
kojoj su sme{teni kupili vlastitim
novcem, jo{ davne 1958. godine. Op{te udru`ewe zanatlija obuhvata
800 preduzetnika, koji su esnafski
organizovani (zanatstvo i usluge, trgovina, ugostiteqstvo, saobra}aj i
taksi prevoz), a nedavno je proslavqeno i 45 godina postojawa udru`ewa. Tom prilikom, na dan „svetog Nikole letweg“, slave {idskih zanatlija, dodeqene su zahvalnice (ukupno 12) ~lanovima udru`ewa za doprinos razvoju preduzetni{tva. Tim
povodom, predsednik Op{teg udru`ewa zanatlija je rekao:
Glavni problem za nas koji redovno pla}amo porez je siva ekonomija,
ali i mnoge druge stvari. Kao poreski obveznici, koji u dobroj meri punimo buxet, smatramo da treba da se
~uje i na{ glas kada se odlu~uje o nekim stvarima. Biv{i predsednik op{tine Mita Avramov, kao i prethodni Milenko Dabi}, nisu imali mnogo
razumevawa, ni vremena za nas. Me|utim, sada nam je re~eno da je za nas
Milan Slavujevi}
zadu`en konkretan ~ovek iz op{tinske uprave, pa se nadamo i boqoj saradwi sa lokalnom samoupravom u
narednom periodu – re~i su Milana
Slavujevi}a Belina.
V. ].
SLOVACI: Negovawe identiteta
U
Erdeviku je nedavno boravila
predsednica
Nacionalnog
saveta
Slovaka, Ana Tomanova Makanova, a Mesnu zajednicu
Quba je posetio ambasador
Slova~ke republike, Igor
Furlik. Posete visokih zvani~nika, u vreme pred izbore
za savete nacionalnih mawina, bila su prilika da se visoki zvani~nici upoznaju sa
polo`ajem slova~ke zajednice u {idskoj op{tini.
Jedno od aktivnih dru{tava u Erdeviku, koje broji blizu 100 ~lanova je Slova~ko
kulturno prosvetno dru{tvo.
Ovo udru`ewe okupqa Slo-
vake iz ovog okru`ewa ve}
103 godine. Brojne sekcije, od
folklorne, peva~ke, pa do
pozori{ne, samo su jedan od
na~ina na koji ova nacionalna mawina neguje svoj kulturni identitet, jezik, tradiciju, istoriju. U Erdeviku `ivi
blizu 850 Slovaka, a mnoge
porodice potekle su ba{ iz
redova ovog kulturno prosvetnog dru{tva, tako {to su
se wegovi ~lanovi upoznavali i ven~avali. Wihova deca
su danas tako|e ~lanovi
SKOS – a.
- Samo entuzijazmom i qubavqu prema negovawu kulture i nacionalnog identiteta
uspevamo da realizujemo {irok spektar aktivnosti.
Uslovi u kojima radimo su sada dobri, zahvaquju}i podr{ci Nacionalnog saveta Slovaka, gde smo prona{li
ozbiqne sagovornike. Uspeli
smo da poboq{amo uslove i
izgled Slova~kog doma. Na
putovawa odlazimo o sopstvenom tro{ku, opremu tako|e nabavqamo sami, te smo
tako amateri u pravom zna~ewu. Mi i ne bismo `eleli da
bude druga~ije, jer smo ovde
samo iz qubavi prema onome
~ime ispuwavamo svoje vreme. Profesionalizam nas interesuje samo po pitawu kvaliteta. Za razliku od drugih,
kojima su obezbe|ena zna~ajnija sredstva, mi posti`emo
zna~ajne rezultate i u~esnici smo brojnih smotri, festivala i kulturnih manifestacija – izjavio je Andrija Bere|i, predsednik dru{tva.
lova~ki dom raspola`e sa dve sale u okviru
kojih je sme{tena i bogata zbirka kwiga na slova~kom jeziku od tri hiqade primeraka. U okviru dru{tva aktivna je folklorna sekcija
S
^lanovi Slova~kog kulturno prosvetnog dru{tva
6. STRANA
Slova~ki folklor
gde se mogu izdvojiti najmla|i „Zvon~i}i“, pa do starijih
veterana. Peva~ka, mu{ka i
`enska grupa odlaze na festivale „Raspevani Srem“,
kao i u Pivnice. „Slovaci u
Erdeviku“ naziv je monografije koja je izdata povodom
90 godina postojawa Dru{tva.
- U okviru folklora negujemo autohtone slova~ke igre
iz Vojvodine. U~esnici smo
brojnih smotri, a istakao bih
festival „Tancuj, tancuj“ u
Sremske
informativne
novine
Glo`anima koji se ove godine
odr`ao istog dana kada i Kulenijada, {to nas nije spre~ilo da uzmemo u~e{}e na
obe manifestacije – rekao
nam je Vladimir \urik, vo|a
folklora.
ajzna~ajnije rezultate
postigla je pozori{na
sekcija ~iji vo|a, Vladimir [eferzi isti~e, da se
uz pomo} „{tapa i kanapa“ mo`e dosti}i kvalitet koji puni pozori{ne sale. U~e{}a
N
na pozori{nim smotrama
amatera su to dokazala, a
krajwi domet je bila predstava „Pokondirena tikva“
odigrana u Martinu, u Slova~koj.
Slova~ko kulturno prosvetno dru{tvo okupqa ~lanove koji }e i ubudu}e raditi
na unapre|ewu polo`aja Slovaka u Erdeviku, a u tome
o~ekuju i podr{ku {ire zajednice.
M. Brwilov
9. jun 2010.
POPLAVE U KUKUJVECIMA I VA[ICI
Voda na
ku}nom
pragu
Nata{a Cvjetkovi} sa saradnicima u obilasku poplavqenih podru~ja
Usled obilnih padavina koje su protekle nedeqe pogodile Vojvodinu, pojedina mesta u Sremu bila su ugro`ena
velikom koli~inom vode koja je poplavila ve}i broj doma}instava u {idskoj
op{tini. Najvi{e su bile ugro`ene mesne zajednice Kukujevci i Va{ica
Poplavqena Va{ica
Uni{ten povrtarski trud
P
ro{le srede desetak ku}a
pri kraju @elezni~ke ulice
u Kukujevcima do~ekalo je jutro sa poplavqenim dvori{tima u
kojima je voda najvi{e ugrozila
ekonomski deo doma}instava. Ba{te su bile pod vodom, stoka je
ostala bez hrane a bilo je neophodno izmestiti je iz ugro`enih {tala i pomo}nih objekata. U dva dvori{ta voda je pretila da do|e i do
ulaza ku}e. Doma}instvo Jelene
Brane`ac bilo je jedno od najugro`enijih.
- Ne se}am se da je ikada bilo
ovako, a poplavqeni nismo bili
nikada. Voda je po~ela da nadolazi jo{ prethodno ve~e, a kako ki{a
nije prestajala situacija je ujutru
bila jo{ gora. Iza ku}e je sve poplavqeno, sviwe su u vodi, nemamo
ni gde da ih sklonimo. Pomo} je brzo do{la, ali nama sada mo`e pomo}i samo vi{a sila, jer ako ki{a
ne stane uskoro mora}emo i mi be`ati iz ku}e – rekla je Jelena Brane`ac.
U susednom dvori{tu smo tako|e
zatekli isto stawe, a kako nam je
rekao Milan @ivkovi} me{tani
ovog dela sela bili su prili~no
upla{eni jer niko nije mogao da
predvidi dokle }e voda do}i.
- Kao {to vidite sve je poplavqeno, ba{ta, {tala sa kravama,
pomo}ne zgrade. Vatrogasci su brzo do{li, ali je pitawe kako nam
oni sada mogu pomo}i kada ve} imamo toliku {tetu. Spasavamo {ta se
spasiti mo`e, a malo je onih koji
su nam pritekli u pomo}. Jedino se
molimo da ki{a stane i da onda
vidimo {ta nam je ~initi – rekao
nam je Milan @ivkovi} koji je morao da na sigurno mesto skloni
stoku iz {tale.
Doma}instvo u kojem `ivi Qubica Graovac tako|e je pretrpelo veliku {tetu, jer se usevi u ba{ti nisu mogli raspoznati pod vodom.
- Ne se}am se da je bilo ikada
ovoliko ki{e. Sti~emo i borimo
se a onda gledamo kako sve propada i nemo}ni smo da ne{to spasemo. Kanali su puni vode, ali i sme}a koje nesavesni me{tani bacaju u
wih, a na{e ku}e su zbog toga ugro`ene – rekla nam je Qubica Graovac.
Na ovaj ugro`eni teren, odmah po
dojavi me{tana da voda nadolazi
upu}ene su vatrogasne jedinice iz
Sremske Mitrovice koje su prote-
Najugro`enije doma}instvo u Kukujevcima
9. jun 2010.
Sremske
informativne
novine
kle srede sa ~etiri pumpe kapaciteta preko 3.000 litara vode u sekundi poku{ale da iscrpe vodu iz
kanala iz koji se prelivala u dvori{ta. Na terenu su bile i ekipe
preduze}a iz [ida, „[idine“, „Vodovoda“ i „Javnog stambenog preduze}a“, a ugro`ena doma}instva je
obi{la i predsednica op{tine,
Nata{a Cvjetkovi}.
- Apelovala bih na me{tane da
jedni drugima pomognu u ovim te{kim situacijama, a kada se sve sanira i ova nepogoda pro|e, razmotri}emo ko je sve odgovoran {to je
do ovoga do{lo – izjavila je predsednica op{tine.
Predsednik Saveta MZ Kukujevci, Miroslav Stoj~evi}, izjavio je
da je vi{e puta ukazivao da do ovoga mo`e do}i.
- Jedan deo kanalske mre`e je
skoro ure|en ali je nama neophodno jo{ dva i po miliona dinara kako bi napravili lateralni kanal
koji bi primao veliku koli~inu vode koja se prema na{em ataru spu{ta sa Fru{ke gore i Erdevika.
Ovo je sigurno elementarna nepogoda koja je mogla biti spre~ena – izjavio je Miroslav Stoj~evi}.
Na~elnik odeqewa za vanredne
situacije vatrogasne slu`be, Stevan Peji}, izjavio je pri obilasku
terena da je situacija kriti~na,
ali da se u~inilo sve {to je bilo
mogu}e. Po wegovim re~ima, kanali
koji su prezasi}eni vodom prelili
su se, tako da je problem nastao
usled povr{inskih voda a ne podzemnih kako se u po~etku mislilo.
edna ekipa vatrogasne slu`be
istog dana upu}ena je i u Va{icu gde je na izlazu iz [ida
prema ovom selu, u ulici Veqka
Paunovi}a tako|e vi{e doma}instava bilo ugro`eno poplavama. I
ovo podru~je obi{li su predstavnici lokalne samouprave i sa me{tanima poku{ali da na|u konkretno re{ewe.
- Ovde ne postoji kanalska mre`a tako da voda nema kuda osim u
na{a dvori{ta i ku}e. Sve je poplavqeno, a jedino se nadamo prestanku ki{e. Sa druge strane na{e
ulice neophodno je prokopati kanal koji bi u ovakvim slu~ajevima
primao vodu i odvodio je u [idinu
– rekao nam je Sa{a Milovanovi}
~ije je dvori{te te srede osvanulo
kao jezero.
Me{tanin Va{ice, Radovan Luki}, po`alio sa da vode ima na
pretek osim one za pi}e.
- Ne mo`emo kriviti samo prirodne uslove i ki{u. Neko je za ovo
odgovoran, a kada se ovo sanira o
tome se ne}e razgovarati – rekao
nam je Radovan Luki}.
Marija Brwilov
Foto: @eqko Petras
J
Poplavqeno doma}instvo Jelene Brane`ac
Milan @ivkovi} sklawa stoku iz {tale
STRANA 7.
NAGRADA ZA PE]INA^KE STUDENTE
Apsolventi boravili u Be~u
K
put glavnog grada Austrije
uputili u nedequ 30. maja.
Tokom ove ~etvorodnevne
posete, studenti su imali
priliku da obi|u mnoge be~ke znamenitosti. U programu
posete na{li su se: zgrada
dr`avne Opere, zgrada Parlamenta, Trg Marije Terezije, zgrada Burgteatra, ~uveni
dvorac Hofburg, katedrala
[tefansdom, zamak [enbrun, Belvedere, Dunavski
park, Dunavski toraw i Prater, a jedan dan je ostavqen
za slobodno razgledawe grada, tokom koga su studenti
imali priliku da posete i
destinacije, koje nisu bile
obuhva}ene zvani~nim programom posete.
D. S.
ada su studentima sa
teritorije op{tine Pe}inci dodeqene stipendije za {kolsku 2009/10.
godinu, uvedena je po prvi
put i kategorija apsolventa.
Apsolventima je odlukom
predsednika op{tine Sini{e Vukova, dodeqena stipendija od 4.000 dinara mese~no u trajawu od 10 meseci,
a predsednik je prilikom
potpisivawa ugovora o stipendirawu sa studentima,
rekao da }e apsolventi biti
nagra|eni i putovawem u
Italiju ili Austriju, u vreme
kada im to najvi{e bude odgovaralo i u skladu za obavezama na fakultetu.
Izbor je pao na Be~, a 23
pe}ina~ka apsolventa su se
JKP „KANALIZACIJA“ PE]INCI
Prikqu~ewa na kanalizacionu mre`u
U
skladu sa odlukom Op{tinskog ve}a op{tine
Pe}inci,
ovla{}eni
radnici Javnog komunalnog
preduze}a „Kanalizacija Pe}inci“, od 1. juna, po~eli su sa
obilaskom doma}instava u
Pe}incima, Suboti{tu i Siba~u, kao i sa sklapawem ugovora sa gra|anima ova tri naseqa o prikqu~ewu na kanalizacionu mre`u. Prilikom
sklapawa ugovora vr{i se i
provera prikqu~aka.
Kako smo saznali od direktora ovog preduze}a Lazara
^iki}a, cena prikqu~ka je
200 evra ukoliko se korisnici odlu~e da plate odmah ili
240 evra, na dve godine, sa mese~nom ratom od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti na
dan uplate.
- Svaki izgra|eni objekat
CRNA HRONIKA
Osu|en zbog
poku{aja ubistva
Laslo Tot (62) iz Neradina, osu|en je 3. juna
pred Pretresnim ve}em
sudije Igora Bursa}a u
Vi{em sudu u Sremskoj
Mitrovici, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od 12 godina i 3 meseca, a izre~ena mu je i mera obaveznog le~ewa od
akoholizma. Tot je ogla{en krivim da je poku{ao
da ubije svog sina Lasla
Tota mla|eg (34), u porodi~noj ku}i u Neradinu
zbog ~ega je osu|en na 12
godina zatvora, a po{to je
u Op{tinskom sudu u Rumi
2004. godine zbog nasiqa
u porodici osu|en na 5
meseci zatvora uslovno
na 2 godine, tako|e zbog
maltretirawa
sina,
uslovna osuda mu je opozvana, te mu je izre~ena
jedinstvena kazna zatvora. Osu|eni Tot je ve} bio
iza re{etaka sremskomitrova~kog zatvora, po{to
je 1989. godine osu|en na
osam godina robije, zbog
ubistva ro|enog brata.
Nakon izricawa presude,
vra}en je u }eliju do pravosna`nosti presude i u
kojoj se nalazi od 18. septembra 2009. godine.
Tokom glavnog pretresa, Krivi~no ve}e je utvrdilo, da je osu|eni 17.
septembra 2009. godine u
porodi~noj ku}i u Neradinu, u pijanom stawu i nakon sva|e sa sinom, dograbio no` se~iva dugog 16
centimetara i wime sinu
probio bubreg. Te{ko povre|eni Laslo hitno je
preba~en u Klini~ki centar u Novom Sadu, gde su
mu lekari izvaditi bubreg, pa je Laslo ostao do`ivotni invalid.
S. Lali}
8. STRANA
koji se grani~i sa ulicom gde
je izgra|ena kanalizacija, mora se prikqu~iti na kanalizaciju. To je op{tinska odluka i tako moramo postupiti.
Svaki korisnik koji se prikqu~i na javnu kanalizaciju,
du`an je da postoje}u septi~ku jamu isprazni, dezinfikuje, zatrpa zemqom i odvoji od
kanalizacije, tako da podzemne vode ne mogu da se slivaju u
kanalizaciju. Zbog slivawa
podzemnih voda, pro{le zime
smo imali velikih problema,
jer je projektovani kapacitet
na trenutke bio uve}an za tri
puta, tako da smo samo uz
ogromne napore uspevali da
odr`imo rad pre~ista~a - rekao nam je ^iki}.
Po re~ima Lazara ^iki}a,
ugovorima }e biti regulisano,
da se kanalizacija mora koristiti na op{tinskom odlukom
odre|en na~in, a protiv nesavesnih korisnika podnosi}e
se prijave komunalnom inspektoru, koji }e iza}i na teren, utvrditi ~iweni~no stawe i preduzeti daqe korake u
sankcionisawu nesavesnih
korisnika.
D. Sre}kov
Lazar ^iki}
Praznik za o~i i du{u
FIJAKERIJADA U PE]INCIMA
Kowi~ki klub Kanisa, pod
pokroviteqstvom Op{tine
Pe}inci i velikog broja
sponzora, organizovao je u
nedequ, 6. juna tradicionalnu 5. Fijakerijadu. Pred vi{e stotina gledalaca, svoje
ume}e vo`we zaprega pokazalo je oko 50 u~esnika iz svih
krajeva Srbije. Voza~i u obaveznim narodnim no{wama,
kowi doterani, a zaprege
uglancane – pravi praznik za
o~i! Najboqim po kategorijama dodeqeni su pehari: jednoopreg, (25 u~esnika): 1.
Vladimir Antin (Mokrin);
dvopreg, (28 u~esnika): 1. Milenko Radakovi} (Ergela
„Buli}“, Sur~in); ~etvoropreg (7 u~esnika):1. Dalibor
Kova~evi} (Kowi~ki klub
Najlep{a zaprega
„Elza“ Kikinda); petoropreg
(5 u~esnika: 1. Nikola Mitrovi} (Qubi}, ^a~ak). Na-
gradu za najlep{u zapregu dobio je Predrag Kalu|erovi}
(Preqina, ^a~ak).
R. @.
Uredba
o raspodeli i kori{}ewu podsticajnih
sredstava za genetsko unapre|ewe
sto~arstva u 2010. godini
Visina podsticajnih sredstava se utvr|uje po grlu, u zavisnosti od vrste stoke, i to
u iznosu:
1. 12.500 dinara za kvalitetne
krave,
2. 3.000 dinara za kvalitetne
ovce i koze,
3. 3.000 dinara za kvalitetne
krma~e.
Pravo na podsticajna sredstva se ostvaruju u zavisnosti
od vrste stoke i to za slede}i
broj grla:
- najmawe 5 grla a najvi{e 100
grla za kvalitetne krave,
- najmawe 30 grla a najvi{e
150 grla, za kvalitetne ovce,
- najmawe 10 grla a najvi{e
150 grla, za kvalitetne koze,
- najmawe 15 grla a najvi{e
100 grla, za kvalitetne krma~e.
Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticajna
sredstva ako su kvalitetna
grla prijavqena na porodi~nom poqoprivrednom gazdinstvu, pod kontrolom pravnih
lica ovla{}enih za poslove
selekcije (osnovne, regionalne i glavne odgajiva~ke organizacije) a posle ocewivawa i
razvrstavawa
kvalitetnih
priplodnih grla u klase (izvr{ene selekcijske smotre) u
skladu sa Zakonom o sto~arstvu.
Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava imaju fizi~ka lica ako :
1. su upisana u Registar poqoprivrenih gazdinstava kao
nosioci komercijalnih porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom, 2. su prijavili vrstu i
brojno stawe `ivotiwa i gazdinstva na kojima dr`e ili
uzgajaju `ivotiwe, 3. su izvr{ili obele`avawe i evidenciju `ivotiwa (da su `ivotiwe upisane u centralnu bazu
podataka Ministarstva poqoprivrede) i da su izvr{ena
dijagnosti~ka ispitivawa goveda na tuberkulozu, enzootsku leukozu i brucelozu, ovaca
i koza na brucelozu ili vakcinacija krma~a na klasi~nu
kugu sviwa,u skladu sa Programom mera zdravstvene za{tite `ivotiwa u 2010. godini, 4.
su vlasnici gla za koja podnose zahtev ili je vlasnik grla
~lan porodni~nog poqoprivrdenog gazdinstva podnosioca zahteva, 5. imaju utvr|eno
svojstvo osiguranika poqoprivrednika kod republi~kog
fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, kao i da su do
30. aprila 2010. godine izmirili dug po osnovu doprinosa
pa penzijsko i invalidsko osigurawe u visini obaveza za
2009. godinu. Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava imaju i poqoprivrednicinosioci komercijalnih porodi~nih gazdinstava kojima je
od 2010. godine utvr|eno svojstvo osiguranika kod Fonda a
koji u 2009. godini nisu bili
upisani u Registar kao nosioci ili ~lanovi drugog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva. U slu~aju da je nosioc komercijalnog porodi~nog
gazdinstava kome je od 2010.
godine utvr|eno svojstvo osiguranika kod Fonda, bio upisan kao ~lan ili nosioc komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstava, imao
u 2009. godini najmawe {est
meseci pla}ene doprinose po
osnovu radnog odnosa, ima pravo na kori{}ewe podsticajnih
sredstava po ovoj Uredbi.
Posebne (lak{e) uslove
imaju poqoprivrednici koji
pripadaju podru~ju sa ote`anim uslovima rada u poqoprivredi (na teritoriji Srema to
su: Beo~in, Irig i Sremski
Karlovci).
Uz zahtev za podsticajna
sredstva za genetsko unapre|ewe sto~arstva za 2010. godinu potrebno je da podnosilac
zahteva dostavi : 1. potvrdu
od nadle`ne organizacione
jedinice Poreske uprave, da je
podnosilac zahteva poqoprivredni osiguranik i da je izmirio glavni dug po osnovi doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe u visini
obaveze za 2009. godinu 2. izvod iz Glavne mati~ne evidencije stoke za kvalitetna priplodna grla za koja se podnosi
zahtev, overen od strane odgajiva~ke organizacije.
Ono {to je novina ove godine u odnosu na prethodne godine jeste da je rok za podno{ewe zahteva najkasnije do 30.
septembra 2010. Godine, Ministarstvu - Upravi za agrarna
pla}awa.
Vi{e informacija o Uredbi
mo`ete na}i na sajtu www.minpolj.gov.rs , Nove uredbe.
Samostalni stru~ni saradnik za sto~arstvo PSS SM,
Graovac @eqko dipl.in`.
Rezervisan prostor
GIMNAZIJALCI [email protected] 60 GODINA MATURE
Skup koji odoleva vremenu
T
a~no 60 godina je pro{lo od dana kada je generacija gimnazijalaca 1949/1950. maturirala i
nastavila daqe svoje {kolovawe.
Deo tih gimnazijalaca je u subotu, 29.
maja u restoranu „Promenada“ proslavilo 60 godina mature. Mnogi od wih
na`alost nisu vi{e me|u `ivima,
ali ova odabrana grupica, wih 20 i
daqe hrabro odoleva zubu vremena.
Kada su upisali Gimnaziju bilo ih
je 80 i bili su podeqeni u dva razreda. Danas je me|u `ivima tridesetak,
ali neki zbog bolesti ili privatnih
razloga nisu uspeli da do|u na obele`avawe ovako velikog jubileja.
Jer, prizna}ete ne poznajete ba{ puno ovako vitalnih osamdesetogodi{waka?!
A svi oni se svake posledwe subote u mesecu maju, okupqaju u mitrova~kom restoranu „Promenada“. Sa
nekima od wih smo popri~ali o starim, dobrim vremenima.
Bo{ko Radovanov, nekada{wi u~enik Mitrova~ke gimnazije zavr{io je
Poqoprivredni fakultet u Novom
Sadu, gde je do penzije radio na poziciji direktora agroindustrije, a gde
`ivi i sada. Danas, ovaj vitalni pen-
zioner sa nestrpqewem o~ekuje posledwu subotu maju, kako bi se sreo sa
svojim {kolskim drugovima i drugaricama.
- Mi u`ivamo na ovakvim okupqawima. Dok god mo`emo da hodamo, mi
}emo se susretati i to je dobro. Bilo
je i veselijih sastanaka, dok smo bili mla|i. Sada je to malo skromnija
varijanta, uz ru~ak i tambura{e.
Iako smo u godinama kada vi{e ni{ta nije sigurno, o~ekujem da se i naredne godine okupimo – rekao nam je
Bo{ko Radovanov.
Na okupqawima poput ovog, prepri~avaju se {kolske dogodov{tine,
pri~a se o gimnazijskim qubavima i
{alama, ali se ~uje i poneka pri~a o
deci, unucima, a bogami i praunucima.
Marija Ga}o{a je iz Beograda stigla na 60 godina mature. Za sebe ka`e da je ponosno baka, koja u`iva sa
svojim unucima, ali se redovno ~uje i
sa drugovima iz {kolskih klupa.
- Do{la sam zbog ovih mojih bradatih momaka, da se vidimo. Iako mi je
sve te`e da putujem, jo{ uvek mogu, jer
svi oni zaslu`uju da do|em. Mi smo
jedna divna generacija, sla`emo se i
Sremske
informativne
novine
okupqamo svake godine. Mi, kao da
nas je jedna majka rodila, toliko smo
privr`eni, bez ikakve mr`we i incidenata – obja{wava nam Marija Ga}o{a.
Do~ekati 60 godina mature nije ma-
la stvar i zaslu`uje svaku pohvalu.
Ono {to je za jo{ ve}u pohvalu je mladala~ki duh kojim svi oni zra~e. @elimo im da kroz pet godina do~ekaju
i proslave i 65 godina mature.
B. Selakovi}
9. jun 2010.
RAZVOJ SEOSKOG
TURIZMA U SREMU
SAVETI LEKARA
Ulaz u etno ku}u
Alergija
na polen
E
tno turizam je posledwih godina sve popularniji, a Srem
je gotovo idealno mesto za wegov razvoj, jer na relativno malom
prostoru ima veliki broj kulturnih,
verskih i etno sadr`aja, koji nude
mogu}nosti za stvarawe jedinstvene
karte te vrste turisti~ke ponude.
Povodom razvoja seoskog turizma,
u Grgurevcima je 29. maja otvorena etno ku}a, jedinstvena na podru~ju
sremskomitrova~ke op{tine. @ene u
Grgurevcima su se organizovale i u
okviru svog odnedavno osnovanog
udru`ewa „Fru{kogorke“ opremile
ku}u, kako bi podstakle razvoj etno
turizma. Do ideje je do{lo spontano,
Otvorena etno ku}a u Grgurevcima
a onda je sve krenulo svojim tokom do
realizacije projekta. Ubrzo su dobile podr{ku Turisti~ke organizacije,
ali i Grada Sremske Mitrovice.
- Ku}a datira od pre sto godina,
jedan wen deo nam je ustupila ~lanica udru`ewa, a mi smo je opremile, od etno sobe, kuhiwe do vinskog
podruma. Nai{le smo na veliko razumevawe `ena, svakodnevno su nam
se javqale sa `eqom da pomognu, da
se ku}a {to boqe opremi i stvori
slika nekada{weg `ivota – rekla je
predsednica udru`ewa „Fru{kogorke“ Svetlana Dejanovi}.
Selo ima mnogo toga da ponudi
gradu, a etno ku}e su na~in, da se
deo tradicije, obi~aja i materijalne kulture odre|enog sela sa~uvaju
i prezentuju posetiocima. Stvarawe
ovakvih projekata ima za ciq o~uvawe tradicionalnih vrednosti i ambijentalnih sremskih ku}a, koji se
mogu uvrstiti u turisti~ku ponudu.
Vlasnica ku}e Milka Petkovi}
Bjelica ustupila je na kori{}ewe
deo ku}e u kojoj `ivi sa starom majkom. Posle penzionisawa do{la je
iz Beograda u selo i kako ka`e, ideja joj se dopala, kao na~in da se revitalizuju stara~ka doma}instva,
koja su izgubila svoju raniju namenu,
ali i prilika da se `ene okupqaju i
dru`e.
Namera ovih vrednih `ena iz
udru`ewa „Fru{kogorke“, koje ve}
ima svoj grb i himnu je da se o`ivi
`ivot na selu, da se aktiviraju svi
me{tani sela.
- U udru`ewu smo `eleli da animiramo `ene, ukqu~imo ih u na{e
aktivnosti, promovi{emo wihove
radove. @elele smo da se dru`imo,
ali i ne{to konkretno uradimo, a
projekat etno ku}e je na{e prvo
predstavqawe javnosti - rekla je
~lanica udru`ewa Qiqana Radosavqevi}.
Za sada je ovo drugi etno objekat
na teritoriji sremskomitrova~ke
op{tine, pored etno zdawa „Zmaj od
No}aja“ u Ma~vanskoj Mitrovici. Etno ku}a u Grgurevcima je trenutno
muzejskog karaktera, za sada nudi
tranzitni vid turizma. U Turisti~koj organizaciji su nam rekli da je
ovo tek po~etak, potrebno je razviti
~itavu lepezu usluga koje odre|ena
Sremski vinski podrum
doma}instva nude, da bi ponuda bila {to potpunija. Za sada ima desetak registrovanih poqoprivrednih
gazdinstava za bavqewe seoskim turizmom koja imaju raznolike dopunske sadr`aje, od sme{tajnih kapaciteta, tradicionalne kuhiwe, do pru`awa raznih vrsta usluga, izleta,
poseta manastirima, rekreativnih
aktivnosti.
- Na{ osnovni ciq je da poma`emo i podr`avamo razvoj turisti~ke
ponude sela, {to zna~i podr{ku
svakoj dopunskoj aktivnosti na poqoprivrednim imawima. Projekti
poput etno ku}a, mogu doprineti poboq{awu kvaliteta `ivota i stvarawu uslova za ostanak na selu - ka`e Svetlana Popovi} iz Turisti~ke organizacije Sremske Mitrovice.
Turisti~ka organizacija Grada i
Udru`ewe Grgurev~anki se nadaju
da }e akcija otvarawa etno ku}e biti primer i za ostala sela da krenu
sa projektima u ciqu razvoja seoskog turizma. Veruju da }e ova mala
akcija u~initi dosta za razvoj sela,
kako bi se ovo mesto na obroncima
Fru{ke gore, uvrstilo u turisti~ku
ponudu i privukli qudi da do|u u
Grgurevce. A da ono ima {ta da ponudi, u to smo se i sami uverili.
Marija Vukajlovi}
Alergen koji pokre}e alergijsku reakciju mo`e da bude i polen
trava, drve}a i korova. Ova vrsta
alergije se naj~e{}e manifestuje
svrabom u nosu i o~ima, suzewem
o~iju, curewem nosa, kijavicom,
ka{qem, ote`anim disawem, mada su mogu}i simptomi vezani i za
druge organe. Alergen se odre|uje
alergolo{kim testom, a terapija
zavisi od dobijenih rezultata i
klini~ke slike pacijenta.
Polene drve}a, trava i korova
je prakti~no nemogu}e izbe}i. ^ak
i trajna selidba u sasvim drugo
podnebqe od male je pomo}i, jer
}e postojati sklonost ka alergiji
na van ku}ne alergene i u novoj
sredini. Me|utim, privremeno
sklawawe u drugi region ili korekcija terapije u vreme cvetawa
biqaka na ~iji polen je izra`ena
alergija, mo`e pomo}i. Va`no je
pratiti polenske kalendare.
Tako|e, treba po{tovati i slede}a pravila: stan treba vetriti
uve~e, naro~ito posle ki{e kada
je koli~ina polena u vazduhu najmawa, ne treba spavati pored
otvorenog prozora, jer je koli~ina
polena pred zoru najve}a, a ve{
ne treba su{iti napoqu, jer se polen lepi za wega.
Odre|ena hrana pravi unakrsne
reakcije sa odre|enim polenima,
pa je treba izbegavati kada cvetaju biqke na ~iji ste polen alergi~ni. Na primer, ako ste alergi~ni na polen korova (tu spada i ambrozija), iz ishrane treba da se
izbace: banana, diwa, tre{wa, bosiqak, kesten, masla~ak, per{un,
{argarepa, komora~, zeleni biber, suncokretovo uqe, margarin,
med. Alergi~ni na polen trave,
treba da u ishrani izbegavaju: paradajz, kikiriki, gra{ak, p{enicu, ra`, kivi, limun, pomoranxu,
grejpfrut, diwu, lubenicu, breskvu, tre{wu, kajsiju, {qivu, badem.
Dr Jasmina Divi} specijalista
dermatovenerolog i alergolog
Stara varo{ka mitrova~ka ku}a
KU]E I QUDI
T
rg @itna pijaca, vremenom }e
mewati administrativne nazive, ali za svo vreme ostati
mesto, gde se trgovalo, bilo `ivo i
bu~no. Sa odlaskom Turaka iz ovih
krajeva po~iwe uspon grada, koji
naseqavaju trgovci i zanatlije sa
severa, od Komorana, Pe{te, Sentandreje i sa juga iz stare Srbije,
kao i nema~ki doseqenici. Grad
mewa svoje lice i od jedne, do skora orjentalne kasabe, za kratko
vreme postaje moderan grad sa primewenom evropskom arhitekturom.
Formira se trg, koji }e kroz naredna vi{e od dva veka postati sredi{te trgovine u gradu. Podi`u se varo{ke ku}e sa radionicama i du}anima u prizemqu i stambenim prostorom na spratu.
Jedna od takvih je ku}a, stara
preko dvesta godina, gra|ena od solidnog materijala, ciglom, velike
debqine spoqnih i nose}ih pregradnih zidova. Pripada tipu ku}a
sa karakteristi~nim „nirnber{kim
zabatom“, u stilu gradwe, koji su nema~ki doseqenici donosili sa sobom. Stilizovani zabati sa bo~nim
lu~nom ispustima odgovaraju tradiciji baroka, koja ih je razvila prvo
u sakralnom graditeqstvu, pre nego
{to su se {iroko rasprostranili u
profanoj arhitekturi. Lokal je po
svemu sude}i dobila vrlo rano, mo`da i u vreme same gradwe, o ~emu
svedo~e mawe dimenzije otvora za
izlog, koji je ostao nepromewen do
dana{wih dana.
Najstariji poznati vlasnik, po~etkom pro{log veka bio je ~uveni
mitrova~ki ugostiteq Pantelija
Panta Pu|a, ~ija kafana se nalazila u prizemnom delu. Kratko vreme
u ku}i su `iveli Jano{evi}i, pre
nego {to ju je 1910. godine kupio sara~ki majstor Aleksa \urkovi}, jedan od osniva~a Zanatske zadruge,
~ija je radwa bila u blizini. Kafana je radila svo vreme izme|u dva
rata, sada u zakupu Milivojevi}
9. jun 2010.
Pi{e: Marija Vukajlovi}
Stanka. O tome je do nedavno mogla
da posvedo~i ovalna pe} za ro{tiq, koja je po svemu sude}i dobro
radila za vreme va{ara i pija~nih
dana, kada je trg bio naj`ivqe mesto u gradu. Aleksa }e tokom rata
stradati, pa sara~ki posao nastavqa Keravica Stevan, koji se o`enio sa Vidom \urkovi}, koja je bila
rodom iz Baje. Posle wene smrti ku}u nasle|uju wegova deca Petar,
Milivoj i Nada, a drugu polovinu na
ime izdr`avawa Suvi} Milena. Godine 1983. prodata je Pani} Jovanu,
krznaru, a lokal Tumbas Du{anu iz
Jarka.
Poznati mitrova~ki krznar Pani} Jovan, rodom iz Ada{evaca, jo{
kao mladi} odlazi u Beograd da u~i
krznarski zanat kod strica Milenka [kori}a, koji je imao „Elitni salon krzna Pariz“ u samom centru
grada. Bilo je to upravo 1948. godine, kada majstor Milenko zavr{ava
na Golom otoku, odakle se nikad nije vratio. Prekinuto {kolovawe Jovan nastavqa u Krznarskoj zadruzi
u [idu, gde se i o`enio. Prvu samostalnu privatnu radwu otvori}e u
Ada{evcima za izradu za{titne
opreme i pr{waka, pre nego {to }e
po~etkom {ezdesetih po~eti sa radom u Mitrovici, na @itnom trgu, u
@elemovoj ku}i. Pratila se moda
na Svetskom sajmu krzna u Parizu,
ali i kreirali modeli. [ile se ko`ne jakne, bunde od astragana, bizama, nutrie, lisice i drugih krzna,
sekli kai{evi i ukrajalo, kako bi
dlaka prirodno padala, da se ne vide {avovi. Radilo se po staroj
predratnoj {koli krznarstva, ~ije
ume}e, gotovo nepovratno zamire,
jer nema vi{e stru~nih {kola za
u~ewe zanata. [io je krznar Jova i
za poznate glumce i muzi~are i za
\or|a Marjanovi}a, koji mu je svojevremeno bio najboqa reklama.
Pre desetak godina potkrovqe se
zapalilo, kada je izgorela krznarska radionica sa ma{inama i sva
roba. Bez mogu}nosti da je obnove
vlasnici odlu~uju da celu ku}u prodaju novom vlasniku advokatu Momiru \uri~i}u, koji u saradwi sa
Zavodom za za{titu spomenika kulture preduzima kompletnu rekonstrukciju i adaptaciju ku}e. Morali
su se zadovoqiti odre|eni uslovi
u odnosu na oblik krova i osnova,
koji se nisu smeli mewati, a izbor
materijala bio je strogo propisan.
Svi vu~eni profili na fasadi morali su biti malterisani sanacionim malterom uz izvla~ewe profila {ablonom, koji se izra|uje uzimawem otisaka na licu mesta. Propisano je sve od izbora materijala,
vrste biber crepa, do izbora boja, a
prilikom izrade izloga ponovqeni
su raniji oblici i prirodni materijali od drveta.
Biv{a kafana bila je posle rata
pretvorena u stambeni prostor,
sve do {ezdesetih, kada je, na wenom mestu otvoren prvi komision u
gradu. Vremenom su se mewali sadr`aji, najdu`e se zadr`ala hemijska ~istiona, kratko vreme turisti~ka agencija. A danas je tu Momirova advokatska kancelarija i
parfimerija za parfeme na to~ewe po francuskoj licenci, bugarske firme „Refan“ za prodaju parfema i naturalnih, ru~no izra|enih sapuna, prva na na{em tr`i{tu.
Trg @itna pijaca, tr`nica od
davnina, u anti~ko doba bio je veoma `iv trgova~ko - zanatski centar, {to su potvrdila iskopavawa
otkri}em ~itave ~etvrti na zapadnom delu grada, uz jednu od glavnih
saobra}ajnica anti~kog Sirmijuma.
Sa obe wene strane prostirali su
se zasvedeni portici sa trotoarom
poplo~anim granitom i ostacima
rimske kanalizacije, svedo~e}i
visok nivo stambene kulture, pre
skoro dva milenijuma. Otkrivena
je i jedna pe} za izradu stakla, pokazuju}i da je Sirmijum bio jedan
Sremske
informativne
novine
Najstariji poznati vlasnik, po~etkom pro{log
veka bio je ~uveni mitrova~ki ugostiteq Pantelija Panta Pu|a, ~ija kafana se nalazila u prizemnom delu. Kratko vreme u ku}i su `iveli Jano{evi}i, pre nego {to ju je 1910. godine kupio sara~ki majstor Aleksa \urkovi}, jedan od osniva~a Zanatske zadruge, ~ija je radwa bila u blizini
od provincijskih centara za izradu stakla, u ono vreme presti`nog
zanata, ~iju proizvodwu su mogli
imati samo ve}i centri.
U dvori{tu ku}e, jo{ se nalazi
stari rimski bunar, a podrum velik koliko i ku}a le`i na svodovima i anti~kim temeqima. Jovanovi unuci nasledili su od wega
kreativnost, Danijel je akademski
slikar, Milan se bavi umetni~kim
duborezom, a Jovica je frizer. U
Mitrovici, ve} odavno nema sara~a, sinovi Stevana sara~a su gra|evinci, zanat se gasi, a na @itnom trgu vi{e nema krznarskih
radwi, koje su decenijama bile
obele`je ovog prostora.
STRANA 9.
ZELENE STRANE:
[IROK DUNAV, PRQAV SREM - AKCIJA „O^ISTIMO SRBIJU“
SREMSKA MITROVICA
[ID
Veliko spremawe grada Za boqu ekolo{ku sliku
G
rad Sremska Mitrovica i ove
godine je uzeo u~e{}e u akciji
„Veliko spremawe Srbije“, nacionalnoj kampawi Ministarstva
za za{titu `ivotne sredine koja je
sprovedena u subotu, 5. juna. Tog dana je i u Sremskoj Mitrovici oko
Demokratska omladina ~isti Gradski kej
^i{}ewe na lokaciji u Nasequ „Jelica Stanivukovi} [iqa“
Branislav Nedimovi}
400 volontera uklawalo sme}e sa
nekoliko ekolo{ki najugro`enijih
lokacija. Demokratska omladina
se, kao i prethodne godine, pridru`ila akciji „O~istimo Srbiju“.
Predstavnici omladine Demokratske stranke su, zajedno sa radnicima Pro kredit banke i Telekoma,
~istili gradski kej od restorana
Ribolovac do naseqa Stari most.
- Podr`ali smo akciju, jer smatramo da na ovaj na~in radimo za
dobrobit svih gra|ana Sremske Mitrovice. Demokratska omladima }e
i u budu}e nastojati da se ukqu~i u
ovakve ekolo{ke akcije – izjavio je
ispred Demokratske omladine, Jovan Kova~i}.
Divqe deponije su i daqe najve}i ekolo{ki problem. Pojavquju se
na periferiji naseqenog mesta uz
saobra}ajnice i predstavqaju potencijalni izvor zaraze i opasnost
za stanovni{tvo i okolinu. Ova ak-
cija je bila prilika da se re{i bar
deo tog problema. Uz pomo} mehanizacije javnih preduze}a, uklowene
su dve deponije na teritoriji Grada.
- Sve na{e ma{ine i zaposleni
JKP Komunalije su pru`ili maksimalnu podr{ku, kako bi ova akcija
pro{la {to boqe. Pored toga {to
smo odnosili napuwene xakove sa
sme}em i kontejnere na smetli{ta,
o~istili smo i divqu deponiju u
Nasequ KPD – rekao je tehni~ki direktor JP Komunalije Vladimir Lukjan~enko.
Zahvaquju}i utovara~ima i kamionima JKP Vodovod, o~i{}ena je i
deponija du` `elezni~ke pruge.
Pored ~i{}ewa pru`nog pojasa i
gradskoj keja, formirane ekolo{ke
ekipe radili su i na uklawawu
sme}a sa jo{ nekoliko lokacija u
Sremskoj Mitrovici. ^istili su
Spomen grobqe, iskopine iza hotela „Sirmijum“ i industrijsku zonu
„Sever“. U pitawu su najugro`enije
ekolo{ke zone na teritoriji Grada.
– O~igledno je da je u posledwe
vreme svest o postojawu potrebe
za{tite `ivotne sredine i ~i{}ewa ovakvih prostora na visokom
nivou i za dobrobit svih qudi. Akcija „O~istimo Srbiju“ sigurno je
dobar put i naravno ne smemo da
stanemo na tome. Moramo svi zajedno da probudimo kolektivnu svest
i da ne dozvoqavamo da se ponovo
stvaraju divqe deponije – istakao
je Branislav Nedimovi}, gradona~elnik Sremske Mitrovice.
Ovogodi{wi moto akcije bio je
„Ako svako od nas uradi malo, svi
zajedno }emo uraditi mnogo“. Velika akcija spremawa bili su prilika da svako od nas poka`e minimum
ekolo{ke svesti i odgovornosti i
doprinese ~istijoj Sremskoj Mitrovici, Sremu i Srbiji.
Akciji su se prikqu~ili Javna
preduze}a, {kole, volonteri Eko
patrole, zaposleni u Gradskoj upravi, aktivisti Pokreta Mitrovica
Evropska regija, Demokratska
omladina i ~lanovi Odbojka{kog
kluba „Prvi tempo“, kao i gra|ani
Sremske Mitrovice koji su samoinicijativno potpomogli akciju „Veliko spremawe Srbije“.
B. Selakovi}
RUMA
Op{tinu ~istilo i staro i mlado
P
ovodom 5. juna, Dana za{tite
`ivotne sredine, Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe realizovalo je akciju "O~istimo Srbiju".
Da bi se ova akcija sprovela kako
vaqa, formirani su op{tinski {tabovi koji su koordinirali aktivnosti u svakoj op{tini u Srbiji. Takav
{tab je formiran i u rumskoj op{tini, a na wegovom ~elu je bio Luka Zagorac, na~elnik Odeqewa za urbanizam i komunalno stambene poslove.
- U akciju "O~istimo Srbiju" koja
je realizovana 5. juna ukqu~ili smo
^lanovi DS u akciji O~istimo Srbiju u Rumi
I najmla|i ~iste Srbiju
sve osnovne i sredwe {kole, ustanove, javna preduze}a i mesne zajednice u rumskoj op{tini, koji su odredili {ta je prioritet za ~i{}ewe - rekao je Luka Zagorac.
U O[ "Zmaj Jova Jovanovi}", u akciji su u~estvovali u~enici do {estog razreda, koji su od recikliranog materijala pravili maske i panoe. To je bila prilika i da se najboqim u~esnicima konkursa za likovno i literarno stvarala{tvo, koji je
organizovan u okviru Duhovskih susreta posve}enih ekologiji, dodele
nagrade. Kwige je uru~io direktor
Zoran Drobac, a dobili su ih za li-
10. STRANA
kovne radove Danijela Giner iz
O[ "Ivo Lola Ribar" , kao i Milan
^ubrilo i Kristina Vukovi} iz
"Zmaj Jovine" {kole. Najboqe literarne radove napisali su Elena
Aki iz O[ "Zmaj
Jova Jovanovi}",
Jovana Vuka{inovi} iz O[ "Ivo
Lola Ribar", dok
je tre}u nagradu
osvojila Nikolina Male{evi} iz
"Zmajeve" {kole.
U akciju "O~istimo Srbiju" ukqu~ili su se i najstariji sugra|ani iz
Gerontolo{kog centra "Srem" u Rumi.
- Poseban akcenat smo dali na kori{}ewe materijala koji se deponuju na smetli{te, pa smo organizovali izlo`bu ru~nih radova koji su
ura|eni od plasti~nih fla{a, najlon vre}e, novinske hartije i tekstilnih otpadaka. Pravili smo ~estitke, torbe, salvete, tapiserije i
istovremeno prikazali kako nastaju
ovi radovi. Mi ovakve predmete
pravimo godinama, ali smo istovre-
meno dokazali da se u ove aktivnosti mogu ukqu~iti svi, bez obzira na
starost i stepen pokretqivosti rekla je direktorka GC "Srem" Marija Stanoj~i} Sraka. Tog dana, korisnike u Gerontolo{kom centru je obi{ao i Goran Vukovi}, predsednik
rumske op{tine sa saradnicima.
Mali{ani iz rumskog "Poletarca"
kojima su se kasnije prikqu~ili i
u~enici O[ "Zmaj Jova Jovanovi}"
ure|ivali su igrali{te "Prodi}
parki}" u rumskom Velikom parku.
Wima su pomagale i vaspita~ice i
roditeqi, a pridru`ili su im se i
Dragan Karda{, zamenik predsednika rumske op{tine i Svetislav Damjan~uk, na~elnik Odeqewa dru{tvenih delatnosti.
Iz Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe svi u~esnici su dobili rukavice
i plasti~ne kese, a JP "Komunalac"
je u dogovoru sa savetima mesnih zajednica, postavio u subotu, 5. juna,
velike kontejnere za kabasti otpad.
U veliku akciju ~i{}ewa povodom
Dana za{tite `ivotne sredine,
ukqu~ili su se i ~lanovi Kluba Demokratske omladine, koji su sa ~lanovima MO DS u Prvoj Mesnoj zajednici ~istili divqe deponije ispod
rumskog nadvo`waka.
S. Xakula
Sremske
informativne
novine
P
redsednica op{tine [id,
Nata{a Cvjetkovi} i funkcioneri lokalne samouprave su se u subotu 5. juna prikqu~ili akciji „O~istimo Srbiju“. Oni
su svojim u~e{}em na lokacijama u
Nasequ Jelica Stanivukovi} [iqa i na Lipova~i, dali doprinos
boqoj ekolo{koj slici [ida i time ukazali i drugim sugra|anima
na va`nost ovakvih akcija.
- Pored toga {to mo`emo da se
pohvalimo da je na{ grad prili~no
~ist, zahvaquju}i onima ~ija je
nadle`nost da o tome brinu, odlu~ili smo se da damo doprinos ovoj
ekolo{koj akciji. Lokacije za ~i{}ewe smo izabrali po preporuci
Ministarstva za za{titu `ivotne
sredine, a veoma je bitno {to je
u~e{}e uzeo i veliki broj volontera – izjavila je Nata{a Cvjetkovi}.
O~i{}ene su i lokacije na Regi-
onalnom putu R – 103 [id – Tovarnik i na Regionalnom putu R – 103
[id – Gibarac. U Morovi}u su volonteri uklawali sme}e sa obala
reka Bosut i Studva.
- Veoma je va`no pravilno odlagati otpad. Zahvaquju}i Ministarstvu koje nam je obezbedilo opremu, dovoqne koli~ine kesa i rukavica, izdvojili smo onaj otpad koji
}e i}i daqe u postupak recikla`e
– rekla je Sandra Nedi}, predsednik Ekolo{kog pokreta i inspektor za{tite `ivotne sredine.
Akciji se pored volontera prikqu~io i Aktiv udru`ewa `ena i
penzionera, a direktor JKP „Standard“, Violeta Colher, izjavila je
da je ovo preduze}e podr`alo akciju time, {to je prikupqeni otpad
otpremilo na deponiju, a na terenu
su bile dve ekipe koje su pratile
radove na ~i{}ewu.
M. Brwilov
PE]INCI
^istije lice Bresta~a
U
akciju „Veliko spremawe Srbije“ u organizaciji Ministarstva `ivotne sredine i
prostornog planirawa, ukqu~ila
se 5. juna i op{tina Pe}inci. Veliko spremawe organizovano je u Mesnim zajednicama, a organizatori
su bili Saveti mesnih zajednica, u
saradwi sa lova~kim udru`ewima,
{kolama, fudbalskim klubovima i
svim ostalim udru`ewima gra|ana,
koja su pokazala interesovawe za
ovu zna~ajnu akciju.
Predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov, obilazio je toga dana
Mesne zajednice, a mi smo ga sreli
u Bresta~u, gde se uprkos lo{im
vremenskim uslovima, ve} uveliko
radilo. Tom prilikom, predsednik
Vukov nam je rekao, da je op{tina
Pe}inci smatrala, da }e se najboqi
efekti posti}i ukqu~ivawem svih
mesnih zajednica u ovu akciju.
- Ovakve akcije su pre svega usmerene na bu|ewe svesti gra|ana o potrebi o~uvawa `ivotne sredine, a
Bresta~ je dobar primer kako ovakvu akciju treba organizovati, jer
su se ovde ukqu~ile sve strukture u
selu – i Savet mesne zajednice i
lovci i {kola. Danas sam obilazio
sve Mesne zajednice i mogu da ka`em da je Bresta~ najboqe organizovan - rekao je Sini{a Vukov, dodaju}i:
- Sa divqim deponijama se borimo svakodnevno i uspeli smo da sa
47, broj divqih deponija svedemo
na 27, {to u ciframa zvu~i dobro,
ali to nije ni blizu kona~nom re{ewu. Podizawe svesti gra|ana je jedan od bitnih preduslova da bi se
ovaj problem re{io, kako na teritoriji op{tine, tako i na teritoriji
~itave Srbije – ka`e Vukov.
Predsednik Lova~ke sekcije Bresta~ Petar Simi~i} nam je rekao,
da je ovo bio samo dobar povod za
bresta~ke lovce da urade posao, koji i ina~e treba uraditi.
- Mi smo jedna od najmawih sekcija u Lova~kom udru`ewu „Obedska
bara“, ali je odziv ~lanstva danas
izuzetno dobar, jer se odazvalo se
oko 80 odsto ~lanstva. Zahvaquju}i
tome, danas smo o~istili prostor
ispred Lova~kog doma, kao i jo{ neke delove sela - rekao je Petar Simi~i}.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Bresta~ Du{an Sre}kov je rekao, da se Mesna zajednica Bresta~
i do sada borila da sredina u kojoj
me{tani `ive bude {to ~istija.
- Ova akcija je samo jo{ jedan korak u toj borbi, jer da bismo o~uvali sredinu u kojoj `ivimo, potrebno
U~enici su ~istili okolinu
{kole u Bresta~u
je svakodnevno anga`ovawe, ne samo Mesne zajednice i raznih organizacija, ve} svih gra|ana. Nadam se
da }e dana{wa akcija doprineti
podizawu svesti svih nas o tome, da
}emo problem uklawawa sme}a najlak{e re{iti ako prestanemo da ga
bacamo na sve strane - rekao je
Sre}kov.
Po zavr{etku akcije ~i{}ewa,
Bresta~ je dobio jedno sasvim druga~ije - ~istije lice.
D. Sre}kov
9. jun 2010.
Crkveni
kalendar
sreda 9. jun (27. maj)
Sveti sve{tenomu~enik Terapont
Kao
episkop
sardijski obratio mnoge Jeline
u veru Hristovu.
Zbog toga bi quto
mu~en od neznabo`aca. Najzad
bi zaklan kao jagwe od strane mu~iteqa u vreme
cara Valerijana 259. godine.
~etvrtak 10. jun (28. maj)
Prepodobni Nikita Ispovednik
U mladosti se
odre~e sveta i
udaqi se u manastir na mona{ki
podvig. Uzvi{en
na episkopski
prestou Haltigonu. U vreme ikonoborstva prognan i skon~ao u miru u devetom
veku.
petak 11. jun (29. maj)
Prepodobnomu~enica Teodosija Tirska
Ro|ena u Kesariji Palestinskoj.
Videv{i
kako car Maksimijan goni hri{}ane, ona kao
devojka iza|e za
jednom
grupom
mu~enika, hrabre}i ih i te{e}i ih. Mu~iteqi
i wu uhvati{e i stavi{e na muke. Postrada 308. godine.
subota 12. jun (30. maj)
Prepodobni Isakije Dalmatski
Podvizavao je
na jednom manastiru na Istoku.
U vreme Valentovog gowewa,
do|e u Carigrad
da hrabri pravoslavne u borbi
protiv Arijebr
jeresi. Posle pobede Pravoslavqa podi`e manastir gde se
podvi`ava{e. Upokojio se 383.
godine.
nedeqa 13. jun (31. maj)
Sveti apostol Jerma; sveti
mu~enik Ermije
Ro|en od Grka
roditeqa u Samarijskom gradu
Sihemu. Veoma
u~en i obrazovan. Pisao apologije u odbranu
hri{}ana od gowewa. Otrovan u
tamnici u vreme cara Marka
Aurelija 166. godine.
ponedeqak 14. (1.) jun
Sveti mu~enik Justin Filosof
Ro|en od Grka
roditeqa u Samarijskom gradu
Sihemu. Veoma
u~en i obrazovan. Pisao apologije u odbranu
hri{}ana od gowewa. Otrovan u
tamnici u vreme cara Marka
Aurelija 166. godine.
utorak 15. (2.) jun
Sveti Nikifor, sve{tmu~. Ermazo Ohridski
Plemi} Carigradski. Otac mu
Teodor bio visoki ~inovnik na
dvoru carskom.
Nikifor
slu`bovao nekoliko godina u dvoru u istom zvawu
kao i otac wegov. No vide}i svu
sujetu svetsku, on se udaqi na
obale Bosfora i tamo sagradi
manastir.
9. jun 2010.
Horoskop
OVAN: Nemojte dozvoliti da vas neko navede na impulsivnu reakciju ili na ishitrene poteze. Izbegavajte javne rasprave,
poslovna nadmudrivawa pred saradnicima
koji raspola`u sa ve}im autoritetom. Prija vam ne~ije emotivno interesovawe i potreba da vam ugodi.
Budite mudri, nema potrebe da otvoreno pri~ate o
svojim intimnim planovima.
VAGA: Postoje saradnici koji neprekidno unose dodatnu tenziju i na takav na~in
ote`avaju va{ poslovni ili dru{tveni
polo`aj. Potrebno je da se opredelite za
novu poslovnu viziju ili za pouzdanog partnera sa
sli~nim idejama. U qubavnom `ivotu ve{to izbegavate intrigante situacije. Postoje iznenadni doga|aji koji izmi~u va{oj kontroli.
BIK: Poslovne prilike se mewaju u pozitivnom pravcu i u skladu sa va{im osnovnim interesima. Ali, ne `elite da neko koristi va{e znawe ili profesionalne sposobnosti mimo zajedni~kih dogovora. Partner ima
odre|ene zahteve od kojih ne `eli lako da odustane.
Usmerite svoje strasti i emocije u pravcu zajedni~ke
vizije.
[KORPIJA: Stalo vam je da ostvarite
visoke profesionalne standarde, ali va{i saradnici imaju druga~ija merila
vrednosti i ~esto mewaju svoju strategiju
delovawa. Nemojte dozvoliti da razli~iti nesporazumi bitno uti~u na kvalitet u zajedni~kom poslovawu. U qubavnom odnosu ne `elite da prihvatite sporednu emotivnu ulogu koju vam neko namewuje.
BLIZANCI:Potrebno je da preciznije razgrani~ite svoje poslovne obaveze. Preterana anga`ovanost na razli~itim stranama mo`e da prouzrokuje niz neugodnih situacija. Prime}ujete da lagano gubite dominaciju koju
ste do nedavno imali u odnosu sa voqenom osobom.
Na sre}u, qubavna kriza se uskoro re{ava na va{e
zadovoqstvo.
STRELAC: Stalo vam je da defini{ete
zajedni~ke profesionalne ciqeve i interese sa saradnicima koji imaju druga~ije mi{qewe. Jasno vam je da dodatni rizik u poslovnim susretima predstavqaju lo{ izbor. Ne mo`ete da ostanete hladne glave pred osobom koja vas provocira na burnu emotivnu reakciju.
RAK: Uspeh koji ste ostvarili daje vam za
pravo da primenite nove kriterijume u poslovno finansijskoj saradwi. U qubavnom
`ivotu o~ekuju vas novi, ali i intriganti
doga|aji. Va{em temperamentu ne pogoduju umereni
izlivi emocija, ali to kod partnera izaziva napetost ili stawe poja~ane razdra`qivosti. Slobodne
pripadnike znaka o~ekuje nova emotivna veza.
JARAC: Potrebno je da prilagodite svoje
kriterijume u odnosu na interesovawa koja preovla|uju na poslovnoj sceni. Nalazite se u dobroj formi i u pozitivnom okru`ewu. Prijalo bi vam neko kra}e putovawe. Voqena osoba odbija va{e planove, ali nema razloga da
se uzbu|ujete, nakon qubavnog zati{ja o~ekuje vas
nova ili iznenadna sre}a.
LAV: U skladu sa svojim prakti~nim interesima birate nove poslovne teme ili ciqeve. Ipak, poslovna nota koju zagovarate
nailazi na negodovawe kod nekih saradnika. Potrebno je da ostvarite kompromis i zajedni~ki
dogovor, kao uslov za dugoro~ni uspeh. Bliska osoba
na osnovu va{eg pona{awa prepoznaje skrivene namere.
VODOLIJA: Pa`qivo pratite nove informacije ili va`ne doga|aje na poslovnom planu sa namerom da uspe{no ostvarite svoje dugoro~nije interese. Delujete
snala`qivo i umete da pridobijete ne~ije poverewe. Va{ odnos sa voqenom osobom sve vi{e podse}a na igru nadmudrivawa ali ni jedna strana ne `eli da popusti.
DEVICA: Umete da ostvarite realnu procenu i da nametnete svoje mi{qewe pred
saradnicima. Na dobar na~in vrednujete
nove poslovne prilike, tako da se ne upu{tate u finansijski rizik. Uporno tr`ite izlaz iz
nekih emotivnih situacija koje nisu po va{oj voqi i
ukusu, ali ne mo`ete da okrenete le|a osobi koja vas
prati poput verne senke.
RIBE: Pa`qivo proveravate informacije koje uti~u na poslovnu dinamiku. Delujete aktivno i umete da upotrebite
uspe{nu formulu u poslovawu. Potrudite se da delujete dovoqno podsticajno
na svog partnera. U osnovi imate sli~na interesovawa i potrebe ali samo zajedni~kim dopuwavawem
mo`ete da ostvarite sklad.
68. Rimski car Neron izvr{io samoubistvo po{to ga
je Senat proglasio neprijateqem
naroda i osudio
na smrt.
1815. Zavr{en Be~ki kongres, koji
je zasedao od septembra 1814.
Predstavnik Srba u Be~u, prota
Matija Nenadovi}, poku{ao preko
ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Kongres za srpsko pitawe, ali nije uspeo zbog protivqewa Austrije i Engleske.
1928. Engleski mikrobiolog Aleksander Fleming prona{ao penicilin.
1934. "Ro|en" Paja Patak, jedan od
najpopularnijih likova u stripovima ameri~kog crta~a, filmskog
animatora i producenta Volta Diznija.
10. jun
1610. Prvi holandski doseqenici iskrcali se na ostrvo Menhetn,
sada centralni deo Wujorka.
1793. U Parizu otvoren prvi javni
zoolo{ki vrt.
1832. Ro|en nema~ki in`ewer Nikolaus August Oto, izumiteq ~etvorotaktnog motora sa unutra{wim sagorevawem.
1836. Umro francuski fizi~ar i
matemati~ar Andre Mari Amper,
osniva~ elektrodinamike.
1868. U Beogradu u
Ko{utwaku ubijen
srpski knez Mihailo
Obrenovi}.
Vladao autokratski, a kao pristalica prosve}enog
apsolutizma izvr{io zna~ajne reforme i dr`avnoj
upravi i vojsci, evropeizovao zemqu, osnovao Narodni muzej i Narodno pozori{te u Beogradu. Nasledio ga Milan Obrenovi}.
11. jun
1955. Na automobilskoj trci "24
sata Le Mana" poginulo 80 i povre|eno vi{e od 100 qudi posle
sudara tri automobila i wihovog
uletawa u gledali{te.
1979. Umro ameri~ki filmski
glumac Xon Vejn, zvezda vesternfilmova.
2001. Jugoslavija postala ~lan
Banke za me|unarodna poravnawa
u Bazelu. Na skup{tini banke izvr{ena podela akcija, zlata i deviznih sredstava SFRJ, koje su u
toj banci bile pohrawene.
12. jun
1929. Ro|ena Ana
Frank, autor dnevnika o stradawu
Jevreja u okupiranom Amsterdamu u
Drugom svetskom
ratu, koji je pisala u tajnom skrovi{tu. Ubijena je u
martu 1945. u nacisti~kom logoru
Bergen-Belzen. Od porodice
Frank rat je pre`iveo jedino
Anin otac.
1936. Na Malom Kalemegdanu u Beogradu otvoren Zoolo{ki vrt, u
kojem je do 1941. sakupqeno oko
1.200 `ivotiwa.
13. jun
323. p.n.e. U Vavilonu
umro
Aleksandar
III
Makedonski,
Aleksandar Veliki, jedan od
najve}ih vojskovo|a u svetskoj
istoriji. Wegova legendarna li~nost bila je inspiracija mnogih
umetnika.
1943. U bici na Sutjesci u Drugom
svetskom ratu poginuo komandant
Tre}e divizije i ~lan Vrhovnog
{taba Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije Sava Kova~evi}.
Posthumno progla{en za narodnog
heroja.
Sreda 9. jun
Min. 18
Maks. 30
Sun~ano
^etvrtak 10. jun
Min. 18
Maks. 32
Sun~ano
Petak 11. jun
Min. 19
Maks. 34
Sun~ano
Subota 12. jun
Min. 21
Maks. 35
Sun~ano
Nedeqa 13. jun
Min. 21
Maks. 33
Sun~ano
Ponedeqak 14. jun
Min. 20
Maks. 33
Mestimi~no obla~no
Utorak 15. jun
Min. 19
Maks. 30
Mestimi~no obla~no
REPERTOAR BIOSKOPA
V R E M E P L O V
9. jun
Nedeqna
prognoza
vremena
RUMA
14. jun
1904. Umro srpski pisac i lekar
Jovan Jovanovi} Zmaj, jedna od najmarkantnijih li~nosti srpskog
dru{tva u drugoj polovini XIX veka. Borac za nacionalno i politi~ko oslobo|ewe, ~lan Srpske
kraqevske akademije i dramaturg
Narodnog pozori{ta u Beogradu
(1890-98), najpoznatiji je kao de~iji pesnik i autor elegi~nih li~nih ispovesti.
1928. Ro|en argentinski politi~ar i revolucionar Ernesto "^e"
U~estvovao u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji, a
u oktobru naredne godine zarobqen je i ubijen.
15. jun
1215. Engleski kraq Xon prihvatio
je, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum (Velika poveqa slobode) - temeq engleskog dr`avnog ure|ewa, simbol
borbe protiv apsolutizma i jedan
od najzna~ajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije.
1982. Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se
Britancima. Time je okon~an rat u
kojem je poginulo oko 1000 qudi.
1992. Srpski kwi`evnik Dobrica
]osi} izabran za prvog predsednika SR Jugoslavije.
2000. U poku{aju atentata u Budvi
lak{e rawen Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, u to
vreme jedne od najve}ih opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji.
Mala dvorana
od 20.00 i 22.00 ~asa
09–13.06.
Svet okeana,
od 20.00 ~asova
Akvarijum,
od 22.00 ~asa
14–20.06.
Alisa u zemqi ~uda
21–27.06.
Lov na biv{u `enu
28.06–04.07. Ajron men
10–13.06.
MATINE
Mala dvorana
Nedeqa, 20. jun u 11.00 ~asova
Svet okeana
Sinhronizovano na srpski u 3 D formatu
Cena ulaznice 150 dinara ( ura~unate i
nao~are za 3 d projekciju )
Redovna ulaznica - 200 dinara
[ID
Nema projekcije
SREMSKA MITROVICA
Bioskop ne radi
Jagode sa
sladoledom
Potrebno je za 4 porcije: 500 g jagoda, 1 ka{ika {e}era u prahu, 125 g
malina, 1 likerska ~a{ica tre{weva~e, 1 pakovawe krem sladoleda
od vanile.
• U srcu te nosim.
Ostala mesta su zauzeta.
• U rukama qudo`dera telefonski imenik postaje jelovnik.
• U sosu sam! ]ufta!
Priprema: O~istiti jagode, prepoloviti ih i posuti {e}erom u prahu. Ostaviti ih 1 sat na hladnom mestu. Zatim propasirati maline i dodati tre{weva~u. Sladoled krem
rasporediti u ohla|ene ~a{e za
servirawe, ukrasiti jagodama i preliti malinama.
STRANA 11.
Susret tradicije i inovacije
O
ve godine obele`ava se
50 godina uspe{nog rada
Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu i neprestanog
uspona ove nau~ne ku}e ka vrhu
lestvice najuglednijih evropskih akademskih institucija.
Proslavu jubileja kako i prili~i fakultetu in`ewerskih
nauka koji se dinami~no razvija, pratio je niz manifestacija,
od otvarawa Laboratorije za
ra~unarsku integraciju proizvodnih sistema, dodele zlatnih indeksa prvoj generaciji
studenata ma{instva, promocija kwiga i ~asopisa u izdawu
Fakulteta, prezentacije godi{weg izve{taja o bogatoj nau~no-istra`iva~koj delatnosti u
pro{loj godini i niz drugih doga|aja u znak se}awa na bogatu
tradiciju iz koje izrasta dana{wi Fakultet tehni~kih nauka,
jedna od najrazvijenijih visoko{kolskih institucija u oblasti
tehnike u regionu. U subotu, 29.
maja, sve~ana su promovisani
magistri i diplomirani in`eweri – masteri. Centralna proslava }e se odr`ati u utorak
15. juna, kojoj se o~ekuje prisustvo predsednika Vlade AP
Vojvodine dr Bojana Pajti}a.
Na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu ka`u da su ponosni na jubilej jer je tokom
svih proteklih 50 godina FTN
predwa~io u reformama u Srbiji i br`e od drugih ugra|ivao
svetske norme obrazovawa u
svoj sistem, {to je bilo od presudne va`nosti da studenti odmah po zavr{etku fakulteta
budu osposobqeni za daqi nau~ni rad, ili dobre poslove koji zahtevaju visoka tehni~kotehnolo{ka znawa. Mnogo je ~iwenica koje potvr|uju da je FTN
uvek hrabro, ali veoma promi{qeno prihvatao promene - jo{
u prvom krugu akreditovao je
sve svoje studijske programe
kao visoko{kolska ustanova, i
akreditovan je za obavqawe
nau~ne delatnosti, prvi je po~eo izdavawe dodataka diplo-
me i diplome na srpskom i engleskom jeziku, zamenu starih
diploma novim master diplomama, ocewivawe nastavnog
procesa i profesora od strane
studenata, ocewivawe nastavnog i nenastavnog osobqa i studijskih programa od strane diplomiranih studenata... A koje
su bile prelomne ta~ke u razvoju od Ma{inskog fakulteta
sa tri obrazovna profila ma{inske struke, do Fakulteta
tehni~kih nauka sa 58 studijskih programa, saznajemo u razgovoru sa dekanom profesorom
dr Ilijom ]osi}em.
- Fakultet tehni~kih nauka
potekao je od Ma{inskog fakulteta koji je osnovan 18. maja
1960. godine. Slede}a prelomna ta~ka u razvoju FTN je 1971.
godina, kada je formiran odsek
za elektrotehniku, a potom i
gra|evinarstvo. Sa uvo|ewem
novih studijskih programa, 22.
aprila 1974. Ma{inski fakultet, logi~no, mewa ime u Fakultet tehni~kih nauka. Zasluge
za to pripadaju profesoru @ivojinu ]ulumu i profesoru Dragutinu Zelenovi}u. [kolske
1979/80 godine zapo~iwu i studije iz oblasti saobra}aja. Nova faza u razvoju fakulteta, i
otvarawe mnogo ve}ih ambicija, nastupa 1996. godine sa dolaskom profesora Ranka Radovi}a i osnivawem smera arhitekture, ~ime smo zaokru`ili
klasi~ne in`ewerske struke ma{instvo, elektrotehnika,
ra~unarstvo, gra|evinarstvo,
saobra}aj i arhitektura. Osnivawem arhitekture, koja vi{e
nije bila samo klasi~na in`ewerska, ve} interdisciplinarna struka - spoj in`ewerstva i
umetnosti, napravili smo iskorak jedinstven u Srbiji. Stvorena je nova atmosfera i novi
na~in razmi{qawa, kao i novi
pogled na mogu}nosti fakulteta, {to je dovelo do razvoja i
drugih interdisciplinarnih
oblasti. Tako smo 1999. godine
osnovali in`ewerstvo za za{titu `ivotne sredine, grafi~ko in`ewerstvo i dizajn i
in`ewerski menaxment, da bi
osnivawem mehatronike i kasnije geomatike, na{ fakultet
napravio jo{ ve}i iskorak u interdisciplinarnost. Slede}a
prelomna ta~ka je 2004/5. godina, kada po~iwe ozbiqnije da
se uvodi bolowski sistem studirawa – i stvaraju se uslovi
da me|u prvima u Srbiji dobijemo akreditacije za nauku i za
sve studijske programe u nau~nim poqima i delatnostima koje se ovde razvijaju. Akreditovali smo najvi{e studijskih
programa u Srbiji – 58 studijskih programa na 11 in`ewerskih struka. Uvo|ewe bolowskog sistema po novom Zakonu o
visokom obrazovawu, otvorilo
je nove mogu}nosti da FTN postane deo jedinstvenog evropskog univerzitetskog prostora
u kome }e na{i studenti biti
ravnopravni sa svim studentima u svetu. Uveli smo dodatak
diplomi na srpskom i engle-
skom jeziku, a studije smo prilagodili novim me|unarodnim
zahtevima, ~ime smo obezbedili na{im studentima apsolutnu mobilnost bilo gde u svetu,
dakle - ne samo u Evropi. Na{i
studenti zavr{etkom studija
dobiju master diplomu koja je
prepoznatiqiva u svetu, mogu
bez problema da nastave doktorske studije na bilo kom univerzitetu u inostranstvu, ili
da se zaposle u bilo kojoj firmi od Amerike do Japana.
Zanimqivo je da su va{im
studentima vrata sveta bila
otvorena jo{ i pre primene
Bolowske deklaracije. Koliko je studenata do sada diplomiralo na FTN?
- Od osnivawa, pa do marta
ove godine, na Fakultetu tehni~kih nauka titulu diplomirani in`ewer i diplomirani
in`ewer master steklo je
12.373 studenta. Zvawe magistra tehni~kih nauka steklo je
728 kandidata, a zvawe doktora tehni~kih nauka 313 kandidata. U svim prelomnim fazama, pove}avao se broj studenata
koji su bili zainteresovani za
studije na ovom fakultetu. Na
po~etku je upisano 170 studenata, 1998. godine je ovde studiralo oko 4.000 studenata, a danas studira wih vi{e od 11 hiqada. Rast broja studenata je
pratio i rast broja nastavnika
i asistenata. Posebno treba ista}i da smo stalno vodili ra~una o podmlatku i da smo uvek,
Akreditovali smo najvi{e studijskih programa u Srbiji – 58 studijskih programa na 11 in`ewerskih struka. Uvo|ewe bolowskog sistema
po novom Zakonu o visokom obrazovawu, otvorilo je nove mogu}nosti da
FTN postane deo jedinstvenog evropskog univerzitetskog prostora u
kome }e na{i studenti biti ravnopravni sa svim studentima u svetu.
Uveli smo dodatak diplomi na srpskom i engleskom jeziku, a studije
smo prilagodili novim me|unarodnim zahtevima, ~ime smo obezbedili na{im studentima apsolutnu mobilnost bilo gde u svetu, dakle - ne
samo u Evropi.
SVE^ANO OTVARAWE AMFITEATRA NIKOLA TESLA I DODELA DIPLOMA:
Profesor dr Ilija ]osi} i akademik profesor dr Nikola Hajdin
12. STRANA
Prof. dr Ilija ]osi}
u svakoj fazi razvoja, imali duplo ve}i broj asistenata od
broja nastavnika. Nastojali
smo da svi mladi qudi koji su
`eleli da se usavr{avaju bilo
gde u svetu, dobiju tu mogu}nost
- i u najte`im uslovima, mi smo
im omogu}avali da borave i
usavr{avaju se na najpresti`nijim institucijama u svetu.
Na{i nastavnici danas dr`e
nastavu na univerzitetima od
Amerike do Japana, i oni su na{a dragocena spona sa svetom –
neki od wih se vrate, donesu
ovde va`ne projekte i znawa i
ostanu, neke smo izabrali za
gostuju}e profesore koji periodi~no dr`e predavawa ovde,
ali i oni koji su odlu~ili da se
ne vrate, ne prekidaju vezu sa
Fakultetom tehni~kih nauka i
~esto poma`u na{im studentima da odu na usavr{avawe u
inostranstvo.
[ta }e biti va{i prioriteti u narednom periodu?
- U `i`u na{eg budu}eg rada
stavqamo dva principa: kvalitet i efikasnost. @elimo da
na{e studije budu jo{ kvalitetnije i da studenti u {to kra}em
vremenu diplomiraju, da bi se
ukqu~ili u doktorske studije
ili u proces rada. Kada ka`em
da nam je kvalitet jedan od
kqu~nih principa, to zna~i da
ne}emo upisivati vi{e studenata nego do sada, nego mawe poo{tri}emo kriterijume, bi}e
te{ko upisati FTN, i to }e mo}i zaista samo najboqi sredwo{kolci. Jer, kvalitet sredwo{kolaca koji ulaze na fakultet u velikoj meri defini{e i kvalitet in`ewera koji
izlaze sa fakulteta. @elimo
da upi{emo najboqe maturante
i da wima pru`imo najboqe mogu}e uslove i najvi{a znawa, da
bi oni mogli da grade dru{tvo
zasnovano na znawu - to je Evropa proklamovala Lisabonskom
agendom, a mi tu `elimo da budemo ravnopravni ~lanovi
evropskog dru{tva znawa. To
istovremeno zna~i da kvalitet
nastavnog kadra mora biti izuzetan, i da opremqenost na{ih
laboratorija i prostora gde
studenti u~e moramo podi}i na
jo{ vi{i nivo.
Da li je izgradwa Tehnolo{kog parka jedan od koraka u
obezbe|ewu boqih prostornih uslova za studije i nau~no-istra`iva~ki rad?
- Imaju}i u vidu da je Fakultet tehni~kih nauka prvi napravio iskorak i do sada je,
kao inkubator, razvio 53 preduze}a, od kojih su neka ve} velika i ozbiqna preduze}a u kojima rade na{i najboqi in`eweri, i da smo u~estvovali u
formirawu poslovnog inkubatora u Novom Sadu, pored sopstvenih sredstava koja nisu mala, o~ekujemo da }e i od zajma
za nau~nu infrastrukturu
Evropske banke deo sredstava
biti ulo`en u razvoj Tehnolo{kog parka Univreziteta u Novom Sadu. Prva faza Tehnolo{kog parka bi}e na FTN-u, gde
bismo smestili odre|en broj
9. jun 2010.
CMYK
CMYK
I N T E R V J U : PROF. DR ILIJA ]OSI], POVODOM 50 GODINA FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA U NOVOM SADU
malih firmi koje smo mi razvili, i gde }e se smestiti nove
firme koje se tek razviju i kojima je u po~etku potrebna pomo}. Tako|e, izgradwom Tehnolo{kog parka re{avamo problem prostora za nau~no-istra`iva~ki rad i za laboratorije
- imamo mnogo istra`iva~ke
opreme koju smo obezbedili
kroz veliki broj me|unarodnih
projekata, a koju nemamo gde da
smestimo. Poznato je da se nastava na na{im najrazvijenijim
departmanima - za elektrotehniku i ra~unarstvo i departmanu za gra|evinarstvo, odvija u
neuslovnim prostorijama u
biv{oj fabrici ma{inskih delova. Moramo da stvorimo
uslove da te na{e najboqe in`ewere koje svi tra`e, {kolujemo u mnogo boqim uslovima –
oni to zaslu`uju. U prvoj fazi
bi}e izgra|eno 2.200 kvadratnih metara prostora, gde }emo
da preselimo istra`iva~e iz
stare zgrade, ~ime }e se stvoriti uslovi da se ona sru{i i
na wenom mestu izgradi nova, u
okviru druge faze Tehnolo-
S
tudent prve generacije i prvi predsednik Saveza studenata Ma{inskog fakulteta u Novom Sadu, potom
~lan Upravnog odbora
FTN, generalni direktor
NIS-a pre 1989 i posle
2000 godine, Jovan Vuli}
danas ka`e da ima mnogo
razloga za zadovoqstvo i
ponos {to je zavr{io
upravo Fakultet tehni~kih nauka:
- Nije va`no {ta je ko u
`ivotu bio, ~ime se bavio, {ta je radio, ve} {ta
je uradio, dokle je stigao.
Samo rezultati se broje.
Iza FTN je impozantan
broj diplomiranih studenata, magistara i doktora
nauka,
istra`iva~kih
projekata i nau~nih radova. Danas je to po broju
studenata i nastavnika,
studijskih programa, nau~nih projekata i in`ewerskih struka, za na{e prilike
fakultet-gigant,
fakti~ki
univerzitet
tehni~kih nauka. Dakle,
50 godina postojawa jesu
za svako po{tovawe, ali
po{tovawe zavre|uju pre
svega ostvareni rezultati.
9. jun 2010.
INTERNET CENTAR FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA
{kog parka, gde }e biti dovoqno prostora za elektrotehniku
i ra~unarstvo.
Recite nam, za kraj: kako vidite Fakultet tehni~kih nauka u narednih 50 godina?
- Siguran sam da }e se FTN i
daqe sna`no razvijati, da }e
neke klasi~ne struke da se ugase, ali da }e se razviti nove
interdisciplinarne struke zasnovane na znawu potrebnom za
21. vek. Ovo }e biti vek mikrosistema i mikroelemenata, vek
inteligentnih, virtuelnih sistema i to }e biti osnova za
razvoj in`ewerskih struka u
periodu koji dolazi. Na{ fakultet }e virtuelno biti povezan sa svim fakultetima i in-
stitucijama koje se bave nau~nim oblastima koje se i ovde
izu~avaju. Svi }emo biti deo
jedne velike svetske mre`e u
kojoj }e svako raditi ono {to
najboqe zna, a koristi}e znawa
drugih iz mre`e najboqih. O~ekujem da }e Fakuletet tehni~kih nauka sa disciplinama koje
izu~ava, imati nekoliko ~vori{ta te velike svetske mre`e
znawa. Mi ve} sada jesmo va`an deo jedinstvenog svetskog
obrazovnog prostora – potvr|uju to na{i studenati koji rade
{irom sveta, razvijena me|unarodna saradwa Fakulteta tehni~kih nauka i veliki me|unarodni
nau~no-istra`iva~ki
projekti na kojima smo anga`ovani.
Program
proslave jubileja
Povodom obele`avawa 50 godina postojawa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu,
pripremqen je program proslave koja }e biti uprili~ena 15. juna. U 11 ~asova u amfiteatru „Nikola Tesla“ odr`a}e se Sve~ana
akademija, a zatim i koktel u Klubu studenata tehnike, gde je za 20 ~asova zakazan koncert VIS Ma{inac.
Broje se samo rezultati
[ta Vi li~no do`ivqavate kao najve}u
vrednost i glavnu karakteristiku FTN u
prethodnih 50 godina.
- Izuzetna vitalnost
Fakulteta jedna je od
glavnih karakteristika
za svih 50 godina postojawa. To je bila sposobnost
Fakulteta da se u kriti~nim periodima fantasti~no prilago|ava potrebama dru{tva, novim
tehni~ko-tehnolo{kim
dostignu}ima i da u skladu sa wima unapre|uje nastavu i nau~no-istra`iva~ki rad. Fakultet tehni~kih nauka je u tim trenucima dobro procewivao
potrebe dru{tva i privrede i na vreme odustajao od onoga {to je prevazi|eno. Imao je snage da
na vreme "odse~e" po neki
deo programa koji je objektivno pripadao pro{losti i da prihvati nove in`ewerske struke, programe i projekte, koji }e mu
obezbediti kop~u sa budu}no{}u. Kad se ka`e,
li~i na frazu, ali u praksi to nije bilo ni malo
lako. Da se nije blagovremeno prilago|avao prome-
nama, pitawe je {ta bi bilo sa Ma{inskim fakultetom iz na{e mladosti.
Klasi~ni ma{inski fakulteti vi{e nisu atraktivni, kadrovi koje oni
{koluju vi{e nisu potrebni tr`i{tu. Takvi fakulteti, ako nisu sposobni da
se mewaju kao {to je to ~inio FTN, mogu samo da se
ugase ili da tavore. Ta
vitalnost i sposobnost
prihvatawa savremenih
tehni~ko-tehnolo{kih
tendencija i potreba dru{tva i wihova ugradwa u
nastavni proces i nau~noistra`iva~ku delatnost,
za mene je glavna karakteristika Fakulteta za 50
godina wegovog postojawa.
Pomenuo bih jo{ jednu
karakteristiku Fakulteta. To je wegova otvorenost prema svetu i srodnim obrazovnim i nau~noistra`iva~kim institucijama, spremnost da se
kroz saradwu u~i, stru~no
usavr{ava i razvija. I u
vreme kad je to bilo zaista te{ko, Fakultet se
nije zatvarao, {to je zasluga qudi koji su ga vodili, znaju}i da je zatvo-
renost pogubna za nauku,
da morate oti}i u svet da
biste videli koliko
stvarno vredite. Vremenom stvari su se mewale i
Fakultet je postajao sve
atraktivniji za druge, po`eqan partner za saradwu, sve interesantniji za
rad na zajedni~kim projektima. I to je pravi podatak o napretku i razvoju Fakulteta, o putu sa koga nema povratka.
Mislite li da je Fakultet svoju vitalnost
uspeo da prenese i na
studente, da u wima razvije potrebu stalnog
usavr{avawa.
- Sasvim nesporno i to
ne bi trebalo posebno dokazivati. Ali i obrnuto.
Studenti, kao prirodno
najvitalniji deo Fakulteta, pre svega kroz svoje
studentske organizacije,
imali su u svemu tome veoma va`nu ulogu. Od prvih
dana do danas, prepoznavali su se upravo po tome
{to su se veoma uspe{no
borili, ne samo za klasi~na studentska prava,
od ispitnih rokova, preko
stipendija i studentskih
domova, do radnog prostora i drugih uslova, ve} i
za kvalitet nastave i uxbenika, za ugled Fakulteta. Imali su veoma anga`ovan stav kad se odlu~ivalo o razvoju Fakulteta,
kvalitetu ve`bi i nastave, opremawu kabineta i
laboratorija, studentskoj
praksi, me|unarodnoj saradwi, stru~nom usavr{avawu posle zavr{enih
studija i sl. Veoma dobro
su znali da od toga zavisi
{ta }e sa wima biti sutra, kad diplomiraju.
Tu svoju aktivnu poziciju studenti su u~vrstili,
prvi u Srbiji, pravom da
ocewuju svoje profesore i
asistente. Pokazalo se da
studentska ocena o tome
kakav je neko kao nastavnik i kao ~ovek deluje veoma pozitivno i podsticajno na promene u nastavi i na Fakultetu uop{te.
Od relativno marginalnog zna~aja u po~etku, to je
postala
"institucija",
faktor sa kojim danas svi
na Fakultetu moraju da
ra~unaju.
Kao ~ovek iz privrede, kako ocewujete sa-
Jovan Vuli}
radwu FTN sa privredom i wegovu sposobnost da {koluje potrebne kadrove?
- FTN je imao dobru saradwu sa privredom, boqu od mnogih drugih fakulteta. Dug je spisak organizacija sa kojima se sara|ivalo i sara|uje,
ostvaren je dobar deo prihoda po toj osnovi, realizovani su interesantni i
va`ni, ukqu~iv i zajedni~ki projekti. Ali mo}i
}e se znatno vi{e, naro~ito nakon finansijske
krize koja nije bez tragova i u ovoj oblasti i nakon
izgradwe Tehnolo{kog
parka u Novom Sadu, kao
sna`ne materijalne osnove za sve aktivnosti na
ovom planu.
STRANA 13.
CMYK
CMYK
Od osnivawa, pa do
marta ove godine, na
Fakultetu tehni~kih
nauka titulu diplomirani in`ewer i
diplomirani in`ewer master steklo je
12.373 studenta. Zvawe magistra tehni~kih nauka steklo je
728 kandidata, a zvawe doktora tehni~kih
nauka 313 kandidata.
U svim prelomnim
fazama, pove}avao se
broj studenata koji su
bili zainteresovani
za studije na ovom
fakultetu. Na po~etku je upisano 170 studenata, 1998. godine
je ovde studiralo oko
4.000 studenata, a danas studira wih vi{e od 11 hiqada
FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA
21000 Novi Sad, Trg D. Obradovi}a 6
OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE
1. Na Fakultet se mo`e upisati ukupno 1560 studenata, od kojih:
= 1000 studenata ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta
= 560 samofinansiraju}ih studenata
Na pojedine oblasti (struke) mo`e se upisati slede}i broj studenata:
Oblast - studijskiprogram
Ma{instvo:
[kolarina
iz
samofinansiraju}i ukupno
buxeta
samofinansiraju}i strani
180
0
180
= Proizvodno ma{instvo
50
0
50
4.a Prvi upisni rok:
= Mehanizacija i konstrukciono
ma{instvo
50
0
50
Prijavqivawe kandidata:
23. 24. i 25. juna 2010. god. od 9 – 13 sati.
= Energetika i procesna tehnika
50
0
50
= Tehni~ka mehanika
30
0
30
Polagawe prijemnih ispita obavi}e se po slede}em rasporedu:
320
40
360
= Energetika, elektronika i
telekomunikacije
150
30
180
= Ra~unarstvo i automatika
Elektrotehnika i ra~unarstvo:
90.000
90.000
2.000 €
i upisa. U skladu sa izlo`enim, skre}e se pa`wa
kandidatima da pa`qivo popune prijavne listove, prate termine koji su va`ni tokom konkursa
i upisa, jer se naknadne izmene i ka{wewa ne}e
uva`avati.
2.000 €
170
10
180
Gra|evinarstvo:
90
60
150
90.000
2.000 €
Arhitektura i urbanizam:
40
60
100
100.000
2.000 €
Saobra}aj:
90.000
2.000 €
90.000
2.000 €
90
80
170
= Saobra}aj i transport
70
40
110
= Po{tanski saobra}aj i
telekomunikacije
20
40
60
Industrijsko in`ewerstvo
i menaxment:
80
100
180
= Industrijsko in`ewerstvo
30
30
60
50
70
120
Grafi~ko in`ewerstvo i dizajn:
50
70
120
90.000
2.000 €
In`ewerstvo za{tite `ivotne
sredine i za{tite na radu:
50
130
180
90.000
2.000 €
= In`ewerstvo za{tite `ivotne
sredine
30
90
120
= In`ewerski menaxment
= In`ewerstvo za{tite na radu
Mehatronika:
Geodezija i geomatika:
UKUPNO:
14. STRANA
Objavqivawe kona~nih rang lista po
studijskim programima:
04. jula 2010. god. do 22:00 sata
Upis primqenih kandidata:
05. – 10. jula 2010. god. od 9:00 – 13:00 sati
20
40
60
50
10
60
90.000
2.000 €
90.000
2.000 v
50
10
60
1000
560
1560
NAPOMENA:
Ta~an broj buxetskih studenata u okviru predvi|enih kvota bi}e poznat nakon {to Ministarstvo
prosvete Republike Srbije da saglasnost na Odluku o broju studenata za upis u prvu godinu diplomskih akademskih studija-master i doktorskih studija koji se finansiraju iz buxeta A.P.
Vojvodine na Fakultetima u sastavu Univerziteta
u Novom Sadu u {kolskoj 2010/2011. godini.
Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, studentima koji pla}aju {kolarinu {kolske 2010/10. obezbe|uje iste uslove i prava studirawa kao i studentima
~ije se {kolovawe finansira iz buxeta Republike
Srbije.
2. Za upis na studije mogu konkurisati lica sa zavr{enim sredwim obrazovawem u ~etvorogodi{wem
trajawu.
3. Lica koja konkuri{u u prvu godinu osnovnih studija pola`u prijemni ispit iz slede}ih predmeta:
- Matematika:
za upis na Elektrotehniku i ra~unarstvo; Gra|evinarstvo; Saobra}aj; Mehatroniku; Geodeziju i geomatiku.
- Matematika sa proverom sklonosti za studije
odgovaraju}e struke:
za upis na Ma{instvo; Industrijsko in`ewerstvo i
in`ewerski menaxment; Grafi~ko in`ewerstvo i
dizajn; In`ewerstvo za{tite `ivotne sredine i za{tite na radu.
- Geometrija sa arhitektonskom i op{tom kulturom, Slobodoru~no crtawe i Prostorna kompozicija:
za upis na Arhitekturu i urbanizam.
Kandidat koji je kao u~enih III i IV razreda sredwe
{kole osvojio jedno od tri pojedina~na mesta na Republi~kom takmi~ewu koje organizuje Ministarstvo
prosvete i sporta, odnosno Saveznom ili Me|unarodnom takmi~ewu iz:
- Matematike, ne pola`e deo prijemnog ispita iz
matematike za studije gde je predvi|en prijemni is-
1. Arhitektura i urbanizam:
= Geometrija sa arhitektonskom i op{tom kulturom
- 30. juna 2010. god. od 09:00 – 11:00 sati
= Prostorna kompozicija – 01. jula 2010. god. od
09:00 – 11:00 sati
= Slobodoru~no crtawe – 02. jula 2010. god. od
09:00 – 12:00 sati
2. Saobra}aj; Gra|evinarstvo; Geodezija i geomatika
= Matematika – 30. juna 2010. god od 13:00 – 17:00
sati
3. Elektrotehnika i ra~unarstvo; Mehatronika
= Matematika – 01. jula 2010. god. od 13:00 – 17:00
sati
4. Ma{instvo; Industrijsko in`ewerstvo i in`ewerski menaxment; Grafi~ko in`ewerstvo
i dizajn; In`ewerstvo za{tite `ivotne sredine i za{tite na radu
= Matematika sa proverom sklonosti za studije odgovaraju}e struke – 02. jula 2010. god. od 13:00 –
16:00 sati
pit iz matematike i vrednuje se odgovaraju}i deo prijemnog ispita maksimalnim brojem bodova za taj deo
(ako se pola`e samo matematika boduje se sa 60 bodova, ako se pola`e Matematika sa proverom sklonosti
odgovaraju}e oblasti boduje se sa 30 bodova).
- Stru~nog predmeta oblasti iz provere sklonosti
za studije odgovaraju}e oblasti ne pola`e taj deo
prijemnog ispita i vrednuje se odgovaraju}i deo prijemnog ispita maksimalnim brojem bodova za taj deo.
Kao dokaz kandidat treba da prilo`i overenu fotokopiju diplome prilikom konkurisawa na Fakultet
i ne treba da prisustvuje prijemnom ispitu ili delu
prijemnog ispita za koji je oslobo|en.
Pripadnik nacionalne mawine ~iji je jezik u slu`benoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine mo`e polagati prijemni ispit na materwem jeziku na osnovu
li~nog zahteva.
Prijemni ispit }e se polagati u prostorijama Fakulteta, prema rasporedu koji }e biti objavqen na
ulaznim vratima Fakulteta.
Prilikom konkurisawa kandidat dobija prijavni
list sa prate}om dokumentacijom.
Kandidat ima pravo da se prijavi na najvi{e 3
(tri) studijska programa, pri ~emu je du`an da pola`e prijemne ispite za sve odabrane studijske programe (ako su razli~iti prijemni ispiti kandidat pla}a
cenu svakog prijemnog ispita). Na prijavnom listu
kandidat se opredequje za osnovnu `equ (1), i navodi spisak ostalih `eqa po prioritetu (2, 3). Prijavni list se predaje na {alteru Studentske slu`be gde
je nazna~ena osnovna `eqa kandidata. Od referenta
Studentske slu`be kandidat dobija overenu potvrdu
sa jedinstvenim konkursnim brojem sa kojim kandidat
ide na prijemni ispit. Konkursni broj je identifikacioni broj svakog kandidata po kojim }e se voditi sve
vreme konkursa i upisa.
Strogo je zabraweno predavawe vi{e prijavnih
listova na razli~itim {alterima! Kandidati }e
prilikom konkursa potpisivati izjave o tome da
su upoznati sa procedurom sprovo|ewa konkursa
Sremske
informativne
novine
Upis se vr{i na osnovu jedinstvene rang liste i
prozivke u amfiteatrima Fakulteta i to:
I 05 - 06. jula od 9:00 - 13:00 sati – mogu da se upi{u kandidati kojima je ispuwena osnovna `eqa za
studirawe na teret buxeta (bez prozivke).
II. Prozivka (svih neupisanih kandidata) – prema slede}em rasporedu:
07. jula u 10 sati – studijski program Ra~unarstvo i automatika. Svi kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa za Ra~unarstvo i automatiku su du`ni da do|u na Fakultet u 10 sati. Kandidat koji se ne pojavi na
prozivci smatra}e se da je odustao od upisa
studijskog programa Ra~unarstvo i automatika.
07. jula u 10 sati – studijski program: Energetika, elektronika i telekomunikacije. Svi
kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa za Energetiku, elektroniku i telekomunikacije su du`ni da do|u na Fakultet u
10 sati. Kandidat koji se ne pojavi na prozivci
smatra}e se da je odustao od upisa studijskog
programa Energetike, elektronike i telekomunikacije.
07. jula u 10 sati – studijski program: Mehatronika. Svi kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa Mehatronika su du`ni
da do|u na Fakultet u 10 sati. Kandidat koji se
ne pojavi na prozivci smatra}e se da je odustao
od upisa studijskog programa Mehatronika.
08. jula u 10 sati – studijski program: Arhitektura i urbanizam. Svi kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa Arhitekture i urbanizma su du`ni da do|u na Fakultet
u 10 sati. Kandidat koji se ne pojavi na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa studijskog programa Arhitekture i urbanizam.
08. jula u 11 sati – studijski program Gra|evinarstvo. Svi kandidati koji se nalaze na rang
listi studijskog programa Gra|evinarstva su
du`ni da do|u na Fakultet u 11 sati. Kandidat
koji se ne pojavi na prozivci smatra}e se da je
odustao od upisa studijskog programa Gra|evinarstva.
08. jula u 11 sati – oba studijska programa iz
oblasti: Saobra}aj. Svi kandidati koji se nalaze na rang listama nekog od dva studijska
4
4
4
4
4
4
9. jun 2010.
programa iz oblasti Saobra}aja su du`ni da
do|u na Fakultet u 11 sati. Kandidat koji se
ne pojave na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa studijskih programa iz oblasti
Saobra}aj.
08. jula u 11 ~asova – studijski program Geodezija i geomatika. Svi kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa geodezija i geomatika su du`ni da do|u na Fakultet
u 11 sati. Kandidat koji se ne pojavi na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa studijskog programa Geodezija i geomatika
09. jula u 10 sati – studijski programi Industrijsko in`ewerstvo i In`ewerski menaxment. Svi kandidati koji se nalaze na rang
listama jednog od dva studijska programa, Industrijsko in`ewerstvo i In`ewerskog menaxment su du`ni da do|u na Fakultet u 10 sati. Kandidat koji se ne pojavi na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa na studijske
programe Industrijsko in`ewerstvo i In`ewerskog menaxment.
09. jula u 11 sati – studijski program Grafi~ko in`ewerstvo i dizajn. Svi kandidati koji se nalaze na rang listi studijskog programa
Grafi~ko in`ewerstvo i dizajn su du`ni da
do|u na Fakultet u 11 sati. Kandidat koji se
ne pojavi na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa studijskog programa Grafi~ko
in`ewerstvo i dizajn.
09. jula u 11 sati – studijski programi In`ewerstvo za{tite `ivotne sredine i za{tite na radu. Svi kandidati koji se nalaze na
rang listi studijskog programa In`ewerstvo
za{tite `ivotne sredine su du`ni da do|u na
Fakultet u 11 sati. Kandidat koji se ne pojavi
na prozivci smatra}e se da je odustao od upisa studijskog programa In`ewerstvo za{tite
`ivotne sredine.
09. jula u 12 sati – sva ~etiri studijska programa iz oblasti: Ma{instva. Svi kandidati
koji se nalaze na rang listama jednog od ~etiri studijska programa iz oblasti Ma{instva
su du`ni da do|u na Fakultet u 12 sati. Kandidat koji se ne pojavi na prozivci smatra}e se
da je odustao od upisa nekog studijskog programa iz oblasti Ma{instva.
10. jula u 10 sati – generalna prozivka neupisanih kandidata na eventualna upra`wena mesta. Tada }e se mo}i upisati i kandidati
koji nisu prijavili dati studijski program u
prijavi pod uslovom da su polagali prijemni
ispit. Nakon kompletne prozivke definitivno se zavr{ava upis na Fakultet.
Po zavr{etku upisa kandidati koji nisu upisani
treba da podignu svoja dokumenta do 17. jula 2010. godine. Posle tog roka dokumenti ne}e biti sa~uvani.
Ako na nekom studijskom programu ostane slobodnih mesta dati studijski program }e mo}i upisati i
lica koja su na nekom drugom fakultetu polagala
odgovaraju}i prijemni ispit i imaju dovoqan broj
bodova za upis i polo`en prijemni ispit (osvojenih
na prijemnom ispitu minimalno 14. bodova). Upis
takvih kandidata }e se obaviti do 15. jula 2010. godine.
4
4
5. Potrebna dokumenta:
5.a Dokumenta za prijavqivawe na konkurs:
4 Prijavni list (dobija se na dan prijavqivawa na
Fakultetu).
4 Svedo~anstva sva ~etiri razreda sredwe {kole
(ukoliko se ostavqaju fotokopije potrebno je doneti originale na uvid)
Diploma o zavr{nom – maturskom ispitu (fotokopija i/ili original)
Izvod iz mati~ne kwige ro|enih bez obzira na
datum izdavawa (fotokopija i/ili original)
Dokaz o uplati tro{kova za organizovawe prijemnog ispita (original uplatnica)
S obzirom da se podnose originalna dokumenta na
uvid fotokopije ne moraju biti overene.
4
4
4
5.b Dokumenta za upis:
4 Komplet za upis (sadr`i: fasciklu za upis: dva
[V-20 obrasca; indeks; dva uverewa o studirawu, a dobija se na dan upisa uz prikaz uplatnice
o tro{kovima upisa, na Fakultetu).
Svedo~anstva svih ~etiri razreda sredwe {kole (originalna).
Diploma o zavr{nom – maturskom ispitu (original).
Izvod iz mati~ne kwige ro|enih bez obzira na
datum izdavawa (original).
Dve fotografije formata 3.5 h 4.5 cm
Dokaz o uplati tro{kova upisa (original uplatnica) u iznosu od 6.300 dinara.
Dokaz o uplati tro{kova samofinansirawa (original uplatnica).
4
4
4
4
4
4
4
4
6. Nov~ane naknade
Tro{kovi polagawa prijemnog ispita
- sve oblasti sem arhitekture:
- arhitektura:
Tro{kovi upisa:
- upis:
- aktivnosti studentskog parlamenta:
4
4
4. b Drugi upisni rok
U slu~aju da se ne popuni utvr|eni broj planiranih mesta za upis po Konkursu na nekom od studijskih programa, pristupi}e se realizaciji upisa u
septembarskom upisnom roku.
Prijavqivawe kandidata za studijske programe
na kojima nije popuwen utvr|en broj planiranih mesta obavqa}e se po~etkom septembra. Broj slobodnih mesta po studijskim programima i termini prijave, polagawa prijemnog ispita i upisa primqenih
kandidata, bi}e objavqen 01. avgusta 2010. godine.
Prijavqivawe kandidata u septembarskom upisnom roku:
01. i 02. septembar 2010. god. od 9 – 13 sati.
Prijemni ispit za sve studijske programe na kojima ostane slobodnih mesta
03. septembar 2010. god. od 13 – 17 sati
Objavqivawe kona~nih rang lista
05. septembar 2010. god. do 14 sati
Upis primqenih kandidata na studijskim programima na kojima ostane slobodnih mesta
06. i 07 septembar 2010. god. od 8 – 13 sati
Prijavqivawe, organizacija prijemnih ispita i
upis obavqa}e se po istim propozicijama kao i u
junskom upisnom roku.
Po zavr{etku upisa kandidati koji nisu upisani
treba da podignu svoja dokumenta do 18. septembra
2010. godine. Posle toga roka dokumenti ne}e biti
sa~uvani.
Ako na nekom studijskom programu ostane slobodnih mesta dati studijski program }e mo}i upisati i
lica koji su na nekom drugom fakultetu polagali
odgovaraju}i prijemni ispit i imaju dovoqan broj
bodova za upis i polo`en prijemni ispit (osvojenih
na prijemnom ispitu minimalno 14. bodova). Upis
takvih kandidata }e se obaviti do 18. septembra
2010. godine.
9. jun 2010.
6.000,00 din.
7.000,00 din.
6.300,00 din.
6.000,00 din.
0.300,00 din.
7. Ostvarivawe prava na upis /rangirawe
Kandidat za upis na studijski program mo`e osvojiti ukupno najvi{e 100 bodova i to po osnovu op{teg
uspeha u sredwoj {koli i po osnovu rezultata postignutog na prijemnom ispitu.
Pod op{tim uspehom u sredwoj {koli podrazumeva
se zbir prose~nih ocena u svakom razredu sredwe
{kole pomno`en sa 2. Po ovom osnovu kandidat mo`e
ste}i najmawe 16, a najvi{e 40 bodova. Op{ti uspeh u
sredwoj {koli ra~una se zaokru`ivawem na dve decimale.
Na prijemnom ispitu kandidat mo`e ste}i od 0 do
60 bodova. Kandidat je polo`io prijemni ispit (i time stekao pravo na rangirawe radi upisa) ukoliko na
prijemnom ispitu osvoji najmawe:
- 14 bodova iz matematike za kandidate koji pola`u
samo matematiku,
- 7 bodova iz matematike i 7 bodova iz testa provere
sklonosti za kandidate koji pola`u matematiku
sa proverom sklonosti za studije odgovaraju}e
oblasti.
- 4 boda iz geometrije sa arhitektonskom i op{tom
kulturom, 5 bodova iz prostorne kompozicije i 5
bodova iz slobodoru~nog crtawa za kandidate koji pola`u prijemni ispit za Arhitekturu.
Kandidat se mo`e upisati na studijski program u
statusu studenta koji se finansira iz buxeta (status
buxetskog studenta) ili studenta koji sam finansira studije (status samofinansiraju}eg studenta) u
zavisnosti od ukupnog broja ostvarenih bodova, mesta na rang listi i broja utvr|enog za upis kandidata.
Kandidat se mo`e upisati u statusu buxetskog studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj rang listi do
broja odobrenog za upis kandidata na teret buxeta i
ako osvoji najmawe 51 bod.
Kandidat se mo`e upisati u statusu samofinansiraju}eg studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj
rang listi do broja utvr|enog za upis samofinansiraju}ih studenata i ako osvoji najmawe 30 bodova.
Za svaki studijski program se utvr|uje jedinstvena
rang lista svih kandidata sa ukupnim brojem bodova
ste~enim po svim kriterijumima utvr|enim konkursom. Mesto na jedinstvenoj rang listi i broj ukupno postignutih bodova odre|uju da li kandidat mo`e biti
upisan u prvu godinu osnovnih studija, kao i da li }e
biti finansiran na teret buxeta ili na teret samofinansirawa.
4
4
4
4
4
Svaki kandidat }e biti rangiran u okviru studijskog programa koji je prijavio kao osnovnu `equ
Ako je kandidat na osnovnoj `eqi stekao pravo
upisa na teret buxeta, pojavi}e se samo na rang
listi tog studijskog programa.
Ako kandidat na osnovnoj `eqi nije stekao pravo upisa na teret buxeta, on }e biti ravnopravno
rangiran i u okviru onog studijskog programa koji je naveo pod rednim brojem 2 (dva) i za koji je
polagao odgovaraju}i prijemni ispit.
Ukoliko kandidat stekne pravo upisa na teret
buxeta studijskog programa koji je naveo pod rednim brojem 2 (dva), on se ne}e pojaviti na rang listi studijskog programa koji je naveo pod rednim
brojem 3 (tri).
Ukoliko kandidat ne stekne pravo upisa na teret buxeta u okviru studijskog programa koji je
naveo pod rednim brojem 2 (dva), bi}e ravnopravSremske
informativne
novine
no rangiran i u okviru studijskog programa koji
je naveo pod rednim brojem 3 (tri) i za koji je polagao odgovaraju}i prijemni ispit.
8. Na~in i rokovi za podno{ewe `albi na
utvr|eni redosled
Na regularnost prijemnog ispita - 24 sata nakon
odr`anog ispita u vremenu od 8-12 sati u Studentsku
slu`bu.
Na broj osvojenih bodova na prijemnom ispitu - 24
sata nakon objavqivawa liste sa osvojenim bodovima
sa datog prijemnog ispita u vremenu od 8-12 sati u Studentsku slu`bu.
Na redosled kandidata za upis na prvu godinu studija - 24 sata nakon izlaska jedinstvene rang liste, u
vremenu od 8-12 sati u Studentsku slu`bu.
Po prigovoru u~esnika konkursa Komisija za sprovo|ewe prijemnog ispita donosi re{ewe u roku od 24
sata od dana prijema prigovora.
Ako je kandidat nezadovoqan re{ewem Komisije on
mo`e podneti prigovor Dekanu Fakulteta u roku od 24
sata od prijema re{ewa. Dekan Fakulteta re{ava po
prigovoru u roku od 24 sata od wenog prijema.
9. Dr`avqani Srbije koji su prethodno obrazovawe
stekli u inostranstvu mogu upisati osnovne studije do
2 % preko utvr|enog broja. Kandidati koje je zavr{ilo prethodno obrazovawe ili deo obrazovawa u inostranstvu mo`e da se upi{e na studijski program ako
mu se prizna ste~ena strana {kolska odnosno visoko{kolska isprava u skladu sa zakonom i posebnim op{tim aktom Univerziteta.
10. Upis stranih dr`avqana
Na prvu godinu osnovnih studija Fakulteta mogu se
upisati pod istim uslovima i strani dr`avqana.
Kandidati – strani dr`avqani, prilikom prijavqivawa na konkurs, podnose nostrifikovane diplome o
zavr{enoj sredwoj {koli u ~etvorogodi{wem trajawu.
Strani dr`avqanin pla}a {kolarinu u toku celog
{kolovawa, osim ako me|unarodnim sporazumom ili
bilatelarnim sporazumom univerziteta nije druga~ije odre|eno.
Strani dr`avqanin mo`e da se upi{e na studijski
program ako pru`i dokaz o poznavawu srpskog jezika u
skladu sa Statutom Univerziteta odnosno o poznavawu jezika na kojem se izvodi nastava i ako je zdravstveno osiguran.
Strani dr`avqanin i dr`avqanin Srbije koji je
zavr{io prethodno obrazovawe u inostranstvu, mo`e
uslovno da se upi{e na studijski program u slu~aju kada postupak za priznavawe strane {kolske odnosno
visoko{kolske isprave nije zavr{en pre roka za podno{ewe prijave za upis. U slu~aju da zahtev za priznavawe bude odbijen ili ako priznavawe inostrane javne isprave ne daje pravo na upis studijskog programa
na koji se lice prijavilo, smatra}e se da uslovni upis
nije ni izvr{en.
PODNO[EWE PRIMEDBI I WIHOVO RE[AVAWE VR[I SE U STRIKTNO ODRE\ENIM VREMENSKIM TERMINIMA. SKRE]E SE [email protected] KANDIDATIMA DA SE STROGO [email protected] NAVEDENIH ROKOVA, JER SE NEBLAGOVREMENO PODNETE PRIMEDBE NE]E [email protected]
11. Napomena
Pripremna nastava
Za kandidate koji pola`u prijemni ispit iz Matematike i Matematike sa proverom sklonosti za studije odgovaraju}eg studijskog programa Fakultet organizuje pripremnu nastavu iz matematike koja je u toku,
dok }e u junu biti odr`ani dodatni kursevi u zavisnosti od interesovawa. Posledwe nedeqe pred prijemni ispit, bi}e odr`ani kursevi ponavqawa gradiva.
Sve informacije mo`ete dobiti na telefon 6350-770
ili na sajtu Fakulteta.
Za kandidate koji pola`u prijemni ispit za upis
Arhitekture i urbanizma organizuje se pripremna nastava iz Prostorne kompozicije i Slobodoru~nog crtawa. Kursevi su jednomese~ni i kandidat se mo`e
ukqu~iti svake prve subotu u mesecu.
Priprema na ova dva predmeta je nezavisna, stoga
kandidat mo`e poha|ati samo jedan ili oba predmeta.
Sve informacije mo`ete dobiti na telefon 6350 –
293 ili na sajtu Fakulteta.
Materijal za pripremu prijemnog ispita kandidati
mogu nabaviti na Fakultetu
Bli`e informacije u vezi konkurisawa, polagawa
prijemnih ispita i upisa kandidati mogu saznati iz
Informatora Fakulteta za 2010. god koji se mo`e kupiti u kwi`ari “Stylos” koja se nalazi u holu Fakulteta.
Svi drugi uslovi konkurisawa studenata za upis,
upisa studenata, upisa stranih studenata, konkursni
rokovi, procedure formirawa rang lista i postupak
po prigovorima su uskla|eni sa Op{tim i Ostalim odredbama Zajedni~kog konkursa.
Informacije van radnog vremena (za vreme prijavqivawa i upisa u prvu godinu studija) se dobijaju samo na telefon 021/459-141.
Dekan:
Prof. dr Ilija ]osi}
STRANA 15.
16. STRANA
Sremske
informativne
novine
9. jun 2010.
FK RADNI^KI SREMSKA MITROVICA
sremski
sport
KARATE KLUB SIRMIJUM
Osam zlata iz Rima
U
periodu od 20-24.05.2010.godine, odr`ano je internacionalno takmi~ewe u Rimu na kome
je u~estvovalo 13 dr`ava sa vi{e
od 700 takmi~ara. Na put u Rim je putovalo i 12 takmi~ara iz karate
kluba Sirmium iz Sremske Mitrovice.
Organizacija takmi~ewa je bila
veoma dobra, stekli smo neka nova
iskustva kroz treninge, takmi~ewe
i razgovore sa doma}inima i delegacijama drugih dr`ava. Na{ doma}in je bio gospodin Ser|io Valeri,
uspe{ni trener, u~iteq i predsednik federacije, koji nije {tedeo
svoje vreme da nam {to vi{e pribli`i period i istoriju Rima i wegovog carstva.
U prelepom gradu Viterbo gde smo
bili sme{teni, tako|e postoje
vredni istorijski spomenici kulture, a najve}e blago im je ogromna palata gde su boravile pape u vreme
ratova za Rim.
Prelepa je bila poseta Koloseumu, Vatikanu i ~uvenom gradu na vodi, Veneciji.
Nastup na{ih takmi~ara je izazvao veliko interesovawe medija,
kao i sudija, jer smo pokazali pravo
ume}e izvode}i kate i rade}i borbe
u ovoj drevnoj borila~koj ve{tini.
Rezultat koji smo ostvarili nam
je za ponos, ali i nova obaveza za
budu}e vreme. Osvojili smo 12 medaqa i to: 8 zlatnih, 3 srebrne, 1
Ostanak u Vojvo|anskoj ligi
Ser|io Valeri i
Stanislav Rakovi}
bronzanu i zauzeli drugo mesto u generalnom plasmanu.
Zlatne medaqe u katama su osvojili: Mira Stojinovi}, Milica Balanac, Du{an Stani{i}, Anastazija
Bajuk, Damjan Deli}, Mladen Nedimovi}, a u borbama Nina Krako.
Srebrne medaqe su osvojili: Robert Bajuk, Milijana Blagojevi}, a u
borbama Iva Vinkovi}.
Bronzanu medaqu u borbama osvojila je Ivana Mesi}.
Ovo takmi~ewe za nas je imalo
veliki zna~aj, jer je poslu`ilo kao
kontrolni test pred odlazak na
svetsko prvenstvo u Brazil u julu
mesecu.
Stanislav Rakovi}
Deo tima K.K. Sirmijum sa osvojenim medaqama
PLIVAWE
Dve me|unarodne
medaqe pliva~a Oaze
U
subotu 05. juna u Novom Sadu
odr`an je Me|unarodni pliva~aki miting na kome je nastupilo 530 takmi~ara iz 29 klubova Srbije, BiH i Bugarske. Pliva~ki klub OAZA iz Sremske Mitrovice je predstavilo devetnaest pliva~a i pliva~ica : Aleksandar Glu{~evi}, Aleksandar Goli}, Milo{
Star~evi}, Ivan Jovanovi}, Lana
Gavrilovi}, Sr|an Savi}, Ratko
Savi}, Milo{ Mirni}, Milan Mirni}, Kristina Uzelac, Milan ]etkovi}, Nikola Nedeqkovi}, Iva
Bogdanovi}, Dragana Du`devi}, Luka Golubovi}, Neboj{a Brodali} i
Aleksandar Goli}
9. jun 2010.
Nikola Bjeli}. U izuzetnoj konkurenciji dva izuzetna mitrova~ka
pliva~a i sa ovog takmi~ewa donose medaqe: Aleksandar Goli} srebro na 400m slobodno i Milo{
Star~evi} bronzanu medaqu na
200m me{ovito.
Mitrov~ke pliva~e u naredenih
mesec dana o~ekuje 8 takmi~ewa, a
sve u sklopu priprema za zvani~no
Prvenstvo dr`ave koje se odr`ava
krajem jula u Subotici. Do tada
o~ekuju se medaqe na{ih pliva~a,
do kojih se ne dolazi lako u ovom
olimpijskom sportu i to u zemqi
svetskih prvaka i rekordera.
Milo{ Star~evi}
Fudbalski klub Radni~ki iz
Sremske Mitrovice uspe{no je zavr{io sezonu u Vojvo|anskoj ligi - Zapad. Osvajawem devetog mesta i opstankom na Vojvo|anskom Zapadu postignut je uspeh vredan pa`we. Tako
}e FK Radni~ki biti i ~etvrtu godinu jedini predstavnik sremskomitrova~ke op{tine u ovo rangu takmi~ewa. Ovog prole}a postignut je i
uspeh na koji se ~ekalo 44 godine.
Hesnerci su pobednici Kupa Srema
za 2010. godinu. U finalnoj utakmici na stadionu FK In|ije pobe|en je
tim Borca iz Surduka, ali tek posle
izvo|ewa jedanaesteraca. Tako se
pehar Kupa Srema na koji se ~ekalo
jo{ od 1966. godine na{ao u vitrinama kluba u Hesni.
U dugoj istoriji ovog uzornog fudbalskog kolektiva sa periferije
grada, ova prole}na sezona je bila
jedna od najte`ih i najnapornijih.
FK Radni~ki je ~itavo prvenstvo
igrao u `estokom ritmu sreda - subota, a nedeqom su pioniri i kadeti
igrali svoje prvenstvene utakmice
{irom Srema. Bio je to i jedan svojevrstan test za sve ~lanove kluba,
po~ev od domara i ekonoma, pa do sekretara, stru~nog {taba, uprave i
fudbalera. Sa ponosom se mo`e konstatovati da je klub odigrao sve
prijateqske, prvenstvene i kup
utakmice, u pionirskoj, kadetskoj i
seniorskoj konkurenciji, kako kod
ku}e, tako i na gostovawima {irom
Srema i Ba~ke.
U pripremnom periodu odigrano je
u februaru mesecu sedam prijateqskih utakmica. Zabele`eno je {est
pobeda i jedan nere{en rezultat. U
Kupu su odigrane ~etiri utakmice.
Zabele`ene su tri pobede, dve posle jedanaesteraca i jedan poraz u
osmini finala Kupa Vojvodine. U
prvenstvu, prvi tim je odigrao 17 prvenstvenih utakmica i zabele`io
sedam pobeda, jedan nere{en rezultat i devet poraza. Od 31. januara
Uru~ewe pehara
kada je odigrana prva prijateqska,
pa do 29. maja kada je odigrana posledwa prvenstvena utakmica, prvi
tim je odigrao ukupno 28 utakmica.
Postignuto je ukupno 16 pobeda, dva
remija i 10 poraza. Ukupno je postignut 121 gol, a primqeno je 89. Za 117
dana, {to zna~i da svaka ~etiri dana, igrana je po jedna utakmica. Kada
se tome doda i odigranih 11 prvenstvenih utakmica pionira i 11 prvenstvenih utakmica kadeta, klub je
ukupno organizovao i odigrao, za ~etiri mesca, 40 zvani~nih utakmica,
{to je u proseku svaki tre}i dan po
jedna utakmica.
Najboqi strelci Radni~kog su
Slobodan Santra~ koji je postigao
21 gol, Aleksandar Proki} sa 18 i
Mika Maksimovi} sa sedam datih golova. Najvi{e utakmica odigrao je
Lazar \ur|evi} 32, Slobodan Santra~ 30, Mika Maksimovi} 30, Du{an
Pavlovi} 30, Aleksandar Proki} 29,
kapiten, Dra{ko Sladojevi} 29, Goran Jovanovi} 29. Za prvi tim nastupilo je ukupno 34 fudbalera. Zanimqiv je i podatak, da u ~itavom prvenstvu Vojvo|anske lige za Radni~ki je branilo ~ak {est golmana. O|-
akli}, Vu~enovi} i Makimovi} po
jednu utakmicu, Spasojevi} dve, Teodorovi} {est i Staj~i} 25 utakmica.
Stru~ni {tab na ~elu sa trenerom
Mitom Ninkovi}em, wegovim pomo}nikom, Miroslavom Bala{}akom i
trenerom golmana, Miladinom Stoj~i}em, uspe{no je vodio ekipu tokom
~itavog prvenstva. [ansu za igru i
dokazivawe dobilo je i dosta mladih igra~a, a na svakoj utakmici od
18 fudbalera deset su bili bonus
igra~i.
Uprava kluba na ~elu sa predsednikom Goranom Mati}em, potpredsednikom Sa{om Stojkovi}em i direktorom stadiona Jovicom Stevi}em, uspe{no je re{avala sve teku}e
probleme, obezbe|uju}i idealne i
maksimalne uslove za trenirawe i
takmi~ewe, tako da je klub uspe{no
funkcionisao bez nekih ve}ih problema. Obezbe|eno je ~etiri nova
kompleta dresova, 30 kompleta zimskih {u{kavaca, 50 kostobrana, 30
pari kopa~ki, 50 majica, 60 pe{kira
i ostale opreme.
O zdravqu fudbalera svih selekcija kluba brinuli su se uvek pouzdani doktor Dragan [oji} i fizioterapeut Aleksandar Milojkovi}.
Odmah nakon zavr{etka sezone po~ele su pripreme za mewawe trave
na o{te}enim delovima terena. Ugovoreni su radovi na kre~ewu i adaptaciji svla~ionica i ostalih klupskih prostorija. Tokom leta nastavi}e se i izgradwa poslovnih prostorija sru{enih u decembru pro{le
godine usled velike sne`ne me}ave.
U toku su poslovi na legalizaciji
stadiona i objekata. Fudbalska Hesna uvek je puna de{avawa i novih
planova. Pripreme za novu prvenstvenu sezonu, po~iwu ve} 10. jula. U
Hesni nema odmora, jer novi izazovi
su pred vratima i nova prvenstvena
sezona u Vojvo|anskoj ligi za Hesnerce i sve ~lanove Radni~kog ve}
je po~ela.
J. Stevi}
POLUFINALE KUPA NA PODRU^JU FS VOJVODINA
Pe}in~ani pi{u istoriju
DOWI SREM – PROLETER (BK) 3:0 (2:0)
Pe}inci: Stadion: ’’Suva~a’’. Gledalaca: 200. Sudija: Sr|an Kaurin
(Subotica) 8. Strelaci: Berowa u 7.,
Prqevi} u 22. i Galin u 87. minutu za
Dowi Srem. @uti kartoni: To{i},
Laki}-Pe{i} (Dowi Srem), Mikovi},
I.Luki} (Proleter).
Dowi Srem: Varga 7,5, To{i} 7(Galin 7,5), Prqevi} 8,5, Bukorac 8, Berowa 8, ]iri} 7, Radi{i} 8, Laki}Pe{i} 8, Jovanovi} 7,5(Markovi} 7),
Cvjetinovi} 7(Antunov 7,5).
Proleter (BK): D. Luki} 8,5, Ili}
7, [uqagi} 6,5, Ivanovi} 6,5, Mikovi} 6 (Lap~evi} 6,5), Teofilovi}
6,Tomi} 6 (Kne`evi} 6),\or|evi} 6,
Mo{esku 7, I. Luki} 7, Tajdi} 7,5.
Igra~ utakmice: Marko Prqevi}
(Dowi Srem)
Fudbaleri Doweg Srema ubedqivom pobedom nad ekipom Proletera iz
Banatskog Karlovca (3:0) obezbedili
su plasman u finale LAV Kupa Srbije
na podru~ju FS Vojvodine i time postigli istrorijski uspeh kluba koji egzistria pune 83 godine. Prosto je neverovatno koliko su izbranici trenera
^ede Mati}a stvorili stopostotnih
prilika za postizawe gola na ovom me~u, tako da su doma}i fudbaleri postigli i dvocifren broj golova nebi
bilo nezaslu`eno! Najve}i ’’krivac’’
{to se to nije desilo je golman gostiju
David Luki}, koji je sjano branio ali i
doma}i fudbaleri pre svih Branislav To{i} i Nikola ]iri}, koji su
propustili priliku da se najmawe po
tri puta upi{u u strelce.
Sremske
informativne
novine
Milan Berowa- Dowi Srem
Nakon silne ofanzive ve} od prvog
sudijskog zvi`duka, doma}ini su ve} u
7. minutu dali gostima do znawa dasu
na ’’Suva~u’’ prakti~no do{li, kao na
izlet! Naime, korner sa leve strane
odli~no je izveo kapiten Doweg Srema
Milan Berowa, u gu`vi pred golom neko od fudbalera iz Banatskog Karlovca nespretno je sproveo loptu u sopstvenu mre`u. Berowa je ponovo na
sceni u 20. minutu odli~no je sve uradio jo{ boqe {utorao ali Luki} je izbio loptu u poqe, koji je potom Aleksandar Radi{i} poslao preko pre~ke.
U 22. minutu prakti~no je ve} odlu~en
pobednik me~a. Naime, najboqi akter
susreta {toper pe}in~ana Marko Prqevi} je iskorsitio lepu priliku i
pogodio desni dowi ugao izanrednog
golmana Luki}a. Me|utim, doma}i nisu
stali, te su kao osice kidisali ka golu gostiju i u 32. minutu bele`imo sjajan {ut Branislava To{i}a ali ~udesni David Luki} {aqe loptu u korner.
U drugom delu me~a, ista pri~a.
[anse pred golom gostiju, re|aju se
kao na traci! Prvo u 46. minutu iskusni \or|e Cvjetinovi} {utira iskosa ali Luki} {aqe loptu u korner. U
53. minutu filigrandska akcija doma}ih: Dejan Jovanovi} sjanom dubinskom loptom upo{qava To{i}a koji
ide sam na golamana Luki}a, ali mu
~uvar mre`e Proletera sjajno brani
udarac. Ponovo je To{i} u 57. minutu
sam sa golmanom gostiju ali, ovaj neverovatno brani wegov udarac. U 60.
minutu bele`imo izglednu priliku
Nikole ]iri}a ali wegov udarac poga|a stativu gola Proletera, da bi
ponovo u 81. minutu ]iri} imao kolosalnu priliku ali opet Luki} brani!
Kona~an rezulat postavio je rezervista doma}ih, gorostasni Milo{ Galin, ~lan mlade reprezentacije BiHa, koji sjajno dobijenu loptu izvanrednim udarcem naprost zakucava u
gorwi ugao gola gostiju iz Bantskog
Karlovca i time stavqa ta~ku na vrlo zanimqivu fudbalsku predstavu.
Fudbaleri Doweg Srema za pobedni~ki pehar Kupa na podru~ju FS Vojvodina bori}e se 2. avgusta na stadionu ’’Kara|or|e’’ u Novom Sadu protiv srpskoliga{a, ekipe Doline.
S.Lali}
STRANA 17.
SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT = SREMSKI SPORT =
SRPSKA LIGA - VOJVODINA
PRVA LIGA SRBIJE
Big bul u Prvoj ligi
Rezultati 30. (posledweg) kola: Debeqa~a: Spartak – Dolina
1:3, Vr{ac: Vr{ac – Pali} 2:1,
Senta: Senta – Ba~ka 3:3, Nova
Pazova: Radni~ki – Tekstilac
Ites 3:0, Kikinda: Kikinda – Radni~ki ([) 4:3, Temerin: Sloga –
Mladost 1:1, Ba~inci: Ba~inci
Big Bul – Veternik Viskol 1:1,
Futog: Metalac Asko Vidak – Dowi Srem 0:2
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Big Bul
30
Veternik
30
Pali}
30
Dowi Srem
30
Radni~ki (NP)30
Sloga
30
Dolina
30
Mladost
30
Vr{ac
30
Senta
30
Tekstilac I. 30
Ba~ka
30
Kikinda
30
Radni~ki ([) 30
Metalac AV 30
Spartak
30
22
22
15
16
14
12
13
11
11
10
12
10
10
8
6
4
6
4
6
2
6
9
3
6
6
8
2
7
7
8
7
1
2
4
9
12
10
9
14
13
13
12
16
13
13
14
17
25
53:20
53:24
45:26
44:30
39:30
36:34
45:40
36:40
29:36
42:39
28:35
36:36
38:50
38:47
23:44
21:75
72
70
51
50
48
45
42
39
39
38
38
37
37
32
24
13
Ba~inci Big Bul su novi ~lanovi Prve lige, dok }e od naredne
sezone u ni`i rang Kikinda i
Spartak (Vojvodjanska liga – Istok), odn. Metalac Asko Vidak i
Radni~ki iz [ida (Vojvodjanska
liga – Zapad)
R.@.
Big bul – Veternik Viskol
1:1 (1:1)
Ba~inci: Stadion ]irin rit,
gledalaca 1.300, sudija Sremac
(Ruma). Strelci: Petkovi} u 8. za
Big bul, a No`ini} u 22. minutu za
Veternik Viskol. @uti kartoni:
@ivkovi}, Petkovi}, Babi}, Davidovi} (Big bul), Broj~in, No`ini}, Vuksanovi}, Josimovi} (Veternik Viskol).
Big Bul: Davidovi} 8, Savinovi} 8, Josovi} 8, ^obanovi} 8, Vukobrat 8, Babi} 8, Mari~i} 8 (]iri} -), @ivkovi} 8, Trebovac 8
(Drobwak 7), Petkovi} 9, Ga~i} 8
(Veleninovi} 7).
Veternik Viskol: Broj~in 8,
A~avedo 7, Kne`evi} 7, Vasi} 7,
[vowa 7, Vuksanovi} 7, Rodrigez
7 (Kalinov 7), Markovi} 7 (Josimovi} 7), Vukovac 7, Rajevi} 7 (Raki} 7), No`ini} 8.
Doma}ini su stavili gostima do
znawa da ih u derbiju interesuje
pobeda. Ve} u 8. minutu, evrogolom Mi{e Petkovi}a, matiran je
golman Broj~in, udarcem sleva, sa
20 metara iz slobodwaka, iznad
`ivog zida gostiju lopta je zavr{ila u desnom gorwem uglu gola
Broj~ina.
U 22. minutu prodor gostiju, Veterni~ani su razmenili pasove,
lopta je stigla do No`ini}a koji
je sa 16 metara uputio u dowi levi ugao – 1:1. Mesari su zatim pripretili preko Mari~i}a i Petkovi}a.
U zavr{nici derbija prvenstva
gosti su imali jalovu inicijativu.
U 72. minutu nije savladan golman
Veternika Broj~in, posle nesporazuma u odbrani, lopta je preletela ~uvara mre`e i kada su je
svi videli u golu pro{la je pored
stative.
Metalac AV – Dowi Srem
0:2 (0:1)
Futog: Igrali{te Metalca,
gledalaca 100, sudija Paprica
(Nova Pazova). Strelci: ]iri} u
7. i Jovanovi} u 82. minutu. @uti
kartoni: Dragojevi}, Jevi} (Metalac AV), Markovi} (Dowi Srem).
Metalac AV: Savkovi} 7, Latinovi} 7, Dragojevi} 7 (Radakovi}),
Balabanovi} 7, Jakovqevi} 7, Jevi} 6, Tanasin 7 (Vorkapi} 6),
Mandi} 7, Kukoq 7 (Bude~evi} 6),
Ivkovi} 7, ^ankovi} 6.
Dowi Srem: Varga 7, To{i} 7,
Markovi} 7, Prqevi} 7, Bukorac
7, Berowa 8, ]iri} 8, Radi{i} 7,
Laki}-Pe{i} 7 (Galin), Jovanovi}
8, Antunov 7 (Risti} 7).
^asno su se i po{teno, kako su
igrali tokom celog prvenstva, Futo`ani oprostili od ovog ranga
takmi~ewa. U prvom poluvremenu
]iri} je efektnim udarcem doveo
Sremce u vo|stvo. U nastavku i
doma}ini su imali priliku, Balabanovi} je odli~no uposlio ^ankovi}a, a ovaj volejom poslao loptu preko pre~ke. U fini{u utakmice iz brze akcije Jovanovi} je
preciznim udarcem savladao Savkovi}a.
OFK Kikinda – Radni~ki ([)
4:3 (1:3)
Kikinda: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Katalini}
(Apatin). Strelci: ]eran u 33. Kovrlija u 60. Pavlov u 74. i Rosi} u
88. minutu (iz penala) za Kikindu,
a \ori} u 5. i 32. i Vukovi} u 27.
minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Ili}, Cvijan i Mar~eta (Kikinda). Crveni karton: Vukovi}
(Radni~ki).
OFK Kikinda: Hajrovi} 6, Bursa} 7, Krxelin 6 (Gra|in), Mesaro{ 7, Kovrlija 8, Spahi} 6, Mar~eta 7, Ili} 7, ]eran 7, Pavlov 7,
Bodro`i} 6 (Cvijan 7), Rosi} 7.
Radni~ki: I. Vukovi} 7, Kosanovi} 6, Zebi} 6, Miqkovi} 7,
Vukmir 7, Jovanovi} 6, Mom~ilov
6, Seke 7, B. Vukovi} 6, \ori} 7,
Mom~ilovi} 7, Duki} 6, \urkin 6.
Fudbaleri Kikinde ostvarili
su te`e nego {to se to o~ekivalo
pobedu nad ekipom Radni~kog i to
pogotkom u 88. minutu s bele ta~ke. Gosti iz [ida su dobili prvi
deo me~a rezultatom 3:1, da bi se
doma}in u nastavku razigrao. Najpre je kapiten Kovrlija smawio
na 3:2, a potom prvi strelac Pavlov izjedna~io u 74. minutu na
3:3. Odlu~uju}i pogodak postigao
je Rosi}. U kaznenom prostoru
Radni~kog oboren je Ili}, a siguran strelac sa bele ta~ke bio je
Branislav Rosi}.
Bara` za popunu
Sremske lige
Rezultati 2.kola sreda 2.
jun: Ravwe: Zeka Buquba{a –
Jednota 5 : 0, Ogar: [umar –
@elezni~ar 0 : 0, Partizan
slobodan
Rezultati 3. kola: [id:
Jednota
–
[umar
3:0,
Vitojevci: Partizan – Zeka Buquba{a 4:0, @elezni~ar (Indjija) bio je slobodan
1.
2.
3.
4.
5.
Partizan
@elezni~ar
Z. Buquba{a
Jednota
[umar
2
1
3
3
2
2
1
1
1
0
0
1
0
0
1
0
0
2
2
1
7:0
1:0
5:5
3:8
0:3
6
4
3
3
1
Parovi 4. kola (sreda, 9. jun,
17.00): Ogar: [umar – Partizan,
In|ija: @elezni~ar – Jednota,
Zeka Buquba{a je slobodan.
Parovi 5. kola (nedeqa, 13.
jun, 17.00): Vitojevci: Partizan
– @elezni~ar, Ravwe: Zeka Buquba{a – [umar, Jednota je
slobodna.
R.@.
ATLETIKA: ATLETSKI KLUB SIRMIJUM
Sirmijum uspe{an u Kragujevcu
U
Kragujevcu je proteklog vikenda odr`ano tre}e kolo
Kupa Srbije za seniore.
Atleti~ari Sirmijuma postigli su
nekoliko zna~ajnih rezultata i nastavili seriju uspeha u 2010. godini.
Istakao se Miodrag \uri}, koji
je pobedio u bacawu kopqa sa rezultatom 70,68 metra. U istoj disciplini wegov klupski drug, Vedran Samac bio je tre}i sa 66,80
metara. Nakon povrede, na stazu se
uspe{no vratio Nikola Milinkovi}, koji je 100 metra istr~ao za
11,21 sekundu, dok je Bojan Umeti}
bio uspe{an u bacawu kugle i diska. Prijatno iznena|ewe je priredio Goran Radakovi}, koji je na 200
metara istr~ao li~ni rekord od
23,06 sekundi. Zapa`ene rezultate
ostvarili su i Milo{ Vukovi} u
trci na 300 metara i Nenad Nemarovi} u trci na 400 metra.
Narednog vikenda se na stadionu
Crvene Zvezde u Beogradu odr`ava finale Kupa Srbije. U~estvova}e i najboqi atleti~ari „Sirmijuma“, Dragana Toma{evi}, Ivona
[ari}, Sre}ko Koviqac, Nemawa
Ja}imovi}, kao i obe {tafete 4 puta 400 metara. Ovo je ujedno i izborno takmi~ewe za sastav nacionalne reprezentacije za predstoje}i KUP Evrope.
18. STRANA
Rezultati 33.kola sreda 2. jun
: In|ija: In|ija - Novi Pazar 2 : 1,
Sremska Mitrovica: Srem – Zemun
1 : 1, ^elarevo: ^SK Pivara - Radni~ki (S) 0 : 3, Lu~ani: Mladost –
Proleter 1 : 0, Kraqevo: Sloga –
Be`anija 3 : 0, Novi Sad: Novi
Sad - Sevojno P. 0 : 0, Apatin: Mladost – Dinamo 1 : 2, Zemun: Teleoptik – Banat 1 : 0, Ni{: Radni~ki –
Kolubara 1 : 1
Rezultati 34. (posledweg) kola: Novi Pazar: Novi Pazar –
Radni~ki (N) 1:2. Lazarevac: Kolubara – Teleoptik prekid u 85.
minutu, Zrewanin: Banat – Mladost (A) 5:1, Vrawe: Dinamo – Novi Sad 3:2, Sevojno: Sevojno Point – Sloga 4:1, Zemun: Zemun –
Indjija 1:1, Sombor: Radni~ki –
Srem 1:1, Novi Sad: Proleter –
^SK Pivara 5:5, Be`anija: Be`anija – Mladost (L) 0:1
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
In|ija
Sevojno Point
Kolubara
Be`anija
Novi Sad
Teleoptik
Proleter (NS)
Srem
Novi Pazar
Banat
Radni~ki (S)
Zemun
Dinamo
Mladost (L)
Radni~ki (N)
Sloga
^SK
Mladost (A)
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
34
17 9
17 7
14 14
14 11
14 9
14 8
13 7
12 10
13 7
11 12
12 9
11 12
12 7
9 15
9 14
9 12
6 14
7 7
8
10
6
9
11
12
14
12
14
11
13
11
15
10
11
13
14
20
47:26
39:24
37:31
34:28
34:29
38:31
41:35
34:36
41:35
31:28
30:32
39:36
31:38
33:31
33:35
28:32
32:47
24:61
60
58
56
53
51
50
46
46
46
45
45
43
43
42
41
39
32
28
Od naredne sezone u Super ligi
takmi~i}e se Indjija i Sevojno
Point, dok su u ni`i rang ispali
Mladost (A) i ^SK (Srpska liga –
Vojvodina), Sloga (Srpska liga –
Zapad) i Radni~ki iz Ni{a (Srpska liga – Istok).
R.@.
KO[ARKA
Letwa liga
Grupa A Rezultati 6. kola:
In|ija: @elezni~ar – Partizan
62:101 (18:26, 19:29, 20:23, 5:23);
[imanovci: Pink – Dunav 59:89
(19:22,
19:26,
12:23,
9:18);
^ortanovci: ^ortanovci – LSK
35:81 (12:21, 8:21, 9:17, 6:22)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Partizan
6
Dunav
6
Pink
6
LSK
6
@elezni~ar 2 6
^ortanovci
6
5
5
4
3
1
0
1
1
2
3
5
6
556:384
539:369
481:434
523:374
375:584
253:582
11
11
10
9
7
6
Me~evi 7. kola (12. i 13. jun):
^ortanovci: ^ortanovci – @elezni~ar 2; La}arak: LSK – Pink;
Novi Slankamen: Dunav – Partizan
Grupa B Rezultati 6. kola:
Irig: Irig – Banovci Dunav 60:80
(12:22,
21:16,
9:24,
18:18);
Golubinci: Jadran – Nova Pazova
2 79:57 (19:20, 19:7, 21:12, 20:18);
Vojka: Vojka – Pe}inci 82:64
(20:10, 15:22, 24:14, 23:18)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Vojka
Banovci Dunav
Pe}inci
Nova Pazova 2
Irig
Jadran
6
6
6
6
6
6
5
4
4
3
1
1
1
2
2
3
5
5
402:359
438:377
426:429
445:447
328:418
468:477
11
10
10
9
7
7
Me~evi 7. kola (12. i 13. jun):
Vojka: Vojka – Irig; Pe}inci: Pe}inci – Jadran; Nova Pazova: Nova
Pazova 2 – Banovci Dunav
R.@.
RSI - MALI FUDBAL
U konkurenciji u malom fudbalu u~estvuje 10 ekipa: 1. KPZ A, 2. KPZ B, 3.
Eaton A, 4. Eaton B, 5. Gradska uprava, 6.
Elektrodistribucija, 7. Metalfer, 8.
Komunalije, 9. Te-To, 10. Prosveta.
SREMSKA LIGA
Rezultati 34. (posledweg) kola: Martinci: Borac – Grani~ar (K)
0:1, Kupinovo: Mladost – Grani~ar
(A) 2:1, Erdevik Sloga – PSK gosti
izazvali prekid pri rezultatu
10:0, Kukujevci: Fru{kogorac – Podriwe 0:1, La}arak: LSK – Hajduk (V)
5:2, Golubinci: Jadran – Dunav 2:1,
Stara Pazova: Jedinstvo – Hajduk
(B) 6:3, Krwe{evci: Sloga M[ – Borac (S) 5:4
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Dunav
Sloga
Hajduk (B)
Borac (S)
Mladost
Podriwe
Jedin. (SP)
Jadran
Hajduk (V)
Grani~ar (A)
Fru{kogorac
LSK
Grani~ar (K)
Sloga M[
Borac (M)
PSK
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
30
20
17
17
16
13
13
12
12
13
10
11
10
10
11
6
4
4 6
8 5
7 6
6 8
6 11
4 13
6 12
6 12
2 15
1010
6 13
8 12
7 13
3 16
2 22
5 21
52:18
66:33
66:34
62:33
46:41
59:53
42:39
41:47
47:54
40:38
41:37
32:44
42:55
47:71
32:61
36:93
64
59
58
54
45
43
42
42
41
40
39
38
37
36
20
17
Dunav iz Starih Banovaca je novi ~lan Vojvodjanske lige – Zapad,
a ko }e ispasti u op{tinske lige
zna}e se po okon~awu bara`a za
popunu Srpske lige – Vojvodina. Iz
Vojvodjanske lige – Zapad u Srem-
sku ligu su ispali Hajduk iz [imanovaca i Sloven iz Rume.
R.@.
LSK – HAJDUK (V)
5:2 (3:1)
La}arak: gledalaca 150; sudija
Bawac (In|ija); strelci: M. Bosan~i} u 9. , Savi} u 25. 70. 75. ,
Andri} u 30. (LSK), Stevanovi} u
20. i 67. (Hajduk);
LSK: Aleksi} 7, Matijevi} 7,
Vukoli} 7, Q. Bosan~i} 7, Vujinovi} 7 (^orak 7), Mladenovi} 7
(Droni} 7), Boji} 7, Andri} 7, Gavrilovi} 7, M. Bosan~i} 7, Savi} 8
Hajduk: M. Jovanovi} 6, Jankovi} 6, Sakan 6, Gavrilovi} 6, Pavi} 6, V. Jovanovi} 6, Stani{i} 6,
Jeremi} 6, D. Raki} 6, Stevanovi}
7, Z. Raki} 6 (Runti} 6)
U zavr{etku sezone, rutinska
pobeda ekipe LSK-a, gde se istakao Savi} sa svoja tri pogotka.
Ipak, ovom pobedom La}arci jo{
nisu obezbedili opstanak u Sremskoj ligi, jer ~ekaju rasplete bara`a izme|u Cementa i Ba~ke ili
neku fuziju klubova od ve} najavqenih.
V. Savi}
[KOLSKI SPORT
POKRAJINSKO PRVENSTVO U MALOM FUDBALU ZA PIONIRE
Pokrajinsko prvenstvo u malom fudbalu za pionire odr`ano je
31.05.2010. godine u Subotici. Plasman: 1. mesto O[ ’’Jovan Popovi}’’ - Sremska Mitrovica.
POKRAJINSKO PRVENSTVO U ODBOJCI
Pokrajinsko prvenstvo u odbojci odr`ano je 01.06.2010. godine u
Subotici. Plasman: 1. mesto S[ ’’9. maj’’ - Sremska Mitrovica, 2. mesto Gimnazija ’’Jovan Jovanovi} Zmaj’’ - Novi Sad, 3. mesto Gimnazija – Subotica
POKRAJINSKO PRVENSTVO U MALOM FUDBALU
ZA OMLADINCE
Pokrajinsko prvenstvo u malom fudbalu za omladince odr`ano je
31.05.2010. godine u Subotici. Plasman: 1. mesto Tehni~ka {kola –
Apatin, 2. mesto Gimnazija – Subotica, 3. mesto P[H – Sremska Mitrovica
[email protected] PRVENSTVO U MALOM FUDBALU ZA PIONIRE
Miodrag Duni} i Vedran Samac sa sportskim direktorom
Goranom Pavlovi}em
Sremske
informativne
novine
Dr`avno prvenstvo u malom fudbalu odr`ano je u Trsteniku 24. i
25. maja 2010. godine. Ekipa O[ ’’Jovan Popovi}’’ u konkurenciji 9
ekipa, zauzela je 4. mesto.
9. jun 2010.
OGLASI
KU]E- -STANOVI
STANOVI
KU]E
• Prodjem nov stan 36m2 i gara`u preko puta SUDa, crvena zgrada, tel. 064/90-92-645
• Izdajem nov poluname{ten
stan 44 m2 ul. Ratarska zgrada roze boje, tel. 064/90-92645
• Izdajem name{ten stan kod
Bolnice 40 m2, tel. 621-520,
064/419-80-93
• Izdajem name{ten dvosoban stan kod Sportskog centra drugi sprat, tel. 063/7855-835
• Izdajem jedoiposoban name{ten stan u Novom Sadu, tel.
022/625-998, 062/20-55-95
• Izdajem dvosoban name{ten stan u Novom Sadu, tel.
062/422-470
• Izdajem garsoweru samicama, [e}er sokak 24, 658-001,
063/83-17-674
• Prodajem ku}u u La}arku
ili mewam za mawu u Sremskoj Mitrovici, tel. 632-237
• Izdajem dvoiposoban komforan stan u nasequ 29. novembar, slobodan od 10. juna,
tel. 623-974
• Izdajem jednosoban name{ten stan u suterenu naseqe
M.Hu|i, grejawe na TA pe},
veoma povoqno, tel. 022/658899, 064/570-24-17
• Prodajem stan 52 m2 na KPD
tel. 064/429-08-33
• Izdajem nov jednosoban
dvori{ni stan 30 m2 u ulici
Zanatlijska, tel. 639-029
• Mewam nov stan u centru
Rume 57 m2 kompl. Name{ten
neuseqivan, centralno grejawe, ukwi`en za sli~an na lokaciji Zemun-Beograd, tel.
064/842-25-98
• Kupujem garsoweru u naseqima Sportski centar, M.Hu|i ili Orao, tel. 617-297,
061/617-23-85
• Izdajem name{tenu garsoweru u Novom Sadu, na Bulevaru Oslobo|ewa, preko puta
Dnevnika. 150 evra + tro{kovi, kontakt: 022/672-406,
064/133-92-66
• Izdajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici, Petra Preradovi}a 81, tel. 623-709
• Izdajem jednosoban stan
kod Bolnice 40 m2 centralno
grejawe,
tel.
621-520,
064/419-80-93
• Izdajem jednosoban stan 40
m2 , Sportski centar, toplovod, 625-364
• Izdajem dvosoban stan u nasequ KPD na prvom spratu sa
gara`om, 064/33-78-35
• Izdajem u zakup name{ten
jednoiposoban stan u N.Beogradu J. Gagarina 169 od 1. juna 2010. godine (Blok 45) tel.
062/340-780
• Prodajem stan u Novom Sadu ili mewam za ku}u u Sremskoj Mitrovici, po dogovoru,
tel. 064/178-33-98
• Izdajem nov name{ten jednosoban stan za dve devojke
nepu{a~e u Novom sadu kod
Futo{ke pijace od 1.6.2010.
tel. 063/81-44-931
• Izdajem ku}u za stanovawe
u La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem nename{tenu garsoweru, grejawe toplifikacija u nasequ M. Hu|i 5
sprat, na du`e vreme, tel.
064/193-10-48, 632-226
• Prodajem jednosoban kompletno name{ten stan 45 m2
sa cg 4 sprat naseqe M.Hu|i,
tel. 064/280-97-53
• Izdajem ku}u, local i perionicu u Bulevaru Konstantina Velikog br. 81 tel.
064/193-11-86
Izdajem jednosoban name{ten stan u Novom Sadu drugi sprat, kod @elezni~ke
stanice, tel. 672-962
• Izdaje se dvosoban stan u
nasqu M.Hu|i 59/5, tel.
064/837-22-84, \or|e
• Izdajem dvosoban stan sa
gara`om u nasequ KPD prvi
sprat, tel. 064/337-86-35
• Prodajem ku}u u Kuzminu na
sprat 150 m2 na 8 ari placa
novogradwa, gara`a svi prate}i objekti grejawe na ~vrsto gorivo, cena po dogovoru,
tel. 060/712-19-66, 022/640090,
• Prodajem stariju ku}u u Kuzminu zapo~eto renovirawe u
centru cena 5000 evra, tel.
060/01-08-992, 640-090
• Izdajem dvosoban name{ten stan u Nasequ M. Hu|i,
tel. 064/317-73-77, 611-016
• Povoqno prodeajem mawu
ku}u (polovina renovirana) u
La}arku, tel. 064/96-03-789 i
060/55-44-909, Mile
• Izdajem garsoweru 25 m2 u
Novom Sadu, prvi sprat, cena
150 evra, tel. 064/420-23-57
• Prodajem dvosoban stan
57m2 u nasequ M.Hu|i, cena
30.000 evra tel. 626-025,
063/17-17-901
• Izdaje se deo ku}e, naseqe
Mala Bosna tel. 022/630-888
• Prodajem ku}u u centru
Srem.Mitrovice Svetla 4
kod mosta, tel.639-007
• Izdajem sobe devojkama i
u~enicama u centru sopstveno kupatilo i kuhiwa Svetla
4 kod mosta, tel. 639-007
• Prodajem stan u Novom Sadu Bulevar oslobo|ewa tel.
061/19-525-21
• Kupujem ku}u u {irem centru Sremske Mitrovice, tel.
064/178-33-98
• Prodajem sprat sa potkrovqem u centru 250 m2 Svetla
4 kod mosta, tel. 639-007
• Izdajem svosoban name{ten
stan u centru grada cena 150
evra, tel. 063/17-17-901
• Prodajem stan 56 m2 sa parnim grejawem u nasequ KPD
Zmaj Ogweni Vuk 10, prizemqe, cena po dogovoru svati
od 8 do 21 sat tel. 630-035
• Izdajem dvosoban stan u nasequ Stari most, kod kru`nog toka, na du`e vreme,
tel. 064/211-40-35
• Izdajem ve}u garsoweru,
mo`e i za u~enice, Mato{eva
49 a, tel. 069/640-443, 640443
• Prodajem garsoweru u [e}er sokaku 25m2 cena 15.000
evra, tel. 626-025, 063/17-17901
• Izdajem na du`i period name{tenu garsoweru u nasequ
M.Hu|i, tel. 063/195-20-25
VISOKA @ELEZNI^KA [KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRAD, Ulica Zdravka ^elara br.14
tel./faks 011/2768-095, 2762-257 i 32-92-517
www. vzs.edu.rs.
e-mail: [email protected]
OGLA[AVA UPIS NOVE GENERACIJE
OD 270 STUDENATA
U [KOLSKOJ 2010/2011. GODINI
Visoka `elezni~ka {kola strukovnih studija u Beogradu je akreditovana samostalna
unikatna dr`avna visoko{kolska ustanova sa 50-godi{wom tradicijom svog rada i postojawa, jedina na prostoru Srbije i biv{ih jugoslovenskih Republika, ove godine upisuje
~etvrtu generaciju od 270 studenata koji zapo~iwu studije za sticawe visokog obrazovawa
na slede}im akreditovanim studijskim programima:
1. @elezni~ki saobra}aj, iz oblasti saobra}ajnog in`ewerstva na `eleznici i drugim
preduze}ima na podru~ju organizacije prevoza u putni~kom i teretnom saobra}aju, transporta robe i {pedicije i to 40 studenata u re`imu finansirawa iz buxeta i 30 studenata u re`imu pla}awa {kolarine;
2. @elezni~ko ma{instvo, iz oblasti ma{inskog in`ewerstva na `eleznici, industriji {inskih vozila i preduze}ima za remont i odr`avawe {inskih, motornih i ostalih vozila ma{ina i ma{inske opreme i to 30 studenata u re`imu finansirawa iz buxeta i 18 studenata u re`imu pla}awa {kolarine;
3. Elektrotehnika u saobra}aju, iz oblasti elektrotehni~kog i ra~unarskog in`ewerstva u delatnosti saobra}ajnih i drugih preduze}a vezanih za podru~je primene, ugradwe i odr`avawa sredstava telekomunikacija, informatike, energetike i signalizacije
sa signalno-sigurnosnim sistemima i to 12 studenata u re`imu finansirawa iz buxeta i 50 studenata u re`imu pla}awa {kolarine;
4. @elezni~ko gra|evinarstvo, iz oblasti gra|evinskog in`ewerstva primewenog kod
gra|ewa i odr`avawa pruga, puteva i gra|evinske infrastrukture u saobra}aju i
ostaloj privredi i to 10 studenata u re`imu finansirawa iz buxeta i 20 studenata
u re`imu pla}awa {kolarine;
5. Komercijalno poslovawe `eleznice, iz oblasti ekonomije saobra}aja, transporta,
{pedicijskog i carinskog poslovawa i menaxmenta u saobra}aju na `eleznici i
drugim preduze}ima iz saobra}aja, transporta i {pedicije i to 40 studenata u re`imu
finansirawa iz buxeta i 20 studenata u re`imu pla}awa {kolarine;
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa centralnim grejawem kod Sportske hale,
tel. 022/624-646, 064/506-3236
• Potreban dvosoban ili jednoiposoban stan nename{ten,
tel. 065/261-09-83
• Izdajem dvosoban name{ten stan u nasequ M.Hu|i,
tel. 611-016, 064/191-60-00
• Izdajem prazan ve}i jednosoban stan, tel. 063/86-25-699
• Prodajem stan u Barajevu
57,66 m2, mogu}nost pro{irewa ili zamena za ku}u u
Srem.Mitrovici ili La}arku, povoqno, tel. 064/450-2681
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici u blizini pe{a~kog mosta
tel. 064/450-19-80,
• Izdajem name{ten jednosoban komforan dvori{ni stan
sa posebnim ulazom , tel.
625-355, 064/39-12-429
• Izdajem name{tenu garsoweru pored Medicinske {kole mo`e i za sezonske radnike, tel. 063/88-23-767
• Kupujem ku}u oko 90 m2, u
Sremskoj Mitrovici ili La}arku, tel. 063/71-97-993
• Prodajem garsoweru 25 m2
visoko prizemqe u Novom Sadu na Bulevaru Evrope, odvojena kuhiwa, gradsko grejawe
topla voda klima, kablovska
telefon useqiva cena 30000
evra fiksno, tel. 064/321-2297
• Veoma povoqno prodajem
noviju ku}u na Crvenoj ~esmi
sa tri stambene jedinice 160,
85, i 26 m2, sa pomo}nim
objektima, mo`e i zamena za
dva dvosobna stana novije
gradwe, tel. 022/614-491,
064/18-16-561
• Mewa se mali jednosoban
komforan prizemni stan sa
mogu}no{}u dogradwe kod
{kole Sveti Sava za jednosoban stan u nasqwima M. Hu|i, Stari most, Dekancu, tel.
064/936-83-75
• Prodaje se povoqno jednosoban stan 48 m2 u Novom Sadu Rumena~ki put 17 tel.
063/721-43-89
• Izdajem dvosoban komforan stan u centru u~enicama
– studentkiwama, tel. 657440, 062/873-10-97
• Na prodaju ku}a u [a{incima – hitno, novogradwa 130
m2, centralno grejawe, tel.
062/184-10-21
• Izdajem potpuno name{ten
jednosoban stan u nasequ
M.Hu|i kod ~esme, tel.
063/31-65-89, 022/611-980
• Prodajem garsoweru u nasequ Orao u Srem. Mitrovici,
tel. 065/523-38-22, 022/650116
Izdajem name{tenu garsoweru u novom objektu sa c.grejawem jednoj osobi nepu{a~u,
tel. 064/451-26-14, 022/626700
• Prodajem dvosoban stan u
izgradwi u S.Mitrovici, tel.
624-828
• Izdajem name{ten dvosoban stan u SM u nasequ M.Hu|i kod kru`nog toka , poseban
ulaz, kuhiwa, kupatilo, grejawe, telefon, kablovska TV,
tel. 063/534-643
• Izdajem jednosoban name{ten stan u sklopu ku}e sa
zasebnim ulazom cena 120
evra plus depozit, tel. 627091, 064/535-14-22
• Izdajem jednosoban name{ten stan sa centralnim grejawem kod Bolnice i gara`u
kod Sportskog centra, tel.
022/664-834, 064/28-97-639
• Izdajem nename{tenu garsoweru u nasequ Orao u
Srem.
Mitrovici,
tel.
065/523-38-22, 650-116
• Izdajem name{tenu garsoweru sa centralnim grejawem
u nasequ Pejton, tel. 628-015,
062/411-835
• Izdajem dvosoban nename{ten jednosoban stan u naseu
M.Hu|i u Sremskoj Mitrovici, tel. 639-029
• Prodajem ku}u na 18 ari
placa u strogom centru Kraqevaca, tel. 011/260-53-06,
064/448-19-54
• Prodajem dvoiposoban stan
u Kamewaru 641-009, 063/1180078
• Prodajem ili mewam ku}u u
Man|elosu za stan ili ku}u u
Srem.Mitrovici, tel. 681649
• Izdajem garsoweru u Novom
Sadu, tel. 064/037-03-40
• Izdajem jednosoban name{ten stan u Sremskoj Mitrovici, pogled na centar, tel.
065/651-95-17, 615-429
• Izdajem komfornu ku}u oko
100 m2, grejawe na gas ili
~vrsto gorivo u blizini Bolnice, tel. 625-937
• Kupujem ku}u u Velikim Radincima na ve}em placu, tel.
064/150-70-21
• Izdajem nename{ten stan
Solarski trg, tel. 667-920
• Izdajem ve}i jednosoban
stan
u
stogom
centru
Srem.Mitrovice kod Muzi~ke {kole, tel. 627-725
• Prodajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici useqiva odmah,
31.000 evra, tel. 626-025,
063/17-17-901
• Prodajem dvosoban stan u
Sremskoj Mitrovici naseqe
M.Hu|i, renoviran, tel. 626025 063/17-17-901
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, potkrovqe, 30 - 35 m2, tel. 064/50519-70
• Hitno prodajem nov stan u
Sremskoj Mitrovici, 50 m2,
tel. 069/212-01-03
• Ku}a na prodaje ulica 1. novembar 351 180 m2 La}arak,
061/20-80-627
• Prodajem ~etvorosoban lepo renoviran stan povr{ine
120 m2 sa centralnim grejawem i velikim podrumom u
nasequ KPD povoqno, tel.
064/280-97-53
• Prodajem nedovr{enu ku}u
u nasequ 25. maj na 5 ari placa, tel. 064/53-66-433
• Prodajem ukwi`en dvosoban stan u Sremskoj Mitrovici, centar, naseqe M.Hu|i,
pored obdani{ta i {kole,
prvi sprat, 54 m2, tel.
064/141-38-08,
626-315,
063/582-857
• Izdajem dvosoban name{ten stan centar grada, tel.
063/17-17-901
• Prodajem dvosoban sre|enstan naseqe M.Hu|i prvi
sprat, tel. 626-025
• Izdajem name{ten dvosoban stan kod sportskog centra od 1. marta 2010. god. tel.
063/78-55-835, 611-708
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
GRAD SREMSKA MITROVICA
GRADSKA UPRAVA ZA POQOPRIVREDU
I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
SREMSKA MITROVICA
objavquje
OBAVE[TEWE
O DONETOJ ODLUCI U POSTUPKU ODLU^IVAWA O POTREBI
PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU
U postupku odlu~ivawa o potrebi procene uticaja na `ivotnu
sredinu, sprovedenom na zahtev nosioca projekta Telenor d.o.o.,
Novi Beograd, Omladinskih brigada br.90, utvr|eno je re{ewem
broj 501-78/2010-XI od 04.06.2010.god, da za predmetni projekat radio-bazna stanica za mobilnu telefoniju na lokaciji „Man|elos“,
na katastarskoj parceli br.1441, k.o. Man|elos, potrebna je procena uticaja na `ivotnu sredinu.
Protiv ovog re{ewa zainteresovana javnost mo`e izjaviti `albu Pokrajinskom sekretarijatu za `ivotnu sredinu i odr`ivi razvoj
u Novom Sadu, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~lana 10. stav 7. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Slu`beni glasnik Republike
Srbije",broj 135/04, 36/09).
Hotel "Moravica"(***)
Timo~ke bune 4, 18230 Sokobawa
Phone: +381 18/ 830 622
Fax: +381 18/ 830 656
Sajt: www.hotel-moravica.com
E-mail: [email protected]
Ovo je dr`avna [kola koja {koluje visokostru~ne kadrove prvenstveno za poslove
u dr`avnoj slu`bi - u javnim preduze}ima i organima dr`avnih ustanova.
Prijavqivawe kandidata je 23, 24. i 25. juna 2010. godine u studentskoj slu`bi.
Prijemni ispit kandidati pola`u 29.06.2010. godine u 10,00 ~asova.
Za upis na studijske programe: @elezni~ki saobra}aj, @elezni~ko ma{instvo,
Elektrotehnika u saobra}aju i @elezni~ko gra|evinarstvo, prijemni ispit se
pola`e po izboru kandidata iz jednog od slede}a tri predmeta: Matematika, Fizika
i Osnovi saobra}aja (po programu sredwe {kole).
Za upis na studijski program Komercijalno poslovawe `eleznice, prijemni ispit
se pola`e po izboru kandidata iz jednog od slede}a tri predmeta: Matematika,
Osnovi saobra}aja i Poslovna ekonomija (po programu sredwe {kole).
9. jun 2010.
Sremske
informativne
novine
STRANA 19.
OGLASI
• U Subotici izdajem jednosoban name{ten stan, klima,
kablovska, tel. 022/626-779,
069/110-79-49
• Izdajem name{ten dvosoban stan na Krwa~i–Beograd,
preko puta poqoprivredne
{kole, pogodan za u~enike i
studente, cena 150 evra, tel.
022/663-355, 066/143-916
• Izdajem jednosoban stan u
centru S.Mitrovice novogradwa, tel. 061/30-20-696
• Prodajem ku}u na Crvenoj
~esmi tel. 061/30-20-696
• Izdajem name{ten dvosoban stan u S.Mitrovici, tel.
617-846,
061/11-84-947,
064/401-52-53
• Prodajem ku}u u Bu|anovcima povr{ina 80 m2 sa pomo}nim objektima, plac povr{ine 14 ara, cena 6.000 evra,
tel. 065/440-27-28
• Izdajem name{tenu garsoweru Stevana Mokrawca 43
kod Kasarne, tel. 063/808-3733
• Izdajem name{tenu garsoweru u Novom Sadu, Arawi
Jano{a 18, tel. 064/420-23-57
• Prodajem u La}arku ku}u na
kqu~, 70 m2 sa dosta pomo}nih objekata i radionicom,
plac 4 ara povoqno, tel.
064/280-97-53
• Prodajem vikendicu, nova
gradwa na glavnom putu Ruma–Novi Sad, 100m od {ume,
64 kvadrata, useqiva 13 ari
placa, tel. 063/590-183
• Izdajem jednosoban,name{ten,dvorisni stan sa centralnim grejawem u Sremskoj
Mitrovici,naseqe Matija
Hu|i.tel.611-738, 064/148-5139
• Izdajem dvosoban, komforan, name{ten stan sa centralnim grejawem u strogom
centru Srem.Mitrovice, tel.
022/625-132,
022/624-724,
064/022-74-59
• Izdajem super name{ten
stan 70 m2 grejawe, klima u
centru Srem.Mitrovice, tel.
064/119-80-93
• Izdajem ~etvorosoban stan
u Beogradu, Zvezdara Kluz,
105 m2, komplet name{ten,
zgrada, prvi sprat + ~etiri
terase, cg, telefon KATV,
interfon, videonadzor, na
du`e vreme, cena 450 evra
tel. 064/902-42-90
• Izdajem jednosoban nename{ten stan sa cg u nasequ
Stari most, tel. 626-164,
063/562-001
• Prodajem ili izdajem ku}u
sa 11 ari placa u strogom
centru S.Mitrovice, mo`e i
zamena, tel. 063/50-94-94
• Kupujem u S.Mitrovici ku}u do 50.000 evra, tel.
064/280-97-53
• Prodajem ku}u u u`em delu
grada, kompletno sre|ena,
odmah useqiva, tel. 063/83130-33
• Hitno prodajem ku}u na
placu od 34 ara pogodna za
ru{ewe, struja, voda, telefon, @elezni~ka 74, Martinci, cena povoqna, tel.
064/317-71-05
• Izdajem ku}u za stanovawe
u La}arku, tel. 063/76-94-395
• Izdajem studentima jednosoban stan u Novom Sadu, Liman 4, tel. 060/362-77-84
• Prodajem trosoban stan u
Dekancu, tel. 062/800-44-53
• Prodajem ku}u na Crvenoj
~esmi, informacije na tel.
061/302-06-96
• Prodajem stanove svih vrsta, stare i nove na svim lokacijama u Sremskoj Mitrovici, tel. 063/486-181
• Prodajem ku}u sa potkrovqem, grejawe, naseqe Severno od Planinske, u odli~nom stawu, cena po dogovoru, tel. 063/486-181
• Izdajem name{ten stan kod
„Horoskopa kafe“ 56 m2 odmah useqiv, tel. 063/808-3733
• Mewam stan od 46 m2 na prvom spratu sa centralnim
grejawem u nasequ M.Hu|i
kod obdani{ta za ve}i, tel.
062/369-914
• Prodajem ku}u sa pomo}nim
objektima i ba{tom od 14
ari u Bu|anovcima, tel.
063/836-90-73
• Izdajem name{tenu sobu sa
ni{om i kupatilom, grejawe
na gas kod Doma vojske, tel.
613-272
• Prodajem dvosoban i trosoban stan u Beogradu na Mirijevu, mogu} svaki dogovor,
tel. 063/583-927
• Prodajem garsoweru 22 m2
u Rumi kod pijace, povoqno
tel. 064/278-68-83
• Prodajem dvosoban komforan stan u nasequ Kolonija
Ma~vanska Mitrovica, tel.
063/822-83-62
• Prodajem ku}u u M.Mitrovici, super sre|ena 110 m2,
tel. 064/280-97-54, 622-339
• Izdajem jednosoban name{ten stan, preko puta Ekonomske {kole, tel. 064/15517-78
• Kupujem mawu ku}u u okolini Sremske Mitrovice i {ire, tel. 065/472-65-97
• Prodajem dve ku}e u ulici
Novi {or u Sremskoj Mitrovici, tel. 063/834-77-13
• Prodajem ku}u u Sremskoj
Mitrovici, trosobna sa parnim grejawem, podrumom i
dvori{tem, tel. 064/326-4998
• Prodajem ku}u u La}arku,
Fru{kogorska 148, tel. 671135
• Prodajem jedosoban stan od
41 m2 + velika terasa, CG u
S.Mitrovici naseqe Stari
most, tel. 064/073-92-43
VELEPRODAJA
I MALOPRODAJA
[ID, Ogwena Price 2
Tel/fah: 022/716-723
SREMSKA MITROVICA,
Ticanova 82
Tel: 022/631-456, Mob: 063/77-96-438
[email protected]
PROIZVODWA I UGRADWA:
-PODNIH I ZIDNIH OBLOGA OD BETONA
-KOMPLET RIGIPS SISTEMA
-IZOLACIJE
-«KARBON» PROGRAM-DEMIT FASADE
(DISTRIBUTERI ZA SREM)
Celokupan program za nadogradnju
noktiju i trepavica
Oprema i alat za frizerske salone
Z.R.
TEPIH SERVIS I AUTOPRAONICA
SERVIS ZA ^I[]EWE OBJEKATA
"DADA - 06"
Pr. Boris Ov{ek
-
Higijensko odr`avawe objekata
Prawe tepiha i mebla
Dubinsko prawe automobila
Prawe izloga, prawe stanova
• Izdajem u~enicama name{tenu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, u blizini
Medicinske {kole, tel. 617239
• Prodajem spratnu ku}u u
Sremskoj Mitrovici, naseqe
Aleja, 170 m2 sa gara`om i
podrumom od 50 m2, ozidana
ciglom i potpuno izolovana,
sva infrastruktura, sve vrste grejawa, na placu od 6
ari,
tel.
064/191-55-97,
063/835-23-55
• Prodajem dvosoban stan u
Dekancu i ku}u u Hrtkovcima, tel. 060/624-56-22
• Prodaje se ku}a sa lokalom
i dvori{nim jednosobnim
stanom i svim prate}im
objektima, Planinska 103,
tel. 651-201, 065/600-66-97
OGLA[AVA
JAVNI UVID
PLANA DETAQNE REGULACIJE ZA
GRANI^NI PRELAZ „[ID“
20. STRANA
Lorena
@itna pijaca br. 16
Sremska Mitrovica
Tel: 022/622-127
Na osnovu ~l. 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni
glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09), Odeqewa za urbanizam, komunalno – stambene i imovinsko – pravne poslove op{tine [id
Plan detaqne regulacije bi}e
izlo`en na javni uvid u prostorijama Odeqewa za urbanizam , komunalno–stambene i imovinsko–pravne poslove op{tine [id u [idu u
ul. Kara|or|eva br. 2 u trajawu od
30 dana od dana ogla{avawa i to
od 09.06.2010. g. Do 09.07.2010. g.,
svakog radnog dana od 08 do 14 ~asova.
Zainteresovana pravna i fizi~ka lica mogu tokom javnog uvida,
svoje primedbe u pisanom obliku
da dostave na adresu: Op{tinska
uprava [id, Odeqewe za urbanizam, komunalno – stambene i imovinsko–pravne poslove, [id, ul,
FRIZER SHOP
I PARFIMERIJA
Kara|or|eva br. 2. sa napomenom
„Za Komisiju za planove“, najkasnije do 09.07.2010. godine.
Telefon za sva obave{tewa i
stru~nu pomo}: 022/714-048
Sastanak Komisije za planove
odr`a}e se nakon sprovedenog javnog uvida u sali Op{tinske uprave
Op{tine [id u [idu ul. Kara|or|eva br. 2 o ~emu }e javnost biti
blagovremeno obave{tena.
Sastanku mogu da prisustvuju sva
zainteresovana pravna i fizi~ka
lica koja su tokom trajawa javnog
uvida dostavili svoje pismene
primedbe na izlo`eni Plan i da
iste obrazlo`e pred Komisijom.
022/670-241
063/19-20-769
065/2-670-241
1. Novembar 279
LA]ARAK
VOZILA
• Prodajem ili mewam za
auto motor Honda 750 cm3 rs
86. god. u dobrom stawu cena
1200 evra, tel. 065/50-47-101
• Prodajem opel kadet 1991.
god. tel. 063/78-55-835
• Prodajem jugo skalu 65,
1300 kubika, atest.gas, 1993.
god. registrovan do aprila
2011. tel. 064/870-91-62
• Prodajem zastavu 101 – poli, 91. godi{te, registrovana, plin atestiran, 658-001,
063/83-17-674
• Prodajem zastavu 101, 91.
godi{te, registrovana, tel.
658-001, 063/83-17-674
• Mewam golf dizel 86. godi{te za auto sa pet vrata,
dopla}ujem do 300 evra, tel.
064/535-14-22
• Prodajem pasat karavan 87.
god. registovan do 2010. u solidnom stawu cena 1400
evra, tel. 064/15-09-203
• Prodajem micubi{i kolt
reg. do oktobra 2010. ispravan u dobrom stawu, cena povoqna, tel. 064/566-69-93
• Prodajem alfa–romeo ne
registrovanog u voznom stawu, godina 1988, alfa-33170, tel. 065/53-05-932
• Prodajem ladu samaru 1.3
1990. godi{te, atestiran
plin do 2016. registrovana
do marta 2011, cena 650
evra, tel. 064/119-44-61, Qubi{a
• Na prodaju apenac 6 sre}en, 420 evra, tel. 064/32132-16
• Prodajem fi}u u odli~nom
stawu registrovan, povoqno,
tel. 022/628-840, 064/15-47637
• Prodajem FORD FOCUS 1,8
TD DI karavan, 1999. god. izuzetno o~uvan, registrovan do
januara 2011. god.
tel.
063/640-570
• Prodajem alfa romeo 33
turbo dizel caravan, registrovan do avgusta 2010.
god.proiz. 1987. cena 700
evra, tel. 063/549-142
• Prodajem zastavu 101 povoqno, tel. 065/224-21-97,
065/224-21-97
• Prodajem golf 1, 1984. god.
tel. 022/625-671, 063/766-9429
Sremske
informativne
novine
-
"STOLARIJA ERAKOVI]"
KUHIWE
PLAKARI
VRATA
PROZORI
STEPENI[TA
-
KOMARNICI
UNIVER, MEDIJAPAN
LESONIT
[email protected] SE^EWE
KANTOVAWE ABS TRAKE
METAR KUHIWE VE] OD 9.000,00
Tel.064/612-3131
022/618-228
Stari {or 30
Sremska Mitrovica
Restoranu „Probus“ hitno potrebni kuvari,
pomo}nici kuvara i konobari
Tel: 623-860
• Prodajem ladu rivu, kraj
90. registrovana do gebruara
2011. plin atestiran, tel.
671-943
• Prodajem 4 vozila jugo, god.
proizvodwe ’96, motocikl
tomos, god. proizvodwe ’87,
prikolicu 800 kg ’80 god.,
tel. 063/552-968, 063/533757, faks, 021/63-12-505
• Prodajem kombi Zastava
Rival teretni nosivost 1100
t, B kategorija, tel. 063/534643
• Prodajem fijat ar|entu 85.
godi{te, 2,5 cm3, neregistrovan u voznom stawu, tel.
064/490-46-31
• Mewam golf 2 85. godi{te,
plin troje vrata, {iber, centralna brava, registrovan,
odli~an, za golfa dizela
~etvoro vrata, tel. 064/39318-97
• Prodajem Mercedes 190 dizel o~uvan, dobra limarija,
dobar motor registrovan do
marta
2011.
god.
Tel.
064/484-19-30
• Prodajem opel astru karavan 95. godi{te, 1,7 dizel,
registrovana vlasnik motor
odli~an, cena 1400 evra,
tel. 065/504-71-01
• Prodajem zastavu 101, crvene boje, registrovana, atestiran plin, 2000. godi{te u
izuzetnom
stawu,
tel.
022/673-014
• Prodajem jugo 60 u dobrom
stawu, registrovan do kraja
godine, tel. 064/459-86-87,
618-629
• Prodajem reno 4, 1979, tel.
022/626-879, 063/841-23-65
• Prodajem xetu 1988. godi{te,
tel.
022/673-120,
063/862-68-67
• Prodajem kombi folcvagen
teretni dizel, 1981. godi{te, registrovan do 1. aprila 2010. god. tel. 685-667,
060/685-66-77
• Prodajem audi 80, 1,3 dizel
registrovan
do
18.12.2010. god. u voznom stawu o~uvan, tel. 022/632-588,
064/56-66-928
• Prodajem povoqno mazdu
626 god. 1984. god. u dobrom
stawu atestiran gas cena po
dogovoru, tel. 022/636-299,
064/889-45-02
• Prodajem jugo 45, tel.
064/137-04-08
• Prodajem golf dizel 1989.
godi{te ~etvoro vrata 1700
evra i opel suzu karavan dizel 1985. godi{te 1000 evra,
tel. 022/613-977, 069/702-002
• Prodajem golf 2 dizel 86.
god. registrovan u solidnom
stawu cena 1500 evra, tel.
064/535-14-22, 627-091
• Prodajem jugo 45, bele boje,
1987. god. neregistrovan,
ura|ena limarija, nov akumulator, cena 570 evra, tel.
063/722-52-49
• Prodaje se teretni kombi
fiat dukato, 2,5 d, god.proizvodwe 1990, tel. 022/664834, 064/28-97-639
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te ispravna u voznom
stawu, cena 300 evra, tel.
065/513-19-99
• Prodajem jugo 55, god.proiz.
89. neregistrovan, u dobrom
stawu tel. 064/870-93-82
• Prodajem Opel astru S na
benzin 1600 kubika god.proiz. 1997. tel. 064/827-18-07
• Prodajem Zastavu 128 1984.
godi{te registrovana do
marta 2010. cena 300 evra,
tel. 611-903
• Prodajem TAM–i}a, T-65,
produ`en sanduk, poseduje
arweve i ciradu u odli~nom
stawu , tel. 064/938-88-08
• Na prodaje motor BT 50 kubika regist. na potvrdu, tel.
063/742-01-81
• Prodajem Opel Kadet karavan 1,6 dizel. 1989. god. tel.
063/89-62-861
• Prodajem Jugo 55 1989. godi{te, plin, registrovan,
vlasnik, cena 750 evra, tel.
064/889-48-08
• Prodajem Opel Korsu 1999.
godi{te, 1.0 registrovana godinu dana, 064/506-32-32
• Prodajem pe`o skuter 125
kubika 99. god. tel. 060/34533-65
• Povoqno prodajem jugo 55,
godi{te 1989, u voznom stawu, registrovan do jula meseca, tel. 651-202, 625-058
• Prodajem citroen ksara,
1.9 dizel, god. proizvodwe
2000, tel. 064/19-31-351
• Prodajem opel kadet suzu
dizel u dobrom stawu 85’
tel. 064/122-72-78
• Prodajem jugo 45 1989. god.
u odli~nom stawu, tel. 618910, 064/155-42-02
9. jun 2010.
NA[E ZDRAVQE
Stomatolo{ka ordinacija
POLIKLINIKA
"Dr Stoj{i}"
Dr Milo{evi}
Milan Stoj{i}
- ultrazvuk srca
- ultrazvuk dojke
- ultrazvuk {titaste `lezde
- SVE ZA STOMAK
specijalista oralni hirurg
Trg Nikole Pa{i}a bb, Sremska Mitrovica
Tel: 022/611-225; 063/404-801
Prof.dr.sci.med. Miroslava Pavlov- Mirkovi}
INTERNA MEDICINA
ULTRAZVUK
Telefon: 021/55-77-07
Jovana \or|evi}a 11, Novi Sad
Radno vreme
Ruma, Orlovi}eva 27
Tel: 022/431-500
Ultrazvuzvu~na i
kolor dopler dijagnostika
Dr med. Qiqana Stoli}
Radnim danom: 7:30-20:00; subotom: 8:00-14:00
De`urni telefon (svakog dana 7:00-22:00):064/ 429-6624
specijalista pedijatar
Mob: 064/207-11-83
022/641 - 494, 062/240 - 287
SPECIJALISTI^KA LEKARSKA ORDINACIJA
O^NA KU]A
RADOVAN^EVI]
- DR LAU[EVI] Prim. dr Bo{ko J. Lau{evi}
spec. interne medicine
Tel/fah: 022/639 - 189
Tel: 022/636 - 002
Mob: 064/127-29-23
GINEKOLOGIJA
I AKU[ERSTVO
"Dr Qiqana Stoli}"
Sremska Mitrovica, Save Kova~evi}a 13
Sremska Mitrovica
Stefana Lastavice 11
Prof.dr. Jovan Stojkov
Prim.dr. Du{an Bonert
Dr.med. Dragan Grbi}
SPECIJALISTI^KA
PEDIJATRIJSKA ORDINACIJA
Prim. dr Milenko Trifunovi}
Pru`am usluge projektovawa i servisirawa hidraulike i pneumatike, agregata i
hidrauli~nih platfori. Boban Ili}. Tel: 060/660-13-09
UROLOGIJA
Tel. 015/774-1234; Kasarska 7, [ABAC
SPECIJALISTI^KA ORDINACIJA ZA ULTRAZVU^NU DIJAGNOSTIKU
NORMALNO JE
DA DOBRO VIDITE!
Sremska Mitrovica Stari {or 102
Tel: 022/626-428 i 064/19-15-847
SPECIJALISTI^KA DERMATOVENEROLO[KA ORDINACIJA
dr med. Jasmina Divi}
A.D. ZA IZRADU
ORTOPEDSKIH POMAGALA
ORTOPEDSKA POMAGALA,
OBU]A ZA DECU I ODRASLE,
MIDERI, POJASEVI, PROTEZE
I ORTOZE, INVALIDSKA KOLICA
I [TAKE...
Radno vreme od 8 do 14 ~asova
spec. dermatovenerolog
DERMATOLOGIJA, DERMATOHIRURGIJA,
KOMPJUTERIZOVANA DERMOSKOPIJA,
ALERGOLOGIJA, ALERGOLO[KI TESTOVI,
KOZMETOLOGIJA, BOLESTI VENA, POLNE BOLESTI
Sremska Mitrovica
Svetozara Mileti}a 1
Tel: 022/622-421
Izlasci na teren
Ruma, Stara Pazova i In|ija
Sremska Mitrovica
Ul. Jupiterova 73 (ulaz u Medicinsku {kolu)
022/ 614 - 328; 063/ 610 - 913
e- mail:[email protected]
• Prodajem jugo 45 1990. godi{te pus na {asiji tek registrovan u dobrom stawu, tel.
062/594-542, 622-559
• Prodajem jugo 55, zastavu
poli i peglicu, tel. 063/75149-02
• Prodajem jugo tempo 1,1
1998. god. u odli~nom stawu,
tel. 064/920-51-62, 022/613572
• Prodajem jugo 45 povoqno u
ispravmom stawu, dobro o~uvan, proizveden 1988. godine, tel. 022/630-883, 065/6513-181
• Prodajem golf 2 god.proiz.
1987, 1.3 benzin , petoro vrata u odli~nom stawu, tel.
060/022-74-44
• Prodajem golf 2 turbo dizel 1985. god. tel. 022/613661
• Prodajem ford fokus,
2000. god. turbo dizel, u dobrom stawu, cena po dogovoru, 063/486-181
VISOKA TEHNOLO[KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA [ABAC
Hajduk Veqkova 10, www.vtssa.edu.rs 015/352-728
• Prodajem golf 1 1,5 b petoro vrata, pet brzina, 1982.
god. alu felne, nove gume,
nov akumulatur, korpa, kva~ilo i lamela novi, motor
odli~an limarija super, regis. Do 20.12.2010.g. cena
1400
evra,
022/659-671,
064/342-74-72
• Prodajem reno klio 2001.
god. dizel i motor APN 6 povoqno, tel. 617-846, 061/1184-947, 064/401-52-53
• Prodajem zastavu 128 84.
god.
registrovan
do
8.10.2010. 35 evra moe i u delovima,
tel.
611-903,
064/341-54-35
• Prodajem varburg motor
golf 1,3 91. god. plin registrovan do februara 2010.
tel. 064/913-14-40
• Prodajem golf 2, 1987.
god.benzin+plin,
tel.
065/431-97-64
• Prodajem golf 2 dizel
1986. god. Tel. 065/861-81-11
POQOPRIVREDA
• Prodajem dva jutra zemqe
pored asfaltnog puta udaqeno 1,5 km od Vrdnika i 150
m od skretawa za Rumu, tel.
063/711-31-86
• Prodajem kombajn far –
klajson `itni, kosa 2,80 cena 3500 evra, tel. 022/86-068
• Prodajem sala{ sa dva jutra zemqe pored savskog mosta uz selo La}arak (kod
Varde) 064/223-21-30
• Prodajem tawira~u 24 diska i traktorsku prskalicu
morava, stara 2 godine, tel.
062/393-055
• Povoqno prodajem u Ba~incima potes ^esmin 31,5 ara
bagremove {ume, 9,5 ara wive, 3,5 ara {qivika i zgrada
od 18 m2 u komadu, tel. 650714
• Prodajem dva ara zemqe sa
80 stabala {qiva i 200 stabala loze–Grgurevci Golo
brdo, tel. 628-800, 065/38885-99
• Prodajem jutro zemqe u Kuzminu potes Tr{~are, tel.
060/71-21-966
• Prodajem wivu u Le`imiru
42 ara potews Carina, tel.
064/182-72-23
• Prodajem vo}wak {qivik u
punom rodu oko 2000 stabala
na povr{ini od 5 kat.jutara u
Fru{koj gori kod Vrawa{a,
tel. 064/280-97-53
• Prodajem zemqu u Divo{u 4
jutra u komadu potes Brestovi, tel. 060/062-13-17
• Prodajem motokultivator
guldbor 8,2 kow.snaga sa
frezom i rotacionom kosa~icom, tel. 022/630-803,
060/630-80-30
• Prodajem trobrazni plug
Leskovac 14 cola, tel.
064/20-71-631
Vojvode Putnika br.56; Tel/faks 015/344-580, 344-578
KONKURS
ZA UPIS U PRVU GODINU STUDIJA
–prvi (junski) upisni rok –
Za upis 110 studenata na buxet i 140 samofinansiraju}ih studenata u prvom
(junskom) upisnom roku, u prvu godinu studija u {kolskoj: 2010/11. godini, na
studijske programe:
buxet
samofinansirawe
Proizvodne tehnologije:
- Hemijska tehnologija
- Farmaceutska tehnologija
40
20
Prehrambene tehnologije
25
15
Za{tita `ivotne sredine
15
5
Informacione tehnologije
30
100
UKUPNO
110
140
Visoka poqoprivredna {kola strukovnih studija u [apcu, u prvu godinu studija u {kolskoj 2010/11. godini, upisuju ukupno 310 studenata (dr`avqana Republike Srbije i studenata srpske nacionalnosti iz susednih zemaqa) i neograni~en broj studenata stranih dr`avqana:
Red.
br
1.
2.
3.
4.
5.
6.
STUDIJSKI PROGRAM
Strukovna veterina
Ratarstvo i povrtarstvo
Sto~arstvo
Agromenaxment
Za{tita biqa
Vo}arstvo i vinogradarstvo
UKUPNO:
–Biologija
Prijavqivawe kandidata: 23.,24. i 25.juni 2010. godine od 8 – 14 ~asova.
PRIJEMNI ISPIT }e se odr`ati: 01. jula 2010.godine u:
- 10 ~asova za studijski program Informacione tehnologije
- 12 ~asova za ostale studijske programe
Za upis mogu da konkuri{u svi svr{eni sredwo{kolci IV i III stepena
stru~ne spreme.
Uslovi za odre|ivawe redosleda kandidata, konkursni rokovi i ostali
uslovi objavqeni su na oglasnoj tabli i sajtu {kole.
9. jun 2010.
• Prodajem automobila DAEWOO ESPERO 1997. godi{te,
atestiran plin. Tel: 064/1856-707.
• Prodajem ladu samaru
1990. god. vlasnik , registrovana do 16.9.2010, Ruma, tel.
064/468-58-51
• Prodajem fijat tempra
1997. god. 1,9 dizel, vlasnica, registrovan godinu dana,
cena 2600 evra, tel. 063/73107-54
• Prodajem zastavu 128 1985.
god. registrovana do januara
2010. tel. 060/35-35-855
• Prodajem auto reno kangu
1,9 DTI klima, podiza~i, arbag, mo`e zamena za karavan,
tel. 064/83-77-049 Boban
• Prodajem golf 2, 1,6 D 89.
godi{te i kombi folksvagen
T2 1,7 D 87. godi{te tel.
064/131-44-97, 623-205 posle
20 ~asova
• Prodajem zastavu 128,
1987. godi{te, prvi vlasnik,
registrovana do 24.9.2010.
cena po dogovoru, tel.
064/122-88-25, 063/803-28-68,
430-120
• Prodajem golf 2, 1989. god.
~etvoro vrata i opel kadet
karavan dizel, 1985. god.
Tel. 613-977, 069/702-002
• Prodajem „Jugo in“, metalik, star godinu dana, pre{ao 750 km, tel. 063/739-4623
• Prodajem generalno osve`en motor od zastave 101 i
juga 55 kao polovne delove
za zastavu 101, tel. 064/92051-62
VISOKA POQOPRIVREDNA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA [ABAC
KONKURS
STUDIJSKI PROGRAM:
Veoma povoqno vr{im
korekcije na pantalonama,
sukwama, trenerkama (skra
}ivawe, su`avawe), mewam
rajsfer{luse i postavqam
trake na zavesama. 621-484.
Broj studenata koji
se finansiraju
iz buxeta
030
015
015
010
015
015
100
Broj studenata
koji pla}aju
{kolarinu
010
035
035
070
035
025
210
U prvu godinu osnovnih studija mo`e se
upisati lice sa ste~enim sredwim obrazovawem u ~etvorogodi{wem ili trogodi{wem
trajawu.
Svaki kandidat pola`e prijemni ispit
iz jednog od tri navedena predmeta:
– Hemija
– Pojmovi iz ekonomije i menaxmenta
–Prvi konkursni rok traje od 23.6 – 15.7.2010.
PRIJAVQIVAWE NA KONKURS: 23, 24 i 25. juna 2010. god. od 8 – 14 ~asova
KLASIFIKACIONI ISPIT }e se odr`ati 01. i 02. jula 2010. godine u 10 ~asova.
JEDINSTVENA RANG LISTA bi}e objavqena 05. jula 2010. godine u 10 ~asova.
UPIS PRIMQENIH KANDIDATA obavi}e se: 8, 9, 12 i 13. jula 2010. godine.
Potrebna dokumenta:
– Diploma o zavr{enoj sredwoj {koli (original)
– Svedo~anstva (originali)
– Izvod iz mati~ne kwige ro|enih
[kolarina za studente koji pla}aju {kolarinu iznosi 45.000,00 dinara.
[kolarina za studente strane dr`avqane iznosi 1.300 USA , u dinarskoj protivvrednosti.
Uslovi za odre|ivawe redosleda kandidata, konkursni rokovi i ostali uslovi bi}e uskla|eni sa odredbama zajedni~kog konkursa.
Uslovi za upis u tre}u godinu studija je zavr{ena ista ili srodna vi{a {kola.
Sremske
informativne
novine
STRANA 21.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem ~etiri jutra prvoklasne zemqe udaqena od
asfaltnog puta Irig – Vrdnik 1,5 km, tel. 063/711-31-86
• Prodajem motokultivator
saks 4,5 ks i delove motora
lombardini 14 ks blok glava,
tel.
064/162-94-68,
022/432-075
• Prodajem frezu 4,5 ks, tel.
064/137-04-08
• Prodajem tifon fi 90 makedonski sa turbinom i reduktorom du`ine 280 m, bauerovu pumpu i bauerov top,
tel. 060/344-62-52
• Prodajem 1,5 jutro oranice
u La}arku, potes Tabanac,
tel. 627-725, 064/073-92-06
• Prodajem 2,5 jutara zemqe
u S.Binguli nedaleko od asfaltnog puta, tel. 022/753878
• Prodajem motokultivator
LABIN
goldini dizel14
kowskih snaga, sa kiper kardan. prikolicom, pod. frezom i jo{ pet radila, tel.
621-520, 063/849-66-21
• Prodajem dve traktorske
gume 11,2 – 24 ili mewam za
mawe 9,5 – 24, tel. 064/20-71631
• Prodajem ili mewam `itni
kombajn Zmaj 125, kosa 5 metara, tel. 062/107-92-78,
064/397-32-19
• Prodajem sala{ kod Hidrogra|evinara, tel. 613-977,
069/702-002
• Prodajem 2,5 jutra zemqe u
La}arku potes Okopi, tel.
624-651
• Prodajem levator za kukuruz 9 m, prskalicu RAU 350
lit. i dvoredni {parta~ –
ITM, 062/800-44-53
• Prodajem jutro zemqe na
man|elo{kom putu, tel. 621615
• Prodajem sadnice kalamqenog le{nika sorti: rimski, halski xin, kosford,
istarski dugi, tel. 037/875049, 063/767-75-62
• Prodajem sadnice: jabuka,
{qiva, kru{ka, tre{wa,
breskva, vi{wa, duwa i
ostalo, tel. 063/106-89-89,
037/875-049
• Kupujem dvoredni tarup,
tel. 037/875-049, 063/767-7562
• Prodajem traktor 577 sa
predwom vu~om, 89. godi{te,
prikolicu zmaj u fabri~kom
stawu 8t, plug obrta~ rabeverg, 3 brazde plug IMT 757 –
2 brazde i plasti~ni rasturiva~ za ve{a~ko |ubrivo
400 kg tel. 064/432-12-12
• Prodajem traktor 533, godi{te 1979, i {pediter nosivosti
1,5
tona
tel.
064/420-23-57
• Prodajem pu`ni transporter 6 metara kao nov, tel.
022/448-230
• Prodajem nosivu tawira~u
TO fi 33 tel. 063/779-29-51,
681-525
• Prodajem {qivik, Kr~edin
vikend zona (potes Bo`i}
dol K.O. Kr~edin 3793/1 i
3793/2) 42 ara sa 220 stabala
(11 godina stare , pun rod)
vikendica – trofazna struja,
asvaltni put, pogled na Dunav, cena 20.000 evra, tel.
063/592-235
• Prodajem dva jutra zemqe
preko puta Novog grobqa u
drugoj du`i u Sremskoj Mitrovici, tel. 022/610-147
• Prodajem kombajn zmaj 142,
sve tri varijante, ful oprema, torpedo 90 sa predwom
vu~om, tarup 4 reda, liniju
za {e}ernu repu ful oprema,
{estoredni i ~etvoredni
futo{ki {parta~ za kukuruz,
tel.
063/88-06-707,
022/381-859
• Prodajem pneumatsku sejalicu za kukuruz, traktor torpedo 75 sa predwom vu~om,
tel. 063/82-44-364
• Prodajem jednobrazni plug,
cena povoqna, o~uvan, tel.
684-195
• Prodajem ~etiri jutra zemqe u Lapovcu na putu Kuzmin–Bosut, tel. 065/660-3971
• Prodajem `itnu sejalicu
23 lule i mehani~ku sejalicu
za kukuruz Maksikor, tel.
060/05-88-882
• Prodajem traktor IMT 577
1984. god. bez predwe vu~e u
izuzetno dobrom stawu, tel.
022/448-230
• Prodajem vo}wak ({qivik), 10 ari 68 stabala pet
godina star u punom rodu, Sala{ No}ajski, 200 m sa leve
strane od drumskog mosta,
cena 5.500 evra, tel. 064/3038-362
• Prodajem dve traktorske
prikolice, tel. 061/546-3031, 069/ 546-30-31
• Prodajem jutro zemqe u Le`imiru, pola jutra vo}waka,
motokultivator honda, prekrupa~ oxa~ki, tel. Tel.
065/66-77-489
• Prodajem tri prikolice
Dubrava sa punim stranicama nosivosti 4,5 t u izuzetno
dobrom stawu, tel. 022/448230
• Prodajem traktor IMT 533
sa zadwim traktorskim viqu{karom, cena povoqna,
tel. 063/81-33-025
• Prodajem 1,9 ha zemqe u
gra|evinskoj zoni Srem. Mitrovica na putu za Velike
Radince kod naplatne rampe, tel. 064/280-97-53
Prodajem dva jutra zemqe u
La}arku, potes Ba{te, tel.
670-810
LOKALI
• Povoqno izdajem local sa
sanitarnim ~vorom, tel.
022/621-315, 022/622-431
• Izdajem lokal u strogom
centru 24 m2 pasa` preko puta SUP-a tel. 065/514-57-46
• Izdajem lokal 187 m2 u
centru Man|elosa, tel. 681478, 624-708
• Izdajem nov lokal broj 5
povr{ina 45 m2 u Srem. Mitrovici ulica Ratarska br.
17 kod Zmajeve {kole, tel.
064/358-55-34
• Izdajem lokal u Rumi kod
pijace, ul. Proleterska 1a,
15 m2, cena 80 evra, tel. Tel.
063/875-76-43
• Izdajem kafi} sa kuhiwom
u centru La}arka kod pekare
Jovica ozbiqnom ugostitequ na du`e vreme, tel.
064/832-97-39
• Izdajem pekaru u La}arku
sa radionicom (turske pe}i)
pekara Jovica od 1. maja
2010. tel. 064/832-97-39
• Izdajem dvori{te sa posebnim ulazom, magacin i
stambeni prostor u La}arku,
pogodno za sme{taj opreme i
qudstva gra|evinske firme
i sli~no, tel. 064/832-97-39
• Izdajem lokl-poslovni
prostor u novom objektu,
luks gradwa sa grejawem, telefonom i alarmom. • Pogodno za sve vrste delatnosti. Sremska Mitrovica 16.
divizije 23 a, tel. 064/45126-14, 022/626-700
• Izdajem pasa`ni prostor u
centru Sremske Mitrovice
pogodan za lekarske ordinacije, poslovna predstavni{tva i kozmeti~ke salone,
tel. 061/606-65-19
• Izdajem lokal 60 m2, Milo{a Obili}a 120, preko puta
Molove pumpe, 065/619-98-61
• Izdajem poslovni prostor
55 m2 +pomo}ne prostorije
luks gradwa, grejawe, telefon, alarm, ul. 16. divizije
23a, tel. 626-700, 064/451-2614
Programska {ema Sremske televizije
Sreda
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Ruma (R)
13:00 Xuboks
14:00 Raskr{}a (R)
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 O~i u o~i (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Planeta zemqa
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
^etvrtak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine In|ija (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sremske pri~e (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Bez tambure nema pesme
21:15 Dokumentarni program
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Petak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Stara Pazova (R)
22. STRANA
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Rusinski magazin
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine Sremska Mitrovica
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Dokumentarni program
21:15 Zoo Hobi
22:00 Novosti 3
22:30 Sport STV-a
22:35 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Subota
12:00 Kuhiwica
13:00 Planeta Zemqa
14:00 Xuboks
14:30 Film (R)
16:30 Paor (R)
18:00 Rusinski magazin (R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
22:00 EPut vina
22:30 Dokumentarni program
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
Nedeqa
10:00 Denis napast
12:00 Cicina tezga
13:30 Paor
15:00 Film (R)
16:30 Zoo Hobi (R)
17:00 Bez tambure nema pesme
(R)
18:30 Nemi svedok (R)
19:30 Dokumentarni program
20:00 Film
21:45 Sport STV-a
22:00 Sremske pri~e
22:30 E TV (R)
23:00 Nemi svedok
00:00 Xuboks
Ponedeqak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine S. Mitrovica (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Put vina (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 Sport STV-a
21:15 Raskr{}a
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
Utorak
12:00 Srem na dlanu: Hronika
op{tine [id (R)
13:00 Xuboks
14:30 Denis Napast (R)
15:00 Karmelita
15:45 Kuhiwica
16:15 Sport STV-a (R)
16:45 Mobil E
17:00 Novosti 1
17:15 Hronika op{tine Ruma
18:10 Buntovnici (R)
19:00 Novosti 2
19:30 Denis Napast
20:00 Karmelita (R)
20:45 E TV
21:15 O~i u o~i
22:00 Novosti 3
22:30 Buntovnici
23:15 Xuboks
00:00 Glas Amerike
• Izdajem lokal 70 m2 centar, Stari Banovci povoqan
za sve delatnosti povoqno,
tel. 352-113
• Izdajem kiosk veli~ine 15
m2, tel. 064/082-75-67
• Podajem trafike sa tendom 5 m2 plasti~na i metalna 7 m2, tel. 064/217-80-60
• Prodajem ili iznajmqujem
pekaru u Grgurevcima, tel.
022/632-199
• Izdajem mawi dvori{ni
kancelarijski prostor na
adresi Trg Svetog Dimitrija
29,
S.Mitrovica,
Tel.
022/622-653, 063/522-474
• Povoqno izdajem nov loka
45 m2, ulica Ratarska 17 kod
Zmajeve {kole, tel. 064/35855-34
• Izdajem lokal, biv{a mewa~nica, (preko puta biv{eg
SDK–a), tel. 063/50-44-73
• Izdajem poslovni prostor
od 21 m2 i 22 m2, u Rumi, novogradwa, kupatilo, cg, telefon, prking, povoqno, tel,
063/377-561
• Izdajem lokal u centru
Vrdnika 34 m2, tel. 022/465113
• Izdajem magacinski prostor kod KPD (Kraji{ka),
tel. 612-033, 061/224-21-42
• Prodajem poslovni prostor
, veli~ine 35m2, u blizini
hotela
Sirmijum,
tel.
064/206-47-89
34
• Prodajem dvori{ne lokale
u nasequ M. Mu|i, pogodno za
frizere, advokate, agencije,
ordinacije, nova gradwa,
tel. 063/77-98-609
• Prodajem lokale u nasequ
M. Hu|i do Zmajeve {kole nova gradwa od 32 m2 do 58 m2,
tel. 063/54-11-76, 063/77-98609
• Proadjem kafanu Le`imirska kapija u Le`imiru kod
hotela, te. 663-163, 064/1227-278
PLACEVI
• Prodajem plac u ^almi, 14
m {irina 70 m du`ina, struja, voda i asfaltni pu, Mitrova~ka 10, ku}a i ~ardak,
cena povoqna, 065/623-32-82
• Peodajem plac u La}arku,
„Ledine“bb, povr{ine 849 m2
sa temeqom i gra|evinskom
dozvolom (struja, voda, telefon), tel. 063/159-46-17
• Prodajem legalizovan
plac sa temeqom u La}arku
Kara|or|eva ulica , 16 ari,
cena 7000 evra, tel. 064/13961-50
• Na prodaju plac 11 ari u
Kuzminu blizu centra prikqu~ena voda, tel. 060/0108-992
• Prodajem plac u Plati~evu
pored puta Ruma-[abac, pogodno za industriju, tel.
065/61-64-368, 064/34-12-865
• Prodajm placeve u Sremskoj Mitrovici naseqe Mala
Bosna , Radina~ki put, tel.
064/215-46-73
• Prodajem plac 10 ari u Velikim
Radincima,
tel.
064/326-49-98
• Prodajem plac u centru
[a{inaca povr{ine 10 ari,
tel. 064/30-94-494
• Prodajem plac u Kamewru
vrlo povoqno sa svom prete}om dokumentacijom, tel.
063/486-181
• Prodajem lokale i placeve
svih vrsta na raznim lokacijama, vrlo povoqno, tel.
063/931-30-33
• Prodajem plac sa temeqom
za ku}u od 80 m2 naseqe Krivaja M.Mitrovica, povoqno
tel. 064/280-97-54, 622-339
• Prodajem plac u Bloku B
kod Ambulante, povr{ine 5
ari, tel. 063/549-691
• Prodajem ba{tu, jedno katastarsko jutro na kraju sela, u{oreno, struja, voda, pogodno za oranicu ili plac,
[a{inci, Partizanska 13,
tel. 684-195
• Prodajem 2 placa u Maloj
Bosni izme|u ulica Marka
Kraqevi}a i Ozrenske, svaki plac je povr{ine oko 9
ara, ukwi`eni – legalizovani, tel. 060/706-19-57
• Prodajem legalizovan
plac u La}arku, Kara|or|eva
bb, izlaz na dve ulice,
tel.064/96-24-079
• Prodajem plac sa temeqom
i vo}em povr{ine 11 ari legalizovan u La}arku, cena po
dogovoru, tel. 022/613-915,
628-891, 064/31-45-579
• Prodajem plac 7,5 ari u Maloj Slavoniji, tel. 022/621404, 064/9163-628
• Prodajem plac povr{ine
37 ari u Le`imiru vikend
naseqe
Banovac
tel.
022/663-163, 064/12-27-278
RAZNO
• Prodajem polovan dvosed i
fotequ Forma ideale, tel.
022/624-683, 064/993-71-13
• Prodajem suvu doma}u {unku, cena 800 dinara kilogram, tel. 670-453
• Diplomirana fizioterapeutkkiwa veoma uspe{no
radi medic. relaksacionu i
anticelulitnu masa`u, po
potrebi dolazi na ku}nu
adresu, tel. 064/420-20-13
• U Soko bawi izdajem
apartmane i sobe sa kupatilom, tel. 063/87-57-021
• Prodajem ogrevno drvo sa
prevozom do kupca, tel.
022/640-960, 063/80-36-754
• Prodajem vikendicu bez
struje i vode, u [i{atovcu
iza manastirta, 022/663-547
• Diplomirana fizioterapeutkiwa sa patrona`nim
iskustvom negovala bi i ~uvala bolesne osobe, postoji
mogu}nost stanovawa iskqu~ivo S.Mitrovica, tel.
064/420-20-13
• Povoqno prodajem bazen za
kupawe pre~nika 4,47cm h
107cm sa kompletnom opremom, tel. 022/641-093
• Se~em i cepam drva ma{inskim putem, tel. 641-792
• Prodajem vikendicu sa
vo}wakom, 7 ari u Ma~vanskoj Mitrovici naseqe Staro selo, cena 9.000 evra, tel.
063/772-34-57
• Prodajem prikolicu kipericu 3,5 tone nosivosti, ru~ni rad, dno stranice limeni,
Milenko Krsti}, Sremska
51, Martinci
• Prodajem ili mewam za
lak{u stolarsku frezu levanu, tel. 064/91-63-883
•
Izdajem
trokrevetni
apartman sa kuhiwom i kupatilom u bawi Vrdnik, tel.
022/465-079, 069/613-354
• Potreban finansijer u iznosu od 500 evra za godinu
dana s akamatom, tel. 621928, 064/240-33-27
• Prodajem vrhunske {tence
kratkodlakog
jazavi~ara,
tel. 063/811-56-82
• Radila bih poslove svih
profila i radnog vremena,
mla}a penzionerka, tel. 621928, 064/240-33-27
• Otkupqujem vunu veoma povoqno, Andrija, tel. 061/24864-10
• Prodajem {iva}u ma{inu
Ru`a step selektronik ,
`ensku bundu od nerca, tel.
022/621-602, zvati posle 16
~asova
• Prodajem nov du{ek za de~ji krevetac povoqno, tel.
627-747, 064/369-61-29
• Prodajem francuski le`aj
dimenzije 220h155 cm sa sandukom za posteqinu ispod
du{eka veoma malo kori{}en u odli~nom stawu, tel.
628-026
• Prodajem zamrziva~e od
210 l I sa ladlama od 120 l,
tel. 626-041
• Otkupqujem neispravne zamrziva~e 626-041
• Prodajem polovnu original
haubu pe`oa 206, cena 50
evra, tel. 062/85-01-598
• Prodajem polovan o~uvan
bicikl planinac, cena 50
evra, tel. 062/85-01-598
• Prodajem vikendicu kod
Rohaq baza , tel. 063/285322
• Pripremam osmake za polagawe prijemnog ispita iz
srpskog jezika. Povoqno.
kontakt: 064/ 00-988-29. Biqana
• Prodajem dva skoro nova
kau~a na razvla~awe, povoqno, tel. 064/317-71-32
• Dajem ~asove srpskog jezika – 500 dinara dvo~as, tel.
061/315-57-93
• Kupujem prikolicu ~okova,
tel. 639-186
• Prodajem ma{inu za pletewe `ice ili zamena za juga
ili stojadina, tel. 670-940
• Prodajem prozor 120h80
nov vakumiran, tel. 064/49046-31
• Prodajem cisterne od 1000
litara za kom (te~nost) tel.
064/872-50-05
• Povoqno postavqam sve
vrste kerami~kih plo~ica,
tel. 063/831-30-43
• Prodajem stari trpezarijsk kredenac alt daj~ i
francuski krevet, tel.
063/890-77-26
• Prodajem jabuke za rakiju,
tel. 623-902, 063/535-180
• Prodajem veliki drveni
sanduk du`ine 1,5 m i dve
no}ne komode, tel. 064/24060-48
• Prodajem tendu 4 metra i
name{taj za prodavnicu, tel.
064/088-34-97
• Prodajem vikendicu u Suseku Ribarsko naseqe, tel.
022/466-245, 064/122-90-82
[email protected] TELEFONI
Sremska Mitrovica
Policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
Vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
Hitna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94
Autobus. stanica . . . . . . . . . . . .621-143
@elezn. stanica . . . . . . . . . . . .621-444
De`urna apoteka . . . . . . . . . . .625-411
JKP Vodovod . . .626-200, 064/8894-772
JP Komunalije . . . . . . . . . . . . . .624-500
Srem gas . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-069
Elektrodistribucija . . . . . . . .630-333
JP Direk. za izgr. grada . . . . .623-788
Bolnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . .610-222
Zavod za javno zdravqe . . . . .610-511
Sremske
informativne
novine
PU „P~elica“ . . . . . . . . . . . . . .624-398
Poreska uprava . . . . . . . . . . . . .611-214
Op{tin. inspekcije cen. . . . . .610-566
Republi~ke inspekcije:
- poqoprivredna . . . . . . . . . .610-657
- veterinarska . . . . . . . . . . . .610-646
- sanitarna . . . . . . . . . . . . . . .610-558
- tr`i{na . . . . . . . . . . . . . . . .610-348
- za rad, zapo{qavawe
i soc. politiku . . . . . . . . . .610-618
- za{tita `iv. sredine . . . .624-660
- vodoprivrede . . . . . . . . . . .614-450
TERMOELEKTRANE
- TOPLANE
SREMSKA MITROVICA
9. jun 2010.
MALI OGLASI 022/611-556
• Prodajem rashladnu vitrinu za sladoled u odli~nom
stawu cena 200 evra. Tel.
065/504-71-01
• Prodajem polovan krevetac
sa du{ekom i nosiqku pegpergo, tel. 064/217-80-60
• Prodajem polovnu opremu
za tov 1.500 pili}a, top za
grejawe na propan butan,
automatsku pojilice i hranilice, 662-643
• Prodajem atestiranu autoprikolicu, suncokret gricko
i suncokret za golubove, tel.
062/393-055
• Prodajem vikendicu od kamena, kod Vrawa{a 25m2 sa
33 ara zemqe, tel. 628-800,
065/388-85-99
• Prodajem novu kaqev pe}
slovena~ku, Kraqa Petra 19,
tel. 623-823
• Prodajem francuski le`aj
dim. 200 h 160 cm sa sandukom
za posteqinu ispod du{eka,
cena 100 evra tel. 064/26637-82
• Prodajem polovan name{taj, tri bicikla, tel. 617882
• Prodajem kuhiwu i francuski le`aj, tel. 640-746
• Prodajem pi{toq zastavin
7,65, licima sa dozvolom, povoqno, tel. 064/293-87-48
• Prodajem kazan od inoksa
za proizvodwu svih konditorskih proizvoda, tel.
022/626-879, 063/841-23-65
• Prodajem dva bravca, tel.
631-462
• Prodajem sviwski super vrlo povoqno, tel. 064/276-1501
• Prodajem polovni radni
sto, de~ji krevetac sanduk za
posteqinu i zastakqen zamrziva~, tel. 064/217-80-60
• Pripravnik, sredwa tehni~ka {kola, tra`i poslodavca u Rumi po programu Prva {ansa 2010. tel. 063/8757-643
• Prodajem 700 komada crepa
28 salonit plo~a i polovna
vrata i prozore, tel. 063/8757-643
• Prodajem razra|enu radwu
zdrave hrane u centru Srem.
Mitrovice sa robom i inventarom, tel. 060/399-25-98
• Povoqno prodajem usisiva~ Sloboda, de~ja kolica i
monitor za ra~unar, tel. 628045, 064/34-123-61
• Povoqno prodajem fotokopir kanon MP 6030 tel.
063/551-248
• ^uvala bih ku}u i odr`avala oku}nicu u Sr.Mitrovici
tel. 061/654-24-56 od 18-20
~asova
• Negovala bih stariju osobu
ili ~uvala decu, tel.
063/759-60-47
• Prodajem polovan name{taj
i belu tehniku, uvoz iz Holandije i Nema~ke, tel.
022/753–213, 060/753–21–30
• Prodajem dve rashladne vitrine, tel. 063/787-43-73,
Dragan
• Potrebna `ena za ~uvawe
mu{ke stare osobe u Jarku,
stan, hrana obezbe|eni, tel.
664-600
• Radite dva, tri sata dnevno i zaradite bar jo{ jednu
platu, tel. 060/70-61-957
• Prodajem polovnu drvenu
stolariju, polovan fri`ider, mini {poret sa rernom
cena povoqna, tel. 022/618981, zvati posle 14 ~asova,
tel. 064/370-46-61
• Ozbiqna `ena sredwih godina ~uvala bi decu u svom
stanu ili dolazila na ku}nu
adresu
Jadranka,
tel.
062/802-94-62
• Ozbiqna `ena sredwih godina penzionerka tra`i honorarni posao na kwig.administrativnim poslovima, Jadranka, tel.062/802-94-62
• Prodajem ~etiri original
vilerova goblena - ~etiri godi{wa doba, uramqen dobro
o~uvan 35h27 cm, tel.
064/934-30-13
• Prodajem dva nova kau~a.
Povoqno. Tel: 626-363
• Kupujem staru Singer {iva}u ma{inu. Tel: 626-363
• Potreban posao `eni za pomo} i negu u ku}i i druge poslove, tel. 641-270, 064/20711-59
• Prodajem zamrziva~ 320 l u
ispravnom stawu, tel. 623972
9. jun 2010.
• Prodajem povoqno ma{inu
za su{ewe ve{a Gorewe ma{ina ima garanciju nekori{tena, Kraqa • • Petra prvog br. 19, tel. 022/623-823,
065/602-10-35
• Povoqno prodajem polovni
ma{inu za {ivewe i zastakqeni
zamrziva~,
tel.
064/217-80-60
• Prodajem kamenoreza~ku
ma{inu za rezawe slova,
tel. 064/938-88-08
• Prodajem lov.karabin CZ
PAP u kalibru 8h57 sa opti~kim ni{anom BUSHNELI ELITE 3200, uve}awe 5-9h12 sa
originalnim nosa~em, tel.
064/938-88-08
• Prodajem lova~ku pu{ku I
MP 153 u kalibru 12 sa promenqivim ~okovima novo,
064/938-88-08
• Prodajem kom.lova~ku pu{ku ?Z-586-15 u kalibru
16/7h65 R novo, tel. 064/93888-08
• Prodajem aparat za elektrovarewe 220 – 380 V velike ja~ine ujedno puwa~ akumulatora i starter motora
12 – 24 V , kao nov, tel.
022/448-230
• Prodajem rashladnu vitrinu Frigo @ika, tel. 617-605,
063/816-65-00
• Prodajem , vuneni okrugli
tepih, doma}u rakiju, tel.
064/317-72-73
• Prodajem dva trokrilna
drvena prozora dimenzija
170 h 120 cm sa duplim krilima i roletnama i jedan dimenzija 140 h 120 sa ugra|enim venecijaner roletnama
cena vrlo povoqna tel.
022/630-329, 060/484-00-44
• Prodajem TA pe} 6 cena
8.000 dinara tel. 063/78-55835, 611-708
• Prodajem polovnu stolariju, balkonska vrata, dvokrilni, trokrilni i ~etvorokrilni prozor, mogu} svaki dogovor, tel. 064/20-71-631
• Ugra|ujem i remontujem sekciona gara`na vrata, ku}na i
industrijska, tel. 065/61998-61
• Prodajem ili mewam metalni ~amac sa kabinom za
mawi auto uz doplatu tel.
064/684-66-44
• Prodajem perje, tel.
064/317-71-05
• Prodajem fri`ider gorewe 225 l povoqno, tel. 627064
• Prodajem dva mu{ka odela
br. 52, 54, krevet za preglede, pogodan za ordinacije i
kozmeti~ne salone, povoqno, tel. 064/317-71-32
• Prodajem doma}u rakiju kajsiju diwu i {qivu, 063/15557-97
• Prodajem slu{ni aparat,
skoro nov tel. 022/612-282
• Prodajem nove kau~e cena
100 evra po komadu, tel.
063/552-915
• Prodajem novu kuhiwu od
hrastovog drveta 3 metra du`ine , cena 500 evra, tel.
063/552-915
• Prodajem o~uvanu ve{ ma{inu marke CANDY i el.
{poret u odli~nom stawu,
povoqno, tel. 060/30-59-600
• Prodajem polovne prozre
sa roletnama staklo vakumirano slovena~ka proizvodwa, (drvo) dimenzije 180 h140
tel. 613-190, 064/276-15-16
• Prodajem, {iva}u ma{inu
bagat – Maja,tel. 651-328
• Prodajem police monta`no–demonta`ne sa fiokama
2,2 h 5m, cena 500 evra, tel.
063/590-183
• Prodajem veliki sanduk za
posteqinu i dve no}ne komode, tel. 064/240-60-48
• Kucam diplomske, seminarske radove i sve vrste tekstualnih sadr`aja po ceni od
40 din/stranica, tel. 063/7025-884
• Dajem ~asove iz matematike za u~enike osnovnih {kola, 639-183, 064/155-42-02
• Prodajem motornu testeru
2,2 ks povoqno, tel. 060/36716-03
• Prodajem benxamin 180 cm
visine, tel. 618-034
• ^asovi nema~kog jezika za
u~enike osnovne {kole, tel.
625-904, 064/370-45-40
• ^asovi srpskog jezika i pomo} pri u~ewu, tel. 625-904,
064/370-45-40
• Prodajem kopir strug za drvo, tel. 022/613-661
• Vaspita~ i apsolvent U~iteqskog fakulteta sa aktivnim znawem engleskog jezika,
otac jednog deteta, ~uvao bi
dvoje dece od 3 – 7 godina,
prevoz obezbe|en, tel. 617413, 060/345-33-10
• Spremam po ku}ama, tel.
621-615
• Prodajem lova~ki karabin
7h64 i lova~ku pu{ku 12/12,
lice sa dozvolom, tel. 631972
• Prodajem ogrevno drvo u
autoprikolici, se~eno, cepano, dove`eno ku}i, cena 2000
din. Tel. 064/137-04-08
• Dajem ~asove matematike i
hemije, tel. 022/625-407,
064/021-46-88
• Uspe{no dajem ~asove hemije, tel. 061/165-72-02
• Prodajem spravu za ve`bawe – leg magic, 063/562-091
• Kupujem mawu vikendicu na
Fru{koj gori, tel. 064/322-2537
• Dajem ~asove engleskog za
osnovce i sredwo{kolce,
069/627-119
• Prodajem briketirnicu,
dvosmernu 250 kg na ~as, su{aru, gorionik i ciklon, tel.
064/685-66-77, 063/192-29-26
• Dajem ~asove matematike,
osnovcima, sredwo{kolcima
i studentima, tel. 670-776,
064/965-22-87
• ^uvala bih starije osobe,
tel. 064/162-29-04
• Prodajem kompletan alat
za mehaniku, bravariju i vodovod sa svim prete}im el.
ma{inama kao i autogeni i
el. aparat, tel. 612-648
• Prodajem pe} na gas (dimna)
ja~ine 7 kw tel. 060/30-59600
• Prodajem trofejni zastavin pi{toq 7,62, tel. 625-359
• Engleski, nema~ki, italijanski jezik – ~asovi, (zagarantovan uspeh), tel. 063/8597-317
• Ugradwa gipsanih plo~a
(pregradni zidovi, spu{teni
plafoni) i ugradwa laminatnih podova, tel. 651-804,
651–154, 060/75-35-753
• Mawu ma{inu za rezawe kamena prodajem, pogodno za teracere i kamenorezce, tel.
640-134, 063/72-50-542
• Snimawe i fotografisawe
va{ih sve~anosti, digitalnom opremom po najpovoqnijim uslovima, tel. 063/527657
• Prodajem povoqno novu poluautomatsku lepilicu za kese (pra{kasti proizvodi)
tel. 064/32-22-537
• Presnimavawe video materijala na DVD, snimawe doga|aja, uslu`na monta`a, tel.
022/615-137
• Prodajem tendu za va{are i
pijace, veoma o~uvana, gratis
{tender za ve{alice i fiskalnu kasu kompakt, dobro
o~uvana, tel. 063/83-77-440,
022/625-160
• Prodajem ma{inu za pletewe `ice u ispravnom stawu,
povoqno,
tel.
672-779,
064/351-82-44
• Prodajem zrewaninsku pe}
na gas, 35000 kalorija u ispra-vnom stawu, povoqno,
672-779, 064/651-82-44
• Prodajem opremu za proizvodwu hladno ce|enih uqa,
suncokret, bundeva, repica,
tel. 011/80-75-341, 063/18410-26
• Prodajem pentu, moravinu
prskalicu od 100 l , tel.
064/16-84-652
• Prodajem stolarsku presu,
tel. 625-413
• Prodajem pribor za klawe
sviwa, tel. 614-665, 064/8894-852
LI^NI
• Penzioner, dobar doma}in,
tra`i osobu do 65 godina radi dru`ewa a mogu} je i brak,
tel. 022/752-451
• Lep i zgodan povratnik iz
[vajcarske tra`i lepu i
zgodnu `ensku osobu bez obaveza od 35 do 50 godina, tel.
022/670-734, 670-963
• O`enio bi ka`u drugi da
sam zgodan mu{karac, upadqivu vrlo zgodnu `ensku
izra`enih bujnih oblina,
izazovnog zavodqivog izgle-
Dana, 2. juna 2010. godine u
65. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dobrislav \uki}
1945 – 2010
O`alo{}eni: supruga , sinovi, unuci, snaje, sestra i
brat sa porodicom i ostala
rodbina i prijateqi
Se}awe na na{e voqene
\ukanovi}
Dragoslav
Miroslav
14.7.2006 – 14.7.2010.
7.5.2010 – 12.6.2010.
Sa qubavqu, ponosom i po{tovawem uvek ih se rado se}aju supruga i majka Zorka, snaja i supruga Dragana, unuka
i k}erka Aleksandra, sin i brat Milan.
Dana, 2. juna 2010. godine u
79. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 2. juna 2010. godine u
74. godini `ivota preminula
je na{a draga
Dana, 6. juna 2010. godine u
59. godini `ivota preminula
je na{a draga
Ivan [najder
Branka Milo{evi}
Nada Komnenovi}
ro|. Stojkovi}
1936 – 2010
1951 – 2010
O`alo{}eni: supruga Kata, sin Nikola, unuka Kristina, sestra Ana sa porodicom
i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: suprug Svetislav, sin Goran i ostala
rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: suprug Vojin,
sin Nikola, }erka @eqka sa
porodicom, sestra Vera sa
porodicom i ostala rodbina
i prijateqi
Dana, 4. juna 2010. godine u
60. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 2. juna 2010. godine u
80. godini `ivota preminula
je na{a draga
Dana, 5. juna 2010. godine u
88. godini `ivota preminula
je na{a draga
1931 – 2010
Anka Gajdo{
1922 – 2010
Milan Dujkovi}
1950 – 1010
Zagorka Markovi}
1930 – 2010
O`alo{}eni: otac Mirko,
majka Zagorka, supruga Branka, sinovi Aleksandar i
Igor, }erka Isidora sa porodicama i ostala rodbina i
prijateqi
O`alo{}eni: sin Borislav, }erka Jasminka, snaja
Marija, zet Zoran, unu~ad,
praunu~ad i ostala rodbina
i prijateqi
O`alo{}eni: }erka An|a,
zet Neboj{a, unu~ad, praunu~ad i ostala rodbina i prijateqi
Dana, 5. juna 2010. godine u
63. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 1. juna 2010. godine u
84. godini `ivota preminula
je na{a draga
Dana, 4. juna 2010. godine u
92. godini `ivota preminula
je na{a draga
Stevan Krsti}
1947 – 2010
O`alo{}eni: supruga Mirjana, }erke Milica i Jelena,
sin Slavko i ostala rodbina
i prijateqi
Dana, 13. juna 2010. godine
navr{ava se deset godina od
tragi~ne smrti mog dragog supruga
An|elka Gurke
S qubavqu i tugom se}a te
se Biqana
da, mla|u, sa svim izra`enim `enskim atributima,
`enstvenu, lepu, zdravu, bez
dece, bez obzira na obrazovawe, zaposlewe, imovno
stawe i narodnost, penzioner nema dece i dao, nasledila bi lepu penziju, stan sa
centralnim grejawem i ostalo u Sremskoj Mitrovici pored reke Save, tel. 022/617934
• Penzioner 54 godine `eli
da upozna penzionerku od 55
godina za dru`ewe tel.
062/521-84-34
• Penzioneru 80 godina, potrebna `ena od 50 do 70 godina radi pomo}i u ku}i, mogu}
brak, tel. 640-685
Vinka Vawek
1926 – 2010
O`alo{}eni: sinovi Miroslav i Ivan, }erka Mirjana, unuk Aleksandar, unuka
Ivana, zetovi, praunuci i
ostala mnogobrojna rodbina
i prijateqi
O`alo{}eni: }erka Gordana, sin Nenad sa porodicom i
ostala rodbina i prijateqi
Dana, 31. maja 2010. godine
u 72. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 3. juna 2010. godine u
66. godini `ivota preminula
je na{a draga
Vladimir Boro|i
Du{anka Krsmanovi}
1938 – 2010
1944 – 2010
O`alo{}eni: sin Steva i
}erka Vera sa porodicama,
bra}a Slavko, Mitar i Steva
sa porodicama i ostala rodbina i prijateqi
O`alo{}eni: sin \oko,
}erka Milanka, sestre Cvija
i Slavka, snaja Biqana, unuci Nemawa i Milan i ostala
rodbina i prijateqi
Dana, 1. juna 2010. godine u
81. godini `ivota preminuo
je na{ dragi
Dana, 2. juna 2010. godine u
86. godini `ivota preminula
je na{a draga
Mile Vrceq
Jela Vu~enovi}
1929 – 2010
O`alo{}eni: sinovi @ivko, Pero i Mane sa porodicama, }erka Zora i ostala rodbina i prijateqi
Herta Milak
1918 – 2010
1924 – 2010
O`alo{}eni: sinovi @ivan i Radivoj sa porodicama
i ostala rodbina i prijateqi
STRANA 23.
CMYK
Tel/faks:
022/610-069
022/610-070
022/624-657
Javno preduze}e za distribuciju prirodnog gasa
Sremska Mitrovica
Trg Vojvo|anskih brigada 14/I
De`urni: 064/889-45-80
Mob: 064/889-45-81
[email protected]
Zmaj Jovina 26,
22000 Sremska
Mitrovica
PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE
www.smtoplana.co.yu
Sve prijave kvarova na instalacijama centralnog grejawa objekata na sistemu daqinskog grejawa mogu se prijaviti u periodu od 6 do 21 ~as svakog dana u
toku grejne sezone na telefone:
612 - 694, 610 - 584
Molimo potro{a~e da redovno izmiruju svoje obaveze kako bi izbegli neprijatnosti iskqu~ewa sa toplovodne mre`e.
Mitrova~ke novine * Osniva~ i izdava~ NIP "Mitrova~ke novine" d.o.o Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I broj 9. Odgovorni urednik Svetlana Cucani}, * telefon /faks 022/ 611-556 * teku}i ra~un: 355-1005979-55 Vojvo}anska banka AD Novi Sad, glavna filijala Sremska Mitrovica i 335-13635-87, Metals banka AD Novi Sad, filijala Sremska Mitrovica * cena primerka 30 dinara. Godi{wa pretplata 1.560 dinara, polugodi{wa 780 dinara, tromese~na 390 (+ptt tro{kovi)*
e-mail: [email protected] i [email protected] * [tampa: [tamparija Forum, Vojvode Mi{i}a br. 1, Novi
Sad. Nenaru~eni tekstovi i fotografije se ne vra}aju.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 32+659.3 (497.113)
MITROVA^KE novine: sremski informativni nedeqnik / odgovorni urednik
Svetlana Cucani}. - God. 1, br. 1 (2001) - . – Sremska Mitrovica : Mitrova~ke novine,
2001-.-Ilustr.: 45 cm
Nedeqno. ISSN 1451-8597 COBISS.SR-ID 165382407
CMYK
Obave{tewe
potro{a~ima
Download

str 01 M.qxd